TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA put (rasnih) lutanja onoliko jasno k o l i k o to rei m o g u da izraze.

Ona mora da napusti Evropu i ode u A z i j u , na najvie planine Kavkaza (737); T i t a n j o j kae: Kad pree veliku vodu, granicu izmeu Dva kontinenta, koja su okrenuta goruem Istoku. (810) Dakle, mora da putuje na istok, i poto pree "kimerijski Bosfor", mora takode da pree ono to je oigledno Volga i dananji Astrahan na Kaspijskom m o r u . N a k o n toga, ona e sukobiti sa " p o m a m n i m sevemim vetrovima", a zatim prei u zemlju "Arimaspijskog plemena" (istono od Herodotove Skitije), gde je Plutonova reka koja obiluje zlatom. (. . .) (825) Profesor N j u m e n (Newman) ispravno zakljuuje da to oznaava U r a l , poto su Herodotovi Arimaspi "priznati stanovnici tog zlatnog regiona". I ovde se, izmeu stihova 825 i 935, pojavljuje zagonetka za sve evropske tumae. Titan kae: Njima (Arimaspima i Gripima) ne prilazi. U daleku zemlju na granici Potom e stii, u kojoj ivi tamnoputa rasa Za to mogu postojati dobri razlozi. Pre svega, sve je to putovanje i lutanje od mesta do mesta one rase iz koje e doi "deseti" i l i takozvani KalkiAvatar. Nju Eshil naziva "Kraljevskom rasom roenom na Argosu" (888). A l i , Argos se ov de ne odnosi na Argos u Grkoj. To dolazi od Arg ili arca - enska rasplodna mo simbolisana Mesecom - u obliku broda, Arga iz Misterija, to znai Kraljica Neba. Eustatije pokazuje da na dijalektu Argijanaca Ija znai Mesec, dok to ezoterizam objanjava kao boanskog Androgina, i l i mistiko 10; na hebrejskom je 10 savreni broj, i l i Jehova. Argja na sanskritu znai pehar za pie, ponuda u obliku broda u kojoj se ovee i voe nude boanstvima. Argjanatje titula Maha Kohana, to znai "Gospod Opijanja", a Argja Vara - "ze mlja opijanja" - misteriozno je ime one oblasti koja se prua od planine Kajla pa gotovo do pustinje Samo - iz koje se oekuje da e se pojaviti Kalki. Airjana-Varsedja u zoroastrijanizmu je, kao lokalitet, to isto. Danas se kae daje ona smetena izmeu Arala, Balistana i Malog Tibeta; ali u staro doba ta ob last je bila daleko vea, kao stoje bila i rodno mesto fizikog oveanstva, ija je majka i simbol Ija.

504

Stanca XII Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji Blizu Sunevih izvora, gde je "reka" Etiops; Njenim obalama produi dok ne stigne do Monih brzaka, odakle sa Biblinih visina Bistre tokove svete vode Nil alje. . . I j i je nareeno da tu osnuje koloniju za sebe i svoje sinove. Sad moramo da vidimo kako se tumai taj odlomak. Poto je I j i reeno da mora da putuje na istok dok ne dospe do reke Etiops, koju treba da sledi do ua u reku N i l , nastaje komplikacija. Autor eseja o Oko vanom Prometeju nas izvetava da "prema geografskim teorijama najstarijih Grka": (. . .) taj uslov ispunjava reka Ind. Arijan (VI, I) pominje daje Aleksandar Veliki, dok se pripremao da zaplovi Indom (poto je u njoj video krokodile, koje je video jo samo u reci Nil), mislio da je otkrio izvore Nila, kao da N i l , izvirui negde u Indiji, tekui kroz mnoge sune zemlje i zato menjajui ime, potom (...) tee kroz naseljene zemlje, gde ga Etiopljani tih oblasti nazivaju Ni lom, a to kasnije ine i Egipani. Vergilije u IV Georgici ponavlja potpuno istu greku. (str. 197, tom II) Moda su i Aleksandar i Vergilije znatno pogreili u svojim geo grafskim predstavama, ali time Prometejevo proroanstvo nije pogreilo, ni najmanje - bar ne u svom ezoterijskom duhu. Kad se simbolizuje odreena rasa, a dogaaji koji spadaju u njenu istoriju se alegorijski prevode, u rekvizitima koji se koriste za njenu personifi kaciju ne bi trebalo oekivati nikakvu topografsku tanost. Pa ipak, tako ispada daje reka "Etiops" nesumnjivo Ind, a takoe i Nil i l i Nila. To je reka koja izvire na planini Kajla (nebo), stanitu bogova - na 7.000 metara nadmorske visine. Bila je to reka Etiops - tako su je zvali Grci daleko pre doba Aleksandra Makedonskog, jer su njene obale, od Atoka do Sinda, naseljavali narodi koji su obino nazivani Istoni Etiopljani. Indija i Egipat su bile dve srodne nacije, a Istoni Etiopljani - moni graditelji - doli su iz Indije, kao to smo, na damo se, prilino dobro pokazali u Razotkrivenoj Izidi (tom I, str. 569-70). Zato onda ne bi Aleksandar, pa ak i ueni Vergilije, mogli da upo trebe re N i l i l i Neilos za Ind, poto je to jedno od njegovih imena? 505

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

U oblastima oko Kalabaga, ta reka se do dana dananjeg naziva Nil (plava) i Nilah, "plava reka". Njena voda je ovde izrazito tamnoplave boje pa je imenom koje joj je dato u nezapamena vremena nazvan i gradi koji lei na njenoj obali. On postoji do dana dananjeg. Oi gledno je Arijan - koji je pisao davno posle Aleksandra i nije znao za staro ime Inda, nesvesno pogreno optuio grkog osvajaa. A ni nai savremeni istoriari nisu mnogo mudriji u svojim prosuiva njima. Jer, oni esto daju najdalekosenije izjave samo na osnovu izgleda, kao to su i njihove drevne kolege inile u staro doba kada za njih nije bilo spremnih enciklopedija. Dakle, rasa Ije, "devojke sa kravljim rogovima", naprosto je pr va pionirska rasa Etiopljana koju je ona sa Inda dovela do Nila (koji je dobio ime u znak seanja na rodnu reku kolonista iz Indije).'* Jer, zar Prometej ne kae I j i " da e sveti Neilos (bog, ne reka): . . . U zemlju sa tri ugla tebe dovesti (naime, u deltu, gde je njenim sinovima sueno da zasnuju) tu daleku koloniju . . . (stih 830 i dalje). Tu e zapoeti nova rasa (Egipani), i "enska rasa" (873) kao "peti po redu potomak" tamnoputog Epafosa:
Aleksandar, koji je bolje poznavao Atiku nego Indiju (u kojoj nikad ranije nije bio), nije mogao da ne uje da se Ind blizu svog izvora naziva Nil i Nilah. ak i ako je u pitanju greka, to je objanjava. Daje Ija alegorijski isto to Izida i Mesec, pokazuje to to ona ima "kra vlje rogove". Ta alegorija je u Grku nesumnjivo dospela iz Indije, gde je u Aitareja Bramani prikazano kako Vak - "melodinu kravu" {Rig Veda) "od koje je nastalo oveanstvo" (Bhagavata Purana) - progoni njen otac Brama, podstaknut nezakonitom strau i pretvara je u jelena. Otuda je Ija, koja je od bila da se preda Jupiterovoj strasti, postala "rogata". Ta krava je u svim ze mljama bila simbol pasivnih rasplodnih moi prirode, Izida, Vak, Venera majka plodnog boga ljubavi, Kupidona, ali istovremeno i Logosa iji je sim bol kod Egipana i Indusa postao bik, kao to svedoi Apis i induski bikovi u najstarijim hramovima. U ezoterikoj filozofiji, krava je simbol tvorake pri rode, a Bik (njeno tele) duh koji je oivljava, i l i "Sveti Duh", kako pokazuje g. Kinili. Odatle simbol rogova. Oni su takode bili sveti i kod Jevreja, koji su ih stavljali blizu oltara od sitim drveta [vrsta akacije (nap. ured.)]; kad bi ih se neki kriminalac dotakao, bio bi bezbedan.
98

506

Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji Pedeset na broju e se vratiti u Arg. Potom e jedna od pedeset devica pasti zbog ljubavi i: . . . Kraljevsku rasu u Arg doneti A l i od tog potomka e ponii neustraivi junaci uveni strelci koji e me osloboditi ovih jada.

uje:

Titan ne otkriva kada e se r o d i t i taj junak, jer, kao to primeDa bi se to podrobno iznelo, potrebna je duga pria.

A l i , " A r g " je Argja Vara, zemlja opijanja drevnih hijerofanata, odakle e se pojaviti izbavitelj oveanstva; to ime je vekovima kasnije postalo ime njenog suseda, Indije - Arjavarte iz davnine. N e k o l i k o antikih pisaca je saoptilo daje ta tema inila deo sabazijanskih misterija: Ciceron (Tuscul. QuaesL 1, I I , br. 20) i K l i ment Aleksandrijski (Strom. 1, I I , oper. t o m . 1, str 467 - izdanje Poterovo). Ti pisci su j e d i n i k o j i ispravno objanjavaju zato su Eshila A t i n j a n i o p t u i l i za svetogre i o s u d i l i ga da bude kamenovan do smrti. O n i kau d a j e Eshil, k o j i nije bio i n i c i r a n , profanisao Misterije izloivi ih u svojim trilogijama javno, na pozornici.^"" A l i , i daje bio iniciran, zasluio bi istu kaznu - a mora daje bio iniciran, jer bi inae, poput Sokrata, morao da ima svog linog Genija k o j i bi mu otkrio tu tajnu i svetu alegorijsku dramu o inicijaciji. U svakom sluaju, nije "otac grke tragedije" izmislio Prometejevo proroan stvo poto je on samo ponovio u dramskom o b l i k u ono to su svetenici otkrivali t o k o m MISTERIJA U Sabaziji."" Te misterije, meutim, predstavljaju j e d n u od najstarijih svetih sveanosti, ije poreklo do Herodot i Pausanija pretpostavljaju daje do osude dolo zato stoje Es hil, koji je usvojio egipatsku teogoniju, uinio Dijanu erkom Cerere, a ne Latone (vidi ALlian. Var. Hist. I, V. C. X V I I I , tom I, str 433, izdanje Gronov). Ali, Eshil je bio iniciran. Sabazija je bila periodina sveanost sa misterijama koje su se izvodile u ast nekih bogova, jedna varijanta misterije Mitre. U njima je prikazivana itava evolucija rasa.

507

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

dan danas istorija ne zna. Mitolozi ih povezuju sa Mitrom (Suncem, koje se na nekim starim spomenicima naziva Sabazije), sa Jupite rom i Bahom. A l i , one nipoto nisu pripadale Grcima, ve potiu iz nezapamenih vremena. Prevodioci te drame se ude kako je Eshil mogao da dopusti "ta kvu nepodudarnost Zevsovog karaktera kakav je prikazan u Okova nom Prometeju i kakav je prikazan u ostalim dramama" (ga A. Svenvik). To je upravo razlog to je Eshil, kao i Sekspir, bio i zauvek e ostati intelektualna "Sfinga" vekova. Izmeu Zevsa, apstrakt nog boanstva grke misli, i Zevsa Olimpijskog, postojao je jaz. Ovaj poslednji, tokom misterija, predstavljao je samo princip nieg aspe kta ljudske fizike inteligencije - Manas povezan sa Kamom, a Prometej - boanski aspekt te inteligencije koji tei Budiju - boanskoj Dui - i stapa se sa njom. Zevs nije bio nita vie od ljudske due, kad god je prikazan kako poputa svojim niim strastima - kao lju bomorni Bog, osvetoljubiv i okrutan u svom egoizmu JA-STVA. Otu da je Zevs predstavljen kao zmija - intelektualni kua ovekov koja, ipak, tokom ciklike evolucije zainje "oveka-Spasitelja", solamog Baha i l i "Dionisa", koji je vie od oveka. Dionis je isto to i Oziris, Krina i Buda (nebeski mudraci) i budui deseti Avatar, proslavljeni duhovni Hristos, koji e izbaviti Hrestosa {Chrestos) (oveanstvo, Prometeja u njegovoj patnji). To e se, kako kau braminske i budistike legende, koje su zoroastrijanska, a sada i hrianska uenja ponovila, desiti na kraju Kali Juge. Tek e se nakon pojave Kalki Avatara, i l i Sosioa,* ljudi raati od ene bez greha. Tada e Brama, indusko boanstvo, Ahura Mazda (Ormuzd), zoroastrijansko, Zevs, grko-olimpijski Don uan, Jehova, ljubomorni, pokajniki, plemenski Bog Izraeliana i svi njihovi par njaci u panteonu ljudske mate - izbledeti i iiliti poput magle. A sa njima e nestati i njihove senke, mrani aspekti svih tih boan stava, koji su uvek predstavljani kao njihovi "blizanci" i tvorevine u egzoterikim legendama, a kao njihovi odrazi na Zemlji - u ezo* Sosioa (persijski) - U zoroastrijanizmu, spasilac sveta, koji e doi belom konju iz uragana i l i vatre. U skladu sa Avestom {Jasna 19:89), on biti roen od device u blizini jezera Keava, koje se nalazi u oblasti Zore, oslobodi svet od smrti i propadanja, od poronosti i kvarea, posle ega nastupiti carstvo venog ivota i sree. (nap. ured.) na e da e

508

Stanca XII Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji terikoj filozofiji. Ahrimani i Tifoni, Samaeli i Satane, svi e neizbeno biti razvlaeni onog dana kada sve mrane i zle strasti budu potinjene. Postoji samo jedan veni Zakon u prirodi, onaj koji uvek tei da prilagodi suprotnosti i dovede ih do krajnjeg sklada. Zahvaljujui tom zakonu duhovnog razvoja, koji vlada kako fizikim, tako i isto inte lektualnim svetom, oveanstvo e se osloboditi od lanih bogova i konano - SAMO SEBE IZBAVITI. U svom krajnjem otkrivenju, stari mit o Prometeju - ije prototi pove i suprotne tipove nalazimo u svim drevnim teogonijama - stoji na samom izvoru fizikog zla jer stoji na pragu ljudskog fizikog i vota. KRONOS je "Vreme" iji prvi zakon odreuje strogo ouvanje poretka uzastopnih i skladnih faza u procesu evolucije tokom cikli kog razvoja - pod pretnjom surove kazne u obliku nenormalnog rasta sa svim njegovim prateim posledicama. U planu prirodnog ra zvoja nije bilo predvieno da ovek - iako je via ivotinja - odje dnom intelektualno, duhovno i psihiki postane polubog kakav je ovde na Zemlji, a da njegov fiziki oblik ostane slabiji, bespomoniji i nestalniji od okvira gotovo svih veih sisara. Ta suprotnost je isuvie velika i neskladna; hram je isuvie nedostojan boga koji bo ravi u njemu. Zato je Prometejev dar postao PROKLETSTVO - iako je to unapred znalo i predvidelo JATO koje se inkamiralo u toj liosti, kako njeno ime pokazuje.'"^ U tome istovremeno lei i njegov greh i njegovo izbavljenje. Jer, Jato koje se inkamiralo u jednom delu oveanstva, iako gaje do toga dovela Karma i l i Nemezis, vie je volelo slobodnu volju nego pasivno ropstvo, intelektualni samosvesni bol, pa ak i muenje - "tokom nebrojenih vekova" - nego prazno, imbecilno.
V i d i napred fusnotu koja se odnosi na etimologiju 7i:po|ifiTi(; i l i pred vianje. Prometej to priznaje u drami kad kae: O! sveti Etru, brzokrilih bura . . . Gledaj staja, bog, od bogova doiveh I staja kaem? Jasno predvideh Sve to se desiti mora . . . . . . . . Suenome to odgovara Najbolje to mogu da podnesem, jer dobro sam znao Kalco je nodoljiva snaga Sudbine . . . . "Sudbina" ovde znai K A R M A i l i Nemezis.

(105)

509

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

instinktivno bitisanje. Znajui daje takva inkarnacija prerana i da ni je u programu prirode, nebesko jato, "Prometej", ipak se rtvovalo da bi time donelo dobrobit bar jednom delu oveanstva/"'' A l i , spa avajui oveka od mentalne tame, ono je na njega navuklo patnje samosvesti njegove odgovornosti - posledicu njegove slobodne volje - pored svih zala kojima su skloni smrtni ovek i njegova put. To mu enje je Prometej prihvatio za samog sebe poto se od tada to jato stopilo sa hramom koji je za njega bio pripremljen, ali u tom perio du formiranja ta priprema jo nije bila dovrena. Poto duhovna evolucija nije mogla da odri korak sa fizikom, s obzirom na to daje njena homogenost naruena ovim uplitanjem, taj dar je postao glavni, ako ne i jedini uzrok Zla}^'* Izuzetno je filozof ska alegorija koja najpre prikazuje KRONOSA kako proklinje Zevsa zato to gaje svrgnuo sa prestola (u prvobitnom "zlatnom" dobu Satuma, kada su svi ljudi bili polubogovi) i zato to je stvorio slabu i bespomonu fiziku rasu ljudi, a zatim kako krivca, koji je liio bo gove iskljuivog prava da stvaraju i tako intelektualno i duhovno uz digao oveka na njihov nivo, izruuje Zevsu, da mu se ovaj osveti. U sluaju Prometeja, Zevs predstavlja Jato prvobitnih tvoraca, PITAR, "Oeva" koji su stvorili oveka nesvesnog i bez uma, dok taj boan ski Titan znai Duhovne tvorce, deve koji su "pali" u razmnoava nje. Oni prvi su duhovno nii, ali fiziki jai od "Prometeja", i zato se prikazuje kako je on pobeden. "Nie Jato, ije je raune taj Titan pomrsio i tako poremetio Zevsove planove" bilo je na ovoj Zemlji na sopstvenom nivou i sferi delovanja dok je vie Jato bilo izgnanik
oveanstvo je oigledno podeljeno na stvorenja koja je informisao bog i na nia ljudska stvorenja. Intelektualna razlika izmeu Arijevaca i drugih civilizovanih naroda, kao i divljaka kakvi su ostrvljani sa Junih Mora, ne moe se objasniti ni na koji drugi nain. Nikakva kultura, ni generacije obuke i civilizovanja ne mogu uzdii primerke ljudi poput Bumana, Vedasa sa Cejlona i l i nekih afrikih plemena na intelektualni nivo takozvanih Arijevaca, Semita i Turanaca. Njima nedostaje "sveta iskra" i oni su zaista jedine nie rase na pla neti, koje danas - zahvaljujui mudrom prilagodavanju prirode koja uvek deluje u tom pravcu - brzo izumiru. Uistinu je oveanstvo "iste krvi", ali ne i iste sutine. Mi smo staklena bata, vetaki probuene biljke u prirodi, poto u sebi imamo iskru koja u nama spava. Filozofski pogled indijske metafizike smatra da su koreni Zla u diferen cijaciji Homogenog u Heterogeno, jedinstva u mnotvo.

510

Stanca XII Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji

sa Neba, koji se upleo u mree materije. Oni (nie "Jato") su vladali svim kosmikim i niim titanskim silama; vii Titan je imao samo in telektualnu i duhovnu Vatru. Mi vidimo kako se ta dramatina bor ba Prometeja sa olimpskim tiraninom i despotom, ulnim Zevsom, svakodnevno odigrava u okviru ovog naeg oveanstva: nie stra sti okivaju vie tenje za stenu materije da bi u mnogim sluajevima stvorile leinara jada, bola i pokajanja. Bilo kako bilo, opet vidimo: Boga . . . u okovima, ispunjenog agonijom; Zevsovog neprijatelja, koga svi mrze . . . . Boga, lienog ak i te vrhunske Prometejeve utehe, koji je patio zbog sopstvene rtve:
Jer je ljudima isuvie bio sklon. . .

Dok je boanskog Titana pokretalo ovekoljublje, smrtnike uvek pokreu sebinost i egoizam. Savremeni Prometej je sada postao Epi-metej, "onaj koji vidi tek nakon to se neto dogodi", jer se univerzalno ovekoljublje onog prvog odavno srozalo na sebinost i samoljublje. Covek e opet postati slobodni Titan iz davnina, ali ne pre nego to ciklika evolu cija ponovo uspostavi narueni sklad izmeu te dve prirode - ze maljske i boanske, nakon ega e postati neosetljiv na nie titanske sile, neranjiv u svojoj linosti i besmrtan u svojoj individualnosti, to se ne moe desiti pre nego to se iz njegove prirode ukloni ivo tinjski element. Kad ovek razume da "Deus nonfecit mortem "* (Sap. I, 13), ve da daje ovek sam stvara, on e ponovo postati Prometej kakav je bio pre svog Pada. Radi objanjena simbolike Prometeja i porekla tog mita u Grkoj, upuujemo itaoca na II deo ovog toma, poglavlje "Drugi klju za Prometeja ", itd. U pomenutom delu - nekoj vrsti dopune ovome saoptene su sve dodatne informacije o onim naelima koja e biti najvie osporavana i preispitivana. Ovo delo je toliko razliito kada se uporedi sa priznatim standardima teologije i savremene nauke, da ne bi trebalo zanemariti nijedan dokaz koji pokazuje da se ti stan dardi esto zasnivaju na nezakonitom autoritetu.
(Lat.) - "Bog ne stvara smrt." (nap. prev.)

511

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

DODATNI ODLOMCI IZ KOMENTARA NA STIHOVE IZ STANCE X I I

Rukopisi iz k o j i h su preuzeta ta dodatna objanjenja pripadaju gru pi zvanoj "Tongshaktschi Sangye Songa " i l i Zapisi o Trideset pet B u da Religije, kako se oni egzoteriki nazivaju. M e u t i m , te linosti, iako ih u sevemom b u d i z m u nazivaju "Budama", isto se tako m o g u nazvati Riijima i l i Avatarima, i t d . , poto su oni "Bude koje su pret hodile akjamuniju" samo za seveme sledbenike etike k o j u je propovedao Gotama. Te velike Mahatme, i l i Bude, predstavljaju optu i zajedniku svojinu: oni su istorijski mudraci - bar za okultiste k o j i veruju u takvu hijerarhiju mudraca, ije su im postojanje dokazali ueni lanovi Bratstva. O n i su odabrani izmeu otprilike devedeset sedam Buda u jednoj grupi, a pedeset t r i u drugoj,^"^ uglavnom iz miljenih linosti, koje zaista predstavljaju personifikacije m o i t i h Buda.^"* Te "kotarice" najstarijih spisa na " p a l m o v i m l i s t o v i m a " u vaju se u velikoj tajnosti. Svakom rukopisu dodat je saetak istorije one podrase k o j o j je svaki pojedinani " B u d a - L h a " pripadao. Za jedan posebni rukopis iz koga su uzeti o d l o m c i k o j i slede, a p o t o m prevedeni na r a z u m l j i v i j i jezik, kae se da je prepisan sa kamenih tablica koje su pripadale j e d n o m B u d i iz najranijeg perioda nae Pe te Rase, k o j i je bio svedok Potopa i potapanja glavnih kontinenata rase Atlantiana. N i j e daleko dan kada e se u t v r d i t i da je mnogo toga, ako ne i sve to je ovde preneto iz drevnih zapisa, sasvim tano. Tada e savremenim prouavaocima simbolike b i t i izvesno da je ak i O d i n , i l i bog Vodan, najvii bog germanske i skandinavske mitologije, jedan od t i h trideset pet Buda; jedan od najranijih, uistiGotama Buda, zvani akja Tib-pa {Shakya Thub-pa), dvadeset sedmi je iz poslednje grupe, poto je najvei broj tih Buda pripadao boanskim dina stijama koje su pouavale oveanstvo. Od tih "Buda" ih "Prosvetljenih", dalekih prethodnika Gotame Bude, ko ji su, kako nas ue, nekad bili ivi ljudi, veliki adepti i Sveci, u kojima su se inkamirali "Sinovi Mudrosti", i koji su zato, da tako kaemo, bili manji Avatari nebeskih bia - samo jedanaest pripada rasi Atlantiana, a 24 Petoj Rasi, od njenih poetaka. Oni su isto to i ainske Tirthankare. 512

Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji

nu, jer je kontinent na kome su iveli on i njegova rasa takode jedan od najstarijih. Zapravo, toliko star, daje u vreme kada je tropsko rastinje pokrivalo predele na kojima sada lee veni nerastopivi snegovi ovek mogao kopnom da prede gotovo ceo put od Norveke, preko Islanda i Grenlanda do ostrva u dananjem Hadsonovom zalivu,^"^ ba kao stoje u danima procvata atlantidanskih divova, sino va "divova sa Istoka", hodoasnik mogao da proputuje od mesta koje se danas naziva Sahara do zemalja koje sada poivaju u snu bez snova na dnu Meksikog zaliva i Karipskog mora. Dogaaji koji nikad nisu zapisani, osim u ljudskom pamenju, i koji su se putem religije prenosili sa generacije na generaciju, sa rase na rasu, mogli su tanije i istinitije da se sauvaju tim stalnim prenoenjem "unutar bibliote ke mozga", tokom bezbrojnih eona, nego da su zapisani i l i zabeleeni. "Ono stoje deo nae due to je veno", kae Tekeri {Thackeray), a ta moe biti blie naim duama od onoga to se dogodilo u osvit na eg ivota? Ti ivoti su bezbrojni, ali je dua i l i duh koji nas oivljava kroz ta bezbrojna bia isti; pa iako "knjige i tomovi" fizikog mozga mogu da zaborave dogaaje ak i u okviru jednog zemaljskog ivo ta, glavnina kolektivnih seanja nikad nee nestati iz boanske due unutar nas. Njeni apati su moda suvie tihi, zvuk njenih reci suvi e daleko od nivoa koji opaaju naa fizika ula, pa ipak, senka do gaaja koji su se desili, kao i senka dogaaja koji e se desiti spada u domen njenih moi opaanja i uvek je pred okom njenog uma. Taj glas due je, moda, ono to ljudima koji vie veruju predanjima nego pisanoj istoriji govori daje ovo to smo naveli tano i da se odnosi na praistorijsko doba.
To bi moglo da objasni slinost vetakih humki u SAD i humki u Nor vekoj. Ta istovetnost je navela neke od amerikih arheologa da pretpostave da su norveki pomorci otkrili Ameriku pre oko hiljadu godina [vidi Tragovi bu dizma u Norvekoj od prof. Holmboa {Holmboe), str. 23]. Nema sumnje daje Amerika ona "daleka zemlja, u koju su poboni ljudi i estoke oluje preneli sveto uenje", stoje Nojmanu sugerisao opis jednog kineskog pisca. A l i , ni pro fesor Holmbo iz Stokholma ni ameriki arheolozi nisu pogodili pravu starost tih breuljaka i l i humki. injenica da su Norveani ponovo otkrili zemlju za koju su njihovi davno zaboravljeni preci verovali daje nestala u optem poto pu ne protivrei onoj drugoj injenici, daje Tajna Doktrina iz zemlje koja je bila kolevka fizikog oveka i Pete Rase nala put u takozvani Novi Svet vekovima i vekovima pre "Svetog uenja" budizma.

513

TAJNA DOKTRINA

ANTROPOGENEZA

U jednom pasusu pie sledee:

"KRALJEVI SVETLOSTI ODOE U GNEVU. GRESI LJUDI SU POSTALI TAKO MRANI DA JE Z E M L J A ZADRHTALA U VELIKOM BOLU. (. . .) AURNA SEDITA OSTAE PRAZNA. KO OD BRAON, KG OD CRVENE, ILI PAK OD CRNE (rase) MOE ESTI NA MESTA BLAGOSLOVENIH, SEDI TA ZNANJA I MILOSTI! KO MOE PREUZETI CVET MOI, BILJKU SA ZLATNOM PETELJKOM I AURNIM CVETOM?"

"Kraljevi Svetlosti" je ime koje u svim starim zapisima nose vla dari boanskih Dinastija. "Aurna sedita" se u nekim dokumentima prevode kao "nebeska prestolja". "Cvet moi" je danas Lotos; ko zna staje mogao biti u to doba? Pisac nastavlja, poput kasnijeg Jeremije, da oplakuje sudbinu svog naroda. On je ostao bez svojih "aurnih" (nebeskih) kraljeva, "oni bez boje Deva'' (meseevog tena), a "oni sjajnog (zlatnog) lica" odo e "u zemlju blaenstva, u zemlju metala i Vatre", i l i - prema pra vilima simbolikog izraavanja - u zemlje na severu i istoku, odakle su "velike vode nestale, usisala ih je zemlja i l i su se raspr ile u vazduhu". Mudre rase su opazile "crne zmajeve oluje, koje su prizvah zmajevi mudrosti" - i "pobegle, vodene blistavim Za titnicima u Najizvrsniju Zemlju" - verovatno veliki drevni adepti, oni o kojima Indusi govore kao o svojim Manuima i Riijima. Jedan od njih bio je Vaivasvata Manu. Oni "ute boje koe" predstavljaju pretke rasa koje danas etno logija klasifikuje kao Turance - Mongole, Kineze i druge drevne narode, a zemlja u koju su pobegli bila je upravo Centralna Azija. Tamo se rodila itava nova rasa; tamo su oni iveli i umirali do deobe naroda. A l i , ta "deoba" se nije odigrala na mestima koja joj pri pisuje savremena nauka, niti na nain na koji Maks Miler i drugi izuavaoci Arijevaca pokazuju da se arijevska rasa podelila. Go tovo esto hiljada godina je prolo od tog perioda. Divovi utog lica iz vremena posle Atlantide imali su obilje vremena, u tom prinu dnom zatoenitvu u jednom delu sveta, sa istom rasnom krvlju i bez ikakvog sveeg dotoka koji bi se sa njom pomeao, da se tokom perioda od gotovo 700.000 godina razgranaju u najraznovrsnije i najrazhitije tipove. Isto se vidi i u Africi; nigde ne postoji izrazitija raznovrsnost tipova, od crnih do gotovo belih, od divovskih ljudi do 514

Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji patuljastih rasa, a to samo zbog njihove prinudne izolacije. Tokom nekoliko stotina hiljada godina Afrikanci nikad nisu otili sa svog kontinenta. Ako bi sutra evropski kontinent nestao, a umesto njega se pojavila nova kopna i ako bi afrika plemena morala da se raz dvoje i raziu po elom svetu, ona bi bila ta koja bi, za oko sto hi ljada godina, stvorila glavninu civilizovanih naroda. A potomci onih naih visokocivilizovanih naroda, koji bi moda preiveli na nekom od ostrva, bez ikakve mogunosti da preplove nova mora, vratili bi se u stanje relativnog divljatva. Zato razlozi za podelu oveanstva na vie i nie rase otpadaju i gube smisao. To tvrde i injenicama potkrepljuju drevni zapisi. Sravnjujui ih i uporeujui sa nekim savremenim teorijama evolucije, bez priro dne selekcije [vidi Fizioloka selekcija akademika D. J. Romejnsa (G. J. Romanes)], te tvrdnje izgledaju sasvim razumne i logine.'"^ I tako, dok su Arijevci potomci utih Adama, divovske i visokocivilizovane Atlantidansko-Arijevske rase, Semiti - a zajedno sa njima i Jevreji - potomci su crvenog Adama; i tu su u pravu i de Kvatrfa i pisci mojsijevskog Postanja. Jer, kad bi se poglavlje V prve knjige Mojsijeve moglo uporediti sa genealogijama koje nalazimo u naoj Arhajskoj Bibliji, tamo bi se nali zapisi o periodu od Adama do No ja, naravno pod drugim nazivima, i odgovarajue godine patrijarha bile bi pretvorene u periode, alegorijski i simboliki predstavljeno. U rukopisu koji razmatramo ima mnogo govora o velikom znanju i civilizaciji atlantianskih naroda, koji pokazuju ugladenost nekih me du njima i prirodu njihovih umetnosti i nauka. Ako je za Treu Rasu, Lemuro-Atlantiane, reeno da su potopljeni "sa svojim naprednim civilizacijama i bogovima" (Ezoterijski budizam, str. 65) to se u jo veoj meri odnosi na Atlantiane! Od etvrte Rase rani Arijevci su stekli svoje znanje o "nizu u desnih stvari", Sabji i Mahasabji, pomenutim u Mahabharati, dar Majasure Pandavama. Od njih su nauili aeronautiku, Virvan Vidja ("znanje o letenju vazdunim vozilima"), te otud njihovo veliko umee beleenja atmosferskih promena i meteorologije. Od njih su, takoe. Arijevci nasledili izuzetno vrednu nauku o dragom i dru gom kamenju, hemiju, tanije alhemiju, mineralogiju, geologiju, fiziku i astronomiju.
108

Vidi prve stranice Dela III,

POREENJE NAUKE SA TAJNOM DOKTRINOM.

515

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA Nekoliko puta se autorka ove knjige upitala: "Da li je pria o Iz lasku (iz Egipta) - bar u detaljima - onako kako je ispriana u Sta rom Zavetu, izvorna? I l i j e , kao i pria o samom Mojsiju, naprosto jo jedna od verzija legendi koje se priaju o Atlantidanima?" Jer ko bi, poto uje priu o njima, propustio da zapazi veliku slinost u su tinskim crtama? Gnev "Boga" zbog faraonove tvrdoglavosti, njego va zapovest "odabranima" da Egipamma pre odlaska ukradu "njihove dragulje od srebra i dragulje od zlata" {Izlazak, X I ) i, na kraju, Egip ani i njihov Faraon koji se dave u Crvenom moru ( X I V ) . Jer, posto ji odlomak ranije prie u Komentarima: "(. . .) I 'veliki Kralj blistavog Lica', poglavar svih sa utim li cima, bese tuan, videvi grehe onih sa crnim licima. On posla svoje letelice (Vivan) sa pobonim ljudima svoj svo joj brai poglavarima (poglavarima ostalih naroda i plemena), sa porukom: 'Spremite se. Podignite ljude dobrog zakona i preite ko pno dok je (jo) suvo.' 'Gospodari oluja se primiu. Njihove koije pribliavaju se ovoj zemlji. Samo e jo jednu no i dva dana Gospodari Mranog Li ca (arobnjaci) iveti na ovoj trpeljivoj zemlji. Ona je osuena, i oni moraju dapotonu sa njom. Donjozemski Gospodari Vatri (Gnomi i vatreni Elementali) spremaju svoju magijsku Agneja-astru (va treno oruje izraeno pomou magije). Ali, Gospodari Mranog Oka ("Zlo Oko") su jai od njih (Elementala), / oni su robovi tih monika. Oni su upoznati sa Atarom (Vidja, najvie magijsko zna nje). Doite i upotebite svoju (tj. svoje magijske moi da biste se suprotstavili moima arobnjaka). Neka svaki gospodar Blista vog Lica (adept Bele Magije) uini da Vivan svakog Gospodara Tamnog Lica prede u njegove ruke ( i l i vlasnitvo), da ne bi nijedan (od arobnjaka) pomou njih pobegao od voda, izbegavi palicu etiri (Karmika boanstva) / spasao svoje izopaene' (sledbenike i l i narod).
109

Pokojni Bramaari Bava, poznati i sveti Jogin, napisao je:

Obimna dela o Atar Vidji i drugim slinim naukama su u dragim periodima sakup ljena na jezicima tih doba. Ali, sanskritski originali su izgubljeni u vreme deliminog potopa nae zemlje. (. . .) Vidi Teozof, jun 1880., Neke stvari koje Arijevci znaju. O Agneja-astri vidi Vilsonove Linosti induskogpoarita, I, str. 297. 516

Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji 'Neka svaki utog lica poalje od sebe san (hipnotie?) svakog crnog lica. Neka ak i oni (arobnjaci) izbegnu bol i patnju. Neka svaki ovek veran Solarnim Bogovima vee (paralie) svakog o veka koji slui lunarnim bogovima, da ne bi patio ili izbegao svoju sudbinu. I neka svaki utog lica podari svoju vodu ivota (krv) ivotinja ma crnog lica koje govore, da ne bi probudile svog gospodara. Casje kucnuo, crna no je spremna, itd., itd. Neka dozive svoju sudbinu. Mi smo sluge velika etiri. Neka se Kraljevi Svetlosti vrate.' Veliki Kralj pognu svoje sjajno lice i zajeca. (. . .) Kad se kraljevi skupie, vode su se ve pokrenule. (. . .) (Ali) narodi su ve preli suve zemlje. Oni su bili iza vodene granice. Kraljevi ih dostigoe u svojim Vivanima, i povedoe ih u zemlje Vatre i Metala (Istok i Sever)."

- Dalje, u drugom odeljku, kae se:

"(...) Zvezde (meteori) obasue zemlje crnih Lica, ali oni spavahu. ivotinje koje govore (magiki straari) ne progovorie nita. Donjozemski gospodari ekahu na nareenja, ali ona ne dodoe, jer njihovi gospodari spavahu. Vode se podigoe i pokrie doline s kraja na kraj zemlje. Visoke zemlje ostadoe, dno Zemlje (zemlje antipodi) ostade suvo. Tamo se naselie oni koji umakoe; ljudi utih lica i pravog oka (asni i iskreni ljudi). Kad se Gospodari Tamnih Lica probudie ipomislie na svoje Vivdne da bipobegli od nadolazeih voda, videe da su one nestale. "

Potom natredni pasus pokazuje neke od monijih arobnjaka "Ta m n o g L i c a " ~ k o j i su se p r o b u d i l i pre drugih - kako progone one Neke udesne, vetaki nainjene ivotinje, na neki nain sline Frankentajnovom stvorenju, koje su govorile, upozoravajui svog gospodara na sve predstojee opasnosti. Gospodar je bio "crni mag", a mehaniku ivotinju bi, prema prii, informisao din, neki Elemental. Jedino je krv istog oveka mogla da ga uniti (vidi Deo II, XXVII, "Sedam u astronomiji, nauci i magiji"). etiri karmika boga, u stancama zvani "Maharade".

517

TAJNA DOKTRINA

ANTROPOGENEZA

koji su " i h opljakali" i koji su bili u zatitnici, jer - "naroda koje su odveli bilo je kao zvezda u Mlenom Putu ", kae jedan savremeniji komentar, napisan jedino na sanskritu. "Nalik na zmaja-zmiju koja razmotava svoje sklupano telo, ta ko i Sinovi ljudi, vodeni Sinovima Mudrosti, otvorie svoja stani ta i, irei se, nabujae kao struja tekue slatke vode (...) mnogi plaljivi medu njima poginue usput. Ali, veina je bila spaena. " Pa ipak su ih progonioci, "ije su glave i grudi lebdele iznad vo de", gonili " t r i lunama perioda", dok ih na kraju nisu poklopili talasi koji su se podizali, pa su izginuli do poslednjeg, jer je tlo pod njihovim nogama tonulo i zemlja je gutala one koji su je obesvetili. Ovo u dobroj meri zvui kao izvorni materijal na osnovu koga je nainjena slina pria o Izlasku, posle nekoliko stotina hiljada go dina. Za Mojsijevu biografiju, priu o njegovom roenju, detinjstvu i o tome kako gaje iz Nila izbavila faraonova erka, danas je poka zano daje adaptirana prema iz^^omoj prii o Sargonu. A ako je tako, za staje asirska tablica u Britanskom muzeju dobar dokaz, zato to ne bi bio sluaj i sa priom o tome kako Jevreji kradu Egipanima njihov nakit, faraon gine sa svojom vojskom i tako dalje? Divovski arob njaci Rute i Daitje, "gospodari Mranog Lica", mogli su u kasnijim priama postati egipatski magi, a narodi Pete Rase utog lica, vrli Jakovljevi sinovi, "izabrani narod"... Jo neto se mora rei: bilo je nekoliko Boanskih Dinastija - niz u svakoj Korenskoj Rasi poinjao je sa Treom, a svaki niz bio je u skladu i prilagoen svom oveanstvu. Poslednjih sedam Dinastija o kojima govore egipatski i haldejski zapisi pripada Petoj Rasi, koja, mada se obino naziva Arijevskom, to nije bila u potpunosti, poto je uvek bila u velikoj meri pomeana sa rasama kojima etnologija daje druga imena. Ne bi bilo mogue, s obzirom da imamo ogranien prostor na raspo laganju, da ulazimo u opis Atlantidana, u koje itav Istok veruje onoliko koliko i mi verujemo u stare Egipane, ali ije postojanje veina zapadnjakih naunika porie, kao to su, pre toga, poricali mnoge istine, od postojanja Homera, pa do postojanja goluba pismo noe. Civilizacija Atlantidana bila je vea ak i od egipatske. Njiho vi degenerisani potomci, narod Platonove Atlantide, izgradili su prve piramide u Egiptu, i to svakako pre dolaska "Istonih Etiopljana", 518

Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji

kako Herodot naziva Egipane. To se prilino dobro moe zakljuiti iz tvrdnje Amijana Marcelina, koji kae da ispod piramida "postoje takoe podzemni prolazi i vijugava sklonita, koja su, reeno je, lju di vesti drevnim misterijama, pomou kojih su prorekli nailazak po topa, izgradili na raznim mestima kako se ne bi izgubilo svako seanje na njihove svete ceremonije". Ti ljudi koji su "predvideli dolazak potopa" nisu bili Egipani, jer oni nikad nisu doiveli potop, izuzev poplava Nila. Ko su onda bili ti ljudi? Poslednji ostaci Atlantidana, smatramo mi. One rase koje nauka jedva da i nasluuje, a o kojima poznati geolog, g. C. Gould, u svojim razmiljanjima kae:
Moemo li uopte da pretpostavimo da smo iscrpli veliki muzej prirode? Da li smo, zapravo, uopte i otili dalje od njegovih pre dvorja? Da li pisana istorija oveka, koja obuhvata nekoliko hiljada godina, obuhvata itav period njegovog inteligentnog postojanja? I l i mitska doba, koja se proteu na stotine i hiljade godina, i zabeleena su u hronikama Haldeje i Kine, predstavljaju maglovita seanja na praistorijskog oveka, koja su prenoena predanjem, a moda ih je u postojee zemlje donela nekolicina preivelih iz onih drugih zemalja, koje su, poput bajkovite (?) Platonove Atlantide, moda bile potopljene, i l i postale poprite neke velike kata strofe koja ih je unitila zajedno sa svim njihovim civilizacijama. (Mitska udovita)

Nakon ovoga se sa vie poverenja moemo okrenuti Uitelju koji je, nekoliko godina pre nego stoje g. Gould napisao ove reci, izloio sledee: "etvrta Rasa imala je svoje periode najvie civi lizacije. Grka, rimska i egipatska civilizacija nisu nita u poredenju sa civilizacijama koje su poele od Tree Rase" ~ nakon njenog razdvajanja. A ako se porie da su Trea i etvrta Rasa imale takvu civiliza ciju i majstorstvo u umetnostima i naukama, niko nee porei da su se izmeu velikih civilizacija antike, kao to su civilizacije Egipta i Indije, pruala mrana razdoblja grubog neznanja i varvarstva, od poetka hrianske ere pa do nae savremene civilizacije; tokom tih perioda sva seanja na te tradicije bila su izgubljena. Kao to smo rekli u Razotkrivenoj Izidi: ) 519

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

Zato bi trebalo da zaboravimo kako su, vekovima pre nego to je pramac odvanog enovljanina zaparao zapadne vode, fenianski brodovi oplovili svet i proirili civilizaciju u oblasti koje su sa da utihnule i puste? Koji arheolog e se usuditi da izjavi kako ista ruka koja je planirala egipatske piramide, Kamak i hiljade ruevi na koje se danas krune u zaborav na peskovitim obalama Nila, nije podigla i monumentalni Nagkon-Vat u Kambodi? Ili da vidi hijeroglife u znakovima na obelisku i vratima naputenog indijanskog sela, koje je sasvim skoro otkrio lord Daferin u Britanskoj Kolum biji? Ili one na ruevinama Palenke i Uksmala u Centralnoj Ameri ci? Zar ostaci koje uvamo u naim muzejima - poslednje uspomene na davno "izgubljene umetnosti" - ne govore ubedljivo u prilog drev nih civilizacija? I zar oni stalno iznova ne dokazuju da su narodi i kontinenti koji su nestali sa sobom u grob poneli i umetnosti i nauke, koje ni prva retorta zagrejana u srednjovekovnom mana stiru, ni poslednja koju je slomio savremeni hemiar, nije oivela, niti e oiveti - bar ne u ovom veku? A isto pitanje koje je postavljeno tada moe se postaviti i sada. Moemo jo jednom upitati: "Kako to da najnaprednija gledita do kojih se dolo u nae vreme omoguavaju da tek u nejasnoj daljini strmog uspona znanja vidimo monumentalne dokaze koje su raniji istraivai ostavili kako bi obeleili nivo koji su oni ve bili dostigli i zaposeli?" "Ako su savremeni majstori toliko napredniji od drevnih, zato ne obnove izgubljene vetine naih poslepotopskih predaka? Zato nam ne daju boje Luksora koje ne blede - tirski purpur, sjajnu svetlocrvenu i zaslepljujue plavu boju koje ukraavaju zidove tog mesta i koje su isto tako sjajne kao i onog dana kada su nanesene? Neunitivi cement piramida i drevnih vodovoda, damaskinsku otricu, koja u koricama moe da se okrene kao otvara za boce, a da se ne slomi, velianstvene, neuporedive boje za staklo koje se nalaze u praini starih ruevina i blistaju na prozorima drevnih katedrala, kao i tajnu pravog kovnog stakla? A ako hemija po vetini jedva moe da se uporedi ak i sa ranim srednjovekovnim periodom, zato da se hvalimo postignuima koja su, veoma verovatno, bila savreno poznata pre mnogo hiljada godina? to vie napreduju arheologija i filologija, to vie njihova svakodnevna otkria slamaju na ponos i iznose slavna svedoanstva u korist onih koji su, moda zbog toga to poti520

Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji

u iz ogromne drevnosti, do danas bili smatrani neukim eprtljama u blatu najdubljeg praznoverja."* Izmeu ostalih umetnosti i nauka, drevni narodi - kao naslee od Atlantiana - imali su astronomiju i simbolizam, medu koje je bilo ukljueno poznavanje Zodijaka. Kao to smo ve objasnili, itava antika je, sa dobrim razlozi ma, verovala da su oveanstvo i njegove rase blisko povezane sa planetama, a one opet sa znacima Zodijaka. U njima je zabeleena itava istorija sveta. To dokazuje Zodijak iz Dendere; ali, osim u jednom arapskom spisu, svojini sufija, autorka ove knjige nigde nije nala ispravnu kopiju tih udesnih zapisa o proloj, a takoe i buduoj istoriji nae planete. Pa ipak, izvorni zapis po stoji, sasvim izvesno. Poto Evropljani nisu upoznati sa pravim indijskim Zodijacima, niti razumeju one koji o tome znaju [svedok je Bentli {Bentley)], i taocu savetujemo, kako bi ovu tvrdnju proverio, da se poslui delima Denona {Putovanja u Egipat, tom I I ) u kojima, ako se razumeju, mogu nai i ispitati dva uvena egipatska Zodijaka. Poto ih je lino videla, autorka ovog dela ne mora vie da veruje onome to drugi prouavaoci - koji su oba ispitali i prouili veoma paljivo - imaju da kau o njima. Ba kao to su egipatski svetenici potvrdili Herodotu, kome su rekli da su se ranije pol Zemlje i pol ekliptike pokla pali, i Mekej je to otkrio i potvrdio."^ Jer, on izrie da su Polovi, predstavljeni na tim Zodijacima, u oba poloaja:
U onom koji prikazuje Polove (polarne ose) pod pravim uglo vima, postoje oznake koje dokazuju da "to nije poslednji put kako su oni u tom poloaju, ve prvi" - nakon stoje Zodijak nacrtan. Z a t i m dodaje: Jarac (Capricorn) je predstavljen na Sevemom polu. Rak (Cancer) je podeljen, blizu sredita, na Junom polu, to je potvrda da su oni izvorno imali svoje zimske periode kada je Sunce bilo u * Vidi napomenu urednika na str. 190-191 ovog toma. Demonstracija mitoloke astronomije drevnih naroda, od jednog neobi no intuitivnog prouavaoca simbola i astronoma, neke vrste samoiniciranog adepta iz Norvia, koji Je iveo u prvoj etvrtini naeg [XIX (nap. ured.)] veka.

521

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

Raku; ali, glavna karakteristika koja pokazuje da oni predstavljaju i spomenik to obeleava prvi put kada je Pol bio u tom poloaju, jesu Lav (Leo) i Devica (Virgo). Vidi u Delu I I , "Tajna Zodijaka". Prema okvirnim proraunima, egiptolozi veruju da je Velika pi ramida izgraena 3.350 godina pre nove ere (vidi Proktor, Znanje, tom I, str. 242, 400) i da su Menes i njegova dinastija postojali 750 godina pre nego to se pojavila etvrta dinastija (za koju se veruje daje izgradila piramide) (Stejnilend Vejk, Velika piramida). Tako je 4.100 godina pre nove ere period koji se pripisuje Menesu. Sad, iz java ser Gardnera Vilkinsona (Gardner Wilkinson) da "sve injenice navode na zakljuak da su Egipani bili veoma uznapredovali u ci vilizacijskim Noiirvaraa jo pre Menesa. a moda i pre nego to su se doselili u dolinu Nila" [Raulinson, Herodot, tom I I , str. 345] ve oma je sugestivna i ponitava tu hipotezu. Ona ukazuje na veliku ci vilizaciju u praistorijskom periodu, pa ak i stariju. Sesu-Hor ("sluge Horusa") bio je narod koji se naselio u Egiptu i, kako potvruje g. G. Maspero, toj praistorijskoj rasi: (. . .) pripada ast (. . .) daje osnovala glavne gradove u Egiptu i uspostavila najvanije svetilita. To je bilo pre velike epohe piramida, i to kad se Egipat tek bio izdigao iz voda. Pa ipak, "oni su posedovali hijeroglifski oblik pi smenosti, karakteristian za Egipane, i mora da su civilizacijski ve bili znatno uznapredovali". Bila je to, kae Lenorman (Lenormant): (...) zemlja velikih praistorijskih svetilita, sedite svetenike vla sti, koja je odigrala najznaajniju ulogu u nastanku civilizacije. Koji period se pripisuje tom narodu? ujemo 4.000 do najvie 5.000 godina pre nove ere (Maspero). Sad, tvrdi se da se pomou ci klusa od 25.868 godina (sideralna godina) moe utvrditi priblian datum podizanja Velike piramide. Pretpostavivi da su graditelji piramide uski prolaz, koji vodi nanie, usmerili prema zvezdi Sevemjai, astronomi su pokaza li daje (. . .) Alfa Drakonis, tadanja zvezda severnjaa, bila u 522

Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji tom poloaju oko 3.500 godina pre nove ere, kao i 2.170. godine pre nove ere. (Proktor, kako ga citira Stejnilend Vejk) ' A l i , takoe nam je reeno da se: (. ..) taj relativni poloaj Alfa Drakonisa i Alkiona, postoje vanredan, nije mogao ponovo pojaviti tokom itave zvezdane godine. (ibid) To dokazuje daje, poto Zodijak iz Dendere pokazuje prolazak t r i zvezdane godine. Velika piramida morala b i t i izgraena pre 78.000 godina, i l i , u svakom sluaju, ta mogunost zasluuje da bude prihva ena bar isto tako spremno kao i datum 3.350. godina pre nove ere. Sad, na Zodijacima izvesnih hramova u Sevemoj I n d i j i , kao i na Zodijaku iz Dendere, naene su iste karakteristike znakova. O n i ko ji dobro poznaju induske simbole i sazveda, po opisu egipatskih e m o i da otkriju da li su te oznake vremenske hronologije ispravne i l i ne. Na Zodijaku iz Dendere, kako su ga sauvali savremeni egipat ski K o p t i i grki adepti, a k o j i je neto drugaije objasnio Mekej, L a v stoji na Hidri, a njegov rep je gotovo prav i pokazuje nanie pod u g l o m od etrdeset i l i pedeset stepeni, dok se taj poloaj slae sa izvornim sastavom th sazveda. Mekej dodaje: A l i , na mnogim mestima vidimo Lava (Singhu) sa repom okre nutim navie preko njegovih leda, koji se zavrava zmijskom gla vom, pokazujui tako daje Lav bio "obrnut", to odista mora da je bio sluaj i sa itavim Zodijakom i svim drugim sazveima kad je Pol bio obrnut. Govorei o krunom Zodijaku, o kojem je pisao i Denon, on kae: Tamo, Lav stoji a Zmiji, a njegov rep pravi krivu nanie, iz e ga vidimo da iako mora daje prolo est stotina ili sedam stotina hiljada godina izmeu ta dva poloaja, ipak su one donele samo male promene u sazveima Lava i Hidre, dok je u njima Virgo (Devica) predstavljena sasvim drugaije. U krunom Zodijaku, Devica hrani svoje dete; ali, izgleda da oni nisu imali takvu predstavu kada je Pol prvi put bio u ravni ekliptike, jer u tom Zodijaku, kako

. 523

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

ga saoptava Denon, mi vidimo tri Device izmeu Lava i Vage, od kojih poslednja u rukama Jrf/belorepku. Moramo jako da poalimo to u tom Zodijaku postoji prekid figure u kasnijem delu Lava i na poetku Virgo, koji je odneo po jedan deo od sva kog znaka. Svejedno, znaenje je jasno, poto ta t r i Zodijaka pripadaju trima razliitim epohama: naime, poslednjim trima porodicama etvrte podrase Pete Korenske Rase, od k o j i h svaka mora daje ivela otprilike 25.000 do 30.000 godina. Prva od n j i h ( " A r i j e v s k i A z i j a t i " ) b i l a je svedok k o b i poslednje populacije "divovskih A t l a n t i d a n a " ' " k o j i su nestali pre nekih 850.000 godina (Ostrva-kontinenti Ruta i Daitja), p r i kraju m i o c e n a . ' " etvrta podrasa b i l a je svedok unitenju poslednjih ostataka Atlantidana - A r i o - A t l a n t i d a n a na poslednjem ostrvu Atlantide, naime pre 11.000 godina. Da bi ovo razumeo, m o l i m o itaoca da pogleda genealoko stablo Pete Korenske Rase - uopteno, mada ne ba korektno, nazvanom A r i j e v s k o m rasom, i objanje nja koja su mu pridodata.
113

Termin "atlantidanski" ne sme zavesti itaoca da misli kako je to samo jedna rasa, i l i ak narod. To je kao kad kaemo "Azijati". Mnogobrojni, mno govrsni i razliitih tipova su bili Atlantidani, koji su predstavljali nekoliko oveanstava i gotovo bezbrojne rase i nacije, uistinu mnogo raznovrsnije ne go to bi to bili "Evropljani" kada bi se to ime bez razlike dalo stanovnicima svih pet kontinenata, to e, s obzirom na to kako kolonizacija napreduje, mo da i biti sluaj, za manje od dvesta i l i trista godina. Meutim, bilo je crvenih, utih i crnih Atlantidana, divova i patuljaka (kakva su, relativno, i neka afri ka plemena, ak i danas)
114

U Ezoterijskom budizmu uitelj na str. 64 kae:

U eocenu, ak i na samom njegovom poetku, veliki ciklus etvrte Rase ljudi (Lemuro) Atlantidana je ve dostigao svoju najviu taku (civilizacije) i veliki koninent, otac gotovo svih postojeih kontinenata, pokazao je prve znake tonjenja. (. . .)

A na strani 70 je pokazano daje Atlantida kao celina nestala u miocenu. Da bi sagledao kako se kontinenti, rase, nacije i ciklusi preklapaju, ovek treba sa mo da pomisli na Lemuriju, ije su poslednje zemlje nestale oko 700.000 godi na pre poetka tercijara (vidi str. 65 istog ela), a poslednje zemlje "Atlantide" pre samo 11.000 godina; tako se obe preklapaju - jedna sa periodom Atlanti dana, druga sa periodom Arijevaca. 524

Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji

Neka italac ima na umu ono stoje reeno o podelama Korenskih Rasa i evoluciji Coveanstva u ovoj knjizi, a jasno i saeto izneto u Ezoterijskom budizmu g. Sineta. 1. U svakoj Manvantari ima sedam KRUGOVA; na delu je etvrti, a mi smo sada Peta Korenska Rasa. 2. Svaka Korenska Rasa ima sedam podrasa. 3. Svaka podrasa sa svoje strane ima sedam ogranaka, koji se mo gu nazvati Granama i l i "Familijama" rasa. 4. Postoji bezbroj njihovih izdanaka, ogranaka i malih plemena koji zavise od karmikog dejstva. Ispitajte ovde naslikano genea loko stablo i razumeete. Ova ilustracija je samo dijagram i namenjena je jedino tome da pomogne itaocu da donekle pojmi ovaj predmet, usred pometnje termina koji su u raznim vremenima korieni za imenovanje razliitih ogranaka coveanstva. Ovde smo takode pokuali - samo priblino, radi poreenja - ciframa da izra zimo vremenski period tokom kojeg je mogue razlikovati jednu podgrupu od druge. Ako bismo na ovom mestu pokuali da saoptimo bilo kakve tane periode za neke od njih, to bi dovelo sa mo do beznadene pome tnje, jer se Rase, Podrase, itd., sve do njihovih najsitnijih ogranaka, meusobno pre klapaju i meaju tako da ih je nemogue razdvojiti. Ljudska rasa je uporedena sa drvetom i ovo je sjaj na ilustracija za to. Glavno stablo tog drveta moe se uporediti sa KORENSKOM RASOM (A). Njegove vee grane sa ra znim PODRASAMA, kojih ima sedam (B', B^..) Na svakoj od tih grana je sedam OGRANAKA, i l i FAMI LIJA RASA (C). 525

TAJNA D O K T R I N A ANTROPOGENEZA

Kaktus je jo bolja ilustracija, jer su njegovi mesnati "listovi" pokriveni otrim bodljama, od kojih se svaka moe uporediti sa nekim narodom i l i plemenom. Sad, naa Peta Rasa - kao rasa sui generis, prilino slobodna od svog roditeljskog stabla - postoji ve oko 1.000.000 godina. Zato se mora zakljuiti da je svaka od etiri prethodne Podrase ivela oko 210.000 godina; tako svaka Familija Rasa postoji u proeku oko 30.000 godina. Zato evropska "Familija Rasa" ima na raspolaganju jo mnogo hiljada godina, iako se narodi, i l i nebrojene bodlje na njoj, menjaju sa svakim narednim "periodom" od tri do etiri hiljade godina. Donekle je zanimljivo da se uporedi period i vota Familije Rasa sa sideralnom godinom. Znanje o prethodnoj podgrupi i tanoj tekuoj podgrupi bilo je sastavni deo Misterija, u kojima je uenik poduavan tim naukama i tokom kojih su one prenoene sa jednog hijerofanta na drugog. Svi znaju da evropski astronomi postavljaju (prilino proizvoljno) datum egipatskog otkria Zodijaka na 2.000. i l i 2.400. godine pre nove ere (Proktor) i insistiraju na tome da se to otkrie poklapa sa izgradnjom Velike piramide. Jednom okultisti i istonjakom astro nomu to mora izgledati sasvim besmisleno. Reeno je daje Kali Juga poela izmeu 17. i 18. februara 3.102. godine pre nove ere. Sad, Indusi tvrde da se poetak njihovog Zodijaka, 20.400 godina pre K a l i Juge poklopio sa prolenom ravnodnevicom - poto je u to vreme dolo do konjunkcije Sunca i Meseca - a Baji je dokazao, dugakim i paljivim izraunavanjima u pogledu tog datuma, daje, ak i ako je on izmiljen, astronomska epoha od koje su poeli da ra unaju poetak njihove Kali Juge bila sasvim stvarna. Ta "epoha je godina 3.102. pre nove ere", pie on (vidi Deo I I I , Knjiga I "Jedan akademik brani indusku astronomiju"). Do pomraenja Me seca dolo je samo dve nedelje nakon poetka mranog doba - ono se odigralo u taki izmeu Belorepke Virgo i zvezde 0 (0) istog sazvea. Jedan od najezoterinijih ciklusa zasnovan je na izvesnim konjunkcijama i uzajamnim poloajima Device i Plejada (Kritika). Otuda, poto su Egipani doneli svoj Zodijak iz June Indije i Lanke,"* ezoterijsko znaenje je oigledno bilo identino. Te tri "Devi ce", i l i Virgo, u t r i razliita poloaja i kod jednih i kod drugih je
115

Cejlon.

526

Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji

znaila zapis o prve tri "boanske i l i astronomske Dinastije", koje su pouile Treu Korensku Rasu, i, nakon to su prepustile Atlantiane njihovoj sudbini, vratile su se (tanije, ponovo sile) tokom Tree Podrase Pete Rase, da bi izbavljenom oveanstvu otkrile mi sterije njihovog rodnog mesta - zvezdanog Neba. Isti simboliki zapis ljudskih rasa i tri Dinastije (Bogovi, Manui - poluboanski astrali Tree i etvrte i "Heroji" Pete Rase), koje su prethodile isto ljudskim kraljevima, naen je u rasporedu zaklona i prolaza u egi patskom lavirintu. Poto su tri preokretanja Polova, naravno, izmenila izgled Zodijaka, svaki put je trebalo nainiti novi. Mora da su smela razmiljanja autora u Mekejevoj Sfinksijadi uasnula orto doksne graane Norvia, jer on kae, dovoljno fantastino: Ali, nakon svega, najdui period koji je zapisan na tim spomeni cima (lavirintu, piramidama i Zodijakom) ne prelazi pet miliona godina (to nije tano), ^ o emu nema zapisa (ezoterikih) ni kod Kineza ni kod Indusa, a ovi narodi su zabeleili znanje o vremenu sedam ili osam miliona godina starom,''^ to sam video na porcu lanskom talismanu. (. . .) Egipatski svetenici su imali Zodijake Atlantidanina Asuramaje, koje savremeni Indusi jo uvek imaju. Kao stoje reeno u Ezoterijskom budizmu, Egipani su, ba kao i Grci i Rimljani, pre nekoliko hiljada godina predstavljali "ostatke Atlanto-Arijevaca", tj. od ovih prvih, onih starijih, i l i Atlantidana sa Rute; a od ovih drugih, poto maka poslednje rase sa onog ostrva o ijem su iznenadnom nestanku Solonu ispriali egipatski Inicijati. Ljudska dinastija starijih Egipa na, koja poinje sa Menesom, imala je svo znanje Atlantidana, iako krv ovih vie nije tekla u njihovim venama. Ipak, oni su sauvali svoje drevne zapise. Sve je to pokazano jo odavno."* A ba zato stoje egipatski Zodijak star izmeu 75.000 i 80.000 godina, grki je
Preci arijevskih bramina imali su svoje zodijake proraune i Zodijak onih koji su roeni putem moi Krijaakti, "Sinova Joge", a Egipani Zodijak At lantidana sa Rute. Oni su mogli da zabelee vreme od sedam i l i osam miliona godina, ali Egipani nisu mogli. Ta tema je dosta osporavana i dosta diskutovana i objanjavana (vidi Pet godina teozofije, lanak Ezoterijski budizam g. Sineta, str. 325-346).
118

527

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA mnogo mlai. Volni {Volney)]e ispravno ukazao u s>wo]ixn. Ruevinama carstava (str. 360) daje on star samo 16.984 godine, i l i , do dananjeg dana, 17.082 g o d i n e . " '

Volni kae da, postoje Ovan {Aries) bio na svom 15. stepenu 447. godi ne pre nove ere, sledi da stepen Vage {Libra) nije mogao da se poklopi sa prolenom ravnodnevicom ranije od 15.184.godine pre nove ere, na ta dodajemo 1.790 godina posle Hrista, kada je Volni to pisao, pa ispada daje prolo 16.984 godina od nastanka grkog, tanije helenskog Zodijaka.

528

ZAKLJUAK

Nemamo dovoljno prostora da izloimo vie detalja, pa ovaj deo "Tajne Doktrine" mora da bude zakljuen. etrdeset devet Stanci i nekoliko odlomaka iz Komentara koje smo u prethodnom tekstu izneli jeste sve to moemo da objavimo u ovim knjigama. Oni, uz neke jo starije zapise - kojima samo najvii Inicijati imaju pristup - i uz itavu biblioteku komentara, renika i objanjenja - ine sa etak prie o postanku Coveka. Do sada smo nastojali da uz pomo navedenih Komentara objasni mo skriveno znaenje nekih alegorija i tako pokaemo prave pogle de ezoterike antike na geologiju, antropologiju pa ak i etnologiju. U narednom delu emo se poduhvatiti toga da uspostavimo jo bli u metafiziku vezu izmeu najranijih rasa i njihovih Tvoraca, bo anskih ljudi sa drugih svetova, pratei iznete tvrdnje najvanijim dokazima u ezoterikoj astronomiji i simbolizmu. U I I I tomu ovog dela (poto su I I I i IV tom gotovo spremni) saoptiemo hronolokim redom kratku istoriju gotovo svih velikih adepata poznatih antici i naim savremenicima, kao i pregled Misterija, njihovog roenja, rasta, opadanja i konane smrti - u Evropi. Za to ni smo mogli nai mesta u ovom delu. etvrti tom e gotovo u potpu nosti biti posveen okultnim uenjima.* Trajanje perioda koji u prostoru i vremenu odvajaju etvrtu od Pete Rase - u njenim istorijskim,' i l i ak i legendarnim poecima * Ovo delo je dovrila i publiko vala, u okviru Teozofskog drutva, ga Ani Besant. (nap. ured.) Upotrebljena je re "Istorijski" zato to, iako su istoriari gotovo do besmisla skratili periode koji odreene dogaaje dele od naeg vremena, kad se ti dogaaji jednom saznaju i prihvate, oni pripadaju istoriji. Tako, Trojanski rat jeste istorijski dogaaj; pa iako mu je pripisano vreme od oko 1.000. godine pre nove ere, uistinu je on blii dobu od 6.000. nego 5000. godine pre nove ere.

529

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

suvie je veliki da bismo ak i teozofima saoptavali bilo kakve de talje o njemu. Tokom poslepotopskih doba, koja su u odreenim, pe riodinim epohama bila obeleena najstranijim kataklizmama isuvie rasa i naroda je roeno i nestalo bez traga da bismo mogli da iznesemo bilo kakav opis njihovog znaaja. Nije zadatak autorke ovog dela da kae da li Uitelji Mudrosti imaju neprekinute i pot pune zapise o naoj rasi od njenih poetaka do dananjeg dana, kao i to da li poseduju neprekinute zapise o oveku otkad je on postao potpuno fiziko bie, a time kralj ivotinja i gospodar na ovoj Ze mlji. Najverovatnije je da ih imaju, i u to smo lino ubeeni. A l i , ako je tako, to znanje je samo za najvie Inicijate, koji ih ne poveravaju svojim uenicima. Zato autorka moe da kae samo ono emu su je nauili i nita vie. A l i , neupuenom itaocu e ak i to izgledati pre kao uvrnuta, fantastina sanjarija, nego kao mogua stvarnost. I to je sasvim prirodno, a tako bi i trebalo da bude, poto je skro mna autorka ovih stranica godinama i sama imala taj utisak. Roena i odgajena u evropskim, stvarnim i navodno civilizovanim zemljama, ona je sve ovo usvojila sa krajnjim naporom. A l i , postoje dokazi izvesne vrste koji na due staze postaju neoborivi i neporecivi za sve iskrene umove bez predrasuda. Autorka se dugi niz godina susre tala sa tim dokazima i sada je potpuno sigurna daje naa planeta, sa njenim ljudskim rasama, morala da se rodi, raste i razvija na taj, i ni na koji drugi nain. A l i , to je lino vienje autorke i za njenu pravovemost se ne mo e oekivati da ima veu teinu od bilo kakve druge "vemosti" u oi ma onih kojima je svaka nova teorija lana, ukoliko se drugaije ne dokae. Zato smo mi, okultisti, potpuno spremni na pitanja kao to su: "Kako da znamo da autorka nije izmislila itavu tu shemu? A ak i ako ona nije, kako moemo da kaemo da itava postavka koja je saoptena u stancama nije proizvod imaginacije antikih naroda? Ka ko su oni mogli da sauvaju zapise o tako ogromnoj, nezamislivoj drevnosti?" Odgovor daje istorija ovog sveta, od njegovog stvaranja do nje govog kraja, "zapisana u zvezdama", tj. zabeleena u Zodijaku i univer zalnoj simbolici ije kljueve dre Inicijati, teko da e zadovoljiti skeptike. Veoma se sumnja u starost Zodijaka u Egiptu, a crno na 530

Zakljuak belo se ta starost porie i kad se radi o Indiji. Jedan neupueni prija telj je autorki uputio primedbu: "Tvoji zakljuci su esto sjajni, ali su tvoje pretpostavke uvek sumnjive." Dobio je odgovor da je u tom pogledu ona bar za korak ispred naunih silogizama. Jer, izuzev ne koliko problema iz domena iste fizike, pretpostavke i zakljuci lju di od nauke su isto toliko hipotetiki koliko su, gotovo uvek, pogreni. A ako neupuenima ne izgleda tako, razlog je naprosto u sledeem: pomenuti nepueni su, poto naune injenice uzimaju zdravo za gotovo, na veru, u maloj meri svesni da su i pretpostavke i zaklju ci u celini proizvod istih mozgova, koji, ma kako da su ueni, nisu nepogreivi; a to je oigledna istina koju svakodnevno dokazuje menjanje i vraanje na staro naunih teorija i razmiljanja. Kako god bilo, zapisi u hramovima, zodijaki i tradicionalni, kao i ideografski zapisi Istoka, onako kako ih itaju adepti Svete Nauke i Znanja, nisu ni trunku sumnjiviji od takozvane antike istorije evrop skih naroda, koja je danas sistematizovana, ispravljena i potkrepljena sa pola veka arheolokih otkria i veoma problematinim itanjem asirskih tablica, fragmenata klinastog pisma i egipatskih hijeroglifa. Nae injenice su zasnovane na itanju istih, plus gotovo bezbrojnih tajnih dela o kojima Evropa ne zna nita - /, povrh toga, na savrenom znanju Inicijata o simbolici svih, na taj nain zapisanih reci. Svi arhe olozi i paleontolozi su upoznati sa ideografskim stvaranjem izvesnih poludivljih plemena, koja su od nezapamenih vremena nastojala da svoje misli izraze simboliki. To je najstariji nain zapisivanja doga aja i ideja. A koliko bi to znanje moglo da bude staro, moe se za kljuiti na osnovu nekih znakova, oigledno ideografskih, naenih na sekirama iz paleolitskog perioda. Ameriki Indijanci su pre samo nekoliko godina, relativno govorei, molili predsednika SAD da im ostavi u posed etiri mala jezera, a ta molba je bila napisana na ma lenoj povrini pareta platna, pokrivenog sa manje od tuceta crtea ivotinja i ptica (vidi Laboka). Ameriki uroenici su imali neko liko naina pisanja, ali ne i onaj koji nijedan na naunik jo uvek ne poznaje, niti ita zna o ranim hijeroglifskim iframa, koje su jo uvek sauvala neka Bratstva i koji se u oklutizmu nazivaju senzar. tavie, svi oni koji su se resili da takve naine pisanja - tj. ideografe amerikih Indijanaca, pa ak i kineska slova - smatraju "pokua jima ranih rasa oveanstva da izaraze njihove neuke misli", odluno 531

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

e prigovoriti naoj tvrdnji da su pismo izmislili Atlantiani, a nipoto Feniani. Zaista, tvrdnja da je pismenost bila poznata oveanstvu pre mnogo stotina hiljada godina, uprkos filolozima koji su zacrtali dogmu da pismenost nije bila poznata u Indiji ni u Paninijevo doba (a ni njemu samom), kao ni Grcima u Homerovo vreme, naii e na opte neodobravanje, ako ne i na preutni prezir. Uprkos svem poricanju i podsmevanju, okultisti e ostati pri svojoj tvrdnji, naprosto iz sledeeg razloga: od Bekona pa sve do dananje akademije nauka, imali smo isuvie dug period ispunjen krajnje kominim grekama koje je nainila nauka da bismo u pretpostavke savremene nauke verovali pre nego u tvrdnje naih Uitelja. Paniniju je, kau naunici, pismenost bila nepoznata, a ipak je taj mudrac sastavio gramatiku koja sadri 3.996 pravila i najsavrenija je od svih ikad napisanih gramatika! Oni najliberalniji su Paninija smestili u vreme jedva ne koliko vekova pre Hrista, a stene u Iranu, u Centralnoj Aziji (odakle nam filolozi i istoriari pokazuju da su preci samog Paninija, bramini, doli u Indiju), prekrivene su slovima, starim dve do tri hiljade godina (12.000, po miljenju nekih neustraivih paleontologa). Prema Groteu, pismenost je bila ars incognita* u vreme Hesioda i Homera i nepoznata Grcima do 770. godine pre nove ere; a Fe niani, koji su je navodno izmislili oko 1500 godina pre nove ere,^ iveli su meu Grcima i gurali se sa njima itavo vreme! Svi ti na uni i protivreni zakljuci istopili su se kao lanjski sneg kada je liman otkrio {a) lokalitet drevne Troje, na koju se dotle gledalo kao na bajku i {b) na tom mestu iskopao zemljane posude sa slovima nepoznatim paleontolozima i sveporiuim sanskritolozima. Ko e danas poricati Troju i l i te drevne natpise? Kako svedoi profesor Virhov {Virchowy. Bio sam oevidac dva takva otkria, i pomogao sam da se saku pe artefakti. Klevetnici, koji se nisu stideli da onog koje to otkrio nazovu prevarantom, odavno su uutkani.
* (Lat) - Nepoznata vetina. (nap. prev.) Istorijska je injenica daje Sanhoniaton sakupio i zapisao fenianska slo va - iz anala i dravnih dokumenata starijih fenianskih gradova, to daje pot puni zapis o njihovoj religiji iz 1250. godine pre nove ere. Prof Virhov u Dodatku I Slimanovoj Troji, Marej, 1880.

532

Zakljuak A ni istinoljubive ene nisu bile poteene nita vie od istino ljubivih mukaraca. Di Seji {Du Chaillu), Gordon-Kaming {Gordon-Cumming), ga Merien (Merian),'* Brus (Bruce) i veliki broj drugih bile su optuene kao lazovi. Gospoda Merien - kae autor Mitskih udovita, koji nas o tome obavetava u Uvodu - optuena je da lae sa predumiljajem kada je opisala pauka koji jede ptice pre skoro dvesta godina. A l i , dananji pouzdani posmatrai su potvrdili da takva stvorenja postoje u Junoj Americi, Indiji i drugde. Botaniari su optuili Odibona (Audubon) da je izmislio uti vodeni ljiljan koji je u svojim Pticama juga nazvao Nymphea lutea; nakon to je godinama bio smatran laovom, tu i njenicu je najzad, na Floridi 1876. godine, potvrdilo otkrie tog davno izgubljenog cveta {Popularna nauka, mesenik, br. 60, april 1877.). I, kao to je Odibon {Audubon) zbog toga i zbog svog Holiaetus JVashingtoni,^ bio nazvan laovom, tako su se i Viktoru Igou podsmevali zbog njegovog sjajnog opisa divovske rae i oveka koji je postao njena bespomona rtva. Toj kreaturi su se podsmevali kao nemoguoj; pa ipak je nakon nekoliko godina na obalama Njufaundlenda otkrivena sipa iji su kraci bili dugaki deset metara i koja je mogla poprilino veliki brod da odvue pod vodu, a njeno ponaanje supre nekoliko vekova na slikali (. . .) japanski umetnici. (Mitska udovita) Pa ako je Troja bila poricana i smatrana mitom, postojanje Pompeje i Herkulanuma proglaeno izmiljotinom, putovanjima Mar ka Pola se podsmevalo i nazivana su besmislenim bajkama, poput pria barona Minhauzena, zato bi se bolje postupalo prema autorki Razotkrivene Izie i Tajne Doktrine? G. Carls Gould, pisac
Gose {Gosse) pie o tome: Ona je smatrana jeretikom, nekom kome uopte ne treba verovati, tvorcem lane pri rodne istorije, osobom koja izmilja lane naune injenice. (Roman o istoriji prirode, str. 227) Dr Kover (Cover) pie: Ta Vaingtonova {Washington) ptica bila je mit; i l i se Odibon prevario, ili je, kako neki drugi ne oklevaju da ustvrde, lagao o tome.

533

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA p o m e n u t o g dela, u svojoj izvrsnoj k n j i z i c i t i r a (str. 13) n e k o l i k o M a k m i l a n o v i h {Macmillan) reenica (1860.) koje su istinite kao sam ivot i isuvie odgovaraju ovoj temi a da bismo propustili da ih citiramo: Kad prirodnjak poseti neka mesta na zemlji koja su jo uvek za baena, i l i , zahvaljujui srei, pronae neku veoma retku biljku i l i ivotinju, njega odmah optuuju da je izmislio svoju priu. (. . .) im se ustanovi da se ta kreatura buni protiv predrasude, veliki vodei (zavodei?) Duh, po imenu a priori, koji snabdeva filozofe njihovim sveznanj em/>ro re natd* apue da takva stvar ne moe da postoji i odmah dolazi do optube za prevaru. I samo nebo je optuivano za prevaru. Kad su Leverije i Adams proraunima predvideli jednu planetu, u nekim krugovima se ozbiljno tvrdilo da to nije ta planeta, ve neka druga, koja je tajno i neopravdano dospela u blizinu pravog tela. Sklonost da se sumnja jaa je od sklonosti da se obmanjuje. Ko je bio onaj ko je prvi objavio da su klasini spisi Grke i Rima jedna velika obmana koju su izvrili monasi, u doba koje bi taj dotini, manje i l i vie, bio sklon da na zove mranim? Neka bude tako. Ne prisiljavamo, pa ak i ne traimo ni od jednog sumnjivca, k o j i "Tajnu D o k t r i n u " smatra prevarom, da poveruje na im tvrdnjama. N j i h je ve proglasio prevarom izvesni, veoma luka vi ameriki novinar jo pre nego to su dospele u tampu.* * (Lat.) - Od roenja, (nap. prev.) U julu 1888. godine, u vreme kad je rukopis ovog dela jo bio na mom ra dnom stolu, a Tajna Doktrina bila potpuno nepoznata svetu, ona je ve bila pro glaena pukim proizvodom moga mozga. To su bile laskave reci kojima je Veernji Telegraf {Evening Telegraph) (ameriki) govorio o tom jo neobjav ljenom delu u izdanju od 30. juna 1888. godine:
(. . .) (!) TAJNA DOKTRINA (. . .) Ali, to to ona moe da se prenese u prolost bra-

Meu fascinantnim knjigama u julu izlazi i nova knjiga ge Blavacke o teozofiji

minskog neznanja (. . .) (! ?) nije dokaz daje sve to kae tano.

