You are on page 1of 10

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Hajdu ija

Hajduija
dr Stevan Ignji
Hajduija je drutveno - ekonomska pojava koja se manifestuje u raznim oblicima. U vreme vekovnog otomanskog ropstva imala je oslobodilaki karakter, kasnije se kombinuje sa socijalnim buntom, nacionalnim otporom, drumskim razbojnitvom i pljakakom privredom. Tokom XIX veka, u doba razvoja kapitalizma, graanskog drutva i drave, hajduija se svodi na socijalni otpor grupa i pojedinaca. Ona je esto i izraz nezadovoljstva naroda protiv organa dravne vlasti. Nesigurno politiko stanje, nedostatak line i imovinske sigurnosti, suavanje a zatim likvidiranje seoske i kneinske samouprave, velike poreske obaveze, bile su osnova za hajduiju. Protest protiv drutveno - ekonomskog poretka podizat je iz silava. Pojedinci su s pukom u ruci odlazili u ume da dele pravdu. U hajduke su se odmetali ljudi raznih profesija, iz razliitih socijalnih grupa i slojeva, svi oni koje je graansko drutvo izbacilo iz koloseka ivota. Mnogi ljudi ili su u ume kako bi pobegli od sankcija za uinjeno krivino delo. Najzad, i uski politiki interesi i sebini lini razlozi, partajizam, rukovodili su pojedince da se odmeu u goru. Geografski uslovi u uikom kraju, retka naseljenost, razbacana sela meu brda i povijarce, umovit teren bez puteva, blizina granice, podesni su bili za hajduiju, kao i za jatakovanje. Vrletna mestnost olakava hajducima da mogu i po vie godina da se odre u hajduiji i da ih vlast ne uhvati. I mentalitet ljudi, formiran u uslovima patrijarhalnog ivota, objanjava ovu socijalnu pojavu. Jo dugo posle osloboenja, kae Jovan Cviji, Starovlaani su beali u ume i odmetali se u hajduke zbog nepravde. Izgleda da u starovlakim osobinama ima vie impulsa, vie temperamenta, nego u mnogim dinarskim krajevima. Slino misli i Milan . Milievi, koje je, poetkom ezdesetih godina prolog veka boravio u Uicu i na Zlatiboru; Ne moe ovek da pojmi onu lakost s kojom se ovde odmeu u hajduke. Ako se ko hoe da osveti kome, on se odmee u hajduke; ako se boji da mu stareina naloi kakvu policajnu katigu, on bei u hajduke; ako se prosi devojka, pa nee ona, ili joj rod neda, bei u hajduke, pa otmi i nju i prebegni u Bosnu, te se s njom venaj, gde tako ... Sklonost Uiana za odmetnitvom zapazio je sredinom XIX veka i Stojan Obradovi, lan Okrunog suda u Uicu: Najvei su im poroci to rado u ajduke odbegavaju, no kao hajduci tvrd i postojan predelni svoj karakter zadravaju. Ajdukovanje oni smatraju za najvee junatvo, upravljajui se obino po starim pesmama proslavljeni ajduka, pa zato i bivaju gordi i dre za nedostojno svoga junatva napadati svakoga, osobito sirotinju. Jo u vreme prvog srpskog ustanka poinje hajduija u uikoj i delovima granine sokolske nahije. Karaorev vojvoda Kara - Marko Vasi, zajedno sa Uice, 1849 pisarem Niiforom Ninkoviem, uhvatio je nedaleko do Izvetaj iz Uica o pojavi hajduka (Multisoft) Drine tada poznatog odmetnika Cavorinu. Petronije io
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Hajdu ija likvidirao je u uikoj Crnoj Gori hajduke koji su bili strah i trepet Jezdimira i Bou okovia. Mijailo Radovi, zlatiborski vojvoda, prima Karaorevo nareenje iz Topole da pootri mere predostronosti zbog pojave umski ljudi, nekoga Radojice i Vidoja iz Gorobilja. Hajduija onemoguava vlast u organizovanju uprave u osloboenim krajevima. O tome je je bilo govora na sastanku uikih vojvoda: Stanoja Starovlakog, Petronija ia, Nikole Karamarkovia i Mijaila Radovia. Odlueno je da se protiv hajduka preduzmu najstroije mere. U osloboenoj Srbiji kneza Miloa nastavlja se hajduija u okolini Uica. Nisu