Graevinsko - arhitektonski fakultet, Ni

Predmet: Bioklimatsko i ekoloko projektovanje I

SEMINARSKI RAD

Tema: Kue od ekolokih materijala

(gradnja balama slame i vreama zemlje)

Profesor: Dr. Nikola Ceki Asisent: Danijela Milanovi Student: Dimitrijevi Marko Ra-1635/10
Ni ,Januar 2012.

Sadraj:
1.0 Uvod ................................................................................................................................... 2. str 2.0 Kue od slame ..................................................................................................................... 3. str 2.1 Karakteristike .......................................................................................................... 4. str 2.2 Gradnja . ................................................................................................................... 8. str 3.0 Kue od vrea zemlje ........................................................................................................ 14. str 3.1 Karakteristike ........................................................................................................ 15. str 3.2 Gradnja . ................................................................................................................. 16. str 4.0 Uporedna analiza kua od slame i vree zemljom . ........................................................... 17. str 5.0 Zakljuak .......................................................................................................................... 18. str 6.0 Literatura .......................................................................................................................... 19. str

Kue od ekolokih materijala (gradnja balama slame i vreama zemlje)

1.0 Uvod
Klasini nain gradnje zahteva veliki procenat energije i vode, pa se tei za gradnjom obnovljivim ekolokim materijalima. Opeka nije nuan graevinski material. Zahteva puno energije i daje lou izolaciju, to znaci vie energije za grejanje i hlaenje objekta. Opeka takoe moze biti teka za recikliranje. Zbog ovakvih loih karakteristika materijala koji ima veliku primenu u graevinstvu teite se prenosi na upotrebu obnovljivih materijala-ekolokih materijala za gradnju. Graenje biljnim vlaknima staro je koliko i oveanstvo, o emu jo i danas svedoe ostaci zaklona od granja i lia. Ljudi su hiljadama godina koristili slamu za izgradnju zidova i za izradu krovova. Ali najvea i skora novina (oko 1850.godine) je izum baliranja slame, to je omoguilo proizvodnju lakih blokova sa izuzetnim izolacionim kapacitetom koji su iznad svega i biorazgradivi. Ideja i njena realizacija su jednostavne, ali ih je neophodno dobro promisliti. Maine za baliranje su nastale u SAD-u pre 1850.godine i ve su bile na prodaju 1873.godine, pokretane konjima. Do 1809.godine vlasnici eleznica prihvatali su samo transport balirane slame.1 Na teritoriji Srbije i ire slama se ponovo vraa u upotrebu. Osim slame najznaajniji prirodni materijali bili su: drvo, kamen, zemlja, slama Tako su u sredjem veku u Srbiji dominirale kue od kombinacije ovih materijala. Kombinacija slame i blata dokazana je u svim delovima Srbije mnoge vojvoanske, umadijske, ili kue Istone i June Srbije koriste se i nakon 200 godina, a osnovna restauracija (uglavnom krovne konstrukcije) vraa ih u prvobitno stanje. Prostorije pre vie decenija izolovane blatom i slamom oblepljenim preko pletenog prua, i danas su jednako prijatne zimi i leti. Ovakav tip kua je pretea eko kua, a tehnika gradnje primenjuje se danas.

http://www.kucacuvarkuca.com

Slika 1. Vojvoanska kua

Slika 2. umadijska kua

U daljoj razradi bie rei o karakteristikama i nainu gradnje kua od slame i zemlje tj. vreama zemlje novom tehnikom i tehnologijom.

2.0 Kue od slame

Najstariju dokumentaciju na temu gradnje slamom u Evropi nalazimo u Francuskoj. U jednom izdanju Nauka i ivot iz maja 1921.godine, pie se o postojanju kue od bala slame u Montagris-u. Feuillette ovu tehniku gradnje (brzu i ekonominu) predlae kao reenje za rekonstrukciju posle rata. U svom lanku, on napominje da je u toku nekoliko izvoenja ovakvih projekata. Kua Feuillette je i danas u veoma dobrom stanju i njeni stanovnici su sasvim zadovoljni njenom ugodnou i malim raunima za grejanje. Jedan manual za gradnju balama slame takoe je izdat u Danskoj 50-ih godina. U Francuskoj (kao i u drugim zemljama) seosko stanovnitvo oduvek je cenilo dostupnost i izolacionu mo slame i koristilu su je za podizanje ograda, sputenih plafona, pa ak i izgradnju spoljanjih zidova. Iako neomalterisani, neki od njih odrali su se po vie decenija. U junu 1979.godine, u Larzac-u, jedna kua od balirane slame je izgraena u borbi protiv proirenja vojnog kampa. Ipak, ini se da je, pre svega zahvaljujui radu Franois Tanguay i Louis Gagn iz Kvebeka, gradnje baliranom slamom je ponovo poela, ovog puta izgradnjom bala. Nakon sastanka sa Amerikancima (i nakon izlaska njihove knjige), gradnja baliranom slamom u Francuskoj ini se da se orjentisala sve vie vie ka razliitim stilovima drvenog skeletnog sistema sa ispunom od balirane slame.2