A kad je to unapred stvoreno miljenje dato na osnovu pogrene predstave da je moja knjiga ve objavljena i da ju je pisac prikaza itao, sada kada je ona zaista izala, kritiari e morati da podre njegovu raniju tvrdnju, bilo daje tana ili ne, i tako se izvuku iz nepriline situacije, moda, pomou dosad najotrije kritike. 534

Zakljuak A nakon svega, nije ni neophodno da bilo ko veruje u okultne na uke i drevna uenja pre nego to sazna neto o svojoj dui i l i makar veruje u nju. Nijedna velika istina nikad nije prihvaena unapred, i u celini bi proao vek i l i dva pre nego to bi ona poela da svetluca u ljudskoj svesti kao mogua istina, osim ako bi dolo do neporeci vog otkria te stvari koja bi bila proglaena injenicom. Dananje istine su jueranje neistine i greke, i obrnuto. Tek u XX veku e delovi, ako ne i itavo ovo delo, biti opravdani. Nijedna injenica se ne suprotstavlja naim tvrdnjama, ak i ako ser Don Evans tvrdi da pismenost nije bila poznata u kamenom dobu. Jer, mogue je da je ona u tom periodu bila nepoznata Petoj, arijevskoj Rasi, a da je bila savreno poznata Atlantianima etvrte Rase, u danima procvata njihove najvie civilizacije. Postoje ciklusi uspona i padova naroda i rasa koji mogu da posvedoe o tome. Ako je reeno daje dosad bilo sluajeva falsifikovanja natpisa ko jima se podvaljivalo lakovemima i da se nae delo moe svrstati u isti red sa akoliovom (Jacolliot) Biblijom u Indiji (u kojoj, uzgred budi reeno, meu njenim grekama ima vie istine nego to je mo emo nai u delima pravovemih i priznatih orijentalista) - ta op tuba i poredenje nee nas mnogo uplaiti. Mi ekamo na trenutak. ak ni u uvenoj Ezur Vedi iz prethodnog veka, koju je Volter sma trao "najdragocenijim darom Istoka Zapadu", a Maks Miler "je dnom od najaavijih knjiga ikad napisanih", uopte ne nedostaju injenice i istina. Na veliki uas uenih prigovaraa, sluajeva u ko jima su apriorna negiranja strunjaka bila opravdana ima neuporedivo manje nego onih u kojima su naknadna otkria potpuno opovrgla ta negiranja. Ezur Ye4a je samo mali, sporni deli u odnosu na tri jumfe ser Viljema Dohsa {JVilliam Jones), Anketija de Perona {Anquetil de Perron) i drugih u oblasti sanskrita i literature na njemu. Sam profesor Maks Miler, koji je govorio o porazu g. Dagalda Stjuarta (Dugald Stewart) i njegovih kompanjona po tom pitanju, rekao je: " A k o su injenice o sanskritu bile istinite, g. Stjuart je bio isuvie mudar a da ne vidi da iz toga proizlaze neizbeni zakljuci. On je zato porekao da uopte postoji takav jezik kao stoje sanskrit i na pisao svoj uveni esej da bi dokazao da su sanskrit, po modelu gr kog i latinskog, sastavili ti prevejani falsifikatori i lazovi, bramini, i daje itava sanskritska literatura obmana" {Nauka ojeziku, str. 168).
535

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

Autorka ovog dela je sasvim srena i ponosi se to je u drutvu tih bramina i ostalih istorijskih "lazova", kako ih nazivaju nai savremeni Dagaldi Stjuarti. Ona je isuvie dugo ivela i imala isuvie raznovr snog hnog iskustva da ne bi znala bar neto o ljudskoj prirodi. "Kad sumnjate, uzdrite se", kae Zaratustra, iju mudru izreku u svim sluajevima potvruju svakodnevni ivot i iskustvo. Pa ipak, poput svetog Jovana Krstitelja, taj mudrac iz davne prolosti vapi u pusti nji zajedno sa jo jednim savremenijim filozofom, naime Bekonom (Becon), koji nam nudi isto tako neprocenjivu mudrost. On kae: Ako u kontemplaciji (o bilo kom pitanju Znanja, dodajemo mi) ovek pone sa izvesnou, zavrie u sumnji; ali, ako se zadovo lji time da pone sa sumnjom, zavrie u izvesnosti. Sa ovim savetom oca engleske filozofije predstavnicima britan skog skepticizma trebalo bi da zakljuimo ovu raspravu, ali nai teozofski itaoci bi trebalo da dobiju konanu okultnu informaciju. Bilo je dovoljno reeno da se pokae kako se evolucija u celini dogaaja, oveanstva i svega u Prirodi - odvija u ciklusima. Govo rili smo o sedam Rasa, od kojih su pet ve gotovo zavrile svoju ze maljsku karijeru, i rekli smo daje svaka Korenska Rasa, sa svojim podrasama i bezbrojnim familijama rasa i plemenima potpuno druga ija od prethodne, kao to e i naredna biti drugaija od nje. Na os novu svog jednolikog iskustva, antropologija i etnologija e ovome prigovoriti. ovek je - osim po boji koe i tipu, a moda i po razlici u crtama lica i zapremini lobanje - uvek bio isti u svim klimatskim uslovima i u svim krajevima sveta, kau prirodnjaci; da, ak i po rastu. I to govore, tvrdei istovremeno da ovek potie od istog ne znanog pretka kao i majmun, a ta tvrdnja je logiki nemogua uko liko ne postoji beskrajna raznovrsnost rasta i oblika otkad se on po prvi put razvio u dvonoca. Pozdravljamo ljude koji razmiljaju ve oma logiki i prihvataju ta dva protivrena pogleda. Jo jednom se obraamo jedino onima koji, sumnjajui da su mitovi u celini na stali "iz kontemplacije o vidljivim dejstvima u spoljanjoj prirodi" misle da je "lake poverovati da sve te udesne prie o bogovima i polubogovima, divovima i patuljcima, zmajevima i udovitima svih vrsta predstavljaju preobraene oblike neeg stvarnog, nego da su sve one izmiljotine". Tajna Nauka ui jedino da su to zaista "preobraa536

Zakljuak j i " spoljanje prirode, ali u pamenju i umu naeg dananjeg oveanstva. Ona suprotstavlja isto spekulativne hipoteze savremene na uke, zasnovane na iskustvima i egzaktnim posmatranjima starim jedva nekoliko vekova, neprekinutom predanju i zapisima iz svetilita i uklanja ono tkanje teorija, nalik na pauinu, koje pokriva period od jedva nekoliko hiljada godina u prolosti, koje Evropljani nazivaju njihovim "istorijom". Stara Nauka nam, pak, kae: ujte sada moju verziju pamanja oveanstva. Ljudske rase su se raale jedna od druge, rasle, razvijale se, starile i umirale. Njihove podrase i narodi sledili su isti put. Ako vaa sveporiua savremena nauka i takozvana filozofija ne dovodi u pi tanje to daje oveanstvo sainjeno od raznolikih, jasno definisanih tipova i rasa, to je samo zato stoje ta injenica neporeciva; niko, na ime, ne moe da kae da ne postoji spoljanja razlika izmeu je dnog Engleza, afi-ikog crnca, Japanca i l i Kineza. Sa druge strane, veina prirodnjaka porie da se meane ljudske rase, tj. zaeci pot puno novih rasa, danas ponovo formiraju. A l i , daje zaista tako, na dobrim osnovama smatra de Kvatrfa i ostali. Pa ipak, nae opte premise nee biti prihvaene. Rei e nam da ma kakve promene daje ovek doiveo u dugim praistorijskim do bima, u budunosti se on vie nee menjati (osim izvesnih varijacija danas). Zato su naa esta i Sedma Rasa izmiljotina. Na to mi odgovaramo: odakle vi to znate? Vae iskustvo je ogra nieno na nekoliko hiljada godina, to je manje od jednog dana u i tavoj istoriji oveanstva i sadanjih oblika kontinenata i ostrva nae Pete Rase. Kako moete da kaete hoe li i l i nee biti tako? A evo proroanstva Tajnih Knjiga i njihovih nedvosmislenih tvrdnji: prolo je mnogo miliona godina od nastanka rase Atlantidana, pa ipak mi nalazimo poslednje Atlantiane izmeane sa Arijevcima pre 11.000 godina. To pokazuje da se jedna rasa u ogromnoj meri preklapa sa na rednom rasom i da se karakter i spoljanji izgled te starije rase gube i poprimaju osobine mlade. To, opet, dokazuje stvaranje svih meanih ljudskih rasa. Sad, okultna filozofija ui da se ak i danas, pred naim oima, sprema nastanak Nove Rase i Rasa, da e se taj preobraaj odigrati u Americi i da je isti, zapravo, ve neprimetno zapoeo. Iako su bili isti Anglosaksonci pre jedva trista godina, Amerikan ci iz Sjedinjenih Drava su ve postali zaseban narod i, zahvaljujui 537

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

velikom meanju raznih nacionalnosti i ukrtenim brakovima, gotovo samosvojna rasa, ne samo mentalno, ve takoe i fiziki. De Kvatrfa kae: Sve meane rase, kad su se ujednaile i ustalile, bile su u stanju da igraju ulogu primame rase u novim meanjima. oveanstvo je, u svom dananjem stanju, tako bilo formirano, svakako najve im delom, uzastopnim ukrtanjem odreenog broja za sada ne odreenih rasa. (Ljudske vrste, str. 274) Tako su Amerikanci za samo tri veka postali "primarna rasa", pro tem.* pre nego to postanu zasebna rasa i jasno se izdvoje od svih drugih dananjih rasa. Oni su, ukratko, seme este podrase i za nekoliko stotina godina e sasvim sigurno postati pioniri one rase koja mora naslediti dananje Evropljane Pete podrase, sa svim svo j i m novim karakteristikama. Nakon toga, za otprilike 25.000 godi na, oni e poeti da se pripremaju za sedmu podrasu, sve dok se, kao posledica kataklizmi - iji prvi talas mora jednog dana unititi Evro pu, a kasniji i itavu arijevsku rasu (pa e zato pogoditi i obe Ameri ke), a takoe i najvei broj zemalja direktno povezanih sa granicama naih kontinenata i ostrva - esta Korenska Rasa ne pojavi na pozor nici naeg Kruga. Kada e to biti? Ko to zna osim, moda, velikih Maj stora Mudrosti, a oni o toj temi ute kao snegom pokriveni vrhovi planina. Sve to znamo je to da e ona postepeno nastati; tako poste peno, zaista, da e se tokom dugih milenijuma na njene pionire osobenu decu koja e izrasti u osobene mukarce i ene - gledati kao na anomalne lusus naturce** nenormalne nastranosti, fizike i men talne. Zatim, kako budu rasli, a njihov broj se bude poveavao sva ke godine, jednog dana e oni uvideti da su u veini. Na dananje ljude e se tada gledati kao na meleze koji predstavljaju izuzetke, sve dok ne izumru u civilizovanim zemljama, preivljavajui samo u malim grupama na ostrvima - dananjim planinskim vrhovima gde e vegetirati, degenerisati se i na kraju izumreti, moda kroz milion godina, kao to su izumrli Asteci i kao to izumire patuljasti soj Mula Kurumba sa brda Nilgiri. Svi oni su ostaci nekad monih rasa, a * (Lat.) - Privremeno, (nap. prev.) ** (Lat.) - Igra prirode, (nap. prev.) 538

Zakljuak uspomena na njih se ve ugasila u pamenju savremenihgeneracija, ba kao to emo i mi nestati iz pamenja oveanstva este Rase. Peta Rasa e se preklapati sa estom tokom hiljada milenijuma, menjajui se sporije nego njen naslednik, ali ipak se menjajui po rastu, fi zikim i mentalnim osobinama, ba kao to se etvrta Rasa prekla pala sa arijevskom, a Trea sa Atlantidanima. Taj proces pripreme za estu veliku Rasu mora da traje tokom itave este i sedme podrase (vidi dijagram genealokog stabla Pete Rase u prethodnom poglavlju, str 525). A l i , poslednji ostaci Petog Kontinenta nee nestati jo neko vreme nakon roenja nove Rase, dok e se druga, nova prebivalita pojaviti iznad novih voda na po vrini Zemlje kako bi primila nove strance. Na njih e takode pobei i smestiti se oni koji budu imali dovoljno sree da izbegnu optu ka tastrofi!. Kada e to biti - kao to je ve reeno - nije zadatak autorke ovog dela da zna. Jedino to e, kao to ni priroda ne pravi nagle skokovi i poetke, i l i kao to se dete ne pretvara naglo u odraslog oveka, konanoj kataklizmi prethoditi mnoga manja potapanja i razaranja, putem talasa i vulkanskih vatri. Likujui damari e sna no kucati u srcu rase koja se danas nalazi u oblasti Amerike, ali nee vie biti Amerikanaca kada zapone esta Rasa; zapravo, nee vie bifi ni Evropljana, jer oni e postati jedna nova rasa iz koje e se razviti mnogi novi narodi. Pa ipak. Peta nee izumreti, ve e preiveti neko vreme preklapajui se sa novom rasom mnogo stotina hiljada godina. Ona e se polako preobraavati zajedno sa estom - sporije od svog naslednika - da bi se potpuno izmenila mentalno, fiziki i rastom. oveanstvo nee vie razvijati divovska tela, kao to je bio sluaj sa Lemurijancima i Atlantidanima, jer dok je evo lucija etvrte Rase vodila nanie do samog dna materijalnosti u njenom fizikom razvoju, dananja Rasa je na uzlaznoj putanji, a esta e brzo izrasti iz svojih okova materije, pa ak i telesnosti. Takvo je oveanstvo Novog Sveta - zapravo, daleko starijeg od naeg Starog sveta, stoje injenica koju je ovek takoe zaboravio Patale (Antipoda, i l i Donjeg Sveta, kako se Amerika zove u Indiji), ija je misija i Karma da poseje seme budue, vee i daleko slavnije Rase od svih koje danas poznajemo. Cikluse Materije nasledie Ci klusi Duhovnosti i potpuno razvijenog uma. Po zakonu paralelne istorije i rasa, veina budueg oveanstva bie sainjena od slavnih 539

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

Adepata. oveanstvo je dete ciklike Sudbine i nijedan od njego vih sastavnih delova ne moe izbei svojoj nesvesnoj misiji, niti se osloboditi tereta da radi zajedno sa prirodom. Tako e oveanstvo, rasu za rasom, obavljati svoje naznaeno cikliko hodoae. Pod neblja e se menjati, kao to su ve poela da se menjaju, svaka trop ska godina e za sobom ostavljati po jednu podrasu, samo da bi ova zaela novu, viu rasu, na uzlaznom luku, dok e niz drugih, manje srenih grupa - neuspeha prirode - kao i neki pojedinci, nestati iz ljudske porodice ne ostavljajui traga za sobom. Takav je pravac Prirode pod udarom PCARMIKOG ZAKONA: veno prisutne i veno postajue prirode. Jer, po recima jednog mudraca, poznatim samo okultistima: "SADANJOST JE DETE PROLOSTI; B U
DUNOST, NOVOROENE SADANJOSTI. A IPAK, O SADANJI TRENU TKU, ZAR NE ZNA DA NEMA RODITELJA, NITI MOE DA IMA DECE,

VE DA VENO RAA SAMOG SEBE?! PRE NEGO TO I PONE DA GOVORI: ' J A SAM POTOMSTVO TRENUTKA KOJI JE OTIAO, DETE PRO LOSTI', VE SI I SAM POSTAO PROLOST. PRE NEGO TO SI IZREKAO I POSLEDNJI SLOG, GLE! - TI VIE NISI SADANJOST, VE UISTINU TA BU DUNOST. TAKO SU PROLOST, SADANJOST I BUDUNOST, VENO I VO TROJSTVO U JEDNOM - M A H A M A J A APSOLUTNOG JESTE."

540

KNJIGA II DEO II

ARHAJSKl SIMBOLIZAM SVETSKIH RELIGIJA

* Prie u Doktrini su njena odeda. Neupueni gledaju samo odelo - to jest, prie u Doktrini: vie od toga oni ne znaju. Oni upueni, meutim, ne vide samo odedu, ve ono to ta odeda pokriva. (ohar, III, 152; Frank, 119) Neophodno je da se iskazana mudrost sakrije velom tajne.
MISTERIJE V E R E NISU ZA TO DA SE RAZOTKRIVAJU SVIMA. (. . .)

(Kliment Aleksandrijski, Stromata, 12)

SVI SVETI SPISI POTVRUJU EZOTERIJSKA NAELA

Imajui u vidu neobinost ovog uenja, kao i mnogih doktrina koje iz savremene naune prespektive mora da izgledaju besmisle no, potrebno je dodati jo neka neophodna objanjenja. Teorije koje sadre drugi deo Stanci jo je tee usvojiti od onih koje se nalaze u Tomu I o Kosmogoniji. Zato na ovom mestu moramo preispitati te ologiju, kao to emo u Dodatku (Deo III) preispitati nauku. Poto se naa uenja toliko razlikuju od trenutnih ideja kako materijali zma, tako i teologije, okultisti moraju uvek biti spremni da odbiju njihove pojedinane, ali i zajednike napade. Nikad nije suvino da itaoca podsetimo kako su, kao to do kazuje obilje citata iz raznih drevnih Spisa, ta uenja stara koliko i sam svet i da je ova knjiga samo jedan pokuaj da se arhajsko Po stanje i istorija, kakvi se pouavaju u izvesnim azijskim zemljama koje uvaju ezoterijska uenja, prevedu na savremeni jezik i frazeo logiju. Ona se moraju prihvatiti i l i odbaciti na osnovu njih samih, potpuno i l i delimino, ali ne pre nego to se paljivo uporede sa savremenim teorijskim dogmama i savremenim naunim teorijama i pretpostavkama. Sumnjamo daje, uprkos svoj njegovoj intelektualnoj otrini, na e doba predodreeno da medu narodima Zapada otkriju makar i je dnog neiniciranog uenjaka i l i filozofa koji bi bio u stanju da potpuno razume duh arhajske filozofije. A to se ne moe oekivati ni od ko ga pre nego to se usvoje prava znaenja dvaju termina istonjakog ezoterizma, Alfa i Omega, reci Sat i Asat koje se tako slobodno ko riste svuda u Vedama. Bez tog kljua za arijevsku mudrost postoji opasnost da kosmogonija Riija i Arhata za prosenog orijentalistu ostane mrtvo slovo na papiru. Asat nije naprosto negacija Sat, niti 543

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA je "Ne-jo-postojee", j e r Sat po sebi nije ni "postojee", ni "bie". SAT je neuslovljeni, stalno prisutni, neizmenljivi i veni koren iz ko ga i pomou koga sve proizlazi. A l i , ono je daleko vie od potenci jalne sile u korenu, koja gura napred proces razvoja, odnosno ono to se danas naziva evolucijom. Ono je veno postajue, mada se n i kad ne ispoljava.' Sat ']Q roeno od Asat, a A S A T j e roeno od Sat; pa ipak je to k r u g ija se kvadratura moe p o s t i i j e d i n o p r i l i k o m vrhunske Inicijacije, na pragu Paranirvane. Bart (Barth)ie zapoeo razmiljanje o Rig Vedi koje je trebalo da bude otra k r i t i k a , odnosno jedan neobian i zato, kako se m i s l i l o , originalan pogled na to arhajsko delo. Desilo se, meutim, d a j e taj uenjak, dok je k r i t i k o v a o , o t k r i o istinu, a da p r i tome ni sam nije bio svestan njenog punog znaaja. Bart je rekao da " n i po j e z i k u , ni po ideji u Rig Vedi" on nije bio "u stanju da otkrije osobinu prvobi tne prirodne jednostavnosti k o j u m n o g i u njoj rado vide". O v i m je Bart imao na u m u Maksa M i l e r a . Jer, taj uveni oksfordski profesor je himne iz Rig Vede u potpunosti okarakterisao kao jednostavne iz raze religioznih oseanja pastoralnih, bezazlenih l j u d i . Taj sanskritolog smatra: U vedskim himnama, te ideje i mitovi se pojavljuju u njihovom najjednostavnijem i najneukraenijem obliku. Bart, meutim, m i s l i drugaije. Miljenja sanskritologa o vanosti i sutinskom znaaju Veda to l i k o su podeljena i individualna da, k u d god da ciljaju, postaju pot puno pristrasna. Tako, g. M a k s M i l e r izjavljuje: Nigde se taj jaz, koji deli drevne poeme Indije od nasjtarije gr ke knjievnosti, ne osea jasnije nego kad uporedimo mitove iz Veda, koji su tek u procesu rasta, sa potpuno odraslim i ve precvalim mitovima na kojima je zasnovana Homerova poezija. Veda je prava teogonija arijevskih rasa dok je Hesiodova teogonija is krivljena karikatura izvorne slike. Hegelijansko uenje koje poistoveuje Apsolutno bie i l i "Bivstvo" sa ne-Biem, i prikazuje Univerzum kao neto veno postajue, identino je sa filozo fijom vedante.

544

Sveti Spisi potvruju ezoterijska naela To je^alekosena tvrdnja, ali verovatno prilino nepravedna u svojoj glaWoj postavci. Ipak, zato ne bismo pokuali daje objasni mo? Orijeritalisti to nisu u stanju, jer oni odbacuju hronologiju Tajne Doktrine i teko mogu da prihvate injenicu da su izmeu rigvedskih himni i Hesiodove Teogonije protekle desetine hiljada godina. Zato oni ne uspevaju da vide kako grki mitovi nisu vie prvobitni simboliki jezik Inicijata, uenika bogova-Hijerofanata, boanskih drevnih "rtvovalaca", i da, iskrivljeni usled vremenske udaljenosti i optereeni bujanjem svetovnog detinjstva oveanstva, oni danas iz gledaju kao iskrivljene slike zvezda u uzburkanoj vodi. A l i , ako bi na Hesiodovu kosmogoniju i teogoniju trebalo gledati kao na kari kature izvornih slika, koliko tek vie to vai za mitove iz jevrejskog Postanja u oima onih kojima ti mitovi nisu nita vie boansko ot krivenje i l i Boijare nego stoje to Hesiodova Teogonija za g. Gledstona (Gladstone). Bart kae: Poezija koju ona (Rig Veda) sadri izgleda mi, naprotiv, jedinstve no prefinjena i artificijelno razraena, puna aluzija i uzdranosti, pretenzija (?) na misticizam i teozofski uvid, a nain izraavanja u njima ee podsea na frazeologiju koja se koristi u izvesnim ma lim grupama iniciranih nego na poetski jezik ire zajednice. (Religije Indije, str XIII) Neemo se zaustavljati na ovom mestu da bismo ispitali ta taj kritiar zna o frazeologiji koja se koristi medu "iniciranima", ni da li on sam pripada nekoj takvoj grupi, jer, ako je tako, teko da bi kori stio takav jezik. A l i , ovaj iskaz pokazuje znatno neslaganje meu ue njacima ak i u pogledu spoljanjeg karaktera Rig Vede. ta bi, onda, bilo koji od savremenih sanskritologa mogao da zna o njihovom unu tranjem i l i ezoterikom znaenju koje bi moglo da ode dalje od is pravnog Bartovog zakljuka da su taj spis sastavili INICIJATI? ela ova knjiga predstavlja pokuaj da dokaemo tu istinu. Dre vni adepti su resili velike naune probleme, ma koliko savremeni materijalisti nisu voljni da priznaju tu injenicu. Veliki, moni umovi antike dokuili su misterije ivota i Smrti, a ako su ih uvali u tajno sti i tiini, inili su tako zato to ti problemi ine deo svetih misterija, i drugo, zato to su oni morali da ostanu nerazumljivi za ogromnu veinu oveanstva u to vreme, kao to takvi moraju da ostanu i
545

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

danas. Ako na takva uenja oni koji imaju suprotnu filozofiju jo uvek gledaju kao na fantazije, teozofe moe uteiti saznanje, zasno vano na dobrim dokazima, da su pretpostavke savremenih psiho loga - bilo da su ozbiljni idealisti, poput g. Herberta Spensera, bilo da su pseudoidealisti bujne mate - fantastine u jo veoj meri. Za ista, umesto da nau vrst oslonac u injenicama Prirode, njihove pret postavke predstavljaju nezdrave utvare materijalistike imaginacije umova koji su ih razvili - i nita vie od toga. Ono to oni poriu, mi potvrujemo, a to to mi potvrujemo, potvruju gotovo svi drevni mudraci. Sa verom u okultizam i jato nevidljivih Moi i sa dobrim razlo zima mi kaemo: Certus sum, scio quod credidi* na ta nai kritia ri odgovaraju: Credat Judceus Apella.** Jedni druge neemo uspeti da preobratimo, niti e to na bilo koji nain uticati na nau malu pla netu. Epur se muove! *** A nema ni neke posebne potrebe da se propoveda. Kao stoje primetio mudri Ciceron: Vreme unitava pretpostavke ljudi, ali potvruje sud prirode. Saekajmo na trenutak. U meuvremenu, ljudska priroda nije takva da bi mimo mogla da posmatra unitenje svojih bogova, bilo da su pravi i l i lani. I kao to su se teologija i materijalizam udruili da bi unitili stare bogove antike i pokuali da iskrive sve stare fi lozofske koncepcije, isto je tako jedino ispravno da zaljubljenici u drevnu mudrost brane svoj poloaj tako to e dokazati da se ceo ar senal teologije i nauke u najboljem sluaju sastoji od novih oruja nainjenih od veoma starog materijala.

* (Lat.) - Pouzdano znam, siguran sam u ono to sam poverovao. (nap. prev.) ** (Lat.) - U to neka veruje Jevrejin. (nap. prev.) *** (Fran.) - Ipak se okree! (nap. prev.)

546

XVI

ADAM-ADAMI

Imena kao to su Adam-Adami, kakva koristi g. Hvoljson (Chwolsohn) u svojoj Nabateanskoj poljoprivredi,' a kojima se podsmeva g. Renan (Renan), profanima mogu malo da dokau. A l i , kad se ta kvo ime nae u nekom delu iz tako drevne prolosti, kao to je upra vo pomenuto, okultistima to dokazuje mnogo: na primer, daje Adami bio mnogostruki simbol koji je potekao od Arijevaca, kao to poka zuje koren te reci, koji su kasnije od njih preuzeli Semiti i Turanci - zajedno sa mnogim drugim stvarima. "Adam-Adami" je generiko sloeno ime, onoliko staro koliko su stari i ljudski jezici. Tajna Doktrina ui daje Ad-i bilo ime kojim su Arijevci nazivali prvu ljudsku rasu u ovom Krugu, koja je imala spo sobnost govora. Otuda potiu izrazi Adonim i Adonai (drevni oblik mnoine reci Adon), koje su Jevreji koristili za svog Jehovu i anele, koji su naprosto bili prvi duhovni i eterini sinovi zemlje, kao i ime boga Adonisa, koji u mnogim svojim varijacijama znai "Prvi Go spod". Adam je sanskritski Ada-Nath, to takode znai prvi Gospod, kao Ad-lYara, i l i ma koji Ad (prvi), nakon ega sledi bilo koji pridev i l i imenica. Razlog za to je to su ove istine bile zajedniko naslee svih. To je bilo otkrivenje koje je primilo j^rvo oveanstvo, pre onog vremena koje se, po biblijskoj frazeologiji, naziva "periodom jedno obraznog govora i reci", i l i jezika, odnosno znanje koje je ovekova intuicija docnije proirila, a koje je, jo kasnije, sakriveno od profana cije odgovarajuom simbolikom. Autor Kabale, (na osnovu) filozof skih spisa Ibn Gebirola, pokazuje da Izraeliani koriste izraz "Adonaj" (Gospod) umesto Eh 'yeh (Jajesam) i Y H V H , i dodaje daje, dok se
Vidi napred.

547

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA Adonaj u Bibliji prevodi kao "Gospod", "najnii rang, i l i Boanstvo Prirode, optiji termin E l o h i m preveden kao B o g " (str. 175). Orijentalista H v o l j s o n je oko 1860. godine preveo j e d n o intere santno delo i predstavio ga veito nevemikoj i neozbiljnoj E v r o p i pod nedunim naslovom Nabateanska poljoprivreda. Po njegovom miljenju, to drevno delo predstavlja: (. . .) potpunu inicijaciju u misterije preadamovskih naroda, po tvrenju neporecivo autentinih dokumenata. (Ono predstavlja) (. . .) zbornik neprocenjive vrednosti, potpuni izvod Doktrina o umetnostima i naukama koje su imali ne samo Haldejci, ve i Asirci i Kanaaniti praistorijskog doba. Ti "Nabateanci" su, po miljenju nekih kritiara, b i l i naprosto Sabeanci, i l i haldejski oboavaoci zvezda. To delo predstavlja ponovni prevod sa arapskog, na k o j i je prvobitno prevedeno sa haldejskog. Arapski istoriar Masudi (Masoudi) govori o t i m Nabateancima i objanjava njihovo poreklo na sledei nain: Posle Potopa (?), narodi su se naselili u raznim zemljama. Me u njima su b i l i i Nabateanci, koji su osnovali grad Vavilon, kao i potomci Hama koji su se naselili u istoj provinciji pod vladavi nom Nimroda, sina Kua, koji je bio sin Hama, a Nojev praunuk. (. . .) To se odigralo kada je Nimrod preuzeo poloaj upravnika Vavilona, kao izaslanik Dahaka (Dzahhak) po imenu Biurasp. Prevodilac, Hvoljson, smatra da su tvrdnje tog istoriara u savr enoj saglasnosti sa tvrdnjama Mojsija u Postanju, dok bi neto smel i j i kritiari m o g l i da izraze miljenje da b i upravo zbog toga trebalo sumnjati u njihovu istinitost. Beskorisno je raspravljati na tu temu, j e r za na rad ona nema znaaja. Izandali, odavno pokopani problem i tekoa da se na bilo kakvoj loginoj osnovi objasni fenomen po rekla m i l o n a l j u d i raznih rasa, m n o g i h c i v i l i z o v a n i h naroda i ple mena, od tri para (Nojevih sinova) u 346. godini^ posle Potopa mogao bi se prepustiti K a r m i autora Postanja, b i l o da ga zovemo Mojsijem, Vidi Postanje i autorizovanu hronologiju. U poglavlju IX, "Noje izlazi iz Arke", "2348. godine pre nove ere". Poglavlje X, "Nimrod prvi kralj", dogaa se "1998. godine pre nove ere". 548

Adam-Adami

bilo Ezrom. Ono stoje interesantno u pomenutom delu jeste njegov sadraj, uenja koja su u njemu izneta, a koja su, ako se ezoteriki itaju, gotovo u potpunosti identina sa Tajnim Uenjima. Kvatrmer (Quatremere) sugerie da bi ta knjiga mogla da bude naprosto jedna kopija koja je nainjena pod Nabukodonosorom I I , na osnovu nekog hamitskog spisa, "beskrajno drevnijeg", dok pre vodilac smatra, na osnovu "unutranjih i spoljanjih dokaza", daje njen haldejski izvor zapravo zapis usmenih razgovora i uenja jednog bogatog vavilonjanskog zemljoposednika po imenu Ku-tami (Qu-tamy), koji je za svoja predavanja koristio jo drevnije mate rijale. Prvi arapski prevod Hvoljson smeta u X I I I vek pre nove ere. Na prvoj stranici tog "otkrivenja" autor, i l i prepisiva, Ku-tami, iz javljuje da "je uenja koja se tu izlau prvobitno Saturn saoptio Mesecu, koji ga je potom preneo svom idolu, a on gaje otkrio njegovom posveeniku, piscu" - adeptu koji je zapisao to delo - Ku-tamiju." Detalji koje je Bog saoptio za dobrobit i pouku smrtnicima go vore o periodima neizmemog trajanja i nizu bezbrojnih kralj evstava i l i Dinastija koja su prethodila pojavi Zemlje Adamija ("crvene ze mlje"). Ti periodi su, kao to se moglo i oekivati, doveli branioce hronologije doslovnog znaenja Biblije gotovo do besnila. De Rumon je bio prvi koji je pozvao da se digne na oruje protiv tog au tora. On ga grdi^ daje "rtvovao Mojsija nekom nepoznatom piscu", pri emu insistira na tome daje: (.. .) Beroz, ma koliko da su velike njegove kronoloke greke, bar u savrenom skladu sa prorocima to se tie prvog oveka, poto govori o Alorusu-Adamu, ili Ksisutrusu-Noju, i o Belu-Nimrodu (. . .) Zato to delo mora da predstavlja APOKRIF, koga bi trebalo svrstati u isti red sa njegovim savremenicima - etvrtom Knjigom Ezrinom, Knjigom Enohovom, Sibilinim proroanstvima i Hermesovom knjigom - a sve su nastale najranije dva do tri veka pre nove ere. Evald {Ewald) se jo gre okomio na Hvoljsona, a na kraju i g. Renan. U Germanistikoj reviji {Revue Germanigue),* bivi uenik srozava autoritet svog uitelja pozivajui ga da objasni zato njegova
3

Filozofski anali (Annales de Philosophie), jun 1860. str. 415. " 30. april 1860.

549

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

Nabateanska poljoprivreda ne bi mogla da bude falsifikat nekog Jevrejina iz I I I i l i IV veka nae ere. Teko da bi moglo da bude druga ije - tvrdi autor ivota Isusovog zato to u tom in-folio o astrologiji i arobnjatvu: (. . .) prepoznajemo sve linosti koje predstavlja Ku-tami, sve pa trijarhe iz biblijskih legendi, kao to su Adam-Adami, Anouka-Noje i njegov Ibrahim-Avram, itd, itd. Za to nema nikakvog osnova poto su Adam i ostala imena za jednike imenice. U meuvremenu, mi skromno sugeriemo da su sve ove stvari o kojima se govori, naime apokrifi - ak i ako potiu iz I I I veka nae, umesto X I I I veka pre nove ere, kao to sugerie Kvatrmer, dovoljno stare da kao dokumenta budu izvorne i tako za dovolje zahteve najegzaktnijih arheologa i kritiara. Jer ak i ako, u svrhu ove rasprave, dopustimo da su taj literarni spomenik sastavili "neki Jevreji iz I I I veka nae ere", ta sa tim? Ostavljajui na trenu tak po strani to koliko se moe verovati ovim uenjima, postavlja se pitanje zato bi njih trebalo manje uzimati u obzir, i l i smatrati da u manjoj meri izraavaju miljenje drevnih naroda, nego sva druga religiozna dela, koja takode predstavljaju "kompilacije starih teksto va" i l i usmenih predanja - istog, i l i ak kasnijeg doba? U tom slu aju bi trebalo da odbacimo i Koran i da ga svrstamo u "apokrife", koji je dva veka stariji, mada znamo daje, poput Minerve, ponikao direktno iz uma jednog arapskog proroka; a takode bi trebalo da pljunemo i na sve informacije koje moemo da dobijemo iz Talmuda, koji je, u svom dananjem obliku, takode sastavljen od starijih ma terijala, a nije nastao pre IX veka nae ere. Pominjemo udnu Bibliju tog haldejskog adepta i razne kritike na nju (u Hvoljsonovom prevodu) jer oni imaju veliki znaaj za ovu knjigu. Sa izuzetkom g. Renana, ikonoklaste po ubeenju, koga je i l Lemetr (Jules Lemaitre) veoma otro nazvao "le Paganini du Neant" (Paganinijem iz Nanta) - najvea zamerka ovom delu se, iz gleda, sastoji u tome stoje taj " a p o k r i f predstavljen kao da izraa va otkrivenje koje je jednom adeptu saoptio "idol Meseca", koji ga je, sa svoje strane, primio od "Satuma". Odatle je, prirodno, "sve to bajka". Na to imamo samo jedan odgovor: to je isto toliko bajka koliko i Biblija, i ako jedan od ta dva spisa padne, i drugi mora poi 550

Adam-Adami

za njim. ak i nain proricanja pomou "idola Meseca" isti je kao to su ga upranjavali David, Saul i visoki svetenici jevrejskog Tabernakla pomou Terafima. U Tomu I I I , drugog dela ove knjige, videemo praktine metode tog drevnog proricanja. Nabateanskapoljoprivreda ie zaista kompilacija; ona ne predstav lja apokrif, ve ponavljanje naela Tajne Doktrine u egzoterikom obliku haldejskih nacionalnih simbola sa ciljem da se ta naela "maskira j u " , ba kao to su egipatska Hermesova knjiga i indijske Purane po kuaj da se uini to isto. Ovo delo je bilo dobro poznato u antici, ba kao i tokom srednjeg veka. Majmonid govori o njemu i vie puta se poziva na taj haldejsko-arapski rukopis, nazivajui Nabateance nji hovim religioznim nazivom, tj. "oboavaoci zvezda", i l i Sabeanci, a ipak ne uspeva da u toj iskrivljenoj reci "Nabateanci" vidi misti ko ime kaste posveene Nebu (bogu Tajne Mudrosti), koje na prvi pogled pokazuje da su Nabateanci zapravo bili jedno mistiko Brat stvo.^ Ti Nabateanci koji su, prema persijskim Jezidima, izvorno doli u Siriju iz Busre, b i l i su degenerisani lanovi tog bratstva, pa ipak je njihova religija, ak i u tom kasnom periodu, bila isto kabalistika.*" Nebo je boanstvo planete Merkura, a Merkur je bog Mudrosti, i l i Hermes, i Buda, koga su Jevreji nazivali ^32 "uzvieni Gospod ...", a Grci Nabo, NaPco, pa otuda Nabateanci. Uprkos to me to Majmonid* njihovo uenje naziva "paganskom budalatinom",
^ On kae:
Ovde u ti pomenuti spise... koji se odnose na verovanje Sabeanaca. Najpoznatija je knjiga Poljoprivreda Nabateanaca, koju je preveo Ibn Vahohija (IVahohijah). Ta knji ga je puna paganskih ludorija. ( . , , ) Ona govori o pravljenju TALISMANA, O privlaenju moi DUHOVA, O MAGIJI, D E M O N I M A i vampirima, koji stanuju u pustinji. (Majmonid, citiran po dr D. Hvoljsonu, Die Ssabier und Ssabismus, II, str. 458)

Nabateanci sa planine Lebanona su verovali u Sedam Arhanela, poto su njihovi preci verovali u Sedam Velikih Zvezda, obitavalita i tela tih Arhan ela, u koje do dan danas veruju rimokatolici, kao to smo pokazali na dru gom mestu. Vidi Razotkrivenu Iziu, tom I I , str. 197. * Majmonid (Moe ben Majmon, 1135-1204) - kodifikator jevrejskog za kona, rabinski voa, lekar i filozof judaizma, koji je stekao priznanje Jevreja irom sveta, tako daje njegov grob u Tiberiji i danas mesto hodoaa. U nje gova pravna dela spadaju komentar Misne i monumentalna Mina-Tora, a

551

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

a njihovu drevnu literaturu Sabceorumfcetum,** on svrstava njihovu "poljoprivredu", Knjigu Ku-tamija, u sam vrh arapske literature, a Abarbinel (Abarbinel) ga neizmemo hvali. Spenser, citirajui ga, go vori 0 njemu kao o "krajnje izvrsnom istonjakom delu", dodajui (tom I, str. 354) da bi pod Nabateancima trebalo podrazumevati Sabeance, Haldejce i Egipane, ukratko sve one narode protiv kojih su najstroije primenjivani Mojsijevi zakoni. Nebo, najstariji Bog Mudrosti u Vavilonu i Mesopotamiji, bio je isto to i induski Buda i grki Hermes-Merkur. Jedina razlika u odnosu na pomenute je mala promena u polu roditelja. Kao stoje Buda bio sin Some (Meseca), tako je i Nebo bio sin Zarpa-nitu (bo anstva Meseca) i Merodaha, koji je postao Jupiter nakon stoje bio Bog Sunca. Kao i planeta Merkur, i Nebo je bio "nadzornik" medu sedmorim bogovima planeta, a kao otelovljenje Tajne Mudrosti bio je Nabin, mudrac i prorok. injenica da se kae kako je Mojsije um ro i nestao na planini posveenoj Nebu pokazuje daje bio inicijat i l i svetenik tog boga pod drugim imenom, jer je taj Bog Mudrosti bio veliko kreativno boanstvo i kao takvog su ga oboavali ne samo u Borsipi, u njegovom velianstvenom hramu, ve i u planetarnoj kuli. Na slian nain su ga oboavali Moabiti, Kanaaniti, Asirci, kao i narodi irom Palestine; zato ga onda ne bi oboavali i Izraeliani? "Planetarni hram Vavilona" imao je svoje "Najsvetije od Svetih" na oltaru Neboa, proroka Boga Mudrosti. U Hibertpredavanjima nam je reeno da su: (. . .) drevni Vavilonjani imali posrednika izmeu ljudi i bogova (...) a Nebo je bio "glasnik" ili "prorok", postoje znao elje svog oca Merodaha. Nebo je, kao i Buda, tvorac etvrte, a takode i Pete Rase. Jer, onaj prvi zapoinje novu rasu Adepata, a ovaj drugi, Solarno-Lunarnu Dinastiju, i l i ljude tih Rasa i Kruga. Obojica su Adami svojih stvonjegovo klasino filozofsko delo je uveni Vodi zabludelih. Napisao je i brojne medicinske traktate. Kasniji razvoj srednjovekovne jevrejske filozofije goto vo u potpunosti se zasniva na Majmonidovim shvatanjima, bilo da ih podr ava i l i osporava, (nap. ured.) ** (Lat.) - Sabeanske bljuvotine, (nap. prev.)

552

Adam-Adami

renja. Adam-Adami je personifikacija dvojnog Adama, paradigmatinog Adama Kadmona, tvorca, i nieg Adama, zemaljskog, koji je, kako kau sirijski kabalisti, imao samo nefe, "dah ivota", ali ne i ivu duu, sve do posle svog Pada. Ako, dakle, Renan istrajava u tome da haldejske spise - i l i ono to je od njih ostalo - smatra apokrifnim, to uopte ne utie na istinu i i njenice. Kao da ne postoje drugi orijentalisti koji moda imaju druga ije miljenje, pa ak i da nemaju, i dalje bi to bilo od veoma malog uticaja. Te doktrine sadre uenja ezoterijske filozofije i to mora biti dovoljno. Onima koji ne znaju nita o simbolici, ove moraju izgledati kao ista astrolatrija, a onom ko bi hteo da sakrije ezoterijsku istinu, to e izgledati ak i kao "paganske budalatine". Meutim, Majmonid, dok izraava prezir prema ezoterizmu u religijama drugih naroda, pri znaje ezoterizam i simboliku u sopstvenoj religiji, propovedajui utanje i tajnovitost u pogledu pravog znaenja Mojsijevih izreka, pa je tako dospeo u nevolju. Uenja Ku-tamija, tj. Haldejca, ukratko, pred stavljaju alegorijski iskaz o religiji najstarijih naroda Pete Rase. Zato bi onda g. Renan gledao na ime "Adam-Adami" sa takvim akademskim prezirom? Autor Porekla hriamtva oigledno ne zna nita o ''izvorima paganske simbolike", ni o ezoterizmu, jer bi inae znao daje to ime bilo jedan oblik univerzalnog simbola koji se od nosio, ak i kod Jevreja, ne na jednog oveka, ve na etiri razliita oveanstva i l i ljudske vrste. To je veoma lako dokazati. Kabalisti ue o postojanju etiri razliita Adama, i l i o preobra aju etiri Adama u nizu, emanacija iz Djuknah {Dyooknah) (boan ske senke) Nebeskog oveka, eterine kombinacije Neamah, najvie Due i l i Duha; naravno, taj Adam nema ni grubo ljudsko telo, niti telo elje. Taj "Adam" je prototip (Tzure) drugog Adama. Sigurno je da oni predstavljaju pet rasa, kao to svi mogu da vide po njihovom opisu u kabali: prvi je "savreni, Sveti Adam" (. . .) "senka koja je nestala" (Kraljevi Edoma), nastala iz boanske Tzelem (Slike); dru gi je nazvan protoplastinim hermafroditskim Adamom budueg zemaljskog i razdvojenog Adama, trei Adam je ovek nainjen od "praha" (prvi, nevini Adam), a etvrti je pretpostavljeni otac nae ra se - Pali Adam. Vidite, meutim, njihove zadivljujue jasne opise u Kabali Isaka Majera, str. 418 i dalje. On govori samo o etiri Ada ma, bez sumnje zbog Kraljeva Edoma, i pie; 553

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

etvrti Adam bio je odeven koom, mesom, nervima, itd. To od govara sjedinjenim Niem Nefe i Gufi, tj. telu. On je imao ivo tinjsku mo razmnoavanja i produenja vrste (. ..) (a to je ljudska Korenska Rasa). Upravo su se na tom mestu savremeni kabalisti - zavedeni na pogrean put generacijama hrianskih mistika koji su u kabalistikim zapisima falsifikovali sve to su mogli - razili po svojim tu maenjima sa okultistima i zamenili kasniju misao za ideju koja joj je prethodila. Izvorna kabala je bila potpuo metafizika i nije go vorila o ivotinjama i l i zemaljskim polovima; kasnija kabala je ugu ila boanski ideal pod tekim teretom falikog elementa. Kabalisti kau: "Bog naini oveka, muko i ensko." "Neophodnost da se na stavi stvaranje i postojanje meu kabalistima se naziva Ravnotea", kae autor Kabale, a poto nije imala tu "Ravnoteu", povezanu sa Ma-kom (tajanstvenim mestom),* sinovi Petog Adama, kao to smo videli, nisu prepoznali ak ni Prvu Rasu. Od najvieg Nebeskog o veka, gornjeg Adama, koji je "muko-ensko" i l i Androgin, pa sve do Adama od praine, svi ti personifikovani simboli su povezani sa polovima i razmnoavanjem. Kod istonjakih okultista je potpuno obratno. Polni odnos oni smatraju "Karmom" koja pripada jedino ovekovim zemaljskim odnosima, kojima vlada Iluzija, fenomen ko ji bi trebalo odbaciti onog trenutka kad neko postane "mudar". Oni su smatrali daje najpovoljnije ako Guru (uitelj) u svom ueniku na de spremnost za isti ivot bramaarije. Dualni simboli su za njih bili samo poetske slike za uzviene meuodnose kosmikih sila. A vidimo da ta idealna zamisao kao zlatni zrak zrai na sve idole, ma koliko da su grubi i l i groteskni, u prepunim galerijama senovitih hra mova Indije i drugih zemalja-majki u kultovima. To emo pokazati u narednom odeljku. U meuvremenu, moglo bi se dodati da kod gnostika drugi Adam takoe emanira iz Prvobitnog oveka, ofitskog Adamasa, "na iju je sliku nainjen"; trei, iz drugog - Androgina. Ovaj poslednji je sim bolino predstavljen u estom i sedmom paru muko-enskih Eona - Amfian-Esumena i Vananin-Lamer (Otac i Majka; vidi valentinijansku tabelu kod Epifanija), dok je etvrti Adam, i l i Rasa, pred' Naprosto, materica, "Najsvetije od Svetih" kod Semita. 554

Adam-Adami

stavljen kao prijapsko udovite. Ovaj poslednji - posthrianska fantazija - predstavlja degradiranu kopiju prehrianskog gnostikog simbola "Dobrog", i l i "Onog koji je stvarao pre nego stoje bilo ta postojalo". Nebeskog Prijapa - uistinu roenog od Venere i Baha, kad se taj bog vratio sa svog puta po Indiji, jer su Venera i Bah naknadni tipovi Aditi i Duha. Meutim, kasniji Prijap, koji je isto to i Agatodemon, gnostiki Spasitelj, pa ak i Abraksas, ne pred stavlja sliku apstraktne kreativne Moi, ve simbolizuje etiri Ada ma, i l i Rase, dok je peta predstavljena pomou/ei grana odseenih sa Drveta ivota na kome stoji starac ukraen kosmikim Draguljima. Broj Korenskih Rasa bio je zapisan u drevnim grkim hramovima po mou sedam samoglasnika, od kojih je/7e? bilo uokvireno u panel u prostoriji za incijaciju, Aditonu. Egipatski glif za to bila je ruka sa pet rairenih prstiju, pri emu je peti i l i mali prst samo dopola izra stao, a predstavljao se takoe i pomou/?e? " N " - hijeroglifa koji zna e to slovo. Rimljani su koristili pet suglasnika A E I O V u svojim hramovima, a taj arhajski simbol je bio usvojen tokom srednjeg veka kao moto kue Habsburga. Sic transit gloria!*

(Lat.) - Tako prolazi slava (ovoga sveta)! (nap. prev.)

555

XVII "NAJSVETIJE OD S V E T I H " . NJEGOVA DEGRADACIJA

Sanctum Sanctorum {Najsvetije od Svetih) drevnih, tj. onaj odeIjak na zapadnoj strani Hrama koji je sa tri strane bio okruen belim zidovima, pri emu je preko jedinog njegovog otvora i l i vrata bila prebaena zavesa - a takoe se zvao i Aditon - bio je zajedniki za sve drevne narode. Meutim, u ezoterizmu pagana i drevnih Jevreja postoji ogromna razlika u tajnom znaenju tog simbolikog mesta iako je njegova simbolika izvorno bila ista kod svih drevnih Rasa i naroda. Gentili* stavljajui u Aditon sarkofag i l i grob (taphos), i solamog boga kome je hram bio posveen, kao i panteisti, maksimalno su ga potovali i oboavali. Oni su ga smatrali - u njegovom ezoterijskom znaenju - simbolom vaskrsnua, kosmikog, solamog ( i l i dnevnog) i ljud skog. On je obuhvatao veliki opseg periodinih (u vremenu) i preciz nih Manvantara, i l i ponovnog buenja Kosmosa, Zemlje i Coveka za novo postojanje poto je Sunce najpoetiniji, a takoe i najgrandiozniji simbol iste stvari na nebu, a ovek - u svojoj reinkarnaciji - na Zemlji. Jevreji, iji je realizam, ako sudimo po doslovnom znaenju njihovih simbola, bio isto tako praktian i grub u Mojsijevo vreme kao to je i danas,' tokom svog otuenja od bogova njihovih paganskih suseda, izvravali su nacionalnu i levitsku politiku tako to su egzoteriki postavili svoje Vrhunsko svetilite kao najsvetiji znak svog monoteizma, a ezoteriki su gledali u njemu samo unverzalni
* (Lat.) Gentiles - Nejevreji. (nap. prev.) Ali, kako svedoe njihovi proroci, u stvarnosti nije bilo tako. Kasnija rabinska i talmudska shema je bila ta koja je ubila svu duhovnost u telu i njegovim sim bolima ostavivi samo njihove Spise - mrtvu ljuturu koju je dua napustila.

556

"Najsvetije od Svetih ". Njegova degradacija

faliki simbol. Dok su kabalisti poznavali samo Ain-Sof i "bogove" Misterija, Leviti u svom aditonu nisu imali ni grob, ni boga, ve "Sveti" Zavetni Koveg (Arka) ~ njihovo "Najsvetije od Svetih". Kad se, meutim, razjasni ezoterijsko znaenje, neupueni e bo lje moi da razumeju zastoje David "nag" plesao pred arkom Zaveta, i zato je bio tako rad da izgleda nevaljao radi svog "Gospoda", a /zflA:u sopstvenim oima (vidi Drugu Knjigu Samuilovu, V I , 16-22). Arka je oblik broda Arge iz misterija. Parkherst (Parkhurst), iji Renik grkog sadri dugu raspravu o tome, a koji u Hebrejskom le ksikonu ne govori ni re o istom, objanjava to ovako: 'Apx'n u tom znaenju odgovara hebrejskom rasit i l i mudrost (. . .) to je re koja simboliki znai ensku rasplodnu mo, Arg ili Arca, u kome seme svih zemaljskih stvari pluta ili lebdi tokom pauze izmeu uzastopnih mundanih ciklusa. Upravo je tako, ajevrejska arka Zaveta ima upravo to znaenje. Tome bi trebalo dodati da su umesto divnog i devianskog sarkofa ga (simbola obrasca Prirode i vaskrsnua), kakav je bio Sanctum Sanctorum kod pagana, oni uinili arku jo vie realistikom, po kon strukciji, postavivi na nju dva Heruvima licem okrenuta jedan prema drugom, sa rairenim krilima koja formiraju savrenu 70/ (kakvu danas sreemo u Indiji). A pored toga, znaenje tog reproduktivnog simbola jo je pojaano pomou etiri mistika slova koja tvore Jehovino ime, mPI'', ili '', u znaenju Jod {membrum Virile,* vidi Kabalu), n {materica), ^ (Vau, kuka na udici, ekser) i opet H, u znaenju "otvor", to sve zajedno ini savreni amblem i l i simbol Y (e) H (o) V (a) H, muko i ensko obeleje. A moda e, kad ljudi shvate funkciju i znaenje Kade Kadeim, "sveti" i l i posveenici hrama Gospodnjeg - njihovo "Najsve tije od Svetih" poprimiti aspekt koji je daleko od prosvetljenog. lacchus je opet lao i l i Jehova, a Baal i l i Adon, kao i Bah, bio je faliki bog. Sveti kralj David pita: Ko e se popeti na brdo (visoko mesto) Gospodnje? Ko e stati na mesto njegovog Kadea 1t2?np? (Psalmi, XXIV, 3)
(Lat.) - Muki ud. (nap. prev.)

557

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA Kades moe u jednom smislu da znai posvetiti, osvetati, ui niti svetim, pa ak i i n i c i r a t i i l i o d v o j i t i , a l i to takode znai i obav ljanje p o h o t n i h rituala (oboavanja Venere), a pravo tumaenje reci Kade j e otvoreno prevedeno u Ponovljenim zakonima, X X I I I , 17, Osiji, I V , 14 i Postanju, X X X V I I , od stihova 15 do 22. " S v e t i " K a deut iz Biblije je, po svojoj funkciji, isto to i Nau-devojke iz ka snijih i n d u s k i h pagoda. Jevrejski Kadeim, i l i "pevac",* "iveo je p o r e d kue Gospodnje, gde su ene tkale zavese za v r t " , i l i g r u d i Venere-Astarte, kae sedmi stih u dvadeset treem poglavlju Dru ge Knjige o Kraljevima. Ples k o j i je izveo D a v i d oko arke bio je "ples u k r u g " , za k o j i se kae da su ga Amazonke propisale za Misterije. Takav je bio i ples keri silomskih (Sudije, X X I , 2 1 , 23), i skakanje Baalovih proroka (Prva Knjiga o Kraljevima, X V I I , 26). B i l a je to naprosto karakteri stika sabeanskog bogosluenja jer je oznaavala kretanje planeta oko Sunca. Oigledno je daje taj ples bio bahantski mahnit. Za njega se koristila sistra (egipatski udaraki instrument), a poruga u odgovori ma M i h a i l a i K r a l j a je veoma upeatljiva (Razotkrivena Izida, t o m I I , str. 49). Arka u kojoj je uvano seme svega ivoga potrebnog da se po novo naseli Zemlja, predstavlja opstanak ivota i nadmo duha nad materijom, pomou sukobljavanja suprotstavljenih sila prirode. U astro-teozofskoj mapi zapadnjakog rituala. Arka odgovara pupku i smetena je sa leve strane, strane ene (Meseca), iji je jedan od simbola levi stub Solomonovog hrama - BoAZ. Pupana vrpca je pomou placente povezana sa posudom u kojoj zriju plodovi rase. (. . .) Arka je zapravo sveta induska Jrga, pa se o njenom odnosu prema Nojevoj arki moe lako zakljuiti kad znamo da je Arga duguljasta posuda koju su visoki svetenici koristili kao rtveni pehar u obredu oboavanja Izie, Astarte i l i Venere-Afrodite, a sve one su boginje rasplodnih sila prirode i l i materije - zbog ega se simboliki predstavlja da Arka sadri seme svih ivih bia. (Razotkrivena Izida, tom II, str. 444) * Ovaj izraz na ovom mestu daje uglavnom opscene asocijacije. U originalu stoji galli, stoje u engleskom sinonim sa cock... itd. - muki polni organ, (nap ured.)

558

"Najsvetije od Svetih ". Njegova degradacija Vara se onaj ko dananje kabalistike radove i rabinska tumae nja ohara smatra drevnim kabalistiim nasledem!^ Jer kabala, ko ja je danas dostupna u Evropi i Americi, kao i u vreme Fridiha fon elinga, sadri samo "krhotine i odlomke, veoma iskrivljene osta tke onog prvobitnog sistema koji predstavlja klju za sve religiozne sisteme" [vidi Kabala, prof. Frank (Franck), predgovor]. Najstariji sistem i haldejska kabala b i l i su jedno te isto. Najnoviji prevodi o hara su prevodi iz sinagoga u prvim vekovima, tj. Tora, dogmatski i beskompromisni. "Kraljeva odaja" u Keops ovoj piramidi je, dakle, egipatsko "Naj svetije od Svetih". U danima misterije inicijacije, kandidat, koji je predstavljao solamog boga, morao je da ue u sarkofag i da, pred stavljajui energetski zrak, ue u plodnu matericu Prirode. Kad bi iz nje izaao narednog jutra, on je tipski predstavljao vaskrsnue ivota nakon promene nazvane Smru. U velikim MISTERIJ AMA, njegova figurativna smrt trajala je dva dana, i on bi, zatim, ustajao sa Suncem treeg dana, nakon poslednje noi najokrutnijih iskuenja. A iskuenik je predstavljao Sunce - sveoivljujuu Kuglu koja "vaskrsava" Autor Kabale na nekoliko mesta pokuava posredno da dokae veliku sta rost ohara. Tako on pokazuje da Moe de Leon nije mogao da bude autor i l i falsifikator spisa u duhu ohara u X n i veku, za ta ga optuuju, poto je Ibn Gebirol (Gebirol) izneo identino filozofsko uenje 225 godina pre Moe de Leona. Nijedan pravi kabalista i l i naunik ne bi porekao tu injenicu. Izvesno je daje Ibn Gebirol zasnovao svoja uenja na najstarijim kabalistikim izvo rima, naime, na haldejskoj Knjizi brojeva, kao i na nekim midraimima koji vie ne postoje, nesumnjivo istim onim koje je koristio i Moe de Leon. A l i , upravo razlika u ta dva pristupa istim ezoterijskim pitanjima, pokazujui og romnu starost ezoterikih sistema, nain izbora i tumaenje pojmova sistema ohara rabina Moe, ukazuju i na odreeni krug talmudskog, pa ak i hrianskog sektatva. Ibn Gebirol niliad nije citirao Svete spise da bi potkrepio ue nja (vidi Majerovu Kabalu, str. 7), dok je Moe de Leon od ohara napravio ono stoje preostalo do danas, "jedan komentar na (...) Petoknjije" (ibid.), sa neto malo dodataka kasnijih hrianskih dopisivaa. Jedan sledi drevnu ezoterijsku filozofiju, a drugi samo onaj njen deo koji je bio prilagoen izgublje nim Knjigama Mojsijevim, koje je obnovio Ezra. I zato, dok je sistem, i l i stablo, na koje je prvobitni, izvorni ohar bio nakalemljen, nepojmljivo star, mnogi kasniji zohariki izdanci su snano obojeni posebnim stavovima potonjih hri anskih gnostika (sirijskih i haldejskih), prijatelja i saradnika Moe de Leona, koji je, kako je pokazao Munk (Munk), prihvatio njihove tumaenja. 559

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

svakog jutra samo da bi udahnula ivot svemu - dok je sarkofag sim boliki predstavljao enski princip. Tako je bilo u Egiptu. Njegov oblik i izgled se menjao u drugim zemljama, pod uslovom da ostane posuda, simbolino plovilo, i l i prevozno sredstvo u obliku broda, a simboliki/o5'W(i(2 koja sadri zametke i l i zametak ivota. U Indiji, to je "zlatna" Krava kroz koju mora da proe kandidat ako eli da bude bramin i postane D V I A ("po drugi put roen"). Uzlazei ob lik Arge kod Grka bio je oblik Kraljice neba - Dijane, i l i Meseca. Ona je bila velika Majka svih Bia, kao to je Sunce bilo Otac. Jevreji, koji su im prethodili, poto se kod njih Jehova preobrazio u muSkogho^a, oboavali su Astoret, zbog koje je Isaija izjavio: ''Tvo je mladine i praznike moja dua mrzee" ( I , 14), i, rekavi to, oigle dno je bio nepravedan. Proslave Astoret i Mladog Meseca (uzlazea arga), kao oblik narodnog oboavanja boanstava, imali su isto skri veno znaenje to ga ima i Mesec, koji je, kabalistiki gledano, bio povezan direktno sa Jehovom i posveen njemu, kao stoje dobro po znato, a jedina razlika bila je u tome to je jedno bio enski, a dru go muki aspekt Meseca i zvezde Venere. Sunce (Otac), Mesec (Majka) i Merkur-Tot (Sin) predstavljali su najstarije egipatsko Trojstvo, koje je personifikovano u Ozirisu, Izidi i Totu (Hermesu). U delu m Z T I I l O O I A {Pistis Sofija), sedam veli kih bogova podcijeni su na dve Trijade i najvieg Boga (Sunce): ni a Trijada (Tpi5uvd|j.8i<;) ije moi lee u Marsu, Merkuru i Veneri i via Trijada ("tri nevidljiva boga") koji obitavaju u Mesecu, Jupi teru i Satumu (vidi odeljke 359 i 361 i dalje). Za ovo nije potreban dokaz. Astoret je u jednom smislu bila bez lini simbol prirode, brod ivota koji beskrajnim Nebeskim Okeanom nosi seme svih bia. A kada je nisu poistoveivali sa Venerom, kao i druge "Kraljice Neba" kojima su kao rtve nueni kolai i ze mike, Astoret je postala odraz haldejske "Nuah, Sveopte Majke" [enski Noje (Noah), za koju se smatra daje isto to i Noje sa arkom] i enske Trijade, Ane, Belite i Davikine, koje su, kad se stope uje dno, nazivane "Vrhunskom boginjom, gospom Donjeg Bezdana, Maj kom bogova. Kraljicom Zemlje i Kraljicom plodnosti". Kasnije je Belita, i l i Damti (more). Majka grada Ereha (velike haldejske ne kropole), postala Eva, a danas je ona Devica Marija u rimokatolikoj crkvi, koju predstavljaju kako stoji na mladom Mesecu, a povremeno 560

"Najsvetije od Svetih ". Njegova degradacija i na zemaljskoj kugli, radi raznovrsnosti. Navi, i l i oblik mladog Meseca koji podsea na brod, to u sebi sjedinjuje sve te zajednike simbole broda ivota, kakav je npr. Nojeva arka, induska Joni i l i Zavetna arka (koveg), predstavlja Univerzalnu "Majku bogova", danas se u obliju hrianske simbolike nalazi u svim crkvama kao brod, (od navis, to znai brod).^ Taj navis - nebesko plovilo - oplouje Duh ivota, od nosno muki Bog, i l i , kako ga ueni K i n i l i {Kenealy) (u svojoj knjizi Apokalipse) veoma umesno zove - Sveti Duh. U zapadnjakoj religi oznoj simbolici mlad Mesec je bio muki, a pun Mesec enski simbol tog univerzalnog Duha. Mistika re Alm, koju je prorok Muhamed stavio na poetak mnogih poglavlja Korana, aludira na nju, bezgre nu Nebesku Devicu. I kao to se uzvieno uvek srozava u smeno, od tog korena Alm morali smo da izvedemo re Almeh - egipatske plesaice. Kasnije su "Device" sline vrste bile kao Nau-devojke u Indiji, enski Kadeim, "Sveti" jevrejskih hramova (oni koji su po sveeni Jehovi, to predstavlja oba pola), ije su svete funkcije u jevrejskim hramovima bile iste kao i funkcije Nau-devojaka. Sad, Eustatije (Eustathius) tvrdi da (IQ) IJA znai Mesec u dija lektu Argejaca, a to je bio i jedan od naziva za Mesec u Egiptu. Jablonski (Jablonski) kae: IQ, loh, yEgyptiis LUNAM signijicat neque habent Uli in communi sermonis usu, aliudnomen quo Lunam, designent prceter IO.* Stub i Krug (IO), koji danas ine prvi decimalni broj, kod Pitagore je bio savreni broj koji se sadri u Tetraktisu,'* a kasnije je postao prevashodno faliki Broj - pre svega medu Jevrejima, kod kojih je on muki i enski Jehova. Evo kako to objanjava jedan uenjak:
Timej (Timceus) Lokrijski, govorei o Arki, naziva Je "Principom najboljih stvari". Re arkana, "skrivena" i l i tajna, izvedena je od Arka. "Arkana se po kazuje samo Najviim" {Codex Nazareus), to aludira na prirodu, ensku, i Duh, muku Mo. Svi Bogovi Sunca su nazivani Arhageti, "roeni iz Arke", boan ske Device Majke Nebeske. * (Lat.) - Ija kod Egipana oznaava boginju Lunu i u svakodnevnom govo ru za Lunu postoji samo taj naziv, koji se oznaava kao Ija. (nap. prev.) Zato to se sastoji od deset taaka poredanih trouglasto u etiri reda. To je Tetragramaton zapadnjakih kabalista.

561

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA Na rozeti iz Ulemana nalazim re usta, a takoe i Seifarth, na ziv za Mesec u smislu ciklusa Vremena, pa otud lunarni mesec iz hijeroglifa / C ^ s a ^ i O kao njegovim odrednicama, poput koptskog I O H. Jevrejsko "'IH se takoe moe koristiti kao l O H , jer se slovo jau, i l i 1, koristilo za o i za M, i za v i l i w. To bese pre Masore, ija je . bila koriena kao 1 = o, 1 = u i "1 = v i l i w. Sad, u prvobitnom ispitivanju sam otkrio da je velika distinktivna funkcija bojeg imena Jehova bila da oznai uticaj Meseca kao uzroka razmnoavanja, kao i njegovu tanu vrednost u smislu luname godine u prirodnom raunanju dana, kako ete u celini videti. ( . . . ) I tu dolazi ta lingvistiki ista re iz daleko drevnijeg izvora, naime, koptskog, tanije iz staroegipatskog u doba Kopta. (Iz jednog rukopisa) Ovo je jo izrazitije kad egiptologija to poredi sa ono malo to zna o tebanskoj Trijadi - koja se sastoji od Amona, Mut ( i l i M o u t ) i n j i hovog sina Khonsua. Spojena, ta Trijada se sadrala u Mesecu kao svom zajednikom simbolu, a razdvojena, ona je bila Khonsu, k o j i j e b i o bog, L U N U S , i zato j e p o b r k a n sa T o t o m i Ptahom. N j e g o v a majka Mut(/z) - i ta re, uzgred budi reeno, znai majka, a ne Me sec, k o j i je bio samo N j e n simbol - nazivana je " K r a l j i c o m Neba", " D e v i c o m " , i t d . , i t d . , p o s t o j e ona aspekt Izie, Hator i d r u g i h boginja-majki. Ona je b i l a manje ena, a vie majka A m o n u , ija je osobita titula bila " m u svoje M a j k e " . Jedna statuica u Bulak m u zeju u K a i r u predstavlja tu Trijadu kao mumiju-boga, k o j i u rukama dri t r i razliita skiptra, na glavi nosi Meseev disk, a karakteristi n i p r a m e n o v i kose tako su n a p r a v l j e n i da ga predstavljaju kao dete-boga, i l i "Sunce" u Trijadi. On je bio bog sudbine u Tebi i po javljuje se u dva aspekta: (l) K h o n s u , l u n a r n i bog i Gospod Tebe, Nofir-hotpu, onaj k o j i je u apsolutnom p o i n k u " i (2) kao Khonsu Iri-sokhru, i l i " K h o n s u k o j i izvrava Sudbinu": onaj p r v i priprema zbivanja i planira ih za one k o j i e se r o d i t i pod njegovim p l o d n i m uticajem; onaj drugi ih sprovodi u delo" ( v i d i Maspero, Definicije). U teogonijskim transmutacijama, A m o n postaje Horus, H O R - A M M O N , a M u t ( h ) - I z i d u nalazimo kako ga doji, to prikazuje statua iz Saitikog perioda (Abidos). Sa svoje strane, u toj preobraenoj Trijadi, Khonsu postaje Tot-Lunus, "onaj k o j i upravlja spasenjem". Njego va obrva je krunisana glavom ibisa, ukraenom lunarnim d i s ko m i dijademom, koja se zove lo-tef. 562

"Najsvetije od Svetih ". Njegova degradacija Dakle, odraze svih t i h simbola nalazimo u Javeu, i l i Jehovi iz Bi blije (neki veruju da su o n i isto to i on). To e postati jasno onima k o j i proitaju Izvor mera i l i Jevrejsku egipatsku misteriju i razumeju neporecive, jasne i matematike dokaze o tome da su ezoterijski osnovi, i l i sistem k o j i je korien p r i graenju Velike piramide i Solomonovog hrama (bilo da je on m i t s k i i l i stvaran). Nojeve arke i A r k e Zaveta j e d n i te isti. A k o ita na svetu moe da okona disku siju o tome da li su stari, kao i k a s n i j i (postvavilonjanski) Jevreji (ipak, posebno oni p r v i ) , svoju teogoniju i religiju izgradili na i s t i m osnovama kao i svi pagani, onda je to gore pomenuto delo. A sad bismo m o g l i da podsetimo itaoca na ono to je u naoj k n j i z i Razotkrivena Izida reeno o IA O: Nijedno drugo boanstvo ne doputa takvu etimoloku razno vrsnost kao Jaho, n i t i postoji bilo koje drugo ime koje se moe izgovarati na toliko razliitih naina. Jedino povezujui ga sa mazoretskim poentama kasniji rabini su uspeli da se Jehova ita kao "Adonaj" - i l i Gospod, to Filon Bibloski pie grkim slovima I E Y Q - l E V O . Teodoret kae da su Samariani izgovarali Jahe (jahra), a Jevreji Jaho, to bi bilo, kako smo i pokazali, I - Ah - O. Diodor tvrdi da se "meu Jevrejima pripoveda kako je Mojsije Bo ga nazivao lao". Dakle, na osnovu same Biblilje, mi smatramo da Mojsije, pre nego to gaje inicirao njegov tast Jetro, nikad nije znao za re Jaho. Za ovo imamo potvrdu u privatnom pismu jednog veoma uenog kabaliste. U STANCI I V i na d r u g i m mestima se tvrdi da se egzoteri k i Brama (neutralni), sa k o j i m se k o d orijentalista veoma lakomisle no i veoma esto mesa Brama - muki - ponekad naziva Kala-hansa (Labud u venosti), i tome se pridaje ezoteriko znaenje A-ham-sa (Ja ^ sam - on, poto je ^ o ham isto to i sah " o n " , a aham isto to i " j a " - m i s t i k i anagram i permutacija). On je takode i Brama "sa Prouavalac mora biti svestan da se Jetro ne naziva Mojsijevim "tastom" zato stoje Mojsije zaista bio oenjen jednom od njegovih sedam erki. Mojsi je je, ako je uopte i postojao, bio Inicijat pa je kao takav bio asketa, nazar, i nikako nije mogao biti oenjen. To je alegorija, kao i sve drugo. Sifora (sjajna) je personifikacija jedne od okultnih nauka koju je medijski svetenik-inicijant preneo Mojsiju, svom egipatskom ueniku. "Bunar" pored koga je Mojsije seo u svom bekstvu od faraona simbolizuje "bunar Znanja". 563

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA

etiri lica", Catur mukha (savrena kocka), koja se formira unutar i od beskrajnog kruga; i opet koristi se 1, 3, 5 i 7 = 14, kako je objanjena ezoterijska hijerarhija an Kohana. O tome se u pomenutom pismu govori na sledei nain:
Da se 1, 3, 5 i dvaput 7, namemo i veoma posebno 13,514, na krugu moe itati kao 31415 ( i l i TI vrednost), mislim da ne moe mo sumnjati, a posebno kad uzmemo u obzir simbolike oznake na sacr^ akri, i l i Vinuovom Krugu. A l i , da povedem va opis jo ko rak dalje. V i kaete: "Jedan iz jajeta, est ipet (vidi Stancu IV, Knji ga / ) , daje cifre 1065, vrednost prvorodenog." (. . .) Ako je tako, onda u 1065 imamo uveno Jehovino ime, Jve i l i Jave, i l i Jupiter, a menjajui H u 3 i l i /; u , onda "'Ti i l i latinski Jun i l i Juno, osnov kineske zagonetke, kljune mere Sni (Sinaj) i Jehove koji silazi sa te planine, a te cifre (1065) su samo odnos 113 prema 355, zato to je 1065 = 3 5 5 x 3 , Stoje odnos obima prema preniku 113x3 = 339. Zato provorodeni od Brama-Pradapatija ( i l i bilo kog Demijurga) ukazuje na memu upotrebu krunog odnosa uzetog od Cakre ( i l i Vinua) i, kao stoje reeno, Boansko ispoljavanje koje uzima oblik ivota i prvorodenog. To je krajnje jedinstvena stvar Dimenzija ulaznog pro laza u Kraljevu odaju, od po vrine Velikog Stepenika i Velike galerije do vrha ree ne galerije, iznosi, kako je Piaci Smit veoma paljivo izmerio, 339 ina. Uzmimo A za centar i sa tim poluprenikom opiimo krug; prenik tog kruga bie 339 X 2 = 678, a ti brojevi su brojevi izraza "i gavran" u scenama "Go lub i gavran" i l i na slikama Nojevog potopa; (poluprenik je uzet da bi pokazao podelu na dva dela, od kojih je svaki 1,065), jer 113 {ovek) X 6 = 678, a prenik prema obimu od 1,065 x 2 - tako da na tom visokom stupnju i l i stepeniku imamo ukazivanje na kosmikog oveka, a ulaz u Kraljevu odaju (Najsvetiju od Svetih) koja je materica. Sad, taj prolaz je takve visine da ovek, da bi uao Na hebrejskom faliki simbol, lingam \joni. Na taj stepenik ovek staje na nivou poda i otvorenog ulaza u Kraljevu oda ju, egipatsko " Najsvetije od Svetih ".

564

"Najsvetije od Svetih ". Njegova degradacija u njega, mora da se sagne. A l i , uspravljen ovek je 113, a slomlien, i l i poviien, on postaje ^^ = 56,5 i l i '

jest, on ga personifikuje^ kako ulazi u Najsvetije od Svetih. A l i , prema jevrejskom ezoterizmu, glavna funkcija Jehove je davanje dece, itd, i zbog toga je on, brojevima svog imena, bio mera lunarne godine, a taj vremenski ciklus, koji se zbog svog inioca 7 (sedam) odvija veoma usklaeno sa periodima oivljavanja, vital nosti i trudnoe, uzet je kao uzronik ina razmnoavanja, pa je za to oboavan i umoljavan". To otkrie jo vie povezuje Jehovu sa svim drugim tvorakim bo g o v i m a i b o g o v i m a p l o d n o s t i , s o l a r n i m i l u n a r n i m , a posebno sa " K r a l j e m " Somom, i n d u s k i m Deus Lunusom, Mesecom, zbog ezot e r i k o g uticaja k o j i se toj planeti pripisuje u o k u l t i z m u . Postoje, meutim, i druge potvrde za to u samoj jevrejskoj tradiciji. O Ada mu se govori k o d Majmonida {More Nevochim, "Vodi za zbunjene" - uistinu!) u dva aspekta: kao o oveku, nalik na sve ostale roene od oveka i ene, i - kao o Meseevom proroku; razlog za to je sada uinjen oiglednim i mora se objasniti. A d a m , kao pretpostavljeni v e l i k i "praotac ljudske rase", naprav ljen je, poput Adama Kadmona, na sliku i priliku Boiju - dakle, p r i japsku sliku. Jevrejske reci sakr i n 'cabvah u b u k v a l n o m prevodu znae lingam (falus) ijoni, uprkos tome to se u Bibliji prevode kao "muko i ensko" (Postanje, I, stih 27). K a k o tamo stoji, " B o g stvori 'Coveka na svoju sliku i priliku'(. . .) na sliku B o i j u on ga stvori, muko i ensko stvori ih o n " , androginog Adama Kadmona. Sad, to kabalistiko ime nije ime ivog oveka, pa ak ni ljudskog ni boan skog bia, ve ime dva pola i l i organa za razmnoavanje, zvanih na hebrejskom, sa o n o m uobiajenom iskrenou tipino biblijskog je zika, sakr i n 'cabvahf ta dva bia su zato,prilika u kakvoj se Gospod Kandidat za inicijaciju uvek je personifikovao boga kome hram pnpada, a Visoki Svetenik je personifikovao boga svog vremena; ba kao to danas pa pa oliava Petra, pa ak i Isusa Hrista kad ue u unutranji oltar - hriansko "Najsvetije od Svetih". Jehova kae Mojsiju: "Zbir moga imena je Sakr, nosilac semena" - falus. "To je orue blagovesti, i taj sakr se prenosio vekovima do sacr-factum rim skog svetenika i sacr-fice [rtva - igra reci na engleskom (prim. prev)] i 565

mn

i l i Jehova. To

TAJNA D O K T R I N A ANTROPOGENEZA

Bog obino ukazivao svom odabranom narodu. Da je to tako, danas su neporecivo dokazali gotovo svi simbolozi i hebrejski uenjaci, kao i sama kabala. Zato je Adam u odreenom smislu Jehova. To obja njava drugo jedno predanje raireno na Istoku, koje se pominje u Gregorijevim "Napomenama i zapaanjima o nekoliko pasusa iz Sve tih spisa" (1684., tom I, str. 120-121), a koje Hargrejv Denings {Hargrave Jennings) citira u Falicizmu: Bog je zapovedio da se Adamovo mrtvo telo dri iznad zemlje dok ga u sredite zemlje ne poloi svetenik Najvieg Boga. Zato se "Noje svakodnevno molio u arci pred A D A M O V I M TEL O M " , i l i pred falusom u arci, odnosno, opet. Najsvetijim od Svetih. Onaj ko poznaje kabalu i ko je navikao na neprekidno permutovanje biblijskih imena, kad se ona protumae numeriki i simboliki, shvatie ta to znai. Jehova, sa dve reci od koje je sastavljeno nje govo ime, "tvori izvornu ideju o muko-enskom kao istoniku ro enja, jer je '' bio membrum virile, a Houah je bila Eva". Dakle: (. . .) onaj savreni, od koga potiu mere, uzima takode oblik iz vora roenja, kao hermafrodit; otud falika upotreba ovog oblika. (Izvor mera, 159) Pored toga, isti autor pokazuje i prikazuje, numeriki i geome trijski, da su {a) Arets, zemlja, Adam, ovek i H'Adam u tesnom srod stvu i da su oni u Bibliji personifikovani u jednom obliku, kao egi patski i jevrejski Mars, bog razmnoavanja, i {b) daje Jehova, i l i "Jah - Noje, odnosno Jehova je Noje na hebrejskom bi bilo T]T, i l i , bu kvalno, na engleskom, in." Ovo to je reeno daje klju za pomenutu tradiciju. Noje, boan ska permutacija, navodni spasitelj oveanstva, koji u svojoj arci i l i arghi (Mesec) nosi semena svih ivih bia, oboava pred "telom Adamovim", a to telo je slika Tvorca i sam Tvorac. Otuda je Adam nazivan "Meseev prorok, Arga, i l i "Najsvetije od Svetih" "^ (Jod). To takode pokazuje poreklo narodnog jevrejskog verovanja daje Mojsijevo lice na Mesecu, tj. Meseevim pegama. Jer, Mojsije i Jehova
sakramenta za englesko govorno podruje" {Izvor mera, str. 236). Otuda je brak sakrament u pravoslavnoj i katolikoj crkvi.

566

"Najsvetije od Svetih ". Njegova degradacija su opet permutacije, kao to pokazuje kabala. Pisac Izvora mera ka e (str. 271): to se tie Mojsija i njegovih dela, postoji jedna izuzetno vana injenica da bismo je preskoili. Kad ga je Gospod poduio nje govoj misiji, mono ime koje je poprimilo Boanstvo bilo je Ja sam onaj koji jeste, to na hebrejskom glasi:

To je varijanta itanja m H ' ' . Sad, Mojsije je HSTD, to iznosi 345. Saberite vrednosti tog novog oblika Jehovinog imena 21 + 501 + 21 = 543, obrnuto, 345; to pokazuje daje Mojsije oblik Jehove u toj kombinaciji. 2 1 : 2 = 10,5, i l i , obrnuto, 501, tako da je re aer i l i onaj u "Ja sam onaj koji jeste" naprosto smemica za upotrebu 21 i l i 7 x 3 ; 50P = 251 +, stoje veoma vaan broj za pi ramide, itd, itd. Radi jasnijeg objanjenja onima koji se ne bave kabalom, postav ljamo stvari ovako: "Ja sam onaj koji jeste" na hebrejskom se pie: Ahiye 5, 10, 5, 1 Asher 200, 300, 1 Ahiye 5, 10, 5, 1

Saberite brojeve tih odvojenih reci i imaete: 7\^T\\^ 21 ia?i< 501 T^^nVi, 21

to se odnosi na proces silaska na planinu u obliku Vatre da bi se nainio ovek, itd., itd. i objanjava se kao puka provera i korienje brojeva planina, jer sa jedne strane imamo 10 + 5 + 6 = 21, u sredini 501, a sa druge 6 + 5 + 10 = 21 (Od istog autora) V i d i odeljak X X I I "Simbolizam tajanstvenih imena lAO i JEHOVA ". Zato se pokazuje daje "Najsvetije od Svetih" kako kabalista, ta ko i rabina, internacionalni simbol i zajednika svojina. A ona nije ni potekla od Jevreja, nego j e , zahvaljujui suvie realistikoj upo trebi od strane poluiniciranih Levita, taj simbol k o d n j i h stekao zna enje koje teko da postoji k o d b i l o k o g naroda do dana dananjeg 567

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

i koji pravi kabalisti izvorno nisu nameravali da mu daju. Lingam i Joni za savremenog Indusa, naravno, uprkos tome, nisu nita bolji od rabinskog "Najsvetijeg od Svetih", ali nisu ni gori. I to je poenta koje su se dokopali hrianski klevetnici azijskih religioznih filozo fija. Jer, u takvim religioznim mitovima, u skrivenoj simbolici vera i filozofija, duh naela koja se zastupaju jeste ono to odreuje nji hovu relativnu vrednost. A ko moe da tvrdi da je takozvana " M u drost", ispitana na bilo koji od ta dva naina, primenjena samo na po trebe i dobrobit jednog malog naroda, ikad razvila u sebi neto poput nacionalne etike. Tu su proroci da pokau put u ivot, pre, tokom i posle Mojsijevog vremena, odabranom, ali "tvrdoglavom" narodu. Da su nekad imali na raspolaganju Religiju Mudrosti, njen univer zalni jezik i simbole, dokazuje isti ezoterizam koji se odnosi na "Naj svetije od Svetih" i koji do dana dananjeg postoji u Indiji. To je, kao to je reeno, bio, a i danas jeste, prolazak kroz "zlatnu" kravu u is tom pognutom poloaju kakav se pokazuje na galeriji piramide, a ko ji u jevrejskom ezoterizmu poistoveuje oveka sa Jehovom. Sva razlika izmeu njih se odnosi na duh tumaenja. Kod Indusa i kod starih Egipana taj duh je bio i ostao potpuno metafiziki i psiholo ki; kod Jevreja je on bio realistiki i fizioloki. On je ukazivao na prvo polno razdvajanje ljudske rase (Eva koja raa Kaina-Jehovu, kako je pokazano u Izvoru mera); na zemaljsko fizioloko sjedinjenje i zaee [kao u alegoriji u kojoj Kain proliva Aveljevu krv - Habel (Avelj) predstavlja enski princip] i raanje dece; proces koji je za poeo u Treoj Rasi, i l i sa TREIM Adamovim sinom. Setom, od ijeg su sina, Enoha, ljudi poeli sebe da nazivaju Jekova i l i Jah-Hovah, muki Jod i Havah, i l i Eva - nije teko dosetiti se, muka i enska bia.^'' Zato se razlika meu njima sastoji u religioznim i etikim oseanjima, ali su ta dva simbola, i pored toga, identina. Nema sumnje daje kod potpuno iniciranih judejskih tanaima unutranji oseaj te simbolike u svojoj apstraktnosti bio isto tako svet kao i kod drevnih arijevskih dvia. Oboavanje "boga u arci" datira tek od Davida; hi ljadama godina pre toga Izrael nije znao za falikog Jehovu. A da nas je stara kabala, ureivana i preureivana, uprljana njime.
10 U etvrtom poglavlju Postanja, stih 26, pogreno je prevedeno; "I on zazva njegovo ime Enos (ovek): potom poee ljudi da zazivaju ime Boije" to nema nikakvog smisla, poto su Adam i ostali morali da uine to isto.

