VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

SEMINARSKI RAD Predmet: Poslovna ekonomika Tema: Vrste preduzea

Predmetni profesor: dr Miroslava Petrevska

Student: Milica Radoji 5-9/2011

abac, 2012.

Sadraj
1. VRSTE PREDUZEA 1.1. Uvod......................................................................................................3 1.2. Pojam preduzea....................................................................................3 1.3. Kriterijumi za podelu preduzea ...........................................................4 1.4. Oblici organizovanja preduzea............................................................5 1.4.1. Ortako drutvo ..........................................................................8 1.4.2. Komanditno drutvo ....................................................................9 1.4.3. Akcionarsko drutvo ....................................................................10 1.4.4. Drutvo sa ogranienom odgovornou .......................................10 1.4.5. Oblici organizovanja preduzea u razvijenim trinim privredama.......................................................................11 2. JAVNA PREDUZEA 2.1. Pojam javnog preduzea........................................................................13 2.2. Oblici organizovanja za obavljanje delatnosti od opteg interesa.........14 2.3. Osnivanje javnog preduzea..................................................................15 2.4. Cilj osnivanja i poslovanja.....................................................................16 2.5. Uslovi za obavljanje delatnosti od opteg interesa................................18 2.6. Imovina..................................................................................................13 2.7. Organi javnog preduzea.......................................................................13 2.8. Opti akti i upis u registar......................................................................14 2.9. Osnivaka prava i ulaganje kapitala......................................................14 2.10. Raspodela dobiti i unapreenje rada i razvoja.....................................15 2.11. Promena delatnosti, sedita i firme......................................................15 2.12. Naknada za korienje dobara od opteg interesa...............................15 2.13. Ovlaenja osnivaa i obezbeivanje zatite opteg interesa..............15 2.14. Ostvarivanje prava na trajk................................................................17 Zakljuak......................................................................................................18 Literatura.......................................................................................................19

1.VRSTE PREDUZEA

1.1. Uvod
Privreda ne moe da postoji bez preduzea. U privredama koje su prethodile robno-novanoj, domainstva su, uglavnom, bila samodovoljna, odnosno proizvodila za sebe. Ali ovakav nain proizvodnje nije bio efikasan. Drutvo je ostalo bez prednosti specijalizacije, a domainstva bez prednosti koje donosi razmena. Preduzea su nastala kada su domainstva prestala da budu samodovoljna i kada su poela da proizvode za drugog, odnosno za razmenu. Preduzea nastaju sa pojavom trine privrede, kada su domainstva poela da se specijalizuju za jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode razmenjuju na tritu. Svako preduzee je organizacija ljudi i sredstava, koji imaju zajedniki cilj. Nezavisno od toga da li preduzee tei ostvarivanju profita ili funkcionie kao neprofitno orijentisano, osnovni razlog nastanka i postojanja preduzea je poveanje efikasnosti. Preduzee predstavlja najefikasniji oblik organizacije privredne aktivnosti i zato je preduzee osnovna institucija svake trine privrede.

1.2. Pojam preduzea

Preduzee je osnovni subjekt trine privrede, koji se uspostavlja kao samostalna organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju, s odreenim zadacima u okviru drutvene raspodele rada. To je, zapravo, privredni subjekt u okviru koga se, u robno novanoj privredi obavlja odreena privredna delatnost. Sam razvoj ekonomije i preduzea, u irem smislu posmatrano, je taj da su preduzea predstavljala nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, vec i drutva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja umnogome zavisi tempo privrednog i drutvenog razvoja svake zemlje, irih i uih regiona. Za preduzee se kae da je: osnovni subjekt trine privrede; organizaciona celina, odnosno skup ljudi i sredstava za proizvodnju; samostalno privredno-pravno lice.

Kada kaemo da je preduzee privredno-pravno lice, to znai da je ono samostalno u procesu privreivanja i u pravnom prometu sa ostalim subjektima drutvene zajednice.