http://www.kucacuvarkuca.com

2.1

Karakteristike

Korienje obnovljivog i potpuno prirodnog materijala stabljike itarica ili drugih industrijskih biljaka, odline mehanike i izolacione karakteristike, brzina i jednostavnost gradnje i na posletku dugotrajnost ovako izvedenih objekata, obezbeuju kuama od slame sigurnu budunost. Poetak gradnje kua od slame je devedesetih godina prolog veka u SAD-u i postao je hit. Posle dvadesetak godina ovaj sistem gradnje nije izaao iz mode. Kue od slame gradile su se u srednjem veku do drugog svetskog rata. Gradi se i danas. Brojne su predrasude o ovim kuama: lako se zapale i brzo gore, ispunjene su insektima i glodarima, nestabilne su, itd. Ali reenje za sve ove nedostatke je u primeni novih tehnika gradnje. A nestabilnosti to se tie Ve pomenuvi moravske i vojvoanske kue koje traju i po 200 godina su sam primer koji ukazuje das u izuzetno stabilne. U SAD su bale slame prihvaene kao graevinski materijal izvrsnih karakteristika, odgovaraju svim propisima, moraju ispunjavati stroge zahteve bezbednosti, mehanikih karakteristika, dugotrajnosti, protivpoarne zatite.. Njihovi propisi mora das u stroiji, jer njihovi objekti trpe tee klimatske uslove nego to su na teritoriji Srbije.3

- Mehanike osobine
Gradnja balama ne mora da podrazumeva samo upotrebu stabljika itarica ve i konoplje, lana i drugih industrijskih biljaka, ak i bala od recikliranih materijala: papira, plastike, automobilskih guma i drugih neorganskih materijala. Jo uvek je fazi ispitivanja u konstruktivnom, i u smislu uticaja na ovekovo zdravlje i okolinu. Dimenzije bala kree se u nekim standardnim veliinama: sa dvostrukom vrpcom 4635/4080/120cm i trostrukom 5340x90/120cm. Teina bala kree se od 18 do 45kg po komadu. U poslednje vreme postaju uobiajene i bale veih dimenzija 11m; 11,2m; kao i 1,21,22,4m teke i do cele tone. Mogue je koristiti i okrugle bale u obliku valjaka prenika 1,2 do 1,5m. Ovakve dimenzije pruaju projektantima veliki izbor u oblikovanju objekata i unutranjeg prostora. Takoe, danas je u SAD mogue korienje i dodatno kompresovanih bala koje izdravaju ukupni pritisak na konstrukciju i do 4MN. Zid od standardnih bala izdrava pritisak krovne konstrukcije do 900kg po dunom metru zida, a onaj od dodatno kompresovanih i nekoliko puta vie 4,5 do 7t po metru zida. Predstavljene nosee karakteristike bez problema prihvataju optereenje bilo kakve krovne konstrukcije.. Kako bi se dodatno osigurala njihova nosivost, slama unutar bala je povezana u vertikalnom poloaju, trakama ili vrpcama na svakih 810cm po visini. Ovakvo vezivanje doputa i horizontalno seenje motornom testerom kako bi se dobila eljena visina elementa (kod prozora, nadvratnika, tavanice, itd). Mehanike karakteristike
3

http://www.kucacuvarkuca.com

zidova od bala slame svrstavaju ih u masivni sistem gradnje to u ovom sluaju znai da4 projektant ima veliku slobodu u oblikovanju osnove objekta, pravca pruanja zidnih ravni i njihog oblika.

Slika 3. Poetak gradnje kue od slame (masivni sistem gradnje)

- Trajnost materijala
Trajnost slame zavisi od vise faktora, a osnovni factor je vrsta biljke koja daje slamu. Slamka itarica se u zemlji raspada nakon est meseci, dok slamka pirina traje duplo due (zbog visokog procenta silikata koji je dodatno titi od truljenja). Meutim, slama se vekovima koristi kao izolacioni materijal, a neposredni dokazi pronaeni na arheolokim lokalitetima pokazuju da u optimalnim uslovima njen vek trajanja moe premaiti i nekoliko hiljada godina. Slama je nalaena u savreno ouvanom stanju u unutranjosti egipatskih grobnica dakle na suvom ona se ne raspada. Prema tome, balirana slama koriena u gradnji objekata moe trajati u rasponu od tri nedelje do devet hiljada godina, zavisno od naina na koji se radi i odrava.

- Otpornost na vlagu
Gljivice se mogu pojaviti u slami pri visokoj vlanosti (preko 20% suve mase, tj. relativne vlanosti 70-80%). Ozbiljnija oteenja javljaju se tek kada je slama dui vremenski period izloena ovim uslovima. Hronina naizmenina promena vlanosti ne predstavlja nikakvu pretnju. U Kaliforniji periode intezivne kie prate dani suvog vetra koji odlino isue zidove. Iz tog razloga veoma je retka pojava vlage na zidovima, kao to je to npr. sluaj u Britaniji , meutim, ova nepogodnost vai i za sve druge fasadne sisteme. Vlaga na fasadi pree 20%

