FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE Novi Sad -Master studije u poslovno civilnoj bezbednosti-

Predmet -TerorizamPrema nastavnom planu i programu, nastava se izvodi 20 asova, po knjizi, Prof.dr. Dragana Simeunovia -TERORIZAM- Pravni fakultet,
Beograd, 2009.

Obavezna literatura:
1. Dragan Simeunovi, Terorizam, ira literatura: 1. Radovan Jovi, Andreja Savi, Bioterorizam, Institut za politike studije, Beograd, 2004. 2. Radovan Jovi, Andreja Savi, Droge i terorizam, Fakultet za poslovni menadment, Bar, 2007. 3. Vojin Dimitrijevi, Terorizam, Radnika tanpa, beograd, 1982. 4. Radoslav Gainovi, Terorizam, Draslar, Beograd, 2007. 5. Dragan Jovaevi, Mile Raki, Terorizam, Institut za politike studije, beograd, 2007. 6. Ljubo Pejanovi, Terorizam i protivteroristika dejstva, VIZ, Beograd, 2003. 7. Ljubo Pejanovi, Milorad Bejatovi, Avioterorizam, Ekonomi, Novi Sad, 2009. Doc. dr Ljubo Pejanovi

I. DEFINISANJE TERORIZMA
I.1.

Razlozi nepostojanosti definicije o terorizmu

- Do danas je prijavljen i izvren pokuaj preko 330 zvaninih definicija terorizma, - Do 2009. napisano je 5.340.000 stranica sa nazivom, pojmom i definicijom trorizma, - A jo uvek ne postoji prihvaena definicija terorizma, - Zato ?, - Terorizam je vrlo sloen drutveni problem i koji zahteva opseno i precizno njegovo istraivanje, - Definiciju uslovljava to potpunije i kvalifikovanije nauno objanjenja, kojih jo uvek postoji vrlo malo, - Incidentom i napadom na SAD 2001 privukli su veliku panju medija, sveta politike, istraivaa, kao i bezbednosnih subjekata, a time i razmatranja ovog fenomana,
- Nepoznavanje metodologije istraivanja ovog svetskog fenomena, - Povrno gledanje i posmatranje ovog fenomena, - to je za jedne terorizam, za druge to nije terorizam,

- Dominatnost politike drave na utrb nauke, i time nauka nije samostalna na ovom planu , - Reenja su mogia iskljuivo voljom politike, - Politika pojedinih drava ukazuje da je prvi svatski rat bio neizbean, - Atentat na Franca ferdinanda je navodno bio povod za prvi svetski rat, - Gavrilo princim niti je eleo niti je predpostavljao da e njegov akt biti povod za svetski rat, - Da li je to povod ? NE ! (komitet 300), - Taj rat se nije mogao spreiti politikom mnogih drava u svatu, - Upozorenje o teroristikom napadu na SAD, - Nauka se nije pozabavila ovim pretnjama, - Zat ? - to nije vano dravi nije ni nauci! - Zato ga nije lako definisati: - Radi se o veoma sloenom proplemu i razvojnoj pojavi sa mnotvom pojavnih oblika, - to je u terorizmu zajedniko za pogled je skriveno. - Visoki stepen sloenosti i promenjljivosti, - Pojave nisu jednako sloene niti su jednako promeljive, - Prema metodolokim standardima, pre definisanja moraju se sagledati svi inioci koji utiu na terorizam i oceniti meusobne relacije pojmovnih sadraja, - Postoji mnogo problema o prestavi terorizma, - Ne postojanje volje kod pojedinih drava za definisanjem ovog fenomena, zbog njihovog interesa,

- Definisanje terorizma kao celokupne pojave se esto zamenjuje definisanjem samo metoda ili samo ciljeva terorista, - Kako doi do jedinstvene definicije terorizma, - USLOV - 1. Terorizam kao svetski fenomen e biti siguran pratilac nasilja u 21 veku, - 2. Osloboenja politikih interesa u vezi terorizma, od strane ekonomsko razvijenih drava, - 3. Ne meanje pojmova terorizma sa oblicima politikog nasilja, kao to je sluaj to sada.

