Koncentracija

Petra Torbric KONCENTRACIJA Kako da pomognete svom detetu u uenju S testom i vebama

Preveo s nemakog Milutin Stanisavac

Petra Torbric

Naslov originala Petra Thorbrietz KONZENTRATION

Copyright 2007 Deutscher Taschenbuch Verlag GmbH & Co. KG, Munich/Germany Translation copyright 2011 za izdanje na srpskom, LAGUNA

Redakcija nemakog izdanja edicije Fokusova kola: Urednica Gabi Miketa Nauni savetnik Prof. dr Martin Korte, istraiva na Tehnikom univerzitetu u Braunvajgu

Koncentracija

Sadraj

PREDGOVOR .................................................................9 ZATO JE KONCENTRACIJA TOLIKO VANA...11 TA JE KONCENTRACIJA.........................................17 Misliti znai pronalaziti puteve...............................18 Seati se znai graditi mostove................................25 Uiti znai povezivati...............................................29 Koncentrisati se znai fokusirati se........................32 Uiti sa zadovoljstvom znai usvajati znanje........37 ta ometa panju.......................................................44 ta je ometenost u uenju........................................51 ta initi.....................................................................55 KAKO PREPOZNATI SLABOSTI U KONCENTRACIJI ..............................................57 Grozniavo ili usporeno?.........................................58 Bez unutranjeg reda................................................59 Nedostatak motivacije .............................................61

Petra Torbric

TEST: MOE LI MOJE DETE DOBRO DA SE KONCENTRIE TA JE VANO ZA DOBRU KONCENTRACIJU...65 Oputeno vaspitanje ................................................66 Porodina sigurnost.................................................67 Dovoljno sna.............................................................69 Vie kretanja .............................................................71 Zdrava ishrana..........................................................73 Odgovarajue korienje medija............................78 Pauze i odmor...........................................................82 Dobra radna atmosfera............................................84 Domai zadaci kao ritual.........................................85 Pohvala i motivacija.................................................88 Izbegavati preterane zahteve ..................................90 Lista za proveru ometajuih faktora.......................91 TA MOGU DA UINE RODITELJI. PLAN AKCIJE..........................................................95 Kratkoroni sedmini plan delovanja....................96 Srednjoroni plan za mesec dana...........................97 Dugorona strategija za pola godine......................99 KONCENTRACIJA MOE (I MORA) DA SE NAUI........................................................101 Treniranje miljenja pomou svih ula................103 Motivisano oputanje.............................................115 I UVEK ISPOETKA: STRPLJENJE, POVERENJE, MOTIVACIJA.........................................................121

Koncentracija

DODATAK ..................................................................125 Literatura i programi obuke (izbor).....................125 Likovni prilozi.........................................................129 O autorki .......................................................................131

Petra Torbric

Koncentracija

PREDGOVOR

Jedanaest miliona roditelja sa kolskom decom tragaju za uspenim putem kroz nemaki obrazovni haos u 16 saveznih drava. Pritom iskrsavaju mnoga pitanja: Da li bi trebalo da upiem dete u kolu s pet godina? Da li je za dete prava kola gimnazija ili struna kola? Kako se pametno mogu unaprediti koncentracija, motivacija ili talenat? Da li optereujem moje dete? Ili od njega traim premalo? U kolskom magazinu Fokusove kole dajemo odgovore na mnoga od ovih vanih pitanja. Ipak, kako bi doneli ispravne odluke, roditeljima su potrebni pouzdane informacije i kompetentan savet. Zato smo se odluili da pojedine aspekte tematizujemo iscrpnije nego to bi to bilo mogue u jednom asopisu. Sposobnost koncentrisanja na odreene zadatke ili nastavne sadraje svakako je jedan od najvanijih stubova uspeha u koli. To je dovoljan razlog da se prilikom izbora prve knjige Fokusove kole odluimo za temu koncentracija. Posvetiemo se takoe i dvema drugim vanim oblastima: motivaciji i pamenju. Ove tri sposobnosti uzete zajedno: uenje sa koncentracijom,