Barbara Jones Prirunik za gradnju kua od bala slame

prilikom dueg perioda intezivnih kia, ali se skoro uvek sasvim osui pre nego gljivice uspeju da se razmnoe u broju koji je vidljiv za oko ili opasan po konstruktivnu stabilnost objekta.5 Iskustvo i rezultati testova pokazali se da je najbolji nain da se izbegne dugotrajna koncentracija visoke vlanosti pravilno oblaganje bala na takav nain da one mogu emitovati i akumulirati vlagu u okruenje, drei je na optimalnom nivou, kako u samom zidu t ako i u enterijeru. Graevinski papir, koji se u SAD esto koristi za impregniranje zidova od iverice i sl, moe umanjiti sposobnost bala da emituju vlanost ime postaju povrina gde e se koncentrisana vlaga odrati na dui period. Zato mnogi iskusni graditelji ovog sistema preporuuju paropropusne zaptivae i premaze koji spreavaju vlagu da prodre kroz malter i dospe unutar zida, ali istovremeno dozvoljavaju prolazak pare iz unutranjosti objekta kroz malter kojim je zid obloen. Statistiki podaci za zidove od bala slame pokazuju vanost paropropusnosti obloge zidova najei uzok propadanja ovakvih kua dogodio se tamo gde je izvedeno potpuno zaptivanje zida paronepropusnim premazima ime je omogueno tetno dejstvo vlage, gde se vlaga zadravala u zidovima. Ova pojava je posledica primene savremenih graevinskih sredstava. Kada je ovo izbegnuto kua se bez problema moe odrati i nekoliko decenija u uslovima veoma vlanih klima (vlanost preko 60 %). Primer je: palata Oak Place u Huntsville, Alabama, izdrava visoku vlanost amerikog juga jo od 1938. godine. Jedna kua kod Rockporta, Washington, godinje prima i do 190cm kie, a kua kod Tonasket-a u istoj dravi bez temelja i bilo kakve armature u zidovima, ne pokazuje nikakve znake posustajanja konstrukcije jo od 1984. Noviji objekti graeni u ovom sistemu na severu drave Njujork (vlane zime) i Nove kotske (hladne vlane zime) pokazale su se kao veoma otporne na klimatske uslove. Zbog veih koliina vode koja se prskanjem kinice nakupi u osnovi zidova, u visini sokle preporuuje se primena hidroizolacija, ali samo u ovom delu zida. Na vlagu je jednako osetljiv i vrh zida, zbog isparavanja unutranje vlage ka krovnoj konstrukciji. Iskusni graditelji balama slame preporuuju da se hidroizolacija postavi na vrhu i dnu ovakvih zidova, gde valja dodatno postaviti i sloj obinog ljunka, pre nego hidroizolacionu membranu, koji bi obezbedio najpravilniju regulaciju vlage u dodirnoj povri zida i temeljne ploe.

- Otpornost na insekte i pesticide

U poreenju sa drvetom, postoji malo insekata koji vole slamu. U SAD termiti predstavljaju estu opasnost za objekte od materijala organskog porekla. U svakom sluaju sasvim je dovoljno pratiti isti postupak kao i prilikom zatite drveta. Same bale daju in sektima mnogo manje prostora za ivot i kretanje nego gipsano-kartonskim ploama koje se inae koriste u SAD, mada su i kod nas sve ei uplji zidovi sa gipskartonskim ploama. Za razliku od sena, slama sadri veoma malo hranljivih sastojaka i sama po sebi ne privlai insekte. Dovoljna je standardna zatita bala koja se i inae koristi prilikom dezinfekcije. Velika zabrinutost postojala je zbog pesticida u samoj slami kojima je bio prskan pirina (kao najea sirovina za gradnju u SAD), meutim, taj nivo u samoj slami je minimalan, a kompresovan u bale prua veoma malo
5

Barbara Jones Prirunik za gradnju kua od bala slame

prostora za njihovo bilo kakvo tetno dejstvo. U uzgoju pirina pesticidi se koriste samo u najranijim fazama rasta biljke, pa je tokom ivota biljke njihovo prisustvo sve manje.6

- Otpornost na vatru
Brojni testovi su pokazali da kue od balirane slame imaju vrlo visok stepen otpornosti na vatru. Na jednom od testova su naslagane bale bez oblepljivanja glinom izdrale polusatno dejstvo vatre, dok malterisani zid moe da izdri i cela dva sata. Ovaj neoekivani process se dogodio zato to u samom zidu ne postoje vertikalni kanali i prolazi, ve je masa zida kompaktna i ne dozvoljava plamenu lako da se iri. Kada se tu doda sloj obinog ili zemljanog maltera u neto veem procentu u odnosu na standardne konstrukcije, jasno je da slama ima bolju zatitu. Meutim, mora se voditi rauna da slamke ne probijaju sam malter ili spojeve oko otvora jer tako praktino postaju fitilj. Iz tog razloga, ukoliko elimo da slamom zatvorimo sve spojeve, posebnu panju trebalo bi posvetiti uglovima oko otvora i na mestima gde instalacije izlaze iz zidova ta mesta moramo paljivo obloiti malterom ili premazati protivpoarnim premazima. Danas postoje i savremeni zaptivni materijali i sredstva.

