1.Kraljevina SHS 1918-29 Kraljevina SHS 1918-29 Kraljevina SHS je stvorena decembra 1918. I u njoj su do 1920.

Bile formirane prelazne institucije privremena vlada I privremeno predstavnistvo. Imali su zadatak da pripreme odrzavanje prvih parlamentarnih izbora I oni ce biti odrzani novembra 1920. gde ce biti izabrana ustavotvorna I zakonodavna skupstina ciji je predsednik bio Dr Ivan Ribar I koja je imala 419 poslanika. Skupstina je formirala radnu grupu za izradu najviseg drzavnog akta tj. ustava I on je bio gotov vec za par meseci tako da je 28. Juna 1921. Na Vidovdan odrzano zasedanje narodne skupstine I na tom zasedanju usvojen je Vidovdanski ustav. Pocivao je delimicno I na odredbama Krfske deklaracije. Odredbe ustava su bile: 1) Drzava se zove Kraljevina Srba, Hrvata I Slovenaca 2) U drzavi je zagarantovana ravnopravnost sva 3 naroda tj. sve 3 veroispovesti 3) Sluzbeni jezik je srpskohrvatskoslovenacki, a na snazi su cirilica I latinica 4) Po drzavnom uredjenju drzava je ustavna I parlamentarna monarhija sa kraljem Aleksandrom Karadjordjevicem na celu 5) Ukinuta je podela na istorijske pokrajine (Makedonija, Srbija, Backa, Baranja, Banat, Slavonija, Hrvatska, Dalmacija ne treba da se uci), umesto toga drzava je podeljena na 33 oblasti. Na celu tih oblasti bio je namesnik koga je imenovao kralj I prilikom povlacenja granica uslovi su bili da stanovnistvo bude mesovito kako se ne bi formirale homogene grupe koje bi radile na razbijanju drzave I da jedna oblast nema vise od 800 000 stanovnika 6) Kralj je simbol drzavnog jedinstva I zbog toga mu je data uloga da je ravnopravan sa narodnom skupstinom, tj. on deli zakonodavnu vlast sa skupstinom I to znaci da ne mozemo govoriti o parlamentarnom drustvu. Kralj je takodje dobio pravo da vodi spoljnu politiku I da imenuje namesnike po administrativnim oblastima na koje je podeljena drzava 7) Izborno pravo(pravo glasa) imali su svi muskarci sa navrsenom 21 godinom zivota. Drzavni cinovnici, vojnici I zene nisu imali pravo glasa. Pravo da budu birani na odredjene funkcije imali su muskarci sa navrsenih 25 godina zivota. S obzirom da je bio veliki broj nepismenih oko 80% u Kraljevini narocito u nasim krajevima istocno od Drine glasanje je bilo sa

kuglicama I kada se formiraju izborne liste nosioci izborne liste obavezno je morao biti covek sa zavrsenim fakultetom. Takodje se vodilo racuna odakle je taj nosilac Imamo odredbe koje su donete u skladu sa Krfskom deklaracijom, odredbe koje su donete u skladu sa strukturom drzave I odredbe donete da bi se ojacala kraljevska vlast. Vidovdanski ustav nije u potpunosti podrzao stvaranje parlamentarne monarhije. Na toj skupstini dolazi do sukoba prilikom glasanja oko tog ustava. Za ustav nije glasala HRSS, odredjeni broj poslanika iz SLjS, KPJ I JMO. HRSS je bila za federativno uredjenje drzave. KPJ je bila protiv monarhije. Iako je bio predsednik skupstine Ivan Ribar nije glasao za ustav. Predsednik skupstine je uvek iz partije koja ima najveci broj glasova, ali ovde to nije bio slucaj. Odmah posle usvajanja Vidovdanskog ustava otpoceli su hrvatsko-srpski sukobi koji su se temeljili na sukobu oko drzavnog uredjenja I koji su do 1929. Jedino postojali u skupstini, a od tada se prenose I na narodne mase. Hrvatsko-srpski sukobi Hrvatsko-srpski sukob oko drzavnog uredjenja poceo je jos 1917. Kada je doslo do polarizacije u JO-u kada su se izdvojile 2 struje, 1 koju je predvodio Ante Trumbic I koja je podrzavala monarhiju koja je potpisala sa srpskom vladom Krfsku deklaraciju I drugu koju je predvodio Franjo Supilo( clan HRSS-a) koji jeste bio za Jugoslaviju ali za federativnu republiku. Sukob se dalje produzivao ali preko nekih drugih hrvatskih partija o cemu govori Majska deklaracija koja je zagovarala stvaranje zajednicke drzave unutar Austrougraske. Privremena vlada je primer da je to bila heterogena drzava I tu je doslo do kompromisa pri izboru ministara, predsednika, potpredsednika. Sukob se dalje permanentno siri o cemu govore izvori o glasanju za Vidovdanski ustav, posle cega oni jos vise rastu. 