poznati motivi odmetanja ljudi u ume. Moe se sa sigurnou tvrditi da se pojedinci ne mire sa reimom, a bilo je i lica koja su u hajduiji videli sredstvo za pljaku i mogunost osvete. Godine 1817. knez Milo javlja Vasi Popoviu, stareini poeke nahije, da odmah krene u uiki kraj kako bi zajedno sa Jovanom Miiem i Jovanom Mitroviem - Demirom pomogao da se ajduija istrebljuje. Rujanski serdar nezadovoljan merama koje je preduzeo knez Nikola Novakovi, samouvereno alje izvetaj iz Rae knezu Milou: Ja bi smio, Gospodaru, svoj vrat poloiti, da bi ajduke ja povato, ili pobijo. Na teritoriji planinsih sela, izmeu Uica i Drine, hajdukovao je i Vui Kurlaga, rodom iz Stapara, raniji pogranini buljubaa. Osetio je socijalnu nepravdu vlasti, reio da se odmetne u umu i da se bori za pravdu. Knez sokolske nahije Sredoje Arsenijevi mobilie kmetove i narod, organizuje potere za Kurlagom i nekim hajdukom Ristiem 1824. godine. Vui Kurlaga predao se na veru Pavlu tulu. Knez Milo ga je pomilovao, a zatim je Kurlaga stupio u pandursku slubu. I sledeih godina nastavljena je, iako bezuspeno, akcija ienja odmetnika u uikoj nahiji. Kneevi i kmetovi sve vie mobiliu narod, pandure, graniare. Uz pomo jataka, njihove zamke veto izbegavaju Milovan Krsti, Ljubisav Tati, Lazar Crveni, oko Milivojevi i drugi hajduci. tavie, jedno vreme, do 1839. godine, oni ugroavaju saobraajnicu od Viegrada, preko arganskog prevoja za Uice. Nisu bili poteeni ni srpski putnici ni turski trgovci. Sa ovom odmetnikom druinom bio je povezan i kaluer Nikodim iz manastira Rae, rodom iz urovine u Morai. Prema izvetaju policijske vlasti, on je bradu obrijao, a obrve promenio. Raanski monah je u umi, zajedno sa drugovima napadao imunije seljake, a zasedu su postavljali i igumanu manastira Rae i kapetanu Gaju Vilotijeviu - Partiu. S prolea 1842. godine pronela se vest u okrugu uikom da su se odmetnuli u hajduke braa Jelisavii iz Zaovina Pavle i Stefan, kao i njihov otac Radovan, buljubaa granine karaule u Perucu na Drini. Oni su se kretali poznatim i utrtim hajdukim stazama, od Zaovina, Mokre Gore i Kremana do Bioske, Stapara, Volujca i Kadinjae. Imali su dobru obavetajnu slubu u selima, a i pojedini kmetovi su bili u vezi sa ovim odmetnicima. Hajduci Jelisavii napadaju predstavnike policijske vlasti, u Mokrogorskoj carinarnici ubili su Nastasa Cincara i opljakali robu uikih trgovaca. Ispred potera prebacivali su se iz sela u selo, varakaju se kojekuda; preko metana poruuju vlastima da se biti hoedu, sa onima koji njima pristupe. Posle dolaska na vlast Ustavobranitelja 1842. godine, dinastiki obrauni i smena uprave slabili su akciju policije protiv hajduka. U umu su se odmetnuli sa braom Jelisaviima Sima Maksimovi, Teodosije Marinkovi-Birdan, Borisav Stameni, Timotije Kojadinovi, Milovan Dragutinovi i drugi. Teite odmetnitva bilo je u selima na ograncima Tare i Povlena. Okruni naelnik u Uicu Miljco Trifunovi tokom 1844. godine odlazi vie puta u srez raanski i zajedno sa sreskim stareinom Neom oreviem rukovodi poterama za hajducima.
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Hajdu ija Iz izvetaja Sreskog naelstva iz Rogaice, 12. maja 1848. godine, saznaje se da su se predali vlastima hajduci Pavle i Stefan Jelisavi. Tom prilikom dali su obeanje da e miroviti i iveti. Meutim, ova predaja bila je taktike prirode, alarmantna vest iz Zaovina. Ponovo su panduri krenuli za ovim umskim ljudima. Stalno proganjani od vlasti, Jelisavii su preko Zlatibora i Lima pobegli u Crnu Goru, nali pribeite kod serdara Nikole Cerovia. Posle amnestije, Pavle Jelisavi je doao u Srbiju, iveo u Biosci i Uicu i doekao duboku starost.