- Termike karakteristike
Zidovi od bala slame zatieni malterom ili glinenim blatom imaju sposobnost akumulacije i propusta toplote: u toku dana sakuplja toplotu i zatim je u toku noi isputata u prostoriju, istovremeno se hladi, da bi zatim u toku dana prostoriji predavala sveinu sakupljenu u toku noi. Ova osobina donee velike prednosti u komforu tokom sve dueg leta, ali osnovna prednost jeste delovanje na potronju energije.7 Monolitni sastav je od kljune vanosti za izuzetna termoizolaciona svojstva zidova od slame. Posebno se istiu njihove najvee prednosti u odnosu na vieslojne i zidane zidove: visoki stepen trenja izmeu bala slame zadrava ih na mestu bez ikakvih vezivnih sredstava a pravilnim postavljanjem, i zahvaljujui vertikalnom optereenju krovne konstrukcije, dolazi do veoma kompaktne veze (preplitanja slamki) izmeu horizontalnih redova, ali i susednih bala u jednom redu (blagim poveanjem dimenzija pod pritiskom) potpuno odsustvo horizontalnih i vertikalnih spojnica koji u zidanim konstrukcijama postaju mini-hladni mostovi (toplotna provodljivost spojnice nikada nije jednaka toplotnoj provodljivosti uzidanog elementa, a zatita termoizolacionim slojem nee anulirati ovu razliku) jednoslojni zid obezbeuje pravilnu razmenu i regulaciju spoljanjih i unutranjih uticaja temperature i vodene pare bez opasnosti kondenza u unutranjosti zida (parna brana nepotrebna).8

6 7

Barbara Jones Prirunik za gradnju kua od bala slame Barbara Jones Prirunik za gradnju kua od bala slame 8 http://gorannecin.rs/

2.2

Gradnja

Slino montanim, skeletne kue od bala slame postavlja se na pripremljenu osnovu, temeljne stope i temeljne ploe. Zidovi od bala slame uglavnom formiraju se tek po postavljanju krovnog pokrivaa kako bi bili zatieni od vremenskih uticaja u toku ugradnje. Meutim, skelet koji formira objekat moe biti dimenzionisan i prema samom sebi jer e teinu zavrnog oblaganja krova i kompletnog objekta veinom preuzeti zidovi. Kako bilo, zidovi se formiraju jednostavnim postavljanjem bala na preklop, kao kod zidanja opekom. Prethodno se postavi zatitni sloj za regulaciju vlage u osnovi zida: sloj ljunka ili daske zatiene premazima ili folijama. Prilikom formiranja zidova dodatno se moe postaviti laka armatura: metalne ipke ili prue, slino primeru iz nae prakse gde je kod vojvoanskih kua preko svakog sloja naboja postavljan sloj trske. Takoe, bez obzira da li se zid od bala slame sueljava ili sutie sa istovetnim, ili zidom od drugog materijala, veza bi trebalo biti dodatno ojaana armaturnim ipkama koje e biti uputene u drugi zid najmanje 15cm. Mogua je kombinacija ovih zidova sa svim drugim materijalima: opekom, lakim betonskim elementima, ak i metalnim profilima za staklene zavese.

- Krovna konstrukcija
Krovna konstrukcija moe se posmatrati potpuno nezavisno od ovog sistema graenja zidova jer on na nju ne utie vie nego bilo koji drugi. Tako kuu od bala moemo odozgo zatititi klasinim drvenim krovom bilo kog oblika, tavan moemo koristiti po izboru, a izbor krovnog pokrivaa niim nije uslovnjen. Mogue je formirati konstrukciju plafona i krova pomou samih bala, prostim slaganjem u lukove i svodove, kao to je to nekada bio est sluaj sa kamenom ili opekom. Ovakva konstrukcija moe predstavljati pouzdanu osnovu zelenog krova, tj. krova prekrivenog vegetacijom, naravno, uz ispunjen uslov dobre hidroizolacije koji vai za sve krovove tog tipa. U Sjedinjenim Amerikim Dravama mogue je dobiti i kompletnu upotrebnu dozvolu za objekat kod kog je krovna venanica, bez ikakve dodatne konstrukcije, postavljena direktno na zidove od bala slame, uz odgovarajui drveni jastuk koji e obezbediti pravilno uvrivanje i raspored prenosa optereenja po punoj irini zida.9

- Zidovi od bala slame

Veina graevinaca u SAD odluuje se za tradicionalne drvene skeletne sisteme za prihvatanje tereta od objekata koji u potpunosti ispunjavaju sve zahteve strogih bezbednosnih, ali i zdravstvenih propisa za nosee i nenosee zidove. Horizontalna optereenja jakih vetrova i seizmikih potresa reavaju se obinim elinim kosnicima. Zidove od slame prvenstveno treba zatititi od uticaja vetra. Testovi su pokazali da malterisan zid od slame moe izdrati pritisak od 240 kg/m2. Meutim, ovakvi sistemi imaju dodatne prednosti u odnosu na skeletne drvene
9

Barbara Jones Prirunik za gradnju kua od bala slame

sisteme, kao to su dodatna elastinost i fleksibilnost. Ovakav tip zidova je povoljan to se tie sigurnosti, jer ovakvi zidovi daju dodatnu sigurnost u zemljotresima i oteenjima osnovnog skeletnog sistema, jer zahvaljujui upravo oprimalnoj elastinosti, ne skupljaju negativna dejstva sila u jednoj taki, to je osnovni uzrok oteenja krutih betonskih konstrukcija usled pojaanih vibracija.