1921. HRSS sklapa savez sa jos 2 hrvatske partije Hrvatska zajednica HZ I Hrvatska stranka prava HSP. Ta koalicija se zvala Hrvatski blok. Imali su 63 poslanika I oni su objavili dokument Memorandum koji je poslat u Djenovu 1922. Gde je bio sastanak predstavnika velikih sila I njime se trazilo ili da se stvori suverena Hrvatska unutar Jugoslavije ili kao nezavisna drzava van Jugoslavije. O ovom Memorandumu predstavnici velikih sila se uopste tada nisu izjasnjavali. A onda Hrvatski blok ide dalje sa ciljem da ozivi nove nacionalno-oslobodilacke pokrete u Jigoslaviji. Oni pisu novi

Memorandum koji kaze da pravo na drzavu treba dati I Arnautima, kao najstarijim stanovnicima Balkana, I Madjarima, pa cak I Turcima I Nemcima, kojih na ovim prostorima ima vise od 5 vekova. Ni na taj memorandum nije dobio odgovor od velikih sila predsednik HRSS-a Stjepan Radic pokusao je da ugladi odnose sa Beogradom igrajuci na 2 karte. Jedna je sto je iz Hrvatskog bloka iskljucio poslanike HSP-a tzv. Pravase koji su zaista zagovarali cak I nasilno stvaranje nezavisne Hrvatske, a druga igra je pismo koje je poslao kralju I kaze da nema potrebe da se Srbi boje Hrvata I kaze das u za zaostrene odnose izmedju njih krivi Nikola Pasic I Svetozar Pribicevic, a da medju srpskim politicarima ima I casnih izuzetaka. Medjutim to je bila samo igra 1923. Na novim parlamentarnim izborima formira se Federalisticki blok koji zajedno izlazi na izbore cinile su ga 3 partije HRSS, JMO I SLjS, cinile su ga stranke nesrpskog porekla. Posle izbora doslo je do krize u skupstini jer su poslanici HRSS-a odbijali da udju u skupstinu zagovarajuci da izbori nisu bili pravedni, ali ipak u skupstinu ulaze poslanici JMO-a I SLjS-a. 1920. Kralj je bio jako uplasena delovanjem KPJ-a je uveo jedan organ koji se zvao Obznana, preteca Udzbe. Ljudi iz obznane su pratili istaknute komuniste zastrasivali njih I njihove porodice neke cak I prebijali. Za nepunih godinu dana oni su imali veliki broj glasaca. 1921. U julu izvrsen je atentat na tadasnjeg ministra unutrasnjih poslova I tada je izmosljeno da je isplaniran atentat na kralja Aleksandra sto nije bilo tacno I sve je to posluzilo kralju kao razlog da donese zakon 1921. O zastiti drzave po kojem je KPJ zabranjen rad a njene vodje su stavljene van zakona. 1923. Posle krize u narodnoj skupstini kralj je zakon o zastiti drzave primenio I na vodje HRSS-a koje je optuzio da su u savezu sa KPJ I sa VMRO (Vnutrasnjaja makedonska revolucionarna organizacija-koja je radial na stvaranju Velike Bugarske na racun Makedonije). Medjutim sudjenje hrvatskim politicarima nije vrseno u Beogradu vec u Zagrebu I iscenirano je da se to sudjenje obavi pred nove izbore 1924. u predizbornoj kampanji su uradili amnestija da se ne bi izazivalo biracko telo. Vodje HRSS-a su shvatile da bi dobro bilo da se nagode sa Beogradom I 1925. Dolazi do pregovora izmedju HRSS-a I NRSa (narodno su se zvali radicevci I pasicevci). Oni su zakljucili narodni sporazum koji im je omogucio da formiraju koalicionu vladu. I kada je formirana ova vlada Stjepan Radic je bio ministar kulture I onda je bilo jako smesno da je on svaki svoj javni istup koristio da pokaze odanost Jugoslaviji. Do te mere da 1925 HRSS menja ime u Hrvatska seljacka stranka kako bi pokazala da se odrice tendencije za republikanskim

