Seljanka U Srbiji U Prvoj Polovini 20.veka

Helsins ki odbor za ljudska prava
ogledi i
u Srbiji
Momilo Isi
SELJANKA U SRBIJI
U PRVOJ POLOVINI 20. VEKA
ogledi g i
u Srbiji
Br. 9
Momilo Isi
SELJANKA U SRBIJI
ogledi g i
u Srbiji
Br. 9
Momilo Isi SELJANKA U SRBIJI U PRVOJ POLOVINI 20. VEKA

Izdava: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji Za izdavaa: Sonja Biserko UREDNIKI KOLEGIJUM: Latinka Perovi Sonja Biserko Seka Stanojlovi
Fotografije u knjizi preuzete su iz zbirke Petra . Petrovia, koja se uva u Etnografskom muzeju u Beogradu, brojnih publikacija, tampe i periodike Prelom: Vesna Srbinovi Korice: Ivan Hraovec tampa: Zagorac, Beograd Tira: 500 ISBN - 978-86-7208-147-3
Zahvaljujemo se vladi savezne republike Nemake uz iju pomo je objavljena ova knjiga.
MOMILO ISI
SELJANKA U SRBIJI
SADRAJ
PREDGOVOR R. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 GLAVA PRVA 1. OSNOVNI PREDUSLOVI POLOAJA SELJANKE . 1.1. Siromatvo najirih slojeva seljatva . . . . . 1.2.Pravni poloaj ene seljanke . . . . . . . . 1.3. Nepismenost i neprosveenost. t . . . . . . . 1.3.1. kolovanje seoskih devojica. . . . . . . . 1.3.2. Slepa kod oiju . . . . . . . . . . . . . . 1.3.3. Domaike kole i teajevi . . . . . . . . . 1.4. Seljanka u ratu . . . . . . . . . . . . . . . . GLAVA DRUGA 2. U RODITELJSKOJ KUI . 2.1. Detinjstvo . . . . . . 2.2. Devojatvo . . . . . . 2.2.1. Udaja. . . . . . . . GLAVA TREA 3. U SVOM DOMU . . . . . . . . . . . . . . 3.1. U zadrunoj kui . . . . . . . . . . . . . 3.2. U inokosnom domainstvu . . . . . . . 3.2.1 enska poljoprivreda . . . . . . . . . 3.2.1. Seljanka na tritu . . . . . . . . . . . 3.2.2. Odravanje higijene . . . . . . . . . . 3.2.3. Seljanka i ishrana . . . . . . . . . . . 3.2.4. Tekstilna kuna radinost . . . . . . . . 3.2.4. Transformacija enske narodne nonje 3.2.5. Dnevnik rada jedne seoske porodice . . 3.2.6. Seljanka majka . . . . . . . . . . . . 3.3. Seljanka u pealbarskim podrujima. . . 3.4. U braku . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1. Vanbrani odnosi . . . . . . . . . . . 3.5. Udovica . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Poroaj . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Prekid trudnoe . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Bolesti i smrt. t . . . . . . . . . . . . . 3.7. Duhovni ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 138 150 160 166 168 179 185 190 197 201 209 212 220 226 230 230 236 243 248 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 100 107 123 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 22 43 49 49 72 79 89
ZAKLJUAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
Majci Stanici, najdraoj seljanki.
PREDGOVOR
U prvoj polovini 20. veka Srbija je bila izrazito agrarna drava. U njoj je 1931. godine bilo 81,20% poljoprivrednog stanovnitva, meu kojim su, sa 52,23%, preovaivale ene. Na razmeu dvaju vekova, ubrzanim prelaskom u kapitalizam, u Srbiji nestaju patrijarhalne zadruge, uvruje se robnonovana privreda, seljanka ne obavlja vie samo poslove u kui, oko dece i u bati, ve je i sve aktivniji inilac u poljoprivrednoj proizvodnji, uz mua esto i jedini. Polje i njiva sada su i njena velika obaveza. Svi dotadanji poslovi postaju sporedni. Ona ih obavlja sa pola snage, esto i na raun sopstvenog sna i odmora, samo da se na njivu i u polje na vreme stigne, jer poljoprivredni poslovi ne mogu da ekaju. Seljanka je, dakle, izala iz kue i dvorita, postala je skoro ravnopravna muu u dotadanjim njegovim poslovima. Zadravajui, meutim, i dalje sve svoje poslove, ona je i vanija od njega. Upravo sada ona postaje istinski temelj kue. Vie nego ranije, sada za nju vai izreka: Kua lei na eni, a ne na zemlji. Iako je predstavljala vei deo seljatva u Srbiji, prilikom popisa 1931. ak i 42,42% ukupnog stanovnitva, a sa preovlaivanjem kapitalizma na selu u domainstvu postala i znaajnija od mukarca, seljanka u srpskoj istoriografiji nije dobila adekvatno mesto. Radovi Sretena Vukosavljevia ostali su, otuda, dugo najznaajniji. U njima je on posvetio izuzetnu panju poloaju seljanke, kako u patrijarhalnom drutvu tako i u inokosnom domainstvu, iskazujui sve vrline svog naunog metoda, suprotstavljenog nacionalistiko-romantiarskoj idealizaciji sela i starih dobrih vremena. Posmatrao je Vukosavljevi enu-seljanku, od Vardara do Hrvatskog Zagorja, i to, od najbednijeg i poniavajueg poloaja do snoljivijeg i slobodnijeg ivota, od bia kojeg ne retko dosee teka muka aka, do onog koje, uz sve muke i tekoe, ivi sa vie potovanja i dostojanstva od burujke. U novijem periodu, istraivai drutvene istorije uinili su izvestan pomak, prvenstveno radovima u dva zbornika: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, zbornik br. 2, sadri radove sa naunog skupa: Poloaj ene kao merilo modernizacije, a zbornik br. 4 radove na temu ene i deca. Meutim, kako i
7
Helsinki odbor za ljudska prava ovi radovi za temu najee postavljaju uopteno enu u Srbiji, ili samo pojedine aspekte njenog poloaja u duem ili kraem periodu, i pri tom najree istrauju probleme seljanke, smatrali smo da je veoma potrebno obaviti jedno sveobuhvatnije istraivanje poloaja seljanke, i to upravo u razdoblju njenog uspona u porodici i u drutvu kakvo je nesumnjivo prva polovina 20. veka. Budui da je zavretkom narodnooslobodilake borbe i uspostavljanjem socijalizma u Jugoslaviji dolo i do svojevrsne transfomacije seoske porodice, to je neizbeno uticalo i na izvesnu promenu poloaja ene na selu, odluili smo se da istraivanje zavrimo sa krajem narodnooslobodilake borbe, odnosno Drugog svetskog rata. Opredeljujui se za temu Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka smatrali smo neophodnim da, prvo, predstavimo osnovne determinante poloaja seljanke u ovom periodu: opte siromatvo i neprestano siromaenje najirih slojeva seljatva; zakonsku obespravljenost ene u Srbiji i izraenu optu nepismenost i neprosveenost seljatva, posebno enskog seoskog stanovnitva. Izuzetno je kompleksan bio poloaj seljanke u ovom razdoblju, prvenstveno zato to se u njemu prepliu i dva tipa seoske porodice: zadruni i inokosni, jedan koji nestaje, ali je ostavio duboke posledice i na poloaj seljanke, i drugi, u nastajanju, koji tek stvara i oblikuje odnose u porodici, pa time i mesto seljanke u njoj, i to odreujui mesto prvo enskom detetu, a zatim: devojci, majci, domaici, supruzi i, na kraju, eni kao radniku na njivi sve znaajnijem ekonomskom iniocu. U nemogunosti da u potpunosti sagledamo poloaj svakog tipa seljanke, s obzirom na znatnu raslojenost seljatva u Srbiji, centralno mesto u naim istraivanjima posvetili smo najbrojnijoj kategoriji seljanki, onoj u siromanim seoskim domainstvima. Njen poloaj pratili smo izdvajajui dve celine: U roditeljskoj kui (od roenja do udaje) i U svom domu (nakon udaje). U njima smo pokrenuli brojna pitanja, svesni da su jo mnoga proputena. Bez dovoljno adekvatne arhivske grae, morali smo da se oslanjamo na lanke i studije nastale na bazi onovremenskih terenskih istraivanja, prvenstveno na one o socijalno-zdravstvenim i higijenskim prilikama u Banjanima (Tamnava) i Rakovici (kod Beograda), iz pera Aleksandra Petrovia, objavljene tridesetih godina 20. veka. Takoe, kao svojevsrstan izvor posluila nam je i studija Vere St. Erlich, Jugoslavenska porodica u transformaciji i, objavljena 1971. godine bazirana na terenskim ispitivanjima uoi Drugog svetskog rata i u jednom broju sela u Srbiji, kao i radovi Sretena Vukosavljevia, posebno njegova pisma sa sela, od kojih veina nije ula u knjigu Pisma sa sela, ve se nalaze rasuta po listovima i asopisima. Meu njima su i: ensko pravo glasa, Robovanje razboju i kletva na seljanci, Naa seljanka. Ova knjiga predstavlja deo rezultata rada na projektu Instituta za noviju istoriju Srbije br. 147. 093, koji finanisra Ministarstvo za nauke Republike Srbije.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka
UVOD
Prema popisu stanovnitva od 31. decembra 1900. godine, u njoj je od poljoprivrede ivelo 2.093.947 stanovnika, ili 83,97% ukupnog stanovnitva. Najvie seljatva imao je beogradski okrug, ak 91,05%, to je svakako posledica konjukture poljoprivredne proizvodnje usled blizine Beograda, kao velikog i sigurnog trita. U nikom okrugu bilo je, meutim, najmanje seljatva, samo 79,08%, jer je Ni, iako najvei grad u Srbiji posle Beograda, bre pretvarao okolno seljatvo u graane nego to je izrastao u znaajno trite poljoprivrednih proizvoda. Zato to su, nepismene i neprosveene, mnogo ree od mukaraca naputale selo, seljanke su inile 86,01% enskog stanovnitva u Srbiji, pri emu najvie u beogradskom okrugu, ak 92,25%, a najmanje u vranjskom, tek 82,16%. I pored znatnog stradanja u ratovima mukarci na selu su bili brojniji od ena poetkom 20. veka. Oni su inili 50,25%, a ene 49,75% ukupnog seljatva. ene su predstavljale tek neto vie od polovine seljatva u okruzima: kragujevakom, krajinskom, kruevakom, smedervskom, rudnikom, timokom i uikom
Tabela 1
Seljatvo u Srbiji krajem 1900. godine, po okruzima

Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Broj ene 56.708 57.710 85.358 67.249 42.085 61.248 73.364 67.896 % ene 92,25 90,12 82,16 85,92 86,31 89,86 87,81 82,38 % svega 91,05 87,53 81,30 83,58 84,52 88,30 86,25 79,08 seljanki 49,48 49,60 49,29 50,09 50,23 50,02 49,69 49,12
9
mukarci 57.891 58.629 87.798 67.018 41.705 61.202 74.284 70.325
svega 114.599 116.339 173.156 134.267 83.790 122.450 147.648 138.221
mukarci 89,90 85,13 80,48 81,35 82,79 86,79 84,75 76,13
Helsinki odbor za ljudska prava

Okrug Pirotski Podrinski Poarevaki Rudniki Smedervski Timoki Topliki Uiki Beograd UKUPNO Broj ene 39.179 90.075 101.024 88.466 53.548 58.441 39.695 59.209 437 1.041.692 % ene 83,69 89,33 89,59 91,82 88,32 89,23 91,40 91,29 1,48 86,01 % svega 82,09 88,31 87,78 90,18 87,22 86,41 90,23 89,29 1,43 83,97 seljanki 49,39 49,95 49,81 50,04 50,25 50,25 48,57 50,34 44,05 49,75
mukarci 40.152 90.708 101.787 88.334 53.011 58.413 42.029 58.414 555 1.052.255
svega 79.331 180.783 202.811 176.800 106.559 116.854 81.724 117.623 992 2.093.947
mukarci 80,59 87,31 86,06 88,58 85,67 83,76 89,15 87,35 1,40 82,04
Izvori: Statistika Kraljevine Srbije, knj. XXIII, str. 750-751; Popis stanovnitva i domae stoke u Kraljevini Srbiji 31. decembra 1900. godine, Beograd, 1901, str. 104.
Seljanke su bile brojnije u ak 29 srezova. Najvie ih je bilo u moravikom srezu, 50,87% seljatva, a zatim u negotinskom 50,85% i masurikom 50,75%. S druge strane, najmanje ih je u srezovima: jablanikom 48,30%, prokupakom 48,34% i dobrikom 48,53%. Vie nego kod okruga, razlika meu srezovima oiglednija je u pogledu procenta enskog seoskog stanovnitva, budui da su vei gradski centri uglavnom samo u jednom srezu u okrugu. U nikom srezu je zato svega 56,53% enskog stanovnitva ivelo na selu, najmanje od svih srezova, a u svrljikom ak 96,12%, u kragujevakom na selu je ivelo 66,46% ena, a u gruanskom 96,16%. Inae, sa 96,38% ena na selu, prednjaio je podgorski srez u valjevskom okrugu.
Tabela 2
Seljatvo u Srbiji krajem 1900. godine, po srezovima

Srez Azbukovaki Aleksinaki Ariljski Banjski Beliki Belopalanaki Boljevaki Brzopalanaki Valjevski Vlasotinaki Vraarski Golubaki
10
mukarci 11.018 9.351 6.277 11.204 14.443 8.257 14.908 8.204 11.717 16.502 11.342 7.133
Broj ene 11.235 9.118 6.444 11.056 14.175 8.044 14.716 8.028 11.470 16.231 11.124 6.934
svega 22.253 18.469 12.721 22.260 28.618 16.301 29.624 16.232 23.187 32.733 22.426 14.067
mukarci 94,67 76,89 91,18 88,30 74,65 87,84 92,89 89,91 68,94 84,39 88,01 87,98
% ene 95,71 79,81 94,03 90,62 79,83 88,27 93,95 91,17 81,54 85,23 91,28 91,94
% svega 95,19 78,30 92,60 89,44 77,13 88,05 93,41 90,53 74,64 84,80 89,60 89,89 seljanki 50,49 49,37 50,66 49,67 49,53 49,35 49,67 49,46 49,47 49.59 49,60 49,29

Srez Groanski Gruanski Despotovaki Dobriki Dragaevski iki upski Zaglavski Zajearski Zviki Zlatiborski Jablaniki Jadranski Jaseniki Jaseniki - krag. okrug Kaerski Kljuki Kolubarski - valj. okr. Kolubarski - bgd. okrug Kopaoniki Kosaniki Kosmajski Kragujevaki Krajinski Levaki Lepeniki Leskovaki Luniki Ljubiki Masuriki Mavanski Mlavski Moraviki Moravski - niki okr. Moravski - po. okrug Negotinski Niavski Niki Oraki Parainski Podgorski Podunavski Broj ene 9.400 21.540 11.084 12.289 15.154 10.768 8.069 16.429 19.059 9.157 12.022 15.407 16.250 21.638 15.625 8.283 7.108 11.588 10.556 6.068 9.955 14.416 13.952 9.892 12.838 16.132 20.464 9.359 13.355 6.715 26.740 23.870 10.516 13.659 11.426 11.975 21.773 24.922 16.632 14.057 10.929 15.278 % ene 93,76 96,16 94,48 94,90 95,90 87,09 94,15 87,80 84,93 90,65 96,22 94,58 90,69 91,34 89,59 95,21 82,44 84,26 92,22 95,59 93,72 91,53 66,46 93,48 94,90 92,49 74,07 87,10 96,22 79,05 93,71 94,52 92,73 91,92 95,43 83,18 80,77 56,53 88,43 84,66 96,38 80,54 % svega 93,13 95,50 93,68 94,34 95,54 84,64 93,08 84,18 80,60 90,24 95,17 93,82 89,31 90,05 88,30 94,46 82,19 82,82 91,63 95,48 90,76 89,84 61,10 92,97 94,03 91,58 74,02 86,17 95,64 77,60 93,45 94,09 92,25 91,08 93,22 78,45 78,55 58,90 91,23 82,79 95,88 78,34 seljanki 49,43 50,25 49,67 48,53 50,50 49,99 50,62 50,08 50,18 49,47 50,58 48,30 49,64 50,47 50,00 49,36 50,11 48,93 49,02 50,35 49,04 50,07 50,18 50,48 50,25 49,88 48,81 49,75 49,97 50,75 49,97 49,79 50,87 49,60 49,25 50,85 49,24 48,80 50,32 49,18 49,95 49,86
11
mukarci 9.617 21.327 11.232 13.031 14.853 10.771 7.870 16.378 18.925 9.354 11.747 16.488 16.483 21.230 15.627 8.496 7.076 12.094 10.979 5.983 10.346 14.375 13.854 9.705 12.710 16.210 21.464 9.452 13.369 6.608 26.769 24.068 10.155 13.879 11.775 11.574 22.443 26.142 16.420 14.525 10.949 15.361
svega 19.017 42.867 22.316 25.320 30.007 21.539 15.939 32.807 37.984 18.511 23.769 31.895 32.733 42.868 31.252 16.779 14.184 23.682 21.535 12.051 20.301 28.791 27.806 19.597 25.548 32.342 41.928 18.811 26.724 13.323 53.509 47.939 20.671 27.535 23.201 23.549 44.216 51.064 33.052 28.582 21.878 30.639
mukarci 92,51 94,84 92,91 93,81 95,17 82,32 92,01 80,84 76,67 89,85 94,13 93,13 87,99 88,76 87,04 93,75 81,94 81,49 91,06 95,36 88,09 88,22 57,57 92,46 93,17 90,69 73,98 85,26 95,07 76,18 93,20 93,66 91,75 90,29 94,21 74,10 76,50 61,36 90,51 81,05 95,38 76,27

Srez Poarevaki Poeki Poljaniki Poreki Posavotamnavski Posavski - beog. okrug Posavski - valj. okrug Pocerski Prokupaki Pinjski Raevski Raanjski Ramski Rasinski Raanski Resavski Studenii Takovski Tamnavski Temniki Timoki Trnavski Trsteniki Uiki Homoljski Crnogorski Broj ene 22.954 11.288 11.457 5.082 12.987 11.212 9.567 12.070 17.451 15.084 10.793 8.787 14.698 24.140 11.739 11.596 12.164 11.509 14.156 9.614 8.237 6.717 14.184 10.321 9.754 7.395 % ene 82,18 93,60 95,24 79,97 94,73 92,95 86,63 70,26 87,88 73,75 92,93 92,84 87,96 86,01 95,25 86,11 95,87 90,29 91,55 91,93 94,94 78,22 90,31 77,24 94,10 95,21 % svega 77,83 88,44 94,41 79,59 94,56 91,81 84,32 67,72 87,28 71,45 92,85 91,68 86,53 83,47 94,26 84,82 95,09 86,30 90,96 91,40 94,37 75,00 89,61 75,32 93,56 94,97 seljanki 49,85 50,16 49,17 49,69 49,53 49,20 50,11 49,43 48,34 50,31 49,84 49,26 50,30 49,93 50,31 49,67 49,91 49,62 49,67 49,97 50,11 49,70 50,17 50,15 50,21 50,25
mukarci 23.090 11.214 11.841 5.146 13.231 11.578 9.525 12.346 18.652 14.895 10.861 9.052 14.520 24.207 11.596 11.750 12.207 11.686 14.344 9.624 8.202 6.797 14.090 10.260 9.743 7.320
svega 46.044 22.502 23.298 10.228 26.218 22.790 19.092 24.416 36.103 29.979 21.654 17.839 29.218 48.347 23.335 23.346 24.371 23.195 28.500 19.238 16.439 13.514 28.274 20.581 19.427 14.715
mukarci 73,94 83,79 93,63 79,22 94,40 90,74 82,13 65,40 86,72 69,27 92,76 90,58 85,14 81,09 93,27 83,58 94,33 82,70 90,38 90,87 93,81 72,06 88,92 73,48 93,68 94,72
Izvori: Popis stanovnitva i domae stoke u Kraljevini Srbiji 31. decembra 1900. godine, Beograd, 1901; Statistika Kraljevine Srbije, knj. XXIII
Balkanski ratovi, a zatim i Prvi svetski rat, zaustavili su poveanje prevage mukaraca meu seljatvom poetkom 20. veka. Samo u Prvom svetskom ratu, Srbija (Severna i Juna) je izgubila oko 29% celokupnog stanovnitva, ostavi bez 53% mukog stanovnitva izmeu 18 i 55 godina starosti.1 Kakva je bila polna struktura seljatva u pojedinim krajevima nakon zavretka rata moe se samo pretpostaviti, jer popis stanovnitva nije izvren odmah po osloboenju. U tom cilju posluiemo se jedino okupatorskim popisom stanovnitva u leto 1916. godine. Meutim, kako on nije obuhvatio mobilisane i internirane, njegovi rezultati ne pokazuju pravi broj mukog stanovnitva. U odnosu na popis od 31. decembra 1910. (13. januara 1911) godine, na
1 Vladimir Stojanevi, Srbija i srpski narod za vreme rata i okupacije 1914 - 1918. godine, Leskovac,
1988, str. 67.

