Par.

mahansa Jogandn
Ajntajn je jednom prilikom izjavio: "Nauka bez reli
gije je hroma, a religija bez nauke slepa." Filozof i nau
nici su vekovima pouava1i da razumeju vezu izmedu
biolokih procesa u telu i ljudske psihe. Uprkos ogromnom
napretku naunog saznanja, 7 . apadna flozofja ostaje i da
lje na nivou spek\llacije u odgovoru na izazovne zagonetke
ivO!a - "Ko sam ja? Zato sam ovde?'"
Nauka Religije uklanja vctove dogmatinih doktrina i
formalnosti, i pokazuje da odgovori na konana pitanja
nauke i religije ne lee u suvopamom skolastinom istrai
vanju iJi s1cpom verovanju, ve da SC mogu otkriti jedino
kroz ekspanziju svesti. Pragmatini pristup Paramahanse
Joganande redefinie religiju na osnovi, koja je istovreme
no univen:a!na i intenzivno lina. On u optim cnama opi
suje metode kojima se moe dostii stanje proirene svesti,
i ispi1Uje relativnu efikasnost razliitih prilaza, od tradicio
nalnih intelektualnih i religioznih uenja, do metafikih
principa i praksi koje vode izvan svcsnog i podsvesnog uma
ka kosrikoj svesti.
,. Ova mala knjigu IIIIli objanjenje !lIIil'enI/IlIa. Njena
vrednosI se Ile moe prcenili reima. 0110 nujmilije IO
moemo du prime/imo II ucnjima PImmu/umsa iogallaldc,
zu razliku 0(1 uenju cl'rop.rkil flozofa. kao IO SII 8ergsOI/,
Hegel i dmgi, jes/c da SII OIlU prugmlllilla, a Ile spekulativIla,
ak i kuda se bm'c kmjlljim (omctima mCllfzi ke. ,.
I predgovora Daglasa Granta Daf Einslija,
britanskog diplomate i flozofa
)ia Lumina
EDICIJA
MOKS"
,

Paramahansa Jogananda
NAUK RELIGIJE
Paramahansa Jogananda
Prevod sa engleskog;
Goran Borii i Nebja Petrui
Beograd, 25. juli 1999.
Naslov originala:
THE SCIENCE OF RELIGION
by Paramahansa Yogananda
Copyright @ Self-Realization Fllowship
Funded i 1920 by Paramahansa Yogananda
Copyright e za YU 1999. Alfa Lumina
Sva prava prevoda i objavljivanja zadrava izdava.
hM .. ", Alfa Lumina
Urednik: Goran Berii
Prevod sa engleskog: Goran Barii, Neboja Petrui
Lekcura: Neboja Petrui
Kkcura: Goran Barii
Kpjurerska priprema: Slolx anka Kalauzovi
tmp: Luka tampa, Beograd
Prvo izdanje Bograd, 1999.
Tr: 550
v
SADRZJ
PredgOtT . . . . . . . . VI1
Uun rei . . . . . . . . . II
Uu . . . . . . . . . . . . . 13
Prvo pglavle . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
l. Univerzalnost, neophodnost i jedinstvenost religije
Zajedniki cilj ivota. Univerzalna definicija religije .
ta znai biti religiozan. Religija nas "vezuje" blagona
klonim zakonima. Religija jc stvar osnovnih naela .
Univerzalna religija je neophodna u praksi.
Drugo poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
2. Bol, zadovoljstvo, i Blaenstvo: meusobne razlike
Osnovni uzrok bola i patnje. Neposredni uzroci bola.
Zadovoljstvo je dvostruka svest. Zamenji vanje sredstva
sa ciljem. Blaenstvo-Svest se javlja p prekidu p:isto
vee nosti sa telom.
Tree pglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
3. Bg kao Blaenstvo
Zajedniki motiv svih aktivnosti. Jedino Blaenstvo
Svest moe uspeno utiati uzbuenje. ta je Bog? Do
kaz Boijcg p:stojanja lei unutar nas. Religija postaje
univerzalno neophodna tek kada se Bog pojmi kao
Blaenstvo. U Bg i Blaenstvo-Svesti nae duhovne
tenje pronalaze ispunjenje. Velika pozorica ivora.
-
Cetrto poglavlje . . . . _ . _ _ . . . . . . . . . _ _ . . . 55
4. etiri osnovna reli giozna metoda
Potreba za religioznim metodima. "Boji sin" i "Sin
oveji" Poreklo sektatva. etiri osnovna religiozna
metoda: l. Intelektualni metod. 2. Metod predanosti.
J. Metod meditacije. 4. Nauni metod ili Joga. Fizio
loka objanjenje naunog metoda. Rezultat prakti
kovanja naunog metoda je sloboda od telesnih i men
talnih uznemirenja. Neprekidna praksa naunog meto
da vodi do Blaenstvo-Svesti ili Boga. Nauni metod
radi neposredno sa ivotnOm silom.
Peto poglavlje . . . . . . _ . . . . . . . . . . _ . . . . . 77
5. I nstrumenti saznanja i teorijska vrednost religioznih
meuxa
m instmmenta saznanja: 1. Opaanje. 2. Zkljuivanje.
J. Intuicija. Intuicijom Bog moe da sc ostvari I svim
Svojim aspektima.
Oautoru . . . . . . . . . , . . . . . 87
Predgovor
Dla Gan DaJEinlija
(1865-1952)
(engleskog politiara, pesnika i flosofa;
delegacn na Medunarodnom kongresu
filosofje Ilniverzilecn Hanard)
Ova mala knjiga nudi klju univerzuma.
Njenu vrednost je nemogue proceniti reima, bu
dui da se unutar ovih uskih korica nalazi cvet Veda i
Upaniada, sutina Patandalija, najistaknutijeg zastup
nika Joga flosofje i metoda, i misao ankare, najveeg
uma koji je ikada obitavao u smrtnom telu. Sve ovo je
javnosti prueno na uvid po prvi put.
Ovo je promiljena izjava nekoga, ko je na Istoku,
nakon mnogo lutanja, konano pronaaoodgovorsvet
skih zagonetki. Hindus je celom svetu razotkrio Istinu.
Prirodnoje to je tako, kada uzmemo u obzir da je Hin
dus, pre vie od pet hiljada godia, u vreme kada su pra
oi Britanaca i Gala, Grka i Latina, lutali prosuanimu
mama Evrope I potrazi za hranom kao istiski varvari,
ve bio zauzet razotkrivanjem misterije zivota i smrti,
za koje sada znamo da ine jedno.
Ono najvanije to moemo da primetima kod
uenja Paramahansa Joganande, za razliku od uenja
evropskih floofa, kaOlosu Bergson, Hegel idrugi, jeste
dasu ona praktna, a ne spekulatvna, i kada se bave
krajnjim dometima metafzike. Razlog je taj, to su
8
hindusi,jedini I oveanstvu, prodri i vela, posedujui
manje koje zapravo nije foofsko, tj., koje ljubi mudrot,
ve je sama mudrost. Jer, kada se iskazuje u I.ena
verbalne dijalektike, ovo znanje se nuno izlae kritika
ma flosofa iji se ivot i sastoji I tome, kao to je rekao
Platon, da neprestano raspravljaju. Istna ne moe da se
iskae reima, a kada se rei koriste, ak i ako su an
karine, cltri umovi e uvek pron3i pukotinu za napad.
Ono to je konano, ne moe sadravati beskonano.
Istina nije vena rasprava; ona je Istina. To znai, d s
jedino stvarnim linim ostvarenjem, pomou praksi i
metoda Iput ovih koje nudi Paramahansa Jogananca,
Istina, bez ikakve sumnje, moe spoznati.
C svet udi za blaenstvom, kao tO Paramahansa
Jogananda govori i dokaZUje, ali je veina obmanuta
eljom za zadovoljstvima. Ni sam Buda nikada nije
jasnije rekao, da je zelja, usled neznanja, ono to vooi I
movaru patnje, u kOjoj seogromna veina ovenstva
bespomono koprca.
Medutim, Buda nije uspeo da sa podjednakom
jasnoom izrazi poslednji, o etiri naina ulaska u sta
nje blaenstva za kojim udimo. Ovaj etvrti nain je
neupredivonajlaki, alijeza njegovo praktinodostig
nue potrebno vodstvo iskusnog znalca. Ovaj iskusni
znalac je sada meu nama, da bi Zapadu pruio tehniku,
jednostavna pravila, kojasu drevni indijski flosof veko
vima prenosili sa kolena na koleno, i koja vode do
ostvarenja, ili stanja trajnog blaenstva.
hinduskoj misli i praksi se uvek naglaava da je
ovaj neposredan kontakt oo velikog znaaja. Sve do
danas, bio je svima onemoguen, sem onima koji su bili
dovoljno sreni da ive u Indiji. Sad, kada ga imamo na
Zapadu, zapravo, pred svojim vratima, zaista bi bio lud
9
onaj ko bi izbegavao, ili, ko ne bi mario da sc okua u
praksi koja je vesama posebi duboko blaena. "Daleko
je istija ta blaenost, od najveeg uivanja koje nam
um, ili neko od naih pet ula, moze ikada priutiti,"
kako Parama hansa Jogananda istinoljubivo izjavljuje, i
dooaje, "ne elim nikome da pruam nijedan drugi do
kaz ove istine, nego to moe da mu prui sopstveno
iskustvo. "
Prvi korak moze da se uini ilanjemove male knji
ge; ostali, koji su poncbni za dospevanje do potpunog
stanja blaenstva, e prirodno uslediti.
Zavravam citiranjem nekolikostihova iz svoje poe
me "Jovan od Damaska", u kojoj pokuavam da kroz
poeziju ukaem na ono tO jc u ovoj knjiti postignuto.
Govori Buda, koji jc za nas Paramahansa Jogananda,
poto "Buda" jednostavno znai "Onaj koji zna."
Duo, dugo sam luu, tvao je,
Okovima vzan, li iiwtil
1 pamjama neizbrojnim,
Griien zubima otTtmim,
Sopstva I plmu, pmne ieje.
Otkriven, ofkriven je, Uzrok, pevao je,
Sopstva lt t/amcnt/, neukrorive eje.
Ke, o, Arhitek, za mene,
Nikt vie nee bili grade.
Slomljene su tvoje grede, rati/reni
Sasvim podlpirai ftga krooa:
Nee mi vie kuu graditi iZa.
Moja je NinJaTla, moja; unutar
Mog obzorja lei, ispred oiju mjih.
!o
Da h o, om mog . bih,
Zauvek d o t,
U blatensruo u, bet [raga ta sobm,
Ni Otde, niri bilo gde pred robom.
Ali ja ljuba" lebi nosim, ljuv;
tato sekaj,
v, sebe ra,
Ru moim most d se sra,
D ga pred, ako eliJ, jer me d stek
Slobu d radnje i smr1 i patnju hbegne,
l ta t bItefO degne!.
Mostogradilac je medu nama. Sopstvenim rukama
e izgraditi most, ako zaista zatraimo da to i uini.
L, Eng
Fb 1927.
v
UVODNA REC
Vi e desetina godina pre nego t se rasplamsalo
interesovanje za Istocnu psihologijU i religju, Parama
hansa Jogananda (1893-1952) je zapoeosvoje ivotno
delo donocnja vene duhovne nauke Indije u zapadni
svet. 1920. goine bo je pozvan u Sjedinjene Drave,
kao predstavnik Indije na medunarodnoj konferenciji
religioznih lidera u BoSlonu. Predavanje koje je tom
prilikom odr30, njegov prvi govor u Americi, ubno na
kon toga je objavljen pod nazivom Nauka rcligije. Od
cada se objavljuje na jo sedam jezika, i koristi kao
udbenik na koledima i univerzitetima.
Nauka religije je krajnje jednostavno i saeto i zlaganje
o zajednikom cilju svih istinskih religija, i etiri glavna
puta koji vode do njegovog postignua. To je univer
zalna poruka, koja se ne zasniva na dogmatskim verova
njima, ve na neposrednom uvidu u Stvarost, do kojeg
se stile putem prakse drevnih naunih tehnika medita
cije.
NAUK RElGIJE
Uvo
Svrha ove knjige je da ukratkoprikc kakobi trebalo
shvatiti religiju, da bi mogli da je u(znamo kao univer
zalno i pragmatino neophodnu. Takoe, dlj joj je da
predstavi onaj aspekt ideje Boga koji neposredno utie
na motive i aktivnosti svakog trenutka I naem iivQtu.
Istina jc, da je po svojoj prirodi, i aspektima, Bog
beskonaan. Takoe je istina, da je pokuaj da se de
taljno opie, kakav je B. dokle god je tO llsaglasllosti
s razumom samo jo jedan pokazatelj ogranienosti
ljudskog lima II pokuaju da dosegne Boga. ip:lk, isto je
tako istinito da ljudski um, i pored svih nedostataka, ne
moze da bude miran, zadovoljavajui se I potpunosli
onim to je konano. Um prirodno tei da objasni ono
to je ljudsko i konano I svetlu onoga to je nadljudsko
i beskonano-onoga toosea, ali ne moze da izrazi, to
u njemu preumo postoji, ali pod nekim okolnostima
odbija da bude jasno vidljivo.
Naa uobiajena zamisao Boga je da je On: nad
ljudski, beskonaan, sveprisutan, sveznajui, i tome
slino. Postoje mnoge varijacije ove ote ideje. Neki
Boga proglaavaju linim, drugi G vide kao bezlinog.
Ono to se posebno istie u ovoj knjizi je, da, ma kakva
da nam je zamisaoo Bogu, onaje beskorisna, ako ne uti
e na nae svakodnevno ponaanje, ako ivot u svakod
nevici ne crpi i nje nadahnue, i ako se ne uvidi da je
univerzalno neophona.
14
Ako &ga nedoiivljavamo tako, da se bez Njega ne
moemo snai I zadovoljenju neke potrebe, I naim
odnosima sa ljudima, I zaradivanju novca, I itanju
knjige, I polaganju ispita, I obavljanju najtrivijalnijih
ili najuzvienijih duznosti, tada jc jasno da izmedu Boga
i ivota nismo osetili nikakvu povezanost.
Bog moze da bude, i beskonaan, i sveprisutan, sve
znajui, lian, milostiv, ali ove ideje nemaju toliko sna
an utcaj, koji bi nas naterao da koraknemo I potragu
za Njim. U ivOlU moemo i bez Njega, isto kao i sa Njim.
On moe da bude beskonaan, sveprisutan, i slino, ali
II naem radnom, uurbanom ivotu, mi ove ideje ne
moemo neposredno i praktino da iskoristimo.
Ovim idejama se vraamo samo kada I mosofskim
i poetskim delima, umetnosti i idealistikim besedama,
teimo da opravdamo konanu einju za neim ono
manim; kada sc, pored naeg celokupnog znanja, kaje
toliko uzdiemo, zbunimo pri p:Jkuaju da objasnimo
neke od mljabinijih pojava u univerzumu; ili, kada se
nasukamo na promenljivosrima sveta; "Molimo se
Veno Milostivom kada zaglibimo," kako istona mak
sima kae. Inae, izgleda da se u naem prozainom
svetu sasvim dobro snalazimo i bez Njega.
ini s dasu ove stereotipne zamisli sigurosni vendi
naeskuene ljudske misli. One Ga objanjavaju, ali nas
ne gone da Ga potraimo. Nedostaje im snaga moti
vacije. Kada Boga nazovemo beskonanim, sveprisut
nim, svemilostivim i sveznajuim, to ne mai da Ga
neizostavno i [Taiim. Ove zamisli udovoljavaju inte
lektu, ali ne umiruju i duu. Ako i potujemo i negu
jemo u svom srcu, mogu nam donekle otvoriti duh -
mogu nas uiniti moralnim i predanim Njemu. Meu
tim, pomou njih neemo osetiti Boga kao neto svoje
15
- nisu nam dovoljno bliske. One udaljavaju Boga od
svakodnevnih briga sveta.
Kada se naemo na ulici, I fabrici, za tezgom, ili u
kancelariji, ove ideje imaju prizvuk otuenosti. Ne zbg
toga to smo zaista mrtvi za Boga i religiju, ve zato to
nam O njima nedostaje odgovarajua koncepcija - koja
se moe utkati u strukturu svakodnevnog ivota. Naa
zamisao Boga treba da nam bude svakodnevna, ak ta
vie, neprestana smemica. Upravo takva zamisao Boga
bi trebalo da nas podstakne da Ga pimo usred sva
kodnevnog ivota. To je ono to smatramo pragmati
nom i motiviuom koncepcijom Boga. Boga i religiju
treba preneti izokvira verovanja u okvir svakocnevnog
ivota.
Ako ne istaknemo neophodnost Boga II svakom
aspektu zivota, i potrebu za religijom I svakom trenutku
naeg postojanja, Bog i religija tada iskau iz duboko
usaenog toka naeg svakodnevnog razmiljanja, i
postaju doivljaj "jednom nede ljno" . Iza prvogdela ove
knjige stoji pokuaj da sc objasni, kako, da bi razumeli
da su Bog i religija zaista neophodni, moramo posebno
da istaknemo onu ideju i jednog i drugog, koja je od
najveeg znaaja za glavni cilj naih svakodnevnih i
neprestanih aktivnosti.
Ova knjiga ima z cilj da ukae na univerzalnost i
jedinstvo religije. Tokom raznih epoha bilo je razliitih
religija. Oko njih su plamtele une rasprave, dugi ra
tovi, i brojna krvoprolia. Jedna religija se suprotstav
ljala drugoj, a sekta se borila protv sekte. Ne samo da
postoje razne religije, ve unutar iste religije postOjiiro
ka raznolikost sekti i miljenja. Ipak, javlja se pitanje:
"Ako postoji samo jedan Bog, otkud potreba za tolikim
religijama?"
16
NJc :: Jor:.1:. J1 pJ::<.J :1:...t.a :: g.1 kJ
l :d a.aJ0.:1m mJa1m:J1a:tvJ . o0J.:1m 1:.1t1,
a:.a::vJ :1;1Jn1< . :..aJ o ::0 0 ::...u ::a;
acv. .a:c.c<:d1.aJ :1:vJ1 . :;::.'.1a m:a:1..:::
pJc J.a.a a1:.1, :1av1.dJ. J:J1.c m :J:1':<Jm
pJ.J1J i J<J.aJ::.m1 /sJ ::...Jm :m::1mJ :1mJ
;:1<:: JJ:cJca1 a1:.1 JJm: Jo.1: . <Jav:a:q:,
:1J1 mJc ;J::J1:. J:aJv1 :1 ;J::J1a: :J..<.n ::...1
/.. 1<J :c...1 prvenstveno J:a11v1 JJ:v::t, ...
J:tv1:ca: J1 . :aJ::1 . :;J.1, 1 t:< n drugom mestu
:t|d<:d:J :1.acaJ o vc:Jv1a1 a1c.1 . JJm. :1J1,
:::JJ d:cv. 0 :vctJ ;J:tJ. :1mJ cJa1 rc'..1, c|
;J:tJ. :1mJ cJ1a
NJ: :: :c. J1 :1:a. Jo.1. a1.a. oJJ:'dca1
a1:.1 . <Jav:a..: 'Jm:.:1d J:aJv :1 a1::1a1< :1:..
.:.a vc:J.:;Jvc::. . :c<:., <J: :c :1:a.v1d a1 :J cJ.aJ
::... /<J :: ::...1 :nv1:. a1 Jv1 a1.a, t1J1 :c, .
:1mJ :1J1 mJ: :v:J.:. J1 c Ja1 da.v:::1.a1 c:, a.
<<J a.c mJJ: ;:J.1:.:. da.vc|:1'a.m ;J:Jac Jo.
1c . <Jav:a:q: \nvc:1.a.m :c mJc ;:J.:.:. :1mJ
Ja1 c.:m:a: <J.: :1:Ja.<. :v.m :c...1m1 mJ:mJ
JJ :v1<J1 J1 ::1.mJ J1 1 ;:.av1:. . :.:J.. 1J1 ::
:1.::1 mJc rc. J1 :c'.j1 a.c :1mJ a:J;aJJa1 v:
.::J :1<J . da.vc::.a1. Ov. mJa J1 :.:J: .::d |:...d
c: :1mJ cJa1 . ;J::J. - odJJ. J1 : da.v:.:|a. ::
mca: II :wm :c...1m1 :J1a .::.
U JvJ <a:. :1m :: ;J::JJ.J J1 ;J<1:m J1, k
W je Bjedan, svima neophodan, iw je tki re/ijajedna,
neophodna i univnalna. O1mJ ;0:cv. JJ a: mJa a1
;Jc:<d d ac<Jm ;J.:Jd J1 :c :1:..<dd 1;:1vJ
a:.J.aJ c ::. J1 ;J::J: Jvc :c...c, sJ1 ;J::J.
:1mJ :J1a J NJa J1 ;J::J: Jvc vc :J.:pvc:d i
::<:c 1.. ::...1 : :1mJ :Ja1 LaJ :5 :1J1 :Jv:mJ
17
::...t.m ::h.1m1 ::c;1 v.J::. <1J :1:...:c v::J.:;J
v:::. . ::<:: :Ja::vca: 0a.v:.:1.a: ::...: J1<Jc,
JaJ :J :1J1 a1:.v1mJ :1:...:.m v::J.:pJv:::L1 :::
o1.J o. |:v:::1:. <1J :1:...:: J:1a<: <J.:Jv1 ... vc:1
/<J :: :JaJm d;J:a1mJ :1 :a1:a:m r:. ::...1,
<J: d :1J1 J::1.aJ J1 .:.J.m o.:mJ ;:.:JJaJ,
vcJm1 Jo1::.v. 0 a:aJ J;5:::o. L:1ni:aJ:: u
.cJ:m1 .JJ.: JaJ :oJ c1 :: a: dv.1 da.v:::1.a.
c|cm:a: <J. : J:aJv1 :1<J:v1a. :1:...:. ::...1
:v::1 1 :J : d::J< maJ.a :1.1
Lv1 <a. ;:d1 ;:.aJ'J<J J:1a.:.d ::...c, 1 ac
;:c Jm::a0 <J1 :: :cmc||. a1 JJm1m1 . a1:'.m1
L|J.m ::.m1 a:a :.| c J1 ::...d ;:::vJ:. 0 .:::1.
v1a: a1c c:.J<d;aJ Jad::1ac o.1 . ::1v1, 1 a:
0 ;c<J pJ:Jv1ac JJ:::a.a ;:1v..1 . ;:J;.:1
lB
PRVO POGLVJE
Un1st, noh1st
i jedo t relje
Zjednilki cilj vel
Pre svega, moramoznati taje religija. Tek tada mo
emo da sudimo da li je neophodno da svi budemo reli-
. .
gtozm.
Akonema ptreb, nema ni aktivnost. Iza svake nae
aktivnosti postoji cilj zbog kojeg je obavljamo. U svetu
ljudi vre razne aktivnosti da bi postigli razne ciljeve;
ciljevi koji odreduju aktivnosti ljudi su mnogostki.
Ali, postoji li neki zajedniki i univerzalni cilj celo
kupne aktivnosti svih ljudi sveta? Postoji li neka zajed
nika, najvia potreba svih nas, koja nas podstie n sve
aktivnosti? Kratka analiza motiva i ciljeva ljudskih
aktivnosti u svetu pokazuje. da. premda ovek ima
hiljadu najpreih i trenutnih ciljeva, zavisno o osobe
nosti zanimanja ili profesije kojoj se posveuje, krajnji
cilj kojem su svi ostali podreeni - je poni!tenje bla i
udnje, i dostignue trajnog Blaenstva. Moemo li
trajno da okonamo bl i udnju, i zadobijero Blaen
stvo, posebno je pitanje; ali ipak, oigledno je da u s
aktvnotima pkuavamo da umaknemo blu i oetmo
zadovoljstvo.
Zato ovek slui kao egrt Zato tO eli da postane
strunjak u nekom poslu. Zato se uputa ba u taj
posao? Zato tO njime moe da zaradi novac. Zato bi se
19
uopte zaraivao novac? Zato to e zadovoljiti line i
porodine potrebe. Zato bise potreb ispunjavale? Zato
tO C se time odstraniti bol i zadobiti srea.
Sreta, zapravo, nije isto to i Blaenstvo. Svi dlja
mo na Blaenstvo, ali usled velikog slepila, umiljamo
da je tO Blaenstvo ono to doivljavamo kao zado
voljstvo i sreu. Kako je do toga dolo, sada emo
videti. Krajnji motiv jc zaista Blacnstvo, koje osea
illO iznutra. Meutim, srca ili zadovoljstvo se po
javila namesto Blaenstva, zahvaljujui naem nera
zumcvanju, tc je zadovoljstvo poelo da se smatra
krajnjim motivom.
Iz toga vidimo da st na krajnji cilj sastoji od ispu
njenja neke potrebe; odstranjenja nekog oo\a, fizik