568

"Najsvetije od Svetih ". Njegova degradacija

Kod drevnih Arijevaca ovo skriveno znaenje bilo je velian stveno, uzvieno i poetino, ma koliko moglo izgledati da spoljanji izgled njihovih dananjih simbola kodi toj tvrdnji. Ceremonija prola ska kroz Najsvetije od Svetih (koje danas simbolizuje krava), to se u poetku odvijalo kroz svetilite Hiranja gharba (zlatno Jaje) simbol koji po sebi predstavlja Univerzum, apstraktnu prirodu - zna ilo je duhovno zaee i smrt, tanije ponovno roenje pojedinca i njegovu obnovu, a.pognuti ovek na ulazu u Sanctum Sanctorum, spreman da proe kroz matricu majke prirode, jeste fiziko stvo renje spremno da ponovo postane izvorno duhovno Bie, OVEK pre roenja. K o d Semita, taj pognuti ovek znaio je pad Duha u materiju, a taj pad i degradaciju su oni oboavali, to je dovelo do srozavanja Boanstva na nivo oveka. Za Arijevce, taj simbol je predstavljao razdvajanje Duha od materije, njegovo stapanje i po vratak prvobitnom Izvoru, a za Semite, brak duhovnog oveka sa materijalnom enskom prirodom, gde je fizioloko prevladalo nad psiholokim i isto nematerijalnim. Arijevski pogledi na tu simbo liku b i l i su pogledi itavog paganskog sveta; semitsko tumaenje, meutim, poteklo je od, i pre svega bilo svojstvenost, jednog malog plemena, pa je tako odredilo njegove nacionalne osobine i karakterne mane koje obeleavaju mnoge Jevreje do dan danas - grubi realizam, sebinost i senzualnost. Oni su se nagodili sa svojim plemenskim boanstvom, koje je samo sebe uzdiglo iznad drugih, posredstvom njihovog oca Jakova, i zavetovali se da e njegovog "semena biti kao praine zemaljske", pa zato za njihovo boanstvo nije moglo bi ti bolje predstave od simbola razmnoavanja i, kao njegovog izraza, broja i brojeva. Karlajl je rekao mudre reci o oba ta naroda. Kod induskih Arije vaca - naroda koji je najduhovniji i najvie naklonjen metafizici na svetu - religija je, kako on kae, uvek bila "vena zvezda vodilja koja tim sjajnije ija na nebu to mrklija no vlada na zemlji". Re ligija Indusa oslobaa oveka vezanosti za zemlju, zato je, ak i da nas, simbol krave jedan od najvelianstvenijih i najfilozofskijih po svom unutranjem znaenju. A "GOSPODARIMA" i "Gospodima" evropske potentnosti - Izraelianima - jo udesnije pristaju druge Karlajlove reci, po kojima je za njih "religija mudro, racionalno oseanje zasnovano na istoj kalkulaciji'' - a tako je bilo od njihovog 569

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

poetka. Poto su se time opteretili, hrianski narodi su se oseali oba veznim da to odbrane ipoetizuju, nautrb svih drugih religija. A l i , nije bilo tako kod drevnih naroda. Za njih je ulazak u sar kofag u Kraljevoj odaji znaio obnovu - a ne razmnoavanje. Bio je to najsvetiji simbol, uistinu Najsvetije od Svetih u kome su stva rani besmrtni hijerofanti i "Sinovi Boiji" - a nipoto smrtni ljudi i Sinovi poude i puti - kao to je danas sluaj sa skrivenom ulnou semitskih kabalista. Lako je objasniti razlog za razliku u pogledima te dve rase. Arijevski Indusi pripadaju najstarijoj rasi koja danas postoji na Zemlji, a semitski Jevreji najmlaoj. Jedna je stara gotovo milion godina, druga je mala podrasa, ne starija od ne kih 8.000 godina." A l i , faliko oboavanje se razvilo tek sa postepenim gubitkom kljueva za unutranje znaenje religioznih simbola, a nekad su i Izraeliani imali verovanja isto tako ista kao to su ih imali i A r i jevci. A l i , danas je judaizam, zasnovan iskljuivo na falikom obo avanju, jedna od najmlaih vera u A z i j i , a teoloki je to religija koja mrzi i koja je zlonamema prema svima i svakome kojoj ne pri pada. Filon Judejski pokazuje staje bila izvorna jevrejska vera. Sve ti Spisi, kae on, propisuju ta treba da radimo (...) zapovedaju nam da mrzimo neznaboce, njihove zakone i institucije. Oni i jesu javno mrzeli oboavanje Baala i l i Baha, ali su u potaji dopustili da se ljudi dre najgorih stvari u tim oboavanjima; i kod talmudskih Jevreja su veliki simboli prirode u najveoj meri bili profanisani. Kod njih je, kao to nam danas pokazuje klju za ispravno itanje Biblije, GeStrogo uzevi, Jevreji su vetaka arijevska rasa, roena u Indiji, koja pri pada kavkaskoj grupi. Svako ko poznaje Jermene i Parse sigurno e prepo znati da oni i Jevreji spadaju u isti, kavkaski tip. Od sedam prvobitnili tipova Pete Rase danas je na Zemlji ostalo samo tri. Kao stoje prof. V. H. Flauer (W. H. Flower) zgodno rekao 1885. godine:
Ne mogu da odolim elji a da ne zakljuim isto ono to su esto zakljuivali i razni drugi antropolozi - da se prvobitni ovek, kakav god daje bio, vremenom razvio u tri razliita tipa, koja predstavljaju stanovnici Kavkaza u Evropi, Mongoli u Aziji i EtiopIjani u Africi, i da se svi pojedinci nae vrste mogu podeliti u ta tri tipa. (. . .) (Obraanjepredsednika "Antropolokoj ustanovi Velike Britanije" itd.)

Ako uzmemo u obzir daje naa Rasa dola do svoje Pete Podrase, kako bi drugaije i moglo da bude?

570

"Najsvetije od Svetih". Njegova degradacija ometrija,/eto Boanska Nauka ("peta" zato to predstavlja/?e^/ klju u nizu od Sedam Kljueva Univerzalnog ezoterijskog jezika i sim bolike) bila obesveena i oni su je primenili da bi stvorili krajnje pri zemne i grube seksualne misterije, u kojima su i Boanstvo i religija bili degradirani. Kau nam daje ista stvar i sa naim Brama-Pradapatijem, Ozirisom i svim drugim tvorakim bogovima. Potpuno tano kad se o njihovim ritualima sudi egzoteriki i spolja, a upravo je obrnuto kad se otkrije njihovo unutranje znaenje, kao to emo videti. Induski Lingam je isto to i "Jakovljev Stub" - potpuno nesumnjivo. A l i , ra zlika se, kao to smo rekli, sastoji u tome stoje ezoteriko znaenje Lingama uistinu bilo suvie sveto i metafiziko da bi se otkrilo ne upuenima i prostima; zato je njegov spoljanji izgled preputen na gaanjima gomile. A arijevski hijerofanti i bramini, u svojoj ponosnoj iskljuivosti, ne bi se ni trudili da njegovu izvornu golotinju kriju ve sto izmiljenim bajkama, dok su rabini, poto su tumaili taj simbol u skladu sa sopstvenim sklonostima, morali da kriju njegov prosti smi sao, a to je sluilo dvostrukoj svrsi - da zadre svoje tajne za sebe i da se uzdignu u svom navodnom monoteizmu iznad neznaboaca, koje su mrzeli, jer im je tako zapovedao njihov Zakon}^ To je zapovest koju su danas rado prihvatili i hriani, uprkos drugoj i kasnijoj zapovesti - "Volite jedni druge". I Indija i Egipat su imali, a imaju i danas, svoje svete lotose, koji simbolizuju isto: "Najsvetije od Sve tih" - Lotos koji raste u vodi, dvostruki enski simbol - nosilac sopstvenog semena i koren svega. I Virad i Horus su muki simboli, koji izra staju iz androgine Prirode, jedan od Brame i njegove enske partnerke, Vak, drugi od Ozirisa i Izie - nipoto od Jednog beskrajnog Boga. U Kad god se ukae na takve analogije izmeu nejevreja i Jevreja, kasnije hriana, hriani bez razlike tvrde daje avo naterao pagane da imitiraju Jevreje kako bi ukaljali religiju jedinog, pravog ivog Boga. Na to Faber sasvim opravdano odgovara:
Neki su umislili da su nejevreji b i l i servilni plagijatori Izraeliana, i daje sve stoje slino pozajmljeno iz mojsijevskih ustanova. A l i , ta teorija nipoto ne reava problem; i zato to slinosti u ceremonijama nalazimo i kod naroda koji su veoma daleko od Palestinaca, kao i kod onih koji su njihovi neposredni susedi, i zato to izgleda neverovatno da bi svi pozajmljivali od nekog koga niko od njih nije voleo i koga su svi prezirali. (Pagan. Idol, I, 104)
12

571

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

judeohrianskom sistemu je to drugaije. Dok je lotos, u kome se nalazi Brama, Univerzum, prikazan kako raste iz Vinuovog/7w/?^a, Sredinje Take Voda Beskrajnog Prostora, a Horus nie iz lotosa Ne beskog Nila - u Bibliji su sve te ideje srozane i uinjene zemaljski konkretnim: gotovo da bismo mogli rei da su u ezoterikom oni jo grublji i jo vie antropomorfistiki nego u egzoterikom smislu. Uz mite, na primer, isti taj simbol ak i u njegovoj hrianskoj primeni: ljiljani u rukama arhanela Gabrijela {Luka, I, 28). U hinduizmu - "Najsvetije od Svetih" je univerzalna apstrakcija, iji su akteri Beskrajni Duh i Priroda; u hrianskom judaizmu, to je Personalni Bog, izvan te Prirode, i ljudska Materica - Eva, Sara, itd, itd; otud antropomorfistiki faliki bog i njegova slika - ovek. Zato smatramo da se, kad je u pitanju sadraj Biblije, mora prihva titi jedna od dve hipoteze. I l i je iza te simbolike zamene - Jehove - stojalo neznano, nespoznatljivo Boanstvo, kabalistiki Ain-Sof, i l i Jevreji od samog poetka nisu bili nita bolji od bukvalnih oboavalaca Lingama dananje Indije. Mi kaemo ono prvo, pa je za to tajno i l i ezoteriko bogosluenje Jevreja bilo isti onaj panteizam zbog koga danas prebacuju vedantinskim filozofima; Jehova je bio zamena zarad svrhe jedne egzoterike i nacionalne vere i u oima uenih svetenika i filozofa nije imao nikakav znaaj - za to su ivi dokaz sadukeji, najistananija i najuenija od svih izraelskih sekti, koji prezrivo odbacuju sva verovanja osim Z A K O N A . Jer, kako bi oni koji su stvorili takvu ogromnu strukturu kao stoje Biblija, i l i njihovi naslednici koji su znali, kao to znaju svi kabalisti, daje ona bila iz miljena kao popularna obmana, kako bi oni, pitamo, mogli da oseaju potovanje prema takvom falikom simbolu i BROJU kakav je bio Jehova, kakvim se on krajnje nesumnjivo pokazuje da jeste u kabalistikim delima? Kako bi iko dostojan da nosi ime filozofa, ko zna tajno znaenje "Jakovljevog stuba", njihovog Bethela, uljem po mazanog falusa, i njihove "Bakarne Zmije", mogao da oboava ta ko prizeman simbol i da mu slui, a da u njemu vidi svoj "Zavet" samog Gospoda? Neka se italac okrene Genara Sanhedrinu i sam prosudi. Kao to su pokazali razni pisci, i kao to se brutalno tvrdi u Falicizmu Hargrejva Deningsa:
13

Njihovi posveeni stubovi (neisklesani kamenovi), koje su podigli Avram

i Jakov, bili su LINGAMI.

572

"Najsvetije od Svetih ". Njegova degradacija \i Mi iz Jevrejskih zapisa znamo da je Arka sadravala kamenu ') plou (. . .) daje kamen bio faliki, a ipak identian sa svetim imenom Jehova (...) koje se na neizbruenom hebrejskom pie sa etiri slova, tj. J-E-V-E, ili JHVH (gde je H naprosto aspirovano i isto je to i E). Taj proces nam ostavlja dva slova, I i V (u drugom obliku U); potom, ako stavimo I unutar U, imamo "Najsvetije od Svetih", a takode Lingam, Joni, indusku Argu, Ivaru i "Svevi njeg Gospoda", a ovde imamo itavu tajnu njegove mistike i zna aj nebeske arke koji sam sebe potvruje identinou sa Lin-joni (?) Zavetne Arke. Dananji biblijski Jevreji ne potiu od Moj ija, ve od Davida ak i ako priznamo identinost starih izvornih i kasnijih preobliko vanih mojsijevskih svi taka. Pre tog perioda, njihova nacija se gubi u magli praistorijske tame, sa koga smo ovde skinuli veo koliko nam to prostor dozvoljava. Jedino se do vremena vavilonjanskog ropstva prema Starom zavetu moemo odnositi sa krajnjom popustljivou, jer su tada vladali priblino tani pogledi na Mojsijev period. ak su i takvi fanatini hriani i oboavaoci Jehove, kakav je veleasni g. Hom (Horne), morali da priznaju da su kasniji sastavljai "Knjige Boije" izvrili brojne izmene, otkako ju je zai'^ovao Hilkija (Hilkiah) [vidi Uvod u Stari zavet, kao i Elohistiki i jehovistiki pisci bisku pa Kolensoa (Colenso)'], i da je "Petoknjije nastalo od prvobitnih ili starijih dokumenata, pomou DODATAKA ". Elohistiki tekstovi ponovo su napisani 500 godina posle Mojsijevog doba, a jehovisti ki 800 godina kasnije, kako tvrdi hronologija same Biblije. Otud se smatralo da je boanstvo, koje je predstavljano kao organ za raz mnoavanje u obliku stuba i kao simbol dvopolnog organa, pomou numerike vrednosti njegovog imena, i l i ^ Jod (falus) i H He (otvor, i l i materica), prema autoritetu za kabalu, daleko mlade od simbola Elohima i pozajmljeno je iz paganskih egzoterikih rituala, pa Jehova zato odgovara Lingamu i Joni koje nalazimo kraj svih puteva u Indiji. I ba kao to se l A O iz misterija razlikovao od Jehove, tako su kasniji lao i Abraksas nekih gnostikih sekti bili identini sa tim jevrejskim bogom, koji je bio isto to i egipatski Horus. To se nesumnjivo vidi kako na "neznaboakim", tako i na gnostikim "hrianskim" draguljima. U Materovoj (Matter) zbirci tih dragulja nalazi se Horus koji sedi na lotosu, sa potpisom A B P A I A S I A f (Abraksas lao) 573

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

obraanje koje je potpuno paralelno sa tako estim EE ZETS SAPAm (Eis zets sarapi) na savremenim neznaboakim draguljima i zato se mora prevesti iskljuivo kao "Abraksas je Jedini Jehova" (King, Gnostici, str. 327). A l i , koje bio Abraksas? Kako pokazuje isti autor: (...) numeriko i kabalistiko ime Abraksas direktno se odnosi na persijski naziv boga "Mitre", Vladara godine, koga su od najstari jih vremena oboavali obraajui mu se sa lao. Otud je Sunce, u jednom aspektu, a Mesec, i l i lunarni Genij, u drugom, ono tvorako boanstvo koje su gnostici pozdravljali sa: " T i koji vlada Misterijama Oca i Sina, koji sija u nonoj tami, koji si drugi po rangu, prvi Gospod Smrti". Jehova se moe smatrati tvorcem nae planete i njenog neba, od nosno Svoda, jedino po svojoj funkciji Genija Meseca, poto se Mesec u staroj kosmogoniji smatra roditeljem Zemlje. A l i , znanje o svemu tome nije dokaz za prosenog oveka punog predrasuda. Misionari e nastaviti da i dalje krajnje otrovno napa daju indijske religije, a hriani e sa istim osmehom mranog za dovoljstva itati ove, nadmeno nepravedne, Kolridove (Coleridge) reci: Krajnje je vredno zapaziti da se nadahnuti spisi koje su dobili hriani razlikuju od svih drugih knjiga KOJE UOBRAAVAJU DA SU NADAHNUTE, od braminskih spisa, pa ak i od Korana, po svom postojanom i neprekidnompreporuivanju ISTEME (!!) (. . .)

574

XVIII
M I T O PALIM ANELIMA U N J E G O V I M R A Z N I M ASPEKTIMA

Z A O DUH: KO I ZATO?

Ova naa rasprava je iskljuivo rasprava sa teologijom. Crkva podstie verovanje u Personalnog Boga i personalnog avola, dok okul tizam pokazuje neistinitost jednog takvog verovanja. Pa iako je za panteiste i okultiste, kao i za pesimiste, Priroda samo "lepa majka, ali hladna kao stena" - to je istina samo u pogledu spoljanje fizike prirode. Imenovani se slau da za povrnog posmatraa ona nije ni ta bolja od ogromne klanice u kojoj kasapi postaju rtve, a rtve delati kad na njih doe red. Sasvim je prirodno da pesimizmu sklon neupuen ovek, kad se jednom uveri u brojne mane i neuspehe Pri rode, a posebno u njene sklonosti da samu sebe prodire, zamilja da u Prirodi nema ni skrivenog boanstva, niti bilo ega boanskog. A nije nita manje prirodno ni to to materijalisti i fiziari zamiljaju da se sve odvija zahvaljujui slepoj sili i sluaju, kao i preivljavanju najjaih, to je jo ee od preivljavanja najpogodnijih. A l i okultisti, koji na fiziku prirodu gledaju kao na hrpu najraznovrsnijih iluzija na planu varljive percepcije, koji u svakom bolu i patnji pre poznaju samo nune bolove neprekidnog poraanja, niz stadijuma to vode ka veno rastuem savrenstvu, koje je vidljivo u neujnom uticaju nepogreive Karme, i l i apstraktne prirode - ti okultisti, kaemo mi, vide veliku Majku drugaije. Teko onima koji ive bez patnje. Stagnacija i smrt slede svima onima koji vegetiraju bez promene. A kako moe biti ikakve promene na bolje bez njoj srazmerne patnje tokom prethodnog stupnja? Zar nije jedino onima koji su prozreli 575

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

varljivost zemaljskih nada i prividnih zavodljivosti spoljanje priro de sueno da rese velike probleme ivota, bola i smrti? Ako su se nai savremeni filozofi - kojima su prethodili srednjovekovni uenjaci - posluili nekolicinom osnovnih ideja antike, teo lozi su u potupnosti izgradili svog Boga i njegove Arhandele, svog Satanu i njegove Anele, kao i Logosa sa njegovom druinom, na dramatinim likovima starih paganskih panteona. I sve bi bilo u re du da oni nisu prepredeno izvitoperili izvorne karaktere, iskrivili fi lozofsko znaenje i iskoristili neznanje hrianskog sveta ~ nastalo kao posledica dugih vekova mentalnog sna, u kojima je oveanstvu bilo dozvoljeno da misli samo preko posrednika - i sve simbole do veli do potpuno nerazmrsive pometnje. Jedno od njihovih najgrenij i h dela u tom pogledu bilo je to su boanski alter ego pretvorili u grotesknog Satanu svoje teologije. Kao to se itava filozofija koja govori o problemu zla oslanja na ispravno razumevanje grade unutranjeg ovekovog bia i ovekove prirode, na razumevanje boanskog unutar ivotinje, pa dakle i na ispravnosti itavog sistema koji je izloen na ovim stranicama, tako m i ni u pogledu vrhunske tvorevine evolucije - OVEKA - ne moemo preterati u opreznosti prema teolokim tvrdnjama. Kad su dobri stari Avgustin i vatreni Tertulijan nazvali avola "Boijim majmunom", to se moglo pripisati neznanju doba u kome su iveli. Tee je opravdati nae savremene pisce istim izgovorom. Prevodi mazdeanske literature dali su rimokatolikim piscima izgovor da jo jednom dokau svoj zakljuak u tom pogledu. Oni su iskoristili dvostruku prirodu Ahura Mazde i njegovih Amaspenda u Zend Avesti i Vendidadu da bi jo vie naglasili svoje besmislene teorije. Satanaje unapredplagirao i kopirao religije koje e doi vekovima kasnije. To je bio jedan od glavnih argumenata rimokatolike crkve, njen najvei adut posle pojave spiritualizma u Evropi. Iako je ta teo rija u celini samo succes d'etime* ak i medu onima koje ne interesuju ni teozofija ni spiritualizam, hrianski kabalisti je esto koriste kao oruje protiv istonjakih okultista. Sad, ak su i materijalisti prilino nekodljivi i mogu se smatrati prijateljima teozofije, u poredenju sa nekim fanatinim "hrianskim" (Franc.) - nepopularno sredstvo, (nep. prev.) 576

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima

kabalistima (kako oni sebe nazivaju, a "sektaima" kako ih nazivamo mi) na evropskom kontinentu. Oni itaju ohar ne da bi u njemu na li drevnu Mudrost, ve da bi u njegovim stihovima, sakatei teksto ve i smisao, naU hrianske dogme tamo gde o njima nema ni govora; i kad ih upecaju, uz obilatu pomo jezuitske uenosti i prevoenja ednih preko vode, ti navodni "kabalisti" nastavljaju da piu knjige i zavode manje daleko vide prouavaoce kabale.' Neka nam onda bude doputeno da pretraimo duboke reke Pro losti i na povrinu iznesemo ideju koja je dovela do preobraaja Boga Mudrosti, koji je isprva smatran tvorcem svega to postoji, u Anela Zla - smenog rogatog dvonoca, pola kozu, a pola majmu na, sa kopitama i repom. Ne moramo mnogo da skreemo sa puta da bismo poredili paganske demone, bilo egipatske, bilo indijske i haldejske, sa hrianskim avolom, jer takvo poredenje i nije mogue. A l i , moemo da zastanemo da bismo bacili pogled na biografiju hrianskog avola, piratsku kopiju iz heldejsko-jevrejske mitologije. Prvobitna zamisao te personifikacije oslanja se na akadsku ideju kosmikih moi - Nebesa i Zemlje - u venoj zavadi i borbi sa Haosom. Otac njihovog Silik-Muludaga, "Boga medu svim Bogovima", "milosrdnog uvara ljudi i Zemlje", bio je Hea (ili Ea), veliki Bog Mudrosti, koga su Vavilonjani zvali Nebo. Kod oba naroda - isto kao i kod induskih bogova - njihova boanstva su bila i dobronamema i zlonamema. Poto su Zlo i kazna agenti Karme, u smislu apsolu tno pravednog kanjavanja, tako je i Zlo sluga dobrog {Hibertpre davanja, 1887., str 101-115). itanje haldejsko-asirskih valjaka je to danas dokazalo van svake sumnje. Istu ideju nalazimo u oharu. Satana je bio Sin i Aneo Boiji. Kod svih semitskih naroda. Duh Zemlje je bio isto toliko tvorac u svom domenu, koliko je to bio i
Takav jedan/>5eMt/o-kabalista bio je u Francuskoj markiz de Mirvij, koji je, postoje prouio ohar i druge drevne ostatke jevrejske Mudrosti pod mentor stvom "viteza" Draha, starim rabinom-kabalistom preobraenim u rimokato lika - uz njegovu pomo napisao pola tuceta knjiga punih kleveta i blaenja svih istaknutih spiritualista i kabalista. Od 1848. do 1860. godine on je neu morno progonio starog grofa od Ura (Compte d'Ourches), jednog od prvih istonjakih okultista u Francuskoj, oveka iji raspon okultnog znanja nje govi naslednici nikad nee biti u stanju da ispravno uvae, jer je on svoja pra va uverenja i znanje skrivao pod maskom spiritizma.

577

TAJNA D O K T R I N A ANTROPOGENEZA

Duh Neba. Oni su b i l i blizanci i menjali su svoje funkcije kad nisu bili dva u jednom. Sve to nalazimo u Postanju nalazimo i u haldejsko-asirskim religioznim verovanjima, ak i u ono malo spisa to je dosad deifrovano. Veliko "Lice Dubine" iz Postanja nalazimo u Tohu-bohu, "Dubini", "Prvobitnom Prostoru" i l i Haosu kod Vavilonjana. Mudrost (Veliki Nevidljivi Bog), nazvan u Postanju, poglavlje I, "Duh Boiji" - iveo je, za stare Vavilonjane i Akaane, u Voda ma Prostora. U dobi koje opisuje Beroz, to more je postalo vidlji va voda na povrini Zemlje - kristalisano boravite velike majke, majke Eaa i svih bogova, koja je, jo kasnije, postala veliki zmaj Tijamat, Morska Zmija. Poslednji stadijum njenog razvoja bila je ve lika borba Bela sa Zmajem - avolom! Odakle hrianima ideja daje Bog prokleo avola? Bog Jevreja, ko god daje bio, zabranjuje proklinjanje Satane. Filon Judejski i Josif tvrde da Zakon (Petoknjije i Talmud) nepokolebljivo zabranjuje pojedincu da proklinje "lukavoga", kao i bogove neznaboaca. "Ne proklinji bogove", ree Bog Mojsijev {Izlazak, X X I I , 28), jer Bog je taj "koji (ih) je podelio svim narodima" {Ponovljeni zakoni, IV, 19). A one koji govore loe o "Dostojanstvima" (bogovima) Juda (8) na ziva ''prljavim sanjarima". Jer, ak ni Arhangel Mihail se nije usu dio da podigne protiv njega vrstu optubu, ve je rekao: "Gospod te k o r i " {ibid. 9). Na kraju se isto ponavlja u Talmudu.^ "Jednog da na se Satana javi oveku koji je imao obiaj da ga kune svako dnevno i ree mu: "Zato to ini? Imaj u vidu da me sam Bog nije prokleo, ve m i j e naprosto rekao: "Gospod te kori, Satano".^ To malo informacija iz Talmuda jasno pokazuje dve stvari: (a) da se Sveti Mihail u Talmudu naziva "Bogom", a neko drugi "Gospo dom", i {b) da Satana jeste jeJa Bog, koga se ak i "Gospod" plai. Sve to itamo o Satani u oharu i drugim kabalistikim delima ja sno pokazuje da je taj lik naprosto personifikacija apstraktnog zla, koje je oruje karmikog zakona i K A R M E . TO je naa ljudska priro da, ali i sam ovek, postoje reeno daje "Satana uvek blizu i neraskidivo prepleten sa ovekom". Pitanje je samo da li je ta mo latentna i l i aktivna u nama.
' Vidi Razotkrivenu Iziu, tom I I I , 487 i dalje. ^ Traktat Kidusheem, 8L A l i , vidi Kabalu g. I. Majera, str. 82, 924 i ohar, citiran u ovom delu.

578

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima

Dobro je poznata injenica - u svakom sluaju bar uenim simbolozima - da u svim velikim drevnim religijama Logos Demijurg (drugi Logos), i l i prva emanacija iz uma (Mahat) daje, da tako kae mo, osnovni ton neemu to bi se moglo nazvati odnosom indivi dualnosti i linosti u razvojnoj shemi evolucije. Logos je taj koji je u mistikom simbolizmu kosmogonije, teogonije i antropogonije pri kazan kako igra dve uloge u drami Stvaranja Bia, t j . ulogu isto ljudske linosti i boanske impersonalnosti takozvanih Avatara, i l i boanskih inkarnacija, i univerzalnog Duha, koga gnostici nazivaju Hristos, a mazdeanska filozofija Farvari (ili Ferouer) Ahura Mazde. Na niim stupnjevima teogonije, nebeska Bia niih Hijerarhija sva imaju Farvarija i l i nebeskog "Dvojnika". Ista je stvar, samo neto mistinija, ponavljanje kabalistikog aksioma "Deus est Demon inversus "; meutim, re "demon", kao u Sokratovom sluaju, i u duhu smisla koji mu pridaje itava antika, znai Duha uvara, "Anela", a ne avola satanskog porekla, kao to e to tvrditi teologija. Kato lika crkva pokazuje svoju uobiajenu logiku i doslednost time to kao Hristovog/eroMera, prihvata Svetog Mihaila, koji je bio "nje gov Aneo uvar", kako je dokazao sveti Toma,"* koji je avolima istovremeno nazivao Mihailove prototipove i sinonime, kao to je na primer Merkur. Crkva nesumjivo prihvata naelo da je Krist imao svog Ferouera, kao to ga ima i svaki drugi bog i l i smrtnik. De Mirvij pie: Ovde imamo dva junaka Starog Zaveta, Verbum (?) ili drugog Jehovu, i njegovo lice ("Prisustvo", kako to prevode protestanti), a oba ine jedno, dok ipak ostaju dvojica, stoje misterija koja nam je izgledala nereiva pre nego to smo prouili uenje o mazdeanskimTeroMen'ma i shvatili da je^eroMer bio duhovna mo, istovremeno slika, lice i uvar due koja na kraju asimiluje^eroMera. (Podsetnici Akademiji, tom V, str 516)
U svom delu Delle grandezze del Archangelo Sancte Mikaele (O veliini Svetog Arhanela Mihaila), Marangone (Marangone) uzvikuje:
O Zvezdo, najvea od onih koje slede Sunce, koje je Hrist! ( . . . ) O iva sliko boanstvenosti! O veliki udotvorce Starog Zavetal O nevidljivi vikare Hrista u njegovoj crkvi! (. . .) itd, itd.

To delo latinska crkva veoma uvaava.

579

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

To je gotovo tano. Pored ostalih besmislica, kabalisti smatraju da re metatron, po to se moe podeliti na |isxa, Opovov znai blizuprestola. Ona zna i ba suprotno, poto meta znai "izvan", a ne "blizu". To je od ve likog znaaja za nau raspravu. Zato je Sv. Mihail, quis ut Deus,* da tako kaemo, prevodilac nevidljivog sveta u vidljivi i objektivni. tavie, oni smatraju, kao i rimokatolika crkva, da "nakon Troj stva ne postoji via nebeska linost od Arhangela i l i Serafima Mihaila". Po njima, pobednik nad Zmajem je "arhisatrap i l i sveta milicija, uvar planeta. Kralj zvezda, unititelj Satane i najmoniji Rektor". U mistikoj astronomiji te gospode, Mihail je "pobednik nad Ahrimanom, koji se, nakon stoje prevrnuo zvezdani presto tog uzurpato ra, kupa u solamim Vatrama u svom domu", i branilac Hrista-Sunca; on se toliko pribliava svom Gospodaru "da izgleda da postaje je dno sa njim (. . .) zahvaljujui tom stapanju sa REJU (Verbum) pro testanti, a medu njima i Kalvin, u potpunosti su izgubili iz vida dualnost i nisu videli Mihaila, ve samo njegovog Gospodara", pie opat Karon (Caron). Rimokatolici, a posebno njihovi kabalisti, pra ve se pametni: oni su, naime, svetu "objasnili" tu dualnost, koja im prua priliku da glorifikuju one koje je crkva odabrala, a da odbace sve bogove koji bi mogli da se suprotstave njihovim dogmama. Zato su ista titula i isto ime dati i Bogu i Arhandelu. Oba se zovu Metatron, "na obojicu se odnosi ime Jehova kad govore jedan u drugom" (sic) poto, prema oharu, taj termin znai "i Gospodara i ambasadora". Oba su Aneli Lica, jer nam kau da ako se, sa jedne strane, "Re" naziva "licem ( i l i Prisustvom) i slikom Boije suti ne", sa druge strane, kad je Izraelianima govorio o Spasiocu, Isaija (?) im je rekao da ih je " u njihovom jadu spasao aneo njegovog pri sustva" - "pa je on bio njihov Spasitelj".^ Na drugom mestu se on (Mihail) veoma jasno naziva "PrincemZ/ca Gospodnjih, slavom Go spodnjom". Obojica (Jehova i Mihail) su "vodii Izraela"* (. . .) zapovednici armija Gospodnjih, Vrhovne sudije dua, ak i Serafima".^
* (Lat.) - Bogu nalik. (nap. prev.) ^ Isaija, L X I I I , 8-9. * Metator i \\yz\iG>v. La Face et le Representant du Verbe, str. 18, de Mirvij.

580

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima

Svi navedeni stavovi su izneti na osnovu raznih rimokatolikih spisa, pa zato moraju biti ortodoksni. Neki izrazi koje smo preveli pokazuju ta tanani teolozi i kazuisti podrazumevaju pod terminom Ferouer,^ to je re, kao to smo rekli, koju su neki francuski pisci pozajmili iz Zend Aveste, a rimokatolici upotrebili u svrhe koje Zaratustra ne bi mogao ni da zamisli. U Fargardu X I X , u Vendidadu, kae se (stih 14): Prizovi, o Zaratustra, mog Farvarija, mene, Ahura Mazdu, naj veeg, najboljeg, najlepeg od svih bia, najsolidnijeg, najinteli gentnijeg. (. . .) ija je dua Sveta Re (Mathra Spenta). Francuski orijentalisti Farvari prevode sa "Ferouer". Sad, staje Ferouer, i l i Farvari? U nekim mazdeanskim spisima (npr. Ormuzd-Ahriman, odeljci 112, 113) jasno je ukazano daje Far vari unutranji, besmrtni ovek (ili onaj ego koji se reinkamira), da je on postojao pre svog fizikog tela i da preivljava sve to se de ava omotau u koji je umotan. Nije samo ovek obdaren Farvarijem, ve i bogovi i nebo, va tra, vode i biljke. [Uvod u Vendidad, D. Darmtetera (J. Darmsteter)] To pokazuje, ne moe biti jasnije, da je ferouer "duhovni dvoj nik" i bogova i ivotinja i biljaka, pa ak i elemenata, tj. rafinirani i istiji deo grublje tvorevine, dua tela, ma ta daje to telo. Zato Ahura Mazda preporuuje Zaratustri da prizove njegovog Farvar ija, a ne njega samog, Ahura Mazdu, to jest, impersonalnu i istin sku Sutinu Boanstva, koje je isto to lAtman samog Zaratustre ( i l i Hrista), a ne lanu i linu pojavu. To je sasvim jasno. Sad, to je jedan od boanskih i eterinih prototipova za kojim je posegnula rimokatolika crkva da bi izgradila navodnu razliku iz meu svog boga i anela, i boanstva i njegovih aspekata, odnosno bogova starih religija. Zato, dok nazivaju Merkur, Veneru i Jupiter avolima (bilo kao bogove, bilo kao planete), oni ipak taj isti Mer kur crne ferouerom svog Hrista. Ta injenica je neporeciva. Vosije Ono to se u Vendidadu naziva "Farvari", besmrtni deo pojedinca, ono to nadivljuje oveka - Vii Ego, kau okultisti, ili boanski Dvojnik. 581

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

>l

(Vossius) (De idol., I I , 373) dokazuje daje Mihailpaganski Merkur, a M o r i (Maurj) i drugi francuski pisci to potvruju i dodaju da su "po velikim teolozima, Merkur i Sunce jedno'", (?) to nije nikakvo udo, misle oni, postoje "Merkur toliko blizu Mudrosti Verbum (Sun ca), da mora daje u njega utonuo i da ga ono vezuje". Taj "paganski" pogled usvojen je od prvog veka nae ere, kako pokazuju ORIGINALNA Dela Apostolska (poto je njihov prevod na engleski bezvredan). U toj meri je Mihail Merkur Grka i drugih na roda jer, kada su stanovnici Listre pobrkali Pavla i Vamavu sa Mer kurom i Jupiterom - "bogovi su nam doli u obliju ljudskom" - stih 12 (XIV) dodaje: "i oni nazvae Vamavu Zevsom, a Pavla Herme som (ili Merkurom), jer je on bio voa REI (Verbum)'", a ne "pred stavnik", kako je pogreno prevedeno u autorizovanoj, a ponovlje no ak i u rediviranoj engleskoj Bibliji. Mihail je aneo u Viziji, Sin Boiji, "koji je bio nalik na Sina ovekovog". On je gnostiki Hermes-Hrist, egipatski Anubis-Sirius, savetnik Oziri?,ov u Amentiju, Mihail leontoid (6(t)io|uop{|)0(;) ofita, koji na draguljima odreenih hrianskih gnostika ima lavlju glavu, kao i njegov otac Uda Baot (vidi Kingove Gnostike). Sad, ono sa im se rimokatolici preutno slau, mnogi od njiho vih pisaca pokazuju javno. I poto nisu u stanju da poreknu oigle dne "pozajmice" njihove crkve, koja je "pokrala" simbole njihovih otaca, kao to su Jevreji "pokrali" Egipanima njihovo srebro i zla to, oni tu injenicu objanjavaju, mrtvi hladni, na "ozbiljan" nain. Zato su pisci, koji su se dosad/>/ai//f da u tom ponavljanju starih paganskih ideja u hrianskim dogmama vide "poslovino plagijatorstvo kome ljudi neprekidno pribegavaju", ozbiljno ubedeni kako se, uprkos jednostavnom uvidu da se radi o gotovo savrenoj slinosti, to mora pripisati sasvim drugom uzroku: ''praistorijskom plagijatu nadljudskog porekla". Ako bi italac hteo da zna kako to, morao bi da pogleda isti peti tom de Mirvijovog dela. M o l i m vas da zapazite da je taj pisac bio zvanini i priznati branilac rimokatolike crkve, kome je pripomo gla uenost svih jezuita. Na strani 518 itamo: Ukazali smo na nekoliko polubogova, a takode i na same istorijske junake pagana, kojima je od samog roenja bilo predodre eno da na obeaujui nain oponaaju roenje junaka koji je 582

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima bio potpuni Bog pred kojim je morala da se pokloni itava Zemlja; mi vidimo da se oni raaju na isti nain kao i on, od bezgrene majke; vidimo kako dave zmije u svojim kolevkama, bore se pro tiv demona, umiru kao muenici, silaze u donji svet i opet se diu iz mrtvih. I gorko alimo to se plaljivi i stidljivi hriani oseaju prisiljenim da te podudarnosti objanjavaju na osnovu sluajnog poklapanja mitova i simbola. Oni su oigledno zaboravili ove Spa reci koje objanjavaju sve bez ikakvog besmislenog poricanja i ko je sam prokomentarisao na sledei nain: "Jevandeljeie suptilna drama koju su uzurpatori parodirali i odigrali pre nego to joj je dolo vreme. Ti "uzurpatori" {les droles) su, svakako, demoni, i j i upravlja je Satana. Naravno, to je najlaki, najuzvieniji i najjednostavniji nain da se ovek oslobodi nevolja! Veleasni dr L e n d i {Lundy), protestant ski de M i r v i j , u svom delu Monumentalno hrianstvo posluao je tu sugestiju, a isto tako i dr Sep (Sepp) iz Minhena, u svom delu na p i s a n o m da dokae boanstvenost Isusa, a satansko p o r e k l o svih ostalih Spasitelja. T i m je vea teta to je j e d n o sistematsko i k o lektivno plagiranje, koje se odvijalo vekovima u najveem mogu em obimu, moralo da se objasni d r u g i m j e d n i m plagijatom, ovog puta u e t v r t o m Jevanelju. Jer, reenica koja se iz njega navodi " S v i k o j i su doli pre mene (. . . ) " je doslovno ponavljanje reenice iz Knjige Enohove, L X X X I X . U Uvodu prevoda nadbiskupa Lorensa (Lawrence) iz etiopskog rukopisa, u biblioteci Bodlen, urednik, pisac Evolucije hrianstva, primeuje: Prilikom revizije korektura Knjige Enohove (. . .) parabolu o ovcama, koje je dobri Pastir spasao od najmljenih uvara i krvo ednih vukova etvrti jevanelist je oigledno pozajmio od Enoha, L X X X I X , gde pisac opisuje kako pastiri ubijaju (. . .) ovce pre dolaska njihovog Gospodara, i tako razotkriva znaenje dosad mi sterioznog pasusa u paraboli iz Jevanelju po Jovanu "Svi koji su doli pre mene su razbojnici i pljakai" - to je izraz u kome sada otkrivamo oigledno pozivanje na alegorijske pastire iz Knji ge Enohove. Danas je potpuno prevazidena tvrdnja kako je Enoh pozajmljivao iz Novog Zaveta, ane daje bilo obrnuto. Juda (14-15) doslovno citira 583
siteljeve reci: "Svi KOJI SU DOLI PRE MENE SU LOPOVI I PLJAKAI",

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA dugaki pasus iz Knjige Enohove o dolasku Gospoda sa n j e g o v i h 10.000 svetaca, i poto imenuje ^i^ovdka., potvruje izvor: (. . .) paralela izmeu proroka i apostola uinila je nesumnjivo oi glednim daje za pisca jednog Jevandelja koje je prihvaeno Icao boanslio oticrivenje Knjiga Enohova bila nadahnuto delo jednog prepotopsicog patrijarha (. . .) (i jo) (. . .) stalne koncidencije iz meu jezika i ideja kod Enoha i jezika i ideja autora novozavetnih spisa (. . .) jasno ukazuju daje delo tog semitskog Miltona bilo neiscrpni izvor za jevaneliste i apostole, i l i za ljude koji su pisali u njihovo ime, koji su iz nje pozajmili svoje predstave o vaskrsnuu, sudu, besmrtnosti, prokletstvu i o sveoptoj vladavini pravednosti pod venom vlau Sina ovekovog. Ta} jevandeljsld plagijat kulmi nira u Otkrivenju Jovanovom, koje usvaja Enohove vizije za hriane, koji su opet napravili izmene usled kojih isputamo uzvienu jednostavnost velikog Uitelja apokaliptikog/>roroa5fva, koji je prorokovao u ime tog prepotopskog patrijarha. (INT. XXXV) "Prepotopskog", uistinu, ali, ako frazeologija tog teksta datira je dva n e k o l i k o vekova, i l i ak m i l e n i j u m a , pre istorijskog perioda, onda ono nije \zwomoproroanstvo dogaaja k o j i e doi, ve k o p i ja nekog svetog spisa praistorijske religije... U Krita periodu, Vinu, u obliku Kapile i drugih (nadhnutih mu draca) (...) usauje svetu istinsku mudrost, kao stoje inio i Enoh. U Treta periodu, on obuzdava iskvarene u obliku univerzalnog vla dara (akravartin, i l i "Veni Kralj" iz Knjige Enohove^) i titi tri svete ( i l i rase). U Dvapara periodu, u liku Veda-Vjase, on deli je dnu Vedu na etiri i rasporeuje je u stotine {Sata) grana. Zaista je tako: Veda najstarijih Arijevaca, pre nego stoje zapisa na, proirila se na sve narode Atlanto-Lemurijanaca i posejala prvo seme svih starih religija koje danas jo postoje. Izdanci besmrtnog drveta mudrosti obasuli su svojim u v e l i m liem ak i judeo-hrianstvo. A na kraju K a l i doba, sadanjeg doba, Vinu, i l i "Veni K r a l j " , pojavie se kao K a l k i i ponovo uspostaviti pravednost na zemlji. ' Ree Urijel (poglavlje X X V I , stih 3) u Knjizi Enohovoj, "svi koji su primili milost zauvek e blagosloviti Boga, venog Kralja", koji e nad njima vladati. 584

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima Umovi onih koji budu iveli u tom periodu bie probueni i postae bistri poput kristala. Ljudi koji se budu tako promenili zahvaljujui karakteristika ma tog perioda (esta Rasa) bie kao seme za druga ljudska bia i izrodie rasu koja e slediti zakone istote Krita doba. To jest, bie to Sedma Rasa, rasa "Buda", "Sinova Boijih", roe na od bezgrenih roditelja.

B.
BOGOVI SVETLOSTI PROIZLAZE IZ BOGOVA TAME

Prilino je jasno daje Hrist, odnosno Logos, ih Bog u Prostoru i Spasitelj Zemlje, samo odjek iste te prepotopske i alosno pogre no shvaene Mudrosti. Istorija poinje silaskom "Bogova" na ze mlju, koji su se inkarnirali u oveanstvu, i to je P A D . Bilo daje Bhagavan bacio Bramu na Zemlju, i l i Jupiter Kronosa, sve su to simboli ljudskih rasa. Kad se jednom side i kad se jednom dotakne ova planeta guste materije, ak ni sneno bela krila najuzvienijih anela ne mogu da ostanu nevina, niti Avatar (ili inkarnacija) moe da ostane savren, poto je svaki takav Avatar silazak Boga u raz mnoavanje. Kad se objasni ezoteriki, nigde ta metafizika istina ni je jasnija nego stoje to u Upaniadama, ezoterijskom reniku Veda, niti je skrivenija od uobiajenog razume vanj a onih koji umesto da cene uzvienost te ideje mogu jedino daje unize. Rig Veda, kako ju je okarakterisao Ginjo (Guignault), "predstavlja najuzvieniju zami sao velikih puteva Coveanstva". Vedejesu i zauvek e ostati u ezoterizmu vedante i Upaniada "ogledalo vene Mudrosti". Preko esnaest vekova su nove maske, namaknute na lica starih bogova, skrivale ove od radoznale javnosti, ali su se one na kraju po kazale kao neprikladne. Pa ipak su metaforiki PAD, kao i metaforiko iskupljenje i raspee, vodili oveanstvo Zapada da gazi putevima do kolena u krvi. Stoje najgore od svega, to ga je dovelo dotle da ono veruje u dogmu o zlom duhu koji se razlikuje od duha dobra, i da 585

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

taj zao duh ivi u celokupnoj materiji, a pre svega u oveku. Najzad je ono stvorilo dogmu o Paklu i venom prokletstvu, dogmu koja uki da Boga; ona postavlja debeli veo izmeu vie ovekove intuicije i boanskih vrlina, a stoje najpogubnije od svega, ona je spreila lju de da shvate da nije bilo neprijatelja, da nije bilo mranih demona u ovom Univerzumu dok se ovek nije pojavio na ovoj, a verovatno i na drugim zemljama. Otuda su ljudi navedeni da veruju u dogmu o prvobitnom grehu, kao u problematinu utehu za tuge ovog sveta. Filozofija koja govori o zakonu Prirode, koji usauje u oveka, kao i u svaku ivotinju, jednu strasnu, uroenu i instinktivnu elju za slo bodom, kao i elju da sam sebe vodi, spada u psihologiju i ne moemo o njoj govoriti na ovom mestu. A da bismo dokazali oseaj da postoje vie Inteligencije, kao i da bismo analizirali i pokazali kako za to po stoji prirodan razlog, bilo bi potrebno beskrajno filozofsko razmatranje za koje ovde nema mesta. Moda najbolju sintezu tog oseaja nalazimo u tri stiha Miltonovog Izgubljenog Raja. "Onaj koji je pao" kae: Ovde moemo sigurno da vladamo, a to se mene tie, Vladavina je vredna tenje, makar i u paklu! Bolje vladati u paklu nego sluiti u raju (. . .) Bolje je biti ovek, kruna zemaljskog stvaranja i vladar na nje nim opus operatum* nego biti izgubljen u duhovnim Jatima na Ne bu lienim volje. Ranije smo pomenuli da se dogma o prvom Padu oslanja na ne koliko stihova iz Otkrivenja, a danas se pokazalo da su te stihove ne ki uenjaci plagirali iz Knjige Enohove. To je preraslo u beskrajne teorije i nagaanja, koji su na kraju dobili znaaj dogme i nadhnute tradicije. Svi su eleli da objasne stih o sedmoglavom zmaju sa nje govih deset rogova i sedam kruna, iji je rep "povukao treinu zvezda se neba i bacio ih na Zemlju", i ije mesto, kao i mesto njegovih anela, "nije vie na nebu". ta tih sedam glava Zmaja (ciklusa) zna e i ta znae njegovih/>e? iskvarenih kraljeva, moete videti u Do datku kojim se zavrava I I I deo ove knjige. Od Njutna do Bosijea (Bossuet), u hrianskim umovima nepre kidno su se raale teorije o tim nejasnim stihovima. Bosije objanjava: * (Lat.) - Sprovedene, uinjeno delo. (nap. prev.) 586

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima ; Zvezda koja pada je jeresiarh* Teodosije. Oblaci dima su jeres montanista.** (...) Treina zvezda su muenici, a posebno dokto ri boanstvenosti. (. . .)

A l i , trebalo bi daje Bosije znao kako dogaaji koji se opisuju u Otkrivenju nisu originalni i da se, kao to smo pokazali, mogu nai i u ostalim paganskim tradicijama. U vedskim vremenima nije bilo ni sholastika ni montanista, a nije ih bilo ni mnogo kasnije u Kini. A l i , morala se zatititi i spasiti hrianska teologija. To je prirodno. A l i , zato bi se rtvovala istina da bi se mozganja hrianskih teologa zatitila od propasti? Princeps aeris hujus, "Princ Vazduha" Svetog Pavla, nije avo, ve delovanje astralne svetlosti, kao to ispravno objanjava Elifas Levi. avo nije "Bog tog perioda", kako on kae, jer je to boanstvo svih doba i perioda otkad se ovek pojavio na zemlji, a materija je, u svo j i m bezbrojnim oblicima i stanjima, morala da se bori za svoj krhki opstanak protiv drugih razornih Sila. "Zmaj" je naprosto simbol ciklusa i "Sinova manvantarike venosti" koji su sili na zemlju tokom odreenog perioda njenog formi ranja. "Oblaci dima" su geoloki fenomen. "Treina zvezda nebeskih" baenih na zemlju - to se odnosi na boanske Monade (tj. Duhove
* Voajeretika. (nap. prev.) ** Montanisti - sledbenici montanizma - apokaliptiko-jeretiko-prorokog pokreta nastalog u II veku, koji Je ime dobio po svom osnivau, Montanu (Montanus), Frigijcu koji je, ubrzo posle svog pokrtenja u hrianstvo (156. i l i 172. godine), proglasio daje dobio otkrivenje od Svetog Duha po kome je on, kao predstavniki prorok duha, trebalo da uvede hriansku crkvu u zavr nu fazu. Uz pomo dve ene, Maksimile (Maximilla) i Prisile (Priscilla) i l i Fri ke (Prisca), Montan je osnovao sektu entuzijasta koji su propovedali bliski kraj sveta, asketski moral i teku pokajniku disciplinu. Zabranili su drugi brak, po ricali boansku prirodu crkve i odbijali oprost grehova koje osoba poini na kon krtenja. Montan Je kao jedine prave hrianske ideale smatrao isposnitvo i prezir prema svetu. Izgleda da su montanisti traili obnovu crkve po uzoru na religiozni entuzijazam koji je obeleio poetke hrianstva. Tertulijan Kartaginski bio Je njihov najuveniji preobraenik. Kao duhovni i harizmatini po kret, montanizamje predstavljao pretnju razvoju crkvene hijerarhije, ali, uprkos vie osuda i produenog otpora pravoslavnih hrianskih pisaca, nije nestao sve do VI veka. (nap. ured)

587

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA zvezda u astrologiji) koje su preplavile nau planetu, t j . ljudska Ega kojima je b i l o sueno da prou kroz itav ciklus inkarnacija. A l i , ta reenica, qui circumambulat terram (koje su preplavile zemlju), u teologiji j e opet povezana sa A V O L O M , sa m i t s k i m ocem Zla, za ko ga je reeno da "munjevito pada". A l i , na nesreu po to tumaenje, po recima samog Isusa, oekivalo se da " S i n C o v e i j i " sie na Ze m l j u na isti nain, "poput munjevite komete sa istoka",'" u potpuno i s t o m o b l i k u i oznaen i s t i m s i m b o l o m kao i Satana, k o j i je v i e n "kako munjevito pada sa neba"." Poreklo svih t i h metafora i izraza, prevashodno istonjakih po svom karakteru, mora se potraiti na Istoku. U svim drevnim kosmogonijama svetlost dolazi od tame. U Egiptu, kao i svuda, tama je bila " p r i n c i p svih stvari". Zato Pimander, "Boanska Misao", izlazi kao svetlost iz T A M E . Behemot^^ je prin cip Tame, i l i Satana u rimokatolikoj teologiji, pa ipak Jov za njega kae: "Behemot je upravnik (poglavar) puteva B o i j i h " ( X L , 19) "Principium viarum Damini Behemoth!" Izgleda da doslednost nije ba omiljena vrlina ni u j e d n o m delu takozvanog boanskog Otkrivenja - bar ne u o b l i k u u k o m ga tuma e teolozi. Egipani i Haldejci su nastanak svojih boanskih Dinastija smestili u period u kome je Zemlja u nastanku b i l a p r i kraju svojih po roajnih muka, raajui svoje praistorijske planinske lance, k o j i su danas nestali, svoja mora i kontinente. N j e n o lice bese prekriveno " d u b o k o m Tamom i u t o m (drugom) Haosu nalazio se princip svih stvari" koje su se kasnije razvile na ovoj planeti. A nai geolozi su p o t v r d i l i da se u r a n i j i m geolokim periodima, pre nekoliko stotina m i l i o n a godina, odigrala jedna takva zemaljska k a t a k l i z m a . " A to se tie predanja, takvo predanje imaju sve zemlje i svi narodi, svaki u svom specifinom o b l i k u . MateJ, XXIV, 27 Luka, X, 18 12 Protestantska Biblija definie Behemota neduno - "Slon, kako neki mi sle" (vidi napomenu na margini Jova, X L , 19, u zvaninoj verziji). Astronomija, meutim, ne zna ni za kakve zvezde koje su nestale, osim iz vida - ni u kom sluaju da su prestale da postoje, otkako postoji astronomija kao nauka. Privremene zvezde su samo promenljive zvezde, pa se veruje da se ak i nove zvezde Keplera i Tiho Brahea jo uvek mogu videti.
10

588

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima N i s u samo Egipat, Grka, Skandinavija i M e k s i k o i m a l i svoga Tifona, Pitona, L o k i j a i "padajueg" demona, ve ga je imala i K i na. Nebeski narod o toj temi ima obimnu literaturu. U Dingu se kae daje, zbog pobune protiv rZ/'a jednog oholog Duha, k o j i je rekao da on sam jeste Ti, sedam borova nebeskih duhova prognano na Ze mlju, gde su: (. ..) doveli do pramena u itavoj prirodi, poto se samo Nebo sa gnuto i sjedinilo sa Zemljom. A u J/)/wgw pie: Letei Zmaj, divan i buntovan, sada pati, a njegov ponos je ka njen; on miljae da e vladati na Nebu, a vlada samo na Zemlji. I opet, un-Cieu kae alegorijski: (. . .) jedne noi, zvezde su prestale da sijaju u tami i napustile je, pale su kao kia na Zemlju, gde su sada salcrivene. Te zvezde su Monade. Kineske kosmognije imaju svog "Gospodara Plamena" i svoju "Nebesku D e v i c u " , uz neto m a l i h " d u h o v a da j o j p o m o g n u i da j o j slue, i v e l i k i h D u h o v a da se bore p r o t i v o n i h k o j i su neprija telji drugih bogova". A l i , sve to ne dokazuje da su pomenute alego rije predvianja ili proroki spisi k o j i se odnose na h r i a n s k u teologiju. N a j b o l j i dokaz k o j i se moe p o n u d i t i hrianskim teolozima da ezoterijsko znaenje Biblije - u oba Zavela - predstavlja potvrdu iste ideje k o j u nalazimo i u naim arhajskim uenjima - to jest, ideje da se "Pad A n e l a " odnosi naprosto na inkarnaciju anela " k o j i su se p r o b i l i kroz Sedam K r u g o v a " - nalazimo u oharu. Kabala Simeona B e n Johaja (lochai) je dua i sr njegove alegorije, kao to ka snija hrianska kabala predstavlja " t a m o m obavljeno" Mojsijevo Petoknjije. K a o to stoji (u A g r i p i n o m rukopisu): Mudrost Kabale poiva na nauci o ravnotei i Skladu. Sile koje se ispoljavaju, a da prethodno nisu bile uravnoteene, nestaju u prostoru ("uravnoteene" znai diferencirane). 589

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

Tako su nestali prvi Kraljevi (Boanske Dinastije) drevnog sveta, ti samotvorni Prinevi divova. Oni padoe kao drvee bez korenja, i vie se ne mogae videti: jer oni behu Senka Senke (to jest, Chaja Senovitih Pitrija) (vidi Kraljevi Edoma). Ali, oni koji dooe posle njih, koji sunue dole poput zvezda padalica, behu smeteni u tim senkama - prevladae i do dana da nanjeg. To su aniji, koji su, inkamirajui se u tim "praznim senkama", zapoeli doba oveanstva. Svaka reenica u tim drevnim kosmogonijama otkriva se onome ko ume, izmeu redova, da vidi identinost ideja, samo drugaije odevenih. Prva lekcija koja se pouava u ezoterijskoj filozofiji glasi da ne spoznatljivi Uzrok ne pokree evoluciju, ni svesno ni nesvesno, ve jedino razne svoje aspekte periodino izlae percepciji konanih Sve sti. Sad, kolektivni Um - Univerzalno - sastavljen je od razliitih i bezbrojnih Jata Kreativnih Moi, i ma koliko daje beskonaan u ispoljenom vremenu, ipak je konaan kad se uporedi sa neroenim i neunitivim Prostorom u svom vrhunskom sutastvenom aspektu. Ono to je konano ne moe biti savreno. Zato meu tim Jatima postoje inferiorna Bia, ali nikad nije bilo nikakvih avola ni "ne poslunih Anela", iz jednostavnog razloga to svima njima vlada Zakon. Asure koje su se inkamirale (zovite ih bilo kojim drugim ime nom) sledile su zakon isto tako neumoljivo kao i svi drugi. One su se ispoljile pre Pitrija i, kako je vreme (Prostor) nastavljalo u ci klusima, doao je red na njih - otud brojne alegorije (vidi "Demon est Deus inversus ", Knjiga I, Deo I I ) . l^aziv Asura su bramini isprva da vali bez razlike svima koji su se suprotstavljali njihovim ceremonijama i rtvama, kao stoje to uinila velika ^^Mra po imenu "Asurendra".* Verovatno u tom periodu treba potraiti izvor ideje o demonu kao protivniku i neprijatelju. Jevrejski Elohim, koji se u prevodima naziva "Bog" i koji je stvo rio "svetlost", isto je to i arijevske Asure. O njima se takode govori kao o "Sinovima Tame", kao filozofskom i logikom kontrastu neizmenljivoj i venoj svetlosti. Najraniji zoroastrijanci nisu verovali * Asurendra (sanskrit) - vladar Asura. (nap. ured.) 590

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima

da su Zlo i l i Tama isto tako veni kao to su Dobro i Svetlost i to su objanjavali na isti nain. Ahriman je ispoljena senka AHURA M A Z D E (Asura-Mazda), a on sam je nastao iz Zervana Akarane, "bezgrani nog (kruga) Vremena", i l i Neznanog Uzroka. "Njegova slava", ka u oni 0 njemu, "suvie je uzviena, njegova svetlost suvie sjajna da bi bilo ljudski intelekt, bilo oko smrtnika mogli da ga shvate i vide". Njegova prvobitna emanacija je vena svetlost koja je, poto je prvobitno bila skrivena u TAM\, pozvana da se ispolji i tako stvo rila Ormuzda, "Kralja ivota ". On je "prvoroeni" u BEZGRANINOM VREMENU, ali je, kao i njegov prototip (prethodno postojea duhov na ideja) iveo u tami itavu venost. est Amaspenda (sedam sa njim samim, gospodarom svih), prvobitni duhovni Aneli i Ljudi kolektiv no predstavljaju njihov Logos. Zoroastrijanski Amaspendi takoe stvaraju svet za est dana, odnosno perioda, a odmaraju se sedmog, a taj Sedmi ]& prvi period i l i dan u ezoterijskoj filozofiji (Prvobitna tvorevina u arijevskoj kosmogoniji). To je onaj posredniki Eon, koji predstavlja Uvod u stvaranje i koji stoji kao granica izmeu nestvorene vene Uzronosti i nastalih konanih posledica: stanje energije i aktivnosti u nastanku kao prvog aspekta veno neprolaznog Miro vanja. U Postanju, na koje nije bila potroena nikakva metafizika energija, ve jedino izuzetna preciznost i domiljatost da se sakrije ezoterijska Istina, "Stvaranje" poinje kao trei stadijum ispoljavanja. "Bog" i l i Elohim su Pimanderovih "Sedam Regenata". Oni su isto to i svi ostali Tvorci. A l i , ak se i u Postanju ukazuje na taj period naglou te slike i "tamom " koja je bila na licu dubine. Alahim su prikazani kako "stva raju", to e rei, grade i l i proizvode dva i l i "dvostruko nebo" {ne Ne bo i Zemlju), to znaci, sa toliko puno reci da su oni odvojili gornje ispoljeno (aneosko) nebo i l i plan svesti od nieg i l i zemaljskog pla na: (za nas) vene i nepromenljive Bone od perioda koji su u pro storu, vremenu i trajanju; Nebo od Zemlje, neznano od ZNANOG - za profane. To je kod Pimandera znaenje reenice koja kae da " M I S A O , boansko, koje je SVETLOST i IVOT (Zervan Akarana) proizvede po mou svoje REI, ili prvog aspekta", drugu, delatnu M I S A O koja je, poto je bila bog Duha i Vatre, nainila sedam Regenata, ukljuuju i u njihov krug svet ula, nazvan "fatalna sudbina". Ovo poslednje se odnosi na Karmu; "sedam krugova" su sedam planeta i nivoa, kao i sedam nevidljivih Duhova, u aneoskim sferama, iji su vidljivi 591

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

simboli sedam planeta," sedam Riija Velikog Medveda i ostalih zna kova. Kao to Rot (Roth) kae o Aditjama: Oni nisu ni Sunce, ni Mesec, ni zvezde, ni zora, ve veni odravaoci ovog ivota svetlosti koji postoji takorei s onu stranu svih tih pojava. Oni su ti - "Sedam Jata" - koji su, "videvi u svom Ocu (Boan skoj Misli) plan rukovodioca", kako kae Pimander, poeleli da deluju ( i l i da izgrade svet sa njegovim stvorenjima) slino tom planu; jer, naime, manvantariki Z A K O N bio je takav da se rode "unutar sfere delovanja" - ispoljenog Univerzuma. A onda dolazi drugi deo tog pasusa, tanije dva pasusa spojena u jedan da bi se sakrilo puno znaenje. Oni koji su se rodili unutar sfere delovanja bili su "braa koja su volela njega". Ovo "njega" - odnosi se na prvobitne anele: Asure, Ahrimana, Elohima - i l i "Sinove Boije", sa kojima je Satana bio jedno. Sva ta duhovna bia nazivala su se "Anelima Tame", jer ta tama jeste apsolutna svetlost, stoje injenica koja je u teolo giji zanemarena, ako nije i potpuno zaboravljena. Bilo kako bilo, duhovnost tih mnogo zloupotebljavanih "Sinova Svetlosti", koja je tama, mora da je u odnosu na Anele koji su odmah ispod njih isto tako velika kao to bi bila eterinost ovih drugih kad bi se uporedila sa gustinom ljudskog tela. Oni prethodni su "Prvovodeni", zato su tako blizu granice istog, mirujueg Duha da su naprosto "IZGNA N I C I " - u aristotelovskom smislu -feroueri, ili idealne vrste onih ko ji su doli. Oni nisu mogli da stvore materijalne, telesne stvari, pa je zato kasnije reeno da su odbili da stvaraju, po zapovesti "Boga ", ili, drugim recima, POBUNILI SU SE. Moda ovo opravdava sledei princip naune teorije, koji nas ui 0 svetlosti, zvuku i posledicama susreta dva talasa iste talasne dui ne. "Ako su dva zvuka istog intenziteta, ako se njihove amplitude podudaraju, to proizvodi zvuk koji je etiri puta jai od svakog po jedinano, dok ako su im amplitude dijametralno suprotne, to proiz vodi apsolutnu tiinu." Jo jedan dokaz, ako ih je uopte vie potrebno, da su drevni Inicijali zna li za vie od sedam planeta, nalazi se u Vinu Purani (knjiga I I , pogl. XII), gde, opisujui koije koje su vezane sa Dravu (zvezdu Sevemjau), Parasara go vori o "koijama DEVET planeta", koje su vezane vazdunim uadima. 592

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima

Objanjavajui neke od "jeresi" njegovog doba, Justin Muenik pokazuje kako su u svojim polaznim takama sve religije sveta iden tine. Prvi poetak otvara se bez razlike neznanim i PASIVNIM boan stvom, iz koga emaniraju odreene aktivne moi i l i vrline, misterijem koja se ponekad naziva MUDROU, ponekad SINOM, a veoma esto Bogom, Anelom, Gospodom i LOGOSOM.'^ Ovo poslednje se pone kad odnosi na samu prvu emanaciju, ali u nekim sistemima on pro izlazi iz prvog dvopolnog i l i dvostrukog zraka kojeg je u poetku proizvelo nevidljivo. Filon opisuje tu mudrost kao muko i ensko. A l i , iako je njeno prvo ispoljavanje imalo poetak jer je proizalo iz Ouloma (Eona, vremena), kad je Otac emitovao najvii od Eona, on je ostao sa njimpre svih stvaranja jer je njegov deo." Zato Filon Judejski Adama Kadmona naziva "umom " (Enoja i l i Bitos u gnostikom sistemu). Um, neka mu ime bude Adam. U objanjenju starih knjiga Maga, itav dogaaj postaje jasan. Je dna stvar moe da postoji jedino pomou svoje suprotnosti - tako nas ui Hegel, a potrebno je samo malo filozofije i duhovnosti kako bi se razumelo poreklo kasnije dogme koja je istinski satanska i pa klena u svojoj hladnoj i okrutnoj iskvarenosti. Prie Maga su, u njiho vim egzoterijskim uenjima, objasnile poreklo zla na sledei nain: "Svetlost moe da proizvede jedino svetlost, i nikad ne moe biti izvor zla"; kako je onda nastalo zlo poto prilikom njegovog proiz voenja nije bilo nieg paralelnog i l i slinog Svetlosti? Svetlost je, kau oni, proizvela nekoliko bia, koja su duhovna, svetla i mona. A l i V E L I K I ("Velika Asura", Ahriman, Lucifer itd., itd.) imao je je dnu Z/M misao, suprotnu svetlosti. On je sumnjao i od te sumnje je po stao taman. To je neto blie istini, ah jo daleko od cilja. Nije bilo " Z L E misli" koja je rodila suprotstavljenu Mo, ve je to bila naprosto MISAO/>er se; neto stoje, budui daje kognitivno i sadri plan i svrhu, zbog toga
Justin: Cum Trifo, str 284 Podela koja ukazuje na vreme. Sanhoniaton naziva vreme najstarijim od Eona, Protogonosom, "provorodenim ".
18

Filon Judejski: Kain i njegovo roenje, str. X V I I .

593

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA konano, pa se prirodno mora postaviti kao opozicija kako istom mirovanju, tako i prirodnom stanju Duhovnosti i Savrenstva. Bio je to naprosto zakon Evolucije koji se potvrdio, tj. napredak mentalnog razvoja, diferencijacije od duha, ve umeanog i upletenog u mate riju ka kojoj je bio neodoljivo privuen. Ideje, po samoj svojoj pri rodi i sutini, kao zamisli koje se odnose na objekte, bilo da su pravi ili zamiljeni, suprotstavljene su apsolutnoj MISLI, tom neznanom SVE, za koje g. Spenser kae da se o njegovom tajanstvenom delovanju ne moe nita rei, ali da "ono po svojoj prirodi nije srodno Evoluciji" {Principipsihologije, 474)' - kao to nesumnjivo i nije. ohar to saoptava veoma sugestivno. Kad je "Sveti" (Logos) poeleo da stvori oveka, on je pozvao najvie jato Anela i rekao im ta eli, ali su oni posumnjali u mudrost te elje i odgovorili; "ovek nee potrajati nijednu no u svojoj slavi" - zbog ega ih je "Sve t i " Gospod spalio (unitio). Onda je on pozvao drugo, nie Jato i rekao isto. I oni su protivreili "Svetom": "Kakvo dobro od ove ka?", gunali su oni. Pa ipak je Elohim stvorio oveka, a kad je ovek zgreio, dola su jata Uza i Azael i poeli da zadirkuju Boga: "Eto Sina ovekovog koga si nainio", rekoe. "Gle, on je zgreio!" Onda im Sveti odgovori: "Da ste bili meu njima (ljudima), bili bi ste gori od njih." I on ih baci sa njihovog uzvienog poloaja na Ne bu dole na Zemlju i "oni se pretvorie (u ljude) i zgreie sa enama zemaljskim" (ohar, 9, b). To je sasvim jasno. U Postanju se nigde ne spominje da su ti Sinovi Boiji (poglavlje V I ) bili kanjeni zbog toga. Jedina referenca na to u Bibliji je u Judinojposlanici (6): A anele koji ne zadrae svoju prvobitnu imovinu ve napustie svoje stanite, on zadra u venim lancima u tami do suenja velikog dana. A to jednostavno znai da su "Aneli" osueni da se inkamiraju, u okovima puti i materije, u tami neznanja, do "Velikog Dana", koji Tipino je za dananji duh paradoksalnog poricanja da, dok Je hipoteza o evoluciji, kako o njoj pouavaju Darvin i Hekel {Hceckel), stekla pravo gra anstva u nauci, savremeni psiholozi odbacuju i ideju o venosti Univezuma i o prethodnom postojanju univerzalne svesti. "Ako su idealisti u pravu, ue nje o evoluciji je samo san", kae g. Herbert Spenser (vidi fusnotu na str. 9 i 10 ove knjige). 594

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima e, kao i uvek, doi nakon sedmog kruga, po isteku "Sedmice", u SE D M I S A B A T , i l i u postmanvantarikoj N i r v a n i . K o l i k o je Hermesov PIMANDER, Boanska Misao, istinski ezoterijsko delo i u saglasnosti sa Tajnom D o k t r i n o m moe se zakljui ti iz njegovog p r v o b i t n o g i p r i m i t i v n o g prevoda samo na l a t i n s k i i g r k i . Sa druge strane, k o l i k o su ga kasnije i s k r i v i l i hriani u E v r o p i v i d i se iz p r i m e d b i i nes\esnih priznanja koja je nainio de Sen M a r k {de St. Mare) u svom Predgovoru i p i s m u biskupu od A i r a {Ayre), 1578. godine. U njemu je iznet itav ciklus preobraa ja jedne panteistike i egipatske rasprave u mistiko r i m o k a t o l i k o delo i m i t u v i d i m o kako j e P I M A N D E R postao ono to j e danas. Pa ipak, ak se i u Sen M a r k o v o m p r e v o d u nalaze t r a g o v i pravog P i MANDRA - " U n i v e r z a l n a M i s a o " i l i " U M " . E v o doslovnog prevo da sa staro-francuskog prevoda; o r i g i n a l ete n a i u fusnoti^" na u d n o m staro-francuskom: Sedam ljudi (poglavara) behu roeni u oveku. (. . .) Priroda sklada Sedam od Oca i Duha. Priroda (. . .) proizvede sedam ljudi u skladu sa sedam priroda Sedam Duhova (. . .) uvajui u njima potencijalno dva pola. Metafiziki, Otac i Sin su "Univerzalni U m " i "periodini Univer z u m " : " A n e o " i "ovek". O n j e S I N i O T A C istovremeno; k o d Pimandera, aktivna IDEJA \ pasivna M I S A O koja je stvara, korenski kljuni ton u P r i r o d i k o j i rada sedam tonova - sedmostruku skalu kreativ n i h Sila i sedam p r i z m a t i n i h aspekata boje, roene iz jednog belog zraka, i l i S V E T L O S T I - koja je stvorena u T A M I . "SECTION 16 (chap. i.), Mercure Trismegiste - Pimandre. (. . .)" "Oh, ma pensee, que s'ensuit il? car je desire grandement ce propos. Pimandre dict, eci est un mystere ele, jusques a ce jour d'hui. Car nature, soit mestant avec Thome, a produit le miracle tres merveilleux, aiant celluy qui ie t'ay dict, la nature de l'harmonie des sept du pere, et de l'esprit. Nature ne s'arresta pas la, mais incontinent a produict sept homes, selon les natures des sept gouverneurs en puissance des deux sexes et esleuez. (. . .) La generation de ces sept s'est donnee en ceste maniere. (. . . ) " Ovde je u prevodu nainjen prekid, koji se moe delimino popuniti ako se posluimo Apulejevim latinskim tekstom. Komentator, biskup, kae: "Priroda Je u njemu (oveku) proizvela sedam ljudi" (sedam principa). 595

TAJNA DOKTRINA

ANTROPOGENEZA

BROJNA ZNAENJA "RATA NA N E B U "

Tajna Doktrina ukazuje na to da je oigledna injenica kako je Ljud ski rod, kolektivno i pojedinano, kao i itava ispoljena priroda, (a) nosilac daha Jednog Univerzalnog Principa u njegovoj primar noj diferencijaciji i (b) nosilac bezbrojnih "dahova" koji proizlaze iz tog jednog D A H A U njegovoj sekundarnoj diferencijaciji, i dalje, poto se Priroda, sa mnotvom svojih oveanstava sputa nanie ka planovima koji neprekidno rastu u materijalnosti. Primami Dah informie najvie Hijerarhije; sekundarni - nie, na neprekidno deklinirajuim planovima. Sad, u Bibliji postoje mnogi pasusi koji sami po sebi dokazuju, egzoteriki, daje to verovanje nekad bilo univerzalno, a najubedljivija od svih su dva poglavlja -Jeze^///', X X V I I I i Isaija, X I V Hrianski teolozi mogu da protumae oba u tom smislu da se oni odnose na veli ki Ratpre Stvaranja, Ep o Sataninoj pobuni, itd., ako im je tako volja, ali je besmislenost te ideje suvie oigledna. Jezekilj svoja jadikovanja i ukore upuuje kralju Tira, a Isaija ~ kralju Ahazu, koji se, kao i ostatak naroda, odao oboavanju idola sa izuzetkom nekolicine Inicijata (tzv. Proroka) koji su pokuali da ih zaustave u tom okretanju egzoterizmu, i l i idolatriji, stoje ista stvar. Neka prouavalac prosudi. U Jezekilju, X X V I I I , se kae: Sine ovekov, reci princu od Tira, ovako ree Gospod Bog (ka ko mi razumemo, "bog" KARMA): Poto se tvoje srce uznelo, i re kao si Ja sam Bog ( . . . ) a ipak si ovek, gle, poslau strance na tebe (...) i oni e potegnuti svoje maeve protiv lepote tvoje mu drosti (...) i svui e te dole u jamu (. . .) (ili zemaljski ivot). Poreklo "Princa od Tira" trebalo bi traiti i pronai u "boanskim Dinastijama" grenih Atiantidana, Velikih arobnjaka (vidi poslednje komentare na Stancu X I I , stihovi 47-49). U Jezekiljevim recima nema metafore, ve je ovog puta to stvarna istorija. Jer, glas unutar proroka, glas "Gospoda", njegov sopstveni Duh, koji mu govori, kae: 596

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima Poto si rekao "Ja sam Bog, ja sedim na prestolju Bogova (boanskih Dinastija), usred mora", a ipak si ovek (. . .) Gle, mu driji si od Danila, nema tajne koja se moe sakriti od tebe: sa tvo jom mudrou (. . .) uveao si svoja blaga, i tvoje se srce uznelo zbog tvog blaga. Gledaj zato (...) stranci e potegnuti maeve pro tiv lepote tvoje mudrosti (. ..) oni e te svui (...) i umree smru onih koji su pobijeni usred mora. (Stihovi 3-8) Sva ta proklinjanja nisu proroantvo, ve naprosto podseanje na sudbinu Atlantidana, "Divova na Zemlji". ta moe znaiti ova poslednja reenica ako to nije pria o sud bini Atlantidana? Stih 17 koji kae: "tvoje se srce uznelo zbog tvoje lepote" moe se odnositi na "Nebeskog Coveka" i l i Pimandera, i l i na Pale Anele, koje optuuju da su pali zbog ponosa na svoju veliku lepotu i mudrost koja je postala njihova imovina. Tu nema metafo re osim moda predrasuda naih teologa. Ti stihovi se odnose na prolost i pre pripadaju Znanju koje se stie prilikom misterija Ini cijacije, nego vidovitosti koja vidi prolost! Glas opet kae: Bio si u Edenu, Vrtu Boijem (Satja Juga), bio si prekriven svim dragim kamenjem (. . .) majstorstvo tvojih tkanina i svirala bese pripremljeno u tebi onog dana kad si stvoren. (...) Ti si pomazani Heruvim (. . .) uspinjao si se i silazio usred plamenih stena (. . .) bio si savren na svaki nain od dana kad si stvoren dok se grenost nije rodila u tebi. Zato u te baciti saplanine Boije i unititi te. (...)

"Planina Boija" znai "Planina Bogova", odnosno Meru, iji je predstavnik u etvrtoj Rasi bila planina Atlas, poslednji oblik jednog od boanskih Titana, u to vreme toliko visoka da su drevni narodi verovali da se nebo oslanja na njen vrh. Zar nije Atlas pomogao di vovima u njihovom ratu protiv bogova [Higin {Hyginus)]'? Druga verzija toga je bajka koja je zasnovana na ljubavi Atlasa, sina Japeta i Klimene, prema astronomiji, koji zbog toga boravi na najviim pla ninskim vrhovima. Istina je da su Atlas, "planina bogova", kao i istoimeni junak, simboli etvrte Rase, a njegovih sedam keri, Atlantide, simboli Sedam Podrasa. Po svim legendama, planina Atlas bila je triput via nego to je danas: potonula je u dve razliite prili ke. Ona je vulkanskog porekla, pa zato glas kae Jezekilju : 597

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA Izveu plamen iz tvog sredita, on e te prodrati (. . .) (stih 18)

Svakako to ne znai, kako izgleda u prevodima ovog odlomka, da e vatra biti izvedena iz sredita princa od Tira, i l i njegovog naroda, ve iz planine Atlas, koja simbolizuje tu ponosnu rasu, uenu u ma giji i sjajnu u vetinama i civilizaciji, iji su poslednji ostaci unite ni maltene u podnoju lanca tih nekad divovskih planina. Uistinu, "bie uas i nikad te vie nee bitf\ jer su i samo ime te rase i njena sudbina danas izbrisani iz ljudskog pamenja. Imajte na umu da su gotovo svi drevni kraljevi i svetenici bili Inicijati, da je pri kraju etvrte Rase dolo do sukoba izmeu Inicijata Desne i Inicijata Leve Staze, najzad, da Edenski vrt i drugi, a ne samo Jevreji, sraa!ixa]\x Adamovskom rasom, poto isti taj Jezekilj ak i fara ona poredi sa najlepim drvetom u Edenu, pokazujui: "svo di'vee Edena, najizabranije i najbolje u Libanu (. . .) smeteno je u niim delovima zemlje (. . . ) " jer "i oni pooe u pakao sa n j i m " (farao nom)^' u nie delove, koji su, u stvari, dno okeana, ija je osnova zinula da bi progutala zemlje Atlantiana i njih same. Ako imamo sve to na umu i ako uporedimo razne prie, videemo da se poglavlja X X V I I i X X X I Jezekilja ne odnose ni na Vavilon, ni na Asiriju, pa ni na Egipat, poto nijedna od tih zemalja nije bila unitena na taj na in, nego su naprosto pretvorene u ruevine na povrini, a rse pod ze mljom - ve, uistinu, na Atlantidu i veinu njenog naroda. I videemo da "Edenski vrt" Inicijata nije mit, ve oblast koja je danas potop ljena. Svetlost e ga obasjati i on e u reenicama poput ove uvideti njihovu pravu ezoterijsku vrednost:
Bio si u Edenu; (. . .) bio si na svetoj planini Boijoj.

Jer svaki narod je imao i jo uvek ima svete planine: neki vrhove Himalaja, drugi Pamas i Sinaj. Sve su to bila mesta inicijacije i bo ravita poglavara drevnih drutava, pa ak i savremenih adepata. I opet:
Jedini faraon koga Biblija prikazuje kako se sputa do Crvenog mora bio je kralj koji je progonio Jevreje i koji nije imenovan, moda iz veoma dobrih razloga. Ta pria je nesumnjivo sainjena prema atlantidanskoj legendi.

598

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima Gle, Asirac (zato ne Atlantidanin, Inicijat?) bese kedar libanski; (. . .) bese vii od svog drvea; (. . .) kadrovi u vrtu Boijem nisu ga mogli sakriti (. . .) pa mu je svo drvee edensko (. . .) zavidelo. (Jezekilj, XXXI, 3-9)

,.