12
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka podruju Vojnog generalnog guvernmana, bez Beograda i okruga: kosovskomitrovikog, novopazarskog i prijepoljskog, mukaraca je bilo manje ak za 36,46%, ena za 4,47%, pri emu su ene inile 58,85% popisanog stanovnitva. Naroito smanjenje stanovnitva bilo je u okruzima abac i Valjevo, koji su pretrpeli najee neprijateljske udare na poetku rata. Mukog stanovnitva u okrugu abac bilo je manje za 47,64%, a u okrugu Valjevo za 42,76%, s tim to su u abakom okrugu u znatnoj meri stradale i ene, njih 16,08%, ali su, i pored toga, zbog ogromnog stradanja i mobilizacije mukaraca, one predstavljale 60,53% popisanog stanovnitva u okrugu.
Tabela 3
Popis stanovnitva iz leta 1916. godine

Okrug Beograd aak Gornji Milanovac Kragujevac Kruevac abac Smederevo Uice Valjevo UKUPNO mukarci 39.128 49.130 28.985 63.539 84.356 63.744 47.777 47.765 46.814 471.268 Broj ene 58.741 65.653 41.044 91.922 112.299 97,795 69.477 66.296 70.688 673.915 svega 97.869 114.783 70.029 155.461 196.655 161.569 117.254 114.061 117.502 1.145.183 U odnosu na 1910. godinu mukarci ene svega -38,44 -3,97 21,54 -42,93 -3,06 -17,37 -33,80 -1,24 -8,24 -34,32 +0,80 -17,28 -26,70 +2,85 -12,31 -47,64 -16,08 -32,19 -34,37 -1,33 -18,13 -36,27 -7,68 -22,28 -42,76 -6,82 -25,47 -36,46 -4,47 -20,86 % ena 60,02 57,20 58,61 59,13 57,10 60,53 60,81 58,12 60,16 58,85
Izvor: Arhiv Srbije, Vojni generalni guvernman, inv. br. 4.201.
Zbog stradanja ogromnog broja mukaraca u Prvom svetsko ratu, prvenstveno iz redova seljatva, prilikom popisa stanovnitva od 31. januara 1921. godine, u tzv. Severnoj Srbiji (podruje pretkumanovske Srbije uveano teritorijom dobijenom od Bugarske Nejskim ugovorom 1919.godine), izuzevi varoi i gradove, ene su inile 52,76%, a u podrinskom okrugu, posebno nastradalom u ratu, 53,39% ukupnog stanovnitva. Inae, Severna Srbija imala je tada 401.935 ili 82,03% poljoprivrednih domainstava.2 Ratom naruena ravnotea meu polovima, u narednom desetogodinjem periodu mira, zbog eeg odlaska mukaraca iz poljoprivrede, bilo u potrazi za novim zanimanjem ili usled kolovanja, i dalje je ostala, pa ak se i pogorala. Prema popisu stanovnitva od 31. marta 1931. godine od poljoprivrede je u Severnoj Srbiji ivelo 78,05% mukog i 82,63% enskog stanovnitva, pri emu su seljanke inile 52,22% ukupnog seljatva. inei ak 53,19% seljatva, one su najbrojnije bile u poarevakom okrugu, podruju iz koga su se mukarci njee iseljavali.
2 Momilo Isi, Spocijalna i agrarna struktur ra Srbije u Kraljevini Jugoslaviji, Beograd, 1999, str. 11.
13

Tabela 4
Seljatvo u Srbiji 1931. godine, po okruzima

Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Pirotski Podrinski Poarevaki Rudniki Smedervski Timoki Topliki Uiki aanski Beograd UKUPNO Mukarci broj 80.527 71.672 121.465 73.120 48.476 83.516 91.592 84.879 63.519 104.780 102.102 39.656 54.978 58.389 57.391 64.564 72.756 1.867 1.275.249 % 90,49 86,62 82,87 77,85 86,42 86,76 82,57 74,76 84,99 88,46 86,63 91,75 82,80 77,50 90,66 89,29 86,62 1,44 78,05 ene broj 87.073 78.356 134.689 80.720 54.835 89.345 100.163 90.209 68.055 112.451 116.004 43.230 60.711 65.347 62.621 70.724 77.645 1.342 1.393.580 % 93,16 89,78 85,76 82,51 89,21 89,63 86,76 80,65 88,41 90,81 90,33 93,71 86,12 85,53 92,45 92,24 89,87 1,22 82,63 Svega broj 167.000 150.028 256.154 153.840 103.311 172.861 191.755 175.088 131.574 217.231 218.106 82.886 115.749 123.736 120.012 135.288 150.401 3.209 2.668.829 % % 91,53 88,24 84,36 80,23 87,88 88,22 84,71 77,69 86,72 89,66 88,56 92,76 84,56 81,54 91,59 90,81 88,27 1.34 80,37 seljanki 52,14 52,23 52,58 52,47 53,08 51,69 52,23 51,52 51,72 51,76 53,19 52,15 52,45 52,81 52,18 52,28 51,62 41,82 52,22
Izvor: Momilo Isi, Socijalna i agrarna struktura Srbije u Kraljevini Jugoslaviji, Beograd, 1999, str.182-291.
I dok je seljatvo inilo vie od 90% stanovnitva samo u 4 okruga, ili u njih 23,23%, takvih srezova je bilo ak 50 ili 58,82%, pri emu je u srezovima: dragaevskom, zlatiborskom i podgorskom seljatva bilo vie i od 97% stanovnitva. Kao i poetkom 20. veka, prednjaio je podgorski srez, i to jo ubedljivije, sa 97,70% seljatva i ak 98,18% ena seljanki. Inae, vie od 97% seljanki bilo je i u srezovima: dobrikom, zlatiborskom, dragaevskom i crnogorskom, a najmanje su ih imali srezovi kragujevaki i niki, podruja sa najveim gradskim centrima. Seljanke su bile malobrojnije od seljaka jedino u raanjskom srezu, gde su predstavljale 49,67% ukupnog seljatva, dok su ak 13 srezova one inile i vie od 53% seljatva, u bosiljgradskom i masurikom srezu i vie od 55%.
14

Tabela 5
Seljatvo u Srbiji 1931. godine, po srezovima

Srez Azbukovaki Aleksinaki Ariljski Banjski Beliki Belopalanaki Boljevaki Bosiljgradski Brzopalanaki Valjevski Vlasotinaki Vraarski Golubaki Groanski Gruanski Despotovaki Dobriki Dragaevski iki upski Zaglavski Zajearski Zviki Zlatiborski Jablaniki Jadranski Jaseniki Kaerski Kljuki Kolubarski v. Kolubarski b. Kopaoniki Kosaniki Kosmajski Krajinski Krgaujevaki Levaki Lepeniki Leskovaki Ljubiki Mukarci broj % 12.161 95,47 11.737 78,02 7.008 94,18 11.781 91,42 19.096 80,27 10.208 89,11 15.079 85,39 9.593 84,09 8.513 90,81 14.941 72,96 18.768 82,23 15.557 89,43 6.946 89,95 12.301 93,43 20.677 95,38 10.489 80,81 21.301 96,16 17.379 97,15 21.950 81,72 10.556 92,73 16.399 80,65 19.908 67,14 10.135 90,62 11.948 96,55 26.608 94,26 20.203 90,11 19.177 85,05 10.515 91,87 8.481 86,93 14.929 94,83 13.350 90,39 8.827 94,40 10.806 89,80 10.791 90,95 8.816 93,25 15.624 50,68 13.141 95,09 12.370 89,88 28.827 75,06 15.455 95,08 ene broj 13.120 12.576 7.861 12.714 20.955 11.184 16.780 11.759 9.490 16.132 21.923 16.607 7.905 13.216 22.754 11.389 22.648 18.785 22.918 11.047 17.993 22.176 11.366 12.993 28.821 21.370 21.272 11.522 9.704 16.350 14.293 9.445 11.855 11.769 10.383 17.208 14.686 13.658 29.886 16.766 % 96,88 82,08 95,88 92,79 83,56 90,86 90,42 91,66 92,54 78,89 85,85 94,36 94,43 94,79 96,84 89,96 97,01 97,64 86,35 95,12 86,99 78,63 92,79 97,64 95,77 91,60 88,62 93,84 88,07 96,20 92,19 96,74 91,59 93,91 95,28 57,73 96,48 92,88 76,91 96,60 Svega broj % 25.281 96,20 24.313 80,07 14.869 95,07 24.495 92,13 40.051 81,96 21.392 90,01 31.859 87,97 21.352 88,10 18.003 91,72 31.073 75,92 40.691 84,43 32.164 91,91 14.851 92,28 25.517 94,13 43.431 96,14 21.878 85,33 43.949 96,60 36.164 97,41 44.868 84,02 21.603 93,93 34.392 83,85 42.084 72,75 21.501 91,75 24.941 97,11 55.429 95,04 41.573 90,87 40.449 86,89 22.037 92,89 18.185 87,54 31.279 95,54 27.643 91,31 18.272 95,59 22.661 90,73 22.560 92,47 19.199 94,34 32.832 54,14 27.827 95,82 26.028 91,43 58.713 75,99 32.221 95,86 % seljanki 51,90 51,72 52,87 51,90 52,32 52,28 52,67 55,07 52,71 51,92 53,88 51,63 53,23 51,79 52,39 52,06 51,53 51,94 51,08 51,14 52,32 52,69 52,86 52,09 52,00 51,40 52,59 52,28 53,36 52,27 51,70 51,69 52,31 52,17 54,08 52,41 52,78 52,47 50,90 52,03
15

Srez Masuriki Mavanski Mlavski Mladenovaki Moraviki Moravski niki Moravski poar. Negotinski Niavski Niki Oplenaki Oraaki Oraki Parainski Podgorski Podunavski Poarevaki Poeki Poljaniki Poreki Posavotamnav. Posavski - valj. Posavski - bgd. Pocerski Prokupaki Pinjski Ravaniki Raevski Raanjski Ramski Rasinski Raanski Resavski Svrljiki Studeniki Takovski Tamnavski Temniki Timoki Trnavski Trsteniki Uiki
16
Mukarci broj % 6.569 82,20 27.836 91,45 22.628 91,41 12.900 85,86 11.269 93,65 13.600 91,77 12.855 92,79 16.335 81,81 29.440 82,44 34.620 60,91 11.684 91,56 12.765 85,68 17.775 89,82 13.511 77,50 12.746 97,18 18.026 74,93 24.649 75,61 12.417 89,68 9.923 89,42 6.331 83,91 17.141 95,15 11.266 79,62 15.628 93,17 15.095 69,39 25.284 86,83 21.170 79,00 7.744 63,42 12.344 94,30 12.285 97,85 14.476 86,78 32.858 81,13 12.873 93,27 15.327 88,01 13.141 94,24 12.686 91,75 13.686 88,18 17.790 92,38 12.284 92,50 7.003 90,92 9.472 70,78 19.990 88,97 12.800 75,40
ene broj 8.158 30.496 25.854 14.378 12.244 14.888 14.625 18.338 31.574 35.746 13.026 14.074 19.877 14.201 13.911 19.622 27.865 13.741 10.823 6.920 18.437 12.358 16.810 16.026 28.118 23.319 8.303 13.002 12.122 16.620 35.070 13.813 17.101 14.285 13.545 14.942 19.605 13.528 8.398 10.153 21.661 14.091 % 86,56 93,80 93,02 88,54 95,75 94,52 95,04 86,12 85,22 68,55 93,66 88,49 92,44 81,16 98,18 78,53 82,52 93,52 92,18 86,46 96,74 83,17 95,24 73,51 89,42 81,63 72,00 95,73 91,66 89,35 84,86 94,96 89,81 95,70 95,12 90,58 94,26 93,85 93,68 74,72 91,17 80,67
Svega broj % 14.727 84,56 58.332 92,66 48.482 92,26 27.278 87,26 23.513 94,73 28.488 93,19 27.480 93,98 34.673 84,03 61.014 83,86 70.366 64,57 24.710 92,65 26.839 87,13 37.652 91,18 27.712 79,33 26.657 97,70 37.648 76,76 52.511 79,12 26.158 91,65 20.746 90,84 13.251 85,22 35.578 95,96 23.624 81,44 32.438 94,23 31.121 71,45 53.402 88,17 44.489 80,36 16.047 67,59 25.346 95,03 24.407 94,67 31.096 88,13 67.928 83,02 26.686 94,14 32.428 88,95 27.426 95,00 26.231 93,46 28.628 89,42 37.395 93.36 25.812 93,20 15.401 92,41 19.625 72,77 41.651 90,10 26.891 78,08
% seljanki 55.39 52,28 53,33 52,71 52,07 52,26 53,22 52,89 51,75 50,80 52,71 52,44 52,79 51,24 52,18 52,12 53,06 52,31 52,17 52,22 51,82 52,31 51,82 53,15 52,65 52,41 51,74 51,30 49,67 53,45 51,63 51,76 52,73 52,08 51,64 52,19 52,43 52,41 54,53 51,73 52,00 52,40

Srez Homoljski Caribrodski Crnogorski Mukarci broj % 10.413 94,17 9.082 82,40 7.518 95,54 ene broj 11.769 9.444 8.225 % 96,08 87,91 97,16 Svega broj % 22.182 95,18 18.526 85,12 15.743 96,38 % seljanki 53,06 50,98 52,24
Izvor: Momilo Isi, Socijalna i agrarna struktura Srbije u Kraljevini Jugoslaviji, Beograd, 1999, str. 182 - 289.
Brim razvojem gradova tokom tridesetih godina, procenat seljatva se smanjuje, a zbog eeg odlaska mukaraca u grad, ene na selu i dalje su u izvesnoj brojanoj prednosti, koja postaje naroito izraena nakon zavretka Drugog svetskog rata, u kome je, kao i u Prvom svetskom ratu, prevashodno stradalo muko seosko stanovnitvo. Nagli proces industrijalizacije u posleratnim godinama jo vie je uticao na prelazak seljatva u gradove, prvenstveno mukaraca, tako da je krajem prve polovine 20. veka nesrazmera izmeu broja mukaraca i ena na selu bila jo izraenija. Prema popisu od 15. marta 1948. godine, u Narodnoj Republici Srbiji, bez Vojvodine i Kosova i Metohije, od poljoprivrede je ivelo 3.101.913 ili 74,98% stanovnitva, pri emu su ene inile 53,27%, a mukarci 46,73% seljatva. ene na selu inile su 77,50% svih ena, a mukarci na selu 72,30% svih mukaraca u Republici Srbiji.3 U ak 49 srezova ene su inile vie od 90% ukupnog enskog stanovnitva. I ovoga puta razlike su bile veoma izraene meu srezovima. Ravaniki srez sa 68,52% i poreki sa 76,21% enskog seoskog stanovnitva bili su podruja sa najmanje ena na selu, a najvie njih imali su srezovi: azbukovaki sa 96,43%, zlatiborski sa 97,28% i deevski sa ak 98,48%. Izuzev srezova: tavikog, deevskog i sjenikog, u kojima ensko stanovnitvo ini 49,01%, 49,64% i 49,58% seljatva, u svim ostalim srezovima ene su na selu brojnije od mukaraca, a naroito u srezovima: zajearskojm, moravskom, parainskom i borskom, gde su predstavljale: 55,26%, 55,33%, 55,38% i 58,47% ukupnog seljatva. Meu poljoprivrednim stanovnitvom u gradovima ta razlika u korist ena je i jo izraenija. U gradovima: Boru, Kragujevcu, Svetozarevu i Titovom Uicu one su inile i vie od 60% seljatva,
3 Konani rezultati popisa stanovnitva od 15. marta 1948. godine, knj. 3, Stanovnitvo po zanimanju,
Beograd, 1954, str. 124.

17

Tabela 6
Seljatvo u Srbiji 1948. godine

Srez Azbukovaki Ariljski Beliki Belopalanaki Beograd - grad Beogradski Boljevaki Bor - grad Borski Bosiljgradski Bujanovaki Valjevo - grad Valjevski Vlasotinaki Vranje - grad Vranjski Gruanski Deevski Despotovaki Dimitrovgradski Dobriki Dragaevski Zajearski Zlatarski Zlatiborski Jablaniki Jadranski Jaseniki Junomoravski Kljuki Kosaniki Kolubarski Kopaoniki Kosmajski Kragujevac - grad Kragujevaki Krajinski Kruevac - grad Levaki Mukarci broj % 12.345 94,09 10.165 92,54 18.724 87,60 11.171 77,33 2.031 1,13 33.854 76,03 12.157 82,67 154 2,39 7.782 74,87 10.881 79,98 23.118 82,35 445 5,87 28.761 92,09 23.604 81,05 933 16,92 21.103 89,28 21.404 90,43 15.816 96,87 12.057 85,47 9.715 79.38 29.193 92,40 15.788 94,01 16.604 83,80 8.283 89,07 8.397 93,44 29.024 91,51 24.120 83,62 21.941 79,03 19.802 79,71 9.129 85,13 18.563 88,33 12.726 77,81 11.331 93,73 20.914 77,93 288 1,89 24.251 84,40 29.063 92,43 138 2,03 13.588 91,62 ene broj 13.517 11.303 21.795 13.446 2.434 39.589 14.356 333 10.957 12.585 24.173 633 33.006 27.491 1.077 23.490 24.847 15.589 13.491 10.649 32.513 17.223 20.509 8.951 9.286 33.057 27.198 25.309 22.639 11.045 20.701 14.654 12.172 25.532 437 29.215 33.131 191 15.126 % 96,43 95,25 95,37 88,49 1,30 84,79 89,85 7,58 94,03 89,22 86,74 8,44 95,62 88,57 17,70 93,34 95,97 98,48 91,87 87,24 95,76 96,42 92,73 89,81 97,28 94,40 87,61 86,04 87,08 89,74 91,76 85,08 96,31 85,99 2,69 92,02 95,23 2,70 95,68 Svega broj 25.862 21.468 40.519 24.617 4.465 73.443 26.513 487 18.739 23.466 47.291 1.078 61.767 51.095 2.010 44.593 46.251 31.405 25,548 20.364 61.706 33.011 37.113 17.234 17.683 62.081 51.318 47.250 42.441 20.174 39.264 27.380 23.503 46.446 725 53.466 62.194 329 28.714 % % 95,29 93,95 91,61 83,05 1,21 80,51 86,41 4,50 85,00 84,69 84,54 7,15 93,94 84,93 17,33 91,37 93,33 97,66 88,74 83,30 94,14 95,25 88,51 89,46 95,42 93,03 85,69 82,63 83,48 87,60 90,11 81,54 95,05 82,17 2,31 88,40 93,90 2,37 93,72 seljanki 52,26 52,65 53,79 54,62 54,51 53,90 54,15 68,38 58,47 53,63 51,11 58,72 53,44 53,80 53,58 52,68 53,72 49,64 52,81 52,29 52,69 52,17 55,26 51,94 52,51 53,25 53,00 53,56 53,34 54,75 52,72 53,52 51,79 54,97 60,27 54,64 53,27 58,05 52,68
18

Srez Leskovac grad Leskovaki Luniki Ljiki Ljubikotrnavski Mavanski Mileevski Mlavski Moraviki Moravski Negotin - grad Ni - grad Niavski Niki Novi Pazar - grad Oraaki Parain - grad Parainski Pirot - grad Podgorski Podunavski Poarevac- grad Poarevaki Poeki Pomoravski Poreki Posavotamnavski Posavski Pocerski Pribojski Prokuplje - grad Pinjski Ravaniki Raevski Raanjski Ramski Rankovievo - grad Rasinski Raanski Resavski Svetozarevo - grad Svrljiki Mukarci broj % 543 5,27 37.890 90,48 15.926 93,12 16.313 88,61 25.944 89,93 24.577 85,99 12.252 85,98 24.904 87,94 14.196 88,29 21.462 72,90 288 9,52 325 1,30 24.938 90,37 35.184 77,75 1.185 19,91 27.706 82,85 623 12,47 11.889 78,24 766 13,25 14.755 93,50 20.663 88,56 1.134 15,02 25.717 83,37 15.393 89,30 20.549 79,19 5.877 74,60 19.088 92,63 15.767 76,43 20.023 91,96 7.930 90,95 374 8,60 7.239 92,51 10.737 60,07 10.256 86,95 8.796 88,10 18.692 87,42 99 1,80 34.133 87,00 14.923 89,84 16.250 87,79 243 5,45 14.744 91,88 ene broj 717 42.051 16.934 18.462 30.138 28.236 12.867 28.946 15.449 26.583 342 339 28.039 42.700 1.592 33.022 729 14.759 1.003 16.190 23.533 1.511 30.422 17.332 24.915 6.298 20.804 18.632 22.318 8.412 510 7.635 12.803 11.382 9.958 21.797 114 39.881 16.390 18.207 374 16.286 % 6,75 95,01 96,09 92,55 95,64 89,06 88,40 91,88 92,40 84,23 10,96 1,39 96,01 91,37 26,35 87,82 14,26 92,10 16,48 95,30 93,32 19,07 89,95 92,50 89,97 76,21 95,47 81,38 94,66 92,18 11,60 97,50 68,52 93,14 91,51 90,51 2,01 93,45 93,27 89,67 7,72 95,22 Svega broj 1.260 79.941 32.860 34.775 56.082 52.813 25.119 53.850 29.645 48.045 630 664 52.977 77.884 2.777 60.728 1.352 26.648 1.769 30.945 44.196 2.645 56.139 32.725 45.464 12.175 39.892 34.399 42.341 16.342 884 14.874 23.540 21.638 18.754 40.489 213 74.014 31.313 34.457 617 31.030 % 6,02 92,81 94,63 90,66 92,91 87,60 93,71 90,01 90,39 78,76 10,25 1,34 93,27 84,67 23,16 85,48 13,37 85,36 14,90 94,43 91,03 17,09 86,81 90,97 84,76 75,43 94,09 79,04 93,36 91,58 10,11 95,00 64,39 90,10 89,88 89,06 1,91 90,36 91,60 88,77 6,64 93,60 % seljanki 56,90 52,60 51,53 53,09 53,74 53,46 51,22 53,75 52,11 55,33 54,28 51,05 52,93 54,82 57,33 54,38 53,92 55,38 56,70 52,32 53,25 57,13 54,19 52,96 54,80 51,73 52,15 54,16 52,71 51,47 57,69 50,66 54,39 52,60 53,10 53,83 53,52 53,88 52,34 52,84 60,61 52,48
19

Srez Sjeniki Smederevo - grad Sokobanjski T. Uice - grad Takovski Tamnavski Temniki Timoki Topliki Trsteniki Uiki Homoljski Crnogorski aak - grad abac - grad taviki Mukarci % broj 15.790 88,96 591 8,18 9.819 84,78 253 4,96 15.844 86,84 18.898 81,03 15.586 87,60 24.687 84,45 21.843 83,480 22.460 85,84 15.687 87,45 10.764 88,80 8.413 94,74 522 8,30 504 6,35 12.078 95,29 ene broj 15.589 838 10.587 381 17.944 21.808 17.903 28.038 26.057 25.467 18.262 12.146 9.347 653 586 11.609 Svega broj 31.379 1.429 20.406 634 33.788 40.706 33.489 52.725 47.900 47.927 33.949 22.910 17.760 1.175 1.090 23.687 % % 90,16 10,06 85,98 6,24 88,30 83,88 90,90 86,87 94,05 87,48 91,14 91,51 95,43 9,05 6,71 96,05 seljanki 49,68 58,64 51,88 60,09 53,11 53,57 53,46 53,18 54,40 53,14 53,79 53,02 52,63 55,57 53,76 49,01
% 91,40 12,01 87,13 7,54 89,63 86,50 93,98 89,12 96,16 88,98 94,57 94,05 96,06 9,75 7,05 96,85
Izvor: Konani rezultati popisa stanovnitva od 15. marta 1948. godine, knj. 3, Stanovnitvo po zanimanju, Beograd, 1954, str. 124 -157.
Bez obzira na polnu strukturu seljatva, poloaj seljanke u Srbiji tokom prve polovine 20. veka bio je u neposrednoj zavisnosti od siromatva najirih slojeva seljatva, njihove opte nepismenosti, neprosveenosti i tradicionalnog shvatanja da ena mora da slua mukarca, zatim od izraene neprosveenosti same seljanke, njene drutvene (pravne) neravnopravnosti sa mukarcem, kao i dugotrajnog ratovanja Srbije u ovom periodu. Takoe, viegodinje ratovanje Srbije u ovom razdoblju umnogome je obeleilo ivot seljanke, i to ne samo u godinama rata, kada je sav teret voenja gazdinstva bio na njenim pleima, ve i u periodu mira.
20
OSNOVNI PREDUSLOVI POLOAJA SELJANKE
21
1.1. SIROMATVO NAJIRIH SLOJEVA SELJATVA

Ubrzano prodiranje kapitalizma krajem 19. veka pospeilo je i raspadanje seoskih porodinih zadruga. Prilikom popisa od 31. decembra 1900. godine, u Srbiji je bilo 469.220 zemljoradnikih porodica ili 10,63% vie nego pet godina ranije. Na selu su najbrojnije bile porodice sa 6 -10 lanova, inei 46,56% svih seoskih porodica, a zatim one sa 1-5 lanova, kojih bilo 43,12%, dok je sa vie od 20 lanova bilo tek 1.941 ili 0,58%. Valjevski i podrinski okrug imali su najbrojnije porodice. U valjevskom okrugu izmeu 16 i 20 lanova imalo je ak 4,08%, u podrinskom 3,92%, dok ih je u svim selima Srbije bilo tek 1,69%. Porodice sa vie od 20 lanova jedino nije imao krajinski okrug, a sa vie od 25 lanova timoki okrug.
Tabela 7
Veliina porodica na selu krajem 1900. godine

Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Pirotski Podrinski Poarevaki Rudniki Smederevski Timoki Topliki Uiki Ukupno 15 br. % 7.175 40,41 6.027 37,56 br. 6-10 % br. 11-20 % 20-30
8.224 46,32
7.028 43,80
10.175 37,70 13.564 9.001 43,73 9.630 9.231 56,75 6.725 9.155 44,19 9.993 10.534 44,99 11.142 7.029 35,05 9.982 4.048 34,36 6.015 9.670 37,97 11.363 16.022 47,64 15.656 13.918 46,81 13.109
7.123 42,24
50,26 46,78 41,34 48,23 47,59 49,77 51,06 44,62 46,61 44,09
2.219 2.575 3.107 1.915 311 1.535 1.700 2.893 1.621 3.962 1.898 2.573 825
12,49 16,05 11,51 9,31 1,91 7,41 7,25 14,42 13,76 15,56 5,65 8,65 3,83 9,68 9,73
br. 134 356 134 35 34 37 141 86 317 12 126