g
iH mentalnog, od najslabijeg do najjaeg; i dostizanja
Blaenstva. Ne ispitujmo dalje zato treba dostii Bla
enstvo, jer se nikakav odgovor ne moe dati To jc na
krajnji cilj, ma ta radili -ulazili u neki posao, zaraivali
novac, traili prijatelje, pisali knjige, sticali znanje, vla
dali carstvima, poklanjali milionske donacije, istraivnli
zemlje, tragali za slavom, pomagali siromanima, posta
jali flamropi, ili se prihvatali muenitva. Uz t

, .
bzae sc, da, kada Strogo vodimo rauna o svom Istln
skom cilju, traganje za Bogom Z( nas postaje stvam

injenica. Moda e se proi kroz milion koraka
;
bez

r
!
ahivnosti i motivacija u meuvremenu, ah krajnji
motiv je uvek isti - dostignue trajnog Blaenstva, pa
makar la bilo kroz dugi nil akcja.
Ovek obino voli d n puru do clja proouava t
nizom. Moda izvrit samoubistvo da okona neki bl,
ili piniti ubistvo d bi osranio nek pojavu udnje .il
bola, u neku uasnu ranu sa srcu, mislei da tme ptii
stvaro zadovoljenje, ui olakanje, koje zamenjuje sa
20
Blaenstvom. No ipak, ono to treba primetiti jeste da je i
loistavetastemljenje (iako pogreno) kakrajnjemci i ju.
Neko mole da kae: "Mene uopte ne zanima ni

zadovoljstvo, ni srea. Zivot ivim da bi neto ostvario,
da bi postigao uspeh." Drugi kae; "elim da I svetu
inim dobra dela. Nije me briga da li patim." Ali, akose
zagledate I umove tih ljudi, videete da jc tu posredi
identinostremijenje ka cilju, srei. Da li prvi ovek eli
usph I ijem Jtignuu nema zadovoljstva isree! Da
li drugi zeli da ini dobro drugima, a da sam ne oseti
sreu I tome! Oigledno ne. Njima moda nee smetati
ni da im drugi nanese hiljade fizikih bolova ili men
talnih patnji, ni situacije koje obino iskrsavaju lokom
potrage za uspehom, ili injenja dobra drugima. Ali,
pOOro I uspehu prvi pronalazi veliko ispunjenje, a drugi
intenzivno uiva u srei dobroinstva, prvi traga za
uspehom, dok drugi traga za blagostanjem drugih,
uprkos nevoljama n kaje usput nailazi.
ak i najnesebiniji motiv i najiskrenija namera da
se unapredi blagostanje oveanstva, njega samogradi,
proistekla je iz prvobitne (dnje za proienom linom
sreom, bliskoj Blaenstvu. Ipak, to nije srea uskog
rudog sebinjaka. To je srea otvorenog tragaoca za tim
"istim sapsevom", koje se nalazi u vama, u meni, i u
svima. Ova srea je Blaenstvo, malo pme3no sa ne
kim oseanjima. Zbg toga altruista, sa istim Blaen
stvom kao motivom za altruistiku aktvnost, ne podle
e uskogrudaj sebinosti, jer ovek ne moe sam za sebe
oseati isto Blaenstvo, ako nije dovoljno otvoren da
eli i tei ka Blaenstvu drugih. To je univerzalni zakon.
21
Ullivenailla definicija religije
Stoga, akose ljudski motiv ka aktivnosti proprati do
samog izvora, videe se da je krajnji motiv isti kod svih
- otklanjanje bola i dosezanje Blaenstva. Poto je ovaj
cilj univerzalan, njega treba smatrati najneophodnijim.
Naravno, za oveka je religija 0110 to je za njega univer
zalno i najpotrebnije. Otuda, surina religije sc swji l
lrajnom od!ranjenjll bl i oSIvrenju BlaeIa, ili Boga.
Takoe, aktivnosti koje moramo da prihvatimo radi
trajnog odstranjenja bola i ostvarenja Blaenstva ili
Boga, nazivaju se religioznim. Ako religiju shvatimo na
ovaj nain, njena univerzalnost tada postaje oigledna.
Jer, niko ne moe porei da trajno eli da izbegne bl i
dosegne trajno Blaknstvo. Ovo mora da bude opte
prihvaeno,jer niko ne moe da IXrekne til istinu. Samo
ovekovo postojanje je obavijeno time.
Svi ele da ive zato to vole religiju. ak i ako ovek
poini samoubistvo, i to ini zato to voli religiju; jer,
misli da c tim inom dostii srenije stanje od onoga u
kojem sc zatekao. U svakom sluaju, misli da e bici
osloboen izvesnog bola koji ga mui. Njegova religija
je u ovom sluaju nemilosrdna, no ipak je religija. Cilj
mu je potpuno ispravan, isti kao i cilj svih ljudi; jer, svi
ljudi ele da zadobiju sreu, ili Blaenstvo. Medutim,
njegov nain nije mudar. Usled neznanja, ne zna ta e
ga dovesti do Blaenstva, cilja svih ljudi.

ta z1ai biti religio%Hl

Na taj nain je u izvesnom smislu svaki ovek u svetu
religiozan, s obzirom da svako pokuava da odstrani
22
udnju i 01 i zadobije Blaenstvo. Svi streme ka istom
cilju. Ipak, strogo reeno, samo je nekolicina I svetu
religiozna, jer samo nekolicina. iako ima isti cilj kao i svi
ostali, zna najdelocvomiji nain za trajno odstranjenje
svih boli i udnji. telesnih, umnih i duhovnih i
zadobijanje istinskog Blaenstva.
Istinski pklonik ne moiedasedrli kruto ograniene
ortodoksne koncepcije religije, iako je [a koncepcija, na
neki neoreen nain, povezana sa koncepcijom koju
ja iznosim. Ako izvesno vreme ne poseujete crkvu ili
hram, ili ne prisustvujete njihovim ceremonijama ili
obredima, bezobzira na totose usvakonevnom ivotu
ponaate religiOzno, tako to ste mimi, staloeni, kon
centrisani, dareilj ivi, to crpite sreu iz najmunijih situ
adja, obini ljudi, naglaene ortodoksne ili uskogrude
sklonosti tada klimaju glavom i obznanjuju, da, iako
pokuavate da budete dobri, smireni, s take gledita
religije, ili u Bjim oima, "skreetesa pravog puta" ,jer
u poslednje vreme niste obili sveta mesta.
Dok, naravno, ne moe da postoji ni jedan prihvat
ljiv izgovor zbog trajnog udaljavanja sa takvih svetih
mesta, sdruge strane, ne moe da postoji ni jedan oprav
dan razlog zbg kOjeg bi se neko smatrao religioznijim
zatO to poseuje crkvu, ako u isto vreme ne mari da u
svakodnevnom ivotu primenjuje principe koje religija
pdrava, oonosno one koji se pkazuju najbimiji za
postignue trajnog Blaenstva. Religija nije udeena
klupama I crkvi, niti je zavijena u ceremonije koje se I
njoj izvoe. Ako imate stav dubkog potovanja, ako
svakodnevni ivot uvek ivite s namerom da u njega
unesete nepomuenu Blaenstvo-Svest, izvan crkve
ete biti isto toliko religiozni kao i u njoj.
23
Naravno, ovo ne treba razumet kao argument za
naputanje crkve, koja je obino umnogome stvara
pomo. Stvar je u tome da radi zadobijanja vene sree,
van crkvenih sali treba da uloice upravo onaj napor
koji, ostavljale iza sebe dok i crkvenih klupa pasivno
uivate u propvedi. To ne znai da sluanje nije dobro,
na svoj nain; jer zasiguro jeste.
Religija Ilas 4'vezuje"
blago1laklollim wkollima
Rc "religija" je izvedena iz latinskogreligiarc, vezati.
Sea vezuje, koga vezuje, i zato? Ako ost3vimo po strani
svako ortodoksno objanjenje, sasvim je jasno da smo
"mi" ti koji smo vezani. ta nas vezuje? Ne lanci i okovi,
naravno. Moe sc rei da nas religija vezuje jedino
pravilima, zakonima i z.1htevima. A zato? Da bi nainila
od nas robove? Da bi nas liila prava na slobodno
miljenje i aktivnost, koje nam po rodenjll pripada? To
je van pameti. Kao tO jt! za religiju potreban ispravan
motiv, tako i njen motiv da nas "vee" mora biti dobar.
Kaknv je tO motiv? Jedini logianodgovor koji moemo
da pruimo je da nas religija vczuje pravilima, zakonima,
znht<vima, da ne bismo propali, da ne bismo patili ni
telesno, ni umno, ni duhovno.
Telcsna i mentalna pamja nam je (mata. Ali, ta
je duhovna patnja? Biti II neznanju o Duhu. On je uvek
prisutan, iakoesto nezapaen, I svakom ogranienom
biu ili stvorenju, dokse tclesni i mentlni bol pojavljuje
i nestaje. Koji se jo motiv rei "vezati" do ovaj pome
nuti, moe pripisati religiji, a da nije ni besmislen, ni
Z4
odbojan? Oigledno je da su ostali motivi, ako ih ima,
podreeni pomenutom.
Nije li definicija religije koja je ve izloena, I
sagJasju sa pomenutim motivom rei "vezati", I korenu
znaenja religije? Rekli smo da se religija delom sastoji
I trajnom ponitenju bola, bede, patje. Ali, otarasiti
se neega, kao to je bol, ne moe biti osnov religije; ona
se mora zasnivati i na vrstom dranju za neto drugo.
Ne moe biti iskljuivo negativneprirodc, ve mara biti
i pozitivna. Moemo li se trajno osloboditi bola, a da se
ne drimo onoga to je njemu suprotno - Blaenstva?
Iako Blaenstvo nije ba taan antonim za bol, ono je,
I svakom sluaju, pozitivna svest koje se moemo vrsto
drati da bi se oslobodili bola. Ne moiemo, naravno,
zauvek visiti I vazduhu neutralnog oseanja, koje nije
ni bol, ni njegova suprotnost. Ponavljam, da se reli gija
ne sastoji samo u ponitenju bola i patnje, ve i u
dostizanju Blaenstva, ili Boga (da su Blaenstvo i Bog
u izvesnom smislu sinonimi, bie objanjeno kasnije).
Ispitujui, dakle, motiv u korenu znaenja religije
(vezivanja), dolazimo do iste definicje religije do koje
smo stigli analizom ovekove motivacije za aktivnost.
Religja je stvar ostvtlih naela
Re\igijaje stvar osnovnih naela. Ako je na osnovni
motiv traenje Blaienstva, ili sree, ako ne vrimo ni
jednu aktivnost, ne ivimo ni jedan trenutak, koji, na
kraju, nije odreen ovim prvobitnim motivom, zar tada
ne mozemo da kaemo da je ova udnja najdublje
ukorenjena u ljudskoj prirodi! Uz to, ta religija moe
da bude akonije mkana u najdublje ukorenjenu udnju
Z5
ljudske prirode? Religija se, ako e biti neto od ivotne
vrednosti, mora zasnivati na ivotnom instinktu ili
udnji. Ovo je a prori odbrana koncepcije religije, izlo
ene u ovoj knjizi.
Ako neko primeti da postoje mnogi drugi ljudski
instinkti (drutveni, samoOravajui, i njima slini)
pored zudnje za sreom, i, upita zato ne bi objanjavali
religiju i u svetlu tih instinkata, odgovor je da su ti
instinkti ili podreeni instinktu traenja sree, ili su
toliko neraskidivo povezani sa njim da ne mogu bitnije
da utiu na nae objanjenje religije.
Vratimo se jo jednom na prethodni argument,
tOeku je religija ono co je :a njega univealno i najneo
phni je. Akoonoto je najpotrebnije i to je univerzalno
za njega nije religija, ta bi ona mogla da bude! Ono to
je najsluajnije i to je promenljiva, ne moe biti religija,
naravno. Ako pokuamo da od novca stvorimo jednu
jedinu stvar koja e zahtevati nau panju II ivotu, tada
nam novac postaje religija - "dolar je na Bog". Domi
nantni ivotni motiv, koji god da je, za nas je religija.
Ostavimo ovde po strani ortooksno objanjenje, jer
principi aktivnosti - a ne intelektualno propovedanje
dogmi ili odravanje ceremonija - tano utvruju, bez
potrebe za naim !inim reklamiranjem, kojoj religiji
pripadamo. Ne moramo da ekamo ni teologa, ni mt
ra, d nam odredi sektu ili religiju - nai principi i aktiv
nosti imaju milion jezika kojima e t rei i nama i ot.
Onoto je znaajno u tome je da u pozadini bila ega
to oboavamo sa slepom iskljuivou, uvek lei jedan
fundamentalni motiv. Odnosno, ako novac, posao i
nabavljanje potreptna ili ivotnog luksuza, pretvorimo
u "poetak i kraj" svog postojanja, primeuje se da u
pozadini naih aktivnosti ipak lei jedan dublji motiv:
26
ovome teimo da bi otklonili bol i dencH sreu. Ovaj
fndamentalni motiv je stvara religija oveanstva;
ostali sporedni motivi tvore pseudo-religije. Zato to
nije shvaena na univerzalan nain, religija se smeta I
nebu pod oblake, ili je mnogi ljudi smatraju pomonom
razonoom ena, ili starih i ncjakih.
Univerab religija je neohod1a u praki
Iz toga vidimo da je Univerzalna Religija (ili religija
koja se shvata na ovaj univerzalni nain) praktino, ili
pu itno neophodna. Njena neophodnost nije
vdtaka, niti usiljena. Iako se ptreba za njom osea u
srcu, ipak je. naalost, nismo uvek potpuno svesni. Da
jesmo, bol bi odavno iezao iz sveta. Jer, obino e
ovek ono zata misli da je zaista neophodno, pokuati
da pronade po svaku cenu. Misli li ovek da je zara
divanje novca zaista neophonoza izdravanje njegove
prodice, on nee prel.ti da se izloi opasnosti kako bi