uredjenjem a u stvari je se nikad nije odrekla. Poslednji slobodni parlamentarni izbori bili su 1927. Najveci broj glasova je dobila NRS ali ovi izbori doveli su do koalicije izmedju Pribicevica I Radica, koji su formirali tzv. seljacko-demokratsku koaliciju ili Hrvatsko-srpsku koaliciju , koja je kao glavnu temu istakla borbu za preuredjenje drzavnog uredjenja. Ovo je pokazalo da je doslo do sukoba izmedju Pribicevica I kralja Aleksandra koji se preneo na celu stranku. Ovo je bio samo uvod u leto 1928. A to je skupstinski atentat kada je Punisa Raic pripadnik radikala ubio Pavla Radica I smrtno ranio Stjepana Radica (bili su braca) umro je takodje I Djuro Basariek. Ovo je znacilo kraj parlamentarizma I uvod u diktaturu kralja Aleksandra. U periodu 1918-29 ne mozemo reci da se radilo o pravom parlamentarizmu prvi razlog je sto je kralj zakonodavnu vlast delio sa skupstinom, drugi je sto se kralj mesao u izbornu volju naroda pa je vrlo cesto po nahodjenju menjao ministre u vladi, izazivao krizu vlade I zato je I bilo toliko izbora I vlada u tom periodu. Kada se menjaju vlade kako bi se poboljsalo stanje u drzavi onda je to akt parlamentarizma I demokratije ali ovo to nije bilo jer sve smene vlade su nastale kao ishod hrvatsko-srpskog sukoba I teznje kralaj Aleksandra da nadje put za uvodjenje diktature. 2.Diktatura kralja Aleksandra Diktatura kralja Aleksandra Skuptinski atentat 1928. godine bio je uvod u diktaturu. Dolo je do pucnjave u skuptini, Punia Rai kao pripadnik Narodne radikalne stranke ubio je trojicu pripadnika Hrvatske republikanske seljake stranke, brau Radi i uru Basarieka i iako se moda oekivalo da e Hrvatska republikanska seljaka stranka biti obezglavljena to se nije desilo. Novi predsednik stranke bio je Vladimir Vlatko Maek koji se strogo drao programa stranke i permanentno radio na stvaranju nezavisne Hrvatske. Meutim, parlamentarna kriza je dovela do toga da su se protiv kralja Aleksandra okrenule i srpske politike partije, a kako je kralj Aleksandar eleo da vlada apsolutistiki, pola godine je razmiljao kako da uvede diktaturu, a da ne doe do raspada drave. Pregovarao je sa mnogima, a najvie sa predstavnicima Hrvatske seljake stranke, sa Svetozarom Pribieviem koji je bio do 1927. godine u koaliciji sa ovom strankom i sa stranim diplomatama, ali nije pregovarao sa srpskim politiarima. Kao da ga nije zanimalo ta e oni rei i ta misle, a u dokumentima koja su ostala iza tih stranih diplomata stoji da se kralj Aleksandar vie plaio Srba nego

Hrvata. Pregovarao je vie puta, ali najupeatljiviji je bio razgovor u noi izmeu 4. i 5. januara. Tada je razgovarao sa Vladimirom Maekom i Svetozarom Pribieviem kao politikim predstavnicima i Srbinom iz Beograda Slobodanom Jovanoviem koga je pozvao kao savetnika. ~Slobodan Jovanovi je jedan od najveih srpskih pravnika i istoriara i treba za domai da naemo njegovu ulogu u srpsko-jugoslovenskoj istoriji, njegovu sudbinu i najnoviji stav (podrazumeva neto to se deavalo pre tri godine) drave Srbije po pitanju Slobodana Jovanovia. Vladimir Maek je predloio dravno preureenje, ukidanje monarhije i uvoenje republike koja e biti podeljena na 7 teritorijalnih jedinica: Srbiju, Hrvatsku, B i H, Sloveniju, Vojvodinu, Crnu Goru i Makedoniju. To to je Srbiju stavio na prvo mesto moe dvostruko da se tumai: 1. da bi na taj nain pokazao potovanje autoriteta zato to je tamo kralj; 2. da je hteo na taj nain da