1.2. Razlikovanje terorizma od od srodnih oblika nasilja - Neupuene u fenomologiju nasilja, zbunjuje to to postoji mnogo oblika politikog nasilja, kako osnovnih tako i sloenih, to neke osnovne oblike politikog nasilja smatraju terorizmom, - Drugi sloene oblike politikog nasilja podrazumevaju terorizmom, a radi se o istoj pojavi, - neki namerno neki nenamerno meaju i zamenjivaju pojmove terorizma i politikog nasilja,
-

- U nekim sistemima borba protiv terorizma koji su bili, a i sad su ugroeni terorizmom, doprineli su da terorizam danas, a verovatno i u boudue bude runo-atraktivna re, - esto neprimerno potezanje ovom reju, a pre svega u medijima, i politikim ocenama, pod nazivom terorizam prestavljaju i mnoge druge oblike propagadne manipulacije, - Primer tome je kad se jedan narod ili religija nazove teroristikim, - Prvo, u veini se to ini da bi se privukla panja korisnika tog medija, ne ulazei u posledice te manipulacije, - Drugo, meanje pojmovnog reenja terorizma sa srodnim oblicima politikog nasilja, lei u nerazlikovanju terorizma, kao sloenog oblika politikog nasilja, od drugih osnovnih oblika politikog nasilja, - Tree, uzrok navedenom je nepoznavanje fenomena i sutine postojanja terorizma, - etvrto, kad se jedan pojam naziva razliitim terminima, to izaziva konfuziju kod drugih,

- Kad se ovo prevazie doi e do definisanja terorizma i drugog politikog nasilja. - 1.3. razlikovanje terorizma od terora Terorisanje, je sistematsko, proizvoljno i ciljno injenje nasilja nad uslovno istim objektom koje nije obaveznouzorkovano razlogom njegove krivice, ve je to izraz slobodnog izbora, Terorisanje, ne mora imati politiku dimenziju, kao to teror moe postojati van politike, tj gd postoji neka vlast, Terorisanje, u patrijahalnoj porodici takoe moe postojati, otac ima svu vlast i un moe terorisati sve ukuane, Teror, moe biti oblik intezivnog i zastraujueg nasilja, a koji sprovodi neko ko ima dominaciju, Teror, moe sprovoditi onaj ko ima vlast i ko koristi nadmone pozicije, a to znai da je teror nasilje neije vlasti,

Teror, je organizovani, planski i ciljno izvrenje straha kod irokih razmera, da bi se postigli odgovarajui i eljeni ciljevi, Teror, ja najee ispoljen u obliku razliitih vidova represije, nad stvarnim i moguim, pa i predpostavljenim protivnicima vlasti, Nerazlikovanje terora od terorizma, I teror i terorizam su oruje manjine, a rtve su im najee neduna lica i oba tee izazivanju straha, ne kod rtve ve straha rtvom kod drutvenih grupa kojima rtva pripada, I teror i terorizam imaju dvostruke mete - rtva nad kojom se vri nasilje, - i onima kojima je poruka namenjena, Oni koji ine teror sa pozicije vlasti uvek to ine u ime nakakvog velikog drutvenog napretka Teroristi uvek ine nasilje u ime neeg velikog i dobrog po veinu Prvo proklomaoavnje terora desilo se u francuskoj revoluciji 1773 kad su svoj teror nazvali terorom i to sa ponosom i prvi su koji su zagovarali terorizam poput Bakunjina,

A Prvi koji su odista bili teroristi, bili su ruski narodnjaci koristei ovaj izraz javno oznaavajui svoje delo, Danas ni oni koji sprovode teror niti oni koji su terorist ne nazivaju sebe tim imenom, Ovo ukazuje da teror i terorizam imaju dosta zajednikog i slinog, Ono to ih u praksi razdvaja je upravo pozicija vlasti, odnosno njeno imanje ili nemanje, Teror sprovodi onaj ko ima vlast, Terorizmom se slue oni koji ele da unite neku ili neiju vlast, Teroristi su u veini plaenici onoga ko organizuje teror i terorizam, Teror u naee se sprovodi sa pozicije moi da bih se ouvala vlast, i on je uvek nasilje vlasti, dok je terorizam nasilje protiv neke ili neije vlasti, - Teror nije uvek oznaka za svako nasilje vlasti, ve samo za strahovladu, tako - Terorizam nije uvek prisutan u savremenom drutvu samo kao oblik nasilja, protiv

demokratske vlasti, ve je mogu kao vid subvezivnog delovanja protiv svake vlasti pa i nedemokratske i totalitarne vlasti,
-

