You are on page 1of 3

Pregled radnje romana U prvom poglavlju najpre se govori o samom pisanju.

Upoznajemo ejha Ahmeda Nurudina i postajemo svedoci njegove potresne ispovesti, koju pie iz nekog vieg razloga, pisanje je za njega svoenje rauna pred samim sobom i pred drugima, ali i jedan egzistencijalni izlaz; suoen je sa smru, a pisanje mu produava trajanje. Uvodi se tema pobune, koja je, za sada, samo "opasna rije". U drugom poglavlju, mislei da ide u posetu samrtniku, Nurudin revidira svoje stavove o smrti. Uznemiren jer mu je brat zatvoren u tvravi, osea nedovoljnost prie o venom ivotu, kao i strah. Umesto starca, zatie njegovu erku, kadijinu enu, sa kojom razgovara o njenom bratu, Hasanu. Sa stanovita radnje proputa priliku da neto uini za sopstvenog brata. Tree poglavlje doarava atmosferu urevske noi, koja se moe uporediti sa Valpurginom noi u "Faustu", slavljenje mladosti i plodnosti, paganski rituali... Sve to unosi dodatni nemir u dervievu duu i priprema atmosferu za zbivanja koja slede. U etvrtom poglavlju se pojavljuje begunac, bezimeni buntovnik koji je nekim udom pobegao sejmenima i sakrio se u dvorite tekije. ejh Ahmed se dugo dvoumi ta da uini, isprva ga ne odaje i skriva ga, da bi ujutru sve ispriao Mula Jusufu koji poziva straare, prekasno jer je prestupnik ve pobegao. Misao o tom oveku prati Ahmeda Nurudina tokom celog romana, daje mu izmiljeno ime Ishak, idealizuje ga, zamilja razgovore s njim. Ve na kraju ovog poglavlja, on se pojavljuje kao prikaza. U petom poglavlju, Nurudin se suoava sa ocem, koji je doao da sazna neto o drugom sinu, zatim sa muselimom razgovor sa katastrofalnim ishodom i sa Hasanom, od koga saznaje zato mu je brat uhapen: kao kadijin pisar, Harun je naao unapred napisano sasluanje jednog oveka koji je ubrzo zatim ubijen; znao je previe. Hasan predlae organizovano oslobaanje iz tamnice, ali dervi ne pristaje na to, jo uvek veruje u pravdu, ak i sopstveni integritet vrsto vezuje za tu ideju vie pravde. U estom poglavlju se nastavlja suoavanje ljudskog i dervikog naina razmiljanja, Nurudin i dalje ne odobrava Hasanove argumente, iako tog jutra muselim nije hteo da ga primi. Na kraju poglavlja razgovara i sa kadijom, koji ga poraava. Sedmo poglavlje no je, Nurudin sree pasvandiju i ne shvata da bi od njega mogao neto da sazna. Zatim mu nepoznat ovek preti, kae mu da pripazi ta radi. Odlazi muftiji i sree Kara-Zaima, druga iz rata. Nakon potpunog debakla u razgovoru s muftijom, ejh Ahmed nudi Kara-Zaimu novac da spasu Haruna. Ovaj ne pristaje i ubrzo, u svojoj gluposti, ispria muftiji za ovu ponudu. U osmom poglavlju, Ahmed saznaje od hafiz-Muhameda da je Harun ubijen tri dana ranije. Dri potresan govor posle obreda u damiji. Deveto poglavlje sve se okrenulo protiv Ahmeda Nurudina. Napadaju ga etiri konjanika u sumrak (apokaliptina slika). U sred noi ga hapse i odvode u tvravu. Nije odreeno koliko vremena provodi tamo, izgleda da je u pitanju desetak dana, a onda ga putaju. Zavrava se prvi deo romana. Deseto poglavlje drugi deo romana poinje seanjem. Za vreme rata jedna ena se prostituisala sa vojnicima da bi prehranila svog sina. Kada su neprijateljski vojnici zauzeli to pare zamlje gde je bila njena kua, ivela je i sa njima, zato su je na kraju ovi prvi ubili. Ahmed je bio prijatelj njenom sinu, doveo ga je posle u tekiju to je Mula Jusuf. Na kraju poglavlja saznajemo da je Jusuf bio i Kadijin pijun i da je upravo on odao Haruna. U jedanaestom poglavlju se nita ne dogaa. Ahmed shvata da osea mrnju. U dvanaestom poglavlju sahranjuje brata u tekijskom dvoritu. Ljudi ga potuju zbog toga.

Trinaesto poglavlje je uglavnom posveeno Hasanu. Dok je na putu, Ahmed stvara sliku o njegovom ivotu. Na kraju poglavlja "odapinje strelu" poinje osveta. etrnaesto i petnaesto poglavlje uhapen je hadi Sinanudin, Nurudin alje pismo njegovom sinu, uticajnom politiaru u Carigradu, koji e ga osloboditi i usput kazniti odgovorne za hapenje (odgovorne i za Harunovo ubistvo). Tako i biva. Kadija je ubijen, muselim pobegao, a kasnije je i on ubijen. esnaesto poglavlje Ahmed Nurudin je postao kadija. Takoe je postao i omraen. Od njega se zahteva da uhapsi Hasana (naeno je pismo Hasanovog prijatelja, Dubrovanina u kome se govori o korupciji, Hasan pomae tom oveku da pobegne iz zemlje). Poto on sad predstavlja zakon, odluuje da uini tako, ali Mula Jusuf pomae Hasanu tako da izgleda da ga je Nurudin spasao. Ahmed Nurudin se svima zamerio i umree. Uvee njegovog poslednjeg dana u tekiju dolazi mladi koji mu je moda sin. Pred kraj se govori o vezi koja je postojala izmeu Ahmeda i mladieve majke. Pred zoru se javlja strah od smrti. Nurudinov tekst se zavrava istim citatom iz Kur-ana kojim je i poeo svaki ovek je uvek na gubitku.