Privredno lice preduzea nastaje udruivanjem privrednih linosti lanova radnog kolektiva, radi izvravanja datog zadatka u procesu drutvene reprodukcije. Pravno lice preduzea ispoljava se u njegovom odnosu kako prema lanovima radnog kolektiva tako i prema drugim preduzeima i prema drutvenoj zajednici. Ispunjavanje odreenih prava i obaveza ispoljava pravnu sposobnost preduzea, dok privreivaka delatnost ini njegovu poslovnu sposobnost. Samo preduzee funkcionie uspostavljanjem odgovarajuih meusobnih odnosa elemenata proizvodnje, koji su usklaeni: kvalitativno, kvantitativno i vremenski. Kvalitativna usklaenost izmeu elmenata proizvodnje ogleda se u izboru radnika odgovarajue kvalifikovanosti, te u nabavci date vrste sredstava za rad i materijala. Kvantitativna usklaenost izmeu elemenata proizvodnje ispoljava se u odgovarajuoj srazmeri veliine radnog kolektiva s obimom sredstava za proizvodnju. Vremenska usklaenost elemenata proizvodnje u preduzeu ispoljava se u obezbeenju kontinuiteta poslovanja. Ciljeve preduzea, sainjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi. Definisanje ciljeva preduzea mora da odrazi sutinu i raznovrsnost njegovog bia kao sloenog ekonomskog organizma. Ono mora da uzme u obzir sve aspekte njegovih internih i eksternih meuodnosa koji odreduju njegovo ukupno ponaanje i poziciju na tritu. Ciljevi preduzea proizilaze iz njegovih funkcija u drutvu, sloenosti i unutranje strukture. Poto odnosi preduzea sa okruenjem nisu samo ekonomski, to se moraju obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzee ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem.

ELEMENTI PREDUZEA

RADNI KOLEKTIV

SREDSTVA ZA PROIZVODNJU

REZULTATI POSLOVANJA

ORGANIZACIJA

Slika 1. Elementi preduzea

1.3. Kriterijumi za podelu preduzea

Proces funkcionisanja savremene privrede odvija se preko aktivnosti velikog broja razliitih preduzea. Ona se meusobno mogu razlikovati prema: karakteristikama procesa rada (graevinska, saobraajna, rudarska, industrijska, trgovinska, itd.). Karakteristike procesa rada uslovljene su, pre svega, zadatkom preduzea u procesu drutvene reprodukcije.; vidu organizovanja proizvodnje (preduzea sa masovnom, serijskom, pojedinanom proizvodnjom); strukturi elemenata, odnosno, odnosu sredstava i angaovanog rada (zanatska preduzea, kooperantska, industrijska i preduzea sa automatskom industrijskom proizvodnjom). Preduzea se razlikuju i prema tome ko je vlasnik njihovih sredstava za proizvodnju. U naoj privredi, prema odredbama Zakona o preduzeu, postoji drutvena, meovita, privatna, zadruna i dravna svojina. Shodno tome, prema svojinskim oblicima, pojavljuju se i sledei tipovi preduzea: drutvena, meovita, privatna i dravna. Osnovni tipovi preduzea prema svojini dati su fleksibilno. Tokom njihovog poslovanja moe se dogoditi da sredstva ili deo sredstava promene vlasnika i da se time promeni i tip preduzea. Na primer, ukoliko jedno drutveno preduzee loe posluje,

ostvari gubitak, neko privatno preduzee moe u njega uloiti sredstva, omoguiti mu da prebrodi krizu i time bi od drutvenog nastalo meovito preduzee. Vremenom otkupljivanjem ostatka drutvene svojine ono moe postati i privatno. Naa privreda se upravo nalazi u fazi tranzicije- promeni svojinske strukture preduzea. Pored navedenih kriterijuma, preduzea se meusobno razlikuju i prema formi organizovanja. Mogui oblici organizovanja preduzea u svakoj privredi posebno se definiu zakonskim aktima.

1.4. Oblici organizovanja preduzea

Prema Zakonu o preduzeima, u naoj privredi, preduzea mogu biti organizovana u formi drutva lica ili drutva kapitala. U drutva lica se ubrajaju ortako drutvo i komanditno drutvo, dok drutva kapitala ine drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo. Svaki od navedenih organizacionih oblika ima svoje karakteristike. Po emu se meusobno razlikuju drutva lica i drutva kapitala? Drutva lica odlikuju personalna svojstva, meusobno poznanstvo i poverenje lanova, iz ega i proizilazi preuzimanje neograniene odgovornosti (ukljuivanje celokupne imovine) za obaveze drutva. Smrt ili istupanje nekog lana drutva bitno se odraavaju na funkcionisanje drutva, mogu dovesti do njegove likvidacije. Takoe se prenos udela treim licima mora posebno regulisati. Drutva kapitala karakterie iezavanje personalnih svojstava i dominacija interesa kapitala. Udeli u drutvu su relativno lako prenosivi i drutvo ne prestaje da postoji zbog injenica vezanih za njegove lanove (smrt, istupanje, poslovna nesposobnost, itd.). Obaveza snoenja gubitaka u poslovanju svodi se na visinu sredstava uloenih u rad drutva. Ovu podelu ne treba suvie striktno shavtiti. Ona ima vie teorijski smisao, poto i drutva lica imaju neke elemente drutva kapitala (posebno komanditno drutvo), i drutva kapitala imaju neka svojstva drutva lica (posebno drutvo sa ogranienom odgovornou). U sutini, svaki od navedenih organizacionih oblika treba posebno posmatrati. Oblici organizovanja preduzea se pre svega razlikuju po tome: ko je osniva preduzea, na koji nain se obezbeuju sredstva za poslovanje preduzea, na koji nain osnivai preuzimaju obaveze preduzea, kako se upravlja preduzeem, kako se vri raspodela ostvarenih rezultata. Prema ovim karakteristikama, ako posebni organizacioni oblici pojavljuju se: ortako srutvo, komanditno drutvo,