Slika 4. i 5. Gradnja zidova balama slame u drvenom skeleton sistemu

- Zavrna obrada zidova

Povrine bala slame imaju odlinu mehaniku vezu za spoljanje i unutranje oblaganje zida cementnim ili krenim malterom, bez potrebe za mreicom i sl. Mreica, tj. lako armiranje mogu biti korieni onda kada obloga bala ima i konstruktivno-noseu ulogu, ili kada se eli dodatna sigurnost od pojavljivanja povrinskih pukotina na samoj oblozi zida malteru. U svakom sluaju privrivanje mree na zid sasvim je jednostavno uz pomo ice ili duih ipki. Zbog prirodnih neravnina zida od slame treba koristiti nepravilan raspored ovakvih ankera i odustati od raznih obrasca, osim osnovnog kriterijuma dobre privrenosti.10

Slika 6. Spravljnje maltera za kue od slame

Slika 7. Oblaganje zidova pre malterisanja

10

Barbara Jones Prirunik za gradnju kua od bala slame

Slika 8. Malterisanje zidova

Slika 8. Malterisanje kua od bala slame

- Zatita od vode
Vlaga je, naravno, najvei neprijatelj konstrukcije od slame (kao i bilo kom drugom tipu konstrukcije.) ta vie, jedna takva kua je nezdrava, tako da je imperativ razmotriti sve neophodne mogunosti da bi se garantovala jedna zdrava konstrukcija. Voda u objekat moe ui na vie naina: tena u vidu kie, gasovita kao respiracija koja se transforimie jednako u kapljice, kondenzacija, ako je okolnosti uzrokuju. Prva uloga jednog objekta je (sa klimom kao u Francuskoj) da zatiti svoj sadraj od kie. Dakle, ini mi se oigledno da je prva uloga njegove arhitekture da zatiti zgradu od vode, zbog ega estetika arhitekture prelazi u drugi plan.11 Da bi se obezbedila dobra zatita od vode, sledei detalji se preporuuju: 1) preputen krov-jedan od najekonominijih naina zatite zidova 2) oluci smanjuju koliinu vode koju vetar nanosi na fasadu. 3) ventilacija ispod pokrivaa je imperativ kako bi se izbegla akumulacija vlage (kondenzacija) 4)izbegavati horizontalne povrine ispod prozora- treba da su dijagonalne i da odvode vodu ka spolja (ako je mogue van povrine maltera). Koristite nepropusne proizvode dobrog kvaliteta. Zavretak na kap vode je interesantniji nego klasini. Prozori postavljeni ka spoljanjosti zida su manje osetljivi na ulazak vode. 5) zatitite kvalitet disanja zidova od slame. Voda koja se vraa (to je sasvim normalno), treba biti evakuisana. Izbegavajte bojenje spoljanjeg zida-bolje je koristiti pigmente u zavrnom malteru ili je jednom okreiti. 6) zavretak maltera sa jednom kapi vode pomae drenai maltera, kako ova vlaga ne bi dugo dodirivala bale slame.
11

http://www.kucacuvarkuca.com

10

7) drenaa oko temelja je neophodna, kako bi se izbeglo stagniranje vode u dnu kue. 8) vazduni sloj za venitlaciju izmeu izolatora i pokrivaa kako bi se izbeglo akumuliranje vlage. 9) dva razliita materijala koja se dodiruju (malter i drveni okvir npr.) su osetljive take, zbog toga to svaki materijal reaguje drugaije na toplotu i hladnou. Obratite panju oko okvira, naroito sa spoljne strane. Rupe izmedju okvira (drvenog) i maltera (zemlja ili kre) mogu biti mesta prolaska vode, vazduha (gubitak izolacije) i zvuka. 10) sa unutranje strane nije neophodno postavljanje spreavanja isparavanja. 11) postavite bale slame na drvenu podlogu, nekoliko centimetara iznad nivoa tla kako bi se izbeglo da voda ue u zid 12) pesak sa geotekstilom 13) ljunak, kako bi se zaustavilo kapilarno podizanje vode i odravanja ploe suvom 14) postaviti jednu nepropusnu barijeru kako bi se izbeglo da vlaga moe da se podigne.12

Slika 9. Detalj zatite od vode

- Postavljanje nametaja koji se kae o zid

Uobiajeno miljenje da su povrine zidova ovakvih kua krivudave, primenom nove tehnologije dolazi se do saznanja da povrine zidova nisu krivudave i nepravilne, naravno, osim u sluaju kada je to elja arhitekte ili investitora, a sve u cilju naglaavanja prirodnosti materijala. Kompletirana zidna obloga ni po jednom detalju nee pokazati da se govori o zidu od slame, jedino je mogue pretpostaviti jedino po debljini zida . Prilikom ureivanja enterijera ne treba brinuti, ovaj zid e drati sve vrste metalnih rafova i drvenih klinova, a za postavljanje rafa ili eksera nije potreban nikakav dodatni elektrini alat, ni tiplovi, to nije est sluaj kod danas
12

http://www.kucacuvarkuca.com

11

uobiajenih zidova. Kada se postavljaju predmeti na povrinu zida, u zid se postavi drveni klin duine 30cm, promera 510cm, koji e bez problema izdraati sva potrebna optereenja, bez obzira da li se radi o kutijama za instalacije ili policama za knjige. Na slian nain mogue je privrstiti i kapke prozora ili batenskih vrata. Za tee terete oslonac u zidu se propusti na drugu stranu gde se dodatno uvrsti ukljetenjem, kao to je to sluaj ponekada sa zidovima od siporeksa.