60
% 0,75 2,22 0,50 0,17 0,16 0,16 0,70 0,73 1,63 0,03 0,38 0,36 0,01 0,95 0,39 0,53
preko 30 % br.
12 58 7 3
0,07 0,36 0,02 0,01
7.928 47,01
1.750 10,38 1.577 13,15
11.273 52,32
4.517 37,68
9.444 43,83
5.774 48,16
8.899 46,93 1.836 143.042 43,12 154.476 46,56 32.287
8.144 42,95
2 115 76 1.765
11 10 56 4 2 5 8 176
0,06 0,08 0,22 0,01 0,01 0,04 0,04 0,05
Izvor: Statistika Kraljevine Srbije, knj. XXIII, str. 1.
Poetkom 20. veka proces deobe je jo vie uzeo maha, pa je 31. decembra 1905. godine u Srbiji ve 542.651 domainstava, odnosno za 15,65% vie nego krajem 1900. godine4, tako da je zadruga, u pravom smislu, ostalo zapra-
4 Statistiki godinjak Kraljevine Srbije, knj. XII , Beograd, 1908, str. 45, 46.
22
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka vo vrlo malo.5 Obilazei deo umadije u periodu izmeu 1908. i 1912. godine, akademik Jovan Erdeljanovi je uoio da je zadruga u propadanju, da one malobrojne imaju najvie izmeu 15 i 20 lanova, a da su jedino neto brojnije zadruge sa oko 10 zadrugara. Zadrugu raunaju im dva brata ili otac sa sinovima ive zajedno. Prilikom obilaska Velike Plane, 6. juna 1908. godine, zabeleio je: U Velikoj Plani zadruga je u propadanju. Svuda ovlauje inokotina. U selu ima jo do dvadeset zadruga sa 15 do 20 dua. Slino je zapazio i u Belosavcima. U Velikim Krmarima postojale su samo dve zadruge od 20 i jedna od 19 eljadi, dok su ostale zadruge imale tek do 12 dua. U Mramorcu je najvea zadruga imala 15, a samo jo nekoliko do 10 lanova, podvlaei da je nedavno od zadruge sa 22 lana postalo est kua. 6 Po zavretku Prvog svetskog rata usledio je novi talas podele zadruga i stvaranje sve brojnijeg seoskog proletarijata. Pie se i govori o tome, da na narod strada zbog neznanja, a ne zbog nemanja. U veini ova postavka je tana, ali je tano i to, da se domainstva sve vie cepkaju, skrauju i da ih sve vie nestaje. Nestaje ono nae srednje domainstvo, koje je stoer dravnom domainstvu. Obe nedae nemanje i neznanje - stiu se i spontano deluju na zlo seoskog sveta. Statistika nema podatke ili se stidi, da iznese cifre o porastu seoskog proletarijata, a te cifre morale bi uasnuti i najvee optimiste u pogledu sela i njegovog blagostanja.7 Osim deobe porodinih zadruga na inokosne porodice, prodiranje kapitalizma, uglavnom prodajama za dug, ostavilo je mnoge porodice bez dovoljno imanja, ali i znatan broj njih bez ikakvog imanja. Prema popisu iz 1897. godine, po selima u Srbiji bilo je 273.168 domainstava sa imanjem i ak 34.952, odnosno 11,34% bez zemlje. Najvie bezemljaa na selu imao je podrinski okrug, njih 16,09%, a najmanje pirotski okrug, samo 6,48%.8 Krajem 1900. godine, zemljoradnikih domainstava bilo je 335.733, od kojih ak 10.401 ili 3,1% bez ikakvog imanja. Od 325.331 domainstava sa imanjem, njih 13.123 odnosno 4,03% imalo je samo kuu, 1.684 ili 0,52% samo nepokretno imanje, dok je 310.525 ili 95,45% imalo pored kue i druge nepokretnosti. 9 Deobom porodica umnoavala su se i usitnjavala i poljoprivredna gazdinstva. Od kraja 1897. do kraja 1905. godine broj poljoprivrednih gazdinstava, i to samo onih u selima, uveao se od 273.168 na 369.395, ili za 35,23%. Naroito
5 Franja J. Kuster, Glavni demografski podaci o Kraljevini Srbiji, Beograd, 1928, str. 30. 6 Jovan Erdeljanovi, Etnoloka graa o umadincima, Srpski etnografski zbornik k, knjiga LXIV, Ra-
sprave i graa, knjiga 2, Beograd, 1951, str. 135, 136

7 Zemljoradnika zadruga, 4. 1923, str. 102. 8 Procenat bezemljakih domainstava 1897. godine, po okruzima: valjevski - 13,17, vranjski 11,63;
kragujevaki 10,81%; krajinski 12,08%; kruevaki 9,43%; moravski 11,92%; niki 8,19%; pirotski 6,48%; podrinski 16,09%; poarevaki 14,42%, podunavski 15,58; rudniki 9,00%; timoki 7,66%; topliki 8,95%; uiki 8,48% -Statistika Kraljevine Srbije, XVI, Beograd, 1900, str. VI VIII. 9 Statistika Kraljevine Srbije, knj. XXIV, Beograd, 1905, str. XLV.
23
Helsinki odbor za ljudska prava su se umnoili najsitniji posednici, sa imanjem do 2 ha, kao i oni najkrupniji, sa posedom iznad 100 ha. Opao je jedino broj gazdinstava sa posedom izmeu 10 i 50 ha, ijim deljenjem su najee i nastajali sitni posedi.
Tabela 8
Agrarna struktura Srbije krajem 19. i poetkom 20. veka

Veliina poseda u ha 0,012 2,015 5,0110 10,0120 20,0150 50,01100 Vie od 100 UKUPNO broj 50.541 93.627 78.263 39.676 10.277 710 74 273.168 1897. % 18,50 34,27 28,65 14,52 3,76 0,26 0,03 100,00 Vlasnici poseda 1905. broj % 99.174 26,85 140.795 38,11 87.663 23,73 32.901 8,91 7.750 2,10 751 0,20 361 0,10 369.395 100,00 Manje ili vie 1905 : 1897. broj % + 48.633 96,22 + 47.168 50,38 + 9.400 12,01 - 6.775 17,07 - 2.527 24,59 + 41 5,77 + 287 387,84 + 96.227 35,23
Izvor: Zemljoradnika zadruga, 1, 15. januar 1897, str. 2
Siromatvo seljatva u Srbiji na prelazu dvaju vekova posebno pokazuje veliina poseda kojim ono raspolae. Tako je posed do 2 ha 1905. godine imalo ak 26,85% svih posednika, ali su oni raspolagali sa svega 5,28% ukupne povrine, dok su vlasnici poseda iznad 50 ha, njih 0,30%, imali u vlasnitvu ak 6,30% povrine Prosena povrina poseda u Srbiji bila je samo 5,34 ha, s tim to je 26,85% posednika, u proseku, raspolagalo sa po 1,05 ha, a njih 38,11% sa po 3,34 ha.
Tabela 9
Agrarna struktura 1905. godine

Veliina poseda u ha 0,012 2,015 5,0110 10,0120 20,0150 50,01100 Vie od 100 UKUPNO Posednici broj 99.174 140.795 87.663 32.901 7.750 751 361 369.395 % 26,85 38,11 23,73 8,91 2,10 0,20 0,10 100,00 Ukupna povrina hektari 104.168 471.030 610.978 440.811 221.790 49.765 74.550 1.973.092 % ukupne povrine 5,28 23,91 30,95 22,33 11,23 2,52 3,78 100,00 Prosena povrina hektari 1,05 3,34 6,97 13,40 28,62 66,26 206,50 5,34
Izvor: Seoska buktinja, 2, 15. decembar 1928, str. 4.
24
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Sa ubrzanim nestajanjem seoskih patrijarhalnih zadruga, nestaje i idilinog seoskog ivota, Po seoskim dubravama i poljima, pesma se slabo uje pri povratku i polasku s poljskih radova. Nekadanji bezbrini ivot najveeg dela seljatva zamenili su individualni materijalni ineteresi, proeti nematinom i duevnim nezadovoljstvom. Stara idila seoska, koja je u selu videla samo patrijarhalne odnose, gde sused misli samo kako e sa susedom da se to tenje sprijatelji i provede, gde sve tee uz zanimljive prie, pesmu i vino, gde se omladina obilato provodi u igri, pesmi i zaljubljivanju, a dukati o vratu zvee li zvee, ustupili su ponajlak mesto tekoj brizi o sutranjici i da li e se u koga nai iskrenoga saveta i pomoi. Umesto dobroudnog i toplog odnosa, karakteristike jednakosti i jednostavnih veza neuznemiravanog kruga i sredine, nastao je hladan haos rauna i intersa, odnos koji donekle jo ublaava svest da se ima jo crpsti, da jo nije sve uzeto, da jo moe biti zarade.10 U podgorskom srezu valjevskog okruga, izrazito agrarnom podruju, u kome je 1900. godine bilo 2.724 kue, i po jednoj kui 8,38 stanovnika, prema popisu od 31. marta 1931. godine postojalo je ak 4.056 domainstava ili za 50,14% vie, pri tom je u svakoj kui ivelo svega proseno 6,73 dua ili za 20,12% manje nego krajem 1900. godine.11 Kojom brzinom je teklo raspadanje seoskih porodinih zadruga i tokom tridesetih godina 20. veka, u vreme snane eknomske krize, pokazuje primer tamnavskog sreza u valjevskom orkugu. U njemu se od 1931. do 1939. godine broj poseda od 2 do 5 ha poveao sa 1.407 na 4.116, ili skoro tri puta, dok je za to vreme broj gazdinstava sa posedom iznad 5 ha opao sa 3.127 na 1.372. Svake godine se, dakle, gubilo 219 poseda iznad 5 ha, a dobijalo 324 poseda manja od 5 ha. 12 Pred Drugi svetski rat zadrune kue u vlasotinakom srezu skoro da su jedino bile zajednice oca i oenjenog sina. Pre rata ivelo se u zadrugama, a posle rata naglo je nastupilo propadanje zadruga, pogotovo u doba ekonomske krize kada zadrugari nisu mogli jednako da privreuju. U porodici ivi oenjeni sin koji se retko odeli za ivota oevog, izuzev sluaja netrpeljivosti izmeu oca i sina, svekrve i snahe, ili usled nesloge meu braom.13 I ovakve zadruge su, meutim, esto vie iz obzira prema okolini, nego iz iskrene elje. U nikom srezu: Samo iz obzira prema svetu sin ivi s ocem, inae meu njima je velika netrpeljivost.14 Seoske porodine zaduge su skoro i nestale do poetka Drugog svetskog rata i u drugim krajevima Srbije. U kosmajskom srezu, ukoliko je i postojala zadruga, ona je, takoe, bila zajednica oca i jednog oenjenog sina. Mali je broj zadruga. Dele se obino mlai sinovi i unuci. Ostaju otac i mati sa jednim sinom.
10 Mihailo Avramovi, Seljako gazdinstvo, Beograd, 1928, str. 26. 11 Definitivni rezultati popisa stanovnitva od 31. marta 1931. godine, knjiga I, Prisutno stanovnitvo,
broj kua i domainstava, Beograd, 1937, str. 39.

12 Momilo Isi, Seljatvo valjevske oblasti 1929 - 1941, Valjevo, 1985, str. 26. 13 Vera St. Erlich, Jugoslovenska porodica u transformaciji, Zagreb, 1971, str. 357. 14 Isto, str. 353.
25
Helsinki odbor za ljudska prava Skoro tri etvrtine ukupnog stanovnitva ivi u malim porodicama, a zajedno ive najimuniji. Domainskih kua ima po prilici 10-12. Najvee zadruge broje 15-20 eljadi.15 Uestala deoba zadruga uoi Drugog svetskog rata zahvatila je i dobriki srez. Do pred pet-est godina bilo je vrlo velikih zadruga sa 30-4045 lanova, ali ovih poslednjih godina deobe se vre naglo. U zajednici ive otac i majka sa decom, oenjenim sinovima i unucima. U poslednje se vreme, ako je vie brae, dele te se zadruge paraju.16 Uvravanje kapitalizma po zavretku Prvog svetskog rata donelo je Srbiji nastavak raspadanja seoskih porodinih zadruga i umnoavanje poljoprivrednih gazdinstava. Prema popisu od 31. marta 1931. godine, na teritoriji pretkumanovske Srbije bilo je 476.852 poljoprivredna gazdinstva, ili za 29,02% vie nego 1905. godine, pri emu su brojnije postale sve kategorije gazdinstava sa posedom do 50 ha, pogotovo one sa posedom izmeu 10 i 20 ha. Istovremeno, gazdinstava sa posedom od 50 do 100 ha manje je za 11,45%, a onih sa preko 100 ha ak za 62,60%. Samo zato to je, zahvaljujui zavrnom procesu stvaranja privatne zemljine svojine iz optenarodnog zemljinog fonda, poveanje ukupne povrine poseda od 36,58% bilo vee od porasta broja gazdinstava, prosena povrina poseda se u ovom razdoblju ak i poveala - na 5,65 ha. Izuzev posednika sa imanjem izmeu 20 i 50 ha, u svim ostalim kategorijama poveana je prosena veliina poseda, mada najvie kod najbogatijih. Budui da se, zapravo, njihov broj u ovom razdoblju najvie smanjio, oito je da je krupni posed u Srbiji u fazi nastajanja. Sve vie zemlje vlasnitvo je sve manjeg broja vlasnika, dok, na drugoj strani, skoro etvrtina gazdinstava, njih 24,33%, raspolae sa svega 5,16% ukupne povrine.
Tabela 10
Agrarna struktura 1931. godine

Veliina poseda u ha 0,012 2,015 5,0110 10,0120 20,0150 50,01-100 Vie od100 UKUPNO Poljoprivredna gazdinstva broj % 116.011 24,33 179.567 37,66 120.881 25,35 48.835 10,24 10.758 2,26 665 0,14 135 476.852 0,03 100,00 Ukupna povrina ha 139.019 622.928 860.365 677.326 292.801 47.703 47.186 2.694.863 % 5,16 23,11 31,93 25,13 10,86 1,77 1,75 100,00 Pros. posed ha 1,20 3,47 7,12 13,87 27,21 71,73 349,52 5,65 1931 : 1905 u % gazdinpovrina stava +16,98 +27,54 +37,89 +48,43 +38,81 -11,45 -62,60 +29,02 ukup. +33,46 +32,25 +40,82 +53,65 +32,02 -4,14 -36,70 +36,58 pros. +14,28 +3,89 +2,15 +3,51 -4,93 +8,25 +69,25 +5,80
Izvor: Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom, 1, Beograd, 2000, str. 43.
15 Isto. 16 Isto.
26
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Gladno zemlje bilo je vie od polovine ukupnog broja gazdinstava, svi sa posedom do 2 ha i najvei broj vlasnika poseda izmeu 2 i 5 hektara, koji su uglavnom raspolagali imanjem od 2 do 3 ha. Dodamo li ovima i bezemljae, iji broj, istina, ne moemo pouzdano utvrditi, glad za zemljom je posebno izraena,17 i do Drugog svetskog rata sve se vie poveavala, zbog zavretka procesa raspadanja seoskih porodinih zadruga. Sve bezemljake porodice nisu bile snabdevene zemljom ni posle zavretka Drugog svetskog rata, sprovoenjem agarne reforme i kolonizacije. Bez zemlje je na podruju cele Narodne Republike Srbije (sa Vojvodinom i Kosovom i Metohijom), prilikom popisa 15. marta 1948. godine, bilo 16.755 ili 1,79% poljoprivrednih gazdinstava u privatnom sektoru, a 1950. godine 20.029 ili 2,32%. S druge strane i dalje su najbrojnija bila gazdinstva sa posedom do 2 ha, odnosno onim izmeu 2 i 5 ha.
Tabela 11
Privatna poljoprivredna gazdinstva u NR Srbiji 1948. i 1950. godine

Posed Bezemljai do 2 ha 2,01-5 5,01-8 8,01-10 10,01-15 Vie od 15 UKUPNO 1948. broj 16.755 201.375 373.853 178.217 57.641 65.018 44.473 937.332 % 1,79 21,48 39,88 19,01 6,15 6,94 4,74 100,00 broj 20.029 202.168 339.972 155.217 51.401 56.354 36.915 862.056 1950. % 2,32 23,45 39,44 18,00 5,96 6,54 4,28 100,00
Izvor: Statistiki godinjak NR Srbije za 1953. godinu, Beograd, 1954, str. 60
Oskudevajui u zemlji seljatvo u Srbiji oskudevalo je i u stoci, pogotovo radnoj, kao i u poljoprivrednom oruu. Prema popisu iz 1897. godine, tegleu stoku nije imalo 66.756 ili 24,44% seoskih domainstava sa imanjem, u kragujevakom okrugu ak 31,47%.18 Inae, izmeu 30 i 40% domainstava sa zemljom u selima nije imalo tegleu stoku u ak 20 srezova, dok je u srezovima: orakom, resavskom i trnavskom bez teglee stoke bilo i vie od 40% seoskih domainstava sa zemljom. S druge strane, bez kola /zaprege/ i poljoprivrednih
17 Proglasimo li bezemljaima viak poljoprivrednih gazdinstava, u odnosu na broj samostalnih
i zakupaca u poljoprivredi, dolazimo do broja od 30.856. - Momilo Isi, Socijalna i agrarna struktura Srbije u Kraljevini Jugoslaviji i, Beograd, 1999, str. 70. 18 Procenat seoskih domainstava sa zemljom, a bez teglee stoke 1897. godine, po okruzima: valjevski 27,50; vranjski 19,89; kragujevaki - 31,47; krajinski 21,73; kruevaki 23,66; moravski 28,72; niki 15,33; pirotski 17,17; podrinski 23,54; podunavski 30,27; poarevaki 25,97; rudniki 28,19; timoki 20,38; topliki 14,43; uiki 30,27. Statistika Kraljevine Srbije, knj.XVI, str. XI.
27
Helsinki odbor za ljudska prava orua 1897. godine bilo je ak 100.702, ili 32,68% poljoprivrednih domainstava na selu, najvie u uikom okrugu 39,50%, a najmanje u pirotskom 19,42%. U srezovima: kragujevakom, pocerskom i trnavskom bez zaprege i poljoprivrednih orua bilo je ak vie od 60% domainstava.19 Krajem 1900. godine stoku nije imalo 49.283 ili 14,86% seoskih domainstava. Usled sitnjenja domainstava deobom porodinih zadruga, ali i sve eim prodajama za dug, u narednih pet godina broj domainstava na selu bez stoke porastao je na 56.005, ili za 13,46%, to je inilo 15,88% svih seoskih domainstava.20 Uoi Prvog svetskog rata, na 100 seoskih stanovnika u pretkumanovskoj Srbiji bilo je: 39,03 grla goveda, 6,30 konja, 34,77 svinja, 156,21 ovca, 26,02 koze i 269,32 komada ivine. Meutim, zbog katastrofalnog stradanja stonog fonda u ratu i njegove veoma spore obnove u prvim posleratnim godinama broj grla stoke prema broju stanovnika u 1921. godini bio je znatno ispod predratnog, izuzev broja goveda. Na 100 stanovnika bilo je, naime, 41,65 grla goveda, 2,65 konja, 29,24 svinje, 90,06 ovaca, 11,33 koze, 157,85 komada ivine i 6,9 konica.21 Samo delimino obnovljen stoni fond je ve 1922. godine, zbog izuzetne sue i odobrenja izvoza stoke uz umerene carine, poeo ponovo da opada, to se prvenstveno odnosilo na goveda, privredno najznaajniju vrstu stoke. U stajama seljatva 1923. bilo je za 27,81%, a 1924. za 29,41% manje goveda nego 1921. godine. Do 1925. godine jedino je fond koza i ivine dostigao nivo iz 1921. godine, dakle, one stoke ije je izdravanje najjednostavnije i najjeftinije, to je samo pokazatelj ekstenzivnosti stoarstva u Srbiji. Obnavljanje stonog fonda, pogotovo goveda, krajem dvadesetih i tokom tridesetih godina usporeno je jo i poljoprivrednom krizom, kada je seljatvo, zbog niskih cena poljoprivrednih prozvoda, moralo prodavati i stoku koja mu nije bila za prodaju, kako bi dolo do neophodnog novca. Vei broj stoke na trite seljatvo je izgonilo i zbog estih sua i oskudice u stonoj hrani. Tako je sreski veterinar za lepeniki srez, u izvetaju za 1931. godinu, konstatovao: Smanjivanje brojnog stanja svih vrsta stoke prouzrokovano je oskudicom u hrani i tendencijom da se unovi izlian broj stoke, koji bi u protivnom bio osuen na gladovanje i uinio bi draocima stoke jo veu materijalnu tetu. (...) Prola godina je bila veoma kritina u pogledu stanja govedarstva, jer bez obzira na veliku ljubav umadijskih seljaka prema dobroj pasmini goveda, isti je bio primoran da usled oskudice u hrani proda svoja najbolja grla. Nije, meutim, bilo retko ni da stoka ugine zbog nedostatka hrane. U valjevskom srezu je u toku zime 1931/32. godine uginulo: 538 goveda, 128 konja, 5.168 ovaca, 140 koza i 1.105 svinja,22 to je znatan procenat s obzirom na to da je u srezu 1928.
19 20 21 22
28
Statistika Kraljevine Srbije, knj. XVI, str. XII, XIII, XVII. Statistika Kraljevine Srbije, XXII, str. I. Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj, I, tom 1, Beograd, 2000, str. 205. Momilo Isi, Seljatvo valjevske oblasti 1929 - 1941, Valjevo, 1985, str. 35.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka godine bilo: 8.124 grla goveda, 864 konja, 5.925 svinja, 22.568 ovaca i 1.964 koze.23 Sreski veterinar belei da je seljatvo u ovom kraju ak skidalo staru krovinu sa pojedinih zgrada da bi njome nahranilo stoku, a neretko ovcama i govedima davalo je suve granice bez ijednog lista.24 este sue, koje su zahvatale bilo ire bilo ue podruje, donosile su tekoe u ishrani stoke i u narednim godinama, pogotovo ako su posle njih dolazile duge i hladne zime. S prolea 1940. godine stoka u Kolubari preivljavala je teke dane. Stoka je putena na panjake i njive na kojima je prole godine gajen kukuruz. Putena je im je okopnio sneg, jer u talama nema hrane. Nema ni slame, ni arovine, kojima je stoka uglavnom hranjena. Kao posledica ovakve oskudice stone hrane, u Podgorini je 1940. kontingent goveda smanjen za vie od 13%, u odnosu na 1939. godinu.25 Nije, meutim, seljatvo oskudevalo u stonoj hrani samo u sunim i plavnim godinama, ili u vreme dugih zima, naprotiv, vlasnicima poseda do 2 ha ona je nedostajala i u najrodnijim godinama, i to u duem vremenskom periodu, a posednicima od 2 do 5 ha najee pred kraj zime, pogotovo ako je bila duga. U izrazito zemljoradnikim krajevima, to je prvenstveno posledica malih povrina pod penicom i kukuruzom, zbog ega nije bilo dovoljno kukuruzne ae (arovine) i slame, a u brdsko-planinskim krajevima jo i usled nedovoljne nege livada i panjaka, to je, inae, bilo karakteristino za celokupno seljatvo, bez obzira na podruje i veliinu poseda. Preputeni su sami sebi i izdanosti prirode. Nije, dakle, jedini problem u nedovoljnim povrinama livada i panjaka, ve i u neznanju seljatva, to jo pokazuje i svega 0,56% ziratne zemlje pod stonim biljem u periodu izmeu 1929. i 1939. godine,26 a pogotovo skoro zanemarljiv broj ureenih silosa ili silo-jama, kao najbolji nain za spremanje sone stone zimnice. Srbijanski seljak, za koga se esto, pa i opravdano, govorilo da voli vie stoku nego sebe, da je sreniji kad mu se oprasi svinja ili oteli krava, nego kad mu ena rodi, da praenje svinje i telenje krave neprestano nadgleda, a ena mu se poraa na njivi, pri radu, da vrlo esto dri stoku u kui, pored svoje sobe, inei, dakle, za svoju stoku vie nego to je potrebno, ipak, ne ulae dovoljno napora gde je najpotrebnije, pri gajenju stoke, u njenu ishranu, kako zbog nematine, tako i iz neznanja. Osim nedovoljne i nekvalitetne ishrane stoke, posledica siromatva i neprosveenosti seljatva u Srbiji bio je i veoma primitivan smetaj stoke. Konstatujui takvo stanje u vranjskom okrugu, okruni veterinar podvlai: Dobrih staja ima veoma mali broj i stoka obino boravi po primitivnim koarama, stajama, u dvoritima pod naslonom, u umi i u polju. Uoi Drugog svetskog rata higijenskih staja u srbijanskom delu Drinske banovine nije imalo ak 79,47% seoskih gazdinstava, i to u ravniarskim krajevima 80,21%, a u planinskim 78,74%.
23 24 25 26
Isto. Isto. Isto. Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 1, Beograd, 2000, str.142.
29
Helsinki odbor za ljudska prava Kvalitetniji smetaj bio je privilegija jedino konja, jer se oni neguju kud i kamo bolje i skoro uvek ima i zadovoljavajuih staja za njih.27 U uslovima estih optih oskudica stone hrane, neadekvatnog smetaja, skoro nikakave zdravstvene zatite, ali i prodaje da bi se odgovorilo dunikim obavezama, stoni fond u Srbiji se veoma sporo uveavao i krajem dvadesetih, kao i tokom tridesetih godina 20. veka. Do poetka Drugog svetskog rata, fond goveda nije dostigao nivo iz 1921, a najnii je bio 1928, i iznosio je tek 64,25% u odnosu na sedam godina ranije. Fond svinja bio je, pak, manji za 19,49%. Tako je na 100 ha obraene povrine bilo je 36,3 grla goveda i 28,5 grla svinja. Za razliku od kontingenta goveda, kontingent koza i ivine, u pogledu izdravanja naskromnije kategorije stoke, dostigao je 1933. nivo iz 1921, a kontingent svinja i ovaca tri godine kasnije. Uodnosu na 1921. godinu, u Srbiji je krajem 1939. bilo goveda manje za 21,76%, konja vie za 92,35%, svinja za 25,97% i ovaca vie za 41,98% . Meutim, iako se kontingent konja jedini skoro permanentno poveavao, sa malim oscilacijama, i uoi rata imao najvii porast, to nije posledica opredeljenja seljatva za stoku ije je izdravanje najskuplje i koja zahteva najvie panje, niti je to prelazak na intezivnije stoarstvo, ve, pre svega, rezultat ogromnog stradanja konja u Prvom svetskom ratu, iji je broj seljatvo pokuavalo da nadoknadi. Ali, i pored toga to je konja bilo 1939. za 78,24% vie nego 1921. godine, njih je i dalje manje nego poetkom 1911. i to za 15,83%. Od svih okruga, 1939. godine jedino je aanski imao vie goveda nego 1921, dok je najvie izgubio smederevski okrug, ak 48,60%. Kontingent konja najvie je uveao moravski okrug, za 184,96%, a najmanje poarevaki, tek za 36,88%. I pored opteg porasta u celoj Srbiji, kontingent svinja u okruzima: kragujevakom, kruevakom, rudnikom i timokom bio je ak i manji nego 1921. godine, pogotovo u rudnikom okrugu, za 20,46%, dok je najvei porast imao u aanskom okrugu, za 98,86%. Seljatvo u beogradskom okrugu jedino je u ovom razdoblju smanjilo fond ovaca, i to za 30,96%, dok je seljatvo u podrinskom okrugu najvie povealo svoje stado, za ak 155,98%.
27 Isto.
30