ga obezbedio. Zalosno je to ne smatramo religiju

neophodnom na i sti takav nain. Umesto toga,
posmatramo je kao neki ukras i dekoraciju, a ne kao
sastavni deo ovekovog ivot3.
Veoma je alosno i [O, to je svaki ovek u ovom svetu,
pored toga to je njegov cilj u sutini religiozan, budui
da se uvek trudi da osrrani udnju i dostigne sreu,
zahvaljujui nekim ozbiljnim grekama, ipak zaveden i
naveden da psmata istnsku religiju, iju smo defniciju
upravo pr, kao neto o sporednog znaaja.
ta je ovome uzrok? Zato neoseamo stvaru neo
phodnost umesto prividne bznaajnosti? Odgovorje:
pogreni putevi drutva i nae prianjanje za ula.
27
Drutvo I kojem se nalazimo je ono to I nama
usauje oseanje da su razne stvari potebne. Razmoti
mo uticaj ljudi i okolnosti. Ako elite da poistonjaite
Zapadnjaka, stavite ga medu Azijate; ili, ako eilte da
pozapadnjaite Istonjaka, nastanitega medu Evropljane
- i pgledajte ta se desit. Deava se neto oigledno,
ak neizbna. oveku sa Zapada plako !inju da se
dopadaju obiaji, navike, odea, nain ivota i miijenja,
i nain na kojise posmatraju stvari na Istok.', dok oveku
sa Istoka poinju da se dopadaju pomenute stvari na
Zapadu. Njima se ini da se sam standard istine menja.
Pa ipak, oko jednog e se veina ljudi sloiti - da je
njihov svetavni ivot sa svim svojim brigama i zado
voljstvima, blagostanjem i nesreama, vredan ivljenja.
Medutim, retko da e nas iko podsetiti na neophodnu
potrebu za Univerzalnom Religijom, pa je zato i nismo
sasvim svesni.
Oigledno je istina da ovek retko posmatra stvari
izvan kruga. .ojem ivi. Sve to spada u njegov delo
krug, on opravdava, sledi, oponaa, s {im se nadmee i
misli da je to merila miljenja i pnaanja. No, ono to
prevazilazi njegov domet shvatanja, on previda, ili
nipodatava vrednost tog'l Advokat e, recimo, veliati
i biti najrevnosniji prema neemu to se tie zakona;
njemu e druge stvari, po pravilu, biti manje znaajne.
Pragmatina, odnosno praktina neophodnost
Univerzalne Religije s csroshvata samo kao teorijska
potreba, budui da se religija smatra predmetom od
intelektualnog znaaja. Ako religiozniideal poznajemo
iskljuiVO intelektom, tada mislimo da smo ga dostigli,
i da se od nas ne trazida ga ivimo i ostvarimo.
Na!a velika grekajetQ brkamo pratnu sa teo
rijskom neophodnou. Mnogi bi verovatno priznali,
28
porazmis!ivi, da Univerzalna Religija nije nita drugo
do rrajnoponitenjc rla i svesno ostvarenje Blaenstva,
ali malo ko razume i znaaj i praktinu neophodnost
koju ta religija nosi sa sooom.
29
Paramahnnsa Jog:nand: sa nekoliko delegata na
Internacionalnom kongresu religijskih liberal<. oktobra
1920, II Bostonu, Masausets. Sri Jogananda je odrao
govor pred uvaenim skupom O ''Nauci religije"
o
Dom jedinstva, mesto odrlavanja
Interacionalnog kongresa religijskih liberala
30
DRUGO POGLVJE
Bol, wolsto i Blto:
mual razi
Osnovni uzrok bol i pnje
Sada je potrebno da istraimo osnovni uzrok bola i
patnje. mentalne i fzike, u ijem se ponitenju Univer
zalna Religija delom sastoji.
Pre svega, i naeg zajednikog iskustva [feba da jc
oigledno, da smo uveksvcsni sebe kaoaktivne sile koja
obavlja sve nae umne i telesne aktivnosti. Mi zaista
obavljamo mnogo razliitih funkcij" - opa:nje, milje
nje, pamenje, oseanje, delanje, i lome slino. Ipak,
moemo da primctimo, da u osnovi ovih funkcija lei
"ego", ili "sopstva", koje njima upravlja, a za scbe misli
da ga celokupno prolo i sadanje postojanje, sutinski
nije nimalo promenilo.
Biblija kae: "Zar ne mate da ste hram Baiji, i da
Duh BoZiji obitava t vama!". Svi m smo kao indivi
due, mnogobrojna reflektovana duhovna Sopstva uni
verzalnog blaenog Duha - Boga. Ba kao to se pri
reflektovanju vode II brojnim posudama, pojavljuje
mnogo odraza jednogjedinogsunca, tako c i ovean
stvo prividno podeljeno na mnogo dua, koje nasta
njuju ova telesna i umna vozila, pa su na taj nain spolja
odvojene od jedinstvenog univerzalnog Duha. U
.) Krinani ma 3; 16
32
stvarnosti, ovek i Bog su jedno, f odvojenost je samo
prividna.
No, budui da smo blagoslovena i refcktovana
duhovna Sopstva, zog C!' smo onda krajnje neobzimi
prema svom blaenom stanju, te umesto toga, tdlozni
fikom i mentalnom bolu i patnji! Radi se o [ome, da
je duhovno Sopstva sebe prekrilo ovim sadanjim sta
njem (ma kako da jc doo\o do lOga), poistoveujui se
sa prolaznim [elesnim vozilom i nemimim umom. Poj
stoveujui se na taj nain, duhovno Sopstva osea a
lost ili oduevljenje, ve I skladu sa odgovarajuim
stanjem tela i uma, bilo ono nezdravo i neprijatno, ili
zdravo i prijamo. Zbog ovog poistoveenja, Sopstva je
neprestano uznemireno njihovim prolaznim stanjima.
Uzmimo za primer slikoviti prikaz poislovecnja:
majka koja se duboko poistoveuje sa svojim jedinim
detetom, pati i osea snabn hol ak i ako samo nauje,
bilo da su to glasine ili istina, da je njeno dete mrtvo.
Dok medutim, verovatno nee oseati takav bol ako
uje o smrti deteta majke iz susedstva, sa kojim sc nije
poi s{ovetila. Sada moemo da zamislimo svest kada je
poistoveenje stv}mo, a ne simbolino. Prema tome,
osemjelislOOeenjasa prolaznim re i nr umom
je iz!XT i koreni!i uvuk patnje neg duhovnog Sop5wa.
Shvativi da je poistoveenje duhovnog Sopstva sa
telom i umom glavni uzrok bola, trebalo bi da se
prihvatimo psiholoke analize neposredni h i trenutih
uzroka bola i sagledavanja razlika izmedu bola, zado
voljsrva, i Blaenstva.
33
Neosredni uzroci bol
Usled ovog poistoveenja, ini se da duhovno
Sopstva poseduje oredene tenje mentalne i fzike.
elja ta ispunjenjem ovi h tenji stvara potrebu, a
potreba izaziva 01. Potom, ove tenje ilsklonost, mogu
biti prirodne ili vetake, pri emu prirodne tenje
izazivaju prirone potreb, dok vctakc tenje izazivaju
vetake potrebe.
Vetaka potreba vremenom postaje prirodna,
J
utem navike. Kakva god da je potreba, ona izaziva boL
St vie potreba imamo, tim je pre mogua pojava bola;
jer, to vie potreba imamo, to ih je tee ispuniti, a to
vie te potrebe ostaju neispunjene, vei je bol. Poveajte
broj elja i potreba, i time ete poveati i bo\. Prema
tome, ako nema izgleda za trenutno ispunjenje elje, ili
ako ona naide na prepreku, bol se pojavljuje trenutno.
A ta je elja? Ona nije nita drugo do novo stanje
"uzbudenja" koje um sam sebi namee - njegov hir
izazvan udruivanjem sa odredenom stvari. Prema
tome, icja, OOno5no, IImnoel stnja Imnogu:n a,
uzrok je boja i Luge. elja je takoe uzrok pogrenog
nastojanja da potrebe ispunjavamo. tako tO ih prvo
stvaramo i uveavamo, a zatim pokuavamo da ih
zadovoljimo objektima, umesto da i smanjujemo na
samom poetku.
Moe se uiniti da je bol ponekad ia, a da ne
postoji elja koja bi mu preta - na primer, bol usled
rane. Medutim. ovde bi trebalo primetti da je elja da
budemo zdravi, koja je svesno ili nesvesno prisuta I
naem umu i iskristalisana I naem fziolokomorganiz
mu, I suprotnosti sa pomenutim sluajem stanja
bolesti, odnosno, bola usled rane. Tako, kada odreeno
34
uzbueno stanje uma I obliku neke eje, nije zadovo
ljeno ili odstranjeno, nastaje bol.
Na isti nain kao to vodi ka bolu, elja vodi i ka
zadovoljstvu, s jedinom razlikom, to I prom sluaju,
potreba koju elja nosi sa sobom nije zadovoljena; dok
I drugom sluaju, izgleda zadovoljena prisutnou
spoljanjih objekata.
Meutim, ovo prijamo iskustvo, koje se javlja usled
ispunjenja potrebe putem objekata, ne ostaje, ve
i ezava, a mi zadravamo jedino seanje na objekte za
koje se inilodasu otklonili potrebu. Otuda, elja za tim
objektima, unen) I seanje, I budunosti ponovo
oivljava, i javlja sc oseanje potrebe, koja, ako se ne
ispuni, ponovo vodi do bola.
Zadovoljstvo je dvostruka svest
Zadovoljstvo je dvostruka svest - sainjena od
"uzbuene svesti", koja se tie posedavanja eljene
stvari, i svesti da vie nema oseanja bola usled njenog
nedostatka. U toj svesti postoji i element oseanja i
element mi sli. Ova dn.ga, "svCst kontrasta", odnosno
celokupna svest ("kakosamoseao bol kada nisam imao
eljeniobjekat, i kako sada vie nema bola, jcr sam dobio
onorosam traio"), je onoco u najveoj meri daje dra
zadovoljs[vu.
I toga vdasvcst oprrebi prethci prijatnoj svesti
-a svest da je potreba ispunjena je njcn sastavni deo. Prema
mme, prijama svest jc pvezana sa potebm i njenim
ispunjenjem. Um je totostvara i ispunjava ptebu.
Velika je greka smatrati da odredeni obj cka t sam po
sebi prua zadovoljstvO, pa ideju o tome uskladititi u
35
umu, I nadi da e stvara prisutnost tog objekta ispuniti
potrebu I budunosti. Ukoliko hi objekti sami po sebi
pruaH zadovoljstvo, tada bi ista odea ili hrana uvek
prijala svakome, to nije sluaj.
Ono to se naziva zadovoljstvo je tvorevina uma -
zaJudujua svest koja d d uda. o zavisi od
zadovoljenja prefodnog 5tanja l kojem postoji eja i od
prisutne svesti o kontrastu. to se vie za neto mi sli da
izaziva prijatnu svest, i to se vie I umu gaji zelja za time,
veta jc mogunost da se udnja usmeri samo na tu stvar,
za iju prisutnost se misli da donosi zadovoljStvo, a
odsustvooseanje potrebe. I jedno idrugooc ovih stanja
svesti vodi do bola.
Stoga, ako zaista lelimo da umanjimo bl, moramo,
koliko go je (ome, u ptepnoolo!x iti svih zelja
i o.nja potreb. Ako s zelja, zakoju s pretpostavlja da
e otklonit potrebu za oredenom srvari, odbaci, obma
njujuta uzbudujua svest o zadovoljstvu se nee pjaviti,
ak i akose rascvar nekako pjavi ispred n.
Ali, umesto da oslabljujemo i umanjujemoose3nje
potrebe, miga po navici pojaavamo, i po zadovoljenju
jedne, stvaramo nove i razne potrebe, to ima za posle
dicu elju da ih sve zadovoljimo. Na primer, da bi izbegli
nedostatak novca, kreemo sa poslovanjem. Da bi
vodili posao, moramo da vodimo rauna o hiljadama
potreba i neophodnosti koje poslovanje i zi skuje. Svaka
poteba i neophonost,jedna za drugom, sobm pvlai
druge potrebe i zahteva v panje, i tako nadalje.
Tako vidimo da se prvobitna bol, koju donosi potre
ba za novcem, hiljadu puta pojaava stvaranjem drugih
poteba i interesa. Naravno, ne znai da je poslovanje i
zaraivanje novca loe ili nepotrebno. Stvar je u rome,
da je elja za stvaranjem sve veih i veih potreba loa.
36
Zamenjivanje sredstva sa clem
Ako se, II pokuaju da se radi neega zaradi novac,
novac pretvori I cilj, nae ludilo poinje. Jer, sredstvo
postaje dl j, a pravi cilj se gubi iz vida. r tako ponovo
otpoinju nai jadi. U ovom svetu svako obavlja svoje
odgovarajue dunosti. Razmotrimo ponovo, pogod
nosti radi, pomenuti primer.
Porodini ovek mora da zarauje novac kako bi
mogao da izdrava svoju porodicu. On kree I neki
posao i poinje da se stara oko pojedinosti kojima e ga
pospeiti. No, ta se esto, nakon izvesnog vremena,
deava Poslovanje uspeno lee, a novac se moda
nagomilava, sve dok ga ne bude mnogo vie nego to je
neophodno za i spunjenje linih i porodinih potreba.
Deava se jedna od ove dve stvari: ili se novac zara
uje radi samog novca, pa se u zgrtanju javlja posebno
oseanje zadovoljstva, ili se moe desiti da hobi rukovo
enja pslom radi samog pslovanja opstaje ilise jo vie
uveava. Vidimoda je u oba sluaja sredstvo za suzbija
nje prvobitnih potreba t je biocilj - p0taloclj samo
za sebe: novac ili poslovanje su postali cilj.
ili, moe se desiti da se stvaraju nove i nepotrebne
potrebe i da se ulae trud da im se izae I susret "stvari
ma". U svakom sluaju, sama naa panja se odvlai sa
Blaenstva (koje, naravno, zamenjujemo sa zadovo
ljstvom i tada nam ono postaje cil j). Tada svrha zbog
koje smo navono zapoeli posao postaje manje bita
od stvaranja i uveanja imovnog stanja i sredstava. Uz
to, I korenu stvaranja i uveanja i movnog stanja i sred
stava postoji elja za time, koja je uzbuenje ili oseanje,
a takoe imentalna slika iz prolosti u kojoj su ovi uslovi
davali povo zadovoljstvu.
37
Prirodno, elja t ispunjenjeovi uslovima: kada
je ispunjena, javlja se zadovoljstvo; kada nije ispunjena,
javlja se bol. Takoe, pcose zadovoljstvo, kao to smo
ve primctili, raa iz elje, a ima veze sa prolaznim
stvarima, ono dovodi do uzbuenja i bla kada te stvari
nestanu. Tako otpoinju nai jadi.
Da rezimiramo: oo probitne svrhe poslovanja,
odnosno i spunjenja telesnih potreba, okreemo se
sredstvu. bilo samom poslovanju iH zgrtanju bogatstva
koji iz njega proizlazi ili, ponekad, stvaranju novih
potreba; C poto I svemu ovome pronalazimo zadovo
ljstvo, lako nas ugrabi bol, koji je, na ta smo ukazati,
uvek posredan ishcx zadovoljstva.
Istina koja vai z zaraivanje novca, takoe vai i Z1
svaku aktivnost koja se obavlja I svetu. Kad gcx !O
ravimosvoj istinskicilj -ostvarenje Blaenstva ili stanja,
uslova, ili naina ivota koji e na kraju oovesti do njega
-asvoju golu panju usmerimo na stvari zakoje pogreno
mislimo da su sredstvo ili uslov Blaenstva, i pretvorimo
ih u cilj -tada se n3e ptreb, relje i uzbuenja nepresta
nopoveavaju, a mi kreemo na put ka tugi i ooiu.
Nikada ne treba da zaoornvimosvoj cilj. Trebalo bi
da ograniimo svoje potrebe. Ne treba da ih neprestano
sve vie i vie poveavamo, jer e tona kraju doneti jad.
Svakako, ne mislim da ne treba da zadovoljavamo
najneophcxnije potrebe, koje proistiu iz nae veze sa
celim svetom, i da treba da postanemo dokone sanja
lice ili idealisti, zanemarujui sopstveni sutinski udeo
u ptpomaganju ljudskog napretka.
Da rezimiramo: bol proizilazi iz dje, a na posredan
nain i i z zadovoljstva, kaje se javlja kao "varljiva
svetlost", da bi namamila ljude u kaljugu potreba i
uinila i hveno jada.
38
Iz toga vidimo da je !elja koren svakog jada, koji se
javlja usled oseanja poistoveenosti Sopstva sa umom
i telom. Stoga, ono to treba da uradimo je d okmo
tzaS!, prekidjui osenje poicoest. Treba samo
da prekinemo uze vezanosti i poistoveenosti. Kao to
je Upravnik Velike Scene odredio, m treba da igramo
svoje uloge na svetskOj sceni celukupnim umom, inte
lektom i telom, alida iznutra ostanemo nediruti i neu
znemireni sveu o zadovoljstvu i blu, kao glumci sa
obine scene.
Blstvo-Svest se javlja po
prkidu poistoveellosli sa telom
Kada smo bestrasni i kada smo prekinuli sa poisto
veivanjem, u nama se javlja Blaenstvo-Svest. Sve dok
si ovek, ne mod da bude bez elja. Kao ovek, kako
onda moe da ostvari svoju boanskost! Ispoetka imaj
razumne elje, potom podstii svoje elje ulplemenitijim
stvarima, sve vreme pokuavajui da dostigne Blaen
stvo-Svest. Osetie da ue tvojih individualnih veza
nosti za razne elje automatski puca.
Takorei, na kraju e vas miro sredite Blaenstva
nauiti da se odreknere ve sa sopstvenim sitnim eljama
idaoseate samo one za kOje se ini da i hu vamapobu
duje uni zakon. ZatO je Isus Hrist rekao; " ... Neka
ne bude moja volja, nego Tvoja."
Kada kaem da je dOStii Blaenstvo univerzalni cilj
religije, ne mi slim pritom da je Blaenstvo ono to se
t) p Luki 22:42
39
obino naziva zadovoljstvo, ili ono intelektualno zado
voljenje kOjedolazi sa ispunjenjem zelje i potrebe, i koje
je pomeano sa uzbuenjem. kao kada kaemo da smo
prijatno uzbueni. U Blaenstvu nema uzbuenja, nici
je ono svest o kontrastu: "Moj bol i potreba su otklo
njeni prisumou takvih i takvih objekata". Onoje svest
savrenog spokojstva - svest nae mime prirode, nepo
muena nametljivom sveu da vie nema bla.
Jedna ilustracija ejasno pkazati o emu se radi. Ja
imam ranu, i oseam bol; kada se zalei, oseam se
prijatno. Ova prijatna svest se sastoji od uzbuenja ili
oseanja, i neprestane svesti o misli da vie ne oseam
bol usled rane.
Iako ovek koji je dostigao Blaenstvo moe dazado
bije fziku ranu, kada se ona izlei, on zna danjegovosta
nje spokojstva nije bilo uznemireno ni dok je rana postO
jala, niti da se vratilo kada je izleena. On osea da je na
proputovanju kroz univerzum bola-prijatnosti s kojim
zapravo nema nikakve veze, i koji ne moze nici da pore
meti, nitida uzdignespkojno i blaenostanje, koje u nje
mu neprekidno struji. Ovo stanje Blacnstva je oslob
deno sklonosti i uzbuenja kojisu deoUldovoljstva i bla.
U Blaenstvu svesti postoji jedan aspektpozirivnosti
i jedan aspekt negacije. Aspekt negacije je odsustvo
svesti zadovoljstva-boli; pozitivni aspekt je transcen
dentalno stanje i zuzetnog m, koje u sebi ukljuuje
svest velike ekspamije i "svega u Jednome, Jednoga u
svemu". Ono ima svoje stupnjeve. Iskreni tagalac za
i stinom iskusi nakratko to stanje. Vidilac ili prorok je
neprekidno ispunjen njime.
Buduida zadovoljstvo i bol poriu iz zeje i potrebe,
naa dunost bi trebalo da bude - ako zelimo da dosti
gnemo Blaenstvo - da oobacimo sve elje, sem one za
40
Blaenstvom, svojom stvarom prirodom. Ako je sav
na napredak nauni, drutveni i politiki voen
ovim jedinim zajednikim univerzalnim ciljem (ukla
njanjem oola) , zato bi unosili neto sa strane (zado
voljstvo) i zaboravljali da budemo trajno utemejeni I
onome to je spokojstvo ili Blaenstvo?
Onaj ko uiva I blagodcti zdravlja e neizbena
ponekad oseati bol usled loeg zdravlja, jer prijatnost
zavisi od stanja uma, naime, od ideje o zdravlju. Nije
Jae biti dobrog zdravlja, niti jc loc ka tome teiti. Ali
biti vezan za zdravlje, biti iznutra obuzct njime, jeste ono
emu treba zameriti. Jer, tako iveti, znailo bi udovo
ljavati elji, to vodi u lUgU.
Moramo teiti zdravlju, ne zbog zadovoljstva koje
ono prua, ve zatOto omoguava obavljanje dunosri
i ostvarenje naeg cilja. Povremeno, zdr<lvlju e se
suprOtstaviti suprotnostanje, bolest. Ali, Blaenstvo ne
zavisi ni od kojeg stanja, bilo sJljanjeg ili unutranjeg.
o je prirodno stanje Dil/U. Zato se ono ne plai da e
mu sc bilo koje drugo stanje suprotstaviti. Ono e
zauvek neprestano proticati, II poraZ i uspehu, u
zdravlju i bolesti, bogatstvu i siromatvu.