Slika 10. Enterijer kua od slame i primer okaenih elemenata

- Instalacije u zidu
Cevi ugraene u zid mogu izazvati izlivanje vode unutar zida, bez obzira od kog materijala je nainjen. Na Zapadu nije retka pojava da iz tog razloga istalacije idu po povrini zida. Kako bilo, ovaj problem se reava provoenjem instalacija kroz plastine cevi razliitih stepena sigurnosti. Ovi kanali se postavljaju dublje unutar zida (oko 8cm) kako ne bi dolo do njihovog sluajnog probijanja, ali i kako bi se nali u to vroj zoni zida . Ova mera predostronosti praktino je nemogua za izvoenje kod drugih masivnih, pa i skeletnih zidova, jer debljine zidova su dosta manje. Kutija za elektrini razvod moe se postaviti na zid kako je opisano kod polica, ali moe isto tako biti ugraena u sam zid kao i kod ostalih zidova.13

13

Barbara Jones Prirunik za gradnju kua od bala slame

12

- Raunica uteda kod kua od slame

Graenje kua od slame nije pogodno za urbane sredine, ali svaki objekat van veih naselja apsolutno je pogodan za graenje balama slame. Neke okvirne raunice isplativosti ovakvog graenja i trajanja ovakvog objekta mogu se videti u nekoliko taaka: dostupnost materijala i niska cena transporta za objekat od 100m potrebno je oko 400 bala slame (bala slame danas kota od 50 do 100din) prilikom zidanja potrebno je daleko manje armature, nema trokova za cement i pesak (lepak), nisu potrebni armirano-betonski vertikalni i horizontalni serklai za seizmiku zatitu malterisanje moe biti mainsko ili runo, malterom ili blatom, to znai oko 50% vea potronja maltera u ovoj fazi radova nije potrebna dodatna termoizolacija ne postoji troak u vezi sa materijalom i radovima nema osetljivih zavrnih radova (specijalni sloj fasade, izbegavanje spojnica termoizolacije, zaptivanje kritinih spojnica oko otvora, ispod krova) daleko manja mogunost pojave hladnih mostova zahvaljujui punoj zidnoj masi zid lako moete probiti (zatvoriti) na onom mestu gde vam se dopadne, a ukoliko je potrebno, krovnu venanicu moete osigurati dodavanjem drvenih podupiraa na tom mestu toplotni komfor i energetska efikasnost kua od bala slame moe se meriti samo sa onim u objektima koji ispunjavaju standarde postavljene tek u poslednjih desetak godina okruenje od potpuno prirodnih materijala jednostavno nema cenu.14

- Izgradjen primer kue od slame u Hrvatskoj

Primer izvedene kue u Hrvatskoj Istra, gradila je grupa volontera. Za gradjevinski material su se snalazili na razne naine, kako bi prosli to jeftinije, tako da su zemlju za malterisanje sami iskopavali. Zemlja je crvene boje, pa meanjem sa glinom i peskom davala je lepu fasadu ovom objektu. Umesto mealice, posluile su ljudske noge koje su u improvizovanom bazenu gazile smesu. Slameni zidovi se obavezno moraju omalterisatiti kako bi se slama zatitila od spoljnih uticaja. Cementni malter neprikladan je za koritenje u kombinaciji sa slamom, jer stvara nepropusni sloj i zid ne die, to moe uzrokovati kondenzaciju vlage sa unutranje strane zida i truljenje slame. Unutranjost kue, iako jo nema ugraene prozore i vrata, prua ugodnu sveinu, tokom dugih vruih dana. Tome su zahvalni zidovima od bala slame debljine oko pola metra i zelenom krovu, na kojem u zemlji i ljunku, koji su zamenili crepove, rastu biljke. Slama je, naime, odlian izolacijski materijal, kao i ljunak i zemlja.15 A sada da krenemo od temelja. Teren na kojem je poela gradnja prvo je oien i poravnan. Zatim su odreene dimenzije kuice, u Istarskom sluaju etiri sa etiri metra. Za potporne
14 15

http://gorannecin.rs/ http://www.h-alter.org

13

stupove iskopane su rupe u zemlji dubine oko 25 centimetara koje su ispunjene armiranim betonom, a na elezne ipke, koje su ostavljene da vire iz sredita stuba utaknuti su nosei stupovi na kojima je sagraena drvena konstrukcija i na njoj krovite. Tlo je posuto ljunkom debljine oko deset centimetara koji je potom dobro utaban. Na ljunak gdje e doi zid od bala slame postavljene su daske izolovane lepenkom. Zatim su ugraeni okviri za prozore i vrata koji moraju biti iri s obzirom da je irina bala slame oko 40 do 45 centimetara. Vano je da su bale dobro presovane i suve. Za ovu kuicu trebalo je 170 bala, dugih 90 i visokih oko 45 centimetara. Bale se ne slau jedna na drugu ve poput cigli, ali bez vezivnog sredstva. Povezuju ih metalne ipke ili naotreni drveni kolci koji se probijaju kroz njih. Bale se jo mogu povezati i sa daskama koje se u razmacima postavljaju s vanjske strane zida od slame. Materijal za ovu kuicu od 16 etvornih metara, visine 3,20 i 3,70 metara, kako bi dobili pad radi odvodnje vode, kotao je oko 10.000 kuna (oko 6500 ).16

