AGENDA 21 (Rezime)

SADRAJ
Poglavlje 1. I DEO Predgovor

SOCIJALNA I EKONOMSKA PITANJA Poglavlje 2. Medjunarodna saradnja na ubrzanju odrivog razvoja u zemljama u razvoju i domae politike s njom u vezi Poglavlje 3. Borba protiv siromatva Poglavlje 4. Promena naina potronje Poglavlje 5. Demografska dinamika i njena odrivost Poglavlje 6. Zatita i unapredjenje uslova za ljudsko zdravlje Poglavlje 7. Unapredjenje odrivog razvoja ljudskih naselja Poglavlje 8. Ukljuivanje ivotne sredine i razvoja u donoenje odluka

II DEO

ZATITA I UPRAVLJANJE RESURSIMA ZA RAZVOJ Poglavlje 9. Zatita atmosfere Poglavlje 10. Integralni pristup planiranju i upravljanju zemljinih resursa Poglavlje 11. Borba protiv gubljenja uma Poglavlje 12. Upravljanje osetljivim ekosistemima: borba protiv irenja pustinja i sua Poglavlje 13. Upravljanje osetljivim ekosistemima: odrivi razvoj planinskih ekosistema Poglavlje 14. Unapredjenje odrivog poljoprivrednog i seoskog razvoja Poglavlje 15. Ouvanje bioloke raznovrsnosti Poglavlje 16. Ekoloki zdravo upravljanje biotehnologijom Poglavlje 17. Zatita okeana, svih vrsta mora, ukljuujui zatvorena i polu-zatvorena mora i obalna podruja i zatita, racionalno korienje i razvoj izvora ivota u njima Poglavlje 18. Zatita kvaliteta i snabdevanje izvorima svee vode: primena integralnih pristupa u razvoju, upravljanju i korienju vodnih resursa Poglavlje 19. Ekoloki zdravo upravljanje sa toksikim hemikalijama, ukljuujui spreavanje ilegalnog medjunarodnog prometa toksikim i opasnim proizvodima Poglavlje 20. Ekoloki zdravo upravljanje opasnim otpadom, ukljuujui spreavanje ilegalnog medjunarodnog prometa opasnim otpadom Poglavlje 21. Ekoloki zdravo upravljanje sa vrstim i kanalizacionim otpadom Poglavlje 22. Bezbedno i ekoloki zdravo upravljanje radioaktivnim otpadom

III DEO

JAANJE ULOGE ZNAAJNIH DRUTVENIH GRUPA Poglavlje 23. Predgovor Poglavlje 24. Globalna akcija ena za odrivi i pravini razvoj Poglavlje 25. Deca i omladina u odrivom razvoju Poglavlje 26. Uoavanje i jaanje uloge autohtonog stanovnitva i njihovih zajednica Poglavlje 27. Jaanje uloge nevladinih organizacija: partneri u odrivom razvoju Poglavlje 28. Inicijative lokalnih vlasti u podrci Agende 21 Poglavlje 29. Jaanje uloge radnika i njihovih sindikata Poglavlje 30. Jaanje uloge biznisa i industrije Poglavlje 31. Nauna i tehnoloka zajednica Poglavlje 32. Jaanje uloge farmera

IV DEO

SREDSTVA ZA OSTVARIVANJE AGENDE Poglavlje 33. Finansijska sredstva i mehanizmi Poglavlje 34. Transfer ekoloki zdrave tehnologije, saradnja i institucionalno osposobljavanje Poglavlje 35. Nauka u odrivom razvoju Poglavlje 36. Unapredjivanje obrazovanja, obuke i drutvene svesti Poglavlje 37. Nacionalni mehanizmi i medjunarodna saradnja na izgradnji kapaciteta zemalja u razvoju Poglavlje 38. Medjunarodni institucionalni aranmani Poglavlje 39. Medjunarodni zakonski instrumenti i mehanizmi Poglavlje 40. Informacije za donoenje odluka

5.4 / i

AGENDA 21

POGLAVLJE 1

PREDGOVOR

"Agenda 21" obradjuje najtee probleme u oblasti ivotne sredine sa kojima se svet danas sueljava i ima za cilj da taj isti svet pripremi za izazove 21. veka. Ona odraava globalni konsenzus i visoki stepen politike saglasnosti o neodvojivosti razvoja i ivotne sredine. Za njeno odgovarajue ostvarivanje su najodgovornije vlade. Nacionalne strategije, politike, planovi i programi su od prioritetnog znaaja za njeno ostvarivanje. Medjunarodna saradnja e podravati nacionalne napore. Sistem UN u tome ima kljunu ulogu. Medjutim, i druge medjunarodne, regionalne i subregionalne organizacije su pozvane da uestvuju u ovim naporima. iroko uee javnosti, nevladinih organizacija i drugih grupa, treba da bude to vie podsticano.

5.4 / ii

I DEO SOCIJALNA I EKONOMSKA PITANJA

POGLAVLJE 2

MEUNARODNA SARADNJA NA USTANOVLJAVANJU ODRIVOG RAZVOJA U ZEMLJAMA U RAZVOJU I ODGOVARAJUE DOMAE POLITIKE
Medjunarodna ekonomija treba da obezbedi medjunarodnu klimu i uslove koji e pomoi da se dostignu ciljevi zatite i unapredjivanja ivotne sredine i razvoja putem: (A) (B) (C) (D) A. (a) (b) Unapredjivanja odrivog razvoja kroz liberalizaciju trgovine; Stvaranja uslova da se trgovina i ivotna sredina medjusobno podravaju; Obezbedjivanja adekvatnih finansijskih izvora za zemlje u razvoju i reenje medjunarodnog duga; Podsticanje makroekonomskih politika pogodnih za odrivi razvoj. UNAPREIVANJE ODRIVOG RAZVOJA KROZ LIBERALIZACIJU TRGOVINU Omoguiti zemljama u razvoju laki pristup izvoznim tritima; Unaprediti otvoren, nediskriminatorski i pravedan multilateralan trgovinski sistem koji e omoguiti da sve zemlje - a posebno, zemlje u razvoju - poboljaju standard putem odrivog ekonomskog razvoja; Poboljati funkcionisanje robnih trita i postii zdravu, kompatibilnu i konzistentnu robnu politiku, sa mogunou optimiziranja doprinosa robnog sektora odrivom razvoju, uzimajui u obzir i posledice po ivotnu sredinu; Unaprediti i podrati kako nacionalne, tako i meunarodne politike, koje su ekonomski rast i zatitu ivotne sredine uinile meusobno podrivim oblastima. Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija kroz unapreivanje meunarodnog trgovinskog sistema, koji rauna na potrebe zemalja u razvoju; Aktivnosti vezane za upravljanje: kao to je razvoj domaih politika koje maksimiziraju dobit za odrivi razvoj kroz liberalizaciju trita; Podsticanje prikupljanja podataka i istraivanja; Unapreenje meunarodne kooperacije u robnoj trgovini i diverzifikacija tog sektora. Nain sprovoenja: (a) Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000) primene aktivnosti u ovom programskom podruju iznositi oko 8,8 milijardi USD od meunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija. U pitanju je samo procenjeni red veliina, koji vlade nisu

Ciljevi

(c)

(d)

Aktivnosti (a) (b) (c)

5.4 / iii

razmotrile. Stvarni trokovi i finansijski uslovi, ukljuujui i one nekoncesionalne, zavisie, izmeu ostalog, od specifinih strategija i programa za koje se odlue vlade pojedinih zemalja. Ova primedba vai i za sva naredna poglavlja. (b) B. Institucionalno jaanje. TRGOVINU I IVOTNU SREDINU UINITI MEUSOBNO PODRIVIM OBLASTIMA Uiniti da se politike meunarodne trgovine i ivotne sredine meusobno podravaju u korist odrivog razvoja; Razjasniti ulogu GATT-a, UNCTAD-a i drugih meunarodnih organizacija u odnosu na oblasti trgovine i ivotne sredine, ukljuujui, po potrebi, proceduru usklaivanja spornih ugovora; Podstai meunarodnu produktivnost i konkurentnost, kao i konstruktivnu ulogu industrije u odnosu na oblasti ivotne sredine i razvoja. Unapreenje programa vezanih za razvoj ivotne sredine i trgovine. OBEZBEIVANJE VOJU ADEKVATNIH FINANSIJSKIH IZVORA ZA ZEMLJE U RAZ-

Ciljevi (a) (b) (c)

Aktivnosti (a) C.

Sutina ovog pitanja je razmatrana u poglavlju 33 pod naslovom ''Finansijski izvori i mehanizmi''. D. PODSTICANJE EKONOMSKIH POLITIKA POGODNIH ZA ODRIVI RAZVOJ

Ciljevi Ustanoviti ekonomsku politiku reformi koja e unaprediti efikasnost planiranja i korienje resursa za odrivi razvoj i to kroz zdravu ekonomsku i socijalnu politiku, ''uzgajano'' preduzetnitvo i ukljuivanje drutvenih i trokova ivotne sredine u cenu resursa. Aktivnosti (a) (b) (a) Aktivnosti vezane za upravljanje kroz unapreenje zdrave ekonomske politike; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000) primene aktivnosti u ovom programskom podruju iznositi oko 50 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija. U pitanju je opet samo procenjeni red veliina. (b) Institucionalno jaanje.

Naini sprovoenja:

5.4 / iv

POGLAVLJE 3

BORBA PROTIV SIROMATVA

Ciljevi Dugoroni cilj da se svim ljudima omogui ekonomski prihvatljiv nain ivota, dostie se ostvarivanjem sledeih ciljeva: (a) (b) Svim pojedincima hitno obezbediti mogunost da zarade za odrivi nain ivota; Primeniti politike i strategije koje unapreuju adekvatne nivoe finansiranja i usredsrediti se na integrativne politike ljudskog razvoja, kao i poveano angaovanje nevladinih organizacija i upravljakih tela na lokalnim nivoima; Za siromatvom pogoena podruja razviti integrativne strategije i programe za zdravo i odrivo upravljanje ivotnom sredinom, mobilizaciju resursa, iskorenjivanje siromatva i ublaavanje njegovih posledica, te zapoljavanje i stvaranje zarada; U nacionalnim razvojnim planovima i budetima usredsrediti se na investiranje u ljudski kapital, uz posebne politike i programe usmerene na seoska podruja, gradsku sirotinju, ene i decu. Osposobljavanje zajednica na svim nivoima drutva uz sve vee uee ena, nevladinih organizacija, u saradnji vlada sa odgovarajuim meunarodnim organizacijama; Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio, bez uea vlada, da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000) primene aktivnosti u ovom programskom podruju iznositi oko 30 milijardi USD, ukljuujui oko 15 milijardi od meunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija. (b) Institucionalno jaanje.

(c)

(d)

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (a)

Sredstva primene:

5.4 / v

POGLAVLJE 4

PROMENA NAINA POTRONJE

Ovaj odeljak obrauje dva programska podruja: A. i B. A. (a) (b) (a) (b) (c) (a) USREDSREIVANJE NA NEODRIVE OBRASCE PROIZVODNJE I POTRONJE Unaprediti obrasce potronje i proizvodnje koji smanjuju optereenje ivotne sredine, a u isto vreme zadovoljavaju osnovne potrebe oveanstva; Razviti bolje razumevanje uloge potronje, te stvoriti odrivije obrasce potronje. Aktivnosti vezane za upravljanje kroz usvajanje meunarodnog pristupa u postizanju odrivih obrazaca potronje; Podaci i informacije kroz preduzimanje istraivanja u oblasti potronje i razvijanja novih koncepata odrivog ekonomskog rasta i napretka; Meunarodna saradnja i koordinacija. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da primena ovog programa najverovatnije nee zahtevati znaajna nova finansijska sredstva. B. RAZVOJ NACIONALNIH POLITIKA I STRATEGIJA KOJE BI PODSTAKLE PROMENE NEODRIVIH OBRAZACA POTRONJE Unaprediti efikasnost u procesima proizvodnje i smanjiti rasipnike potronje uzimajui u obzir razvojne potrebe zemalja u razvoju; Razviti domae politike okvire koji e podstai orijentaciju ka odrivim obrascima proizvodnje i potronje, kao i transfer zdravih tehnologija u zemlje u razvoju. Podstai veu efikasnost u korienju energije i resursa; Minimizirati proizvodnju otpadaka; Pomoi pojedincima i domainstvima u donoenju odluka pri kupovini koje bi bile zdrave za ivotnu sredinu; Rukovoditi nabavkama koje vri drava; Postepeno uvoditi cene koje e ukljuivati cenu zatite ivotne sredine; Nametati vrednosti koje podravaju odrivu potronju.

Ciljevi

Aktivnosti

Naini sprovoenja

Ciljevi (a) (b)

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) (f)

Naini sprovoenja Ovaj program se prvenstveno bavi promenama neodrivih obrazaca potronje i proizvodnje i vrednostima koje ohrabruju odrive obrasce potronje i takav nain ivota. On zahteva kombinovane napore vlada, potroaa i proizvoaa. Posebnu panju treba posvetiti znaajnoj ulozi koju imaju ene i domainstva kao potroai i potencijalni uticaj njihove kombinovane kupovne moi na ekonomiju.

5.4 / vi

POGLAVLJE 5

DEMOGRAFSKA DINAMIKA I NJENA ODRIVOST

Ovaj odeljak objedinjuje tri programska podruja: A, B. i C. A. RAZVIJANJE I IRENJE ZNANJA KOJE SE ODNOSI NA VEZE IZMEU DEMOGRAFSKIH TRENDOVA I ODRIVOG RAZVOJA Inkorporirati demorafske trendove i faktore u globalnu analizu ivotne sredine i razvoja; Razviti bolje razumevanje odnosa izmeu demografske dinamike, tehnologije, kulturnog obrasca ponaanja, prirodnih resursa i sistema unapreenja ivljenja; Proceniti ljudsku osetljivost u ekoloki osetljivim podrujima i populacionim centrima kako bi se odredili prioriteti za akciju na svim nivoima, posveujui punu panju potrebama zajednice. Istraivanja meusobnog uticaja demorafskih trendova i faktora i odrivog razvoja. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000) primene aktivnosti u ovom programskom podruju iznositi oko 10 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija. (b) (c) (d) B. Jaanje istraivakih programa koji integriu populaciju, ivotnu sredinu i razvoj; Razvijanje informacija i javne svesti; Razvoj i/ili poveanje institucionalnog jaanja i meusobne saradnje. FORMULISANJE INTEGRISANIH NACIONALNIH POLITIKA U VEZI IVOTNE SREDINE I RAZVOJA, UZIMAJUI U OBZIR DEMOGRAFSKE TRENDOVE I FAKTORE

Ciljevi (a) (b) (c)

Aktivnosti

Ciljevi Nastaviti punu integraciju interesa stanovnitva u nacionalno planiranje, politiku i procese donoenja odluka. Moraju se razmatrati populacione politike i programi, uz puno priznavanje prava ena. Aktivnosti (a) (b) (c) (a) Procenjivanje implikacija nacionalnih demografskih trendova i faktora; Izgradnja i jaanje nacionalne informatike osnove; Ukljuivanje demografskih karakteristika u politike i planove. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000) primene aktivnosti u ovom programskom podruju iznositi oko 90 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija. (b) Podizanje svesti o meusobnoj povezanosti demografskog i odrivog razvoja;

Naini sprovoenja

5.4 / vii

(c) (d) C.

Jaanje institucija; Unapreivanje razvoja ljudskih resursa. PRIMENA INTEGRISANIH PROGRAMA IVOTNE SREDINE I RAZVOJA NA LOKALNOM NIVOU, VODEI RAUNA O DEMOGRAFSKIM TRENDOVIMA I FAKTORIMA

Ciljevi Populacione programe treba primenjivati zajedno sa programima upravljanja prirodnim resursima i razvojnim programima na lokalnom nivou to e osigurati odrivo korienje prirodnih resursa, poboljati kvalitet ljudskog ivota i poveati kvalitet ivotne sredine. Aktivnosti (a) (b) (c) (a) Razvijanje okvira za akciju; Podrka takvim programima koji unapreuju promene demografskih trendova i faktora u pravcu odrivosti; Stvaranje odgovarajuih institucionalnih uslova. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000) primene aktivnosti u ovom programskom podruju iznositi oko 7 milijardi USD, ukljuujui oko 3,5 milijardi USD od meunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija. (b) (c) Istraivanje; Razvoj ljudskih resursa i institucionalno osposobljavanje.

Naini sprovoenja

5.4 / viii

POGLAVLJE 6

ZATITA I UNAPREDJENJE LJUDSKOG ZDRAVLJA

U ovom poglavlju je obradjeno pet programskih podruja: A, B, C, D. i E. A. ZADOVOLJAVANJE POTREBA PRIMARNE ZDRAVSTVENE ZATITE, POSEBNO U SEOSKIM PODRUJIMA U okviru ukupne strategije postizanja zdravlja za sve do 2000. godine, ciljevi su: (a) (b) (c) ispuniti osnovne zdravstvene potrebe seoskog, polu-urbanog i urbanog stanovnitva; obezbediti neohodne specijalizovane usluge za zdravu ivotnu sredinu; koordinirati uee gradjana, zdravstvenog sektora i odgovarajuih ne-zdravstvenih sektora u reavanju zdravstvenih problema.

Ciljevi

Prioritetno, pokrivenost zdravstvenom uslugom mora da se postigne za one populacione grupe koje za tim imaju najveu potrebu, posebno za one koji ive u seoskim podrujima. Aktivnosti (a) (b) (a) Izgraditi osnovne zdravstvene infrastrukture, pratiti i planirati sisteme; Podrka istraivanjima i razvoju metodologije. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000) primene aktivnosti u ovom programskom podruju iznositi oko 40 milijardi USD, ukljuujui oko 5 milijardi USD od medjunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija. (b) (c) (d) B. (a) (b) (c) Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. KONTROLA ZARAZNIH BOLESTI Do 2000. godine eliminisati oboljenje "dracunculiasis" (guinea worm disease); iskoreniti "polio"; efikasno kontrolisati "onchocerciasis" (reno slepilo) i lepru; Do 1995. smanjiti smrtnost od boginja za 95 odsto i smanjiti broj oboljenja od boginja za 90% u odnosu na preimunizacioni nivo; Obezbediti zdravstveno i higijensko obrazovanje i osigurati optu pristupanost zdrave vode za pie i sanitarnih mera odstranjivanja ekskreta, te tako znatno smanjiti broj oboljenja kao to su kolera i istosomijaza; do 2000. godine smanjiti broj smrtnosti od dijareje u zemljama u razvoju za 50 do 70% i sluajeve dijareje za najmanje 25 do 50%; Do 2000. zapoeti sa obimnim programima smanjenja smrtnosti usled akutnih disajnih infekcija kod dece ispod pet godina za najmanje jednu treinu, naroito u zemljama sa visokom smrtnou, i za 95% svetske populacije obezbediti pristup adekvatnoj zatiti od akutnih respiratornih (disajnih) infekcija u samoj zajednici i na prvom sledeem nivou;

Naini sprovodjenja

Ciljevi

(d)

5.4 / ix

(e) (f) (g) (h) (i) (a) (b) (c) (d) (e) (f) (g) (a)

Do 2000. postaviti programe za suzbijanje malarije u svim zemljama gde malarija predstavlja znaajan zdravstveni problem; Do 2000. primeniti kontrolne programe u zemljama gde su osnovne parazitske infekcije ljudi endemskog karaktera; Mobilisati i ujediniti nacionalne i meunarodne napore u borbi protiv AIDS-a; Zaustaviti ponovno oivljavanje tuberkuloze, sa posebnim naglaskom na multiple oblike otporne na antibiotike; Ubrzati istraivanja na poboljanju vakcina i njihove najire mogue primene u prevenciji bolesti. Razvijanje nacionalnih sistema zdravstvene zatite; Informisanje javnosti i zdravstveno obrazovanje; Meusektorska saradnja i koordinacija; Kontrola faktora ivotne sredine koji utiu na irenje zaraznih bolesti; Razvijanje sistema primarne zdravstvene zatite; Podrka razvoju istraivanja i metodologije; Razvoj i irenje tehnologije. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000) primene aktivnosti u ovom programskom podruju iznositi oko 4 milijarde USD, ukljuujui oko 900 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija.

Aktivnosti

Naini sprovoenja

(b) (c) (d) C. (a) (b) (c) (d)

Nauna i tehnoloka sredstva: Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. ZATITA OSETLJIVIH GRUPA Osigurati svim pojedincima u tim grupama razvoj u granicama njihovih punih potencijala (ukljuujui fiziki, mentalni i duhovni razvoj); osigurati uslove da mladi ljudi mogu razviti, ustanoviti i odrati zdrave ivote; dozvoliti enama da odigraju svoju kljunu ulogu u drutvu; podrati domorodako stanovnitvo kroz obrazovne, ekonomske i tehnike mogunosti.

Ciljevi

Aktivnosti Vlade pojedinih drava, u saradnji sa lokalnim i nevladinim organizacijama, treba da pokrenu ili proire programe u sledeim podrujima: (a) (b) (c) (d) odojad i deca; omladina; ene; domorodako stanovnitvo i njihove zajednice.

5.4 / x

Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000) primene aktivnosti u ovom programskom podruju iznositi oko 3,7 milijardi USD, ukljuujui oko 400 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija. (b) (c) (d) D. Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. SUOAVANJE SA RIZICIMA PO ZDRAVLJE U GRADSKIM USLOVIMA

Ciljevi Opti cilj jeda se dostigne poboljanje od 10 do 40% zdravstvenih i stambenih indikatora i indikatora ivotne sredine do 2.000. godine. Ovi ciljevi ukljuuju i smanjivanje smrtnosti kod dece, majki, procenat prevremeno roenih i specifine indikatore. Akivnosti (a) (b) (c) (d) (a) Razvijati i primenjivati optinske i lokalne zdravstvene planove; Istraiti, gde je potrebno, postojee zdravstvene, socijalne i uslove ivotne sredine u gradovima; Ojaati zdravstvenu zatitu ivotne sredine; Ustanoviti i odrati gradsku mreu za saradnju i razmenu modela uspene prakse. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000) primene aktivnosti u ovom programskom podruju iznositi oko 222 miliona USD, ukljuujui oko 22 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija. (b) (c) (d) E. Nauna i tehnoloka sredstva; Unapreivanje ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. SMANJENJE ZDRAVSTVENIH RIZIKA UZROKOVANIH ZAGAENJEM IVOTNE SREDINE I AKCIDENTIMA Do 2000. godine, ukljuiti zatitu ivotne sredine i zdravlja u programe nacionalnog razvoja u svim zemljama; Do 2000. godine ustanoviti adekvatne nacionalne infrastrukture i programe za predvianje degradacije ivotne sredine, degradaciju i osmatranje akcidenata i stvaranje osnove za umanjenje njihovih posledica po zdravlje ljudi u svim zemljama; Do 2000. godine ustanoviti integrisane programe za smanjenje i spreavanje zagaenja u svim zemljama; Identifikovati i izraditi neophodnu statistiku zdravstvenih efekata kojom bi se podrala analiza trokova i dobiti, ukljuujui procenu uticaja ivotne sredine.

Naini sprovoenja

Ciljevi (a) (b)

(c) (d)

5.4 / xi

Aktivnosti Podrati istraivanja i razvoj programa za: (a) (b) (c) (d) (e) (f) (g) (h) (i) (j) (k) (l) (a) Smanjenje zagaenja vazduha; Smanjenje zagaenja voda; Kontrolu pesticida; Smanjenje vrstih otpadaka; Poboljanje zdravstvenih uslova u naseljima; Smanjenje buke; Kontrolu jonizujuih i nejonizujuih zraenja; Smanjenje efekata ultravioletnog zraenja; Smanjenje negativnih efekata industrijske i energetske proizvodnje; Razvoj monitoringa i procene zdravstvenog stanja; Razvoj monitoringa i smanjenje povreda; Unapreenje istraivanja i razvoj metodologije. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000) primene aktivnosti u ovom programskom podruju iznositi oko 3 milijarde USD, ukljuujui oko 115 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija. (b) (c) (d) Nauna i tehnoloka sredstva; Unapreivanje ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

Naini sprovoenja

5.4 / xii

POGLAVLJE 7

UNAPREENJE ODRIVOG RAZVOJA LJUDSKIH NASELJA

Cilj vezan za ljudska naselja Sveobuhvatni cilj vezan za ljudska naselja je poboljanje socijalnih i ekonomskih uslova i kvaliteta ivotne sredine u ljudskim naseljima, kao i ivotnih i radnih uslova svih ljudi, a posebno urbane i ruralne sirotinje. Takvo poboljanje treba zasnivati na tehnikim kooperativnim aktivnostima, partnerstvu izmeu javnog, privatnog i drutvenog sektora i ueu u procesu donoenja odluka pojedinih grupa u zajednicama i posebnih interesnih grupa, kao to su ene, domorodako stanovnitvo, stari i invalidi. Ovakav pristup treba da stvori osnovni princip nacionalne strategije po pitanju ljudskih naselja. U razvijanju ovakve strategije drave e morati da postave prioritete izmeu osam programskih podruja obraenih u ovom poglavlju (A,B,C,D,E,F,G.i H.) u saglasnosti sa svojim nacionalnim planovima i ciljevima, raunajui na sopstvene drutvene i kulturne sposobnosti. tavie, drave e morati da izvre odgovarajue pripreme za posmatranje uticaja primenjenih strategija na marginalizovane i obespravljene grupe, sa posebnim osvrtom na potrebe ena. A. OBEZBEIVANJE ADEKVATNOG STAMBENOG PROSTORA

Ciljevi Obezbediti adekvatni stambeni prostor za ubrzano rastue stanovnitvo i za trenutno obespravljenu urbanu i ruralnu sirotinju putem stvaranja uslova za laki pristup razvoju i poboljanju stambenog pitanja. Aktivnosti (a) (b) Preduzeti mere da se krov nad glavom obezbedi siromanim beskunicima, (meunarodna zajednica i finansijske institucije treba da preduzmu mere da se podre napori zemalja u razvoju); Jaati nacionalne strategije vezane za ovo pitanje koje se zasnivaju na principima i preporukama sadranim u Globalnoj strategiji za obezbeivanje krova nad glavom do 2000. godine. Ljudi treba da budu zatieni zakonom protiv nepravednog iseljavanja iz njihovih stanova ili sa njihove zemlje; Podrati napore sirotinje da sebi obezbedi krov nad glavom, to se takoe odnosi i na nezaposlene i grupe bez prihoda, i to tako to bi se usvojili i/ili prilagodili postojei propisi i pravila; Usvajati i primenjivati finansijske i stambene planove i nove inovativne mehanizme koji su prilagoeni uslovima beskunika; Podravati i razvijati stambene strategije koje su kompatibilne sa ivotnom sredinom; Formulisati i primeniti programe za smanjenje uticaja migracija selo-grad, tako to e se poboljati ivotni uslovi u selu; Razvijati i primenjivati programe preseljavanja koji e uzeti u obzir specifine probleme raseljenih lica u njihovim sopstvenim zemljama; Dokumentovati i pratiti primenu nacionalnih strategija po ovom pitanju korienjem i direktiva koje je usvojila Komisija za ljudska naselja i indikatora stambenih performansi, koje su zajedniki proizveli Centar za ljudska naselja pri UN i Svetska banka; Jaati bilateralnu i multilateralnu saradnju, kako bi se podrala primena nacionalnih stambenih strategija u zemljama u razvoju; Izraditi globalni izvetaj o napredovanju u ovoj oblasti na nacionalnom nivou i o aktivnostima podrke meunarodnih organizacija i bilateralnih donatora kao to se zahteva u Globalnoj strategiji

(c) (d) (e) (f) (g) (h)

(i) (j)

5.4 / xiii

za obezbeivanje krova nad glavom do 2000. godine. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000) primene aktivnosti u ovom programskom podruju iznositi oko 75 milijardi USD, ukljuujui oko 10 milijardi USD od meunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija. (b) (c) (d) B. Nauna i tehnoloka sredstva; Unapreivanje ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. UNAPREENJE UPRAVLJANJA LJUDSKIM NASELJIMA

Ciljevi Osigurati odrivo upravljanje svim gradskim naseljima, posebno u zemljama u razvoju, kako bi se poveala njihova sposobnost da poboljaju uslove ivota stanovnika, naroito marginalizovanih i obespravljenih, te na taj nain doprinelo postizanju nacionalnh ekonomsko-razvojnih ciljeva. Aktivnosti (a) (b) (c) (a) Unaprediti urbano upravljanje putem donoenja odgovarajuih smernica za prostorno i urbanistiko planiranje i njihovu realizaciju; Razvijati gradske sisteme podataka; Podravati razvoj manjih gradova. Finansiranje i procena trokova; Prema procenama Sekretarijata konferencije proseni godinji troak (1993-2000) za realizaciju ove aktivnosti iznosie oko 100 milijardi USD, ukljuujui oko 15 milijardi USD od meunarodne zajednice. (b) (c) (d) C. Nauna i tehnoloka sredstva; Unapreivanje ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. UNAPREENJE ODRIVOG PLANIRANJA I UPRAVLJANJA ZEMLJITEM

Naini sprovoenja

Ciljevi Obezbediti zemljite za potrebe razvoja ljudskih naselja adekvatnim planiranjem i korienjem zemljita, da bi se osigurao pristup zemljitu svim domainstvima i, gde je mogue, ohrabriti kolektivno korienje zemljita. Posebnu panju treba posvetiti potrebama ena i domorodakog stanovnitva. Aktivnosti (a) Izgraditi informacioni sistem zemljinih resursa u kojem bi zemljite bilo klasifikovano po bonitetu i gde bi bila identifikovana podruja sklona elementarnim nepogodama ili ona koja su posebno osetljiva, kako bi se preduzele posebne zatitne mere; Stvoriti, gde je to mogue, efikasno i dostupno trite zemljitem i unaprediti katastar zemljita i proceduru transakcija zemljita;

(b)

5.4 / xiv

(c) (d) (e) (f)

Razvijati poreske stimulanse i mere kontrole korienja zemljita, ukljuujui prostorno planiranje; Potsticati partnerstvo izmeu javnog, privatnog i drutvenog sektora; Jaati praksu zatite zemljita u postojeim gradskim i seoskim naseljima; Razvijati i podravati primenu unapreenog prostornog planiranja koje na odgovarajui nain planira poljoprivredno zemljite, industrijske zone, trase infrastrukture, razvoj gradova, zelene povrine, zatiena podruja, itd; Unapreivati razumevanje onih koji odluuju, da stihijski razvoj naselja, posebno u podrujima sa osetljivom ivotnom sredinom, dovodi do negativnih efekata u svim oblastima; Izraditi nacionalne planove o rukovanju zemljinim resursima na osnovu podataka informacionog sistema; Globalno koordinirati aktivnosti na meunarodnom nivou vezanih za rukovoenje zemljinim resursima, uz jaanje raznih bilateralnih i multilateralnih agencija i programa, kao to su UNDP, FAO, Svetska banka, regionalne razvojne banke, druge zainteresovane organizacije i UNDP /World Bank/Habitat Urban Management Programe. Finansiranje i procena trokova; Prema procenama Sekretarijata konferencije proseni godinji troak (1993-2000) za realizaciju ove aktivnosti iznosie oko 3 milijarde USD, ukljuujui oko 300 miliona USD od meunarodne zajednice.