Tabela 12
Stoarstvo u Srbiji 1939. godine

Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujeva. Krajinski Kruevaki Moravski Niki Pirotski Podrinski Poarevaki Rudniki Smedervski Timoki Topliki Uiki aanski UKUPNO goveda 44.498 59.909 94.123 43.322 31.020 43.466 42.144 45.255 39.808 79.962 47.899 34.582 21.511 34.786 40.562 53.223 72.865 828.935 Broj grla konja svinja 7.822 66.116 4.808 60.262 16.358 52.871 5.476 46.391 3.602 28.639 5.649 42.222 6.688 102.575 5.760 43.721 8.436 22.992 16.196 132.701 15.318 113.448 1.440 22.174 7.589 53.883 3.832 29.250 4.057 28.074 7.250 32.005 8.181 47.340 128.180 937.008 ovaca 96.316 136.675 379.751 120.698 178.147 138.224 219.081 293.301 347.294 165.490 263.722 87.222 68.285 223.080 121.416 191.722 222.047 3.252.471 % prema stanju iz 1921. godine goveda konja svinja ovaca 70,13 209,99 121,03 69,04 95,40 138,44 105,87 191,82 89,93 201,53 136,02 158,15 60,80 216,27 82,89 115,50 74,39 169,68 108,27 144,15 64,69 224,17 90,47 155,88 65,03 284,96 152,03 108,69 77,45 172,51 113,15 131,21 84,28 124,75 122,19 150,90 92,61 197,22 158,72 255,98 58,30 236,72 144,78 112,10 75,38 136,88 79,54 143,31 51,40 214,20 107,47 116,41 61,67 182,65 85,32 94,83 90,34 236,56 154,92 158,60 89,79 155,44 137,91 170,07 119,21 207,22 198,86 241,91 78,24 192,35 125,97 141,98
Izvor: Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj, I, tom 1, Beograd, 2000, str. 220-223.
Uporedimo li broj grla stoke sa brojem poljoprivrednih gazdinstava 1931. godine, proizilazi da je na jedno gazdinstvo dolazilo 1,71 grlo goveda, 0,26 konja, 1,94 komada svinja i 6,73 ovaca. Ovo stanje je uoi Drugog svetskog rata jo i slabije poto se broj gazdinstava svakako uveao za ovih osam godina. Meutim, prema povrini oranice 1939. godine grlo goveda, kao najee radne stoke, dolazilo je na 2,01 ha oranice, uz znatne razlike meu okruzima, u zavisnosti od togada li je preovlaivala zemljoradnja ili stoarstvo. U smederevskom okrugu na jedno govee dolazilo je tako 4,02 ha oranice, u beogradskom 2,67 ha, a u planinskom, uikom okrugu samo 0,92 ha.28 Kako su ovde uzeta u obzir i ona grla koja nisu za rad, prvenstveno telad i junad, oito je da je znatan broj seoskih domainstava, zapravo, bio bez zaprege. Poetkom tridesetih godina nju nije imalo 26,73% poljoprivrednih gazdinatava u pretkumanovskoj Srbiji, u pojedinim njenim zapadnim podrujima ak i preko 50%.29 Budui da se do Drugog svetskot rata, deobom porodinih zadruga, broj poljoprivrednih gazdinstava neprekidno uveavao, bre od fonda krupne stoke, na selu je sve vie gazdinstava ostajalo bez radne stoke. Uglavnom su to najsitnija poljoprivredna gazdinstva, kojima je, naroito u godinama ve28 Isto, str. 141. 29 Isto
31
Helsinki odbor za ljudska prava like poljoprivredne krize, ona bila jedini izvor novca neophodnog za podmirenje brojnih fiskalnih obaveza i pretekih zelenakih dugova, a nekad potrebna i radi nabavke raznih ivotnih namirnica. U mavanskom srezu je poljoprivrednih gazdinstava bez radne stoke 1932. bilo 25,34%,30 a uoi Drugog svetskog rata ak 38,81%.31 Inae, u srbijanskom delu Drinske banovine 1939. godine 43,48% gazdinstava nije imalo zapregu,32 pri emu je samo u etiri sreza manji procenat gazdinstava bio bez radne stoke 1939. nego 1932, najee u najsiromanijim krajevima, u kojima su se i porodine zadruge sporije raspadale. Seljatvo u posavskom srezu valjevskog okruga naroito je oskudevalo u radnoj stoci, jer zapregu nije imalo ak 66,13%, dok je u najpovoljnijem poloaju bilo seljatvo u Pocerini, gde zapregu nije imalo samo 27,51% gazdinstava. 33 Uporedo sa znatnom oskudicom zaprenih grla stoke, i postojea radna (teglea) stoka, koju su uglavnom inile krave, najbolji je izraz ekstenzivne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Od ukupno teglee stoke u 1921. godine, krava je bilo 50,30%, volova 37,08%, konja 10,83%, bivola 0,98% i mazgi i magaraca 0,79%.34 U kravama kao radnoj stoci prednjaili su okruzi: kruevaki, poarevaki, kragujevaki, timoki, moravski i smederevski, sa vie od 60% krava meu radnom stokom. Vie od polovine radne stoke volovi ine jedino u rudnikom okrugu, dok su konji najbrojniji u okruzima: pirotski, podrinski, uiki i aanski. S obzirom na to da su krave u Srbiji 1905. godine inile samo 34,50%, volovi 55,50%, a konji 10% ukupne zaprene stoke, oigledne su posledice unitenja stonog fonda u Prvom svetskom ratu. Bez dovoljno zemlje i radne stoke, seljatvo u Srbiji je, kao i u periodu pre Prvog svetskog rata, oskudevalo i u poljoprivrednom inventaru, pogotovo u prvim posleratnim godinama, jer je u ratu uniteno vie od 40% poljoprivrednog alata. Prvenstveno zahvaljujui poljoprivrednom inventaru dobijenom na raun ratnih reparacija, seljatvo u Srbiji je uvealo i kvalitativno poboljalo kontigent svojih poljoprivrednih sprava. Naroit napredak postignut je u nabavci plugova, budui da je Nemaka do septembra 1923. isporuila 54.813 plugova, to je 48,01% svih plugova sa poetka 1920. godine. Od te koliine seljatvo je otkupilo 54.730 plugova, a uz njih jo i: 6.580 drljaa, 3.480 sejalica, 1.350 seckalica, 1.409 kosaica, 1.455 etelica, 1.122 vetrenjae, 2.500 krunjaa za
30 Isto. 31 Isto. 32 Isto, str. 142. 33 Procenat domainstava bez zaprege 1939. godine u srbijanskom delu Drinske banovine, po sre-
zovima: azbukovaki 31,66%; ariljski 54,66%; valjevski 46,24%; dragaevski 59,60%; zlatiborski 47,18%; jadranski 49,40; kolubarski 48,13; ljubiki 54,21; mavanski - 38,81; moraviki 37,68; podgorski 42,41; poeki 58,01; posavski 66,13; posavotamnavski 42,09; pocerski 27,51; raevski 38,47; raanski 44,02; tamnavski 40,53; trnavski 37,88%; uiki 46,72; crnogorski 43,58%. Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 1, Beograd, 2000, str. 102. 34 Isto.
32
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka kukuruz, 592 trijera, 9 vraih lokomotiva, 3 vraa drea i dr.35 Reparacioni materijal nije, meutim, ni priblino bio u skladu sa stvarnim potrebama seljatva. Tako je, i pored znatne koliine nabavljenih plugova, ralica i dalje ostala znaajno sredstvo za oranje, pogotovo u brdsko-planinskim krajevima., dok je fond drugih poljoprivrednih orua, sprava i maina ostao vie nego skroman, skromniji nego u celoj Kraljevini SHS, a naroito u odnosu na Sloveniju, Vojvodinu i Hrvatsku. Vrednost sprava za obradu zemlje (ralice, plugovi, drljae, valjci, sejalice i dr) iznosila je 1925. godine 253.042.850 dinara, to je 17,57% vrednosti ovih sprava u celoj Kraljevini SHS, mada je ziratna zemlja Severne Srbije predstavljala 18,93% ziratne zemlje cele drave. Vrednost ovih sprava po hektaru ziratne zemlje u Severnoj Srbiji iznosila je 92,77% prosene vrednosti u celoj dravi. Sa 35,17% svih ralica u Kraljevini SHS, Severna Srbija je jedino prednjaila, i to znatno. Poput sprava za obradu zemlje, slino stanje je bilo i sa spravama za etvu i vraj (etelice, kosaice, vralice, vetrenjae, trijeri, krunjai, secke). U Severnoj Srbiji one su vredele 17,88% od ukupne njihove vrednosti u Kraljevini SHS. U odnosu na hektar ziratne zemlje, u Severnoj Srbiji njihova vrednost je bila 212,05, to je 90,49% od prosene vrednosti u celoj Kraljevini. Inae, vrednost svih poljopprivrednih sprava, po hektaru ziratne zemlje, iznosila je u Severnoj Srbiji 419,09 dinara, ili 91,60% od proseka u Kraljevini SHS.
35 Isto, str. 107

33
U odnosu na povrinu ziratne zemlje, poljoprivrednim oruem, spravama i mainama najopremljenija je bila kruevaka oblast. Plugova je, na primer, od nje, u celoj Kraljevini SHS, jedino vie imala mariborska oblast. S druge strane, u uikoj oblasti bilo je najvie ralica. U kojoj se meri stanje poljoprivrednog inventara popravilo do Drugog svetskog rata u celoj Srbiji ne moemo pouzdano utvrditi. Iz pojedinanih izvetaja za odreena podruja moe se zakljuiti da taj proces nije bio zadovoljavajui.
Slovenija Vojvodina Hrvatska Dalmacija Severna Srbija Crna Gora Bosna i Juna Hercegovina Srbija
34
Tabela 13
Sprave
Poljoprivredne sprave u Kraljevini SHS 1925. godine
Ralice 2.486 8.375 11.862 8.510 115.767 74.962 76.987 30.200 Plugovi 104.098 181.004 172.999 12.281 187.860 66.060 55.875 3.557 Drljae 120.401 138.803 186.491 805 86.399 105.970 6.535 967 Valjci 3.684 32.260 23.050 28 2.365 1.887 121 Sejalice 6.600 36.436 26.604 44 5.959 3.003 108 21 Praai 18.784 91.779 58.566 79 39.950 6.700 4.028 6 Vrednost u din 168.007.400 428.302.480 373.598.450 11.913.300 253.042.850 128.034.900 66.559.600 10.691.850 Ziratne zemlje 332.189 1.601.546 1.467.320 137.756 1.222.180 1.151.683 466.136 76.201 Na 1 ha 505,71 267,44 254,07 86,45 207,04 111,17 142,83 140,31 Indeks 226,59 119,83 113,84 38,73 92,77 49,81 64,00 62,87 etelice 38 5.983 1.678 12 1.720 229 180 9 Kosaice 922 1.520 2.240 56 1.008 408 88 2 Vralice 14.666 213 6.950 190 2.276 1.305 190 93 Vr. motorne 896 3.090 2.130 13 1.610 201 125 2 Vetrenjae 33.447 27.724 21.089 213 23.436 6.366 5.134 29 Trijeri 1.856 4.745 3.916 208 5.134 1.217 1.110 103 Krunjai 2.591 29.441 11.227 617 11.403 1.448 1.309 194 Seke 38.793 16.605 28.044 125 4.395 2.103 592 91 Vrednost 268.794.800 507.337.200 380.677.400 4.189.400 270.387.000 49.617.800 29.907.800 1.287.200 u dinarima Na 1 ha 809,13 316,79 259,44 304,02 212,05 43,08 64,18 16,89 Indeks 345,28 135,18 110,71 129,73 180,49 18,38 27,39 7,21 Ukupno na 1.314,83 584,23 513,51 390,47 419,09 154,25 207,01 157,20 1 ha Indeks 287,48 127,70 112,24 85,35 91,60 33,71 45,25 34,46
Izvor: Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 1.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Tako se za prilike u raevakom srezu 1932. godine kae: Obrada zemlje izvodi se prinitivnim spravama. Redak je sluaj videti gvozdeni plug i drljau. Razlog za ovakvo obraivanje zemlje je taj to ne dozvoljava priroda zemljiita i fizike osobine zemlje, a i da nije tako ipak gvozdenim plugom i drljaom ne bi dozvolila dananja nova oskudica pristup na njivu.36 O oskudici poljoprivrednih sprava i maina izvetava i naelnik zvikog sreza u izvetaju o prilikama u srezu za 1937. godinu, izdvajajui jedino plug i druge manje alatke. Poljoprivrednih sprava i alata ima vrlo slabo. Plug se vidi u skoro svakoj avliji, drljaa po gdegde, motika, srp, kosa, budak, vila. Ostalog nema. Nekoliko vralica i sejalica za kukuruz. Sa pribavljanjem alata i sprava ide vrlo teko usled siromatva, a iste su mnogo skupe. O mainama ne treba ni govoriti.37 Svakako, i dalje, poljoprivredne sprave su najree i najmanje kvalitetne u siromanim brdsko-planinskim podrujima. U kaerskom srezu 1938. ..polovina domainstava nema ni plug ni ralicu, 20% imaju drveni plug, a 30% imaju ralicu. Nema dosta ni sitnih sprava (motika, lopata, vila, aova i kosa), nego se i to uzajmljuje. Ceo srez nema etelicu, ni jednu sejaicu. Na Rudniku ima svega dve-tri seke i svega nekoliko runih krunjaa za kukuruz. Do sada je bilo dva sasvim stara i pokvarena preistaa (trijera).38 Jo nepovoljnije je u moravikom srezu, u kome ak i 1939. jo u veini zemlja se obrauje ralicom, doim plugova veoma malo ima i to samo kod bogatijih zemljoradnika Neto povoljniju sliku, mada skoro samo o plugovima prua izvetaj naelnika za valjevski srez, kada govori o prilikama u srezu za 1939. godinu. Ratarski alat u srezu je u veem delu vrlo dobar i to blagodarei tome to poljoprivrednici uivaju u savremenijim ratarskim alatkama, naroito u plugovima. I tu je utakmica jako velika naroito u mobama oranja, iji e plug biti bolji i savreniji. Sejalica i etelica ima veoma malo i to zbog toga to su tereni za upotrebu ovih maina jako nezgodni39 Uoi Drugog svetskog rata u Moravskoj banovini 80.000, ili 35,22% gazdinstava nije raspolagalo plugom, osnovnom spravom za oranje.40 U belopalanakom srezu ak je dve treine gazdinstava za obradu zemlje iskljuivo koristilo drvenu ralicu. Takoe, u srbijanskom delu Drinske banovine nedostajala je skoro etvrtina gvozdenih plugova, i naroito savrenije sprave i maine: kosaica za travu 68,76%, runih vralica 75,89% stonih vralica 65,06%, krunjaa za kukuruz 54,85%, seckalica za stonu hranu 86,25% i runih presa za seno 92,02%. Njih je seljatvo ree nabavljalo, s jedne strane, zbog skupoe, a s druge zbog shvatanja da se njihov nedostatak moe na drugi nain reiti. Primera radi, umesto sejalicom penica se sejala omake, rukom, trava se kosila kosom, a ne kosaicom, njelo se srpom i kosom, a ne etelicom. U poljoprivred36 37 38 39 40
Isto, str. 110 Isto. Isto. Isto. Isto.

35
Helsinki odbor za ljudska prava nom inventaru, pogotovo onom savrenijem, naroito je oskudevalo seljatvo u brdsko-planinskim i ekonomski nerazvijenim krajevima. Tako je seljatvo u Mavi imalo sve neophodne sprave, dok je najvie oskudevalo seljatvo u siromanom planinskom zlatiborskom srezu. Pojedini krajevi su su ak i bez ijedne etelice, kosilice, vralice, dok su veoma retka podruja gde je manjak trijera, krunjaa, seki za stonu hranu ispod 50%. U ravniarskim krajevima 45,37% poljoprlvrednih gazdinstava bilo je bez pluga, a u planinskim 47,97%, ali je zato jedna parna vralica u ravniarskom podruju srbijanskog dela Drinske banovine dolazila na 103, a u planinskom ak na 1.764 gazdinstva. Obrnuto je kod motornih i runih vralica, jednostavnijih, jeftinijih i za planinske krajeve pogodnijih. Jedna motorna vralica opsluuje u proseku 1.217 gazdinstava u ravnici, a 595 u planinskim srezovima. Runa vralica opsluuje u brdima 173, a u niim predelima ak na 1.116 poljoprivrednih gazdinstava. Inae, jedna vralica svih vrsta dolazi na 87 gazdinstava u ravnici, a na 124 u brdskim predelima. Razlika je jo oiglednija u posedovanju trijera, poto jedan trijer dolazi na 54 gazdinstva u ravniarskim srezovima: Mavi, Kolubari, Posavini, Pocerini i Tamnavi, pri emu na svaki traktor dolazi 8.929 poljoprivrednih gazdinstava, to je za 10,41 manje nego u celoj Drinskoj banovini, gde jedan traktor opsluuje u proseku 9.967 poljoprivrednih gazdinstava.41 Uz nizak tehniki nivo zemljoradnje, skoro masovna nepismenost i neprosveenost seljatva u Srbiji izmeu dva svetska rata omoguila je dugo zadravanje tradicionalnog naina proizvodnje, prenoenog sa kolena na koleno, onemoguavajui primenu tekovina moderne agrotehnike. Ekstenzivnim privreivanjem, i to na veoma sitnom posedu, nisu ni mogli da se postignu znaajniji prinosi. Prosean godinji prinos ita po hektaru, u razdoblju izmeu 1903. i 1910. godine, iznosio je 8,48 mc, i to: penice 8,35 mc, kukuruza 9,50 mc, jema 7,70 mc, rai 6,23 mc i ovsa 5,20 mc. U godinama po zavretku Prvog svetskog rata, u periodu izvesne privredne obnove poljoprivrednih gazdinstava, prinos ita nije se bitnije poveao. Za period 1920-1926 godine iznosio je 9,83 mc po hektaru, to je poveanje za 15,92%, i to uglavnom zahvaljujui poveanju prinosa kukuruza od 22,84% i ovsa za 15,92%. Zbog razliitog kvaliteta zemljita i nejednakog nivoa obrade, prinosi u pojedinim krajevima su se znatno razlikovali. Tako je 1923. godine po jednom hektaru u umadijskoj oblasti proizvedeno 13,37 mc ita, a u poarevakoj tek 4,70 mc. Meutim, zbog estih elementarnih nepogoda, prvenstveno sua, prinosi su bili razliiti i u istom podruju, od godine do godine, pa je u valjevskoj oblasti 1923. prinos ita po hektaru iznosio 6,86 mc, a godinu dana kasnije ak 22,06 mc. 42 U periodu izmeu 1920. i 1926. najvie ita godinje proizvodilo se u poarevakom okrugu, a najmanje u uikom. Ukupni godinji prinosi kukuruza bili su najvei u poarevakom, penice u podrinskom, jema u nikom, a ovsa
41 Isto. 42 Isto.
36
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka i rai u vranjskom okrugu, dok su najvii prinosi ostvarivani: kukuruza u smederevskom, penice u toplikom, ovsa u podrinskom, jema u smederevskom i rai u beogradskom okrugu. Ipak, u ovom razdoblju prosean godinji prinos ita u okruzima: beogradski, kruevaki, moravski, niki, poarevaki, smederevski i uiki nije dostigao prosek iz perioda 1903 - 1910. Najvei porast ukupno proizvedenih koliina ita ostvarilo je seljatvo u vranjskom i pirotskom okrugu, i to ne samo poveanjem zasejanih povrina ve prvenstveno podizanjem nivoa proizvodnje, odnosno njene produktivnosti, koja je takoe, u ovim okruzima imala najvei porast. Godinji proseni prinosi kukuruza najvie su porasli u valjevskom, a najvie opali u uikom okrugu. Istovremeno, njegova produktivnost najvie se poboljala u timokom, a najmanje u uikom okrugu. S druge strane, proizvodnja penice opala je ak u devet okruga, najvie u uikom, dok je najvei porast ona imala u krajinskom i timokom okrugu. Zbog izuzetno sune i nerodne 1927, prosean ukupan godinji prinos ita izmeu 1923. i 1927. bio za 14,84% nii nego urazdoblju 1920 -1926. godine. Najvie je podbacio kukuruz, 19,37%. U odnosu na 1926, prosean prinos ita u nikoj oblasti 1927. godine bio je tek 23,88%, u umadijskoj oblasti 31,19%, a u moravskoj 33,33%, dok je najbolji prinos bio u timokoj oblasti, 67,17% prologodinjeg prinosa. U 1928. usledilo je katastrofalno opadanje produktivnosti, za skoro 60%. U posebno tekoj situaciji nalo se seljatvo u valjevskoj oblasti, ostavrivi tek 25% od proizvodnje iz 1926, a najuspenije je bilo seljatvo u uikoj oblasti, sa ostavrenih ak 70,06% prosenog prinosa od pre dve godine.43 Poto je i u periodu tridesetih godina 20. veka seljatvo u Srbiji imalo dve izrazito nerodne godine: 1932. i 1935, samo zahvaljujui posebno rodnim godinama: 1936. i 1937. prosena produktivnost u proizvodnji ita izmeu 1929. i 1939. iznosila je 11,35 mc po hektaru. To je za 15,46% vie nego u razdoblju od 1920 do 1926. godine, to je skoro identino odnosu poveanja prosene produktivnosti u razdoblju 1920-1926. prema onom u periodu 19031910. godine. Meutim, uprkos ravnomernom poveanju produktivnosti, zbog veih povrina pod itom za oko 30%, prosena godinja proizvodnja ita izmeu 1929. i 1939. bila je za ak 58,97% vea od one u razdoblju izmeu 1920 i 1926. godine. Naroito je poveana koliina proizvedene penice, za 77,91%, ali i kukuruza, kao najzastupljenije vrste ita.
43 Isto, str. 154.