- Razlika; Teror koji sprovodi vlast je uvek legalno nasilje, dok teror koji vode teroristi je uvek nelegalno nasilje, - Kad je u pitanju legitimnost: - Teror koji vodi vlast ona donosi zakone i uvek je zakonit, dok je terorizam uvek nezakonit jer teroristi to ne mogu ozakoniti, - Vojska i policija, mogu initi teror u ime vlasti, ili za raun postojee vlasti, - Terorizam se razlikuje od terora onoliko koliko ga imitira, kad ga nebih imitiro i stekao njegove odlike terorizam bi bio teror. - Da bih terorizam postao teror teroristiki organizacije ili pokreti bi morale prerasti u poredak. Da je to mogue primer: 17. mart, 2004, kad je nasilje albanskih separatista preraslo u nasilje vlasti to znai terora. - Razliku ine i pojedini jezici,

- naprimer u nemakom jeziku: se ini razlika izmeu terora i nasilja vlasti i terorizma kao oblik nasilja protiv vlasti,
-

- Anglosaksonskom jeziku: strahovlada tj teror naziva dravnim terorizmom, gde se gubi razlika od druge vrsta terorizma koji vode grupe ili organizacije, - Zajedniko terorizma i gerile je u tome to su oba oblik nasilja sa neregularnim metodama borbe, - Gerila, je forma politikog delovanja malih i mobilnih ilegalnih grupa, koje pretenduju na zastupanju naroda i nalaze uporite u njemu, vrei nasilje protiv vlasti, - Razlika gerilaca i terorista posmatra se u metodama borbe, - Gerila je dobrim delom vojnog karaktera sluei se taktikom specijalnih jedinica u nameri vojniki da pobedi neprijatelja,

- Teroristi izvodei atentate, podmetajui bombe, otimajui ljude i sredstva izbegavaju borbu sa vojnim snagama, nanose strah i paniku, - Kod terorista strategija je komuniciranje pretnjom i nanoenjem straha motiviui druge da im se prikljue, - Gerilci tee da osvoje prostor, a teroristi ele okupirati umove da ih zaposednu strahom i svojim idejama, - Gerilci tee osvajanju geogravskog prostora, - Teroristi tee osvajanju prostora u medijima, - Gerilci se razlikuju od terorista i to tee da uspostave personalnu vlast, na osvojenoj teritoriji, - Teroristi naruito oni koji su ideoloki i religijski motivisani, ne tee linom osvajanju vlasti kao primarnom cilju,

2. TERORIZAM KAO JEDINSTVENA DRUTVENA I POLITIKA POJAVA -Terorizam je izrazito politika pojava i on uvek nastaje sa politikim namerama, - Ukoliko ne postoji politiki cilj ne mee se govoriti o terorizmu, - Terorizam uvek prestavlja borbu protiv neke ili neije politike, tj politike vlasti, - Politika dimenzija teroristikog ina je ono to ga ne samo najvie odvaja od obinog kriminalnog akta, - Terorizam je sredstvo politike to naravno ne zanai da terorizam ne spada u kriminalne akte, - Terorizam zbog svoje kriminalne prirode, ima osnov u nazivu kriminalni, a kriminalni terorizam je predmet pravnih i politikih nauka, - Nepolitikog terorizma nama, a nepolitiko moe biti samo terorisanje, ali ne i terorizam, -Izraz religijski terorizam jednako nije dobar kao ni politiki terorizam, jer sugerie da neka religija, prestavlja tlo terorizma,

