Udruenje za sistemsku porodinu terapiju i sistemska reenja Srbije i Crne Gore

GOVOR TELA
SEMINARSKI RAD

Mentor: Vlado Ili

Student: Ljubinka Milanovi

Beograd, maj 2010.

Sadraj: 1. Uvod 2. Elementi govora tela 3. Kako prepoznati neautentino izraavanje 4. Zakljuak 4. Literatura

Uvod
Utvreno je da samo dvadeset posto svojih komunikacija ljudi saoptavaju govorom, dok preostalih osamdeset posto iraavaju neverbalno, preko tela. To pokazuje da je govor tela veoma znaajan i da ima vrlo veliku ulogu u komunikaciji, a da toga uglavnom nismo svesni. Preko tela uspostavljamo kontakt sa drugim ljudima izraavajui na taj nain svoju potrebu za bliskou i prenosei brojne informacije, a dva tela koja su u bliskom kontaktu uspostavljaju veoma ivu komunikaciju. U taj intimni dodir dva tela ljudsko bie poinje da stupa jo pre roenja, dok je u stanju fetusa, kroz kontakt sa zidom materice. Da li zapravo u toj fazi lei koren nae porebe za intimnim telesnim dodirom koji kasnije, tokom ivota, u dobroj meri gubimo, ali i neprekidno tragamo za njim, pita se poznati engleski zoolog i psiholog Dezmond Moris, strunjak za govor tela, i pri tom nudi i veoma zanimljive odgovore na to i slina pitanja. Govor tela je jezik koji svi znamo jo pre roenja i koji, poto se rodimo, predstavlja prvi nain komunikacije sa spoljnim svetom. No, i kasnije, kada ovladamo verbalnom komunikacijom, govor tela zadrava svoju vanost. Kada sa nekim razgovaramo, telo nam pomae da sitnim mimikama i desetinama malih gestova, migova i promena u dranju tela i izrazu lica upotpunimo svoju verbalnu komunikaciju. S druge strane, govor tela nam omoguuje da znaajno upotpunimo informacije primljene od sagovornika verbalnim putem. I, mada u velikoj meri toga nismo svesni, svi mi dobro vladamo ovim nemutim jezikom i neprekidno se njime sluimo, kako u primanju tako i u odailjanju brojnih informacija. Dodue, to najveim delom inimo polusvesno ili nesvesno pa stoga esto zaboravljamo, ili to uopte ne znamo, da je naa komunikacija najveim delom posredovana govorom tela, a ne iskljuivo jezikom, kako su mnogi ljudi skloni da misle, Govor tela je najveim delom, ne samo nesvestan, ve i automatski. Nae telo prati nae unutranje energije i spontano zauzima poloaje i ini pokrete koji su u skladu sa njima, naroito sa emocijama i psiholokim stanjima u kojima se nalazimo. Pri tom treba imati u vidu da je nae telo preplavljeno informacijama,