U itavoj M a l o j A z i j i I n i c i j a l i su nazivani "drveem Pravedno sti", kao i kedrovi libanski, kako su nazivani i neki kraljevi Izraela. B i l o je isto tako v e l i k i h adepata u I n d i j i , ali samo adepata leve ruke. K a d Vinu Purana pria kako je "svet bio preplavljen drveem", a da su Praetasi - " k o j i su proveli 10.000 godina u askezi u v e l i k o m okeanu" - b i l i u t o n u l i u svoje oboavanje Boga, ta alegorija se od nosi na Atlantidane i adepte rane Pete Rase - A r i j e v c e . Ostalo "drve e (adepti arobnjaci) se proirilo i preplavilo nezatienu zemlju i narod je nestao ( . . . ) nesposoban da radi deset hiljada godina". Tada je pokazano k a k o m u d r a c i , R i i j i arijevske rase, z v a n i Praetasi, "izlaze iz dubine"^^ i vetrom i plamenom k o j i izlaze iz n j i h o v i h usta unitavaju greno "drvee" i itavo biljno carstvo sve dok ih Soma (Mesec), vladar b i l j n o g sveta, nije u m i r i o sklopivi savez sa adeptima Desne Staze, k o j i m a kao nevestu nudi M a r i u , "izdanak drve a".^' To znai ono stoje saopteno u Stancama i Komentarima. To ukazuje na v e l i k u borbu izmeu "Sinova B o i j i h " i Sinova Mrane M u d r o s t i - naih predaka - odnosno, A t l a n t i d a n a i a r i j e v s k i h Adepata. itava istorija tog perioda alegorijski je prikazana u Ramajani, koja predstavlja m i s t i k u p r i u u epskom o b l i k u o borbi izmeu Ra me - p r v o g kralja boanske dinastije r a n i h Arijevaca - i Ravane, simbolike personifikacije rase Atlantidana (sa Lanke). Rama je bio Vinu Purana, knjiga I, pogl. XV. To je ista alegorija. Vode su simbol mudrosti i okultne uenosti. Hermes je predstavljao Svetu Nauku simbolom Vatre, Inicijali sa severa simbolom vode. Ona je proizvod Nare, "Duha Boijeg", tanije Paramatmana, "Vrhunske Du e", kae Kuluka Bhata, poto Narajana znai "onaj ko boravi u dubini", odno sno uronjen je u Vode Mudrosti - "poto je voda tele Nare" (Vaju Purana). Otud izjava da su 10.000 godina oni praktikovali askezu "u prostranom Okeanu", i prikazani su kako izranjaju iz njega. Ea, Bog Mudrosti, jeste "Uzviena Riba", a Dagon i l i Oanes je haldejski ovek-riba, koji izranja iz voda da bi pouavao mudrosti. 599

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

inkarnacija solamih Bogova, a Ravana, lunamih Deva. Bila je to ve lika bitka izmeu Dobra i Zla, izmeu bele i crne magije, za pre vlast boanskih sila nad niim zemaljskim i l i kosmikim moima. Da bi prouavalac bolje razumeo ovu poslednju tvrdnju, neka okre ne odeljak Anugita iz Mahabharate, poglavlje V, u kome Bramana kae svojoj eni: Pomou Sopstva opazio sam presto koji se nalazi u Sopstvu (presto) na kome boravi Braman slobodan od parova suprotnosti i Meseca, zajedno sa Vatrom (ili Suncem), podravajui (sva) bia (kao) nosilac intelektualnog principa. Me$ec jeste boanstvo uma (Manasa), ali samo na niem nivou. "Manas je dualan - lunaran u niem, solaran u svom viem delu", stoji u komentaru. To e rei, u njegovom viem aspektu ga privlai Budi, a njegov nii deo silazi u njegovu animalnu duu i slua njen glas pun sebinih i senzualnih elja; u tome je misterija ivota je dnog adepta, ivota svetovnog oveka, kao i posmrtnog odvajanja boanskog od ivotinjskog oveka. Ramajana - u kojoj bi svaki red trebalo itati ezoterijski - velianstvenom simbolikom i alegori j o m razotkriva patnje i oveka i due. Bramana kae: Unutar tela, usred svih tih ivotnih vetrova (Principa?), koji se kreu u telu i prodiru jedni druge,^'' plamti sedmostruka Vatra Vaivanare, iji je cilj "Sopstvo".26 Meutim, glavna "Dua" je Manas i l i um: otud se Soma, Mesec, prikazuje kako sklapa savez sa njegovim solamim delom, personifikovanim kao Praetasi. A l i , ovo je samo jedan od sedam kljueva koji otvaraju sedam aspekata Ramajane, kao i svih drugih svetih spi sa - metafiziki klju.
24

To objanjava izvrsni prevodilac Anugite u fusnoti (str. 258), ovim recima:

izgleda da su to ula; svetovni ivot se odvija zahvaljujui delovanju vetrova koji su vezani za SOPSTVO i vode njegovom ispoljavanju kao individualnih dua.

^^ Nilakanta objanjava:
Vaisvanara (ili Vaivanara) je re koja se esto koristi da oznai Sopstvo.

^ Prevod mr Kainat Trimbak Telanga, Bombaj. 600

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima

Simbol "Drveta", koji je oznaavao razne Inicijate, bio je gotovo univerzalan. Isus je nazivan "drvetom ivota", kao i svi adepti dobrog Zakona, dok su adepti leve Staze nazivani "uvelim drveem". Jovan Krstitelj govori o "sekiri" koja je "zarivena u koren drvea" {Matej, I I I , 10), a kralj asirskih vojski se naziva drveem (Isaija, X, 19). Pravo znaenje Edenskog vrta dovoljno je objanjeno u Razotkri venoj Izidi. Autorka ovog dela je vie puta ula da su ljudi bili iznenaeni to Razotkrivena Izida sadri tako malo od uenja koje se ovde iznosi. To je sasvim pogreno. Jer, aluzija na ta uenja ima u izobilju, ak i ako su sama uenja preutana. Tada vreme za to jo nije bilo sazre lo, kao to ni sada jo nije kucnuo as da se kae sve. Jedan kritiar knjige Ezoterijski budizam napisao je:
Nikakvi Atlantiani, odnosno etvrta Rasa koja je prethodila naoj, Petoj Rasi, ne pominju se u Razotkrivenoj Izidi.

Ja, koja sam napisala Razotkrivenu Iziu, tvrdim da se Atlanti ani spominju kao nai prethodnici, naime u Tomu I, str 133, kada se govori o Knjizi o Jovu. Jer ta moe biti jasnije od ovoga:
U izvornom tekstu, umesto "mrtvih stvari", stoji "mrtvi Refaim", divovi, i l i moni prvobitni ljudi, za koje e uenje o evoluciji^'ednog dana moda utvrditi da su preci nae rase.

Ono je pozvano da to uini sada, kada je taj nagovetaj objanjen sasvim otvoreno, ali, evolucionisti e to sigurno porei i danas, kao to su to uinili i pre deset godina. Nauka i tehnologija su protiv nas zbog ega mi preispitujemo obe i moramo to da inimo u samoodbrani. Na osnovu maglovitih metafora razbacanih po knjigama pro roka i u Otkrivenju Jovanovom, velikom, ali revidiranom ponovnom izdanju Knjige Enohove - na tako nesigurnoj osnovi hrianska teo logija je izgradila svoj dogmatski ep o Ratu na Nebu. Ona je uinila i vie: upotrebila je simbolike vizije, razumljive jedino Inicijatima, kao stubove koji e podrati elo masivno zdanje religije: a sada se uvida da su ti stubovi tanune trske, pa se ta domiljata struktura ru i. itava hrianska shema poiva na Jakinu i Boazu ~ dvema supro tnim silama dobra i zla, Hristu i Satani dya9al Kal KaKal 5uvd|aeic;. Oduzmite hrianstvu njegov glavni oslonac - Pale Anele - pa e 601

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

Edenski ardak, sa njegovim Adamom i Evom, ispariti u magli, a Hrist e, kao izuzetni l i k Jednog Boga i Spasitelja i rtva Okajanja Grehova oveka-ivotinje, postati usled toga beskoristan i beznaajan mit. U jednom starom broju Revue Archeologigue za godinu 1845. (str. 41), francuski pisac, g. Mori (Maury), primeuje: Izgleda daje ta sveopta borba izmeu dobrih i zlih duhova sa mo reprodukcija jedne mnogo drevnije i mnogo strasnije bitke, koja se, prema jednom drevnom mitu, odigrala pre stvaranja univerzu ma, izmeu vemih i pobunjenih legija. I opet, to je naprosto pitanje vremenskog sleda. Daje Otkrivenje Jovanovo bilo napisano tokom vedskog perioda i da nismo sigurni daje to naprosto druga verzija Knjige Enohove i legende o Zmaju iz paganske antike - veliina i lepota njegovih slika mogla bi okrenuti miljenje kritiara u korist hrianskog tumaenja tog prvog rata, ije je poprite bilo zvezdano nebo, i prvih ubica - Anela. A l i , ka ko stvari danas stoje, znamo da svaki dogaaj u Otkrivenju potie iz drugog jednog i starijeg spisa. Radi boljeg razumevanja apokaliptikih alegorija i tog ezoterikog epa, molimo itaoca do otvori Ot krivenje i proita poglavlje X I I , od stiha 1 do stiha 7. Ono ima nekoliko znaenja, od kojih su veina otkrivena zahva ljujui astronomskim i numerikim kljuevima tog univerzalnog mi ta. Ono to sada moemo da saoptimo jeste jedan odlomak, nekoliko aluzija na njegovo skriveno znaenje u smislu zapisa o jednom stvar nom ratu, borbi izmeu Inicijala dvaju kola. Postoje jo mnoge ale gorije komponovane na istoj osnovi. Prava pria, koja otkriva puno ezoterijsko znaenje, nalazi se u Tajnim knjigama, kojima pisac ovog dela nije imao pristup. A l i , u egzoterijskim knjigama, epizoda o ratu Tarake,* kao i neki ezoterijski komentari, moda mogu da nam ponude klju. U svim Puranama se taj dogaaj opisuje sa vie i l i manje varijacija, koje pokazuju njegov alegorijski karakter. * Div-demon koji je sprovodio tako strogu duhovnu praksu joge daje ovla dao boanskim znanjem joga vidje i oklutnim moima. Bogovi su se uplaili njegovih nadljudskih moi pa je Skanda ih Kartikeja, bog rata, izveo udesno roenje da bi ga ubio. (nap. ured.) 602

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima

U mitologiji najstarijih vedskih Arijevaca, kao i u kasnijim pri ama iz Purana, pominje se Buda, " M u d r i " , onaj "koji je uen u Taj noj Mudrosti" i koji predstavlja antropomorfizaciju planete Merkur. Klasini renik hinduizma pripisuje Budi autorstvo himni u Rig Vedi. Zato on ni na koji nain ne moe da bude "kasnija izmiljotina bramina", ve zaista predstavlja veoma staru personifikaciju. Ispitujui njegovu genealogiju, tanije teogoniju, otkrivamo sledee injenice. Po mitu, on je sin Tare, ene Brihaspatija "zlatnog" i "Some" (mukog) Meseca, koji, nalik na Parisa, otima tu novu He lenu induskog zvezdanog carstva od njenog mua, to izaziva veliki sukob i rat u Svargi (Nebu). Ta epizoda prikazuje bitku izmeu Bo gova i Asura: kralj Soma nalazi saveznika u Usanasu (Venera), voi Danava, a bogove predvode Indra i Rudra, koji staju na stranu Brihaspatija. Brihaspatiju pomae ankara (iva), koji je prijatelj Brihaspatiju, poto mu je Guru bio Brihaspatijev otac, Angiras. Indra je ovde indijski prototip Mihaila, arhistratega i ubice "Zmajevih" an ela - poto je jedno od njegovih imena Dinu - "voa (nebeskih) jata". Obojica se bore, kao to su uinili i neki Titani borei se pro tiv drugih Titana, da bi odbranili osvetnike bogove, jedan - Jupite ra tonansa (u Indiji, Brihaspati je planeta Jupiter, to je interesantna podudarnost), drugi, da podri veno grmeeg Rudru-ankaru. To kom tog rata naputaju ga njegovi telohranitelji, bogovi oluje (Maruti). Ta pria je veoma sugestivna u nekim svojim detaljima. Ispitajmo neke od njih i pokuajmo da otkrijemo ta one znae. Vladajui Genij, i l i "Regent" planete Jupiter je Brihaspati, otee ni mu. On je instruktor i l i duhovni guru bogova, koji su predstav nici moi razmnoavanja. U Rig Vedi se on naziva Bramanaspati, to znai "boanstvo u kome je otolovljeno potovanje bogova". Otud Bramanaspati predstavlja materijalizaciju boanske milosti, da tako kaemo, pomou rituala i ceremonija, i l i egzoterikog oboavanja. " T A R A " " - njegova ena - sa druge strane, predstavlja personi fikaciju moi onoga ko je iniciran u Gupta Vidju (tajno znanje), kao to emo pokazati. SOMA je Mesec, astronomski, ali, u mistikoj frazeologiji, to je takode i ime svetog napitka koji piju bramini i Inicijati tokom njihovih misterija i rtvenih rituala. Biljka "soma" je asclepias acida, koja daje
27

Vidi Dosonov Klasini renik.

603

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

sok od koga se pravi taj mistiki napitak, soma. Samo potomci Riija, Agnihotri (svetenici Vatre) velikih misterija znaju sve njegove moi. A l i , pravo svojstvo istinske Some bilo je (a i danas je) da od Inicijata naini novog oveka, nakon to se on ponovo rodi, naime na kon to pone da ivi u svom astralnom telu (vidi Eliksir ivota^^), jer, kad jednom njegova duhovna priroda prevazide fiziko, on e ga uskoro otkinuti i odvojiti se ak i od tog eterinog oblika.^'* U drevnim vremenima, soma nikad nije davana neinciranim braminima -jednostavnim grihatama, i l i svetenicima egzoterikih r i tuala. Zato Brihaspati - iako je bio "guru bogova" - ipak predstavlja formalni oblik oboavanja, a Tara, njegova ena - simbol nekog ko, iako je vezan za dogmatsko oboavanje, ezne za istinskom mudro u - predstavljena je kako je Kralj Soma, onaj koji daje tu M u drost, inicira u misterije. Zato je u alegoriji reeno daju je Soma oteo. Posledica toga je roenje Bude - ezoterijske Mudrosti - (Merkur, i l i Hermes u Grkoj i Egiptu). On je predstavljen "toliko lepim" da ak i mu, iako svestan da Buda nije potomak njegovog bukvalnog oboavanja - priznaje novoroenog za svog Sina, plod njegovih ritualnih i besmislenih formi.^" To je, ukratko, jedno od znaenja te alegorije. Rat na Nebu se odnosi na nekoliko dogaaja te vrste na raznovr snim i drugaijim planovima bia. Prvi je isto astronomska i kosmoloka injenica koja spada u kosmogoniju. G. Don Bentli {John Bentley)]Q mislio daje induski Rat na Nebu samo figura koja se od nosi na njihove proraune vremenskih perioda (vidi Bentlijevu Indusku astronomiju)?^
Vidi Pet godina teozojije. Onaj ko koristi Somu nalazi sebe privezanog za svoje spoljanje telo, a opet van njega, u svom duhovnom obliku. Ovaj drugi, slobodan od onog pr vog, privremeno lebdi u eterinim viim oblastima, postajui praktino "kao jedan od bogova", a ipak uvajui u svom fizikom mozgu seanje na ono to vidi i ui. Otvoreno govorei, Soma je plod Drveta Spoznanja koje je ljubo morni Elohim zabranio Adamu i Evi, i l i Jah-ve, "da ovek ne bi postao jedan od nas". 30 U savremenim egzorerikim religijama vidimo to isto. 31 Istorijski pogledi na indusku astronomiju. Citirajui iz tog dela ono to se odnosi na Arjahatu, za koga se kae daje pronaao priblian pristup pravom
29 , 28

604

Mit

Palim Anelima

njegovim

raznim

aspektima

To je posluilo kao prototip, misli on, za zapadne narode, da sa ine svoj rat Titana. Autor ne grei potpuno, ali nije ni sasvim u pravu. Ako se zvezdani prototip zaista odnosi na pre-manvantariki period i zasniva se u potpunosti na Znanju koje su arijevski Inicijati stekli o itavom planu i razvoju kosmogonije,^^ rat Titana je tada sa mo legenda sa likovima pretvorenim u boanstva na osnovu stvar nog rata koji se odigrao na himalajskom Kajlau (nebu), umesto u dubinama kosmikog, meuplanetarnog prostora. To je zapis o ua snoj bici izmeu "Sinova Boga" i "Sinova Senke" etvrte i Pete Rase. Na osnovu ta dva dogaaja, koje su u jedan stopile legende pozaj mljene iz egzoterikih pria o ratu koji su Asure zapodele protiv bo gova, nainjena su sva ostala narodna predanja. Ezoterijski, Asure, koje su kasnije pretvorene u zle duhove i nie bogove, koje su veno u ratu sa velikim boanstvima - predstavljaju bogove Tajne Mudrosti. U najstarijim delovima Rig Vede, one su du hovne i boanske, poto se re Asura koristi za Vrhunski Duh i isto je to i veliki Ahura zoroastrijanaca (vidi Darmeteterov VENDIDAD). Nekad su i sami bogovi Indra, Agni i Varuna spadali u Asure.
o d n o s u i z m e u r a z n i h v e l i i n a z a r a u n a n j e v r e d n o s t i T I , pisac Izvora mera p o n a v l j a j e d n u i n t e r e s a n t u t v r d n j u . Z a g . B e n t l i j a , kae: (. . . ) veoma dobro je poznavao indusko astronomsko i matematiko znanje (. . ,) pa se ova njegova tvrdnja moe smatrati istinitom: ista izuzetna crta kod tako mnogo istonih i drevnih naroda da marljivo kriju tajnu te vrste znanja izraena je posebno meu Indusima. Ono to se iznosi da bi se javno pouavalo i bilo dostupno javnosti samo je priblino tonijem, ali skrivenom znanju. I sama formulacija g. Bentlija e udesno potkrepiti tu tvrdnju, a kad se objasni, pokazae da je ona (induska egzoterika astronomija i nauka) izvedena iz jednog egzaktnog sistema koji je drugaiji od evropskog, za koji (evropski) je sam g. Bentli, naravno, verovao da je daleko iznad induskog znanja, u bilo kom periodu, u bilo kojoj generaciji. Na njegovu nesreu, to nita ne oduzima od slave drevnih induskih astronoma koji su bili Inicijati.

Tajna Doktrina ui daje svaki dogaaj univerzalnog znaaja, kao to su geoloke kataklizme i kraj jedne rase i poetak nove, koji svaki put ukljuuje velike promene u epohama oveanstva - duhovne, moralne i fizike ~ pret hodno promiljen i unapred ureen, da tako kaemo, u nebeskim regijama na eg planetarnog sistema. Astrologija je u celini zasnovana na toj mistikoj i bliskoj povezanosti izmeu nebeskih tela i oveanstva: i to je jedna od veli kih tajni inicijacije i okultnih misterija.

605

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

U Aitareja Bramani, dah {asu) Brame-Praapatija je oiveo, i od tog daha je on stvorio Asure. Kasnije, posle rata, Asure su nazvane boijim neprijateljima, otud - "^-sure", jer je inicijalno " A " prefiks za negaciju - i l i "e-bogovi" - poto su bogovi nazivani "Sure". To onda povezuje Asure i njihova "Jata", koja emo nabrojati, sa "Pa lim Anelima" hrianskih crkvi, jednom hijerarhijom duhovnih bi a koju nalazimo u svim panteonima drevnih, pa ak i savremenih naroda ~ od zoroastrijanaca pa do Kineza. Oni su sinovi prvobitnog Kreativnog Daha u poetku svake nove Maha-Kalpe, i l i Manvantare, i stoje u istom rangu kao Aneli koji su ostali "vemi". To su bili sa veznici Some (oca Ezoterijske Mudrosti) i protivnici Brihaspatija (koji predstavlja ritualno i l i ceremonijalno bogosluenje). Oigledno su ih ceremonijalisti degradirali u prostoru i vremenu u protivnike moi i l i demone zbog njihove pobune protiv hipokrizije, lanog obo avanja i formalnosti. Sad, kakav je karakter onih koji su se borili uz njih? To su: (1) Usanas i l i "domain" planete Venere, koja je danas u rimokatolicizmu postala-Lucifer, Genij "jutarnje zvezde" {vidi Isaija, XIV, 12), Tsaba, i l i "Satanina" armija; (2) Daitje i Danave su Titani, demoni i divovi koje nalazimo u Bibliji {Postanje, V I ) - potomci "Sinova Boijih" i "Keri ljudskih". Njihovo rodno ime pokazuje njihov navodni ka rakter i istovremeno otkriva ta]mxpokretakog duha bramina: jer, oni su Krati-dvie - "neprijatelji rtava", i l i egzoterikih obmana. To su jata koja su se borila protiv Brihaspatija, predstavnika egzoterikih narodnih i nacionalnih religija, i Indre - boga vidljivog neba, koji je u ranoj Vedi najvii bog kosmikog neba, dostojnog boravita za je dnog va-kosmikog i Personalnog Boga, iznad koga se nikakvo egzoteriko oboavanje nikad ne moe uzdii. (3) Potom dolaze Nage,^^ Sarpa (Zmije i l i Serafi). To, opet, poka zuje njihov karakter pomou skrivenog znaenja tog glifa. U mito logiji, one su poluboanska bia, jevrejski Serafim (od Serapis i Sarpa, Zmija), a mnoina je saraf, "gorui, vatreni" (vidi Isaija, V I , 23). Hrianska i jevrejska angelologija razlikuje Serafime i Heruvime, koji
' Nage orijentalisti opisuju kao misteriozna bia ije tragove u obilju nala zimo u Indiji do dana dananjeg i koja su ivela u Naga Dvipi, jednom od Se dam kontinenata i l i delova Bharata-Vare (stare Indije), poto je grad Nagpur jedan od najdrevnijih gradova te zemlje.
33

606

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima

dolaze drugi po redu, a ezoterijski i kabalistiki su identini: Heruvim je naprosto naziv za sliku i l i lik bilo koje vrste nebeskih jata. Sad, kao to je reeno, Zmajevi i Nage su imena koja se daju inicijatima-pustinjacima, zbog njihove velike Mudrosti, Duhovnosti i njihovog i vota u peinama. Zato, kad Jezekilj kralja od Tira naziva Heruvimom i kae mu da se zbog njegove mudrosti i njegovog razumevanja ni jedna tajna ne moe sakriti (stih 3, 4, X X V I I I ) , on jednom okultisti pokazuje daje "prorok", moda sledbenik egzoterikog rituala, koji besni protiv Inicijata druge jedne kole, a ne protiv imaginarnog Lu cifera, Heruvima palog sa neba, a potom iz Edenskog vrta. Zato je takozvani "rat", u jednom od svojih brojnih znaenja, takoe alegoriki zapis o borbi izmeu dve klase adepata - desne i leve staze. U Indiji je bilo tri klase Riija, koji su bili najstariji poznati adepti: kra ljevski, i l i Radariiji, kraljevi i prinevi, koji su prihvatili asketski ivot, Devariiji, boanski, i l i sinovi Darme i Joge, i Bramariiji, potomci onih riija koji su osnovali gotre bramina, i l i kaste-rase. Sad, ostavljajui na trenutak po strani mitske i astronomske kljueve, taj na uenja prikazuju mnoge Atlantidane koji su pripadali tim klasa ma, i mi emo videti daje meu njima bilo sukoba i ratova, defacto et de jure. Narada, jedan od najveih Riija, bio je Devarii i pri kazuje se u stalnoj svai sa Bramom, Dakom i drugim bogovima i mudracima. Zato moemo da zakljuimo daje, ma kakvo daje as tronomsko znaenje te opte legende, njena ljudska faza zasnovana na stvarnim i istorijskim dogaajima, koji su iskrivljeni u teoloku dogmu samo da bi posluili ciljevima svetenstva. Kako je gore, ta ko je i dole. Nebeski fenomeni i ponaanje nebeskih tela uzeti su kao model i taj plan je izvren dole, na zemlji. Zato je prostor, u svom apstraktnom smislu, nazvan "domenom boanskog znanja", a Haldejci i l i Inicijati su ga zvali Ab Soo, stanite ( i l i Otac, tj. izvor) znanja, jer ba u prostoru borave inteligentne Moi koje nevidljivo upravljaju Univerzumom.^''
Nita manje sugestivne nisu ni osobine koje se pripisuju ivi-Rudri, ve likom Joginu, pretku svih Adepata, u ezoterizmu jednom od najveih kraljeva Boanskih Dinastija. Nazvan "Najranijim" i "Poslednjim", on je pokrovitelj Tree, etvrte i Pete Korenske Rase. Jer, u svom najranijem vidu, on je asketski Dig-ambara, "odeven Elementima", Triloana, "trooki", Pana-anana, "sa pet lica", to je aluzija na etiri prole i sadanju Petu Rasu, jer, iako sa pet lica, on

607

TAJNA D O K T R I N A ANTROPOGENEZA

Na isti nain i po planu Zodijaka u gornjem okeanu nebesa, od reena oblast na Zemlji (jedno unutranje more) bila je posveena i nazvana "Ponorom Uenosti": dvanaest centara u moru, u obliku dvanaest malih ostrva koja predstavljaju znake Zodijaka - od kojih su dva vekovima ostali "tajanstveni".^^ Ono je bilo boravite dvana est Hijerofanata i Uitelja mudrosti. "More znanja"^* i l i uenosti bi lo je vekovima tamo gde se danas prostire Samo, i l i pustinja Gobi. Ono je postojalo do poslednjeg ledenog doba, kada je lokalna kata klizma, koja se zbrisala vode na jugu i zapadu i tako stvorila dana nju veliku ogolelu pusto, ostavila samo odreenu oazu, sa jednim jezerom i jednim ostrvom usred njega, kao ostatak Zodijakog kru ga na Zemlji. Vekovima je vodeni bezdan - koji je, kod naroda to su prethodili ranim Vavilonjanima, bio boravite "velike majke" (ze maljski post-tip "velika majke haosa" na nebu), roditelj Eaa ( M u drosti), koji je stariji prototip Oanesa, vavilonjanskog oveka-Ribe vekovima je, dakle, taj "Ponor", i l i Haos, bio boravite mudrosti, a ne zla. Borba izmeu Bela, a potom Merodaha, boga Sunca, protiv Tijamat, Mora i njegovog Zmaja - "rat" koji se zavrio porazom ovog drugog ~ imao je isto kosmiko, geoloko, ali i istorijsko znaenje. To je stranica istrgnuta iz Istorije tajnih i Svetih Nauka, njihove evo lucije, rasta i SMRTI - za profane mase. Ona se odnosi na {a) to to je estoko Sunce sistematski i postepeno isuilo ogromne teritorije u odreenom preistorijskom periodu (jedna od uasnih sua koja se zavrila postepenim pretvaranjem nekad plodnih zemalja sa obiljem
ima samo "etiri ruke", postoje Peta Rasa jo iva. On je "Bog Vremena", Satum-Kronos, kao to pokazuje njegov damaru (bubanj) u obliku peanog sa ta, a ako ga optuuju da je odsekao Braminu petu glavu i ostavio mu samo etiri, to je opet aluzija na odreeni stepen inicijacije, a takode i na Rase. Ideja g. Sejfarta {Seiffarth) da je u drevnim vremenima bilo samo deset znakova Zodijaka je pogrena. Profanima je bilo poznato samo deset; inicijati su ih, meutim, znali sve, od vremena kad se oveanstvo podelilo na polove, kad je dolo do podele Virgo-Scorpio (Device-korpije) na dva, a to je, zbog tajnog znaka koji je dodat i zbog Libre (Vage) koju su izmislili Grci, umesto taj nog imena koje nije saopteno, inilo dvanaest (vidi Razotkrivenu Iziu, tom I I , str. 456). To je, moda, klju za simboliko ime Dalaj Lame - "Okean" lama, to znai Okean Mudrosti. Opat Hik {Huc) govori o tome.

608

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima vode u peane pustinje kakve su danas) i {b) na isto tako sistemat ski progon Proroka Desne Staze od strane onih Leve Staze. Ovi dru gi, poto su pokrenuli nastanak i evoluciju svetenikih kasta, na kraju su doveli svet do svih tih egzoterikih religija, izmiljenih da udovolje izopaenom ukusu "hoipoloi" * zatim, profanoj i ritualistikoj pompi, kao i materijalizaciji veno nematerijalnog i Nezna nog Principa. Bilo je to odreeno poboljanje u atlantianskom arobnjatvu, na koje seanje jo uvek postoji u svim pismenim delovima Indije u kojima se govori sanskrit, kao i u narodnim legendama. Pa ipak je to bila parodija i obesveenje Svetih Misterija i njihove nauke. Brz razvoj antropomorfizma i idolatrije odveo je i ranu Petu Rasu, kao to je ve bio odveo etvrtu, u arobnjatvo, mada u manjoj meri. Na kraju, ak su i etiri "Adama " (koji pod drugim imenima simbolizuju etiri prethodne rase) bili zaboravljeni i, prenosei se s kolena na koleno - a u svakom su gomilani dodatni mitovi - na kraju su se udavili u okeanu narodne simbolike, zvanom Panteon. Pa ipak oni postoje do dana dananjeg u drevnom jevrejskom predanju kao Tzelem, "Senka-Adam" (haje iz naeg uenja), "kalup" Adam, ko pija prvog, i "muko i ensko" egzoterikog postanja (poglavlje I); trei, "zemaljski Adam" pre Pada, androgin, i etvrti - A d a m posle svog pada, tj. odvojen na polove, i l i isti Atlantianin. Adam iz Edenskog vrta, i l i predak nae rase - Pete - predstavlja dovitljivu smeu pomenuta etiri. Kao to se kae u oharu ( I I I , svit. 4, red 14, izda nje Kremona), Adam, PRVI ovek, ne nalazi se sada na Zemlji, "ne nalazi se ni ispod nje". Jer, "odakle je dola donja Zemlja? Iz lanca Zemalja i neba iznad", tj. od viih planeta, onih koje su prethodile i nalaze se iznad nae Zemlje. I izala su iz njega (lanca) stvorenja svih vrsta. Neka od njih u (vr stoj) koi, neka u ljuturama {Klippoth) (. . .) neka u crvenim lju turama, neka u crnim, neka u belim, a neka u drugim bojama (...) (vidi Kabalu) Kao i u haldejskoj, Berozovoj, kosmogoniji i Stancama koje smo upravo izneli, neke rasprave u Kabali govore o stvorenjima sa dva
* (Gr.) - r\oi no'k'koi - prostog naroda, (nap. prev.)

609

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

lica, neke o onima sa etiri, a neke o stvorenjima sa jednim licem, jer "najvii Adam nije siao u svim zemljama, i l i stvorio potomstvo i imao mnogo ena", ve je on Misterija. Isto takva misterija je i Zmaj. Uistinu, kae rabin Simeon Ben Johaj (Ben-Iochai), nije dato "Pratiocima" (uenicima, i l i elama) da razumeju znaenje Zmaja, ve samo "malima", tj. savrenim inicijatimaP
lu o delovanju i Principima pomou misterije zmije Velikog Mora.38

Delo poetka pratioci razumeju, ali jedino mali razumeju parabo

A oni hriani koji moda itaju ovo, na osnovu prethodne re enice takoe e razumeti koje bio njihov "Hrist". Jer, Isus vie pu ta tvrdi da "onaj ko ne primi Carstvo Boije kao malo dete, nee ni ui u njega"; ako se neke od njegovih izreka zaista i odnose na decu bez ikakve metafore, najvei broj iskaza o deci u Jevandeljima odnose se na Inicijate, a Isus je bio jedan od njih. O Pavlu (Savlu) se u Talmudu govori kao o "malom". "Misterija zmije" sastojala se u sledeem: o naoj Zemlji, tanije zemaljskom ivotu, u Tajnim Uenjima se esto govori kao o velikom Moru; i danas je izraz "ivot je more" omiljena metafora. Sifrah Dzeniuta govori o prvobitnom haosu i evoluciji univerzuma nakon uni tenja (Pralaje) poredei ga sa zmijom koja se odmotava: Pruajui tamo-amo svoj rep i svoja usta, sa glavom koja joj se okree na vratu, razdraena je i besna. (. . .) Ona gleda i krije se. Svakog hiljaditog Dana se ispolji. (I, odeljak 16) Komentar na Purane kae:
To ime je u drevnoj Judeji davano Inicijatima, koji su takode nazivani i "Neduni" i "Odojad", tj. ponovo roeni. Taj klju otvara pogled na Jednu od misterija Novog Zaveta - Irodov pokolj 40.000 "Nedunih". Postoji legenda o tome, a dogaaj koji se odigrao gotovo jedan vek pre Hrista pokazuje poreklo tog predanja, stopljenog istovremeno sa predanjem o Krini i njegovom ujaku Kansi. to se tie Novog Zaveta, Irod predstavlja Aleksandra Janeusa (od L i dije), koji Je progonio i ubio hiljade i hiljade Inicijala, stoje dovelo do toga da se usvoji pomenuta biblijska pria. 38 ohar, I I , 34.

610

Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima Ananta-Sea je jedan oblik Vinua, Svetog Duha Odranja, i sim bol Univerzuma, na kome on spava tokom intervala Braminih Da na. Sedam glava See dre Univerzum (. . .) Zato Duh Boiji "spava", "die" (meracha'phet') iznad Haosa neispoljene materije, pre svakog novog "Stvaranja" (Sifrah Dzeniuta). Sad, jedan dan Brame se sastoji, kao to smo ve objasnili, od hilja du Mahajuga, a poto je svaka "No", i l i period poinka, po trajanju ravan tom "danu", lako je videti na ta se odnosi navedena reenica iz Sifrah Dzeniute koja kae da se zmija ispoljava "jednom u hiljadu dana!" A nije vie teko ni da se vidi kuda nas inicirani autor Sifrah Dzeniute vodi kad kae: Njena glava je razbijena u vodama velikog mora, kao stoje na pisano: "Ti podeli more svojom snagom, ti razbi glave zmajevima u vodi." (LXXIV13) Ona se odnosi na iskuenja Inicijala u njegovom fizikom ivo tu, "moru tuge", ako se ita jednim kljuem; ona ukazuje na sukce sivno unitenje sedam sfera lanca svetova u velikom moru prostora, kad se ita drugim kljuem, jer se svako nebesko telo i l i lopta, sva ki svet, grupa svetova i l i grupe zvezda simboliki naziva "Zmajevom glavom". A l i , ma kako da to itamo, u antici Zmaj nikad nije smatran zlim, isto kao ni zmija. U metaforama, bilo da su teogonijske i l i naprosto fizioloke, X].falike, Zmija je uvek smatrana bo anskim simbolom. Kad se kae: "(Kosmika) Zmija koja skae 370 skokova" {Sifrah Dzeniuta, odeljak 33), to znai daje cikliki pe riod velike Tropske godine (25.868 godina) podeljen ezoterikom kalkulacijom na 370 perioda i l i ciklusa, kao to se jedna solarna godina deli na 365 dana. A ako hriani smatraju Mihaila pobednikom nad Satanom, Zmajem, to je zato to u Talmudu tu osobu koja se bori predstavlja Princ Voda, koji pod sobom ima sedam podree nih Duhova - dobar razlog to gaje katolika crkva uinila svecem pokroviteljem svih pobra u Evropi. U kabali {Sifrah Dzeniuta), kre ativna Sila: (. . .) pravi skice i spiralne linije svog stvaranja u obliku Zmije. 611

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

Ona "dri svoj rep u ustima", zato to predstavlja simbol beskraj ne venosti i ciklikih perioda. A l i , da bi se objasnila njena znae nja, bila bi potrebna itava knjiga, pa ovde moramo stati. Tako italac moe sada sam da vidi koja su razna znaenja "Rata na Nebu" i "velikog zmaja". Najsveanija i najstranija od svih cr kvenih dogmi, alfa i omega hrianske vere i stub njenog PADA i OKAJANJA, svodi se na paganski simbol u brojnim alegorijama o tim praistorijskim ratovima.

612

XIX DA LI JE P L E R O M A SATANINA JAZBINA?

Ova tema jo nije iscrpljena i mora se ispitati iz jo nekih aspekata. Da li Miltonov grandiozni opis tri dana bitke Anela Svetlosti pro tiv Anela Tame opravdava nagaanja da on mora daje uo odgova rajue istonjako predanje - nije mogue rei. U svakom sluaju, ako on lino nije bio povezan sa nekim od mistika, onda mora daje bio povezan preko nekog ko je imao pristup tajnim spisima u Vatikanu. Medu njima se nalazi ijedno predanje o Beni ama - "deci Sunca" - koje se tie te istonjake alegorije, sa daleko konkretnijim detalji ma, u svojoj trostrukoj verziji, o "Starom Zmaju" i raznim njegovim ubicama, nego to se mogu dobiti bilo iz Knjige Enohove, bilo iz da leko novijeg Otkrivenja Jovanovog, kao stoje upravo pokazano. Neobjanjivo je to do dana dananjeg pisci koji pripadaju misti kim drutvima jo uvek nastavljaju sa svojim predrasudama i sum njama u pogledu "navodne" starosti Knjige Enohove. Zato, dok je pisac Svetih Misterija medu Majama i Kviijima sklon da u Enohu vidi jednog Inicijata preobraenog u hrianstvo (!!), (vidi str. 16), engleski kompilator radova Elifasa Levija, skupljenih u knjigu Taj ne magije, slinog je miljenja. On primeuje da: (. . .) osim istraivanja dr Kinilija, nijedno savremeno uenje ne pripisuje pomenutom delu {Knjizi Enohovoj) veu starost od IV veka pre Hrista. (Biografski i kritiki eseji, str XXXVIII) Savremena uenost pravi i gore greke od ove. Izgleda da su jo koliko jue najvei knjievni kritiari Evrope poricali i samu auten tinost tog dela, kao i Orfikih himni, pa ak i Knjige Hermesove i l i Totove, sve dok itavi stihovi iz nje nisu otkriveni na egipatskim 613

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA spomenicima i grobovima iz najstarijih dinastija. Miljenje nadbi skupa Lorensa citirano je na drugom mestu. "Stari Z m a j " i Satana, k o j i je sada postao, pojedinano i kolek tivno, simbol i teoloki termin za "Palog Anela", nije tako opisan ni u izvornoj Kabali (haldejskoj Knjizi brojeva), ni u savremenoj. Jer, najueniji, ako ne i najvei od savremenih kabalista, naime, E l i fas L e v i , opisuje Satanu sledeim vatrenim recima: To je onaj Aneo koji je bio dovoljno ponosan da vemje da je i sam Bog, dovoljno hrabar da kupi svoju nezavisnost po cenu vene patnje i muenja, dovoljno lep da bi oboavao samog sebe u punoj boanskoj svetlosti, dovoljno snaan da vlada u tami usred agonije i da sebi sagradi presto na svojoj neugasivoj lomai. To je Satana republikanskog i jeretikog Miltona (. . .) princ anarhije, kome slui hijerarhija istih Duhova (!!) (. . .) (Istorija magije, 16-17) Taj opis - k o j i lukavo m i r i teoloku dogmu i kabalistiku alego riju, pa ak uspeva da majstorski ukljui i p o l i t i k i kompliment u svo ju frazeologiju - kad se ita u pravom duhu, sasvim je taan. Da, zaista: to je najvei od svih ideala, taj veno i v i simbol - apo teoza - rtvovanja sebe radi intelektualne nezavisnosti oveanstva, ta veno aktivna Energija koja se buni protiv Statike Inercije - p r i n cipa za k o j i je samopotvrdivanje zloin, a Misao i Svetlost Znanja od bojni. To je - kao to Elifas L e v i kae sa neuporedivom pravednou i ironijom: (...) taj navodni junak mranih venosti, koji je, klevetniki optu en za runou, ukraen rogovima i kopitama, koji bi mnogo vie odgovarali njegovom neumoljivom muitelju- on je taj koji je na kraju preobraen u zmiju - crvenog Zmaja. A l i , Elifas L e v i je jo uvek bio isuvie pokoran svojim rimokatoli k i m autoritetima; moglo bi se dodati, i suvie jezuita kako bi priznao d a j e taj avo zapravo bio oveanstvo, i da nikad nije postojao na zemlji nezavisno od tog oveanstva.* Koji avo moe imati vie lukavstva, vetine i surovosti od "ubice iz Vajtepla", Deka Trboseka iz 1888. godine, ija gaje neuporediva krvoednost i 614

Da lije Pleroma Satanina jazbina? U ovome je hrianska teologija, iako je ropski ila stopama paganstva, bila vema jedino svojoj staroj politici. Ona je morala da se odvoji i potvrdi svoj autoritet. Otuda nije moglo biti boljeg reenja nego da se sva paganska boanstva pretvore u avole. Svako od bli stavih sunevih boanstava antike - velianstveno boanstvo po danu, a svoj sopstveni protivnik i neprijatelj nou, nazvano Zmaj Mudro sti, jer je moralo da sadri seme i dana i noi - danas je pretvoreno u suprotstavljenu senku Boiju i postalo Satana jedino zahvaljujui neosnovanom autoritetu despotske ljudske dogme. Nakon toga su svi ti proizvoai svetlosti i senke, svi sunevi i meseevi bogovi, bili prokleti, i tako su jedan Bog, izabran iz mnotva, i Satana - obojica antropomorfizovani. A l i , izgleda daje teologija izgubila iz vida ljud sku sposobnost razlikovanja i konane analize svega to joj je vetaki natureno kao idolopoklonstvo. Istorija pokazuje, kod svih rasa i svih plemena, posebno kod semitskih naroda, prirodni impuls da sopstvena plemenska boanstva uzdiu iznad svih ostalih da bi im pripisali prevlast i dokazali daje Bog Izrailja bio jedan takav ple menski Bog, i nita vie, bez obzira to hrianskoj crkvi, koja sle di vodstvo "odabranog" naroda, godi da uvruje oboavanje tog boanstva, a da anatemie sve druge. Bilo daje to u poetku bila svesna i l i nesvesna greka, nije vano - bila je greka. Jehova je u antici uvek bio samo "jedan bog medu drugim Bogovima" (Psalm, L X X X I I ) . Gospod se javlja Avramu i dok govori: "Ja sam Bog Sve mogui", ipak dodaje "Sklopiu zavet da budem Bog tvoj" (Avramov) i njegovog semena nakon njega {Postanje, X V I I , 7) - a ne arijevskih Evropljana. A l i onda je dola grandiozna i idealna figura Isusa iz Nazareta, ko ja je postavljena naspram tamne pozadine, kako bi usled tog kontra sta dobila na sjaju, a mraniju pozadinu crkva bi teko mogla izmisliti. Poto joj je nedostajalo poznavanje simbolizma Starog Zaveta i poto nije znala stvarne konotacije imena Jehova - rabinske tajne zamene za veno i neizgovorivo ime - crkva je pobrkala lukavo isfabrikovanu
mrana izvitoperenost navela da hladnokrvno ubije i osakati sedam nesrenih i inae nedunih ena! Potrebno je samo proitati novine i u tim pijanim grubijanima (muevima i oevima!) koji prebijaju ene i decu, od kojih samo mali procenat dospe na sud, nai potpuno otelovljenje avola iz hrianskog pakla!

615

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA senku sa stvarnou, kao i antropomorfizovani simbol razmnoava nja sa Jednom Stvarnou Bez Iega Drugog, veno neznanim uz r o k o m svega. I kao logika posledica toga, crkva je, zarad dualnosti, morala da i z m i s l i antropomorfizovanog avola - koga je, kako ona ui, stvorio sam Bog. Satana se sada pretvorio u udovite koje je proizveo "Jehova-Frankentajn" - sramota svoga oca i t r n u o k u bo anskog - udovite, takvo da nikakav zemaljski Frankentajn ne bi mogao da stvori smeniju avet. Pisac Novih aspekata ivota opisuje j e v r e j s k o g B o g a v e o m a k o r e k t n o , iz kabalistike perspektive, kao " d u h a Z e m l j e , k o j i se Jevrejima o t k r i o kao Jehova" (str. 209). " I opet, taj duh j e bio onaj k o j i j e , posle Isusove smrti, uzeo njegov o b l i k i otelovio ga kao vaskrslog Hrista" - stoje, kao to vidimo, uenje Cerinta (Cerinthaus)* i n e k o l i k o g n o s t i k i h sekti. A l i , pievo objanjenje i zakljuci su izuzetni: Niko nije znao (. . .) bolje nego Mojsije (. . .) ni tako dobro kao on koliko je velika bila mo tih (bogova Egipta) sa ijim svetenstvom se nadmetao ( . . . ) bogova za koje se tvrdilo da im je Jehova nadreen (to su tvrdili samo Jevreji). Kakvi su b i l i ti bogovi, ti Ahari, za koje se tvrdilo da im je Jehova (Ahad) - bog (. . .) tako to ih je nadvladao? Na ovo autorovo pitanje okultizam odgovara: " o n i koje danas cr kva zove Palim Anelima i kolektivno Satanom, Zmajem, koje je pobedio, ako treba da prihvatimo tvrdnju crkve, M i h a i l i nebeska vojska, a taj M i h a i l je bio naprosto sam Jehova, u najbolju r u k u je jedan od potinjenih duhova". Zato je pomenuti pisac opet u pravu kad kae: * Cerint, gnostik iz I veka, verovatno Sirijac, Hipolitov uenik, obuavan u Egiptu. On je uio da su svet napravili aneli, a ne Najuzvieniji; jedan od tih anela je dao Jevrejima zakon, ali on nije bio savren, o emu svedoi deo izvomog Matejevog Jevandelja, koji nije unet u Novi Zavet. Po Cerintovom ue nju svet i Jehova su, zatim, pali iz sfere vrline i izvornog dostojanstva, pa je Najvii dopustio jednom od svojih slavnih Aiona, ije ime je bilo "pomazanik, spasilac" (Hrist) da se inkamira u oveku Isusu, koji je, inae, bio roen kao sin Josifa i Marije, poput bilo kog drugog smrtnog oveka. Hrist je siao Isu su, a napustio ga pre njegove smrti, da bi se, posle njegove smrti, vratio kao njegovo otelovljenje. (nap. prev.) 616

Da lije Pleroma Satanina jazbina? Grci su verovali u postojanje (...) demona. A l i , (...) to su antici pirali Jevreji, koji su smatrali &&]& postojala jedna klasa personifikujuih duhova koje su oni nazivali demonima, "personifikatorima". Ako pored Jehove, koji to izriito potvruje, dopustimo postojanje drugih bogova, koji su b i l i personifikatori Jednog Boga, da li su ti bogovi b i l i naprosto via klasa personifikujuih duhova, koja je stekla i primenjivala vee moi? I zar nije personifikacija klju za misteriju stanja Duha? A l i , kad jednom steknemo tu perspektivu, kako da znamo da Jehova nije bio personifikujui Duh, Duh koji je sebe proglasio, pa tako i postao, personifikator jednog nezna nog i nespoznatljivog Boga? Zaista, kako da znamo da Duh koji je sebe nazivao Jehovom, pripisujui sebi te atribute, nije na taj na in sam sebe doveo do toga da bude pripisan Jednom koji je u stvar nosti isto toliko bezimen koliko je i nespoznatljiv? (str. 144-145) Potom autor pokazuje da " d u h Jehova^este personifikator" po svom sopstvenom priznanju. On je dao na znanje Mojsiju "da se pojavio pa trijarsima kao Bog Sadaj (. . . ) " i ''bog Helion (. . . ) " U istom dahu on je uzeo i ime Jehova, a na osnovu vere u tvrdnju tog personifikatora, imena El, Eloah, Elohim i Sadaj, itana su i tumaena, uporedo sa i m e n o m Jehova, kao "Svemogui Gospod B o g " . Potom, k a d je ime Jehova postalo tabu, ono je zamenjeno nazivom ^c/ona/, "Gospod" i: (...) zahvaljujui toj zameni "Gospod" je od Jevreja preao hrianskoj "Reci" i "Svetu" kao naziv za Boga. (str. 146) A kako mi da znamo, mogao je da doda taj autor, da Jehova nije grupa duhova k o j i personifikuju tog naizgled jednog -Joc? i l i Jod-He? A l i , ako je hrianska crkva prva pretvorila postojanje Satane u dogmu, to je b i l o zato to j e , kao to je pokazano u Razotkrivenoj Izidi, avo - taj moni neprijatelj Boiji (? ! !) morao da postane kamen-temeljac stubova crkve. Jer, kao to ispravno primeuje teozof g. i l Besak (Jules Baissac) u svojoj k n j i z i Satana ili avo (Satan ou le Diable) (str. 9): II fallait eviter de paraitre autoriser le dogme du double prin cipe enfaisant de ce Satan createur une puissance reelle, etpour 617

TAJNA DOKTRINA

ANTROPOGENEZA

expliquer le mal originel, on profere contre Manes rhypothese d'unepermission de l'unigue tout Puissant. * U svakom sluaju, taj izbor i taj nain nisu bili ba sreni. ak je i personifikator nieg boga Avramovog i Jakovljevog morao da se potpuno razdvoji od mistikog "Oca" Isusovog - i l i je u daljim priama moralo biti doputeno da Pali Aneli ne budu pobijeni. Svi bogovi gentila su povezani i u bliskom su odnosu sa Jehovom - Elohimom jer su svi oni Jedno Jato, iji se sastavni delovi u ezoterijskim uenjima razlikuju samo po imenu. Jedina razlika izmeu "Poslunih" i "Palih" Anela je u njihovim funkcijama, bolje reeno u lenjosti nekih, a aktivnosti nekih drugih od tih "an Kohana" i l i Elohima kojima je bilo ''nareeno da stvaraju", tj. da od venog ma terijala izgrade ispoljeni svet. Kabalisti kau da je pravo ime Satane obrnuto ime Jehove, jer "Satana nije crni bog, ve negacija belog boanstva", i l i svetlosti Is tine. Bog je svetlost, a Satana mora biti tama i l i senka da bije ista kao, jer bez nje bi ista svetlost bila nevidljiva i nepojmljiva. Elifas Levi kae:
* (Franc.) - " B i l o je neophodno izbei da se potvrdi dogma principa dualizma, na taj nain to e se taj Satana uiniti realnom moi, da bi se tako objasnilo pore klo zla, nautrb Manove hipoteze o doputenju jednog Svemogueg." (nap. prev.) N a k o n polimorfnog panteizma nekih gnostika, doao je ezoterijski duali zam Manija, koga su optuivali daje personifikovao Zlo i od avola stvorio boga - suparnika samog Boga. Ne v i d i m o da je hrianska crkva ita popra vila tu ideju manihejstva jer ona do dana dananjeg zove Boga svojim Kra ljem Svetlosti, a Satanu - Kraljem Tame. U vezi sa o v i m da navedemo reci g. Lenga (Laing) u njegovom zadivlju juem delu Savremena nauk.a i savremena misao (str. 222, 3. izdanje): Od te dileme (postojanja zla u svetu) ne moe se pobei ukoliko se potpuno ne od reknemo ideje o antropomorfnom boanstvu i iskreno prihvatimo naunu ideju o Pr vom Uzroku, nedokuivo i staro otkrie, i ideju o jednom univerzumu ije zakone moemo da otkrijemo, ali o ijoj pravoj sutini mi ne znamo nita ve moemo samo da nagaamo, ili da nejasno opazimo jedan fundamentalni zakon koji moda ini po larizaciju na dobro i zlo neophodnim uslovom postojanja. K a d bi nauka znala tu "pravu sutinu", umesto to je ne zna, to nejasno na gaanje pretvorilo bi se u pouzdano znanje da takav jedan zakon postoji, a takoe i u znanje daje taj zakon povezan sa K a r m o m .

618

Da lije Pleroma Satanina jazbina? 1 Za inicijate avo nije neka osoba, ve tvoraka Sila, kako za Dobro, tako i za Zlo.

Oni (inicijati) su tu silu predstavljali u tajanstvemom obliku bo ga Pana - i l i Prirode; otuda ta mitska i mistika figura ima rogo ve i kopita, isto kao i hrianski "jarac vetijeg Sabata". to se toga tie, hriani su nesmotreno zaboravili da je jarac takode bio rtva koja je izabrana za iskupljenje greha itavog Izraela, daje rtveni jarac zaista bio rtveni muenik, simbol najvee misterije na svetu - Pada u razmnoavanje. Problem je jedino u tome to su Jevreji odavno zaboravili pravo znaenje svog smenog junaka (smenog za neinicirane), izabranog iz ivotne drame u velikim misterijama koje su oni izvodili u pustinji, a hriani to pravo znae nje nisu nikad ni znali. Elifas Levi nastoji da objasni dogmu njegove crkve paradoksima i metaforama, ali mu to veoma slabo ide od ruke, zahvaljujui broj nim tomovima koje su, u ovom naem X I X veku, napisali poboni katoliki demonolozi sa odobravanjem i pod pokroviteljstvom Rima. Za prave rimokatolike, avo i l i Satana je stvarnost, a drama, koja se, prema vizionaru sa Patmosa (koji je verovatno eleo da se nado gradi na priu iz Knjige Enohove), odigrala u zvezdanoj svetlosti, za njih je isto toliko stvarna i istorijska injenica koliko i svi drugi ale gorijski i simboliki dogaaji iz Biblije. A l i , Inicijati daju jedno objanjenje koje se razlikuje od objanjenja Elifasa Levija, iji je ge nijalni i vesti intelekt morao da pristane na odreeni kompromis ko ji mu je nametao Rim. Zato, istinski i beskompromisni kabalista priznaje daje, za sve po trebe nauke i filozofije, dovoljno da neupueni znaju kako je veliki magiki agens, koji sledbenici markiza de Sen Martena (de St. Mar tin) - martinisti - zovu astralnom svetlou, srednjovekovni kabalisti i alhemiari Zvezdanom Devicom i Mysterium Magnum, a istonja ki okultisti Etrom, odrazom Akae - ba ono to crkva naziva Lu ciferom. Nije novo ni za koga to da su latinski sholastiari uspeli da univerzalnu duu i Pleromu, nosioca Svetlosti i posudu u kojoj se sadre svi oblici, silu koja je rairena po itavom univerzumu, sa svojim direktnim i indirektnim dejstvima, pretvore u Satanu i njego va dela. A l i , oni su sada spremni da pomenutim neupuenima odaju 619

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA ak i tajnu k o j u je nagovestio Elifas L e v i bez odgovarajueg obja njenja, j e r n j i h o v a p o l i t i k a p r i k i r i v e n o g otkrivenja moe dovesti jedino do novog sujeverja i nesporazuma. ta, uistinu, moe jedan prouavalac okultizma, poetnik, shvatiti iz narednih, veoma poetskih reenica Elifasa Levija, koje su isto tako apokaliptike kao i spis b i lo k o g alhemiara: Lucifer, astralna svetlost (. . .) je posrednika sila koja postoji u itavoj tvorevini; ona slui da stvori i uniti, a Adamov Pad bio je erotsko pijanstvo koje je njegovu generaciju uinilo robom te fatalne svetlosti (...) svaka seksualna strast koja savlada naa ula predstavlja vrtlog te svetlosti koji nastoji da nas povue u ponor smrti. Ludosti. Halucinacije, vizije, ekstaze - sve su to oblici veo ma opasnog uzbuenja izazvanog tim unutranjim fosforom (?) Ta svetlost, na kraju, ima prirodu Vatre, koja, kad je inteligentno kori stimo, greje i oivljava, a u suprotnom razara i unitava. ovek je pozvan da suvereno ovlada tom (astralnom) svetlou i tako stekne svoju besmrtnost, a istovremeno mu preti opasnost da ga ona (astralna svetlost) opije, obuzme i uniti zauvek. Zato bi ta Vatra, u onoj meri u kojoj prodire i u kojoj je osvetoljubiva i fatalna, stvarno bila vatra pakla, zmija iz legende, ijih je razdiruih gre aka puna; ona prodire suze i krgut zuba nedovrenih bia, senka ivota koja im bei i izgleda kao da im se ruga i vreda njihovu agoniju, sve bi to uistinu bio avo i l i Satana. (Istorija magije, str 197) U svemu ovome nema.pogrenih t v r d n j i ; nema niega osim preobilja loe p r i m e n j e n i h metafora, kao u n j i h o v o j p r i m e n i na A d a ma - mit - da bi se i l u s t r o v a l i astralni u i n c i . Akaa - astralna svetlost'' - moe se defmisati u nekoliko reci: to je univerzalna D u a, M a t r i c a U n i v e r z u m a , "Mysterium Magnum" iz koje j e , p u t e m odvajanja i l i diferencijacije, roeno sve to postoji. Ona je uzrok po stojanja, ona ispunjava itav beskrajni Prostor^ ona je sam Prostor u odreenom smislu, i l i , istovremeno, njegov esti i Sedmi princip.^ Akaa nije Etar nauke, kako je prevode neki orijentalisti. Johan Trithajm {Jochannes Tritheim), spanhajmski opat, najvei kabalista svog vremena kae:
Umetnost boanske magije sastoji se u sposobnosti da se opaze sutine stvari u sve tlosti prirode (astralnoj svetlosti) i da se, korienjem duevnih moi duha iz tog nevid-

620

Da lije Pleroma Satanina jazbina? A l i , poto ona, kad se radi o ispoljavanju, predstavlja konano u Beskonanom, ta svetlost mora da ima svoju senovitu stranu - kao to smo ve primetili. A poto se beskonano nikad ne moe ispoIjiti, ovaj konani svet mora da bude zadovoljan samo senkom, ko ja svoje delovanje protee na oveanstvo i koju ovek privlai i prisiljava na aktivnost. Otuda, dok je Univerzalni Uzroku svom neispoljenom jedinstvu i beskonanosti, Astralna svetlost - za o veanstvo on postaje naprosto posledica uzroka koje su pokrenuli ljudi svojim grenim ivotima. Ne proizvode njeni blistavi stanov nici - bilo da ih zovemo Duhovima Svetlosti i l i Duhovima Tame ono to ini dobro i zlo, ve samo oveanstvo odreuje neizbeno delovanje i reakciju u tom velikom magikom agensu. ovean stvo je postalo "Zmija iz Postanja", pa zato svakog dana i svakog sata prouzrokuje Pad i greh "Nebeske Device" - koja tako posta je majka bogova i avola istovremeno; jer ona je boanstvo koje veno voli, povoljno za sve one koji pobuuju njeno srce i Duu umesto da k sebi privlae njeno senovito ispoljeno postojanje, koje Elifas Levi naziva "fatalnom svetlou" to ubija i unitava. oveanstvo, njegovi pripadnici, mogu da nadvladaju njene posledice i zagospodare njima, ali samo svetou svojih ivota i time to pokreu dobre uzroke. Ona ima mo samo nad ispoljenim niim principima - senkom Neznanog i Nespoznatljivog Boan stva u Prostoru. A l i , kako u starini, tako i danas, Lucifer, i l i Luciferus predstavlja ime aneoskog Entiteta koji vlada svetlou istine, kao i svetlou dana. U velikom jevanelju valentinijaca, Pistis Sofiji (odeljak 361), ui se daje od t r i M o i koje emani raju iz Svetih imena Trojice (TpiPuva)a8iq), Sofija (po tim gnosticima. Sveti Duh - najkulturnija od svih) ona koja boravi na planeti Veneri i l i Luciferu.
Ijivog univerzuma proizvedu materijalne stvari, a prilikom takvog delovanja, ono to je Gore i ono to je Dole moraju se spojiti i navesti da deluju harmonino. Duh Prirode (astralna svetlost) je jedinstvo koje kreira i fonnira sve, i ako ovek poslui kao njen instrument, moe da proizvede divne stvari. To moe postii ako naui da spozna sebe. Spoznae je putem moi duha koji je u tebi, a postii e to meajui svoj duh sa sutinom koja izlazi iz tebe. Ako eli da uspe u jednom takvom delu, mora da zna kako da razdvoji Duh i ivot u Prirodi i, tavie, kako da izdvoji astralnu duu u samom sebi i daje uini opipljivom, a tada e se supstanca te due ispoljiti i postati objektivna zahvaljujui moi duha. (Navedeno u Paracelzusu dr Hartmana)

621

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA

Zato Astralna Svetlost za profane moe istovremeno da bude Bog i avo - Demon est Deus inversus, a to znai, kroz svaku taku Bes krajnog Prostora trepere magnetske i elektrine struje ive Prirode, talasi koji daju ivot i koji izazivaju smrt, jer smrt na zemlji postaje ivot na drugom planu. Lucifer]Q boanska i zemaljska svetlost, "Sve ti Duh" i "Satana" u istom trenutku, postoje vidljivi Prostor potpuno ispunjen nevidljivim izdiferenciranim Dahom, a Astralna Svetlost, ispoljeni efekti dvoje koji su jedno, kojom mi sami upravljamo i ko ju privlaimo, predstavlja Karmu oveanstva, koja je i personalni i impersonalni entitet: personalni jer je to mistiko ime koje je Sv. Martin dao jatu boanskih Tvoraca, vodia i vladara ove planete, a impersonalni jer ie uzrok i posledica univerzalnog ivota i Smrti. Pad je bio rezultat ovekovog znanja jer su mu se "otvorile oi". Uistinu, Mudrosti i skrivenom znanju nauili su ga "Pali Aneli" jer su oni od tada postali njegov Manas, Um i Samosvest. U svakom od nas ta zlatna nit neprekidnog ivota - koja se periodino lomi u aktiv ne i pasivne cikluse ulnog postojanja na zemlji i natulnog u Devahanu -poinje od nae pojave na ovoj Zemlji. Sutrdtma, sjajna nit besmrtne impersonalne monade je ta na koju su nai zemaljski i voti i l i prolazna Ega nanizani kao perle na ogrlici - kao to to divno izraava filozofija vedante. A sada je dokazano daje Satana, ih Crveni Vatreni Zmaj, "Gospo dar Fosfora" (sumpor je bio teoloko "poboljanje"), i Lucifer, i l i "No silac Svetlosti", u nama; to je na Um - na kua i izbavitelj, na inteligentni oslobodilac i spasitelj od istog animalizma. Bez tog principa - emanacije same sutine istog boanskog principa Mahata (Inteligencije), koji zrai direktno iz Boanskog uma - sigurno ne bismo bili bolji od ivotinja. Prvi ovek, Adam, nainjen je samo kao iva dua (nefe), a poslednji Adam je nainjen kao oivljujui Duh,^ kae Pavle, a njegove reci se odnose na graenje i l i Stvaranje oveka. Bez tog oivljujueg duha, i l i ljudskog Uma i l i due, ne bi bilo
Pravi izvorni tekst Prve Pavlove poslanice Korinanima, kad se prevede kabalistiki i ezoteriki, glasio bi (poglavlje XV, stihovi 44 i 45): "Posejano je duevno telo, odgajeno je duhovno telo." Sveti Pavle je bio Inicijal, a njegove reci dobijaju sasvim drugo znaenje kada se itaju ezoterijski. Telo, "poseja no u slabosti (pasivnosti), odgajano je u moi" (43) - odnosno u duhovnosti i intelektu.

622

Da lije Pleroma Satanina jazbina?

razlike izmeu oveka i zveri, kao to je, zapravo, i nema medu i votinjama u pogledu njihovih dela. Tigar i magarac, soko i golub svi su podjednako neduni jer nisu odgovorni. Svaki od njih sledi svoj instinkt: tigar i soko ubijaju sa istom ravnodunou sa ko j o m magarac jede iak i l i golub kljuca zrno kukuruza. Ako Pad ima onaj smisao koji mu pripisuje teologija, ako je do pada dolo usled jednog ina koji priroda nikad nije planirala - greha, staje sa ivotinjama? Ako nam kau da one produuju svoju vrstu zahva ljujui istom onom "izvornom grehu zbog koga je Bog prokleo zemlju - pa otud i sve ivo na njoj" - postaviemo drugo pitanje. Teologija i nauka nam kau da su ivotinje postojale na zemlji pre nego ljudi. Mi pitamo teologiju: kako su one, produavale vrstu pre nego stoje ubran plod sa Drveta Znanja, odnosno Dobra i Zla? Kao stoje reeno: Hriani - koji su videli daleko nejasnije od velikog Mistika i Oslobodioca ije su ime uzeli, ija su uenja pogreno razumeli i pretvorili u parodiju, / ija su dela pomraila seanje na Njega uzeli su jevrejskog Jehovu onakvog kakav je bio i, naravno, uzalud se trudili da pomire Jevandelje Svetlosti i Slobode sa Boanstvom Tame i Ropstva. (Rat na Nebu)
Od Godolfma Mitforda {Godolphin Mitford), kasnije Murad A l i Beja (Murad Ali Bey). Rodio se u Indiji kao sin misionara, preao u islam i sahranjen kao musliman 1884. godine. Bio je krajnje znamenit misdk, velike uenosti i izuzetne inteligencije. A l i , skrenuo je sa Desnog Puta i doiveo karmiku ka znu. Kao stoje lepo pokazao ovaj autor:
Sledbenici pobedenog Elohima, koje su najpre masakrirali Jevreji (Jehoviti), a po tom ih progonili pobedniki hriani i muslimani, ipak su opstali. (. . .) Neke od tih rasutih sekti izgubile su ak i predanje o pravom objanjenju svoje vere - da u tajnosti i misteriozno oboavaju Princip Vatre, Svetlosti i Slobode. Zato sabeanski beduini (priznati kao monoteisti kad borave u islamskim gradovima) u samoi pustinjskih no i ipak prizivaju zvezdano "Nebesko Jato"? Zato Jezidi, "avolovi Sledbenici", obo avaju " M u l u k Taoos" - "Gospoda Pauna" - amblem ponosa, i stooke inteligencije (a takode i inicijacije), koji je, prema starom istonjakom predanju, proteran sa neba zajedno sa Satanom? Zato golaiti i njima srodne mesopotamsko-iranske islamske se kte veruju u " N o o r Ilahe" - Svetlost Elohima - koju je u ekstazi prenelo na stotine Proroka-voda? Da li je to zato to su oni u neznalakom sujeverju produili sa tra dicionalnom religijom "Sjajnih Boanstava koje je Jehova zbacio" (tanije, za koje se ka e da ih je zbacio Jehova), jer, da je zbacio njih, zbacio bi i samog sebe. "Muluk-Taoos"

623

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

A l i , do sada je ve dovoljno dokazano da su svi takozvani zli Du hovi, za koje se tvrdi da su zapodeli rat sa bogovima, isto to i lino sti, tavie, da su sve drevne religije pouavale istom naelu, osim zakljuka koji ih razlikuje od hriana. Svih sedam prvobitnih bo gova imali su dualno stanje, jedno sutinsko, drugo sekundarno. U svom sutinskom stanju oni su bili "Graditelji" i l i Uobliavaoci, Odravaoci i Vladari ovog sveta, a u sekundarnom stanju, odenuvi se u vidljivu telesnost, oni su sili na zemlju i vladali na njoj kao kra ljevi i instruktori niih jata, koja su se jo jednom inkamirala na ze mlji kao ljudi. I tako, ezoterijska filozofija pokazuje daje ovek uistinu ispoljeno boanstvo u oba njegova aspekta - dobrom i zlom, ali teologija nije u stanju da prizna tu filozofsku istinu. Poto pouava dogmi o Palim Anelima u njenom bukvalnom znaenju, i poto je uinila Satanu kamenom temeljcem i stubom dogme o okajanju - bilo bi samoubilaki kad bi je priznala. Kad je jednom pokazala da su bun tovni aneli razliiti od Boga i Logosa u svojim linostima, priznati da pad neposlunih Duhova naprosto znai njihov pad u razmnoa vanje i materiju, bilo bi isto to i rei da su Bog i Satana isto. Jer, po stoje LoGOS (ili Bog) skup tog nekad boanskog Jata koje je optueno daje Palo, sledilo bi da su Bog i Satana jedno. Pa ipak je to bio stvarni filozofski stav i naelo u antici, koje je danas izvitopereno. Verbum, i l i "Sin", paganski gnostici su pokazi vali u dualnom aspektu - zapravo, on je bio dvojstvo u potpunom jedinstvu. Otud beskrajne varijacije i nacionalne verzije. Grci su ima li Jupitera, Kronosovog sina, koji ga baca u dubine kosmosa. Arijev ci su imali Bramu (u kasnijoj teologiji) koga Siva survava u Ponor Tame, itd, itd. A l i , pad tih Logosa i Demijurga sa njihovih prvobit nih uzvienih poloaja u svim sluajevima je imao jedan te isti ezoterijski smisao: prokletstvo - u filozofskom smislu - da se inkamiraju na ovoj zemlji; nezaobilazni stepenik na lestvici kosmike evolu cije, izuzetno filozofski i podesan karmiki zakon, bez koga bi pri sustvo Zla na Zemlji zauvek ostalo nerazreiva misterija za istinsku filozofiju. Rei, kao to kae autor dela Esprit Tombes des Paiens (str. 347) da poto se "hrianstvo oslonilo na dva stuba, na zlo
-je Ma/jfA: - "Vladar", kao stoje pokazano u fusnoti. To je samo novi oblik Moloha, Moleha, Malajaka i Malahima - Glasnika, Anela, itd.

624

Da lije Pleroma Satanina jazbina? (novrinou) i dobro (dYa9oC), na dve sile, ukratko (dya9ai Kal KttKal 8uva|Li8rq), otud, ako potisnemo kanjavanje zlih sila, zatitnika misija dobrih Moi nee imati ni vrednosti ni smisla" - znai izrei potpuno nefilozofsku besmislicu. ak i ako se uklapa u hriansku dogmu i objanjava je, ona pomrauje injenice i istine pr vobitne mudrosti vekova. Oprezni nagovetaji Pavlovi imaju pravi ezoterijski smisao i bili su potrebni vekovi sholastike prepredenosti da im, u njihovom tumaenju, daju dananji lani ton. Verbum i Lucifer su u svom dualnom aspektu jedno, a "Princ Vazduha" {princeps aeris hujus) nije "Bog tog perioda", nego veni princip. Ako za njega kae da uvek krui oko sveta - qui circumambulat terram - veliki apostol time naprosto misli na neprestani ciklus ljudskih inkarnacija, u kome e zlo uvek preovladavati do dana kad e pravo boansko Prosvetljenje, koje prua ispravnu percepciju stvari, izba viti oveanstvo. Lako je iskriviti nejasne izraze pisane na mrtvim i davno zabo ravljenim jezicima, i podmetnuti ih kao istinite i otkrivene injenice neupuenim masama. Identinost misli i znaenjaje neto to pogaa sve prouavaoce religija kad pomenu predanje o palim Duhovima, i od tih velikih religija nijedna ne proputa da ih spomene i opie u ovom i l i onom obliku. Dakle, Hoang-Taj, veliki Duh, v i d i svoje Sinove, koji su stekli aktivnu mudrost, kako padaju u dolinu Bola. Njihov voa. L E T E I Z M A J , poto se napio zabranjene ambrozije, pao je na Zemlju sa svojim Jatima (Kraljevima). U Zend Avesti, Angra Mainju (Ahriman), koji se okruio Vatrom ("Plamenovima" - vidi napred u tekstu) nastoji da osvoji Nebesa,* kad Ahura Mazda, koji silazi sa vrstog Neba na kome boravi u pomo Nebesima koja se okreu (uprostoru i vremenu, ispoljeni svetovi ciklusa, ukljuuju i i ciklus inkarnacije), i Amaspendi, "sedam sjajnih Srava" koje prate njihove zvezde, zapodevaju boj sa Ahrimanom i pobedene Deve padaju na Zemlju zajedno sa njim {Acad. Des Inscrip. Tom X X X I X , str. 690; vidi Vendidad, farg. X I X , I I I ) . U Vendidadu, Daeve se nazivaju "zloiniteljima" i prikazano je kako su se sjurili u "du bine paklenog sveta", i l i materije (47.). To je alegorija koja pokazuje Deve prisiljene da se inkarniraju kad su se jednom odvojile od svoje
Tako ini svaki jogin, pa ak i hrianin: ovek mora osvojiti Carstvo ne besko silom - tako nas ue. Zato bi takva elja bilo koga uinila avolom?

625

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

roditeljske sutine, i l i , drugim recima, nakon to je jedinstvo postalo mnotvo, to jest, nakon diferencijacije i ispoljavanja. Egipatski Ti fon, Piton, Titani, Sure i Asure - svi pripadaju istoj legendi o Duhovima koji naseljavaju Zemlju. Oni nisu ''demoni ko jima je povereno da stvore i urede vidljivi univerzum", ve uobliavaoci ("arhitekti") svetova i ovekovi preci. Oni su Pali Aneli, metaforiki - "prava ogledala Vene Mudrosti". ta je apsolutna i potpuna istina, kao i ezoteriko znaenje tog univerzalnog mita? itava sutina se ne moe preneti usmeno, niti je moe opisati bilo koje pero, ak ni pero Anela belenika, uko liko ovek ne nae odgovor u svetilitu sopstvenog srca, u najveim dubinama svoje boanske intuicije. To je velika SEDMA MISTERIJA Stvaranja, prva i poslednja, i oni koji itaju Otkrivenje Jovanovo mogu nai njenu senku skrivenu ispod sedmog peata... Ona se moe prikazati jedino u njenom pojavnom, objektivnom obliku, po put vene zagonetke Sfinge. Ako se Sfinga bacila u more i umrla, to nije bilo zato to je Edip resio zagonetku vekova, ve zato to je, antropomorfizujui veno duhovno i subjektivno, on zauvek obeastio tu veliku istinu. Zato, mije moemo saoptiti samo sa njenog filozofskog i intelektualnog nivoa, koji se otkljuavaju sa tri odgo varajua kljua - j e r su poslednja etiri od sedam kljueva, koji pot puno otvaraju dveri misterija Prirode, u rukama najviih Inicijata i ne mogu se otkriti irokim masama - bar ne u naem veku. Doslovno znaenje je svuda isto. Dualizam mazdeanske religije rodio se iz egzoterijskog tumaenja. Sveti Airjaman, "onaj koji do nosi blagostanje", koji se priziva u molitvama zvanim Airjama-ijo, predstavlja boanski aspekt Ahrimana, "smrtonosnog, Dae od Daeva" (farg. X X , 43), a Angra Mainju je njegov mrani materijalni aspekt. "Sauvaj nas od Mrzitelja, o Mazda i Armaita Spenta" - (Vendidad Sddah) - ovo kao molitva i priziv ima isto znaenje sa "Ne navedi nas u iskuenje", i to je molitva koju ovek upuuje uasnom Duhu dvojnosti u samom sebi. Jer, (Ahura) Mazda je duhovni, boanski i proieni ovek, a Armaita Spenta, Duh Zemlje i l i materijalnosti, u odreenom smislu je isto to i Ahriman i l i Angra Mainju. Sva literatura Maga i l i mazdeanska literatura - tj. ono stoje od nje preostalo - jeste magijska, okultna, pa zato alegorika i simbolika - ak i njena "misterija zakona" (vidi Gdtha u Yasna X L I V ) . Sada 626

Da lije Pleroma Satanina jazbina? M o b e d i i Parsi motre na Baresmu t o k o m rtve, boansku granicu sa O r m u z d o v o g "drveta" koja se pretvorila u pregrt m e t a l n i h pa lica i ude se zato im ne pomau mnogo ni Amea Spenti, ni "viso ki i lepi zlatni Haomas, pa ak ni njihov Vohu-Mano (dobre misli), ni njihov Rata (rtvena ponuda). Neka oni meditiraju na "drvo M u drosti" i prouavaju njegove plodove, usvajajui ih jedan po jedan. Put do drveta venog ivota, bele Haome, Gaokerena, v o d i sa jednog kraja Zemlje do drugog: a Haoma je i na Nebu i na Z e m l j i . A l i , da bi opet postao njen svetenik i iscelitelj, ovek mora da izlei sebe kako bi mogao da leci druge. To jo j e d n o m pokazuje da takozvani " m i t o v i " , kako bi m o g l i bar p r i b l i n o da se razmatraju sa makar odreenim stepenom prave dnosti, moraju podrobno da se ispitaju iz svih aspekata. Uistinu, sva ki od sedam Kljueva mora da se upotrebi na pravom mestu i nikad ne sme da se pomea sa ostalima ako hoemo da razotkrijemo itav ciklus misterija. U dananjem turobnom, duegubnom materijalizmu, po miljenju naih uenih savremenika, drevni svetenici Inicijati postali su sinonimi za lukave uzurpatore, k o j i su raspalili vatru sujeverja da bi lake ovladali u m o v i m a ljudi. To je neosnovana kle veta, k o j u su r o d i l i skepticizam i k r i t i k o miljenje. N i k o nije vie verovao u Bogove - i l i , moemo rei. Duhovne, a danas i nevidljive M o i , i l i Duhove - noumen fenomena - nego to su verovali o n i : a onu su verovali ba zato to su znali. A k o su oni b i l i prisiljeni da, na k o n inicijacije u Misterije Prirode, svoje znanje sakriju od profanih, k o j i bi ga sigurno zloupotrebili, takva tajnovitost je nesumnjivo bila manje opasna od politike njihovih uzurpatora i naslednika. O n i p r v i su pouavali samo ono to su dobro z n a l i . O v i drugi pouavajui onom to ne znaju, kao siguran zaklon za svoje neznanje i z m i s l i l i su jedno ljubomorno i okrutno Boanstvo, koje zabranjuje oveku da zaviri u njegove tajne pod pretnjom prokletstva. Neka im bude, j e r se o njegovim misterijama uglaenom sluaocu moe jedino natu knuti, a nikako ih ne bi trebalo opisivati. Pogledajte K i n g o v e Gnostike, "Opis Ploa" (Ploa H ) , i vidite i sami ta je bila prvobitna A r k a (Koveg) Zaveta, prema autoru k o j i kae: Postoji rabinsko predanje daje Heruvim, koji je bio postavljen na njega, bio prikazan kao mukarac i ena u inu spajanja da bi izrazio veliku doktrinu Sutine Oblika i Materije, dva principa 627

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

svih stvari. Kad su Haldejci provalili u svetilite, i ugledali krajnje zapanjujui simbol, naravno da su uzviknuli: "Zar je to va Bog, koga hvalite daje toliki ljubitelj istote?" (str. 441) King misli da to predanje "isuvie mirie na aleksandrinsku fi lozofiju da bi zasluivalo ikakvo poverenje", ali mi ne mislimo da je tako. Oblik i izgled krila dva Heruvima koja stoje na desnoj i levoj strani Kovega, ta krila koja se sastaju nad "Najsvetijim od Sve t i h " , tvore jedan simbol, koji dovoljno govori sam za sebe, pored "svetog" JoJunutar arke! Misterija Agatodemona, u ijoj legendi se kae: "Ja sam Hnumis, Sin Univerzuma, 700", jedina moe da resi misteriju Isusa, kod koga je 888 broj imena. To nije klju Sv. Petra, i l i crkvene dogme, ve narteks - tap kandidata za inicijaciju, koji se mora oteti iz zagrljaja veno utee drevne Sfinge. U meuvre menu: Auguri, koji, kad se sretnu, moraju da dre jezik za zubima da bi potisnuli napad smeha, mogu da budu mnogo brojniji u nae vreme nego to su bili u doba Sule.

628

XX
TITAN PROMETEJ

PROMETEJEVO POREKLO IZ DREVNE INDIJE

U dananje vreme najbolji evropski simbolozi ni najmanje ne sum njaju daje u antici ime Prometej imalo najvei i najmistikiji zna aj. Pisac knjige Mythologie de la Grece Antigue,* iznosei priu o Deukalionu, koga su Beoani smatrali pretkom ljudskih rasa, a koji je bio Prometejev sin, primeuje: Zato je Prometej neto vie od arhetipa oveanstva: on je nje gov stvaralac. Na isti nain na koji vidimo kako Hefest uobliuje prvu enu (Pandoru) i obdaruje je ivotom, i Prometej mesi vla nu ilovau od koje oblikuje telo prvog oveka koga e obdariti iskrom due. (Apolodor, I, 7,1) Nakon Deukalionovog potopa, kae se, Zevs je naredio Prometeju i Atini da iz blata koje su ostavile vode stvore novu rasu ljudi (Ovidije, Metamorfoze, 1,81, Etym. M. v. npo|ari9euq), a u Pausanijino vreme, mulj koji je taj junak koristio za tu svrhu jo uvek se pokazivao u Fokeji (Pausanija, X, 4, 4). Na nekoliko arhajskih spomenika jo uvek moemo da vidimo Prometeja kako uboliuje ljudsko telo, bilo sam, bilo uz Atininu pomo. (Mythologie de la Grece Antigue, 246) Isti autor podsea svet na jo jednu, podjednako misterioznu l i nost, iako manje poznatu od Prometeja; legenda o njemu pokazuje (Franc.) - Mitologija antike Grke. (nap. prev.) 629

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

izuzetnu slinost sa legendom o ovom Titanu. Ime tog drugog pre tka i tvorca je Foronej, junak drevnog epa, koji danas naalost vie ne postoji - Foronide. Legenda o njemu smetenaje u Argolidi, gde je na njegovom oltaru uvan veni plamen, kao seanje na to da je on doneo Vatru na Zemlju (Pausanija, 11, 19, cf. 20, 3). Foronej je bio dobroinitelj ljudi kao i Prometej i omoguio im je da uivaju sva blaenstva na Zemlji. Platon (u Timeju, str. 22) i Kliment Aleksandrijski {Stromata, 1, str. 380) kau daje Foronej bio prvi ovek, i l i "otac smrtnika". Njegova genealogija, koja tvrdi da mu je otac Inah - reka, podsea na Prometejevu, po kojoj je taj Titan bio sin Okeanide Klimene. A l i , Foronejeva majka bila je nimfa Melija, to je znaajno poreklo koje ga razlikuje od Prometeja. Melija, misli Dearm (Decharme), predstavlja otelovljenje jasena, iz koga je, prema Hesiodu, nastala rasa bronzanog doba' (Opera et Dies, 142-145), a koji je kod Grka nebesko drvo slino kao u svakoj arijevskoj mitologiji. Ta] jasen je takoe i Igdrasil iz nordijske sta rine, koji Nome (nordijske boginje sudbine) svakodnevno zalivaju vodom iz izvora Urd da ne bi uvenuo. On ostaje zelen do poslednjih dana Zlatnog Doba. Potom Nome - tri sestre, koje gledaju u Pro lost, Sadanjost i Budunost - obznanjuju ukaz Sudbine (Karma, Orlog), ali su ljudi svesni jedino Sadanjosti. Meutim, kad doe Gultvejg (zlatna), "opinjavajua zavodnica, koja se, triput baena u vatru, svaki put uzdie jo lepa i ispunjava due bogova i ljudi ne dostupnom enjom, onda se raaju Nome ( . . . ) i blagosloveni mir snova detinjstva nestaje, a nastaje Greh sa svim svojim zlim posledicama (. . .)" - i K A R M A (vidi Asgard i bogovi, str. 10-12). Triput proieno zlato je - Manas, Svesna Dua. Kod Grka je "jasen" predstavljao istu ideju. Njegove raskone grane su zvezdano nebo, zlatno danju, a posuto zvezdama nou - plo dovima Melije i Igdrasila, pod ijom je zatitnikom senkom oveanstvo ivelo tokom Zlatnog doba bez elje i bez ikakvog straha... "To drvo imae jedan plod, i l i zapaljenu granu, koja je bila munja", pretpostavlja Dearm.
Prema okultnom uenju, tri juge su prole tokom postojanje Tree Korenske Rase, tj. Satja, Treta i Dvapara Juga, to odgovara Zlatnom dobu njene ra ne nedunosti, srebrnom ~ kad je dostigla zrelost, i bronzanom, kada su njeni pripadnici, podeljeni na polove, postali moni polubogovi iz starine.