 drutvo sa ogranienom odgovornou, akcionarsko drutvo. Vlasnik sredstva uz svojinski rizik bira i tip preduzea za koji smatra da e mu najuspenije omoguiti maksimizaciju dobiti. Svaki tip preduzea ima svoja univerzalno prihvaena svojstva, koja ga ine atraktivnim pod odreenim uslovima. Kombinacijom relevantnih momenata (odnos raspoloivih i potrebnih stedstava, stepen rizika ulaganja, oekivana dobit, mogue zakonske olakice i sl.) vlasnik bira onaj tip preduzea koji mu u datom momentu najvie odgovara, sa mogunou da ga kasnije relativno lako transformie u neki drugi tip za koji proceni da je perspektivniji. Pri transformaciji preduzea iz jednog organizacionog oblika u drugi nije neophono vriti likvidaciju postojeeg preduzea.

OBLICI ORGANIZOVANJA PREDUZEA

DRUTVA LICA

DRUTVA KAPITALA

ORTAKO DRUTVO

AKCIONARSKO DRUTVO

KOMANDITNO DRUTVO

DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU

Slika 2. Oblici organizovanja preduzea

1.4.1. Ortako drutvo

Ortako drutvo nastaje udruivanjem dva ili vie fizikih lica, u nameri da pod zajednikom firmom, uz neogranienu solidarnu odgovornost svih lanova za obaveze drutva, obavljaju neku privrednu delatnost. U sluaju neuspeha u poslovanju celokupna imovina svih lanova ovog drutva ulazi u fond za pokrivanje postojeih obaveza.

lanovi uestvuju u dobiti drutva i snoaju gubitaka srazmerno svojim ulozima i u skladu sa ugovorom o osnivanju. To znai da ukoliko fondovi preduzea ne bi bili dovoljni za pokrie potraivanja, za to bi se koristila lina svojina lanova drutva.

1.4.2. Komanditno drutvo

Komanditno drutvo je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie lica radi obavljanja delatnosti pod zajednikom firmom. Specifinost ovog drutva je podela imovinske odgovornosti za obaveze drutva. Odgovornost je ugovorom regulisana tako da nekoliko lanova odgovaraju drutvu celokupnom svojom imovinom (solidarno neogranieno), predstavljaju ga i upravljaju njegovim poslovima. To su tzv. komplementari. Ostali lanovi drutva odgovaraju do visine sredstava uloenih u drutvo, tj. solidarno ogranieno. Oni se nazivaju komanditori. Komplementar moe biti samo fiziko lice, a komanditor i fiziko i pravno lice.

1.4.3. Akcionarsko drutvo

Akcionarsko drutvo je drutvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem akcija. Osnivai akcionarskog drutva utvruju iznos sredstava koja su potrebna za osnivanje i rad drutva (osnovna glavnica). Drutvo se moe osnovati otkupom svih akcija prilikom osnivanja (simultano osnivanje) ili upuivanjem javnog poziva za otkup akcija (sukcesivno osnivanje). Akcija (deonica) jeste hartija od vrednosti. Ona je potvrda da je njen vlasnik uloio odreena sredstva u dato preduzee, a iznos tih sredstava ini nominalnu vrednost akcija. Na osnovu posedovanja akcija, njihov vlasnik ima pravo da, srazmerno svom delu kapitala u ukupnom kapitalu, uestvuje u raspodeli ukupne dobiti (dividende), u upravljanju akcionarskim preduzeem i u raspodeli imovine u sluaju likvidacije akcionarskog preduzea. Stvarna vrednost akcija zavisi, pre svega, od uspenosti poslovanja akcionarskog drutva. Ukoliko ono ostvaruje dobit koja obezbeuje isplatu visokih dividendi, onda njihova trina vrednost moe premaiti nominalnu. Takoe vai i suprotno- slabo poslovanje moe potpuno obezvrediti akcije. Ulaganje u akcije nosi odreeni rizik i stoga je prihod od akcija jedino zadovoljavajui ukoliko prevazilazi iznos koji bi se za isto vreme dobio u vidu kamate na uloena sredstva. U emu se sastoji pogodnost, sa aspekta akcionarskog drutva, pribavljanja sredstava putem akcija? Preduzee na taj nain dolazi do potrebnih sredstava, a da pri tome ne mora da plaa kamate, kao to bi to moralo sluaju korienja bankarskih kredita, ime bi dodatno opteretilo svoje poslovanje. Takoe na taj nain se raspodeljuje i rizik poslovanja. Snose ga svi akcionari zajedno do iznosa uloenih akcija. Analogno tome, raspodeljuje se i ostvarena dobit i prenose upravljaka prava na akcionare.

