ekajui Godoa Semjuel Beket Analiza

Iz prve sam mislio da je Irski pisac dvostruko lui od mene, koji sam, polu-bolestan sa zaepljenim nosem i upaljenim grlom itao njegovu dramu na stotinak strana. Mislio sam, em je Irac, em je lud, dosadan, retardiran. A onda sam pustio da sve prenoi (naravno, psujui mu sve po spisku, i njemu i onom jednom satu koji sam potroio da bih to proitao), i, evo, jutros, miljenje mi se menja. Beket nam je u jednoj fantastinoj metafori (i ne samo njoj), predstavio onaj najgori deo ljudskog ivota starost. Doba kada te niko ne eli, svi te tuku (pod tim izrazom smatram da je hteo da kae da nikome nije potreban i da ga svi obasipaju psovkama u fazonu ta smeta tu, drtino matora), i to je ono doba kada se zaboravlja ta je bilo pre pet minuta, doba kada se postaje namor i zlopamtilo, te nije ni udo to takvom oveku ostaje samo jo jedna stvar u ivotu da sa najboljim prijateljem u ivotu eka zadnji as ivota Godoa. Da se razumemo, pod Godoom ne mislim na nekog oveka koji e doi i reiti njihove probleme, jer ja Godoa vidim iz dva aspekta: -Kao mlad ovek, vidim ga kao bie koje nikad ne bih eleo da sretnem -Kao starac, vidim ga kao spasenje Da, jasno, Godo je jasna metafora smrti, za mlade simbol uskraenja, a za stare simbol spasenja. Starci se, verujem, nimalo sluajno zovu Vladimir i Estragon, smatram da je Beket hteo da im da mislilaka imena, a ne obina seljaka, dok je pak, njihovom sagovorniku, bogatom zemljoposedniku i robovlasniku, nadenuo ime kao kod italijanskog klovna Poco. ak i njegov rob ima donekle dostojanstvenije ime od njega Liki. Vladimir i Estragon svakog dana, to moemo zakljuiti, ne proitati, dolaze na jedno te isto mesto, ili bar oni misle da je isto, da ekaju obeanog im gospodina Godoa, koga se vie i ne seaju. Pitanje je, da li Godo uopte postoji? U jednoj reenici, Estragon navodi da ga ne bi prepoznao ak i da ga vidi, dok Vladimir daje

kakav-takav opis, mada ni on nije previe siguran. Ne znaju gde su ga sreli, ali znaju da im je rekao (ili bar, jednom od njih) da e doi po njih kod drveta. Ironino, jer postoji toliko drveta na svetu. Ja ovo dakle vidim kao jedan san, san koji je usnio jedan od njih dvojice, verovatno Vladimir, i u snu mu se javila smrt. On je, tipino za sve starce, video to kao nekog oveka, koji mu se moda ak i predstavio kao gospodin Godo, i svog je prijatelja Estragona ubedio da zajedno sa njim eka spasenje koje e doi. Osvrnimo se i na Poca i Likija. Poco vodi Likija na konopcu, biuje ga i ugnjetava, meutim ovaj mu je i dalje veran. To istina, podsea na sve odrasle ljude, kojima su roditelji ostareli ve na smetnji, i koji bivaju prebacivani iz oka u oak ali i dalje vole svoju decu. Ovde je moda malo drugaije, s obzirom na to da je Liki samo rob, i verovatno je i zavoleo svoga gazdu, koji namerava da ga proda, jer je ostareo, i jer navodno mui svoga gazdu. Ta prodaja zbog ostarelosti i muenja se odlino vidi u primeru dananjice, kada ljudi trpaju svoje roditelje u starake domove, daju ih drugima na brigu... Vladimir i Estragon su dobili i poruku po kuriru, koji je tu bio i jue i prekjue, i koji e dolaziti i sutra i prekosutra, sve dok i ne doe Godo. Ve smo zakljuili da je Godo smrt, stoga je ovaj deak verovatno nada, nada da e smrt ipak doi. Ali, kako su ovi starci iznemogli u iekivanju, oni jednom iz zezanja, ele da se obese o to drvo. I na samom kraju kau da e, ako Godo sutra ne doe, to i uiniti. A moda je upravo to Godo? Moda je to onaj trenutak slabosti kada smrt nadvladava elju za ivotom, i predstavlja se kao spasenje? Moda se Vladimir i Estragon stalno vraaju na isto mesto, jer ne mogu vie da ekaju da ih Godo pokupi, da jednostavno zavre sa ivotom? Godo e zaista doi po njih jednog sutra, kada konano odlue da uzmu konopac i provere izdrljivost grana svojom telesnom masom sa omom oko vrata.