Zaovine, oko 1842 Hajduk Pavle Jelisavi, rodom iz Zaovina, dugo se drao u umi i prkosio policijskim vlastima. (Multisoft)

Na predlog uikog Okrunog naelstva, 13. marta 1850. godine stupio je na snagu izvanredni zakon. Policijske vlasti dobile su vea ovlaenja, sa vie odgovornosti, mogli su i stroije kanjavati sva lica koja se suprotstavljaju vlastima. S druge strane, vea finansijska sredstva od poreza i prireza koriste se za raspisivanje ucena i dodeljivanje nagrade graanima koji pomau u likvidiranju hajduka. Jedna od mera za ouvanje reda i bezbednosti jeste deportovanje hajdukih i jatakih familija. Raseljene su porodice: Perie Dovijania iz Cerove, Antonija Vukievia iz Dajia, Milije Vakirevia iz Burae, Sime Varniia iz Dobroselice, Vasilija uria iz Zaovina itd. Meutim, i dalje je u uikom kraju vladala lina nesigurnost od hajduka. Ovu pojavu opravdava izvetaj okrunog naelnika od 15. februara 1860. godine: U okrugu ovom nije mogue ajdukovanje konano istrebiti; planinske vrleti, suva granica i tromea bosanska, ercegovaka i arbanaka nau granicu dovata, prirodni su sposob za ajdukovanje. U drugoj polovini XIX veka centar hajduije prenosi se na Zlatibor, teren oko Ivanjice, na itavo podruje oko Uvca i Lima. Pojedini odmetnici dolaze i do periferije Uica. Zato je Milan . Milievi rekao: Hajduci e skoro u podne odnositi robu iz uikih duana! Sreski naelnik u ajetini preti seljacima: Ili ete hajduke povatati, ili u vas ja raseliti. Upravnik carinarnice na Vasilinoj esmi uverava Ministarstvo finansija da su policijske vlasti slabe za borbu sa hajducima i ukazuje na potrebu angaovanja narodne vojske. Na kraju, skree panju na veliku materijalnu tetu koju imaju carinski organi zbog odmetanja ljudi u ume, posebno zbog razbojnikih prepada Lazara Guduria iz Zbojtice, Miloa Stojanovia, Jovana ubria, Alekse Vakirevia i Petra Dukia. U prolee 1862. preduzeta je velika potera za hajducima na Zlatiboru. Okruni pisar Milan Rajkovi
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Hajdu ija komandovao je narodnom vojskom, andarmima i pandurima. Tom prilikom je uhvaen jedino hajduk Vukoman iakovi iz Semegnjeva. Izmeu policije i hajduka Alekse Varniia, Stojana Barutdia i Alekse i Ilije Crnogoraca, vodila se prava borba u podnoju Tornika. S jedne i s druge strane puklo je do 1.000 puaka. Najveu hajduku druinu imao je Marinko Rakovi. Pre odlaska u umu, do 1861. godine, on je radio sa abadijskom radnjom. Nije se snaao u uslovima sve jaeg prodora kapitalistike privrede. Uhvaen u mree zelenakog kapitala, zapao je u sve vee dugove i materijalno propao. Marinko Rakovi nije mogao da podnese taj ekonomski pad. Otiao je u umu iz inata i prkosa, da se sveti malograanskoj sredini koja ga je odbacila i materijalno upropastila. Zajedno sa drugovima, kao hajduki harambaa, Rakovi se kretao najvie izmeu igote i Tornika, ispod Murtenice i pored granice, du reke Uvca. Prema slubenim izvetajima policijske vlasti najee je napadao imunije seljake, kmetove i trgovce. Krajem maja 1863, odmetnici su zapalili Stania kuu u Ljubanjama; godinu dana kasnije napali su iz zasede Milovana arapia iz Preseke, a ubrzo su zapaljene i stoarske kolibe Spasoja Krivokapia, kmeta sela Ravni. Obavetajce i potajnike vlasti Rakovi je ucenjivao. Na primer, Joksima Robu iz Vitlita, ucenio je sa 100 dukata, Branka Dumania sa 500 dukata, Aleksu Orlovia, trgovca iz Uica sa 300 dukata, Damjana Lazovia iz Ljubia sa 50 dukata. Okruni naelnik u Uicu Pavle elma organizovao je poteru za Marinkom Rakoviem. Poteru su materijalno pomogli uiki trgovci, koji su na zlatiborskim suvatima imali veliki broj stoke. itav poduhvat briljivo je pripremljen. Na zboru u ajetini, sprovedena je mobilizacija graana, naoruani su delovi narodne vojske drugoga poziva. U prolee, 1864. godine panduri i graniari su uli u trag hajduku Rakoviu u selu Ribnici. Dolo je do sukoba, u kome je ubijen pandur Spirodon Udovii. Neto kasnije Marinko se pojavio u Beloj Reci, zadanio je u kolibi Boje Dambasa. Policijski obavetajci Damjan Lazovi i Novak Lazovi obavestili su o tome Tomu Kukanjca, stareinu seoske ete narodne vojske, i Aleksu Smiljania, kmeta sela Ljubia. Ubrzo je potera stigla na lice mesta. Poela je borba s hajducima, najpre prepucavanjem, a zatim jataganima. Tomo Kukanjac je toliko odran bio, da se sa hajdukom Jovanom Rupom /Marinkovim drugom/, u kotac uvatio. Posle toga, narodni vojnici ivo napadnu na arambau Marinka i jo dva ajduka, i tu ih posle estoke borbe svu trojicu pobiju. Poto