Uvod

U ovom radu elim ispitati fenomen navijakih grupa kroz izlaganje postojeih teorija o uzrocima i razlozima njigovih ponaanja, praikaz hijerarhije i strukture unutar samih grupa, ali i sutinu njenih formiranja i karatkteristinih naina izraavanja svojstvenih stavova. Potrebno je shvatti da navijai pripadaju istom drutvu koje deli dominantnu kulturu i bez obzira na injenicu da to isto drutvo njihovo ponaanje smatra neprihvatljivim, kljuno je zapitati se ime je ono uzrokovano, i koja je njegova svrha. Darkle ponaanje, bilo ije, a tako i navijaa ne moe se shvatiti ili barem posmatrati bez konteksta u kojem se ono dogaa, kao i drugih elemenata od kojih ono zavisi. U poslednjoj etvrtini dvadesetog veka svet mladih doiveo je mnoge promene, ali je malo tako upeatljivih kao to je nastanak i razvoj subkulture navijakih grupa. Udrueni u vrnjake grupe, mladi fudbalski fanovi su tokom sedamdesetih godina prerasli u svoju subkulturu, irenje koje kao da se odvijalo u znak njihovog nastojanja da u sklopu tog navijakog pokreta, koji za razliku od ostalih nije imao kontrakulturnih obeleja, izraze svoju posebnost, i elju za sudelovanje u kutluri odraslih. Zanimljivo je posmatrati koja je krajnja granica uticaja ljudi koji nas okruuju na nae ponaanje, stavove i nain reagovanja. Da li je zaista mogu takav uticaj okoline na pojedinca da on u potpunosti menja svoje kriterijume prema devijantnom i nasilnikom ponaanju? Da li je navijatvo samo jedan oblik bunta, ili nain ivota?

Teorijska misao o navijaima i njihovim grupama

Jedna od masovnijih I primetnijih pojava koja oslikava odreeni nivo socijalizacije mladog oveka u savremeno drutvo je svstavanje u razne generaciske skupine kroz koje se mladi samoidentifikuju I samo osveuju, ali kroz koje, s druge strane, steu i oseaj vee sigurnosti i snage. Najveci broj tih skupova ili grupa, prvenstveno nastaje nastaje na osnovu muzikih sklonosti iz kojih posle izniu I drugi oblici neformalnog povezivanja, ali i paraleleno s njima javljaju se i organizovane navijake grupe.1 Zanimanje javnosti za fenomen sportske publike znatno se poveava s pojavom fudbalskog huliganizma sredinom ezdesetih godina prologa veka. Zanimljiva pojava oblika tog fenoma, ozbiljnost stvarnih, ali jo vie i mogunost posledica navijakih nereda, zatim I mediska panja koja se pridava tim dogaajima, uticali sun a sociologe irom Evropem i celoga sveta, da se vie posvete prouavanju navijakih grupa, posebno na sociologe u Velikoj Britaniji, kao kolevci fubala, I fudbalskog huliganizma. Od kraja ezdesetih do poetka devedesetih godina mogue je izdvojiti etiri osnovne teorije o ponaanju fudbalskih navijaa i njihovih grupa, koje e ovde biti izloene.

Subkulturna teorija ritualiziovane agresije

Ovaj teorijski pristup izvorno je razraen u delima britanskih sociologa Petera Marsha, Elizabeth Rosser, i Roma Harrea. U svojim istraivanjima ponaanja fudbalskih navijaa oni se nadovezuju na teoriju omladisnke subkulture koja se poela osmiljavati sredinom prolog veka. Teorijom omladinske subkulture pokuavaju se objasniti duboke promene u svetu mladih, koje se ogledaju kroz znatno produavanje omladisnkog statusa velikog dela mladih i do kraja tree decenije ivota zbog produivanja kolskog veka, produbljivanje meugeneraciskog jaza i sukoba izmeu pripadnika roditeljske ratne generacije i mladoga narataja koji se socijalizirao u posleratnom razdoblju, poveanje ivotnog standarda Te promene stvorile su osnovu za izraavanje relativne autonomije mladih kao nove generaciske vrednosti u uporeenju s njihovom