1.4.4. Drutvo sa ogranienom odgovornou

Drutvo sa ogranienom odgovornou je oblik preduzea u koje se udruuje vie lica (pravnih i/ili fizikih) sa ciljem da pod zajednikom firmom, uz odgovornost ogranienu na unapred odreeni imovinski ulog, uestvuju u odreenom privrednom poduhvatu radi koga se drutvo osniva. U sluaju propadanja ovakvog tipa preduzea, poverioci imaju pravo na nadoknadu iz imovine lanova drutva samo do iznosa uloga koji je dat u osnivaki fond. Ulozi osnivaa ne moraju biti jednaki, na osnovu ega lanovi ovog drutva unapred odreuju stepen rizika koji ele da prihvate. Drutvo sa ogranienom odgovornou je po nainu organizacije i snoenja rizika najblie akcionarskom drutvu. Mautim, za razliku od njega, svaki od lanova ima samo jedan ulog i ne moe ga tako lako prenositi kao to se prenose akcije. Visina uloga obino odreuje uee u ostvarenoj dobiti, kao i stepen prava u upravljanju drutvom. To se posebno definie ugovorom o osnivanju drutva.

1.4.5. Oblici organizovanja preduzea u razvijenim trinim privredama

Kao osnovni organizacioni oblici preduzea u razvijenim trinim privredama javljaju se: inokosna preduzea, ortaka preduzea i korporacije. Inokosna preduzea su vlasnitvo jednog lica koje celokupnom svojom imovinom pokriva obaveze prema poslovnim partnerima i dravi. Ono samostalno upravlja preduzeem i zapoljava jo nekoliko lanova porodice ili radnika. Ovaj tip preduzea najee se javlja u onim privrednim delatnostima koje pokrivaju svakodnevne potrebe graana (prodavnice, restorani, servisi i sl.) i ne zahtevaju velike poetne sume kapitala. Ortaka preduzea nastaju udruivanjem sredstava dvojice ili vie vlasnika radi zajednikog ostvarivanja profita. Kako se dogovoriti za obaveze preduzea definie se ugovorom o osnivanju i mogue je da odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom (neogranieno), ogranino do visine uloga u preduzee ili kombinovano (neko od ortaka celokupnom imovinom a ostali do visine uloga). U skladu sa tim odreuju se i prava ortaka u upravljanju preduzeem i raspodeli ostvarenog profita. Ortaka preduzea sreu se u slinim oblastima kao i inokosna preduzea, a esto se formiraju i radi pruanja intelektualnih usluga (konsultantske firme, advokatske kue i sl.) Korporacije (deonika drutva) prikupljaju kapital za poslovanje emitovanjem deonica. Vlasnici deonica su suvlasnici korporacija, a broj deonica kojima raspolau odreuje njihova u upravljanju i uee u ostvarenoj dobiti. Korporacije poseduju veliku finansijsku i poizvodnu mo i njihova privredna snaga stalno raste. To im omoguuje da 9

ire svoje poslovanje i esto prerastaju granice nacionalnih drava. Tako nastaju multinacionalne kompanije ija je privredna snaga nekad jaa od mnogih drava.