- Religija terorizma najvie slui za duhovno ojaanje lanova teroristikih organizacija, a posebno onih koje su predodreene za samoubilake akcije, - Vie od polovine izvrenih samoubilakih akcija su na svetu izvreni su iz svetovnih, a ne iz religijskih motiva, - Terorizam se uvek odvija u nekom odreenom vremenu i prostoru i uvek je rukovoen nekim ciljevima i moe biti razliitog inteziteta i sadraja i biti rasporstanjen u veem ili manjem obimu, - Nasilje je uvek vano i trajno svojstvo terorizma, a njegova bit ga potpuno transponuje u svoj oblik potiskujui ostala svojstva terorizma kao drutvenog fenomena, - Nasilje je jedno od onih svojstava terorizma ijim gubljenjem bi on prestao da bude terorizam, - Terorizam je uvek sloeni oblik politikog nasilja, ija sloenost znatno doprinosi njegovim dimenzijama,

- Sloeni oblici politikog nasilja nisu prosta celina vie osnovnih u koje spadaju: - pretnja silom, - prinuda, - pritisak, - psihofizika zlostavljanja, - politiko ubistvo, - Atentat, - sabotaa, - Sloeni oblik meuzavisnosti, dinaminosti, su esto protivrean spoj, ako nema te vrste nasilja nema ni terorizma, 2.1. Akteri u terorizmu Akteri terorizma ili subjekti, najee su grupe ili organizacije. - Akteri terorizma mogu biti i dravne institucije u ulozi organizatora ili izvrioca teroristikog akta, naruito onda kad to delo ele da prepiu drugim, Ti akti po nekim definicijama se nazivaju dravnim terorizmom, Primeri:

- atentat na predstavnika vlasti moe izvesti obavetajna ili tajna policija, - Raketiranje civilnog aviona sa broda, kopna ili vazduha, mogu izvesti oruane snage, 2.2. Metodi i sredstva - Metodi i sredstva kojima se teroristi slue su zastraujui, - zastraivanje nasiljem je permanentna pretnja, to je samo jedan od kljunih manifestacija imitiranjem strahovlade, - Imitiranje strahovlade injenjem terora je ujedno i glavni metod terorizma, - Imitiranje terora kao sredstvo strahovlade se ogleda na planu upotrebe nametanja straha, - terorizam zastraujem vlasti preko podanika koriste kao rtvi svojih napada, - teroristi primenjuju strah kao sredstvo politike najbolje odrava na donjoj granici svoje funkcionalnosti, - Zastraivanje se postie na dva naina, kao to mogu biti: - prvo, estinom nasilja,

- drugo, mogunost njegovog iznenadnog ponavljanja, sa malom ansom da se ovo nasilje predvidi i izbegne, - Fanatizam, je tipian religijski i etnonacionalistiki terorizam, veoma utie na stav terorista, da su ne samo potencijalni ve i stvarni krivci svi koji pripadaju nekoj religijskoj, etnikoj ili rasnoj grupi. Pa i civilizaciji, Primar: ponaanje pripadnika Alkaide, Ire, OVK i dr. 3. DEFINICIJA TERORIZMA - Naune definicije moraju posedovati potrebne elemente i da su celovite, kao to su: - moraju biti ukljuenie bitne odredbe terorizma, i odvojiti krucijalne od nekrucijalnih svojstva,
1. stalna i nuna svojstva, 2. jedinstvene pojave 3. veze izmeu svih svojstava, 4. strukturu, 5. da je definicija kratka

1. Pod izrazom dravni terorizam smatra se , oznaavaju se teroristiki akti iza koji stoji neka drava, 2. naziv za Meunarodni terorizam podrazumevaju se teroristiki akti usmereni na vie drava. ili da planovi deroristikih organizacija prevazilaze granice jedne drave.