10

Petra Torbric

motivisan pristup kolskim zadacima i pamenje nauenih sadraj na due vreme bitne su za uenika da bi efektivno, uspeno i sa radou proveo godine kolovanja, te da bi se dobro pripremio da zapone profesionalno obrazovanje. Ovim knjigama elimo da pomognemo roditeljima da razumeju kako da njihova deca ostvare ove vane ciljeve, gde se, ako ne ide sve dobro koliko se nadaju, kriju greke i ta roditelji i deca mogu da vebaju zajedno. Veoma mi je drago da nam je savetnik dr Martina Korte, naunik koji na Univerzitetu u Braunvajgu istrauje mozak i proces uenja. On nije samo izvrstan strunjak, nego je i sam otac dva sina i vie godina je vodio brigu o visokoobdarenoj deci na letnjim akademijama. elimo da vam pruimo motivaciju, a ne da vas upuujemo u reiju, jer to kako vae dete ui, potpuno je individualno. Konano, vi kao roditelji najbolje znate ta vae dete moe, ta eli, a ta ne voli. Shvatite ovu knjigu o udesnom fenomenu koncentracije kao putovanje u jedan uzbudljivi svet iji univerzum je teak nepunih kilogram i po kao putovanje u ljudski mozak. Sve to zna i osea vae dete skriveno je u tih sto milijardi nervnih elija. A kada kao roditelji bolje razumemo kako ova kompleksna struktura omoguava da dete razume svet, pored toga da naui engleski, matematiku, istoriju, i da jo svira klavir i igra tenis, onda bolje razumemo i probleme s uenjem kod naeg deteta. Gabi Miketa Glavna urednica Fokusove kole

Koncentracija

11

ZATO JE KONCENTRACIJA TOLIKO VANA

Iako ima jedanaest godina, Oliver se ponaa kao malo dete. Tek to je utihnulo kolsko zvono i uiteljica ula u uionicu, mirni deak s gelom na smeoj kosi poinje da vibrira kao epicentar zemljotresa. Dok uiteljica na tabli pie prve matematike zadatke, Oliver od stranica iz svoje sveske pravi pukice i puni ih patronama mastila. Posle dva minuta, zabrljana je mastilom ne samo katedra, ve i njegov par. Kad ga uiteljica opomene da se umiri, Oliver poinje da prepisuje sa table, ali ve kod treeg zadatka gubi strpljenje. Sada pokuava da na stolici balansira na jednoj nozi dok istovremno pria sa drugarom koji sedi iza njega. Posle dvadeset minuta asa matematike, deko je svojim nemirnim ponaanjem izveo iz takta ne samo uiteljicu, nego i pola razreda. Deca koja ometaju nastavu, najee za to imaju sasvim jednostavan razlog: ona ne mogu da se koncentriu. Njima je teko da uine bilo ta to nije tos, to ne uzbuuje njihova ula i to ne obeava trenutno zadovoljstvo. Njima je teko da razmisle, na primer,

12

Petra Torbric

kako bi razumeli neki zadatak, i oni tu pomisao sklanjaju u stranu i menjaju temu. Kao prilikom menjanja TV kanala, sviuju od jednog programa do drugog. Tada inteligencija pomae vrlo malo, a uzaludan je i najbolji nastavni repertoar znanja. A onda kada treba da rade samostalno, takva deca su potpuno izgubljena. Hoe li ve jednom da sedi na miru, guna majka kada erka po trei put ulazi u kuhinju da donese sebi sok, izmeu zadataka telefonira drugaricama ili sreuje pernicu. Drugima lutaju misli, zaboravljaju knjige i sveske i zaboravljaju na vreme. Oni se gube u mislima, putaju mati na volju, stoje odsutno kraj prozora ili, umesto da piu zadatak iz matematike, odjednom poinju da crtaju. Takva deca imaju tekoe sa uenjem jer im nedostaje jedno veoma vano iskustvo: da doive da im klikne u glavi. Ona to nikada nisu doivela, taj oseaj ekstaze, kada se u glavi brzo odmotava neko zamreno klupko i kada misli kao da same od sebe dobijaju oblik. Tada se odjednom nita vie ne uje i ne vidi okolo, jer ovek je toliko obuzet zadatkom: iznenada se ini da je sva energija usmerena na jednu taku. Takav duboki oseaj zadovoljstva nemate ni onda kada odgovorite na neko pitanje, ni kada poloite neki ispit ili kada reite neki problem. Koncentracija je prvi korak na putu do tog doivljaja uspeha. Jedino kada deca naue da fokusiraju svoju panju i uklone ometajue faktore, onda mogu da razviju svoj celoviti intelektualni potencijal, znanje i kreativnost. Ipak 40 procenata sve nemake dece