Prnjak, Hrvoje; 1997, Zagreb

2

tradicionalnom zavisnou. Iako relativna, zavisnost maldih od roditelja i starijih se u celini zadrala. Ta autonomija, odnosno potraga za njom bila je u treoj etvrtini dvadesetog veka zatitni znak celog jednog narataja zbog njegovog poloaja u drutvu i ukupne drutvene situacije. Subkulture, a jedna od njih su i navijai, se tada javljaju kao simboliki oblik bunta, ali one ipak izraavaju ,,tenzije izmeu vlasti ili veine i onih koji su osueni na odreene poloaje i drugoklasne ivote``.2 O pozadini ponaanja fudbalskih navijaa u sklopu njihove subkulture P. Marsh pie: ,,Pojedinac koji je propustio stei status i identitet u radnom vremenu moe se okrenuti fudbalskoj mikrokulturi kao mogunosti za sticanje linog znaaja, prestia i statusa.``3 Kod ove teorije posebna panja je usmerena na istraivanje fudbalskog huliganizma odnosno nasilja navijaa u vezi sa fudbalom. Iako se ukazuje na injenicu da agresivnost, uz ostalo, ima i bioloku pozadinu, u prvom redu se ukazuje na kulturnu i socijalnu uslovnost te pojave. Razlikujui ritualitovano i stvarno nasilje, ukazuje se kako navijako nasilje pripada prvome oblioku. Svoj teoriski koncept ovaj tim sociologa razvija na temelju kljune kategorije Aggro (izvedena iz engleske rei aggravation, to znai ljutnu, ogorenje, pogoranje):``Agrro na tribinama veoma je tipian za obredne sukobe i gomile koje moemo uoiti u mnogim drugim podruja naeg drutva a takoe i irom sveta.4. Marsh, sluei se tom kljunom kategorijom otkriva da navijake nerede karakteriu nepisana pravila koja bitno smanjuju mogunost ozbiljnijeg povreivanja suparnika. S tim u vezi bitno je istaknuti kako namera huligana nije da narui telesno zdravlje rivala ve samo da ih ponizi. Do povreivanja dolazi zbog delovanja deviojantne manjine navijaa, u smislu reakcije navijaa na neumerene akcije policije, ili ipak sasvim sluajno. Sistemsko posmatranje aktivnosti navijaa engleskog kluba ``Oxford United`` na stadionima I u dane odigravanja utakmica dolo se do zakljuka da postoji visok nivo povezanosti izmeu poremeaja u odgojno obrazovnoj praksi i devijantnog ponaanja tokom fudbalskih utakmica. Na temelju opsenih razgovora, voenih o njihovim ivotnim stilovima, a verovatno i na promenu motiva za bavljenje fudbalom, mladim navijaima ustanovljeno je da oni kolu doivljavaju kao neto dosadno i tretiraju kao gubljenje vremena, to je bitno razliito od njihovog shvatanja drutvenog ivota koji mora biti uzbudljiv i zanimljiv.