4. KLASIFIKACIJE TERORIZMA
4.1. Klasifikacija prema programsko-ciljnoj orjentaciji a) Ideoloki motivisane - Leviarski terorizam, (ETA i IRA) - Desniarski terorizam, (Ustake) - Separatistiki terorizam, - verski terorizam, - terorizam sekti, - Fundirani terorizam velikih religija. b) Klasifikacijaprema sredstvima i metodama - klasini (konvencionalni) terorizam - biohemijski terorizsm - nuklearni terorizam, c) Klasifikacija prema metodama - klasini (konvencionalni) terorizam - samoubilaki terorizam

- sajber terorizam - narko-terorizam d) Klasifikacija prema tipu aktera-subjekata terorizma - individualni terorizam - terorizam ilegalnih grupa-organizacija - institucionalni terorizam

ISTORIJAT TERORIZMA

Pre nae ere

- 51.godine Hiparh tiranin Atine, ubijen je od harmodija i Aristogeitona, - 370 Jason tiranin Fere ubijen je jer je teio hegemoniji Grke, - 353 Dion tiranin Sirakuze, ubijen od svojih najbliih, jer je bio kriv za smrt svog predhodnika,

- 337 Artakserkses III kralj Persije otrovao ga je Bagoas koji je uklonio i njegovog sina naslednika Arsesa, - 336. Filip Makedonski po nagovoru njegove ene Olimpije ubio ga je telohranitelj Pausanije, - Osvajanjima Aleksandra Makedonskog 332140 pre n.e. - 330. darije III persijski kralj nakon poraza od Aleksandra Makedonskog ubijen je od prestolonaslednika Besosa, - 316Olimpija majka Aleksandra Makedonskog, poslije njegove smrti pobila pola svoje porodice da bih dola na vlast, nakon ega je i sama ubijena, - 129.Scipion Afrikanac rimski kunzul pobednik u bici za Kartaginu, postao je rtva rimskih zaverenikih borbi,

- 125. Tiberije Semponije Grah rimski dravnik ubijen iz politikih motiva i sa 300 pristalica baen u Tibar, - 72. Seritorije rimski vojskovoa ubijen od zamenika Resperene, - 52. Klaudije starorimski demagog batinan do smrti, - 48. Pompej protivnik Cezara ubijen u Egiptu, - 44. Cezar rimski vojskovoa i konzul ubijen od zaverenika republikanaca Bruta, Kasijar i drugih, - 43. Ciceron, ubijen na imanju kod Forije po nalogu Marka Atonija,

Naa ili nova era

- 37. Tiberije rimski car ubijen od zapovednika pretorijanske garde,

- 41. Kaligula rimski car ubio ga pretorijanac Kasije Herea, - 54. Klaudije rimski car otrovan gljivama nalogom njegove III ene Agripine Neronove majke,

1. ZILOTI
U novijoj literaturi je zabeleeno: - re teror i terorizam potie od latinske rei terror, jo iz francuske revolucije, - a, prvi teroristi su bili pripadnici sekte ziloti ili zeloti - ova re potie od grke rei zelotes to znai suparnika ili pobornika, a pre rimljana Judejom su vladali Grci, - ova re nala je svoje znaenje i kod jevreja, to znai borac za slobodu, - ziloti, farseji su inili jezgro ustanika za osloboenje od Grke - borbu protiv Grke vodili su od 66-73. goine n.e za vreme Neronove vladavine, a ustanak je zapoet u Judeji, - nasilne akcije Ziloti nastala je kao reakcija na teror rimskih vlasti,

2. TAGI
- re Tag (thug) na indijskom jeziku ima znaenje opasan varalica i ubica, - Tagi su hinduistika sekta iz VII veka n.e, - Oni su bili konbinacija verskeih fanatika i drumskih razbojnika, koji su rtve masakrirali i inili uase, - Glavno zanimanje Taga je drumsko razbojnitvo, - Samo njihovo pominjanje je izazivalo paniku kod naroda, - Ubijane rtve su ritualno raskomadali i unakazivali, - U redove Tagi su pristizali i muslimani, zbog sticanja velike koliine novca pljakom, - Voa Taga Feringheea uhapen je 1831. tokom izvrenja zloina ubistvom 100 mukaraca i 5 ena, od strane britanaca koji su imali uticaj u Indiji u to doba, - kraj 19 veka je i kraj Taga masovnim hapenjem - Veina lanova sekte Tagi je poreklom iz persijskog plemena Sagariti, kojima je glavno oruje bila kratki bode i oma od koe, - U Indiju su stigli u 8 veku za vreme muslimanske ekspanzije.