pridobije kralja. Meutim, Vladimir Maek je rekao da ukoliko se ovakvo ureenje ne prihvata da se uvede dualistiko ureenje. Dualistiko ureenje je podrazumevalo podelu kraljevine na dva dela sa centrima u Beogradu i Zagrebu. To bi bile dve drave unutar jedne, koje bi povezivali zajedniki organi, a granica bi bila na liniji Karlovac-ibenik. Kralj Aleksandar nije odgovorio ni da ni ne. Posle Vladimira Maeka razgovarao je sa Svetozarom Pribieviem (podsetnik: dolo je do koalicije Hrvatske seljake stranke i Demokratske stranke Srba u Hrvatskoj). Kralj Aleksandar ga je pitao kakav je njegov predlog, a on je rekao da predlae sve to je predloio Vladimir Maek. Tada je razgovarao i sa svojim savetnikom Slobodanom Jovanoviem. Izneo mu je ove dve opcije koje je predloio Vladimir Maek, i rekao je da ga ne zanima ta mu on predlae, ve je eleo da mu objasni ta bi znaio dualizam, a on je rekao da bi to bilo kao Be i Peta u Austrougarskoj. Kralj Aleksandar je 6. januara 1929. godine u dnevnom listu Politika objavio proklamaciju o uvoenju diktature. Ovime je potvreno da je Politika list sa dugom tradicijom, da je uvek bio finansiran od drave, da je bio namenjen intelektualcima i prosveivanju naroda i da je imao veliki uticaj na politiko stanje u dravi. Odredbe proklamacije: suspenduje Vidovdanski ustav, rasputa skuptinu, rasputa vladu, zabranjuje rad svim politikim organizacijama i partijama i sve ingerencije (ovlaenja) dravne vlasti uzima u svoje ruke. Tako je vlast skoncentrisana u rukama jednog oveka i mnogi taj period nazivaju diktatura, ali to nije bila diktatura u pravom smislu te rei. Prvi razlog je to je on u svojim rukama skoncentrisao politiku vlast, a drugi je to je diktatura trajala do

septembra 1931. godine jer je tada kralj doneo ustav. To je bila potpuna kraljevska vlast u domenu politike tj. lini reim ili autoritarna vlast. (diktature su trajale jako dugo, decenijama kao npr. kod Luja XIII i Luja XIV, a ovo je trajalo samo 2 godine i 9 meseci). Ovde je itala deo proklamacije, ukratko: izmeu naroda i kralja ne sme vie da bude posrednika (lanova dravnih institucija, pre svega Narodne skuptine) , parlamentarizam je postao smetnja, njegova dunost je da ouva narodno i dravno jedinstvo i zbog svega toga suspenduje ustav i rasputa skuptinu. Iz ovoga moemo da zakljuimo da je on bio suta suprotnost svog oca, da je iveo u senci svog oca koji je bio toliko potovan iz dva razloga: zato to je doao posle Obrenovia i zato to nikad drava Srbija nije bila u tom stepenu demokratinosti kao tada. Zbog toga je kralj Aleksandar teio da i on po neemu bude zapamen, a njegova vizija je bila nezavisna Jugoslavija. Posle donosi jo nekoliko dokumenata iji je cilj bio da se po svaku cenu ouva drava. Jedan dokument je da se ime drave menja iz Kraljevina SHS u Kraljevina Jugoslavija, ime on uvodi novu naciju koju istoriari nazivaju integralno jugoslovenstvo. On je mislio da e na taj nain da izbrie nacionalne i verske razlike. To prihvataju Srbi (koji su se itav XX vek jedini izjanjavali kao Jugosloveni, za razliku od Hrvata i Slovenaca). Drugi dokument je da se ukida podela na oblasti i da se Kraljevina Jugoslavija deli na banovine: Dravska, Savska, Vrbaska, Dunavska, Drinska, Moravska, Vardarska, Zetska i Primorska. Napravio je kompromis to se tie federalne podele, ali nije eleo da dobijaju imena po narodima, ve po geografskim terminima. Prilikom povlaenja granica vodilo se rauna da ne budu ba homogene nacionalne celine, ali to nije bilo mogue tako da je on na neki nain pridoneo izdvajanju banovine Hrvatske. U septembru 1931. godine donet je tzv. Septembarski (ili