2 3

Hebdige 1980. ; str. 11 Lali, 1993.; str. 33 4 Lali, 1993.; str. 34

3

Klasna teorija ponaanja navijaa i njihovih grupa

Autori ove teorije su engleski sociolozi Ian Taylor, i John Clarke. Oni analiziraju specifino ponaanje fudbalskih navijaa i njihovih grupa u sklopu promena koje su se u fudbalu u Velikoj Britaniji dogovdile u drugoj polovini dvadesetog veka, kako bi ukazali na duboke protivurenosti posleratnog razvoja britanskog drutva i poloaja radnike klase u njemu. Prvu promenu oznaavaju kao buroizaciju, odnosno kao uinkovito nastojanje da se za taj izvorno radniki sport uainteresuje u to vreme ,,drave blagostanja``, vidno uticajna srednja klasa. Osnovno obeleje tog nastojanja je organizovanje fudbala u skladu sa strogim kritrijumima sticanja dobiti, to je, uz o stalo, uticalo na bitno poveanje zarada samih igraa, i time na velike promene njihovih ivotnih stilova, a verovatno i na promenu motiva za bavljenje fudbalom. Druga promena internacionalizacija je naglaavanje meunarodnog znaaja fudbala ponovo na osnovi irenja mogunosti za sticanje profita. Tazlor i Clarke smatraju da te promene bitno zalaze u odnose izmeu razliitih klasa u britanskom drutvu. Tradicionalna radnika klasa, koja je kao socijalna grupacija veoma vezana za fubal i koja je uestvovala u aktivnostima vezanim za tu igru, to se oitavalo u obliku participirajue demokratije koje su obeleavale bliske veze sa igraima, visok nivo uticaja na klubsku politiku, isl., doivela je obe promene kao otimanje i napad na njihove interese. Na temelju tih ocena. Kroz ovu teoriju fudbalski huliganizam u Velikoj Britaniji sagledava se kao protestni pokret mladih iz radnike klase i njihovih grupa, usmere ne povratak participirajue demokratije u fudbalu. Clarke ide jo dalje u analizi poloaja i njene omladine kao generatora navijakohg nasilja te ukazuje da se najizrazitiji poremeaj u ivotu tih mladih ljudi dogodi u posleratnom razdoblju pucanjem preanjih vrstih i susedskih veza. Dok su pre Drugog Svetskog Rata mladii iz radnike klase na utakmice odlazili u drutvu svojih oeva i drugih starijih iz porodice ili susedstva, koji su nazirali njihovo ponaanje, od ezdesetih godina oni uglavnom poseuju stadione u skupinama vrnjaka, pa stari oblik nazora ne deluje. Poveava se autonomija tih mladih u okviru opteg procesa irenja omladinske autonomije koja se najoiglednije izraava na planu kulture. Clarke ocenjuje, slino prethodnoj teoriji, d amladi iz radnike klase sad imaju veu relativnu socijalnu, ekonomsku i kulturnu slobodu nego njihovi roditelji, koje osigurava osnovu za razvoj razliitih subkultura radnike klase. On takoe smatra da zbog razliitih socijalnih diferenciranja u okviru radnike klase u okviru
4

radnike klase, dolazi do takvog profiliranja navijake subkulture u sklopu kojeg se u navijake grupe u najveoj meri ukljuuju mladi koji potiu iz neorganizovane poluklase a oni su posebno izloeni materijalnim i psihikim frustracijama rastue nezaposlenosti, kao i drugim posledicama nastupajue krize kapitalistickog drutva.

Socio-istoriska teorija
Ovaj pristup prouavanju ponaanja fudbalskih navijaa i njihovih grupa stvorio je osamdesetih godina prolog veka tim sociologa iz Centra za fudbalske studije Univerziteta u Leicester, Engleska. Voa tima Eric Dunning i saradnici istrajali su na sticanju adekvatnog uvida u istorijsku utemeljenost problema fudbalskog huliganizma i ponaanja fudbalske publike u celini. Temeljno su istraili fenomen nasilja gledaoca u vezi i u povodu fudbala od druge polovine devetnaestog veka, kada se ta igra moderno oblikovala do danas. Na osnovu nalaza detaljne istorijske analize zakljuuju da fudbalski huliganizam ne predstavlja bitno novi fenomen. Nasilje se u neto drukijem obliku javljalo i pre, a mnogi motivi koji pokreu dananje navijae na preduzimanje izgreda podsticali su i njihove predhodnike. Autori ukazuju na istorijsku pozadinu tog ponaanja, posebno onoga s nasilnikim obelejima, istiu njegove aktuelne karakteristike i drutvene konotacije. Za njih je fudbalski huliganizam sloen i dubok o uslovljen socijalni fenomen. Savremenu uslovljenost tog fenomena oni analiziraju na tri osnovna nivoa: Ukazuju na duboku krizu koja je tokom osamdesetih godina zahvatila fudbal. Istiu grupnu obeleenost navijakog nasilja. Smatraju da je fudbalska rulja jedan agregat sastavljen od malih, usko povezanih grupa ujedinjenih kroz njihov vie ili manje izraen interes za igru,
5