Zato je koncentracija toliko vana

13

prema upitniku Fokusove kole iz 2004. godine sa ovim ima probleme. Ona ne mogu u glavi da ukljue i iskljue ovaj prekida za panju, objanjava Helmar Disner, psihoterapeut za decu i omladinu iz Hama. Od mnogih drai koje na njih deluju, ta deca ne uspevaju da izaberu pravu. Ono to bi tu zapravo moralo da funkcionie, najbolje pokazuje neto to psiholozi zovu efekat koktel-partija: u sobi gde mnogo ljudi razgovara okupljeno u manje grupe, odjednom neto izazove panju. Iz mnotva likova i glasova, mozak je izdvojio neko poznato ime koje je u nekom od tih razgovora pomenuto. Panja se odmah usmerava prema uglu i grupi gde je to ime pomenuto. Kako bi se izdvojilo o emu se tamo zapravo radi, moraju da se potisnu svi drugi utisci mozak, na primer, moe lako da prepozna sve reenice iz razgovora koji se odvija na izvesnoj udaljenosti, a da iskljui muziku koja se uje u pozadini, zveckanje aa ili pojedinane razgovore izmeu ljudi koji stoje sasvim blizu. Ovaj primer govori o razliitim aspektima panje, o obinoj budnosti u strunom argonu vigilancija i o jednoj sasvim posebnoj panji, o koncentraciji na odreeni proces. U ovoj knjizi elimo da objasnimo koliko su kompleksni procesi koji se tom prilikom odvijaju u mozgu, kako se oni menjaju i razvijaju tokom detinjstva i mladosti i koji faktori utiu na njih. ta se deava u mozgu kada formuliemo neku misao, kada se neega seamo ili kada uimo neto novo? Koju ulogu u tome igra koncentracija? U emu je razlika izmeu nedostataka koncentracije uslovljene razvojem i hronine ometenosti panje?

14

Petra Torbric

Pritom, vano je na vreme prepoznati pogrean pravac u razvoju i korigovati ga. Iscrpniji test na strani 64, koji moete obaviti kod kue sa vaim detetom, pomoi e vam da procenite u emu su jo slabosti kod vae erke ili sina. Osim toga, shvatiete kako moete da poboljate osnove za koncentrisaniji rad i upoznaete metode i vebe koji na razigran nain izotravaju panju vaeg deteta. Koncentracija nije pitanje nasleivanja ili inteligencije koncentracija se moe nauiti. tavie, koncentracija se mora nauiti, ona nije data roenjem. Na osnovu ove knjige kao roditelji moete znatno doprineti jaanju sposobnosti koncentracije vae dece i time stvoriti vanu osnovu za njihov intelektualni razvoj. Sposobnost da se bude smiren, da se iskljui sve to ometa, da se potpuno posveti samom konkretnom problemu, nije samo pitanje ispravne tehnike uenja. Tokom koncentracije se radi o onom osnovnom radi se o ivotu uz mnotvo suvinih stvari, o samopercepciji u jednom svetu punom spoljanjih nadraaja, o izboru ciljeva, o angaovanju, o posveenosti. Koncentracija spada u izazove odrastanja i tokom celog ivota ostaje glavna vrlina. Na upeatljiv nain ovo je opisao filozof Erih From: U naoj kulturi je jo uvek teko koncentrisati se jer izgleda da sve radi protiv sposobnosti koncentracije. Najvaniji korak u tom pravcu jeste da ovek naui da bude sam sa sobom, da ne ita, ne slua radio, ne pui ili da ne pije. U sutini, biti sposoban da se koncentrie isto je to i sposobnost da se bude sam sa sobom. Tek onaj koji je u stanju da sam sebe disciplinuje, da

Zato je koncentracija toliko vana

15

bude strpljiv i usredsreen, moe kod sebe da razvije sposobnost ljubavi i samopredavanja. Sve ovo deca moraju pre svega da naue od svojih roditelja. Od vas. Ova knjiga bi trebalo u tome da vam pomogne.