Oktroisanidonosi ga samo kralj, nije bilo skuptine) ustav. On je ovim eleo da na neki nain legalizuje svoju vlast. Ovaj ustav je u stvari isti kao Vidovdanski ustav izuzev dva lana. lan 54: formira se dvodomno predstavniko telo, senat i narodna skuptina, pri emu polovinu senatora imenuje kralj, a druga polovina se bira na izborima. Prilikom izbora senata vodilo se rauna da senator predstavlja bazu od 300 000 stanovnika. Time je hteo da izvri decentralizaciju vlasti. Druga polovina senatora i skuptina bira se putem izbora. lan 77: ministri su odgovorni kralju i kralj moe da razrei i ministre i predsednika ministarskog saveta (vlade). Ova dva lana su nazvana mali ustav kojim kralj legalizuje svoju diktaturu. Tako dobijamo

jedan ustav kojim se u zemlji uvodi meavina line vlasti kralja i elemenata parlamentarizma. Kralj Aleksandar je uvoenjem diktature uspeo da sauva dravu, ali sve ostalo su stranputice. to se tie spoljne politike, on je imao tradicionalnu saradnju sa Engleskom i Francuskom, ali je imao i saradnju sa Grkom, Rumunijom i ehoslovakom. U njegovo vreme, poto se radi o linom reimu, formirana je vlada na ijem elu je bio general Petar ivkovi. Jo u vreme kralja Aleksandra dolazi do raskola u jugoslovenskoj vojsci. Za to je bilo vie razloga. Pored nacionalnih sukoba koji su preneti na vojsku, koji su dominirali poetkom II svetskog rata imamo i dva druga razloga. Kada su se birali oficiri, na listi je bilo dosta Hrvata, a izbor Srba nije bio legalan, nego su to bili tienici ili porodine veze kralja i generala Petra ivkovia. Najvei problem koji je zadesio jugoslovensku vojsku jeste taj nacionalni antagonizam. Kralj Aleksandar je u tom periodu linog reima bio suoen sa atakom Musolinijeve Italije koja je planirala ekspanziju ka jugu, sa jaanjem nacizma u Nemakoj, ali i sa unutranjom krizom koja je u direktnoj vezi sa tom spoljanjom, a to je stvaranje ustakog pokreta Ante Pavelia i pripadnika organizacija VMRO (Unutranja makedonska revolucionarna organizacija) koja je teila stvaranju Velike Bugarske oivljavanjem ideja iz Balkanskih ratova. I jedni i drugi su nali utoite u Bugarskoj i Italiji. Musolini je forsirao rad ustakog pokreta i pripreme za ubistvo kralja Aleksandra. Kralj Aleksandar je ubijen 9. oktobra 1934. godine u Marseju prilikom posete u Francuskoj. Njegovo ubistvo je bilo vaan korak ka razbijanju Jugoslavije. I deo Jugoslavija od 1934. do 1939. Ubistvom kralja Aleksandra, moralo je biti formirano namesnitvo, jer je Aleksandrov sin Petar Karaorevi bio maloletan. Namesnitvo je imalo 3 lana, a jedan lan namesnitva mora da bude lan dinastij, a to je u ovom sluaju bio Aleksandrov brat od strica, Pavle Karaorevi. Namesnitvo su jo inila dva bana od kojih je jedan bio Ivo Perovi (Hrvat) i Radenko Stankovi. *Interesantno je napomenuti da su izvrioci atentata, a i opozicioni politiari smatrali da je ubistvom kralja Aleksandra izazvana dravna kriza i da je napokon za hrvatske politiare dolo vreme da ostvare svoj cilj, a to

je da stvore nezavisnu dravu Hrvatsku (kao banovinu?). Dalje to je interesantno da vam napomenem da u politikoj literaturi do raspada Jugoslavije, kralj Aleksandar je okarakterisan kao negativna istorijska linost, a najveca nesrea njegove politike je ta to je potpisao Protokol o ujedinjenju, ali kada gledamo sa aspekta diplomatije onda moramo da naglasimo jednu injenicu: bez obzira to je potpisivanje Protokola o ujedinjenju (stvaranje SHS) za Srbe doneo jedan poguban period ije posledice imamo i danas, vano je napomenuti da kad je Aleksandar u pitanju, on je do svoje smrti ostao dosledan toj ideji Jugoslovenstva