2. JAVNA PREDUZEA

2.1. Pojam javnog preduzea

Javno preduzee se osniva i posluje u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, kao i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa. Dravni kapital u javnom preduzeu podeljen je na akcije ili udele odreene nominalne vrednosti i upisuje se u registar. Dravni kapital u javnom preduzeu ine novana sredstva uloena od strane drave i pravo korienja nad stvarima i pravima koja su u dravnoj svojini. Delatnosti od opteg interesa, jesu delatnosti koje su kao takve odreene zakonom u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije elektrine energije; proizvodnje i prerade uglja; istraivanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tenog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; eleznikog, potanskog i vazdunog saobraaja; telekomunikacija; izdavanja slubenog glasila Republike Srbije; informisanja; izdavanja udbenika; korienja, upravljanja, zatite i unapreivanja dobara od opteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, ume, plovne reke, jezera, obale, banje, divlja), kao i komunalne delatnosti. Javna preduzea se osnivaju u oblasti infrastrukture, komunalne delatnosti, upravljanja dobrima od opteg interesa. Takoe se osnivaju i u oblastima koje su od stratekog ili posebnog znaaja za Republiku. Trenutno javna preduzea posluju u razliitim svojinskim i organizacionim oblicima. Prema odredbama Zakona o preduzeima, ubudue e javna preduzea moi jedino da osniva drava, odnosno jedninica lokale samouprave. Nezavisno od tipa svojine ili oblika organizacije u upravljanju ovim preduzeem uestvuje drava putem svojih predstavnika. Cilj uea drave je zatita drutvenih interesa. esto se moe dogoditi da se interesi preduzea i drutva ne poklapaju. Na primer, u interesu elektroprivrede moe biti da podigne cene elektrine energije, ali time se istovremeno igroava standard stanovnitva. Zadatak predstavnika drave u tom sluaju bi bio da proceni opravdanost zahteva i zatiti stanovnitvo od nerealnih cena. Pored brige o cenama vodi se i briga o kvalitetu i obimu proizvoda i usluga koje se pruaju stanovnitvu, a u domenu su javnih preduzea. 10

Kako javna preduzea obavljaju delatnosti od posebnog drutvenog interesa drava propisuje i uslove koje moraju ispunjavati preduzea da bi se bavila ovim delatnostima. Javna preduzea su, na primer: Gradsko zelenilo, Infostan, Gradska istoa, itd. Zbog posebnog znaaja delatnosti, kao javna preduzea u dravnoj svojini organizovana su: preduzea za elezniki i PTT saobraaj, Elektroprivreda Srbije, Naftna industrija Srbije, Preduzee za odravanje i izgradnju puteva i Preduzee za zatitu i eksploataciju uma.

Slika 3. Broj javnih preduzea u gradovima Srbije

2.2. Oblici organizovanja za obavljanje delatnosti od opteg interesa

Delatnost od opteg interesa obavljaju javna preduzea. Delatnost od opteg interesa mogu obavljati i drugi oblici preduzea, deo preduzea i preduzetnik, u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, zakonom kojim se ureuje poloaj preduzetnika i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa, kad im nadleni organ poveri obavljanje te delatnosti. Drugi oblici preduzea, deo preduzea i preduzetnik u obavljanju delatnosti od opteg interesa imaju isti poloaj kao i javno preduzee, ukoliko odredbama zakona nije drugaije propisano.

2.3. Osnivanje javnog preduzea

11

Javno preduzee osniva Republika Srbija. Prava osnivaa ostvaruje Vlada Republike Srbije. Javno preduzee za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od znaaja za rad organa jedinice lokalne samouprave moe da osnuje jedinica lokalne samouprave, aktom koji donosi skuptina jedinice lokalne samouprave. U sluaju da skuptine jedinica lokalne samouprave ne mogu da usaglase akt u istovetnom tekstu u zakonom predvienom roku, taj akt donosi Vlada Republike Srbije. Javno preduzee moe da osnuje i skuptina autonomne pokrajine. Akt o osnivanju javnog preduzea pored odredaba utvrenih saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, sadri i odredbe o: 1) osnivakom kapitalu; 2) pravima, obavezama i odgovornostima preduzea i osnivaa u obavljanju delatnosti od opteg interesa; 3) imovini koja se ne moe otuiti, odnosno imovini za ije je raspolaganje (otuenje i pribavljanje) potrebna saglasnost osnivaa; 4) drugim pitanjima koja su od znaaja za nesmetano obavljanje delatnosti za koju se osniva javno preduzee.

2.4. Cilj osnivanja i poslovanja

Javno preduzee se osniva i posluje radi: 1) obezbeivanja trajnog obavljanja delatnosti od opteg interesa i urednog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga; 2) razvoja i unapreivanja obavljanja delatnosti od opteg interesa; 3) obezbeivanja tehniko-tehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i usklaenosti njegovog razvoja; 4) sticanja dobiti; 5) ostvarivanja drugog zakonom utvrenog interesa.

2.5. Uslovi za obavljanje delatnosti od opteg interesa

Javna preduzea, drugi oblici preduzea i preduzetnik mogu da otponu obavljanje delatnosti od opteg interesa kad nadleni dravni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti u pogledu: 1) tehnike opremljenosti; 2) kadrovske osposobljenosti; 3) zatite na radu; 4) zatite i unapreenja ivotne sredine; 5) drugih uslova propisanih ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa.