630

Titan Prometej I ovde na scenu stupa ubistveni materijalizam naeg doba, to spe cifino uvmue savremenog uma, koje, poput severca, povija sve na svom putu i zamrzava svaku intuiciju, ne doputajui j o j nikakav zamah u dananjim razmiljanjima o fizikom svetu. Postoje u Prometeju video samo vatru koja se dobija trenjem, ueni autor Mvthologie de la Grece Antigue u t o m " p l o d u " v i d i sitnicu koja je vie nego aluzija na zemaljsku vatru i njeno otkrie. To vie nije vatra nastala tako stoje udarac groma upalio neko suvo gorivo i tako ot k r i o sve njene dobrobiti paleolitskom oveku - ve ovog puta neto jo tajanstvenije, iako isto tako zemaljsko... Jedna boanska ptica, koja se ugnezdila u granama nebeskog jasena, ukrala je tu granu ( i l i plod) i donela je na Zemlju u svom kljunu. A l i , grka re Oopcovsu^ je potpuni ekvivalent sanskritske reci bhuranyu ("brzi"), stoje epitet Agnij a, koji se smatra nosio cem boanske iskre. Zato Foronej, sin Melije, i l i nebeskog jasena, odgovara jednoj daleko starijoj zamisli od one koja je pretvorila pramdnthu (drevnih arijevskih Indusa) u grkog Prometeja. Foro nej je (personifikovana) ptica, koja donosi nebesku munju na Ze mlju. Predanja koja govore o roenju i poreklu bronzane rase i ona koja Foroneja ine ocem Argoliana, za nas su dokaz daje taj grom ( i l i munja), kao i u legendama o JJefestu i l i Prometeju, bio izvor ljudske rase. (266)

"

To nam jo uvek daje samo spoljanje znaenje t i h simbola i alego rije. Danas se pretpostavlja daje ime Prometej odgonetnuto i savremeni m i t o l o z i i orijentalisti ne vide u njemu ono to su, na osnovu tvrdnji itave antike, v i d e l i njihovi oevi. Jedino to su m i t o l o z i tu nali jeste ono to daleko vie odgovara duhu naeg doba, naime, fal i k i element. A l i , imena Foronej, kao i Prometej, nemaju samo je dno, pa ak ni dva, ve niz ezoterijskih znaenja. Oba se odnose na sedam nebeskih Vatri, na A g n i Abhimanija, njegova t r i sina i nji h o v i h etrdeset pet sinova, stoje ukupno etrdeset devet Vatri. Da li se svi ti brojevi odnose samo na zemaljski o b l i k vatre i na plamen seksualne strasti? Kao da se um induskih Arijevaca nikad nije iz digao iznad isto ulnih zamisli - taj um za k o j i je prof. Maks M i l e r izjavio daje na itavom svetu najnaklonjeniji duhovnosti i mistici? I sam broj t i h vatri morao bi p o m o i da se nazre istina. 631

TAJNA DOKTRINA

ANTROPOGENEZA

Reeno nam je da u ovom vremenu racionalne misli nikom nije do zvoljeno da objanjava ime Prometej kao to su to inili stari Grci. Oni su, ini se, "oslanjajui se na lanu analogiju reci jrpoiariBsuc; sa glagolom 7tpo|j,av9dv8tv videli u njemu neku vrstu 'vidovitog' oveka, kome je, zarad simetrije, dodat i brat - Epimetej, i l i 'onaj koji trai savet nakon to se neto odigra'". A l i danas orijentalisti misle drugaije, to jest, da bolje znaju pravo znaenje ta dva imena nego oni koji su ih izmislili. Ta legenda je zasnovana najednom dogaaju od univerzalnog zna aja. Ona je nainjena da "ouva seanje na jedan veliki dogaaj koji mora da se snano utisnuo u matu njegovih prvih svedoka, i se anje na njega nikad nije izbledelo iz pamenja naroda". Staje to? Ostavljajui po strani sve poetske izmiljotine, sve te snove o Zla tnom dobu, hajde da zamislimo - suprotstavljajui se savremenim uenjacima - prvobitno, jadno stanje oveanstva, u svom njego vom grubom realizmu, potresnu sliku koju nam je, pratei Eshila, preneo Lukrecije, a iju je egzaktnu istinu potvrdila nauka; i tada moemo bolje razumeti kako je za oveka zaista poeo novi ivot onog dana kada je video daje prva iskra nastala trenjem dva pareta drveta i l i kresanjem kremena. Kako su ljudi mogli da ne osete za hvalnost prema tom tajanstvenom i udesnom biu (vatri) koje su od tada mogli da stvaraju po svojoj volji, a koje je, odmah po roenju, raslo i napredovalo, razvijajui se sa posebnom moi. Taj zemaljski plamen - zar nije po svojoj prirodi bio analogan onom koji su primili odozgo, ili pak onom drugom, koji ih je pla io u obliku groma? Zar nije on nastao iz istog izvora? Ako je njegov izvor bio na nebu, on mora daje nekad donesen na Zemlju. Ako je bilo tako, ko je bilo to mono, dobroduno bie koje gaje zadobilo: bog ili ovek? Takva su bila pitanja koja je postavljala radoznalost Arijevaca u ranim godinama njihovog postojanje i koja je nala odgovor u mitu o Prometeju. (Mythologie de la Grece Antigue, str. 258) U tim razmiljanjima, okultna nauka nalazi dve slabe take i uka zuje na njih. Jadno stanje oveanstva, koje opisuju Eshil i Prome tej, nije bilo jadnije tada, u ranim godinama Arije vaca, nego stoje danas. To "stanje" bilo je ogranieno na divlja plemena, a dananji

632

Titan Promete}

divljaci nisu nimalo sreniji i l i nesreniji nego to su b i l i njihovi preci pre milion godina. Nauka prihvata injenicu da "primitivna orua, koja savreno podseaju na ona koja koriste dananji divljacf\ naena u renom ljun ku i peinama, "ukazuju na ogromnu starost". Ta slinost je toliko velika da, kao to nam kae pisac Savremenih zoroastrijanaca (str. 45): Kad bi se zbirka kamenih dleta i vrhova strela Kolonijalne izlo be, kakve koriste Bumani u Junoj Africi, postavila pored zbirke slinih predmeta Britanskog muzeja, koji potiu iz Kentske pei ne ih peina Dordonje, mogao bi da ih razlikuje jedino strunjak. A ako Bumani postoje danas, u naem dobu najvie civilizacije, i nisu nita inteligentniji od rase ljudi koja je naseljavala Devonajr i Junu Francusku tokom paleolita, zar nisu ti paleolitski ljudi mo gli da ive istovremeno i da budu savremenici drugih rasa, isto to liko visokocivilizovanih za njihovo doba kao to smo mi za nae?* Znanje oveanstva svakodnevno raste, "ali sa njim ne raste i inte lektualna sposobnost", to se potvruje ako se uporedi intelekt, i l i ak puko fiziko znanje Euklida, Pitagore, Paninija, Kapile, Platona i Sokrata sa intelektom i znanjem Njutna, Kanta, Hakslija i Hekela. Sravnjujui rezultate koje je dobio kranolog dr D. Bernard Dejvis (J. Barnard Davi) godine 1868. {Trans. Of the Royal Society of Lon don) u pogledu unutranje zapremine lobanje - ta zapremina je uzeta kao standard i mera za prosuivanje intelektualnih sposobnosti - dr af{Pfqff) nalazi daje ta sposobnost Francuza (svakako najvia medu dananjim ljudima) 88,4 kubna ina, pa je dakle "vidljivo manja nego kod Polineana u celini, jer kod njih, ak i kod mnogih Papuanaca i Alfiira najnie vrste, iznosi 89 i 89,7 kubnih ina", to pokazu je daje kvalitet, a ne kvantitet mozga izvor intelektualne sposobnosti. Postoje proseni indeks lobanje raznih rasa danas priznat kao "je dna od najizrazitijih odlika koje razlikuju rase", sugestivno je sledee poredenje: Indeks irine meu Skandinavcima (je) 75; meu Englezima 76; medu tajercima 77; kod Brezgaua je 80; ilerova (Schiller) lobanja ima indeks irine ak 82 (. . .) Madurezeova isto 82!
Vidi napomenu urednika na str. 190-191 ovog toma!

633

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

Na kraju, isto takvo poredenje najstarijih poznatih lobanja i lobanja Evropljana obelodanjuje zapanjujuu injenicu ''daje najvei broj tih starih lobanja, koje potiu iz kamenog doba, po zapremini pre iz nad nego ispod proeka mozga dananjih ljudi'\ Raunanjem mere za visinu, irinu i duinu u inima za prosene mere nekoliko loba nja, evo ta se dobilo: 1. Stare lobanje Sevemjaka kamenog doba 2. Proek 48 lobanja iz istog perioda u Engleskoj 3. Proek 7 lobanja iz istog perioda iz Velsa 4. Proek 36 lobanja iz kamenog doba iz Francuske .. 18,877 ina 18,858 ina 18,649 ina 18,220 ina

Proek dananjih Evropljana je 18,579 ina, a Hotentota 17,795 ina! Te cifre jasno pokazuju da (...) veliina mozga najstarijih poznatih naroda nije takva da bismo je mogli staviti ispod veliine mozga dananjeg stanovnitva Zemlje. (Starost i poreklo oveka) Pored toga, one pokazuju daje "karika koja nedostaje" isparila. O tome emo, meutim, ponovo kasnije, a sada se moramo vratiti naem predmetu. Ta rasa, koju je Jupiter tako arko eleo da "iskoreni i umesto nje posadi novu" (Eshil, Okovani Prometej, 241), patila je od mentalne, a ne od fizike bede. Prvi dar koji je Prometej dao smrtnicima, kako saoptava hor, bio je taj da ih sprei ''Aa. predvide smrt" (256); on je "spasao smrtnike da ne potonu prokleti u tamu Hada" (244), a tek on da, "pored toga", dao im je Vatru (260). To jasno pokazuje u najma nju ruku dvojni karakter mita o Prometeju, ako ve orijentalisti ne prihvataju postojanje sedam kljueva o kojima ui okultizam. Ovo se odnosi na prvo otvaranje ovekove duhovne percepcije, a ne na to to je prvi put video i l i otkrio Vatru. Jer, Vatra nije nikad "otkri vena" - ona je prisutna na Zemlji od njenog postanka. Ona je posto jala u seizmikoj aktivnosti geolokih perioda kada su vulkanske erupcije bilo tako este i stalne kao to je to danas magla u En gleskoj. A ako nam kau da se ovek pojavio na Zemlji tek poto su 634

Titan Promete] se svi v u l k a n i , izuzev nekolicine, ve b i l i ugasili, i da su geoloki poremeaji u s t u p i l i mesto stabilnijem stanju stvari, mi odgovara m o : neka se jedna nova rasa l j u d i - b i l o da se razvila od anela i l i gorile - danas p o j a v i na b i l o k o m mestu na z e m l j i , moda sa i z u zetkom Sahare, i k l a d i m o se u hiljadu prema jedan da ne bi prolo ni godinu-dve pre nego to bi o t k r i l i Vatru, b i l o tako to bi munja zapaliti travu i l i na neki drugi nain. Pretpostavka da su p r v o b i t n i l j u d i iveli na z e m l j i v e k o v i m a pre nego to su se upoznali sa Va t r o m najbolnije je nelogina od svih. A l i , stari Eshil je bio inicijat i dobro je znao ta govori.^ Nijedan okultista k o j i poznaje simboliku, kao i injenicu da nam je Mudrost dola sa Istoka, nee ni na trenutak porei daje m i t o Prometeju doao u Evropu iz Arjavarte, n i t i e porei da, u odreenom smislu, Prometej predstavlja Vatru dobijenu trenjem. Zato se on d i v i pameti M. F. Bodrija {Baudry), k o j i u s\o']im. Mitovima o Vatri i ne beskom vrenju (Revue Germanigue, 1861, str 356)^ pokazuje jedan od aspekata Prometeja i njegovo poreklo iz Indije. On pokazuje i taocu navodni p r i m i t i v n i proces dobijanja vatre, k o j i se i dan danas koristi u I n d i j i da se upali rtveni plamen. Evo ta on kae: Taj proces, koji je detaljno opisan u vedskim sutrama, sastoji se u brzom okretanju jednog tapa u udubljenju nainjenom u sredi tu jednog pareta drveta. To trenje razvija visoku temperaturu i zavrava se tako to se delovi drveta koji se dodiruju zapale. Kre tanje tapa ne obavlja se neprekidnom rotacijom, ve nizom pokreta u suprotnim smerovima, pomoi ice uvrene na sredini tapa: rukovalac u svakoj ruci dri po jedan kraj i naizmenino ih okree. (...) Na sanskritu se itav ovaj proces opisuje glagolom manthdmi, mathndni; to znai "trljati, pobuditi, tresti i dobiti trljanjem", a po sebno se odnosi na rotaciono trenje, to dokazuje njegova etimolo gija u reci mandala, koja znai krug (...) komadi drveta koji slue da se proizvede vatra imaju svoja imena na sanskritu. tap koji se Savremeni pokuaji nekih strunjaka za grki (jadni bi pseudostrunjaci oni bili u vreme starih grkih pisaca!) da objasne pravo znaenje Eshilovih ideja, koje on, postoje bio neuki antiki Grk, nije tako dobro mogao da objasni sam, besmisleno su smeni! Vidi i njegova Pisma udruenju lingvista koja su napisana posle Mitova o Vatri (tom I, str. 337 i dalje). 635

TAJNA DOKTRINA e

ANTROPOGENEZA

okree naziva se Pramanta, disk u kome se okree naziva se Arani i Arani, "dva Aranija" znae sklapanje tog instrumenta. (str. 358 i dalje) * Ostaje da se vidi ta bi bramini na to rekli. Ako pretpostavimo da je Prometej zamiljen u jednom od aspekata mita o njemu kao neko ko proizvodi vatru putem Pramante, i l i kao iva i boanska Pra manta, zar to ne bi podrazumevalo da ova simbolika ima iskljuivo faliko znaenje, koje joj pripisuju modemi prouavaoci simbola? Izgleda da bar Dearm ispravno zapaa istinu jer on svojim primedbama i nesvesno potvruje sve to okultna nauka pouava u pogle du Manasa Deva, koji su obdarili oveka sveu njegove besmrtne due: naime, onom koja spreava oveka "da predvidi smrt" i po mou koje zna daje besmrtan.* On pita: Kako je Prometej stekao (boansku) iskru? Poto Vatra boravi na Nebu, on je morao da poe tamo da bije naao pre nego stoje do nese oveku, a da bi priao bogovima, morao je i sam da bude bog. Prema tome: Grci smatraju daje on pripadao boanskoj rasi; Indusi daje bio Deva. Otuda je on "kod Grka bio sin Titana Japeta 'IaT:sTovi8r|c; (Teogonija, 528) (. . .) A l i , nebeska Vatra je u poetku pripadala samo bogovima: bilo je to blago rezervisano za njih (. . .) koje su ljubomorno uvali. (. . .) "Mudri sin Japetov", kae Hesiod, "prePostoji gornje i donje pare drveta koje se koristilo da bi se zapalila ta r tvena vatra trenjem, a Arani je pare koje sadri udubljenje. To dokazuje ale gorija u Vaju Purani i drugim Puranama, koja nam kae da Nemi, Ivakuov sin, nije ostavio naslednika, a da su Riiji, plaei se da ostave Zemlju bez vladara, stavili kraljevo telo u udubljenje jednog Aranija - kao gornji Arani - i od njega proizveli princa po imenu anaka. "Zbog tog posebnog naina na koji je ro en on je nazvan anaka" [ali, vidi Goldtukerov (GoldstUcker) Sanskritski renik pod Arani]. Devaki, Krinina majka, u molitvama kojima joj se obraaju, naziva se "Arani ije trenje rada Vatru ". Monada ivotinje besmrtna je kao i monada oveka, pa opet zver ne zna nita o tome: ona ivi ivotinjski ivot ula ba kao to bi iveli i prvi ljudi kad su dospeli do stepena fizikog razvoja u Treoj Rasi, da nije bilo Agnivata i Manasa Pitrija.

636

Titan Prometej vario je Zevsa tako to je ukrao neugasivu Vatru blistavog sjaja i sakrio je u jednom upljem tapu" (Teogonija, 565) (. . .) Tako je dar koji je Prometej dao ljudima bio osvojen na nebu. (. . .) Sad, prema grkim predstavama (identinim sa predstavama okultista), ta imovina oteta od Zevsa, i to ljudsko ogreenje o imovinu bogo va moralo je da bude propraeno ispatanjem. (. . .) Prometej, tavie, pripada onoj rasi Titana koja se pobunila protiv bogova,* i koju je gospodar Olimpa bacio dole u Tartar; poput njih i on je Genij Zla, osuen na okrutnu patnju, itd., itd. Ono to navodi da se pobunimo p r o t i v prethodnog objanjenja, jeste jednostrani pogled na ovaj najvei od svih mitova. Ni najintuit i v n i j i savremeni pisci ne mogu i l i nee da se u svojim predstavama izdignu iznad nivoa zemaljskih i kosmikih fenomena. Ne poriemo da moralna ideja u t o m m i t u , kako je predstavljena u Hesiodovoj Teogoniji, igra odreenu ulogu u p r v o b i t n i m g r k i m predstavama. Taj Titan je vie od kradljivca nebeske Vatre. On je predstavnik oveanstva - aktivan, preduzimljiv, inteligentan, ali istovremeno i ambiciozan, jer mu je cilj da se izjednai sa boanskim moima. Za to je u l i k u Prometeja kanjeno elo oveanstvo, ali je to sluaj sa m o k o d G r k a . K o d n j i h , Prometej nije k r i m i n a l a c , o s i m u o i m a bogova. U n j e g o v o m odnosu prema Z e m l j i on j e , naprotiv, i sam bog, prijatelj oveanstva ((|)i,A.dv9p<a7toq), koje je uzdigao na nivo civilizacije i upoznao sa s v i m vetinama; to je zamisao k o j u je na najpoetiniji nain izrazio Eshil. A l i , k o d svih drugih naroda Pro metej je - ta? Pali Aneo, Satana, kao to bi to crkva htela da bude? Nipoto. On je naprosto slika smrtonosnih i stranih posledica mu nje. On je "zla vatra" (malfeu) i simbol boanskog, reproduktivnog, mukog organa. Sveden na svoj jednostavni izraz, mit koji nastojimo da obja snimo je dakle naprosto (kosmiki) Genij Vatre. (str. 261) Ta poslednja ideja (falika) bila je prevashodno arijevska ako verujemo A d . K u n u (Kuhn) (u njegovom Herabkunft des Feuers des Gottertranks) i B o d r i j u {Baudry). Jer: Pali Aneli, dakle Asure indijskog panteona. 637

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA Poto je vatra koju koristi ovek posledica delovanja Pramante u Araniju, Arijevci mora da supripisali (?) isto poreklo nebeskoj Vatri i mora da su zamislili (?) daje neki bog naoruan Pramantom, i l i boanskom Pramantom, u dubinama oblaka prouzro kovao estoko trenje koje je dovelo do nastanka munja i gromova. (. . .) Tu ideju podrava injenica da su stoici, po svedoenju Plutarha (Philosoph. Plant. I I I , 3), mislili daje grmljavina posledica borbe olujnih oblaka i munje - plamen nastao usled trenja, dok je Aristotel u grmljavini video jedino delovanje oblaka koji se me usobno sudaraju. Staje ta teorija ako ne nauna primena procesa nastanka vatre trenjem? (. . .) To nas navodi na pomisao kako se od najstarijih vremena i pre raseljenja Arijevaca verovalo da Pramanta pali vatru u olujnim oblacima kao i u Aranijima. (Revue Germanigue, str 368) Dakle, nagaanja jedne zaludne hipoteze uinjene su utvrenim istinama. Branioci doslovnog znaenja Biblije ne bi m o g l i efektnije da p o m o g n u pisanju m i s i o n a r s k i h traktata, nego to su to u i n i l i prouavaoci simbola, k o j i su u z e l i zdravo za gotovo pretpostavku da su drevni A r i j e v c i zasnivali svoje religiozne ideje na m i s l i m a ko je nisu bile vie od fiziolokih. A l i , nije tako; i sam duh vedske filozofije suprotstavlja se j e d n o m t a k v o m tumaenju. Pa ako se, kao to priznaje sam Dearm, "ta ide ja o k r e a t i v n o j m o i Vatre smesta objanjava d r e v n i m utapanjem ljudske due u nebesku iskru", kao to pokazuju slike koje se esto koriste u Vedama kad se g o v o r i o Araniju, onda on znai neto vie od grube seksualne zamisli. K a o primer je navedena jedna himna A g n i j u iz Veda: Evo Pramante, tvorac je spreman. Donesite gospodaricu rase (ensku Arani). Hajde da proizvedemo Agnija trenjem, po drev nom obiaju. To je samo jedna apstraktna ideja izraena j e z i k o m smrtnika. "en ska Arani", gospodarica rase, jeste A d i t i , majka bogova, iU ekina, vena svetlost - u svetu Duha, " V e l i k a D u b i n a " i H A O S , i l i primordijalna Italik smo odredili mi: on pokazuje kako se danas pretpostavke uzdiu do nivoa zakona.

638

Titan Prometej

Supstanca u svom prvom udaljavanju od NEZNANOG, U ispoljenom Kosmosu. Ako se, vekovima kasnije, isti epitet primenjivao i za Devaki, majku Krine, i l i inkarniranog LOGOSA, i ako je moglo da se smatra kako je taj simbol, zahvaljujui postepenom i neometanom irenju u egzoterikim religijama, ve poprimio seksualni smisao, to ni na koji nain ne prlja izvornu istotu te slike. Subjektivno se pretvorilo u objektivno. Duh je pao u materiju. Univerzalni kosmiki polaritet Duh-Supstanca postao je, u ljudskom razmiljanju, mi stiko, ali ipak seksualno sjedinjenje Duha i Materije, pa je zato stekao antropomorfnu nijansu koju u poetku nipoto nije imao. Iz meu Veda i Purana postoji provalija ije su one suprotne strane, poput sedmog (atmikog) i prvog i l i najnieg principa (fizikog tela) u Sedmostnikoj grai ovekovoj. Prvobitni, isto duhovni jezik Veda, koji je zaet pre mnogo desetina milenijuma, dobio je isto ljudsku boju da bi se opisali dogaaji koji su se odigrali pre 5.000 go dina, stoje vreme Krinine smrti (otkad je poela Kali Juga i l i Mra no Doba oveanstva). Kao to se A d i t i naziva Surarani (matrica i l i "majka" Sura bo gova), tako se Kunti, majka Pandava, u Mahabharati naziva Pandavarani - a taj termin je ve dobio fizioloku obojenost. A l i , Devaki, prototip rimokatolike Madone, predstavlja kasniji antropomorfizovani oblik Aditi. Ona je boginja majka, "Deva-matri" Se dam Sinova {est i sedam Aditija ranih vedskih vremena); Krininoj majci, Devaki, est embriona je u matericu prenela Dagadhatri ("da dilja sveta"), postoje sedmi (Krina, Logos) prenet toj Rohini. Ma rija, Isusova majka, u Jevandelju po Mateju (XIII, 55-56), rodila je sedmero dece, pet sinova i dve erke (kasnija promena pola). N i jedan od oboavalaca rimokatolike Device ne bi se bunio da u nje nu ast izgovori molitve koje su bogovi uputili Devaki. Neka italac prosudi. Ti si Prakriti (sutina), beskrajna i tanana, koja je nosila Bramu u svojoj utrobi. Ti, o veno bie, koje u svojoj supstanci saima sutinu svih stvorenih bia, identino sa tvorevinom, ti bese ro ditelj trostruke rtve, zametak svega. (. . .) Ti si rtva iz koje se raaju svi plodovi: ti si Arani ije trenje raa Vatru (. . .) ("Mate rica Svetlosti", "sveta Posua", to su epiteti Device) (. . .) Kao Aditi, ti si roditelj bogova (. . .) Ti si jotsna (jutarnje svitanje). 639

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

Devici se esto obraa sa "jutarnja Zvezdo" i "Zvezdo Spasenja" - svetlost od koje se zainje dan. Ti si Samnati (poniznost, erka Dake), majka Mudrosti, ti si Niti, roditelj harmonije (Naja), ti si smemost, roditelj nenosti {Prasraja ili vinaja), ti si elja iz koje je roena ljubav. (...) Ti si majka znanja (Avabodha), strpljenja (Dhriti), roditelj snage (Dhairja) itd. Ta Arani se kod rimokatolika pokazuje kao nita manje nego po suda spasenja. to se tie njenog prvobitnog znaenja, ono je bilo isto metafiziko. Nikakva neista misao nije nastala u tim idejama drevnog uma. ak i u oharu -~ koji je daleko manje metafiziki od bilo kog simbolizma - ta ideja je samo apstrakcija. Zato, kad ohar ( I I I , 290) kae: "Sve to postoji, sve to to su obrazovali drevni, ije je ime sve to, moe postojati jedino kroz muki i enski princip." - to znai samo sledee: "Boanski Duh ivota uvek se stapa sa ma terijom." Ono to deluje je VOLJA Boanstva, a ta ideja je isto openhauerovska. Kad je Atikah Kadoa, drevni zamislitelj svega zamiljenog, poeleo da formira sve stvari, on je sve stvari obrazovao kao muke i enske. Ta mudrost je obuhvatila SVE kad se ostvarila. Otud se kae da Hohmah (muka mudrost) i Binah (enska svest i l i Intelekt) stvaraju sve to je izmeu njih dvoje - aktivnog i pasiv nog principa. Kao to oko iskusnog draguljara pod grubom i neotvo renom koljkom ostrige opaa isti nedirnuti biser, zatvoren u njenim grudima, a njegova ruka se bavi ljuturom samo da bi izvadila njen sadraj, tako i oko pravog filozofa ita izmeu redova Purana uzvi ene vedske istine, i ispravlja ih uz pomo vedantinske mudrosti. A l i , nai orijentalisti nikad ne opaaju biser ispod debelog omotaa kolj ke - pa u skladu sa tim i postupaju. Iz svega to je reeno u ovom odeljku jasno se vidi da izmeu Edenske Zmije i hrianskog avola zjapi provalija. Jedino malj drev ne filozofije moe ubiti tu dogmu. 640

r
XXI

ENOIHION-HENOH

Istorija evolucije mita o Satani ne bi bila potpuna kad bismo pro pustili da obratimo panju na karakter tajanstvenog i kosmopolitskog Enoha, koga zovu jo i Enos, Hanoh, i na kraju Enoihion (ovo poslednje ime dali su mu Grci). Rani hrianski pisci preuzeli su ide ju o Palim Anelima iz Knjige Enohove. Knjiga Enohova je proglaena apokrifnom. A l i , staje Apokrijl Etimologija ove reci pokazuje daje to naprosto tajna knjiga, tj. ona koja se nalazila u bibliotekama hramova kojima su upravljali hijerofanti i inicirani svetenici i koja nikako nije bila namenjena pro fanima. Re Apokrif potie od glagola kripto, KpoTiTco, "sakriti". Vekovima je Enoihion (Knjiga VIDOVNJAKA) bila uvana u "gradu slo va" i tajnih dela - drevnom Kirjat-Seferu {Kirjath-Sepher), kasni je Davim (vidi Isus Navin, XV, 15). Neki od pisaca koje je interesovala ta tema - posebno masoni pokuali su da poistovete Enoha sa Totom iz Memfisa, grkim Her mesom, pa ak i sa latinskim Merkurom. Kao pojedinci, svi oni se meusobno razlikuju, a profesionalno - ako se moe upotrebiti ta re, koja danas ima tako ogranien smisao - oni pripadaju jednoj te istoj kategoriji svetih pisaca, onih koji iniciraju i belee okultnu i drevnu Mudrost. Oni koji se u Koranu nazivaju zajednikim ime nom Edris, i l i "Ueni" (Inicirani), u Egiptu su nosili ime "Tot", pro nalaza umetnosti, ndi\xka., pisanja i l i azbuke, muzike i astronomije. Kod Jevreja su Edris postali "Enoh", koji su, prema Bar-Hebreusu (Bar-Hebrceus), "prvi otkrili pisanje", knjige, umetnosti i nauke, prvi koji su opisali sistem kretanja planeta. U Grkoj su se nazivali Orfej, pa su tako menjali ime kod svakog naroda. Postoje sa svakim 641

TAJNA DOKTRINA

ANTROPOGENEZA

od tih prvobitnih Inicijatora' bio povezan broj 7, kao i broj 365, broj dana u godini, to otkriva misiju, karakter i svetu funkciju svih tih ljudi, ali svakako ne i njihovu linost. Enoh je sedmi patrijarh; Orfej posedujeybrwfo, liru sa sedam ica, koja predstavlja sedmostruku misteriju inicijacije. Tot, sa sedmozranim solamim diskom na gla vi putuje u solamom brodu 365 stepeni, iskaui u svakoj etvrtoj godini (krugu) za jedan dan. Najzad, Tot-Lunus je sedmostruki bog sedam dana, i l i sedmice. Ezoteriki i duhovno, Enoihion znai " Vi dovnjak Otvorenog Oka". Pria o Enohu, kako ju je ispriao Josif,* naime, daje on ispod stubova Merkura i l i Seta sakrio svoje dragocene svitke i l i knjige, ista je kao i ona koja se pria o Hermesu, "ocu Mudrosti", koji je sa krio svoje knjige Mudrosti ispod jednog stuba, a potom, postoje na ao dva kamena stuba, video je da je na njima zabeleena nauka o pisanju. Pa ipak Josif, uprkos njegovim istrajnim naporima da neza slueno proslavi Izrael, zbog ega pronalazak te nauke (Mudrosti) ^n^\s\i]Qjevrejskom Enohu, pie istoriju. On kae da su u njegovo vreme ti stubovi jo uvek postojali. Zatim nam kae da ih je sagradio Set; a moda je tako i bilo, samo to to nije bio ni patrijarh tog imena, ni egipatski bog Mudrosti - Tet, Set, Tot, Tat, Sat (kasniji Sat-an) i l i Hermes, koji su svi jedno isto - ve "Sinovi Boga Zmija", i l i "Sinovi Zmaja", to je ime pod kojim su bili poznati hijerofanti Egipta i Vavilona pre potopa, kao to su bili poznati i njihovi preci, Atlantidani. Ono to nam kae Josif mora zato biti istinito alegorijski, izuzev naina na koji je to primenjeno. Po njegovoj verziji, ta dva uvena stuba bila su potpuno prekrivena hijeroglifima, koji su, nakon otkri a stubova, bili prepisani i reprodukovani u najskrovitijim delovima unutranjih hramova Egipta, pa su tako postali izvor Mudrosti i izu zetne uenosti. A l i , ta dva "stuba" su prototipovi dve "kamene ta blice" koje su isklesane za Mojsija na zapovest "Gospoda". Zato je Josif, kad kae da su svi veliki adepti i mistici antike - poput Orfeja, Hesioda, Pitagore i Platona - elemente svojih teologija preuzeli sa tih hijeroglifskih zapisa, u odreenom smislu u pravu, a u drugom Khanoh, ili Hanoh, ili Enoh, znai "onaj koji inicira" ili "uitelj", kao i "Sin ovekov", Enos (vidi Postanje, IV, 26), ezoteriki. * Autorka misli na Josifa Flavija i njegovo delo Jevrejske starine, (nap. ured.) 642

En oih ion-Hen oh

grei, jer nije precizan. Tajna Doktrina nas ui da su umetnosti, na uke, teologija, a posebno filozofija svih naroda, koja je prethodila poslednjem sveoptepoznatom, ali ne i sveoptem Potopu, bila zabeleeni ideografskim pismom na osnovu prvobitnih usmenih predanja etvrte Rase, a to je bilo njeno naslee od rane Tree Korenske Rase pre alegorikog Pada. Otuda su takoe egipatski stubovi tabli ce, pa ak i "beli istonjaki porfirski kamen" iz masonske legende koji je Enoh, oseajui da e istinske i dragocene tajne biti izgub ljene, sakrio u nedrima Zemlje pre Potopa - bili, naprosto, manje i l i vie simbolike i alegorijske kopije prvobitnih Zapisa. Knjiga Eno/zova je jedan od takvih zapisa i ona predstavlja haldejski, danas ve oma nepotpuni zbornik. Kao to je ve reeno, Enoihion na grkom znai "unutranje oko", i l i Vidovnjak; na hebrejskom, sa mazoretskom takom, ono znai: "onaj ko inicira" i "instruktor", " ^ l I H . To je opti naziv, a pored toga, legenda o njemu je i legenda o nekoliko drugih proroka, jevrejskih i paganskih, sa promenama u dodatim detaljima, dok je korenski oblik isti. I Ilija je odnet na Nebo iv, a astrologa na Isdubarovom dvoru, haldejskog //ea-banija, takoe je uzdigao na nebo bog Hea, koji je bio njegov pokrovitelj, kao to je Jehova bio Ilijin (ije ima na hebrejskom znai "Bog-Jah"), Jehova n^^ 7N i opet elihu, to ima isto znaenje. Ta vrsta lake smrti, i l i eu tanazije, ima ezoterijsko znaenje. Ona simbolizuje smrt bilo kog adepta koji je dostigao toliku mo, a takoe i istotu, koja mu omo guava da umre jedino u fizikom telu, a da / dalje vodi svesni ivot u svom astralnom telu. Varijacije na tu temu su beskonane, ali je taj no znaenje uvek isto. Pavlov izraz {Poslanica Jevrejima, X I , 5) "da on nee videti smrt" - ut non videret mortem - zato ima ezoterijsko znaenje, a nikako natprirodno. Izvitopereno tumaenje nekih biblij skih ukazivanja u smislu da e Enoh, "ije su godine ravne godina ma sveta" (solarne godine, 365 dana) deliti sa Hristom i prorokom Ilijom poasti i blaenstvo poslednjeg dolaska i unitenja Antihrista - ezoteriki znae da e se neki od velikih adepata vratiti u Sedmoj Rasi, kada e se okonati sve Greke, a dolazak ISTINE e najaviti Site, "Sinovi Svetlosti". Latinska crkva nije uvek logina, a ni mudra. Ona proglaava Knji gu Enohovu apokrifom, pa je ak otila dotle daje, preko kardinala Kajetana (Cajetan) i drugih crkvenih velikodostojnika, obznanila da 643

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

e izbaciti iz kanona ak i Poslanicu Judinu, koji, iako je nadahnuti apostol, citira iz Knjige Enohove, pa je tako sanktifikuje, iako je ona proglaena apokrifnom knjigom. Na sreu, neki od tih dogma tika su na vreme primetili opasnost. Da su prihvatili Kajetanovu odluku, morali bi isto tako da izbace i etvrto Jevandelje, jer Sve ti Jovan bukvalno pozajmljuje iz Knjige Enohove elu reenicu i stavlja je Isusu u usta! (Vidi napred, deo X V I I I , pododeljak A, o ov cama i pljakaima.) h\iio\f {Ludolph), "otac etiopske literature", naimenovan da istrai razne rukopise Knjige Enohove, koje je putnik Pereis (Pereisc) poklo nio Mazarenskoj biblioteci, izjavio je da: (. . .) nikakva Knjiga Enohova nije mogla postojati meu Abisincima! Kasnija istraivanja i otkria opovrgla su njegovu suvie dogmat sku tvrdnju, kao to nam je svima poznato. Brus (Bruce) i Rupel (RuppeP) su nekoliko godina kasnije nali i doneli isto delo iz Abisinije, a nadbiskup Lorens gaje preveo. A l i , Brus gaje prezirao i ru gao se njegovoj sadrini, ba kao i ostali naunici. On gaje nazvao "gnostikim delom" u kome se govori o "dobu divova koji prodiru" ljude... Otuda je to jo jedna "Apokalipsa"! Divovi! Jo jedna bajka. Nije, meutim, takvo miljenje svih kritiara. Dr Haneberg (Hanneberg) Knjigu Enohovu, zajedno sa Treom knjigom Makavejaca, postavlja na samo elo spiska dela iji autoritet stoji najblie auto ritetu kanonskih dela. Uistinu, "gde se doktori ne slau..." Kao i obino, meutim, oni su svi i bili u pravu i greili su. Prihva titi Enoha za biblijski lik, jednog ivog oveka, isto je to i prihvatiti Adama za prvog oveka. Enoh je bio opti naziv koji se odnosio na, i koga je nosilo, mnotvo pojedinaca u svim vremenima i dobima, i u svim rasama i narodima. To se lako moe zakljuiti iz injenice da se drevni talmudisti i uitelji u sinagogama u celini ne slau u svojim pogledima po pitanju Enoha, sina Jaredovog... Neki kau daje Enoh bio veliki svetac, koga je Bog voleo, koji je iv odnet na nebo (tj. onaj koji je dosegao Mukti i l i Nirvanu na zemlji, kao to je uinio Buda i kao to drugi i dalje ine), a neki, pak, smatraju daje bio arobnjak, 644

Enoihion-Henoh

zao mag. To samo pokazuje daje Enoh, odnosno njegovi ekvivalenti, bio termin, ak i u vreme kasnih talmudista, koji je znaio "vidovnja ka", "Adepta Tajne Mudrosti", itd, bez ikakve specifikacije koja se tie karaktera onoga ko je tu titulu nosio. Kad Josif, govorei o Iliji i Enohu {Starine, IX, 2) primeuje daje "u svetim knjigama napisano da su oni (Ilija i Enoh) nestali, ali tako da niko nije znao da su umrli", to naprosto znai da su oni umrli kao linosti, kao to do dana dana njeg jogini u Indiji, pa ak i neki hrianski monasi, umiru za svet. Oni nestaju iz vida ljudi i umiru - na zemaljskom planu - ak i za se be same. Naizgled figurativan nain govora, pa ipak bukvalno istinit. "Hanokh je preneo Noju znanje o (astronomskom) raunanju i ra unanju doba", kae midra Pirka R. Eleazar (pogl. VIII), pripisuju i Enohu ono to su drugi pripisivali Hermesu Trismegistosu, poto su njih dvojica identini po svom ezoterijskom znaenju. "Hanokh", u ovom sluaju, i njegova "Mudrost", pripadaju ciklusu etvrte Ra se Atlantidana,'^ a Noje pripada Petoj.'' U tom smislu obojica pred stavljaju Korenske Rase, dananju i onu koja joj je prethodila. U drugom smislu, Enoh je nestao, "iao je sa Bogom i nije ga bilo, jer gaje Bog uzeo", to je alegorija koja se odnosi na nestanak Tajnog i Svetog Znanja medu ljudima, jer ga je Bog (ili Java-Aleim - visoki hijerofanti, poglavari kola iniciranih svetenika'*) uzeo; drugim re cima, Enosi, i l i Enoihioni, Vidovnjaci i njihovo znanje i mudrost, po stali su striktna svojina tajnih uilita Proroka kod Jevreja, a hramova kod pagana. Kad se tumai pomou isto fizikog kljua, Enoh je tip dualne ovekove prirode - duhovne i fizike. Otud on zauzima sredinje mesto u astronomskom krstu (koji nam je Elifas Levi preneo iz je dnog tajnog spisa), koji je estokraka zvezda, ''Adonaf\ U gornjem Trouglu je Orao, u levom niem Trouglu stoji Lav, u desnom. Bik, dok izmeu Bika i Lava, iznad njih, a ispod Orla, stoji lice Enoha i l i
ohar kae: Hanokh je imao knjigu koja je bila isto to i knjiga roda Adamovog; to je Misterija Mudrosti. Noje je naslednik Mudrosti Enohove; drugim recima, Peta Rasa je naslednik etvrte.
4

V i d i Razotkrivenu Iziu, tom I, str. 575 i dalje

645

TAJNA D O K T R I N A ANTROPOGENEZA

oveka (vidi ilustrovani dijagram u Razotkrivenoj Izidi, tom I I , str. 452). Sad, likovi u gornjem Trouglu predstavljaju etiri Rase, izo stavljajui prvu - Chaje i l i Senke - a "Sin ovekov", Enos i l i Enoh, nalazi se u sredini, jer on stoji izmeu dve Rase (etvrte i Pete), poto predstavlja Tajnu Mudrost obe te rase. To su etiri Jezekiljeve ivotinje i ivotinje iz Otkrivenja Jovanovog. Isti dvostruki Trougao koji u Izidi (tom I I , str. 453), gleda na induskog Adanarija, da leko je najbolji. Jer u njemu su simboliki prikazane samo tri (za nas) istorijske rase: Treu, androginu, simbolizuje Ada-nari, etvrtu simbolizuje snani, moni lav, a petu - Arijevce - neto to je njen naj svetiji simbol do dana dananjeg, bik (i krava). Jedan veoma uen ovek, francuski uenjak markiz de Sasi (M de Sacy), nalazi nekoliko krajnje izuzetnih izjava u Knjizi Enohovoj, koje su, kako kae, "vredne da se najozbiljnije istrae". Na primer: (. . .) autor (Enoh) kae da solama godina ima 364 dana i izgleda da zna za periode od tri, pet i osam godina, nakon kojih slede e tiri dodatna dana koja su u njegovom sistemu dani ravnodnevice i solsticija (...) Kasnije tome dodaje: Ja vidim samo jedan nain da razreim (te "besmislice"), a to je da pretpostavim kako autor izlae neki imaginarni sistem koji je moda postojao PRE NEGO TO JE U DOBA SVEOPTEG POTOPA IZ MENJEN PRIRODNI POREDAK. Upravo je tako, a Tajna Doktrina nas ui da je "prirodni pore dak" i bio izmenjen, kao i niz zemaljskih oveanstava. Jer, kako aneo Urijel kae Enohu: Gle, pokazao sam ti sve stvari, o Enoe; i sve sam ti stvari ot krio. Video si Sunce, Mesec, i one Icoji vode zvezde na Nebu, koji uzrokuju svo njihovo delovanje, doba, i dolaske i odlaske. U dani ma grenika GODINE E SE SKRATITI. (. . .) Mesec e promeniti svo je zakone, itd. (Pogl. LXXXIX)
Vidi Danielovu {Danielo) kritiku de asija, u Filozofskim analima, str. 393.

646

Enoihion-Henoh U tim danima, takode, godinama pre nego to je veliki Potop zbri sao Atlantiane i izmenio lice sveta - zato to se "Zemlja (na svojoj osi) nagnula'' - priroda, geoloki, astronomski i kosmiki u celini ni je mogla biti ista, upravo otud to se Zemlja nagnula. Vidi poglavlje L X I V (odeljak X I ) . (. . .) ANoje povika ogorenim glasom: "uj me, uj me, uj me!" tri puta. I on ree: "Zemlja pati i jako se nagnula; svakako u i ja propasti sa njom." Uzgred budi reeno, ovo izgleda kao jedna od mnogih "nedoslednosti" ako se Biblija ita bukvalno. Jer, u najmanju ruku, to je veo ma udan strah za nekoga "ko je stekao milost u Boijim oima" i kome je reeno da naini barku! A l i , tu nalazimo kako uvaeni pa trijarh izraava isti strah kao daje, umesto to je bio "prijatelj" Boiji, bio jedan od onih Divova koje je osudilo gnevno boanstvo. Zemlja se ve bila nagnula, a potop je bio samo pitanje trenutka, pa ipak Noje nije znao nita o tome da mu je namenjeno spasenje. I zaista, odluka je doneta; odluka prirode i Zakona Evolucije, da rasa na Zemlji mora da se promeni i da etvrta Rasa bude unitena kako bi oslobodila prostor za bolju rasu. Manvantara je dola do take preokreta na tri i po Kruga, a divovsko fiziko oveanstvo je doseglo vrhunac grube materijalnosti. Otuda apokaliptiki stih ko ji govori kako je dola zapovest da se oni unite, "da im doe kraj" (toj rasi), jer oni su znali uistinu "sve tajne anela, sve ugnjetake i tajne moi Satanine i sve moi onih koji se bave arobnjatvom, kao i onih koji prave livene kipove po itavoj zemlji". A sad dolazi prirodno pitanje: ko je mogao da obavesti apokrif nog autora te mone vizije (ma kom dobu pre Galileja da je on pri padao) da bi Zemlja mogla povremeno da nagne svoju osul Odakle je on crpeo takvo astronomsko i geoloko znanje ako je Tajna M u drost, kojom su se napajali drevni Riiji i Pitagora, samo matarija, izmiljotina kasnijih doba? Da li je moda Enoh proroki itao sledee redove u knjizi Frederika Klea (Frederick Klee) o Potopu (str. 79): Poloaj Zemljine kugle u odnosu na Sunce je u prvobitnim vre menima oigledno bio drugaiji od dananjeg, a tu razliku mora daje izazvalo pomeranje ose rotacije Zemlje. 647

TAJNA D O K T R I N A ANTROPOGENEZA

Ovo podsea na jo neke nenaune tvrdnje koje su egipatski svetenici saoptili Herodotu, naime, da Sunce nije uvek izlazilo tamo gde izlazi sada, i daje u ranijim vremenima ravan ekliptike sekla ekva tor pod pravim uglom/ Mnogo takvih "nejasnih tvrdnji" moe se nai u Puranama, Bibliji i mitologiji, a okultistima one otkrivaju dve injenice: {a) da su drevni narodi poznavali isto tako dobro kao i modemi, a moda i bolje, astronomiju, geognoziju i kosmografiju u celini, i {b) da su se Zemljina kugla i njeno ponaanje vie puta promenili od prvobi tnog poretka stvari. I tako, u slepoj veri svoje "neuke" religije - koja je uila daje Faetont, u svojoj elji da sazna skrivenu istinu, uinio da Sunce skrene sa svoje uobiajene putanje - Ksenofont negde tvr di da se "Sunce okrenulo prema drugoj jednoj zemlji", to je isto, mada neto vie nauno (iako isto tako smelo), kao i pria daje Isus zauvek zaustavio kretanje Sunca. Pa ipak, to moe da objasni ue nje sevemjake mitologije (u Jeruskovenu) daje, pre nego stoje na stao dananji poredak stvari. Sunce izlazilo na jugu, dok je Ledena Zona bila na istoku, a danas je na severu. Ukratko reeno. Knjiga Enohovaje rezime, zbornik glavnih zbi vanja istorije Tree, etvrte i Pete Rase, zatim, vrlo malo proroanstava o dananjem periodu sveta, kao i duga retrospektiva, introspektiva i proroki rezime univerzalnih i sasvim istorijskih zbivanja - geolokih, astronomskih i fizikih - sa neto teogonije iz prepotopskih zapisa. O knjizi ove misteriozne linosti se govori i ona se obilato citira u Pistis Sofiji, kao i u oharu i najstarijem midraimu. Origen i Kliment Aleksandrijski su je izuzetno cenili. Zato je tvrdnja da ona predsta vlja posthrianski falsifikat potpuno besmislena i istorijski neosno vana. Tako je i Origen, pored ostalih, koji je iveo u II veku hrianske ere, ipak pominje kao drevno i uvaeno delo. Tajno i sveto ime i nje gova mo su dobro i jasno, mada alegorijski, opisani u tom starom izdanju. Od 18. do 50. poglavlja, sve Enohove vizije opisuju Miste rije Inicijacije, od kojih je jedna Gorua Dolina "Palih Anela". Moda je Sv. Avgustin bio sasvim u pravu kada je rekao daje cr kva izbacila KNJIGU ENOHOVU iz svog kanona zato to je ona pre' Drevna astronomija {Astronomie Ancienne), Baji, tom I, str. 203 i tom I I , str. 216.

648

Enoihion-Henoh

vie stara, ob nimiam antiguitatem.^ Dogaaji o kojima se u njoj go vori ne spadaju u granicu od 4.004. godine pre nove ere, kada se tvr di daje svet "stvoren"!

^ Grad Boiji, I , XV, pogl. X X I I I .

649

XXII S I M B O L I Z A M TAJANSTVENIH I M E N A lAO IJEHOVA I N J I H O V ODNOS P R E M A KRSTU I K R U G U

Kad je opat Luj Konstan {Louis Constant) - poznat kao Elifas Levi - u Historie de la Magie (Istoriji magije) rekao da ''Sefer Jedra, o har i Otkrivenje Jovanovo predstavljaju remek-dela okultne nauke", ako je hteo da bude korektan i jasan, trebalo je da doda "u Evropi". Potpuno je tano da ta dela sadre "vie znaenja nego reci" i daje "nji hov izraz poetski, dok su brojevi egzaktni". Na nesreu, da bi mogao da se divi poetinosti njihovog izraza i l i egzaktnosti brojeva, italac e morati da naui pravi znaaj i smisao termina i simbola koji se u njima koriste. A niko to nikad nee nauiti dok ne bude znao osnovne prin cipe Tajne Doktrine, bilo u istonjakom ezoterizmu, bilo u kabalistikoj simbologiji; klju, ili vrednost, u svim njihovim aspektima, imena "Boga ", "Anela " i "Patrijarha " u Bibliji - njihovu matematiku i l i geometrijsku vrednost i njihove odnose prema ispoljenoj prirodi. Zato, ako sa jedne strane ohar "zapanjuje (mistike) dubinom svo j i h pogleda i velikom jednostavnou svojih slika", sa druge strane, to delo zavodi prouavaoca izrazima kao to su oni koji se koriste za AlN-SoF i Jehovu uprkos garanciji da "se ta knjiga trudi da objasni ka ko je ljudski oblik kojim se zaogre Bog samo jedna slika reci, i da Bog ne bi trebalo da se izraava nikakvom milju, ni bilo kakvim oblikom". Dobro je poznato da su Origen, Kliment i rabini priznali, to se kabale i Biblije tie, da su one prekrivene velom i da predstavljaju tajne knji ge, ali mali broj zna daje ezoterizam kabalistikih knjiga u njihovom novom, preraenom obliku naprosto samo jo jedan, i to jo lukaviji, veo, kojim je prekrivena prvobitna simbolika tih tajnih knjiga. Ideja predstavljanja skrivenog boanstva obimom Kruga, a Tvorake Moi (muke i enske, i l i Androgine REI) prenikom koji ga pre650

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova seca, jedan je od najstarijih simbola. Na toj zamisli izgraene su sve velike kosmogonije. Kod drevnih Arijevaca, Egipana i Haldejaca, ta zamisao je bila potpuna i obuhvatala je ideju vene i nepromenljive Boanske Misli u njenoj apsolutnosti, odvojene potpuno od poetnog stanja (takozvane) tvorevine, i obuhvatala je psiholoku, pa ak i duhov nu evoluciju i njeno mehaniko delovanje, i l i kosmoloku konstrukci ju. Ah, kod Jevreja, iako se ta zamisao jasno vidi u Sefer Jeciri i oharu - i l i onome to je od ovog dela ostalo - ono to je obuhvaeno u Petoknjiju, a posebno u Postanju, naprosto je sekundamo stanje, takorei, mehanikog zakona stvaranja, tanije konstruisanja, dok je teogonija jedva ocrtana, gotovo nikako. Danas se jedino u prvih est poglavlja Postanja, u odbaenoj Knjizi Enohovoj i pogreno shvaenoj i pogreno prevedenoj Knjizi o Jovu mogu nai pravi odjeci arhajske doktrine. Klju za nju je izgubljen, ak i meu najuenijim rabinima, iji su prethodnici iz ranog srednjeg veka, u svojoj nacionalnoj ekskluzivnosti i ponosu, a posebno u njihovoj dubokoj mrnji prema hrianstvu, vie voleli da ih pokopaju duboko u moru zaborava, nego da podele svoje znanje sa svojim nemilosrdnim i divljim progoniteljima. Jehova je bio njihovo plemensko vlasnitvo, neodvojivo od Mojsijevog zakona i nepodobno da igra bilo kakvu ulo gu u nekom drugom zakonu. Nasilno istrgnut iz njegovog izvornog okruenja u koje se uklapao i koje je odgovaralo njemu, "gospod bog Avrama i Jakova" teko da bi se bez tete i lomova mogao uglaviti u novi hrianski kanon. Poto su bili najslabiji, Jevreji nisu mogli da se odupru obesveenju, ali su sauvali tajnu porekla njihovog Adama Kadmona, i l i muko-enskog Jehove, a novi oltar pokazao se kao potpu no nepodesan za starog boga: oni su, uistinu, bili osveeni! Ljudi e poricati tvrdnju da Jehova nije bio nita vie od plemenskog Boga Jevreja, kao i mnoge druge stvari. Ipak, i pored tog poricanja teolozi nisu u stanju da nam kau znaenje stihova 8 i 9 u Ponovlje nim zakonima, poglavlje X X X I I . Ti stihovi sasvim jasno kau: Kad je NAJVII (ne "Gospod", niti "Jehova") podelio narodima nji hovo naslee, kad je odvojio sinove Adamove, on je postavio grani ce (. . .) prema broju dece Izrailja (. . .) Gospodov (Jehovin) deoje njegov narod; Jakov je deo njegovog naslada. To reava pitanje. Toliko su drski bih savremeni prevodioci Bibilje i Svetog pisma i toliko su unakazili ove stihove daje, idui tragom svojih 651

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

cenjenih crkvenih otaca, svaki prevodilac te stihove prevodio na svoj sopstveni nain. Dok je ovaj citat doslovno naveden iz engleska autorizovane verzije, u fr-ancuskoj Bibliji (izdanje Protestantskog biblijskog drutva iz Pariza, prema verziji koju je redigovao 1824. godine J. E. Ostervald), vidimo daje "Najvii" preveden kao Souverain (Vladar!), "sinovi Adamovi" prevedeni su kao "deca ljudi", a "Gospod" je promenjen u "Veni". I tako, izgleda daje po drskoj obmani Francuska pro testantska crkva nadmaila i engleski eklezijasticizam. Meutim, jedna stvar je oigledna: "Gospodov (Jehovin) deo" je nje gov "odabrani narod" i niko drugi, jer, jedino je Jakov deo njegovog naslea. Kakve onda veze imaju drugi narodi, koji se nazivaju Arijev cima, sa semitskim boanstvom, plemenskim bogom Izraela? Astro nomski, "Najvii" je Sunce, a "Gospod" je jedna od njegovih sedam planeta, bilo daje to lao. Genij Meseca, i\\ Ilda-Baot-Jehova, Genij Satuma, prema Origenu i egipatskim gnosticima.' Neka "Aneo Gabrijel", "Gospod" Irana, bdi nad svojim narodom, a Mihail-Jehova nad svojim Jevrejima. To nisu bogovi drugih naroda, niti su ikad bili Isu sovi bogovi. Kao stoje svaki persijski Dev vezan za svoju planetu (vidi Origenovu kopiju karte), tako je i svakom induskom Devi ("Gospo du") dodeljen njegov deo, svet, planeta, narod i l i rasa. Mnoina svetova podrazumeva mnoinu bogova. Mi u mnoinu svetova verujemo i moemo to da priznamo, ali nikad neemo oboavati mnoinu bogo va (vidi Deo I I I , "O lancima svetova i njihovoj mnoini"). U ovom delu je vie puta reeno da svi religiozni i filozofski sim boli imaju sedam znaenja, da svaki pripada odgovarajuem nivou mi ljenja, tj. i l i isto metafizikom i l i astronomskom, psihikom i l i fiziolokom, itd, itd. Tih sedam znaenja i njihove primene, kad se uz mu same za sebe, prilino je teko razumeti, ali, njihovo tumaenje i njihovo ispravno razumevanje deset puta vie zbunjuje kada se, umesto da se dovedu u odnos, i l i postave da u nizu slede jedno drugo, sva ko od tih znaenja, i l i neko pojedinano, prihvati kao jedno i jedino objanjenje itave simbolike ideje. Moemo dati jedan primer koji sjajno ilustruje ovu tvrdnju. Evo dva tumaenja koja su jedan ueni
Kod egipatskih gnostika, Tot (Hermes) je glavni od Sedam (vidi Knjigu mr tvih). Njihova imena izneo je Origen, i to su Adonai (Sunce), lao (Mesec), Eloi (Jupiter), Sabao (Mars), Orai (Venera), Astapl^oi (Merkur) i, na kraju, Ilda Baot (Satum).

652

Simbolizam tajanstvenih imena Jao i Jekova kabalista ijedan uenjak dali za isti stih iz Izlaska ( X X X I I I , 18-23). Mojsije moli Gospoda da mu pokae njegovu "slavu". Oigledno je da ne treba prihvatiti grubu, praznu frazeologiju kakvu nalazimo u Bibliji. U kabali ima sedam znaenja, od kojih moemo da navedemo dva, ka ko su ih protumaili ovi uenjaci. Jedan od njih, prilikom objanjava nja, citira: Ti ne moe da vidi moje lice (. . .) Staviu te u procep stena (. . .) pokriti te mojom rukom dok budem prolazio. A onda u skloniti ruku i ti e videti moje a'hoor, moja leda (. . .) Zatim nam kae u objanjenju: Odnosno, ja u ti pokazati "Moja leda", tj. Moj vidljivi univer zum, moje nie ispoljavanje, ali, kao ovek koji je jo u telu, ti ne moe da vidi moju nevidljivu prirodu. Tako stoji u kabali. To je tano i predstavlja kosmoloko-metafiziko objanjenje. A sad govori drugi kabalista, koji iznosi numeriko znaenje. Poto ono ukljuuje dobar broj sugestivnih ideja i daleko je potpunije izneto, daemo mu vie prostora. Ovaj sinopsis uzet je iz jednog ne objavljenog rukopisa i potpunije objanjava ono stoje izneto u odeljku X V I I , "Najsvetije od Svetih ". Brojevi imena Mojsije su i brojevi imena "Ja sam onaj koji jeste", tako da su imena Mojsije i Jehova numeriki saglasna. Re Mojsije je 5, 300, 40 a zbir vrednosti njenih slova je 345; Jehova - Genij luname godine par excellence - uzima vrednost 543, i l i obrnuto 345. (...) U treem poglavlju Izlaska, u 13. i 14. stihu, kae se: "I Mojsije ree (. . .) Gle, kad doem deci Izrailja i kaem im, Bog vaih otaca poslao me je vama, a oni kau. Kako se on zove? ta u im rei? A Bog ree Mojsiju: 'Ja sam onaj koji jeste'." Jevrejske reci za taj izraz su dhiye asher ahiye, a vrednost zbira njihovih slova je sledea: 7^^7]i< 21 1^^ 501 n^7\\i< 21 653

TAJNA D O K T R I N A ANTROPOGENEZA

Poto je to njegovo (Boije) ime, zbir vrednosti od kojih se ono sa stoji - 21, 501, 21 - iznosi 543, i l i naprosto jedna primena jedno stavnih cifara iz Mojsijevog imena (. . .) ali sad tako poredanih da je ime 345 obrnuto i glasi 543. (...) Tako da kad Mojsije trai: "Po kai mi Tvoje lice i l i slavu", onaj drugi ispravno odgovara: " T i ne moe da vidi moje lice (...) ali e me videti s leda" (smisao je pra vi, iako izraz nije precizan); zato to ugao {pozadina 543 predstavlja lice 345 - "za proveru i da bi se striktno drali grupe brojeva kojim bi se postigli odreeni veliki rezultati, u stvari u kojoj su oni pose bno upotrebi]eni". "U drugim upotrebama tog broja", dodaje ueni kabalista, "oni su se videli licem u lice. udno je to kad saberemo 345 i 543 dobijamo 888, to je gnostika kabalistika vrednost imena Hrista, koji je bio Jehoua i l i Joua. A i podela dana na 24 sata daje tri osmice kao kolinik. (...) Glavni cilj itavog tog sistema brojnih provera bio je da trajno sauva tanu vrednost luname godine u pri rodnom merenju dana."'^ To je astronomsko i numeriko znaenje tajne teogonije zvezdano-kosmikih bogova koju su izmislili Haldejci-Jevreji, i to su dva znaenja od sedam. Ostalih pet bi jo vie zapanjila hriane. Niz Edipa koji su se poduhvatili da rese Sfmginu zagonetku zai sta je dug. Tokom mnogih vekova ona je prodirala najsjajnije i naj plemenitije umove hrianstva - ali, sada je Sfinga pobeena. U velikoj intelektualnoj borbi koja se zavrila potpunom pobedom Edi pa simbolizma, nije Sfinga, meutim, bila ta koja je morala da se baci u more, gorei od stida zbog poraza, ve uistinu mnogostruki simbol, po imenu Jehova, koga su hriani - civilizovani narodi prihvatili kao svog Boga. On se bacio izloen suvie detaljnoj ana lizi - i potonuo. Prouavaoci simbolike su sa zaprepaenjem otkrili daje boanstvo koje su usvojili samo maska za mnoge druge bogove, tj. jedna euhemerizovana ukinuta planeta u najboljem sluaju. Ge niji Meseca i Saturna kod Jevreja, a Sunca i Jupitera kod ranih hriana; daje Trojstvo, uistinu, samo astronomska Trijada - ukoliko za njega nisu usvojili apstraktnija i via metafizika znaenja koje su mu dali Gentili - sastavljeno od Sunca (Otac), dve planete, Merkura (Sina) i Venere [Sveti Duh, Sofija, Duh Mudrosti, Ljubavi i Istine, i Lucfier, kao Hrist, sjajna, jutarnja zvezda (vidi Otkrivenje, pogl. X X I I ,
Kabala Isaka Maj era.

654

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova

15)]. Jer, ako je Otac Sunce (stariji Brat u istonjakoj ezoterikoj filozofiji), najblia planeta mu je Merkur (Hermes, Buda, Tot), a ime njegove majke je Maja: planeta koja prima sedam puta vie svetlosti od svih drugih i koja je navela gnostike da nazovu svog Hrista, a kabaliste njihovog Hermesa (u astronomskom smislu), "sedmostrukom svetlou" (vidi kraj ovog poglavlja). Najzad, taj Bog je bio Bel, postoje Sunce bilo "Bel" kod Gala, "Helios" kod Grka, "Baal", kod Feniana, " E l " u Haldeji, otuda "EL-ohim", "Emanu-EL", El, "bog" na hebrejskom. A l i , ak je i kabalistiki bog iezao u rabinskoj domiljatosti, pa danas italac mora da se okrene najdubljem metafizikom smislu ohara kako bi u njemu naao bilo ta nalik na Ain-Sof, bezimeno boanstvo i Apsolut, koje tako autoritativno i buno prisvajaju hriani. A l i , njega svakako nee nai u Knjigama Mojsijevim oni koji pokuavaju da ih itaju bez kljua. Otkad je on izgubljen, Jevreji i hriani su se iz sve snage trudili da spoje te dve koncepcije, ali uzalud. Jedino to su uspeli bilo je to da su liili ak i Sveopte Boanstvo NJEGOVOG velianstvenog karaktera i prvobi tnog znaenja. Evo ta je reeno u Razotkrivenoj Izidi:
Zato bi jedino prirodno bilo da se napravi razlika izmeu miste rioznog boga laco, koga su od najstarijih vremena usvojili svi koji su delili ezoterijsko znanje sa svetenicima, i njegovih fonetikih parnjaka, za koje vidimo da su ih sa tako malo potovanja tretirali ofiti i drugi gnostici. U Kingovim ofitskim draguljima (Gnostici) nalazimo da se ime l A O ponavlja i esto brka sa Jevo, iako ovo poslednje predstavlja jednog od Genija koji su neprijateljski nastrojeni prema Abraksasu. A l i , ime l A O niti je poteklo od Jevreja niti je bilo njihova iskljuiva svojina. Iako je Mojsiju bilo zgodno da to ime naene pokrovitelj skom "Duhu", navodnom zatitniku i nacionalnom boanstvu "oda branog naroda Izrailjevog", nema nikakvog razloga za to da ga dru gi narodi prime kao Najvieg i Jednog ivog Boga. Mi se sa takvom upotrebom uopte ne slaemo. Osim toga, injenica je daje Jaho i l i lao bilo "misteriozno ime" od poetka, jer se IT^n^ i H^ nikad ni su koristili pre kralja Davida. Pre njegovog doba bilo je malo i l i uop te nije bilo imena koja su bila sastavljena od lah i l i Jah. Pre izgleda daje David, koji je boravio medu Tiranima i Filistejcima, doneo ime Jehova otuda. On je imenovao Zadoka za visokog svetenika, 655

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA a otuda su potekli zadokiti i l i sadukeji. David je iveo i vladao najpre u Hebronu p i ^ P I (Habir-on, i l i Kabeir-grad), gde su se sla v i l i rituali etiri (boga misterija). Ni David ni Solomon nisu pri znavali ni Moj ija ni Mojsijev zakon. Oni su nastojali da izgrade hram posveen 71^^t'', nalik na graevine koje je Hiram podigao Herkulu i Veneri, Adonu i Astarti. Furst (Fiirst) kae: "Najstarije ime Boga, Jaho, zapisano na gr kom laco, izgleda daje, po strani od njegovog porekla, bilo staro mistiko ime vrhunskog boanstva Semita. Zato je ono reeno Mojsiju kad je bio iniciran u Hor-ebu - peini - pod vodstvom Jetra, kenitskog ( i l i kainitskog) medijanskog svetenika. U staroj religiji Haldejaca, iji se ostaci mogu nai kod neoplatonista, najvie bo anstvo, ustolieno iznad sedam nebesa, predstavljalo je duhovni svetlosni princip ( . . . ) a takoe je bilo zamiljano kao Demijurg,'' i zvano laro, (IH^), koji je bio, kao i jevrejski Jaha, tajanstven i ni je se mogao pominjati, a ije ime je saoptavano Iniciranima. Fe niani su imali Vrhunskog Boga, ije ime je bilo trostruko i tajno, i on je, takoe, bio la. (Razotkrivena Izida, tom II, str. 298) Krst je, kau kabalisti, k o j i ponavljaju uenje okultista, jedan od najstarijih simbola - da, moda i najstariji simbol. Ovo je izloeno na samom poetku Uvoda ( T o m I ) . Istonjaki I n i c i j a t i pokazuju da je on istovremen sa krugom Boanskog beskraja i prve diferencijacije Sutine, jedinstva duha i materije. Danas je, m e u t i i m , ovo timaenje odbaeno, a samo je astronomska alegorija prihvaena i podee na da se u k l o p i u domiljato iskonstruisana zemaljska zbivanja. Hajde da dokaemo o v u tvrdnju. U astronomiji, kao to je ree no, M e r k u r o v i roditelji su Ccelus i Lux - nebo i svetlost, i l i Sunce; u m i t o l o g i j i je on potomak Jupitera i Maje. On je "glasnik" njego vog Oca Jupitera, Mesija Sunca; u Grkoj, njegovo ime "Hermes" izmeu ostalog znai "Tuma" - izgovorena "Re", LoGOS i l i V E R B U M . Sad, osim to je roen na planini K i l e n , meu pastirima, M e r k u r je njihov pokrovitelj. Kao psihopompni Genij, on je vodio due u m r l i h u H a d i dovodio ih nazad, to je funkcija koja je pripisana Isusu nalako vrlo malo, jer su se tvorci materijalnog univerzuma uvek smatrali pod reenim bogovima Najvieg Boanstva. Lydus I, c. Ledrenus, I c. 656

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova

kon njegove smrti i vaskrsnua. Simboli Hermesa-Merkura (Dii Termini) postavljani su du puteva i na raskrima (kao to se danas krstovi postavljaju u Italiji) i bili su u obliku krsta.^ Svakog sedmog dana svetenici su mazali te meae uljem, a jednom godinje ih ki tili vencima, otuda su bili pomazani. Merkur, kad govori kroz svoje proroite, kae: "Ja sam onaj koga nazivate Sinom Oevim (Jupiterovim) i Majinim. Ostavljajui Kralja Nebesa (Sunce), ja dolazim da pomognem vama smrtnicima". Merkur isceljuje slepe i vraa vid, mentalni i fiziki.* On se esto predstavlja sa tri glave i naziva " T r i cefalos", "Tripleks",* poto je jedno sa Suncem i Venerom. Najzad, Merkur je, kako pokazuje Komut (Cornutus),^ ponekad bio vajan u obliku kocke, bez ruku, jer "mo govora i reitost mogu da prevla daju bez pomoi ruku i l i nogu". Taj kockasti oblik je ono to meae direktno povezuje sa krstom, a Merkurova reitost i l i mo govora, navela je vetog Euzebija da kae: "Hermes je amblem Reci koja stvara i tumai sve", jer je on stvaralaka re - i Euzebije pokazuje kako Porfirije pouava daje Hermesov govor [danas preveden kao "ReBoija " (!) u Pimandru], tvoraki govor, semeni princip rasejan po univerzumu.* U alhemiji je Merkur korenska Vlaga, prvobitna i l i elementarna voda, koja sadri seme Univerzuma oploeno solamim Vatrama. Da bi objasnili taj oploujui princip, Egipani su esto do davali falus krstu [mukom i enskom, i l i vertikalno i horizontalno sjedinjenom (vidi Egipatski muzeji)]. Krstoliki meai su takoe predstavljali tu dualnu ideju, koju nalazimo u Egiptu u kockastom Hermesu. Autor Izvora mera kae nam i zato (ali, vidi poslednju stranu poglavlja X V I , o gnostikom Prijapu). Kako on pokazuje, kad se razvije, kocka postaje krst i l i Tau, i l i egipatski oblik; i l i , opet, "krug zakaen za Tau tvori egipatski krst" drevnih faraona. Oni su to znali od njihovih svetenika i njihovih "Kra ljeva Inicijata" vekovima, a znali su i ta znai "prikivanje oveka
Monfokon (Montfaucom), Antiguities {Starine). Vidi ploe u Tomu I, plo a 77. Uenici Hermesovi posle svoje smrti odlaze na njegovu planetu, Mer kur - njihovo Carstvo Nebesko. Cornutus. ' Troglavi i Trostruki, (nap. prev.) Lydus de Mensibus, IV. ' Preparat, Evang. I, I I I , poglavlje 2.

657

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA na krst", prikaz " k o j i je nainjen da se uskladi sa poreklom ljudskog i vota, pa otud ima faliki obliK\ Samo to je ovaj poslednji eonima i eonima kasnije stupio u dejstvo, prema ideji o tesaru i arhitekti B o gova, Vivakarmanu, k o j i raspinje "Sunce-Inicijata" na krstolikoj tesarskoj k l u p i . K a k o kae isti autor, ''prikivanje oveka za krst (. . . ) primenjeno je u istom o b l i k u u kome ga prikazuju Indusi", ali, na injeno je i "da se uskladi" sa idejom o ponovnom roenju oveka duhovnom, a ne f i z i k o m o b n o v o m . K a n d i d a t za i n i c i j a c i j u b i o bi zakaen za Tau i l i astronomski krst sa daleko velianstvenijom i ple m e n i t i j o m idejom nego to je to poreklo isto zemaljskog ivota. Sa druge strane, izgleda da Semiti nisu i m a l i drugog cilja u ivo tu osim produenja svoje vrste. Zato je, geometrijski i prema itanju Biblije u skladu sa n u m e r i k i m metodom, autor Jevrejsko-egipatske misterije sasvim u pravu. itav njihov (jevrejski) sistem Izgleda da se u starini smatrao sistemom koji se oslanja na priro du i sistemom koji je usvojila priroda, i l i Bog, kao osnovu zakona praktine primene tvorake moi - tj. bila je to kreativna zamisao ija je primena, zapravo, bila stvaranje. Izgleda da to potvruje i njenica da su uspostavljenom sistemu msre planetarnih vremena sluile istovremeno kao mere veliine planeta, a posebno njihovih oblika - tj. u produenju njihovih ekvatorijalnih i polarnih prenika (. . .) (str. 3) (. . .) Izgleda da taj sistem stoji u osnovi itave biblijske strukture (strukture kreativnog plana) kao osnov njenog ritualizma i da bi pokazala delovanja Boanstva na nain arhite kture, korienjem svete jedinice mere u Edenskom vrtu, Nojevoj Arci, Tabemaklu u Solomonovom hramu. I tako, sami argumenti branitelja tog sistema dokazuju da je jevrejsko Boanstvo u najbolju r u k u samo ispoljeno dvojstvo, nipoto Je dno apsolutno S V E . Geometrijski pokazano, ono je BROJ, simboliki, i oboeni Prijap - a to teko da moe zadovoljiti oveanstvo koje udi za otkrivenjem pravih duhovnih istina i posedovanjem boga sa boanskom, a ne antropomorfizovanovom p r i r o d o m . udno je da najueniji medu modernim kabalistima u krstu i krugu ne m o g u da vide nita drugo do simbol ispoljenog stvaralakog i androginog bo anstva u njegovom odnosu i njegovom uplitanju u ovaj pojavni svet. ' italac moe, ako hoe, da pogleda ohar i dve Kabale (gospode Majera i Metersa). 658

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova Jedan autor veruje daje: (. . .) ovek (itaj: Jevrejin i rabin) stekao znanje praktine mere (. . .) za koje se misli da pomou njega priroda podeava planete po veliini kako bi ih uskladila sa sistemom njihovog kretanja (...) I dodaje: ( . . . ) izgleda da gaje on stekao i svoj posed procenio kao sredstvo za ostvarenje Boanstva - to jest, on se toliko pribliio zamisli je dnog Bia iji je mozak poput njegovog, samo beskrajno moniji, daje u stanju da spozna zakon stvaranja koji je to Bie ustanovilo, koji mora daje postojao pre bilo koje tvorevine (kabalistiki na zvan Re). (Izvor mera, str. 5) To je moda m o g l o da zadovolji praktini semitski u m , a l i su is tonjaki okultisti m o r a l i da se zahvale na takvom Bogu; uistinu, je dno Boanstvo, Bie "koje ima um kao ovek, samo mnogo m o n i j i " nije B o g k o j i se moe smestiti bilo gde van ciklusa stvaranja. On ne ma nita sa idealnom zamisli venog univerzuma. On je, u najbo ljem sluaju, jedna oi podreenih kreativnih m o i , ija se Ukupnost naziva "Sefirot", "Nebeski ovek" i A d a m Kadmon, drugi Logos platonista. Upravo tu ideju nalazimo u osnovi najboljih definicija kabale i njenih misterija, npr. definiciji Dona A. Parkera {John A. Parker): Misli se daje klju za kabalu geometrijski odnos povrine kru ga upisanog u kvadrat prema tom kvadratu i l i kocke prema sferi, to stvara odnos prenika prema obimu kruga u numerikoj vrednosti izraenoj ciframa. Odnos prenika prema krugu, poto pred stavlja vrhunsku veliinu povezanu sa boijim imenima Elohima i Jehove (a ti termini su numeriki izrazi tih odnosa, poto je prvi obim kruga, a drugi prenik), obuhvata sve. Dva izraza odnosa obi ma prema preniku iskazana cifarski koriste se u Bibliji: (1) Savr eni i (2) nesavreni. Jedan od odnosa medu njima je da e, kada se (2) oduzme od (1) to dati mernu jedinicu vrednosti prenika u pojmovima, i l i oznaku vrednosti prenika savrenog kruga, ih je dinicu prave linije koja ima savrenu krunu vrednost i l i faktor kru ne vrednosti (str. 22). 659

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

Takva izraunavanja ne mogu oveka da odvedu dalje od reenja misterije treeg nivoa evolucije, ili "tree Bramine tvorevine". Ini cirani Indusi znaju kako da rese "kvadraturu kruga" daleko bolje od bilo kog Evropljanina. A l i , uskoro emo rei vie o tome. injenica je da zapadnjaki mistici zapoinju svoja izraunavanja tek u fazi kad univerzum "pada u materiju", kako kau okultisti. U itavom nizu kabalistikih knjiga nismo nali nijednu reenicu koja bi na bilo ko ji nain ukazala na psiholoke i duhovne, kao i na mehanike {fizi oloke tajne "stvaranja". Da li bi onda evoluciju univerzuma trebalo da smatramo naprosto jednim prototipom, samo u divovskoj srazmer i , ina razmnoavanja, kao stoje to uinio "boanski" falicizam, pa da onda to opevamo, kao to je zlonadahnuti autor dela sa tim na zivom nedavno uinio? Autorka ove knjige nije tog miljenja, i ona osea daje u pravu to to kae, poto izgleda da i najpomnije itanje Starog Zaveta - kako ezoteriko, tako i egzoteriko - nije revnosne istraivae odvelo dalje od matematike izvesnosti da su od prvog do poslednjeg poglavlja u Petoknjiju svaka scena, svaki lik i l i do gaaj prikazani, direktno i l i indirektno, kao povezani sa izvorom ra anja u njegovom najgrubljem i najbrutalnijem obliku. Zato, ma koliko da su metodi rabina zanimljivi i dovitljivi, autorka ove knjige, zajedno sa istonjakim okultistima, mora da ustupi prednost metodima pagana. Ne treba, stoga, poreklo Krsta i Kruga da traimo u Bibliji, ve daleko pre Potopa. Zato, ako se okrenemo Elifasu Leviju i oha ru, u ime istonjakih okultista odgovaramo i velimo da, kad se praksa primeni na princip, oni se u potpunosti slau sa Paskalom koji kae: "Bog je krug, iji je centar svuda, a obim nigde", dok kabalisti tvrde obrnuto, a to tvrde samo da bi p r i k r i l i svoju doktrinu. Usput reeno, definicija Boanstva pomou kruga uopte nije Paskalova, kao stoje mislio Elifas Levi. Taj francuski filozof ju je/ozajmio i l i od Merkura Trismegistosa, i l i iz latinskog spisa kardinala Kue {Cusa), De Docta Ignorantia, u kome se ona koristi. tavie, Paskal ju je iskrivio jer je zamenio reci "Kosmiki Krug", koje sto je u izvornom spisu, reju Theos. Kod drevnih naroda su te reci bili sinonimi.