16

Petra Torbric

Koncentracija

17

TA JE KONCENTRACIJA

Svako od nas poznaje situacije kada nas koncentracija ostavi na cedilu: prilikom razgovora na nekom konkursu, kada odjednom ostanemo bez rei, u saobraaju, kada smo za dlaku izbegli da izazovemo nesreu, ili uvee kada umorni tri puta moramo da proitamo neki novinski lanak da bismo ga razumeli. Onda jo i bruka kada petogodinja erka ili sedmogodinji sin dva puta bre od odraslog nalazi odgovarajuu kartu u igri memorije. Zato, pitamo se onda, dete nije toliko vispreno i kada reava zadatke iz matematike? Koncentracija je naporna pre svega kada nema zadovoljstva da uestvujemo u odreenoj aktivnosti. U mozgu, panja kao reflektor mora da bude usmerena na sasvim odreenu stvar a mnogi drugi utisci, opaaji, seanja i oseanja due vremena ostaju u polusenci ili potpuno zatamnjeni. Kako te mnoge milijarde nervnih elija u naem mozgu sastavljaju pravu listu prioriteta? I zato neka deca uspevaju da se koncentriu i na stvari koje ih inae ne zabavljaju?

18

Petra Torbric

Da bismo razumeli koncentraciju, moramo podrobnije da pogledamo kako mozak radi. Sve poinje pitanjem ta se zapravo dogaa prilikom miljenja, seanja i uenja. Kada Oliver zamisli neki broj kako u njegovoj glavi nastaje njegova forma, veliina i znaenje? Kako on ui da je osam puta osam 64 i da je jedna petina isto to i 20 procenata? Kako u njegovoj glavi nastaje znaenje? Jer tek smisleno umreavanje informacija omoguava budnost koja nam je neophodna da bismo koncentrisano obradili zadatke.

| MISLITI ZNAI PRONALAZITI PUTEVE

U naem mozgu ima vie od sto milijardi nervnih elija, jedna petina njih je u velikom mozgu. Svaka pojedinana elija je povezana sa 10 000 drugih to ini trilion kontakata. Meutim, prilikom roenja ovek raspolae samo sa polovinom ovih kontaktnih mesta. Mnoge od ovih veza stvaraju se tek kasnije kao reakcija na okolinu pritom, kako emo kasnije videti, nastaju putanje za nauene sadraje u naoj glavi. Iako se najvei deo tog procesa umreavanja deava u detinjstvu, mozak tokom celog ivota ostaje jedna fleksibilna tvorevina, koja se uvek menja zbog novih nervnih puteva. ovek ui i pre nego to pone da misli. Embrion ak jo u materici pamti utiske iz okolnog sveta: uje zvukove, osea gravitaciju i pipa prostor. Ta iskustva ostaju oveku urezana posle roenja kroz ceo ivot,

ta je koncentracija

19

iako ne moe svesno da ih se sea. Ona su spakovana u njegovom nervnom sistemu. Posle roenja, kada je beba napustila zatienu duplju stomaka i kada se iznenada nala u jednoj sredini sa ogromnim brojem nadraaja, dolazi do prave eksplozije: urezuje se svaki novi utisak i ostavlja svoj trag u glavi. Zbog toga broj kontaktnih taaka nervnih elija, koje se zovu sinapse, vrlo brzo raste u prve tri godine ivota: svaka nervna elija formira ih na hiljade! Dete od dve godine ima skoro isto onoliko sinapsi koliko i odrasli. Sa tri godine njihov broj se upravo udvostruio. U poreenju sa telesnom teinom, mozak trogodinjaka je mnogo aktivniji nego kod odraslog: potrebno mu je skoro dvostruko vie glikoze (groanog eera). Osim toga mozak sadri znatno vie prenosnih supstanci, takozvanih transmitera.
dendrit

elija

sinapsa

Spoljanji uticaji pobuuju nervne elije da obrazuju razgranata stabla (dendrite) koja se preko sinapsi prikljuuju nervnim putevima.