(g) (h) (i)

Naini sprovoenja (a)

(b) (c) (d) D.

Nauna i tehnoloka sredstva; Unapreivanje ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. UNAPREENJE INTEGRATIVNIH MERA U OBLASTI INFRASTRUKTURE IVOTNE SREDINE: UPRAVLJANJE VODOM, SANITARIJAMA, TENIM I VRSTIM OTPACIMA

Ciljevi Obezbediti primenu adekvatnih kapaciteta infrastrukture ivotne sredine u svim naseljima do 2025. godine. Za to je neophodno da sve zemlje u razvoju inkorporiraju u svoje nacionalne strategije programe koji se odnose na izgradnju neophodnih tehnikih, finasijskih i ljuskih kapaciteta do 2000. godine. Aktivnosti (a) (b) (c) (d) Usvojiti takvu politiku koja minimizira, ako ve potpuno ne otklanja, degradaciju ivotne sredine; Uiniti da procene o uticaju na ivotnu sredinu prethode relevantnim odlukama i voditi rauna o trokovima bilo koje ekoloke posledice; Unapreivati razvoj u saglasnosti sa praksom autohtonih grupa i usvojiti takve tehnologije koje odgovaraju lokalnim uslovima; Unapreivati politike koje e predvideti da se pokriju stvarni trokovi infrastrukturnih usluga, istovremeno sa naporima da se nae odgovarajui pristup (ukljuujui i subvencije) kako bi se sva domainstva obuhvatila osnovnim uslugama; Traiti zajednika reenja za probleme ivotne sredine koji utiu na vie lokaliteta; Olakati diseminaciju informacija o postojeim programima medju zainteresovanim zemljama i

(e) (f)

5.4 / xv

lokalnim institucijama. Naini sprovodjenja (a) Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je veinu trokova aktivnosti iz ovog programa razmotiro u drugim poglavljima. Sektretarijat procenjuje da e ukupni proseni godinji troak (1993-2000) tehnike pomoi medjunarodne zajednice u vidu subvencija ili koncesija iznositi oko 50 miliona USD. (b) (c) (d) E. Nauna i tehnoloka sredstva; Unapredjivanje ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. UNAPREDJENJE ODRIVIH ENERGETSKIH I TRANSPORTNIH SISTEMA U LJUDSKIM NASELJIMA Proiriti primenu energetski efikasnije tehnologije, kao i alternativne/obnovljive energije; Smanjiti negativan uticaj energetske proizvodnje i potronje na ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu.

Ciljevi (a) (b)

Aktivnosti Osnovne aktivnosti bitne za ovaj program ukljuene su u poglavlje 9 (Zatita atmosfere), programsko podruje B, podprogram 1 (Razvoj energije i njena efikasnost) i podprogram 2 (Transport). Ostale aktivnosti koje se predvidjaju su: (a) (b) Unapredjenje urbanog transportnog sistema koji bi bio efikasan i zdrav za ivotnu sredinu u svim zemljama; Podrka medjunarodnih organizacija i bilateralnih donatora zamljama u razvoju da dostignu primenu tehnologija u energetici koje tede energiju i koriste obnovljive resurse. Finansiranje i procena trokova; Procena je data u poglavlju 9 (zatita atmosfere). (b) (c) F. Unapredjivanje ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. UNAPREDJENJE PLANIRANJA I UPRAVLJANJA LJUDSKIM NASELJIMA U PODRUJIMA SKLONIM ELEMENTARNIM NEPOGODAMA

Naini sprovodjenja (a)

Ciljevi Omoguiti svim zemljama, a naroito onima koje su podlone prirodnim nepogodama, smanjivanje negativnih uticaja prirodnih i antrogenih nesrea na ljudska naselja, nacionalne ekonomije i ivotnu sredinu. Aktivnosti (a) Razvoj "kulture sigurnosti" kroz podizanje osposobljenosti drutva i pojedinaca da se odgovarajue ponaaju u sluaju elementarne nepogode, da blagovremeno predvide preventivne mere, kao i sanacione; Razvoj planiranja pre nego se dogodi nesrea (pre-disaster planning);

(b)

5.4 / xvi

(c) (a)

Zapoinjanje rekonstrukcije nakon nesree i planiranje rehabilitacije (post-disaster reconstruc.). Finansiranje i procena trokova; Prema procenema Sekretarijata konferencije proseni godinji troak (1993-2000) za realizaciju ove aktivnosti iznosie oko 50 miliona USD.

Naini sprovoenja

(b) (c) (d)

Nauna i tehnoloka sredstva; Unapreivanje ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje, posebno kroz programe obuke domainstava, radnih organizacija, slubenika uprave, planera, itd. UNAPREENJE ODRIVIH AKTIVNOSTI U INDUSTRIJSKOJ IZGRADNJI Usvojiti politike i tehnologije i razmenjivati informacije o njima, koje e omoguiti graevinskom sektoru da ostvari ciljeve razvoja ljudskih naselja, a da u isto vreme izbegne negativne efekte na ljudsko zdravlje i biosferu; Poveati mogunosti zapoljavanja u graevinskom sektoru; Unaprediti saradnju dravnih institucija i privatnog sektora. Ustanoviti i ojaati autohtonu industriju graevinskog materijala zasnovanu na, to je mogue vie, korienju raspoloivih prirodnih resursa; Formulisati programe za vee korienje lokalnih materijala od strane graevinskog sektora; Usvojiti standarde i druge zakonske mere koje e uticati na poveano korienje energetski efikasnih tehnologija, te odrivo korienje prirodnih resursa; Formulisati odgovarajuu politiku korienja zemljita i zatite eko-osetljivih zona od fizikih oteenja prilikom izgradnje; Unaprediti korienje radno-intenzivnog graevinarstva, kako bi se stvorila nova radna mesta za nezaposlene u velikim gradovima, dok bi se u isto vreme unapredio razvoj zanatstva u graevinskom sektoru; Razvijati takvu politiku koja e privatnom sektoru i ljudima koji sami grade svoje kue, olakati pristup do graevinskog materijala. Finansiranje i procena trokova; Prema procenama Sekretarijata konferencije proseni godinji troak (1993-2000) za realizaciju ove aktivnosti iznosie oko 40 milijardi USD, ukljuujui oko 4 milijarde USD od meunarodne podrke.

G. (a)

Ciljevi

(b) (c) (a) (b) (c) (d) (e)

Aktivnosti

(f)

Naini sprovoenja (a)

(b) (c)

Unapreivanje ljudskih resursa; Insitucionalno osposobljavanje.

5.4 / xvii

H.

UNAPREENJE RAZVOJA LJUDSKIH RESURSA I INSTITUCIONALNO OSPOSOBLJAVANJE ZA RAZVOJ LJUDSKIH NASELJA

Ciljevi Unaprediti razvoj ljudskih resursa i institucionalnu osposobljenost u svim zemljama, poveanjem linih i institucionalnih kapaciteta svih uesnika (naroito autotohnih grupa ena), ukljuenih u razvoj ljudskih naselja. Aktivnosti (a) Ojaati razvoj ljudskih resursa i kapaciteta institucija javnog sektora putem tehnike pomoi i meunarodne saradnje, kako bi se do 2000. godine dostiglo sutinsko poboljanje efikasnosti vladinih aktivnosti; Stvarati politiku ivotne sredine, koja e biti sposobna da podri saradnju izmeu javnog, privatnog i drutvenog sektora; Obezbediti veu obuku i tehniku pomo institucijama koje se bave obukom kadrova; Obezbediti pomo za razvoj ljudskih naselja na lokalnom nivou, putem jaanja programa drutvene mobilizacije i podizanja svesti i koordinacije aktivnosti nevladinih organizacija; Unaprediti ukljuenje integralnog upravljanja ivotnom sredinom u opte aktivnosti vlada na lokalnom nivou; Jaati subregionalne institucije za obuku i iriti rezultate uspenih aktivnosti, programa i projekata. Finansiranje i procena trokova; Prema procenama Sekretarijata konferencije proseni godinji troak (1993-2000) za realizaciju ove aktivnosti iznosie oko 65 miliona USD; (b) Nauna i tehnoloka sredstva.

(b) (c) (d) (e) (f) (a)

Naini sprovoenja

5.4 / xviii

POGLAVLJE 8

UKLJUIVANJE IVOTNE SREDINE I RAZVOJA U DONOENJE ODLUKA

Ovo poglavlje je obraeno kroz etiri programska podruja: A, B, C. i D A. INTEGRISANJE IVOTNE SREDINE I RAZVOJA NA NIVOIMA POLITIKE, PLANIRANJA I UPRAVLJANJA Sprovesti nacionalnu reviziju ekonomske, sektorske i politike ivotne sredine kako bi se osigurala progresivna integracija razvojnih i pitanja ivotne sredine; Jaati institucionalne strukture kako bi se omoguila puna integracija ovih pitanja na svim nivoima donoenja odluka; Razviti ili poboljati mehanizme za ukljuivanje zainteresovnaih pojedinaca, grupa i organizacija u donoenje odluka na svim nivoima; Ustanoviti domae procedure za integraciju pitanja ivotne sredine i razvoja u proces donoenja odluka. Poboljati procese donoenja odluka: Poboljati sisteme planiranja i upravljanja; Poboljati informatiku osnovu; Doneti nacionalnu strategiju za odrivi razvoj. Finansiranje i procena trokova; Prema procenama Sekretarijata konferencije proseni godinji troak (1993-2000) za realizaciju ove aktivnosti iznosie oko 50 miliona USD. (b) (c) (d) (e) B. (a) (b) Istraivnaje meusobnog uticaja ivotne sredine i razvoja; Jaanje obrazovanja i obuke; Unapreenje javne svesti; Jaanje dravnih institucionalnih kapaciteta. OBEZBEIVANJE EFIKASNOG ZAKONODAVSTVA iriti informacije o efikasnim zakonodavnim i upravnim inovacijama u oblasti ivotne sredine i razvoja, kako bi se unapredila njihova iroka upotreba na svim nivoima; Podrati zemlje koje nastoje da modernizuju i ojaaju svoju politiku i zakonski okvir delovanja u pravcu odrivog razvoja, imajui obzira prema lokalnim drutvenim vrednostima i infrastrukturama; Ohrabriti razvoj i primenu nacionalnih, dravnih, regionalnih i lokalnih programa koji procenjuju i unapreuju ovakvo delovanje.

Ciljevi (a) (b) (c) (d)

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (a)

Naini sprovoenja

Ciljevi

(c)

5.4 / xix

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) (f) (a) Uiniti zakone i propise efikasnijim; Ustanoviti pravne i administrativne procedure; Obezbediti pravne pretpostavke i pratee usluge; Ustanoviti mreu centara obuke za ureivanje odrivog razvoja; Razvijati efikasne nacionalne programe za unapreivanje sprovoenja zakona o ivotnoj sredini i razvoju na svim nivoima; Obzbediti efikasan nadzor nad sprovoenjem preuzetih meunarodnih obaveza; Finansiranje i procena trokova; Prema procenama Sekretarijata konferencije proseni godinji troak (1993-2000) za realizaciju ove aktivnosti iznosie oko 6 miliona USD. (b) (c) (d) C. Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Jaanje zakonskih i institucionalnih okvira. EFIKASNO KORIENJE EKONOMSKIH INSTRUMENATA I TRITA, KAO I DRUGIH PODSTICAJA Ukljuivati trokove ivotne sredine u odluke proizvoaa i potroaa, da bi se prevazilo shvatanje da je ivotna sredina "javno besplatno dobro", a da se trokovi ivotne sredine prenose na druge delove drutva, druge zemlje ili budue generacije; Integrisati drutvene i trokove ivotne sredine u ekonomske aktivnosti, kako bi cene adekvatno odslikavale relativnu oskudicu i ukupnu vrednost resursa i doprinele spreavanju degradacije ivotne sredine; Ukljuiti korienje trinih principa u ekonomske instrumente i politike koje bi teile odrivom razvoju. Poboljati ili preorjentisati vladine politike; Voditi rauna o specifinim okolnostima zemalja u razvoju i zemalja ije su ekonomije u tranziciji Uspostaviti ekonomske instrumante i trine mehanizme, koji e obezbediti efikasnu zatitu ivotne sredine kroz razvoj; Poveavati razumevanje uloge ekonomskih instrumenata i trinih mehanizama Razvijati politiku cena koja bi u sebe ugradila politiku odrivog razvoja; Poveati razumevanje ekonomije odrivog razvoja.

Naini sprovoenja

Ciljevi (a)

(b)

(c)

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) (f)

Naini sprovoenja Ovaj program podrazumeva prilagoavanja ili preorjenataciju vladinih politika. Takoe ukljuuje meunarodne i regionalne ekonomske organizacije i organizacije koje se bave ivotnom sredinom, a imaju iskustva u ovom podruju, ukljuujui i transnacionalne korporacije. (a) Finansiranje i procena trokova;

5.4 / xx

Prema procenama Sekretarijata konferencije proseni godinji troak (1993-2000) za realizaciju ove aktivnosti iznosie oko 5 miliona USD. D. USTANOVLJAVANJE SISTEMA ZA INTEGRACIJU OBRAUNSKOG SISTEMA U OBLASTI EKONOMIJE I IVOTNE SREDINE

Ciljevi Osnovni cilj je irenje postojeeg obraunskog sistema u privredi, kako bi se u njega integrisale drutvena i dimenzija ivotne sredine, ukljuujui, najmanje, satelitske sisteme raunovodstva za prirodne resurse u svim zemljama lanicama. Integrisanje ekonomskog i raunovodstva ivotne sredine (Integrated environmental and economic accounting) (IEEA) mora da ini integralni deo razvoja procesa odluivanja u svakoj zemlji. Dravne raunovodstvene agencije treba da tesno saradjuju sa nacionalnim statistikim slubama koje se bave ivotnom sredinom, a takodje i sa slubama koje se bave prirodnim resursima. Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) (a) Jaanje medjunarodne saradnje; Jaanje dravnog obraunskog sistema; Ustanovljavanje procesa procene; Jaanje informatike osnove; Jaanje tehnike saradnje. Finansiranje i procena trokova; Prema procenama Sekretarijata konferencije proseni godinji troak (1993-2000) za realizaciju ove aktivnosti iznosie oko 2 miliona USD. (b) (c) (d) Jaanje institucija; Poveanje korienja informatike tehnologije; Jaanje dravnih kapaciteta.

Naini sprovodjenja

5.4 / xxi

II D E O ZATITA I UPRAVLJANJE RESURSIMA ZA RAZVOJ

POGLAVLJE 9.

ZATITA ATMOSFERE
Ovo poglavlje obradjuje etiri programska podruja: A, B, C. i D. A. SMANJIVANJE NEIZVESNOSTI: POBOLJANJE NAUNE OSNOVE ZA DONOENJE ODLUKA Poboljati razumevanja procesa koji vre uticaj i na koje utie zemljina atmosfera na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, ukljuujui, pored ostalog, fizike, hemijske, geoloke, bioloke, hidroloke, ekonomske i druvene procese; Izgraditi kapacitete za poboljanje medjunarodne saradnje; Poboljati razumevanje ekonomskih i socijalnih posledica zbog atmosferskih promena i preduzetih mera. Razvijati istraivanja medjuuticaja drutveno-ekonomskih i klimatskih promena; Obezbediti bolju geografsku pokrivenost globalnim klimatskim osmatrakim sistemom (GCOS) i njegovim komponentama, ukljuujui globalno osmatranje atmosfere (GAW) i tako olakati, izmedju ostalog, osnivanje i rad dodatnih stanica za sistematsko praenje i doprineti razvoju, korienju i pristupu bazama podataka; Poboljati saradnju na razvoju sistema za ranu detekciju promena i fluktuaciju u atmosferi; Saradjivati na razvoju metodologija i identifikovanja nivoa atmosferskog zagadjivanja, nivoa koncentracije gasa koji stvara efekat staklene bate; Saradjivati na izgradnji naunih kapaciteta, razmeni naunih podataka i informacija i olakavanju uea i obuke eksperata i tehnikog osoblja, posebno iz zemalja u razvoju. STIMULISANJE ODRIVOG RAZVOJA Razvoj efikasnosti i potronje energije

Ciljevi (a)

(b) (c)

Aktivnosti (a) (b)

(c) (d) (e)

B. 1.

Ciljevi Promovisati politike i programe ekonomski opravdanih i po ivotnu sredinu bezbednih energetskih sistema (posebno novih i obnovljivih) koji e doprineti razvoju energetske efikasnosti i racionalnijem korienju energije.

5.4 / xxii

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) Saraivati u identifikovanju i razvijanju ekonomski opravdanih i po ivotnu sredniu bezbednih energetskih izvora; Podsticati razvoj metodologija koje bi obezbedile donoenje odluka koje su u skladu sa odrivim razvojem pomou procene uticaja na sredinu; Podsticati istraivaki rad, razvoj, transfer i primenu/korienje tehnologija i postupaka koji su energetski efikasni i koji obezbeuju bezbedne energetske sisteme (ukljuujui nove i obnovljive); Podsticati razvoj institucionalnih, naunih, planskih i upravljakih kapaciteta, posebno u zemljama u razvoju, da razvijaju, proizvode i koriste efikasnije i manje zagaujue oblike energije; Razmotriti postojee energetsko snabdevanje da bi se utvrdilo kako se moe uveati uee energetskih sistema koji ne ugroavaju ivotnu sredinu, a posebno novih i obnovljivih energetskih sistema i ispitati i primeniti mere za prevazilaenje bilo kakvih prepreka za njihov razvitak i upotrebu; Koordinirati energetske planove regiona i podregiona i prouiti primenljivost efikasne distribucije energije koja ne ugroava ivotnu sredinu posebno iz novih i obnovljivih energetskih izvora; Podsticati politike i programe koji su ekonomski opravdani da bi se poboljala energetska efikasnost; Izgraditi kapacitete za planiranje i programsko upravljanje energetskom efikasnou, kao i za razvoj, uvoenje i stimulisanje novih i obnovljivih energetskih izvora; Podsticati odgovarajuu energetsku efikasnost, standarde emisija ili preporuke na nacionalnom nivou, koji imaju za cilj da razviju i koriste tehnologije pomou kojih se minimiziraju negativni uticaji na sredinu; Stimulisati obrazovanje i programe koji podiu nivo svesti o energetskoj efikasnosti na lokalnim, nacionalnim, podregionalnim i regionalnim nivoima; Ustanoviti ili unaprediti programe za oznaavanje energetski efikasnih proizvoda. Transport

(f) (g) (h) (i)

(j) (k) 2.

Ciljevi Razviti i podsticati finansijski opravdane politike i programe za ograniavanje, smanjenje ili kontrolu emisije izduvnih gasova u atmosferu i drugih negativnih efekata transporta na ivotnu sredinu, uzimajui u obzir razvojne prioritete kao i specifine lokalne i nacionalne uslove i bezbednosne aspekte. Aktivnosti (a) (b) Razvijati i stimulisati finansijski opravdane, produktivnije, manje zagaujue i bezbednije sisteme transporta, posebno integrisanog seoskog i gradskog javnog prevoza; Olakati transfer na meunarodnom, regionalnom, subregionalnom i nacionalnom nivou tehnologija transporta koje su bezbednije, efikasnije i manje zagaujue, ukljuujui i sprovoenje odgovarajuih programa za obuku; Pojaati prikupljanje, analiziranje i razmenu relevantnih informacija na relaciji ivotne sredine i transporta, sa posebnim naglaskom na sistemsko osmatranje emisija i razvoj odgovarajuih baza podataka; Stimulisati finansijski opravdane politike i programe, da bi se podsticalo korienje vidova transporta koji minimizira negativne uticaje na atmosferu; Razvijati ili unapreivati mehanizme koji integriu planiranje transporta sa urbanistikim i

(c)

(d) (e)

5.4 / xxiii

regionalnim planiranjem, u cilju smanjenja uticaja transporta na ivotnu sredinu; (f) Prouiti, u okviru Ujedinjenih nacija i drugih meunarodnih foruma mogunost odravanja regionalnih konferencija o transportu i ivotnoj sredini. Industrijski razvoj

3.

Ciljevi Stimulisati industrijski razvoj koji e prouzrokovati minimalne negativne uticaje na atmosferu kroz poveanje efikasnosti u procesu proizvodnje i potronje po pitanju korienja prirodnih resursa i sirovina i razvoj nezagaujuih i za sredinu zdravih tehnologija. Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) Procenjivati i stimulisati finansijski opravdane politike, programe i tehnologije koji bi minimizirali industrijsko zagaivanje i negativne uticaje na atmosferu; Stimulisati industriju da povea i ojaa svoje kapacitete za razvoj tehnologija, proizvoda i procesa koji su bezbedni, manje zagauju i efikasnije koriste sve resurse i sirovine, ukljuujui energiju; Saraivati u razvoju i transferu takvih industrijskih tehnologija i razvoju kapaciteta za upravljanje i korienje tehnologija; Razvijati, poboljavati i vriti procene uticaja na ivotnu sredinu radi podsticanja odrivog industrijskog razvoja; Podsticati efikasno korienje sirovina i resursa, uzimajui u obzir vek trajanja proizvoda, u nameri da se ostvari ekonominije korienje resursa sa to manje proizvedenog otpada. Razvoj kopnenih i morskih resursa i korienje zemljita Stimulisati korienje kopnenih i morskih resursa i odgovarajue postupke korienja zemljita koji doprinose smanjenju atmosferskog zagaivanja i/ili ogranienju emisije gasova sa efektom staklene bate i zatiti i odrivom korienju prirodnih resursa; Omoguiti da stvarne i potencijalne atmosferske promene i njihovi drutveno-ekonomski i ekoloki uticaji budu u potpunosti uzeti u obzir prilikom planiranja i sprovoenja politika i programa koji se tiu korienja kopnenih i morskih resursa i korienja zemljita. Procenjivati i stimulisati finansijski opravdane programe i politike, da bi podstakli postupke za korienje zemljita koji su ispravni sa aspekta ivotne sredine; Sprovoditi politike i programe koji e destimulisati neodgovarajue korienje zemljita i stimulisati odrivo korienje kopnenih i morskih resursa; Razmotriti stimulisanje razvoja i korienje kopnenih i morskih resursa i postupaka za korienje zemljita koje bi bilo otpornije na atmosferske promene i fluktuacije. SPREAVANJE UNITAVANJA STRATOSFERSKOG OZONA Realizovati ciljeve Beke Konvencije i Montrealskog Protokola i prateih amandmana iz 1990. godine, uzimajui u obzir specijalne potrebe i uslove zemalja u razvoju i podsticati tehnologije i prirodne proizvode koji smanjuju potranju za materijama koje unitavaju ozonski omota;

4. (a)

Ciljevi

(b)

Aktivnosti (a) (b) (c)

C. (a)

Ciljevi

5.4 / xxiv

(b)

Razviti strategije koje imaju za cilj da ublae negativne efekte ultravioletnog zraenja koje dopire do povrine zemlje kao posledica unitavanja i modifikacije ozonskog omotaa stratosfere. Prihvatiti Montrealski Protokol i njegove amandmane iz 1990. godine; pruiti doprinos beko/montrealskom i multilateralnom ozonskom fondu; i doprineti sprovoenju Montrealskog Protokola i njegovih mehanizama, ukljuujui omoguavanje stvaranja uslova za zamenu CFC i drugih materija koje unitavaju ozon. Olakati transfer odgovarajuih tehnologija u zemlje u razvoju da bi im se omoguilo da ispune obaveze iz Protokola; Podrati dalje irenje Globalnog sistema za osmatranje ozona (GOOS) ime bi se olakalo, kroz bilateralno i multilateralno finansiranje, uvoenje i rad dodatnih stanica za sistemsko osmatranje, posebno u tropskom pojasu u junoj hemisferi; Aktivno uestvovati u kontinuiranoj proceni naunih informacija i efekata na zdravlje i ivotnu sredinu, kao i tehnoloko-ekonomskih implikacija unitavanja stratosferskog ozona; razmotriti dalje akcije koje se pokazuju opravdanim i izvodljivim na bazi ovih procena; Na osnovu rezultata naunih istraivanja o efektima poveanog ultravioletnog zraenja koje dopire do povrine zemlje, razmotriti preduzimanje odgovarajuih sanacionih mera u oblasti zdravstvne zatite, poljoprivrede i zatite mora; Zameniti CFC i druge materije koje unitavaju ozon, shodno Montrealskom Protokolu, uzimajui u obzir da se pogodnost zamene mora proceniti u potpunosti a ne samo na osnovu njenog doprinosa u reavanju jednog problema ivotne sredine. PREKOGRANINO ZAGAIVANJE ATMOSFERE Razviti i primeniti kontrolu zagaivanja i tehnologije merenja zagaivanja vazduha iz stacioniranih i pokretnih izvora i razviti alternativne tehnologije koji ne ugroavaju ivotnu sredinu; Sistematski pratiti i ocenjivati izvore i obim prekograninog zagaivanja vazduha; Pojaati mogunosti merenja, modeliranja i procene uticaja prekograninog zagaenja vazduha kroz razmenu informacija i obuavanje eksperata; Razviti mogunosti za procenu i ublaavanje prekograninog zagaivanja vazduha koje je rezultat industrijskih i nuklearnih havarija, prirodnih nepogoda i namernih ili sluajnih unitavanja prirodnih resursa; Podsticati osnivanje novih i sprovoenje postojeih regionalnih sporazuma za ograniavanje prekograninog zagaivanja vazduha; Razvijati strategije koje imaju za cilj smanjenje emisija (gasova) koji izazivaju prekogranino zagaivanje vazduha i pratee efekte. Ustanoviti i pojaati regionalne sporazume za kontrolu i saradnju na polju prekograninog zagaivanja vazduha; Ustanoviti ili ojaati sisteme i odgovarajue mehanizme za rano upozoravanje o prekograninom zagaenju vazduha koje je rezultat industrijskih nesrea i prirodnih nepogoda, namernog ili sluajnog unitavanja prirodnih resursa; Olakati mogunosti za obuku i razmenu podataka, informacija i nacionalnih i regionalnih iskustava;

Aktivnosti (a)

(b)

(c)

(d)

(e)

D. (a)

Ciljevi

(b) (c) (d)

(e) (f)

Aktivnosti (a) (b)

(c)

5.4 / xxv

(d)

Saraivati, na regionalnoj, multilateralnoj i bilateralnoj osnovi, po pitanju procenjivanja prekograninog zagaivanja vazduha, i izraditi i primeniti programe za identifikovanje specifinih akcija u cilju smanjenja atmosferskih emisija, uzimajui u obzir njihove efekte na ivotnu sredinu, ekonomske, drutvene i druge posledice. Meunarodna i regionalna saradnja; Institucionalno jaanje; Razvoj ljudskih resursa; Finansiranje i procena trokova.