12

Drugi oblici preduzea i preduzetnik mogu da otponu obavljanje delatnosti od opteg interesa ako imaju zakljuen ugovor o pravima i obavezama u obavljanju delatnosti od opteg interesa. Prava, obaveze i odgovornosti izmeu javnih preduzea ili preduzea sa veinskim ueem dravnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opteg interesa i drave, odnosno jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, ureuju se aktom o osnivanju, a pojedina prava i obaveze mogu se urediti i ugovorom u skladu s zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa. Ugovor sadri naroito odredbe o: 1) radu i poslovanju preduzea, odnosno preduzetnika; 2) pravima i obavezama u pogledu korienja sredstava u dravnoj svojini za obavljanje delatnosti od opteg interesa, u skladu sa zakonom; 3) obavezama preduzea, odnosno preduzetnika u pogledu obezbeivanja uslova za kontinuirano, uredno i kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga; 4) meusobnim pravima i obavezama u sluaju kada nisu obezbeeni ekonomski i drugi uslovi za obavljanje delatnosti od opteg interesa; 5) pravima i obavezama u sluaju poremeaja u poslovanju preduzea; 6) drugim pravima i obavezama koja proizilaze iz odredaba zakona kojim se ureuje obavljanje pojedine delatnosti od opteg interesa i ovog zakona; 7) drugim pitanjima koja su od znaaja za ostvarivanje i zatitu opteg interesa. Ugovor zakljuuju Vlada Republike Srbije, odnosno izvrni organ jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine uz saglasnost Vlade Republike Srbije i preduzee, odnosno preduzetnik, koji obavlja delatnost od opteg interesa, pre otpoinjanja obavljanja te delatnosti.

2.6. Imovina
Imovinu javnog preduzea i drugih oblika preduzea koja obavljaju delatnost od opteg interesa, ine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava, ukljuujui i pravo korienja dobara u dravnoj svojini, odnosno dobara od opteg interesa. Preduzea za obavljanje delatnosti od opteg interesa, mogu koristiti i sredstva u dravnoj i drugim oblicima svojine, u skladu sa zakonom, osnivakim aktom i ugovorom. Javna preduzea i preduzea sa veinskim ueem dravnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opteg interesa, imaju svoju imovinu kojom upravljaju i raspolau u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa, osnivakim aktom i ugovorom. Javno preduzee za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.

13

2.7. Organi javnog preduzea

Organi javnog preduzea jesu: 1) upravni odbor, kao organ upravljanja; 2) direktor, kao organ poslovoenja; 3) nadzorni organ, kao organ nadzora. Upravni odbor i direktor javnog preduzea ine upravu javnog preduzea. Osnivakim aktom ili statutom javnog preduzea moe se utvrditi da se u javnom preduzeu bira i izvrni odbor direktora. Predsednika i lanove upravnog odbora javnog preduzea imenuju i razreavaju saglasno osnivai, a ukoliko se ta saglasnost ne postigne u roku predvienom ovim zakonom, predsednika i lanove upravnog odbora imenuje i razreava Vlada Republike Srbije. Predstavnici zaposlenih predlau se na nain utvren statutom. Osnivakim aktom javnog preduzea utvruje se broj lanova upravnog odbora, kao i njihov mandat. Predsednik upravnog odbora ima zamenika koga odreuje osniva aktom o imenovanju upravnog odbora. Aktom o imenovanju predsednika i lanova upravnog odbora javnog preduzea moe se odrediti da predsednik upravnog odbora ostvaruje u javnom preduzeu prava i obaveze iz radnog odnosa. lanovi upravnog odbora imaju pravo na odgovarajuu naknadu za rad u upravnom odboru, iju visinu utvruje upravni odbor javnog preduzea, na osnovu kriterijuma sadranih u godinjem programu poslovanja javnog preduzea. Direktora javnog preduzea imenuju i razreavaju saglasno osnivai u roku predvienom ovim zakonom, a ukoliko se ta saglasnost ne postigne, direktora imenuje i razreava Vlada Republike Srbije. Osnivakim aktom javnog preduzea utvruje se mandat direktora. Osniva moe do imenovanja direktora javnog preduzea da imenuje vrioca dunosti direktora. Vrilac dunosti direktora moe obavljati tu funkciju najdue jednu godinu. Upravni odbor javnog preduzea ima delokrug upravnog odbora i skuptine, utvren saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea i statutom. Direktor javnog preduzea ima delokrug utvren saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea i statutom. Nadzorni odbor javnog preduzea ima delokrug utvren saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea i statutom.