je likvidiran Marinko Rakovi, uiki kraj je kratko vreme bio miran od hajduka. Poetkom 1865. godine stigle su u Uice vesti o odmetanju u ume u ariljskom i moravikom srezu. U isto vreme iz Bosne su preli u okrug uiki ranije odbegli hajduci: Borisav iakovi, Milo Kuzelj i Janko Toi. Izveli su nekoliko akcija u selu Semegnjevu, pa opet preli Uvac. Povodom toga, uiko Okruno naelstvo izdalo je naredbu sreskim kapetanima da paljivo motre na kretanje moguim zlikovaca, a u sluaju da se pojave, da nastanu svim moguim sredstvima da se povataju ili pobiju. Posebnim kneevim reenjem proglaeno je vanredno stanje u graninim srezovima okruga uikog: zlatiborskom, ariljskom i moravikom, 27. maja 1866. godine. U isto vreme Ministarstvo unutranjih dela dalo je direktivu podreenim organima na terenu da osnivaju potajne ete. Raunalo se da e one dejstvovati efikasnije u obraunu s hajducima. U periodu od 1865. do 1872. godine hajdukovao je Nikola Jevevi, rodom iz Dubrave kod Ivanjice. On se nije mirio sa policijskom samovoljom i zloupotrebama vlasti. Neosnovano je osumnjien da je sudelovao u krai i paljevini. astoljublje njegovo bilo je toliko, da je reio da ne voli srpski narod, ve da ga ubija. Ubrzo je Nikola Jevevi postao harambaa hajduke ete koja je brojala i do dvadeset hajduka. U njoj su, pored ostalih, bili: Zarija Markovi iz Kruice, Jelesije i Petar Belevi iz Brusnika, Novica Milojevi iz Bele Reke, brat Nikolin Blagoje, Jovan Dudlovi
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Hajdu ija iz Sjenita, Risto Pantovi iz Mirosaljaca, oko Alempijevi i Veselin Savi iz Visoke i drugi. Ovi odmetnici krstare po celom okrugu uikom, ali se najvie zadravaju na Zlatiboru, Javoru i Goliji pored granice. Lokalne vlasti se ale na ravnodunost naroda prema hajducima, na veliki broj jataka, na nesavesnost pandura i podmitljivost graniara. U narodu se govorilo da je Nikola Jevevi ak bio i na dai u jednom selu ispod Javora. Tom prilikom je sa narodom pio i jeo, a upuivao je zdravice i nekim otmenijim licima. Ravnodunost stanovnika prema hajducima zapaa i okruni naelnik Stanoje Simi, zato u aktu sreskim kapetanima od 5.januara 1876. godine nareuje da se mogu saoravati kue podozrivih ljudi, onamo gde ih vlast opredeli. Meutim, ova mera nije imala uspeha. No, ako se ba i desi kakv sluaj da se ija kua saseli, opet se moe pouzdano rei da to nije hajduki jatak, ve neki siromaak. Posle ubistva kmeta sela Ojkovice Dobrosava onovia, okruna vlast je predloila, a Ministarstvo unutranjih dela usvojilo maja 1869. godine da se uceni Nikola Jeveve. Ni to, meutim, nije pomoglo. Oigledno je da je ovo zlo /hajduija/ ukorenjeno u samom narodu, kako se konstatuje u jednom slubenom izvetaju. Nije dokazano miljenje Okrunog naelstva u Uicu: Hajduci su nekim davali novce da plate porezu, pa i neke druge dugove, jednima su kupovali ovce, a drugima stoku za priplod, i svima gde god dou daju bakia i druge poklone, te stim zadobijaju prijateljstva i ljubav, a sa jatacima ili dele plen, ili im sve daju, te ih to dri. Prvi socijalistiki list u Srbiji Radenik donosi zanimljive vesti o hajdukom harambai Nikoli Jeveviu. Istie se da su uzroci hajduiji u okrugu uikom siromatvo, osveta, line svae, veoma nizak nivo prosvete i kulture. Oigledno je, prema miljenju dopisnika ovoga lista, da se ova drutvena pojava ne moe iskoreniti policijskim merama. Neophodno je unapreenje privrede, mateirjalnog blagostanja, povezivanje ovoga dela zapadne Srbije sa razvijenijim seditima zemlje, itd. Hajduka druina Nikole Jevevia postaje sve smelija, posebno u srezu moravikom. Nemona da likvidira odmetnitvo okruna vlast zahteva od Ministarstva unutranjih dela da se u okrugu povea broj pandura, da se izdvoje vea finansijska sredstva za ucene hajduka. Tokom 1871. godine i Narodna skuptina razmatra optu politiku situaciju u okrugu uikom. Potvrene su ranije preduzete mere o saoravanju sela u moravikom i zlatiborskom srezu. U prvi plan je ulo raseljavanje sela Opaljenika i Prilika. Hajduke glave Nikole i Blagoja Jevovia ucenjene su sa po 400 dukata, Mitra Milivojevia sa 300, a Zarije Markovia, Ikodina Savia i Novice Milivojevia sa po 200 dukata. Krajem 1871. godine poela je da slabi hajduka grupa Nikole Jevevia. Najpre je poginuo Mitar Milivojevi u Bresnoj kosi zatim je ubijen pod dramatinim okolnostima na Zlatiboru Ikodin Savi. Sredinom decembra uhvaen je odmetnik Jovan Dudlovi. Zarija Markovi i Novica Milivojevi pobegli su preko Uvca u Tursku. Meutim, granini buljubaa obavestio je na vreme tursku pograninu strau. Gonjeni hajkom, hajduci Markovi i Milivojevi ponovo su preli u Srbiju, sklonili se u Murtenicu na Murtenica, oko 1920 Zlatiboru, ali su tu uhvaeni u mree Razglednica policijskih zaseda. Poziv na predaju nisu (Narodni muzej - Uice) hteli da prihvate dok su imali baruta i