37

Tabela 14
Proizvodnja ita 1929 -1939. godine

Prosean godinji prinos Vrste ita Kukuruz Penica Jeam Ovas Ra 1929-1939. ukupno mc mc/ha mc U odnosu na 1920-1926. % mc/ha %
9.715.139 5.929.791
507.209
595.920 349.138
12,98 10,36 9,83 6,66 7,85
+ 3.518.481 + 2.596.813 + 18.026 + 91.299 + 117.421
+ 56,78 + 77,91 + 3,68 + 18,09 + 50,67
+ 1,31 + 1,80 + 1,92 - 1,46 - 0,04
+ 11,22 + 21,03 + 24,12 - 17,98 -0,51
Izvor: Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knjiga I, tom 1, Beograd, 2000, str. 155.
U okruzima: beogradskom, vranjskom, kruevakom, moravskom, nikom, timokom, toplikom, uikom i aanskom izmeu 1929. i 1939. godine godinje je proseno proizvoeno i dvostruko vie penice nego u periodu 19201926. godine, dok je u uveanju proizvedenih koliina kukuruza, od 91,77% prednjaio podrinski okrug, inae, najvei proizvoa penice, sa prosenom godinjom proizvodnjom od preko 700.000 mc. Najvei proizvoa kukuruza bio je poarevaki okrug, sa oko 2.000.000 mc godinje. 44 I pored manjeg ili veeg poboljanja i poveanja proizvodnje, i tokom tridesetih godina na selu u Srbiji kukuruz je dominantno ito i ini 56,82% godinje proizvedenih koliina ita. U poarevakom okrugu on je inio ak 74,48%, dok ga je jedino u toplikom okrugu bilo manje od penice.
44 Isto, str. 157,158.

38

Tabela 15
Procenat pojedinih vrsta ita u proseno proizvedenim koliinama 1929-1939.

Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Pirotski PodPodrinski Poarevaki Rudniki Smederevski Tiomoki Topliki Uiki aanski UKUPNO kukuruz 54,08 59,37 35,75 53,98 53,69 71,09 72,46 43,83 43,73 56,68 74,48 55,03 60,28 49,77 39,11 52,07 63,19 56,82 penica 44,31 37,19 35,06 42,18 43,13 18,50 23,86 34,54 34,20 37,35 23,22 33,58 38,24 42,83 45,78 26,24 18,58 34,68 ovas 0,64 2,68 8,19 2,25 1,15 3,38 1,14 5,45 10,41 5,05 0,52 8,00 0,33 2,90 3,62 16,71 7,14 3,48 jeam 0,75 0,71 9,30 1,43 0,87 5,06 2,04 10,81 5,44 0,82 0,08 2,92 0,78 1,87 8,84 1,57 6,17 2,97 ra 0,22 0,05 11,70 0,16 0,50 2,32 0,49 5,36 6,25 0,09 1,02 0,47 0,37 2,63 2,75 3,41 4,91 2,04
Izvor: Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knjiga I, tom 1, Beograd, 2000, str.155, 157, 158, 159.
Mada u ovom periodu dovoljno ita nisu proizvodili samo pirotski i uiki okrug, u svakom okrugu, pa skoro i u svakom srezu, sitnoposednika gazdinstva ni u najrodnijim godinama nisu mogla da proizvedu dovoljno ita za ishranu, ak ni u izrazito ratarskim krajevima. Poetkom tridesetih godina ito za ishranu kupovalo je 49,43% poljoprivrednih gazdinstava, uz znatne razlike meu srezovima, zavisno od broja sitnioposednika i kvaliteta zemlje. Primera radi, u upskom srezu takvih gazdinstava bilo je 80,56%, crnogorskom 77,89%, kaerskom 77,60%, oplenakom 22,90%, a orakom 8,65%.
39

Tabela 16
Procenat gazdinstava u srezovima koja ne proizvode dovoljno ita

Azbukovaki Aleksinaki Ariljski Banjski Beliki Belopalanaki Boljevaki Bosiljgradski Brzopalanaki Valjevski Vlasotinaki Vraarski Vuitrnski Gnjilanski Golubaki Gorski Graaniki Groanski Gruanski Deevski Despotovaki Dobriki Dragaevski Dreniki iki upski Zaglavski Zajearski Zviki Zlatiborski Jablaniki Jadranski Jaseniki Kaaniki Kaerski
40
60,10 55,89 66,18 51,85 45,57 40,12 47,64 50,61 62,25 41,66 82,88 40,94 56,56 44,28 55,01 47,75 28,72 51,49 42,51 40,39 47,05 52,82 66,67 41,18 42,94 80,56 41,52 55,82 50,50 85,85 51,56 55,97 47,60 36,46 77,60
Kljuki Kolubarski Kolubarski Kopaoniki Kosaniki Kosmajski Kosovomitrov. Kragujevaki Krajinski Lapski Levaki Lepeniki Leskovaki Luniki Ljubiki Masuriki Mavanski Mileevski Mlavski Mladenovaki Moraviki Moravski (niki) Moravski (po.) Negotinski Nerodimski Niavski Niki Novovaroki Oplenaki Oraaki Oraki Parainski Podgorski (Kosovo) Podgorski Podrimski
61,12 48,16 53,51 68,65 45,50 52,57 31,42 26,55 50,72 46,16 41,14 65,25 53,27 65,09 51,73 59,04 53,48 54,22 52,15 50,03 63,15 40,55 54,01 26,24 48,31 48,15 55,14 32,55 22,90 8,65 51,18 51,87 56,17 65,83 50,02
Podunavski Poarevaki Poeki Poljaniki Poreki Posavotamnavski Posavski Posasvski Pocerski Pribojski Prokupaki Pinjski Ravaniki Raevski Raanjski Ramski Rasinaki Raanski Resavski Svrljiki Sjeniki Studeniki Takovski Tamnavski Temniki Timoki Trnavski Trsteniki Uiki Homoljski Caribrodski Crnogorski arplaninski taviki
25,42 28,40 57,04 56,17 27,90 62,99 46,78 49,51 34,13 75,45 59,67 69,25 25,52 58,90 42,85 32,17 4516 65,07 59,25 57,49 70,85 50,61 29,92 47,29 52,85 45,50 36,25 55,44 49,53 51,41 65,55 77,89 37,14 51,05
Izvor: Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knjiga I, tom1, Beograd, 2000, str. 165
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka U srbijanskom delu Drinske banovine, ni uoi Drugog svetskog rata, ita do nove etve, skoro svake godine, nije imalo 52,07% gazdinstava, naravno najvie u planinskim srezovima (zlatiborski, moraviki, raanski, azbukovaki), gde je stoarstvo glavno zanimanje seljatva.45 Prinueno da dokupljuje ito za ishranu, seljatvo se, zbog nie cene, radije odluivalo za kukuruz. Zato to je penica bila skuplja, i imunije seljatvo se hranilo kukuruznim hlebom - projom, a penicu iznosilo na trite. Ponekad je ono prodavalo penicu da bi za ishranu kupilo kukuruz, a razlikom u ceni podmirivalo mnogobrojne potrebe za novcem. Zbog ovoga je kukuruz znatno vie dominirao u ishrani nego u proizvedenim koliinama ita, i to u svim okruzima, naravno uz izvesne razlike. U okruzima: moravskom, uikom i aanskom, penica u ishrani jednog gazdinstva nije dostizala ni 20%, dok je u ekonomski najsnanijim okruzima, beogradskom i smederevskom, penini hleb inio vie od 40% potroenog hleba u gazdinstvu. U najsiromanijim okruzima seljatvo je za hleb upotrebljavalo ak i: jeam, ra, pa i ovas. Hleb od jema i rai najei je bio u vranjskom okrugu, i to od rai 18,82% i od jema 14,31%, dok su gazdinstva u uikom i aanskom okrugu najvie koristili ovas za ishranu, u aanskom okrugu on je predstavljao ak 7,68% ukupno potroenoig ita za ishranu, po gazdinstvu.
Tabela 17
Prosena godinja potronja ita za ishranu, po jednom gazdinstvu 1929-1939.

Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Pirotski Podrinski Poarevaki Rudniki Smederevski Timoki Topliki Uiki aanski Ukupno kg 1.828 2.115 1.950 1.748 1.500 1.826 1.721 1.993 2.117 2.024 1.502 1.844 1.763 1.492 2.126 1.625 1.706 Penica 44,80 29,79 23,13 27,00 21,87 20,65 19,52 21.47 25,08 35,87 22,90 26,25 41,97 26,81 29,68 16,86 15,71 Kukuruz 54,21 70,21 42,87 70,37 76,00 64,07 78,67 57,30 46,05 64,13 74,63 69,41 58,03 63,60 47,51 74,03 56,92 Jeam Procenat 14,31 1,77 1,53 9,04 1,22 11,19 13,41 0,93 3,09 2,88 13,92 2,09 8,67 Ovas 0,92 0,33 0,30 0,57 3,13 7,68 Ra 0,98 18,82 0,86 0,60 5,91 0,58 9,73 14,88 1,53 1,25 6,30 8,89 3,88 11,02
Izvor: Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knjiga I, tom 1, Beograd, 2000, str. 163,164.
45 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj.I, tom 1, Beograd, 2000, str. 166.
41
Helsinki odbor za ljudska prava U srbijanskom delu Drinske banovine uoi Drugog svetskog rata samo peninim hlebom hranilo se 11,50% seoskih domainstava, pri emu u srezovima: moravikom, posavskom, poekom, raevskom i trnavskom takvih gazdinstava uopte nije bilo. Vie od polovine domainstava upotrebljavalo je iskljuivo penini hleb jedino u srezovima mavasnkom i pocerskom, dok je u srezovima: azbukovakom, ariljskom, dragaevskom, kolubarskom i uikom takvih domainstava bilo manje od 1%. S druge strane, samo kukuruznim hlebom - projom hranilo se 37,68% seoskih domainstava. Takvih domainstava jedino nije bilo u posavskom srezu, a u devet srezova predstavljala su vie od polovine svih seoskih domainstava, najvie u dragaevskom srezu, 84,89%, i u poekom 76,39%. Najea su domainstva na ovom podruju koja su se hranila i peninim i kukuruznim hlebom, njih 45,52%, s tim to je znatno ee upotrebljavana proja, a penini hleb uglavnom o raznim praznicima i svetkovinama, kao i neposredno posle vraja. Zlatiborski i moraviki srez su, meutim, oskudevali i u kukuruzu i u penici. Hlebom od ostalog ita (jeam, ra i ovas) u zlatiborskom srezu hranilo se 42,48% domainstava, a u moravikom srezu ak 71,70%.46
46 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knjiga I, tom 2, Beograd, 2001, str. 182.
42
1.2. PRAVNI POLOAJ SELJANKE

Pravni poloaj seljanke, zapravo ene u Srbiji uopte, u prvoj polovini 20. veka ureen je Srpskim graanskim zakonikom, koji je vaio od 1844. do 1946. godine. Njime je, meutim, inaugurisan povlaeni pravni poloaj oveka (mukarca), i to skoro u svim oblastima. Neravnopravnost se naroito ogledala u naslednom pravu, i to posebno udatih ena. Zakljuenjem braka, ena, naime, gubi optu poslovnu sposobnost i izjednaava se sa maloletnikom, odnosno svrstava se u kategoriju u kojoj su se nalazili uma lieni, raspikue sudom proglaene, propalice i prezaduenici kojih je imanje pod stecite potpalo.47 Ogranienje poslovne sposobnosti udate ene bilo je ak vee od ogranienja poslovne sposobnosti starijih maloletnika, jer je pravne poslove koje je ona zakljuila morao da odobri njen mu, dok je maloletnik stariji od sedam godina to mogao sam da uini. ena, na primer, nije mogla da bude svedok testamenta, osim u sluajevima osobite nude, do 1921. godine ni staralac, a od tada samo uz saglasnost mua.48 Bez saglasnosti mua udata ena je imala pravo samo na nekoliko pravnih poslova: da saini testament ili ugovor o nasleivanju, da vri oinsku vlast umesto mua koji je lien pravne sposobnosti, da odgovara za naknadu tete iz delikta i da vodi spor sa muem u pogledu nekog svog linog ili imovinskog prava. Takoe, mogla je da za mua i u njegovo ime zakljuuje sve one pravne poslove koji su neophodni radi podmirenja tekuih potreba porodine zajednice, a koji odgovaraju drutvenom poloaju njenog mua i optim prilikama u kojima supruzi ive.49 Udata ena nije imala pravo da bez testamenta nasledi umrlog mua, tako da je zaostavtina pripadala njegovim srodnicima, nekad i vrlo dalekim, bez obzira na to koliki je bio udeo enin u sticanju muevljeve imovine.50 Poslovna nesposobnost udate ene znaila je i nemogunost da ona, bez saglasnosti mua, obavlja i bilo kakav drugi posao, da imovinu samostalno stie i njome raspolae. U Srbiji je poslovna nesposobnost udate ene izvorite imala u osnovnom naelu branog prava u potinjenosti ene muevljevoj vlasti, propisanoj lanom 110. Srpskog graanskog zakonika: Supruga pak duna je mua svoga sluati, naredbe njegove nabljudavati, za njim ii i gde on za dobro nae, s njime onde iveti; njemu po silama svojim u otpravljanju domaih poslova, u pribavljanju, a naroito uvanju imanja pripomagati, i kuevni red i istou
47 Marija Draki, Olga Popovi-Obradovi, Pravni poloaj ene prema srpskom graanskom
zakoniku (1844 -1946), Srbija u modernizacjskim procesima 19. i 20. veka, 2, Beograd, 1998, str. 15.
48 Uredbom o ubrzanju rada kod sudova (l. 43) propisano je da i ene mogu biti staraoci jednako
kao i mukarci, sa jednim ogranienjem, da udata ena mora za to imati odobrenje mua. - Marija Draki, Olga Popovi-Obradovi, Pravni poloaj ene prema srpskom graanskom zakoniku (1844-1946), Srbija u modernizacjskim procesima 19. i 20. veka, 2, Beograd, 1998, str. 16. 49 Isto, str. 17 50 Isto
43
Helsinki odbor za ljudska prava nabljudavati, i naroito decu namirivati, u istoti i blagonaraviju sadravati i uvati.51 Iako Srpski graanski zakonik izjednaava majku i oca u pogledu njihove roditeljske vlasti prema zajednikoj branoj deci, i u roditeljskom pravu mukarcu je zagarantovan dominantan poloaj, jer Zakon o starateljstvu propisuje da se maloletnoj deci koja se nalaze pod oinskom vlau mora postaviti staralac, to pravno znai da se samo otac smatra nosiocem roditeljske vlasti. Kad oinska vlast prestane, deca ne dolaze automatski pod vlast majke, nego im se ona jedino moe postaviti za staraoca. I u sluaju razvoda, muka deca iznad etvrte, a enska iznad sedme godine uvek pripadaju ocu.52 Za razliku od brane dece, vanbrana su bila iskljuivo u vlasti majke. Graanski zakonik je u poetku odobravao utvrivanje oinstva, ali ga je 1868. godine zabranio, obrazlaui to suprotnim javnom moralu.53 Neravnopravnost enskih lica u odnosu na mukarce Graanski zakonik je posebno sproveo u naslednom pravu. Umrlog, u okviru prvog naslednog reda, nasleuju samo njegovi muki potomci, dok enska deca imaju samo pravo na uivanje, izdravanje, snabdevanje i pristojno udomljenje po postojeem obiaju. Kerke i drugo ensko potomstvo, kao naslednici umrlog pojavljuju se jedino ako umrli nema sinova, odnosno njihovih mukih potomaka postoje sinovi. Tako otac i braa ostavioeva iskljuuju iz nasledstva majku i sestre; deda i strievi po ocu dolaze ispred baba i tetki po ocu, a svi oni zajedno ispred istih srodnika po majci; pradeda po ocu i njegovi potomci nasleuju pre svih ostalih enskih srodnika po enskoj lozi, i tako redom, sve dok ima koga od ivih predaka ostavioca.54 Mu i ena izjednaeni su jedino u tome to preiveli suprunik naleuje umrlog tek onda ako umrli nije ostavio nikoga od potomaka ili predaka po oevoj ili majinoj lozi. Ova izjednaenost u pravu uzjamnog nasleivanja nije ublaila vie nego inferioran poloaj ene u zakonskom nsleivanju, s obzirom na njen privatnopravni poloaj. To je i sam Graanski zakonik potvrdio dajui udovici jedno naroito pravo uivanja muevljeve zaostavtine, poznato kao udoviki uitak. Ukoliko umrlog nasleuju njegova deca, roditelji ili braa i sestre, udovica deli sa njima, muevljevu zaostavtinu na jednake delove, a ako nema ovih naslednika ve samo oni daljeg stepena srodstva, udovica dobija na uivanje celu zaostavtinu. Iako je, meutim, udoviki uitak imao stvarnopravni karaketer, on nije donosio i pravo vlasnitva. Udovica, zapravo, nije imala pravo raspolaganja zaostavtinom. Njeno pravo uivanja nestajalo je u sluaju smrti i nakon preudaje.55 Propisima o poloaju ene u naslednom pravu Srpski graanski zakonik je
51 52 53 54 55
44
Isto, str. 18 Isto, str. 19 Isto. Isto, str. 20 Isto, str. 21
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka na najdrastiniji nain ograniio privatna prava ene u korist mukarca, pogotovo ene u porodinoj zadruzi. Graanski zakonik, naime, enu nije smatrao lanom zadruge, zbog ega ona nije ni mogla da ima pravo na zadrunu imovinu niti da zakonski nasledi umrlog zadrugara. Najudaljeniji muki srodnik u zadruzi zato je iskljuivao iz naslea najblieg enskog srodnika, ukljuujui tu i sestru i majku. Onemoguavajui enu da izlaskom iz zadruge, najee udajom, odnosi sobom deo zadrune imovine bilo kao naslednik bilo kao sopstvenik po nekom drugom osnovu, Zakonik je imao za cilj da ouva jedinstvo zadrune imovine, zapravo da sprei njeno sitnjenje, inae, ubrzano zakonskim pretvaranjem kolektivne svojine u individualnu.56 Iz zakonske zabrane da ene budu naslednici zadrune imovine izuzete su 1859. godine jedino kerke.57 ena u Srbiji razlikovala se od mukarca i u stepenu krivinopravne zatite. To se posebno ogledalo u uskraenoj i ogranienoj krivinopravnoj zatiti od razliitih oblika nasilja koje prema njoj vre mukarci i u propisivanju nedozvoljenih ponaanja na tetu ena kojima se ne tei zatiti interesa ene ve se titi institucija braka, javni moral i interesi mua ili drugog mukog lana porodice kome pripadaju odreena prava prema eni. 58 Prema odredbama Kaznitelnog zakonika Srbije iz 1860. godine, koji je vaio sve do 1929. godine, podreen poloaj ene u porodici olien je u irokim ovlaenjima mua u pogledu fizikog kanjavanja ene. Tako lan 349, na primer, propisuje kaznu od 30 dana zatvora za mukarca za koga bi se dokazalo da je spram svoje ene i drugih domaih krajnje neovean bio, ove nemilosrdno tukao i zlostavljao. Dakle, mukarac je odgovarao tek onda ako bi u postupanju prema eni preao granice, krajnje neovenosti, a sve dotle mu je mogao da zlostavlja i batina suprugu bez bojazni od zakonskih sankcija. Uzmemo li u obzir da je i tumaenje krajnje neovenosti i nemilosrdnosti bilo dosta iroko i veoma subjektivno, izgledi za kanjavanje mukarca-nasilnika svodili su se skoro na domen teorije, i jo vie isticali njegovu vlast nad suprugom. tavie, mu, kao kuni stareina, mogao je traiti od vlasti da se neko od kune eljadi, meu koje se raunala i ena, kazni zatvorom od 30 dana, zbog krajnje neposlunosti.59 Osim odsustva krivinopravne zatite ene od nasilja u porodici, Kaznitelni zakonik, ni predviajui kaznu zatvora do 12 meseci za onoga ko s tuom enom blud uini, ne titi enu ve instituciju braka i interes mukarca da sauva eninu vernost. Zakonik, naime, ne uzima u obzir volju ene, jer mukarca kanjava samo zato to je uinio blud sa udatom enom, ne osvrui se na to da li je, moda, tua ena na blud dobrovoljno pristala ili ne. Predviajui
56 Isto, str. 23
57 Isto. 58 Vesna Nikoli - Ristanovi, Krivinopravna zatita ena u Srbiji 19. i 20. veka, Srbija u modernizacjskim procesima 19. i 20. veka, 2, Beograd, 1998, str. 26. 59 Isto, str. 28
45
Helsinki odbor za ljudska prava kaznu, ak i do 15 godina zatvora, za lice koje drugo lice prinudi na blud s njim ili s drugim licem, i to bez ogranienja da rtva moe biti samo ena sa kojom uinilac nije u braku, Zakonik samo odraava tadanji pravni poloaj ene, po kome je i bez eksplicitne odredbe bilo veoma jasno da prinuda na blud ene sa kojom se ivi u braku nije kanjiva.60 Predviajui kaznu zatvora od jednog do est meseci za mua koji pored svoje ive i nerazvedene ene milosnicu u kui dri, pa ga ena tui, Kaznitelni zakon, meutim, odobrava dranje milosnice van kue, onemoguujui venanu enu da za to tui mua, osim ako ovaj javno ne provodi blud ili ako sa milosnicom ne ivi na optu sablazan.61 Inferioran poloaj ene u krivinom pravu Kaznitelni zakonik potvruje i odredbom: Ko tuu enu s njenim saizvoljenijem, no bez znanja ili protivu volje mua odvede ili na zahtevanje ovoga poslednjeg nee da je izda, da se kazni zatvorom od tri meseca do pet godina, a ena tri meseca do dve godine. I dok se mu preljubnik s tuom enom kanjavao zatvorom do godine dana, ena koja je ostavila mua sa kojim vie ne moe da ivi, kanjava se ak do dve godine. Volja enina, dakle, nema nikakvog znaaja, a njenim inkrimisanim ponaanjem povreen je jedino mu, koji polae pravo na enu.62 Mnogobrojne, pa i veoma teke sankcije koje predvia Kaznitelni zakonik iz 1860. godine, ali i drugi tadanji zakoni, za napade na ast i polnu istotu ene, posledicasu, oigledno, patrijarhalnog velianja ovih vrednosti ene, koje treba da uva za sadanjeg ili budueg mua, a ne neophodnosti da se zatiti lino dostojanstvo i polna sloboda ene. U tom smislu je i odredba Zakonika o smrtnoj kazni za onog ko obeasti enu koja jo nije upoznala mukarca i koja ivi u oevom domu i ako ga zateknu da spava u njenom naruju, jer ni ona ne uzima u obzir da li je ena - devojka na to pristala ili ne.63 U skladu sa uspostavljanjem formalnopravne jednakosti mukaraca i ena i garantovanjem potpunog pravnog subjektiviteta enama, Krivini zakonik Srba, Hrvata i Slovenaca iz 1929. godine, po prvi put, daje eni krivinopravnu zatitu nezavisno od interesa mua, to je posebno bilo izraeno u odredbama o seksualnim deliktima. Stvarno poboljanje krivinopravne zatite ena teklo je, meutim, dosta sporije, kako zbog manjkavosti samih zakonskih odredbi, tako i zbog sporog menjanja shvatanja sudija naviklih na ranija zakonska reenja koja su oblikovala sudsku praksu. Karakteristino je da ovaj zakonik ne predvia kuno nasilje kao posebno krivino delo, ve na sve sluajeve nasilja primenjuje opte odredbe o krivinim delima protiv ivota i tela.64 U cilju zatite enine line slobode, telesnog i polnog integriteta, bez obzira na njene godine i polnu neporonost, Krivini zakonik iz 1929. godine
60 61 62 63 64
46
Isto. Isto. Isto, str. 29 Isto. Isto.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka predvia kaznu zatvora, pa ak i kaznu robije do pet godina, za onog ko ensko lice silom, pretnjom zloinstvom ili prestupom ili prevarom odvede u nameri da on ili koji drugi s njom stupi u brak. Predviajui, meutim, kao krivino delo otmicu radi bluda, samo polno neporone ene - device ili, drugom odredbom, obljubljivanje zloupotrebom poverenja polno neporone devojke mlae od 14 godina, Zakonik zapravo znatno suava krivinopravnu zatitu ena od seksualnog nasilja,i to ne samo limitiranjem uzrasta, ve i davnjem primata patrijarhalnom vrednovanju ene na osnovu njenog ranijeg seksualnog iskustva. I odredbom kojom se za krivino delo otmice optuuje onaj ko devojku ispod 18 godina s njenim pristankom, ali bez pristanka roditelja ili onoga kome pripada pravo da se stara o njoj, odvede u nameri da on ili neko drugi s njom stupi u brak, i pored toga to se ne naglaava da je u pitanju samo polno neporona osoba, verovatnoa je da se krivinopravna zatita ipak odnosi samo na devojke koje su device u fiziolokom smislu.65 Odredbom o krivinom delu silovanja, formalnopravno krivinopravna zatita data je svim enama koje nisu u braku sa izvriocem, bez obzira na njihov raniji seksualni ivot, odnosno ugled u drutvu. Meutim, i ovde uvreena shvatanja da je ena u stvari imovina mua nisu potpuno naputena, jer se krivinopravna zatita od silovanja ne daje eni, za sluaj da je poinilac njen mu.66 Poseban vid diskriminacije ene u Srbiji predstavlja uskraivanje osnovnog graanskog i politikog prava birakog prava. Mada je birako pravo Ustavom garantovano svakom dravljaninu sa navrenom 21 godinom, u oba ustava Kraljevine SHS/Jugoslavije, za ene je konstatovano da e Zakon reiti o enskom pravu glasa, to se, meutim, nije desilo sve do 1945. godine. Objanjenje za ovakav tretman ene u optem izbornom pravu u Srbiji i u Kraljevini Jugoslaviji ustavotvorci i zakonodavci su nalazili u nerazvijenosti politike kulture ene, a stvarno u krajnje konzervativnim patrijarhlnim shvatanjima. Zaklanjali su se oni iza navodnog ugroavanja braka, zbog sukoba meu suprunicima oko opredeljivanja na izborima. 67 Pojavljivali su se ak i tako ciniki komentari kao, na primer: ene, uopte, pravo glasa i ne trae, a ko ne trai to pravo, ne treba mu ga silom nametati.68 Prave uzroke Vladimir Dvornikovi trai u zaostalosti i patrijarhalnosti naroda i u velikom stepenu nerazvijenosti drutva i politike kulture kod svih drutvenih elita, koje su u ovom pitanju odluivale, istiui, ipak, da u itavom procesu socijalnog preobraavanja i menjanja oveanskog i drutvenog polo-
65 Isto, str. 30 66 Isto. 67 ore Stankovi, ena u ustavima Kraljevine Jugoslavije, Srbija u modernizacijskim procesima
19. i 20. veka, 2, Beograd, 1998, str. 40.