2.8. Opti akti i upis u registar

Opti akti javnog preduzea su statut i drugi opti akti utvreni zakonom. Drugi oblici preduzea koji obavljaju delatnost od opteg interesa imaju opte akte u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea.

14

Javna preduzea i drugi oblici preduzea koji obavljaju delatnost od opteg interesa upisuju se u sudski registar u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, Zakonom o javnim preduzeima i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa. Preduzetnik koji obavlja delatnost od opteg interesa upisuje se u registar u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, zakonom kojim se ureuje poloaj preduzetnika, ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa.

2.9. Osnivaka prava i ulaganje kapitala

Javna preduzea i preduzea sa veinskim ueem dravnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opteg interesa, mogu osnovati zavisno drutvo kapitala za obavljanje delatnosti iz predmeta svog poslovanja utvrenog osnivakim aktom. Na akt saglasnost daje Vlada Republike Srbije, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine i Vlada Republike Srbije, kad Republika nije osniva. Odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzea uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Javna preduzea, kao i preduzea sa veinskim ueem dravnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opteg interesa i drugi oblici preduzea koja obavljaju delatnost od opteg interesa mogu ulagati kapital u druga drutva kapitala za obavljanje delatnosti od opteg interesa ili delatnosti koja nije delatnost od opteg interesa, na osnovu prethodne saglasnosti Vlade Republike Srbije. Predlog za davanje saglasnosti, Vladi Republike Srbije podnosi ministarstvo nadleno za odgovarajuu oblast.

2.10. Raspodela dobiti i unapreenje rada i razvoja

Odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzea uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Unapreenje rada i razvoja javnog preduzea zasniva se na dugoronom i srednjoronom planu rada i razvoja. Za svaku kalendarsku godinu javno preduzee donosi godinji program poslovanja. Godinji program poslovanja posebno prikazuje planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama, kriterijume za korienje sredstava za pomo, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju, kao i kriterijume za odreivanje zarade predsednika upravnog odbora i odreivanje naknade za rad predsednika nadzornog odbora i lanova upravnog i nadzornog odbora. Na planove i programe saglasnost daje Vlada Republike Srbije, na predlog nadlenog ministarstva.

15

2.11. Promena delatnosti, sedita i firme

Javno preduzee moe, pored delatnosti za ije je obavljanje osnovano, da obavlja i druge delatnosti uz saglasnost osnivaa. Promena sedita i firme javnog preduzea vri se uz saglasnost osnivaa, na nain utvren osnivakim aktom javnog preduzea.

2.12. Naknada za korienje dobara od opteg interesa

Javna preduzea, drugi oblici preduzea i preduzetnik, kada u obavljanju delatnosti od opteg interesa koriste dobra od opteg interesa, plaaju naknadu za korienje tih dobara u skladu sa zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa, odnosno zatita, unapreenje i korienje dobara od opteg interesa.

2.13. Ovlaenja osnivaa i obezbeivanje zatite opteg interesa

U sluaju poremeaja u poslovanju javnog preduzea i preduzea sa veinskim ueem dravnog kapitala, koje obavlja delatnost od opteg interesa, osniva moe preduzeti mere kojima e obezbediti uslove za nesmetano funkcionisanje preduzea i obavljanje delatnosti za koje je preduzee osnovano, osim ako je osnivakim aktom i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa drugaije odreeno, a naroito: 1) promenu unutranje organizacije javnog preduzea; 2) razreenje organa koje imenuje i imenovanje privremenih organa preduzea; 3) ogranienja prava pojedinih delova preduzea da istupaju u pravnom prometu sa treim licima; 4) ogranienje u pogledu prava raspolaganja pojedinim sredstvima u dravnoj svojini; 5) druge mere odreene zakonom kojim se ureuju uslovi i nain obavljanja delatnosti od opteg interesa i osnivakim aktom. Kad poremeaj u poslovanju javnog preduzea iji je osniva jedinica lokalne samouprave, odnosno autonomna pokrajina moe imati za posledicu ugroavanje ivota i zdravlja ljudi ili imovine, a nadleni organ osnivaa ne preduzme blagovremeno potrebne mere, te mere moe preduzeti Vlada Republike Srbije. Za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti osniva moe u javnom preduzeu i preduzeu sa veinskim ueem dravnog kapitala koje obavlja delatnost od opteg interesa, utvrditi organizaciju za izvravanje poslova od stratekog znaaja za Republiku.