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Hajdu ija kremena. Kada je potera kidisala i zapalila kolibu Tome Kovaevia u selu Senitima, Zarija Markovi i Novica Milivojevi su odloili oruje. Uiko Okruno naelstvo je obaveteno od strane potajnika da se u srezu moravikom skrivaju hajduci Nikola i Blagoje Jevevi. Vlasti su mobilisale narodnu vojsku i prikupile sve sreske pandure. Hajduci su imali sklonite u peini Rilovakoj. Voa udarne grupe Mio Drakovi, uao je u peinu sa nadedom da e mu se hajduci doista predati. Sa njim je bio i pandur Svetislav Popovi. Harambaa Nikola Jevevi potegne iz pitolja, obrani u glavu Milovana Petkovia, a ovaj se sa usta peine otisne niz jedan kr, te se sav izrazbija. Prilikom proboja iz peine kroz obru potere ubijen je Blagoje Jevevi, a njegov brat Nikola, iako lake ranjen, uspeo je da pobegne. Meutim, krevit teren i dubok sneg oteavali su mu kretanje preko ogranaka Javora. S krajnjim naporom ovaj hadjuki harambaa preao je granicu na Javoru i predahnuo kod kue Miladina Basare. Potera ga je bidno pratila. Ubrzo su andarmi i panduri stigli na lice mesta. Posle krae borbe, predao se Nikola Jevevi.Ovo se sve svrilo dok jo Turci nisi bili doli, i onda su preveli /graniari/ Nikolu na nau stranu, stoji u jednom aktu uikog Okrunog naelstva. Suenje hajduku Nikoli Jeveviu i drugovima poelo je pred Okrunim sudom u Uicu sredinom juna 1872. godine i trajalo je nekoliko meseci. O njegovom toku i razmerama ostavio je zanimljive podatke Miladin Radovi, pekar i kafedija: On /Jevevi/ pokazao je oko 300 ljudi da su mu bili jataci. I svi su ti ljudi doterani u Uice u aps. Nisu mogli svi da stanu u zdanje apsane, nego su u vojnikom krugu razapeli atore, pa su tu za neko vreme bili, a uvao ih je jedna bataljon peadije. Mnogi optueni osueni su na dugogodinju robiju, a 350 je bijeno po pedeset udaraca. U broju osuenih na telesne kazne Radovi preteruje. Mihailo Smiljani, narodni poslanik, tvrdi da je na batinjanje osueno 90 lica. U sudskoj istrazi Nikola Jevevi je priznao mnoga krivina dela. Ukazao je da su mu jatakovali i neki ugledni domaini, pa i narodni poslanici Peria Vukoti i Mia Kovaevi. Za Miu Kovaevia iz Dobroselice pokaza da mu je pokato kupovao i izdavao barut, kremenje i drugo. Slian stav prema hajducima imao je i Luka Trebinjac, takoe raniji narodni poslanik. Karakteristino je Jevevievo kazivanje o sreskim kapetanima. Priznaje da su hajduci najvie strahovali od ariljskog kapetana Stojka, samo to on neznaae naina kako da nas goni, a i kmetovi su ga mnogo lagai. Po dranju moravikog kapetana ivojina, Jevevi je uveravao Okruni sud da je mogao hajdukovati sto godina. Na osnovu presude okrunog suda Nikola Jevevi je osuen na smrt zajedno sa Jovanom Dudloviem, Zarijom Markoviem i Novicom Milivojeviem. 27. jula 1872. godine. Nikola Jevevi mirno je sasluao presudu. Kad su ga zemaljski sudovi osudili na smrt, svojim dranjem i svojom razboritou uticao je na celu varo Uice, na celu okolinu. Tokom 1878. i 1879. godine u uikom okrugu deluju manje hajduke grupe na elu sa Miom Purijaeviem, Velisavom Dreliem iz Bele Reke, Stevanom Elebakom, Miloem vorkom i Milanom uljagiem - iakoviem iz Draglice. Pored lokalnog stanovnitva, u ume se odmeu i pojedine izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. U raspisu Okrunog naelstva sreskim kapetanima 1879. godine ukazuje se na nebudnost graniara, bez veeg proveravanja putaju pod zatitu naih zakona begunce iz Bosne. Vlasti energinim merama, uz pomo vojske, suzbijaju hajduke, meutim, sreski naelnici nemaju jedinstven stav o ovom pitanju, naroito kad se radi o interniranju hajdukih porodica, kao i o saoravanju sela. Najpoznatiji hajduk u ovom periodu bio je Milan iakovi. Pritisnut stalnim poterama, ucenama, pretnjama o interniranju porodice, on se predao vlastima 9. avgusta 1878. godine, zajedno sa Stevanom Elebakom i Vojislavom Dreliem. Odlukom prekog