20

Petra Torbric

Veliki delovi mozga su slabo strukturirani mrea moguih puteva informacija je velika i iroko razgranata. Mnoge poruke do svog cilja stiu zaobilaznim putevima. Ipak, tokom rasta mozak ubrzava svoju aktivnost: informacije pronalaze jednostavnije puteve i naputaju komlikovanije putanje, one se pakuju i pri tome putuju sve bre. Brzina nervih impulsa izmeu roenja i odraslog doba poveava se esnaestostruko. Dok se izgrauje struktura mozga, mogu se identifikovati vremenski okviri za odreene zadatke. Na primer, beba uje diferenciranije nego odrasli. Ona jo nema problem da pouzdano identifikuje egzotinu raznovrsnost kineskih glasova kao i afrikih ili evropskih. Ali posle jedva pola godine poinje odumiranje sinapsi koje su to na poetku omoguile. Mnoge od nervnih veza su se pokazale kao suvine, poto dete slua samo jedan jezik. U predkolskom uzrastu dete ima mnogo manje nervnih elija koje su nadlene za usvajanje jezika, ali jo uvek znatno vie nego dve-tri godine kasnije zato se danas etvrta ili peta godina smatra posebno povoljnom za poetak uenja engleskog, panskog ili francuskog jezika. Novi strani jezik se moe nauiti sve do u duboku starost, ali nam je to tada tee i uvek emo u izgovoru imati barem blagi naglasak. Jer apsolutni sluh za foneme, glasovne jedinice govora, ve smo davno izgubili. Dok u ranom dejem uzrastu, s jedne strane, naglo raste broj nervnih elija, ve relativno rano posle toga veze koje se pokau kao beskorisne za svakidanji ivot opet se prekidaju: posle osnovakog uzrasta deca u odreenim oblastima mozga gube ak

ta je koncentracija

21

polovinu do tada nastalih sinapsi. Oko 16. godine ivota taj broj veza u mozgu se stabilizuje na odreenom nivou. Meutim, proces u kome se uvek iznova eliminiu sinapse, proces u kome se one pojaavaju ili nastaju nove, traje tokom celog ivota. Sve do duboke starosti mozak ostaje sposoban da ui na ovaj nain pod uslovom da dobija dovoljno pozitivne podsticaje. Zbog toga i nasleena inteligencija igra samo ogranienu ulogu: struktura mozga ne zavisi samo od genetskih predispozicija, ve velikim delom i od okruenja pre svega od onog to se iskusi, naui i doivi u detinjstvu. U ovoj ivotnoj fazi, posebno vanoj za mozak, nastaju nervne mree specijalizovane za pojedine oblasti zadataka u razliitim delovima mozga: na primer, glavni zatiljani reanj, koji je odgovoran za vizuelno opaanje (saznavanje slika), jo u prvim mesecima ivota raspolae mnotvom sinapsi. Razvoj u eonim renjevima, koji su nadleni za planiranje, zakljuivanje i panju, sasvim suprotno, odvija se uglavnom izmeu tree i este godine ivota i traje posebno dugo. On se zavrava tek krajem puberteta. Zbog toga tinejderi imaju toliko dugo problem da adekvatno procene posledice svojih postupaka i veoma im je teko da donose racionalne odluke i da shvate ta je neophodno na primer, da se moraju ciljano pripremati za neki ispit. Ovaj primer pokazuje da je eoni reanj vaan za sposobnost koncentracije: tu nastaju procene koje su vane za interese i motivaciju.

22

Petra Torbric

bazalne ganglije (sa strijatumom) prednji cingularni motoriki korteks korteks parijetalni renjevi prefrontalni korteks

prednji sistem za panju (dopamin)

zatoljani sistem za panju (noradrenalin)

eoni mozak renjevi za spavanje talamus

mali mozak piramidalni trakt

Najvaniji regioni za koncentraciju rasporeeni su po itavom mozgu.