da se nai utisci, doivljaji i oseanja neprekidno utiskuju i skladite u njemu i da ti memorijski zapisi tela u odreenim situacijama isplivavaju na povrinu i izraavaju se kroz govor tela. U govoru tela postoje mnoge razlike uslovljene psiholokim, drutvenim i kulturnim faktorima. Stoga govor tela ima brojne specifinosti zavisno od kulture, obiaja, religije, drutvenog statusa, ali i od pola i starosti osobe. Ali, bez obzira na sve te, katkad znaajne, razlike i specifinosti, vanost informacija koje telo alje svojim pokretima, poloajem, mimikom lica... je univerzalna i ogleda se u svim raznovrsnim sferama ivota. Tako, recimo, ak i u sudskim procesima informacije koje prua govor tela mogu da budu odluujue. Naime, verbalnu komunikaciju je mnogo lake kontrolisati; osoba moe da naui ta i kako da kae; mnogo je tee kontrolisati govor tela, a gotovo nemogue nauiti telo da lae. Isto tako, uspenost mnogih javnih linosti, poev od umetnika pa do politiara, esto je zasnovana na dobrom poznavanju govora tela, a u nekim delatnostima, kao to su gluma, pevanje ili balet, uspeno ovladavanje govorom tela ima presudan znaaj. Vanost govora tela ogleda se i u injenici da svoja emotivna stanja esto opisujemo putem telesnih simptoma. alost izraavamo sa srce me boli, strah i iznenaenje sa stao mi je dah ili kosa mi se digla na glavi. Posmatranjem, prouavanjem i svesnim uvaavanjem ovog naina komunikacije, uz upoznavanje njegovog vokabulara, razume se, moemo da dobijemo mnoge vane informacije o osobinama i karakteru sagovornika, kao i o njegovom fizikom, emotivnom i mentalnom zdravlju. Stoga je razumljivo da bezmalo svaki ozbiljan dijagnostiki postupak ukljuuje prijem i tumaenje informacija koje klijent odailje govorom tela. Od ordinacije lekara opte prakse, preko kaua individualnog psihoterapeuta, pa do psiholokih i drugih grupnih radionica koje se bave razliitim vrstama terapije i istraivanjem i poboljavanjem psihofizikog zdravlja, svuda se, u manjoj ili veoj meri, koriste metode posmatranja tela i tumaenja informacija koje ono alje. U psihoterapijskom metodu poredak ljubavi (ordre of love), ovaj nemuti jezik, odnosno govor tela ima izuzetnu vanost, jer zapravo predstavlja osnovno, a esto i jedino sredstvo komunikacije. Najzad, osim komunikacije sa drugima preko tela, odvija se i neprekidna interna razmena informacija izmeu naeg tela i nas

samih. Naime, u telu se stalno odvijaju mnogobrojni fizioloki i energetski procesi i ono nam stalno alje signale o njima, pa nas iz trenutka u trenutak obavetava o svojim potrebama i stanjima preko oseaja hladonoe, toplote, gladi, ei, umora, nelagode, bola ili pak sitosti, prijatnosti, oputenosti. Oito mi i sa samima sobom komuniciramo govorom tela. Naalost, savremeni ovek mnoge od tih signala vie ne prepoznaje, ili bar ne u dovoljnoj meri, pa mu je komunikacija sa sopstvenim telom u velikoj meri naruena, to se negativno odraava na sve aspekte fizikog i psihikog zdravlja.

Elementi govora tela

Poloaji tela 1. uspravan 2. leei - na leima - na stomaku 3. prevrtanje po podu 4. poloaj fetusa 5. uanj Pokreti 1. hodanje - ka napred - unazad 2. ubrzano kretanje 3. okretanje u krug 4. udaranje nogom u pod Gestovi 1. dodir 2. zagrljaj 3. ruka na stomaku 4. prst na elu 5. zagrljaj ruke preko grudi 6. dranje za ruku 7. pozdrav ruka-ruci 8. ruka na usta 9. poljubac Izrazi lica 1. ukoen pogled 2. zurenje u istom pravcu 3. zurenje u istu osobu

4. topli osmrh 5. smeh 6. pla 7. kratki brzi pogledi 7. strah u oima 9. pogled na gore, dole u stranu 10. razrogaene oi 11. otvoren pogled topao pogled poziva 12. boja lica Disanje