Naini sprovoenja (a) (b) (c) (d)

Sekretarijat konferencije je procenio da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja aktivnosti prema programskoj oblasti A oko 640 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kreditiranja ili koncesije. Ovo je indikativno i samo predstavlja procenu reda veliina i nije razmotreno od strane vlada. Stvarni trokovi i finansijski uslovi, ukljuujui i sve koji nisu koncesija (trokovi tehnike pomoi i pilot programi) zavisie, izmeu ostalog, od specifinih strategija i programa koje vlade odlue da sprovedu. Sekretrijat konferencije je procenio da prosean ukupni godinji troak (1993-2000) za sprovoenje aktivnosti iz programskog podruja B iznosi oko 20 milijardi USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesija. I ovo je indikativna suma i samo predstavlja procenu reda veliina, a nije razmotrena od strane vlada. Procenjen prosean ukupni godinji troak (1993-2000) sprovoenja aktivnosti iz programskog podruja C iznosi od 160-590 miliona USD u vidu kredita ili koncesije.

5.4 / xxvi

POGLAVLJE 10

INTEGRALNI PRISTUP PLANIRANJU I UPRAVLJANJU ZEMLJINIM RESURSIMA

Ciljevi (a) (b) (c) (d) Stimulisati upravljanje zemljinim resursima u skladu sa odrivim razvojem i doneti odgovarajue politike najkasnije do 1996.godine; Unaprediti i jaati planiranje, upravljanje i sisteme vrednovanja zemljita i zemljinih resursa, najkasnije do 2000.godine; Ojaati institucije i koordinativne mehanizme za upravljanje zemljitem i zemljinim resursima, najkasnije do 1998. godine; Doneti mehanizme za aktivno uee svih zainteresovanih, od meunarodne zajednice do ljudi na lokalnom nivou, u donoenju odluka o upravljanju zemljitem, najkasnije do 1996. godine. Aktivnosti vezane za upravljanje putem razvijanja politika stimulacije i instrumenata politike, jaanja sistema planiranja i upravljanja, stimulisanja primene odgovarajueg orua za planiranje i upravljanje, podizanja svesti i stimulisanja uea javnog mnjenja; Unapreivanje informatike osnove kroz jaanje informacionih sistema i prikupljanja podataka i informacija; Meunarodna i regionalna koordinacija i saradnja kroz uspostavljanje regionalnih mehanizama. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je prosene ukupne godinje trokove (1993-2000) sprovoenja aktivnosti ovog programa na oko 50 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije; (b) (c) (d) Nauna i tehnoloka sredstva kroz unapreenje naunog pristupa razumevanju sistema zemljinih resursa i ispitivanje dostignua istraivakog rada kroz pilot projekte; Razvoj ljudskih resursa ukljuujui i unapreenje obrazovanja i obuku; Institucionalno osposobljavanje koje podrazumeva jaanje tehnolokih kapaciteta i jaanje institucija.

Aktivnosti (a)

(b) (c) (a)

Naini sprovoenja

5.4 / xxvii

POGLAVLJE 11

BORBA PROTIV GUBLJENJA UMA

Ovo poglavlje je obraeno kroz etiri programska podruja: A, B, C. i D. A. ODRAVANJE VIESTRUKE ULOGE I FUNKCIJA SVIH TIPOVA UMA, UMSKOG I UMOVITOG ZEMLJITA Ojaati nacionalne institucije u cilju realizacije principa zatite i odrivog upravljanja umama i umskim dobrima do 2000. godine; poveati efikasnost programa i aktivnosti vezanih za upravljanjue i razvoj uma; Unapreivanje obrazovanja svih struktura u ovoj oblasti. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja aktivnosti ovog programa oko 2.5 milijardi USD, ukljuujui oko 860 miliona USD od meunarodne zajednice na bazi kredita ili koncesije. (b) (c) (d) B. Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. POVEANJE ZATITE, ODRIVOG UPRAVLJANJA I OUVANJA SVIH UMA I OZELENJAVANJA OPUSTOENIH PODRUJA, POMOU SANIRANJA UMA, POUMLJAVANJA, PONOVNOG POUMLJAVANJA I DRUGIH SANACIONIH MERA Odrati i proiriti oblast pod umom i drveem; Pripremiti i sprovesti, nacionalne programe i/ili planove za upravljanje, ouvanje i odriv razvoj uma, koji treba da se integriu sa drugim vidovima korienja zemljita; Obezbediti odrivo upravljanje i, gde je pogodno, zatitu postojeih i buduih umskih resursa; Odrati i poveati ekoloke, bioloke, klimatske, socijalno-kulturne i ekonomske doprinose umskih resursa; Olakati i podrati efikasno sprovoenje valjanih principa koji nisu zakonski obavezujui a odnose se na globalni konsenzus o upravljanju, konzervaciji i odrivom razvoju svih tipova uma.

Ciljevi (a)

(b) (a) (b) (c) (a)

Aktivnosti

Naini sprovoenja

Ciljevi (a) (b) (c) (d) (e)

5.4 / xxviii

Aktivnosti (a) (b) (c) (a) Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja aktivnosti ovog programa oko 10 milijardi USD, ukljuujui oko 3.7 milijardi USD od meunarodne zajednice na bazi kredita ili koncesije. (b) (c) (d) C. Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. STIMULISANJE EFIKASNOG KORIENJA I PROCENE PONOVNOG USPOSTAVLJANJA PUNE VREDNOSTI DOBRA I USLUGA KOJE OBEZBEUJU UME, UMSKA ZEMLJITA I UMOVITA ZEMLJITA Stimulisati metodologije u pogledu inkorporiranja socijalnih, ekonomskih i ekolokih vrednosti drvea, uma i umskog zemljita u nacionalne sisteme ekonomskog vrednovanja i obezbediti odrivo upravljanje umama na nain koji je konzistentan sa korienjem zemljita, zatitom ivotne sredine i potrebama razvoja; Stimulisati efikasno, racionalno i odrivo korienje svih tipova uma i vegetacije ukljuujui i druga srodna zemljita i resurse koji poivaju na umi, kroz razvoj efikasnijih delatnosti (privrede) koje se zasnivaju na eksploataciji uma, a u skladu sa planovima koji integriu sve vrednosti uma; Stimulisati efikasnije i odrivije korienje ogrevnog drveta i energetskih resursa, poreklom od uma; Stimulisati sveobuhvatnije korienje i ekonomske doprinose podruja pod umom, inkorporisanjem eko-turizma u planiranje i upravljanje umama. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja aktivnosti ovog programa oko 18 milijardi USD, ukljuujui oko 880 miliona USD od meunarodne zajednice na bazi kredita ili koncesije. (b) (c) (d) Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

Naini sprovoenja

Ciljevi (a)

(b)

(c) (d)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

5.4 / xxix

D.

USTANOVLJAVANJE I/ILI JAANJE KAPACITETA ZA PLANIRANJE, PROCENU I SISTEMATSKO OSMATRANJE UMA I SRODNIH PROGRAMA, PROJEKATA I AKTIVNOSTI, UKLJUUJUI KOMERCIJALNE PROCESE I TRGOVINU Ojaati ili ustanoviti sisteme za procenu i sistematsko praenje efekata programa, projekata i aktivnosti na kvalitet i obim umskih resursa, zemljita dostupnog poumljavanju i zemljita koje je za zakup; integrisati ove sisteme u kontinuirani proces istraivanja i detaljnih analiza, u cilju poboljanja planiranja i donoenja odluka. Obezbediti uee seoskog stanovnitva u ovim procesima; Obezbediti ekonomistima, planerima, onima koji donose odluke u lokalnim zajednicama, ispravne/stabilne i adekvatne aurirane informacije o umama i resursima umskog zemljita. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja aktivnosti ovog programa oko 750 miliona USD, ukljuujui oko 230 miliona USD od meunarodne zajednice na bazi kredita ili koncesije.

Ciljevi (a)

(b)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

(b) (c) (d) (e)

Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje; Finansiranje meunarodne i regionalne saradnje Prema procenama Sekretarijata prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja aktivnosti ovog programa je oko 750 miliona USD, ukljuujui oko 530 miliona USD od meunarodne zajednice na bazi kredita ili koncesije.

5.4 / xxx

POGLAVLJE 12

UPRAVLJANJE OSETLJIVIM EKOSISTEMIMA: BORBA PROTIV IRENJA PUSTINJA I SUA

Ovo poglavlje obrauje programska podruja: A, B, C, D, E. i F. A. JAANJE BAZE ZNANJA I RAZVIJANJE INFORMACIJA I SISTEMA PRAENJA ZA REGIONE SKLONE PRETVARANJU U PUSTINJE I SUNA PODRUJA, UKLJUUJUI EKONOMSKE I SOCIJALNE ASPEKTE OVIH EKOSISTEMA Stimulisati osnivanje i/ili jaanje nacionalnih informativnih koordinacionih centara za ivotnu sredinu koji e delovati kao fokusne take unutar vlada za nadlena ministarstva i obezbediti neophodnu standardizaciju, pratee slube i odgovarajui informacioni sistem; Pojaati regionalne i globalne mree za sistematsko osmatranje koje su vezane za razvoj nacionalnih sistema za praenje degradacije zemljita i irenje pustinja; identifikovati prioritetne oblasti na kojima je potrebno sprovesti akciju; Ustanoviti permanentan sistem kako na nacionalnoj tako i na meunarodnoj osnovi za praenje ovih pojava. Institucionalno jaanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja aktivnosti ovog programa oko 350 miliona USD, ukljuujui oko 175 miliona USD od meunarodne zajednice na bazi kredita ili koncesije. (b) (c) (d) B. Nauna i tehnoloka sredstva; Razvijanje ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. BORBA PROTIV DEGRADACIJE ZEMLJITA PUTEM, IZMEU OSTALOG, INTENZIVNE KONZERVACIJE ZEMLJITA, POUMLJAVANJA I OBNAVLJANJA UMA. Za podruja koja jo nisu ili su samo neznatno pogoena irenjem pustinja, obezbediti odgovarajue mere za ouvanje postojeih prirodnih formacija (ukljuujui ume), za ouvanje biodiverziteta, za zatitu tekuih voda i odrivost njihove proizvodnje i za razvoj poljoprivrede, uz uee autohtonog stanovnitva; Rehabilitovati umereno do ozbiljno opustoene sune oblasti za produktivno korienje i ouvati njihovu produktivnost za razvoj agroumarstva putem, izmeu ostalog, zatite voda i tla; Poveati vegetacioni pokriva i podrati upravljanje biolokim resursima u oblastima koje su

Ciljevi (a)

(b)

(c)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

Ciljevi (a)

(b) (c)

5.4 / xxxi

pogoene ili sklone desertifikaciji i sui; (d) Poboljati upravljanje umskim resursima, i smanjiti potronju ogrevnog drveta kroz efikasnije korienje, konzervaciju i poveanje, razvoj i korienje drugih izvora energije, ukljuujui alternativne izvore energije. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja aktivnosti ovog programa oko 6 milijardi USD, ukljuujui oko 3 milijardi USD od meunarodne zajednice na bazi kredita ili koncesije. (b) (c) C. Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa. RAZVOJ I JAANJE INTEGRALNIH RAZVOJNIH PROGRAMA ZA ISKORENJIVANJE SIROMATVA I STIMULISANJE ALTERNATIVNIH SISTEMA IVLJENJA U OBLASTIMA PODLONIM IRENJU PUSTINJA Osposobljavanje seoskih zajednica i grupa za rukovoenje razvojem i upravljanje svojim zemljinim resursima na socijalno uravnoteenoj i ekoloki ispravnoj osnovi; Poboljati proizvodne sisteme da bi dostigli veu produktivnost u okviru odobrenih programa za ouvanje nacionalnih resursa i integralnog pristupa seoskom razvoju; Obezbediti mogunosti za alternativno privreivanje kao osnovu za smanjenje pritisaka na zemljine resurse dok, u isto vreme treba obezbediti dodatne izvore prihoda, posebno za seosko stanovnitvo, ime bi se poboljao standard ivota. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova ; Sekretarijat konferencije procenio je trokove za ovu programsku oblast u poglavlju 3, "Borba protiv siromatva", i poglavlju 14. "Stimulisanje odrivog poljoprivrednog i seoskog razvoja"; (b) (c) (d) Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

Ciljevi (a) (b) (c)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

5.4 / xxxii

D.

RAZVIJANJE SVEOBUHVATNIH PROGRAMA NAMENJENIH BORBI PROTIV IRENJA PUSTINJA I NJIHOVO INTEGRISANJE U NACIONALNE RAZVOJNE PLANOVE I PLANIRANJE IVOTNE SREDINE Jaati nacionalne institucionalne mogunosti za razvijanje odgovarajuih antidezertifikacionih programa i njihovo integrisanje u planiranje nacionalnog razvoja; Razviti i integrisati okvire stratekog planiranja razvoja, zatite i upravljanja prirodnim resursima u sunim podrujima, u nacionalne razvojne planove; Inicirati dugoroni proces za sprovodjenje i praenje strategija vezanih za upravljanje prirodnim resursima; Pojaati regionalnu i medjunarodnu saradnju za borbu protiv dezertifikacije kroz, izmedju ostalog, usvajanje zakonskih i drugih instrumenata. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapredjivanje informatike osnove; Medjunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Istraivanje i razvoj. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovodjenja aktivnosti ovog programa oko 180 miliona USD, ukljuujui oko 90 miliona USD od medjunarodne zajednice na bazi kredita ili koncesije.

Ciljevi (a) (b) (c) (d)

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (a)

Naini sprovodjenja

E.

RAZVIJANJE SVEOBUHVATNIH PLANOVA PRIPREMLJENOSTI ZA SUU I SANIRANJE SUE, UKLJUUJUI SAMOSTALNE ARANMANE ZA POMO, ZA OBLASTI SKLONE ISUIVANJU I PROJEKTNI PROGRAMI ZA ZBRINJAVANJE IZBEGLICA IZ UGROENE IVOTNE SREDINE Razviti nacionalne strategije za pripremljenost za suu kako kratkorone, tako i dugorone, sa ciljem da se smanji osetljivost proizvodnih sistema na suu; Pojaati protok informacija ranog upozorenja do onih koji donose odluke i korisnika zemljita, da bi omoguili nacijama da sprovedu strategije za intervencije u uslovima sue; Razviti i integrisati planove za borbu protiv sue i sredstva za zbrinjavanje ekolokih izbeglica u okviru nacionalnog i regionalnog planiranja razvoja. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapredjivanje informatike osnove; Medjunarodna i regionalna saradnja i koordinacija.

Ciljevi (a) (b) (c)

Aktivnosti (a) (b) (c)

5.4 / xxxiii

Naini sprovoenja (a) Finansijski uslovi procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja aktivnosti ovog programa oko 1.2 milijarde USD, ukljuujui oko 1.1 milijardu USD od meunarodne zajednice na bazi kredita ili koncesije. (b) (c) (d) F. Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. PODSTICANJE I STIMULISANJE POPULARNOG UEA I OBRAZOVANJA O IVOTNOJ SREDINI, USREDSREUJUI SE NA KONTROLU DEZERTIFIKACIJE I UPRAVLJANJE EFEKTIMA SUE Razviti i poveati svest javnog mnjenja i znanje koje se odnosi na dezertifikaciju i suu, ukljuujui integraciju obrazovanja o ivotnoj sredini u nastavne programe osnovnih i srednjih kola; Usanoviti i stimulisati iskren odnos partnerstva izmeu dravnih vlasti i korisnika zemljita koje je pogodila sua i dezertifikacija. Obezbediti da partneri razumeju potrebe, ciljeve i gledita jedni drugih, obezbeivanjem itavog niza sredstava kao to su obuka, svest javnog mnjenja i otvoreni dijalozi; Podrati lokalne zajednice u njihovim nastojanjima da se bore protiv irenja pustinja i koristiti znanje i iskustvo stanovnitva koje je pogoeno ovom pojavom, obezbeujui puno uee ena i lokalnog stanovnitva. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja aktivnog ovog programa oko 1.0 milijarda USD, ukljuujui USD 500 miliona USD od meunarodne zajednice na bazi kredita ili koncesije. (b) (c) (d) Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

Ciljevi (a)

(b) (c) (d)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

5.4 / xxxiv

POGLAVLJE 13

UPRAVLJANJE OSETLJIVIM EKOSISTEMIMA: ODRIVI RAZVOJ PLANINSKIH EKOSISTEMA

Ovo poglavlje obradjuje dva programska podruja: A. i B. A. GENERISANJE I JAANJE ZNANJA O EKOLOGIJI I ODRIVOM RAZVOJU PLANINSKIH EKOSISTEMA Obaviti pregled razliitih oblika zemljita, uma, korienja voda, biljnih i ivotinjskih resursa, planinskih ekosistema, uzimajui u obzir rad i preporuke postojeih medjunarodnih i regionalnih organizacija; Izraditi i odrati bazu podataka i informacione sisteme kako bi se olakalo integralno vrednovanje i upravljanje planinskim ekosistemima sa gledita zatite ivotne sredine, vodei rauna o radu i preporukama postojeih medjunarodnih i regionalnih organizacija; Poboljati i dograditi postojeu bazu ekolokog znanja o zemljitu/vodi u pogledu tehnologija kao i poljoprivredne prakse i prakse ouvanja ovih resursa u planinskim oblastima sveta, uz uee lokalnih zajednica; Izgraditi i ojaati komunikacijsku mreu informacija za postojee organizacije i mehanizam "clearing-house"; Poboljati koordinaciju regionalnih napora da se zatite osetljivi planinski ekosistemi kroz razmatranje odgovarajuih mehanizama, ukljuujui regionalne zakonske i druge instrumente; Obezbediti informacije radi uspostavljanja baza podataka i informacionih sistema, kako bi se olakala procena rizika po ivotnu sredinu od prirodnih katastrofa u planinskim ekosistemima. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapredjivanje informatike osnove; Medjunarodna i regionalna saradnja. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovodjenja ovog programa oko 50 miliona USD od medjunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije. (b) B. Institucionalno osposobljavanje. STIMULISANJE INTEGRALNOG RAZVOJA SLIVNOG PODRUJA I ALTERNATIVNIH MOGUNOSTI IZDRAVANJA STANOVNITVA Do kraja 2000. godine, razviti odgovarajue planiranje korienja zemljita i upravljanja kako obradivim tako i neobradivim zemljitem u planinskim slivnim podrujima da bi se spreila erozija zemljita, poveala proizvodnja biomase i odrao ekoloki balans;

Ciljevi (a)

(b)

(c)

(d) (e) (f)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovodjenja

Ciljevi (a)

5.4 / xxxv

(b)

Poboljati aktivnosti koje proizvode dohodak, kao to su odrivi turizam, ribarenje i rudarstvo usaglaene sa uslovima i mogunostima ivotne sredine, i poboljati infrastrukturu i socijalne slube, posebno one za zatitu svakodnevnog ivota lokalne zajednice i autotohnog stanovnitva; Razviti tehnike i institucionalne mogunosti za ugroene zemlje da se ublae efekti prirodnih katastrofa/nepogoda putem mera za spreavanje rizika/nesrea, zoniranja rizika, sistema ranog upozorenja, planova za evakuaciju i snabdevanje u sluaju nude. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja. Finansijski uslovi procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 13 milijardi USD ukljuujui oko 1.9 milijardi USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije.

(c)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

(b) (c) (d)

Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

5.4 / xxxvi

POGLAVLJE 14

UNAPREENJE ODRIVOG POLJOPRIVREDNOG I SEOSKOG RAZVOJA

Ovo poglavlje je obraeno kroz dvanaest programskih podruja: od A. do L. A. RAZMATRANJE POLJOPRIVREDNE POLITIKE, PLANIRANJA I INTEGRALNIH PROGRAMA U SVETLU VIEFUNKCIONALNOG ASPEKTA POLJOPRIVREDE, POSEBNO U VEZI SA OBEZBEENJEM HRANE I ODRIVOG RAZVOJA Do 1995. godine, razmotriti i, gde je potrebno, ustanoviti program za integrisanje ekolokog i odrivog razvoja sa analizom politike za sektor ishrane i poljoprivrede i sa relevantnom analizom makroekonomske politike; Najkasnije do 1992. godine razviti odgovarajue operativne viesektorske planove, programe i mere politike, ukljuujui programe i mere za poveanje odrive proizvodnje i obezbeenja hrane u okviru odrivog razvoja; Najkasnije do 2005. godine poveati sposobnost zemalja u razvoju, posebno onih najmanje razvijenih, da same vode politiku, programiranje i planiranje aktivnosti. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja aktivnog ovog programa oko 3 milijarde USD ukljuujui oko 450 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije. (b) (c) (d) B. Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. OBEZBEIVANJE UEA LJUDI I STIMULISANJE RAZVOJA LJUDSKIH RESURSA ZA ODRIVI RAZVOJ POLJOPRIVREDE Unapreivati svest javnog mnjenja o ulozi uea ljudi i organizacija, posebno grupa ena, omladine, autotohnog stanovnitva, lokalnih zajednica i malih poljoprivrednika u ostvarivanju odrivog razvoja poljoprivrede i sela; Obezbediti jednak pristup seoskog stanovnitva posebno ena, malih poljoprivrednika, ljudi bez zemlje i autotohnog stanovnitva zemljitu, vodi i umskim resursima, kao i tehnologijama, finansiranju, marketingu, preraivanju i distribuciji; Ojaati i razviti upravljanje i interne kapacitete organizacija seoskog ivlja i proirenih slubi i decentralizovati donoenje odluka do najnieg nivoa zajednice.

Ciljevi (a)

(b)

(c)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

Ciljevi (a)

(b)

(c)

5.4 / xxxvii

Aktivnosti (a) (b) (c) (a) Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 4.4 milijarde USD ukljuujui oko 650 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije. (b) (c) (d) C. Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. POBOLJANJE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE I SISTEMA RATARSTVA KROZ RAZNOVRSNOST ZAPOSLENJA U I VAN RATARSTVA I RAZVOJ INFRASTRUKTURE Poboljati produktivnost ratarstva na odriv nain, kao i poveati raznovrsnost, produktivnost, bezbednost hrane i seoske prihode, a s druge strane obezbediti da rizici po ekosisteme budu minimizirani; Olakati transfer tehnologija, bezbednih sa stanovita ivotne sredine, za integralni sistem poljoprivredne proizvodnje, odnosno sistem ratarstva, ukljuujui autohtone tehnologije starosedelaca i odrivo korienje biolokih i ekolokih procesa; Stvoriti mogunosti za zaposlenje u i izvan ratarstva, posebno meu ljudima koji ive u marginalnim podrujima. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski i uslovi procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 10 milijardi USD ukljuujui oko 1.5 milijardi USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije. (b) (c) (d) Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

Naini sprovoenja

Ciljevi (a)

(b)

(c)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

5.4 / xxxviii

D.

PLANIRANJE ZEMLJINIH RESURSA I UNAPREENJE SISTEMA INFORMISANJA I OBRAZOVANJA U POLJOPRIVREDI Usaglasiti procedure planiranja i ukljuiti farmere u procese planiranja, sakupljanja podataka o zemljinim resursima, osmisliti i ustanoviti baze podataka, definisati oblasti zemljita slinog kapaciteta, identifikovati probleme resursa i vrednosti koje treba uzeti u obzir da bi se ustanovili mehanizmi za podsticanje efikasne i ispravne uptorebe resursa sa stanovita ivotne sredine; Ustanoviti tela za planiranje i sprovoenje programa u poljoprivredi na nacionalnim i lokalnim nivoima. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 1.7 milijardi USD ukljuujui oko 250 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije.

Ciljevi (a)

(b)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

(b) (c) (d) E. (a) (b)

Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. OUVANJE I REVITALIZACIJA ZEMLJITA Do 2000. godine ponovo razmotriti i inicirati prema potrebi pregled nacionalnih resursa zemljita, detaljno predstavljajui lokaciju, obim i ozbiljnost degradacije zemljita; Pripremiti i sprovesti sveobuhvatnu politiku i programe koji vode ka melioraciji degradiranog zemljita, ouvanju podruja kojima preti rizik i ouvanju plodnosti zemljita. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 5 milijardi USD ukljuujui oko 800 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije.

Ciljevi

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

(b) (c) (d)

Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

5.4 / xxxix

F.

VODA ZA ODRIVU PROIZVODNJU HRANE I UNAPREENJE RAZVOJA SELA Ovo programsko podruje je obraeno u poglavlju 18., programsko podruje F.

G.

ZATITA I ODRIVO KORIENJE BILJNIH GENETSKIH RESURSA ZA ISHRANU I UNAPREENJE POLJOPRIVREDE Kompletirati prvu generaciju i bezbedno razmnoavanje postojeih ex-situ kolekcija irom sveta, to je pre mogue; Sakupiti i prouiti biljke korisne za poveanje proizvodnje hrane kroz zajednike aktivnosti, ukljuujui obuku, u okviru mrea institucija koje sarauju; Najkasnije do 2000. godine, usvojiti politiku i ojaati ili ustanoviti programe za in-situ na farmi i ex-situ konzervaciju i odrivo korienje genetikih resursa biljaka za ishranu i poljoprivredu, integrisanih u strategije i programe za odrivost poljoprivrede; Preduzeti odgovarajue mere za pravedno i jednako deljenje koristi i rezultata istraivanja i razvoja od gajenja biljaka, izmeu onih koji obezbeuju resurse i korisnika biljnih genetikih resursa. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 600 miliona USD ukljuujui oko 300 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije.

Ciljevi (a) (b) (c)

(d)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

(b) (c) (d) H.

Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. ZATITA I ODRIVO KORIENJE IVOTINJSKIH GENETIKIH RESURSA ZA UNAPREENJE POLJOPRIVREDE Sagledati i opisati sve vrste stoke koje su prisutne u stoarstvu to je mogue detaljnije i zapoeti desetogodinji program akcije; Ustanoviti i primeniti programske akcije za identifikovanje vrsta koje su izloene riziku sa opisom prirode rizika i odgovarajuim merama zatite; Ustanoviti i sprovesti programe razvoja za tipine vrste da bi se garantovao njihov opstanak, izbegavajui rizik da se one zamene srodnom vrstom ili obuhvate programima za ukrtanje vrsta.