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Hajdu ija suda osuen je na smrt. Ali iakoviu je polo za rukom da ponovo pobegne u umu. Hajdukovao je sve do 1880. godine u drutvu sa Milanom uroviem i Petrom Despiem. Posle formiranja politikih partija, radikalna opozicija je napala naprednjake zbog neuspeha u borbi protiv hajduije. U stvari je imala za cilj da demantuje vesti iz okruga uikog, koje je objavilo Videlo. Povodom napada hajduka na Nikolu Momilovia nedaleko od Uica, na Saria osoju, dopisnik radikalne Samouprave doviknuo je naprednjacima: Nije vajde, gospodo, kriti zlo, no treba priznati, pa se postarati za lek protiv toga zla! Hajduci Jovan i Stanko Soldatovi iz Lise kod Ivanjice unose nemir meu stanovnitvo i zabrinjavaju uiko Okruno naelstvo. Zato je policijska vlast preduzela vie potera protiv ovih odmetnika. Njihove glave ucenjene su najpre sa 400, a zatim sa 1.000 dukata. Kue Soldatovia u Lisi su zapaljene, a familije internirane u istonu Srbiju. U selu Dubravi u srezu moravikom, policijske potere su se estoko sukobile sa druinom odmetnika Soldatovia 1887. godine. Hajduci su poteru doekali iz puaka, te ubili na mrtvo Lazara Milovia iz Dubrave, a Savu Nikolia iz istog mesta obranili. Kasnije, prilikom jedne potere, poginuo je Stanko Soldatovi u selu Venanima, okrug beogradski. Nije dokazano tvrenje naprednjakog Videla prema kome je Jovan Soladtovi ubio naprednjaki orjentisane ljude. Navodno, prilikom ubistva kmeta Kotrae, Soldatovi je zapretio seljacima da e svako ovako proi ko se usudi da bude kmet naprednjaki. Zahvaljujui potajnim etama, vlast je uspela da uhvati Jovana Soldatovia u prolee 1887. godine. Jula iste godine poelo je suenje hajduku iz Lise pred Okrunim sudom u Uicu. Prema pisanju lokalnog Zlatibora, ovaj dogaaj izazvao je veliko interesovanje u javnosti. Gomila seljaka iz nahija rudnike, aanske i uike, skupila se pred zdanjem sudskim, a njima su prilazili i radoznali Uiani, varoani. Izjava Jovana Soldatovia pred veem Okrunog suda teko je optuivala policijski reim u Srbiji: Imam moda hiljadu jataka, a meu njima, i inovnika, i popova, i svakojakih. No, nijedan od njih nije uhapen. Nuda me je doterala ovde...Bralovi /sudski islednik/ mislei da dobije klasu, a oficiri jo po jednu zvezdicu, slomie mi ruku, pa sam morao da kaem da su ovi ljudi /oni koji su uhapeni/ moji jataci. Ali sad ovde pred sudom izjavljujem, da to nije istina, a za dokaz da sam muen u istranom zatvoru, evo moje ruke, koja je slomljena. Nijednoga jataka neu kazati, a evo moje glave, pa radite to znate. U toku sudskog procesa svi navodni jataci najduka Jovana Soldatovia, njih dvadeset dva, puteni su na slobodu. Na taj nain sud je potvrdio izjavu optuenika da se nijedan pravi jatak ne nalazi pred sudom. Hajduki harambaa Jovan Soldatovi osuen je na smrt. Sahranjen je povrh Uica, na hajdukom groblju. Vie od deset godina, od kraja 1877. do 1890. godine, hajdukuje u okrugu uikom Marinko Maksimovi-Josovac, rodom iz sela Gostinice. Njegov buran ivot u umi poinje odmah posle zavretka javorskog rata (1876-1878), kada ga je vlast oglasila za hajduka, prekida se zatim hapenjem 1878. godine, beanjem iz uikog zatvora, ponovnim robijanjem 1886. godine i novim odmetanjem. U hajdukoj druini zajedno sa Josovcem bili su: Ivan uri iz Cikota, Borisav i Tijosav Poznanovi iz Gostinice, Milun Jovii, Uro Didanovi, Nedeljko Bokovi, edo Gunjai i Todor Varnica iz Dobroselice. Ova grupa hajduka postaje sve smelija i bezobzirnija, napada imunije ljude, ali ne tedi ni siromane graane. Njihove akcije poinju u okrugu uikom, zatim se prenose i u valjevski i podrinski okrug. iroka mrea jataka pruala je hajducima blagovremena obavetenja o kretanju policijskih potera. U zvaninim dokumentima samo se registruju razbojniki napadi hajduka Josovca. Meutim, u narodnoj tradiciji preovlauje miljenje da je on pomogao sirotinju. Na trgovce nije nasrtao, govorei kako oni od naroda kupuju mal i u narod pare unose. Jednom
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Hajdu ija prilikom, na Bukovima, Josovac je presreo Mijaila Maslovaru, trgovca iz Ivanjice. Uzeo mu je samo 3 dukata. Slino je postupio i sa trgovcem Duiem na Zlatiboru. Navodno, od njega nije ni pare uzeo, samo ga je zamolio da iz Uica donese duvana i opanke. Nesumnjivo je utvreno da su Josovac, braa Poznanovi i drugi hajduci iz ove grupe napadali predstavnike likalne vlasti. Tijosav Poznanovi zlostavlja kmeta iz Kostojevia i ucenjuje Matu Popovia, predsednika optine u Skakavcima, a Borisav Poznanovi je izmeu 1. i 2. maja 1886. godine pljakao Pavla Popovia, svetenika u Dobrinji. Pop se uplai, pa punom snagom jurne na jednog /hajduka/, poupa se s njim i obali ga. Druga dvojica pritrae, razbie popu glavu pukama i onoga izbavie.