TREE POGlVJE
Bo
g
k Blto
Zajednilki 1oliv svih aktivnosti
Prethodno psiholoko razmatranje bola, zadovoljs
tva, i Blaenstva e, uz pomo naredna dva primera,
pruiti jasnu sliku moje zamisli o najvioj zajednikoj
neophodnosti i Bogu, koja je uzgred pomenuta na
poetku.
Na poetku sam napomenuo da emo, ako poblie
pogledamo aklivnosti ljudi, videti da je jedina osnovna
i univenaIna motivacija zbog koje ih ovek obavlja -
ponitenje bola i ostvarenje Blaenstva, ili Bogfl. koje iz
toga sledi. Prvi deo motiva, ponitenje bola, je ncto to,
ako osmotrimo motive svih dobrih i svih loih dela koje
se u svetu deavaju, ne moemo da poreknemo.
Uzmimo za primer osobu koja eli da izvri samou
bistvo, i istinski religioznog oveka koji je ravnoduan
prema stvarima u svetu. Nema sumnje da obojica
pokuavaju da se oslobde bola koji ih pritiska; obojica
pokuavaju trajno da okonaju bol. Drugo j e pitanje da
li su uspeni I tome, ali po pitanju njihovi h motiva,
postoji jedinstvo.
Ali, zarsu sve aktivnosti nepsredno podstaknute e
ljom zados[jem trajnog Blaenstva, i Boga, drugog
zajednikog motiva svih aktivnost! Da l je neposredan
dlj zloinca dostizanje Blaenstva! Teko. Razlog za ovo
je obrazloen u razmatranju o zadovoljstvu i blaenstvu .
42
Vdeli smo da je usled pistoveenja sa telom duhovno
Sopstva potpala pod naviku da se predaje eljama i
stvaranju potreba usled toga. Ove elje i potrebe vode
do bola, ako nisu zadovoljene objektima . a do zado
voljstva, ako su zadovoljene.
Medutim, ovde ovek ini kobnu greku. Kada je
ptreba ispunjena, ovek iskusi prijamo uzbuenje, i,
naalost, svoj pogled usmerava samo na objekte koji
i :tazivajuovo uzbuenje, i pretpstavlja da su oni glavni
uzrok njegovog zadovoljstva. Potpuno zaboravlja da je
prethodno doivljavao uzbuenje I vidu elje I sop
stvenom umu, a da je kasnije I umu doiveo drugo uzbu
enje koje je zamenilo prvo, I obliku zadovoljstva, za
koje se ini da ga izaziva pojava objekata. Prema tome,
zapravo se I istom umu pojavilo jedno uzbuenje. kaje
je bilo zamenjeno drugim.
v Spoljanji objekti su samo pojave - oni nisu uzrok.
Zelja jednog siromaha za poslasticom moze biti zadovo
ljena obinim slatkiem, i ovo ispunjenje e izazvati
:adovoIJStvo. Ali, neki bogata e svoju e1ju za posla
sticom moda zadovoljiti samo najboljim tortama, a
ispunjenje e i u ovom sluaju pruiti isti zadovoljstvo.
Prema lOme, da li zadovoljstvo zavisi od spoljanjih
objekata, ili o stanja uma r Zasiguro od ovog drugog.
Meutim, zadovoljstvo je, kao to smo rekli, uzbu
enje. Zato se nikada ne moe opravdati uklanjanjem
uzbuenja u elji putem drugog uzbuenja, naime, onog
koji se oseti u zadovoljstvu. Zato to ovo inimo, naim
uzbuenjima nikad kraja, i zato na bol i jad nikada ne
prestaju.
43
Jeditla Blaenstvo-Svest
mo uspeno utiati uzblle'lje
Ono to treba da uinimo je da Imm uzbuenje
koje postoji u elji, a neda ga podstiemo iprouavamo
uzbuenjem u zadovoljstvu. Ovo smirivanje moe
uspeno da omogui jedino Blaienstvo-Svest, koje nije
neosct!jivost, ve superioro stanje ravnodunosti. i
prema bolu, i prema :adovoljstvu. Svako ljudsko bie
tei da dosegne Blaienstvo ispunjenjem elje. ali se
grekom zaustavlja na zadovoljstvu; zato njegovim
eljama nikad kraja, a njega odnosi vrtlog bola.
Zadovoljstvo je opasna varka. pa ipak, ovo prianja
nje za zadovoljstvo je ono tO postaje na motiv za
budue aktivnosti. Pokazalose daje ovo jednako zavod
ljivo kao fatamorgana II pustinji. Budui da se zado
voljstvo, kao to smo ve rekli, sastOji od svesti uzbude
nja, plussvesti kontrasta da vie nema bola, kada ciljamo
na zadovoljstvo umesto na Blaenstvo, spremamose da
strmoglavce uletimo I ciklus postOjanja lienog znanja
koje donosi zadovoljstvo i bol u neprekidnom nizu.
Zapadamo u duboku depresiju zbog promene naeg ugla
posmatranja, od Blaenstva do zadovoljstva.
Tako vidimo. da, iako je i stinski cilj oveanstva
ponitenje bla i dostizanje Blaenstva, ovek, zahvalju
jui kobnoj greci, usled pokuaja da izbegne bol, juri:a
neim zaludlljllim, to se naziva zadovoljstvo, zame
njujui ga sa Blaenstvom.
Da je dostizanje Blaenstva, a ne zadovoljstva, uni
verzalna i najvia potreba, posredno dokazuje injeni
ca da ovek nikad nije zadovoljan samo jednim objek
tOm zadovoljstva. On uvek let od jednogdodrgog: od
novca do haljine, od haljine do vlasnitva, posle toga
4
dosupruinikog zadovoljstva to je neumoro nastav
ljanje. I tako on neprekidno upada u bol, iako eli da ga
izbegne, na nain za koji an fiislida je ispravan. p ipak,
ini se da I njegovom srcu uvek ostaje neka nepoznata
i nezadovoljena tenja.
Meutim, religiozan ovek (drugi primer koji sam
nameravao da pkaem), uvek eli da usvoji ispravan
religiorinain kojim moedoi I doir s Blaenstvom,
ili Bogom.
Naravno, kada kaem da je Bog Blaenstvo, pritom
mislim ida je veno postojei i da je takoeste. su Svog
blaenog postojanja. A kada elimo Veno Blaenstvo
iJi B, podrazumevaseda takoe elimo veno, bsm
rtno, ncpromenljivo, uvek-svesno pstojanje. Dasvako
od nas, od najveg do najnieg, eli da obitava u
Blaenstvu, dokazano je a p, a takode i razmatra
njem motiva i aktivnosti oveka.
Da ponovimo argument na malo drugaiji nain:
pretpostavimo d neko viJe bie side meu nas i kae
svim ljudi ma na zemlji: "O, stvorenja svela, darovau
vam vene patnje i jad uz veno pstojanje. Hoete li
tO uzetU" Da li bi se to nekome dopalo? Nikome. Svi
ele veno Blaenstvo (Anu) , uz veno postojanje
(Sac). Zapravo, razmatranje motiva sveta takoe
pokazuje da nepostoji niko ko ne bi eleo Blaenstvo.
Isto tako, nikome se ne dopada mogue pnitenje u
budunosti: snesemo se i pri samoj pmisli, ako n se
tOpredloi Svi ele da postoje tajno (S). Medutm, d
nam se pnudi veno pstojanje b svst o tom psto
janju, m bi toobil. Jer, koga e biti d prigrli postojanje,
u dubkom snu? Nikoga. Svi elimo svesno pstojanje.
Utko, svi elimoveno, blaeno, svesno postoja
nje: St-ac-Aana (Postojanje-Svest-Blaenstvo). To
45
je hindusko ime za Boga. Ali, samo radi pragmatinog
razmatranja, istieo blaeni aspekt Boga, izostavlja
jui aspekte Sat i Cit, odnosno, svesno postOjanje (a
takoe i Njegove druge aspekte na kojima se ovde nismo
zadrali) .

taj.Bog?
ta je Bog? Da je Bog neto drugo do Blaenstvo
da Njegov dodir u nama ne i zaziva Blaenstvo ve nam
priinjava samo bol; ili pak, da Njegov dodir ne
odagnava bl-zar bi Ga eleli! Ne. Ako je Bog netood
ega nemamo koristi, miGa ne elimo. Ima li koristi od
Boga koji uvek ostaje nepoznat i ije nam se prisustvo
ne manifestuje iznutra, bar II nekim ivotnim okol
nostima?
Koju god zamisao Boga oformili upotrebljavajui
razum (kao to je: "On je transcendentan", ili " On je
imanentan"), ona e uvek ostati neodreena i nejasna,
sem akose taista ne oscti kao takva. Zapravo, mi drimo
Boga na sigurom odstojanju, ponekad Ga shvatajui
kao obino lino bie, pa opet teorijski mislei o Njemu
kao da je unutar nas.
Zbog ove nejasnoe u naoj ideji i iskustvu koje se
tiu Bga nismo u stanju da pojmimo stvaru potrebu
za Njim i pragmatinu vrednost religije. Ova mutna
[eorija i ideja ne uspeva da nas ubedi. Ona ne menja na
ivot, ne utie na nae ponaanje na primetan nain,
niti nas tera da spoznama Bga.
46
DO/az Boiijeg postojanja l unutar nas
ta Univerzalna Religija kae o Bogu? Ona kae da
dokaz o postOjanju Boga lei unutar nas. To je unut
ranje iskustvo. Siguro moete prizvati I seanje bar
jedan trenutak iz vaeg ivota kada Sle, I molitvi ili
bogosluienju, osetili da su okovi tela skoro iezli, da se
dualnost iskustva - zadovoljstvo i bol, sitne ljubavi i
mrnje, i tome slino - i zgubila iz naeg uma. isto
Blaenstvo i spokojs(Q je navirala I vae srce i vi ste
uivali I nepomuenom miru - Blaenstvu i zadovolj.
nosti.
lako svi ljudi ne oscte esto ovu vrstu vieg iskustva,
ipak, nema sumnje da su svi ljudi, ponekad, I molitvi
ili II raspoloenju bogos!uzcnja ili meditacije, uivali
nekoliko trenutaka potpunog mira.
Nije li to dokaz postojanja Boga? Koji nepsredan
dokaz o pstOjanju i prirodi Bga moemo da pruimo,
do postojanja Blaenstva unutar nas u stvarnoj molitvi
ili bgosluenjll? Mada, postoji kosmolokidokaz posto
janja Boga od posledice dolazimo do uzroka, o sveta
do njegovog Stvaraoca. Isto tako, postoji i tcleolo!ki
dokaz od [lasa (plana, adaptacije) u svetu, dolazimo
do Vrhovne Inteligencije koja pravi plan i adaptaciju.
Pstoji i moralni dokaz o savest i oseanja savrenstva
dolazimo do Savrenog Bia kome dugujemo svoju
odgovorost.
Ipak, moramo priznati da su ovi dokazi, manjevie,
proizvod zakljuivanja. Ne moemo potpuno i nepo
sredno spznat Boga ogranienim moima intelekta.
Intelekt prua samo delimino i poredno vienje stvari.
Psmatat neto jmelektualno ne znai videti to biva
jui jedno sa tim: tO znai posmatrati neto bivajui
47
oovojen oo toga. Meutim. intuicija, koju emo kasnije
objasniti, je neposredno shvatanje istine. Blacnstvo
Svest, ili Bgosvesr, ostvaruje se u intuiciji.
Nema ni runkesumnje u pogledu apsolute istovet
nosti BlaienstvaSvesti i Bogosvesti, jer kada dosti
gnemo tu BlaenstvoSvest, ose3mo da se skuena
individualnost transfomlisala i da smo sc izdigli iznad
dllalnosti beznaajnih ljubavi i mrnji, zadovoljstva i
boli, i da smo dostigli nivosa kojeg munina i nitavnost
obine svesti postaje upadljivooigledna.
Uz to, takode oscama unutranju ekspanziju i
sveobgrljujuu simpatiju prema svemu. Buka sveta
iezava, uzbuenje ncstaje, i ini seda nam svest "svega
u Jednome i Jednoga u svemu" postaje jasna. Izranja
velianstvena vizija svetlosti. Sve nesavrenosti, sve
krutosti, [onu u nitavilo. Izgleda kao da smo prevedeni
u drugu oblast, izvor nepresunog Blaenstva, polazite
neprekidnog kontinuiteta. Nije li onda Blaenstvo
Svest i stoto i Bogosvest u kojoj sc pojavljuju pmenuta
stanja ostvarenja!
Prema tome, Bog se ne moe lake pojmiti, nego kao
Blaenstvo, ako pokuamo da !a dovedemo u domen
iskustva mira kod svih. Bog tada nee vie biti pret
postavka oko koje bi se teorctisalo. Nije li ovo
plemenitija koncepcija Bga? Opaamo Ga kako se u
naim srcima manifestuje I formi Blaenstva u medi
taciji ujnolitvenom ili posveenom raspoloenju.
48
Religija postaje univerlno neohodna tek
kada se Bog pojmi kao Blnstvo
Tek kada pojmimo Bga na ovaj nain, kao Blaen
stvo, tek tada moemo proglasiti religiju univerzalno
neophodnom. Jer, niko ne moe da porekne da eli da
dostigne Blaenstvo, te ako eli da ga dostigne na pravi
nain, bie religiozan, pribliavajui se i oseajui Boga,
koji se opisuje kao vrlo blizak njegovom srcu, kao
Blaenstvo.
Ova Blaenstvo-Svest ili Bgosvest moe da prome
sve nae aktivnosti i rasploenja, samo ako joj dozvo
limo. Ako moemo vrsto da se uhvatimo toga, moi
emoda sudimoo relativnoj religioznoj vrednostisvake
ovekove aktivnosti i motiva na ovoj zemlji.
Kada jednom budemo ubedeni da je dostignue ove
Blaenstvo-Svesti naa religija, naa svrha, na konani
cilj, tada e ove sumnje u pogledu raznovrsnih uenja,
naloga i zabrana, razliitih vera u svetu, nestati. Sve e
se objanjavati u skladu sa nivoima razvoja radi kojih je
sve to i nastalo.
Istina e arko zasijati, misterija postojanja e biti
reena, i rasvedie se pjedinoti naeg ivota, njegove
razne aktivnosti i motivacije. Moi emo da ovojimo
golu istinu od spoljanjih primesa religioznih doktrina
i da uvidimo bezvrednost konvencija koje veoma esto
zavode ljude i stvaraju razlike medu njima.
Osim toga, akose religija shvata naovaj nain, nema
oveka u svetu - bez obzira da li je deak, mladi, i sta
rac - koji je ne moe praktikavati, ma koji bio njegov i
voti ploaj - bio tostudent, radnik, advokat, doktor,
stolar, uenjak, il i fantop. Ako uklanjanje oseanja
potrebe i dostizanje Blaenstva predstavlja religiju,
49
postoji li neko ko ne pokuava da bude religozan i ko
nee pokuat da to bude I jo veoj meri, ako mu s
ukae na odgovarajue metode!
Ovde se ne javlja pitanje raznolikosti religija ; Ht
stove, Muhamedove ili ri Krinine. Svako I svetu
neizbena pokuava da bude religiozan, i moe da tei
da to bude jo pmpunije, prihv3tanjem odgovarajueg
naina. Ovde nema razlike izmedu kasti i veroispovesti,
sekte i verc, odee i klime, godina i pola, profesije i po_
lofaja. Jer, ova religija je univerzalna.
Ako bi rekli da svi ljudi sveta treba da priznaju ri
Krunu kao svog Spasitelja, da li bi hriani i muhame
danci to prihvatili? Akood svih zatraite da uzmu Isusa
za svog Gospoda, da li bi svi hindusi i muhamedanci to
uinili! Takoe, ako pozovete sve da prihvate Muha
meda kao svog Proroka, da li bi se svi hriani i hindusi
sloili sa tim?
Meducim, ako kaete "O, moja hrianska, muha
medanska i hincuska brao, va Gospod &gje Veno
Blaeno Svesno Postojanje (Bie)", nee li oni to prih
variti! Zar je mogue da oni toobiju? Nee lioni tvrditi
da je On Jedini koji moe stati na kraj svim njihovim
patnjama?
Niko ne moe da izbgne ovaj zakljuak, govorei
da hni , hindusi i muhamedanci nemaju predstavu
o Isusu, Kruni, i Muhamedu kao o Gospodu &gu - za
njih se misli da su samo barjaktari Boga, ljudske inkar
nacije bo3nskosti. ta ako neko zaista i misli na ovaj
nain? Nisu fika tela Isusa, Krune i Muhameda, ono
to nas prvenstveno zanima, niti nas se mnogo tie
istorjsko mes[Q u kojem su iveli.
Nisu nam posebno znaajni ni zbog drugaijih i
zjivih naina na koji su propvedali istinu. Dk
50
i potujemo zato to Si spoVli i osetili Boga. To je
injenica njihovog istorijskog postojanja i raznolikih
naina i zraavanja i stine koja nas zanima.
Nisu li svi oni ostvarli Boga kao Blaenstvo i otkri li
stvaru blaenost kao i stinsku pobonost! Nije li ovo
dovoljna spona jedinstva i zmeu njih da i ne pomi
njemo ostale aspckte Boga i istine koje su moda ostva
r i irU Zar ne bi bilo prirodnoda hrianin, hindus
i muhamedanac oseti privlanost prema proroku ovi h
drugi h, budui da su svi dostigli Bogosvest1 Bog ujedi
njuje sve religije, paje ostvarenje Njega kao Blaenstva
ono to sjedinjuje svest proroka svih reli gija."
U Bogu ili Blaienstvu Svesti nae
duhovne teilije pro,laze ispunjenje
ovek ne treba da misli da je ova koncepcija Bga
previe apsrrakma, i da nema veze sa nai m duhovnim
nadama i tenjama, koje zahtevaju koncepciju &ga kao
linog bia. Tonije koncepcija o bez]inom biu, kako se
uglavnom tumai, niti o linom biu, usko psmatrano.
Bog nije osoba, kao to smo mi, usled svoje stenje
nosti. Nae bie, svest, oseanja, volja, ima samo deli
slinosti sa Njegovim Biem (stojanjem), Sveu, i
.) BlaenstvoSvest se posebno iste u rzv. ateisrikim re l igijama.
poput Budizma. Budtik Nira nijc, kako mnogi zapadni
pisci pe pretpstavljaju, gaenje svetlost, utue pta
janja. Tanije, to je stanje u kojem je oaniena individuanost
uniitena, i mendcntan mir u univerzalnost dostignut. Ovo
je upravo ono do ega dolazi u uzvienom Blaenstvu svesti, iao
Budisti tome ne pridaju naziv B
51
Blaienstvom. Onjeosoba u transcendentalnom smislu.
Nae bie, svest i oseanja su ogranieni i empirijski;
dok su Njegovi neogranieni i transcendentaini. On
poseduje bezlini i apsolutni aspekt, ali ne bi smeli da
mislimo da je van domaaja svih iskustava - ak i naeg
unutranjeg.
On se kod svih pojavljuje u i skustvu mira. Ostvaru
jemo ga u Blaenstvu svesti. Ne moie da Iroji nijedan
neposredniji dokaz Njegovog postojanja. U Njemu kao
Blaenstvu nae nade i teinje pronalaze ispunjenje, a
naa predanost i ljubav svoj objekat.
Zamisao linog bia koja nije nitadmgo nego preu
velianost nas samih, nije nam potrebna. Bog moe da
bude ili da postane bilo kakav - lian, bczlian, svemi
lostiv, svemogu, islino. Ali, mi tome ne treba da prida
jemopanju. Koje god zamisli da se prihvatimo, tO tano
odgovara naim namerama, nadama, tcnjama i nakm
savrenstvu.
Ne treba misliti da e ova zamisao Boga od nas
stvoriti idealistike sanjalice, raskidajui na odnos
prema dunostima i odgovornostima, radostima i pat
njama u praktinom svetu. Ako je Bog Blaenstvo, a mi
teimo Blaenstvu da bi ga spoznali, ne treba da zapo
stavljamo dunosti i odgovornosti I svetu. Dok ih
obavljamo, moemo i dalje oseati Blaenstvo, jer ih
ono nadilazi, pa ga one ne mogu docai. U Blaenstvu
transcendiramo radosti i patnje sveta, ali ne i obavezu
da obavljamo svoje propisane dunosti u svetu.
ovek Samoostvarenja zna da je Bog Delatej. Sva
snaga za obavljanje aktivnosti se u n uliva iz Njega.
Onaj koje usrediten u svom duhovnomSopstvu, osea
da je neprisrrasni posmatra svih aktivnost - bilo da
gleda, slua, osea, mirie, kua, ili prolazi kroz razna
52
druga iskustva na Zemlji. Uronjeni u Blaenstvo, takvi
ljudi ive svoj ivot u skladu sa Bojom voljom.
Kada se neguje nevezanost, skueni egoizam ie
zava. Oseama da igramo dodeljene nam uloge na
svetskoj sceni, iznutaostajui netaknuti dobrim i zl,
ljubavlju i mrinjom, koje igranje uloge nosi sa sobom.
Velk pozorica ivota
Zt, svet scmoe porediti sa pozoricom u svakom
pogledu. Upravnik scene odabira ljude koji e mu
pomoi da realizuje neku predstavu. Pojedincima doe
ljuje oredene uloge; svi rade po njegovim uputstvima.
Upravnik scene jednom daje ulogu kralja, drugom
ulogu ministra, ueemslugc, a nekom ulogu heroja, itd.
Neko mora da igra tunu ulogu, neko radosnu.
Ukoliko svaki ovek igra svoju ulogu prema uput
stvima upravnika scene, tada predstava, sa raznim
kominim, ozbiljnim i tunim delovima postaje uspd:na.
ak i bznaaj ni delovi i maju svoje nezamenljiva mestO
u odigravanju predstave.
Predstava je uspena ako se svaka uloga savreno
odglumi. Svaki glumac igra svoju ulogu patnje iJi
zadovoljscva realistno, i splja deluje da ga to dotie.
Medutim, iznutra ga ne dotie ni to, ni oseanja koja
oslikava . ljubav, mrinju, elju, pakost, ponos, poniz
nost.
A, ako se glumac, tokom igranja uloge, poistoveti
sa nekom situacijom i nekint"oseanjem koje ispoljava
u predstavi i izgubi svoju individualnost, smatrate se da
je budalast, najblae reeno. Postoji jedna pria koja e
ovo jasno pokazati.
53
Jednom se I kui oogatog oveka igrala predstava
Ramajana*. U toku predstave se otkrilo da je nestao
ovek koji je trebalo da igra ulogu Hanumana (maj
muna), Raminog prijatejapratioa. U svojoj nevolji,
upravnik scene se dohvatio runog tupavka, po imenu
Niikamal, i pokuao da ga nagovori da odigra ulogu
Hanumana.
Niikamal je isprva odbio, ali je bio prisiljen da se
pojavi na sceni. Njegova runa pojavaje izazvala buan
smeh kod gledalaca i oni su I ali poeli da viu:
"Hanuman, Hanuman!"
Nilkamal nije Ovo mogao da podnese. Zaboravio je
da je to samo predstava, i I ogorenju vikao: "Zato me,
gospodo, zovete Hanuman! Zato se smejete? Ja nisam
Hanuman. Upravnik scene meje nalcraoda se pojavim
ovako."
U ovom sloenom svetu nai ivoti nisu nita drugo
do uloge. Ali, avaj! Mi sc poistoveujemo sa pred
stavom, iotuda oseamogaenje, patnju i zadovoljstvo.
Zabravljamo uputscvo i nalog Upravnika Velike Scene.
U inu ivljenja svojih ivota - igranju svojih uloga -
mislimo da su sve nae patnje i zadovoljsrva, ljubavi i
mrinje, stvarne - jednom reju, postajemo vezani,
usiljeni.
o pzorica sveta nema ni petak, ni kraj. Svako
treba da i gra svoju ulogu, kako je propisao Upravnik
Velike Scene, bez gunanja; da igra, same predstave
radi; da se ponaa tuno kada igra rune uloge, ili
.) Dko ddo koja se zasniva na drevnom, istoimenom
sarkit5kom epu ( itd.)
.. ) Centalna sveca fura Ramajane ( id.)
54
zadovoljno kada igra prijatne uloge, ali da se iznutra
nikada ne poistoveti sa predstavom.
Niko ne treha da eli da igra ruu ulogu. Kada bi
svako I svetu igrao ulogu kralja, sama predstava bi
izgubila smisao i :naenje.
Onaj kojijedostigao Blaenstvo-Svest, z da je svet
pozornica i igra svoju ulogu najbolje to moe, ne
zaooravljajui Upravnika Velike Scene, Boga, i, znajui
i oseaj ui Njegov plan i uputstvo.