Radoznalost jedna vana pretpostavka panje raste upravo u prvim godinama ivota. Mala deca svoj prvi doivljaj uspeha imaju kada kroz igru reavaju neki zadatak i kada shvataju povezanost stvari. Za tako neto potrebni su im mnogi podsticaji, a najbolje je kada mogu sami da ih biraju, poto to onda ine sa ciljevima koji su u skladu sa stepenom njihovog razvoja i potreba. Previe igraaka je takoe kontraproduktivno, poto to brzo preoptereti decu. Roditelji koji ne mogu da se odupru navici prijatelja i roaka da stalno donose poklone treba da uvedu mesenu kutiju sa igrakama: deca treba da odaberu koju igraku ele na neki odreeni rok, a ostale za taj period da ostave po strani. Suavanje prisustva suvinih stvari ve u ranom uzrastu vaan je doprinos jaanju sposobnosti koncentracije! S rastom mozga kod deteta rastu i sposobnosti. Ovde dajemo pregled najvanijih stanica na tom putu:

ta je koncentracija

23

l Sve do uzrasta od tri ili etiri godine mozak nije u

stanju da u dugoronom pamenju uva iskustva i doivljaje koje bi svesno mogao da prizove u seanje. Ovo se zove infantilna amnezija. Dodue, mi ve mnogo nauimo, na primer, da volimo neko jelo. Ali se kasnije vie ne seamo zato je to tako. Tek nakon ove faze poinju prvi utisci koji kao seanja ostaju i u odraslom dobu. Prilikom uenja jezika bre se shvata semantika, znaenje rei, nego gramatika, poto su ove dve stvari smetene u razliitim regionima mozga (Vernikeov i Brokin areal). l Takoe, analitike i intuitivne sposobnosti smetene su na suprotnim polovinama mozga (vrlo pojednostavljeno: levo je racio, desno oseanja). U uzrastu od etiri godine postepeno se poboljava komunikacija izmeu ove dve strane mozga. Tada dete poinje da pravi razliku izmeu privida i stvarnosti. Ono prepoznaje da ljudi imaju razliite misli i motive i moe da se uivi u uloge. Razliiti aspekti panje su u svakom sluaju podeljeni na obe polovine mozga: desna brine o odravanju panje i da mozak adekvatno reaguje na optike nadraaje u celom vidnom polju. Leva hemisfera je odgovorna za aspekte panje koji se brzo menjaju i ograniava se na desnu stranu sveta sasvim svejedno radilo se tu o sluanju, vienju ili osetu. Pre nego to moe da se na neto koncentrie na due vreme, dete mora da veba uigravanje modanih hemisfera dok u isto vreme sazrevaju eoni renjevi, odnosno radna memorija i centri za planiranje.

24

Petra Torbric

l Sa est godina poinje jedna nova faza intelektualne

zrelosti: dete je manje impulsivno, moe bolje da kontrolie sopstvena oseanja i nauilo se strpljenju. Njegovi eoni renjevi stvaraju sve vie veza za logiko miljenje, za sposobnost zakljuivanja, raunanje i pametno ponaanje. To mu pomae da se bolje koncentrie i da ui prema ve postavljenom cilju. l Istovremeno, strukturiraju se zatiljani regioni mozga: to jaa govorne sposobnosti i sposobnost prostornog predstavljanja. l Od desete godine dete poseduje oblikovanu linost. Njegov mozak je sada izgradio odreenu strukturu koja e i u budunosti odreivati da li e uenje biti lake ili tee. Ako je dete, na primer, ve rano sviralo neki instrument, ono i dalje moe da formira svoj muziki talenat. Ako je raslo uz dva jezika, lako e sebi priutiti i trei. l to je raznovrsnija i prostranija struktura mozga oblikovana u detinjstvu, to je dinaminija sposobnost miljenja kod odrasle osobe. Da bi ovek mogao i u kasnijim godinama da usvaja neto novo, ipak mora da je nauio da ui. Deca moraju da budu u stanju da sebi postavljaju ciljeve, da planiraju put do tih ciljeva i da kontroliu sopstveno napredovanje. Ona moraju da naue kako se usvaja znanje, kako se ono proverava i koje su strategije uenja za njih odgovarajue. Gde su sopstvene snage i slabosti? Kako se setiti onoga to je upravo naueno i kako ga smestiti meu dosadanja znanja? Kako se motivisati i gde se krije neuspeh? U svemu ovome odluujuu ulogu ima sposobnost koncentrisanja.