Karan, 1888 Pismo okrunog naelnika gde se tui Hajduk Josovac to ubija ljude u Tuku kod Karana. (Istorijski arhiv - Uice)

Naelstvo okruga uikog predoio je 4. marta 1887. godine da se hajduci Marinko Josovac i braa Poznanovii ucene sa po 100 dukata. Na predlog Ministarstva unutranjih dela, Dravni savet stavio je na raspoaganje posebna finansijska sredstva za ucene. Ujedno je skrenuta panja vlasti u Uicu da pronae sigurne ljude, koji e doi glavehajducima. Pritisnuta stalnim policijski poterama, Josoveva odmetnika grupa trpela je gubitke. Maja 1887. godine ubijen je Tijosav Poznanovi, a odmah zatim pohvatani su u srezu raanskom hajduci Ivan uri i Milan ujdovi. U toku 1887. i 1888. godine gorski car Marinko Josovac krstari u srezu crnogorskom, na putu od Uica ka Valjevu, a povremeno prelazi na Zlatibor i u okrug valjevski. Prema informacijama Videla, koja se moraju prihvatiti sa izvesnom rezervom, Josovac najee napada naprednjake. Posle dolaska radikala na vlast poetkom 1889. godine, Male novine objavljuju zanimljiv prilog Nikole Protia, trgovca: Razgovor sa Marinkom Josovcem. Navodno, Josovac osuuje radikale zbog poveanja poreza, policijskog terora i samovolje inovnika. Iz izvetaja okrunog naelnika u Uicu Petra Dragovia vidi se da su u okrugu osnovane vojne jedinice za borbu sa hajducima. Narodu je razdeljeno oruje iz dravnih magacina, a predsednici optina i seoski kmetovi su obavezani da organizuju potere. U selima
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Hajdu ija su obezbeeni poverljivi ljudi, koji su dobili zadatak da se kreu u okrugu kao radi svojih potreba, a u stvari da prikupljaju podatke o hajdukim bazama i njihovim jatacima. Ujedno naelnik Dragovi je objanjavao pojavu odmetnitva: to se pak u ovom okrugu mnoga zla dogaaju, uzrok je taj, to u ovom okrugu od vajkada ima ajduka, pa je narod zbog toga jako se iskrvario. Dalje, to je narod u ovom okrugu jako siromaan, jer za sada, oko 30.000 dinara samog poreza i prireza za prolu godinu imade neplaeno. Dakle, zbog siromanosti gotovo je prinuen da zla dela ini. U ovom okrugu ima dosta doseljenika iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, mesta gde su nauili na takav ivot, pie u aktu od 24. marta 1888. godine. Odlune mere vlasti suavale su kretanje hajduka. Odredi narodne vojske i andarma ulaze u trag manjoj odmetnikoj grupi, koja se odvojila od Marinka Josovca. U selu Gostinici pobijeni su hajduci Milun Jovii, Uro Didanovi i hajduica Anka Vrani, u Volujcu je pao u ruke vlastima Tole Ivanovi, a jula 1888. godine uhvaen je Borisav Poznanovi u kui Milana Stania, u Kremnima. Posle toga, poginuo je i hajduk Todor Stanimirovi u Krivoj Reci. Godine 1890. Marinko Josovac, zajedno sa Petronijem Vraniem i Dikom Ivanoviem, prelazi na podruje okruga valjevskog i abakog. Imao je smelosti da napadne na Koceljevo, iji je predsednik bio Janko Veselinovi. Vlasti su sumnjale da su hajduke prikrivali Milka Babovi, ena svetenika Mihaila Babovia, Petar Miovi iz Koceljeva i Simeun Milenkovi iz Bresnice. U narodu se ak govorilo da je i Janko Veselinovi odravao veze sa hajducima. Na dan 9. novembra 1890. godine u selu Planinici ispod Maljena je ubijen Marinko Maksimovi Josovac. Radikalne vlasti su smatrale za svoj veliki uspeh likvidiranje ovog hajduka. S druge strane, liberali i naprednjaci uporno su tvrdili da su radikali imali vezu sa hajducima. Srpska nezavisnost pie: Poginuo je umski car radikalski Marinko Josovac. Razbojniko velianstvo toga zlikovca i aremije, evo ve peta godina, javlja se uvek po saborima, pazarima, vaarima i po selima sa uzvikom: iveli radikali! Posle zavoenja linog reima kralja Aleksandra Obrenovia 1894. godine, hajduija se sve vie povezuje sa politikim prilikama i partijskim borbama. I sve ee ubistva i razbojnitva objanjavaju se ovom socijalnom pojavom. Dopisnik Socijal-demokrata iz Uica konstatuje : Dananja hajduija je plod politikog stanja u Srbiji.... Tereti i nameti pritisli su ovaj jadni narod. Najvei broj hajduka vlasti su oterale u umu. Naprednjaci tvrde na zborovima da radikali podravaju odmetnitvo, a mnogi se i sami u goru odmeu. Nasuprot tome, radikali najozbiljnije prihvataju ovo tumaenje i trude se da naprednjake razlozima ubede, kako su ove tvrdnje pogrene. Posle pada radikalne vlade, od maja 1894. godine, ponovo se javlja hajduija u okolini