CETVTO POGLVJE
tt OSlrelizn mt
Poteba z religioznim metodima
U I, IT i III poglavlju smo videli da je poistoveenje
duhovnog Sopstva sa telom i umom, osnovni uzrok
naeg bola, patnji i ogranienja. Usled ovog poistove
enja, doZiv\javljamo nadraaje kao to su bol i zado
voljstvo, i gotovo smo nesvesni stanja Blaenstva, ili
Boanske svesti. Takoe, videli smo da sutina religje
lei u trajnom ponitenju takvog bola, i u dostignutu
istog Bla!enstva, ili Boga.
Kaoto na zatalasanoj vooenoj povrini ne moe da
se vidi pravo oblije sunca, rako ni istinska blaena
prirooa duhovnog Sopstva, koje je ooraz Univerzalnog
Duha, ne moe da se prepozna, usled talasa uznemi
renja, do kojih dolazi zbog pois[Qveenja Sopstva sa
promenljivim stanjima tela i uma. Kao to voda u
pokretu i zobliava pravu sliku sunca, tako i uznemi
rujua stanja uma, usled poistoveenja, izobliavaju
istinsku, veno blaenu priroou unutranjeg Sopstva.
Svrha ovog poglavlja je da izloi najlake, najracio
nalnije, i najosnovnije metode, koje svako moe da
praktikuje. Ov metodi oslobaaj u veno blaeno
duhovno Sopstvo o teme povezanosti i poistoveenja
sa prolaz telom i umom. Time dovode do trajnog
uklanjana bola, idostja Blaenstva, to jeste osnova
religije.
56
I
Paramahansa Jogananda u Njujorku, 1926.
,
57
Jedan od prvih skupova koji je Paramahansa Jogananda
odr!'lo ispred internacionalnog scdita SRF-a
t Los Andclesu, 1925.
Interacionalno sedi te Dtva za samorealizacju, 1982.
5B
Prema tome, osnovni metodi koje emo razmotiti
su religiozni, i ukljuuju religiozne aktivnosti, jer jedi no
pomou njih Duhovno Sopstva moe da se oslobodi
poistoveenostisa telom i umom, a samim tim i bolom.
Time mu se omoguuje dostizanje trajnog Blaenstva,
ili Boga.
"BoiJi sin" i "Sin oveji"
Kada je H ristscbe proglaavao "Bji msinom", mislio
je na Univerzalni Duh koji obitava u njemu. U
Jovanovom jevandelju, 10;36, Isus kae: "Z onoga koga
je Otac psvetio i Ilao u svet . . . rekao sam; ja sam sin
Bji".
Medutim, kada je u drugim prilikama koristio fazu
"Sin oveji", mislio je na fi ziko telo, ovekov izdanak,
telo kaje se rada iz drugog ljudskog tela. Na primer, u
jevandelju po Mateju, 20; 1819, Isusgovori uenicima;
"Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin oveji bie predan
prvosvctenicima . . . predae g paganima . . . da ga
razapnu."
U jevandelju po Jovanu, 3;56, Hrist kae; "Ako se
kone rodi vodom (okcanskom vibracijom Om, iliAmn,
Svetim Duhom, Nevidljivom Silom koja podrava
itavu kreaciju; Bogom u svom imanantnom aspektu
Stvaraoca) i Duhom, ne moe ui u Carstvo Bije. tO
je rooenood tela. rcloje, a roje roenood duha duh
je". Ove rei znae, da sve dok ne moemo da
tranceniram telo, i ostvarimo sebe kao Duh, neemo
moi da uemo I carstvo Boije, ili stanje tog
Univerzalnog Duha.
59
Odjek ove misli nalazimo i I sanskritskom stihu i
hinduskih spisa: "Ako moze da transcendira telo i
doivi sebe kao Duh, bic veno blaen, oloboen
svakog bola." Vdite, postoje etiri osnovna, univenaIna
metoda. Ako ih se dtiimo I svakodnevnom ivotu, oni
blagovremeno oslobaaju duhovno Sopstva okova tela
i mentalnih omotaa. p ova etiri tipa religioznih
meua, podrazumevam sve religiozne prakse, na koje
je ikada upuivao bilo koji svetac, uitelj, ili Boiji
prorok.
Porko sektatva
Proroci su religiozne prakse osmiljavali u formi
doktrina. Ljudi ogranienog intelekta, ne uspevajui da
shvate pravi smisao ovih doktrina, prihvataju njihovo
egzoterino ili spoljanje znaenje, i postepeno sc glibe
u formama, konvencijama, i strogim praksama. Sekta
tvo potie i toga.
Odmaranje od rada na subotnji dan, pogreno je
tumaena u smislu odmaranja o svake vrste rada, ak
i religioznog. Ovo je opasnost koja preti ljudima ograni
enog razumevanja. Treba da shvatimo da nismo mi
stvoreni radi subote, ve da je subota stvorena radi nas.
NismoS{voreni za pravila, ve su pravila stvorena zbog
nas - kako s menjamo mi, rakose menjaju i pravila. Mi
treba da se drimo sutine nekog pravila, a ne dogma
tina njegove forme.
Promena formi iobiaja za mnoge predstavlja preo
braanje iz jedne religije u drugu. Pored svega toga,
najdublji srosvihdoktrina raznih proroka je u sutini
isti. Mnogi ljudi ovo ne razumeju.
60
Podjednaka opasnost postoji i u sluaju intelektual
n velikana; oni pokuavaju daspoznaju Najviu Istnu
jedino intelektom. Meutim, Najvia Istina moze da se
spozna jedino rea l izacijom. Realizacija je neto to se
razlikuje od pukog razumevanja. Ne postoji nain da
intelektualno shvatimo sladak ukus eera, ako ga ne
okusimo. Isto tako, religiozna spoznaja proizlazi iz
najdubljeg iskustva sopstvene due. OVQse, dok teimo
da saznamo neto o Bogu, religioznim dogmama, i
moralnosti, esto zaboravlja. Retko tcimoda to spozna
mO kroz unutranjke religiozno iskustvo.
alosno je to ljudi velike intelektualne snage, koji
uspeno koriste razum dok otkrivaju duboke istine
prirodnih nauka i drugih oblasti saznanja, misle da e
intelektom na isti nain moi da shvate najvie