Ciljevi (a) (b) (c)

5.4 / xl

Aktivnosti (a) (b) (c) (a) Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 200 miliona USD ukljuujui oko 100 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije. (b) (c) (d) I. (a) Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. INTEGRALNA BORBA PROTIV TETOINA I KONTROLA U POLJOPRIVREDI Najkasnije do 2000. godine, poboljati i sprovesti zatitu biljaka i unaprediti slube odgovorne za zdravlje ivotinja, ukljuujui mehanizme za kontrolu distribucije i upotrebe pesticida, i primeniti Meunarodni Kodeks ponaanja u distribuciji i upotrebi pesticida; Poboljati i sprovesti programe za primenu integralnih postupaka u borbi protiv tetoina. Najkasnije do 1998. godine, ustanoviti operativne i interaktivne mree meu farmerima, istraivaima i dodatnim slubama za promovisanje i razvijanje integralnog postupka u borbi protiv tetoina. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 1.49 milijardi USD ukljuujui oko 285 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesija. (b) (c) (d) J. (a) Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. UNAPREENJE BILJNE ISHRANE RADI POVEANJA PROIZVODNJE HRANE Najkasnije do 2000. godine, razviti i odrati u svim zemljama integralni pristup ishrani biljaka i optimizirati dostupnost ubriva i drugih izvora za ishranu biljaka;

Naini sprovoenja

Ciljevi

(b) (c)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

Ciljevi

5.4 / xli

(b) (c)

Najkasnije do 2000. godine, ustanoviti i odrati institucionalnu i kadrovsku infrastrukturu da povea efikasno donoenje odluka o produktivnosti zemljita; Razviti i uiniti dostupnim nacionalni i meunarodni know-how farmerima, planerima i onima koji donose odluke o ispravnim novim i postojeim tehnolokim reenjima sa stanovita ivotne sredine i strategijama za upravljanje fertilnim zemljitem za primenu u stimulisanju odrive poljoprivrede. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 3.2 milijarde USD ukljuujui oko 475 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije.

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

(b) (c) (d) K. (a)

Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. KORIENJE ENERGIJE NA SELU RADI POVEANA PRODUKTIVNOSTI Najkasnije do 2000. godine inicirati i podstai proces prelaska iz neobnovljivih izvora energije na ekoloki zdravu energiju u seoskim zajednicama, koristei pri tom alternativne nove i obnovljive izvore energije; Poveati energetske izvore raspoloive za seoska domainstva i agroindustrijske potrebe putem planiranja i odgovarajueg transfera i razvoja tehnologije; Sprovesti nezavisne programe za sela, koji pogoduju odrivom razvoju obnovljivih energetskih izvora i poboljavaju energetsku efikasnost. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijski uslovi i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je da je prosean ukupan godinji troak (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 1.8 miljardi USD ukljuujui oko 265 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije.

Ciljevi

(b) (c)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

(b) (c) (d)

Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

5.4 / xlii

L.

VREDNOVANJE EFEKATA ULTRAVIOLETNOG ZRAENJA NA BILJKE I IVOTINJE UZROKOVANOG UGROAVANJEM OZONSKOG OMOTAA IZ STRATOSFERE

Ciljevi Ciljevi ovog programskog podruja su zapoinjanje istraivakih radova da bi se utvrdili efekti poveanog ultravioletnog zraenja, usled naruavanja ozonskog omotaa, na biljni i ivotinjski svet u ugroenim regionima, a takoe i njegov uticaj na poljoprivredu, i da bi se razvila, prema potrebi, strategija sa ciljem da se ublae negativni efekti tog zraenja.

5.4 / xliii

POGLAVLJE 15

OUVANJE BIOLOKE RAZNOVRSNOSTI (BIODIVERZITETA)

Ciljevi (a) (b) (c) (d) Uiniti maksimalan napor da Konvencija o Biolokom diverzitetu stupi na snagu to je pre mogue, uz to je mogue ire uee svih medjunarodnih i nacionalnih subjekata; Razviti nacionalne strategije za ouvanje bioloke raznovrsnosti i nesmetano korienje biolokih resursa; Integrisati strategije za ouvanje bioloke raznovrsnosti i odrivog korienja biolokih resursa u strategije nacionalnog razvoja i/ili planova; Preduzeti odgovarajue mere za pravednu i jednaku podelu koristi koje proistiu iz istraivanja i razvoja kao i korienja biolokih i genetikih resursa, ukljuujui ibiotehnologiju, izmedju (zemalja) izvora ovih resursa i onih koji ih koriste;1 Obaviti prema potrebi istraivanja u zemlji koja se odnose na ouvanje bioloke raznovrsnosti i odrivog korienja biolokih resursa, ukljuujui analize relevantnih trokova i koristi, sa posebnim osvrtom na socio-ekonomske aspekte; Davati redovno aurirane svetske izvetaje o biodiverzitetu koji se zasnivaju na nacionalnoj proceni; Priznati i negovati tradicionalne metode i znanja starosedelaca i njihovih zajednica, naglaavajui posebnu ulogu ena, znaajnu za ouvanje bioloke raznovrsnosti i odrivo korienje biolokih resursa, i obezbediti mogunost za uee tih grupa u ekonomskim i komercijalnim koristima koje proistiu iz upotrebe tradicionalnih metoda i znanja; Primeniti mehanizme za poboljanje, proizvodnju, razvoj i nesmetano korienje biotehnologije i njenog bezbednog transfera, posebno u zemlje u razvoju, vodei rauna o potencijalnom doprinosu biotehnologije ouvanju bioloke raznovrsnoati i nesmetanom korienju biolokih resursa; Stimulisati iru medjunarodnu i regionalnu saradnju u unapredjivanju naunog i ekonomskog razumevanja vanosti bioloke raznovrsnosti i njenih funkcija u ekosistemima; Razvijati mere i aranmane za primenu prava zemalja porekla genetikih resursa ili zemalja koje obezbedjuju genetike resurse, kako je to definisano u Konvenciji o biolokom diverzitetu, posebno zemalja u razvoju, da uivaju koristi biotehnolokog razvoja i komercijalne upotrebe proizvoda koji proizilaze iz takvih resursa.2

(e)

(f) (g)

(h)

(i) (j)

Zemlje u razvoju su, naj e e, izvori biodiverziteta i biolokih resursa, a njihovi korisnici su uglavnom razvijene zemlje. lan 2. (KORI ENJE TERMINA) Konvencije o biolokom diverzitetu uklju uje slede e definicije: - "Zemlja porekla geneti kih resursa" ozna ava zemlju koja poseduje ove geneti ke resurse u in-situ uslovima. - "Zemlja koja obezbeuje geneti ke resurse" ozna ava zemlju koja isporu uje geneti ke resurse prikupljene iz in-situ izvora, uklju uju i populacije kako divljih tako i pripitomljenih (doma ih) vrsta, ili uzetih iz ex-situ izvora koji mogu ili ne moraju poticati iz te zemlje.

5.4 / xliv

Aktivnosti (a) (b) (c) (a) Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je ocenio da su proseni ukupni godinji trokvoi (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 3.5 milijardi USD ukljuujui oko 1.75 milijardi USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije. (b) (c) (d) Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Instiuticionalno osposobljavanje.

Naini sprovoenja

5.4 / xlv

POGLAVLJE 16

EKOLOKI ZDRAVO UPRAVLJANJE BIOTEHNOLOGIJOM

Ovo poglavlje obrauje pet programskih podruja: A, B, C, D. i E. A. (a) POVEANJE DOSTUPNOSTI HRANE, STONE HRANE I OBNOVLJIVIH SIROVINA Poveati optimalno prinose glavnih useva, stoarstva i akvakultura koristei kombinovane resurse moderne biotehnologije i klasinih metoda poboljanja meuodnosa biljaka / ivotinja / mikroorganizama, ukljuujui raznovrsnije korienje resursa genetikog materijala, kako hibrida tako i originala. Prinose umskih proizvoda treba na isti nain poveati, da bi se obezbedilo odrivo korienje uma; Smanjiti potrebu za zapreminskim poveanjem hrane, stone hrane i sirovina poboljavanjem njihove hranljive vrednosti i smanjiti gubitke posle etve biljnih i ivotinjskih proizvoda; Poveati korienje tehnika integralne zatite useva od tetoina i bolesti kako bi se eliminisala preterana zavisnost od agrohemikalija; Proceniti poljoprivredni potencijal marginalnih zemljita u poreenju sa drugim potencijalnim upotrebama i razviti, prema potrebi, sisteme koji doputaju porast odrive produktivnosti; Proiriti primenu biotehnologije u umarstvu, kako na poveanju prinosa i efikasnijoj upotrebi umskih proizvoda, tako i na poboljanju poumljavanja i tehnika ozelenjavanja. Napore treba skoncentrisati na vrste i proizvode koji se gaje u zemlji (autohtone vrste) i imaju vrednost posebno u zemljama u razvoju; Poveati efikasnost fiksacije azota i mineralne apsorpcije, simbiozama viih biljaka sa mikroorganizmima; Poveati mogunosti u okviru osnovnih i primenjenih nauka i u upravljanju kompleksnim interdisciplinarnim projektima istraivanja. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat UNCED-a je ocenio da su proeni ukupni godinji trokovi (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 5 milijardi USD ukljuujui oko 50 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije. (b) (c) (d) Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

Ciljevi

(b) (c) (d) (e)

(f) (g)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

5.4 / xlvi

B. (a) (b) (c) (d) (e)

POBOLJANJE LJUDSKOG ZDRAVLJA Ojaati ili uvesti po hitnom postupku programe za pomo borbi pritiv glavnih zaraznih bolesti; Stimulisati opte dobro zdravstveno stanje meu ljudima svih uzrasta; Razviti i poboljati programe za pomo u specifinom leenju i zatiti od glavnih nezaraznih bolesti, Razviti i pojaati odgovarajue bezbedne postupke koji se zasnivaju na programskom podruju D, uzimajui u obzir etika razmatranja; Poboljati mogunosti sprovoenja osnovnog i primenjenog istraivakog rada za upravljanje interdisciplinarnim istraivanjem. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansijska procena trokova; Sekretarijat UNCED-a je ocenio da su proseni ukupni godinji trokovi (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 14 milijardi USD ukljuujui oko 130 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije.

Ciljevi

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

(b) (c) (d) C. (a) (b) (c)

Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. JAANJE ZATITE IVOTNE SREDINE Usvojiti procese proizvodnje koji obezbeuju optimalo korienje prirodnih resursa, recikliranjem biomase, energije i minimizranjem proizvodnje otpadnih materija; Stimulisati korienje biotehnologije, sa naglaskom na biosaniranju zemljita i vode, preradi otpadnih materija, ouvanju zemljita, obnovi uma, poumljavanju i melioraciji zemljita; Primeniti biotehnologije i njihove proizvode da zatite ekoloki integritet u pogledu dugorone ekoloke sigurnosti. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansiranje i procena trokova ; Sekretarijat UNCED-a je ocenio da su proseni ukupni godinji trokovi (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 1 milijarda USD ukljuujui oko 10 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije.

Ciljevi

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

5.4 / xlvii

(b) (c) (d) D.

Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. POVEANJE BEZBEDNOSTI I RAZVIJANJE MEUNARODNIH MEHANIZAMA ZA SARADNJU

Ciljevi Cilj ovog programskog podruja je da osigura bezbedan razvoj biotehnologije, primenu, razmenu i transfer putem meunarodnog sporazuma o pricnipima koji se primenjuju pri proceni rizika i upravljanju, sa posebnim osvrtom na zdravstvena i ekoloka pitanja, ukljuujui najire uee javnosti i vodei rauna o etikim pitanjima. Aktivnosti (a) (b) (c) (a) Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansiranje i procena trokova; Sekretrijat UNCED-a je ocenio da su proseni ukupni godinji trokovi (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 2 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije. (b) (c) (d) E. Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. UTVRIVANJE MEHANIZAMA KOJI OMOGUAVAJU RAZVOJ I EKOLOKI ZDRAVU PRIMENU BIOTEHNOLOGIJE Stimulisati razvoj i primenu biotehnologija, sa posebnim naglaskom na zemlje u razvoju, pomou: - Poveanja postojeih napora na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou; - Obezbeenja neophodne podrke biotehnologiji, posebno istraivanju i razvoju proizvoda, na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou; - Podizanja stepena svesti javnog mnjenja u pogledu relativnih korisnih aspekata i rizika vezanih za biotehnologiju; - Pomaganja da se stvori povoljna klima za ulaganje, izgradnju industrijskih kapaciteta i raspodelu koristi; - Podsticanja razmene naunika meu zemljama i destimulisati "odliv" strunjaka; Priznavanja i tienja tradicionalnih metoda i znanja starosedalaca i njihovih zajednica i obezbeivanja njihovog uea u ekonomskim i komercijalnim koristima proisteklim iz razvoja biotehnologije;

Naini sprovoenja

Ciljevi (a)

(b)

Identifikovnja naina i sredstava za poveanje tekuih napora, razvijajui gde je to mogue, postojee mehanizme, posebno regionalne, u cilju utvrivanja tane prirode potreba za dodatnim inicijativama, posebno u pogledu zemalja u razvoju, i razvijanju odgovarajuih strategija,

5.4 / xlviii

ukljuujui predloge za obrazovanje biolo kakvih novih meunarodnih mehanizama; (c) (d) Ustanoviti ili usvojiti odgovarajue mehanizme za ocenu bezbednosti i pouzdanu procenu rizika na lokalnom, regionalnom i meunarodnom planu, prema potrebi; Razmotriti mogunosti proirenja zakonodavstva u cilju ukljuivanja odgovornosti i kompenzacija za tete nastale primenom biotehnologije. Aktivnosti vezane za upravljanje; Unapreivanje informatike osnove; Meunarodna i regionalna saradnja i koordinacija. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat UNCED-a je ocenio da su proseni ukupni godinji trokovi (1993-2000) sprovoenja ovog programa oko 5 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije. (b) (c) (d) Nauna i tehnika sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

5.4 / xlix

POGLAVLJE 17

ZATITA OKEANA SVIH VRSTA MORA, UKLJUUJUI ZATVORENA I POLUZATVORENA, I ZATITA OBALNIH PODRUJA, RACIONALNO KORIENJE I RAZVOJ NJIHOVIH IVIH RESURSA
Ovo poglavlje obrauje sedam programskih podruja od A. do G.. A. INTEGRALNO UPRAVLJANJE I ODRIV RAZVOJ OBALNIH I MORSKIH PODRUJA, UKLJUUJUI EKSKLUZIVNE PRIVREDNE ZONE Obezbediti integralnu politiku i proceduru za donoenje odluka, ukljuujui sve zainteresovane sektore, koji treba da stimuliu kompatibilnost i ravnoteu u nainu korienja; Identifikovati postojee i projektovane vidove korienja obalnih podruja i njihovu interakciju; Koncentrisati se na jasno definisanu problematiku koja se odnosi na upravljanje obalnim podrujima; Pristupati planiranju i realizovanju projekata na preventivan i predostroan nain, koji ukljuuje prethodnu procenu i sistematsko praenje efekata velikih projekata; Stimulisati razvoj i primenu metoda, kao to su nacionalna knjigovodstvena evidencija resursa i ivotne sredine, koja iskazuje promene vrednosti do kojih dolazi usled upotrebe priobalnih podruja i mora, ukljuujui zagaenje, eroziju, gubitak resursa i unitenje stanita; Obezbediti, u to veoj meri pristup zainteresovanih pojedinaca, grupa i organizacija, relevantnim informacijama i mogunostima za konsultacije i uee u planiranju i donoenju odluka na odgovarajuim nivoima.

Ciljevi: (a) (b) (c) (d) (e)

(f)

Aktivnosti: Ispunjenje postavljenih ciljeva ostvarie se kroz niz specifinih aktivnosti usmerenih uglavnom na unapreenje planiranja i upravljanja resursima ukljuujui i unapreenje postojee informacione baze (prikupljanje dodatnih podataka i sinteza informacija), razmenu relevantnih podataka i iskustava na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou i unapreenjem regionalne saradnje i koordinacije. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova: Sekretarijat konferencije je ocenio da ukupni trokovi za uvoenje integralnog upravljanja i sprovoenje strategije odrivog razvoja u priobalnim i specijalnim ekonomskim zonama za sve zemlje iznose oko 85 milijardi USD do 2000-te godine. Odgovarajui trokovi u nerazvijenim zemljama iznose 50 milijardi USD ili oko 6 milijardi USD godinje za period od 1993 do 2000-te godine. Od 6 milijardi USD potrebnih svake godine, predlae se da se 50 miliona USD godinje obezbedi u vidu podsticajnih sredstava na ime podrke programima za integralno upravljanje i odrivi razvoj u priobalnim zonama. Od ovih podsticajnih sredstava 36 miliona USD treba da se usmeri na asistiranje, tehniku pomo i obuku za potrebe institucijalnog jaanja, na formiranje i poboljanje baza podataka, na unapreenje i nadgradnju istraivakih kapaciteta i sistema upravljanja, na demonstracione pilot projekte kao i na izradu detaljnih metodolokih uputstava. 6 milona USD treba usmeriti na razmatranje globalnih problema od znaaja za priobalne zone a 8 miliona USD na jaanje globalnih i regionalnih organizacija u ovoj oblasti.

5.4 / l

B. (a) (b) (c) (d)

ZATITA IVOTA U MORU Primeniti preventivne, predostrone i anticipirajue mere kojima bi se izbegla degradacija morske sredine i smanjio rizik od dugoronih ili nepopravljivih negativnih efekata; Obezbediti prethodnu procenu aktivnosti koje mogu da imaju znaajne negativne efekte na ivot u moru; Integrisati zatitu ivota u moru u okviru relevantne generalne ekoloke, socijalne i ekonomske razvojne politike; Razvijati ekonomske instrumente u okviru regulative, a u cilju stimulacije privrede da koristi iste tehnologije i druga sredstva konzistentna sa internacionalizacijom ekolokih trokova, po principu "zagaiva plaa" da bi se izbegla degradacija ivota u moru; Poboljati ivotni standard priobalnog stanovnitva, posebno u zemljama u razvoju, tako da se doprinese smanjenju degradacije ivotne sredine obalnog podruja i ivota u moru.

Ciljevi

(e)

Aktivnosti: Za ispunjenje postavljenih ciljeva drave su se saglasile da su dodatna finansijska podrka putem odgovarajuih meunarodnih mehanizama, kao i dostupnost istijim tehnologijama i relevantnim istraivanjima, neophodni preduslov akciji zemalja u razvoju u ispunjavanju prihvaenih obaveza. Postavljeni ciljevi e se ostvariti kroz preduzimanje mera za kontrolu kontinetalnih i pomorskih izvora zagaivanja i niz specifinih aktivnosti usmerenih uglavnom na unapreenje planiranja i upravljanja resursima ukljuujui i unapreenje postojee informacione baze (prikupljanje dodatnih podataka i sinteza informacija), razmenu relevantnih podataka i iskustava na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou i unapreenjem regionalne saradnje i koordinacije. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije je procenio da je za kontrolu kontinentalnih izvora zagaenja u narednih dvadeset godina neophodno obezbediti investicije od 5 do 20 milijardi USD godinje. Iskustva pokazuju da se investije ove vrste viestruko isplate i to veoma brzo. Mehanizmi kao to su naknade za korienje resursa i kazne (takse) za zagaenje su jedan od naina za obezbeenje sredstava neophodnih za investicije u narednom periodu. Za sprovoenje tehnike kooperacije izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja u cilju sprovoenja mera zatite predlae se: direktna pomo razvijenih u visini od 14 miliona USD godinje; 4 miliona USD godinje za reavanje i prouavanje globalnih problema usled kontinentalnog zagaenja; 2 miliona USD godinje za jaanje meunarodnih organizacija; to ukupno ini 20 miliona USD godinje. Ova svota podrazumeva dodatna ulaganja po drugim osnovama. Za sprovoenje mera kontrole pomorskog zagaenja predvia se utroak 84 miliona USD godinje za izgradnju lukih kapaciteta za prihvatanje otpadnih materija. Za kontrolu havarijskog zagaenja i obezbeenje neophodne opreme i potronog materjala u narednih 7 godina neophodno je obezbediti oko 50 miliona USD godinje, a ovome treba dodati jo oko 40 miliona USD godinje za institucionalnu nadgradnju i obuku kadrova.

5.4 / li

C.

NESMETANO KORIENJE I OUVANJE IVIH RESURSA NA OTVORENIM MORIMA Razvijati i poveavati potencijale morskih ivih resursa radi zadovoljenja ljudskih potreba za ishranom, kao i ostvarenja socijalnih, ekonomskih i razvojnih ciljeva; Odravati ili ponovno uspostavljati populacije morskih vrsta na nivoima koji mogu da proizvedu maksimum odrivog prinosa kako je okvalifikovano od strane relevantnih ekolokih i ekonomskih faktora, uzimajui u obzir odnose izmeu vrsta; Stimulisati razvoj i korienje odabranog ribarskog pribora i prakse koji minimizirju otpadne materije pri hvatanju zadatih vrsta i minimiziraju usputno hvatanje neciljanih vrsta; Obezbeivati efikasno praenje aktivnosti ribarenja; Zatititi i obnavljati ugroene morske vrste; Zatititi prebivalita i druga ekoloki osetljiva podruja; Stimulisati nauno-istraivaki rad u vezi sa morskim ivim resursima u otvorenim morima; Kao i kod predhodnih programa realizacija planiranih aktivnosti podrazumeva sledee mere: adekvatno finansiranje; naunu i tehniku kooperaciju, koordinirana istraivanja i razvoj adekvatnog sistema za prikupljanje, uvanje i analizu informacija; odgovarajue kadrovsko unapreenje kroz obuku i obrazovanje; institucionalno jaanje na lokalnom, nacionalnom i regionalnom planu. Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije je ocenio da su proseni ukupni godinji trokovi (1993-2000) za sprovoenje aktivnosti ovog programa oko 12 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesija.

Ciljevi: (a) (b)

(c) (d) (e) (f) (g) (a) (b) (c) (d) (a)

Naini sprovoenja

D.

ODRIVO KORIENJE I OUVANJE NACIONALNOM NADLENOU

MORSKIH

IVIH

RESURSA

POD

Ciljevi (a) (b) (c) Razvoj i poveanje potencijala morskih ivih resursa radi zadovoljenja ljudskih potreba za ishranom, kao i ostvarenja socijalnih, ekonomskih i razvojnih ciljeva; Ukljuenje tradicionalnog znanja i interesovanja lokalnih zajednica, malih ribarskih preduzea i starosedelaca u razvojne programe upravljanja; Odranje ili ponovno uspostavljanje populacije morskih vrsta na nivou maksimalnog odrivog prinosa kako je okvalifikovano od strane relevantnih ekolokih i ekonomskih faktora, uzimajui u obzir odnose izmeu vrsta; Stimulacija razvoja i korienja odabranog ribarskog pribora i prakse koji minimizirju otpadne materije pri hvatanju zadatih vrsta i minimiziraju usputno hvatanje neciljanih vrsta; Zatita i obnavljanje ugroene morske vrste; Zatita retkih ili osetljivih ekosistema, kao i prebivalita i drugih ekoloki osetljivih oblasti.

(d) (e) (f)

5.4 / lii

Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije ocenjuje da je za realizaciju mera neophodno pokriti ukupne godinje trokove (1993-2000) za sprovoenje ovog programa od oko 6 milijardi USD, ukljuujui oko 60 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije. E. NEPREDVIDIVOST KLIMATSKIH PROMENA I NEIZVESNOST EFEKATA MERA NA UPRAVLJANJU MORSKOM SREDINOM Stimulacija nauno-istraivakog rada i sistematsko osmatranje morske sredine unutar granica nacionalne nadlenosti i otvorenih mora, ukljuujui interakcije sa atmosferskim pojavama, kao to su degradacija ozonskog omotaa; Stimulacija razmene podataka i informacija koje su rezultat nauno- istraivakog rada i sistematskog osmatranja kao i tradicionalnog ekolokog znanja i obezbeenje dostupnosti informacija onima koji donose odluke kao i javnosti na nacionalnom nivou; Saradnja u pogledu razvoja standardnih procedura meu-kalibriranja, tehnika merenja, uvanja podataka i mogunosti upravljanja nauno-istraivakim radom i sistematskim osmatranjem morske sredine. Finansiranje i procena trokova Sprovoenje poslova, koji proizilaze iz postavljenih ciljeva, iziskuje prema procenama Sekretarijata Konferencije, godinje trokove (1993-2000) od oko 750 miliona USD, ukljuujui oko 480 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije. Razvijene zemlje treba da obezbede finansiranje daljeg razvoja i sprovoenja predloenog sistema GOOS-a (Globalni sistem za osmatranje mora i okeana). F. JAANJE MEUNARODNE SARADNJE I KOORDINACIJE UKLJUUJUI I REGIONALNU SARADNJU Integracija relevantne sektorske/resorske aktivnosti ukazujui na sredinu i razvoj u morskim i priobalnim podrujima na nacionalnim, subregionalnim, regionalnim i globalnim nivoima, prema potrebi; Stimulacija i efikasna razmena informacija i, prema potrebi, jaanje institucionalnih veza izmeu bilateralnih i multilateralnih, nacionalnih, regionalnih, subregionalnih i meuregionalnih institucija koje se bave ivotnom sredinom i razvojem u morskim i priobalnim podrujima; Stimulacija redovnih meuvladinih razmatranja i pregleda pitanja ivotne sredine i razvoja u vezi sa morskim i priobalnim podrujima unutar sistema Ujedinjenih nacija; Stimulacija efikasnog rada koordinirajuih mehanizama za komponente sistema UN-a koji se bave pitanjima/ problematikom sredine i razvoja u morskim i obalnim podrujima, kao i veza sa relevantnim meunarodnim organima razvoja.

Ciljevi (a)

(b)

(c)

Naini sprovoenja (a)

Ciljevi: (a)

(b)

(c) (d)

Unapreenje saradnje i kooperacije na globalnom planu vrie se kroz sistem UN, a na regionalnom planu kroz sistem UNEP-a i drugih regionalnih organizacija. Razmena podataka i informacija je prvi korak u okviru ove programske aktivnosti.

5.4 / liii

Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije je ocenio da su proseni ukupni godinji trokovi (1993-2000) za sprovoenje aktivnosti ovog programa oko USD 50 miliona od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije. G. (a) RAZVOJ MALIH OSTRVA NA EKOLOKI ODRIV NAIN Usvajanje i realizacija planova i programa za davanje podrke odrivom razvoju i korienju morskih i obalnih resursa malih ostrva,ukljuujui zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba, odravanje bioloke raznovrsnosti i poboljanje kvaliteta ivota ljudi na ostrvima; Usvajanje mera koje e omoguiti malim ostrvskim dravama u razvoju da savladaju efikasno, kreativno i podnoljivo promenu sredine i ublae efekte i smanje rizike koji se nameu morskim i obalnim resursima. Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije je ocenio da su proseni ukupni godinji trokovi (1993-2000) za sprovoenje aktivnosti ovog programa oko 130 miliona USD, ukljuujui oko 50 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu kredita ili koncesije.