Uica, najvie na Zlatiboru. To je povod da radikali zaotre kritiku vlasti: U okrugu uikom hajduci se etaju, a okruni stareina ni mu kajeta, zato je udes hteo da ovaj neutralni reim postavi za sreske i okrune stareine u okrugu uikom sve same liberale, koji misle da e svoju stranku pomoi u zadobijanju prevlasti u kabinetu, time ako puste da hajduci vrljaju po okrugu. Dalje, radikali tvrde da meu hajducima ima i kmetova. Zato ne treba nikoga da iznenauje da potera ne moe hajducima u trag ui, da su hajduci usled slabe energije vlasti vrlo slobodni. Napad razbojnika na Mihaila Lijeskia u Dreniku, uglednog radikala u svojoj sredini, sreski naelnik Svetolik Badnjevac, okvalifikovao je kao montiranu stvar. Posle uviaja na licu mesta, a policija je smatrala da je to razbojnitvo udeeno i da je Lijeski u dosluhu s hajducima. Dugogodinjeg poslanika sreza zlatiborskog Mihaila Smiljania osumnjiile su vlasti kao hajdukog jataka. Zajedno sa sinom Dragomirom lien je slobode. Morao je u istranom okrunom zatvoru da dokazuje nevinost. Uhvaeni hajduk u srezu raanskom Vasa Cincarin, pod pritiskom policije oznaio je
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Hajdu ija radikalnog prvaka raanskog kraja Radisava Mitrovia za hajdukog jataka. Meutim, istraga nije mogla to da utvrdi, pa je Mitrovi puten na slobodu. Krajem prolog veka, hajduk Milan Brki iz Papratita, poslednji veliki gorski ajduk, javlja se u selima oko Poege. On je otiao u umu u jeku optinskih izbora i politike borbe za lokalnu vlast izmeu radikala i liberala 1894. godine. Dvadeset dvogodinji Milan Brki shvatio je da je optinska vlast nosilac socijalne nepravde, pa je iskalio revolt prema seoskom kmetu. Optuen je za pokuaj ubistva predstavnika vlasti i zatvoren u istrani zatvor sreskog naelstva u Poegi. Brki je uspeo da pobegne iz zatvora i da se odmetne u umu. Uskoro su mu se prikljuili hajduci: Ilija Pavlovi iz Papratita, Mitar Trifunovi, Sima Milinkovi iz Tometinog Polja, Vladisav Jovanovi, Blagoje Jevtovi iz Guglja i Dmitar Kolar iz Donje Dobrinje. lanovi hajduke druine Milana Brkia nisu birali rtve. Napadali su organe optinske vlasti, imunije seljake, trgovce, putnike i pojedine lanove Liberalne stranke. Pri tome su ispoljavali veliku brutalnost, koja je ponekad prelazila u sadizam. Veliki je broj krivinih dela ovih odmetnika. Sredinom juna u selu Papratitu opljakan je Kosta Mili. U Ljuticama je izvreno razbojnitvo u kui Vojka Timotijevia, koji je ucenjen sa 270 dukata. U prolee 1895. godine druina Milana Brkia napala je na kafanu u Dukovcima. Tom prilikom ubijen je predsednik optine Uro Filipovi. Sledea hajduka rtva bio je Joksim Joksimovi iz Gorobilja. Zajendo sa drugovima, Milan Brki je ubio Milana Backovia, uitelja u Moravcima kod Ljiga. Zloin je pripremljen u Maljenu, u kui jataka Vlajka Simovia iz Tometinog Polja i Matije Vukovia iz Ljutica. Prema nedokazanom tvrenju policije, organizatori ovog krivinog dela bili su radikalni prvaci Ranko Tajsi iz Dragaeva i ivko Maloparac iz Dobrinje. Novembra 1896. godine ubijen je kmet sela Zdravii Nedeljko Matijevi kada se uvee vraao kui iz optinske sudnice. Mnogi su smatrali da je to politiko ubistvo, a vlasti su dale zvaninu izjavu da je po sredi lina osveta. Naelnik okruga uikog Svetozar Magdaleni, naprednjaki subaa dobio je puno ovlaenje od Ministarstva unutranjih dela da u borbi protiv hajduka angauje sve raspoloive snage, i policiju i regularne vojne jedinice. U maljenskim i dobriljskim selima vlasti rue kue, staje, kolibe. Narod ostaje bez krova po cii zimi. andarmi i potajnici brvana i aovke cepaju, eramidu lupaju, a slamu i krovinu pale, te tako izgleda prava ratna pusto . Poelo je i masovno deportovanje stanovnitva sa Zlatibora i iz okoline Poege i Uica u istone krajeve Srbije. Primenom veoma otrih sankcija na osnovu novoga Zakona o hajduiji, vlasti su uspele da likvidiraju hajduke. Meu uhvaenim odmetnicima naao se i uveni hajduk Milan Brki, kome je uskoro poelo suenje pred Okrunim sudom u aku. Krajem XIX veka u okrugu uikom nestaje hajduije kao drutvene pojave. Treba istai, meutim, da osnovni uzroci odmetnitva nisu bili uklonjeni. Narod je i dalje bio nezadovoljan, oseao je policijski pritisak i birokratsku samovolju inovnika. Vlasti su stajale prema narodu kao ugnjetai, a drava poznata samo kao porezdija.

multisoft.rs

10