religiozne i moralne istine. Zalosna je i {, to intelekt,
odnosno razum ovih ljudi, esto postaje prepreka, ume
sto da im bude pomo za razumevanje Najvie Istine,
koja moe da se spozna samo na jedan nain -da se ivi.
Razmotrimo etiri metoda koji karakteriu religiozni
razvoJ.
TIRI OSNOVA
RLIGIOZNA MTODA
1. Inlelekt1lni metod
Intelektualni metod je prirodni metod koji je
najuobiajeniji, a ne dovooi brzo do ostvarenja cilja.
Intelektualni razvoj i napredak su prirodni, i stoga
zajedniki svim racionalnim biima. Samosvesno
razumevanje je ono to nas razlikuje od niih ivotinja,
koje jesu svesne, ali nisu samosvesne.
Posmatrajui stepene i procese evolucije, vidimo da
svest postepeno postaje samosvest, proizlazei i zivo
tinjske svesti. Svest postepeno pokuava da se oslobodi
i spozna samu sebe. Tako se pretvara u samosvest. D
ove promene dolazi usled neminovnosti evolucije, a
univerzalni nagon ka intelektualnom traganju, postoji
zbog ove evolutivne tenje. Duhovno Sopstva, koje se
poistoveuje sa raznim stepenima i tipovima telesnih i
mentalnih stanja, pokuava, postepeno i prirodno, da
se samom sebi, vrati kroz sebe.
Ostvarenje svesni h misaonih procesa, jedan je od
metoda kojih se duhovno Sopstva prihvata, da bi
nadilospuravanja reia i uma. Napor koji duhovnoSop
stva vri da se vrati sebi - svom izgubljenom stanju .
razvijanjem misaonih procesa, je prirodan. Ovo je
svetovni proces.
Univerzalni Duh se ispoljava u razliitim stepeni ma
razvoja, od niih ka viim. U steni i zemlji ne postoji svest
kakvu mi doivljavamo. K drvea postoji vegetativni
62
rast, pribliavanje ivotu, ali ipak ne postoje nesputan
ivot i svesni misaoni procesi. U iivotinjama postoji
jvot, a takade i svest o njemu. U oveku, taki kulmi
nacije, postoji ivot, svest o njemu, a takoe i svest o
Sopstvu (Samosvest).
Stoga je za oveka prirodno da se razvija putem
razmiljanja i rasuivanja, dubkogprouavanja knjiga,
izvornog istraivakog rada, i marljivog istraivanja
uzroka i posledica II prirodnom svetu.
to sc ovek dublje angauje II misaonim procesima,
sa veom sigurnou moe da se kae da se koristi
"metodom" I koji ga je i doveo do onoga ,tO on pred
stavlja I evolutivnom procesu svetskog toka (drugim
reima, metodom putem kojeg se svest razvija I Samo
svest) ; i jo odreenije, da se, svesno ili nesvesno, pri
bli ava SoPStvu. Jer, II mislima se u:diemo i:d cela.
Promiljeno upranjavanje ovog metoda donosi
sigurne rezultate. lako upotreba misli tokom uenja,
zarad sticanja znanja u posebnoj oblasti, donekle pospe
uje Samosvest, efikasnost takve upotrebe misaonih
procesa ne llloe da se meri sa onom iji je jedini cilj
transcendiranje tcla i spomaja Istine.
U Indiji sc najvia (orma intelektualnog metoda
naziva nana}oga - dosti zanje istinske mudrosti putem
priseanja i razluivanja, II obliku kao to je neprestano
podseanje sebe: "Ja nisam telo. Prolazna igra kreacje
ne moe da utie na moje Sopstva. Ja sam Duh."
Jedan od nedostataka ovog metoa je I rome, to je
za duhovno Sopstva tO veoma sp nain da se realizuje.
Moe da zahteva mnogo vremena. Premda duhovno
Sopstvo putem ovog metoda poinje da dostie razume
vanje Samosvesti, ono i dalje biva ukljueno I niz
prolaznih misaonih procesasa kojimanema nikakve veze.
63
Spkojstvo Duha je netO to prevazil azi misli i telesne
senzacije, mada se, kada se jednom dostigne, preliva u
njih.
2. Metodpredanosti
Ovaj metod se sastoji u pokuaju da svoju panju
usredsredimo na jedan objekat ili misao, umesto na
razliite misaone tokove i na faZllI teme (kao kod
intelektualnog metoda).
Metod predanosti ukljuuje sve (orme oboavanja,
kao to je molitva (i koje bi treb. ,lo ukloniti sve misli o
svetovnim stvarima). Duhovno Sopstvo treba da
produbi svoju panju i da je sa dubokim potovanjem
usredsredi naizabrani objekat koncentracije. Nije vano
da li je to misao o !inom Bogu, iH bezlinoj Sveprisut
nosti. Najvanije je da se poklonik najo:biljnije usred
sredi na jednu posveenu misao.
Putemovo procesa, duhovnoSopsrvose ptepeno
oslobada mnogih uznemiravajuih misli - sekundarih
pojava umemirenja - ime dobija vreme i mogunot da
spontano postane svesno sebe. Kada molimo iskreno,
zaboravljamo sve telesne senzacije i uklanjamo sve
nametljive misli, koje pokuavaj u da nam odvuku panju.
Dubinom n molitve, intenzivira seoenje zado
voljstva, i to postaje kriterijum kojim sa.ledavamo
koliko smo se pribliil Blaenstvu-Bogu. Om telesne
senzacije ostavimo za sobom, i obuzdamo zabludele mi
sli, superiorost ovog metoda nad prethodno pamenu
tim postaje oigledna.
Ipak, ovaj metod pokazuje i izvesne nedostatke i
oteavajue okolnost. Usled dugotajne prvrenost i
64
robovanja duhovnog Sopstva telu, te duboko uko
renjene loe navike, ono bezuspeno pokuava da izvue
svoju panju van delokruga telesnih i mentalnih sen
zacija.
Ma koliko neko eleo da se moli, ili da se itavim
svojim srcem angauje nekim nainom oboavanja,
njegovu panju nemilosrdno okupiraju nametljive tele
sne senzacije i prolazne misli koje se javljaju i zseanja.
Pri molitvi smo esto potpuno obuzeti razmatranjem
okolnosti koje bi joj pogodovale, ili smo takoe i suvie
spremni da se oslobodimo svake lelesne neugodnosti.
Pr svih svesnih napra, loa navika, koja je postala
n d pra,gpari eljama Sopstva. I jre n
eije, um ptaje rasejan, i, da parafaziram: "Gde go da
je tvoj um, tuje i tvoje srce". Reenonamjeda se molimo
Bogusvim 5ojimsrcem. Umesto toga, obino se molimo,
a um i srce nam ovlae lutajue misli i ulni utisci.
3. Metod meditacije
Ovaj i naredni metod su potpuno nauni, i obu
hvataju praktini kurs vebanja. Nalau ih veliki
mudraci koji su ostvarili istinu [Okom svojih ivota. ja
sam uio od jednog takvog mudraca.
U ovim metoima nema nieg misterioznog, niti bilo
ega tetnog, ega bi trebalo da se pribojavamo. Ovi
metodi su laki, ako se ovek na pravi nain upoznao sa
njima. Videe se da su univen.alno istiniti. Praktini
doivljaj spoznaje je najolR dokaz njihove vrednosti i
pragmatine korist.
Redovnim upranjavanjem procesa meditacije,
moemo se dovesti u stanje "svesnog sna". Ovo mimo
65
i prijatno, lIspokojavajue stanje, obino doivljavamo
neposredno pre zapadanja u dubok san i pribliavanja
nesvesnom, ih pri izlasku iz sna i prib l iavanja svesnom
stanju.
U ovom stanju svesnog sna, oslobaamo se svih misli
i spoljanjih telesni h senzacija, te se Sopstvu omoguujc
da sc priseti sebe. S vremena na vreme, ono ulazi u stanje
Blaenstva, u skladu sa dubinom i uestalou prakse
meditacije.
U ovom stanju privremeno labravljamo i osloba
amo se telesnih i mentalnih smetnji koje odvlae
panju Sopstva. Ovim procesom meditacije, spoljanji
ili ulni organi se kontroliu umirivanjem voljnih nera
va, kao prilikom spavanja.
Ovo stanje mcditacije je poetno, ali ne i krajnje
stanje prave meditacije. Tokom svesnog sna uimo da
kontrolero samo spoljanje, ili ulne organe. jedina
razlika i zmedu obinog sna i meditacije lei u tome, to
su u prvom sluaju u Ini organi pod automatskom
kontrolom, dokse u drugom sluaju voljno kontroliu.
Ipak, u ovoj ranoj fazi meditacije, duhovnoSopstvo
jo uvek ometaju nevoljni i unutranji organi. Na
primer, plua, srce, i drugi delovi tela, la koje pogreno
pretpostavljamo da su izvan nae kontrole.
Moramoda traimo blji metodcxovog. jer, sve dok
duhovno Sopstvo ne moe da po volji prekine sve
telesne senzacije - ak i unutranje, usled kojih se
pojavljuju misli - ve i dalje podlee ovim smetnjama,
Mi retko kada nauimo ono to su vdiki sveci i Uitelji m,
bkoda oomorimoove unumnje organe. zog prettavk d
su i lVan koncro!e, oni se prcoptereuju radom, i najednom se
zaustavljaju, a mi to denniemo kao "smn" ili "veliki san".
66
ono nee moi da uspostavi kontrolu, niti e moi sebi
da omogui vreme i priliku da spozna sebe.
4. Nauni metod ili Joga
Sveti Pavleje rekao: "Ja umiremsvakidan". * Ovim
je hteo da kae da je poznavao proces kontrolisanja
unutranjih organa, i da je svoje duhovno Sopstva
mogaosvojevoljnoda osiolxi tela i uma, ovo iskustvo
obini, ncizvebani ljudi, oseaju jedino I trenutku
konane smrti. kada se duhovno Sopstva oslobaa
iznoenog tela.
Prema tome, praktinim i redovnim upranjava
njem ovog naunog metoda, Sopstva moe da se
doivi kao odvojeno od tela, bt nLtulanja knane
smri.
Izloiiu samo optu ideju ovog procesa, uz pravu
naunu teoriju na kojoj se zasniva. Ovo to izlaem je
moje linoiskusrva. Mogu da tvrdim da e se ovaj metod
pokazati kao univenaino istinit. Takode, mogu slobod
no da kaem, da se (okom praktikovanja ovog metoda,
osea intenzivno Blaenstvo, koje je, kao to sam
pokazao, na krajnji cilj. Praktikovanje ovog metoda je
samo po sebi izuzetno prijatno. Daleko je istija ta
*1 Kori nani ma, 15:31
**Naunimetod koji se pomi nje ovde i u preostalom delu knjige
je Krija Joga, drevna duhovna nauka koja ukljuuje i zvesne
jogikt [ehnike meditacije. Ovi m teha je poduavao P
mahansa Jogananda u Lekcijama Dr!a z Samoos!arenje.
(prim. izd.)
6)
blaenost, usudujemse da tvrdim, od najveeg uivanja
koje nam um ili neko od naih pet ula mogu ikada
. . .
pnllstLtJ.
Ne elim nikome da pruam nijedan dmgi dokaz ove
istine, nego to moe da mu prui sopstveno iskustvo.
t strljivije i redovnije neko praktikuje ovaj metod,
vie e oseati da je intenzivno i trajno uvren u
Blaenstvu.
Usled istrajavanja loih navika, svest telesne egzi
stencije, zajednosa svim seanjima, povremeno oivlja
va i suprotstavlja se ovom spokojstvu, Meutim, ako
ovek veba redovno, \JZ produ;tv;tnje vremenskog
peroda pmkse, moZe se gar::mtovati da e se tokom vre
mena nai u nacsvesnom stanju Blaenstva.
Ipak, nt: treba preuranjeno zmniljati mogue rezul
tate do kojih proces moe da dovede, a onda, posle krat
kog pokuaja, prekinuti praklikovanje metoda. Da bi
zaista napredovali, neophodni su sledei uslovi: pre
svega, ljubav i panj;! prema predmelu koji treha da se
spozna; nakon toga, elja za spoznajom II najozbiljnijem
duhu ispitivanja; i kao tree, postojanost sve dok se
eljeni cilj ne postigne.
Ako preemo samo deo puta, i posle kratke prakse
napustimo metod, eljeni rezulat nee uslediti. Poetnik
u duhovnim praksama, koji preuranjeno pokuava da
prosudi iskustva strunjaka (uitelja i proroka svih
epoha), nalik je detetu koje pokuava da zamisli kako
izgledaju postdiplomske studije.
Veoma je alosno, to su ljudi spremni da najvredniji
deo svoga naJXra i vremena utroe na snabcevanje
potebama za svctov<n ivot, it se upucajui u intelek
tualne mspraveoko raznih teorija, retko kad i pomiljajui

68
da je vredno tuda, u stpljenje ostvariti i doivet istnu,
koja nesamoda uv novicah I njihov ivot, vcmudaje
i pseban znaaj. Ljudsku panju estodue d Io
usmereni napori, nego oni pravilno usmereni.
Pomenuti metod praktikujem ve dugi niz gooina,
i, kako vreme prolazi, sve vie oscam radost stanja
trajnog j neiscrpnog Blaenstva.
Trebalo bi da imamo na umu da je duhovno Sopstva
I okovima tela, ve ko zna koliko godina. Ono ne moe
da se oslobodi za jedan dan, niti kralka i povrna praksa
ovog metoda moze oveka dadovede do najvieg stanja
Blaenstva, ili da mu obezbedi kontrolu nad unutra
njim organima. Potrebna jc duga, duga praksa, sa
strpljenjem.
ip. 1k, moe se garantovati, da e upranjavanje ovog
procesa doneti veliku radost iste Blacnstvo-Svesti. tO
ga vie praktikujemo, brle dostiemo Blaensrva. eleo
bih, da sc bo tagaoi za Blaenstvom, to svi mi jesmo,
potruditc da i sami doivitc tu univerzalnu istinu koja
pstoji II svemu, i koju svi mogu da oscte. Ovo sranje nije
niiji izum. Ono ve pstoji. Jcdnostavno treba da ga
otkrijemo.
Nemojte, sve dok niste proverili ovu istinu, ravno
duno gledati na ovo tO piem. Moda ste se umorili
sluajui razne tcorije, od kojih nijedna do sada nije
imala bilo kakav neposredan uticaj na va ivot. Ovo
nije nikakva teorija, ve ostvarena istina. Pokuavam
da vam pruim sliku onoga to zaista moe da se doivi.
Imao sam veliku sreu, da pre mnogo godina uim
ovu svetu, naunu istnu od velikog indijskog sveca.
Svami r Juktevar, gm ParamahaneJoganande ( izd.)
69
Moda se pitate, zato sam ovako nametjiv, zato vau
panju usmeravam k ovim injenicama. Imam li neki

sebian interes? Na avaodgovaram potvrdno. Zelimda
vam pruim ovu i stinu, u nadi da u zauzvratosetiti istu
radost, iz znanja da sam vam pomogao da i sami otkrijcte
sopstvenu radost u [Oku praktikovanja, i u njenom
ostvarenju.
Fiioloo objalljenje ,zUflOg metoda
Sada moram nakratko da zadem u oblast fziologije,
jer e nam ona omoguiti razumevaje metoda, makar
uopteno. Pokloniu panju radu glavnih centara, i
elektrinom toku kroz njih, koji i zmozga ide ka spolja
njim (u Inim) i unutranjim organima, odravajui
njihovu ivotnu vibraciju.
Postoji est glavnih centara kroz koje se pranina
struja (vitalna struja ili ivotni elektricitc[) iz mozga
prazni irom nervnog sistema. Ovi CCntri su:
1. Medula centar 4. Lumbalni centar
2. Cervikalni centar 5. Sakralni centar
3. Dorzalni centar 6. Kokcigealni centar
Inteligenma, energija suptilnija od atoma (prana) ili ivotna
sila), kojt pokree i ocrtv: ivot u telu (prim. hd.)
U prevou na njezi k: 1. Modinski (centar u produ!cnoj
moMini), 2. Vrami, 3. Ledni, 4. Slabi nsJd, 5. Krsni, 6. Tnini
(p id.)
70
Mozak je vrhovna elektrina centrala (najvii cen,
car). Svi centri su meusobno povezani i rade pod
uticajem najvieg centra (moidanih elija). Modane
elije prazne ivotnu struju, odnosno elektricitet, kroz
ove centre, a ovi redom prazne elektricitet k raznim
eferentnim i aferentnim nervima, koji I odgovarajue
centre prenose mQ[ome impulse i senzacije doira, vida,
icd.
Ovaj elektrini tok iz mozga je ivot organizma
(njegovih unucranjiih i spoljanjih organa). Upravo
kroz ovaj elektrini medijum nai ulni utisci stiu do
mozga i izazivaju misaone reakcje.
Ako Sopstva eli da uspeno prekine uznemirava
jue utiske telesnih senzacija (koje takoe izazivaju
pojavu nizova misli), ono mora da kontrolie i koncen
trie elektrini tok, i da ga povue iz nervnog sistema
kao celine, ka sedam glavnih centara (ukljuujui i
mozak) , kako bi spoljanjim i unutranjim organima
moglo da prui savren odmor.
Tokom spavanja, elektrina provodljivost izmeu
mozga i ulnih organa je delimino inhibirana, pa
obine senzacije zvuka, dodira i ostalog, ne sti u do
mozga. Meutim, poto ova inhibicija nije potpuna,
dovoljno jaki spoljanji nadraaj i ponovo uspostavljaju
ovu elektrinu provodljivost i prenose je do mozga,
budeiosobu. Ipak, tokom'spavanja uvek posoji stabilan
elektrini tok u unutranjim organima (srcu, pluima i
drugim) , takodaoni nastavljaju svoje rim1ino krctanje
i rad.
Rezultat praktikovanja lIaunogmeloda je
sloboda od telesnih i mentaltih uZllemirellja
71
Budui da kontrola Hvotnog elektriciteta lokom
spavanja nije potpuna, remete je telesne senzacje
neugonosti, blesti, ili snani spoljanji nadraajL Me
utim, naunim procesom konuole, koji ovde ne moe
biti detaljnoopisan, mi istovrcmenomoiemoda kontro
liemo i spoljanje i unutranje organe sopstvenog siste
ma, na savren nain. Ovo jc konani rezultat prakse.
Ipak, ponekad je neophodno da proe dugi niz godina,
dok sc nc dostigne ovakva savrena kontrola.
Kaotosu posle spavanja (koje je odmor) spoljanji
organi okrepljeni, tako i posle odmora, koji se javlja kao
rezultat praktikovanja naunog metoda, unutranji
organi bivaju ispunjeni novom ivomom snagom. Pred
toga, kao posledica poveane mage njihovog rada, pro
duava se ivO(.
Kao to se ne plaimocla e, ako zaspimo, nai u Ini
organi ostati u inertnom stanju, i st tako ne treba da se
plaimo da praktikujemo svemu smrt, odnosno, da
odmorimo unutranje organe. Smrt e tada biti pod
naom kontrolom. Jer, im pomislimo da je ova telesna
kua nepodobna ioronula, moi emo da je napustimo
po svojoj volji. "Poslednji neprijatelj koji e se unititi
bie smrt." *
Proces moe da se opie na ovaj nain: Ako je
telefonska centrala u gradu trajno povezana icama sa
razliitim delovima grada, ljudi koji sa tih mesta
telefoniraju, uvek mogu, ak i protiv volje nadlenih
organa glavne telefonske centrale, slati poruke svojoj
Pra Krinania 15:26
n
centali, kroz medijum elektrine struje koja tee meu
povezani m icama. Ako glavna centrala eli da prekine
komunikaciju sa razliitim ograncima, ona moe da
i skljui glavni elektrini prekida, i takoda zaustavi tok
ka razliitim gradskim etvrtima.
Slino tomc, nauni meto nas ui procesu koji nam
omoguava da k naemcent dlu (kimi i mozgu)
povuemo ivotnu struju koja se prazni kroz organe i
druge delove naeg tela. Proces sc sastoji I namagneti
savanju kimene modine i mozga, koji sadre sedam
glavnih centara, a rezultat je vraanje rasprostrtog ivo
tnog elektriciteta ka prvobitnim centrima pranjenja,
tc iskustvo istog I formi svetlosti. U ovom stanju duhov
no Sopstva moe svesno da se oslobodi [clesnih i men
talnih uznemirenja.
Duhovno Sopstva, takorei, ak i protivno svojoj
elji, biva uznemireno izvetajima dve klase ljudi
gospode (misli) i nie klase (telesnih senzacija). Da bi
prekinulovezu sa njima, sve to Sopstva treba da uradi,
je da povue elektrini tok i telefonske ice ka central;
nom izvoru, iskljuivanjem prekidaa (praktikavanjem
etvrtog metoda), i da tada uiva u olak!anju.
Painja je Ijvei upravljat i pokreca enerije. Ona je
aktivan uzrok pranjenja ivotne struje elektriciteta iz
mozga, ka senzornim i motorim nervima. Na primer,
putem moi panje, dosadnu muvu teramo O sebe
pranjenjem elektrine struje du motornih nerava,
stvarajui tako eljeni pokret ruke. Ukazujem na ovaj
primer da bih vam pruio ideju o moi kojom elektrini
cak naeg sistema moe da se kontrolie i povue natag
ka svojih sedam centara.
Ovih sedam zvezdolikih (astalnih) modanokime
nih centara, i misterije koje ih prate, upravo su ono to
)3
se pominje u Biblijskom Otkrivenju. Sveti Jovan je otpe
atio skrivene otvore sedam centara i uzdigao se do
istinskog razumevanja sebe kao Duha. "Napii, dakle,
ta si video . . . tajnu sedam zvezda." *
Neprekidna praksa llaublOg metoda
vodi do Blaenstva Svesti ili Boga
Na kraju, elim da opiem prirodu stanja koja se
p: javJjuju kada je elektrini lak lJt kontrolisan. U
poetku se u toku namagnctisavanja kimenog stuba
osea jedna uuzemo primamljiva senzacija. Ali, nepre
kidna i duga praksa dovoi do svesnog Blaenstva, koje
pnitava uzbuenje izazvano naom celesnom sveu.
Ovo blaeno stanje je opisano kao na univerzalni
cilj i najvia potreba, jer smo u njemu zaista svesni Boga,
ili Blaenstva, i oseama ekspanziju naeg istinskog
sopstva. StO je ee ovo i skustvo, to vie naa ogra
niena individualnost gubi na snazi, brle se dostie sta
nje univenalnosti, bide je i mnogo neposrednije nae
zajednitvo sa Bogom.
Religija zaista nije nita drugo do utapanje nae
individualnosti u univerzalno. Stoga, u svesnosti ovog
blaenog stanja, mi se uzdiiemo stepenicama religije.
Naputamo zagadenu atmosferu ula i lutajuih misli,
i stiemo u oblast nebskog Blaenstva.
Ovim procesom spoznajemo ono to e se pokazat
kao univenaino istini[Q; Kada, uz konstantnu praksu,
svest ovog blaenog stanja duhovnog Sopstva postane
Otkrvenje I : 19, 20.
74
stvaa, uvek se nalazimo u svetom prisustvu blaenog
Bga u sebi. Tada svoje dunost izvr3vamo bolje, vie
gledajui same dunosti, nego svoj egoizam i sves{o bolu
i zadovoljstvu koja iz njega proizlazi. Tada moemo da
reimo misteriju pstojanja i da shvatimo stvar smisao
vota.
U uenjima svih religija, bz obzira da li je u pitanju
hnstvo, islam, ili hindu,jedna istinasepoebno
istic; Sve dok ovek ne spzna scbe kao Duh, izvorite
Blaenstva, ogranien je ovozemaljskim koncepti ma i
podloan je neumoljivim zakonima prirode. Spoznaja
sopstvenog istinskog bia donosi mu vcnu slobou.
Bga moemo spznati jedino sopstvenom spozna
jom, jer je naa priroa ista kao i Njegova. Akose meto
di, koji se ovde predlau, naue i ozbiljno praktikuju,
spznaete da ste blacni duh i ostvariete Boga.
Metodi koji su prueni u ovoj knjizi obuhvataju sve
mogue naine kojisu slltinski z ostvarenje Bga. Oni
izuzimaju hiljade konvencionalnih pravila i nebitnih
praksi, koje nalau takozvane razne religije, jer se neke
tiu rl umne strukture pjedinca, to ih ini manje
vanim, mada nipoto nepotrebnim. Uz to, poto se
tokom praktikovanja ovih metoda pojavljuju i razne
druge prakse, pomenuti nije potrebno pridavati
psebnu panju u knjizi ovako malog obima.
Naui mt radi losredno
sa ivotnom sirm
Superiorost ovog metoda I onosu na druge, lei
I injenici da on radi upra.vo sa onim to nas vezuje z
nau ogranienu individualnost sa ivot sil.
)5
Umesto da se vrati i apsorbuje I ekspanzivnu samo
svesnu silu Sopstva, ivotna sila se obino kree spoija,
odriavajui telo i um uvek I pokretu, i uznemiravajui
duhovno Sopstva tdesnim senzacijama i prolaznim
mislima.
PotO se ivotna sila kree spolja, senzacije i misli
uznemiravaju i remete miru sliku Sopstva, ili Due.
Ovaj metod nas ui kako da ivotnu silu okrenemo
unutra. Prema tome, on je direktan i neposredan. Vodi
nas pravo do svesti Sopstva, Blaenstva-Boga. Ne
zahteva posrednu pomoc.
Zadatak ovog metoda je da kontrolie i usmerava
lok ivotne sile, putem kontrolisanja i regulisanja same
njene manifestacije, koja je nama poznata i nepsredno
oigledna. Drugi metodi kao pomo koriste intelekt, ili
misaone procese, da bi kontrolisali ivotnu silu, u cilju
da se izazove Blaens[o i drugi aspekti svesti Sopstva.
Treba primetiti da svi religiozni metodi u svetu,
direktno ili indirektno, preutno ili izriito, nalau
kontrolu, regulisanje, i okretanje ivotne sile, kako bi
mogli da transcendiramo telo i um, ispoznamoSopsrvo
u svom prironom stanju. etvrti metod ivotnu silu
direktno kontrole njome samom, dok ostali metodi
ine to indirektno, uz posredovanje neeg drugog -
misli, molitve, dobrih dela, oboavanja, ili "svesnog
sna".
Prisutnost ivota u oveku predstavlja postojanje;
odsutnost ivota predstavlja smrt. Prema tome, metod
koji neposrednu silu ivota ui da kontolie sebe, mora
biti najbolji od svih.
Uitelji razliith epoha i podneblja, preporuivali
su metoe, koji su bil i prilagoeni mentalnOj strukturi
i ivotnim uslovima ljudi medu kojima su iveli i
76
propovedali. Neki su isticali molitvu, neki oseanja,
neki dobra dela, neki razum i misao, neki meditaciju.
Ali njihovi motivi su bili isti.
Svi su smatrali da lelesna svest treba da se prevazie,
okretanjem ivotne sile unuta, i da Sopstvo treba da
bude ostvareno onako, kako se sunce pojavljuje n
povrini me, neustalasanc vode. Njihov cilj je
postizanje onoga na taetvrti metod ukazuje direkmo,
bez pomoi iega posrednog.
U isto vreme, treba primetiti, da praktikovanje ovog
metoda ne spreava usavravanje intelekta. izgrai
vanje mllskulature. i aktivnosti drutvenog i korisnog
ivota ivota najplemenitijih oseanja i motiva.
posveenih dobrim delima. Zapravo, svstrani trening
treba propisa ti svima. Sigumo je da e la pre ptpmoi I
nego to e usporiti praktikavanje mcwcb. Jedino to
se zahteva, jesle da se odlii taka gledita. T.'da e sve
aktivnosti i celokupan rad, ii oveku u korist.
Sutina ovog procesa je temclj no razumevanje ivot
ne silc, koja odrava ovekov (elesni organi zam, i ini
da on vi brira ivotom i energijom.
PET POGIVJE
Intm saznnja i tojSM
venst relizn mt
Univerzalnot i pteba z religio idealom (venog
pstojanja, veno svesnog Blaenstva-Boga) i praktini
metoi z njegovo dostizanje, rmatn su u prethonim
plavljima. Sada elimo da razmoto vrednost metoa.
Metoi su u sutini praktini, i ako i hsledimo, ideal
e neminovno biti dostignut, bez obzira da li se bavimo
teorijama ili ne. Njihova vrednost sc pokazuje kroz sam
praktian rezultat, koji je opipljiv i stvaran.
Da razumemo, izlaganje teorijske osnove vrednosti
nije zaista neophodno. Svejedno, tek da bi zadovoljili
druge, razmatramoa p vrednost (corija saznanja, na
kOjima se zasnivaju ovi metoi, kako bi njihovu vred
nost prikazali i teorijski.
Ovoe nas dovesti doepistemolokogpitanja: Kako,
i do koje mere, mozemoda spoznamo ideal, istinu! Da
bi pokazali nain spoznaje ideala, moramo da razmo
trimo nain na koji spoznajemo aktuelni svet. Moramo
da se pozabavimo nainima spoznavanja sveta. Tada
emo videti da li je proces spoznavanja sveta i sti kao
proes spznavanja ideala, da li je stvari svet ovojen
od ideala, ili, da l potonji proima prethoni . jer se
jedino proces upoznavanja sa njima razlikuje.
Pre nego to nastavimo dalje, razmotrimo "instru
mente" saznanja put kojim nam se omoguuje sazna
nje sveta. Postoje t instrumenta, i naina saznanja:
opaanje, zakljuivanje i intuicja.
TRI INSTRUMENTA
SAZNANJA
1. OPaa"je
Naa ula su, takorei, prozori kroz koje dolaze
spljanji nadraaji i utiu na um, koji pasivno prima ove
impresije. Ako um ne radi, nijedan spoljanji nadraaj
koji dolazi kroz prozore ula ne moe da utie na njega.
Um sc, pored toga to uspostavlja veze sa nadra
ajima, koje prima kroz razliita ula, takode skladiti
njihove uticaje u obliku impresija. Ipak, ove impresije
ost<lju nejasna, nepovezana masa, sve dok sposobnost
razluivanja (Imddhi) ne poradi na njima. Tada sc uspo
stavlja pogodna veza i pojedinosti spoljanjeg sveta se
prepoznaju kakve jesu. Takorei, one se proj