identifikaciju i znanje o igri, ali koje se istovremeno razlikuju, uz ostalo, i po tome da li navijaju za jedan ili drugi takmiarski tim. Sukobi izmeu navijakih grupa najee izbijaju kada one, kao mi-grupe, izrazitije nastoje predstaviti lokalni identitet nasuprot rivalskoj oni-grupi, i njenom lokalnom identitetu ili kada je ozbiljnije naruen fair play na samom terenu, U tim i slinim situacijama fudbal slui kao povod za neku vrstu ratne igre u okviru koje se suparniki navijai shvataju kao osvajai a istovremeno se eli osvojiti i njihova teritorija. Upozoravaju na kontradiktornost drutvenog razvoja koji bitno utie na izgrede navijaa. Savremeno britansko drutvo nalazi se u procesu decivilizacije i izraava nasilje u mnogim svojim podrujima. U tom sklopu nasilje fudbalskog navijaa je izraz klasnih, rasnih, starosnih i drugih razlika prisutnih u tom drutvu i ire.

Svet sporta kao svet za sebe teorija Alessandra Dal Laga

Dal Lago, i sam navija pripadnik crveno-crnih brigada (grupa navijaa FC Milan), fasciniran je ponaanjem fudbalskih Ultrasa. Koncentie se na aliziranje kulture navijaa koju posmatra u sklopu kulture fudbala i sporta u celini. Istie da se svet sporta i navijanja javlja kao svet za sebe. Navijanje se strukturira po specifinoj logici karakteristinoj za sport a ne za drutveno okruenje. Dal Lago uoava da se kultura Ultrasa (nazivaju se jo i Tiffozi fudbalsko pleme ekstremni navijai) izraava u autonomnom obliku razliitih simbola, oblika ponaanja i drugih elemenata, te da na nju faktor drutva ne utie u veoj meri. Naglaava da je ta ocena doneena na osnovu analize fenomena navijaa u Italiji u kojoj je prema njegovoj oceni fudbal u celini nezavistan o politika i drutvena deavanja. Upravo kroz tu autonomnost on posmatra savremeni fudbal kao fenomen karakteristian za postmoderno drutvo. Polazei od takvih optih ocen, on analizira konflikte u fudbalu, u prvom redu one navijake, te ocenjuje da se oni deavaju samo u okvirima stadiona.Prema njegovom miljenju utakmica je prilika da se naglasi razliitost navijakih identiteta, a stadion je za organizovane Ultrase pre svega okvir ritualnog izraavanja metafore prijatelj/neprijatelj.5 Prostor igre je proctor publike koja svoja ritualna ponaanja izraava odnosima specifinim za ekologiju stadiona. U toj ekologiji odvija se komunikacija izmedju najaktivnijih navijaa

Lali, 1993.; str. 40

6

koncentrisanih na delovima stadiona iza golova sa ostalim delom publike koja je, istovremeno, oigledno vezana za Ultrase. Prema Dal Lagu, dominantna metafora navijkog nasilja u vezi s fudbalom u Italiji je autonomija mladih a ne politike i optedrutvene suprotstavljenosti. U ekologiji stadiona toleriu se u svrhu predstave identiteta a do stvarnog nasilja dolazi tek u posebnim okolnostima, na primer kada je jedan tim bitno oteen odlukom sudije. Za Dal Laga navijanje je kroskulturni, a ne klasni ili politiki fenomen.