ta je koncentracija

25

| SEATI SE ZNAI GRADITI MOSTOVE

Kada se jedanaestogodinji Oliver ne bi vrpoljio na asu, nego usmerio svoju panju na tablu, mogao bi na asu engleskog moda tano da deklinira imenicu koju je uiteljica ispisala na tabli sa mnogim primerima. Razumeo bi povezanosti u gramatici i moda bi odmah zapamtio prvu ili drugu deklinaciju. ta se deava u glavi kada neto utiskujemo? Oliver vidi rei koje su na tabli napisane kredom, uje uiteljicu kako ita te rei. Njegova ula su kanali kroz koje putuju informacije, preko kojih utisci iz okolnog sveta dolaze do mozga. Ve prema tipu uenja, deca se opredeljuju za pojedinane od ovih puteva pa tako, da bi zapamtila, radije sluaju, piu, itaju ili govore. Nekima pomae da se pri tome kreu, recimo da etaju gore-dole. Meutim, za sve njih vai jedno: to se vie ula istovremeno angauje, toliko je vea ansa da se u mozak utisne novo znanje. Broj nervnih vlakana koja vode od svih ula do mozga iznosi oko dva i po miliona, od ega se milion odnosi samo na oi, ostatak na ui, nos, ukus, kou i impulse iz unutranjih organa. Svaka od ovih niti moe u sekundi da provede vie stotina elektrinih impulsa. To ini transfer podataka u mozak od sto megabajta u sekundi! Mozak, dakle, mora da uspostavi neki filter. Kada stojite u nekoj staninoj hali, opaate hiljade stvari: veze za presedanje vaeg voza na tabli za obaveenja i pored nje sat, konduktere koji na peronu ekaju svoj voz, debelu gospou sa upadljivim crvenim

26

Petra Torbric

koferom ispred vas, informacije o kanjenjima, miris svee pice sa kioska itd. U delovima sekunde milioni informacija nadiru iz ula u mozak, pretvaraju se u elektrinu struju i impulse i bivaju sprovedene u spremite opaaja, u kratkoronu memoriju. Istom brzinom veina tih informacija opet nestaje. Obratili ste panju na kolosek, a zaboravili ostalo. Kratkorono pamenje je kao filter prosejavanjem odvojilo vano od nevanog. Istovremeno se datosti koje mozak stalno registruje filtriraju ne samo odozdo navie, nego ih kako emo kasnije tanije uoiti mozak ve unapred rasporeuje i obrauje. To znai da hijerahijski vii regioni mozga imaju udela u tome koje e od pristiglih drai uopte biti opaene. Jedno takvo hijerarhijsko mesto u glavi jeste radna memorija u eonom renju. Njen kapacitet zavisi od starosti: odrasli mogu u proseku jednim pogledom da obuhvate, uvaju razdvojenim ili obrade sedam pojedinosti (ili grupa, oblika, smislenih jedinica kao to su slova u jednoj rei). Dete moe samo pet, od toga dete sa smetnjama u panji moda samo tri jedinice. Ovaj deo mozga dri informacije upravo onoliko dugo koliko su nam one nephodne recimo broj koloseka. im ste uli u voz, ta informacija nije vie vana i gasi se. Mi imamo izvesni uticaj koliko dugo e se poruke zadrati u kratkom pamenju ukoliko se koncentriemo ako recimo poluglasno izgovaramo broj sedita dok traimo na kupe. Ako neko prilikom predstavljanja hoe da zapamti ime koje mu je nepoznato, genijalnu zamisao, a nema pri ruci papir, ili neku sumu koju izraunava u glavi,