k
.
tuj

i
prepoznaju u formi vrcmena i prostora, OJl Im

Ju
razliite osobine - kvantitet, kvalitel, meru l znaenje.
Kua se tada prepoznaje kao kua, a nc kao pota. Ovo
je rezultat rada intelekta (blija).
Mi moemo da vidimo neki objekat, da ga oseamo
i ujemo njegov zvuk kada g udarimo. Na um prima
ove impresije i uskladitava ih. Bud t ih interpretira i
projektuje u formi kue sa razliitim osob
.
inama - velii
nom, bjom, oblikom, i zgledom i odnosuna sa drugim
kuama usad3njosti, prorosti i budunost -u vremenu
i prostoru. Na ovaj nain se javlja saznanje sveta.
K umno poremeene osobe, impresije su uskladi
tene u umu, ali su u haotinom stanju. Intelekt i ne
razvrstava i ne prerauje u pravilno ureene grupe.
79
Sada sc javlja pitanje: Moe li Stvarost (ideal,
veno svestan, veno postojei, Blaenstvo-Bog) biti
spoznat ovakvom vrstom opaanja? Da li je proces
saznavanja sveta (putem opaanja) primenljiv I sluaju
saznavanja najvie istine?
Znamo da intelekt moe da radi samo sa onim ime
gasnabevaju ula. Izvesno je da nam ula pruaju samo
nacraaje kvaliteta i raznovrsnosti. Pored toga to ula
obezbeduju raznovrsne uti ske, i sam intelekt se bavi
razlikama i ostaje I tom domenu. lako mozeda razmilja
o "jedinstvu I razliitoS[j", on ne moe da bude jedno
sa timc. U [Ome jc njegov problem. Intelektualno
opaanje ne moe zai sta da prui spoznaju istinske
prirode Univerzalne Supstance, osnove raznovrsnih
manifestacija.
Ovo je presuda samog razuma. Kada se buddIti
okrene Sllmom sebi, da proceni koliko je sposoban da
spozna Stvarnost inerpretadjom utisakaula, uvida da
je beznadeinosputan unutarulnogsvera. Nema rupe
kroz koju moze kriom da viri u natulni svet.
Neko moze da kaze, da iz razloga to udaramo blfa
nini klin izmedu ulnih i natulnih svetova, razum ne
moe sebe da dovede u poziciju da poveruje kako ima
bilo kakvo manje o natulnom. Isti kae, da ako
smatramo da se naeulna manifestuje u ulnom, tada
emo intelektualnom spoznajom ulnog - u ono tose
njega tie (svrhovitosti i li adaptacje) i svih pojedinosti
i raznovrsnosti intelektualnih procesa - spoznat da se
naeulno mani festuje kao "jedinstvo u razliitosti".
Medutm, mofe da se javi pitanje, kakva je priroda
ovog "saznanja"! Da li je to samo jedna ideja u mozgu,
ilije I pitanju vje istine Gedinstva u razliitost) licem
u lice, neposredno i direkmo! Da li ovaj oblik saznanja
80
donosi isto ubeenje, do kOjeg bi dolo sjedinjenjem sa
istinom? Ne, sigumo,jer c ovo saznanje neptpuno; ono
je kao gledanje kroz obojene naoari. Natulni svet to
nadilazi. Ovosu a prDIi argumenti, proti vopaianja, kao
instrumenta saznanja Stvarosti, ili Boga.
Vidimo da ni kroz iskustvo mira ne moemo da
dostignemo ovo blaeno slanje, koje jc Stvarost i sam
ideal (kao to jc pokazano II prethodnim poglavljima),
sve dok se I matn9i meri ne izdigncmo iz nemirnog.
opaljnog stanja. Sto vie uznemirujua opabnja i
unutranje misli ostavljamo ilasebe, vea jc mogunost
da osvane nadsvesno stanje Blaenstva, ili Blaenstvo
Boga.
Izgleda da se obino opaanje i Blaenstvo II svako
dnevnom iskustvu uzajamno iskljuuju. Ipak, nijedan
od naih metoda se ne zasniva na obinom opaanju, tc
je zato nesposobnost opaanja da spozna Stvarnost
nevana.
2. Zakluivanje
Ovo je drugi nain dobijanja saznanja iz sveta.
Medutim, i samo zakljuivanje se zasniva na iskustvu,
na opaanju, bez obzira da li je deduktivno ili indu
ktivno. U naem iskustvu, otkrivamo da, gde god ima
dima, ima i vafre. Scoga, kad god vidimo dim, zaklju
ujemo da je ( i vana. Ovo je deduktivnozakljuivanje.
Medutim, ovakvo zakljuivanje je mogue samo tO
smo imali prethodno iskustv (opaanje), da se dim
pojavljuje zajedno sa vatrom.
Kaemo da je i zvesna vrsta bacila uzronik kolere.
Otkrivamo uzronu povezanost bacila i kolere, i odmah
81
induko zakljuujemo, da e, gde g doe do pojave
badla, biti prisutna i kolera. Dok medutm pstoji prelaz
sa poznatih sluajeva kolere na nepoznate, zakljuiva
njem ipak nedobijamo nijednu novu injenicu, premda
sluajevi mogu biti novi. Sama mogunost utvrdivanja
uzrone povezanosti izmedu izvesnih vrsta bacila i
kolere je bila zavisna od posmatranja (opaanja)
specifnih sluajeva.
Prema tome, zakljuivanje se u krajnjem pogledu
zasniva na opabnju. Od sluajeva iz kojih izvodimo
zakljuak, ne dobijamo nikakvu novu i stinu - nita to
bi zaista bilo novo, to se nije otkrilo u posmatranim
sluajevima. U posmatranim sluajevima, bacile prati
kolera. U izvedenim sluajevima, takade, bacile prali
kolera. Nema nove istine, iako su sluajevi svei i novi.
Bez obzira koje oblike miljenja, rasuivanja, zak
ljuivanja ili imaginacije koristimo, jo uvek se ne
susreemo licem u lice sa Stvarnou. Razum i miljenje
mogu da razvrstaju i sistematizuju injenice iskustva.
Razum moe da se trudi da stvari vidi kao edinu. Moe
da pokuava da prodre u mi steriju sveta. Meutim,
njegov napor ometa ono sa ime on radi - injenice
iskustva, ulni utisci. Tosu jednostavne, neumitne i
njenice, nepovezane, i ograniene naim sposobnostima
opaanja. Ove stvari vie ometaju misaone procese, koji
su sami po sebi neprekidni, nego to ih ptpmau.
Prvi religiozni metod je, kao to smo pokazali,
intelektualni metod, koji koristi misaone procese da bi
spoznaoStvamost -stanje Blaienstva iostvarenje mira.
Meutim, on nije uspean. Ometaju nas telesna
opaanja. Misaoni procesi nas, takoe, zbog toga to
rade sa razliitim, nestalnim ulnim utiscima, sprea
vaju da ostanemo due u stanju koncentracije. Zahva-
-=
82
ljujui tomc, ne uspevamo da dostignemo svest jedin
stva I razliitosti. Dobra osobina intelektualnog metoa
je to, prilikom apsorbovanosti I misaonom svetu, I
izvesnom stepenu transcendiramo rclesne senzacije.
Medutim, ovo je samo privremeno.
U preostala dva melOda, predanosti i meditacije,
misaonih procesa je manje, ali SlI ipak prisutni. U
metou predanosti (000500. I ritualnom ili ceremo
nijalnom oboavanju, i l. 'ljednikoj ili individualnoj
molitvi), mnogi mi saoni procesi se angauju za
pripremanje pogodnih uslova. Ipak, postoji pokuaj
koncentracije na odredeni predmet oboavanja ili
molitve.
Koliko se raznovrsnost II misaonim procesima
nadzire i spreava, toliko je metod predanosti uspean.
Nedostatak jc I ovome: usled loe navike, koja sc tokom
godina ukorenila, naa koncentracija nije duboka, te
zato ostavlja mogunost da razni misaoni procesi
otponu ak i pri najmanjoj smetnji.
U metodu meditacije (pri kojem se spoljanje
fOffilalnosti, konvencije i obredi ostavljaju po strani,
ime sc spreava mogunost da se misaoni procesi
pkrenu tako lako bo u metodu predanosti), koncen
tracija je uvrena na jedan objekat misli. Tada sc
postepeno pojavljuje tenja da sferu misli ostavimo i
sebe i zakoraima u sferu intuicije. koju emo dalje
razmatrati.

3. Intuicija
Do sada smo razmotrili instrumente i procese
sa:manjaovogulnogsveta. Intuicija, kojomsesada ba-
83
viro, je proces putem kojeg spoznajemo natulni svet
- svet koji nadilazi ula i misli. Istina je da se natulno
ispoljava I ulima i kroz njih, i da potpuna spoznaja
ulnog predstavlja spoznaju natulnog, ali u procesu
njihovog saznavanja siguro postoje razlike.
Da li smo sposobni da spoznamo ak i ulni svet u
potpunosti, jedino putem opaanja i miljenja! Ne,
sigurno. Bskonaan je broj injenica, stvari, zakona i
povezanosti II prirodi i I naem sopstvenom organizmu,
koje joo uvek predstavljaju L'lpeaenu knjigu za ove
anstvo. Prema tome, daleko emo manje biti I stanju
da natulna carstvo spuznama putem opabnja i
miljenja.
Intuicja dolazi izmma, misao spolja. Intuicja
l
)nlia
vill/mje Swarnos[j lice1ll u iice, dk misao pntia ilulirekll10
videnje. lnlli cija nekim udnim saosecmjem vidi Swarost
1 njenoj lJ!pullosri, dok je misao komada n delooe, i
ra.splIrava.
Svaki ovek poseduje mo intuicije, kao to
poseduje mo razmmjanja. Isto kao to moe da se
poboljava miljenje, moe i da sc razvija intuicija. U
intuiciji smo uskladeni sa Stvarnou - sa svetom
Blacnstva, sa "jedinstvom II razliitosti", sa unutra
njim zakonima koji vladaj u duhovnim svetom, sa B
gomo
Na koji nain znamo da postojimo? Kroz ulno
opaanje? Da li nam prvo ula kau da postojimo _ i
odakle se pojavljujesvescopostojanju! Nikada ne moe
da bude lako, jer sam pokuaj ula da nam omogui
spoznaju postojanja, ve nuno pretpostavlja svest o
postojanj u. tulo ne moe da poseduje svesnu panju o
neemu, a da mi prethodno ne :mamo da postojimo u
samom inu ulnog opaanja.
84
Da li n zakljuivanje, misaoni procesi, govore d
postojimo? Ne, sigurno. Jer, graa misli se neminovno
sastoji od ulni h utisaka, koji, kao to smo upravo usta
novili, ne mogu da nam slue kao dokaz o postojanju,
budui da sami nuno pretpostavljaju oseanje posto
janja. Kada, predeti sebe sa spljanji m svetom, nasto
jimo da mislimo ili zakljuujemoda postojimo I njemu,
I samom inu miljenja i zakljuivanja je ve prisutna
svest o postojanju.
Kako onda, ako ula i misli nisu uspeni, znamo da
postojimo? To moemQznati jedino i ntuicijom. Ovakvo
saznavanje je jedn oblk intuicije. Ono nadilazi ula i
misli ono omoguuje njihovu pojavu.
Veoma je teko defnisati intuiciju, jer je ona suvie
bliska svima nama. Svi jeoseamo. Zar ne znamo ta je
svest O postojanju? Svako tO zna. Ona je i suvie poznata
da bi dopustila defniciju. Pitajte nekoga na koji nain
zna da postoji. Zane mee. On to zna, ali ne moe da
defnie. Moie da pokua da objasni, ali njegovo obja
njenje ne otkriva ta i znutra osea. Ovo je odlika i ntu
icije u svim oblicima.
t religiozni metod, koji je objanjen u pretho
nom poglavlju, zasniva se na intuiciji. to se ozbiljnije
bavimo njime, obuhvatnija i vra e biti naa vizija
Stvarnosti-Boga.
Intuicjom, oveanstvo dosce Boansko, ulno se
povezuje sa natulnim, ose sc da se natulnoi srljava
u ulnom i kroz njega. Uticaj ula iezava. Nametljive
misli nestaju. Blazenstvo-Bogseostvaruje. Svest "svega
u Jednom i Jednog u svemu" osvanjuje. Intuicija je to
to su svi veliki uitelji i proroci sveta imali.
Kada se tei, ili metod meditacje, ozbiljno prakti
kuje, kaoto je objanjeno u drugom delu, on nas te
85
prenosi u oblast intuicije. Ali, on je pomalo zaobilazan,
i obinozahteva vie vremena da u nama izazove nepre
kidno stanje intuitivnih ili realizacionih procesa.
Ituicom Bog mo da se ostvar
u svim Svojim aspektima
Prema tome, i ntuicijom Bog moe da se ostvari I
svim Svojim aspektima. Mi ne posedujemo ulo koje
moe da nam otkrije znanje o Njemu. ula pruaju
jedino saznanje Njegove manifestacije. Nijedna misao
ili zakljuak ne moze da nam omogui spznaju Njega
kakav zaista jeste, jer misao ne moe da prevazie
podatke ula. Misao jedino moze da razvrstava i
interpretira impresije ula.
Poto ula ne mogu, samim tim ni misao (koja zavisi
od njih) ne moe da nas odvede do Bga. Prema tome,
treba da se okrenemo intuiciji, da bi spoznali Boga, Nje
govo Blaenstvo i druge aspekte.
Ipak, mnoge prepreke stoje na putu ove intuitivne
take gledita - ostvarenja istine. Ovo su neke od njih:
bolest, mentalna nesposobnost, sumnja, lenjost, svetov
na razmiljanje, pogrene ideje i nepostojanost.
Ove osobine mogu biti, ili inherentne, ili izazvane i
pojaane udruivanjem sa drugim osobinama. Nae
inherentne tendencije {saskr} ka izvesnim slabosti
ma, mogu da se prevaziu naporom snazne volje (puru
shkr). Koristei snagu volje, moemo da prevazi
emasve svoje slabosti. Uz ispravan napor i uz druenje
sa dobrim ljudima, Boijim posveenicima, moemo da
iskorenima loe navike, i stvormo dobre. Sve dok ne
stupimo u vezu sa onima koji su videi, osetili i ostvarili
86
istnsku religiju I svojim ivotma, ne moemo da imamo
pravo saznanje religije i onoga na emuse njena univer
zalnost i neophodnost zasniva.
Duh ispitivanja postoji I svakome. U svetu je svako
tragalac z istinom. Ona jeovekovo besmrtnonaslede,
koje on t, slepo ili mudro, sve dok ga I potpunosti
ne povrati. Nikad nije kasno za oporavak. "Traite, i
nai ete; kucajte i otvorie vam se." *
jev. p Mateju 7:7
87
o autoru
"Ideal ljubavi prema Bogu i sluenja oveansw
potpuno se ispo/ji o u iootu Paramahansa Joganande . . .
lako je vei deo svog ivota pTeo van Indije, on ipak
'auima svoje mesto medu ni velikim svecima. Njegov
rad se i daje razvja sa sve veom svetloUu trai, privlaei
ljude iz wili krajeva sveta na SltU ha k Duhu."
. i zpoasnog govora Vlade indijc, povodom izdavanja
komemorativne potanske marke u ast Paramahansa
1oganande, na dvadesetogodnjicu njegve smrti.
Paramahansa Jogananda se rodio pod imenom Mu
kunda Ll Go!, 5. januara 1893. godine, u sevemoin
dijskom gradu Gorakpur, koji se nalazi u podnoju
Himalajskih planina. Jo od najranijih godina, bilo je
jasno da je njegov zivot predodreen za boansku sud
binu. Prema priama onih koji su mu bili najblii, jo
kao dete je ispoljavao dubinu svesnosti i iskustvo
duhovnog, koje je bilo nadasve i znad uobiajenog. Kao
mladi je tragao za mnogim indijskim mudracima i
svecima, nadajui se da e pronai prosvetljenog uite
lja, koji e ga voditi u potazi njegove due.
1910. godine, u sedamnaestoj godini zivota, susreo