- 1290 veina tj oko 1000 je bila uhapena u Delhiju, ali su putani da bi ponovo terorisali u Bengaliu, - U 16 veku vladar Akbar zatvorio je 500 Taga - Tagi nisu bili politiki motivisani ve kao specifina sekta koja prinosi rtvu svojoj boginji Kali, - Tagi su u stvari versko-kriminalna, a ne politika skupina, sa teroristikim oblicima nasilja nad putnicima-rtvama,

3. ASASINI
- verska muslimanska sekta, kao itski ogranak Ismalita koja egistira od polovine 8 veka u arapskom svetu, - krajem 11 veka je osmislio verski uitelj Hasan Ibin Sabah (1034-1124), - po svojim metodama delovanja nazvan je Asasini,

- Nizari je bila etnika grupacija bila je i neka vreta plemenske religije, - Na engleskom i francuskom jeziku assassin podrazumeva atentator, pomaga u ubistvu iz zasede, muki i sl. - Ubistva su vrili kao uivaoci haia, koji se javlja 1000-e godina na prostoru Irana, tj nekadanje Persije, - Hassan je stvarao sektu koju je ujedno smatrao i vojnom organizacijom, - 1890 na planini na severozapadu Irana sagradio je utvrenje koje je dobro uvano, pristup su imali samo lanovi njegove sekte, - Svoju surovost Hasan pokazivao je ienjem sekte od razliitih miljenja, - Da bih dokazao svoje opredeljenje ubio je svoja dva sina kao primer drugima,

- Sekta je imala obeleje i narko-sekta, a novoprimljenim lanovima odmah u vino su dolivali i drogu, - I ova sekta klasino nema obeleje politikog terorizma iako su njene aktivnosti imale za cilj zastraivanja i vrena su mnogobrojna ubistva.

4. NASTANAK TERORIZMA
- Kao pojava nastao je poslije francuske revolucije, a idejna veza sa levim krilom koja je 1848 potresla francusku, a i mnoge druge zemlje, - Po njenom neuspeku, nastaje prvi bombaki napad i atentat francuskih revolucionara, i sve to jo uvek ne potvruje pravi terorizam, - Tome su nedostajale razraene ideje, oganizacija politiki motivi i slino,

ANARHIZAM - je prvo idoloko tlo terorizma, - Mihail Bakunjin je vido u nasilju nuni istrumet ostvarenja revolucije, - U jednom periodu bakunjin se opredeljuje za nasilje bar kao generalno sredstvo revolucije i to kao sredstvo dezintegracije, razaranjem starog drutva, - Kopotkin, ne vidi u nasilju put ostvarenja revolucije, za njega je revolucija pre svega narodni pokret 5. NASTANAK PRVIH TERORISTIKIH ORGANIZACIJA - prva prava teroristika organizacija Narodna Volja nastala je 1878. u Rusiji za vreme vladaviine cara Romanova II - prvi njihov teroristiki akt desio se 1.3. 1881 ubistvom cara je upravo Aleksandar II, - njegov sin Aleksandar Romanov dolaskom na vlast je osvetio oca, ubio je nekoliko stotina lanova i simpatizera Narodne volje, - lan rukovodstva Narodne volje Sofija perovskaja, lino je uestvovala u atentatu

ki gradonaelnikqa petrovgrada lino je obeena, - Narodna volja je prestala da postoji 1883. - est godina kasnije nova genaracija terorista naslednici Narodne volje je pokuala atentat na Aleksandra III Romanova bezuspeno, meu obeenim je bio i Lenjinov stariji brat Aleksandar, - Narodna volja je bila leviarske orjentacije, njihovi planovi su bili postizanje ravnopravnosti i jednakosti, 6. RAZVOJ TERORIZMA U 20 VEKU - krajem 19 i poetkom 20 veka je vreme razvoja revolucionarnog i nacionalistikog terorizma, 1. teroristika organizacija IRA - jedna od prvih etnoseparatistikoh organizacija je IRA, - 2. Ubrzo se formira VMRO (Vntrena makedonska revolucionarna organizacija) nastala kao nacionalistika do probugarske teroristike organizacije,