660

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova

A.
KRST I K R U G

Drevni filozofi su krunom obliku uvek pripisivali neto boansko i tajanstveno. Stari svet, ija se simbolika slagala sa njegovim panteistikim ustanovama, koje su vidljive i nevidljive Beskona nosti spajale ujedno, predstavljao je krugom i Boanstvo i njegov spoljanji veo. To stapanje ovo dvoje u celinu, kao i naziv theos koji je bez razlikovanja dat oboma, objanjeni su pa su zato postali jo vie nauni i jo vie filozofski. Platonovu etimoloku definiciju re ci theos objasnili smo na drugom mestu. On nalazi njeno poreklu u reci GeeTv (vidi Kratila), "kretati se", poto to sugerie kretanje ne beskih tela koje on povezuje sa boanstvom. Po ezoterikoj filozofiji, to Boanstvo je, i tokom svojih "noi" i tokom svojih "dana" (tj. cikulsa poinka, odnosno aktivnosti), "veno, neprekidno kretanje'', "VENO-POSTAJUE, veno sveopte prisustvo i veno Postojee". Ovo poslednje je korenska apstrakcija, ono prvo -jedina mogua zamisao u ljudskom umu ako se boanstvo odvoji od svakog oblika i l i forme. Ono je neprekidna, neprestajua evolucija, koja se u perma nentnom napretku, tokom eona, u krugovima vraa u svoje izvorno stanje - APSOLUTNO JEDE^ISTVO. Niim bogovima su pridodavani simboliki atributi viih. Zato je bog u, personifikacija Ra, koji se pojavljuje kao "velika Maka persijskog basena, u A n u " (vidi Knjigu mrtvih, ritual X V I I , 45-47), e sto na egipatskim spomenicima predstavljen kako sedi i dri krst, simbol etiri strane sveta, i l i Elementa, prikaen za Krug. U veoma uenom delu Prirodno Postanje, g. Deralda Mejsija {Gerald Massey), na str. 408^55 (tom I), pod nazivom "Tipologija krstova ", nalazimo vie informacija o krstu i krugu nego u bilo kom drugom delu koje nam je poznato. Onog ko hoe da nade dobre do kaze o drevnosti Krsta upuujemo na ova dva toma. Autor pokazuje da su: (. . .) krst i krug nerazdvojni (. . .) Egipatski krst sjedinjuje krug i krst etiri strane sveta. Povremeno bi se oni u tom izvornom obliku 661

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA smenjivali. Na primer, akra, Vinuov disk, jeste krug. Ti nazivi oz naavaju kruenje, kotrljanje, periodinost toka vremena. Te stva ri ovaj bog koristi kao oruje koje baca na neprijatelje. Na slian na in Tor baca svoje oruje, Filfot, etvoronogi krst (Svastika) (krst etiri strane). Zato je krst ekvivalentan krugu godine. (...) Simbol toka sjedinjuje krst i krug u jedno, kao stoje sluaj i u hijeroglifskom kolau i simbolu Ankh-veze, 0 < ^ Taj dvostruki simbol nije bio sveta stvar za neupuene, ve samo za Inicijate. Jer, Raul Rose {ibid) pokazuje: (...) daje znak -f, koji se pojavljuje na poleini fenianskog nov ia, sa Ramom kao licem ( . . . ) isti taj znak, koji se ponekad nazi va Venerinim Ogledalom, i zato to oznaava reprodukciju, korien je da se njime obelee zadnje noge skupocenih korintskih priplo dnih kobila i drugih divnih sojeva konja. (Raoul Rochette, loc. cit. De la Croix Ansee, Mem. De l'Academie des Sciences, pl 2, br. 8, 9, a takoe i 16, 2, str. 320, citirano u Prirodnom postanju) Prethodno reeno dokazuje da je jo u to davno vreme krst po stao s i m b o l ljudskog razmnoavanja i d a j e b i l o zaboravljeno bo anska poreklo Krsta i Kruga. N a v o d i m o j o j e d a n o b l i k krsta iz Journal ofthe Royal Asiatic Society ( t o m X V I I I , str. 393, p l . 4): Na sva etiri ugla smetene su etvrtine luka jajaste krive, koje, kad se spoje, formiraju oval: zato ta figura kombinuje krst sa kru nim isecima u etiri dela koji odgovaraju etirima stranama krsta. Ta etiri segmenta odgovaraju etirima podnojima krsta Svastike i Torovom Filfotu. Budin lotos sa etiri lista je na slian nain na crtan u sreditu tog krsta poto je lotos egipatski i induski simbol za etiri strane. etiri etvrt-luka, ako bi se spojila, formirali bi elip su, a elipsa je takoe nacrtana na svakom kraku krsta. Zato ta elipsa oznaava putanju Zemlje. (...) Ser D. J. Simpson (/. Y. Simpson) je kopirao sledei znak, < ^ , koji je ovde predstavljen kao ukrta nje dve ravnodnevice i dva solsticija smetena unutar figure koja oznaava putanju Zemlje. Ista jajolika, odnosno figura u obliku am ca, pojavljuje se povremeno u induskim crteima sa sedam stepenika na svakom kraju kao oblik i l i modalitet planine Meru. 662

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova To je astronomski aspekt ovog dvostrukog simbola. A l i , postoji jo est aspekata, pa moemo pokuati da protumaimo neke od njih. Ta tema je t o l i k o iroka da bi sama zahtevala nekoliko knjiga. - M e u t i m , najinteresantniji od egipatskih simbola Krsta i Kruga, o kojima se govori u navedenom delu, jeste onaj koga u potpunosti objanjavaju i u p o t p u n o s t i nijansiraju arijevski s m i b o l i iste p r i rode. A u t o r kae: Krst sa etiri ruke je naprosto krst etiri strane sveta, ali ovaj znak nije uvek jednostavan.'" To je tip koji je razvijen od poetne varijante koja se moe defmisati, a koja je bila prilagoena tome da izrazi brojne kasnije ideje. Najsvetiji krst Egipta, koji su u svojim rukama nosili bogovi, faraoni i mumije, jeste Ankh, " j - , znak i vota, ivog, zakletva, zavet (. . .) Njegov vrh je hijeroglifsko Ru <C^^^ koje je postavljeno uspravno na Tau krst. Ruje vrata, kapi ja, usta, mesto izlaza. To oznaava mesto roenja u sevemom kva drantu nebesa, iz koga se Sunce ponovo rada. Otuda Ru na Ankhu oznaava enski tip mesta roenja, koji predstavlja sever. Upravo
je u SEVERNOM KVADRANTU BOGINJA SEDAM ZVEZDA, zvana " M a j

ka Revolucija" rodila vreme u najranijem ciklusu godine. Prvi znak tog prvobitnog ciklusa i ciklusa koji je nainjen na nebu je najra niji oblik Ankh-krsta, O^^ obina petlja koja sadri i krug i krst u jednoj slici. Ta petlja i l i oma se nosila ispred najstarije roditeljke, Tifona, Velikog Medveda, ideograia perioda, zavretka, vreme na, i pokazano je da znai jednu revoluciju. To onda predstavlja krug koji na sevemom nebu pravi Veliki Medved, koji je nainio najstariju godinu vremena, iz ega zakljuu jemo da petlja Ru na Severu predstavlja taj kvadrant, rodno mesto vremena kad se rauna kao Ru na Ankh simbolu. To se zaista mo e dokazati. Petlja je Barka i l i Rak, vrsta raunanja. Ru sa A n k h krsta nastavljeno j e kiparskim R Q i koptskim Ro, p . " R o j e uneto u grki krst, X^ , koji je formiran od Ro i H i , i l i R-K. Rak, i l i Ankh, i bio je znak svakog poetka (Arhe) na osnovu toga, a Ankh-veza je krst severa, zadnji deo Neba (. . .) Svakako ne: jer esto simboli simbolizuju druge simbole, a oni se sa svoje strane koriste u ideografima. R slovenske i ruske azbuke (irilica) je takode latinino P. 663

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

Ovo je opet potpuno astronomski i faliki. A l i , verzija iz indij skih Purana daje sasvim drugu boju i, ne ponitavajui navedeno tu maenje, ona otkriva deo njegovih misterija uz pomo astronomskog kljua, pa tako daje jedan vie metafiziki prevod. "Ankh-veza", C ; ^ ^ , ne pripada jedino Egiptu. Ona postoji pod imenom "paza", a to je konopac koji iva dri u svojoj desnoj zadnjoj ruci'^ (poto iva ima etiri ruke). Mahadeva je prikazan u pozi askete, kao Maha-Jogin, sa svojim treim okom, ( ) , koje je "Ru, 'CJ^ , postavljeno na vrh Tau-Krsta" u dru gom obliku. Paza se dri u ruci na sledei na in: kaiprst i deo ake blizu palca formiraju krst, i l i petlju i ukrtanje. Nai orijentalisti mi sle da to predstavlja konopac koji slui da se ve u okoreli krivci, zato to, uistinu. Kali, ivina supruga, ima pazu kao svoj atribut! Paza ovde ima dvostruko znaenje, kao to ih ima i ivina trisula i svaki drugi boanski atribut. To znaenje pripada Sivi, poto Rudra svakako ima isto znaenje kao i egipatski krst u svom kosmikom i mistikom smislu. U ivinim rukama on postaje lingam ijoni. Nameraje da se kae sledee: iva, kao stoje ve reeno, pod tim imenom nije poznat u Vedama: i u beloj Jadur Vedi on se prvi put pojavljuje kao veliki bog - MAHADEVA - iji je simbol lingam. U Rig Vedi on se naziva Rudra, "onaj koji zavija", dobronamemo i zlonamemo Boanstvo istovremeno, Iscelitelj i UnititeIj. U Vinu Pura ni on je bog koji nie iz Braminog ela, koji se razdvaja na muko i ensko i roditelj je Rudra i Maruta, od kojih je polovina sjajna i bla ga, a ostali crni i divlji. U Vedama, on je boanski Ego koji tei da se vrati u svoje isto, oboeno stanje, a istovremeno je taj boanski ego zatoen u zemnom obliku, ije ga divlje strasti nagone da "rie", stoga je on "uasni". To je dobro poznato u Brihadaranjaka Upaniadi, gde se Rudre, potomci Rudre, boga Vatre, nazivaju "deset v i talnih dahova" (prana, ivot), sa Manasom kao jedanaestim, dok je, kao iva, on Unititelj tog ivota. Brama ga naziva Rudrom i pored
12

Vidi Mjuirov (Muir) Induski panteon, ploa X I I I .

664

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova

toga mu daje sedam drugih imena, a ta imena su sedam oblika ispoIjavanja, kao i sedam moi prirode koje unitavaju samo da bi pono vo stvarale i l i obnovile. Otud krstolika oma (paza) u njegovoj ruci. Kada se predstavlja kao asketa, Mahajogin, on nema faliko znaenje i zaista je potrebna bujna mata, koja ima takve sklonosti, da bi se nalo neto faliko ak i u jednom astronomskom simbolu. Kao amblem "vrata, kapije, usta, mesta izlaska" ona oznaava "pravu kapiju" koja vodi u carstvo nebesko, daleko vie od "mesta roenja" u fiziolokom smislu. To je istinski Krst u Krugu i Crux Ansata (egipatski krst), i to je krst na kome moraju biti raspete sve ljudske strasti pre nego to Jogin proe kroz "pravu kapiju", uski kriig koji se iri u beskrajni krug im unutranji ovek pree njegov prag. to se tie tajanstvenog sazvea Sedam Riija u Velikom Medvedu, koje su Egipani posvetili "najstarijem roditelju, Tifonu" Indija je hiljadama godina ranije povezala te simbole sa vremenom, \\\juga obrtanjima, a Saptariiji su blisko povezani sa naim sada njim dobom - mranom Kali Jugom}^ Veliki Krug Vremena, koji je indijska mata predstavila figurom Kornjae (Kurma, i l i Sisumara, jedan od avatara Vinua), po prirodi svoje podele i lokalizaciji zvezda, planeta i sazvea, ima krst na sebi. Zato se u Bhagavata Pura ni kae da: (. . .) na kraju repa te ivotinje, ija je glava okrenuta prema jugu, a ije telo je u obliku prstena (Krug), smeten je Dhruva (biva zvezda Sevemjaa): du tog repa su Pradapati, Agni, Indra, Darma, itd., a preko puta njenih slabina su Sedam Riija. To su onda prvi i najstariji Krst i Krug, u iji sastav ulazi Boan stvo (koje simbolizuje Vinu), Veni Krug Bezgraninog Vremena, Kala, u ijoj ravni lee ukrteni svi bogovi, stvorenja i tvorevine ro ene u Prostoru i Vremenu - koji, kao to kae filozofija, svi umiru u vreme Maha-Pralaje. U meuvremenu oni. Sedam Riija, oznaavaju vreme i trajanje dogaaja u naem semostrukom ivotnom ciklusu. Oni su isto tako
Sto u svojoj Misiji Jevreja {Mission des Juifs) markiz Sen Iv Dalveidra, {St. Yves d'Alveydre) hijerofant i voda velike grupe francuskih kabalista, opi suje kao Zlatno doba!
1-1

665

TAJNA DOKTRINA

ANTROPOGENEZA

tajanstveni kao i njihove navodne ene. Plejade, od kojih se samo je dna - ona koja se krije - pokazala kao asna. Plejade (Kritike) su dadilje Kartikeje, Boga Rata (Mars pagana sa zapada) koji se naziva Zapovednikom nebeskih vojski - i l i , bolje reeno, Sidha (to se pre vodi kao Jogini na nebu i sveti mudraci na Zemlji) - "Sidha-sena", to Kartikeju ini identinim sa Mihailom, "vodom nebeskih jata", a onako kako je Mihail devianski i Kartikeja je devianski Kumara}'* Uistinu je on "Guha", tajanstveni, isto koliko su to Saptariiji i Kritike (Sedam Riija i Plejade), jer kad se kombinuje tumaenje svih ovih simbola, to adeptu otkriva najvee misterije okultne prirode. U pogledu krsta jedna stvar je vredna da se pomene, a to je krug, poto se on snano oslanja na elemente Vatre i Vode, koji igraju tako vanu ulogu u simbolici kruga i krsta. Poput Marsa, za koga Ovidije kae da gaje rodila jedino majka (Junona), bez uea oca, i l i poput Avatara (na primer, Krine) na Zapadu i Istoku - Kartikeja je roen, ali je na jo udesniji nain zaet, ni od oca ni od majke, ve iz semena Si\e-Rudre, pomou Agnija, koji gaje bacio u Gang. Tako je on ro en od Vatre i Vode - "deak sjajan kao Sunce i lep kao Mesec". Otu da se naziva Agnibhuva (Agnijev sin) i Ganga-putra (Sin Gange). Dodajte tome injenicu da Kritikama, njegovim dadiljama, kao to pokazuje Matsja Purana, predsedava Agni, i l i , prema autentinom is kazu, "Sedam Riija u liniji sa sjajnim Agnijem", koji se zato nazi vaju Agneje - i lako je sve to povezati. Riiji su, dakle, ti koji oznaavaju vreme i periode Kali Juge, do ba greha i tuge. Pogledajte u Bhagavata Purani, X I I , I I , 2, 6, 32 i u Vinu Purani. Ona kae:

Kad se svetlost Vinua (Krine) vratila na nebo, tada je Kali Ju ga, tokom koje ovek uiva u grehu, okupirala svet. (. . .) Kad su Sedam Riija bili u Magi, poela je Kali Juga, koja traje 1.200 (bo anskih) godina (432.000 godina smrtnika), a kad iz Mage oni sti gnu do Purvaade, ta Kali Juga e dostii svoju zrelost pod Nandom i njegovim naslednicima. 15 Tim pre to je on na glasu kao onaj ko je pogubio Tripurasuru i Titana Taraku. Mihail je pobednik nad zmajem, a Indra i Kartikeja se esto prikazuju kao identini. Nanda je bio prvi budistiki vladar, andragupta, kome su se protivili svi bramini; onje pripadao dinastiji Morija i dedaje Aoke. To je jedan od pasusa koji

666

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova To je revolucija (obrtanje) Riija: (. . .) kad se prve dve zvezde Sedam Riija (Velikog Medveda) ra aju na nebu, a nou se medu njima vidi, na podjednakom rastojanju od njih, neka lunama grupa zvezda, tada e Sedam Riija ostati stacionarni u toj vezi sto godina. Ove reci N a n d i n neprijatelj stavlja Parasari u usta. Prema Bentlij u , medu astronomima se ova ideja j a v i l a da bi pokazala meru precesije ravnodnevice. To je uinjeno: ( . . . ) pretpostavljajui jednu imaginarnu liniju, i l i veliki krug, koji prolazi kroz polove ekliptike i poetak fiksne Mage, i taj krug bi trebalo da see neke od zvezda Velikog Medveda. (. . .) Poto se tih sedam zvezda nazivaju Riijima, taj zamiljeni Krug nazvan je linijom Riija ( . . . ) i poto je on nepromenljivo fiksiran na po etku luname zvezdane grupe Mage, precesija bi se merila utvru jui kao jedinicu mere stepen (...) bilo kog pokretnog ela luname kue (dela Meseeve putanje) koju ta linija i l i kmg preseca. (Istorijski pogled na indusku astronomiju, str. 65) Ve dui period vremena vode se gotovo beskrajne rasprave o induskoj hronologiji. Evo take koja bi pomogla da se odredi - bar p r i b l i no - doba kada je nastala simbolika Sedam Riija i njihova veza sa Plejadama. K a d su im bogovi predali Kartikeju da ga odgaje, bilo je sa m o est K r i t i k a - otuda je Kartikeja predstavljan sa est glava, ali kad je poetska mata ranih tvoraca arijevske simbolike uinila od njih su pruge Sedam Riija, njihov broj morao je da se povea na sedam. Nadenuta su im imena Amba, ula, Nitatui, Abrajanti, Magajanti, Varajanti i Cupunika. Postoje, meutim, i drugaiji nizovi t i h imena. U sva k o m sluaju, ureeno je tako da se Sedam Riija oene sa Sedam K r i tika pre nestanka Sedme Plejade. Kako bi inae induski astronomi mogli da govore o neemu to n i k o ne moe da v i d i , ak ni uz pomo naj snanijih teleskopa? Zato se, moda, u svakom takvom sluaju ve i n i dogaaja k o j i se opisuju u induskim alegorijama pripisuje da su "veoma skoranje izmiljotine, svakako tokom hrianske ere?" ne postoje u ranijim rukopisima Purana. Njih su dodale vainave, koje su, vo ene sektakim pobudama, dodale svetim spisima gotovo isto onoliko koliko su i crkveni oci dodali Bibliji. 667

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

Najstariji rukopis o astronomiji na sanskritu poinje svoj niz Nakatri (27 lunamih kua, delova Meseeve putanje) znakom Kritike, pa zbog toga teko daje mogao nastati kasnije od 2.780. godine pre nove ere (vidi Vedski kalendar koji su prihvatili orijentalisti); mada su se zapadnjaki kritiari izvukli iz neprilike izavljujui kako taj kalendar ne pokazuje da su Indusi u to vreme ita znali o astronomi ji i ubeduju itaoce da su, uprkos tom kalendaru, indijski uenjaci moda pozajmili znanje o lunamim kuama sa poetkom u K r i t i k i od Feniana, itd. Kako god bilo, Plejade su centralna grupa sistema zvezdane simbolike. One su smetene u vratu sazveda Bika, koje Medler (Mddler) i drugi astronomi smatraju sredinjom grupom si stema Mlenog Puta, a kabala i istonjaki ezoterizam, zvezdanom sedmorkom roenom iz prve ispoljene strane gornjeg Trougla, skri venog A . Ta ispoljena strana je Bik, simbol JEDNOG ili prvog slova hebrejske azbuke, Alefa N (bik ili vo) ija je sinteza deset (10), i l i ' ' , Jod, stoje savreno slovo i broj. Plejade (posebno Alkion) se zato ak i u astronomiji smatraju sredinjom takom oko koje se obre na univerzum zvezda nekretnica, fokus iz koga i u koje boanski dah. KRETANJE, neprekodno deluje tokom Manvantare. Otuda - u okultnoj filozofiji i njenim zvezdanim simbolima - taj Krug i zvezdani krst na njemu igraju najistaknutiju ulogu. Tajna Doktrina nas ui daje sve u univerzumu, kao i sam univer zum, formirano (stvoreno) tokom njegovih periodinih ispoljavanja - ubrzavanim KRETANJEM koje je pokrenuo D A H veno neznane mo i (neznane sadanjem oveanstvu, u svakom sluaju) unutar po javnog sveta. Duh ivota i Besmrtnosti svuda je simbolizovan kru gom: otud zmija koja grize svoj rep kao predstava Mudrosti u besko nanosti, a isto je i sa astronomskim krstom - krstom unutar kruga, i sa kuglom kojoj su dodata dva krila, koja je potom postala sveti Skarabej kod Egipana, ije samo ime ukazuje na tajnu ideju koja je vezana za njega. Jer, u Egiptu se (u papirusima) Skarabej naziva Khopiron i Kopri, od glagola Khopron, "postati", i zato je uinjen sim bolom i amblemom ljudskog ivota i sukcesivnog/o^toja/' oveka, tokom niza hodoaa i metamorfoza (reinkarnacija) osloboene Due. Taj mistiki simbol jasno pokazuje da su Egipani verovali u reinkarnaciju i sukcesivne ivote, kao i u postojanje Besmrtnog En titeta. A l i , postoje to bilo ezoterijsko uenje, koje su jedino tokom mi sterija kandidatima otkrivali svetenici-hijerofanti i kraljevi-Inicijati, 668

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova ono je uvano u tajnosti. Bestelesne inteligencije (Planetarni D u h o v i i l i Tvorake M o i ) uvek su predstavljane u o b l i k u krugova. U prvo bitnoj filozofiji hijerofanata, ti nevidljivi krugovi b i l i su prototipski uzroci i graditelji svih nebeskih tela, koja su predstavljala njihova vi dljiva tela i l i omotae, a o n i su b i l i due t i h omotaa. To je, nesum njivo, b i l o opteprihvaeno uenje u antici ( v i d i Jezekilja, pog. I ) . Proklo ( u Quinto Libro, E U C L I D ) kae: Pre matematikih brojeva postoje samopokretani brojevi: pre vidljivih figura - vitalne figure, a pre stvaranja materijalnih svetova koji se kreu u Krugu, Tvorake M o i su proizvele nevidljive Krugove. Deus enim et circulus est* kae Ferekid u svojoj h i m n i Jupiteru. B i o je to hermetiki aksiom, pa Pitagora propisuje takav k r u n i po loaj za m o l i t v u t o k o m kontemplacije. "Posveenik se m o r a s t o j e vie mogue p r i b l i i t i o b l i k u savrenog kruga", propisuje Tajna K n j i ga. N u m a je pokuao da isti taj obiaj proiri medu plebsom, saoptava Pijerije {Pieriusf^ svojim itaocima, a Plinije kae: Tokom nae slube boije, m i , tako rei, urolavamo nae telo u prsten, totum corpus circumagimur}'' * (Lat.) - "Bog je uoblien u krug." (nap. prev.) Pierius Vale. Boginja Bast (ili Past) predstavljana je sa glavom make. Ta ivotinja je u Egiptu bila sveta iz vie razloga: kao simbol Meseca, "oka Ozirisa" i l i "Sun ca" tokom noi. Maka je takode bila posveena Sokhitu. Jedan od mistikih razloga za to bio je taj to se njeno telo urolavalo u krug dok spava. Ta poza se propisivala u okultne i magnetske svrhe, da bi na neki nain regulisala tok vitalnog fluida, kojim je maka prevashodno obdarena. "Maka ima devet i vota" - to je narodna izreka zasnovana na dobrim fiziolokim i okultnim ra zlozima. G. D. Mejsi (G. Massey) takode daje jedan astronomski razlog koji moemo nai u odeljku I, Simbolika:
Maka je videla Sunce, imala ga je u svom oku tokom noi (oko je bilo od noi), kada ga inae ljudi ne vide Oer, onako kako Mesec odraava svedost Sunca, tako se pretpostavljalo da ga odraava i maka, zahvaljujui njenim fosforescentnim oima) (. . .) Mi moemo da kaemo da Mesec odraava solamu svetlost zato to imamo te leskope. Kod njih je maije oko bilo ogledalo".

669

' I "

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

Vizija proroka Jezekilja nas veoma podsea na tu mistiku kruga: on vidi kovitlac iz koga "jedan toak izlazi na Zemlju", koji deluje ''kao daje toak unutar tokova" (pogl. I, stihovi 4-16) (. . .) "jer Duh ivog bia bese u tokovima" (stih 20). "Duh se stalno vrteo u krug i opet vraao po svojim krugovima", kae Solomon {Propovednik, I, 6); u engleskom prevodu se govori 0 Vetru, dok se u izvornom tekstu Solomonove reci odnose i na Duh i na Sunce. A l i , ohar, jedini pravi glosar kabalistikog Propovednika, objanjavajui taj stih koji je, moda, prilino maglovit i teak za razumevanje, kae da: (...) on izgleda kao da govori da se Sunce kree u krugovima dok zapravo govori o Duhu koji je u osnovi Sunca, koji se naziva sve tim Duhom i koji se kree kruno, na obe strane, da bi se oni (Duh i Sunce) sjedinili u istoj Sutini. (. . .) (ohar, fol. 87, kol. 346) Bramansko "Zlatno Jaje", iz koga izranja Brama, kreativno bo anstvo, predstavlja Pitagorin "Krug sa Sredinjom Takom" i pogo dan je simbol za njega. U Tajnoj Doktrini, skriveno JEDINSTVO ~ bilo da predstavlja PARABRAMANA i l i Konfuijevo "NAJUZVIENIJE", i l i boanstvo koje je sakrila PHTA, Vena Svetlost, i l i opet jevrejski AiN-SoF - uvek se simboliki predstavlja krugom i l i "niticom" (ap solutnom Ne-Stvari i Niim, jer je ono beskonano i SVE), dok se o ispoljenom bogu (ispoljenom pomou njegovih dela) govori kao o preniku tog kruga. Tako simbolika ideje koja stoji u osnovi ovoga postaje oigledna: prava linija koja prolazi kroz centar kruga ima, u geometrijskom smislu, duinu, ali nema ni irinu ni debljinu: to je imaginarni enski simbol koji prolazi kroz venost i smeta se na ni vou postojanja/7q/avog^ sveta. On je dimenzionalan dok je krug bez dimenzija, i l i , da upotrebimo algebarski izraz, on je dimenzija jedne jednaine. Jo jedan nain da se predstavi ta ideja nalazimo u pitagorejskoj svetoj Dekadi koja u dualnom broju Deset (1 i krug i l i nu la) sintetizuje apsolutno Sve koje se ispoljava u RECI ili tvorakoj Moi Stvaranja.

670

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova

B.
PAD KRSTA U MATERIJU

One koji bi hteli da raspravljaju o tom pitagorejskom simbolu, pri govarajui da dosad jo nije utvreno u kom periodu antike se nita i l i nula pojavljuje po prvi put - posebno u Indiji, upuujemo na II tom Razotkrivene Izie, str. 299, 300 i dalje. Ako zarad rasprave dopustimo da stari svet nije poznavao na na in raunanja, i l i arapske cifre - iako znamo da jeste - ipak je imao ideju kruga iprenika koja pokazuje daje to bio prvi simbol u kosmogoniji. Jo pre Ingram Fo-hi,/^, jedinstvo, i Jm, _ _ dvojstvo, koje je dovoljno vesto objasnio Elifas Levi (DoI I gma i ritual, tom I, str. 124) - Kina je imala svog Konfii- I _ ija i svoje Tau-iste.'^ Konfuije opisuje "Najuzvienije" I I unutar kruga kojeg see horizontalna linija; ovi drugi postavljaju tri koncentrina kruga ispod velikog kruga, Jang - Jin dok su mudraci Sunga prikazivali "Najuzvienije" u gor njem krugu, a Nebo i Zemlju u dva nia i manja kruga. Jangovi i Jinovi su daleko kasnija izmiljotina. Platon i njegova kola su uvek razumevali Boanstvo na isti nain, uprkos tome to su primenili mnoge epitete na "Boga iznad svega" (6 km. Tiam Oeoc;). Poto je Platon bio iniciran, on nije mogao da veruje u Personalnog Boga divovsku Senku ovekovu. Njegovi epiteti "monarh" i "Zakonoda vac Univerzuma" imaju apstraktno znaenje koje dobro razume sva ki okultista koji, nita manje od bilo kog hrianina, veruje u Jedan Zakon to vlada univerzumom i istovremeno priznaje daje taj za kon neizmenljiv. On kae: S onu stranu svakog konanog postojanja i sekundarnih uzro ka, svih zakona, ideja i principa, postoji jedna INTELIGENCIJA ili UM (vou;), prvi princip svih principa, ta Vrhunska Ideja na kojoj su zasnovane sve ostale ideje (. . .) krajnja supstanca iz koje sve
if

Takoe i T'sang-t-ung-ky, od Vei Pa Janga.

671

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA stvari crpu svoje postojanje i sutinu, prvi i delatni uzrok celokupnog reda, sklada, lepote, izvrsnosti i dobrote, koji proimaju uni verzum. On se, zbog prevashodnosti i savrenstva, naziva Svevinje'' do bro, " b o g " (6 9e6q) i "bog iznad svega". Te reci se ne odnose, kao to pokazuje sam Platon, ni na " T v o r c a " , ni na " O c a " naih savremenih monoteista, ve na idealni i apstraktni uzrok. Jer, kako on kae, " t o , bog iznad svega, nije istina ili inteligencija, ve njihov O T A C " i nji hov Prvobitni Uzrok. Zar bi Platon, najvei uenik drevnih mudraca, i sam mudrac za koga je postojao samo jedan cilj u ivotu - I S T I N SKO Z N A N J E - ikad verovao u neko boanstvo koje zauvek proklinje i osuuje oveka zbog najmanje provokacije?^" N e , nipoto on, k o j i je smatrao v e l i k i m filozofima i uenicima istine samo one k o j i poseduju znanje o pravom postojanju za razliku od pukog privida, o veno postojeem za razliku od prolaznog i o onome to postoji traj no za razliku od onog to i l i , iezava i naizmenino se razvija i b i va uniteno.^' Speusip (Speusippus) i Ksenokrat (Xenocrates) su i l i njegovim stopama. JEDNO, izvor, nije imao postojanje u smislu k o j i tome pridaje smrtnik. " T i | j . i o v (slavljeni) boravi kako u centru, tako i u o b i m u , ali on je samo odraz Boanstva - due Sveta"'^^ - nivoa Kokerovo (Cocker) Hrianstvo i grka filozofija, X I , str. 377. Oajniki vapaj koji upuuje grof od Monlozijea (Montlosier) u svojim Misterijama ljudskog ivota {Mysteres de la Vie Humaine), str. 17, garancija je da taj Izvor "izvrsnosti i dobrote", za koji Je Platon pretpostavljao da pro ima Univerzum, nije ni njegovo Boanstvo, ni na Svet.
20 , Au spectacle de tant de grandeur oppose d celui de tant de misere, I 'esprit qui se met d observer ce vaste ensemble, se represente je ne sais quelle grande divinite qu' une divinite, plus grande et plus pressante encore, aurait comme brisee et mise en pieces en dispersant les debris dans tout l'Univers. 19

To "jo vee i jo egzaktnije boanstvo" nego stoje bog ovog sveta, po pret postavci tako "dobro" -jeste KARMA. A to istinsko Boanstvo jasno pokazuje da ono manje boanstvo, na unutranji Bog (zasad personalni) nema mo da zaustavi silnu ruku tog veeg Boanstva, UZROKA, koji pobuuju naa dela to stvaraju manje uzroke, koji se nazivaju Zakonom Odmazde. Vidi Razotkriveni Iziu, Pre vela, X I I (tom I). Platon: Parmenid, 141 E.

fli

672

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova

povrine kruga. Kist i Krug su univerzalna zamisao - stara koliko i sam ljudski um. Oni su prvi u dugom nizu, da tako kaemo, inter nacionalnih simbola, koji veoma esto izraavaju velike naune is tine, pored toga to se direktno odnose na psiholoke, pa ak i fizioloke misterije: a ovaj simbol je upravo te vrste i zasnovan je na najstarijoj ezoterikoj kosmogoniji. Nije nikakvo objanjenje ako kaemo, kao to to ini Elifas Levi, daje Bog, univerzalna ljubav, postoje uzrokovao da maska jedi nica iskopa ponor u enskom Dvojstvu, i l i haosu, na taj nain proiz veo svet. Osim stoje to gruba zamisao kao i svaka druga, nju je vrlo teko zamisliti, a da se ne izgubi potovanje prema suvie ovekolikim modusima Boanstva. Da bi izbegli takve antropomorfne zami sli, Inicijati nikad ne koriste izraz "Bog" da njime imenuju Jedan i Jedini Princip u Univerzumu. I pored toga - vemi u tome najstari j i m tradicijama Tajne Doktrine u itavom svetu - oni poriu da bi ta kav nesavren i ne ba ist posao ikad izvelo Apsolutno Savrenstvo. Nema potrebe da ovde pominjemo jo vee metafizike tekoe. Iz meu spekulativnog ateizma i tupavog antropomorfizma mora posto jati neko filozofsko sredstvo i neko pomirenje. Prisustvo Nevidljivog Principa u itavoj prirodi i njegovo najvie ispoljavanje na Zemlji ovEK -jedino moe pomoi da se resi taj Problem, koji je problem matematiara ije x uvek izmie domaaju nae zemaljske algebre. Indusi su pokuali da ga rese svojim avatarima, hriani misle da su ga resili - svojom boanskom Inkarnacijom. Egzoteriki - obe stra ne gree, ezoteriki su obe strane veoma blizu istine. Izgleda daje me u apostolima zapadnjake religije Pavle jedini shvatio - ako nije i otkrio - drevnu misteriju Krsta. Sto se tie ostalih koji su, unifikujui i individualizujui Sveopte Prisustvo, na taj nain sintetisali to Prisustvo ujedan simbol - sredinju Taku u Raspeu - time su oni pokazali da nikad nisu shvatili pravi duh Kristovog uenja i da su ga svojim tumaenjima degradirali na vie naina. Oni su zaboravili duh tog univerzalnog simbola i sebino ga monopolizovali - kao da se Neogranieno i Beskrajno ikad moe ograniiti i ulo viti jednim ispoIjavanjem, individualizovanom u jednom oveku, pa ak i narodu! etiri kraka znaka " X "^ iksastog krsta, i "hermetikog", koji po kazuje na etiri kardinalne take - dobro su razumeli mistiki umo vi Indusa, bramina i budista, hiljadama godina pre nego to se za 673

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA njega ulo u Evropi, i taj simbol se od pradavnih vremena nalazi svu da po svetu. O n i su savili krajeve tog krsta i napravili od njega svoju Svastiku, ^^^, danas Wan budistikih Mongola.^^ On podrazumeva da "Sredinja Taka" nije ograniena na jednog pojedinca, ma kako on bio savren i da je taj Princip (Bog) u oveanstvu, a da je oveanstvo, i sve ostalo u njemu, kao kapi vode u Okeanu, poto su e tiri kraja okrenuta etirima kardinalnim takama, usled ega se gube u beskonanosti. Pria se d a j e Isarim, jedan Inicijat, u Hebronu, na mrtvom Hermesovom telu naao dobro poznatu smaragdnu tablicu, koja, kae se, sadri sutinu hermetike m u d r o s t i . . . Na njoj je bilo napisano: Odvojite Zemlju od Vatre, suptilno od grubog. (. . .) Uspnite se sa Zemlje na Nebo a potom ponovo siite na Zemlju. Zagonetka krsta je sadrana u t i m recima, a njegova dvostruka misterija je reena - za okultistu. Filozofski krst, dve linije koje teku u suprotnim pravcima, hori zontalnom i vertikalnom, visina i irina, koji geometrizovano Bo anstvo deli u taki preseka i koja formira magijsko, ali i nauno etvorstvo, kad se upie u savreni kvadrat, predstavlja osnovu za okultiste. U njegovom mistikom domenu lei glavni klju koji otvara vrata svih nauka, i fizikih i duhovnih. On simbolizuje nae ljudsko postojanje, jer krug ivota okruuje etiri take krsta, koje u sukcesiji predstavljaju roenje, ivot, smrt i BESMRTNOST. "Vei se", kau alhemiari, "za etiri slova tetragrama raspore ena na sledei nain: slova venog imena su tu, mada ih moda isprva ne raspoznaje. U njima je kabalistiki sadran neizrecivi aksiom, i to je ono to uitelji nazivaju magikom arkanom." (Razotkrivena Izida) I opet: Svastika ]Q nesumnjivo jedan od najstarijih simbola drevnih Rasa. U naem veku, kae Kenet R. H. Mekenzi (Kenneth R. H. MacKenzie), {Kraljevska ma sonska enciklopedija), ona (Svastika) "preivela je u obliku malja" u mason skom bratstvu. Medu mnogim "znaenjima" koje joj autor daje, mi ne nalazimo ono najvanije, koje masoni oigledno ne znaju. 674

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova (Tau) i astronomski krst Egipta H - ^ istiu se na nekoliko otvora u ostacima Palenke. Na jednom od basso-relievos* palate u Palenki, na zapadnoj strani, nalazi se znak Tau, uklesan kao hijeroglif tano ispod figure koja sedi. Figura koja stoji i oslanja se na onu prvu pokriva svojom levom rukom glavu sedee figure velom inicijacije dok svojom desnom rukom, kaiprstom i srednjim prstom, pokazuje ka nebu. Taj poloaj je identian poloaju hrianskog episkopa koji daje blagoslov, ili onom u kome se esto prikazuje Isus tokom Poslednje veere. (. . .) Egipatski hijerofant ima etvr tastu kapu koju mora da nosi uvek tokom svojih ceremonija. (. ..) Savreno Tau, koje formira vertikalni (silazei muki zrak) i hori zontalna linija (materija, enski princip) i mundani krug bio je at ribut Izie, a jedino se nakon smrti egipatski krst polagao na grudi mumije. Ovakve etvrtaste kape nose i danas jermenski svetenici. Tvr dnja da je krst isto hrianski simbol koji je uveden na poetku nae ere zaista je udna kad nalazimo kako Jezekilj peati znakom Tau ela ludinih ljudi koji su se plaili Gospoda {Jezekilj, I X , 4), kako je on preveden u Vulgati. U drevnom jevrejskom pismu taj znak je bio oblikovan o v a k o ^ ( , ali je u izvornim egipatskim hijeroglifima on pisan kao savreni hrianski krst, + {Tat, simbol stabil nosti). I u Otkrivenju, "Alfa i Omega" (duh i materija), prvo i po slednje, peate ime svog Oca na elima izabranih (str. 323, tom I I ) . U Izlasku, Mojsije nareuje svom narodu da obelei stubove i gor nje grede svojih vrata krvlju, da ne bi "Gospod Bog" pogreio i uda rio neke od svog odabranog naroda umesto osuenih Egipana. A taj znak je Tau\ Identini egipatski runi krst, talisman ijom je po lovinom Horus dizao mrtve, nalazi se na izvajanim delovima rue vina u Fili. U ovom tekstu je dovoljno reeno o Svastici i o Tau-u. Uistinu se Krst moe pratiti do najveih dubina nepojmljivih arhajskih doba! Njegova misterija se produbljuje umesto da se razjanjava, jer ga nala zimo i na statuama Uskrnjih ostrva, u starom Egiptu, u Centralnoj Aziji, u obliku Tau-a i Svastike urezanog u stenama prehrianske
(Franc.) - Bareljefa, (nap. prev.)

675

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

Skandinavije, svuda! Autov Jevrejsko-egipatske misterije zbunjen je pred beskrajnim senkama koje on baca u prolost i nije u stanju da ga pripie nijednom posebnom narodu i l i oveku. On pokazuje targume (prevode Starog Zavetd) koje su preneli Jevreji, iji je smisao zamagljen prilikom prevoenja. U Isusu Navinu ( V i l i , 28) pie na arapskom, a u Jonatanovom Targumu se kae: "Kralja od Aija on raspe na drvo". Prevod iz Petoknjija oduzima dvostruku re (Vordsvort o Isusu Navinu)... Najudniji izraz te vrste je u Brojevima, XXV, 4, gde Onkalos (?) ita: "Raspni ih pred Gospodom (Jehovom) pre ma Suncu". "Ovde je re J^p"', zakucati ekserom za u Vulgati pre vedena ispravno sa razapeti (Fuerst). Sama konstrukcija te reenice je mistika." I jeste, ali je njen duh uvek pogreno shvatan. "Raspeti prema (ne nasuprot) Suncu" je fraza koja znai - inicirati. Ona potie iz Egi pta, a izvorno iz Indije. Ta zagonetka se moe odgonetnuti jedino ako njen klju potraimo u Misterijama Inicijacije. Inicirani adept, koji je uspeno proao sva iskuenja, bio bi zakaen, a ne zakucan ekserima, ve naprosto privezan na leaj u obliku Tau \ (u Egiptu), i l i Svastike bez etiri dodatna produetka (dakle, - + - , a ne 'P|) utonuo u duboki san (medu inicijatima u Maloj Aziji, Siriji, pa ak i Gornjem Egiptu se to do dana dananjeg naziva "Siloamov san"). On je ostavljan u tom stanju tri dana i tri noi, a govorilo se da za to vreme njegov Duhovni Ego aska sa "bogovima", silazi u Had, Amenti i l i Patalu (u zavisnosti od naroda) i ini milosre nevidlji vim biima, bilo duama ljudi, bilo elementalnim duhovima; njego vo telo je sve to vreme ostajalo u kripti hrama i l i nekoj podzemnoj peini. U Egiptu bi ono bilo ostavljano u sarkofagu, u Kraljevoj oda ji Keopsove piramide, a tokom noi, uoi treeg dana, bilo bi preneto na ulaz galerije, gde bi u odreenom asu zraci izlazeeg Sunca pali pravo na lice kandidata u transu, koji bi se probudio da ga inici raju Oziris i Tot, Bog Mudrosti. Neka italac koji sumnja u ovu tvrdnju proita hebrejske origina le pre nego stoje porekne. Neka pogleda neke od veoma sugestivnih egipatskih bareljefa, a posebno jedan iz hrama Filo, koji predstavlja scenu inicijacije. Dva Boga-Hijerofanta, jedan sa glavom sokola (Sun ce), a drugi sa glavom ibisa (IVlerkur, Tot, Bog Mudrosti i tajnog zna676

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova nja, pomonik Ozirisa-Sunca) stoje nad telom tek iniciranog kandi data. Oni, zapravo, sipaju na njegovu glavu dva mlaza vode (vode ivota i novog roenja), koji se prepliu u obliku krsta i puni su ma lih egipatskih krstova. To alegoriki predstavlja buenje kandidata (sada Inicijata) kad zraci jutarnjeg Sunca (Oziris) padnu na teme njegove glave (postoje njegovo telo u transu postavljeno na drveni Tau kako bi zraci pali na njega). Potom bi se pojavili Hijerofanti-Inicijatori i izgovorili svete reci, navodno Suncu-Ozirisu, a u sutini upu ene unutranjem Duhu-Suncu, koji prosvetljuje novoprobudenog oveka. Neka italac meditira na povezanost Sunca sa Krstom od najstarijih vremena, i u pogledu njegovih tvorakih moi i u pogle du sposobnosti duhovne obnove. Neka proui grob u Bet-Oksliju (Bait-Oxfy) iz perioda Ramzesa I I , gde e nai krstove svih oblika i poloaja. I opet, ima ih i na prestolu tog vladara i na fragmentu iz Dvorane predaka Tutmesa I I I , na kome je prikazano oboavanje Bakhan-Aleare, a uva se u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. Na toj izuzetnoj skulpturi i slici vidi se Sunev disk kako ija na egipatski krst, koji je postavljen na drugi jedan krst, savreno slian krstu sa Kalvarije. Drevni rukopis o t i m krstovima govori kao o "tvrdim leajima onih koji (duhovno) putuju, stoje in kojim sami se be raaju". Niz takvih krstolikih "leaja", na koji je postavljan i vezivan kandidat, baen u duboki trans na kraju njegove vrhunske inicijacije, naen je u podzemnim dvoranama egipatskih hramova nakon njiho vog razaranja. Dobri i sveti oci poput Kirila i Teofila koristili su ih slobodno, verujui da su ih tamo doneli i sakrili neki od novijih preo braenika u hrianstvo. Jedino su Origen, a posle njega Kliment Aleksandrijski, bolje znali o emu se radi. A l i , radije su o tome utali. I dalje, neka italac proui indijske "bajke", kako ih zovu orijen talisti, i seti se alegorije o Vivakarmanu, tvorakoj moi, velikom arhitekti sveta, koji se u Vedama naziva "svevideim bogom" koji je "rtvovao sebi samog sebe" (dakle. Duhovna Ega smrtnika su nje gova sutina, odnosno jedno sa njim). Seti te se da se on zove Deva Vardika, "graditelj bogova" i daje on taj koji u egzoterikoj alegoriji vezuje Surju (Sunce), svog zeta, na svoju tesarsku klupu (na Svasti ku u ezoterijskom predanju, poto je na Zemlji on Hijerofant Inicija tor), i odseca deo njegovog sjaja. I opet imajte na umu, Vivakarman je sin Joga-Sidhe, tj. Svete moi Joge, i proizvoa "vatrenog oruja", 677

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA magine Agneja-astre. Ta pria je detaljnije ispriana na drugom mestu. A u t o r kabalistikog spisa, k o j i smo ovde veoma esto c i t i r a l i , pita: Teorijska upotreba raspea mora daje nekako bila povezana sa personifikacijom tog simbola (poto strukturu rajskog vrta simbolizuje raspeti ovek). A l i , kako? I ta on pokazuje? Taj simbol je bio izvor mera, koji prati zakon ili plan stvaranja. ta prakti no, u pogledu oveanstva, moe da znai raspee? Opet, sama injenica to se koristi pokazuje da se ono smatralo predstavom funkcionisanja nekog sistema. to se tie delovanja tih numeri kih vrednosti, izgleda da se u njihovoj dubini krije jo vea du bina (to to raspeti ovek simbolizuje povezanost 113 : 355 sa 20.612 : 6.561). Pokazuje se da oni ne samo da deluju u kosmosu (. . .) ve izgleda da po zakonu srodnosti oni grade nae od nose prema nevidljivom duhovnom svetu, a izgleda i da su proroci znali za kariku koja ih povezuje. (. . .) Jo vie moramo razmi sliti o tome ako uzmemo u obzir da sposobnost izraavanja tog za kona, egzaktno, pomou Z^ro/'eva, jasno defmie jedan sistem koji nije bio sluajnost u tom jeziku, ve sama njegova sutina, i pri padao je njegovom primarnom organskom sklopu; zato ni taj jezik, ni matematiki sistem koji mu je pridodat nisu mogli biti ljudska izmiljotina, osim ukoliko oba nisu bila zasnovana najednom pret hodnom jeziku, koji je kasnije zastareo (. . .) (str 205) A u t o r ove tvrdnje d a l j i m razjanjavanjem dokazuje i otkriva taj no znaenje vie bukvalnih pria, pokazujui d a j e verovatno t ^ S ovek b i o prvobitna re: (. . .) sama prvobitna re koju su imali Jevreji, ko god da su oni b i l i , koja je svojim zvukom nosila ideju oveka. Sutina te reci je bila 113 (numerika vrednost te reci) od poetka i sadrala je iska zane elemente kosmikog sistema. To pokazuje indijski Vitoba - o b l i k Vinua - kao to smo ve re k l i . L i k Vitobe, k o j i i m a ak i rupe od eksera na stopalima^"pred vidi Mjuirov Induski panteon u kome na levom stopalu Vitobinog kipa postoji rupa od eksera. 678

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova stavlja lik raspetog Isusa, u svim detaljima izuzev krsta, a da se pod tim podrazumevao COVEK, pokazuje nam injenica da se Inicijatpo novo raao nakon svog raspea na DRVETU IVOTA. TO "drvo" je, za to to su ga Rimljani koristili kao spravu za muenje i zbog neznanja ranih hriana, danas egzoteriki postalo drvo smrtil I zato, jedno od sedam ezoterikih znaenja, koje su mistiki izu mitelji tog sistema podrazumevali pod tajnom Raspea - koja je razra ena i usvojena u vreme kada su po prvi put ustanovljene MISTERIJE - otkrivamo u geometrijskim simbolima koji sadre priu o evolu ciji oveka. Jevreji, iji je prorok Mojsije bio veoma uen u ezoterikoj mudrosti Egipta, koji su svoj numeriki sistem preuzeli od Feniana, a kasnije od pagana, od kojih su pozajmili veinu svoje kabalistike mistike, veoma dovitljivo su usvojili kosmike i antropo loke simbole "neznaboakih" naroda u svojim posebnim tajnim spisima. Iako je hrianska religija danas izgubila klju za njih, rani kompilatori hrianskih misterija dobro su poznavali ezoterijsku fi lozofiju i jevrejsku okultnu metrologiju i vesto je koristili. Oni su uzeli re ai (jedan od jevrejskih izraza za OVEKA) i koristili je u vezi sa reju Sanah, "lunama godina", koja je mistiki snano po vezana sa imenom Jehove, navodnog Isusovog "oca", i ugradili su tu mistiku ideju u jednu astronomsku vrednost i formulu. Izvorna ideja o "oveku Raspetom" u Prostoru svakako pripada drevnim Indusima, a Mjuir {Muir) u svom Induskom Panteonu to po kazuje na crteima koji predstavljaju Vitobu. Platon ju je usvojio u svom Krstu u Prostoru, X ? "drugom Bogu koji se utisnuo na Uni verzum u obliku Krsta", dok je i Krina, takode, na slian nain pri kazan kao "raspet" (vidi Spomenike hrianstva dr Lendija (Lundy), slika 72). U Starom Zavetu, opet, to se ponavlja u udnom nalogu da se ovek razapne pred Gospodom, Suncem - to nije nikakvo pro roanstvo, ve ima direktno faliko znaenje. U odeljku II navedenog, veoma sugestivnog dela o znaenju kabale - Jevrejsko-egipatska mi sterija, ponovo itamo: Taj simbol, ekseri sa krsta, imaju oblik vrha koji odgovara pira midi, a dralje kao zailjeni kvadratni obelisk, ili faliki simbol. Poloaj tri eksera na Covekovim udovima na krstu formiraju Trougao, u ijim je temenima po jedan ekser. Rane ili stigmata na udovima nesumnjivo formiraju etiri temena Kvadrata. (. . .) Tri eksera i 679

TAJNA DOKTRINA

ANTROPOGENEZA

tri rane daju ukupno 6, to oznaava 6 povrina razvijene kocke (koja formira krst, i l i ovekoliki oblik, ili 7, ako se raunaju tri horizontalne i etiri vertikalne preke) na koji je postavljen ovek, a to sa svoje strane ukazuje na krunu meru prenetu na ivice ko cke. Jedna rana na stopalu deli se na dve kada se stopala razdvoje, to ukupno ini tri, etiri kad se razdvoje, ili ukupno 7 - to je jo jedan veoma sveti (i kod Jevreja) osnovni enski broj. I tako, dok geometrijsko i numeriko itanje dokazuje faliko i l i seksualno znaenje "eksera za raspinjanje", kratke primedbe koje smo o njima naveli ukazuju na njihovo mistiko znaenje i vezu, tj. odnos prema Prometeju. On je jo jedna rtva, jer je razapet na Krstu Ljubavi, na steni ljudskih strasti, to je njegovo posveeno r tvovanje zarad duhovnog elementa u oveanstvu. Sad, prvobitni sistem, tj. dvostruki znak koji nosi ideju Krsta, ni su "izmislili ljudi", poto u njegovoj osnovi stoji Kosmika zamisao i duhovna predstava boanskog Ego-oveka. Kasnije se to proirilo u divnu ideju koju su usvojile i prikazale Misterije, ideju obnovlje nog oveka, smrtnika, koji se, raspinjui putenog oveka i njegove strasti na Prokrustovoj postelji za muenje, ponovo rodio kao be smrtnik. Ego-Dua, ostavljajui za sobom kao praznu larvu, telo i votinjskog oveka vezanog za Krst Inicijacije, postaje slobodna kao leptir. Jo kasnije, usled postepenog gubljenja duhovnosti, krst je u kosmogoniji i antropogoniji postao puki faliki simbol. K o d ezoterika, od najstarijih vremena je Univerzalna dua, i l i anima mundi, materijalni odraz Nematerijalnog Ideala, bila Izvor ivota svih bia i ivotnog principa tri carstva; kod hermetikih f i lozofa ona je bila sedmostruka, kao i kod svih drevnih naroda. Jer, ona se predstavlja kao sedmostruki krst ije su grane svetlost, toplota, elektricitet, zemaljski magnetizam, astralno zraenje, kretanje i Inteligencija, odnosno ono to neki nazivaju samosveu. Kao to smo ve rekli, davno pre nego to su hriani prihvatili krst i l i znak krsta kao simbol, taj znak je korien za raspoznavanje medu adeptima i iskuenicima, a oni su nazivani Hrestima (od rei Hrestos, ovek iskuenja i patnje). Elifas Levi kae: Znak krsta koji su prihvatili hriani ne pripada iskljuivo nji ma. On je kabalistiki i predstavlja suprotstavi]enost i etvorostru680

Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova ku ravnoteu elemenata. U okultnim stihovima Oenaa mi vidimo da su u poetku postojala dva naina da se on formira, i l i u najma nju ruku dve veoma razliite formule da se izrazi njegovo znaenje - jedna rezervisana za svetenike-inicijate, i druga koja se saoptavala iskuenicima i neupuenima. Tako je, na primer inicijat, prinosei ruku elu, govorio: Jer tebi, i potom bi dodavao: pripa da, i nastavljao, dok je prinosio ruku grudima - carstvo, potom, svom levom ramenu - pravda, desnom ramenu - / milost. Potom bi spojio obe ruke, govorei: kroz cikluse stvaranja: "Tibi sunt Malchut et Geburah et Chassedper Aionas " - to je znak krsta, apsolutno i velianstveno kabalistiki; usled profanacije gnostici zma, taj znak je militantna i zvanina crkva potpuno izgubila. (Dogma i ritual, tom II, str 88) Ta " m i l i t a n t n a i zvanina C r k v a " uinila je i vie: poto se poslu ila o n i m to j o j nikad nije pripadalo, ona je uzela samo ono to su i m a l i " p r o f a n i " , kabalistiko znaenje mukih i enskih Sefirot. Ona nikad nije izgubila unutranje i vie znaenje, poto ga nikad nije ni znala - uprkos L e v i j e v o m ulagivanju R i m u . Znak krsta k o j i je usvo j i l a rimokatolika crkva bio jefaliki od samog poetka dok je pra voslavni krst b i o krst iskuenika, H R E S T .

681

XXIII UPANIADE U GNOSTIKOJ L I T E R A T U R I

Kingovi Gnostici podseaju nas da grki jezik ima samo jednu re koja znai i samoglasnik i glas, i daje to navelo neupuene na mnoga pogrena tumaenja. Zahvaljujui tom jednostavnom sazna nju, moemo pokuati da poredimo i osvetlimo sa vie svetlosti nekoliko mistikih spisa. Zato se rei koje se tako esto koriste u Upaniadama i Puranama, "Zvuk" i "Govor", mogu uporediti sa gnostikim "Samoglasnicima" i "Glasovima" gromova i Anela u Otkri venju. Isto erno nai i u Pistis Sofiji, ali i drugim starim odlomcima i rukopisima. ak je i autor dela Gnostici i njihovo naslee zapazio to kao injenicu. Preko Hipolita, jednog od ranih crkvenih otaca, saznajemo staje Markos (Marcos) - pre pitagorejski nego hrianski gnostik, a kabalista sasvim sigurno - primio kroz svoje mistiko otkrivenje. Kae se da se: (. . .) Markosu otkrilo sedam nebesa^ (. . .) od kojih je svako zvu alo kao jedan samoglasnik, a spojeni zajedno nainili su potpunu himnu. Jasnije reeno: ''Zvuk koji je sputen dole (sa tih sedem nebesa) na Zemlju postao je tvorac i roditelj svih stvari koje e nastati ovde na Zemlji" (vidi Hipolit, V I , 48 i Kingovi Gnostici, str. 200). Kad se sa okultne frazeologije ovo prevede na jo jednostavniji jezik, to e glasiti: "Sedmostruki LoGOS se izdiferencirao na sedam Logosa, i l i tvorakih moi (samoglasnika), oni (sekundarni Logosi, i l i "Zvuk") stvorih su sve na Zemlji."
1,

'Nebesa" su isto to i "Aneli", kao to smo ve rekli.

682

Upaniade u gnostikoj literaturi Svakako da onaj ko je upoznat sa gnostikom literaturom teko moe a dau Apokalipsi Sv. Jovana ne v i d i delo koje pripada istoj ko li miljenja. Jer Jovan kae; Sedam gromova pustie svoje glasove ( . . . ) i j^ samo to ne zapisah (. . .) (ali) uh glas sa neba koji mi govori: "Zapeati te stvari koje je sedam gromova izgovorilo i ne zapisuj i h . " (Oticrivenje, pogl. X, 3, 4) Isto uputstvo je dato i Markosu, a takode i s v i m mgim. poluinicijatima i potpunim Inicijatima. Pa ipak, identinost ekvivalentnih izraza k o j i se koriste, kao i ideje koje su u osnovi, uvek odaju deo tajne. U svakoj misteriji koja je alegorijski otkrivena moramo da tra imo vie od jednog znaenja, posebno u onima u k o j i m a se pojav ljuje broj sedam i njegov umnoak sa sedam, odnosno etrdeset devet. Sada, kada od rabina Isusa (u Pistis Sofiji) njegovi uenici trae da i m otkrije "misterije Svetlosti tvog (njegovog) Oca'' (tj. vieg SOPSTVA prosvetljenog inicijacijom i Boanskim znanjem), Isus odgovara: Traite li vi te misterije? Nema misterije izvrsnije od one koja e vau duu uvesti u Svetlost Svetlosti, na mesto Istine i Dobra, na mesto gde nema ni mukog ni enskog, ni oblika uopte, ve samo Svetlosti, vene, o kojoj se ne moe govoriti. Zato nita nije izvrsnije od misterija za kojima tragate, osim MISTERIJE sedam jeva, a nijedno ime nije izvrsnije od tili samoglasnika. Govorei o "Vatrama" komentar kae: Sedam Oeva i etrdeset devet Sinova bljete u T A M I , ali su svi oni IVOT i SVETLOST i njihovo nastavljanje kroz Veliko Doba. Sada postaje oigledno da je u s v i m ezoterijskim tumaenjima egzoterikih verovanja, izraenih u alegorikom obliku, u sutini sta jala ista ideja - osnovni broj sedam, zbir tri i etiri, k o j i m a prethodi boansko T R I ( / \ ) to i n i savreni broj deset. Isto tako, ti brojevi se podjednako odnose i na vremenske pe riode, na metafiziku i fiziku kosmografiju, kao i na oveka i sve drugo u v i d l j i v o j p r i r o d i . Zato su t i h Sedam samoglasnika sa svojih 683
samoglasnika i njihovih ETRDESET I DEVET MOI, i njihovih bro

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

etrdeset devet moi identini sa induskim tri i Sedam Vatri, zatim sa numerikim misterijama persijskog Simorga, te sa misterij ama jevrejskih kabalista. Ovi poslednji, koji su umanjili brojeve (njihov na in maskiranja), tvrdili su daje trajanje svake naredne od sedam obnova planete (onoga to ezoterijskim jezikom nazivamo Krugom) na samo 7.000 godina, umesto, stoje verovatnije, 7.000.000.000 go dina, i pripisali univerzumu ukupni vek od samo 49.000 godina (uporedi sa odeljkom "Braminska kronologija "). Sad, Tajna Doktrina daje klju koji nam na osnovu neporecive komparativne analogije pokazuje daje osnov svih drugih slinih alegorija Garuda, alegorijski i udovini pola ovek, pola ptica Vahan, i l i nosilac na kome jae Vinu (koji je "Kala", vreme). On je indijski Feniks, amblem ciklikog i periodikog vremena, "ovek-lav", Singha, ijih su slika prepuni takozvani "gnostiki na kiti".' Iznad sedam zraka lavove krune, poklapajui se sa njihovim takama, u mnogo sluajeva stoji sedam samoglasnika grke azbu ke AEHIOYQ, koji svedoe o Sedam Nebesa. To je Solarni lav i amblem Solamog ciklusa, kao stoje Garuda^ amblem velikog ciklusa, "Maha-Kalpe ", koja je vena koliko i Vinu, i, naravno, amblem Sunca i Solamog ciklusa. To pokazuju detalji ale gorije o njemu. Prilikom roenja, Garuda je zbog svog "zaslepljujueg sjaja " pobrkan sa Agnijem, Bogom Vatre, pa je zato nazvan Gaganevara, "gospodar nebesa". A opet, to to ga predstavljaju kao Ozirisa i pomou mnogo glava alegorijskih udovita na (gnostikim) gemama Abraksasa, sa glavom i kandama orla i l i sokola (solame
Kao to priznaje King, veliki autoritet za gnostike starine, ti gnostiki na kiti nisu delo gnostika, ve pripadaju prehrianskom periodu i delo su aro bnjaka (str. 241). Oigledan je izuzetan nedostatak intuicije kod orijentalista i starinara, ne kadanjih i sadanjih. Tako Vilson, prevodilac Vinu Purane, u svom Predgo voru izjavljuje da u Garuda Purani "nije naao nikakvu priu o roenju Garude". Ako imamo u vidu daje u toj Purani izneta pria o "Stvaranju" u celini, a daje Garuda isto tako vean kao i Vinu, Maiia-Kalpa, i l i Veliki i votni Ciklus, koji poinje i zavrava se ispoljavanjem Vinua, kakva se druga pria o roenju Garude moe oekivati!

684

Upaniade u gnostikoj literaturi ptice), oznaava Garudin solami i cikliki karakter. Njegov sinje atabu, ciklus od 60.000 godina. Kao to dobro primeuje K. V. King: Kakvo god daje primamo znaenje (geme sa solamim lavom i samoglasnicima), on je verovatno u tom svom obliku uvezen iz INDIJE, tog pravog izvora gnostike ikonografije. (Gnostici, str. 218) Misterije sedam gnostikih samoglasnika, koje izgovaraju gro movi Sv. Jovana, mogu se razreiti jedino pomou prvobitnog i izvornog okultizma Arjavarte, koji su u Indiju doneli prvobitni bramini, bili inicirani u centralnoj Aziji. I to je okultizam koji mi pro uavamo i nastojimo da stoje mogue vie objasnimo na ovim stranicama. Naa doktrina o sedam Rasa i Sedam Krugova ivota i evolucije na naem zemaljskom lancu sfera moe se nai ak i u Otkrivenju Jovanovom." Kad su sedam "gromova", i l i "zvukova" i l i "samoglasnika" -jedno od sedam znaenja je to da se svaki od tih sedam samoglasnika direktno odnosi na nau sopstvenu Zemlju i sedam Korenskih Rasa u svakom krugu - "progovorili svojim glasovima" - ali su zabranili Vidovnjaku da ih zapie i nagnali ga da "zapeati te stvari" - staje uinio Aneo "koji stoji na nebu i na zemlji"? On je podigao svoju ruku ka nebu i "zakleo se onim koji ivi uvek i zauvek (. . .) da nee vie biti vremena"". " A l i u da nima glasa sedmog anela, kad se on zauje, Misterija Boga (Ci klusa) e se zavriti" (X, 7), to teozofskim renikom znai da e, kad se zavri Sedmi Krug, Vreme prestati. "Nee vie biti vremena", veoma prirodno, poto e nastati Pralaja i na zemlji nee ostati niko da belei vremenske periode tokom tog periodinog razaranja i zastanka svesnog ivota. Dr K i n i l i (Kenealy) i drugi veruju da su rabini svoja uenja (nji hovu kalkulaciju ciklikih sedam i etrdeset devet) doneli iz Haldeje. To je vie nego verovatno. A l i , Vavilonjani, koji su imali sve te cikluse i pouavali o njima samo u svojim velikim misterijama inici jacije u astroloku magiju, dobili su svoju mudrost i uenost iz Indije. " * Vidi Otkrivenje, XVII, stihovi 2 i 10, i Knjigu Levitsku, XXIII, stihovi 15 do 18; prvi pasus govori o "Sedam Kraljeva", od kojih je/e? nestalo, a drugi govori o "Sedam Sabata", itd. 685

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA Zato nije teko da u njima prepoznamo nau sopstvenu ezoteriku doktrinu. U svojim tajnim proraunima, Japanci imaju iste cifre za svoje cikluse. Sto se tie bramina, njihove Purane i Upaniade su dobar dokaz za to. One su se u potpunosti prelile u gnostiku litera turu, i braminu je dovoljno samo da proita Pistis Sofiju^ da bi pre poznao i m o v i n u svojih predaka, ak i to se tie frazeologije i me tafora. Uporedite - u Pistis Sofiji uenik kae Isusu: Rabi, otkri nara Misterije Svetlosti (tj. "Vatre znanja i prosvetljenja") (...) dosad smo uli da pria kako postoji jo jedno krtenje dimom i jo jedno krtenje duhom Svete Svetlosti (tj. Duhom VATRE). Jovan o Isusu kae: Ja vas krtavam vodom, ali (...) on e vas krstiti Svetim Duhom i Vatrom. (Matej, III, 2) On g o v o r i ezoterijski. Pravo znaenje te izjave je veoma dubo k o . Ono znai da Jovan, n e i n i c i r a n i asketa, ne moe s v o j i m ue n i c i m a da prenese mudrost koja prevazilazi misterije povezane sa n i v o o m materije (postoje voda simbol materije). Njegova gnoza]Q b i l a gnoza egzoterike i ritualne dogme, doslovne pravovernosti,* dok e mudrost k o j u e im o t k r i t i Isus, Inicijat u vie misterije, b i t i vieg karaktera, jer je to " V A T R A " , Mudrost istinske gnoze \ pravog duhovnog prosvetljenja. Jedna j e bila VATRA, druga D I M . Z a M o j s i ja je ona bila Vatra na planini Sinaj i usaena duhovna mudrost, za Pistis Sofija je izuzetno vaan dokument, pravo Jevandelje gnostika, koje je nasumice pripisano Valentinu, ali je, mnogo verovatnije, po svom poreklu prehriansko delo. Svare {Sc}iwartze) ]e u Britanskom muzeju sluajno otkrio ovo delo u koptskom rukopisu i preveo ga na latinski, nakon ega je tu latin sku verziju objavio Peterman 1853. godine. U samom tekstu se autorstvo pri pisuje apostolu Filipu, koga Isus moli da sedne i zapie otkrivenje. Ono je pravo i moralo bi da bude kanonsko kao i sva druga Jevandelja. Na nesreu, do dana dananjeg ono nije vraeno u originalno stanje. U Ciklusu Inicijacije, koji je bio veoma dug, voda je predstavljala prvi i najnii korak ka proienju, dok iskuenja povezana sa Vatrom dolaze poslednja. Voda je mogla da obnovi samo materijalno telo, a jedino VATRA telo unu tranjeg Duhovnog oveka. 686

Upaniade u gnostikoj literaturi

mase "naroda" u nizini, za profane, ona je bila planina Sinaj u {kroz) dim, tj. egzoterike ljuture ortodoksnog i l i sektakog ritualizma. Sada, imajui u vidu ovo to je navedeno, proitajte dijalog iz meu mudraca Narade i Davamate u Anugiti (epizodi iz Mahabharate), rukopisu o ijoj drevnosti i vanosti moete da se obavestite u Svetim knjigama Istoka, u ediciji profesora Maksa Milera.' Narada raspravlja o dahovima "vetrova ivota", kako se oni zovu u nespre tnom prevodu reci kao to su Prana, Apana, itd, ije se puno ezoterijsko znaenje i primena na pojedinane funkcije teko moe objasniti na engleskom. On kae o toj nauci: (...) uenje Veda glasi da su sva boanstva zapravo vatra i znanje o tome se javlja meu braminima, praeno inteligencijom. Pod "Vatrom", kae komentator, on misli na SOPSTVO. Pod "inte ligencijom", kau okultisti, Narada ne misli ni na "diskusiju", ni na "argumentovanje", kao to veruje Arduna Misra, ve zaista na inte ligenciju, i l i usvajanje Vatre Mudrosti u egzoterikom ritializmu za profane. To je glavna briga bramina (to su prvi dali primer ostalim narodima, koji su zato antropomorfizovali i uinili putenim najvee metafizike istine). Narada to ini jasnim, poto kae: "Dim te Va tre, koji je izvanredne slave, pojavljuje se u obliku tame" (vaistinu!) "njegov pepeo (je) strast, a dobrota je ono sa ime u vezi se prinosi rtva": tj. ona sposobnost u ueniku koja ceni suptilnu istinu (plamen), koja stremi ka nebu, dok objektivna rtva stoji kao dokaz i znakpobonosti samo za profane. Jer, ta bi Narada mogao da podrazumeva pod tim kad pouava da "oni koji razumeju rtvu razumeju Samanu i Vjanu kao glavnu (rtvu), a "Pranu i Apanu samo kao delove rtve (. . .) dok je izmeu njih Vatra (. . .) koja je sjajno sedite Udane, kako smatraju bramini. Po pitanju onoga to razlikuje te pa rove, ujte ta kaem o tome. Dan i no su par, izmeu njih je Vatra (...) Ono to postoji i ono to ne postoji je par; izmeu njih je Vatra, itd", a nakon svakog takvog kontrasta, Narada dodaje: "To je sjajno sedite za Udanu po miljenju bramina." Sad, mnogi ne znaju potpuno znaenje termina kao to su Samana i Vjana, Prana i Apana, za koje je objanjeno da su "vetrovi
7

Vidi Uvod mr Kainata Trimbaka Telanga {Kashinath Trimbalc Telang).

687

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA ivota" ( m i kaemo " p r i n c i p i i njihove odgovarajue sposobnosti i ula"), k o j i se nude U d a n i , takozvanom glavnom "vetru ivota" (?), za k o j i se kae da deluje u s v i m zglobovima. Zato italac, k o j i ne zna da re "Vatra" u t i m alegorijama znai i "Sopstvo" i vie boansko znanje, nee razumeti nita od toga; i zato e on potpuno prevideti poentu nae rasprave, kao to su prevodioci, pa ak i urednik, v e l i k i oksfordski sanskritolog Maks M i l e r , prevideli pravo znaenje Naradinih reci. Egzoteriki, svo to nabrajanje "vetrova ivota" zna i, naravno, priblino ono to se pretpostavlja u fusnotama, naime: Izgleda daje smisao toga sledei (. . .) zemaljski ivot postoji za hvaljujui delovanju vetrova ivota koji su vezani za SOPSTVO i vode njegovom ispoljavanju kao individualne due. (?) Od njih Samanu i Vjanu kontroUu i dre na uzdi Prana i Apana. (...) Ove dve, pak, zauzdava i kontrolie Udana, koja zato kontrolie sve. A kontro la toga, to bi bila kontrola svih pet (...) vodi Vrhunskom Sopstvu. (Anugita u Svete knjige Istoka, tom VIII, str. 259) Ovo je dato kao objanjenje teksta to belei reci bramina k o j i pripoveda kako je dosegao krajnju Mudrost joge i na taj nain ste kao svo znanje. Rekavi daje " p o m o u SOPSTVA opazio sedite koje boravi u SOPSTVU", gde boravi Braman slobodan od svega, i obja njavajui d a j e taj neunitivi princip potpuno van opaaju ula (tj. pet "vetrova ivota"), on dodaje da "usred t i h (vetrova ivota) k o j i se kreu po t e l u i guraju jedan drugog, p l a m t i Vaisvanara, sedmostruka Vatra. Ta "Vatra", prema komentaru Nilakante (Nilakantha), isto j e to i "Ja", SOPSTVO, koje j e cilj asketa (Vaisvanara j e izraz ko ji se esto upotrebljava za Sopstvo). Potom braman nastavlja da na braja ta se podrazumeva p o d reju "sedmostruka" i kae: Nos (miris), jezik (ukus), oko, koa i uho kao peto, um i razumevanje, to su sedam jezika plamena Vaisvanare (. . .) to su se dam (vrsta) goriva za mene (. .) to su sedam velikih svetenika koji slue. To je astronomski i kosmiki klju. Vaisvanara je Agni, sin Sunca, i l i Vivamaras, ah u psiho-metafizikoj simbolici to je SOPSTVO, U smislu neodvojenosti, tj. i boansko i ljudsko. Ovde govornik personifikuje pomenuto boansko SOPSTVO. 688

Upaniade u gnostikoj literaturi

Tih sedam svetenika prihvatio je Arduna Misra u smislu "due razlikovane kao onoliko (dua, i l i principa) koji se odnose na tih se dam moi" i, najzad, izgleda da prevodilac prihvata to objanjenje i nevoljno priznaje da "oni moda" to znae iako ih on sam shvata u smislu "moi sluha, itd. (ukratko, fizikih ula) kojima vlada ne koliko boanstava" (vidi loc. cit., str. 259, fusnota 6). A l i , ta god to moglo da znai, bilo u naunom, bilo u ortodok snim tumaenjima, ovaj pasus na str. 259 objanjava Naradine izjave sa str. 276 i pokazuje da se one odnose na egzoterike i ezoterike metode i kontrastira ih. Zato su Samana i Vjana, iako potinjene Prani i Apani, a sve etiri Udani, u pogledu postizanja Pranajame (uglavnom hata-joge, i l i "nieg" oblika Joga) ipak nazvane glavnim rtvama, jer, kao to ispravno primeuje komentator, "njihovo delovanje je od veeg praktinog znaaja za vitalnost", tj. one su najgru blje i nude se kao rtva, da nestanu, da tako kaemo, u osobini tame te Vatre i l i njenom D I M U (pukom egzoterijskom, ritualnom obliku). A l i , Prana i Apana, iako su prikazane kao podreene (zato to su manje grube i l i proienije) izmeu sebe imaju VATRU: Sopstvo i tajno znanje koje to Sopstvo ima. Isto vai i za dobro i zlo, i za "ono to postoji i ono to ne postoji"; svi ti "parovi"'" imaju Vatru izmeu sebe, tj. ezoteriko znanje. Mudrost boanskog SOPSTVA. Neka oni
Uporedi sa tim "parovima suprotnosti" u Anugiti "parove" Eona u ra zraenom sistemu Valentina, najuenijeg i najdubljeg uitelja gnoze. Po to "parovi suprotnosti", muko i ensko, potiu iz Akae (nerazvijene i razvijene, diferencirane i nediferencirane, i l i SOPSTVA, i l i Praapatija), zato su i Valentinovi "parovi" mukih i enskih Eona pokazani kako emaniraju iz Bitosa, prepostojee vene Dubine, a u svojoj sekundarnoj emanaciji iz Ampsiu-Ouraana ( i l i vene Dubine i Tiine), drugog Logosa. U ezoterikoj emanaciji postoji sedam glavnih "parova suprotnosti", a i u Valentinovom sistemu ih je bilo 14, i l i dvaput sedam. Epifanije, koji je neispravno prepisao, "prepisao je jedan par dvaput", kako misli K. V. King "pa zato do daje jo jedan par na onih ispravnih 14" {Gnostici, itd. str. 263-4). Ovde King zapada u suprotnu greku: nema 15 parova Eona (maska), ve 14, poto ]c prvi Eon ono iz ega emaniraju ostali, jer je Dubina i Tiina prva i jedina emanacija iz Bitosa. Kao to kae Hipolit: "Valentinovi Eoni su oigledno est korena Simona (Maga)", sa sedmim, Vatrom, na elu. A to su: Um, Inteligen cija, Glas, Ime, Razum i Misao, potinjeni VATRI, viem sopstvu, ili tano "Se dam Vetrova" i l i "Sedam svetenika" iz Anugite.

689

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

koji su zadovoljni Dimom te VATRE ostanu tu gde jesu, to jest, u egi patskoj tami teolokih izmiljotina i bukvalnih tumaenja. Ovo je napisano samo za zapadnjake prouavaoce okultizma i teozofije. Pisac ove knjige ne pokuava da objasni ove stvari ni Indusima, koji imaju svoje Gume, ni orijentalistima, koji misle da zna ju vie od svih prolih i sadanjih Gurua i Riija zajedno. Ovi prilino dugaki citati i primeri su neophodni makar samo da ukazu prouavaocu na dela koja mora da proui kako bi od tog poreenja imao korist i stekao znanje. Neka proita Pistis Sofiju u svetlosti Bhagavad Gite, Anugite i drugih, pa e onda Isusova izjava u Gnostikom Jevanelju postati jasna, a maska bukvalnog znaenja nestae zauvek. Proitajte sledee i uporedite to sa objanjenjem iz upravo na vedenih induskih spisa:
( . . . ) ! nijedno ime nije izvrsnije od tih (sedam) samoglasnika. Ime u kome su sadrana sva imena, sve Svetlosti i sve (etrdeset de vet) moi, i ako ga ovek zna, ako napusti svoje materijalno telo, nikakav Dim (tj. nikakva teoloka obmana),^^ nikakva tama ni Vla dalac Sfera (nikakav lini Genij i l i planetarni Duh zvani Bog) ni Sudbina {Karma) nee moi da zadre duu koja zna to ime (. . .) Ako ona izgovori to (Ime) Vatri, tama e pobei ( . . . ) A ako izgo vori to ime (. . .) svim njenim Moima, ak i Barbelu," Nevidlji vom Bogu i trostruko-monim Bogovima, vrlo brzo, poto on iz govori to ime na tim mestima, svi e se oni potresti i popadati je dan preko drugog i bie spremni da se istope, ispare i nestanu, viui glasno: "O Svetlosti nad svim Svetlostima, koja si u Bez graninoj Svetlosti, seti se i nas i proisti nas!"

Lako je da se vidi ko je ta Svetlost i Ime: svetlost Inicijacije i ime "Vatre-Sopstva", koje nije ime, nije delo, ve duhovna, veno iva Mo, via ak i od "Nevidljivog Boga", postoje ta Mo
O N A SAMA.

Ne nuno samo u smrti, ve tokom Samadija i l i mistikog transa. Sve reci i reenice u zagradi stavio je pisac ove knjige. Ovo je direktni pre vod sa latinskog rukopisa iz Britanskog muzeja. Kingov prevod u Gnosticima suvie se slae sa gniosticizmom kako ga objanjavaju crkveni oci. Barbelo je jedan od tri "Nevidljiva Boga" i, kao to vemje K. V. King, uklju uje "boansku majku Spasiteljevu", tanije Sofiju Ahamot (vidi str 359).

690

Upaniade u gnostikoj literaturi

A l i , ako vini i ueni autor dela Gnostici i njihovo naslede, u ci tatima koje je preveo, nije imao dovoljno sluha za duh alegorije i mi stike u pogledu navedenog dela, Pistis Sofije - drugi orijentalisti uinih su i mnogo gore stvari. Poto nisu ni intuitivno opazili da gnostika Mudrost potie iz Indije jo vie nego gnostike "geme", mnogi od njih, poev od Vilsona, a zakljuno sa dogmatinim Veberom, izneli su najneobinije zablude u pogledu gotovo svakog simbola. Ser M. Monije Vilijams {Monier Williams) i drugi pokazuju veoma odluan prezir prema "ezoterikim budistima", kako sada nazivaju teozofe; pa ipak, nijedan prouavalac okultne filozofije nikad nije pobrkao neki ciklus sa ivim ovekom i obrnuto, kao to ueni orijentalisti veoma esto ine. Jedan i l i dva primera mogu mnogo ivopisnije da ilustruju ovu tvrdnju. Hajde da izaberemo najpoznatiji. U Ramajani, Garuda se naziva "ujakom po majci Sagarinih 60.000 sinova", a Ansumat, agarin unuk, "neakom 60.000 ujaka" koje je do pepela spalio pogled Kapile, "Puruotame" ( i l i beskrajnog Duha), koji je doveo do toga da nestane agarin konj spreman za Avamedhu (rtvu konja). A opet, Garudin s i n " - poto je sam Garuda Maha-Kalpa i l i veliki ciklus - ataju, kralj pernatog plemena, kad gaje smrtno ranio Ravana koji nosi Situ - kae, govorei o sebi:
Pre 60.000 godina, o Kralju, ja sam roen.

Nakon toga, okrenuvi lea Suncu, on umire. ataju je, naravno, ciklus od 60.000 godina unutar velikog ciklu sa GARUDE; otuda se on predstavlja kao njegov sin, ili neak, ad libitum, poto se itavo znaenje sastoji u tome to je on prikazan kao neki od Garudinih potomaka. Onda je, opet, tu D i t i - Majka Maruta - iji su naslednici i potomci pripadali potomstvu Hiranjake "iji je broj bio 770 miliona ljudi" (vidi Padma Puranu). Sve te prie su proglaene besmislenim fantazijama i budalatinama. A l i - Istina je erka Vremena, svakako, a vreme e to pokazati. U meuvremenu, ta moe biti lake od toga da bar pokuamo da proverimo hronologiju Purana? Bilo je vie Kapila, ali Kapila koji je pobio potomke kralja agare - 60.000 snanih momaka U drugim Puranama ataju je sin Arune, Garudinog brata, a Aruna i Ga ruda su Kajapini sinovi. A l i , sve je to spoljanja alegorija.

691

TAJNA DOKTRINA #

ANTROPOGENEZA

nesumnjivo je onaj osniva sankja filozofije, poto se tako tvrdi u Puranama iako jedna od njih glatko porie tu tvrdnju, ne objanja vajui njeno ezoterijsko znaenje. U Bhagavata Purani (IX, V I I I , 12 i 13) je reeno da "pria kako je sinove Kralja pretvorio u pepeo puki pogled mudraca nije tana". Evo kako u njoj stoji: Jer, kako moe osobina tame, proizvod gneva, postojati u mu dracu ija je dobrota bila sutina koja je proistila svet - kao kad bismo zemaljsku prainu pripisivali Nebu! Kako bi mentalno uzne mirenje omelo tog mudraca, poistoveenog sa Vrhunskim Duhom, koji je ovde na Zemlji kormilario tim vrstim brodom sankje (fi lozofije) uz iju pomo onaj ko eli da stekne osloboenje preplovIjava uasni okean postojanja, taj put ka smrti? Purana je obavezna da govori tako kako govori. Ona mora da ob javi dogmu i da sprovede odreenu politiku - politiku velike tajnovi tosti u pogledu mistikih boanskih istina koje su se tokom bezbrojih vekova otkrivale jedino kroz inicijaciju. Zato ne moramo u Puranama da traimo objanjenje misterije povezane sa raznim transcenden talnim stanjima bia. Daje ova pria alegorina, sasvim je oigledno: 60.000 Sinova, brutalnih, zlih i nepobonih, predstavljaju personifi kaciju ljudskih strasti koje pretvara u pepeo "puki pogled mudraca" - SOPSTVA, koje predstavlja najvie stanje istote koje se moe do stii na Zemlji. A l i , ona ima i druga znaenja - ciklika i hronoloka - metod da se oznae periodi kad su odreeni mudraci doivljavali procvat, koji se nalazi i u drugim Puranama. Sad, vrlo je dobro utvreno, koliko je to uopte mogue za predanje, da je u podnoju Himalaja, u Haridvaru ( i l i Gangadvaru "vratima i l i kapiji Ganga") Kapila sedeo u meditaciji nekoliko go dina. Askete i dan danas nazivaju to mesto "Kapilasten", a "haridvarski prevoj", nedaleko od lanca Sevalik, "Kapilinim prevojem". Tu se Ganga (Gang) pojavljuje iz svoje planinske klisure i poi nje da tee prema sparnim ravnicama Indije. A geoloki pregled isto tako jasno potvruje da predanje koje tvrdi da je pre mnogo godina okean kvasio podnoje Himalaja nije sasvim bez osnova, jer su ostali tragovi. Moda je sankja filozofiju doneo odozgo i pouavao prvi, a za pisao poslednji Kapila. 692

Upaniade u gnostikoj literaturi Sad, Sagara i dan danas znai okean, pa ak i Bengalski zaliv, na uu Gange (vidi Vilsonovu Vinu Puranu, tom I I I , str 309). Da li su geolozi ikad izraunali koliko je hiljada godina bilo potrebno da se more povue do svoje dananje granice od Haridvara, 300 me tara iznad dananjeg nivoa? Kad bi to uinili, oni orijentalisti, koji dokazuju daje Kapila iveo izmeu I i IX veka, moda bi promenili svoje miljenje, moda samo zbog jednog od dva veoma dobra ra zloga: taan broj godina koji je protekao od vremena Kapile je ne pogreivo zapisan u Puranama, iako prevodioci to ne uspevaju da vide. A drugo - Kapila Satja Juge i Kapila Kali Juge mogu da budu jedna te ista INDIVIDUALNOST, a da ne budu ista LINOST. Kapila, osim stoje ime linosti, mudraca i autora sankja filozo fije koji je nekad iveo, ono je i opte ime Kumara, nebeskih asketa i devica; zato sama injenica to Bhagavata Purana zove tog Kapilu - koji je malo pre toga prikazan kao deo Vinua - autorom sankja filozofije, trebalo bi da upozori itaoca na veo koji sakriva ezoterijsko znaenje. Bilo daje sin Vitate, kao to to govori Harivansa, i l i bilo koga drugog, autor sankje ne moe biti isto to i mudrac iz Satja Juge - na samom poetku Manvantare, kada je Visnuprikazan u obliku Kapile, "koji uliva svim stvorenjima istinsku Mudrost", jer to se odnosi na onaj prvobitni period "Bojih Sinova", koji su naui li tek stvorene ljude umetnostima i naukama, koje su od tada uvali i razvijali Inicijati u svetilitima. Postoji nekoliko dobro poznatih Kapila u Puranama. Prvi je izvorni mudrac, potom Kapila, jedan od tri "tajne" Kumare, i Kapila, sin Kajape i Kadru - "mnogoglava zmi ja" (vidi Vaju Puranu koja ga ubraja medu etrdeset poznatih sino va Kajape), pored Kapile, velikog mudraca i filozofa Kali Juge. Po to je bio Inicijat, "Zmija Mudrosti", Naga, njega su namemo stopili sa Kapilarna prethodnih perioda.