Struktura navijakih grupa

Ni navijake, kao ni druge ljudske grupe, nisu tek skup pojedinaca, ve relativno stabilne kolektivne formacije u kojima postoji odreeni vrednosni sistem, svest o grupnoj pripadnosti, postoje normama utvrene uloge lanova, ureeni oblici ponaanja i drugo. to se tie unutranje strukture navijakih grupa, moe se ustanoviti da u njima funkcionie svojevrsna hijerarhija ustanovljena, u prvom redu, na temelju navijakoga iskustva i intenzitetu uestvovanja u grupnim aktivnostima. No, valja pretpostaviti kako ta hijerarhija ima labav karakter te da funkcio nie iskljuivo ako je usmerena to nesputanijem zadovoljavanju specifinih potreba i interesa pripadnika grupe. Odnosi izmeu pripadnika navijake skupine neformalne su prirode; norme koje odreuju njihovo ponaanje nepisane su; relativno visok stepen potovanja normi proizlazi iz toga da ih sami navijai prihvataju s obzirom da one odgovaraju njihovim vrednostima, a time oni zadovoljavaju niz svojih potreba. Iz tih potreba iznie njihova motivacija za sudelovanje u aktivnostima grupe. Razliitost motivacije bitno utie na obeleja ponaanja navijaa. Na temelju neposrednog posmatranja ponaanja navijaa i razgovora s nizom pripadnika navijakih grupa, mogue je skicirati sledeu tipologiju pripadnika navijakih grupa: a) Navija navija Njegova osnovna motivacija je samo navijanje u uem smislu tj. stvaranje atmosfere na stadionu, kao izraz oseaja privrenosti i odanosti klubu, te kako bi se pomoglo klubu u njegovim naporima da ostvari to bolji rezultat. U prvom redu, on shvata klub kao simbol svoga grada i svoje regije. Usredsreuje se na smiljanje navijakih slogana i pripremanje transparenata, zastava i druge opreme. Uglavnom se ne
7

slae s upletanjem politike u fudbal, smatrajui da to najvie teti samom navijanju. Posebno dri do prevlasti svoje grupe stvaranjem to atraktivnijeg ugoaja na tribini, to prema njegovom miljenju bitno doprinosi uspesima samoga kluba. Smatra kako interesi kluba i navijake grupe ne smeju doi u sukob, jer je osnovno da klub postie to bolje rezultate, pa e se onda i navijaka grupa lake afirmisati. U nasilje se ukljuuje tek povremeno, i to uglavnom kada misli da je tim za koj navija zakinut u utakmici.