68 enski pokret t, 4 i 5, april, maj 1920, str. 12.
47
Helsinki odbor za ljudska prava aja ene najvaniju ulogu igra sama ena.69 Vekovni podreen poloaj prema mukarcu - muu smanjio je borbenost seljanke i kod nje duboko urezao shvatanje da su odreeni poslovi, meu kojima i politika, iskljuivo za mukarce. Nepismena i neprosveena, ona se zadovoljavala izvesnim poboljanjem poloaja u kui, bez elje da ulazi u utakmicu sa mukarcem i van kue. Jedna starica, koja ima dva odrasla sina, oba oenjena i punu kuu unuia, vodi uspeno poslove stareine jedne zadruge. Istina, dogovara se ona sa sinovima, ali se nita preko nje ne bi smelo uraditi. Ona sa svojim sinovima poklanja zemljite za itaonicu u selu, ali je odluno protiv prava glasa za ene. Politika je za ljude, mi ene bi se poupale. Za nas je dosta to smo do sada izvojevale da zapovedamo u kui i da ne izuvamo mueve i peremo im noge.70
69 Isto. 70 Prvada, 11.161, 23. novembar 1935, str. 10.

48
1.3. NEPISMENOST I NEPROSVEENOST 1.3.1. kolovanje seoskih devojica

Opti kolski zakon iz 1844. godine prvi je sadrao odredbe o kolovanju enske dece, a Zakon o osnovnim kolama od 31. decembra 1882. prvi proklamuje princip obaveznog pohaanja kole, kako muke tako i enske dece. Meutim, zbog toga to neprosveeni iroki narodni slojevi nisu shvatali da je kolovanje enskoj deci potrebno isto kao i mukoj, osnovna kola je za najvei broj seoskih devojica dugo ostala samo san. Krajem 19. veka, kolske 1899/900. godine u osnovnim kolama Srbije, izuzev Beograda, bilo je 18.299, odnosno 18,50% uenica. Istovremeno, u Beogradu su one inile 48,23% osnovaca.71 Tri godine kasnije, kolske 1902/903. u svim osnovnim kolama u Srbiji bilo je upisano 25.809 uenica ili 23,11%, a naredne kolske godine 27.013, to je predstavljalo 24,06% svih osnovaca. Izuzmemo li uenice iz gradskih kola, koje su, ne samo u Beogradu ve i ostalim veim varoima, bile mnogo ee, u seoskim kolama one ni poetkom 20. veka nisu dostizale ni petinu svih osnovaca, pogotovo ih toliko nije bilo krajem kolske godine, jer je seljatvo veoma esto svoje devojice ispisivalo iz kole tokom godine. U kolskoj 1902/03. ispisalo ih se 4.249 ili 16,46%, a kako je kolu napustilo tek 8,66% uenika, krajem kolske godine uenice su u svim kolama inile 21,56% svih aka. kolske 1903/04. godine kolu je napustilo 4.908 ili 18,17% uenica i 9.900, odnosno 10,39% uenika, tako da je sada meu osnovcima, na kraju kolske godine, bilo svega 20,57% devojica.72 Izuzimajui Beograd, poetkom 1906/07. uenice su inile 20,48% osnovaca u Srbiji, a na kraju kolske godine 19,78%. Godinu dana kasnije upisanih uenica bilo je neto vie 20,50%, ali su, zbog eeg ispisivanja, na kraju kolske 1907/08. inile samo 18,91% svih osnovaca, s tim to su postojale znatne razlike bile meu okruzima. U kolama rudnikog okruga uenica je bilo tek 8,60%, a u kolama uikog 9,79%, a u krajinskom okrugu 41,02%.73Znatnije kolovanje enske seoske dece nije usledilo ni u godinama do Prvog svetskog rata, a pogotovo ne u vreme rata, kada je neprijatelj skoro potpuno obustavio rad srpskih kola, a svoj kolski sistem nije uspeo da izgradi. U podrinskom okrugu, na primer, kolske 1916/17. od 18.815 upisanih aka, krajem kolske godine u klupama ih je bilo tek 1.702, uenika 1.018 i 684 uenice.74 Uoivi problem nekolovanja enske dece, revolucionar i istinski narodni tribun, Dragoijlo Dudu je ve 1919. godine zapisao: U selu je ista, ako ne i vea potreba da enska deca ue kolu. Od njih se mnogo oekuje. Ali mogu li ona dobiti potrebna znanja, ako ne ue kolu? Ne mogu. Ona e, postankom
71 72 73 74
Sreko unkovi, kolstvo i prosveta u Srbiji u XIX veku, Beograd, 1971, str. 148. Milan evi, Pregled kola (ureenje, budet...), Beograd, 1906, str. 8. Isto. Momilo Isi, Osnovno kolstvo u Srbiji 1918 -1941, knj. 1, Beograd, 2005, str. 26.
49
Helsinki odbor za ljudska prava matere, biti samo ono to su i do danas majke bile na selu. Suvie ponizne sluge i izvrioci volje grubih mueva. A deca njihova? - Polje za eksploataciju.75 Ovakvo miljenje Dudievo ostal jeo usamljeno meu seljatvom, koje je, i nakon rata, sporo prihvatalo potrebu kolovanja, pogotovo enskog podmlatka. U svim osnovnim kolama Severne Srbije uenice su kolske 1919/20. inile samo 20,48% osnovaca, dve godine kasnije 26,37%, a 1923/24. godine 29,01%. Bez Beograda, u kome su kolske 1926/27. uenice inile 46,22%, u svim kolama u unutranjosti bilo je 32,25% upisanih uenica, pri emu najmanje u uikom okrugu, samo 22,04%, a najvie u timokoj oblasti 42,69%. Dve godine kasnije u kolama u unutranjosti uenica je bilo 34,96%, ponovo najvie u timokoj oblasti 44,36%, a najmanje u uikom okrugu tek 23,51%. U njemu je kolske 1927/28. godine neupisano u kolu ostalo ak 60,53% doraslih devojica, a 1928/29. godine 52,54%.76 Izvetavajui o stanju osnovnih kola u aanskom kolskom srezu kolske 1926/27. godine, kolski nadzornik, konstatujui da je neupisano u kolu ostalo 48,44% dorasle dece, te da uenice ine 34,66% svih upisanih, objanjava: Jo smo mnogo daleko od onog vremena koje e jednom svakako doi, kad e se u kolu upisivati sva deca dorasla za kolu. (...) vidi se da se enska deca i ne koluju, ili se koluju u veoma malom broju svuda po selima. Zakon, istina, predvia i nareuje obavezno kolovanje, ali i po samom Zakonu ono nije ipak obavezno, jer ima da se izvodi postupno poto se ostvare uslovi za njegovo izvoenje. Tih uslova nema. Mi nemamo dovoljno kola, ni u kolama dovoljno odeljenja. Podizanje zgrada ostavljeno je na dobru volju optinama, a to e rei na volju seljaka, koji jo nikako ne mogu da shvate potrebe naprednijeg vremena i dananjice. Kod njega jo uvek odluuje njegovo saznanje: Ni moj aa nije... Zbog nemanja kola, ni u kolama dovoljno odeljenja, obaveznost je neizvodljiva. kole ne mogu primiti svu decu i zbog toga se u kolu ne upisuju ni sva muka deca, a enska ni toliko. 77 Posle donoenja Zakona o narodnim kolama od 5. decembra 1929, sa izmenama i dopunama od 7. jula 1930. godine, koji predvia obavezno kolovanje sve zdrave muke i enske dece, usledilo je izvesno poveanje broja upisanih osnovaca, neto vie uenica. U srbijanskom delu Drinske banovine 1930/31. upisano je, u odnosu na prethodnu kolsku godinu, 19,05% deaka i 32,61% devojica vie. U tome je prednjaio raanski srez, sa 35,24% vie upisanih uenika i ak 161,06% vie upisanih uenica. Meutim, ve kolske 1931/32. godine broj upisanih aka, pa tako i uenica, nije mogao da bude znatnije povean, jer je nedostajao kolski prostor. kolski nadzornik za moraviki srez, u izvetaju o stanju kola u 1931/32. godini belei: Upisivanje uenika izvreno je pravilno i na vreme, s tim izuzetkom to u ovoj godini nisu upisana sva deca dorasla za kolu, jer je njihov broj veliki, a kole nemaju toliko
75 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1925, Beograd, 1995, str. 328. 76 Momilo Isi, Osnovno kolstvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. 1, Beograd, 2005, str. 244, 245. 77 Isto.
50
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka prostora i odeljenja, da bi se mogla sva upisati. 78 U poljanikom i pinjskom srezu ostalo je, prema izvetaju kolskog nadzornika, neupisano ak polovina za kolu dorasle dece.79 Poetkom 1932/33. u srbijanskom delu Drinske banovine upisano je bilo 4,42% uenika i 11,476% uenica vie nego prethodne kolske godine. Istovremeno, u kolama u unutranjosti Severne Srbije meu upisanim osnovcima bilo je 37,59% uenica. I dalje je, meutim, enskoj deci seljatvo uskraivalo kolovanje, koje, po njegovom rezonovanju, devojici i nije bilo potrebno. Priseajui se vremena kada je trebalo da poe u kolu, nesuena uenica kae: Imala sam dve starije sestre i mlaeg brata. Otac sestre nije ni pomiljao da upie u kolu. Iao je nekoliko puta na sasluanje u optinu. Bio je i kanjavan, ali to nije vredelo. Kada je dolo vreme da i ja poem u kolu, rekao mi je: Dogodine ti brat polazi u kolu, pa ti onda mora uvati stoku, a vreme je i da pone da misli o spremi. Kad se uda nee ti trebati knjiga, ve e morati da obavlja kuevne poslove, da radi u njivi i da odgaja decu. Radie sve to i tvoja majka sada radi, a i ona nema ni dana kole. Nisam se tome mnogo protivila, poto nijedna moja drugarica nije ila u kolu. Ali kad je brat o Vidovdanu doneo aku knjiicu i jednu arenu knjigu, kao dar za odlian uspeh, i iz nje nam proitao priu o Crvenkapi postala sam tuna, jer sam shvatila da knjige za mene i ne postoje, i da sam i ja, kao i moja majka, slepa kod oiju.80 Svoje kerke nisu uvek kolovali ni pismeni seljaci, pa ni optinski inovnici, iako su to morali pre drugih. Moj otac je bio pisar u optini. Ali, kad je trebalo da se ja upiem u kolu, on ni da to pomene. Jednom sam ula kako mu strina za veerom kae: Nee valjda Drao da je daje u kolu, pa da tamo ui da pie pisma momcima. Tako sam ostala nepismena, to mi je posebno smetalo kad sam se udala za trgovca i otila da ivim u varoi.81 kolske 1939/40. godine, u svim osnovnim kolama Severne Srbije, izuzev Beograda, bilo je 163.144 ili 43,10% upisanih uenica. Najvee poveanje broja uenica u ovom sedmogodinjem razdoblju ostvarile su kole u krajevima u ijim kolama je i bilo najmanje devojica, u okruzima: toplikom, za ak 133,19%, vranjskom za 102,91%, podrinskom za 69,85% i kruevakom za 67,05%. Takoe, najmanji porast bio je u kolama koje su prethodno prednjaile u broju uenica. U krajinskom okrugu on je iznosio svega 1,38%, dok su kole u timokom okrugu zabeleile ak opadanje broja uenica u ovom periodu, za 3,87%.82 Upisivanje manjeg ili veeg broja uenica nije, zapravo, znailo i njihovo stvarno kolovanje. Primorano, u strahu od kazne, da svoje devojice upie u kolu, seljatvo je na razne naine nastojalo da ih u toku godine iz nje ispie.
78 Isto, str. 249 79 Isto 80 Kazivanje Stanice (Jankovi) Isi iz Svileuve, roene u Draginju 1926. godine. 81 Kazivanje Stanke (Pavlovi) ori iz Vladimiraca, roene u Ljuticama 1927. godine 82 Isto
51
Helsinki odbor za ljudska prava kolske 1921/22. godine ispisano je njih 19,15%. U toplikom okrugu, na primer, na 100 domainstava dolazilo je tek 46 uenica, a u vranjskom i pirotskom okrugu po njih 54. S druge strane, prednjaili su: kragujevaki sa 93 i krajinski sa 86 uenica na 100 domainstava, a zatim okruzi: beogradski sa 78, valjevski sa 74 i smederevski sa 73.83 Iz kola u 28 srezova iz 14 okruga, kolske 1927/28. godine ispisano je 12,32% uenica, a samo 6,39% uenika., a naredne kolske godine 5,09% uenika i 7,81% uenica. kole u nikom okrugu 1929/30. ostale su bez skoro treine uenica, ispisalo se njih 32,01%.84 I tokom tridesetih godina iz seoskih kola su se ee ispisivale uenice. kolske 1931/32. godine, u posavskom srezu beogradskog okruga ispisalo se 30,32% uenica, a 10,08% uenika, dok je kole u studenikom srezu napustilo ak 51,45% uenica i 15,18% uenika. I godinu dana kasnije, u studenikom srezu ispisalo se 31,05% uenica, a uenika samo11,23%. Sledee godine najvie uenica, njih 43,08%, ispisalo se iz kola u Valjevskoj Podgorini, izrazito agrarnom podruju, isto kao i kolske 1934/35, kada je kolovanje napustilo 46,15% uenica.85 Iz kola u celoj Severnoj Srbiji, izuzev Beograda, 1939/40. ispisalo se 8,03% uenica, a 4,60% uenika, najvie iz kola u srezovima: upskom 21,24%, kopaonikom 20,95%, ariljskom 24,27% i poekom 29,05%.86 Zbog eeg ispisivanja iz kole od deaka, iako su se u nju znatno ree i upisivale, seoske devojice su bile jo ree u kolskim knjigama krajem kolske godine. Samo zahvaljujui poveanom upisivanju nakon donoenja Zakona o narodnim kolama od 5. decembra 1929, uenice u seoskim kolama su tokom tridesetih godina 20. veka, iz godine u godinu, bile brojnije. Krajem kolske 1931/32. inile su 35,84% meu osnovcima sa sela, 1935/36. ak 40,61%. I pored poveanja za 59,76%, od 1932. do 1940. godine, enska seoska deca su, i dalje, znatno rea meu osnovcima. Njih je krajem kolske 1939/40. bilo tek 41,95%. Izuzetne razlike su, meutim, bile izmeu okruga, u zavisnosti od broja upisanih i ispisanih. U timokom okrugu uenice su 1931/32. predstavljale 45,27%, a u kolama vranjskog okruga svega 24,22% osnovaca. I kolske 1935/36. prednjaio je timoki okrug, sa 47,82% devojica meu osnovcima, dok ih je najmanje bilo u kolama valjevskog okruga, samo 28,72%. Uoi Drugog svetskog rata, seoskih devojica najvie je bilo u kolama kragujevakog okruga, gde su inile 49,09% svih aka, a najmanje u aanskom okrugu, gde ih je bilo samo 31,98%.
83 Isto, str. 262 84 Isto, str. 262
85 Isto
86
52

Tabela 18
Seoske devojice meu osnovcima krajem kolske godine, po okruzima

Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Moravski Niki Pirotski Podrinski Poarevaki Rudniki Smederevski Timoki Topliki Uiki aanski UKUPNO 1931/32. broj 6.880 2.990 4.021 6.036 4.653 7.394 6.058 4.754 4.560 8.009 2.716 5.101 5.347 2.215 3.548 3.435 84.054 % 40,27 25,98 24,22 40,79 44,22 40,28 37,42 36,35 26,94 43,37 35,43 43,73 45,27 24,64 29,30 29,49 35,84 1935/36. broj % 8.421 43,00 3.896 28,72 7.045 29,52 7.465 43,68 5.712 47,21 11.223 47,36 9.568 47,10 6.973 44,54 6.852 31,09 10.782 47,13 3.682 39,09 6.304 47,37 5.319 47,82 4.654 35,28 5.459 36,13 3.822 28,72 117.051 40,61 1939/40. broj % 10.870 46,17 5.473 33,29 10.928 35,18 10.199 49,78 4.779 46,09 10.831 46,04 9.368 46,71 7.058 43,67 8.592 32,25 11.007 46,83 4.557 42,62 6.972 46,55 4.837 48,52 6.392 39,62 5.404 34,15 5.278 31,98 134.288 41,95
Izvor: Momilo Isi, Osnovno kolstvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. 1, Beograd, 2005, str. 272-274.
Ne samo izmeu okruga, razlike su bile veoma izraene i izmeu pojedinih srezova, ak i u istom okrugu. U leskovakom srezu krajem kolske 1931/32. godine devojice su inile 15,68%, a u vlasotinakom 36,63% seoskih osnovaca. Krajem kolske 1935/36. meu seoskim acima u kolama poekog sreza bilo je 49,65% uenica, a u crnogorskom srezu samo 19,28%. kole u studenikom srezu su krajem 1939/40. imale samo 19,19% uenica, a u trnavskom 40,40%. Inae, raevski srez u podrinskom okrugu bio je podruje u ijim su kolama seoske devojice bile najree, dok su najee bile u srezovima istone Srbije, smederevskog i kragujevakog okruga. kolske 1931/32. godine u svim srezovima uenica je bilo manje od uenika, s tim to ih je u ak 17 srezova bilo ispod 20%. etiri godine kasnije, manje od 20% uenica je bilo samo u est srezova, dok ih je u oraakom srezu bilo isto kao i uenika, a u krajinskom ak i neto vie, 50,54%. Uoi Drugog svetskog rata, krajem kolske 1939/40, manje od 20% uenica je bilo samo u raevskom i studenikom srezu, ali su zato bile brojnije od uenika u etiri sreza: krajinskom 50,03%, lepenikom 50,22%, timokom 50,50% i gruanskom 52,03%.
53