Ciljevi:

(b)

Naini sprovoenja (a)

5.4 / liv

POGLAVLJE 18

ZATITA KVALITETA VODA I ZATITA IZVORITA ZA VODOSNABDEVANJE: PRIMENA INTEGRALNOG PRISTUPA U RAZVOJU, UPRAVLJANJU I KORIENJU VODNIH RESURSA
Ovo poglavlje obrauje sedam programskih podruja od A. do G. A. (a) INTEGRALNI RAZVOJ I UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA Podsticati dinamini, interaktivni i viestruki pristup upravljanju vodnim resursima, ukljuujui identifikovanje i zatitu potencijalnih izvora za snabdevanje sveom vodom, to podrazumeva razmatranje problema sa stanovita ljudskog zdravlja, ivotne sredine, tehnologije i ekonomije; Planirati racionalno odrivo korienje, zatitu, ouvanje i upravljanje vodnim resursima, zasnovano na potrebama uih zajednica i prioritetima u okviru nacionalne politike privrednog razvoja, Projektovati, sprovoditi i vrednovati projekte i programe koji su i ekonomini i drutvno odgovarajui u okviru jasno definisanih strategija, zasnovanih na punom ueu javnih institucija, ukljuujui: ene, omladinu, lokalne uprave, itd. u odluivanju o politici upravljanja vodom; Utvrditi i razviti, posebno u zemljama u razvoju, odgovarajue institucionalne, pravne i finansijske mehanizme koji e obezbediti da politika upravljanja vodom i njena primena budu katalizator odrivog drutvenog napretka i privrednog rasta; Do 2000. godine sagledati trokove i ciljeve nacionalnih akcionih programa i uspostaviti odgovarajue institucionalne strukture i pravne instrumente, i postaviti efikasne programe za korienje voda da bi se postigla strukturalna osnova za odrivo korienje voda; Do 2025 godine realizovati subsektorske zadatke u svim domenima programa za sveu vodu. Sagledavanje trokova i ciljeva nacionalnih akcionih planova i investicionih programa; Ingegrisanje mera za zatitu i ouvanje potencijalnih izvora za snabdevanje sveom vodom, ukljuujui inventarisanje vodnih resursa, sa planiranjem korienja zemljita, korienja umskih resursa, zatite planinskih padina i renih nasipa i drugim vanim aktivnostima na razvoju i ouvanju; Razvijanje interaktivne baze podatka, modela prognoze, modela privrednog planiranja i metoda za upravljanje vodnim resursima, ukljuujui i metode za utvrivanje uticaja razvoja vodnih resursa na zatitu sredine; Optimiziranje raspodele vodnih resursa u uslovima fizikih i drutveno-ekonomskih ogranienja; Sprovoenje odluka o alokaciji putem zahteva uprave, mehanizama cena i regulativnih mera; Regulisanje poplava i sua, ukljuujui analize rizika i ocena uticaja drutva na ivotnu sredinu; Uvoenje naina i ema za racionalno korienje voda putem podizanja svesti u javnosti, obrazovnih programa, oporezivanja potroaa vode, i drugih ekonomskih instrumenata; Mobiliziranje vodnih resursa, posebno u bezvodnim ili suvim podrujima; Podsticanje saradnje u oblasti meunarodnih naunih istraivanja o vodnim resursima; Razvijanje novih i alternativnih izvora za vodosnabdevanje, kao to su desalinacija morske vode, vetako pranjenje podzemnih voda, korienje marginalno kvalitetnih voda, ponovno korienje

Ciljevi

(b)

(c)

(d)

(e)

(f) (a) (b)

Aktivnosti

(c)

(d) (e) (f) (g) (h) (i) (j)

5.4 / lv

otpadnih voda, kao i recikliranje vode; (k) (l) (m) (n) (o) (p) (a) Integralna kontrola kvaliteta i kvantiteta voda, (ukljuujui povrinske i podzemne izvore); Unapreivanje ouvanja voda putem poboljanja efikasnosti korienja voda i smanjenja gubitaka kod svih potroaa, ukljuujui i razvoj i unapreivanje ureaja za tednju vode; Podravanje grupa korisnika voda u optimiziranju regulisanja lokalnih vodnih resursa; Razvijanje uea javnosti i njenog ukljuivanja u donoenje odluka, posebno pojaavanje uticaja ena u planiranju i upravljanju vodnim resursima; Razvijanje i jaanje saradnje, ukljuujui i mehanizme, na svim nivoima: lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom; irenje informacija, ukljuujui operativna uputstva i uvoenje obrazovanja korisnika voda. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio ukupne godinje trokove (1993.-2000.) sprovoenja aktivnosti iz ovog Programa na oko 115 miliona USD, ostvarenih na osnovu donatorstva ili koncesija meunarodne zajednice. (b) (c) (d) B. (a) Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. PROCENA VODNIH RESURSA Svim zemljama, shodno njihovim potrebama, staviti na raspolaganje tehnologiju za procenu vodnih resursa, bez obzira na stepen njihovog razvoja, ukljuujui metode za procenu uticaja klimatskih promena na svee vode i metode za analizu uticaja na ivotnu sredinu; Sve zemlje, shodno svojim finansijskim mogunostima, treba da usklade izvore finansiranja za ocenu vodnih resursa sa ekonomskim i socijalnim potrebama; Osigurati potpuno iskorienje informacija o vodama u svrhu razvoja politike upravljanja u oblasti voda; Uspostaviti u svim zemljama institucionalne aranmane potrebne za obezbeivanje efikasnog sakupljanja, obrade, skladitenja, pronalaenja i dostavljanja korisnicima informacija o kvalitetu i kvantitetu raspoloivih vodnih resursa na nivou sliva i podzemnih voda, na integralan nain; Obezbediti da agencije za ocenu vodnih resursa raspolau dovoljnim brojem kvalifikovanog i sposobnog ljudstva obuenog za uspeno izvravanje dunosti;

Naini sprovoenja

Ciljevi

(b) (c) (d)

(e)

Sve drave mogu, u skladu sa svojim mogunostima i raspoloivim resursima, i kroz bilateralnu ili multilateralnu saradnju, ukljuujui i saradnju sa Ujedinjenim Nacijama i drugim relevantnim organizacijama, postaviti sledee zadatke: (a) (b) Do godine 2000. detaljno prouiti mogunost formiranja uslunih organizacija i ustanova za ocenu vodnih resursa; Kao dugoroni cilj treba imati na raspolaganju potpuno operativne slube zasnovane na gustoj hidrometeorolokoj mrei stanica.

5.4 / lvi

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (a) Uspostavljanje adektvatnog institucionalnog okvira; Uspostavljanje sistema za prikupljanje, uvanje, razmenu i analizu podataka; Distribucija i razmena podataka; Unapreivanje istraivanja razvojnih programa. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio prosene ukupne godinje trokove (u periodu 1993.-2000.) sprovoenja aktivnosti iz ovog programa na oko 355 miliona USD, ukljuujui oko 145 miliona USD od meunarodne zajednice na osnovu subvencija ili koncesija. (b) (c) (d) C. (a) (b) (c) Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. ZATITA VODNIH RESURSA, KVALITET VODA I AKVATINIH EKOSISTEMA Odravanje integriteta ekosistema shodno principima uvanja akvatinih (vodenih) ekosistema, ukljuujui ive izvore, i njihova efikasna zatita od bilo kog oblika degradacije na bazi slivova; Zatita zdravlja ljudi ukljuujui obezbeivanje snabdevenosti sigurnom vodom za pie i kontrolu vektora zaraznih bolesti u vodenim sredinama; Razvoj ljudskih resursa kao klju za izgradnju kapaciteta i pretpostavka za sprovodljenje regulacije kvaliteta voda.

Naini sprovoenja

Ciljevi

Sve zemlje, shodno svojim kapacitetima i raspoloivim izvorima, putem bilateralne ili multilateralne saradnje, ukljuujui Ujedinjene Nacije i druge relevantne organizacije, mogu da postave sledee ciljeve: (a) Da identifikuju povrinske i podzemne izvore koji se mogu unaprediti za korienje na odrivim osnovama kao i druge velike, od vode zavisne resurse koji se mogu unaprediti, i istovremeno da iniciraju programe za zatitu, ouvanje i racionalno korienje ovih izvora na odrivim osnovama; Da identifikuju sve potencijalne izvore vodosnabdevanja i pripreme eme za njihovu zatitu, ouvanje i racionalno korienje; Da iniciraju efektivne programe za prevenciju zagaenja i kontrolu voda, zasnovane na odgovarajuoj meavini strategija redukcije zagaenja na izvoru, analize uticaja na sredinu i primenjivih standarda za isputanje veih pojedinanih zagaivaa i visokorizinih "rasutih" izvora zagaenja, srazmerno svom drutveno-ekonomskom razvoju; Da uestvuju, prema potrebi, u meunarodnim programima za upravljanje i praenje kvaliteta vode, kao to su GEMS/WATER (Globalni program za praenje kvaliteta voda) EMINWA/UNEP (Ekoloki ispravno gazdovanje unutranjim vodama); regionalnim telom FAO za unutranje ribarstvo, Konvencija o movarama od meunarodnog znaaja, posebno stanita ptica movarica (Ramsarska konvencija); Da smanje do 2000-te godine uestalost oboljenja, poev sa iskorenjivanjem drakunkuliase (zarazna glista) i onhocersiase (reno slepilo); Da u skladu sa kapacitetima i potrebama uspostave kvalitativne bioloke, zdravstvene, fizike i

(b) (c)

(d)

(e) (f)

5.4 / lvii

hemijske kriterijume za kvalitet voda (povrinskih i podzemnih), imajui u vidu aktuelnu politiku kvaliteta vode; (g) (h) Da usvoje integralni pristup odrivom upravljanju vodnim izvorima, ukljuujui zatitu akvatinih ekosistema i ivota u njima; Da postave strategije za ispravno upravljanje ekosistemima svee vode i odgovarajuim pri obalnim ekosistemima, ukljuujui razmatranje ribarstva, akva kulture, panjaka, poljoprivrednih aktivnosti i bioloke raznovrsnosti. Zatita i ouvanje vodnih resursa; Suzbijanje zagaenja i kontrola voda; Razvoj i primena istih tehnologija; Zatita podzemnih voda; Zatita akvatinih ekosistema; Zatita akvatinog ivota; Monitoring kvaliteta vodnih resursa i voda u koje dospevaju otpaci; Razvijanje nacionalnih i meunarodnih pravnih instrumenata za zatitu kvaliteta vodnih resursa. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije ocenio je prosene ukupne godinje trokove (1993.-2000.) sprovoenja aktivnsoti ovih programa na oko 1 milijardu USD ukljuujui oko 340 miliona USD od meunarodne zajednice u vidu subvencija i koncesija. (b) (c) (d) D. (a) (b) (c) (d) Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. SNABDEVANJE VODOM ZA PIE I SANITACIJA Zatita sredine i obezbeenje zdravlja putem integralnog upravljanja vodnim resursima i tenim i vrstim otpadima; Institucionalne reforme koje bi promovisale integralni pristup i ukljuile promene u procedure, stavove i ponaanja, kao i puno uee ena na svim nivoima u sektorskim institucijama; Optinsko rukovoenje infrastrukturnim uslugama, podrano merama za jaanje lokalnih institucija u sprovoenju i odravanju programa za vodu i sanitarno ureenje; Ispravna finansijska praksa, stimulisana boljom organizacijom poreskog sistema, i iroko korienje odgovarajuih tehnologija. Zatita ivotne sredine i zdravlja; Kadrovsko i institucionalno unapreenje; Upravljanje na nivou drave i optine; Kreiranje svesti i uee javnog informisanja.

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) (f) (g) (h) (a)

Naini sprovoenja

Ciljevi

Aktivnosti (a) (b) (c) (d)

5.4 / lviii

Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je ocenio da bi prosek ukupnih godinjih trokova (1993.-2000.) za sprovoenje aktivnosti ovog programa iznosio oko 20 milijardi USD ukljuujui oko 7.4 milijardi USD od meunarodne zajednice na bazi subvencija i koncesija. (b) (c) (d) E. (a) Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. VODA I ODRIVI URBANI RAZVOJ Do 2000-te godine treba obezbediti da celokupno urbano stanovnitvo ima najmanje 40 litara iste vode po stanovniku na dan, i da 75% urbane populacije bude snabdeveno svojim ili zajednikim sanitarnim ureajima (kanalizacija, septike jame itd); Do 2000-te godine treba uspostaviti i primeniti kvantitativne i kvalitativne standarde za odvoenje gradskih i industrijskih otpadnih voda; Do 2000-te godine treba obezbediti da 75% vrstog otpada bude sakupljano i raciklirano ili odloeno na nain bezbedan po ivotnu sredinu. Zatita vodnih resursa od iscrpljivanja, zagaivanja i degradacije; Efikasna i pravina raspodela vodnih resursa; Institucionalna, pravna i organizaciona reforma; Unapreenje uea javnosti u donoenju odluka; Podrka institucionalnom jaanju na lokalnom nivou; Obezbeivanje poveane dostupnosti sanitarnih usluga; Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da bi proseni ukupni godinji trokovi (1993. - 2000.) sprovoenja aktivnosti ovog programa iznosili oko 20 milijardi USD, ukljuujui oko 4.5 milijarde USD od meunarodne zajednice na bazi subvenicja i koncesija. (b) (c) (d) F. (a) (b) Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. VODA ZA ODRIVU PROIZVODNJU HRANE I RURALNI RAZVOJ Vodu treba smatrati ogranienim, konanim resursom koji ima ekonomsku vrednost, sa znaajnim drutvenim i ekonomskim implikacijama koje se odraavaju na zadovoljenje osnovnih potreba; Lokalne zajednice moraju sudelovati u svim fazama upravljanja vodom, osiguravajui puno angaovanje ene, jer ona ima presudnu ulogu u praktinom svakodnevnom snabdevanju,

Ciljevi

(b) (c)

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) (f) (a)

Naini sprovoenja

Ciljevi

5.4 / lix

organizovanju i korienju vode; (c) Upravljanje vodnim resursima mora da se razvija u okviru jasno saetih postavki politike za (i) zdravlje ljudi; (ii) proizvodnju hrane, njeno ouvanje i distribuciju; (iii) planove za ublaavanje elementarnih nepogoda; (iv) zatitu ivotne sredine i ouvanje baze prirodnih izvora; Neophodno je spoznati i aktivno podrati ulogu seoske populacije, s posebnim akcentom na enama.

(d)

Obimni zadaci vezani za unapreivanje irigacionih sistema, poboljanje postojeih ema navodnjavanja i melioracije podvodnog zemljita i slanih zemljita putem drenae ispitani su u odnosu na potrebe za hranom, agroklimatske zone i raspoloivosti vode i zemlje u oko 130 zemalja u razvoju. Globalna projekcija FAO za navodnjavanje, isuivanje i radove manjeg obima vezane za vodu, koja obuhvata 130 zemalja u razvoju u periodu do 2000. godine izgleda ovako: (a) na 15.2 miliona hektara novi irigacioni razvoj; (b) na 12 miliona hektara modernizacija postojeih ema; (c) na 7 miliona hektara postavljanje instalacija za drenau i kontrolu vode; i (d) na 10 miliona hektara poboljanja reima malih voda i njihovo ouvanje. Razvoj novih irigacionih podruja na navedenom nivou mogao bi da pogora stanje ivotne sredine na njima jer ukljuuje destrukciju vlane zemlje, zagaivanje voda, poveano taloenje i smanjenje bioloke raznovrsnosti. Zbog toga se nove eme navodnjavanja moraju pratiti procenama njegovog uticaja na ivotnu sredinu, posebno na podrujima gde oni mogu biti negativni. Takoe, treba imati u vidu racionalniju eksploataciju kao i poveanje produktivnosti za svaku od postojeih ema na istim lokalitetima. Tehnologije za nove eme navodnjavanja treba svestrano sagledati, ukljuujui mogue konflikte sa drugim vidovima korienja zemlje. Otuda je pratei cilj ovog programa aktivno ukljuivanje grupa korisnika voda. Treba osigurati da ruralne zajednice svih zemalja, u skladu sa njihovim kapacitetima i raspoloivim resursima, kao i odgovarajuim prednostima meunarodne saradnje, imaju dovoljne koliine zdrave vode i odgovarajue sanitarne uslove za zdravstvene potrebe i odravanje sutinskog kvaliteta svojih lokalnih sredina. Ciljevi vezani za unutranje ribarstvo i akvakulturu ukljuuju ouvanje kvaliteta i kvantiteta voda potrebnih za optimalnu proizvodnju i prevenciju zagaenja vode poljoprivrednim aktivnostima. Akcioni Program trai pomo zemalja lanica u upravljanju vodama koje slue unutranjem ribarstvu putem pokretanja odrivog organizovanja zatvorenih ribnjaka i takvog pristupa intenzifikaciji poljoprivrede koji ima u vidu bolju ivotnu sredinu. Ciljevi vezani za snabdevanje stoke vodom su dvostruki: snabdevenost dovoljnim koliinama vode za pie i obezbeivanje kvaliteta vode za pie shodno specifinim potrebama razliitih vrsta ivotinja. To podrazumeva maksimalne tolerancije stepena saliniteta i odsustvo patogenih organizama. Zbog velikih razliitosti unutar regiona i zemalja za ovo podruje ne postoji globalni pristup. Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) (f) (g) (h) Snabdevanje vodom i sanitarno-zdravstvene mere u siromanim seoskim podrujima; Efikasno korienje voda; Vodni bazeni, kontrola saliniteta i isuivanje; Upravljanje kvalitetom vode; Programi za unapreivanje vodnih resursa; Upravljanje resursima na podrujima siromanim vodom; Snabdevanje stoke vodom; Unutranje ribarstvo;

5.4 / lx

(i) (a)

Razvoj poljoprivrede. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat Konferencije je dao procenu ukupnih godinjih trokova (1993. - 2000.) sprovodljenja aktivnosti ovog programa na oko 13.2 milijarde USD, ukljuujui oko 4.5 milijarde USD od meunarodne zajednice po osnovu subvencija i koncesija.

Naini sprovoenja

(b) (c) (d) G.

Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA VODNE RESURSE

Ciljevi Specifina priroda ove materije zahteva prevashodno veu obavetenost i bolje razumevanje pretnje s kojom se suoavamo. Na bazi zakljuaka Meunarodnog komiteta za pregovore o okvirima Konvencije o klimatskim promenama, materija se moe svesti na tri zadatka: (a) (b) (c) (a) Razumeti i kvantifikovati pretei uticaj klimatskih promena na resurse svee vode; Olakati sprovoenje efikasnih nacionalnih protivmera, poto i kada je, pretei uticaj dovoljno potvren da bi opravdao takvu akciju; Izuiti mogui uticaj klimatskih promena na podruja sklona suama i poplavama. Praenje hidrolokog reima, ukljuujui vlanost tla, ravnoteu podzemnih voda, penetraciju i transpiraciju vode i odgovarajuih klimatskih faktora, posebno u regionima i zemljama izloenijim razliitim uticajima klimatskih promena, gde moraju biti definisani lokaliteti osetljivi na takve uticaje; Unapreivanje i promena tehnika i metodologija za procenu moguih raznih efekata promena klime, temperature, padavina i podizanja nivoa mora, na resurse svee vode i poplave; Iniciranje strunih izuavanja da bi se utvrdilo da li postoji veza izmeu klimatskih promena i tekuih pojava sua i poplava u nekim regionima; Sagledavanje posledica drutvenih, ekonomskih i ekolokih uticaja; Razvijanje strategija protiv identifikovanih uticaja, ukljuujui promenu nivoa podzemnih voda kao i slane infuzije u vodne bazene; Razvijanje poljoprivrednih aktivnosti zasnovanih na korienju jako slane vode; Doprinoenje istraivakim aktivnostima u okviru tekuih meunarodnih programa. Finansiranje i ocena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji trokovi (1993.-2000.) sprovoenja aktivnosti ovog programa iznositi oko 1000 miliona USD, ukljuujui oko 40 miliona USD od meunarodne zajednice po osnovu subvencija ili koncesija. (b) (c) (d) Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

Aktivnosti

(b) (c) (d) (e) (f) (g) (a)

Naini sprovoenja

5.4 / lxi

POGLAVLJE 19

ZDRAVO, PO IVOTNU SREDINU, UPRAVLJANJE TOKSINIM HEMIKALIJAMA, UKLJUUJUI SPREAVANJE ILEGALNOG MEDJUNARODNOG PROMETA TOKSINIM I OPASNIM PROIZVODIMA
Ovo poglavlje je obraeno kroz sedam programskih podruja od A. do G. A. (a) PROIRIVANJE I UBRZAVANJE MEUNARODNE PROCENE HEMIJSKIH RIZIKA Pojaati meunarodnu procenu rizika. Do 2000. godine treba proceniti vie stotina prioritetnih hemikalija ili grupa hemikalija ukljuujui glavne zagaivae i kontaminante globalnog znaaja, koristei aktuelne kriterijume selekcije i procene. Izraditi uputstva za odreivanje prihvatljive izloenosti veem broju toksinih hemikalija, zasnovanim na istraivanjima i usaglaenom naunom stavu, gde e se postavljene granine vrednosti izloenosti bazirati na zdravstvenim ili ekolokim osnovama koje se mogu razlikovati od onih zasnovanih na socio-ekonomskim iniocima.

Ciljevi

(b)

Aktivnosti Aktivnosti vezane za upravljanje, unapreivanje informatike osnove i meunarodne i regionalne saradnje i koordinacije, predviene su u svakom programskom podruju. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije je procenio da su proseni ukupni godinji trokovi (1993. - 2000.) sprovoenja aktivnosti iz ovog programa oko 30 miliona USD, koji se obezbeuju od meunarodne zajednice kroz subvencije ili koncesije. Nauna i tehnoloka sredstva, razvoj ljudskih resursa i institucionalno osposobljavanje predvieni su i u svim navedenim programskim podrujima. B. USKLAIVANJE KLASIFIKACIJE I OZNAAVANJA HEMIKALIJA

Ciljevi Uiniti raspoloivim, po mogustvu, do 2000. godine, globalno usklaenu klasifikaciju opasnih materija i kompatibilni sistem oznaavanja, ukljuujui lako razumljive simbole i podatke o sigurnosti odreenih materijala. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije je trokove tehnike pomoi koja se odnosi na ovaj program, ukljuio u procenu datu u programskom podruju E. Proseni ukupni godinji trokovi (1993.-2000.) za jaanje maunarodnih organizacija, procenjuju se na oko 3 miliona USD, pokrivenih od meunarodne zajednice putem subvencija ili koncesija.

5.4 / lxii

C.

RAZMENA INFORMACIJA O TOKSINIM HEMIKALIJAMA I HEMIJSKIM RIZICIMA Unaprediti i intenzivirati razmenu informacija o sigurnosti po pitanju hemikalija, meu svim zainteresovanim stranama. Do 2000. godine, ako je mogue, postii puno uee i sprovoenje procedure prethodnog obavetavanja i usaglaavanja (PIC), ukljuujui moguu primenu zakonskih sankcija putem pravno obavezujuih instrumenata sadranih u Londonskom uputstvu i u Meunarodnom pravilniku FAO, uzimajui u obzir iskustvo steeno u okviru PIC procedure. Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije je procenio prosene ukupne godinje trokove (1993.-2000.) sprovoenja aktivnosti iz ovog programa na oko 10 miliona USD, pokrivenih od strane meunarodne zajednice putem subvencija i koncesija.

Ciljevi (a) (b)

Naini sprovoenja (a)

D.

USPOSTAVLJANJE PROGRAMA ZA REDUKCIJU RIZIKA

Ciljevi Eliminisati neprihvatljive ili nepotrebne rizike i, u granicama ekonomskih mogunosti, redukovati rizike od toksinih hemikalija, koristei najiri pristup koji ukljuuje iroku lepezu smanjivanja rizika i preduzimanja preventivnih mera zasnovanih na ekotoksikolokom pristupu i analizama biogeohemijskih ciklusa. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije je veinu trokova vezanih za ovaj program ukljuio u procene date za programska podruja A i E. Po njihovoj proceni drugi zahtevi za obuku i jaanje centara za hitne sluajeve i kontrolu otrova, iznose oko 4 miliona USD, pokrivenih od strane meunarodne zajednice putem subvencija ili koncesija. E. Cilj Uspostaviti do 2000. godine, nacionalni sistemi za ekoloki bezbedno upravljanje hemikalijama, ukljuujui zakonodavstvo i odredbe za sprovoenje i prinudu. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije je prosene ukupne godinje trokove (1993.-2000.) sprovoenja aktivnosti iz ovog programa u zemljama u razvoju procenio na oko 600 miliona USD, ukljuujui i 150 miliona USD od meunarodne zajednice po osnovu subvencija i koncesija. JAANJE NACIONALNIH SPOSOBNOSTI I KAPACITETA ZA UPRAVLJANJE HEMIKALIJAMA

5.4 / lxiii

F.

PREVENCIJA ILEGALNOG MEUNARODNOG TRANSPORTA TOKSINIH I OPASNIH PROIZVODA Ojaati nacionalne kapacitete za otkrivanje i zaustavljanje svakog ilegalnog pokuaja za upuivanje toksinih i opasnih proizvoda na teritoriju bilo koje drave, primenom nacionalnog zakonodavstva i relevantnih meunarodnih pravnih instrumenata. Pruati pomo svim zemljama, posebno zemljama u razvoju, u obezbeivanju svih odgovarajuih informacija koje se tiu ilegalnog prometa toksinim i opasnim materijama. JAANJE MEJUNARODNE SARADNJE VEZANO ZA VIE PROGRAMSKIH PODRUJA

Ciljevi (a)

(b)

G.

Na sastanku vladinih eksperata, odranom u Londonu, decembra 1991. godine, sainjene su preporuke za bolju kooordinaciju izmeu tela Ujedinjenih nacija i drugih meunarodnih organizacija ukljuenih u problematiku procene i upravljanja rizicima vezanim za hemikalije. Taj sastanak upuuje na preduzimanje mera za jaanje uloge Meunarodnog programa hemijske sigurnosti (IPCS) i osnivanje meuvladinog foruma za probleme procene i upravljanja hemijskim rizicima. Radi daljeg razmatranja preporuke Londonskog sastanka i akcija iniciranih po toj osnovi, izvrni organi WHO, ILO i UNEP pozvani su da sazovu meuvladin sastanak u roku od jedne godine, koji bi mogao da konstituie prvi sednicu Meuvladinog foruma.

5.4 / lxiv

POGLAVLJE 20.

PO IVOTNU SREDINU ZDRAVO UPRAVLJANJE OPASNIM OTPADOM, UKLJUUJUI SPREAVANJE ILEGALNOG MEUNARODNOG PROMETA OPASNIM OTPADOM
Ovo poglavlje obrauje etiri programska podruja od A. do D. A. (a) (b) (c) UNAPREIVANJE PREVENCIJE I MINIMIZACIJA OPASNOG OTPADA Reducirati stvaranje opasnog otpada, koliko god je mogue, u okviru integralnog pristupa razvoja iste proizvodnje; Optimizirati korienje materijala upotrebom ostataka prizvodnih procesa, gde je to praktino izvodljivo i bezbedno po ivotnu sredinu; Proirivati znanje i informacije o ekonomskim aspektima prevencije i upravljanja opasnim otpadom.

Ciljevi

Radi postizanja ovih ciljeva, a time smanjivanja negativnih uticaja i trokova industrijskog razvoja, zemlje koje mogu da usvoje odgovarajue tehnologije bez negativnog uticaja na svoj razvoj treba da sprovedu politiku koja ukljuuje: - Integraciju razvoja istije proizvodnje i minimizacije opasnog otpada u sve planove, i usvajanje specifinih ciljeva; - Uvoenje regulativnih i trinih mehanizama; - Odreivanje ciljeva srednjeg dometa za stabilizaciju koliina stvorenog opasnog otpada; - Odreivanje dugoronih programa i politika za redukciju koliine opasnog otpada stvorenog po jedinici proizvoda; - Postizanje kvalitativnog poboljanja tokova otpada, uglavnom kroz aktivnosti usmerene ka redukciji njihovih opasnih karakteristika; Olakavanje uspostavljanja efikasne politike trokova i pristupa prevenciji i upravljanju opasnim otpadom, imajui u vidu stupanj razvoja svake zemlje.

Aktivnosti Aktivnosti vezane za upravljanje, unapreivanje informatike osnove i meunarodne i regionalne saradnje i koordinacije vezane su za svako programsko podruje. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio prosene ukupne godinje trokove (1993.-2000.) sprovoenja aktivnosti iz ovog programa na oko 750 miliona USD, koji se obezbeuju od meunarodne zajednice kao subvencije ili koncesije. I ostali naini ostvarivanja, kao to su nauni i tehnoloki, razvoj ljudskih resursa i institucionalne osposobljenosti dati su posebno za svako programsko podruje

5.4 / lxv

B.

UVOENJE I JAANJE INSTITUCIONALNIH KAPACITETA U UPRAVLJANJU OPASNIM OTPADOM Usvojiti odgovarajue koordinativne zakonodavstvene i reuglativne mere na nacionalnom nivou, za ekoloki bezbedno upravljanje opasnim otpadom, ukljuujui sprovoenje meunarodnih i regionalnih konvencija; Podizati nivo opte svesti, doneti programe za informisanje po pitanjima opasnog otpada i obezbediti osnovno obrazovanje i programe obuke za radnike u industriji i u organima uprave u svim zemljama; Doneti sveobuhvatne istraivake programe o opasnom otpadu na nivou zemlje; Jaati servisne industrije kako bi se osposobile za manipulaciju opasnim otpadom, i izgraivati meunarodnu mreu po ovim pitanjima; Razvijati sopstvene unutranje kapacitete u svim zemljama u razvoju za obrazovanje i obuku kadrova na svim nivoima, vezano za ekoloki bezbedno rukovanje, praenje i upravljanje opasnim otpadom; Uvoditi ocene rizika izloenosti ljudi, vezano za lociranje opasnih otpadaka i utvrivanje potrebnih mera otklanjanja posledica; Olakati procene uticaja i rizika od opasnih materija po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, utvrivanjem odgovarajuih postupaka, metodologija, kriterijuma i uputstava i standarda vezano za efluente; Proirivti znanja o uticajima opasnog otpada na ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu; Dostavljati informacije vladama i javnosti o uticaju opasnih otpada, ukljuujui infektivne otpade, na ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio prosene ukupne godinje trokove (1993. - 2000.) sprovoenja aktivnosti iz ovog programa na oko 18,5 milijardi USD u globalu, sa oko 3,5 milijardi USD koje se odnose na zemlje u razvoju, ukljuujui oko 500 miliona USD od meunarodne zajednice po osnovu subvencija ili koncesija.