b) Navija iz trenda Sudeluje u aktivnostima navijake grupe da bi bio u skladu sa navijakim trendom. Nastoji da se svakodnevno ponaa u skladu s navijakim stilom. Bivajui navijaem, on se uklapa u navijaku grupu koju idealizuje i tako afirmie meu svojim vrnjacima. Sudeluje u nasilju kao sastavnom delu navijakoga trenda, premda esto inae nije izrazito agresivan. Meu tim navijaima ima dosta onih koji konzumiranje alkohola i razliitih vrsta droga doivljavaju kao sastavni segment navijakog trenda. c) Navija nasilnik Koristi fudbalske utakmice da bi izrazio agresivnost i tako ostvario svojevrsnu macho-afirmaciju. Stadion i gradske ulice doivljava kao optimalan ambijent za nasilniko pranjenje nagomilane energije, s obzirom da prikriven u masi (esto pod uticajem alkohola i droge) moe stvarati izgrede s bitno smanjenom mogunou da za to bude kanjen. Odravanje utakmice omoguava mu povoljan prostor i vreme za nasilniko ponaanje, i to ono u koje se ukljuuju i drugi uesnici. Smatra kako inicirajui nasilje jaa svoju afirmaciju unutar grupe i meu vrnjacima. esto se hvali svojim "podvizima". Uz tunjave, razbijanja i verbalne incidente uglavnom je sklon kraama i drugim oblicima devijantnog ponaanja. Zapaeno je da je ovaj tip navijaa znatno ei meu mladiima koji ive u nepovoljnim uslovima, nego onima sa stabilnom ivotnom situacijom. Odnosno, navijai-nasilnici ipak neto ee potiu iz porodica s ozbiljnim tekoama, nego iz tzv. Normalnih porodica. d) Navija politiki aktivista Njegovo osnovno shvatanje navijake grupe je kao optimalnog instrumenta za proturanje svojih politikih opredeljenja i stadiona kao okruenja vrlo povoljnog za to. Fudbalska utakmica za njega je povoljan okvir, pre svega zbog velikog broja posetioca i atmosfere, u kojoj moe iriti ta opredeljenja. Specifinost je njegovo shvatanje politike da se ona zasniva na antinomiji prijatelj-neprijatelj (bez
8

uzimanja u obzir ikakvih nijansi i posredovanja). Na utakmicama uglavnom nosi nacionalne zastave i druga politika obeleja, forsira pevanje i skandiranja s politikim konotacijama. e) Navija novajlija On je po pravilu gotovo uvek mlai adolescent. Privlai ga uzbuenje i ukupna atmosfera na stadionima i drugim sastajalitima pripadnika navijakih grupa. Idealizuje navijaku grupu i njene vienije lanove. Sledi oblike ponaanja veine pripadnika grupe i bez pogovora slua naloge starijih. U telesno nasilje ukljuuje se samo u sluaju masovnijih nereda, inae stoji sa strane i posmatra. Jo nije profilirana njegova osnovna motivacija za sudelovanje u aktivnostima navijake grupe. U njima vaan je, a esto i najvaniji, oblik njegove inicijacije u svet odraslih, kada poinje ubrzano preovladavati (sve do pristupanja grupi za njega jedino stvaran) svet porodice i vrnjaka. esto iskazujui posebnu smelost u oblicima nasilnikog ponaanja pridonosi svojoj kandidaturi za lanstvo u jezgru navijake grupe. Jasno je da svi ovi akteri deluju zajedno u temeljnom ritualu i da orijentacije, s obzirom na prisutnost i interakciju tokom i izvan stadionskog dogaaja, formuliu meusobnom komunikacijom, pa do izraaja i oblika povezanosti dolaze i nasilniki, i politiki, i hedonistiki, i klupski impulsi.6

Hijerarhija navijakih grupa

U navijakim grupama funkcie svojevrsna hijerarhija, premda ne u klasinom znaenju tog pojma. Ta hijerarhija zasniva se na temelju razliitog nivoa ugleda koji razni lanovi uivaju u okviru svoje grupe. Ustanovljena su dva osnovna kriterijuma usled kojih se stie ugled navijaa. Prvi je kriterijum navijakog iskustva, a ono se stee na osnovi dueg staa u grupi, tokom kojega je odreeni pojedinac poao na vei broj navijakih putovanja, redovno navijao na utakmicama koje je klub igrao na domaem terenu, aktivno sudelovao u vie navijakih incidenata i slino. Iz ovoga sledi da se izrazito potuju neki relativno stariji navijai. Potrebno je naglasiti kako za mlae pripadnike sudelovanje u navijakom ritualu ima odreenu inicijacijsku funkciju. Navijakoj grupi pristupa se uglavnom u dobi od dvanaest do esnaest godina; u poetku se njena aktivnost posmatra sa strane, da bi se potom u sve veoj meri, pod svojevrsnim mentoratom starijih navijaa, poela slediti umreena kolektivna ponaanja. Prvo sudelovanje u nekoj tui, a naroito prvi beg od
6