Slika 11. Primer kue izgradjene u Hrvatskoj-Istra

3.0 Kue od vrea zemlje

Gradnja vreama zemlje ili peska predstavlja stari-novi graevinski sistem. Ovaj nain gradnje ve dugo koristi vojska za podizanje bunkera, a takoe je poznat i kao veoma efikasno reenje za odbranu od iznenadnih poplava. Meutim, poslednjih godina gradnja uz pomo vrea sa peskom ili zemljom sve vie se uzima kao odlino reenje za izgradnju jeftinih domova za izbegla ili raseljena lica iz podruja ugroenih ratom ili prirodnim katastrofama17 Jeftina i jednostavna gradnja, trokovi transporta koji se svode samo na same vree odlino su reenje za brzu izgradnju velikog broja domova za ljude koji su ostali bez krova nad
16

http://www.h-alter.org http://gorannecin.rs/

17

14

glavom. Kalifornija je prigrlila ovaj sistem kao nesporni primer odrive gradnje, a ideje primene ovog sistema idu mnogo dalje

Slika 12. i 13. Primeri objekata sagraenih vreama zemlje

3.1 Karakteristike
Kako su ovi zidovi masivni oni obezbeuju odlinu zatitu od klimatskih uticaja, seizmikih potresa ili poplava, pa ak i od projektila, jer se vree peska od uvek koristile u vojne svrhe. Najvea prednost u odnosu na druge sisteme jesu minimalni trokovi: u obine vree se moe sipati ljunak, pesak, zemlja, blato skoro sve vrste tla koje postoje na nekoj lokaciji, i elementi za zidanje su zavreni. Ovaj sistem gradnje zauzima posebno mesto u konceptu odrive gradnje. Korienje lokalnih sirovina koje nije potrebno dodatno preraivati, predstavlja utedu energije u sakupljanju i transportu sirovina, proizvodnji graevinskog materijala, i transportu na gradilite. Kako su vree ispunjene zemljom, zidovi ne predstavljaju gostoljubivu sredinu za insekte, nisu zapaljivi, sposobni su da reguliu vlagu u objektu, ne emituju tetne gasove te nema negativnih posledica po zdravlje ljudi Zahvaljujui svim navedenim osobinama jasno je da se radi o trajnom materijalu. Vree u osnovi ovakvih objekata mogu biti ispunjene ljunkom ili lakim kamenom vulkanskog porekla ime e se spreiti uspinjanje vlage u zidove od platnenih vrea napunjenih zemljom i istovremeno obezbediti toplotna izolacija unutranjeg prostora. Mogu biti postignuti razliiti konstruktivni oblici, a s obzirom da je njima mogue izgraditi svod ili kupolu, prilikom gradnje objekta nisu potrebni nikakvi dodatni konstruktivni materijali kao npr. elik ili drvo za savladavanje raspona tavanice.18 Na trajnost ovih objekata nekada se nije moglo raunati zbog slabih karakteristika materijala od kog su nainjene vree, ali sa razvojem materijala, danas se za veoma malo novca mogu kupiti vree od polipropilena odlinih karakteristika. On nije otporan na UV zraenje, ali je
18

http://gorannecin.rs/

15

konstrukciju od ovog materijala mogue prekriti slojem zemlje ili ispletenim prekrivkama od lokalne vegetacije. Jednostavnost gradnje takoe je od velikog znaaja za primenjivost ovog sistema gradnje jer jedan ovek moe brzo obuiti dovoljan broj ljudi za gradnju objekata od vrea zemlje. U siromanim podrujima gde bi se ova tehnika gradnje mogla najvie koristiti nisu dostupni veti majstori. I da ima dovoljno graevinskog materijala on zahteva neto uvebanije rukovanje.

3.2 Gradnja
Iranski arhitekta Nader Khalili (1936-2008) verovao je da sistem gradnje vreama predstavlja reenje koje moe reiti probleme miliona raseljenih i izbeglih lica irom sveta. Nakon detaljnog istraivanja metoda gradnje ovim sistemom koje su pratile detaljne izrade planova, doao je do reenja koje je smatrao najpogodnijim Opredelio se za krune osnove nad kojima se formira kupola. Izmeu vrea ispunjenih peskom postavljena je bodljikava ica koja spreava njihovo klizanje i otpornost na zemljotrese. Ovakvo reenje nastavlja se na bliskoistonu tradiciju gradnje erpiem (opekom peenom samo na suncu) i ideju lakoprenosivih atora nomadskih plemena. Iz ovog proizilazi da je ideja dola kao i kod kua od slame, od primera dalekih predaka. Ovi objekti otporni su na uragane, poplave, zemljotrese, a zemlja prua protivpoarnu sigurnost, toplotnu i zvunu izolaciju. Za potrebe istraivanja ispitano je nekoliko reenja svodova i kupola, a jednostavnost gradnje ima i znaajan socioloki pogled: uz kratku obuku svi mogu uestvovati u gradnji sopstvenih domova i celog naselja bez obzira na ekonomski poloaj. U izbeglikim naseljima ovakav vid komunikacije veoma pozitivno utie na raspoloenje i zdravlje ljudi u tekim ivotnim okolnostima. Svaki od objekata ima glavnu prostoriju pod kupolom i dodatne prostore za ishranu i higijenu. Lako je dograditi i prostor za ivotinje, a vree mogu biti koriene i za ureenje kompletnog naselja: za puteve, kanale, potporne zidove, rampe Ovaj tip gradnje bio je predvien za gradnju u Kaliforniji, a institut koji se brinuo o realizaciji ovih zdanja je institute za zemljanu umetnost i arhitekturu iz Kalifornije. 1995. godine izgraeni su prvi objekti koji su ispunili sve zahteve koji su prethodno nametnuti. Zahvaljujui velikoj podrci, ovaj projekat je uspeo, a koristili su za zbrinjavanje izbeglica koji su iz Iraka prelazili u Iran.19