Analiza likova u romanu Ahmed Nurudin - ejh tekije, svetlo vere - na poetku je naivni dervi koji veruje u ljudsko potenje i pravedni poredak u svetu. U pitanju je izrazito kontemplativan karakter, zatvoren i nesrean ovek koji je duboko potisnuo sve svoje line probleme. Na iskustvo ejha Ahmeda Nurudina izbeglog sa pozornice ivota se ne moe raunati, pa zato sa njim, kao to kae njegov prijatelj i antipod Hasan, treba razgovarati kao sa detetom. To je polazna pozicija, dok se na kraju iskustvo biveg dervia radikalno menja jer e i on iveti u svetu. Kada stekne vlast, morae da iznutra upozna drutveni mehanizam sa kojim je u prvi mah doao u sukob. (Kada mu zatvore brata, bez krivice, i dalje pokuava da odbrani svoja naela, pa se ne odluuje na akciju. Nakon to brata i ubiju, njega ponize i takoe zatvore - odluuje se na osvetu.) Na kraju romana, kao novi kadija, postaje deo tog poretka, pa ponovo osea potrebu da ga brani. Potinjava mu se donosei odluke i presuujui. Detinju naivnost i pobono uverenje kako je via promisao odredila tokove sudbine, tragini junak Mee Selimovia izgubio je u odluci da se po svaku cenu osveti zbog bratovljeve smrti. Napustivi okrilje vere, dervi e pod pritiskom porodine tragedije pomisliti da ne postoji pravda mimo ovekovog staranja za nju. Ali ako pravda nije zagarantovana kao vii princip, a istina se svede na interes, onda se obe gube. U igrama vlasti i vladanja, u kojima je privremeno imao nekog uspeha, Ahmed Nurudin je izgubljen. Te igre se ne vode prema principima istine i pravde, nego koristi i upotrebe nasilja. Da bi vladao, do ega mu je stalo kako bi se izborio za pravdu, Nurudin mora da ini nepravdu. Vlast unitava ono to bi morao da bude njen osnovni smisao. Zbog toga je Ahmed Nurudin izgubljen. Hasan je Nurudinov najbolji prijatelj, vidimo ga samo kroz njegove oi (kao i sve ostale likove). Ahmed Nurudin poetku ga smatra lakomislenim, povrnim mladiem, ali kasnije uvia da je pogreio, da je u pitanju jedna kompleksna linost jakog integriteta. Hasan je izazvao gnev svoje porodice jer je napustio ansu da ima visok poloaj u drutvu. Njegovo shvatanje sree je drugaije od njihovog. Hasan je nosilac ideje slobode, isto kao i begunac kome je Nurudin nadenuo ime Ishak. Harun, Nurudinov brat, bio je pisar u slubi kod kadije, stradao jer je video poverljiv dokument o zloinu vlasti.

Hasanova sestra - gramziva lepotica koja eli da razbatini svog brata. Vano je zapamtiti sliku njenih ruku u sumrak, dervi e je kasnije pamtiti po njima Kadija, Ajni-efendija, njen mu, je suv, ruan, tvrd ovek sumnjivog potenja, koji odbija da pomogne Nurudinu. Hasanov otac je boleivi starac koji se, mada se ranije protivio svim sinovljevim odlukama i hteo da ga razbatini, pred smrt miri s njim i udovoljava svakoj njegovoj elji. Mula Jusuf je mladi dervi, talentovani pisar. Runa uspomena o majci ga vezuje za Aheda Nurudina. Oni se boje jedan drugog. Hadi-Sinanudin, zlatar, ugledan je ovek u kasabi. Njegovo hapenje (koje je isplanirao Ahmed Nurudin) izaziva pobunu naroda protiv vlasti. Ali-hoda je lokalna luda koja svakome govori u lice ta misli. Jednom prilikom se pravio da ne vidi Nurudina, aludirajui na njegov moralni integritet. Ponovo ga je "video" kad je ovaj sahranio brata. Muselim - tipian predstavnik vlasti, prvi sa kojim je Nurudin razgovarao i molio ga za pomo bratu. Odgovor je bio poraavaju, da dervi line interese stavlja ispred optih, iako je tada bilo sasvim obrnuto. Muftija - naoko potpuno rasejan i nezainteresovan ovek koji se smrtno dosauje. Nurudin je morao da se igra praznim reima da bi privukao njegovu panju, opet bez ikakvog uspeha. U mislima ga naziva antiohijskom kozom. Dubrovani - brani par, Hasanovi prijatelji. Aludira se na ljubavnu (verovatno platonsku) vezu izmeu ene i Hasana. Mu je autor pisma u kom se u najgorem svetlu govori o vlasti, zbog ega je Hasan i odveden na sasluanje. To je i vrhunac kritike totalitarnog reima i korumpirane vlasti u ovom romanu.