Poloaji tela
Poloaji tela su usko povezani sa unutranjom realnou, sa naim bazinim oseanjima. Kada se oseamo jakim i sigurnim na prirodan stav tela je uspravan, kada smo uplaeni teimo da se pogurimo, da skupimo telo.Klonulo telo alje jasan signal tuge i depresije, pomanjkanja ivotne snage radosti, zadovoljstva i zdravlja. Krut stav tela pokuava da porekne unutranji stav nesigurnosti. Ovaj stav tela je neprirodan na prvi pogled i prosto ukazuje da osoba skriva neko svoje unutranje stanje ili oseanje. Zaleenost tela nastaje kada je u osobi prisutan veliki strah. Strah ima paraliui efekat na duh, on zamrzava telo, gri miie, ako predugo traje telo postaje umrtvljeno /slike iz logora/, i ovek vie ne osea strah. Stavovi tela imaju i socioloku komponentu, od cara oekujemo da stoji carski, od sluge da bude u poniznom stavu; borac, labavo oslonjen na prednji deo stopala, pokazuje da je u svakom momentu spreman za pokret. Sa druge strane tela sportista u toku mea prosto trepere. Znaaj poloaja tela ogleda se i u njihovoj primeni u tradicionalnim metodama samorazvia. Tipian primer su tzv. asane ili telesni poloaji u jogi. Mada su na Zapadu uglavnom poznate kao deo sistema hata-joge ili, kako se jo naziva, telesne joge, one imaju vanu primenu i u rada-jogi, vrhunskom obliku ove drevne duhovne discipline, gde im je uloga da telo i duh pripreme za vie, meditativne stupnjeve vebanja. Naime, hiljadugodinja praksa dovela je do saznanja da odreeni poloaji tela ne samo da imaju veliki uticaj na tokove energije u telu, ve u znaajnoj meri odreuju i stanja duha. Poloaji tela imaju veliki znaaj i u tehnici poredak ljubavi (order of love). Najei poloaji tela koje susreemo u porodinim konstalacijama jesu: uspravan, leei na leima ili na stomaku, poloaj fetusa, kleanje, uanj... Mnogi poloaji tela su preneti morfolokim poljem ili potiu iz dalje geneze porodinog sistema. Postoje takozvani omiljeni poloaji tela koje vuemo iz prolosti ili iz starih navika. Neki autori su primetili da se poloaj tela menja kada priamo o roditeljima, pa ak i zavisno od toga da li je

predmet razgovora majka ili otac. Isto tako, u nastupu jakih emocija telo poinje da zauzima razne poloaje i da pravi pokrete: grenje, skupljanje, savijanje tela, irenje ruku, cupkanje nogama, stezanje ake Primeeno je, takoe, da harmonizovane grupe imaju tzv. eho poloaje: na primer, ako jedna osoba preksti ruke, vrlo brzo to ine i ostali u grupi. Najzad, poznato je da porodice esto imaju zajednike poloaje tela, pa i neke gestove, koji su jasno prepoznatljivi kod njenih lanova. Najzad, poloajem tela mi postavljamo odreene granice drugim ljudima, kao i distance u odnosu na njih. Svaki rad u poretku ljubavi zapoinje tako to uesnik, koji postavlja svoju temu za rad, ukoliko radi na nekom porodinom problemu, odabira predstavnike lanova svoje porodice i postavlja ih u polju. No, nije uvek porodica tema rada, nekada su teme rada i odnosi sa bliskim ljudima van porodinog sistema, posao, ili konkretni psiholoki problemi klijenta: nesigurnost, oseaj nemanja mesta u porodici, na poslu, problemi sa prartnerom, oseaj usamljenosti i sl. I u tim situacijama, klijent bira i postavlja u prostoru predstavnike razliitih aspekata problema na kojem radi. Pravilo, sa retkim izuzecima, jeste da predstavnici, im stupe u ulogu koja im je namenjena, odnosno im ih je klijent uveo u polje, poinju da menjaju poloaj tela i mesto na koje su prvobitno postavljeni. To i ini sadraj prvih informacija, koje poinju da teku ka terapeutu, o tome kakvi su zaista meusobni odnosi. Tako, recimo, neki poloaji tela, kao to je leei, nedvosmisleno ukazuju da se radi ili o mrtvoj osobi ili o nedostatku ivotne energije pa ako se radi o samom klijentu, koji jeste iv, to terapeutu sugerie da je on u ivotnoj u blokadi i da je veoma vrsto energetski povezan sa nekom umrlom sobom iz svog porodinog sistema. S druge strane, poloaj fetusa sasvim sigurno asocira na neroeno ili rano umrlo dete. Naravno da se sve vreme posmatraju svi predstavnici u konstelaciji, kao i sam klijent koji je po pravilu do samog kraja rada pasivan. No, njegove reakcije telom su sastvani deo rada. Koliko telo prirodno sledi unutranje oseanje moe se jasno videti u situacijama kada uesnik na kraju svog rada treba da izgovori kratku reenicu, a esto i samo jednu re, ili samo da se pokloni pred roditeljima ili nekim drugim vanim lanom konstalacije. Uesnik, naravno, najpre treba da oseti ono to treba da izgovori ili uradi, pa da tek onda izvri potrebnu radnju, pa ako reenica nije reena dovoljno ubedljivo ili poklon nije bio uverljiv, terapeut trai

da uesnik ponovi rei ili gest. Tada uglavnom vidimo kako uesnik dok se koncentrie obavezno napravi nekoliko blagih pokreta telom, upravo kao da sebe smeta u potrebno oseanje.