koja je bila njegova ideja vodilja i u spoljnoj i unutranjoj politici, znai bio je dosledan vladar. Takoe je i u komunistikoj literaturi oznaen kao negativna istorijska linost, i logino je da ete se pitati zato je ona tako okarakterisan ako je stvorio Jugoslaviju, a u Jugoslaviji se zagovara komunistika vlast. Kralj Aleksandar jeste tvorac jugoslovenske nacije ali tu jugoslovensku naciju irili su komunisti. Ali kako je on okarakterisan kao negativna licnost iz komunistikog aspekta? Zato to je biko kralj, a komunisti su bili protiv monarhije. On je trajno bio oznaen sa dve reenice: da je bio tvorac velikosrpske hegemonije nad Hrvatima i tvorac monarhistiko-faistikog reima. To je ono to je sutina njegove biografije u politikoj literaturi. Ali kada bismo pogledali neto od izvora u zapadnjakoj literaturi videli bismo da je tu drugacije okarakterisan. Ovde imamo jedan paradoks, u njihovoj istoriji pie da je kralj Aleksandar prva rtva fasizma na Balkanu. On je bio protiv faistike Italije. Izvrioci atentata Aleksandrovog bili su ljudi koje su obuavali Musolinijevi ljudi. Musolini je smatrao da e se Aleksandrovom smru raspasti kraljevina Jugoslavija i to e olakati Italiji da se proiri na Balkanu. Kad je u pitanju novo namesnitvo, Pavle Karaorevi nije imao nikakva iskustva sa vlau, a sa druge strane sve stranke kojima je Aleksandar zabranio rad poele su ilegalno da rade i one su ubistvo kralja iskoristile kao trenutak da legalizuju svoj rad (Aleksandar je mrtav, njegov sin je maloletan i bie jo due vreme, pa su hteli da iskoriste ovo vreme da svrgnu monarhiju i odre parlamentarne izbore).

Izbori su odrzani 5. maja 1935.-Prvi parlamentarni izbori posle kraljeve smrti. Na tim izborima pojavljuju se 2 bloka: jedan je JNZ (Jugoslovenska nacionalna zajednica), iji je voa bio Bogoljub Jevti, ovek koji je bio odan reimu. To znai da je taj ovek bio u tesnoj vezi sa najveim delom srpske vojske, imao je podrku vojske. Ovo vam govorim zato to je postojao veliki pritisak na birae i zahvaljujui tom pritisku JNZ dobija 1 700 000 glasova na izborima, a udruena opozicija koju su inile i srpske i hrvatske politike partije dobija 700 hiljada glasova manje. Tako da vlada Bogoljuba Jevtia nije dugo trajala, jedno godinu dana i moe se rei da je ova stranka poslednji izdanak linog reima kralja Aleksandra. 1936. godine odrani su novi parlamentarni izbori na kojima je najvie glasova imala JRZ (Jugoslovneska radikalna zajednica), koja, zapamtite, nije imala nikakve veze sa JNZ. Jedino zajedniko to su male je taj epitet prisvojenJUGOSLOVENSKA. Voa te partije bio je Milan Stojadinovi (jedan od prvih doktora ekonomskih nauka u kraljevini Srbiji, doktorirao 1909. godine). Zahvaljujui njemu i njegovom ekonomskom znanju otvoreno je beogradsko brodogradilino preduzee koje i dan danas postoji. Milan Stojadinovi je do 1921. godine delovao u senci i on je dobio glasove veine ve na tim izborima. ak su ga i HSS, JMO I SLjS podravale. Njegova vlada je trajala od 1936. do 1938. godine. Za tu vladu izdvojicemo sledee: 1) srpsko-hrvatski nacionalni sukobi koji su rezultirali stvaranjem banovine Hrvatske 1939. 2) konkordatska kriza 3) zaokret u spoljnoj politici Vlada je trajala od 1936. do 1938. i odmah se Milan suoio sa hrvatskom opozicijom koja je teila preureenju drave na demokratskim principima, koja je i dalje zagovarala hegemoniju Srbije nad Hrvatima, odnosno hegemoniju Beograda. Meutim,1937. godine ta koalicija se raspala kada je Vladimir Maek, kao predsednik HSS, raskinuo sporazum i krenuo u reavanje hrvatskog pitanja direktno sa dvorom,odnosno Milanom Stojadinoviem.