693

XXIV KRST I PITAGOREJSKA DEKADA

Rani gnostici su tvrdili da se njihova nauka, GNOZA, zasniva na kvadratu iji su uglovi, redom, Sige (Tiina), Bythos (Dubina), Nous (Duhovna Dua i l i Um) i Aletheia (Istina). Oni su prvi doneli i otkrili svetu ono to je vekovima bilo skri veno, naime, Tau, u obliku Prokrustove postelje i Hrista kao inkarniranog u Hresta, onog ko zbog postizanja odreenih ciljeva posta je dobrovoljni kandidat za niz muenja, mentalnih i fizikih. Za njih se itav univerzum, metafiziki i materijalni, sadrao u ciframa Broja 10, pitagorejskoj dekadi, i mogao se izraziti pomo u njih. Ta Dekada, koja predstavlja Univerzum u njegovom razvoju iz Tiine i neznane dubine Duhovne Due, i l i anime mundi, prouavaocu je predstavljala dve strane, i l i aspekta. Ona se mogla koristiti (a isprva je tako koriena i primenjivana) za Makrokosmos, nakon ega se sputala u Mikrokosmos, i l i oveka. Ona je, dakle, bila isto intelektualna i metafizika, odnosno "unutranja Nauka", a isto tako i isto materijalistika i l i "povrinska nauka", pri emu je Dekada mogla da sadri i iskae obe. Ukratko, ona se mogla prouavati iz Platonovih univerzalija i iz Aristotelovog induktivnog metoda. Ona prva je potekla iz boanskog razumevanja, kad je mnotvo prois teklo iz jedinstva, i l i kad su se pojavile cifre te dekade, da bi se na kraju ponovo apsorbovale, izgubljene u beskrajnom Krugu. Ona dru ga se oslanjala jedino na ulnu percepciju, u kojoj se Dekada mogla smatrati bilo jedinstvom koje se umnoava, bilo materijom koja se diferencira, postoje njeno prouavanje bilo ogranieno samo na i stu povrinu: na Krst, i l i Sedam koje proizlazi iz deset - i l i savre nog broja, kako na Zemlji, tako i na Nebu. 694

Krst i pitagorejska dekada

Pitagora je taj dualni sistem, kao i samu Dekadu, doneo iz Indije. Daje ona zaista pripadala Braminima i Irancima (kako su ih nazi vali stari grki filozofi), potvruje nam itava sanskristka literatura, kao to su Purane i Manuovi zakoni. U tim Zakonima, i l i Manuovim propisima, kae se da Brama najpre stvara ''deset gospodara Bia", deset Pradapatija i l i tvorakih Sila; tih deset proizvode "sedam " drugih Manua, tanije, kao to stoji u nekim rukopisima, Munina, umesto Manuna, tj. "posveenika", i l i svetih Bia, a to su Sedam Anela Prisustva iz zapadnjake religije. Taj tajanstveni broj Sedam roenje iz gornjeg Trougla /\^, koji je i sam roen iz svog vrha i l i Tihe Dubine neznane univerzalne due {Sige i Bitosa), i predstavlja sedmostruki izdanak Saptaparna biljke, roen i ispoljen na povrini tla tajne, iz trostrukog korena zakopanog duboko u neprobojnom tlu. Tu ideju smo potpuno razradili u Tomu I, odeljak "Prvobitna supstanca i Boanska Misao", koji italac mora paljivo da razmotri ako hoe da pojmi metafiziku ideju koju sadri navedeni simbol. Prema cishimalajskoj ezoterijskoj filozofiji (koja je filozofija izvor ne Manuove kosmogonije) to je ona sedmostruka podela u oveku i u prirodi koju je namemo kreirala sama Priroda. Striktno govorei, jedino je sedmi princip (purua) boansko SOPSTVO, jer, kao to je re kao Manu, "On (Brama), poto je proeo suptilne estice tih est, neizmemog sjaja", stvorio je i l i ih prizvao "Samo"-svesti i l i svesti togjednog SOPSTVA {Manu, V, 15, pogl. 1). Od tih est, pet elemena ta [ i l i principa, i l i Tatvi, kako misli komentator Medatiti {Medhdtithi)], "nazivaju se atomskim, unitivim elementima" (stih 27); oni su opisani u odeljku koji smo pomenuli. Sada moramo da govorimo o jeziku misterija, jeziku praistorijskih rasa. To nije fonetski, ve isto slikovni i simboHki jezik. Danas je on u potpunosti poznat samo nekolicini ljudi, poto je za mase ve vie od 5.000 godina to apsolutno mrtav jezik. Pa ipak gaje veina uenih gnostika. Grka i Jevreja, znala i koristila, mada na prilino razliite naine. Za to moemo izneti nekoliko primera. Na viem nivou, Broj nije Broj, ve nula - KRUG. Na niem ni vou, on postsLJe jedan - to je neparan broj. Poto su sva slova dre vnog alfabeta imala filozofski smisao i raison d'etre, broj 1 je kod aleksandrijskih inicijala znaio uspravno telo, ivog oveka koji stoji, poto je on jedina ivotinja koja ima tu privilegiju. A kad bi se 695

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

broju 1 dodala glava, on bi se pretvorio u P, simbol oinstva, i l i tvorake moi, dok je R oznaavalo "oveka koji se kree", oveka na putu. Zato PATER ZEUS nije imao nieg falikog, ni u svom zvuku, ni u obliku slova, a to nije imao ni natrip Aeuc; (vidi Ragona). Ako se sada okrenemo jevrejskoj azbuci, otkriemo da, dok 1 i l i Alef, ft<, za svoj simbol ima Bika, 10, savreni broj, i l i Jedan, u kabali je to Jod, ", (y, i i l i j ) , i znai, kao prvo slovo reci Jehova, organ za raz mnoavanje i tako dalje. Neparni brojevi su boanski, jpar; su zemaljski, avolji i nesreni. Pitagorejci su mrzeli dvojku. Kod njih je ona bila izvor diferen cijacije, pa otuda i kontrasta, nesloge, i l i materije, tj. poetak zla. U valentinijanskoj teogoniji, Bitos i Sige (Dubina, Haos, materija ro ena u Tiini), predstavljaju prvobitno dvojstvo. A l i , kod ranih pitagorejaca, ta dvojnost je bila nesavreno stanje u koje su prva ispoljena bia pala kad su se odvojila od Monade. Bila je to taka na kojoj su se dva puta - Dobro i Zlo ~ razila. Sve stoje bilo dvolino, i l i lano, oni su nazivali dvojstvom. Samo je JEDNO bilo Dobrota i Sklad, jer nikakav nesklad ne moe da proistekne iz jednog. Otuda je u latin skom re Solus, koja se odnosi na jednog i jedinog Boga, Pavlovo Neznano. A l i , Solus je veoma brzo postao Sol- Sunce. Trojstvo je zato prvo od neparnih brojeva, kao stoje i Trougao pr va geometrijska figura. Taj broj je uistinu broj misterija/7ar excellence. Da bi se on prouio u egzoterikom smislu, trebalo bi proitati Ragonov Cours Interpretatif des Initiations {Kurs tumaenja Inicija cija), a u ezoterikom - indusku simboliku brojeva, poto postoji bez broj kombinacija koje su primenjene na njega. Ragon je svoje prou avanje utemeljio na okultnim osobinama tri jednake strane Trougla, i na tome je zasnovao svoje uveno masonsko drutvo trinosofista (onih koji prouavaju tri nauke, to je poboljanje u odnosu na tri obina masonska stepena, to se daju onima koji i ne prouavaju nita drugo osim jela i pia na sastancima njihovih loa). Osniva pie: Prva strana Trougla koja se daje ueniku daje prouava jeste mi neralno carstvo, koje simbolizuje Tubalk (. . .) (Tubal-kain). Druga strana na koju "companion" treba da meditira jeste biljno carstvo, koje simbolizuje ib .". (Sibolet). U tom carstvu poinje stvaranje tela. Zato se slovo G pojavljuje kao sjajno pred oima adepta (?!). Trea strana je ostavljena majstoru masonu, koji mora da dovri 696

Krst i pitagorejska dekada svoje obrazovanje prouavanjem ivotinjskog carstva. Njega simho\mxiQ Maoben .'. (Sunce truljenja), itd. Prvo geometrijsko telo je tetragon, simbol besmrtnosti. To je pi ramida, jer ona stoji na trougaonoj, kvadratnoj i l i mnogougaonoj osnovi, a zavrava se u taki na vrhu, proizvodei tako Trojstvo i etvorstvo, i l i 3 i 4. Pitagorejci su bili ti koji su uili o povezanosti i odnosu izmeu bogova i brojeva - u nauci koja se zvala aritmomantija} Dua je broj, rekli su oni, koji se kree sam od sebe i sadr i broj 4, a duhovni i fiziki ovek je broj 4, poto za njih Trojstvo koje on predstavlja nije samo povrina, ve i princip formiranja fi zikog tela. ivotinje su bile samo Trojstva, poto je jedino ovek, kad je pravedan, sedmostruk, kad je lo, petostruk, jer je broj 5 sa stavljen od Dvojstva i Trojstva, a to dvojstvo je dovelo sve ono to je savreno do nereda i zbrke. Savreni ovek, kau o n i , ^ ^ ^ ^ etvor stvo i Trojstvo, i l i etiri materijalna i tri nematerijalna elementa, a ta tri duha i l i elementa nalazimo i u broju 5 kad on predstavlja mikrokosmos. On je jedinjenje dvojstva koje se direktno odnosi na grubu materiju i tri Duha: (. . .) poto je 5 dovitljivo jedinstvo dva grka akcenta '' postav ljena iznad samoglasnika koji moraju i l i ne moraju da budu aspirovani. Prvi znak ' se naziva "Snanim Duhom" i l i viim Duhom, duhom Boga za kojim udi (spiratus) i koji udie ovek. Drugi znak ', nii, jeste Duh Ljubavi, koji predstavlja sekundarni Duh, dok trei obuhvata celog oveka. To je univerzalna Sutina, vital ni fluid ivota. (Ragon) Jedno vie mistiko znaenje broja 5 je izneto u izvrsnom lanku g. Sube Roua, u Pet godina teozofije (str. 110 i dalje) - Dvanaest znakova Zodijaka, u kome on iznosi neka pravila koja mogu pomo i istraivau da ieprka "duboki smisao drevne sanskritske nomen klature i drevnih arijevskih mitova i alegorija". U meuvremenu, hajde da vidimo staje dosad u teozofskim delima reeno o sazvedu Jarca, i staje o njemu u celini poznato. Svi znaju daje ^^ deseti
Razlog za ovo je jasan, i saopten je u Razotkrivenoj Izidi. U geometriji, jedna linija ne moe da predstavlja savreno telo i l i figuru, a ni dve linije ne mogu da ine uoljivo savrenu figuru. Samo je Trougao prva savrena figura.

697

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

znak Zodijaka u koji Sunce ulazi u zimskom solsticiju, oko 21. de cembra. A l i , veoma je malo onih - ak i u Indiji, ukoliko nisu inici rani - koji znaju pravu mistiku povezanost koja, kako nam je reeno, izgleda da postoji izmeu imena Makara i Kumara. Prva re ozna ava vodenu ivotinju, koju su neki orijentalisti lakomisleno nazva li "krokodilom", a druga re je titula velikog pokrovitelja jogina (vidi Saiva Puranu), koji je sin Rudre (Sive), i l i ak isto to i on, i sam Kumara. Preko svoje povezanosti sa ljudima, Kumare su na slian nain povezane i sa Zodijakom. Pokuajmo da otkrijemo ta re Makara znai. Autor Dvanaest znakova Zodijaka kae da re Makara "sadri u sebi klju za ispravno tumaenje. Slovo Afo je ekvivalentno broju 5, a kara znai ruku. Sad, na sanskritu Tribhudam znai Trougao, a bhuam i l i karam (ove reci su sinonimi) shvaeno je da znai stra nicu. Zato Makaram i l i Panakaram znai Pentagon" - zvezdu sa pet uglova i l i petougao koji predstavlja pet ovekovih udova.^ U sta rom sistemu, reeno nam je, Makara ]Q bio osmi umesto deseti znak.^ On je "trebalo da predstavlja lice Univerzuma i ukae na to daje univerzum ogranienpetouglovima", poto sanskritski pisci "takoe govore o Atadisa i l i osam lica koja ograniavaju Prostor", mislei pritom na Loka-Pale, osam taaka kompasa (etiri kardi nalne take i etiri medutake). (...) Gledano iz objektivne perspektive, Mikrokosmos js predstav ljan ljudskim telom. Moe se smatrati da Makaram predstavlja is tovremeno i mikrokosmos i makrokosmos, kao spoljanje objekte percepcije. (str 113, 115) A l i , pravo ezoterijsko znaenje reci "Makara", zapravo, uopte nije krokodil, ak i kad se uporedi sa ivotinjama predstavljenim u induskom Zodijaku. Zato se as uzima da deseti znak Zodijaka zna i ajkulu, as delfina, itd., a postoje on vahan Varune, Boga okeana,
Koji je smisao i razlog te figure? U tome to je Manas peti princip i to je petougao simbol oveka - ne samo zato to ima pet udova, ve je to simbol misleeg, svesnog OVEKA. Razlog za to postaje oigledan kada se proui egipatska mitologija. Vidi dalji tekst.

698

Krst i pitagorejska dekada

esto se naziwa ala-rupa ih "vodeni oblik". Delfin je bio nosilac Posejdona-Neptuna kod Grka, a ezoteriki je jedno sa njim; taj "del f i n " je "morski zmaj" isto kao to je krokodil svetog N i l a nosilac Horusa, kao i sam Horus. "Ja sam riba i presto velikog Horusa i l i Kem-oura", kae Bog u obliku mumije sa krokodilskom glavom {Knjiga mrtvih, pogl. L X X X V I I I , 2). Kod peratskih gnostika, on je Hozar (Neptun), koji dvanaestostranu piramidu preobraava u sferu "i boji svoju kapiju mnogim bojama". On ima PET androginih svetenika - on je Makara, Levijatan. Poto se smatralo daje izlazee Sunce Dua Bogova, koja je poslata da se svakog dana pokae ljudima, i poto krokodil izlazi iz vo de sa prvim Sunevim zracima, na krajnje ta ivotinja u Indiji poela da predstavlja otelovljenje posveenika solame Vatre, poto je personifikovala tu Vatru, i l i , kao to je sluaj kod Egipana, najviu Duu. U Puranama, broj Kutnara se menja u skladu sa potrebama ale gorije. Zbog okultnih ciljeva, najednom mestu se kae da ih ima se dam, potom etiri, a onda pet. U Karma Purani se o njima kae:
Tih pet Kumara, o Bramane, bili su jogini koji su se u potpu nosti oslobodili strasti.

Sama njihova imena pokazuju njihovu povezanost sa sazveem o kome govorimo - Makarom - i sa nekim drugim likovima iz Pura na koji su povezani sa znacima Zodijaka. To je uinjeno da bi se sa krio znak koji je bio jedan od najsugestivnijih znakova u prvobitnim hramovima. Oni su u celini astronomski, fizioloki i mistiki pomeani sa nekolicinom likova i dogaaja iz Purana. U Vinu Puraniiedva da su i spomenuti, ali se pojavljuju u raznim dramama i dogaajima u svim drugim Puranama i svetim spisima, tako da su orijentalisti ko ji su na sve strane pokuavali da uhvate konce povezanosti na kraju izjavili da su "Kumare uglavnom izmiljotina pisaca Purana". A l i , pisac Dvanaest znakova Zodijaka nam kae da Ma jeste Pet, kara, aka sa svojih pet prstiju, kao i petostrani znak ili petougao. Kumara (koji u ovom sluaju predstavljaju anagram nainjen u ezoterijske svrhe) u ezoterizmu ima pet, kao jogina - poto su poslednja dva imena uvek ostala tajna; oni su peti red Bramadeva i petostrukih Kohana, poto u sebi imaju duu sa pet elemena, od kojih preovlauju Voda i Etar, pa su zato njihovi simboli bili / Vodeni i Vatreni. 699

TAJNA DOKTRINA

ANTROPOGENEZA

Mudrost je sakrivena pod leajem onog koji lei na zlatnom lo tosu (padina) to pluta na vodi. U Indiji je to Vinu (jedan od njegovih avatara bio je Buda, kako se tvrdilo u prolosti). Praetasi, oboavaoci Narajane (koji se, kao i Posejdon, kree i l i boravi nad, a ne pod vodama), zaronili su u du bine okeana zbog svoje posveenosti i tamo ostali 10.000 godina; egzoteriki, Praetasa ima deset, ali ezoteriki,/^e^. "Praetas" je na sanskritu ime Varune, vodenog boga, Nereja, isti aspekt kakav pred stavlja i Neptun, pa su zato Praetasi isto to i "pet svetenika" XOrZZAn (Posejdona) peratskih gnostika. Oni se nazivaju (AOT, A O A I , 0 T Q , OTriAB), "poto je/e/f, trostruko ime (to zajedno ini sedam) izgubljeno'' - tj. zadrano u tajnosti. Toliko to se tie "vodenog" simbola; vatreno ih povezuje sa vatrenim simbolom - ko ji se odnosi na duhovnost. Da bismo uvideli ovu identinost, setimo se da kao stoje majka Praetasa bila Savama, erka Okeana, tako je i Amfitrita bila majka Neptunovih mistikih "svetenika". Sada podseamo itaoca da su tih "pet svetenika" simbolizovani kako Delfinom, koji je uklonio nevoljnost edne Amfitrite da se vena sa Posejdonom, tako i Tritonom, njihovim sinom. Ovaj poslednji, ije je telo iznad struka ljudsko, a ispod struka delfinsko, riblje, opet je na krajnje tajanstven nain povezan sa Oanesom, vavilonjanskim Dagonom, a takode i sa (ribljim) Avatarom Vinua, Matsjom, pri emu su obe ove linosti pouavale smrtnike Mudrosti. Kao to zna ju svi mitolozi, Delfina je Posejdon zbog njegovih usluga smestio u sazveda, a kod Grka je on postao Kaprikorn, jarac, iji je zadnji deo delfin, pa se tako pokazuje kao identian MaA:ar/, ija je glava tako de glava antilope, a telo i rep riblji. Zato induski bog ljubavi, Kamadeva, na svojoj zastavi nosi znak Makare, a taj bog se u Atharva veJ/poistoveuje sa Agnijem (bogom Vatre), sinom Lakmi, kao to to ispravno saoptava Harivansa. Jer, Lakmi i Venera su jedno te isto, a Amfitrita je stariji oblik Venere. Sad, Kama (Makara-ketu) je "Ada" (neroeni) i "Atma-bhu" (samopostojei), auRig VediAaje
Kao to se i za Braminu petu glavu kae daje izgubljena, poto ju je sprilo i pretvorilo u pepeo ivino "centralno oko", pri emu je iva takode pananana, sa pet liea. Tako je ovaj broj zatien i njegovo pravo ezoterijsko znaenje je sauvano u tajnosti.

700

Krst i pitagorejska dekada LoGOS i tu je prikazan kao prvo ispoljavanje JEDNOG: "elja se najpre javila u ONOME, to je bilo prvobitni zametak uma", onome "to povezuje entitet sa ne-entitetom" (Manas,/)e?z, sa Atmom, sedmom, ezoteriki), kau mudraci. To ]Q prvi stadijum. Drugi, na narednom nivou ispoljavanja, pokazuje Bramu (koga biramo kao predstavnika svih drugih primarnih bogova raznih naroda) koji uzrokuje da iz nje govog tela izau njegovi iz uma roeni sinovi, "Sanandana i ostali", koji upetom "stvaranju", a opet u devetom (kao paravan), postaje Kumara. Zavrimo ovo izlaganje tako to emo podsetiti itaoca da su koze bile posveene Amfitriti i Nereidama na morskoj obali, a ja rac se i dan danas rtvuje Durgi-Kali, koja je samo tamna strana Lakmi (Venere), svetle strane akti, i ukazuje na to kakvu bi vezu te ivotinje mogle imati sa Kaprikomom, u kome se pojavljuje 28 zvezda u obliku koze, koju su Grci pretvorili u Amalteju - Jupiterovu maehu. Pan, bog Prirode, ima kozje noge, a kad mu se primakao, Tifon se pretvorio u jarca. A l i , to je misterija kojoj se autorka ove knji ge ne usuuje da posveti previe panje, poto nije siguma da e biti shvaena. Zato se mistika strana tog tumaenja mora prepustiti in tuiciji prouavaoca. Zapazimo jo jednu stvar koja se tie tajanstve nog broja pet. On istovremeno simbolizuje Duh venog ivota i Duh ivota i ljubavi zemaljske - u ljudskom domenu, ali on takoe uklju uje i boansku i paklenu magiju, kao i univerzalnu i individualnu su tinu bia. Zato, pet mistikih reci i l i samoglasnika (vidi u daljem tekstu) koje je Brama izgovorio prilikom "stvaranja", koji su odmah postali Panadasa (odreene vedske himne posveene tom Bogu) po svom kreativnom i magijskom potencijalu predstavljaju svetlu stranu mranih tantrikih pe^ "makara", i l i pet "m ". "Makara", sazvee, naizgled je besmislen naziv bez znaenja. Pa ipak, ak i pored njego vog anagramskog znaenja u vezi sa terminom "Kumara", numerika vrednost njegovog prvog sloga i njeno ezoteriko razlaganje na/?e? ima veoma veliki i okultni znaaj u misterijama prirode. Dovoljno e biti da kaemo da su, postoje znak Makare povezan i sa roenjem duhovnog "mikrokosmosa", ali i sa smru i razlaganjem fizikog univerzuma (njegovim prelaskom u domen Duhovnog),^ otud i Dan Kohani, u Indiji zvani Kumare, povezani sa oba. tavie,
"Kad Sunce zae iza 30 Makare i vie ne moe da dosegne znak Meenam (Ribe), dola je no Brame. (. . .)"

701

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA u e g z o t e r i k i m religijama o n i su postali s i n o n i m za Anele Tame. Mara je B o g Tame, Pali (Aneo), i Smrt,* pa ipak je to jedno od ime na Kame, prvog boga u Vedama, Logosa, od koga su potekle K u m a re, a to ih jo vie povezuje sa "legendarnim" i n d i j s k i m M a k a r o m i egipatskim bogom sa krokodilskom glavom.' U Nebeskom N i l u ima pet krokodila, a bog T u m , prvobitno boanstvo koje stvara nebeska tela i ljudska bia, b u d i te krokodile u svojoj petoj tvorevini. K a d Ozirisa, "preminulo Sunce", pokopaju i kad on ude u A m e n t i , sveti k r o k o d i l i zarone u ponor prvobitnih Voda, "veliko Zeleno". K a d se Sunce ivota r o d i , o n i nanovo izranjaju iz svete reke. Sve to je izuzetno simbolino i pokazuje kako su primame ezoterijske istine nale izraz u identinim simbolima. A l i , kao to opravdano izjavlju je g. Suba R o u : Taj veo, k o j i su drevni filozofi vesto bacili preko odreenih delova tajne povezane sa (zodijakim) znacima, nikad nee biti potpuno podignut samo da bi se zabavila ili prosvetila neinicirana publiJia. B r o j pet nije b i o nita manje svet ni k o d Grka. Pet reci B r a m e {Panadasa) k o d gnostika su postale "Pet R e c i " zapisanih na akaikoj (sjajnoj) o d o r i Isusovoj, p r i svetkovinama u njegovu ast - te reci ( Z A M A Z A M A Q Z Z A I 1 A X A M A Q Z A I ) orijentalisti prevode kao "odeda, blistava odeda moje snage". Sa druge strane, te reci su bile anagramski paravan za pet m i s t i k i h m o i predstavljenih na odei " v a s k r s l o g " I n i c i j a t a n a k o n njegovog poslednjeg iskuenja trodnevnog transa; t i h pet postaje sedam jedino nakon njegove smrti, k a d adept postaje p o t p u n i HRISTOS, p o t p u n i K R I N A - V I N U , t j . kad utone u N i r v a n u . Delfijsko E, jedan sveti simbol, bilo je numeriko pet. A k o l i k o je ono b i l o sveto pokazuje injenica da su K o r i n a n i (prema Plutarhu) zamenili drveni broj na Delfijskom hramu bronzan i m , a L i v i j a Avgusta gaje pretvorila u zlatnu kopiju. Smrt svih fizikih stvari, uistinu: ah, Mara je takode onaj koji nesvesno ubr zava roenje Duhovnog. U Knjizi mrtvih, Oziris se naziva "Ozirisom, dvostrukim krokodilom" (vidi poglavlje "O imenima Ozirisa", CXLII). "On je dobar i lo Princip, dnevno i nono Sunce, Bog i smrtan ovek." I stoga Makrokosmos i Mikrokosmos.

702

Krst i pitagorejska dekada

Lako je u ta dva duha - grkim akcentima i l i znacima ('') o koji ma govori Ragon (vidi napred) prepoznati Atmu i Budi, i l i "boan ski duh i njegovog nosioca" (duhovnu duu). O est i l i "estostrukom" govoriemo kasnije, dok e Sedmostrukost biti potpuno obraena u ovom tomu (vidi Misterije Hebdomada). Ogdoad, ili 8, simbolizuje veno i spiralno kretanje ciklusa, 8, , a njegov simbol je kaducej. On pokazuje uobiajeno disanje Kosmosa kojim vlada osam velikih bogova - sedam poteklih od prvo bitne Majke, Jednog i Trijade. Potom dolazi broj devet i l i trostruko Trojstvo. To je broj koji se ne prekidno ponavlja u oblicima i figurama svih umnoaka. To je znak svake krunice, postoje njena vrednost u stepenima 9, tj. 3 + 6 + 0. U odreenim okolnostima to je lo i veoma nesrean broj. Ako je broj 6 bio simbol nae planete, spremne da je oivi boanski duh, broj 9 je simbolizovao nau planetu koju vodi lo i l i zao duh. Deset, i l i Dekada, ponovo sve te cifre dovodi u jedinstvo i on za kljuuje pitagorejsku tablicu. Otuda je ova figura - ^-^ -jedinstvo u nuli - bila simbol Boanstva, Univerzuma i oveka. Takvo je i tajno znaenje "snanog stiska lavlje ape, od plemena Judina" izmeu dve ake ("stisak majstora masona"), iji je ukupan broj prstiju deset. Ako sad obratimo panju na egipatski krst i l i Tau, moda emo otkriti daje to slovo, koje su toliko uzdizali Egipani, Grci i Jevreji, na tajanstven nain povezano sa Dekadom. Tau je Alfa i Omega taj ne boanske Mudrosti, koja simbolizuje poetno i krajnje slovo Tota (Hermesa). Tot je tvorac egipatskog pisma; slovom Tau se zavrava hebrejsko i samariansko pismo, i oni su to slovo nazivali "kraj" i l i "savrenstvo", "kulminacija" i "sigurnost". Otuda su - kae nam Ragon - reci terminus (kraj) i tectum (krov) simboli utoita i sigur nosti, stoje prilino prozaina definicija. A l i , takva je uobiajena sudbina ideja i stvari u ovom svetu duhovne dekadencije, uprkos fi zikom napretku. PAN je nekad bio apsolutna priroda i V E L I K O SVE, ali, kad gaje istorija prvi put zapazila, on se ve srozao do bogia livada, ruralnog boga; istorija ga nee priznati, a teologija od njega pravi avola. Pa ipak, njegova sedmocevna svirala, amblem sedam sila prirode, sedam planeta, sedam muzikih tonova, ukratko, itavog sedmostrukog sklada, dobro pokazuje njegov prvobitni karakter. Isto 703

TAJNA DOKTRINA

ANTROPOGENEZA

je i sa krstom. Daleko pre nego to su Jevreji izumeli svoj zlatni svenjak iz hramova sa tri aice sa jedne, a etiri sa druge strane, i od broja 7 nainili enski broj razmnoavanja,^ uvodei tako faliki element u religiju, narodi koji su imali duhovniji um uinili su krst (kao 3, 4 = 7) svojim najsvetijim boanskim simbolom. Zapravo, krst, krug i sedam - sedmica je uinjena temeljom krune mere - pred stavljaju osnovne Pitagorine simbole,' a on je tu mudrost doneo iz Indije i potomstvu u naslede ostavio zraak te istine. Njegova kola je smatrala broj 7 zbirom 3 i 4, to su objanjavali dvojako. Na nivou sveta noumena, kao prva zamisao ispoljenog Boanstva, Trougao je bio njegova slika: "Otac-Majka-Sin", a etvorstvo, savreni broj, bio je noumenalni, idealni koren svih brojeve i stvari na fizi kom planu. Neki prouavaoci, to se tie svetosti Tetraktisa i Tetragramatona, brkaju mistiko znaenje etvorstva. Ono je kod drevnih bilo samo sekundarno "savrenstvo", da tako kaemo, zato to se odnosilo samo na nivoe ispoljenog. A Trougao, grko slovo Delta, A, bio je "nosilac neznanog Boanstva". Dobar dokaz za to bilo je to re Boanstvo poinje slovom delta. Beoani su Zevs pisali Asu(;,'" pa odatle latinsko Deus. To vai u odnosu na metafiziku zamisao, uzimajui u obzir znaenje Sedmostrukosti u pojavnom sve tu, ali se u cilju profanog egzoterikog tumaenja ta smibolika izmenila. 7r/je postalo ideogram tri materijalna elementa ~Yazduha, Vode i Zemlje, a etiri je postalo princip svega to nije ni telesno ni opazivo. A l i , pravi pitagorejci to nikad nisu prihvatili. Postoje smaRazmiljajui o krstu, autor Izvora mera pokazuje (str. 51) daje svenjak u hramovima: (. ..) bio tako nainjen daje, kad se broji sa svake strane, bilo etiri aice za svece, dok je na vrhu bilajerfna zajednika aica obema stranama, pa je u stvari bilo tri kad se broji sa jedne strane, a etiri sa druge, to u celini daje broj 7 zasnovan na istoj \As]i jednog za jednikog, na kojoj je zasnovan i izgled krsta. Uzmite liniju koja je iroka jednu jedinicu, a dugaka tri, i postavite je nagnuto; uzmite drugu liniju dugaku etiri jedinice i postavi te je na prvu, suprotno nagnutu, nainivi deo na vrhu linije, duine etiri jedinice, uglom ili vrhom Trougla. To je izgled svenjaka. Sad uzmite liniju duine tri jedinice i postavite je unakrst sa linijom duine etiri jedinice, pa e rezultat biti krst, istu ideju prenose est dana u nedelji u Postanju, krunisana sedmim, koji se koristio kao osnov krune mere.

U izdanju Metaphysice objavljeno je delo Knjiga zlatnih poulca Pitagore i njegovih sledbenika, u prevodu Aleksandra Dramianina. (nap. ured.)
10

V i d i Lidelov (Liddell)

Grko-engleski leksikon.

704

Krst i pitagorejska dekada tran z b i r o m estostrukosti i jedinstva, broj sedam je bio nevidljivo sredite, duh svega ( v i d i dalje objanjenje broja 6), poto ne postoji nijedno telo sa est linija koje ga tvore, a da se sedma ne nade kao njegova sredinja taka ( v i d i kristale i pahuljice u tzv. neivoj priro di). Stavie, broj sedam, kau oni, poseduje svo savrenstvo JEDINICE - broja nad brojevima. Jer, kao to je apsolutno jedinstvo nestvoreno i nedeljivo (otuda bez-brojno) i nijedan broj ne moe da ga pro izvede, tako je i sa sedmicom: nijedna cifra sadrana u dekadi ne moe daje rodi i l i stvori. A broj 4 je ono to doputa aritmetiku podelu izvaQM jedinstva i sedmice, poto je ono vee od onog p r v o g za isti broj (tri) za k o j i je manje od sedam, pa je etiri za isto ono l i k o brojeva iznad jedan za k o l i k o je sedam iznad etiri (iz jednog rukopisa za k o j i se pretpostavlja da gaje napisao Sen ermen). " K o d Egipana je broj 7 bio simbol venog ivota", kae Ragon i dodaje d a j e zato k o d Grka slovo Z, koje je zapravo dvostruko 7, poetno slovo reci Zao, "ja i v i m " , i Zevs, "otac svega ivog". Stavie, cifra 6 je bila simbol Zemlje t o k o m jeseni i meseci z i m skog "sna", a cifra 7 t o k o m prolea i leta - poto u t o m periodu oiv ljava D u h ivota - sedam, i l i sredinja vodea Sila. Isto nalazimo i u egipatskim m i t o v i m a , u simbolu Ozirisa i Izie, k o j i metafiziki personifikuju Vatru i Vodu, a fiziki Sunce i N i l . Broj solame godi ne, 365 dana, jeste numerika vrednost reci Neilos ( N i l ) . On, zaje dno sa B i k o m , k o j i medu rogovima ima mladi Mesec i egipatski krst, a Z e m l j u kao svoj astronomski simbol - fS ^ predstavlja u najveoj m e r i falike simbole kasne antike. N i l je bio reka vremena sa brojem godine, i l i godine i jednog dana (364 + 1 = 365). On je predstavljao poroajnu vodu Izie, i l i Majke Zemlje, Mesec, enu i kravu, a takode i Ozirisovu radioni cu, koja predstavlja jevrejski T'sod Olaum. Drevno ime te reke bilo je Eridan, i l i jevrejsko lardan, sa koptskim i l i starogrkim sufiksom. To su bila vrata hebrejske reci Jared, i l i "Izvor", i l i Silazak (. . .) reke Jordan, koja kod Jevreja ima isto tako mistiku funkciju ka kvu kod Egipana ima N i l : ona je bila izvor silaska i sadravala je vode ivota. (Neobjavljeni rukopis) Ona nije imala takvo znaenje u poetku, ni tokom prvih dinastija. 705

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

Da jasno kaemo, ona je bila simbol personifikovane Zemlje, i l i Izie, posmatrane kao materice te Zemlje. To je dovoljno jasno po kazano, a Jordan - reka koja je danas tako sveta hrianima - nije imala mnogo uzvienije i l i poetskije znaenje nego to je to poro ajna voda Meseca (Izie, i l i Jehove u njegovom enskom aspe ktu). Sad, kako je pokazao isti uenjak, Oziris je bio Sunce, reka N i l i tropska godina od 365 dana, dok je Izida bila Mesec, korito te reke i l i majka Zemlja "zbog poroajnih energija kojima je neophodna voda, kao i lunama godina od 354 dana, "koja odreuje periode trudno e". Sve je to dakle seksualno i faliko, pa izgleda da nai savremeni uenjaci ne nalaze u tim simbolima nita to prevazilazi fizioloko i l i faliko znaenje. Ipak, treba samo proitati, pomou pitagorejskog kljua, tri cifre 365, i l i broj dana u solamoj godini, pa emo u njima nai visokofilozofsko i moralno znaenje. Bie dovoljan je dan primer. One se mogu itati: Zemlja oivljena - Duhom ivota 3 6 5 Naprosto zato stoje 3 ekvivalentno grkom slovu Gama i l i r, ko je je slovo-simbol Geje (Zemlje), dok je cifra 6 simbol oivljavajueg i l i miorm&uQ%principa, a 5 je univerzalna sutina koja se i ri u svim pravcima i stvara svu materiju (rukopis Sen ermena). Ovih nekoliko primera i ilustracija koje smo izneli otkrivaju sa mo mali broj metoda koji se koriste za itanje simbolikih i numeri kih ideograma iz drevne prolosti. Postoje taj sistem izuzetno teak i komplikovan, samo je mali broj ljudi, ak i meu Inicijatima, mo gao da savlada svih sedam kljueva. Zato se i ne treba uditi to se metafizika postepeno srozala do fizike prirode i to je Sunce, koje je nekad bilo simbol BOANSTVA, postalo, kako su eoni prolazili, sim bol jedino njegovog stvaralakog ara, pa se zato pretvorilo u sim bol sa falikim znaenjem. Ah, sigumo je da oni, iji je metod bio da idu od opteg ka posebnom (kao stoje to sluaj sa Platonom), nikad ne bi zapoeli tako to bi svoje religije simbolizovali seksualnim am blemima! Potpuno je tano, iako je to izrekao Elifas Levi, taj otelovIjeni paradoks, "daje ovek Bog na Zemlji, a Bog ovek na Nebu". A l i , to se nije moglo, niti se moe, primeniti na Jedno Boanstvo, ve 706

Krst i pitagorejska dekada

jedino na jata NJEGOVIH inkamiranih zraka, koje mi nazivamo an Koiiani, dok su ih drevni narodi nazivali Bogovi, a koje je crkva da nas pretvorila u avole sa leve strane, a u Spasitelja sa desne strane! A l i , sve takve dogme su izrasle iz jednog korena, korena mudro sti, koji raste i buja na indijskom tlu. Nema nijednog Arhandela iji se prototip ne moe nai u svetoj zemlji Arjavarte. Svi ti "prototi povi" su povezani sa Kumarama koji se na sceni delovanja pojavljuju tako to odbijaju ~ kao Sanat-Kumara i Sananda - da "stvaraju po tomstvo". Pa ipak se oni nazivaju "tvorcima" (misleeg) oveka. Vie puta su oni dovoeni u vezu sa Naradom -jo jednom hr^ora privid nih nedoslednosti, a opet riznicom filozofskih naela. Narada je voa Gandarvi, nebeskih pevaa i muziara; ezoteriki, to je objanjena i njenicom da su Gandarve "instruktori ljudi u Tajnim Naukama". Oni su ti koji su, "volei ene zemaljske", razotkrili ovima tajne stvaranja, i l i , kao u Vedama - "nebeski Gandarva" je boanstvo koje je znalo i otkrilo nebeske tajne i boanske istine, u celini. Ako se setimo ta se o toj klasi anela kae u Knjizi Enohovoj i u Bibliji, alegorija je pot puna: njihov lider, Narada, odbijajui da se razmnoava, ui ljude da postanu bogovi. tavie, svi oni su, kako tvrde Vede, Candada (vo ljom roeni) i l i inkamirani (u raznim Manvantarama)/?o svojoj sopstvenoj volji - oni su u ezoterijskoj literaturi prikazani kako postoje u svim dobima poto su neki "prokleti da se reinkamiraju", dok se drugi inkamiraju po dunosti. Najzad, kao Sanakadike, sedam Kumara koji su poli da posete Vinua na "Belom Ostrvu" {Sveta Dvipa), ostrvu na kome ive Mahajogini - povezani su sa aka Dvipom, Lemurijancima i Atlantianima Tree i etvrte Rase. U ezoterijskoj filozofiji, Rudre (Kumare, Aditje, Gandarve, Asure, itd.) u pogledu intelekta predstavljaju najvie an Kohane. Oni su, zahvaljujui tome to su samorazvojem stekli petostruku priro du - otud svetost hroja pet - postali nezavisni od isto Arupa deva. Tu misteriju je veoma teko ispravno predstaviti i razumeti jer, mi vi dimo da su i oni koji su bili "posluni zakonu", isto kao {pobunjenici, osueni da se reinkamiraju u svim dobima. Riija Naradu proklinje Brama da se neprekidno vraa na Zemlju, tj. da se stalno reinkamira. On je pobunjenik protiv Brame, a opet njegova sudbina nije gora od sudbine aja - dvanaest velikih tvorakih bogova koje je Brama stvorio kao svoje pomonike na poslovima stvaranja. Jer oni su, 707

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

utonuvi u meditaciju, naprosto zaboravili da stvaraju i zato ih je Brama prokleo da se raaju u svakoj Manvantari. Pa ipak su i oni nazvani, isto kao i pobunjenici - andae, i l i oni koji su se po svo joj volji rodili u ljudskom obliku! Sve je to veoma zbunjujue za one koji nisu u stanju da itaju i razumeju Purane drugaije osim u doslovnom smislu.^^ Zato nala zimo orijentaliste koji odbijaju da budu zbunjeni, pa presecaju Gordijev vor komplikacija izjavljujui daje itava ta shema "izmiljo tina bramanske mate i njihove ljubavi prema preterivanju". A l i , za prouavaoca okultizma, sve je to bremenito i duboko filozofskim zna enjem. Mi dobrovoljno preputamo ljuturu zapadnjakim sanskritolozima, ali jezgro ploda uzimamo za sebe. Mi inimo i vie: mi priznajemo da se, u odreenom smislu, mnogo tih, takozvanih "baj k i " odnosi na astronomske alegorije o sazvedima, jatima zvezda, zvezdama i planetama. Pa ipak, dok Gandarva iz Rig Vede u njoj moda personifikuje Sunevu Vatru, Gandarva deve su entiteti i fi zikog i psihikog karaktera, dok su Apsare (kao i ostale Rudre) / kvaliteti i kvantiteti. Ukratko, ako je ikad iko razmrsi, teogonija vedskih Bogova otkrie nam nedokuive misterija Stvaranja i postoja nja. Parasara ispravno kae: Ta trideset i tri boanstva postoje eon za eonom i pojavljuju se i nestaju na isti nain kao to Sunce zalazi i opet izlazi. (Knjiga I, XV) U jednom periodu, istonjaki simbol krsta i kruga, Svastika, bio je svuda prihvaen. Kod ezoterikih (a u tom pogledu egzoterikih) budista, Kineza i Mongola, ona znai "10.000 istina". Te istine, ka u oni, pripadaju misterijama nevidljivog univerzuma i prvobitne kosmogonije i teogonije. "Otkad je Fohat preao Krug poput dve linije plamena (horizontalno i vertikalno), jata Blagoslovenih nikad nisu propustila da poalju svoje predstavnike na planete za koje su
Pa ipak, videe se da se taj smisao, kad se njime jednom ovlada, pretvara u sigurnu kutiju koja sadri kljueve Tajne Mudrosti. Istina, kutiju tako bogato ukraenu da njena rasko potpuno sakriva sve opruge koje je otvaraju, pa nas zato navodi da, nasuprot intuiciji, verujemo kako ona i nema, niti moe imati, bilo kakva vrata. Pa ipak su kljuevi tu, duboko skriveni, a opet uvek prisutni za onog ko ih trai.
12

708

Krst i pitagorejska dekada zadueni da ih od poetka nadgledaju." Zato se Svastika uvek stavlja - kao to je to bio sluaj krsta sa drkom u Egiptu - na grudi premi n u l i h mistika. Ona je, takoe, naena i na srcu l i k o v a i statua Bude, u Tibetu i M o n g o l i j i . To je peat k o j i se takoe stavlja na srca i v i h Inicijata, a kod nekih se zauvek utisne u meso kao ig. To je zato to oni moraju te istine da uvaju nenaruene i netaknute u venoj tiini i tajnosti do trenutka dok ih ne opaze i proitaju n j i h o v i odabrani naslednici - n o v i I n i c i j a t i - "dostojni da im se povere deset hiljada savrenstava". Svastika je, meutim, danas toliko degradirana da se esto postavlja na eire "bogova" - gnusnih idola svetogrdnih Bona, Dugpasa (arobnjaka) iz tibetanskih graninih podruja, sve dok ih ne pronae neki Galukpa i otrgne zajedno sa glavom takvog "boga": mada bi bilo bolje da se glava njihovog oboavaoca odsee sa njego vog grenog tela. Pa ipak. Svastika nikad ne gubi svoja tajanstvena svojstva. Osvrnite se unazad i videete da su je podjednako k o r i s t i l i Inicijati i vidovnjaci, kao i trojanski svetenici (otkrio ju je liman na lokahtetu tog drevnog grada). Nalazimo je k o d starih Peruanaca, Asiraca, Haldejaca, kao i na zidovima kiklopskih graevina starog sveta, zatim u katakombama Novog i u katakombama Starog sveta (?), u R i m u , gde je ona, poto su hriani morali da kriju sebe i svoju religiju, nazivana Crux Dissimulata* Prema de Rosiju {de Rossi), Svastika iz ranog perioda bila je omi ljeni oblik krsta koji se koristio sa okultnim znaenjem, to poka zuje da ta tajna nije bila tajna hrianskog krsta. Jedna Svastika na zidovima katakombi stoji kao znak na natpisu koji glasi " Z Q T I K D Z Q T I K H " , "Vitalis Vitaiia", i l i "ivot ivota"." A l i , najbolji dokaz starosti krsta je ono to je izneo autor Priro dnog Postanja na str. 433. G. M e j s i kae: Vrednost krsta, kao hrianskog simbola, trebalo bi da potie iz vremena kada je Isus Hristos razapet. Pa ipak se u "hrianskoj" ikonografiji katakombi nikalcva figura oveka ne pojavljuje na krstu tokom prvih est ili sedam vekova. Mogu se videti svi oblici krsta osim tog - navodnog poetka nove religije. To nije bio poetni, ve * (Lat.) - Prikriveni krst. (nap. prev.) Citirano u Prirodnom Postanju (tom11, I, str. 427). 709

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA zavrni oblik raspea.' Tokom nekih est vekova hrianske ere, zasnivanje hrianske religije na raspetom Spasitelju uopte ne nalazimo u hrianskoj umetnosti! Najraniji poznati oblik ljudske figure na krstu je raspee koje je papa Grgur poklonio velikoj kra ljici Teodolindi od Lombardije, i ono se danas nalazi u Crkvi sv. Jovana u Monci, dok se u katakombama Rima, starijim od San ulija, koji potie iz sedmog i l i osmog veka, ne nalazi nikakva slika raspea. ( . . . ) Nema Hrista i nema Raspetog; Krst je Hrist isto kao to je Staurski krst bio amblem i ime Horusa, gnostikog Hrista. Krst, a ne raspeti, osnovni je oblik koji se predstavlja u njihovoj umetnosti i osnovni predmet oboavanja njihove religije. Moe se otkriti da sav rast i razvoj potie od krsta. A taj krst je prehrianski, paganski i mnogoboaki, u pola tuceta raznih oblika. Kult je poeo krstom, a Julijan je bio u pravu kad je rekao daje "zaratio sa X" - za koji je on oigledno smatrao da su ga usvojili A-Gnostici i mitotvorci kako bi preneli neko nemogue znaenje.'* Vekovima je krst oznaavao Hrista i obraalo mu se kao ivom biu. Isprva je on uinjen boanskim, a tek na kraju je ooveen. N e k o l i k o simbola sveta bremenitije je stvarnim o k u l t n i m znae njem od Svastike. Ona je simbolizovana cifrom 6, jer, poput te cifre, ukazuje na konretnu zamisao, kao i ideogram ovog broja, na Zenit i Nadir, Sever, Jug, Zapad i Istok; to se moe pronai svuda i od raava se u svemu. To je amblem aktivnosti Fohata, neprekidne re volucije " t o k o v a " i etiri Elementa, "Svete etvorke", u n j i h o v o m m i s t i k o m , a ne samo k o s m i k o m znaenju; dalje, njene etiri ruke, postavljene p o d p r a v i m uglovima, u prisnom su odnosu, kao to je ve pokazano, sa pitagorejskim i hermetikim odrednicama. I n i c i rani u tajne znaenja Svastike, kako kau K o m e n t a r i : " ( . . .) na njoj, sa matematikom preciznou, moe pronai evolu ciju Kosmosa i itav period Sandje. (. . .) (A takode i) odnos vi dljivog i nevidljivog, (. . .) (kao i) prvo stvaranje oveka i vrsta." Kod hriana, nesumnjivo. Kod prehrianskih simbolista on je bio, kao to je reeno, Postelja i l i Kau Muenja tokom Misterije Inicijacije, a "Raspee" je postavljano horizontalno, na zemlju, i nije podizano kao u vreme kad se pretvorilo u rimsku spravu za pogubljenje. Tako je bilo i nije moglo biti drugaije. Car Julijan je bio Inicijal i kao ta kav je dobro znao "tajno znaenje", kako metafiziko, tako i fiziko. 710

Krst i pitagorejska dekada

Prema istonjakim okultistima. DRVO Saznanja u raju ovekovog vlastitog srca postaje Drvo Venog ivota i nema nita sa ovekovim animalnim ulima. To je potpuna tajna koja sebe pokazuje samo kroz napore zatoenog Manasa i Ega da se oslobode od ogra nienosti ulnog opaanja, kako bi progledali u svetlu veito prisu tne Stvarnosti. Prema zapadnjakim kabalistima, a jo vie prema povrnim simbolistima, glavno objanjenje misterije Krsta, odgojeno u ubistvenoj atmosferi materijalistike nauke, jeste ~ njegov seksu alni element. Ovo znaenje Krsta i Svastike, ak i moderan komen tator duhovnog, istie pre svih ostalih.
U Egiptu je krst bio korien kao zatitni talisman i simbol spasilake moi. Tifona, i l i Satanu, zapravo nalazimo okova nog i vezanog za krst. U Ritualu, ozirijanac plae: "Apofis je zbaen, njihova uad vezuju Jug, Sever, Istok i Zapad, njihova uad su na njemu. Har-ru-bah gaje uvezao. " To su bila uad etiri Strane i l i krsta. Reeno je daje Tor smrskao glavu Zmije svojim ekiem ( . . . ) u obliku Svastike i l i etirononog krsta. ( . . . ) U prvobitnim egipatskim grobovima odaja je imala oblik krsta.^^ Pagoda u Maduri (. . .) rodnom mestu Krine, sagrae na je u obliku Krsta ( . . . ) ^

To je savreno i niko u tome ne moe da nade "seksualno oboa vanje" kojim orijentalisti vole da razbijaju glavu paganstvu. A l i , ta je sa Jevrejima i egzoterikom religijom nekih hinduistikih sekti, a posebno sa ritualima valabaarija? Jer, kao to je reeno, Lingam i Joni u oboavanju Sive, uprkos svojoj savremenoj degeneraciji, fi lozofski stoje suvie visoko da bi se mogli nazvati prostim falikim
^* Apofis ili Apep je Zmija zla, simbol ljudskih strasti. Sunce (Oziris-Horas) ga unitava, i Apep biva baen dole, vezan i okovan. Bog Aker, "vladar kapije Ponora" Akera, Oblasti Sunca (XV, 39), ga vezuje. Apofis je neprijatelj Raa (svetlosti), ali "Veliki Apep je pao!" uzvikuje prenimuli. "korpija je povredila tvoja usta", kae on pobedenom neprijatelju (XXXIX, V, 7). korpija je hrianski "insekt koji nikad ne umire". Apofis je vezan za Tau i l i Tat, "am blem stabilnosti" (vidi podizanje Tat, i l i Tatu, Ritual X V I I I ) . To imaju i peine u cishimalajskim oblastima gde ive Inicijali, i gde se njihov pepeo ostavlja sedam lunamih godina. 18 Prirodno Postanje, tom I, str. 432.

711

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

oboavanjem. A l i , drvo i l i oboavanje Krsta^'* kod Jevreja, kao to su razobliili sami njihovi proroci, teko moe da izbegne tu optubu. "Sinovi vetaca", "seme preljubniko", kako ih naziva Isaija (LVII), nikad nisu proputali priliku da se "raspale idolima pod svakim ze lenim drvetom", to se ne odnosi na metafiziku rekreaciju. Od tih monoteistikih Jevreja hrianski narodi su crpili svoju religiju, svog "Boga nad bogovima, Jednog ivog Boga", a prezirali i podsmevali se tome kako su drevni filozofi tovali Boanstvo. Neka takvi veruju u fiziki oblik krsta i oboavaju ga na svaki nain. A l i , za sledbenika prave istonjake drevne Mudrosti, za njega koji u duhu ne oboava nita drugo osim Apsolutnog Jedinstva, veno pulsirajueg Srca koje kuca u i kroz svaki atom prirode, svaki taj atom sadri zametak iz koga on moe da odgaji Drvo Znanja, iji plodovi daju veni, a ne samo fiziki ivot. Za njega su Krst i Krug, Drvo i l i Tau, nakon to se primene i proitaju jedan za drugim svi simboli koji se odnose na njih, i dalje duboka misterija u njihovoj pro losti, i jedino u tu prolost on upravlja svoj udni pogled. On malo mari da l i je to seme iz koga raste genealoko Drvo Bia zvano Uni verzum. A ne interesuje ga ni Tri u Jednom, trostruki aspekt tog semena - njegov oblik, boja i supstanca - ve SILA koja usmerava nje gov rast, veno tajanstvena, kao i veno neznana. Jer ta vitalna Sila, koja ini da to seme klija, otvori se i pusti izdanke, a potom formira stablo i grane, koje se, sa svoje strane, povijaju na dole nalik na gra ne Avate, svetog Bodi drveta, bacaju seme koje hvata koren i raz vija se u drugo drvee -jeste jedina SILA koja je za njega stvarna, jer je ona besmrtni dah ivota. Paganski filozofi su tragali za Uzrokom, a savremeni se zadovoljavaju samo posledicom i trae uzrok u posledici. Ono to prevazilazi posledicu oni ne znaju, a savremeni a-gnostici za to i ne mare, i tako odbacuju jedino znanje na kome sa punim pouzdanjem mogu zasnovati svoju nauku. Pa ipak, ta ispoljena Sila ima odgovor za onoga ko tei tome daje dokui. Onog ko u krstu, prekrienom krugu Platona (pagana), ne vidi prototip obrezivanja, kao stoje video hrianin (Sv.) Avgustin,^" crkva smatra mnogobocem, a nauka luakom. I to zato to, dok odbija da oboava boga
Krst i Drvo su identini i sinonimi po simbolici. Propoved 160.

712

Krst i pitagorejska dekada

fizikog razmnoavanja, on priznaje da ne zna nita o Uzroku koji stoji u osnovi tzv. Prvog Uzroka, Bezuzronog Uzroka tog Vitalnog Uzroka. Preutno priznajui Sveprisutnost bezgraninog Kruga i nainivi ga univerzalnim postulatom na kome je zasnovan itav uni verzum, mudrac ostaje u tiini punoj potovanja u pogledu onoga o emu nijedan smrtnik ne bi trebalo da se usudi da nagaa. U jednom od svojih paradoksa Elifas Levi kae: Logos Boga je otkrivalac oveka, a Logos (re) oveka je otkrivalac Boga. Na to bi istonjaki okultista odgovorio: "Da, ali pod uslovom da ovek uti o UZROKU koji je proizveo i Boga i njegov Logos. U su protnom, on neizostavno postaje klevetnik, a ne "otkrivalac" nespo znatljivog Boanstva". Sad moramo da se pribliimo jednoj misteriji - Hebdomadu (sedmostrukosti) u prirodi. Moda e sve to kaemo biti pripisano koincidenciji. Moda e nam rei daje taj broj u prirodi sasvim/?n"rodan (to i mi kaemo), i da nema mnogo vie znaaja nego to ga ima iluzija kretanja koju proizvodi tzv. stroboskop. Tim "singularnim iluzijama" koje je profesor Silvanus Tompson {Sylvanus Thom pson) prikazao na sastanku Britanskog udruenja 1877. godine nije pridavan veliki znaaj. Pa ipak, trebalo bi da ujemo nauno obja njenje toga zato se sedam uvek istie kao prevashodni broj - est koncentrinih krugova oko sedmog, i sedam prstenova, jedan unu tar drugog, oko sredinje take, itd., itd. - u toj iluziji koju proizvodi tanjir koji se vrti i l i bilo koja druga posuda. U odeljku koji sledi mi dajemo objanjenje koje je nauka odbacila.

713

XXV

MISTERIJE HEBDOMADA

Ne smemo da zavrimo ovaj deo o simbolizmu drevne prolosti a da ne pokuamo da objasnimo stalno ponavljanje tog uistinu mi stikog broja u svim spisima koji su poznati orijentalistima. Poto ga sadre sve religije, od najstarije do najmlae, i na osnovu svojih shvatanja ga objanjavaju u skladu sa svojim posebnim dogmama, to nije lak zadatak. Zato moemo da pruimo samo jedan opti pregled ove problematike. Ti sveti brojevi (3, 4 i 7) su sveti brojevi Svetlosti, ivota i Jedinstva - posebno u ovoj Manvantari, naem ivot nom ciklusu, iji je broj 7 poseban predstavnik i l i inilac. Sada to moramo da pokaemo. Ako neko upita bramina koji poznaje Upaniade, tako pune tajne drevne mudrosti, "zato je on, ijih su sedam predaka pili sok Meseeve biljke, trisuparnd", kao to se veruje da tvrdi Bopaveda, i za to bramin trisuparna treba da oboava Somapa Pitrije - veoma malo njih moe da odgovori na to pitanje, i l i , ako znaju odgovor, jo tee e zadovoljiti pitaoevu radoznalost. Hajde da se, onda, uhvatimo ono ga to ui stara ezoterijska doktrina. Kad se prvih "Sedam "pojavilo na Zemlji, oni su bacili seme sveg raslinja u tlo. Prvo je dolo tri, a etiri im je dodato im se kamen preobrazio u biljku. Potom je dolo drugih "Sedam ", koji su, vo dei Dive biljaka, proizveli srednje (posredike) prirode izmeu biljaka i pokretnih ivih ivotinja. Treih "Sedam " su razvili svoje haje. (.. .) Petih "Sedam" su zarobili svoju SUTINU. (. . .) Tako je ovek postao Saptaparna. (Komentar)

714

Misterije Hebdomada

A.
SAPTAPARNA

Saptapama je ime koje okultna frazeologija daje oveku. Kao to smo ve pokazali, ono oznaava biljku sa sedam listova i ima veliki znaaj u budistikim legendama, a moe se, takode, nai, samo prerueno, i u grkim "mitovima". T, ih \ (Tau), formirano od cifre 7, i gr ko slovo r (Gama), bilo je simbol ivota (vidi odeljak "Krst i Krug") i ivota venog, zemaljskog ivota, jer je F (Gama) simbol Zemlje (Gaia),^ "ivota venog"; cifra 7 je simbol tog ivota povezanog sa boanskim ivotom, dvostrukog znaka izraenog geometrijskim figurama -

- Trouglom i Kvadratom, koji simbolizuju sedmostrukog OVEKA. Sad, drevne misterije su smatrale daje broj est amblem fizike prirode. Jer, est predstavlja est dimenzija svih tela: est linija koje ine njihov oblik, naime, etiri linije se pruaju do etiri kardinalne take - Severa, Juga, Istoka i Zapada - a dve linije, visina i debljina, do Zenita i Nadira. Zato, kad su mudraci primenili estostrukost na fizikog oveka, sedmostrukost]Q za njih bila simbol takvog oveka plus njegova besmrtna dua. U svom delu Maconneris Occulte, Ragon daje veoma dobru ilu straciju za "hijeroglifsku estostrukost", kako on naziva dvostruki jednakostranini Trougao, ) A ( . On taj znak tumai kao simbol meanja
Zato su Inicijali u Grkoj zvali Tau Yaii\\oc sinom Gale, "izniklo iz ze mlje", kao Titije u Odiseji, 7, 324.

715

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

"trifilozofske vatre i tri vode, odakle proizlazi razmnoavanje elemanata svih stvari. Istu ideju nalazimo u indijskom jednakostraninom, dvo strukom Trouglu. Mada se u toj zemlji naziva znakom Vinua, ipak je on, zapravo, simbol Trojstva ( i l i Trimurtija). Jer, ak i u ezoterijskom tumaenju, nii Trougao, \/, sa vrhom okrenutim nadole je sim bol Vinua, boga principa vlage i vode ("TVara-jana", i l i pokretnog principa u Nari, vodi^), dok je Trougao iji je vrh okrenut navie, A, iva. Princip Vatre, simboliki predstavljan sa trostrukim plamenom u ruci" (vidi bronzanu statuu Tripurantike Sive, "Mahadeva ubija Tripurasuru", u muzeju India House). Ta dva prepletena Trougla - po greno nazvana "Solomonov peat" - koja takode predstavljaju amblem naeg drutva - istovremeno tvore Sedmostrukost i Trijadu, ali su i Dekada, kako god da se taj znak /V ispita, postoje u njemu sadra no svih deset brojeva. Jer, sa Takom u sredini i l i centru, dakle, /V, on predstavlja sedmostruki znak: njegovi Trouglovi oznaava ju broj 3, dva Trougla pokazuju prisustvo dvojstva, Trouglovi sa sredi njom takom, koja im je zajednika, proizvode etvorstvo, est taaka su estostrukost, a sredinja Tak^a, ]Q\n\csi; petostrukost se nalazi kombinovanjem, kao jedinjenje dva Trougla, parnog broja i tri strane svakog Trougla, prvog neparnog broja. Zato su Pitagora i drevni mudraci posvetili broj est Veneri, poto su: (...) sjedinjenje dva pola i alhemijski preobraaj materije pomou Trijada neophodni da bi se razvila sila razmnoavanja, ta plodna vrlina i tenja za reprodukcijom koja je uroena svim telima.^ Verovanje u "Tvorce", i l i personifikovane Moi Prirode, uistinu nije politeizam, ve filozofska neophodnost. Kao i sve druge planeVidi u Mahabharati, npr., III, 189, 3, gde Vinu kae: "U drevnim vreme nima pozvao sam vodu po imenu, nara, pa se otad zovem Narajana, jer je to uvek bilo boravite u kome sam se kretao" (Ajana). U vodu (ili haos, "princip vlage" Grka i Hermesa) baeno je prvo seme Univerzuma. "'Duh Boiji' se kre e po tamnim vodama Prostora"; otuda Tales vodu ini prvobitnim elementom, to prethodi Vatri, koja je u tom Duhu jo uvek bila latentna. Potencija pitagorejsliih trouglova (Ragon). 716

Misterije Hebdomada

te naeg sistema. Zemlja ima sedam Logosa - emaniranih zrako va jednog "Oca-Zraka" - PROTOGONOSA, i l i ispoljenog "Logosa" onog koji rtvuje svoju Esse'^ (ili meso, Univerzum) kako bi svet mogao da ivi i kako bi svako stvorenje u njemu moglo da ima svesno postojanje. Brojevi 3 i 4 su muko i ensko. Duh i Materija, a njihovo sje dinjenje je amblem venog ivota u duhu na njegovom uspinjeem luku, i materiji kao veno vaskrsavajuem elementu - pomou raz mnoavanja i reprodukcije. Duhovna muka linija je vertikalna, | , linija diferencirane materije je horizontalna , a to dvoje formiraju krst i l i - | - . Ono prvo (3) je nevidljivo, a ono drugo (4) je na nivou objektivne percepcije. Zato se sva materija u univerzumu, kada je na uka analizira do krajnjih granica, moe svesti na samo etiri elementa - ugljenik, kiseonik, azot i vodonik, i zato su tri primame stvari, noumeni etvorke, i l i stepenovan Duh i l i Sila, za egzaktnu nauku ostali terra incognita i isto nagaanje, tj. puka imena. Njene sluge moraju najpre da poveruju i proue primame uzroke, kako bi se mogli nadati da e dokuiti prirodu i upoznati se sa mogunostima posledica. I za to, dok su ljudi zapadnjake uenosti imali, i jo uvek imaju, etvor ku, i l i materiju, da se sa njom igraju, istonjaki okultisti i njihovi uenici, veliki alhemiari irom sveta, imaju itavu sedmostrukost da iz nje ue.'' Kako kau ti alhemiari: "Jedino kada se Tri i etiri polju be, etvorougao udruuje svoju srednju prirodu sa srednjom prirodom Trougla (ili Trojstva, tj. lice jedne od njegovih ravni postaje srednje lice drugog) i postaje kocka; jedino tada ona (razvijena kocka) posta je nosilac i broj IVOTA, Oinsko-Majinske SEDMICE." Sledei dijagram e moda pomoi prouavaocu da shvati ove paralele:
* (Lat.) - bit, sutina (nap. prev.) Neki ueni bramini su se bunili protiv nae sedmostruke podele. Oni su u pravu sa svoje take gledita, kao to smo mi u pravu sa svoje. Izostavljajui iz kalkulacije tri aspekta '\\\ pomona principa, oni prihvataju jedino Upadhije (osnove), ukljuujui Ego - odraenu sliku Logosa u "Karana ariri" - pa ak, "strogo uzevi (...) samo tri Upadhija". Za isto teorijsku metafiziku filozo fiju, i l i za meditaciju, ta tri mogu biti dovoljna, kao to pokazuje sistem Taraka Joge, ali za praktino okultno uenje naa sedmostruka podela je najbolje i naj laka. To je, meutim, stvar kole i izbora.

717

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

LJUDSKI PRINCIPI VII ATMA BUDI . . . . MANAS PRINCIPI FIZIKE PRIRODE

VI.
V.

IV. Kama-rupa, princip i votinjske elje, koja div lje plamti tokom ivota u materiji, dovodei do zasienja; ona je neod > VODONIK vojiva od ivotinjskog postojanja.

Najlaki od svih gasova; on gori u kiseoniku stvaraju i intenzivniju toplotu od bilo koje druge kombina cije supstanci i stvarajui Vodu, najstabilnije od svih jedinjenja; vodonik u veli koj meri ulazi u sva organ ska jedinjenja. Inertni gas; nosilac sa kojim je pomean kiseonik da bi se prilagodio disanju ivo { tinja; on takoe u velikoj meri ulazi u sve organske supstance. Gas koji podstie sagorevanje, ivotodajni gas: aktivni hemijski agens u itavom or ganskom ivotu. ' Gorivo za primer; osnov svih organskih supstanci; (hemijski) element koji formi ra najvei broj jedinjenja.

I I I . Linga arira; inertni no silac i l i oblik u kome je telo izvajano: nosilac i vota. On se raspada vrlo brzo nakon raspada tela. I I . Prana, I V O T , aktivna mo koja izaziva sve vi talne fenomene. Gruba Materija tela, supstanca koja se delovanjem Prane uobliila i formirala nad Linga arirom (hajom).

AZOT

KISEONIK

UGLJENIK

Sada, uili su nas da su se najraniji oblici organskog ivota tako e pojavili u sedmostrukim grupama brojeva. Od minerala i l i "me kog kamenja koje se stvrdnulo" (Stanca), preko "vrstih biljaka koje su omekale", a predstavljaju proizvod minerala, jer "iz nedara kame na roena je vegetacija" {Komentar, knj. I X , F. 19), pa do oveka prvobimi modeli u svim carstvima prirode poinju kao eterine, pro718

Misterije

Hebdomada

zime koprene. To se, naravno, deava samo u poecima ivota. U na rednom periodu oni se uvruju i sedmi poinje da se grana u vrste, izuzev oveka, prvog od sisara^ u etvrtom Krugu. Vergilije, koji je bio verziran u ezoterijsku fiUozofiju, kao to su to, manje-vie, bili svi drevni pesnici, opevao je evoluciju u sledeim redovima: Principio coelum ac terras, camposgue liguentes Lucentemque globum lunae, Titaniaque astra SPIRITUS intus alit; totamque infiisa per artus MENS agitat melem, et magno se corpore miscet Inde Hominum pecudumque genus (. . .)*

(^neid VI.)

"Najpre dolazi tri, i l i Trougao." Ovaj izraz u okultizmu ima dubo ko znaenje, a tu injenicu potkrepljuju mineralogija, botanika, pa ak i geologija, kao stoje pokazano u odeljku "Drevna hronologija", sloenim brojem sedam, u kojem su sadrani tri i etiri. To dokazuje so u rastvoru. Jer kad njeni molekuli, koji formiraju grozdove, po nu da se taloe u vrstom stanju, prvi oblik koji poprimaju je oblik Trougla, i l i malih piramida i kupa. To je figura Vatre, otuda re Pira mida, dok je druga geometrijska figura u ispaljenoj Prirodi kvadrat i l i kocka, 4 i 6, jer, "poto su estice zemlje kockaste, estice vatre su
Protisti [izraz k o j i m H e k e l oznaava najnie organizme, k o j i se dele na protozoe i protofite (nap. ured.)] nisu ivotinje. italac mora imati na u m u da, kada govorimo o ivotinjama, mi mislimo samo na sisare. Ljuskari, ribe i gmi zavci su savremenici oveka i veinom su prethodili y?z/c^ow oveku u ovom Ciklusu. Svi oni su, meutim, b i l i dvopolni pre vremena sisara, u poslednjem periodu sekundara i l i mezozoika, pa ipak blie paleolitu nego kenozoiku. M a n j i sisari torbari b i l i su savremenici ogromnih gmizavaca-udovita. Dua nebo oivljava, zemlju, mora, sjajni meseev kolut, titanske zvezde. Duh iz udova elu masu pokree i tako se mesa sa velikim telora. Ljudi, stoka, ptice duguju mu ivot (. . .) (Prevod iz Eneide Mladena S. Anastasijevia) "Sve potie od Etra i njegovih sedam priroda" - kau alhemiari. Nauka ih po znaje samo u n i h o v i m povrnim delovanjima.

719

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

piramidalne", uistinu (Enfild). etinar, najprimitivnije drvo nakon peri oda paprati, uzelo je piramidalni oblik. Tako te dve suprotnosti u kosmikoj prirodi - Vatra i Voda, toplota i hladnoa - poinju svoje dimenziono ispoljavanje, jedno pomou trougaonog, drugo pomou heksagonalnog sistema. Jer, svaki zvezdasti kristal snega, kad se posmatra pod mikroskopom, predstavlja dvostruku i l i trostruku estokraku zvezdu, sa sredinjim jezgrom, nalik na minijaturnu zvezdu unutar vee zvezde. U svom delu Poreklo oveka, na str. 164, pokazujui daje na sta novnike morske obale u velikoj meri uticala klima, g. Darvin kae: Najstariji preci carstva kimenjaka (. . .) oigledno su se sasto jali od grupe morskih ivotinja. (. . .) ivotinje su ivele ili u sre dini granice visoke vode i l i u sredini granice niske vode, i tokom mesec dana prolazile su kroz kompletan ciklus promene klime. (. . .) Sad, tajanstvena je injenica to kod viih kopnenih kime njaka (...) period mnogih normalnih i abnormalnih procesa iznosi jednu i l i vie sedmica (sedmostruko) (. . .) tako je sa trudnoom sisara, trajanjem groznice. (. . .) Golubija jaja se izlegu za dve nedelje (14 dana), kokoija za tri, paija za etiri, guija za pet, a no jeva za sedam. [Bartlet (Bartlett), Kopno i voda] Taj broj je blisko povezan sa Mesecom, iji se okultni uticaj uvek ispoljava u sedmostrukim periodima. Mesec je vodi okultne strane zemaljske prirode, dok je Sunce regulator i inilac ispoljenog ivota (vidi takode Tom I, deo I I ) , a ta istina je vidovnjacima i adeptima uvek bila oigledna. Jakob Beme (Jacob Boehme), koji je insistirao na osnovnoj doktrini o sedam svojstava vene majke Prirode, poka zao je tako daje veliki okultista. A l i , da se vratimo razmatranju sedmostrukosti u drevnom reli gioznom simbolizmu. Metrolokom kljuu za simbolizam Jevreja, koji se numeriki otkriva kao geometrijski odnos Kruga (Sve-Boanstva) prema Kvadratu, Kocki, Trouglu i svim celovitim emanacijama te boanske oblasti moe se dodati teogonijski klju. Taj klju objanjava daje Noje, patrijarh Potopa, u jednom svom aspektu permutacija Boanstva (univerzalni kreativni zakon), koji se ispoljava u svrhu formiranja nae Zemlje, njenog stanovnitva i produenja ivota u celini. 720

Misterije Hebdomada

Sad, imajui na umu sedmostruku podelu u boanskim Hijerar hijama, kao i u Kosmikim i ljudskim sklopovima, prouavalac e spremno uvideti daje Jah-Noje poglavar i sinteza nieg Kosmikog etvorstva. Gornji sefirotski / \ , Trojstvo - iji je Jehova-Binah (In teligencija) levi, enski ugao emanira , etvorstvo. Ovo drugo, koje samo po sebi simbolizuje "Nebeskog oveka", bespolnog Ada ma Kadmona, vienog kao Priroda u apstraktnom obliku, postaje ponovo sedmostruko, emanirajui iz sebe dodatna tri principa, niu zemaljsku i l i ispoljenu fiziku Prirodu, Materiju i nau Zemlju (po stoje sedmi Malkut, "Nevesta Nebeskog oveka"), stvarajui tako, sa viom Trijadom, i l i Keterom, Krunom, pun broj Sefirotskog Drveta - 10, Ukupnost u Jednom, i l i Univerzum. Po strani od vie Trija de, niih tvorakih Sefirot ima sedam. Ovo se ba ne odnosi direktno na nau temu iako je neophodno kao podsetnik da bi se razumelo ono to sledi. Ono to elimo da po kaemo je to daje Jah-Noje, i l i Jehova jevrejske Biblije, navodni Tvorac nae Zemlje, oveka i svega na njoj: (fl) Najnia sedmostrukost, Tvoraki Elohim - u svom kosmikom aspektu. {b) Tetragramaton Adama Kadmona, "Nebeskog oveka" i l i e tiri slova - u svom teogonijskom i kabalistikom aspektu. (c) Noje - identian sa induskim Sitom, semenim ovekom, os tavljenim da naseli Zemlju iz prethodne tvorevine i l i Manvantare, kako stoji u Puranama, i l i u prepotopskom periodu, kako je to ale gorijski prevedeno u Bibliji - u svom kosmikom karakteru. Ali, bilo daje etvorstvo (Tetragramaton) i l i Trojstvo, Tvoraki Bog iz Biblije nije Univerzalno 10 ukoliko nije stopljen sa AIN-SOFOM (kao stoje Brama sa Parabramom), ve je samo sedmostrukost, jedna od brojnih Sedmostrukost! koje nastaju od Univerzalne Sedmostrukosti. Kad objanjavamo pitanje o kome je re, njegov poloaj i status koji ima kao Noje, najbolje se moe pokazati ako stavimo 3, /\, i 4, I I, paralelno sa "Kosmikim" i "Ljudskim" principima. Ovim poslednjim se posluila stara poznata klasifikacija. Dakle: 721

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA

LJUDSKI ASPEKTI ILI PRINCIPI

KosMiKi ASPEKTI
ILI PRINCIPI

1. Univerzalni Duh (Atma) 2. Duhovna dua (Budi)

Trostruki aspekt Boanstva

1. Neispoljeni Logos 2. Univerzalna (latentna) Zamisao 3. Univerzalna (ili kosmika) aktivna Inteligencija

3. Ljudska dua, um (Manas)

4. ivotinjska dua (Kama-Rupa) 5. Astralno telo (Linga arira) 6. ivotna sutina (Prana) 7. Telo (tula arira)
7

Duh Zemlje Jehova Noje ' Prostor koji sadri ivot Vode Potopa Planina Ararat

4. Kosmika (Haotina) Energija 5. Astralna Zamisao, koja od raava zemaljske stvari 6. ivotna Sutina i l i Energija ,7. Zemlja

Filozofija advaita vedante to klasifikuje kao najvie Trojstvo, tanije kao trojni aspekt inmantre (Parabrama), koji oni objanjavaju kao "isti poten cijal Pradne" - mo ili sposobnost koja raa percepciju: idakaam, beskrajno polje i l i nivo Univerzalne Svesti, i Asat, (Mulaprakriti) i l i nediferencirana ma terija (vidi Personalni i impersonalni Bog u Pet godina teozofije). Diferencirana materija koja postoji u Solamom sistemu (da ne diramo i tav kosmos) u sedam razliitih stanja, i Prana, i l i mo percepcije, koja takode postoji u sedam raznih aspekata koji odgovaraju tim stanjima materije; onda nuno mora biti i sedam stanja svesti u oveku, a u skladu sa manjom i l i ve om razvijenou tih stanja, izmiljeni su i sistemi religije i filozofije [na Isto ku je psihologija na ovim postavkama od davnina utemeljena, a na Zapadu je ona tek u povoju; videti dela Kena Vilbera i l i Vejna Dajera i si. (nap. ured.)]. Predstavljen kao ljubomoran, gnevan, buran i stalno aktivan bog, osveto ljubiv, a dobar jedino prema svom odabranom narodu kada ga umoljava. Noje i njegova tri sina su kolektivni simboli etvorstva u mnogim i razli itim primenama, a Ham predstavlja princip Haosa.
Q

722

Misterije

Hebdomada

Kao dodatnu demonstraciju ove tvrdnje, neka italac pogleda na une radove. Ararat = planina silaska = T T ' ' ' ' i n , Hor-jared. Hato (Hatho) spominje iz kompozicije Areth = m S . Urednik Mojsije Herenensis pie: "Time je, kau, oznaeno/rvo mesto silaska (Arke) [Brajantovi {Bryant) Anali, tom IV, str. 5, 6, 15], pod planinom Berge", Nork (AferA:) kae o Araratu: 2 T l K , j e r m N {{]. Ararat za Arath) ZEMLJA, aramejsko udvajanje". Ovde si vidi da Nork i Hato kori ste isti ekvivalent u Arath, sa znaenjem Zemlja. Poto N o j e s i m b o l i z u j e i Korenskog i Semenog M a n u a , M o koja je razvila ovaj planetarni lanac i nau Zemlju, kao i Semenu Ra su (Petu) koja je spaena, dok su poslednje podrase etvrte izumrle - Vaivasvata M a n u a - videe se da se broj sedam ponavlja na sva k o m koraku. On, Noje, jeste taj k o j i predstavlja (kao permutacija Jehove) sedmostruko Jato Elohima, pa je zato Otac i l i Tvorac (odravalac) animalnog ivota. Odatle stihovi 2 i 3 u poglavlju V I I Postanja: " O d svake iste ivotinje uzee po sedam primeraka, mukih (3) i Izvor mera (str. 65). Autor objanjava:
Zapazite da je kod Jevreja Jared, otac Enohov, konstruisan da bude "planina silaslca ", a kae se da je on isto to i Ararat na kome je poinula kubna struktura Noja, i l i osnovne mere. Jared na hebrejskom glasi T T ' . Korenske derivacije su iste kao i kod Ararata, akre, zemlje.

Jer po hebrejskoj metrologiji:

Jared, 1 " ! ' , je na engleskom bukvalno Y R D , pa u Jaredu doslovno nalazimo nau englesku re yard (jarda) {a isto i T l " ^ za Jah, i l i Jehovu, je rod [(Engl.) - tap] [britanska duna mera: 5,0292 metara, (nap. prev.)]}. Vredi da zapazimo da je Jaredov sin, t j . Enoh, iveo 365 godina, a rabinski komentari kau daje on otkrio kako je trajanje godine 365 dana, ime je opet spojio vreme i duinu, tj. trajanje godine ]s do lo koordinacijom, kiozjardu, ili jareda, koji je tako bio njen otac, i l i preko Enoha; i zaista dovoljno, 1296 = jarda (ili jared) x 4 = 5)84, to je karakteristina vrednost solamog dana u treinama, to se, kako smo ve rekli, moe numeriki predstaviti kao roditelj solame godine. (Ibid. str 65)

Meutim, to je prema astronomskim, numerikim i kabalistikim metodima. Ezoteriki, Jared je Trea Rasa, a Enoh - etvrta - ali, ]3oto je uzet sa ovog sveta iv, on takoe simbolizuje Izabrane, sauvane u etvrtoj Rasi, dok je Noje Peta Rasa od poetka - porodica spaena od voda, veno \ fiziki.

Ili)

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA enskih (4); od ptica nebeskih po sedam", itd, i t d , nakon ega slede sedmine dana i ostalog.