Otvoren i pozivajui stav tela. Otvoren stav tela ukazuje na otvorenost komunikacije, oputenost i prihvatanje. Razume se, zatvoren stav izraava sasvim suprotno. Najuoljiviji zatvoren poloaj tela jeste onaj s rukama prekrtenim na grudima. Taj stav vrlo uspeno igra ulogu barijere izmeu nas i drugih ljudi i uklanja intimnost situacije. Zatvoren stav takoe ukljuuje ponaanja kao to je dranje nekog predmeta, na primer ae s piem, izmeu sebe i sagovornika. Na zatvorenost ukazuje i indirektan smer u kojem je telo postavljeno u odnosu na sagovornika: ako su ramena, telo ili glava okrenuti u drugom smeru, u odnosu na sagovornika, osoba time uspeno pokazuje kako joj je panja zauzeta neim drugim. Kad smo otvoreni, licem okrenuti direktno prema sagovorniku, ruku sputenih sa strane ili podignutih, dlanova okrenutih prema gore, predstavljamo se sagavorniku u najboljem svetlu.

Gestovi
Gestovi su znaci koje upuujemo drugim ljudima i tako saoptavamo informacije o sebi ili aljemo odreene poruke drugim ljudima ili, pak, primamo poruke od drugih. Mi inimo gestove jer nas unutranji inpulsi naih emotivnih stanja nagone na pokrete nekih delova tela. Istraujui ovaj fenomen, neki autori su utvrdili je da mi inimo gestove i onda kada nismo u drikektnoj komunikaciji sa drugim ljudima, recimo, dok razovaramo telefonom ili snimamo svoj govor kasetofonom. Postoje razne podele gestova i puno literature posveeno je ovom fenomenu. Dezmond Moris gestove deli na primarne i sekundarne. Primarni su oni koji su deo komunikacije, a sekundarni su sluajni (kijanje, kaljanje, eanje...). Gestovi se posmatraju i prouavaju jo od doba Starog Rima, a u novije vreme utvreno je da gestovi u izvesnoj meri otkrivaju psiholoki profil linosti, pa je napravljena i njihova sistematizacija. Tako, na primer, otvoreni, topli ljudi obino dosta gestikuliraju, dok

hladni i analitiki tipovi u svom govoru znatno manje koriste gestove. Gestovi imaju i svoje socijalne, kulturne i obiajne spekte, pa su neki od njih praktino univerzalni, neki su zajedniki ljudima u veem delu sveta, a neki su specifini za odrene kulturne i socijalne sredine. Te razlike katkad idu tako daleko da izvesni gestovi u nekim kulturama imaju jedno znaenje, a u drugim katkad i sasvim suprotno. Koliko gestovi mogu da budu reiti, dobro ilustruje popularna igra pamtomime u kojoj se gestovima precizno prenose i vrlo sloene poruke. Zanimljivo je napomenuti da u naoj kulturi mnogi ljudi, ako se prilikom upoznavanja nisu rukovali sa drugom osobom, praktino i ne raunaju da su se upoznali, to svedoi o tome koliko nam je vano da su nam se tela makar na tren spojila i pri tom progovorila. esti gestovi koje viamo u radovima poretka ljubavi su: dodir, zagrljaj, ruka na stomaku, prst na elu, zagrljaj ruke preko grudi, dranje za ruke, pozdrav ruka ruci, ruka na ustima... Bert Helinger za ljubav kae da se u nju uvek uzda, da je ona uvek prisutna, samo je treba potraiti. A.Loven smatra, u orderu je bezbroj puta vieno i lino doivljeno da ljubav nemoe da nestane ona moe da promeni svoje agregatno stanje da zamrzne , prosto da ne tee. Kada ona potee prirodno je da nae ruke i celo telo posegne ka onom kome je ona upuena, ako se ovo nedesi, Loven tvrdi da je ljubav ostala na nivou ideje. Jer kada je ljubav potekla topli zagrljaji su njen oigledan dokaz.