- Tokom dvadesetih i tridesetih godina 20 veka VMRO ispoljava intezivnu antijugoslovensku i antisrpsku teroristiku aktivnost, - lan VMRO Vlada georgijev izvrava atentat na kralja Aleksandra u Marselju, - Da je bila surova teroristika organiozacija VMRO dokazuje ubistvom preko 200 jugoslovenskih zvaninika, - U isto vreme nastaju i ustake teroristike organizacije uz podrku Italije, Maarske i saradnjom sa VMRO, - Poetak njihovih aktivnosti oglaavaju se ubistvom jugoslovenskog monaha, po stvaranju marijonetske drave Hrvatske 1941, kad ustae poinju vriti i teror, ubistvom stitine hiljada ljudi srpske jevrejske i romske nacionalnosti u hrvatskim logorima, - 3. Jermenska teroristika organizacija ASALA

- Svoje aktivnosti zapoinju ubistvom veeg broja turskih zvaninika, ime su izazvali kontra terorizam

stradanjem jermenskog naroda od turske, Izmeu dva svetska rata, terorizam je u porstu kako leviarski tako i desniarski, Komunistika partija Jugoslavije u to vreme pribegava terorizmu ubistvom ministra Milorada Drakovia, atentatom Alije Alijagia, U to vreme organizuju se u teroristike organizacije i albanci na Kosovu i Metohiji, Staljinistiki reim u Rusiji je takoe pribegao teroristikim aktivnostima, Posle drugog svetskog rata, komunistike vlasti u Evropi pribegavaju teroru i terorizmu, Krajem dvadesetog veka pojavljuje se nova vrsta islamistikog terorizma,

- Islamistiki terorizam dolazi do izraaja pre svega preko sajber i samoubilakog terorizma,

7. SAVREMENI TERORIZAM dvadeseti vek

A) OTMICA VAZDUHOPLOVA - Prva otmica 1920 iz kriminalnih motiva - Druga otmica 21.01.1931. iz politikih pobuda - Ukupno 1192 otmice - Uspenih 1013 - Neuspenih 179 - Poginulo 3049 lica - Ugroeno 35485 - Povreeno 198 - Politiki motiv u 458 puta - Kriminalni 329 - Avanturizam 27 - NN 378. B) Pretnja vazduhoplovima i objektima - prva se desila 14.12.1974 JAT_u - Ukupno od 1975-2008. 470 pretnji. - Napad na posadu - Prva 17.6.1948 u Indiji - Ukupnp 32 - Poginulo 157

- NN 32 C) NAPAD NA OBJEKTE - Prvii put 2.6.1958 u ehoslovakoj - Ukupno 126 - Objekti 154 - Avioni 58 - Ljudi 13 - Oruje 28 - Bomba 27 - Hladno oruje 47 - Politiki motiv 174 - Kriminani 34 - Poginulo 1649 lica D) EKSPLOZIJA - UKUPNO U 54 SLUAJEVA - Poginulo 1175 lica - NN 15 Sluajeva E) RAKETIRANJE SA VOJNOG OBJEKTA - prvi put 14.8. 1938 u Kini - Ukupno 130 sluajeva 1920.2006 - Poginulo 2695 lica I) SABOTAA - prva 6.11. 1929 u Engleskoj - Ukupno u 242 sluaja - Poginulo 4.882 lica - NN u 65 sluajeva J) SAMOUBISTVO - prvi sluaj 9.9.1949- Ukupno 27 sluajeva - Poginulo 413

Povreeno 5 lica Otmica 7 puta Razoarenj 3 puta osiguranje 1 puta unitenje aviona 1 puta

IDEOLOKO MOTIVISANI TERORIZAM - Savremeni leviarski terorizam - Desniarski terorizam - Separatsitiki terorizam - Severna Irska - Baskija - Korzika - Kosovo i metohija - Kurdistan - eenijari Lanka - Crna Gora VERSKI FUNDIRANI TERORIZAM - Bosna i Hercegovina - Kosovo i Metohija - Verske sekte

HVALA NA PANJI