Perasovi, 2001.; str. 289

9

kue da bi se polo na po mnogo emu rizino gostovanje, za njih i za grupu u celini znai da je odreeni novajlija na putu da postane pravi navija odnosno u krajnjem sluaju da je deak postao mladi. Vanost takve inicijacije tim je vea s obzirom na evidentnu krizu porodice, kole i drugih faktora, kako primarne, tako i sekundarne socijalizacije, koji sve manju panju obraaju odgoju mladoga narataja i njihovom uvoenju u svet odraslih. U tom i nizu drugih podruja, neformalna grupa vrnjaka preuzima neke funkcije zanemarene ili neprivoene od strane drugih subjekata. (Riesman kae: "Grupa vrnjaka postaje mera svih stvari. Pojedinac poseduje malo sredstava za odbranu koje grupa ne moe oboriti. U ovoj situaciji takmiarska tenja za ispunjenjem cilja, koju su u deci uspostavili ostaci usmerenosti iznutra njihovih roditelja, dolaze u sukob sa zahtevima za saradnju koje postavlja grupa vrnjaka. Stoga je dete prisiljeno da takmiarsku tenju za ispunjenjem cilja, koje zahtevaju roditelji, preorijentie na svoju tenju za odobravanjem od strane vrnjaka.7 Kao drugi kriterijum, na osnovu kojeg se stee uvid unutar grupe, uzima se uestvovanje u njenim svakodnevnim i raznolikim aktivnostima. Drugim reima, vei ugled imaju navijai, bez obzira na starost, koji redovno dolaze na utakmice, esto putuju na gostovanja, angairaju se u prikupljanju navijakih pomagala i slino, nego oni koji to rade tek povremeno, a pogotovo oni koji se time uopte ne bave. Kao to je ve spomenuto, vei ugled i potovanje meu sunavijaima uivaju oni koji iskazuju veu spremnost da se ukljue u sukobe s navijaima drugih timova, a posebno s policijom; upadnu u teren; zapale ili unite simbol drugog kluba ili drave; uzvikuju provokativne parole i provode druge oblike devijantnog ponaanja. Ugledni navijai nastoje da kontinuirano potvruju takvu reputaciju (npr. esti sukobi s policijom, odnosno prekrajne i kaznene prijave koje ona protiv njih podnosi, to samo osnauje njihov ugled unutar grupe.)8 Hijerarhiju navijake grupe moemo sagledati na sledei nain:

1) Vostvo Sainjava ga nekolicina starijih i iskusnijih, najaktivnijih i tim, verojatno, najuglednijih navijaa, koji se najvie angauju na "optim poslovima" grupe. Oni najee organizuju navijaka putovanja, najvie se brinu o nabavci navijakih rekvizita (kao to su transparenti, zastave, bubnjevi), redovno vode navijake sastanke, itd. Posebno je velika uloga vostva u organizovanju navijanja i ukupnih aktivnosti grupe u dane odigravanja derbija. Moglo bi se zakljuiti kako na samom stadionu navijaka grupa poinje na optimalan nain funkcionisati tek kada voe ponu sa ispunjavanjem svoje dunosti.
7 8