Klimanje glavom Klimanje glavom osnauje komunikaciju. Na taj nain doslovno pospeujemo eljeno ponaanje i dodatno potvrujemo nae iskaze. Pokuajte da napravite mali eksperiment: sluajte osobu koja vam govori i nemojte klimati glavom. Zatim ponite da klimate i videete kako e osoba da ivne i da postane govorljivija i puna entuzijazma. Klimanje glave kao znak negodovanja bukvalno podvlai nae neslaganje sa sagovorinikovim predlozima ili iskazima.

Pribliavanje Pribliavanje smanjuje i stvarnu i psiholoku udaljenost meu ljudima i stvara oseaj bliskosti i zainteresovanosti za osobu ka kojoj idemo. Ono je takoe znak da i mi sami traimo panju osobe kojoj se pribliavamo. Ukoliko se drimo predaleko ili se okreemo u suprotnom smeru od te osobe, pokazujemo da nismo previe zainteresovani za kontakt ili ak nismo uopte i da bismo radije bili na nekom drugom mestu U konstelaciji poretka ljubavi pojedini predstavnik koji se kree ka drugoj osobi nedvosmisleno pokazuje da mu ta osoba zaokuplja panju vie nego drugi predstavnici. Snaga dodira Ako se izvodi na prikladan nain, dodirivanje izaziva trenutan, gotovo magian uticaj na drugu osobu. Kada je neko tuan, jedan nean dodir esto mu prua vie utehe neko desetine izgovorenih rei. Dodirom se takoe pruaju podrka i podsticaj i on se po izraajnoj snazi izjednaava sa kontaktom oima pa moda i sa osmehom. U naoj kulturi, mnogi ljudi doslovno ude za dodirom. Stoga povremeni, prijateljski dodir moe da donese mnogo uspeha. Kod dodira je od izuzetne vanosti njegova prikladnost. Neke osobe e reagovati vrlo negativno ako ih prerano ili previe dodirujemo. Isto tako, bitan momenat je da proitamo odgovor na dodir, da zapazimo da li se raspoloenje dotaknute osobe menja, da li je na dodir uzvraen dodirom ili je, suprotno tome, pojaao negativna oseanja prema nama. Stoga je osoba koja prva dodirne drugu osobu odgovorna za ishod dodira i shodno tome treba da proita odgovor na svoj dodir. Ako se dodirnuta osoba nasmei, nagne prema nama, uzvrati nam dodir, znaemo da je na dodir prihvaen. No, ako mam se uini da je osoba zbog dodira napeta, savija se prema natrag ili uzmie, oigledno je da je za nju to prejak kontakt. Dodir igra vanu ulogu i u konstelacijama poretka ljubavi gde terapeutu moe da prui dragocene informacije o istinskim odnosima predstavljenih osoba.

Izrazi lica
Izrazi lica se inae najlake kontroliu.Takozvani prolazni izrazi lica ili mikro-izrazi prelete licem za manje od jedne petine sekunde i njima, na primer, osmeh na trenutak moe da se zameni izrazom tuge ili besa. Mi takve promene registrujemo uglavnom nesvesno pa to objanjava zato ponekad imamo neprijatno oseanje da nas neko ne voli ili mu nismo simpatini, iako je vrlo ljubazan sa nama, ili nam, iako spolja izgleda da je u naem odnosu sa nekom osobom sve u redu, neto ipak ne da mira. U takvim situacijama, mi smo zapravo na nesvesnom nivou registrovali autentina oseanja druge osobe koja nisu u skladu sa njenim svesnim ponaanjem i onim to govori. Potisnuti izrazi predstavljaju autentina oseanja koja poinju da se izraavaju, sve dok osoba ne shvati ta se deava pa ih brzo zameni izrazima koje eli da prezentuje drugima. Ovi izrazi se javljaju mnogo ee i due traju nego mikroizrazi, pa ih je lake uoiti. Neki autori istiu da se u prvih pet minuta kontakta formira naa opta slika o drugim ljudima i da se ona teko menja. Stoga ljudima s prijatnim licem dodajemo atribute koje oni moda i ne poseduju, jer oni u nama automatski aktiviraju naklonost. Mali smeak na prijatnom licu otvara mnoga vrata, pri emu nedostaci crta lica bivaju zanemareni ili neretko ak i neopaeni. Usklaenost govora i gestova sa unutranjim stanjem odaje utisak uravnoteene osobe pa za takve ljude kaemo da iz njih neto lepo zrai. Sa lica prikupljamo mnotvo informacija o emotivnim stanjima drugih ljudi, a sopstvenim izrazima odraavamo naa oseanja prema drugima. Odreene izraze lica koristimo pri pozdravu, a isto tako izrazom lica esto automatski reagujemo na vesti koje dobijamo iz spoljnjeg sveta, kako verbalne, tako i na prizore koje vidimo. U radovim u okviru poretka ljubavi lice je veoma vaan izvor informacija, preko boje koe, grimasa, tikova, boranja Osmeh Osmeh je najjednostavniji, najuoljiviji i najsnaniji elemenat itavog arsenala govora tela, a ujedno i njegova najuniverzalnija kategorija. Osmeh o nama otkriva prekrasne stvari. Osmeh je