Ciljevi (a)

(b)

(c) (d) (e)

(f) (g)

(h) (i)

Naini sprovoenja (a)

C.

UNAPREIVANJE I JAANJE MEUNARODNE SARADNJE U UPRAVLJANJU PREKOGRANINIM PROMETOM OPASNIH OTPADA Olakati i ojaati meunarodnu saradnju u ekoloki bezbednom upravljanju opasnim otpadom, ukljuujui kontrolu i nadzor prekograninog prometa takvih otpada, primenom meunarodno usvojenih kriterijuma za identifikaciju i klasifikaciju opasnog otpada i usaglaavanje relevantnih meunarodnih pravnih instrumenata; Doneti zabrane na izvoz opasnih otpada u zemlje koje nemaju kapacitete za obradu ovog otpada na, po ivotnu sredinu bezbedan nain, ili zemlje koje su zabranile uvoz takvih otpadaka; Unapreivati i razvijati postupke kontrole prekograninog prometa opasnim otpadom namenjenim za reciklau u skladu sa Bazelskom konvencijom koja podrava ekoloki i ekonomski bezbedne opcije ponovne prerade.

Ciljevi (a)

(b) (c)

5.4 / lxvi

Aktivnosti Aktivnosti vezane za upravljanje putem jaanja i usaglaavanja kriterijuma i propisa i implementacije postojeih sporazuma. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Poto ovo programsko podruje pokriva relativno novo polje rada i poto za sada nema adekvatnih studija o trokovima aktivnosti iz ovog programa, trenutno ne postoji procena trokova. Meutim, trokovi za neke od aktivnosti koje se odnose na ''institucionalno jaanje'' predstavljenih u ovom programu, mogu se smatrati pokrivenim trokovima gore navedenog podruja B. Privremeni sekretarijat za Bazelsku konvenciju treba da sprovede studije da bi doao do razumnih procena trokova za aktivnosti koje e se sprovesti inicijalno do 2000. godine. D. (a) PREVENCIJA MEUNARODNOG ILEGALNOG PREVOZA OPASNOG OTPADA Ojaati nacionalne kapacitete za otkrivanje i zaustavljanje svakog ilegalnog pokuaja unoenja opasnog otpada na teritoriju bilo koje zemlje, primenom nacionalnog zakonodavstva i relevantnih meunarodnih pravnih instrumenata; Pruiti pomo svim zemljama, posebno zemljama u razvoju, u obezbeivanju svih odgovarajuih informacija koje se tiu ilegalnog prometa opasnih otpada; Saraivati, u okviru Bazelske konvencije, na pruanju pomoi zemljama koje trpe negativne posledice ilegalnog prevoza.

Ciljevi

(b) (c)

5.4 / lxvii

POGLAVLJE 21

ZDRAVO, PO IVOTNU SREDINU, UPRAVLJANJE VRSTIM OTPADOM

Ovo poglavlje obrauje etiti programska podruja oa A. do D.. A. (a) MINIMIZIRANJE OTPADA Stabilizovati ili smanjiti nastajanje otpada namenjenog za finalno odlaganje, u dogovorenom vremenskom roku, formulisanjem ciljeva zasnovanih na teini, zapremini i sastavu otpada, i podstai separaciju radi lake reciklae i ponovne upotrebe; Usavravati postupke za procenu koliina otpada i promenu sastava, s ciljem da se formulie politika smanjivanja koliina otpada, koristei ekonomske ili druge instrumente za pobljanje modifikacije strukture porizvodnje i potronje. U skladu sa svojim kapacitetima i raspoloivim resursima, i uz saradnju Ujedinjenih nacija i drugih relevantnih organizacija, vlade zemalja trebalo bi da: - do 2000. godine osiguraju dovoljne nacionalne, regionalne i meunarodne kapacitete za pristup, obradu procesiranje i praenje informacija o trendovima u oblasti otpadaka, i sprovedu politiku minimizacije otpadaka; - do 2000. godine u svim industrijalizovanim zemljama budu na raspolaganju programi za stabilizaciju ili redukciju otpadaka namenjenih finalnom odlaganju, ukljuujui koliinu otpadaka po glavi stanovnika, na nivou ustanovljenom toga dana; zemlje u razvoju takoe treba da se kreu ka tome cilju ne dovodei u opasnost njihove razvojne planove; do 2000. godine u svim zemljama, a posebno u industrijalizovanim zemljama, primene programe za redukciju agrohemijskih otpadaka, ambalae i materijala za ambalau, koje nemaju opasan karakter.

Ciljevi

(b)

Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije predlae da industrijalizovane zemlje sagledaju mogunost ulaganja u minimizaciju otpadaka u iznosu od oko 1% od trokova za odlaganje vrstog i drugog otpada. Na sadanjem nivou ovo bi iznosilo oko 6,5 milijardi USD godinje, ukljuujui oko 1,8 milijardi USD za minimiziranje gradskog vrstog otpada. Sadanji iznos bi odredile releventne gradske, oblasne i nacionalne budetske uprave, na bazi lokalnih okolnosti. B. MAKSIMIZACIJA, PO IVOTNU SREDINU, BEZBEDNE PONOVNE UPOTREBE I RECIKLAE OTPADAKA Ojaati i proiriti nacionalne sisteme za ponovnu upotrebu i reciklau otpadaka; Kreirati, u okviru sistema Ujedinjenih Nacija, modele ponovne interne upotrebe otpada i programa reciklae za otpad, ukljuujui papir; Obezbediti informacije, tehnike i prikladne instrumente politike za podsticanje i operacionalizaciju shema ponovne upotrebe i reciklae otpada. U skladu sa svojim kapacitetima i raspoloivim resursima, i uz saradnju Ujedinjenih nacija i drugih relevantnih organizacija, vlade zemalja trebalo bi:

Ciljevi (a) (b) (c)

5.4 / lxviii

- da do 2000. godine obezbede dovoljne finansijske i tehnoloke kapacitete na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou, radi sprovoenja politike i aktivnosti za ponovnu upotrebu i reciklau otpadaka; da do 2000. godine u svim industrijalizovanim zemljama, a do 2010. godine u svim zemljama u razvoju, donesu nacionalne programe koji e u granicama mogunosti ukljuivati zadatke efikasne ponovne upotrebe i reciklae otpada.

Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije je procenio da ako je ekvivalent od 1% gradskih trokova vezanih za otpad u skladu sa emom bezbedne ponovne upotrebe otpada, svetski trokovi za ovu svrhu bi trebalo da iznose do 8 milijardi USD. Sekretarijat procenjuje ukupne godinje trokove (1993.-2000.) sprovoenja aktivnosti iz ovog programa u zemljama u razvoju na oko 850 miliona USD po osnovu subvencija ili koncesija. C. UNAPREIVANJE PO IVOTNU SREDINU BEZBEDNOG TRETMANA I ODLAGANJA OTPADA Ustanoviti do 2000. godine kriterijume za kavalitativan tretman i odlaganje otpada, ciljeve i standarde zasnovane na ekolokom kapacitetu ivotne sredine u koju e se smestiti otpad; Stvoriti do 2000. godine dovoljne kapacitete za sprovoenje nadgledanja uticaja zagaenja vezanog za otpad i izvoenje redovnog nadzora, ukljuujui epidemioloki nadzor, gde je potrebno; Osigurati do 1995. godine u industrijalizovanim zemljama, a do 2005. godine u zemljama u razvoju, da se bar 50% ukupnog otpada, otpadnih voda i vrstih otpadaka, tretira ili odlae prema nacionalnim ili meunarodnim ekolokim i zdravstvenim uputstvima; Obezbediti do 2025. godine odlaganje celokupnog otpada, otpadnih voda i vrstih otpadaka prema nacionalnim ili meunarodnim ekolokim uputstvima. Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije je prosene godinje ukupne trokove (1993.-2000.) sprovoenja aktivnosti iz ovog programa procenio na oko 15 milijardi USD u zemljama u razvoju, ukljuujui oko 3,4 milijarde USD od meunarodne zajednice, po osnovu subvencija ili koncesija. D. (a) (b) (c) PROIRIVANJE SLUBI ZA TRETMAN OTPADA Obezbediti do 2000. godine neophodne tehnike, finansijske i ljudske resurse koji e omoguiti da slube za prikupljanje otpada zadovolje postojee potrebe; Obezbediti do 2025. godine celokupnom gradskom stanovnitvu adekvatne komunalne usluge; Osigurati do 2025. godine potpuno pokrivanje komunalnih usluga u gradskim sredinama i reavanje sanitarnih problema u svim ruralnim podrujima.

Ciljevi (a) (b)

(c)

(d)

Naini sprovoenja (a)

Ciljevi

5.4 / lxix

Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova Sekretarijat konferencije je procenio prosene ukupne godinje trokove (1993. - 2000.) sprovoenja aktivnosti iz ovog programa na oko 7,5 milijardi USD, ukljuujui oko 2,6 miliona USD od meunarodne zajednice, po osnovu subvencija ili koncesija.

5.4 / lxx

POGLAVLJE 22

BEZBEDNO I PO IVOTNU SREDINU ZDRAVO UPRAVLJANJE RADIOAKTIVNIM OTPADOM

Cilj Cilj ovog pogavlja je da obezbedi siguran nain upravljanja, transporta, skladitenja i odlaganja radioaktivnog otpada, u pogledu zatite ljudskog zdravlja i sredine, u okviru ireg interaktivnog i integralnog pristupa upravljanju radioaktivnim otpadom i bezbednosti. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Trokovi upravljanja i odlaganja radiaoktivnog otpada na nacionalnom nivou su znaajni i varirae u zavisnosti od tehnologije primenjene za odlaganje. Sekretarijat konferencije je procenio prosene ukupne godinje trokove (1993. - 2000.) meunarodnih organizacija za sprovoenje aktivnosti ovog programa na oko 8 miliona USD. Stvarni trokovi i finansijski uslovi, ukljuujui i nekoncesijske, zavisie izmeu ostalog, od specifinih strategija i programa koje vlade usvoje.

5.4 / lxxi

III D E O JAANJE ULOGE ZNAAJNIH DRUTVENIH GRUPA

POGLAVLJE 23

PREDGOVOR
Polazei od injenice da je jedna od osnovnih pretpostavki za dostizanje odrivog razvoja iroko uee javnosti u procesu odluivanja, odeljak III Agende 21 posveen je jaanju uloge glavnih drutvenih grupa u ovim procesima. Svi ciljevi, politike i mehanizmi koje Vlade dogovore, u svim pregovarakim podrujima Agende 21, bie potvreni uz aktivno uee svih drutvenih grupa. Predviaju se posebni naini drutvenog partnerstva (social partnership) kao podrka zajednikim naporima za odrivi razvoj.

5.4 / lxxii

POGLAVLJE 24

GLOBALNA AKCIJA ENA ZA ODRIVI I PRAVINI RAZVOJ

Ciljevi (a) (b) (c) Primeniti Strategiju iz Najrobija o unapreenju poloaja ene, posebno po pitanju uea u upravljanju ivotnom sredinom na nacionalnom nivou; Poveati udeo ena u donoenju odluka, planiranju i upravljanju u oblastima ivotne sredine i razvoja; Pripremiti do 2000. godine strategiju za eliminisanje ustavnih, pravnih, administrativnih, kulturnih, drutvenih i ekonomskih prepreka punom ueu ena u odrivom razvoju i javnom ivotu; Stvoriti mehanizme do 1995. godine na svim nivoima za ocenu primene i uticaja politika razvoja i ivotne sredine na ene i do tada osigurati doprinos i naknade za stvaranje ovih mehanizama; Razmotriti i primeniti obrazovni materijal, kojim bi se ravnomerno, i meu mukarcima i enama, irilo znanje i vrednovala uloga ena; Formulisati i primenjivati jasnu vladinu politiku u postizanju jednakosti u svim drutvenim aspektima, ukljuujui rad na opismenjavanju ena, obrazovanju, obuci, ishrani i zdravlju; Primeniti mere koje e i mukarcima i enama obezbediti jednako pravo da slobodno i odgovorno donose odluke o broju dece; Razmotriti usvajanje i jaanje zakonodavstva koje zabranjuje nasilje nad enama. Donoenje mera koje e poveati udeo ena u donoenju odluka, koje se odnose na razvoj i primenu politike i programa odrivog razvoja; Donoenje mera za jaanje uloge enskih grupa i nevladinih organizacija u institucionalnom jaanju za odrivi razvoj; Donoenje mera za eliminisanje nepismenosti meu enama i za ire ukljuivanje ena i devojica u obrazovne institucije; Donoenje programa namenjenih smanjenju radne norme za ene i devojice, kako kod kue, tako i van nje, i programa namenjenih veoj primeni tehnologija bezopasnih za ivotnu sredinu; Donoenje programa za jaanje preventivne i kurativne zdravstvene zatite uz istovremeno odgovorno planiranje porodice; Donoenje programa podrke jednakih ansi za zapoljavanje i pravednog nagraivanja za rad svih ena u svim sektorima; Donoenje programa za osnivanje seoskih bankovnih sistema, koji e tamonjim enama olakati pristup kreditima i ulaganju u poljoprivredu; Donoenje programa za razvoj svesti potroaa i za aktivnu participaciju ena, naglaavajui njihovu presudnu ulogu u promenama potrebnim za smanjenje ili eliminisanje obrazaca neodrive potronje i proizvodnje; Donoenje programa u cilju izmene i predrasuda prema enama putem medija, formalnog i neformalnog obrazovanja; Donoenje mera za razmatranje progresa u ovoj oblasti uz pripremu odgovarajueg izvetaja za svetsku konferenciju posveenu enama, koja e se odrati 1995. godine.

(d)

(e) (f) (g) (h) (a) (b) (c) (d) (e) (f) (g) (h)

Aktivnosti

(i) (j)

5.4 / lxxiii

Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Prema procenama Sekretarijata Konferencije za sprovoenje aktivnosti iz ovog poglavlja treba obezbediti oko 40 miliona USD.

5.4 / lxxiv

POGLAVLJE 25

DECA I OMLADINA U ODRIVOM RAZVOJU

Ovo poglavlje je obraeno u 2 programska podruja: A. i B. A. ELNA ULOGA OMLADINE I NJENO AKTIVNO UKLJUIVANJE U ZATITU IVOTNE SREDINE I UNAPREENJE EKONOMSKOG I DRUTVENOG RAZVOJA Ustanoviti proces dijaloga izmeu omladinskih zajednica i Vladama na svim nivoima i mehanizme koji mladima ine dostupne informacije i omoguuju im da daju svoje predloge Vlada kod donoenja odluka; Ukljuiti vie od 50% omladine u odgovarajue drugostepeno obrazovanje do 2000. godine; Preduzimati mere smanjenja aktuelne nezaposlenosti omladine; Podrati, u saradnji sa UN, stvaranje mehanizama za ukljuivanje omladine u sve procese Ujedinjenih nacija; Boriti se protiv zloupotrebe ljudskih prava omladine, posebno mladih ena i devojica i svim mladim obezbediti pravnu zatitu i svaku drugu podrku. Do 1993. godine stvoriti uslove za jednako uee mladih oba pola u procesu odluivanja o ivotnoj sredini i to na svim nivoima; Uspostaviti dijalog sa omladinskim organizacijama prilikom sastavljanja planova vezanih za ivotnu sredinu; Razmotriti ukljuivanje preporuka sa meunarodnih, regionalnih i lokalnih omladinskih konferencija u relevantnu politiku; Omoguiti omladini sve oblike obrazovanja, uz obezbedjivanje alternativnih obrazovnih struktura, tako da obrazovanje odslikava ekonomske i drutvene potrebe omladine; U saradnji sa odgovarajuim ministarstvima i organizacijama razviti mogunosti alternativnog zapoljavanja i obezbediti potrebno obrazovanje za mlade; Uspostaviti oblike rada kroz koje bi se ukljuile i omladinske organizacije u cilju razvijanja obrazovnih programa namenjenih mlaoj populaciji; Dati podrku programima, projektima, nacionalnim organizacijama i omladinskim nevladinim organizacijama da proue integraciju programa koji se odnose na njihove zahteve i potrebe; Ukljuivati u meunarodne skupove delegacije mladih, rukovodei se rezolucijama Generalne skuptine koje su usvojene 1968. 1977, 1985. i 1989. godine. UN i meunarodne organizacije treba da preduzmu sledee mere: - Da preispitaju svoje programe namenjene omladini i razmotre kako se moe poveati njihova meusobna koordinacija; - Da poboljaju irenje odgovarajuih informacija vladama, omladinskim organizacijama i drugim nevladinim organizacijama o trenutnoj omladinskoj poziciji i aktivnostima; Da osnuju specijalizovani fond Ujedinjenih nacija povodom Meunarodne godine mladih i ostvare saradnju sa omladinskim predstavnicima u vezi s tim.

Ciljevi (a)

(b) (c) (d) (e)

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) (f) (g) (h)

5.4 / lxxv

Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Prema preliminarnim procenama Sekretarijata Konferencije godinje bi trebalo (1993-2000) za sprovoenje navedenih aktivnosti oko 1,5 miliona USD na grant ili koncesionoj osnovi. B. (a) (b) DECA U ODRIVOM RAZVOJU Obezbediti opstanak, zatitu i razvoj dece, u saglasnosti sa ciljevima Svetskog samita namenjenog deci odranog 1990. godine; Obezbediti da se deiji interesi uzimaju u potpunosti u obzir kada se razmatra odrivi razvoj i poboljanje ivotne sredine. Primeniti programe namenjene deci da bi se postigli ciljevi koji se odnose na decu 1990-tih godina, a koji su vezani za ivotnu sredinu i razvoj (posebno zdravlje, ishrana, obrazovanje, opismenjavanje i eliminisanje siromatva); Najhitnije ratifikovati Konvencije o pravima deteta; Poveati primarnu brigu za ivotnu sredinu i aktivnosti koje se odnose na osnovne potrebe zajednice, poboljati ivotnu sredinu za decu na nivou domainstva i zajednice; Proiriti obrazovne mogunosti za decu i omladinu,, ukljuujui i razvijanje svesti o ivotnoj sreedini i razvoju; Izvriti putem kola i lokalnih zdravstvenih centara mobilizaciju lokalnih zajednica tako da deca i njihovi roditelji postanu stvarna ia odluivanja o ivotnoj sredini na lokalnom nivou; Ustanoviti proceduru kojom bi interes dece bio uvrten u relevantnu politiku i strategiju u vezi ivotne sredine i razvoja na svim nivoima. Finansiranje i procena trokova; Finansijske potrebe za veinu aktivnosti su ukljuene u procene drugih programa.

Ciljevi

Aktivnosti (a)

(b) (c) (d) (e) (f)

Naini sprovoenja (a)

5.4 / lxxvi

POGLAVLJE 26

UOAVANJE I JAANJE ULOGE AUTOHTONOG STANOVNITVA I NJIHOVIH ZAJEDNICA

Ciljevi (a) (b) Ustanoviti procese za osposobljavanje autohtonog stanovnitva i njihovih zajednica; Ustanoviti sporazume koji e ojaati aktivnu ulogu autohtonog stanovnitva i njihovih zajednica u formulaciji nacionalne politike, zakona i programa, koji se odnose na upravljanje resursima i druge procese razvoja, koji na njih mogu imati uticaja; Ukljuivati autohtono stanovnitvo i njihove zajednice na nacionalnom i lokalnom nivou u programe koji razmatraju i pruaju podrku strategiji odrivog razvoja. Razmotriti, ratifikovati i primeniti postojee meunarodne konvencije koje se odnose na autohtono stanovnitvo i njihove zajednice i pruiti podrku za usvajanje jedne takve deklaracije na Generalnoj skuptini UN; Usvojiti i ojaati odgovarajuu politiku i zakonske instrumente koji e zatititi kulturnu i intelektualnu batinu autohotonog stanovnitva. Aktivnosti koje bi trebalo da preduzmu UN i druge meunarodne organizacije: (a) (b) (c) (d) (e) Pomoi vladama drava da u svoje programe i politiku inkorporiraju gledita autohtonog stanovnitva; Tehnika i finansijska pomo za programe institucionalnog jaanja kako bi se podrao odrivi samorazvoj autohtonog stanovnitva i njihovih zajednica; Donoenje istraivakih i obrazovnih programa; Podrka naporima autohtonog stanovnitva i njihovim zajednicima u upravljanju resursima i strategijama konzervacije; Razvijanje i jaanje nacionalnih aranmana o saradnji sa autohtonim stanovnitvom koji e odslikavati njihove potrebe i ukljuiti njihove vrednosti i tradicionalno znanje u upravljanje prirodnim resursima; Saradnja na regionalnom nivou kako bi se prepoznala i ojaala uloga autohtonog stanovnitva u odrivom razvoju. Finansiranje i procena trokova Prema procenama Sekretarijata Konferencije za ostvarivanje ovog programskog podruja treba oko 3 miliona USD bespovratnih ili u vidu koncesija.

(c)

Aktivnosti (a)

(b)

(f)

Naini sprovoenja (a)

5.4 / lxxvii

POGLAVLJE 27

JAANJE ULOGE NEVLADINIH ORGANIZACIJA: PARTNERI ZA ODRIVI RAZVOJ

Ciljevi (a) Drutvo, vlade i meunarodna tela treba da razviju takve mehanizme koji e nevladinim organizacijama omoguiti da budu efikasni i odgovorni partneri u odrivom razvoju koji je nekodljiv po ivotnu sredinu; Ujedinjene nacije i vlade pojedinih zemalja treba da pokrenu inicijativu za razmatranje formalne procedure koja bi nevladinim organizacijama omoguila da se ukljue u sve faze odrivog razvoja, od stvaranja politike i donoenja odluka do njihove primene; Do 1995. godine izmeu svih vlada i nevladinih organizacija na dravnom nivou treba da bude uspostavljen dijalog po pitanju primene odrivog i po ivotnu sredinu nekodljivog razvoja; Vlade i meunarodna tela treba da omogue nevladinim organizacijama uee u sprovoenju Agende 21. 1. Sistema UN: (a) (b) Razmotriti naine proirenja postojeih mehanizama koji nevladinim organizacijama daju priliku da uestvuju u kreiranju politike, donoenju odluka i primeni; Stvoriti ili ojaati mehanizme unutar pojedinih agencija (meunarodne finansijske i razvojne agencije) u cilju obezbeivanja uea nevladinih organizacija prilikom priprema i donoenja politika i programa; Razmotriti nivoe finansijske i administrativne podrke nevladinim organizacijama uz osvrt na poveanje njihove uloge kao socijalnog partnera; Izgraditi efikasna sredstva za uee nevladinih organizacija u procesima ustanovljenim za primenu Agende 21 na svim nivoima; Dozvoliti nevladinim organizacijama i njihovim samoorganizovanim mreama da uestvuju u procenjivanju politike i programa u skladu sa Agendom 21; Uzimati u obzir nalaze nevladinih grupa u odgovarajuim izvetajima Generalnoj skuptini; Omoguiti nevladinim organizacijama pristup preciznim i blagovremenim podacima i informacijama, kako bi unapredile svoje aktivnosti i programe za podrku odrivom razvoju. 2. Vlada: (a) (b) (c) (d) (e) (f) Ustanoviti ili proiriti postojei samoorganizovanim mreama; dijalog sa nevladinim organizacijama i njihovim

(b)

(c) (d)

Aktivnosti

(c) (d) (e) (f) (g)

Omoguiti dijalog izmeu lokalnih vlasti i lokalnih nevladinih grupa o aktivnostima vezanim za odrivi razvoj; Ukljuiti nevladine organizacije u dravne mehanizme ili procedure namenjene sprovoenju Agende 21; Uzimati u obzir nalaze nevladinih organizacija povodom sprovoenja Agende 21; Razmotriti vladin obrazovni sistem, kako bi se naao nain za ukljuivanje nevladinih organizacija u formalno i neformalno obrazovanje; Uiniti dostupnim nevladinim organizacijama podatke i informacije neophodne za njihov pun

5.4 / lxxviii

doprinos istraivanju, pripremi i vrednovanju programa. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Relativno ogranieni, ali nepredvidivi trokovi e biti potrebni na meunarodnom i nacionalnim nivoima. Nevladinim organizacijama e, takoe, biti potrebno dodatno finansiranje za potrebe njihovog osnivanja. Ovi trokovi e biti znatni, ali ne mogu biti pouzdano procenjeni na osnovu postojeih informacija.

5.4 / lxxix

POGLAVLJE 28

INICIJATIVE LOKALNIH VLASTI U PODRCI AGENDE 21

Ciljevi (a) (b) (c) (d) Do 1996. godine veina lokalnih vlasti u svakoj zemlji treba da pone sa konsultacijama svog stanovnnitva i da postigne konsenzus zajednice povodom ''lokalne Agende 21''; Do 1993. godine meunarodna zajednica mora zapoeti konsultativne procese namenjene poveanoj saradnji meu lokalnim vlastima; Do 1994. godine predstavnici asocijacija gradova i drugih lokalnih vlasti treba da unaprede meusobnu saradnju u cilju proirenja i razmene informacija i iskustava; Sve lokalne vlasti u svakoj zemlji treba da ohrabre primenu programa iji je cilj da se enama i omladini osigura mesto u donoenju odluka, planiranju i primeni procesa odluivanja.

Aktivnosti Sve lokalne vlasti treba da uu u dijalog sa svojim graanima, lokalnim organizacijama i privatnim preduzeima i da usvoje ''lokalnu Agendu 21''. Lokalne vlasti e uiti od graana i od lokalnih, gradskih, optinskih, poslovnih i industrijskih organizacija i tako e sticati informacije koje su im potrebne za formulisanje najboljih strategija. Saradnju treba ostvariti i sa relevantnim meunarodnim organizacijama: (a) (b) "Habitat" i druge organizacije iz sistema UN-a treba da pojaaju usluge u prikupljanju informacija o strategiji lokalnih vlasti, posebno u sluaju onih kojima je potrebna meunarodna pomo; Povremeno obavljati konsultacije meunarodnih partnera i zemalja u razvoju po pitanju strategije i naina korienja meunarodne pomoi na najbolji mogui nain.

Predstavnici asocijacija lokalnih vlasti treba da rade na poveanoj razmeni informacija, iskustva i tehnike pomoi meu lokalnim vlastima. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Predloeno je da sve strane ponovo ocene trokove potrebne u ovoj oblasti. Sekretarijat konferencije je procenio da e proseni ukupni godinji troak (1993-2000.) za jaanje usluga meunarodnog sekretarijata u primeni aktivnosti iz ovog poglavlja iznositi oko 1 milion USD u vidu koncesije ili subvencije. (b) (c) Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

5.4 / lxxx

POGLAVLJE 29

JAANJE ULOGE RADNIKA I NJIHOVIH SINDIKATA

Ciljevi Treba realizovati do 2000. godine: (a) (b) (c) (d) (e) Pomoi u ratifikaciji relevantnih konvencija Meunarodne organizacije rada (ILO-a)i donoenju zakona koji bi podrali ove konvencije; Ustanoviti bipartitne i tripartitne mehanizme sigurnosti, zdravstva i odrivog razvoja; Poveati broj kolektivnih ugovora o ivotnoj sredini koji su namenjeni postizanju odrivog razvoja; Smanjiti broj nesrea na radu, povreda i bolesti; Unaprediti radniko obrazovanje obukom i do-obukom, naroito u oblasti zdravlja i sigurnosti na radu, te u oblasti ivotne sredine. Proirenje slobode udruivanja; Jaanje participacije i konsultacija; Obezbeenje adekvatne obuke. Finansiranje i procena trokova; Na osnovu procene Sekretarijata Konferencije proseno bi godinje (1993 - 2000) bilo potrebno oko 300 miliona USD od meunarodne zajednice. (b) Institucionalno jaanje.