je duboko potovanog Svami Sri Juktevara i postao
88
njegov uenik. U blizini ovog velikog uitelja Joge
proveo je vei deo narednih deset godina, nailazei na
strogu, ali ljubavlju ispunjenu disciplinu. Nakon to je
1915. godine diplomirao na Univerzitetu ll Kalkuti,
fonnalno se zavetovao kao monah potovanog Indij
skog monakog reda Svamija, gde je primio ime Joga
nanda (koje oznaava Blaenstvo,Anandu, krozboan
sko sjedinjenje, jogu).
1917. godine, Sn Jogammda je zapoeo svoj ivotni
tad, osnovavi "kako iveti" kolu za deake, I kojoj su
se moderni obrazovni metodi kombinovali sa joga
treningom i instrukcijama I vezi duhovnih ideala. Tri
godine kasnije bio je pozvan da uestvuje kao delegat
na Kongresu Religijskih Liberala, kojiseodravaou Bs
tonu. Njegovo obraanje Kongresu, O "Nauci religije".
srdano je prihvaeno.
Narednih nekoliko godina, odravao je preda
vanja i poduavao na Istonoj obali, a 1924. je zapo
eo seriju predavanja irom itavog kontinenta. Ja
nuara 1925. godine je u Los Andelesu otpoeo seriju
dvoresenih predavanja i lekcija. Kao i na drugim
mestima, njegovi govori su doekani sa intereso
vanjem i aplauzima. Ls Ande/es Tajms) je dostavio
sledei i zvetaj: "Filharmonijski audi torij um je pri
sustvovao neverovatnom spektaklu od nekoliko hi
ljada ljudi . . . jedan sat pre zvaninog otvaranja preda
vanja, dvorana sa 3000 sedita bila je ispunjena do
poslednjeg mesta".
"
Kasnije u toku iste godine, Sri Jogananda je u Los
Anelesu osnovao Interacionalno sedite Drutva
za Samoostvarenje, zajednice koju je oformio 1 920.
godine, da bi rairio svoja uenja o drevnoj nauci i
fiosofji Joge i njenim, vremenom osvetanim, meto-
89
dima meditacije. * Tokom sledee decenije, putovao
je vrlo intenzivno, odravajui govore u glavnim
gradovima irom zemlje. Meu onima koji su postali
njegovi uenici, bilo je mnogo istaknutih pojedinaca
iz oblasti nauke, biznisa i umetnosti, ukljuujui
poznatog hortikulturistu Lutera Burbanka, sopran

Metropoliten Opere Amelitu Gali-Curi, Margaret
Vilson, erku predsednika Vudrov Vilsona, pesnika
Edvina Markajma, i dirigenta simfonijskog orkestra,
Leopolda Stokovskog.
Posleosamnaestomescne tumejepo Evropi i Indiji,
1935-36. godine, postepeno je prestajao da odrava
javna predavanja irom zemlje, jer je eleo da se posveti
izgradnji trajne fondacije za svoj rad irom sveca, i svojim
spisima koji bi nosili poruku buduim generacijama.
Njegova ivotna pria, Autobiografija jednog jogija,
objavljena jc 1946. godine. Neprekidnoobjavljivana od
tada, knjiga jc prevoena na mnoge jezike, i stekla je
renome modernog spirituainog klasika.
Danas, duhovni i humanitarni rad koji je otpoeo
Paramahansa Jogananda, nastavlja se pod rukovod
stvom r Daja Mate, jedne od njegovih prih i najblis
kijih uenika. Ona je predsednica Drutva za Samo
osrvarenjelogoda Satsanga Drutva Indije, od 1955.
Posebna staza meditacije i Bogosjcdinjcnja, kojoj je poduavao
Paramaa Jogananda, poznata jc po: narivom K rijajog(, sveta
duhovna nauka, koja je potekla u Indiji pre vije hiljada godina.
ri}oganandina knjiga, "Aumbiografja jednogjogija ", daje opti
uvod u flosofiju i metode Krija Joge. Detaljne instrukcije su
dostupne kvalfkovanim uenicima njegovi h Lekcja Dwa za
SamosHlarenje.
90
godine. ' Pored objavljivanja Paramahansa Joganan
dinih knjiga, njegovih predavanja, spisa i neformalnih
govora, ukljuujui obimnu seriju Lekcija DnttJa za
Samo swarje za prouavanje kcx kue, drutvo uvodi
lanove Drtva za Samoostvarenje I prakse ri]oga
nandinih uenja. Drutvo takoe nadgleda svoje h
move, odmorita i centre za meditaciju irom sveta, kao
i monake zajednice Reda Samoostvarenja, i koordinir
rad Svetskog Molltvenog Kruga, koji slui kao kanal koji
potpomae iscelite\jsku energiju da doe do ljudi sa
fikim, psihikim i duhovnim problemima, i podstie
harmoniju meu nacijama.
Posle smrti 1952. goine, Paramahansa Jogananda
je priznat kao jedna istinski velika duhovna linostdv:
desetog veka. Svojim univerzalnim uenjem i ivotnim
primerom, pomogao je ljudima svih rasa, kultura i
veroispovesti, da u svom ivotu ostvare i ptpunije izraze
[epotu i plemenitostljudskogduha. U lanku o Joganan
dinom ivotu i radu, dr K vinsi Hou, Jr., profesor drevnih
jezika na Skrips Koledu, pie: "Paramahansa Joga
nanda Zapadu nijedoneo samo veno i ndijsko obeanje
Bogoostvarenja, ve i praktian metod kojim duhovni
aspiranti iz svih drutenih krugova mogu ubrzano
napredovati ka cilju. U Zapadnom svetu prvobitno
uvaavana samo na najuzvienijem i najapstraktnijem
nivou, duhovna zaostavtina Indije je sada kao praksa
i iskustvodostupna svima koji ude za spoznajom Boga,
ne s one strane, ve ovde i sada . . . Jogananda je znanje
o najuzvienijim metodima kontemplacije uinio
dostupnim svakome".
U Indiji je rad Paramansa Joganande poznat kao Jagoda
Sat Dtvo.
Ostala izdanja Biblioteke "Aa Lumina":
EDICIJA "SOLM"
Mion: Oima spjritua/og orla
Ova knjiga \'om moe prmenili ivoi!
91
Zbirka gnostikih uvida i vizija nastalih u vatri
intuicije primljcnih kroz snove, mistina iskustva i
duboku mcditaciju. Uvidi u ovoj knji zi su direktni i vrlo
realni i pomoi e vam da promenite svoj ivot i spoz
nate sebe. KJljiga: "Oima spiritualnog orlu" je kapitalno
delo nacionalne svesti nastalo t periodu kada su krvavi
ratovi na prostoru bive Jugoslavije razarali nau zemlju
i razapinjah nae due. Ona nosi u sebi duh i peat
tog vremena, vremena svitanja i munog radanja svesti
Novog Eona. On<l vrlo verno i plastino, na dubOk,
originalan i duhovit nain opisuje sutinu novog Spiri
tualnog Eona, ijH osnova lei u promeni pogleda na
svet i spiritualnog doivljavanja svega oko nas i u nama.
Ako je itate na ispravan nain i primenile praktino
u vaem ivotu, OV< knj iga e izvriti dubok uticaj na
vas i korenito promeniti va ivo\. Zapanjeni, u neverici
i I oku, na stranicama ove kjige otkriete Zivu Vatru
Uskrsnua koja e rasplamsati skriveni ar vae due i
povesti vas ka spirilUalnom preobraaju.
EDICIJA "MOKA"

Sri jukenor: Set Nauk
"SIela Nauk" j e jedina knjiga ri Juktcvar
Girija, Uitelja poznatog Joganande Paramahllnse,
autora 0' Autobiografje jedog jogija". Knjiga je napi saa
na molbu i :upovest Mahavatam Babadija, sa kojim se
Juktear susreo 1894. god. u Alahabadu. Na molbu
9Z
ovog velikog sveca, Juklehar je napisao kratku knjigu
koja pokazuje bazino jedi nstvo izmedu hritanskih i
hinduskh svetih spi sa. Upore citatima iz Biblije i
Sanka filosofje Indije, ri Juktcyar je pokazao da s
uenja blagoslovenog Isusa I sutini jedno sa Olkro
venjima Vcda.
U uvodu knjige r Juktcvar m3tcmatilim i
astrolokim proraunima ubedljivo dokazuje da je doba
Kl Juge, doba mmka i neznanja. daleko i nas i da
je vreme I kome se svet sada nalazi vreme Dvapara
Juge, koju karaktcric ekspanzija znanja i razvoj I svim
oblastima. Knjiga je podeljena na ctiri dela. Prvi deo
govori o Jnalu (vcflim istinama) i nastoji da uspo
stavi osnovne istine stvaranja, kao i da opie evoluciju
i involucju sveta. Svest, Postojanje i Blaenstvo su najvia
svrha ili cil svih bia I lancu stvaranja i 10 je predmet
razmnlmnja drugog dela knjige. Trei deo govori o
meloMmn i
p
oslupcima kojima se ostvaruju ova Iri
ivotna cilja. Cetvrti deo govori o ot/ownjimn onih koji
su postigli ova tri ivotna ideala i nalaze se veoma blizu
svog cilja.
Paramnhansa lognnand:
Naulno isceluju& njrie
Knjiga obrauje primenu koncentracje i afirma
cija z isceljenje disharmonije tela, uma i due koz
razum, volju, oseanja i moli(VU. U knjizi su opisani
skveni duhovni zakoni koji deluju u pozadi ni bolesti
i ozdravljenja. Opisana je do detalja tehnika Aacija
onako kako je logananda preneo svojim uenicima u
SR-u. U knjizi su date i afrmacije koje je logananda
kreirao za razliite cil jeve, npr: z leenje uopte, za
mudrost, z materijalni i duhovni uspeh, z popravljanje
93
vi
.
d
,
a
:
leenje
,
loih navika itd. Posle ove knjige e vam
biti Jasn
?
.
kohko

nano podsvesne ideje tj. predubedenja

o bolesti I zdravlju snano utiu na oveka i da hronine
mentalne i fike bolesti imaju duboko korenje u
podsvesti. Ova knjiga vas poduiti kako da izleite
bolest vadenjem tih skrivenih korena, kroz istrajnu i
koncentrisanu primenu afirmacija.
EDICIJA "ANANDA"
Dn VoJ er: Novani magnetm
Donald Voiters, poznatiji kao Svami Krijananda
direkt
.
ni ueni Paramahanse Joganande. U knjizi
Novani magnetizam", on iznosi najvanije duhovne
pri
,
nci

kojima se moe privui "istinsko bogatstvo"
k
?
Jc nlJ
,
e samo u novcu, ve u dubokoj unutrMnjoj ispu
nJenosti pojedinca. Knjiga takoe sadri metode i tehni
ke za privlaenje bogatstva, moi i uspeha u svaiji i
vot. Drugi deo knjige objanjava kako da razvijete svoju
koncentraciju i prevaziete barijere i zamke vaeg pod
svcsnog uma koje vas spreavaju da ostvarite svoje cilje
v

: Isto
.
tako, objanjava se snaga i znaaj afirmacja i
njihova Ispravna primena. Ova knjiga e vam otkiti ka
ko je to jezgrovito i nadahnuto rekao Krijananda: "K
d privuete ono Ito vam treba, ond i nm treban.
KA JOGA
Kja Jogn je doneta na Zapad 1920. god. od

elikog indijskog uitelja, Paral nse Jognnande. On

Je rekao: "Ja nisam poslt na Zapd od Hrista i vlkih
uitelja Indije da bi h vas domatizovao sa novom teolo
gijom. Isus je zalrio od Babadija da poalje nekg ovde
da vas podui nauci Kija Joe, d bi Ildi moli d nnue
94
dn se sjedine sa Bogom direktno. elim da vam pomonem
da dostignele i skust Njega upravo sada, kroz vau
svakodnevnu praksu Kja Joge. Vreme z spoznaju Boga
je dolo!,
TA JE KJ JOGA?
Najbr i najefkasniji pri l az cilju Joge koristi onc
metode meditacije koje rade direktno sa energijom i
svclu. Ovakav di rektni prilaz keriSe Krija Jogu, p
seban sistem meditacje poduavan o Joganande Pamma
hanse. Ue gledano, Krija Joga je napredna Raa Joga
tehnika koja pojaava i obnavlja suptilne tokove ivotne
energje I teiu, i omoguava nonnalne ak1ivnosti srca i
pluta prirodnim uspomvanjcm. Kao rzltat toga, svet
jc povuena ka viim nivoima percepcije, postepeno dono
sei s unutnnjim buenjem blaenstvo i duboko zadovo
ljstvo koje jc vee oo bilo kojeg iskustva koje um, ula
i obine ljudske emocije mogu dati.
Svi sveti spisi predstavljaju oveka kao ivu duu,
a ne kao trono i lvarjivo telo. Drevna nauka Krija
Joge.otkrila je nain da dokae ovu svetu istinu. Upu
ujui na sigurOSI i melodinu efikasnost posveene
prakse Krija nauke, Paranlahansa Jogananda je izjavio:
"Ona radi lo matematikn; ono Ile mofe promaJiii. "
Krija Joga obuhvata period prethodnog prou
avanja i meditacije da bi sc osoba pripremila fi ziki,
mentalno i spiritualno z. , raksu Krija Joge.
KORK I : OSNOVE
Obuhvataju prouavanje ovih te/mika:
l. T ENGETrClE: Omoguuju osobi da
povue $esno energiju ka telu i Kosmikog Izvora.
Ova tehnika kontrole ivotne energije proiava i
95
ojaava te[ i priprema ga za meditaciju, olalclavajui
usmeravanje energije unutra da bi se dostigla via stanja
svesti. Kroz svakodnevnu praksu osoba ui da Oscti
tokove energije u telu, da ih usmeri u razliitc delove
te]l i da ih povue I kimu. Redovna praksa takode
dOllosi mentalnu i fziku retaksaeiju i razvija dinami"
snagu volje.
2. TEHNKONCENTRCIE: Pomau da se razviju
ovekovc skrivene snage kOIlCCmT<lcije, koristei dah i
mantru kao alatke za smirivanje uma i ulacnje I
duboku unutranju tiinu. Kroz praksu ovih tehnika oso
ba ui da povue misli i energiju od spoljnjih odvla
enja lako da se moe usredsrediti na bilo koji cilj da
bi ga dostigla. ili problem da bi ga rCila. lli ona mOe
usmeriti koncentrisanu panju prema ostvarenju BO,lI1-
skc Svesti unutar sebe.
Ove prve dve tchnike su dostupne u Anandi
svim iskrenim tragaocima i bie bl"otvomc svllkom u

jcgovom spiritualnom razvoju bez obiira na stazu kOju

Je odabrao. Za one koji su i zabrali d<l po"etc svoje
spirtualne ivote stazi Krija Joge i vodstvu Paramahansa
Joganande, potrebno je da ove tehnike praktikuju
svakodnevno oko ct meseci prc nego to krenu na
naprcdnije prakse.
KOR II : UCEN(TO
Sledei korak je unulrnje posveivanje, izaeno
spolja sa preuzimanjem inicijacije kao uenik Kriju
uiteja i staze samoostvarenja.
U toku Inicijacije I Uenitvo zreli uenici
dobijaju n:prednije prakse Krija Joge.
3. TEHNIMEDICUE: Pokazuju oveku k3ko da
koristi snagu koncentacije na najvii nain _ da otkrije
96
j razvije boanske kvalitete vlastitog Istinskog Bita.
Tehnika meditacije omoguuje meditantu dublju Absor
pcju I unutranje zvukove astralnog tela i I kosmiki
zvuk AUM.
Na taj nain tehnika proiruje svcsnost izvan
oganienja tcla i uma do radosne realizacje svog besko
nanog potencijala.
KORK III : INICUACUA
Posle svakodnevnog praktikovanja sve tri tehnike
Krija Joge, ucnik moe zahtevati da primi Krija Inici
jacju, koja se daje nekoliko pula svake godine I Ananda
Asiziju I Italiji, i drugim lokacijama I Evropi i svelu.
Sa Krija Inicijacijom se takode uvruje odnos izmedu
uenika i Gurua.
ME/ekti koj; dolaze posle prakJjkovanja Kije SII
kajnji mir i blalen.tvo. Radost koja dolazi kroz Kiju je
vea o radosti Ilajprijatnijih [aikil, senuJcja sakupljenih
zjedno. "
"Kz uotrebu Kija kljua, osobe koje ne mou
naterati dn/ge da veruju u boanstvo bilo kog loveka e
na kaju ugledati punu boaflSfVenost s istinskog bia."
h rpia Parma Joge
Sve inormacie i obaveenja u veri Kja Joe
moite dbiti n areu:
Goran Borii
"Alfa Lumina" Potansk fah 193
26000 Panevo
Tel: 013/47-427; 43-74\