Lali,1993.;str.125 Lali,1993.;str.128
10

Takoer, vidljivo je da gotovo iskljuivo lanovi toga neformalnoga vostva kontaktiraju s upravom kluba, rukovoditeljima policije i drugim bitnim faktorima odnosno jedna je od njihovih kljunih dunosti da predstavljaju grupu prema vani. 2) Jezgro Pripadnici jezgra predstavljaju okosnicu. Oni kolektivno navijaju gotovo na svakoj utakmici svojega kluba na domaem terenu, esto odlaze na gostovanja, neretko prisustvuju navijakim sastancima, pomau u nabavi navijakih pomagala (posebno pirotehnike). Kao i oni iz vostva, pripadnici jezgra uglavnom se drue i u dane kada se ne odigravaju utakmice. Navijai iz jezgra veinom su poklonici navijakog stila, a mnogi od njih su skloni razliitim oblicima nasilnikoga ponaanja. Takoe, bitno je istaknuti da u sklopu jezgra deluje nekoliko desetina osobito angaovanih navijaa, koji deluju kao svojevrsni pokretai grupe i veza izmeu vostva i ostaloga dela jezgra. Upravo oni redovno dolaze na sastanke i putuju na gostovanja. 3) Navijai simpatizeri Povremeno dolaze na fudbalske utakmice na domaem terenu i katkada putuju na gostovanja, ali bez uestvovanja u pripremi navijakih aktivnosti. Veliki deo lanova-simpatizera ponaa se u skladu s navijakim stilom, to je vidljivo, pre svega u nainu odevanja i visokom nivou poznavanja navijakoga rituala. Njihovo ponaanje bitno je odreeno atraktivnou fudbalske utakmice, kako u onom aspektu toga spektakla koji ini sama igra, tako i (jo vie) onoga koji oblikuju oni kao navijai.

Sami navijai vole istaknuti kako se oni zapravo dele na "obine" tj. na one kojima je navijanje povremena navika i na one koji se ponaaju u skladu s navijakim stilom ivljenja i izvan stadiona tj. "prave" navijae. Dakle, oni se slino odevaju, govore istim argonom, sluaju istu muziku, zajedniki izlaze, to su sve elementi koji sainjavaju stil. Spojla je lako uoljiva sklonost kolektivitetu kod fanatinih navijaa, to uz sam igraki karakter sporta, omoguuje dobijanje profiliranijeg modela kojim se delom oitavaju drutvena kretanja u celini.9

Serdarui, Marijan i Deba, Kreimir Sport i novac, 1995.; Zagreb, Reta

11

Zakljuak
Svaki pojedinac eli i pokuava stvoriti odreeni krug drutva u kojem e biti prihvaen bez da previe menja i prilagoava svoje stavove. Mislim da je ta potreba izraavanja pojedinca kroz pripadanje navijakim skupinama u svojoj sri pozitivna. Sama povezanost sa sportom ukazuje na elju da se fair-play kao jedna od osnovnih osobina sporta prikae kao vrednost potrebna u drutvu. Verojatno je to bilo znatno lake dok utiranje lopte nije znailo tranje za novcem i karijerom. Drutvene promene vremenom su uticale i na sport. U poecima razvoja navijakih grupa sigurno je bilo nezamislivo da bi stadion mogao postati mesto za razna sredstva zavisnosti, este fizike sukobe (izmeu suparnikih grupa ili grupa i policije), izraavanje iskljuivo politikih stavova pojedinaca. U sadanje vreme takve pojave nisu nimalo iznenaujue i zbog njih se navijai esto prikazuju u veoma negativnom svetlu. Postoji li u dananjem drutvu dovoljno snage da se izvuku prave poruke koje na nekonvencionalan nain izraavaju sami navijai i da ih se pomou te iste energije navijaa pokua promeniti, pretvoriti u pozitivnu pokretaku snagu drutva? Mislim da bi takva pozitivna snaga u drutvu trebala, ta vie, morala postojati.

12

Literatura
I. II. III. IV. V. VI. Lali, Draen Torcida-pogled iznutra, 1993.; Zagreb, AGM Perasovi, Benjamin; Navijako pleme - do nacije i natrag, Erazmus (br. 10) Urbana plemena (sociologija subkultura u Hrvatskoj), 2001.; Zagreb Prnjak, Hrvoje; Bad Blue Boys-prvih deset godina, 1997. ; Zagreb Serdarui, Marijan i Deba, Kreimir Sport i novac, 1995.; Zagreb Hebdige, Dick; Subculture: The Meaning of Style

13