Tabela 19
Seoske devojice meu osnovcima krajem kolske godine, po srezovima

Srez Azbukovaki Aleksinaki Ariljski Banjski Beliki Belopalanaki Boljevaki Bosiljgradski Brzopalanaki Valjevski Vlasotinaki Vraarski Golubaki Groanski Gruanski Despotovaki Dobriki Dragaevski iki upski Zaglavski Zajearski Zviki Zlatiborski Jablaniki Jadranski Jaseniki Kaerski Kljuki Kolubarski bg. okrug Kolubarski valj. okrug Kopaoniki Kosaniki Kosmajski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Levaki Lepeniki Leskovaki
54
1931/32. broj 773 817 575 764 1.732 940 1.287 559 583 539 1.368 1.181 525 781 1.220 670 501 534 1.488 664 1.407 2.033 596 412 547 524 1.690 830 829 1.595 793 469 346 1.048 1.328 943 1.083 1.033 522 % 31,68 38,98 36,86 40,92 40,55 40,10 45,09 30,55 38,35 24,04 36,63 38,22 41,37 35,94 33,61 37,70 18,98 22,68 37,12 34,55 42,55 46,94 38,70 20,70 20,14 17,38 42,09 38,35 40,46 43,18 29,09 31,84 22,51 43,59 40,52 48,33 40,41 43,20 15,68
1935/36. broj % 636 25,93 1.298 47,32 981 44,77 995 47,86 2.608 48,38 1.317 45,04 1.327 46,28 987 38,75 1.179 46,84 813 29,08 2,578 45,12 2.209 46,31 749 47,02 1.215 42,68 1.442 33,22 1.044 46,52 2.126 40,63 847 27,16 1.601 35,57 1.247 43,04 1.529 47,41 1.906 48,82 926 45,30 779 31,49 703 18,87 689 18,40 1.824 42,99 1.135 42,49 1.324 46,26 921 35,84 709 26,37 473 28,93 589 26,61 1.256 45,16 1.814 48,24 893 50,54 1.932 1.340 938 48,62 46,51 19,39
1939/40. br. 656 1.162 927 804 2.621 1.415 1.393 873 987 1.029 3.597 2.417 586 1,545 3.563 1.159 2.237 978 2.303 1.333 1.362 1.610 1.013 633 971 1.261 1.897 1.300 1.422 1.917 1.917 769 555 1.504 2.088 722 2.284 1.540 1.562 1.812 % 24,12 46,40 42,64 48,67 45,71 46,87 47,88 40,53 46,03 39,23 45,73 47,91 46,03 44,31 52,03 42,10 38,03 26,68 38,73 43,08 49,45 47,73 43,76 24,26 20,80 24,40 42,30 43,48 48,35 44,01 44,01 35,82 25,62 49,55 49,35 50,03 48,17 46,48 50,22 28,23

Srez Luniki Ljubiki Masuriki Mavanski Mlavski Mladenovaki Moraviki Moravski niki okrug Moravski po. okrug Negotinski Ni grad Niavski Niki Oplenaki Oraaki Oraki Parainski Podgorski Podunavski Poarevaki Poeki Poljaniki Poreki Posavotamnavski Posavski valj. okrug Posavski beog. okrug Pocerski Prokupaki Pinjski Ravaniki Raevski Raanjski Ramski Rasinski Raanski Resavski Svrljiki Studeniki Takovski Tamnavski Temniki Timoki Trnavski 1931/32. broj 867 1.152 280 1.682 1.946 1.182 314 1.013 1.200 1.799 60 1.906 2,484 1.159 1.296 1.782 730 445 1.629 2.009 1.029 278 499 680 680 1.093 745 1.368 467 559 156 1.146 1.189 2.442 769 1.424 920 225 734 533 1.196 620 874 % 41,38 36,75 24,67 34,21 44,01 42,06 19,19 38,57 44,73 47,54 39,73 35,47 36,02 44,77 44,55 45,97 31,26 22,34 43,16 47,44 37,15 21,29 40,97 26,76 33,45 37,68 30,24 28,42 18,31 34,89 10,34 44,96 42,28 35,56 31,16 46,38 36,05 16,59 31,01 18,21 45,95 47,00 38,12 1935/36. broj % 1.534 43,50 1.289 37,62 497 29,83 2,987 42,28 2,318 47,08 1.332 44,35 259 15,07 1.516 46,72 1.795 48,80 1.686 47,39 96 37,79 2.895 43,78 4.074 46,78 1.111 44,09 1.758 50,00 2.232 49,22 1.606 46,31 451 20,23 2.248 49,60 2.632 48,92 2.005 49,65 460 26,31 630 45,13 898 26,97 749 34,98 1.488 41,20 1.462 40,42 1.941 33,73 882 24,33 931 46,11 180 9,81 1.252 43,68 1.458 48,53 4.371 48,59 582 24,95 1.609 47,35 1.588 48,37 351 20,49 1.258 37,88 1,174 31,66 1.493 46,57 557 49,47 764 33,85 1939/40. br. 1.296 1.850 726 3.811 1.994 1.488 581 1.299 1.871 1.416 182 3.203 4.488 1.347 1.639 2.700 1.292 741 2.375 2.989 1.634 891 232 1.286 982 1.999 1.286 3.600 2.062 1.018 292 1.371 1.517 3.116 909 1.594 1.433 383 1.407 1.625 1.607 472 1.003 % 37,00 43,03 35,28 45,37 42,51 44,85 24,87 45,50 49,77 46,26 45,96 44,31 46,63 47,65 47,19 49,52 49,65 27,34 47,10 49,81 45,76 37,90 29,78 30,87 36,53 43,03 34,16 44,53 37,20 42,70 12,04 47,97 49,77 49,31 30,80 47,92 47,39 19,19 41,36 35,18 47,11 50,59 39,22
55

Srez Trsteniki Uiki Homoljski Caribrodski Crnogorski 1931/32. broj 1.616 509 544 1.041 254 % 37,48 22,90 36,63 42,38 23,15 1935/36. broj % 2.531 45,21 867 30,97 904 40,12 1.227 47,38 245 19,26 1939/40. br. 2.870 1.031 1.037 1.144 270 % 45,84 31,85 42,92 47,43 21,04
esto primorano da svoju devojicu upie u kolu, a ne mogavi da pronae nain za njeno oslobaanje od te obaveze, neprosveeno seljatvo, koje nije shvatalo potrebu i znaaj kolovanja, pribegavalo je ostavljanju svoje kolarke kod kue. Pogotovo je to dolo do izraaja u posleratnim godinama, kada je i radna snaga za kolu dorasle devojice bila veoma potrebna u opustoenom i razorenom seoskom gazdinstvu, ostalom bez najveeg dela najsposobnije muke radne snage, ali i u godinama velike ekonomske krize, kako zbog potrebe za radnom snagom, tako i zbog nemogunosti da se kolarka snabde kolskim potrebama i odgovarajuom obuom i odeom. Neretko, znatan broj njih nikad nije ni preao prag kole, a kao aci su se vodile samo u kolskim knjigama, do prestarelosti i ispisivanja. Naroito je to dolazilo do izraaja u siromanim i u kulturnom pogledu zaostalim podrujima. To to sreete na polju, za ovcama ili na njivi mnogo enskinja, moda je karakteristino za Homolje. ensko dete za Vlaha ne predstavlja stvorenje koje treba naroito spremati za ivot. Ono ima jednu predodreenu ulogu da raa i umre, a sve to izlazi iz tok kruga nepotrebno je. Zato u Homolju ensko dete ne ide u kolu. Svi napori vlasti da devojice dobiju obavezno obrazovanje razbijaju se o upornost Vlaha i njihovo shvatanje da je enskom detetu to nepotrebno. Razgovarali smo sa jednim Homoljcem. Trezvenijim i razboritijim no to su njegovi saplemenici. Teke optube smo uli tad: Ne volimo mi da ide u kolu... ta da naui! Nai uitelji vie vole lov nego kolu. Na osnovac iz etvrtog razreda ne zna ni onoliko koliko zna uenik prvog razreda iz drugih krajeva. Pa kad mukarac postie tako slab uspeh, to da dajemo ensko... ensko je glupo i nerazumno.87 Da roditelji nisu dozvoljavali kolovanje svojim kerkama, potvruje i jedna Crnotravka: Tela sam u kolu, ali bata i mati vikaju: kakva kola, erko, za tebe! Umesto kole, zbrae mi oko 160 komijske ovce, pa ja kude u nego na Planu da stoku uvam, ap mi tamo i mladost ostade. Kao ovarka sam se i udala.88 Zapaajui i da stanovnitvo u Azbukovici i Raevini nerado koluje ensku decu, kolski nadzornik zakljuuje da to ne uliva nade u lepu budunost
87 Politika ,10.022, 17. april 1936, str. 15. 88 Simon Simonovi Monka, Pealbarstvo i neimarstvo crnotarvskog kraja, Crna Trva, 1983, str,
157.
56
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka nae narodne prosvete, ako se ova konzervativna i nesavremena uobiajenost i dalje bude tolerisala.89 Nenije od mukaraca, sa neadekvatnom obuom i odeom, i one devojice koje su imale sreu da kolu pohode esto od nje izostajale, pogotovo u zimskom periodu, kada su inae ee izostajali i deaci, prvenstveno u krevitim planinskim podrujima. kolske 1924/25. godine, od 98.526 osnovaca u seoskim kolama Severne Srbije neredovnih je bilo 28.443 ili 28,87%, pri emu ak 45,80% uenica i 23% uenika. Najmanje redovnih uenica bilo je u krajevima gde su one najee upisivane u kolu, u okruzima krajinskom i timokom. Organi vlasti mogli su da, prema spiskovima roenih, najvei broj odraslih deaka, ali i devojica upiu u kolu, ak i bez znanja roditelja, ali nisu imali mehanizme da tamonje seljatvo, prvenstveno nesrpske nacionalnosti, natera da svoj podmladak, naroito enski, stvarno i koluje. S druge strane, u krajevima gde su devojice najree upisivane u kolu, one tamo najredovnije pohaaju kolu, kao na primer u aanskom okrugu, u ijim je kolama, uz 17,68% neredovnih uenika, bilo svega 16,16% neredovnih uenica. Jasno je, dakle, da je ovdanje seljatvo, najee, upisivalo decu u kolu kada je istinski i elelo da ih koluje.
Tabela 20
Procenat neredovnih seoskih osnovaca kolske 1924/25. godine

Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Pirotski Podrinski Poarevaki Rudniki Smederevski Timoki Topliki Uiki aanski UKUPNO uenici 33,40 26,74 16,06 23,01 49,28 22,88 25,14 12,37 21,29 17,42 15,88 20,07 12,81 35,27 15,83 23,33 17,68 23,00 uenice 45,16 39,14 31,60 42,74 68,53 38,40 38,34 25,55 37,86 36,13 24,95 35,67 26,88 55,03 37,22 34,22 16,16 45,80 svega 36,70 28,06 19,22 29,86 56,77 26,66 28,54 15,48 25,01 22,28 18,66 23,93 17,48 43,05 18,11 22,05 17,30 28,88
Izvor: Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1925, Beograd, 1995. str. 332.
89 Momilo Isi, Osnovno kolstvo u Podrinju 1914 - 1944, Berograd, 2005, str. 304
57
Helsinki odbor za ljudska prava Izvetavajui o stanju kola u podrinskoj oblasti 1925/26. godine nadzornik podvlai: Muka deca su pohodila bolje kolu od enske dece, kako u varoima tako i u selima. 90 kolske 1928/29. u levakom srezu neredovnih uenica je bilo 47,82%, u belikom srezu 44,46%, a u homoljskom ak 52,78%. Naredne godine kole u podgorskom srezu valjevskog okruga nije pohaalo 48,01%, a u Azbukovici ak 55,56% uenica. Od osnovaca sa podruja SeverneSrbije bez Beograda, kolske 1931/32. redovnih uenika bilo je 82,70%, a uenica 77,69%%, etiri godine kasnije redovnih uenika bilo 81.34%, a uenica 64,12%, da bi poslednje mirnodopske kolske godine redovnih bilo 76,74% uenika i 54,45% uenica.91 Zbog nejednake svesti stanovnitva o potrebi kolovanja enske dece, njegovih razliitih ekonomskih mogunosti, razliitih kolskih kapaciteta, kao i nejednake aurnosti vlasti u kanjavanju roditelja zbog zadravanja osnovaca kod kue, pohaanje kole, pogotovo uenica, veoma je razliito u pojedinim krajevima. Najmanje redovnih uenica imale su kole u siromanim plninskim podrujima toplikog i uikog okruga, a najvie u okruzima: timokom, nikom i pirotskom. Interesantno je da je u toplikom okrugu procenat redovnih uenica od kolske 1931/32. do 1939/40. godine znatno opao, sa 56,41% na svega 28,90%, a slino je i u kolama uikog okruga, gde je redovnih uenica 1931/32. bilo 61,66%, etiri godine kasnije svega 28,46%, a 1939/40. skromnih 34,70%. S druge strane, u timokom okrugu, gde su uenice najredovnije pohaale kolu, ne samo da nije bilo znatnijeg opadanja procenta redovnih uenica ve je dolazilo i do njegovog uveanja. Tako je kolske 1931/32. redovnih uenica bilo 87,51%, posle etiri godine ak 94,02%, a uoi Drugog svetskog rata 86,03%. Treba, meutim, istai da okruzi sa izrazito skromnim procentom redovnih uenica skoro da ne zaostaju za ostalim okruzima u procentu redovnih uenika. U uikom okrugu 1931/32. uenici redovnije pohaaju kolu nego u beogradskom, valjevskom, vranjskom, kruevakom, moravskom, smederevskom i toplikom okrugu, dok je redovnih uenika u toplikom okrugu svega za oko 3% manje nego u celoj Srbiji. S obzirom na to da je slian odnos bio i u narednim godinama, oigledno je da su u ovim podrujima uskraena uglavnom enska deca. Nepismenost je njihova sudbina, a kolovanje privilegija mukaraca, sinova, nastavljaa loze i nosilaca prezimena.
90 Momilo Isi, Osnovno kolstvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. 1, Beograd, 2005, str. 310 91 Isto, str. 329.
58

Tabela 21
Redovni osnovci tokom tridesetih godina 20. veka, po okruzima

1931/32. Uenici Uenice broj % broj % Beogradski 8.594 80,27 5.048 68,60 Valjevski 7.612 81,45 2.834 69,99 Vranjski 14.754 81,45 5.630 67,69 Kragujevaki 8.879 86,09 5.896 73,19 Krajinski 5.425 86,41 4.041 80,02 Kruevaki 9.346 79,65 4.674 65,99 Moravski 9.774 83,92 5.962 72,98 Niki 10.865 91,26 6.792 88,34 Pirotski 7.943 89,20 4.473 84,73 Podrinski 11.326 86,44 3.793 73,21 10.009 89,23 7.510 86,69 Poareva. 4.659 88,61 2.159 73,19 Rudniki 6.110 82,67 4.673 79,69 Smederevski Timoki 6340 87,82 5282 87,51 5.750 79,57 1.448 56,41 Topliki Uiki 7.735 84,18 2.511 61,66 aanski 7.970 85,69 2.973 67,08 UKUPNO 136.981 82,70 75.695 77,69 Okrug 1935/36. Uenici Uenice broj % broj % 8.797 74,94 5.325 59,72 8.461 80,08 2.597 54,57 15.922 83,13 6.365 71,91 8.885 77,62 6.420 71,82 4.885 74,41 3.748 63,68 10.440 80,49 6.196 55,92 10.726 79,79 6.774 55,82 11.655 90,80 9.222 80,11 8.504 91,49 6.247 84,28 12.320 75,49 3.326 44,59 10.862 82,54 8.455 73,09 4.567 75,79 2.602 67,06 6.250 77,26 4.749 67,73 6.385 96,04 5.631 94,02 6.796 75,59 1.797 35,75 8.647 83,10 1.715 28,46 8.638 83,43 2.707 56,73 152.740 81,34 84.076 64,12 1939/40. Uenici Uenice broj % broj % 9.195 68,48 5.667 49,40 9.863 82,77 3.998 63,65 16.836 75,07 6.318 49,80 9.749 80,18 6.574 56,08 4.684 76,71 3.456 64,52 10.218 69,59 5.014 39,59 10.782 75,25 6.386 52,49 11.127 84,94 8.305 72,82 11.127 82,47 8.305 70,98 13.875 73,21 4,094 44,04 9.748 73,32 6.677 51,59 5.186 80,98 2.878 60,61 6.495 72,69 4.024 51,58 5.510 88,91 4.929 86,03 7.525 73,41 1.963 28,90 8.713 77,35 2.118 34,70 9.963 82,12 3.729 62,20 158.246 76,74 81.564 54,45
Izvor:Momilo Isi, Osnovno kolstvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. 1, Beograd, 2005, str. 325 -329
Koliko je meu redovnim uenicama zapravo bilo seoskih devojica ne moemo pouzdano ustanoviti, budui da se podaci odnose na sve ake sa kraja kolske godine. Ali, poto su seoska (zemljoradnika) deca inila oko 90% svih osnovaca u Srbiji,92 jasno je da su ovde u pitanju prvenstveno redovni seoski osnovci, pa time i redovne uenice sa sela. Procenat njihovog redovnog pohaanja moe biti samo jo nii, pogotovo u onim krajevima gde su postojali vei gradovi ili varoi, ije su kole uenice znatno redovnije pohaale. Primera radi, kole u Kragujevcu je kolske 1939/40. godine redovno pohaalo 91,81% uenica, a kole u kragujevakom srezu svega 54,96%. Istovremeno je u nikim kolama bilo 91,05% redovnih uenica, a u ostalim kolama u srezu svega 63,44%. Kao i u odnosu broja uenika i uenica krajem kolske godine tako i u procentu redovnih uenica razlike nisu bile samo izmeu okruga ve i izmeu srezova, ak i u istm okrugu, ponekad i veoma izraene. kole u kopaonikom
92 kolske 1931/32. godine zemljoradnike dece meu osnovcima u celoj Severnoj Srbiji, izuzev
Beograda, bilo je 89,16%, i to 86,27% uenica i 90,85% uenika, etiri godine kasnije 90,37%, uenika 91,15%, uenica 89,27%, a kolske 1939/40. godine 90,17%, 90,49% uenika i 89,72% uenica. - Momilo Isi, Osnovno kolstvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. 1, Beograd, 2005, str. 274.
59
Helsinki odbor za ljudska prava srezu kruevakog okruga redovno je 1931/32. godine pohaalo tek 28,30% uenica, a u rasinskom srezu 77,05%. U azbukovakim kolama bilo je redovnih 43,71% uenica, a u mavanskim 80,99%. Istovremeno, kole u dobrikom srezu redovno je pohaalo 71,26% uenica, a u susednom kosanikom tek 26,09%, dok je u studenikom srezu redovnih uenica bilo 37,68%, a u trnavskom 77,57%. Inae, ove kolske godine srezovi sa najmanje redovnih uenica su: kosaniki 26,09%, kopaoniki 28,30% i studeniki 37,68%, a sa najvie srezovi: jablaniki 100%, lepeniki 94,15% i timoki 94,10%. etiri godine kasnije najmanje redovnih uenica je u srezovima: raanskom 15,47%, kosanikom 19,78%, poekom 20,55, studenikom 21,90% i ariljskom 22,55%, a najvie u srezovima: bosiljgradskom 100%, zajearskom 95,78%, belopalanakom 95,57% i timokom 95,44%. Uoi Drugog svetskog rata neto je drugaiji ovaj raspored srezova. Sada je redovnih uenica najmanje u srezovima: kopaonikom 25,88%, kruevakom 26,07%, masurikom 26,19%, poljanikom 26,25%, ariljskom 27,16% i prokupakom 27,67%, a najvie u srezovima: belopalankom 90,49%, zajearskom 91,89% i krajinskom 95,33%. Vie nego unutar okruga, razlika u procentu redovnih uenika i uenica uoljiva je u srezovima, s tim to je ona, iz godine u godinu, prisutnija u sve veem broju srezova. Tako kolske 1931/32. ona jedino u kopaonikom srezu iznosi vie od 30% .U njemu je redovnih uenika 80,62%, a uenica svega 28,30%, da bi 1935/36. takva razlika bila u 12 srezova, pri emu je u raanskom srezu redovnih uenika bilo 91,23%, a redovnih uenica svega 15,14%. kolske 1939/40. godine takvih srezova bilo je ak 21, iako, istina, nije bilo izraene razlike kao u raanskom srezu etiri godine ranije, ali je u 10 srezova ona bila preko 40%, a u srezovima: azbukovakom, dobrikom i zlatiborskom i skoro 50%.
Tabela 21
Redovni osnovci tokom tridesetih godina 20. veka, po srezovima

Srez Azbukovaki Aleksinaki Ariljski Banjski Beliki Belopalanaki Boljevaki Bosiljgradski Brzopalanaki Valjevski
60
1931/32. Uenici Uenice % broj % broj 1.494 87,11 351 43,71 1.278 94,95 844 88,75 871 85,64 269 45,13 1.072 91,47 744 90,29 2.043 78,55 1.115 61,47 1.452 96,09 942 92,17 1.251 75,50 1.059 77,52 1.168 87,56 429 71,50 791 82,74 435 71,43 1.648 76,79 714 78,55
1935/36. Uenici Uenice broj % broj % 1.635 87,25 183 26,29 1.365 89,74 1.033 71,14 914 73,65 228 22,55 1.033 88,97 901 85,32 1.980 69,04 1.153 42,96 1.621 95,41 1.338 95,57 1.542 93,45 1.325 90,63 1.076 67,42 1.024 100 776 57,61 432 36,49 2.012 83,45 834 67,86
1939/40. Uenici Uenice broj % broj % 1.719 81,28 218 31,59 1.409 86,65 1.019 71,91 848 66,25 261 27,16 942 85,17 855 81,27 2.452 71,49 1.280 44,08 1.554 93.39 1.333 90,49 1.256 77,48 1.190 79,86 852 65,09 337 37,11 676 56,81 378 36,81 2.095 83,70 921 63,08