B.
TETRAKTIS U ODNOSU PREMA S E D M O U G L U

Broj Sedam, kao zbir 3 i 4, osnovni je inilac svih drevnih reli gija j e r je on osnovni inilac u prirodi. Njegovo usvajanje mora se opravdati, kao to se mora pokazati i daje to broj za uzor, jer se od pojave Ezoterijskog budizma tome esto prigovaralo, a izraavane su i sumnje u ispravnost t i h tvrdnji. Na o v o m mestu odmah recimo prouavaocu da u svim t i m nume r i k i m podelama JEDAN univerzalni Princip - iako se o njemu govo ri kao o (onom) j e d n o m zato to je Jedan Jedini - nikad ne ulazi u kalkulacije. To (univerzalni Princip) stoji, u svom apsolutnom ka rakteru, Beskrajan, kao univerzalna apstrakcija, potpuno S A M PO SEBI i nezavisan od bilo koje druge M o i , da l i noumenalne, da l i fe nomenalne. To "nije ni materija, ni duh. To nije, ni Ego, ni Ne-Ego i To nije ni objekat, ni subjekat", kae autor Personalnog i imperso nalnog Boga i dodaje: U jeziku induskih filozofa ono je izvorna i vena kombinacija Purue (Duha) i Prakriti (materije). Poto advaiti smatraju daje sva ki spoljanji predmet samo proizvod naih mentalnih stanja, Pra kriti je onda samo iluzija, a Purua je jedina stvarnost; on je JEDNO postojanje koje traje u univerzumu Ideja. To (. . .) je, dakle, advaitski Parabram. (. . .) ak i ako postoji Personalni Bog, na bilo koji nain, nalik na mate rijalni upadhi (fizika osnova u bilo kom obliku), iz perspektive advaite ima isto toliko razloga da se sumnja u njegovo noumenalno postojanje, kao i u sluaju bilo kog drugog objekta. Po njihovom miljenju, jedan svesni Bog ne moe biti izvor univerzuma, poto bi njegov ego bio posledica nekog prethodnog uzroka, ako se re svestan uzme u njenom uobiajenom znaenju. Oni ne mogu da dopuste daje ukupni zbir svih stanja svesti u Univerzumu njihovo boanstvo, poto se ta stanja stalno menjaju i poto kosmika za misao nestaje tokom Pralaje. Postoji samo jedno trajno stanje u

724

Misterije

Hebdomada

Univerzumu, a to je stanje savrene nesvesnosti, zapravo isti idakaam (polje svesti). Kad moji itaoci shvate injenicu daje ovaj velianstveni univerzum u stvarnosti samo ogroman skup raznih stanja svesti, oni se nee iznenaditi kad otkriju da advaite krajnje stanje nesvesnosti smatraju Parabramom. (Pet godina teozofije, lanalc "Personalni i impersonalni Bog") Iako je potpuno van ljudskog raunanja i l i kalkulisanja, ipak je taj " o g r o m n i skup raznovrsnih stanja svesti" sedmostruk, a u svojoj celini sastavljen je od sedmostrukih grupa, naprosto zato "to spo sobnost percepcije/os tojV u sedam razliitih aspekata koji korespon diraju sa sedam stanja materije" (ibid), i l i sedam svojstava, kategorija i l i modusa stanja materije. I zbog toga, brojevi od 1 pa do 7 u ezoter i j s k i m kalkulacijama poinju sa p r v i m ispoljenim principom, k o j i je broj jedan ako ponemo odozgo, a sedmi ako raunamo odozdo, i l i o d najnieg Principa. I kabala i Pitagora su cetvorstvo smatrali najsavrenijim, tanije reeno, svetim brojem, postoje emanirao iz jednog {ili Jedinstva), od nosno trojstva u jednom. Pa ipak je on uvek bio impersonalan, bes polan, nepojmljiv, iako dostupan v i i m mentalnim percepcijama. Prvo ispoljavanje vene monade nikad nije trebalo da bude sim b o l nekog drugog simbola - N E R O E N I za roenog iz Elemenata, i l i jedan LoGOS za Nebeskog oveka. Tetragramaton, i l i grki Tetraktis, jeste Drugi Logos, D e m i j u r g . Cetvorstvo, kako m i s l i Tomas Tejlor (Thomas Taylor) ( v i d i Pitagorejski trougao) jeste: Sama Platonova ivotinja, koja je bila, kako opravdano zapaa Sirijan, ono najbolje kod pitagorejaca; ona postoji na kraju pojmlji ve Trijade, to na veoma zadovoljavajui nain pokazuje Proklo u svojoj treoj knjizi rasprava o Platonovoj teologiji. A izmeu te dve trijade (dvostrukog Trougla), jednog pojmljivog, a drugog intele ktualnog, postoji jo jedan red bogova koji pripada obema krajno stima. Plutarh nam kae: Pitagorejski svet se sastojao od dvostrukog etvorstva. (De anim procr, 1027)

725

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

Taj stav potvruje ono to su egzoterijski teolozi rekli o izboru ni eg Tetrakiisa. Jer: "etvorstvo intelektualnog sveta (sveta Ma/zato) je T'Agaton, Nous, Psiha, Ilovaa, dok je etvorstvo ulnog sveta (mate rije) upravo ono to je Pitagora podrazumevao pod reju Kosmos Vatra, Vazduh, Voda i Zemlja. Ta etiri elementa su oznaena termi n o m rizomata, koreni i l i principi svih pomeanih tela\ tj. nii tetraktis je koren iluzije sveta materije, a to je jevrejski tetragramaton i "tajan stveno boanstvo", oko koga savremeni kabahsti diu toliku graju! Zato broj etiri obrazuje aritmetiku sredinu izmeu monade i heptade, u kojoj su sadrane sve moi, kao i proizvoaki i proiz vedeni brojevi: jer heptada se, od svih brojeva ispod deset, jedina dobija odreenim postupkom: udvostruena dijada ini tetradu, a udvostruena, i l i razmotana tetrada ini hebdomad (sedmostrukost). Dva pomnoeno samim sobom daje etiri, a stepenovano samim so bom daje prvu kocku. Ta prva k^oc^ia je plodan broj, osnov mno tva i razHitosti, sastavljana od dva i etiri (zavisno od monade, sedmog). Zato ta dva principa privremenih stvari, pyramis (pira mida) i kocka, obhk i materija, istiu iz istog izvora, etvorougla (na zemlji), monade (na Nebu) (. . .) [vidi Rojhlin (Reuchlin), Kabala, 1, II] Tu R o j h l i n , v e l i k i autoritet za kabalu, pokazuje daje kocka ma terija, dok je piramida i l i Trijada " o b l i k " . K o d hermetiara, broj e t i r i postaje simbol istine samo kad se proiri u kocku, koja, kad se razvije, i n i sedam, to simbolizuje muki i enski element i element
IVOTA."

' u delu Jevrejsko-egipatska misterija, Izvor mera, autor pokazuje (na str. 50) da figura razmotane kocke u vezi sa krugom: (. . .) postaje (. . .) pravi krst, ili oblik Tau, a dodatak kruga ini egipatski krst (...) dok kocka ima samo est strana, prikaz krsta kao razmotane kocke, to se tie ukrtenih traka, pokazuje jednu povrinu kocke koja je zajednika dvema trakama, koja se ra una kao da pripada obema (tj. jednom se rauna horizontalno, jednom vertikalno) ( . . . ) 4 za uspravnu i 3 za poprenu traku, to ukupno ini sedam.
RAZVIJENA KOCKA

7^ \7J

Autor dodaje:
Ovde imamo uvenih 413 17.

726

Misterije Hebdomada

Neki prouavaoci su b i l i zbunjeni zbog vertikalne linije, koja je muka i koja (vidi nie) u krstu postaje linija podeljena na eti ri - postoje etiri enski broj, dok horizontalna linija (linija ma terije) postaje podeljena na tri. A l i , to je lako objasniti. Postoje sre dnje lice razvijene kocke zajedniko i vertikalnoj i horizontalnoj traci, i l i dvostrukoj liniji, ono postaje, takorei, niija zemlja i ne pripada nijednoj. Linija duha ostaje trojna, a linija materija dvojna - poto je dva paran, pa zato i enski broj. tavie, prema Teonu, pitagorejci koji su Tetraktis nazvali Harmonijom, "zato stoje on dijatesaron u jednoj i po seskviterci" ~ smatrali su da "tetraktis deli kanon monokorda na Dvojstvo, Trojstvo i etvorstvo, jer sadri seskvitercu, seskvialteru, dvostruku, trostruku i etvorostruku pro porciju, iji je odeljak 27." U drevnom beleenju muzike, tetrakord se sastoji od tri stepena ili intervala i etiri trajanja zvuka, koje su Grci nazivali diatesaron, a mi etvrti. tavie, etvorstvo, iako je parno, pa zbog toga enski ("pakle ni") broj, variralo je po svom obliku. To je pokazao Stenli (Stanley) {Pitagora, str. 61). Pitagorejci su nazivali 4 Kljuarem Prirode, ali u zbiru sa 3, to daje sedam, on je postao najsavreniji i najharmoniniji broj - sama priroda. etiri je bilo "Muki i enski Oblik" kad formira Krst, a Sedam je "Gospodar Meseca", jer je ta planeta prisi ljena da menja svoj izgled svakih sedam dana. Na broju 7 je Pitagora izgradio svoje uenje o harmoniji i muzici sfera, nazivajui rastojanje od Meseca do Zemlje "ton", od Meseca do Merkura poluton, isto kao i od Merkura do Venere; od Venere do Sunca 1 Vi ton, od Sunca do Marsa ton, od Marsa do Jupitera 1 Vi ton, od Jupitera do Satuma poluton, a od Satuma do Zodijaka ton - to ini sedam tonova,
Ezoterijska filozofija objanjava da Je etiri simbol Univerzuma u njego vom potencijalnom stanju, i l i stanju kaotine materije, i da ona zahteva Duh da je aktivno prome, tj. prvobitni apstraktni Trougao mora da napusti svoj jedno dimenzionalni kvalitet i rairi se u materiji, stvarajui tako ispaljenu osnovu u trodimenzionalnom prostoru da bi se Univerzum razumljivo ispoljio. To se postie razmotanom kockom. Otuda egipatski krst Q kao simbol oveka, raz mnoavanja i ivota. U Egiptu, ankje znaio duu, ivot i krv. To je ivi ovek sa duom, Sedmostrukost.

727

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA raspon harmonije. Sva melodija p r i r o d e je u t i h sedam tonova, pa je zato sedmica nazvana "Glas Prirode". Plutarh objanjava {De Plac. Phil., str. 878) da su ahajski G r c i smatrali etvorstvo k o r e n o m i p r i n c i p o m svih stvari, postoje to bio broj elemenata k o j i raaju sve vidljive i nevidljive stvorene stvari. K o d bratstva Ruinog Krsta, figura Krsta i l i Razmotane kocke posta la je predmet rasprave u j e d n o m od Pereovih (Peuret) teozofskih te za i razmatrana je u skladu sa fundamentalnim p r i n c i p i m a svetlosti i tame, ili dobra i zla. Pojmljivi svet proizlazi iz boanskog uma ( i l i jedinice) na ovaj nain. Poto Tetraktis duboko promisli o sopstvenoj sutini, prvoj jedinici, o proizvoau svili stvari, i o sopstvenom poetku, on kae ovako; Jednom jedno, dvaput dva, smesta se pojavi etvorostrukost, na ijem je vrhu najvia jedinica / to postaje Piramida, ija je osnova isti etvorougao, odgovoran povrinama na kojima bli stava svetlost boanskog jedinstva proizvodi oblik bestelesne Va tre zbog silaska Junone (materije) u nie sfere. Zato se pojavila sutinska svetlost, koja ne spaljuje, ve prosvetljuje. To je stvara nje srednjeg sveta, koji Jevreji nazivaju Svevinjim, sveta {njihovog) boanstva. On je nazvan Olimp, potpuna svetlost, ispunjen odvo jenim oblicima, na kome je boravite besmrtnih bogova, "deum domus alta ", iji je vrh JEDINSTVO, njegov zid Trojstvo, a njegova povrina etvorstvo. (Rojhlin, Kabala, str 689) Ta " p o v r i n a " zato mora da ostanu besmislena povrina ako je ostavljena sama sebi. Samo JEDINSTVO "prosvetljuje" etvorstvo; u vena nia etiri moraju za sebe da izgrade z i d od Trojstva ako hoe da se ispolje. tavie, tetragramaton, i l i Mikroprozopus je "Jehova" k o j i se sasvim neopravdano uznosi kao "Bese, Jeste, B i e " , to se sada prevodi kao "Ja sam onaj koji jesam " i tumai kao da se odno si na najvie apstraktno Boanstvo, dok ezoteriki i uistinu to znai samo periodino haotinu, uzburkanu i venu MATERIJU sa svim nje n i m potencijalima. Jer, Tetragramaton je jedno sa Prirodom i l i I z i dom, i l i kabalistikim Jah-Hovah - k o j i su svi muko-enski. I m e svakog antropomorfnog boga, k o d starih naroda, kao to je dobro primetio M a r c e l i n F i i n i {Marcelinus Vicinus), pisalo se sa etiri slo va. Tako je k o d Egipana on bio Teur, k o d Arapa Alla, k o d Persija728

Misterije Hebdomada

naca Sire, kod Maga Orsi, kod muslimana Abdi, kod Grka Teos, kod starih Turaka Esar, kod Latina Deus. J. Lorenco Ananija tome do daje germansko Gott, samariansko Bouh, itd., itd. Poto je Monada jedno i neparan broj, drevni narodi su nazivali neparne brojeve jedinim savrenim brojevima i - moda sebino, ali je to ipak injenica - smatrali su ih mukim i savrenim poto se mo gu primeniti na nebeske bogove, dok su parni brojevi, kao to su dva, etiri, est, a posebno osam, poto su enski, smatrani nesavrenim i dodeljivani su jedino zemaljskim i nesavrenim boanstvima. U svojoj osmoj eklogi Vergilije belei tu injenicu recima: Numero deus impare gaudet. (Neparni brojevi udovoljavaju bogovima.) A l i , pitagorejci su smatrali broj sedam, i l i sedmougao, religioznim i savrenim brojem. On je nazivan Telesfor zato to sve postojee u Univerzumu, ukljuujui i oveanstvo, on vodi njegovom cilju, tj. njegovoj kulminaciji (Philo, de Mund. Opif). Doktrina o Sferama, postoje bila pod vlau sedam svetih planeta," govori, od Lemurije do Pitagore, o sedam moi zemaljske i subluname prirode, kao i o sedam velikih Sila univerzuma, koje teku i razvijaju se u sedam tonova, a to su sedam nota muzike skale. Heptada (naa Sedmostrukost) je smatrana ''brojem device, postoje neroena" (poput Logosa i l i vedantinskog "Ade"), "bez oca i majke, i proizlazi direktno iz Monade, koja je izvor i kruna svih stvari" (Pitagorejski trougao, str. 174). A ako je reeno da heptada proizlazi direktno iz Monade, onda je ona, kao to ui Tajna Doktrina najstarijih kola, savreni broj ove nae Mahamanvantare. Sedmostrukost, i l i heptada, bila je zaista posveena nekolikim bogovima i boginjama: Marsu, sa njegovih sedam slugu, Ozirisu, ije je telo bilo podeljeno na sedam i dvaput sedam delova, Apolonu (Suncu), izmeu njegovih sedam planeta, koji svira himnu sedmozrakom na svojoj harfi sa sedam ica, Minervi, samoroenoj, i drugima.
Broj planeta nije ogranien na sedam zato to stari narodi nisu znali za druge, ve naprosto zato to su to bile iskonske i l i prvobitne kue sedam Logosa. Moglo je da se otkrije i devet i devedeset devet drugih planeta, ali to ne bi izmenilo injenicu da su samo tih sedam bile svete.

729

TAJNA DOKTRINA

ANTROPOGENEZA

Cishimalajski okultizam, sa svojim usedmostruenjem i zbog ta kvog usedmostruenja, mora se smatrati najdrevnijim i izvorom svega. Neki odlomci koje su ostavili neoplatonisti se tome protive, a njiho vi oboavaoci i sledbenici, koji teko da razumeju za ta se zalau, saoptavaju nam sledee: "Gledajte, vai prethodnici su verovali je dino u trostrukog oveka, sastavljenog od Duha, Due i tela. Vidite, indijska Taraka Rada Joga ograniava tu podelu na 3, mi na 4, a vedantini na 5 (koa)." Na to, mi, pripadnici arhajske kole, pitamo: Zato onda grki pesnik kae: "Nema ih etiri, ve SEDAM, koji pevaju u slavu Duhovnog Sunca" 'EIITAME? On kae: Sedam zvunih slova pevaju pohvale meni. Besmrtnom Bogu, Svemoguem boanstvu. I opet, zato se trojedni I A O (Tajanstveni Bog) naziva "etvero strukim", a ipak se trojni i etvorni simboli kod hriana javljaju pod unifikovanim imenom - Jehova sa sedam slova?* I opet, zato se u hebrejskoj Sebi nalazi Zakletva (pitagorejski Tetraktis) identina sa brojem 7, i l i , kako smatra g. D. Mejsi: (. ..) zakleti se, bilo je sinonim za "usedmostruiti", a 10, napisano slovom Jod, bilo je puni broj IAO-SABAOTA, desetoslovnog Boga? U Lukijanovoj Aukciji, Pitagora pita: "Kako brojite?" Odgovor je: "Jedan, Dva, Tri, etiri." "Vidite l i , onda", kae Pitagora, "da u onom to smatrate za ETIRI ima Deset; potom, savreni Trougao i naa Zakletva (tetraktis, etiri!)", i l i Sedam. Zato u Timeju (c. I I I ) , Proklo kae: Otac zlatnih stihova slavi tetraktis kao izvor vene prirode? Naprosto zato to zapadnjaki kabalisti, koji protiv nas navode egzoterike dokaze, nemaju pojma o njihovom stvarnom ezoterikom znaenju. Zato to su sve drevne kosmologije - najstarije kosmografije dva najstarija naroda Pete Korenske Rase, induskih Arijevaca i Egipana, kojima moemo dodati rane kineske rase (ostatke etvrte Rase Atlantidana) - zasnivale sve svoje misterije na broju 10: vii Tro* Hebrejski Tetragramaton - JHVH + tri samoglasnika = Jehovah. (nap. ured.) 730

Misterije Hebdomada

ugao oznaava nevidljivi i metafiziki svet, a nia tri i etiri, i l i Se dmostrukost, oblast fizikog. Nije jevrejska5/6/(/fl ta koja je istakla broj sedam. Hesiodje izrekao: "Sedmi je sveti dan" pre nego stoje iko uo za "Mojsijev" Sabat. Korienje broja sedam nikad nije bilo ogranieno na bilo koji pojedinani narod. To dobro ilustruje sedam vaza u hramu Sunca, blizu ruevina Babiona u Gornjem Egiptu, se dam Vatri koje vekovina meprekidno gore pred oltarima Mitre, se dam svetih fanfara Arabljana, sedam poluostrva, sedam ostrva, sedam mora, planina i reka Indije, u oharu (vidi Ibn Gebirola) jevrejski Sefirot sedmostrukog sjaja, sedam gotskih boanstava, sedam svetova Haldejaca i njihovih sedam Duhova, sedam sazveda koje pominju Hesiod i Homer i beskrajne sedmice koje orijentalisti nalaze u svakom rukopisu koji otkriju. Ono stoje na kraju ostalo da kaemo je sledee: dovoljno smo toga izloili da pokaemo zato su ezoterike kole delile, a i dalje dele ljudske principe na sedam. Uzmite da ih ima etiri, pa e vam ovek i l i ostati bez svojih niih zemaljskih elemenata, i l i ete ga, ako se posmatra iz fizike perspektive, uiniti ivotinjom bez due. Cetvorstvo mora biti vie i l i nie - nebeski i l i zemaljski tetraktis: prema uenju drevnih ezoterikih kola, da bi postao pojmljiv, ovek se mo ra posmatrati kao Sedmostrukost. To se tako dobro shvatalo da su ak i takozvani hrianski gnostici usvojili taj stari sistem (vidi odeIjak "Sedam dua " ) . Ovo je dugo ostala tajna, poto nijedan rukopis tog doba, iako je bilo nagovetaja, nije govorio dovoljno jasno da bi zadovolji skeptike. A l i , u pomo nam dolazi knjievna radoznalost na eg doba - najstarije i najbolje ouvano jevandelje gnostika, Pistis Sofija ( n i S T I I ZOOIA). Da bismo dokaz uinili potpunim, citiraemo jednog autoriteta (K. V. Kinga) -jedinog arheologa koji je ma kar naslutio tu razraenu doktrinu, i svakako najboljeg savremenog autora koji pie o gnosticima i njihovim draguljima. Prema tom izuzetnom delu religijske literature - pravom gnostikom spomeniku - ljudski entitet je Sedmostruki zrak iz Jednog,"
Sedam Centara Energije koje je razvio i l i uinio objektivnim Fohat na jednom elementu, zapravo, "Sedmi Princip" Sedam Elemenata koji postoje u itavom ispoljenom kosmosu. Ovde moemo da ukaemo na to da su oni uistinu Sefirot kabalista, "Sedam darova Svetog Duha" u hrianskom sistemu, a u

731

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA upravo kao to ui i naa kola. On je sastavljen od sedam elemena ta, od k o j i h su etiri pozajmljena od etiri kabalistika ispoljena sve ta. I tako: (.. .) iz Asijaha on debija Nefe, i l i sedite fizikih apetita (a takode i vitalnog daha), iz Jecire, Ruah, i l i sedite strasti (?!), od Briaha, Neamah, a iz Aziluta debija Haj ah, i l i princip duhevneg ivota. (King) To lii na adaptaciju platonske teorije da dua dobija svoje spo sobnosti od planeta tokom svog napredovanja nanie kroz njihove Sfere. A l i Pistis Sofija, sa svojom uobiajenom smelou, stavlja tu teoriju u mnogo poetiniji oblik. (282) Unutranji ovekje na slian nain sastavljen od etiri elementa, ali su njih obezbedili buntovni Eoni Sfera, poto su oni Mo - e stice Boanske svetlosti {"Divinaeparticula aurae"), pa ipak ostav ljeni u sebi; Dua (peti element) "nainjena je od suza iz n j i h o v i h oiju i znoja njihovih muka; ' A V T I | I I | I O V Ilv&\i\iaxoq, Falsifikat Du ha ( k o j i naizgled odgovara naoj Savesti), {esti) i, najzad, M o t p a , Usud,^^ (karmiki Ego), iji j e sav posao da v o d i oveka kraju k o j i mu je namenjen; ako mora da umre od vatre, v o d i ga u vatru, ako moraju da ga ubiju divlje zveri, v o d i ga d i v l j i m zverima, i t d . " " SEDMI!

mistikom smislu, sedmoro dece i l i sinova Devaki, koje je, pre Krininog ro enja, ubio Kamsa. Naih sedam principa simbolizuju sve to. Moramo se od njih rastati i l i odvojiti da bismo dostigli stanje Krine ili Hrista, stanje ivanmukte i u potpunosti se usredsredili u najviem, Sedmom ili JEDNOM. Moipa je sudbina, a ne "Usud", u ovom sluaju, poto je to naziv, a ne vlastita imenica [vidi Volfov {Wolf) prevod Odiseje, 22, 413]. A l i , Moira, Bo ginja Usuda, jeste boanstvo koje, kao i 'Aiaa daje svakome svoju porciju dobra i zla", pa je, dakle. Karma (vidi Lidela). Ali, pod tim skraenjem se podrazumeva subjekat sudbine ili Karme, SoPSTVO, i l i Ego, onaj koji se reinkamira. A ni 'AVTI|LII|IOV nvs6|j,aT0(; nije naa savest, ve na Budi; takode nije ni "fal sifikat duha", ve je "nainjen prema Duhu", odnosno, njegov je dvojnik-a to Budi i jeste, kao nosilac Atme (vidi An Theism, 17 i Lidelove definicije). 16 K. V. King, Gnostici i njihova ostavtina, str. 38.

732

Misterije Hebdomada

SEDMOSTRUKOST U V E D A M A KOJA POTVRUJE OKULTNO UENJE U POGLEDU SEDAM PLANETA I SEDAM RASA

Ako bismo hteli da iznesemo najbolje dokaze koji e potvrditi iznete injenice, moramo da se okrenemo samom izvoru istorijske infor macije. Jer, iako su potpuno alegorijske, rigvedske himne nisu nita manje sugestivne. Sedam zrakova Surje (Sunca) postavljeni su pa ralelno sa Sedam Svetova (svakog planetarnog lanca), sa sedam reka neba i zemlje, poto nebeske reke predstavljaju sedam tvorakih Ja ta, a zemaljske predstavljaju sedmoro ljudi i l i prvobitnih ljudskih grupa. Sedam drevnih Riija - predaka svega to ivi i die na ze mlji - sedam su prijatelja Agnija, njegovih sedam "konja", i l i sedam " G L A V A " . Ljudska rasa je nikla iz Vatre i Vode, kako se to alegorijski tvrdi: uobhih su je OEVI, ili preci koji rtvuju, od Agnija - j e r su Agni, Asvini, Aditje {Rig Veda, I I I , 54, 16, I I , 29, 3, 4) sinonimi za onog "koji rtvuje", i l i za oeve, koji se na raznim mestima zovu Pitar {Pitriji, oevi), Angirasi'^ {Ibid, 1, 31, 17, 139 i dalje), Sadje, "boanski rtvovaoci", stoje najokultnije od svega. Oni se zovu Deva putra rija i l i "Sinovi Boiji" (X, 62; 1, 4). "Oni koji rtvuju" su, tavie, JEDAN koji rtvuje, otac bogova, Vivakarman, koji je obavio veliku Sarva-Medha ceremoniju, zavrivi je tako to rtvu je samog sebe (vidi himne iz Rig Vede). U tim himnama, "Nebeski ovek" se nazivapuniom, "ovekom" (X, 90, 1), od koga je roen Virad {X, 90, 5), a od Virada (smrtni)
Prof. Rot (u Peterovom Leksikonu) definie Angirase kao posredniku ra su viih bia izmeu bogova i oveka, dok prof. Veber, u skladu sa svojom konstantnom sklonou da modemizuje i antropomorfizuje boansko, vidi u njima izvorne svetenike religije koja je bila zajednika arijevskim Indusima i Persijancima. Rot je u pravu. Ime "Angirasi" bilo je jedno od imena anija i l i Bogova instruktora ("guru-deva") kasne Tree, etvrte, pa ak i Pete Rase Inicijala.
17

733

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

ovek. Varuna je taj koji regulie sve prirodne fenomene, koji "pravi putanju za Sunce, koju e ono sledi" (a danas je sa tog uzvienog poloaja svuen da bude glavni medu gospodarima-anijima i l i De vama). Sedam nebeskih reka (tvoraki bogovi koji silaze) i sedam zemaljskih reka (sedam prvobitnih oveanstava) pod njegovom su kontrolom, kao to emo videti. Jer, onog ko narui Varunine za kone (Vratani, "tok prirodnog delovanja", aktivni zakoni) kanjava Indra, moni vedski Bog, iji je Vrata (zakon i l i mo) (X113, 5) ve i od Vratanija bilo kog drugog boga. I tako, moe se pokazati da Rig Veda, najstarija od svih poznatih drevnih zapisa, potvruje okultno uenje u gotovo svakom pogledu. Njene himne - zapisi koje su beleili prvi Inicijati Pete (nae rase) o prvobitnim uenjima - govore o Sedam Rasa (dve tek treba da do u), prikazujui ih alegorijski kao sedam reka ( I , 35, 8), o Pet Rasa ipana kritajah) koje su ve naselile ovaj svet (ibid), o pet regiona "pana pradikah ", a takode i o tri kontinenta koji su postojali.'* Jedino se uenjaci koji su ovladali sa sedam znaenja Puruasukte (u kojoj je intuicija savremenih orijentalista izabrala da v i d i "jednu od poslenjih himni Rig Vede") mogu nadati de e razumeti koliko su skladna njena uenja i koliko je potvruju ezoterijske dok trine. italac mora u njima da proui, u svoj nejasnosti njihovog me tafizikog znaenja, odnose izmeu (Nebeskog) oveka "Purue", RTVOVANOG da bi se proizveo Univerzum i sve u njemu (vidi Vivakarmana) i zemaljskog smrtnog oveka {Himna X, 20, 1, 16) da bi shvatio skrivenu filozofiju ovog stiha:
15. On {''Co\ Q)<^\ purua, i l i Vivakarman) imao je sedam spre mnih cepanica za gorivo i tri puta sedam slojeva goriva; kad su bogovi obavljali rtvovanje, oni vezae oveka kao rtvu (. . .) Tri potopljena i l i na druge naine unitena kontinenta - prvi "kontinent" Prve Rase postoji i dan danas i preostae do kraja - opisana su u okultnom uenju kao Hiperboreja, Lemurija (usvojeno je ime koje je danas poznato u nauci) i Atlantida; Afrika je dola jo kasnije, dok je Evropa peti i poslednji kontinent - poto su delovi dve Amerike jo daleko stariji. A l i o tome kasnije. Inicijati koji su beleili Vede - odnosno Riiji Pete Rase - pisali su u vreme kad je Atlantida ve potonula. Atlantida je etvrti kontinent koji se pojavio, ali trei liojije nestao. 12,A

Misterije Hebdomada To se odnosi na t r i Sedmostruke prvobitne Rase i pokazuje sta rost Veda, koje i nisu znale ni za kakve druge rase osim te t r i , verovatno u svojim najranijim usmenim uenjima, a takoe i na sedam probitnih grupa oveanstva, poto Vivakarman predstavlja kolektiv no boansko oveanstvo." Ista ta doktrina se odrazila i u drugim starim religijama. Ona je do nas moda dola iskrivljena i pogreno protumaena, stoje i mo ralo da bude, kao npr kod Parsa, koji je itaju u svom Vendidadu i na drugim mestima ne razumevajui aluzije koje one sadre nita bolje od bilo kog orijentaliste, iako je ta doktrina jasno spomenuta u njihovim drevnim delima (vidi nabrajanje sedam sfera - ne "Karvara zemlje", kao to se verovalo - u Fargardu X I X , 30). A l i , v i dite dalji tekst. Poredei ezoterijska uenja sa tumaenjima Dejmsa Darmetetera {James Darmesteter) (Vendidad u ediciji prof. Maksa Milera), moe smesta da se vidi gde je nainjena greka i staju je izazvalo. Taj pasus glasi ovako: Indo-iranska Asura (Ahura) esto je zamiljana kao sedmostruka; zahvaljujui igri odreenih mitskih (?) formula i snazi odree nih mitskih brojeva, preci Indo-Iranaca su navedeni da govore o sedam svetova, a Svevinji Bog je uinjen sedmostrukim, kao i To arhajsko uenje uopte nije potpuno nenauno, poto je jedan od naj veih prirodnjaka ovog vremena - pokojni profesor Agasi {Agassiz) - doputao daje ovek nastao na vie geografskih lokacija i tu teoriju podravao do kraja ivota. Slavni profesor sa Kembrida (SAD) prihvatao je jedinstvo ljudskih vrsta na isti nain na koji to ine i okultisti - naime, u smislu njihove su tinske i izvorne homogenosti i njihovog porekla iz istog izvora: npr, Crnci, Arijevci, Mongoli, itd., svi su nastali na isti nain i potekli su od istih predaka. Svi preci su imali istu sutinu, mada diferenciranu, jer su se delili na sedam nivoa razliitih po stepenu, mada ne i po vrsti. Izvornu fiziku razliitost samo su kasnije jo neto malo vie naglasili geografski i klimatski uslovi. To, na ravno, nije Agasijeva teorija, ve ezoterika verzija. O tome je detaljno prodiskutovano u Dodatku (deo III). Tih sedam svetova su, kao to smo rekli, sedam sfera lanca, a svakom od njih vlada jedan od "Sedam velikih bogova" svih religija. Kako su se oni de gradirali i antropomorfizovali, a metafizike ideje gotovo pale u zaborav, sin teza, odnosno najvie, sedmo, odvojeno je od ostatka, a ta personifikacija je 735

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA svetovi nad kojima je vladao {vidi fusnotu). Tih sedam svetova su u Persiji postali sedam Karvara zemlje: zemlja je podeljena na sedam Karvara, od kojih je samo jedan poznat i dostupan ove ku, onaj u kome mi ivimo, naime Hvaniratha, to je identino tome kao kad bismo rekli da postoji sedam zemalja. Mitologija Parsa zna za sedam nebesa. Sama Hvaniratha je podeljena na sedam zo na (Orm. Ahr., odeljak 72, Vendidad Introd. str. L X ) , a ista podela i doktrina se nalaze u najstarijim i najuvaenijim induskim spisi ma - Rig Vedi. Tu se pominje est svetova,/7orefi? nae Zemlje, est radamsi iznad prithivi ~ Zemlje - i l i "ovo" (iddm) kao suprotstavljeno onom to je tamo (tj. est kugli na tri druga plana i l i sveta) (vidi Rig Vedu, I, 34; ///, 56; VII, 10, 411 i F, 60, 6). K u r z i v e smo stavili m i , kako bismo ukazali na identinost t i h na ela sa naelima ezoterijske doktrine, kao i na nainjenu greku. M a zdeanski M a g i su verovali j e d i n o u ono u ta su v e r o v a l i i drugi, naime u sedam "svetova" i l i sfera naeg planetarnog lanca od k o j i h je samo jedna dostupna oveku (u nae vreme), naa Zemlja, kao i u sukcesivno pojavljivanje i unitenje sedam kontinenata i l i zemalja na ovoj naoj planeti, a svaki od t i h kontinenata je bio podeljen, po uzoru na sedam sfera (jednu v i d l j i v u i est nevidljivih) na sedam ostrva i l i kontinenata, "sedam zona", itd., itd. To umnoavanje loka liteta u sedmostrukoj podeli, to neprekidno ponavljanje sedmostrukosti, t o l i k o je zbunilo orijentaliste ( k o j i su, meutim, b i l i zavedeni time to su i neinicirani Indusi i Farsi zaboravili svoja prvobitna ue nja), da su ga proglasili za " m i t s k o " . To zaboravljanje p r v i h principa zavelo je orijentaliste sa pravog puta i dovelo ih u najvee zablude. O n i k o j i ne znaju za ezoterike doktrine najstarijih Arijevaca nikad ne m o g u da usvoje, a ni da ispravno razumeju metafiziko znaenje koje imaju ta B I A . A h u r a M a z d a ( O r m u z d ) b i o je poglavar sinteze sedam Amea Spenta ( i l i Amaspendi), pa je zato i sam jedan Amea Spenta. Ba kao s t o j e " J e h o v a - B i n a h - A r e l i m " b i o poglavar sinteze E l o h i m a i postala osmi bog, koga je monoteizam pokuao da unifikuje - ali nije uspeo. Ni u jednoj egzoterikoj religiji Bog nije zaista jedno ako se ispita metafiziki. ^* est nevidljivih kugli naeg lanca su i "svetovi" i "Zemlje" kao to je to naa sopstvena, iako su nevidljive. A l i , gde bi moglo da bude est nevidljivih zemalja na ovoj planeti? 736

Misterije Hebdomada ne vie od toga, tako je i Agni-Vinu-Surja bio sinteza i poglavar, i l i fokus koji je odatle emanirao kako u fiziko, tako i u metafizi ko, kako od duhovnog, tako i od fizikog Sunca, Sedam Zraka, se dam vatrenih jezika, sedam planeta i l i bogova. Svi oni su postali vrhunski bogovi i JEDAN BOG, ali tek nakon to su izgubljene prvo bitne tajne, nakon potonua Atlantide, i l i "Potopa", i nakon to su Indiju okupirali bramini, koji su potraili spas na vrhovima Hima laja, kada su ak i visoravni dananjeg Tibeta na neko vreme bile potopljene. Ahura Mazdi se u Vendidadu on obraa kao "Najblaenijem Duhu, Tvorcu telesnog Sveta". U doslovnom prevodu, "Ahura Mazda" znai " M u d r i Gospod" {Ahura, "gospodar" i Mazda, "mu dri"). tavie, ime Ahura, na sanskritu Asura, povezuje ga sa Manasaputrama. Sinovima Mudrosti, koji su vodili bezumnog oveka i obdarili ga njegovim umom (Manas). Ime Ahura (asura) je moda izvedeno iz korena ah, " b i t i " , ali je njegovo primamo znaenje ono koje pokazuje Tajno Uenje. Tek kad geologija otkrije pre koliko hiljada godina su uzburkane vode Indijskog okeana stigle do najviih platoa centralne Azije, ka da su se Kaspijsko more i Persijski zaliv spojili sa njim, saznae ko liko je star arijevski braminski narod i kada se on spustio u ravnice Hindustana, to se dogodilo hiljadama godina kasnije. Jima, takozvani " p r v i ovek" u Vendidadu, kao i njegov brat blizanac Jama, sin Vaivasvata Manua, pripadaju dvema epohama univerzalne istorije. On je "Predak" Druge ljudske Rase, pa otuda personifikacija senki Pitrija i otac poslepotopskog Coveanstva. Magi su govorili "Jima" kao to mi kaemo "ovek" kad govorimo o oveanstvu. "Lepi Jima", prvi smrtnik koji je razgovarao sa Ahura Mazdom, prvi je "ovek" koji umire, odnosno nestaje, a ne prvi koji se rodio. "Sin Viksangata" bio je, kao i Sin Vaivasvate, simboliki ovek, koji u ezoterizmu oznaava predstavnika/?rve tri rase, pa za to i kolektivnog Pretka. Od te tri rase, prve dve nikad nisu umrle,^^ ve su samo nestale tako to ih je apsorbovalo njihovo potomstvo, a Trea je upoznala smrt tek pri svom kraju, nakon razdvajanja polova i svog "Pada" u razmnoavanje. Na to se jasno aludira u II Fargardu Vendidada. Jima odbija da postane nosilac zakona Ahura Mazde, Smrt se pojavila tek kad je ovek postao fiziko stvorenje (vidi napred). Ljudi Prve, kao i Druge Rase, rastvorili su se i nestali u svom potomstvu. 737

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

govorei: "Ja nisam roen, nisam uen da budem propovednik i no silac tvog zakona". A onda Ahura Mazda trai od njega da umnoi svoje ljude i "da nadzire svet" (3 i 4). Jima odbija da postane svetenik Ahura Mazde zato to je on sopstveni svetenik i prinosilac rtve, ali drugi predlog prihvata. U spisima on odgovara: Da! ... da, ja u vladati i nadzirati tvoj svet. U njemu nee biti, dok sam ja kralj, ni hladnog vetra, ni vrelog vetra, ni bolesti, ni smrti. Potom mu Ahura Mazda donosi zlatan prsten i bode, ambleme vlasti, i pod vladavinom Jime: Tri stotine zima prooe, a Zemlja se ponovo napuni jatima i stadima, ljudima i psima, pticama i blistavim crvenim vatrama, itd. (300 zima znai 300 perioda ili ciklusa). "Ponovo napuni", zapazite dobro, znai daje svega toga na njoj bilo i ranije, pa je tako potvreno znanje Doktrine o sukcesivnim uni tenjima sveta i njegovim ivotnim ciklusima. Kad se "300 zima" okonalo, Ahura Mazda upozorava Jimu daje Zemlja postala prepu na i da ljudi nemaju gde da ive. Tad Jima istupa i uz pomo Spenta Armaite (enski Genij, i l i Duh Zemlje) ini da se Zemlja proiri i po stane vea za jednu treinu, nakon ega se na njoj pojavljuju "nova krda i jata i ljudi". Ahura Mazda ga ponovo upozorava i Jima pono vo, pomou iste magike moi, ini da se Zemlja povea za dve treine. "Devet stotina godina." prolazi, pa Jima mom po trei put da izvede tu ceremoniju. Sve je to alegorija. Ta tri procesa proirenja Zemlje odnose se na tri sukcesivna kontinenta i rase koji su nasta jali jedni za drugim, to je potpunije objanjeno na drugom mestu. Nakon treeg puta, Ahura Mazda, na jednoj skuptini "nebeskih bogova i izvrsnih smrtnika", upozorava Jimu da e se fatalne zime spustiti na materijalni svet i da e sav ivot nestati. To je stara mazdeanska simbolika za "potop" i za predstojeu propast Atlantide, usled ega bivaju unitene sve rase. Poput Vaivasvata Manua i No ja, Jima pravi Varu (sklonite, arku) po Boijim uputstvima i tu do nosi seme svih ivih bia, ivotinja i "Vatri". Zaratustra je postao zakonodavac i vladar te "Zemlje" i l i novog kontinenta. To je bila etvrta Rasa na svom poetku, nakon to je 738

Misterije Hebdomada

Trea poela da izumire. Do tada, kao to je reeno (vidi prethodnu fusnotu), nije bilo uobiajene smrti, ve je postojao samo preobra aj, ^e^ ljudi jo nisu imali linost. Oni su imali monade - dahove JEDNOG Daha, koje su bile isto tako impersonalne kao i izvor iz ko ga su proizale. Oni su imali tela, tanije senke tela, koje su bile bez grene, pa otuda i bez Karme. Zato, poto nije bilo Kama-loke - a pogotovo ne Nirvane, pa ak ni Devahana - zato to "due" ljudi ni su imale personalna Ega, nije moglo biti ni intervala izmeu inkar nacija. Poput Feniksa, prvobitni ovek je vaskrsavao iz svog starog u novo telo. Svaki put i u svakoj novoj generaciji ono je postajalo sve vre, fiziki sve savrenije, u skladu sa zakonom evolucije, koji je Zakon Prirode. Smrt se pojavila kad je fiziki organizam postao pot pun i kad je poeo da - moralno propada. Ovo objanjenje pokazuje da se jo jedna stara religija u svojoj simbolici slae sa univerzalnom Doktrinom. Najstariju persijsku tradiciju, ostatke mazdaizma jo starijih Maga, izloili smo na drugom mestu i neto od toga objasnili. Coveanstvo nije nastalo od samo jednog para. A nije bilo ni prvog oveka bilo daje to Adam i l i Jima - ve je postojalo samo prvo oveanstvo. To je moda, a moda i nije, "ublaena poligeneza". Kad nauka jednom zavri sa stvaranjem ex nihilo, to je apsurd - i sa nadljud skim Tvorcem i l i tvorcima - to je injenica, poligeneza ne pred stavlja vei problem i l i nepogodnost nego to je to monoteizam (iz naune perspektive, poligeneza je manji problem). Meutim, ona je nauna kao i bilo koja druga tvrdnja. Jer, Agasi, u svom Uvodu za Notovo {Nott) i Glidonovo (Gliddon) delo Tipovi oveanstva, iskazuje svoje verovanje u neodreen broj "prvobitnih ljudskih rasa koje su stvorene odvojeno ", i primeuje da "dok u sva kom zoolokom podruju postoje ivotinje razliitih vrsta, ovek je, uprkos razlici svojih rasa, uvek jedno te isto ljudsko bie". Okultizam definie i ograniava broj prvobitnih rasa na sedam, zbog "sedam predaka" i l i pradapatija, tvoraca bia. Oni nisu ni bo govi ni natprirodna Bia, ve uznapredovali Duhovi sa neke druge i nie planete koji su se ponovo rodili na ovoj planeti, pa su u ovom Krugu stvorili sadanje oveanstvo. Ovu doktrinu jo jednom po tvruje jedan od njenih odjeka - gnosticizam. U svojoj antropolo giji i postanju oveka, gnostici su pouavali daje "jedna druina od 739

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

sedam anela" stvorila prve ljude, koji su bili samo nesvesni, divov ski, senoviti oblici - "naprosto crvi to se migolje"(!), pie Irinej ( I , 24, 1), koji, po svom obiaju, metaforu uzima doslovno.

D.
SEDMOSTRUKOST U EGZOTERIKIM DELIMA

Sada moemo da ispitamo i druge svete spise i vidimo da li oni sadre sedmostruku klasifikaciju, a ako sadre, u kom stepenu. Brojevi sedam i etrdeset devet (7 x 7), razbacani u hiljadama sanskritskih tekstova, nekih neotvorenih, nekih jo nepoznatih, a takoe i u Puranama, igraju isto tako izuzetno istaknutu ulogu kao i u jevrejskoj Bibliji, ako ne i veu. Oni se nalaze od Sedam stvaranja u poglavlju I, pa sve do sedam zraka Sunca u zavrnoj Pralaji, koji se ire u Sedam Sunaca i gutaju materiju celog univerzuma. Zato Matsja Purana kae: Da bi objavio Vede, u poetku Kalpe Vinu je ispriao Manuu priu o Nara-Singhi i dogaajima sedam Kalpa. I opet, ista Purana pokazuje da se: (...) u svim Manvantarama klase Riija^^ pojavljuju po sedam i sedam i kad ustanove kodeks zakona i moralnosti, odlaze u bla enstvo. Ti Riiji, pored ivih mudraca, predstavljaju i mnogo ta drugo.
23

Parasara kae:

To su sedam osoba koje su u raznim Manvantarama titile stvorena bia. Poto je i tav svet bio proet energijom tog boanstva, ono je nazvano Vinu, od Icorena Vis "ui" i l i "proeti", jer su svi bogovi, Manui, Sedam Riija, Manuovi Sinovi, Indre - samo impersonalne potencije (vibutaja) Vinua. (Vinu Purana)

Vinu je Univerzum, a sam Univerzum je u Rig Vedi podeljen na sedam obla sti - to bi trebalo da bude dovoljno autoritativno, bar za bramine. 740

Misterije Hebdomada Tako u h i m n i XIX, 53, iz Atharva Vede (prevod dr M j u i r a ) , stoji: 1. Vreme (nas) nosi napred, pastuv sa sedam zraka i hiljadu oi j u , neunitiv, pun plodnosti. Na njega se inteligentni mudrac uspi nje; njegovi tokovi su svetovi. 2. Zato se vreme kree na sedam tokova, ono ima sedam bro dova, besmrtnost je njegova osovina. Ono u sebi sadri sve te svetove. Vreme hita napred prema prvom Bogu. 3. U vremenu se sadri pun up. Mi vidimo da ono postoji u mnogim oblicima. On je svi ti svetovi u budunosti. Oni ga zovu "Vreme na najviem Nebu" (. . .) Prethodnim dodajte sledee stihove iz ezoterikih dela: Prostor i Vreme su jedno. Prostor i Vreme su bezimeni, jer oni su nespoznatljivo To, koje se moe naslutili jedino pomou sedam zra ka - koji su Sedam Tvorevina, Sedam Svetova, Sedam Zakona, itd, itd, itd. A k o imamo na u m u da Purane insistiraju na tome daje Vinu iden tian sa V r e m e n o m i Prostorom,'^'' a da je ak i rabinski s i m b o l za Boga M A K O M , "Prostor", postaje jasno zato, zarad ispoljavajueg Bo anstva - Prostora, Materije i Duha - j e d n a sredinja Taka postaje Trougao i Kvadrat (savrena Kocka), otuda Sedam. ak je i vetar Pravaha (mistika i okultna sila koja daje impuls zvezdama i planetama i upravlja n j i h o v i m kretanjem) sedmostruk. Kurma Purana i Linga Purana nabrajaju sedam g l a v n i h vetrova tog imena, a ti v e t r o v i su p r i n c i p i K o s m i k o g Prostora. O n i su blisko povezani sa Druvom^^ Vinu je sve - svetovi, zvezde, mora, itd, itd.
Vinu je sve to jeste, sve to nije (. . .) ali nije Vastubhuta, supstanca. (Vinu Purana, knjiga II, poglavlje XII) Ono to ljudi nazivaju najviim Bogom nije neka supstanca, ve njen uzrok; ne ono Stoje ovde, tamo ili svuda, ne ono to vidimo, ve ono u emu sve jeste - PROSTOR.

Zato se u Puranama kae da pogled na Druvu (zvezdu Sevemjau) nou i na nebesko zamore (Sisumara, sazvede) "iskupljuje sve grehove koji su po injeni tokom dana." injenica da zraci etiri zvezde u krugu stalnog pojav ljivanja -Agnija, Mahendre, Kajape i Druve, koje se nalaze na repu sazveda Ursa Miner (Sisumara) - Malog Medveda - kad se fokusiraju na odreeni 741

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

(sada Alfom), zvezdom Sevemjaom, koja je sa svoje strane pove zana sa stvaranjem raznih fenomena posredstvom kosmikih sila. Dakle, od Sedam Stvaranja, sedam Riija, Zona, Kontinenata, Principa, itd, itd, u arijevskim spisima, taj broj je proao kroz in dijsku, egipatsku, haldejsku, grku, jevrejsku, rimsku, a najzad i hriansku mistiku misao, dok se nije uvrstio i ostao neizbrisivo urezan u sve egzoterike teologije. Sedam starih knjiga koje je iz Nojeve ar ke ukrao Ham i dao ih Kuu, svom sinu, i sedam bronzanih stubova Hama i Hirona, predstavljaju odraz i seanje na Sedam prvobitnih misterija koje su ustanovljene u skladu sa "Sedam tajnih emanacija", "Sedam zvukova" i sedam zraka - duhovnih i nebeskih mode la od kojih je u kasnijim eonima nastalo sedam hiljada puta sedam kopija. Taj tajanstveni broj je opet istaknut u sluaju nita manje tajan stvenih Maruta. Vaju Purana pokazuje, a Harivansa potvruje, da se Maruti - najstariji i najmanje pojmljivi od svih sekundarnih i l i niih bogova u Rig Vedi - "raaju u svakoj Manvantari (Krugu) se dam puta sedam (ili 49), da u svakoj Manvantari, etiri puta sedam ( i l i dvadeset osam), oni stiu osloboenje, ali se njihova mesta/?opunjavaju osobama koje se reinkarniraju u tom svojstvu. Sta su Ma ruti u ezoterijskom smislu i ko su te osobe koje se "reinkarniraju u tom svojstvu"? To je dovelo do jedne alegorije koja ih je uinila decom Sive, velikog pokrovitelja jogina, "Mahajogina, velikog askete, u kome je udomljeno najvie savrenstvo stroge pokore i apstrakt ne meditacije, pomou kojih se stiu neograniene moi, postiu svakakva uda, stie najvie duhovno znanje i, konano, zadobija sjedinjenje sa velikim duhom univerzuma". U Rig Vedi je ime Siva nepoznato, ali se taj Bog naziva Rudrom, stoje ime zaAgnija, boga Vatre, a u istom delu se Maruti nazivaju njegovim sinovima. U Ramajani i Puranama, njihovoj majci, Diti - sestra, ili komplementacija i jedan od oblika A d i t i - koja udi da dobije sina koji e unititi Indru, mudrac Kajapa kae da "ako sa potpuno pobonim mislima i potpuno ista kao linost, bude nosila dete u svojoj utrobi sto go dina", dobie takvog sina. A l i , Indra je osujeuje u tom planu. Po mou svog groma on deli embrion u njenoj utrobi na sedam delova. nain i na odreeni objekat donose izuzetne rezultate. Indijski astro-magi shvatie o emu je re. 742

Misterije Hebdomada

a potom svaki taj LQO ponovo deli na jo sedam delova, koji postaju brza boanstva, Maruti.'^*' Ta boanstva predstavljaju samo drugi as pekt i l i razvoj Kumara, koji su po oevom imenu Rudre, kao i mno gi drugi." Poto je D i t i isto to i A d i t i , ukoliko nam ne dokau suprotno, A d i t i i l i Akaa u njenom najviem obliku, kaemo, jeste egipatsko sedmostruko nebo. Svaki pravi okultista e razumeti ta to znai. Diti, ponavljamo, predstavlja esti princip metafizike prirode, Budi i l i Akau. Diti, majka Maruta, jedan je od njenih zemaljskih oblika, koji istovremeno predstavlja boansku Duu u asketi i boanske tenje mistikog oveanstva za izbavljanjem iz zamki Maje i konanim blaenstvom kao posledicom toga. Indra, koji je danas de gradiran zbog Kali Juge, dobu u kome takve tenje vie nisu opte, ve su postale abnormalne zbog irenja Ahamkare (oseaja egoizma, Sebe ili JA-JESAM-STVA) i neznanja, u poetku je bio jedan od najve ih bogova induskog Panteona, kako pokazuje Rig Veda. Sura-dipa, "poglavar bogova", se od inua, "vode nebeskih jata" - induskog Sv. Mihaila - srozao do protivnika asketizma, neprijatelja svake sve te tenje. On se prikazuje kao oenjen sa Aindri (Indrani), otelovIjenjem Aindrijake, evolucije ulnog elementa, a oenio se njome "zbog nienihpohotnih ari", nakon ega on poinje da alje enske demone da probude strasti svetih ljudi, jogina, i "da ih odvrate od mo nih pokora kojih se on uasavao". Zato je Indra, koji se danas karakterie kao "bog neba, personifikovana atmosfera" - u stvarnosti kosmiki Mahat i peti ljudski princip - Manas - u svom dvojnom aspektu: u jednom je povezan sa Budijem, a u drugom je prikazan ka ko doputa sebi da ga sroza princip Kame (tela strasti i elja). Ovo po kazuje injenica da Brama tom pobedenom bogu kae da su njegovi esti porazi posledica Karme, i da predstavljaju kaznu za njegov
U Ramajani to ini Bala-Rama, Krinin stariji brat. to se tie porekla Rudre, u nekoliko Purana se tvrdi da njegovo (duhov no) potomstvo, koje je u njemu stvorio Brama, nije bilo ogranieno ni na sedam Kumara ili jedanaest Rudri, itd, ve "obuhvata beskrajan broj hita. po liku i izgledu nalik na njihovog (devianskog) oca. Uznemiren njihovom divljinom, brojem i besmrtnou, Brama eli da njegov sin Rudra stvori bia drugaije, smrtne prirode". Rudra, odbivi da stvara, odustaje, itd, otuda je Rudra prvi po bunjenik (Linga Purana, Matsja Purana i druge Purane).
27 , 26

743

TAJNA D O K T R I N A ANTROPOGENEZA

razvrat i zavoenje nimfi. U toj svojoj ulozi, da bi se zatitio od pro pasti, on tei da uniti budue "novoroene" kome je sueno da bude uniteno: to novoroene, naravno, alegorijski predstavlja bo ansku i postojanu volju Jogina, reenog da se odupre svim takvim iskuenjima i tako uniti strasti u svojoj zemaljskoj linosti. Indra opet uspeva, zato to telesnost pobeuje duh (Diti je prikazana kao osujeena u Dvapara Jugi, periodu tokom koga je cvetala etvrta Ra sa). On deli "Embrion" ( i l i novo boanska adeptstvo, koje su opet zaeli asketi arijevske Pete Rase) na sedam delova - to se odnosi ne samo na sedam podrasa nove Korenske Rase, od kojih e svaka imati jednog "Manua",^* ve i na sedam stupnjeva adeptstva - a po tom svaki deo na jo sedam delova - to aludira na Manu-Riije sva ke Korenske Rase, pa ak i podrase. Nije teko primetiti ta se misli pod time da Maruti dobijaju "e tiri puta sedam" osloboenja u svakoj "Manvantari" i to zahvalju jui onim osobama koje, poto su se ponovo rodile u tom svojstvu {Maruta u ezoterikom smislu), "popunjavaju njihovo mesto". Ma ruti predstavljaju {a) strasti to besne i divljaju u grudima svakog kan didata koji se priprema za asketski ivot - to je mistiki, (b) okultne potencije koje su skrivene u mnogostrukim aspektima niih princi pa Akae - u njenom telu, i l i tula arira, koja predstavlja zemalj sku, niu atmosferu svake nastanjene planete - ovo je mistiki i sideralno i (c) sadanja svesna Postojanja, Bia kosmike i psihike prirode. Istovremeno, "Maruti" su, u okultnom izraavanju, jedno od ime na kojim se nazivaju EGA velikih Adepata koji su preminuli i koji su takoe poznati kao Nirmanakaje; Ega koja -poto suprevazila iluziju nee dospeti u Devahan i koja, poto su ga se i l i dragovoljno odrekla
Uprkos uasnom i oigledno namernom brkanju Manua, Riija i njihovog potomstva u Puranama, jedna stvar je uinjena jasnom: bilo je i bie sedam Riija u svakoj Korenskoj Rasi (u svetim knjigama zvanoj takoe i Manvantara), poto u svakom Krugu ima etrnaest Manua, i poto su "vladajui bo govi, Riiji i Sinovi Manua" identini (vidi Knjigu I I I , poglavlje 1, Vinu Pu rane). "est" Manvantara su date, postoje u Vinu Purani sedma ova naa. Vaju Purana daje nazive Sinova etrnaest Manua u svakoj Manvantari, i Sinova sedam Mudraca i l i Riija. Ovi poslednji su potomstvo Roditelja oveanstva. Sve Purane govore o sedam Pradapatija u ovom periodu (Krugu).

744

Misterije

Hebdomada

za dobro oveanstva, i l i j o nisu dostigla N i r v a n u , ostaju nevid ljiva na Zemlji. Zato su Maruti^' isprva prikazani kao sinovi ive-Rudre - " P o k r o v i t e l j a Jogina", ije tree oko, u m i s t i k o m smislu, asketa m o r a da stekne pre nego to postane adept, a p o t o m , u n j i h o v o m k o s m i k o m karakteru, kao potinjeni I n d r i i l i n j e g o v i m p r o t i v n i c i m a - naizmenino. " e t i r i puta sedam" osloboenja od nose se na e t i r i K r u g a i na e t i r i Rase koje su prethodile naoj, poto su u svakoj od n j i h ponovo roene Marut-ive (monade) i postigle konano osloboenje, u k o l i k o su ga iskoristile. Umesto toga, poto im je stalo do dobrobiti oveanstva, koje bi se jo beznadenije borilo u mreama neznanja i jada da nije njihove pomoi sa strane - o n i se stalno iznova r e i n k a m i j u "u t o m svojstvu" i tako "popunjavaju svoja sopstvena mesta". Ko su o n i "na zemlji" - sva ki prouavalac okultne nauke zna. On takode zna i da su oni M a r u t i i Rudre, a u njih spada i porodica Tvatri, sinonim za Vivakarmana - v e l i k o g pokrovitelja Inicijata. To nam daje obilato znanje o njiho voj pravoj p r i r o d i . Isto vai i za sedmostruku podelu Kosmosa i l j u d s k i h principa. Purane, kao i ostali sveti tekstovi, vrve od aluzija na to. Pre svega, mundano jaje koje je sadralo Bramu, i l i U n i v e r z u m , " b i l o je spolja opskrbljeno sa sedam prirodnih elemenata, isprva slobodno nabro j a n i h kao Voda, Vazduh, Vatra, Etar, i tri tajna elementa" ( K n j i g a I ) ; p o t o m je reeno daje "Svet" bio sa svih strana opasan sa sedam ele menata, takode unutar jajeta - kao stoje objanjeno: " U n i v e r z u m je sa svih strana, odozgo i odozdo, bio opasan Andakat'ahom - lju skom B r a m i n o g jajeta ( . . . ) " O k o jajeta tee Voda, koja je okruena Vatrom, Vatra Vazduhom, Vazduh E t r o m , Etar i z v o r o m elemenata (Ahamkara), a ovaj Univerzalnim U m o m ("Intelektom" u tekstovima) "Cakuba je bio Manu estog perioda (Treeg Kruga i Tree Rase), u ko me je Indra bio Manodava" {Mantradruma u Bhagavata Purani). Poto po stoji savrena analogija izmeu "velikog Kruga" (Maha-Kalpe), svakog od sedam Krugova i svake od sedam velikih Rasa u svakom od Krugova - Indra estog perioda i l i Treeg Kruga odgovara kraju Tree Rase (u vremenu Pada i l i raz dvajanja polova). Rudra, kao otac Maruta, imao je puno dodira sa Indrom, Marutvanom i l i "gospodarem Maruta". Pria se daje dobio ime Rudra poto je jecao. Brama gaje nazvao Rudra, ali je on jecao jo sedam puta vie i tako dobio jo dva druga imena - od kojih koristi jedno tokom svakog "perioda". 745

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA ( K n j i g a I I , p o g i . V I I Vinu Purane). O v o se odnosi isto t o l i k o na sfere bia k o l i k o i na principe. Prilivi nije naa Zemlja, ve Svet, Solarai sistem, i znai iroki, veliki. U Vedama - najveim od svih au toriteta, iako je za njihovo ispravno itanje potreban klju - pominje se da su t r i zemaljske i t r i nebeske Zemlje nastale istovremeno sa Bhumi - naom Zemljom. Cesto se govori da u oveku, zapravo, ima samo est principa, poto njegovo telo nije princip, ve pokriva, njegova ljutura. Isto je i sa planetarnim lancem; kad o njemu, go vorimo ezoteriki. Zemlja se (kao sedmi, tanije etvrti nivo, ona koja stoji kao sedma ako brojimo od prvog trostrukog carstva Elementala koje je zapoelo formiranje) se moe izostaviti iz razmatranja, postoje (za nas) ona jedino ispoljeno telo od t i h sedam. Jezik okul tizma varira. A l i , ako pretpostavimo da se umesto sedam u Vedama p o m i n j u samo tri Zemlje, postavlja se pitanje koje su te t r i , poto mi jo uvek znamo samo za jednu? Oigledno je da u toj tvrdnji mora postojati neko okultno znaenje. Da v i d i m o . "Zemlja koja pluta" na Univerzalnom Okeanu ( i l i Prostoru), k o j u Brama u Puranama deli na sedam zona, jeste Prilivi, svet podeljen na ^.tAdjn principa; to je jedna kosmika podela koja izgleda prilino metafizika, ali je u stvar nosti yzz/A:a u svojim o k u l t n i m posledicama. N a k o n mnogo K a l p i pominje se naa Zemlja, a i ona je podeljena na sedam zona^ po is t o m onom zakonu anlogije k o j i je vodio drevne filozofe. N a k o n toga na njoj nalazimo sedam kontinenata, sedam ostrva, sedam okeana, sedam mora i reka, sedam planina i sedam zona, i t d , itd, i t d . ' " tavie, Sedam Zemalja se ne pominju samo u induskim spisima, ve i u persijskim, fenianskim, haldejskim i egipatskim kosmogoVidi Purane. ^' U Vinu Purani (Knjiga I I , pogl. IV), tvrdi se da ZEMLJA, "sa svojim kon tinentima, planinama, okeanima i spoljanjom ljuturom, ima 500 miliona ojana u preniku", na ta komentator primeuje da "to ukljuuje planetarne sfere, postoje prenik sedam zona i okeana - a svaki okean je istog prenika kao i kontinent koji okruuje, a svaki naredni kontinent je dvaput veeg pre nika od prethodnog - to ini samo dvadeset miliona ili pedeset etiri lakhe, itd. (. . .) Kad god se pojave bilo kakve protivrenosti u raznim Puranama, one se moraju pripisati (. . .) razlikama u Kalpama i slinom". To "slino" bi trebalo itati kao "Okultno znaenje", ije objanjenje nije dao komentator ko ji je pisao u egzoterike, sektake svrhe, a prevodilac gaje pogreno razumeo iz raznih razloga, od kojih je ponajmanji nepoznavanje ezoterike filozofije. 746
30

Misterije

Hebdomada

nijama, pa ak i u rabinskoj literaturi. Feniks^^ - koga Jevreji nazi vaju Oneh p 5 p ( o d Phenoch, Enoh, to je s i m b o l svetog ciklusa i inicijacije), a T u r c i Kerkes - i v i hiljadu godina, nakon ega se upa li i sam sagori, a p o t o m se ponovo raa sam od sebe - i i v i hiljadu godina, sve do sedam puta sedam ( v i d i Knjigu Ali u ruskom prevodu), kad dolazi dan Suda. "Sedam puta sedam", 49, providna je alegorija i aluzija na etrdeset devet " M a n u a " , Sedam K r u g o v a i sedam puta sedam ljudskih ciklusa u svakom K r u g u na svakoj pla neti. Kerkes i Oneh znae rasni ciklus, a mistiko drvo Ababel - "Otac Drvo " u Koranu - puta nove grane i lie p r i svakom vaskrsnuu Kerkesa i l i Feniksa; " D a n suda" znai " m a n j u Pralaju" ( v i d i Ezoterijski budizam). A u t o r Knjige Boga i Apokalipse veruje d a j e " vrlo jasno kako je Feniks isto to i Simorg, persijski Rok, a iz prie o ovoj poslednjoj p t i c i jo jasnije moemo da zakljuimo da smrt i oivlja vanje Feniksa pokazuje sukcesivno unitenje i obnavljanje ovog sve ta, to se po m n o g i m a deava usled vatrene katastrofe" (str. 175) i vodenog potopa, redom. i' Kad je Kaherman zapitao Simorga za starost, on mu je odgovo rio da je ovaj svet veoma star, jer je ve sedam puta bio nastanjivan biima drugaijim od oveka, i sedam puta lien stanovnika, da vek ljudske rase, nae, treba da iznosi sedam hiljada brojeva, a daje ona sama videla dvanaest od tih preokreta i ne zna koliko e jo morati da ih vidi. (Istonjake zbirke, II, 119) M e u t i m , ovo nije nova tvrdnja. Od Bajia iz prolog veka, pa do dr K i n i l i j a u ovom, te injenice je zapazilo nekoliko pisaca, ali se sa da moe uspostaviti veza i z m e u persijskog proroita i nazarenskog proroka. A u t o r Knjige Boga (str. 176) kae: Simorg je zapravo isto to i induski k r i l a t i Sing i egipatska Sfmga. Kae se da e se onaj prvi pojaviti na kraju sveta (.. .) kao Feniks, povezan sa Solamim Ciklusom od 600 godina (sa iframa uklonje nim i l i pojaanim, zavisno od toga na koji ciklus se misli), zapadnjaki ciklus Grka i drugih naroda - generiki je simbol nekoliko vrsta ciklusa. O detaljima e biti reci u odeljku o "Kalpama i Ciklusima ". Primenjeno je "prolo" vreme jer je knjiga alegorijska i mora da prikrije istine koje sadri.
-1-1

747

TAJNA DOKTRINA *

ANTROPOGENEZA

udovina lav-ptica. Iz ovog predanja su rabini uzeli svoje mitove o ogromnoj Ptici, koja ponekad stoji na zemlji, a ponekad hoda okeanom (. . .) dok joj glava podupire nebo, a sa tim simbolom oni su takode usvojili i doktrinu o kojoj ona govori. Oni ue da treba da bude sedam sukcesivnih obnavljanja ove planete, da e svaki reprodukovani sistem trajati sedam hiljada godina (?) i da e uku pan vek univerzuma biti 49.000 godina. Meutim, to miljenje, koje ukljuuje doktrinu o prethodnom postojanju svakog obnov ljenog stvorenja, oni su mogli da naue ili tokom vavilonjanskog ropstva, ili je ono moda bilo deo njihove prvobitne religije koju su njihovi svetenici sauvali od davnih vremena. To pre pokazuje da su inicirani Jevreji pozajmili, a njihovi neinicirani naslednici, talmudisti, izgubili smisao i primenili Sedam Kru gova i etrdeset devet rasa, itd., na pogrean nain. I ne samo "njihovi svetenici", ve i svetenici svih drugih zema lja. Gnostici, ija su brojna uenja odjeci jedne prvobitne i univer zalne doktrine, stavljaju iste brojeve, samo u drugom obliku, u usta Isusu u veoma okultnoj Pistis Sofiji. Mi kaemo jo vie: ak je i hrianski redaktor i l i autor Otkrivenja sauvao to predanje, pa govori o Sedam RASA, od kojih su etiri i deo pete nestale, a dve tek imaju da dou. To je reeno da ne moe biti jasnije u poglavlju X V I I , sti hovima 9 i 10. Ovako ree aneo: A evo uma koji ima mudrost. Sedam glava su sedam planina, na kojima ena sedi. I postoji SEDAM Kraljeva, pet su pali, jedan postoji, a jedan jo nije doao (...) Ko e od onih koji su bar malo upoznati sa starim simbolikim jezikom propustiti da upet Kraljeva koji su pali vidi etiri Korenske Rase koje su postojale i deo pete, a u onoj ko}apostoji i onoj koja "705^ nije dola", estu i Sedmu Korensku Rasu, koje tek tre ba da dou, kao i njihovu podrasu, nau sadanju rasu? Jednu jo izrazitiju aluziju na Sedam Krugova i etrdeset devet Korenskih Rasa u Knjizi Levitskoj nai ete ne drugom mestu, u Dodatku,

deo III.

748

Misterije Hebdomada

E.
SEDAM U ASTRONOMIJI, N A U C I I M A G I J I

A opet, broj sedam je blisko povezan sa okultnim znaenjem Ple jada, tih sedam Atlasovih erki - "est prisutnih, sedma skrivena". U Indiji su one povezane sa svojim dojenetom, bogom rata, Kartikej o m . Plejade (na sanskritu Kritika), dale su tom bogu svoje ime, jer je Kartikeja, astronomski, planeta Mars. Kao bog, on je sin Rudre, ro en bez posredstva ene. On je Kumara, opet "devianski mladi", stvoren u Vatri iz Sivinog Semena - svetog duha, otuda zvan Agni-bu. Pokojni dr K i n i l i je verovao daje Kartikeja u Indiji sveti simbol ci klusa Narosa, koji se sastoji od 600, 666 i 777 godina, u zavisnosti od toga da li se broje solame i l i luname, boanske i l i smrtne godine, a est vidljivih, i l i sedam stvarnih sestara. Plejada, neophodne su da se kompletira najskriveniji i najmisteriozniji od svih astronomskih i religioznih simbola. Zato, kad treba da obelei jedan odreeni do gaaj, Kartikeja iz starine se pojavljuje kao Kumara, asketa, sa est glava "jedna za svaki vek Narosa. Kad je simbolika bila potrebna za drugi jedan dogaaj, onda smo Kartikeju, u vezi sa sedam zvezdanih sestara, videli u pratnji Kaumare ( i l i Sene), njegovog enskog aspekta. On tada on jae pauna - pticu Mudrosti i Okultnog Znanja, i induskog Feniksa, iji je grki odnos prema 600 godina Narosa do bro poznat. estokraka zvezda (dvostruki Trougao), Svastika, estokraka, a povremeno sedmokraka kruna je na njegovoj obrvi; paunov rep predstavlja zvezdano nebo, a dvanaest znakova Zodijaka skri veni su na njegovom telu, zbog ega ga takoe zovu Dvadasa Kara" ("dvanaestoglavi") i Dvadasaka, "dvanaestooki". On je, meutim, najslavnije prikazan kao aktidhara, "nosilac koplja" i pobednik nad Tarakom, "Taraka-dit", Poto se godine Narosa (u Indiji) broje na dva naina - i l i " 100 go dina bogova" {boanskih godina) - i l i 100 smrtnih godina - moe mo da vidimo koliko je neiniciranima teko da ispravno razumeju taj ciklus, koji igra tako vanu ulogu u Otkrivenju sv. Jovana. To je ui stinu apokaliptiki Ciklus, pa ipak, u svim nagaanjima o njemu nali 749

TAJNA DOKTRINA

ANTROPOGENEZA

smo samo nekoliko priblinih istina, poto postoje razliite duine i odnosi se na razne praistorijske dogaaje. Tako smo mi negodovali stoje Suidas, u svom delu o antikom bro janju, zamenio dane za godine kada je u pitanju vremensko trajanje koje su Vavilonjani, po svom hronolokom raunanju, smatrali boan skom godinom. U svom dovitljivom plagiranju - koje smo razotkrili na drugom mestu - dr Sep se pozvao na Suidasa i njegov autoritet ka da je 432 u hiljadama i milionima godina (trajanje Juga) smanjio na 4.320 lunarnih godina pre "roenja Hrista", a ovo "roenje" je navo dno bilo "predodreeno" u zvezdanom (i nevidljivom) nebu, stoje do kazivao "pojavom Vitlejemske zvezde". A l i , Suidas nema drugih dokaza za to osim sopstvenih nagaanja, jer on nije bio Inicijat. On kao dokaz navodi Vulkana, pokazujui daje, prema hronolokim tvr dnjama, on vladao 4.477 godina, tj. 4.477 dana, kako on misli, i l i prevedno u godine, 12 godina, 3 meseca i 7 dana; u njegovom originalu stoji 5 dana - to pokazuje da je pogreio ak i u tako jednostavnom raunu (vidi Suidasa, lanak "Hri?^iO(;). Uistinu, ima i drugih drevnih pisaca koji su pravili takve pogrene proraune - na primer, Kalisten, koji astronomskim posmatranjima Haldejaca pripisuje period od samo 1.903 godine, dok Epigen priznaje 720.000 godina (Plinije, Histor. Natur. Lib, V I I , c. 56). Sve te pretpostavke, koje su izneli profani pi sci, zasnovane su na nekom nesporazumu i l i potiu od istog. Kro nologija svih zapadnih naroda, starih Grka i Rimljana, pozajmljena je iz Indije. Sad, u tamilskom izdanju Bagavadama se kae da 15 solamih godina ine Paccham, dva Pacchama ( i l i 30 dana) jesu mesec smrtnika, a dodaje se da je takav mesec samo jedan dan Pitar-Devata (Pitrija). A opet, dva takva meseca ine rudu, tri rudna ine ajanam, a dva ajanama godinu - i ta godina smrtnika samo je jedan dan bo gova. I na osnovu tih pogreno protumaenih uenja su neki Grci zamiljali da su svi inicirani svetenici pretvorili dane u godine! Ta greka starih grkih i rimskih pisaca proizvela je obilje posledica u Evropi. Na kraju prolog i na poetku ovog veka, Baji, Dipui i drugi, oslanjajui se na namemo osakaene prie o induskoj hronologiji, koje su iz Indije doneli izvesni preterano revnosni i bes krupulozni misionari, sainili su fantastinu teoriju o toj temi. Poto je kod Indusa mera vremena bila polovina revolucije Meseca, a po to je Mesec imao samo petnaest dana - o emu govori Kvintilije 750

Misterije Hebdomada Kurcije {Menses in guions dies desriperunt dies, Quint. Curt, LXVI1I, c. 9) - to se pominje u hinduistikoj literaturi, potvrena je injeni ca daje njihova godina bila samo pola godine, ukoliko nije naziva na danom. I Kinezi su delili svoj Zodijak na dvadeset i etiri dela, pa otuda i svoju godinu na dvadeset i etiri polovine meseca, ali ih ta kvo raunanje nije spreavalo, niti ih spreava, da imaju astronom sku godinu istu kao to je naa. A u nekim provincijama oni i danas imaju period od ezdeset dana - junoindijsku rudu. tavie, Diodor sa Sicilije (Lib. I, par, 26, str. 30) naziva ''trideset dana egipatskom godinom", odnosno, onaj period za k o j i se Mesec u potpunosti obrne oko Zemlje. I Plinije i Plutarh govore o tome {Hist. Nat. Knji ga V I I , pogl. 48, tom I I I , str. 185 i ivot Nume, par. 16), aU, zar je lo gino da bi Egipani, koji su poznavali astronomiju isto tako dobro kao i drugi narodi, tvrdili da lunami mesec ima trideset dana kad on ima samo dvadeset osam dana plus deo dana? Svakako da je taj lu nami period imao okultno znaenje isto koliko su ga imali i induski Ajanam i rudu. Godina koja traje dva meseca i period od ezdeset dana bili su univerzalne mere u antici, kako pokazuje sam Baji u svo joj Raspravi o istonjakoj astronomiji. Kinezi su, kako kau njiho ve knjige, delili svoju godinu na dva dela, od jedne ravnodnevice do druge (Mem. Acad. Ins., t. X V I , pogl. 48, tom. I I I , str. 183). Ara pi su u davnini delili godinu na est doba, od kojih se svako sasto jalo od dva meseca. U kineskom astronomskom spisu naslovljenom Kiu-e, kae se da su dva meseca mera vremena, a est mera godi ne, a i dan danas uroenici sa Kamatke imaju svoje godine od est meseci, kao to su ih imali kad ih je posetio opat Cape (Chappe) (Pu tovanje u Sibir, tom I I I , str. 19). A l i , zar je sve to razlog za tvrdnju da kad indijske Purane kau "solarna godina ", to znai - solarni dan] Poznavanje prirodnih zakona je ono to ini sedmicu, da tako kaemo, korenskim brojem prirode u ispoljenom svetu - bar u naem sadanjem zemaljskom ivotnom ciklusu - i udesnim uvi dom u njeno fUnkcionisanje, koje je drevnim narodima otkrilo veo ma mnogo misterija prirode. I opet, ti zakoni i njihova primena na nebeskom, zemaljskom i moralnom planu omoguili su starim as tronomima da tano izraunaju trajanje ciklusa i njihovog uticaja na razvoj dogaaja i da zabelee budui (to se naziva proroanstvom) uticaj koji e oni imati na postojanje i razvoj ljudskih rasa. Zato su 751

TAJNA D O K T R I N A ANTROPOGENEZA

Sunce, Mesec i planete, koje predstavljaju nepogreive vremenske mere, ije su moi i periodinosti bile dobro poznate, postali veliki Vladar i mali vladari naeg sistema i njegovih sedam domena i l i "sfe ra delovanja".^'' To je bilo toliko oigledno i izrazito da su ak i savremeni ljudi od nauke, kao i materijalisti i mistici, obratili panju na taj zakon. Fiziari i teolozi, matematiari i psiholozi, esto su svetu ukazivali na periodinost u ponaanju "Prirode". Ti brojevi su objanjeni u "Komentarima" ovim recima: U VIEM {nebu), NEPROBOJNI RAAH ("ad bhutam ", vidi Atharva Vedu, X, 105), TO {Krug), POSTAJE JEDNO JER {to je) NEDELJIVO I U
NJEMU NE MOE POSTOJATI TAU. u DRUGOM {od tri "Radamsija " (tritije) Ui tri "Sveta "] JEDAN POSTAJE DVA {muko i ensko), i TRI {kad se doda Sin ili Logos), i SVETO ETIRI {"tetraktis", ili "Tetragramaton"). U TREEM {niem svetu ili naoj Zemlji) TAJ BROJ POSTAJE ETIRI, I TRI, I DVA. UZMI PRVA DVA I DOBIE SEDAM, SVETI BROJ IVOTA; STOPI {ovaj poslednji) SA SREDNJIM RAAHOM I IMAE DEVET, SVE TI BROJ P O S T O J A N J A i POSTAJANJA.^^ KRUG NIJE "JEDNO", VE SVE.

Kad zapadnjaki okultisti budu ovladali pravim znaenjem podele sveta iz Rig Vede - dvostrukom, trostrukom i sedmostrukom, a posebno devetostrukom podelom, misterija ciklikih podela primenjenih na nebo i zemlju, bogove i oveka, postae im jasnija nego to je to sada sluaj. Jer:
planetarnim kretanjima, u zakonima toplote, elektriciteta i hemijPOSTOJI SKLAD U BROJEVIMA ITAVE PRIRODE; U sili tee,

u svim

Sfere delovanja kombinovanih sila Evolucije i Karme su (1) Nad-duhovno i l i noumenalno, (2) Duhovno, (3) Psihiko, (4) Astroeterino, (5) Podastralno, (6) Vitalno i (7) \sto fizike sfere. U hinduizmu, kako ga razumeju orijentalisti, po Atharva Vedi, tri radam sija se odnose na tri Vinuova koraka; njegov uspinjui, vii korak, kojim on stupa u najvii svet {A. V. V I I , 99, 1, cf. 1,155, 5). Oni to shvataju kao divo ra ah, i l i "nebo". A l i , u okultizmu tu ima jo neeg. Iskaz pareu, guhjeu, vrateu, cf. I, 155, 3 i IX, 75, 2; i l i stih X, 114 u Atharva Vedi - tek treba da budu objanjeni.

752

Misterije

Hebdomada

skoj privlanosti, u oblicima ivotinja i biljaka, u percepcijama uma. Uistinu, savremena nauka ide u pravcu generalizacije koja e iz raziti opte zakone svega jednim prostim numerikim odnosom. Pozvali bismo se na Filozofiju induktivnih nauka profesora Vjuela {WheweH), i na istraivanja g. Heja {Hay) o zakonima harmonije boja i oblika. Iz svega toga proizlazi da se broj sedam istie u za konima koji reguliu skladno opaanje oblika, boja i zvukova, a verovatno i ukusa, kad bismo samo mogli da analiziramo nae opaaje te vrste sa matematikom tanou. (Medical Review, jul 1844.) U i s t i n u t o l i k o da se jedan lekar zaprepastio kad je video periodi ni sedmostruki ciklus pojavljivanja i nestajanja raznih tegoba, a p r i rodnjaci su priznali da nisu u stanju da objasne taj zakon. "Raanje, rast, sazrevanje, vitalne funkcije (. . . ) promene, bolesti, propadanje i smrt insekata, gmizavaca, riba, ptica, sisara, pa ak i oveka, manje-vie kontrolie jedan zakon k o j i sve to upotpunjuje u nedeljama", odnosno sedmicama - periodima od sedam dana.^* Dr L e j k o k (Laycock) (Lancet, 1842-3), piui o periodinosti v i t a l n i h feno mena, belei " j e d n u izuzetni ilustraciju i p o t v r d u tog zakona k o d insekata".^^ H. Gratan Ginis (Grattan Guinness), akademik, u svom Pribliavanju kra ju ere. Poto je izneo odreeni broj primera iz prouavanja prirode, taj doktor dodaje:
injenice preko kojih sam ukratko preao su opte injenice / nije mogue da se potpuno sluajno ili pukom koincidencijom odvijaju dan za danom kod toliko miliona reenim periodima. ( . . . ) M i s l i m da se taj zakljuak mora toliko uoptiti da tvrdimo kako se kod ivotinja promene odvijaju svakih tri i po, sedam, dvadeset jedan ili dvadeset i osam dana, i l i kod nekih u tano odreenom broju nedelja, i l i sedmostrukih ciklusa.
ivotinja raznih vrsta, OD LARVE, ILI JAJETA, SITNIH INSEKATA PA DO OVEKA, u tano od

I opet, isti dr Lejkok tvrdi:

O kakvoj god groznici da se radi, doi e do paroksizma sedmog dana ( . . . ) a etrnaesti e hiti zapaen kao dan promene (. . .) (doi e i l i do izleenja, i l i do smrti). A k o etvrti (vrhunac) bude estok, a peti manje estok od njega, bolest e se zavriti sa sedmim vrhuncem i (. . .) promenu na bolje (. . .) primetiemo etrnaestog dana, naime, oko t r i i l i etiri tokom noi, kad je organizam najvie malaksao. (Citirano u delu Primicanje kraja doba od Gratana Ginisa, str 258-269)

753