Ovo hrvatsko pitanje za Hrvate oznaavalo je poloaj Hrvata u kraljevini SHS, kasnije u kraljevini Jugoslaviji, preureenje drave na federalnom principu i stvaranje autonomne hrvatske drave. HSS je u to vreme imala veliku podrku intelektualaca za razliku od prethodnih perioda. Ona je ranije bila partija ije je birako telo uglavnom bilo seljastvo. I imala je, kad su u pitanju socijalni i ekonomski program, sline stavove kao i Narodna radikalna stranka. Zasto je HRSS tada dobila podrku intelektualaca? Rudolf Bianin, uveni hrvatski ekonomista, objavio je jednu knjigu koja se zvala ,,Ekonomska podloga hrvatskog pitanja. On je rekao da su Hrvati ekonomsko izrabljivani od Srbije, da ne postoje ekonomske veze izmeu hrvatskog naroda i Srbije i poricao je da je glavno trite za hrvatsku robu jeste upravo srpsko trite iporicao je da je najvei kapital Jugoslavije bio u hrvatskim bankama. Hrvati su imali sopstvenu kasu za skupljanje poreza i to su koristili samo za svoje potrebe, to ekonomsko osamostavljivanje Hrvata. Mi, ma koliko voleli svoj narod, moramo da priznamo jednu stvar-da su krajevi Jugoslavije severozapadno od Drine vie razvijeniji od krajeva istono od Drine. To je zato to su oni bili pod austrougarskom vlau koja je bila daleko razvijenija od turske koja je drala istonu Srbiju pod vlascu. I dok su krajevi istono od Drine bili tradicionalno poljoprivredni krajevi, u hrvatskoj je razvijena industrijska privreda. U to vreme Jugoslavije hrvatski novac je konvertiran u nemake banke, a Srbi su uvali novac u dravnoj valuti-u dinarima.I devedesetih godina kad je bila velika inflacija, jedini koji su imali problem bili su Srbija, Crna Gora i Makedonija zato to su uteevinu uvali u dinarima i kada je bila ta inflacija to onda nita nije vredelo, a Hrvati nisu doiveli nikakvu tetu poto nisu drali novac u tradicionalnoj valuti. Jos jednom u ponoviti da Rudolf Bianin govori o ekonomskom izrabljivanju Hrvata I zanemaruje one injenice to sam rekla, a sve zbog toga da bi se izdvojila hrvatska nacionalna rasa. Tako da 1938. godine Milan Stojadinovi se suoava sa hrvatskim ekonomski zahtevima. Ja vam samo napominjem da je Kraljevina SHS, kasnije promenila ime u Kraljevina Jugoslavija, bila osuena na neuspeh zbog srpsko-hrvatskih sukoba koji su bili zasnovani na verskoj osnovi.