pokazatelj samopouzdanja, pozitivnog stava, dobre volje i ostavlja utisak da ste neko s kim je verovatno zabavno i koga je teko ignorisati. Osmeh takoe govori da imamo dobre namere. Deca dok jo ne umeju da govore osmehom alju poruku majci: ostani jo sa mnom. Osmehom takoe iskazujemo svoje zadovoljstvo, njime pozdravljamo druge i aljemo im jasnu poruku prepoznavanja, dobronamernosti, odobravanja, kao i poziv na kontakt. No, osmeh moe da odailje i drugaije poruke i da odraava i oseanja suprotna od pomenutih, kao to su ironija, poruga pa i negodovanje, pri kojem se nasmejemo gorko. Nekada, pak, smeak koristimo da bismo sakrili neka naa stanja i oseanja, koja ne elimo da dopru do drugih. Kada se dobro nasmejemo nekoj ali, u razgovoru sa drugima, proitanom tivu ili pozorinom komadu, to nas oputa, oseamo se rastereeno i relaksirano, pa nije sluajno to mnogi tvrde da je smeh lek za duu i telo.

Oi Oi su, posle rei, najmonije sredstvo komunikacije koje imamo. Oi su ogledalo due, one odaju nau zainteresovanost, tugu, radost, uplaenost, bes, ravnodunost. Svi mi koristimo izraz pogled govori vie od rei. Kontaktom oima traimo informacije, pokazujemo panju, kontroliemo interakciju sgovornika, moemo da utiemo na druge, dajemo razliita ododbrenja i iskazujemo negodovanja, otkrivamo stavove... Direktan kontakt oima pokazuje samopouzdanje; verovatno smo svi primetili kako osobe s niskim samopouzdanjem esto izbegavaju direktno gledanje u oi. Gledanje osobe u oi pokazuje nau zainteresovanost za tu osobu i za ono to ona govori. Osim toga, na taj nain nas je teko ignorisati. Dugim posmatranjem nekog mi procenjujemo tu osobu. Isto tako, i sami oseamo da nas druga osoba procenjuje ako neprestano pilji u nas. Ako nas na javnom mestu uporno gleda nepoznata osoba mi emo najee osetiti neprijatnost koja ide sve do oseanja ugroenosti, jer je dug neprekidni pogled vrlo iritirajui i provokativan, naroito ako nam ga upuuje nepoznata osoba.

Dugo i uporno piljenje dozvoljeno je samo deci kod koje se takvo ponaanje tumai kao zdrava radoznalost i otvorenost ka svetu. Brojni eksperimenti su potvrdili da ljudi vie vole ire zenice, to je i razumljivo ako se zna da se nae zenice ire na oseanja radosti, dopadanja, prijatnih iznenaenja Tuga se esto iskazuje i plaem. Pla je dok smo u predverbalnoj fazi poziv da se na nas obrati panja, beba koja plae jasno kazuje da joj neto treba, hrana edna je ili joj treba samo kontakt sa majkom, panja okoline. Vena inspiracija mnogih pesnika, najopevaniji organ, da se prisetimo koliko besanih noi zbog upuenog pogleda ili ne upuenog..??!