16

Radi obezbeivanja zatite opteg interesa u javnom preduzeu, Vlada Republike Srbije, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine uz saglasnost Vlade Republike Srbije, kad Republika nije osniva, daje saglasnost na: 1) statut; 2) davanje garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih sredstava obezbeenja za poslove koji nisu iz okvira delatnosti od opteg interesa; 3) tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.), osim na odluku o cenama proizvoda i usluga koje su na saveznom nivou; 4) raspolaganje (pribavljanje i otuenje) imovinom preduzea vee vrednosti, koja je u neposrednoj funkciji obavljanja delatnosti od opteg interesa, utvrenom osnivakim aktom; 5) akt o optim uslovima za isporuku proizvoda i usluga; 6) ulaganje kapitala; 7) statusne promene; 8) akt o proceni vrednosti dravnog kapitala i iskazivanju tog kapitala u akcijama, kao i na program i odluku o svojinskoj transformaciji; 9) druge odluke, u skladu sa zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa i osnivakim aktom. Ostvarivanje opteg interesa u drugim oblicima preduzea koja obavljaju delatnost od opteg interesa za Republiku, odnosno za jedinicu lokalne samouprave ili autonomnu pokrajinu, obezbeuje se davanje saglasnosti Vlade Republike Srbije, odnosno nadlenog organa jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine uz saglasnost Vlade Republike Srbije na: 1) statut; 2) tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.) osim na odluku o cenama proizvoda i usluga koje su na saveznom nivou; 3) druge odluke u skladu sa zakonom kojim se ureuje obavljanje pojedine delatnosti od opteg interesa i ugovorom.

2.14. Ostvarivanje prava na trajk

U javnom preduzeu i drugim oblicima preduzea koji obavljaju delatnost od opteg interesa pravo na trajk zaposleni ostvaruju u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuju uslovi za organizovanje trajka, kolektivnim ugovorom i aktom osnivaa, odnosno poslodavca o minimumu procesa rada. U sluaju da se u javnom preduzeu, odnosno u drugom obliku preduzea koje obavlja delatnost od opteg interesa, ne obezbede uslovi za ostvarivanje minimuma procesa rada, ministarstvo nadleno za oblast u okviru koje je ta delatnost, preduzima neophodne mere, ako oceni da mogu nastupiti tetne posledice za ivot i zdravlje ljudi ili njihovu bezbednost i bezbednost imovine ili druge tetne neotklonjive posledice, i to: 1) uvoenje radne obaveze; 2) angaovanje radnika iz drugih tehniko-tehnolokih sistema i drugih radnika;

17

3) pokretanje postupka za utvrivanje odgovornosti direktora i predsednika i lanova upravnog odbora javnog preduzea.

Zakljuak
Iz ovde navedenog dolazimo do zakljuka da je preduzee bitan inilac jednog drutva i drave, njene stope razvoja i ekonomske jaine i stabilnosti. Po ugledu na razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u naoj dravi u vreme tranzicije i promena u drutvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzeima. Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude da usmere svoje sposobnosti na formiranje istih. Mislim da bi i drava morala da osmisli strategiju u podsticanju osnivanja i unapredenja malih i srednjih preduzea koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakicama i subvencijama da izade u susret pokretanju navedenih preduzea. Proces tranzicije koji se neminovno namee, na putu do konanog cilja, prole su mnoge zemlje sadanje lanice EU, pa otuda isti nije mimoiao ni Srbiju. Privreda Srbije je tokom decenija konstantno uruavana. Usled ratnih neprilika delimino ili totalno uniteni industrijski objekti uz gubitak trita, uslovili su drastian pad obima proizvodnje.U uslovima kada privreda Srbije samo delimino funkcionie, broj nezaposlenih se stalno uveava, standard graana u skladu sa kupovnom moi, naravno, ima tendenciju svakodnevnog opadanja. Reenje nagomilanih problema, treba traiti u oekivanju novih investicionih ulaganja od strane domaih i inostranih investitora. Uvoenjem sveeg kapitala u privredne tokove Srbije rezultiralo bi rastom industrijske proizvodnje, znaajnim smanjenjem broja nezaposlenih i jaanjem standarda graana. Eliminisanjem sive ekonomije i povratkom izgubljenog trita, savesnim i odgovornim poslovanjem, povratili bismo ranije godinama stican ugled u poslovnom svetu.

18

Literatura
Kisi S., Perovi-Jovanovi M. Ekonomika preduzea, principi i primena ( Beogradska poslovna kola- Visoka kola strukovnih studija, Beograd, 2010) Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa (". ", . 25/2000, 25/2002, 107/2005 108/2005 - .) Bogdanovi D., Ivanievi G. Osnovi ekonomije ( Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004) www.wikipedia.org www.scribd.com www.economist.com www.emagazin.co.yu

19