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

5.4 / lxxxi

POGLAVLJE 30

JAANJE ULOGE BIZNISA I INDUSTRIJE

Ovaj odeljak je obraen kroz dva programska podruja. A. UNAPREIVANJE ISTIJE PROIZVODNJE

Ciljevi Vlade, biznis i industrija, ukljuujui i transnacionalne korporacije, treba da nastoje da poveaju efikasnost iskorienosti resursa, ukljuujui poveanje reciklae otpadaka, te da smanje koliinu proizvedenog otpada po jedinici proizvoda. Aktivnosti Vlada, biznisa i industrije (a) (b) (c) (d) (e) (f) Doneti mehanizme kojima bi se trokovi ivotne sredine ugradili u ukupne trokove; U godinje izvetaje o poslovnim rezultatima ugraditi pokazatelje ivotne sredine, kao i pokazatelje korienja energije i prirodnih resursa; Postepeno uvoditi pravila ponaanja koja unapreuju praksu u ivotnoj sredini posebno kod hemijske industrije; Vlade treba da unapreuju tehnoloku kooperaciju meu preduzeima obuhvatajui identifikaciju, procenu, istraivanje i razvoj, marketinko upravljanje i primenu istije proizvodnje; Industrija treba da razvija istije proizvodne procese i da vodi rauna o uticaju na dobavljae i potroae; Industrija i biznis treba da sarauju sa radnicima i sindikatima na stalnom poboljanju znanja, vetine i operacije u primeni odrivog razvoja. Takoe treba da ohrabruju pojedine kompanije u podizanju svesti i odgovornosti zaposlenih u odnosu na ivotnu sredinu; Meunarodne organizacije treba da poboljaju obrazovne aktivnosti usmerene na istiju proizvodnju, a u saradnji sa nevladinim organizacijama treba da obezbede irenje informacija o istijoj proizvodnji i da ire postojee baze podataka. UNAPREENJE ODGOVORNOG PREDUZETNITVA Podsticati koncept odgovornog upravljanja i korienja prirodnih resursa od strane preduzetnika; Poveati broj preduzetnika u preduzeima koja primenjuju politiku odrivog razvoja. Vlade treba da podstiu osnivanje i delovanje preduzea kojima se upravlja na odriv nain; Vlade treba da podstiu, u zajednitvu sa privatnim sektorom, poslove sa ulaganjem kapitala za projekte i programe odrivog razvoja; Vlade treba da podre obuku o aspektima ivotne sredine u upravljanju preduzeima; Biznis i industrija, ukljuujui tu i transnacionalne kompanije, moraju biti podsticani na politiku odrivog razvoja, obezbediti pristup tehnologijama zdravim po ivotnu sredinu svim filijalama kompanija u zemljama u razvoju, podsticati prekomorske filijale da uvaavaju lokalne ekoloke uslove i da dele iskustva sa lokalnim vlastima, vladom i meunarodnim organizacijama; Biznis i industrija treba da ustanove dravne savete za odrivi razvoj i da pomognu unapreenju svih oblika preduzetnitva;

(g)

B. (a) (b) (a) (b) (c) (d)

Ciljevi

Aktivnosti

(e)

5.4 / lxxxii

(f)

Biznis i industrija, ukljuujui transnacionalne korporacije, treba da poveaju opseg istraivanja i razvoja tehnologija koje su zdrave po ivotnu sredinu i sistema upravljanja ivotnom sredinom, u saradnji sa akademijama i nauno/inenjerskim organizacijama, crpei znanja autohtonog stanovnitva tamo gde je to mogue; Biznis i industrija treba da osiguraju odgovorno i etiko upravljanje proizvodima i procesima, s take gledita zdravlja, sigurnosti i ivotne sredine; Multilateralne i bilateralne institucije koje pruaju finansijsku pomo, treba da nastave sa pruanjem pomoi malim i srednjim preduzetnicima angaovanim u aktivnostima odrivog razvoja; UN i njene organizacije i agencije treba da unaprede mehanizme za ocenu uticaja inostranih ulaganja na ivotnu sredinu; Meunarodne organizacije treba da uveaju podrku istraivanjima i razvoju upravljanja i tehnologije za odrivi razvoj, posebno kad su u pitanju mala i srednja preduzea u zemljama u razvoju. Finansiranje i procena trokova Aktivnosti ukljuene u ovaj program predstavljaju uglavnom promene u orijentaciji postojeih aktivnosti i dodatni trokovi e verovatno biti beznaajni. Trokovi vlada i meunarodnih organizacija za ove aktivnosti su ve uraunate u druga programska podruja.

(g) (h)

(i) (j)

Naini sprovoenja (a)

5.4 / lxxxiii

POGLAVLJE 31

NAUNA I TEHNOLOKA ZAJEDNICA

Ovo poglavlje je obraeno u dva programska podruja. A. POBOLJANJE KOMUNIKACIJE I SARADNJE IZMEU NAUNE I TEHNOLOKE ZAJEDNICE, DONOSILACA VANIH ODLUKA I JAVNOSTI Otvoriti proces donoenja i proiriti domet razvojnih odluka i odluka koje se odnose na ivotnu sredinu. To treba uiniti tamo gde saradnja na svim nivoima izmeu naune i tehnoloke zajednice i donosilaca odluka moe postojati; Poboljati razmenu znanja i interesa izmeu naune i tehnoloke zajednice i javnosti, kako bi se politike i programi bolje formulisali, razumeli i meusobno podravali. Utvrditi kako nacionalne naune i tehnoloke aktivnosti mogu doprineti odrivom razvoju; Unaprediti regionalne kooperativne mehanizme namenjene regionalnim potrebama odrivog razvoja; Poboljati i proiriti ulaganje sredstava u nauku i tehniku putem odgovarajuih mehanizama u okvirima meuvladinih konsultativnih, kooperativnih i pregovarakih procesa meunarodnog i regionalnog dogovaranja; Ojaati naune i tehnoloke savete na najviim nivoima UN i drugih meunarodnih institucija, kako bi se obezbedilo ukljuenje naunog i tehnolokog znanja u politiku i strategiju odrivog razvoja; Poboljati i ojaati programe irenja istraivakih rezultata univerziteta i istraivakih institucija. To zahteva prepoznavanje i veu podrku naunicima, tehnolozima i profesorima koji su angaovani u prenoenju i interpretaciji naunih i tehnolokih informacija tvorcima politike, profesionalcima u drugim oblastima i uopte javnosti. To zahteva sasvim otvorenu razmenu podataka i informacija izmeu naunika i onih koji donose odluke; Poboljati veze izmeu zvaninog i nezavisnog istraivakog sektora i industrije, tako da istraivanje moe postati vaan element industrijske strategije; Unaprediti i ojaati ulogu ene kao ravnopravnog partnera u naunim i tehnolokim disciplinama; Razviti i primeniti informatike tehnologije kako bi se povealo irenje informacija namenjenih odrivom razvoju. Finansiranje i procena trokova Prema procenama Sekretarijata Konferencije realizacija ovog programskog podruja e kotati proseno godinje (1993 - 2000) oko 15 miliona USD od meunarodne zajednice. B. UNAPREENJE PROPISA KOJI UREUJU STRUNI RAD I DIREKTIVE KOJE SE ODNOSE NA NAUKU I TEHNOLOGIJU

Ciljevi (a)

(b)

Aktivnosti Vlada (a) (b) (c)

(d)

(e)

(f) (g) (h)

Naini sprovoenja (a)

Ciljevi Razvijati, poboljati i potpomagati meunarodne propise koji se odnose na struni rad i direktive koje se odnose na nauku i tehnologiju u koje je ugraen integralni pristup odrivosti razvoja i u kojima je

5.4 / lxxxiv

prihvaena znaajna uloga nauke i tehnologije u oblasti ivotne sredine. Aktivnosti (a) (b) Jaanje nacionalne i meunarodne saradnje, ukljuujui i nevladin sektor, prilikom razvoja propisa i direktiva koje se odnose na odrivi razvoj, uzimajui u obzir postojee propise i direktive; Jaanje i uspostavljanje dravnih savetodavnih grupa koje bi se bavile etikom ivotne sredine i razvoja, kako bi se razvio zajedniki vrednosni okvir izmeu naune i tehnoloke zajednice i drutva kao celine; Proirenje obrazovanja i obuke po pitanju razvoja i ivotne sredine, kako bi se ukljuili u obrazovni sistem i istraivake prioritete; Revizija odgovarajue nacionalne i meunarodne regulative vezane za ivotnu sredinu i razvoj, da bi se osiguralo ugraivanje odgovarajuih propisa i direktiva u nacionalnu regulatornu maineriju. Finansiranje i procena trokova Prema procenama Sekretarijata Konferencije ukupni proseni godinji trokovi za realizaciju ove aktivnosti iznose oko 5 miliona USD od meunarodne zajednice.

(c) (d)

Naini sprovoenja (a)

5.4 / lxxxv

POGLAVLJE 32

JAANJE ULOGE ZEMLJORADNIKA

Ciljevi (a) (b) (c) (d) Ohrabriti decentralizovani sistem odluivanja putem stvaranja i jaanja lokalnih i seoskih organizacija, koje bi poverile mo i odgovornost primarnim korisnicima prirodnih resursa; Podrati i poveati pravnu sposobnost ena i osetljivih grupa u odnosu na pristup, korienje i zakup zemljita; Unaprediti i ohrabriti odrive poljoprivredne aktivnosti i tehnologije; Uvesti i ojaati politike koje e ohrabriti samodovoljnost u korienju nisko-energetskih tehnologija (ukljuujui i praksu autohtonog stanovnitva) i mehanizme odreivanja cena koji internalizuju trokove ivotne sredine; Razviti politiku mreu koja omoguava podsticaj i motivaciju meu zemljoradnicima da primenjuju odrivu i efikasnu poljoprivrednu proizvodnju; Poveati participaciju zemljoradnika u izradi nacrta i primeni politike namenjene tom cilju, putem njihovih predstavnikih organizacija. Aktivnosti koje se odnose na upravljanje; Unapreenje informacione osnove; Meunarodna i regionalna saradnja. Finansiranje i procena trokova Finansijske potrebe za ovo programsko podruje procenjuje se u odeljku 14 (Unapreivanje odrivog razvoja poljoprivrede ruralni razvoj); (b) (c) (d) Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje.

(e) (f)

Aktivnosti (a) (b) (c) (a)

Naini sprovoenja

5.4 / lxxxvi

IV D E O SREDSTVA ZA OSTVARIVANJE AGENDE

POGLAVLJE 33

FINANSIJSKA SREDSTVA I MEHANIZMI

Ciljevi (a) (b) (c) Uspostavljanje mera po pitanju finansijskih sredstava i mehanizama za sprovoenje Agende 21; Obezbeivanje odgovarajuih novih i dodatnih finansijskih sredstava; Korienje postojeih i stalno kvalitativno unapreivanje mehanizama za finansiranje sprovoenja Agende 21. U osnovi, aktivnosti iz ovog poglavlja odnose se na primenu svih drugih poglavlja iz Agende 21. Naini sprovoenja Generalno, finansiranje sprovoenja Agende 21 treba da obezbede zemlje iz sopstvenih javnih i privatnih sektora. Za zemlje u razvoju ODA je osnovni spoljni izvor finansiranja tako da e biti neophodno obezbediti novo i dodatno finansiranje za odrivi razvoj i sprovoenje Agende 21. Razvijene zemlje su protvrdile izvravanje svoje obaveze da dostignu prihvaeni cilj UN od 0.7% BNP za ODA i saglasne su, da u cilju dostizanja tog cilja poveaju svoje programe pomoi kako bi postavljeni cilj dostigle to pre i na taj nain omoguile promptnu i efikasnu primenu Agende 21. Postoji saglasnost nekih zemalja da se taj cilj dostigne do 2000. god. Odlueno je da Komisija za odrivi razvoj stalno nadgleda ostvareni napredak u tom cilju. Ovo podrazumeva sistematsko praenje ostvarivanja Agende 21 i korienje raspoloivih finansijskih sredstava. Finansiranje ostvarivanja Agende 21 i ostalih rezultata konferencije treba obezbediti na nain koji maksimizira dostupnost novih i dodatnih sredstava i koristi sve raspoloive finansijske izvore i mehanizme: (a) (b) (c) (d) (e) (f) (g) (h) Multilateralne razvojne banke i fondove (Meunarodna asocijacija za razvoj - IDA; Regionalne i subregionalne banke za razvoj; Globalne mogunosti za ivotnu sredinu - GEF); Relevantne specijalizovane agencije, ostala tela UN i druge meunarodne organizacije; Multilateralne institucije za institucionalno osposobljavanje i tehniku saradnju; Bilateralni programi pomoi; Oslobaanje od dugova; Privatno finansiranje; Investicije; Inovaciono finansiranje.

Aktivnosti

Podrka meunarodne i domae ekonomije u cilju ekonomskog progresa i odrivog razvoja, naroito zemalja u razvoju je posebno znaajna. Sekretarijat konferencije procenjuje da je prosena godinja cena (1993-2000) za sprovoenje Agende 21 u zemljama u razvoju vie od 600 milijardi USD. Ovo su indikativne procene koje jo nisu razmatrale Vlade.

5.4 / lxxxvii

Da bi se dao podstrek odlukama konferencije, razvijene zemlje kao i sve koje to mogu, treba da preduzmu inicijalne finansijske obaveze. O preduzetim koracima treba da obaveste Generalnu skuptinu UN do kraja 1992. godine (u toku 47. zasedanja). Zemlje u razvoju takoe treba da priu izradi nacrta nacionalnih planova za odravi razvoj u cilju realizacije odluka sa konferencije. Esencijalno je pitanje nadzora i praenja finansiranja Agende 21.

5.4 / lxxxviii

POGLAVLJE 34

NEZAGADJUJUE I ZDRAVE TEHNOLOGIJE: TRANSFER, SARADNJA I INSTITUCIONALNO JAANJE

Ciljevi (a) Pomoi da se obezbedi pristup, naroito zemljama u razvoju, naunim i tehnolokim informacijama o zdravim i nezagadjujuim tehnologijama, ukljuujui i informacije o samoj tehnologiji; Promovisati, olakati i finansirati pristup i transfer tehnologija zdravih i sigurnih za ivotnu sredinu i odgovarajueg Know-how i na koncesioni i preferencijalni nain, uzimajui u obzir potrebu da se zatite prava na intelektualnu svojinu kao i specijalne potrebe zemalja u razvoju i zemalja sa privredama u tranziciji, kako bi primenile Agendu 21; Olakati odravanje i promociju tehnologija zdravih i sigurnih za ivotnu sredinu koje su na neki nain zanemarene, naroito u zemljama u razvoju, sa posebnim naglaskom na prioritetne potrebe i uzimajui u obzir komplementarnu ulogu mukaraca i ena; Dati podrku autohtonim institucijama i stanovnitvu, naroito u zemljama u razvoju, kako bi ono prihvatilo i primenjivalo tehnologije zdrave i sigurne po ivotnu sredinu. Razvoj medjunarodne informacione mree koja povezuje nacionalne, subregionalne, regionalne i internacionalne sisteme; Podrka i unapredjivanje pristupa transferu tehnologije; Poboljanje kapaciteta za razvoj tehnologija zdravih i bezbednih po ivotnu sredinu; Uspostavljanje mree istraivakih centara za saradnju; Podrka programima za kooperaciju i pomo; Tehnoloka procena kao podrka uspostavljanju tehnologija zdravih i sigurnih po ivotnu sredinu; Programi saradnje i partnerstva. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenjuje da je za primenu aktivnosti u odnosu na ovo poglavlje, potrebno u proseku ukupno godinje (za period 1993-2000), izmedju 450-600 miliona USD od medjunarodne zajednice na bazi subvencija ili davanja povlastica.

(b)

(c)

(d)

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) (f) (g) (a)

Naini sprovodjenja

5.4 / lxxxix

POGLAVLJE 35

NAUKA ZA ODRIVI RAZVOJ

Predloena programska podruja (A. B. C. D.) imaju za cilj da podre specifina nauna istraivanja pomenuta u pojedinim odeljcima Agende 21. A. (a) (b) (c) (d) (e) (f) JAANJE NAUNE OSNOVE ZA ODRIVO UPRAVLJANJE iriti naune osnove i jaati naune i istraivake kapacitete i mogunosti, naroito u zemljama u razvoju, u oblastima znaajnim za ivotnu sredinu i razvoj; Definisati politiku razvoja ivotne sredine na bazi najboljih naunih znanja i procena, uzimajui u obzir potrebu za meunarodnom saradnjom; Razvijati interakcije izmeu nauke i donoenja odluka, koristei preventivni pristup u cilju izmene standardnih ema proizvodnje i potronje; Primeniti znanja na razliite sredine i kulture kako bi se dostigao odreeni nivo razvoja u odnosu na nacionalni, regionalni i meunacionalni nivo; Unapreivati saradnju izmeu naunika, promovisanjem interdisciplinarnih istraivakih programa i aktivnosti; Ukljuivati stanovnitvo u izbor prioriteta i odluivanje u odnosu na odrivi razvoj. Zemlje uz pomo meunarodnih organizacija, gde je to potrebno treba da: (a) (b) (c) Pripreme naune podatke bitne za uspostavljanje odrivog razvoja; Indentifikuju svoje naune potrebe i prioritete u kontekstu istraivakih napora meunarodne zajednice; Jaaju odgovarajue institucionalne mehanizme na odgovarajuim lokalnim, nacionalnim, subregionalnim i regionalnim nivoima, a u okviru sistema UN u cilju jaanja naune baze za poboljanje definisanja politike ivotne sredine i razvoja; Razvijaju i primenjuju neophodna sredstva za odriv razvoj kao to su: - indikatori kvaliteta ivota kao na primer zdravlje, obrazovanje, socijalna zatita, stanje ivotne sredine, ekonomija... - ekonomski prilazi razvoju zdrave ivotne sredine; (e) definisanje politike ivotne sredine na dugoronoj osnovi; Prikupljaju i analiziraju podatke koji se odnose na povezanost stanja ekosistema i zdravlja ljudskih zajednica, a da bi se poboljala saznanja o ceni i koristi razliitih razvojnih politika u odnosu na zdravlje i ivotnu sredinu, naroito u zemljama u razvoju; Vode naune studije nacionalnog i regionalnog karaktera u cilju ostvarivanja odrivog razvoja koristei uporedive i komplementarne metodologije. U izradu studija treba ukljuiti lokalne eksperte i obezbediti da ih izrauju multidisciplinarni timovi regionalnih institucija ili istraivakih centara u skladu sa nacionalnim kapacitetima ili raspoloivim sredstvima; Poboljaju mogunosti za odreivanje nauno istraivakih prioriteta na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou, sa ciljem dostizanja odrivog razvoja. Ovo je proces koji zahteva naune procene u odnosu na kratkorone i dugorone dobiti i mogue rizike; Razviju metode koje e povezivati naune rezultate i tradicionalna saznanja o razliitim kulturama.

Ciljevi

Aktivnosti

(d)

(f)

(g)

(h)

5.4 / xc

Metode treba razvijati na lokalnom nivou sa akcentom na vezama izmeu tradicionalnog znanja i tekue "razvijene nauke" sa posebnim naglaskom na zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj. Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenjuje da je za primenu aktivnosti po ovom programu potrebno u proseku ukupno godinje za period (1993-2000) 150 mil. USD ukljuujui oko 30 mil. USD od meunarodne zajednice na bazi subvencija ili davanja povlastica. B. (a) (b) (c) BOLJE RAZUMEVANJE NAUKE sprovoditi istraivake programe u cilju boljeg razumevanja kapaciteta Zemlje u odnosu na pirodne resurse kao to su biohemijski ciklusi, atmosfera, hidrosfera, litosfera, biosfera i dr.; Razvijati i primenjivati nova analitika sredstva kako bi se bolje razumeli uticaji ljudskog faktora na prirodne sisteme Zemlje i demografski trendovi i njihovi uticaji; Integrisati fizike, ekonomske i drutvene nauke radi boljeg razumevanja uticaja ekonomskog i drutvenog ponaanja na sredinu i uticaj degradacije okoline na lokalne i globalne ekonomije. Podrati razvoj sve razvijenije kontrolne mree radi opisivanja ciklusa u ivotnoj sredini (npr. globalnih, biogeohemijskih i hidrolokih) i ispitati hipoteze koje se odnose na njihovo ponaanje. Takoe poboljati istraivanje u pogledu interakcija razliitih globalnih ciklusa i njihovih posledica na nacionalne, subregionalne, regionalne i globalne nivoe; Podrati nacionalne, regionalne i meunarodne istraivake programe u globalnoj hemiji atmosfere i obezbediti prezentaciju rezultata u javnosti u prihvatljivoj i razumljivoj formi; Podrati nacionalne, regionalne i meunarodne istraivake programe o morskim i kopnenim ekosistemima, proiriti saznanja o njihovim komponentama, razvijati odgovarajue sisteme za ureenje njihovih promena stanja i poboljati rad na Zemljinim sistemima i podsistemima, sa akcentom na funkcionisanje ovih sistema pod razliitim uticajem ljudskog faktora; Podsticati koordinaciju satelitskih misija, mrea, sistema za stvaranje i emisiju njihovih podataka; razvijati meusobne odnose izmeu istraivaa i korisnika observacionih podataka sa Zemlje i Earthwatch sistema UN; Razvijati mogunosti za predvianje stanja kopnenih, vodenih, morskih ekosistema; Prouavati ulogu bioloke raznovrsnosti i nedostatak vrsta u funkciji ekosistema i opteg sistema za podravanje ivota; Pokrenuti globalni sistem osmatranja parametara za racionalnu brigu o obalnim i planinskim zonama i znaajno poboljati sisteme za kontrolu kvantiteta i kvaliteta svee vode; Razvijati sisteme za observaciju Zemlje iz kosmosa kako bi se omoguila stalna i dugorona merenja interakcija atmosfere, hidrosfere i litosfere; Razvijati i primeniti sisteme i tehnologiju koja bi automatski prikupljala, snimala i emitovala podatke i informacije do centara za prikupljanje podataka i analizu, a u cilju kontrole morskih, kopnenih i atmosferskih procesa. Na taj nain bi se speile eventualne prirodne nepogode; Poboljati doprinos inenjerskih nauka multidisciplinarnim istraivakim programima o sistemima Zemlje i na taj nain smanjiti negativne efekte osnovnih prirodnih nepogoda; Intenzivirati istraivanja u cilju integrisanja fizikih, ekonomskih i drutvenih nauka kako bi bolje

Ciljevi

Aktivnosti (a)

(b) (c)

(d)

(e) (f) (g) (h) (i)

(j) (k)

5.4 / xci

razumeli uticaj ekonomskog i drutvenog ponaanja na sredinu i degradaciju sredine na lokalne i globalne ekonomije, a naroito: - razvijati istraivanja o ljudskom ponaanju kao pokretakom faktoru za razumevanje uzroka i posledica promena okoline i upotrebe resursa - istraivati ljudske, ekonomske i drutvene uticaje na globalne promene podravati razvoj novih tehnologija i sistema u cilju bre integracije multidisciplinarnih, fizikih, hemijskih, biolokih i socijalnih procesa koji sa druge strane, daju informacije i obskrbljuju znanjem javnost.

Naini sprovodjenja (a) Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenjuje da je za implementaciju aktivnosti po ovom programu potrebno u proseku ukupno godinje za period 1993-2000 oko 2 milijarde USD, ukljuujui oko 1.5 milijarde USD od medjunarodne zajednice na bazi subvencija i davanja povlastica. (b) (c) C. Nauna i tehnoloka sredstva; Poboljanje dugoronih naunih procena. UNAPREDJIVANJE DUGORONIH NAUNIH PROCENA

Ciljevi Primarni cilj je omoguiti procene trenutnog stanja i trendova u pogledu osnovnih rezultata razvoja i sredine na nacionalnom, subregionalnom, regionalnom i globalnom nivou na bazi najdostupnijih naunih saznanja sa ciljem razvijanja alternativnih strategija. Aktivnosti (a) Koordinirati postojee podatke bitne za razvoj i sredinu kako bi se dala podrka pripremi dugoronih naunih procena, npr. podaci o iscrpljenosti sirovina, uvozno/izvozna kretanja, upotreba energije, zdravstveni problemi, demografska kretanja itd; Razvijati metodologiju za sprovodjenje nacionalnih i regionalnih ispitivanja i petogodinjeg globalnog pregleda na bazi integracije. Standardna ispitivanja mogu pomoi da se bolje shvati ema i karakter razvoja, posebno ispitujui kapacitete globalnih i regionalnih sistema za podravanje ivota u cilju spoznaje raznih oblika ivota i identifikovanja oblasti i resursa osetljivih na dalju degradaciju. Ovaj zadatak bi trebalo da integrie sve relevantne naune oblasti na svim raspoloivim nivoima, a organizatori bi bili Vladine agencije, nevladine organizacije, univerziteti i istraivaki instituti. Ukoliko je potrebno, podrku bi dala i tela UN. Informacije o ovakvim ispitivanjima bi bile dostupne javnosti. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije smatra da je za primenu aktivnosti po ovom programu za period (1993-2000) potrebno u proseku ukupno godinje 35 miliona USD, ukljuujui oko 18 miliona USD od medjunarodne zajednice na bazi subvencija i davanja povlastica. D. (a) POBOLJANJE NAUNIH KAPACITETA I MOGUNOSTI Obrazovanje, obuka i olakice za lokalna istraivanja i razvoj, razvoj ljudskih resursa u osnovnim naunim disciplinama i naunim oblastima blisko vezanim za ivotnu sredinu, primena

(b)

Naini sprovodjenja (a)

Ciljevi

5.4 / xcii

odgovarajuih tradicionalnih i lokalnih znanja o odrivom razvoju; (b) (c) (d) (e) (f) Znatan rast broja naunika do 2000. godine - naroito ena naunika u onim zemljama u razvoju gde je njihov broj trenutno nedovoljan; Znatno smanjenje egzodusa naunika iz zemalja u razvoju i podsticanje na povratak; Poboljanje pristupa relevantnim informacijama kako bi se poboljala javna svest i uee u donoenju odluka; Ukljuivanje naunika u nacionalne, regionalne i globalne istraivake programe o sredini i razvoju, ukljuujui multidisciplinarna istraivanja; Periodino akademsko voenje evidencije o naunicima iz zemalja u razvoju u odreenim naunim oblastima. Unaprediti obrazovanje i usavravanje naunika, ne samo u oblastima u kojima rade, ve i u sposobnosti da identifikuju, vode i inkorporiraju ispitivanja o ivotnoj sredini u istraivake i razvojne projekte; obezbediti zdravu osnovu u prirodnim sistemima, ekologiji i upravljanju resursima; razvijati strunjake sposobne za rad u interdisciplinarnim programima koji se odnose na ivotnu sredinu i razvoj, ukljuujui i oblast primenjenih drutvenih nauka; Poboljati naunu infrastrukturu u kolama, univerzitetima i nauno-istraivakim institucijama naroito u zemljama u razvoju - nabavkom adekvatne naune opreme i omoguavanjem pristupa modernoj naunoj literaturi, a u cilju dostizanja i odravanja kritine mase visoko kvalifikovanih naunika u ovim zemljama; Razvijati i iriti nacionalnu naunu i tehnoloku bazu podataka, obradu podataka u unificiranim formatima i sistemima i omoguiti potpun i otvoren pristup bibliotekama regionalnih naunih i tehnolokih informacionih mrea. Poboljati prikupljanje naunih i tehnolokih informacija i baza podataka u globalnim i regionalnim centrima za prikupljanje podataka; Razvijati i iriti regionalne i globalne naune i tehnoloke informacione mree koje se baziraju na nacionalnim naunim i tehnolokim bazama podataka; prikupljati, obraditi i distribuirati informacije regionalnih i globalnih naunih programa; potencirati aktivnosti u cilju uklanjanja informacionih barijera zbog razlika u jeziku. Naroito u zemljama u razvoju u veem opsegu raditi na primenama sistema baziranim na raunarima u cilju praenja naune literature; Insistirati na jaanju partnerskih veza izmeu nacionalnih, regionalnih i globalnih kapaciteta da bi se postigla potpuna i otvorena razmena naunih i tehnolokih podataka i informacija i uinila dostupnom tehnika pomo koja se odnosi na trajan razvoj zdrave ivotne sredine. Ovo je mogue postii razvojem mehanizama za podelu osnovnih istraivanja, podataka i informacija i poboljanjem meunarodnih mrea i centara, ukljuujui regionalnu vezu sa nacionalnom naunom bazom podataka za istraivanje i usavravanje. Ovakvi mehanizmi treba da poboljaju profesionalnu saradnju meu naunicima svih zemalja i uspostave jaku nacionalnu i regionalnu vezu izmeu industrije i istraivakih instituta; Poboljati i razvijati nove veze izmeu postojeih mrea naunika iz prirodnih i drutvenih nauka i univerziteta na meunarodnom nivou da bi ojaali nacionalne kapacitete u formulisanju politikih opcija na polju ivotne sredine i razvoja; Prikupljati, analizirati i publikovati informacije o znanjima iz oblasti ivotne sredine i razvoja i pruiti pomo zajednicama koje poseduju takvo znanje da ga i iskoriste.