Od 1920. godine zvanina crkva bila je Srpska Patrijarija (Srpska pravoslavna crkva), a prvi patrijarh za vreme kraljevine SHS bio je Dimitrije Pavlovi. To je teko padalo katolicima, za njih je to bila tuna cinjenica da su zamenili Austrougarsku, gde je bila katolika vera, sa Srbijom, gde je pravoslavna crkva na prvom mestu. To pitanje je katoliko svetenstvo iz redova Hrvata postavilo Vatikanu. Tadanji papa Pije jedanaesti, jedan je od prvih poglavara koji je izjavio da kraljevinu Jugoslaviju ne smatra nezavisnom drzavom i tada se Vatikan udruio sa Musolinijem da zajedno na Balkanu osnae katoliku veru. Da bi se smirila tenzija poeli su pregovori oko konkordata. Pregovori su poeli 1935. godine i nosilac pregovora bio je Milan Stojadinovi koji je tad bio ministar u vladi Bogoljuba Jevtia. A kada je postao predsednik vlade 1936. godine on je poeo da radi na potpisivanju tog konkordata. Konkordat je savez ili unija izmeu Vatikana i neke drave kojim se obezbeuje ravnopravan poloaj katolike crkve i crkve u toj dravi, u ovom sluaju pravoslavne. Kada je srpska pravoslavna crkva ula za nameru Milana Stojadinovia da potpie konkordat ona je bila protiv toga uz obrazloenje da konkordat kakav je zamislio Stojadinovi daje prednost rimokatolikoj veri zato to je u konkordatu, kako je govorio tadanji patrijarh Varnava, katolika crkva dominirajua crkva, a ostale crkve se svode na nivo tolerisanih. Milan Stojadinovi je i dalje zagovarao potpisivanje ugovora i pored upozorenja Varnave, pa je ak i sazvao Narodnu skuptinu jula meseca 1937. godine. Zbog ovog konkordata srpska pravoslavna crkva organizovala je razne proteste istono od Drine. Tadanji ministar unutranjih poslova, Anton Koroec, naredio je da policija izae i zaustavi Demonstrante. Veliki broj demonstranata je poginulo i zbog toga su te demonstracije simbolino nazvane krvave litije. Neki demonstranti su bili povreeni i isprebijani (govorim o Beogradu). U toku naih demonstracija umro je Varnava i dve su verzije njegove smrti: prva je da je umro od posledica batinanja, a druga da je bio otrovan zato to se suprotstavljao potpisivanju konkordata. Do potpisivanja konkordata ipak nije dolo, onda se predomislio veliki broj poslanika u Narodnoj skuptini i time je Milan Stojadinovi izgubio na svom izgledu i to se vidi krajem 1938. godine na novim parlamentarnim izborima

kada je Milan Stojadinovi dobio veliki broj glasova, ali ne dovoljno da formira vladu i zbog toga se sam povukao sa vlasti. Zaokret u spoljnoj politici Za razliku od prethodnog perioda kada je Kraljvina SHS saraivala samo sa Engleskom i Francuskom, Milan Stojadinovi je prvi jugoslovenski diplomata koji je shvatao opasnost koja dolazi iz Rima i Berlina i koji je imao pregovore i sa Musolinijem i sa Hitlerom (on je time hteo da faizam zaobie kraljevinu). Posle Milana Stojadinovia kao predsednika i premijera vlade, novu vladu formirao je Dragia Cvetkovi koji je konkordatsku krizu i hrvatsko pitanje pokuao da rei tako to je za svog zamenika postavio Vladimira Maeka, politiara najvee opozicione partije, a onda 1939. godine postizanjem sporazuma Cvetkovic-Maek, ija je sutina stvaranje banovina Hrvatske. Dragia Cvetkovi je obrazloio da je stvaranje banovine Hrvatske bio ustupak Hrvatima kako bi se ouvalo jedinstvo drave i kako bi se spreilo da Hrvati trae pomo Hitleru jer je 1939. godine Hitler izvrsio anlus (pripojenje) Austrije ime su se prorile granice Nemake. Banovina Hrvatska je po zahtevu Hrvata pretstavljala homogenu hrvatsku nacionalnu celinu tako to je sastavljena spajanjem Savske i Primorske banovine gde je ivelo hrvatsko stanovnitvo, a tim banovinama su prikljueni srezovi iz Bose, Slavonije i Srema, znai delovi Dunavske, Vrbaske i Dravske banovine gde su iveli Hrvati. Banovina Hrvatska imala je 2 organa vlasti: bana i hrvatski sabor (skuptina). Prvi ban bio je doktor Ivan ubai, a sabor su cinili poslanici hrvatske nacionalnosti koji se biraju na izborima u granicama banovina Hrvatske. Stvaranjem banovine Hrvatske, Hrvati su reili svoje nacionalno pitanje, ali je interesantno da je veliki broj Srba ostao u granicama banovine Hrvatske iako su bili svesni injenice da jo od 1931. godine, kada je hrvatska seljaka stranka objavila jednu proklamaciju u kojoj kae da je cilj ove stranke da stvori nezavisnu dravu Hrvatsku u kojoj e sva dravna i ostala prava imati samo Hrvati, da

narodi koji nisu Hrvati ili nisu katolici imaju izbor: ili da se pokatolie ili da se isele. Pokatoliavanje je jedan oblik genocida i da ta nezavisna dava Hrvatska ima tendenciju da istonu granicu uspostavi na Drini.