19

http://gorannecin.rs/

16

Slika 15. Formiranje kupole nad krunom osnovom

Slika14. Poetak gradnje vreama zemlje

Slika 16. Enterijer kue od vrea zemlje

4.0 Uporedna analiza slame i vree zemljom

Uporednom analizom objekta gradjenim balama slame i objektima vreama zemlje, dolazimo do velikih razlika izmedju ova dva tipa gradnje. Ono to ini vezu izmedju njih je da pripadaju ekolokom tipu kua. Moe se pojaviti i kombinacija ova dva materijala, vree zemlje kao temelj i bale slame kao zidovi objekta. Karakteristike ovih materijala su u mnogome razliite, ak nemaju ni jednu zajedniku osobinu. Osnovna razlika je u nainu korienja objekta. Kue od slame se koriste kao svi stambeni objekti gradjeni klasinim stilom, jer primenom masivnog ili skeletnog sistema gradnje moze se postii eljeni oblik i funkcija objekta. Poto je zapreminska masa slame mnogo manja od peska ili zemlje, to daje jo jedan plus kuama od slame, jer mogu da se grade velikih gabarita. Kod gradnje vreama zemlje nije dovoljno razvijena vetina gradjenja i ima malu primenu. Ovi objekti zahtevaju odredjenu formu i funkciju, jer su obino kupolastog oblika i za sad gradjeni samo za izbegla lica-socijalno stanovanje. Do sada je gradjeno u masivnom sistemu i manjeg su gabarita. Kod ovih objekata je dobro to to su stabilne i otporne na zemljotrese, uragane... Kako je zemlja dobar termiki i zvuni ozolator, nisu zapaljive i dobri su zvuni izolatori.
17

Ovi tipovi kua ne bi trebalo da se nadju na istim krajevima sveta ili barem ne blizu. Kue od vrea zemlje oekivano je videti u bliskoistonim pustinjama i afrikim savanama gde nema drveta. Na takvim mestima klimatski uslovi su nepovoljni i sklonita od vrea zemlje pruaju daleko
optimalnije uslove za ivot nego to su to atori ili metalni montani objekti. Kue od slame moemo trenutno videti u SAD-u i u zapadnoevropskim zemljama, jer imaju sve uslove i u izobilju ovog gradjevinskog materijala. Oba materijala imaju veliki vek trajanja, primenom novih naina

gradnje i zatite materijala.

5.0 Zakljuak
U dananje vreme ljudska svest o unitavanju prirode, od strane nas samih, je na sve veem nivou i trai se to bolji put ka njenom oporavku. I graditeljstvo je imalo veliku ulogu u ovom loem inu. Dananja arhitektura se velikim delom bavi tom novom granom projektovanjaekolokim projektovanjem. Ovo projektovanje zahteva manje vremena i manje trokova za gradnju. Osnova ovakvog gradjenja nije nita novo, jer je osnovni material za gradnju korien u prolim vekovima. Kue od bala slame i od vrea zemlje su primeri gradnje kua koje nee ometati razvoj prirode. Deo ljudi jo uvek sa velikom nesigurnou prilazi gradnji ovih kua. Naravno da ove kue sa sobom nose i dozu ekscentrinosti. U SAD ona se prvenstveno ogleda u elji pojedinaca da naprave objekat koji e imati to vie paralela sa odrivim razvojem. Tako kua od bala slame pravi smisao dobija tek kada je opremljena energetski efikasnim sistemima koji koriste obnovljive izvore energije, pa se zelenilo, restaurirana drvena stolarija, solarne ploe, bojleri na krovu i vetrenjae skoro podrazumevaju. Kue od vrea zemlje, kako se grade za socijalno stanovanje, ve imaju smisla takve kakve jesu. Kao to vidimo gradnja ovim materijalima nije skupa, pa nesigurnost ka veim poduhvatima moemo da reimo izgradnjom manjih nadstrenica, ateljea, studija, garae kako bi se izvebali i uverili se u karakteristike ovih materijala.

18

6.0 Literatura:
Bibliografija: Barbara Jones Prirunik za gradnju kua od bala slame Mursko Sredie, 2006 Web stranice: http://www.kucacuvarkuca.com http://gorannecin.rs/ http://www.h-alter.org http://www.wikipedia.org

19