Aktivnosti (a)

(b)

(c)

(d)

(e)

(f)

(g)

5.4 / xciii

Naini sprovoenja (a) Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenjuje da je za implementaciju aktivnosti po ovom programu potrebno u proseku godinje ukupno za period (1993-2000) oko 750 miliona USD, ukljuujui oko 470 miliona USD od meunarodne zajednice na bazi subvencija i davanja povlastica.

5.4 / xciv

POGLAVLJE 36

UNAPREIVANJE OBRAZOVANJA, OBUKE I DRUTVENE SVESTI

Ovo poglavlje je obraeno kroz tri programska podruja: A, B. i C. A. (a) (b) (c) (d) PREORJENTACIJA OBRAZOVANJA U PRAVCU ODRIVOG RAZVOJA Potvrditi preporuke sa Svetske konferencije o obrazovanju (Jomtien, Tajland, 5-9 mart, 1990); U to skorijem roku dostii zadovoljavajui nivo svesti o ivotnoj sredini i razvoju u svim sektorima drutva; Ulagati napore da se dostigne nivo obrazovanja o ivotnoj sredini i razvoju, u okviru drutvenog obrazovanja, za sve grupe ljudi od uzrasta u osnovnim kolama do odraslih; Raditi na integrisanju koncepta ivotne sredine i razvoja, ukljuujui i demografiju, u sve obrazovne programe, naroito analizu uzroka bitnih pitanja ivotne sredine i razvoja u lokalnom kontekstu. Panju obratiti na najdostupnije naune podatke i ostale izvore znanja, naglaavajui potrebu daljeg usavravanja onih koji donose odluke na svim nivoima. Sve zemlje treba da ispotuju preporuke sa konferencije u Jomtien-u i obezbede realizaciju donetih odluka. U tom smislu treba pripremati nacionalne strategije i akcije; Vlade treba da se zaloe za pripremu strategija u cilju integrisanja ivotne sredine i razvoja i da taj pristup ugrade u obrazovanje na svim nivoima u toku sledee 3 godine. Ovo treba uraditi u saradnji sa svim sektorima drutva; Drave treba podsticati da formiraju savetodavna nacionalna tela u oblasti edukacije o ivotnoj sredini ili okrugle stolove na teme iz oblasti ivotne sredine, razvoja, obrazovanja. Potrebno je ukljuiti i nevladine organizacije kako bi se mobilisali svi raspoloivi resursi; Kompetentni u oblasti obrazovanja, uz pomo drutvenih grupacija i nevladinih organizacija treba da pomognu u organizaciji programa usavravanja za potrebe ivotne sredine i razvoja za sve nastavnike, administrativne kadrove, planere u oblasti obrazovanja; Odgovarajui autoriteti treba da obezbede pomo svakoj koli u kreiranju radnih planova u oblasti ivotne sredine uz uee studenata i zaposlenih. kole treba da ukljue prouavanje uticaja ivotne sredine na zdravlje, ukljuujui zdravu vodu za pie, hranu itd; Treba promovisati oprobane edukacione metode i metode poduavanja; Za dve godine sistem UN treba da izvri kontrolu obrazovnih programa, ukljuujui programe usavravanja i unapreivanje javne svesti, kako bi utvrdio prioritete i mobilisao raspoloive snage; U sledeem petogoditu treba raditi na jaanju razmene informacija usavravanjem tehnologija i kapaciteta neophodnih da bi se unapredilo obrazovanje u oblasti ivotne sredine i razvoja kao i javna svest o tome. U tom smislu zemlje treba da sarauju i svojim zahtevima prilagode razliite edukacione metode i programe; Podravati rad na univerzitetima. Postojee regionalne mree i univerzitetske aktivnosti treba dalje usavravati kako bi se stimulisali istraivaki i obrazovni procesi vezani za odriv razvoj, gradile veze i mostovi sa poslovnim i ostalim sektorima u dravi i van nje; Uz pomo meunarodnih organizacija, nevladinih organizacija i ostalih sektora, drave treba da jaaju nacionalne i regionalne centre za interdisciplinarna istraivanja i obrazovanje na visokom nivou u naunim oblastima ivotne sredine i razvoja. Ovakvi centri bi mogli biti univerziteti ili

Ciljevi

Aktivnosti (a) (b)

(c)

(d)

(e)

(f) (g) (h)

(i)

(j)

5.4 / xcv

odgovarajue institucije i centri u regionu; (k) Drave treba da omogue neformalne obrazovne aktivnosti na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou u saradnji i uz podrku svih ostalih inilaca. Na nacionalnom i lokalnom nivou treba organizovati diskusije o problemima u oblasti ivotne sredine i razvoja; Autoriteti u oblasti obrazovanja, uz podrku nevladinih organizacija, treba da promoviu sve vrste obrazovnih programa za odrasle, kao i za uenike u osnovnim i srednjim kolama. Obrazovni programi i programi usavravanja u oblasti ivotne sredine i razvoja treba da se ukljue u sve vidove drutvenog ivota, ukljuujui i specijalne kurseve na nivou doktoranata; Vlade i obrazovni autoriteti posebne napore treba da ulau da u tradicionalnim sredinama obrazovanjem poednako ukljuuju ensko stanovnitvo kako bi se smanjio broj nepismenih i dale poednake anse enama da rade i odluuju u svim porama drutva. U tom smislu treba poboljati uslove upisa u kole, ukljuivati ene u visoko obrazovne programe, poboljati drutvenu brigu o deci, a naroitu panju posvetiti obrazovanju mladih; Putem zakona afirmisati jednaka prava svih ljudi na obrazovanje i usavravanje; Sprovoenje odluka sa konferencije UN o ivotnoj sredini i razvoju treba da kontroliu i procenjuju odreene agencije UN. One treba da obezbede kontinuiranu primenu odluka u svim dogovorenim formama odravanjem konferencija i slinih relevantnih akcija po pitanju obrazovanja i svesti o tome. Finansiranje i procena trokova; Prema preliminarnim procenama Sekretarijata konferencije za ovu aktivnost je potrebno 8-9 milijardi USD, ukljuujui 3.5-4.5 milijarde USD od meunarodne zajednice. B. JAANJE JAVNE SVESTI

(l)

(m)

(n) (o)

Naini sprovoenja (a)

Ciljevi Cilj je da se unapredi iroka javna svest kao sutinski deo optih obrazovnih napora na unapreenju ponaanja, vrednosti i akcija u cilju odrivog razvoja. Vano je naglasiti princip prenoenja autoriteta, odgovornosti i kotrole na lokalni nivo nad aktivnostima koje se odnose na izgradnju svesti. Aktivnosti (a) Drave treba da jaaju ulogu postojeih savetodavnih tela, kao i da osnivaju nova, sa ciljem irenja javnih informacija o ivotnoj sredini i razvoju. Takoe treba da koordiniraju aktivnosti, izmeu ostalih i sa UN, nevladinim organizacijama i vanim medijima. Treba da podstiu javno uee u diskusijama o politici ivotne sredine. Vlade takoe treba da daju podrku nacionalnim i lokalnim informacionim mreama; Sistem UN treba da jaa kontrolu nad aktivnostima u obrazovanju i podizanju javne svesti kako bi se omoguilo vee uee i koordinacija svih delova sistema, a naroito informacionih tela, regionalnih i dravnih aktivnosti. Treba voditi sistematske evidencije o delovanju programa na nivo svesti, vodei rauna o doprinosu specifinih drutvenih grupa; Treba podsticati drave i regionalne organizacije, kad god je to mogue, da obezbede usluge po pitanju javne informisanosti o ivotnoj sredini i razvoju u cilju podizanja javne svesti na vii nivo kod svih grupa, privatnih sektora, a naroito onih koji odluuju; Drave treba da podstiu stvaranje obrazovnih institucija u svim sektorima kako bi doprineli jaanju javne svesti. Obrazovni materijal svih vrsta i za sve drutvene slojeve treba da je baziran na najboljim naunim informacijama, ukljuujui prirodne, psiholoke i drutvene nauke, a uzimajui u obzir estetske i etike vrednosti;

(b)

(c)

(d)

5.4 / xcvi

(e)

Drave i sistem UN treba da promoviu zajedniko delovanje sa medijima, popularnim pozorinim grupama, reklamnom industrijom i komercijalnim sektorima, inicirajui diskusije i prikupljajui njihova iskustva u kreiranju javnog ponaanja. Takva saradnja bi takoe poboljala aktivno javno uee u debati o ivotnoj sredini; U saradnji sa naunim sektorom, treba uspostaviti veze sa modernim komunikacionim tehnologijama kako bi se efikasno delovalo u javnosti. Nacionalne i lokalne obrazovne institucije i odgovarajue agencije UN treba da obezbede upotrebu audio-vizuelnih metoda, naroito u ruralnim sredinama, irenje mree televizijskog i radio programa za zemlje u razvoju, koristei multimedijske metode i integriui vie metode rada sa folk metodama; Drave treba da podstiu turistike aktivnosti u zdravoj sredini a na bazi Hake deklaracije o turizmu (1989 god.) i programa Svetske turistike organizacije i UNEP-a inei dostupnim korienje muzeja, kulturne batine, zoolokih vrtova, botanikih bata, nacionalnih parkova i ostalih zatienih podruja; Drave treba da podstiu nevladine organizacije kako bi poveale svoje uee u reavanju problema ivotne sredine i razvoja, kroz zajednike inicijative sa ostalim konstituentima drutva; Drave i sistem UN treba to vie da ukljuuju u sistem rukovoenja, planiranja i razvoja lokalnih ivotnih sredina, ljude iz tih sredina i promoviu irenje tradicionalno steenih znanja putem lokalnih obiaja, naroito u ruralnim sredinama; UNICEF, UNESCO, UNDP i nevladine organizacije treba da razvijaju programe podrke i ukljuuju mlade i decu u probleme ivotne sredine i razvoja, a na bazi odluka sa Svetskog samita o deci; Drave, UN i nevladine organizacije treba da podstiu mobilizaciju i ena i mukaraca u kampanjama za odrivi razvoj, potencirajui ulogu porodice u aktivnostima vezanim za ivotnu sredinu, ulogu ena u prenoenju znanja i socijalnih vrednosti kao i razvoja ljudskih resursa; Javna svest treba da jaa sa porastom nasilja u drutvu u cilju njegovog smanjenja. Finansiranje i procena trokova; Prema preliminarnim procenama Sekretarijata konferencije, potrebno je oko 2 milijarde USD ukljuujui oko 110 miliona USD od meunarodne zajednice.

(f)

(g)

(h) (i)

(j)

(k)

(l) (a)

Naini sprovoenja

C. (a)

UNAPREENJE USAVRAVANJA Uspostaviti i jaati programe strune obuke koji su u vezi sa ivotnom sredinom i razvojem i obezbediti mogunost svima da se usavravaju bez obzira na socijalni status, doba, pol, rasu ili religijsku pripadnost; Promovisati fleksibilnu i adaptabilnu radnu snagu svih uzrasta sposobnu da reava sve vee probleme ivotne sredine i razvoja kao i promene u vezi sa prelaskom na odrivo drutvo; Jaati nacionalne kapacitete, naroito u oblasti naunog obrazovanja i usavravanja, omoguiti Vladi, preduzetnicima i radnicima da se upoznaju sa ciljevima sredine i razvoja i olakaju transver i asimilaciju nove tehnologije zasnovane na principima zatite ivotne sredine i know-how; Omoguiti da sve ideje i razmatranja ivotne sredine i ekolokih problema budu integrisane u sve nivoe upravljanja kao to su trite, proizvodnja i finansije.

Ciljevi

(b) (c)

(d)

5.4 / xcvii

Aktivnosti (a) Zemlje uz pomo UN treba da identifikuju potrebe radne snage za usavravanjem i preduzmu konkretne mere za njihovu realizaciju. Sistem UN planira kontrolu sprovoenja progresa u ovoj oblasti 1995. god. Daje se podsticaj nacionalnim strunim asocijacijama da razvijaju i nadziru etike kodekse i jaaju veze u oblasti ivotne sredine. Programi usavravanja treba da inkorporiraju vetinu i znanje o primeni informacija u odrivom razvoju u svim delovima kreiranja politike i donoenja odluka; Drave i obrazovne ustanove treba da integriu probleme sredine i razvoja u postojei program usavravanja i da se zaloe za njihovo usaglaavanje sa potrebama odrivog razvoja; Drave treba da podstiu sve sektore drutva, kao to su industrija, univerziteti, vladine slube, nevladine organizacije i drutvene organizacije da se ukljue u sve relevantne aktivnosti usavravanja, komponentu staranja o ivotnoj sredini sa naglaskom na struna usavravanja. Treba razvijati kapacitete za obuku rukovodeih kadrova u oblasti ivotne sredine i specijalizovati programe za ''obuku vaspitaa'', kako bi se dala podrka nacionalnom i sveobuhvatnom nivou; Drave treba da rade na jaanju programa iz praktine obuke za svrene uenike strunih kola, viih kola i univerziteta, kako bi se osposobili za uslove na tritu i obezbedili egzistenciju. Dobri programi obuke proizvode kvalitetniju radnu snagu i daju bolje kadrove; Vlade treba da se konsultuju sa ljudima u izolovanim situacijama, bilo geografski, kulturno ili drutveno i omogue im usavravanje; Vlade, industrija, sindikati i potroai treba da se angauju na dobroj obavetenosti o ivotnoj sredini i njenoj vezi sa poslovnom praksom; Vlade treba da razvijaju slubu za obuku tehnikog kadra u oblasti ivotne sredine koja moe da pomogne stanovnitvu i zajednicama naroito u ruralnim sredinama i da im obezbedi osnovno znanje o ivotu u toj sredini; Drave treba da se zalau za efektivno korienje informacija i znanja o ivotnoj sredini i razvoju. Postojee specijalizovane programe obuke treba ojaati kako bi se dala podrka specijalnim grupama u pribavljanju informacija. Potrebno je analizirati uticaj ovakvih programa na produktivnost, zdravlje, sigurnost i zapoljavanje. Treba pripremiti i modernizovati knjige i vodie za usavravanje u oblasti sredine i razvoja sa informacijama o programima usavravanja i kolskim programima, metodologijama i procenama rezultata na lokalnom,nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou; Agencije za pomo treba da jaaju komponentu obuke u svim razvojnim projektima, naglaavajui multidisciplinarni pristup, zalaui se za jaanje svesti i obezbeenje potrebnih znanja za prelaz na odrivo drutvo. U tom cilju moe pomoi knjiga "Vodi UNDP-a"; U razmeni iskustva po pitanju programa obuke i podizanja javne svesti mogu pomoi postojee mree radnih organizacija, industrijskih asocijacija i nevladinih organizacija; U saradnji sa meunarodnim organizacijama, Vlade treba da razvijaju i primenjuju strategije na nacionalne, regionalne i lokalne nivoe u oblasti ivotne sredine, sa naglaskom na donoenje urgentnih praktinih programa obuke i podizanja svesti; Sistem UN treba da radi na proirivanju programa obuke, naroito programa u oblasti ivotne sredine, koji se odnosi na zaposlene u radnim organizacijama. Finansiranje i procena trokova; Prema preliminarnim procenama Sekretarijata konferencije realizacija ove aktivnosti bi proseno godinje kotala (1993-2000) oko 8 milijardi USD ukljuujui oko 3,5 - 4,5 milijarde USD od meunarodne zajednice.

(b) (c)

(d)

(e) (f) (g)

(h)

(i)

(j) (k)

(l)

Naini sprovoenja (a)

5.4 / xcviii

POGLAVLJE 37

NACIONALNI MEHANIZMI I MEDJUNARODNA SARADNJA NA INSTITUCIALNOM JAANJU ZEMALJA U RAZVOJU

Ciljevi (a) Definisanje potreba i prioriteta zemlje u sprovodjenju Agende 21 sa akcentom na razvoj tehnikih i profesionalnih ljudskih resursa i razvoj industrijskih kapaciteta. Posebno se naglaava korienje potencijala za optimalnu upotrebu postojeih resursa kao i poveanja efikasnosti postojeih institucija i nevladinih organizacija, ukljuujui naune i tehnoloke institucije; Preorjentisanje tehnike saradnje i, samim tim, uspostavljanje novih prioriteta, vezanih za transfer tehnologije i know-how procesa, sa akcentom na specifine uslove i individualne potrebe. Poboljava se koordinacija izmedju zemalja prualaca pomoi i onih koji pomo realizuju na sopstvenim programima. Ova koordinacija ukljuuje nevladine organizacije i naune i tehnoloke ustanove kao i preduzea gde god je to potrebno; Skraivanje vremena za planiranje programa i primena u razvoju i jaanje institucionalnih struktura u cilju osposobljavanja za dugoronije reavanje problema; Poboljanje i preorjentacija postojeih medjunarodnih multilateralnih institucija koje su odgovorne za probleme ivotne sredine i/ili razvoj kako bi se one osposobile za integraciju ovih problema; Poboljanje institucionalnih sposobnosti i kapaciteta, i u javnom i privatnom sektoru, kako bi se procenio uticaj svih razvojnih projekata na ivotnu sredinu. Konkretni ciljevi ukljuuju sledee: (a) Svaka zemlja treba da tei da, ukoliko je mogue, do 1994. godine kompletira pregled svojih kapaciteta i mogunosti u pogledu zahteva za postavljanjem stratekih pravaca za odrivi nacionalni razvoj, a to proistie iz akcionog programa Agende 21; Do 1997. godine Generalni sekretar treba da dostavi Generalnoj skuptini izvetaj o postignutim rezultatima u skladu sa poboljanom politikom, sistemom koordinacije i aktivnostima koje imaju za cilj jaanje primene programa tehnike saradnje na odrivi razvoj, kao i sve dodatne mere koje se u tom pravcu preduzimaju. Postizanje nacionalne saglasnosti i formulisanje strategija u vezi institucionalnog jaanja za primenu Agende 21; Identifikovanje nacionalnih izvora i prezentiranje zahteva za tehniku saradnju, ukljuujui i one koji se odnose na tehnoloki transfer i know-how u okviru strategija sektora; Uspostavljanje mehanizma kontrole u oblasti tehnike saradnje u vezi sa tehnologijom transfera i know-how; Poboljanje ekspertize i kolektivnog doprinosa sistema UN u cilju preduzimanja inicijativa za institucionalno osposobljavanje; Uskladjivanje pruanja pomoi na regionalnom nivou.

(b)

(c) (d) (e)

(b)

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e)

5.4 / xcix

Naini sprovodjenja (a) Finansiranje i procena trokova; Cena bilateralnih trokova za zemlje u razvoju za potrebe tehnike saradnje, ukljuujui i one koji se odnose na transfer tehnologije i know-how, je oko 15 milijardi USD ili 25% ukupne sume za pomo razvoju. Primena Agende 21 e zahtevati efikasnije korienje ovih sredstava i dodatno finansiranje u kljunim oblastima. Prema preliminarnim procenama Sekretarijata konferencije proseni ukupni godinji troak (19932000) sprovoenja ovih aktivnosti iznosie izmeu 300 miliona USD i 1 milijarde USD od meunarodne zajednice.

5.4 / c

POGLAVLJE 38

MEDJUNARODNI INSTITUCIONALNI ARANMANI

Ciljevi (a) (b) Obezbediti kontrolu primene Agende 21 kako bi se postigao odrivi razvoj u svim zemljama; Poboljati ulogu i funkcionisanje sistema UN u oblasti ivotne sredine i razvoja. Sve relevantne agencije, organizacije i programi sistema UN treba da usvoje konkretne programe za primenu Agende 21 i obezbede sprovodjenje aktivnosti UN ili daju savet Vladi po zahtevu, a u okviru oblasti u kojima imaju kompetenciju; Jaati saradnju i koordinaciju u sistemu UN u oblasti ivotne sredine i razvoja; Podsticati interakciju i saradnju izmedju sistema UN i drugih medjuvladinih i nevladinih regionalnih i globalnih institucija i nevladinih organizacija u oblasti ivotne sredine i razvoja; Jaati institucionalne mogunosti i programe neophodne za efikasnu primenu, praenje i kontrolu sprovodjenja Agende 21; Pruiti pomo u jaanju i koordinaciji nacionalnih, subregionalnih i regionalnih kapaciteta i akcija u oblasti ivotne sredine i razvoja; Uspostaviti efikasnu saradnju i razmenu informacija izmedju organa UN, organizacija, programa i multilateralnih finansijskih tela u okviru institucionalnih aranmana za praenje Agende 21; Ostvarivati hitne ciljeve u oblasti ivotne sredine; Obezbediti da novi institucionalni aranmani podre revitalizaciju, jasnu podelu nadlenosti u sistemu UN. INSTITUCIONALNA STRUKTURA A. B. C. D. E. F. G. H. I. Generalna skuptina Ekonomski i socijalni savet Medjuvladini mehanizmi Medjuvladine funkcije Generalni sekretar Koordinacioni mehanizam za medjuagencijske odnose na visokom nivou Savetodavno telo na visokom nivou Struktura za podrku Sekretarijata Organi, programi i organizacije sistema UN: 1. 2. 3. 4. J. K. L. M. Program ivotne sredine UN (UNEP) Program razvoja UN (UNDP) Konferencija UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) Specijalizovane agencije i organizacije i ostale relevantne medjuvladine organizacije

(c) (d) (e) (f) (g) (h) (i)

Regionalna i subregionalna saradnja i implementacija Nacionalna primena (ili Primena od strane nacije) Saradnja izmeu tela UN i meunarodnih finansijskih organizacija Nevladine organizacije

5.4 / ci

POGLAVLJE 39

MEUNARODNI ZAKONSKI INSTRUMENTI I MEHANIZMI

Ciljevi Opti cilj donoenja meunarodnog zakona u oblasti ivotne sredine je da se proceni i unapredi integracija politike razvoja i ivotne sredine kroz efikasne meunarodne ugovore. Istovremeno treba uzeti u obzir i univerzalne principe i posebne potrebe koji se tiu pojedinih zemalja. Konkretni ciljevi su: (a) Identifikovati tekoe koje spreavaju odreene zemlje, posebno zemlje u razvoju, da uestvuju ili blagovremeno primene meunarodne sporazume ili instrumente, a u cilju integrisanja pitanja u oblasti ivotne sredine i razvoja; Sainiti prioritete za budue uspostavljanje zakona u vezi sa odrivim razvojem na globalnom, regionalnom ili subregionalnom nivou, sa ciljem da se pobolja efikasnost meunarodnih propisa na ovom planu naroito kroz integraciju na planu ivotne sredine i razvoja; Podrati efikasno uee svih zemalja, a naroito zemalja u razvoju, u pregovaranju, primeni i uspostavljanju kontrole nad meunarodnim ugovorima ili instrumentima ukljuujui odgovarajuu tehniku i finansijsku pomo i ostale mehanizme u tom cilju; Na bazi potpisanih ugovora ili instrumenata pokrenuti meunarodne standarde za zatitu ivotne sredine koji uzimaju u obzir razliite situacije u kojima se zemlje nalaze i njihove mogunosti. Politike ivotne sredine treba da se bave sutinskim razlozima degradacije ivotne sredine. Mere trgovinske politike u funkciji ivotne sredine ne treba da predstavljaju sredstvo diskriminacije ili restrikcije na planu meunarodne trgovine. Treba izbegavati unilateralne akcije u vezi sa podsticajima ivotne sredine van jurisdikcije zemlje uvoznika. Mere u oblasti ivotne sredine koje se odnose na probleme na meunarodnom nivou, treba ukoliko je mogue, bazirati na meunarodnom konsenzusu. Mere na nacionalnom planu, da bi ostvarile odreene ciljeve zatite ivotne sredine, mogu da trae i odreene trgovinske mere. Ukoliko se smatra da su mere trine politike neophodne za jaanje politike ivotne sredine moraju se primeniti odreena pravila. U tom sluaju treba ukljuiti princip nediskriminacije; Obezbediti efikasnu i promptnu primenu zakonski obavezujuih instrumenata i olakavati povremene kontrole i provere ugovora ili instrumenta od strane uesnika uzimajui u obzir specijalne potrebe, posebno zemalja u razvoju; Poboljati efikasnost institucija, mehanizama i postupaka pri administriranju ugovora i instrumenata; Identifikovati i spreiti aktuelne ili potencijalne konflikte posebno u ugovorima i instrumentima iz oblasti ivotne sredine i drutveno-ekonomskog razvoja, sa ciljem da se obezbedi konzistentnost takvih ugovora. U sluaju konflikta, takve ugovore na adekvatan nain reavati; Prouavati i razmatrati jaanje kapaciteta i mehanizama u sistemu UN u cilju lakeg reavanja meunarodnih sporova, ukoliko takav dogovor postoji izmeu uesnika, a sa ciljem odrivog razvoja. Pregled, procena i pravci delovanja meunarodnih propisa za odrivi razvoj; Primena mehanizama; Efektivno uee u stvaranju meunarodnih propisa; Reavanje (i prevencija) sporova.

(b)

(c)

(d)

(e)

(f) (g)

(h)

Aktivnosti (a) (b) (c) (d)

5.4 / cii

POGLAVLJE 40

INFORMACIJE ZA DONOENJE ODLUKA

Ovo poglavlje obrauje dva programska podruja; A. i B. A. (a) PREMOAVANJE "JAZA" PODATAKA Ostvariti prikupljanje i procenu efektivnijih i relevantnijih podataka koji su, putem bolje identifikacije korisnika i njihovih informacionih potreba na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou; Ojaati lokalne, regionalne, nacionalne i meunarodne institucije za prikupljanje, korienje i analizu podataka i informacija za donoenje odluka, posebno u zemljama u razvoju; Razviti ili ojaati lokalna, regionalna, nacionalna i meunarodna sredstva kako bi se obezbedilo da planiranje odrivog razvoja u svim sektorima bude bazirano na pravovremenim, pouzdanim i korisnim informacijama; Uiniti relevantne informacije pristupanim u zahtevanom obliku i vremenu u cilju olakavanja njihovog korienja. Razvoj indikatora odrivog razvoja; Podsticanje globalnog korienja indikatora odrivog razvoja; Poboljanje prikupljanja i korienja podataka; Poboljanje metoda procene i analize podataka; Uspostavljanje sveobuhvatne informacione osnove; Ojaavanje institucija za tradicionalne informacije. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije procenio je proseni ukupni godinji troak (1993-2000) sprovoenja ovog programa u iznosu 1,9 milijardi USD od meunarodne zajednice za odobrene ili koncesijske namene. (b) (c) (d) (e) B. (a) Institucionalna sredstva; Nauna i tehnoloka sredstva; Razvoj ljudskih resursa; Institucionalno osposobljavanje. POBOLJAVANJE RASPOLOIVOSTI INFORMACIJA Postojei nacionalni i meunarodni mehanizmi procesiranja i razmene informacija i tehnike pomoi, treba da budu ojaani da bi obezbedili efektivnu i pravinu raspoloivost informacija na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou; Nacionalne institucije treba da budu ojaane za rukovanje i komuniciranje informacija, posebno u zemaljama u razvoju;

Ciljevi

(b) (c)

(d)

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) (f) (a)

Naini sprovoenja

Ciljevi

(b)

5.4 / ciii

(c)

Potpuno uee, posebno zemalja u razvoju, treba da bude osigurano u bilo kojoj meunarodnoj emi, u okviru organa i organizacija Ujedinjenih Nacija za prikupljanje, analizu i korienje podataka i informacija. Proizvodnja informacija korisnih za donoenje odluka; Uspostavljanje standarda i metoda za rukovanje informacijama; Razvoj dokumentacije o informacijama; Uspostavljanje i ojaavanje podobnosti elektronskog umreavanja; Omoguavanje korienja komercijalnih informacionih izvora. Finansiranje i procena trokova; Sekretarijat konferencije je procenio proseni ukupni godinji troak (1993-2000) sprovoenja ovog programa na oko 165 miliona USD od meunarodne zajednice za odobrene ili koncesijske namene.

Aktivnosti (a) (b) (c) (d) (e) (a)

Naini sprovoenja

(b) (c) (d)

Institucionalna sredstva; Institucionalno osposobljavanje; Nauna i tehnoloka sredstva.

5.4 / civ