Kako prepoznati neautentino izraavanje

Govor tela oveka koji lae esto je kontradiktoran u odnosu na njegovu unutranju realnost, ali ne postoji specificno ponaanje koje kae: "Ja laem". Ipak, telo oveka koji lae odailje informacije o tome. Motorika ekspresija je kruta, ograniena na pokrete malih amplituda. Pokreti aka, ruku i nogu, usmereni su ka sopstvenom telu. Takoe, ako ovek eli da pokae da je srean, iznenaen ili tuan njegova telesna ekspresija e biti ograniena na pokrete usana, za razliku od prirodne koja ukljuuje celo lice i telo. Albert Mehrabian, jedan od istraivaa koji je prouavao kako se ljudi ponaaju kada prenose istinite poruke, a kako kada lau, utvrdio je da oni koji lau govore manje i sporije i da prave vie greaka u govoru. I pravac pogleda moe da otkrije skrivena oseanja ili zadranu infomaciju. Osobe koje lau izbegavaju kontakt oima, naroito u trenutku dok govore. Veina poznatih autora iz oblasti neverbalne komunikacije, kao to su Dezmond Moris, Pol Ekman ili Alan Piz, smatra da se odavanje ee deava u donjem delu tela. Ljudi koji lau ili zadravaju Informaciju vrpoIje se u stolicama, naslanjajui se prvo na jednu pa na drugu stranu, i esto prekrtaju noge, kao da ele da pobegnu iz situacije. Panju treba obratiti i na razliite radnje samododirivanja, kao to su povlaenje usne koljke, trljanje poleine uha, trljanje ili ekanje zadnjeg dela vrata, pokrivanje usta akom, prekrtanje

ruku na grudima ili zatvaranje oka i trljanje kapka da bi se izbegao kontakt oima. Alan Piz napominje da mukarci obino snano trljaju oko gledajui u pod, dok ene neno masiraju kou ispod oka i gledaju u vis. Uz to idu crvenjenje, znojenje, drhtanje glasa, gutanje pljuvake, igranje olovkom ili naoarima kao neke od oiglednih aktivnosti na koje treba paziti kada sumnjamo da razgovaramo sa osobom koja ne govore istinu. Najzad, ljudi kojima je dosadno, a pretvaraju se da su zainteresovani, obino se odaju zgrenim pozama. Naravno da ono nije uvek smiljeno sa odreenim ciljem, a esto je potpuno nesvesno.

Zakljuak
Na kraju valja istai da je govor tela skoro uvek bolji vodi do istine nego rei, ali da je nezahvalno razmatrati neverbainu komunikaciju nezavisno od konteksta i da prvenstveno treba traiti nesklad izmeu verbalnih i neverbalnih poruka. Najpouzdaniji svedoci koji otkrivaju prava oseanja jesu miii tela, jer ih je praktino nemogue kontrolisati. Na primer, osoba namesti osmeh da bi izrazila zadovoljstvo ili radost, a unutranji uglovi obrva se diu i na sredini ela se javljaju bore odaju tugu. Nai motivi da krenemo sa radom na svom duhovnom biu su vieslojni, a elja da ivimo autentino u skladu sa svojim biem pa samim tim i sa kosmosom zauzima visoko mesto.

Mudrac vrlo jasno ita linu istoriju kroz to kako izgleda, kako hoe, i kako se ponaa. U ekspresiji je itava ekonomija prirode. Telo govori sve jezike. Ljudi su kao vajcarski satovi, sa kristalnim licem koje izraava ceo pokret Ralf Valdo Emerson

LITERATURA: Dezmond Moris, Otkrivanje oveka, i.z. Jugoslavije,1979 Dezmond Moris, Intimno ponaanje, D.Despotovi, Ni, 2005 Aleksandar Loven, Zadovoljstvo, Bata, Beograd, 1991 Aleksandar Loven, Spiritualnost tela, IP Esother ia, 1998 Govor tela, Gordon R. Veinrajt Bert Hellinger, Gabrijela ten Havel, "Priznati ono to jeste", PAIDEA, Beograd, 2005