ta je koncentracija

27

on ne sme da dopusti svom mozgu da odluta. Naa prosena panja funkcionie kao reflektor, koji stalno pretrauje svoju okolinu s obzirom na moguu opasnost. Koncentrisati se na neto znai, pre svega, osloboditi se refleksa koji je nametnula evolucija i dopustiti da ga prevladaju drugi nervni impulsi. Ova sposobnost raste sa brojem godina: do dvanaeste godine ona se uveava kontinuirano. U pubertetu je koncentracija, kao i mnogo ta drugo u telu, neuravnoteena. Sa 16 do 18 godina koncentracija dostie nivo kao kod odrasle osobe. Poto Oliver ipak nije dovoljno koncentrisan na nastavu, rei na tabli i iz uiteljiinih usta, vizuelne i fonetske poruke, u najkraem moguem vremenu nestaju iz njegovog pamenja. On ne uspeva da na vreme eliminie brojne istovremene utiske, opaaje, seanja i oseanja i da se fokusira na ono to je bitno. A to se postie tek kada engleski glagoli i gramatika pravila prodru kroz jedan drugi filter u dugoronu memoriju. Jedino tamo e ostati trajno sauvani. Glavno pitanje glasi: ta je to toliko vano da doputamo da proe kroz filter dugoronog seanja? Kakvu ulogu pri tome ima koncentracija? Kada na interes aktivno usmerimo na neto, mozak dospeva u stanje posebne budnosti. Okida za ovo su skoro uvek oseanja, raspoloenja i strasti. Ovo sad vodi tome da u arealima mozga koji su odgovorni za emocije dolazi do luenja hemijskih prenosnika. Ako su informacije za nas znaajne, uzbudljive i izazivaju napetost, supstance dopamin i acetilholin bude nau panju. To se deava kada Oliver, na primer, na tabli prepozna englesku re

28

Petra Torbric

koja je se nalazi na njegovoj igraki. Ili kada eli da imponuje omiljenoj uiteljici. Mnogo tee je sa informacijama sa kojima Oliver nema emotivnu vezu glagoli koji mu nita ne znae, apstraktna gramatika pravila ili neki jezik koji ne moe da upotrebljava svaki dan. Ovo deaka ne moe da privue. Utoliko je vanije da ove sadraje tokom dueg vremena naui da uva aktivnim u svom pamenju ak i kada ga to zamara. Jer tek onda, na primer, upornim ponavljanjem u vebanju glagola, ovi sadraji preskau u dugorono pamenje. Uenje moe da priredi mnogo zadovoljstva, ali da budemo iskreni, ono je najee samo teak rad. Jer tek onda kada nam je uspelo da znanje smestimo u dugorono pamenje, najvei deo zapamenog ipak ne moemo da aktiviramo. Recimo, kada traimo neku re iz stranog jezika i ne nalazimo je, a uz to nam je toboe navrh jezika, ali zato odmah znamo na ta se misli kada je ujemo. Da bi naueni sadraji bili upotrebljivi, veina njih mora uvek da se aktivira u seanju i to najbolje ne izolovano, ne, na primer, kao u vebanju rei, nego povezano sa razliitim kontekstima. Kada dete pomou neke plave igrake naui da je to plavi pas, onda e odgovarajuu re za psa nauiti lake nego kada je ona na nekoj ceduljici. Sledei korak je da e tada lake prepoznati i deo odee kao plavu koulju. Iza ovih strategija u slikama krije se tajna svakog uspenog treniranja pamenja. Kristina tenger, ranija svetska rekorderka u maratonu brojanja, mogla

ta je koncentracija

29

je recimo, u nadmetanju, bez greke da ponovi 138 brojeva. Ona je koristila mnemotehnike koje bi mozak dovele u takvo stanje da obilje informacija ureuje tako to ih privremeno odlae u krakoronu memoriju i ponovo ih aktivira. Ovo funkcionie pre svega pomou slika i oseanja. Na primer, trener koji veba pamenje za odreeni broj izmisli predmete koje potom povezuje sa nekom priom. To pomae da zapamti redosled brojeva. Takoe, vrlo esto se koriste odreene putanje: u mislima se prelazi poznata putanja a pojmove koje hoete da zapamtite fiksirate za odreene take raskra, drvee, spomenike.

| UITI ZNAI POVEZIVATI

Uenje, naravno, znai mnogo vie nego zapamtiti niz brojeva, re, neki pojam ili formulu. Mozak neprekidno radi i na tome da novim utiscima da smisao: mozak ureuje dogaaje po sekvencama, pozicionira ih u neki niz sa njima slinim, zanemaruje ono to je poznato, obrazuje kategorije, obrasce i hijerarhije. Uspostavlja odnose prema drugim informacijama i smeta novonaueno znanje u okvire ve zapamenog. Odmah postajemo paljiviji im naiemo na gramatiko pravilo koje smo upoznali u nekom drugom kontekstu, setimo se fotografije koja u udbeniku stoji pored odreene lekcije, dopadne nam se neka pesma u ijem tekstu se pominje pojam koji nam odjednom postane jasan.