1931/32. Uenici Uenice broj % broj % Vlasotinaki 1.880 65,14 827 48,31 Vraarski 1.446 71,69 733 58,55 Golubaki 685 90,73 406 76,17 Groanski 1.106 76,33 615 75,27 Gruanski 2.079 84,27 881 69,98 Despotovaki 1.028 86,24 589 81,35 Dobriki 1.889 87,70 367 71,26 Dragaevski 1.919 86,05 551 65,91 iki 2.458 86,64 1.168 65,84 upski 1.246 91,75 450 62,85 Zaglavski 1.921 91,83 1.453 91,96 Zajearski 2.478 90,50 2.148 88,43 Zviki 895 90,86 536 84,68 Zlatiborski 1.275 79,00 210 47,83 Jablaniki 2.397 100 626 100 Jadranski 2.257 84,22 515 80,47 Jaseniki 2.255 88,08 1.621 85,99 Kaerski 1.151 83,47 633 73,01 Kljuki 1.087 82,60 636 70,51 Kolubar. bgd 1.802 81,91 943 55,15 Kolubarski -va 1.557 79,32 477 58,03 Kopaoniki 825 80,64 137 28,30 Kosaniki 592 46,61 108 26,09 Kosmajski 1.169 81,80 889 79,66 Kragujevac Kragujevaki 2.502 82,00 1.715 74,73 Krajinski 1.035 93,41 947 91,41 Kruevaki Levaki 1.328 81,72 676 60,57 Lepeniki 1.469 96,20 1.128 94,95 Leskovaki 2.829 78,63 810 68,47 Luniki 1.715 82,29 615 69,33 Ljubiki 1.848 89,36 771 62,63 Masuriki 776 87,98 224 74,92 Mavanski 2.912 88,86 1.393 80,99 Mlavski 2.329 88,69 1.782 85,26 Mladenovaki 1.580 88,96 1.074 81,24 Moraviki 1.203 86,98 237 64,23 Moravski (po) 1.332 87,34 1.060 86,60 Moravski ni. 1.516 90,02 963 89,41 Negotinski 1.877 87,50 1.620 82,07 Ni 1.295 87,03 1.182 90,23 Srez 1935/36. Uenici Uenice broj % broj % 3.482 96,67 2.265 77,57 1.661 62,58 939 41,20 777 91,63 603 80,08 1.218 71,60 757 59,42 1.943 64,40 1.465 93,91 970 74,21 559 48,73 2.505 80,01 818 38,17 2.025 87,97 504 59,08 2.646 80,87 1.083 54.61 1.398 79,84 490 37,09 1.832 96,98 1,582 94,11 2.422 96,76 2.159 95,78 943 79,18 790 84,31 1.508 87,47 217 26,96 2.635 83,86 430 54,57 2.457 75,16 530 61,13 2.269 84,85 1.448 71,54 1.098 68,54 888 74,87 1.079 69,40 666 49,33 1.376 77,61 819 81,74 1.600 76,59 285 58,03 1.023 85,25 213 43,29 1.167 68,65 128 19,78 1.148 71,88 800 61,11 2.707 865 1.547 1.509 4.104 1.709 1.808 841 2.857 2.412 1.484 1.370 1.533 1.508 1.636 1.723 83,42 1.952 68,01 96,97 842 92,63 74,37 87,53 83,93 84,98 82,59 63,09 68,12 87,39 81,54 88,61 80,43 84,06 85,12 96,91 639 1.97 1.210 1.061 723 242 1.191 1.913 996 227 1.213 955 1.457 1.437 32,45 77,20 68,05 68,41 55,11 40,88 38,49 78,14 66,89 68,58 66,43 61,02 83,35 86,31 1939/40. Uenici Uenice broj % broj % 4.408 92,92 2.459 63,07 1.755 63,15 867 33,67 501 71,16 345 56,93 1.314 64,63 721 44,59 2.546 75,62 1.291 35,35 1.277 77,44 714 58,72 2.896 79,38 669 29,88 2.286 84,20 637 63,01 3.152 81,61 1.591 65,66 1.126 62,21 417 30,06 1.623 92.53 1.372 83,05 2.148 92,71 1.903 91,89 1.049 78,99 482 46,48 1.551 77,90 185 29,00 2.793 72,66 636 60,69 2.932 72,45 695 50,00 2.350 82,34 1.426 67,07 1.397 79,74 674 50,30 986 61,66 623 42,18 1.417 56,52 935 47,61 1.906 82,15 698 60,43 810 57,49 206 25,88 1.036 61,19 173 28,41 1,215 71,94 901 55,58 1.375 92,16 1.222 91,81 1.692 83.64 1.081 54,96 719 96,77 715 95,33 810 57,49 206 26,07 1.244 68,20 666 42,20 1.437 85,03 1.098 70,29 3.801 67,20 1.518 57,52 1.686 73,11 702 50,32 2.180 87,41 1.139 60,46 876 61,43 209 26,19 3.344 70,73 1.399 35,99 2.336 83,45 1.540 67,84 1.605 79,42 1.029 62,86 1.414 76,97 229 34,54 1.115 55,89 695 34,87 1.373 83,72 883 64,97 1.797 95,58 1.425 87,00 1.482 89,44 1.363 91,05
61

1931/32. Uenici Uenice broj % broj % Niavski 3.475 91,86 .1990 89,72 Niki 4.144 92,15 2,247 88,19 Oplenaki 1.404 95,19 1.054 90,94 Oraaki 1.425 79,47 1.118 76,84 Oraki 1.737 77,89 1.401 73,35 Parainski 1.524 81,98 723 75,39 Podgorski 1.336 85,04 322 69,85 Podunavski 2.118 81,43 1.651 79,80 Poarevaki 2.333 88,00 2.100 88,83 Poeki 1.490 80,45 717 63,79 Poljaniki 875 79,11 231 66,76 Poreki 635 84,33 403 76,18 Posavotamna. 1.633 86,40 515 72,84 Posavski bgd. 1.491 81,25 794 69,59 Posavski valj. 1.371 87,77 613 73,85 Pocerski 1.880 87,32 903 79,35 Prokupaki 3.269 85,98 973 59,40 Pinjski 2.093 82,05 664 76,85 Ravaniki 1.078 81,91 607 75,87 Raevski 1.150 82,91 116 67,05 Raanjski 1.237 81,22 853 68,08 Ramski 1.589 92,44 1.175 93,40 Rasinski 3.915 79,72 2.196 77,05 Raanski 1.346 75,57 484 57,76 Resavski 1.586 90,78 1.341 89,64 Svrljiki 1.560 90,75 812 83,03 Studeniki 895 75,08 104 37,68 Takovski 1.660 91,66 755 88,61 Tamnavski 1.700 80,84 708 68,94 Temniki 1.187 82,03 911 72,30 Timoki 690 94,26 622 94,10 Trnavski 1.495 90,11 913 77,57 Trsteniki 2.123 72,75 1.038 58,31 Uiki 1.950 94,43 629 78,82 Homoljski 846 88,49 451 80,39 Caribrodski 1.301 85,20 926 80,38 Crnogorski 803 93,37 202 72,92 Srez 1935/36. Uenici Uenice broj % broj % 3.783 91,77 2.617 83,48 4.507 95,39 3.502 84,20 1.183 82,90 783 66,64 1.543 77,77 1.123 58,70 1.884 74,64 1.331 54,37 1.802 84,64 1.384 73,73 1.508 84,06 248 52,54 2.097 72,53 1.970 77,56 2.647 76,30 2.170 68,00 1.547 72,05 431 20,55 1.192 86,44 394 74,90 529 62,31 351 50,50 1.897 77,24 441 47,57 1.910 87,09 1.014 65,29 1.287 78,57 544 57,93 2.069 77,34 867 52,51 3.124 75,11 851 38,06 2.592 80,75 800 65,41 1.145 86,15 793 67,66 1.405 75,86 114 50,89 1.292 78,54 817 63,43 1.456 89,99 1.174 78,32 4.165 82,90 2.979 60,52 1.685 91,23 101 15,14 1.779 90,35 1.255 71,59 1.519 88,47 1.394 86,31 1.031 72,20 90 21,90 1.661 74,32 991 71,71 2.054 78,01 686 54,36 1.503 85,40 991 64,69 589 97,19 565 95,44 1.566 86,71 803 67,25 2.562 76,48 1.697 55,51 2.012 84,32 594 49,50 1.094 80,83 592 64,84 1.391 95,08 1.231 93,47 981 92,63 144 55,38 1939/40. Uenici Uenice broj % broj % 3.907 87,66 2.643 73,81 4.405 81,59 2.872 63,44 1.190 76,13 805 56,33 1.509 74,59 1.077 60,44 2.000 70,52 1.298 46,86 1.630 79,59 1.031 54,78 1.720 86,26 379 49,48 2.145 66,10 1.300 44,75 2.734 82,80 2.221 69,04 1.520 68,44 547 30,35 1.077 69,57 251 26,25 506 72,91 315 67,89 2.323 79,04 618 46,89 1.889 78,74 1,214 58,99 1.695 82,36 877 70,27 2.262 77,56 1.009 60,02 3.593 73,18 1.091 27,67 3.029 77,66 908 37,23 1.052 71,96 657 59,67 1.295 59,24 155 46,97 2.345 72,40 1.278 40,65 1.309 76,77 1.010 62,11 1.112 69,67 637 42,41 1.673 79,10 310 31,09 1,596 79,84 1.197 66,35 1.516 90,67 1.313 84,87 1.308 77,21 164 36,52 1.609 74,56 1.065 69,88 2.447 80,47 1.123 67,98 1.531 79,86 841 50,03 483 95,64 464 84,92 1.803 82,12 1.108 62,20 2.581 72,28 1.200 39,73 2.253 86,45 688 48,76 704 50,54 384 36,57 910 67,81 756 62,63 868 82,59 127 43,20
Izvor: Momilo Isi, Osnovno kolstvo u Srbiji 1918-1941, knj. 1, Beograd, 2005, str. 325 329.
62
aci osnovne kole u Donjoj Toplici tridesetih godina 20. veka
S obzirom na znatno manji broj enske dece meu seoskim osnovcima, ovako nizak procenat redovnih uenica samo nam pokazuje da je osnovno kolovanje za najvei deo enskog podmlatka na selu u Srbiji, ak do Drugog svetskog rata, zapravo, samo san. Koliko je seoskih devojica zaista snivalo taj san nije mogue pouzdano ustanoviti poto raspolaemo podacima jedino o broju svih redovnih uenica. Meutim, pogledamo li stanje u srezovima sa vie od 95% enskog seoskog stanovnitva, prema popisu od 31. marta 1931, dakle u izrazito agrarnim podrujima, videemo da kolske 1931/32. godine u nekim od njih jedna redovna uenica dolazi i na vie od 50 seoskog enskog stanovnitva, u raevskom i studenikom srezu, ak i na vie od 100. S druge strane, u raevskom srezu jednu redovnu uenicu kolovala su proseno 31,22, u ariljskom srezu 36,13, a u studenikom ak 44,95 domainstava. Siromani i kulturno najzaostaliji krajevi najsporije napreduju u kolovanju enskog podmlatka, iako je to njima najpotrebnije.
63

Tabela 22
kolovanje enske seoske dece kolske 1931/32. godine

ensko seosko stanovnitvo Srez broj Azbukovaki Ariljski Gruanski Dobriki Dragaevski upski Zlatiborski Jablaniki Kolubarski valj. Kopaoniki Krajinski Levaki Ljubiki Moraviki Moravski po. Podgorski Posavotamnavski Posavski bgd. Raevski Svrljiki Studeniki Homoljski Crnogorski 13.120 7.861 22.754 22.648 18.785 11.047 12.993 28.821 16.350 9.445 10.383 14.686 16.766 12.244 14.625 13.911 18.437 14.378 13.002 14.285 13.545 11.769 8.225 % 96,88 95,88 96,84 97,01 97,64 95,12 97,64 96,07 96,20 96,74 95,28 96,48 96,60 95,75 95,04 98,18 96,74 95,24 95,73 95,70 95,12 96,08 97,16 broj 3.619 2.590 7.884 6.194 6.115 3.413 4.293 8.390 5.153 2.623 4.179 5.029 5.694 3.776 5.917 3.946 5.648 5.898 3.622 4.196 4.675 4.515 2.897 Seoska domainstva Jedna redovna uenica na enskog seoskog stanov. 37,38 29,22 35,83 61,71 34,09 24,55 61,87 46,04 34,28 68,94 10,96 21,72 21,74 51,66 13,80 43,20 35,80 18,11 112,09 17,59 130,24 26,09 40,72 seoskih doma. 10,31 36,13 8,95 16,88 11,10 7,58 20,44 13,40 10,80 19,14 4,41 7,43 7,38 15,93 5,58 12,25 10,97 7,43 31,22 5,17 44,95 10,01 14,34
Izvori: Momilo Isi, Socijalna i agrarna struktura Srbije u Kraljevini Jugoslaviji i, Beograd, 1999; Definitivni rezultati popisa stanovnitva od 31. marta 1931. godine, knj. 1, Prisutno stanovnitvo, broj kua i domainstava, Beograd, 1937; Prethodni rezultati popisa stanovnitva od 31. januara 1921. godine, Sarajevo, 1924; Momilo Isi, Osnovno kolstvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. 1, Beograd, 2005.
Zato to su ee izostajale od kole, devojice su imale i niu prolaznost od deaka, jer se procenat prolaznosti raunao u odnosu na broj osnovaca u kolskim knjigama krajem kolske godine. Kolika je, meutim, bila i takva prolaznost kod seoskih uenica ne moemo pouzdano utvrditi, jer se podaci odnose na sve uenice. Tako predstavljena ona je iznosila, kod uenika 87,73% a kod uenica 82,52%, ili na 100 stanovnika 4,35 uspenih uenika i samo 1,36 uenica. Najniu prolaznost, od svega 40,60%, postigle su uenice u krajinskom okrugu, koje su i najree pohaale kolu, dok su najuspenije bile uenice u
64
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka podrinskim kolama, sa prolaznou od ak 95,85%. S obzirom na broj stanovnika, izuzimajui Beograd, najvie uspenih uenica, 2,07 na 100 stanovnika, imao je kragujevaki okrug, dok okruzi: vranjski, topliki, uiki i aanski nisu imali nijednu uspenu uenicu na 100 stanovnika. Ubedljivo na zaelju nalazio se topliki okrug, u kome je na 300 stanovnika bilo dve uspene uenice.
Tabela 23
Prolaznost osnovaca 1921/22 kolske godine

Okrug Beograd Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Pirotski Podrinski Poarevaki Rudniki Smederevski Timoki Topliki Uiki aanski UKUPNO Broj uenika 3.373 7.025 6.309 9.917 9.473 4.082 5.982 9.482 6.886 4.748 7.981 8.869 3.764 6.584 5.262 3.901 6.118 5.816 115.572 uenica 3.378 2.078 1.886 2,413 3.429 1.384 1.530 2.402 2.381 1.574 2.472 2.799 917 2.357 2.249 707 982 1.176 36.114 % uenika 92,33 84,65 83,06 89,58 84,62 71,50 87,15 89,60 86,42 88,88 93,60 87,29 91,14 91,93 87,86 92,77 90,25 89,42 87,73 uenica 94,46 82,10 80,15 86,70 79,80 40,60 85,14 85,09 84,64 88,23 95,85 84,31 92,44 90,20 76,60 89,27 89,68 92,74 82,52 Na 100 stanovnika uenika uenica 3,02 3,02 5,06 1,49 4,71 1,41 3,90 0,95 5,71 2,07 3,87 1,31 3,91 1,00 5,15 1,30 3,66 1,27 3,61 1,19 4,38 1,35 4,07 1,28 4,95 1,20 5,13 1,84 3,90 1,66 3,62 0,66 5,14 0,91 4,77 0,96 4,35 1,36
Izvor: Uitelj, 9, 1923, str. 552-555.
Poveanjem, iz godine u godinu, broja aka, naroito uenica koje uopte kolu ne pohaaju, prolaznost je u narednom periodu opadala. U najveem delu Srbije kolske 1925/26 godine, uspeh na zavrnom ispitu pokazalo je 79,31% uenika, a uenica tek 66,53%, uz jo 2,65% uenika i 3,64% uenica, kojima je odobreno naknadno polaganje zavrnog ispita. Za razliku od kraja kolske 1921/22. kada su uenice u Podrinju bile najuspenije, sada su one imali najniu prolaznost, od svega 55,29%.
65
Uenici I razreda osnovne kole u Graanici (1928) Azbukovica

Tabela 24
Prolaznost osnovaca 1925/26 kolske godine

Oblast Valjevska Kruevaka Moravska Nika Podrinska Poarevaka Raka Timoka umadijska UKUPNO Uenici broj 3.203 4.310 4.918 11.256 3.627 4.271 6.006 5.330 5.669 47.590 % 73,30 79,15 80,89 82,20 74,88 80,69 74,27 77,75 79,80 broj 964 1.086 1.876 3.678 1.103 2.084 1.069 3.037 2.330 17.227 Uenice % 58,21 59,47 74,53 69,79 55,29 74,19 65,26 65,09 60,00
Izvor: Prosvetni glasnik, 1927, sv. 11, str. 180-181
Buduida je sve do donoenja Zakona o narodnim kolama 1929. ispisivanje onih koji kolu nisu nikako pohodili bilo ree, a upravo je nakon 1925. godine, i pristizanja za kolu generacija roenih nakon zavretka Prvog svetskog rata, njihov broj rastao, prolaznost osnovaca, pogotovo uenica, i u drugoj polovini dvadesetih godina je bila veoma skromna. Uglavnom se ona neznatno razlikovala od procenta redovnih aka. U podrinskoj oblasti kolske 1927/28 go-
66
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka dine, redovnih uenica je bilo 54,11%, a razred ih je zavrilo 55,22%.93 Auriranje spiskova osnovaca nakon donoenja novog zakona o narodnim kolama 1929. godine, odrazilo se odmah i na nivo prolaznosti, koja je kolske 1931/32. u Severnoj Srbiji, izuzev Beograda, kod uenika bila 85,80%, a kod uenica 77,65%. Ponovnim uveanjem broja neredovnih osnovaca tokom tridesetih godina njihova prolaznost je opadala, posebno kod uenica, koje su u kolu ree dolazile. kolske 1935/36. uspeno je bilo 82,53% uenika i samo 63,95% uenica, da bi poslednje mirnodopske kolske godine razred zavrilo 77,00% uenika i svega 55,18% uenica. Razlike su bile izmeu pojedinih okruga, ali i u istom okrugu od godine do godine, prvenstveno u zavisnosti od nivoa urednog pohaanja kole. Tako je u kragujevakom okrugu 1931/32. bilo uspenih 85,49%, a kolske 1939/40, kada je najmanje uenica pohaalo kolu, razred je zavrilo tek njih 56,36%. Ta razlika je bila jo izraenija u kruevakom okrugu, a posebno u toplikom, u kome je kolske 1931/32. godine prolaznost uenica iznosila 65,45%, a uoi Drugog svetskog rata 26,55%. Prednjaei u urednom pohaanju kole, uenice u timokom okrugu ostvarivale su i najveu prolaznost, mada, kao i u svim ostalim okruzima, sa izvesnim opadanjem od godine do godine. kolske 1931/32. uspenih je bilo 91,02%, etiri godine kasnije 89,12%, a 1939/40. 87,74%. Uenice u kolama uikog okruga 1931/32. i 1935/36. godine bile su na zaelju, sa prolaznou od 62,99%, odnosno 31,20%, dok su kolske 1939/40. najneuspenije bile uenice u toplikom okrugu, poto je razred zavrilo tek njih 26,55%.
Tabela 24
Prolaznost uenica u Srbiji tokom tridesetih godina 20. veka, po okruzima

1931/32. Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Pirotski Podrinski Poarevaki broj 5.373 3.145 3.971 6.289 4.069 4.984 5.926 6.665 4.200 3.702 7.399 % 73,02 77,67 70,53 85,49 80,57 70,36 72,54 86,69 79,56 71,45 85,41 1935/36. broj 5.594 2.773 5.644 6.553 3.724 6.411 7.112 9.051 6.036 3.380 8.519 % 62,74 58,27 63,77 73,31 63,27 57,86 58,61 78,62 81,53 45,31 73,65 1939/40. broj 5.857 3.973 6.732 6.607 3.432 4.604 6.679 8.362 5.598 4.070 6.499 % 51,05 63,25 53,06 56,36 64,08 36,35 54,90 73,66 73,12 43,78 55,08 Jedna uspena uenica 1932. na stanovnika 33,96 54,06 76,46 30,49 28,89 39,31 38,20 33,81 36,12 65,44 33,28
93 Arhiv Jugoslavije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Jugoslavije (dalje: AJ, 66), f-1.349.
67

1931/32. Okrug Rudniki Smederevski Timoki Topliki Uiki aanski UKUPNO broj 2.114 4.918 5.494 1.680 2.565 3.160 75.654 % 71,66 83,87 91,02 65,45 62,99 71,30 77,65 1935/36. broj 3.120 4.271 5.259 1.801 1.880 2.732 83.860 % 80.41 60,91 89,12 35,83 31,20 57,25 63,95 1939/40. broj 3.250 4.251 4.855 1.803 2.297 3.731 82.600 % 68,45 54,49 84,74 26,55 37,64 62,23 55,18 Jedna uspena uenica 1932. na stanovnika 42,27 27,83 27,62 78,00 58,47 53,92 40,75
Poto ne moemo pouzdano da utvrdimo prolaznost svih seoskih uenica, zadraemo se na prolaznosti uenica u onim srezovima u kojima su enska zemljoradnika deca inila vie od 95% svih uenica kolske 1939/40. godine, jer smatramo da je to najpribliniji pokazatelj uspenosti enskog seoskog podmlatka u osnovnoj koli. U 33 takva sreza, 1931/32. uspenih uenica bilo je 73,87%, kolske 1935/36. 60,65%, a 1939/40. godine tek neto vie od polovine, samo 53,38%. Uenice u kopaonikom srezu su 1931/32. bile najneuspenije sa prolaznou od svega 27,07%, a najuspenije u dragevskom, gde je razred zavrilo ak njih 97,37%. etiri godine kasnije na zaelju su bile uenice u ariljskom srezu, poto ih je samo 19,64% zavrilo razred, a u vrhu uenice u gruanskom srezu, ija je prolaznost bila 93,05%. Uoi Drugog svetskog rata prolaznost uenica je bila najvia u krajinskom 92,80%, a najnia u rasinskom srezu od svega 24,94%. Prema broju stanovnika i domainstava utvrenom popisom od 31. marta 1931, jedna uspena uenica krajem kolske 1931/32. godine dolazila je na ak 45,91 stanovnika i na 7,83 domainstva, s tim to su velike razlike bile izmeu srezova. Tako je u kopaonikom srezu 145,91 stanovnika davalo jednu uspenu uenicu, u dobrikom 121, jablanikom 112, a u zlatiborskom 103,97 stanovnika. Nasuprot tome, jedna uspena uenica dolazila je u krajinskom srezu na samo 21,35 stanovnika, u belopalanakom na 26,26, a u orakom na 27,09. U pogledu odnosa uspenih uenica i broja domainstava, u najnepovoljnijem poloaju su srezovi: dobriki, zlatiborski i kopaoniki, sa 17,15, 17,82 i 20,72 domainstva na jednu uspenu uenicu osnovne kole, dok je na vrhu, sa svega 4,01 domainstva na jednu uenicu, bio belopalanki, a slede srezovi: lepeniki, oraki i temniki, u kojima je jednu uspenu uenicu kolovalo 5,47, 5,52 i 5,62 domainstva.
68

Tabela 25
Prolaznost uenica osnovnih kola, u srezovima sa najvie seoskih uenica

Srez Azbukovaki Ariljski Belopalanki Bosiljgradski Brzopalanki Golubaki Groanski Gruanski Despotovaki Dobriki Dragaevski iki upski Zviki Zlatiborski Jablaniki Kaerski Kljuki Kolubarski b. Kolubarski v. Kopaoniki Krajinski Levaki Lepeniki Luniki Ljubiki Moravski po. Oraki Podgorski Posavotamnav. Posavski valj. Tamnavski Temniki Homoljski UKUPNO 1931/32. broj 339 243 905 449 399 385 678 960 562 376 814 1.170 401 482 247 519 619 626 943 600 131 953 726 1.033 584 771 982 1.524 365 514 880 771 938 399 22.288 % 42,22 40,77 88,55 74,83 65,52 72,23 82,99 76,25 77,62 73,01 97,37 65,95 56,00 76,14 56,26 82,91 71,39 69,40 55,15 72,99 27,07 91,99 65,05 54,71 65,84 62,63 91,18 79,79 79,17 72,70 77,12 75,07 74,44 71,12 73,87 1935/36. broj 183 199 1.282 472 474 543 771 1.461 714 818 492 1.063 458 684 237 461 1.097 666 844 458 192 820 695 1.103 1.100 754 951 1.401 252 491 1.020 712 991 572 24.431 % 26,29 19,68 91,57 46,09 40,03 72,11 60,52 93,05 62,25 38,17 57,68 53,60 34,67 73,00 29,44 58,50 92,49 49,33 84,23 53,44 39,02 90,21 35,30 77,62 70,92 57,47 60,77 57,23 53,39 39,30 65,68 56,42 64,69 62,65 60,65 1939/40. broj 212 283 1.268 435 398 356 749 1.264 714 570 637 1.611 487 605 212 871 709 623 935 711 212 696 750 1.097 822 1.104 941 1.352 385 591 1.281 1.124 820 319 25.144 % 30,72 29,45 86,02 47,91 74,38 58,74 46,32 34,61 58,72 25,46 63,01 66,49 35,11 58,34 33,23 83,11 52,91 42,18 47,61 61,56 26,83 92,80 47,53 70,23 58,92 58,60 69,24 48,81 50,26 44,84 62,24 68,04 48,78 30,38 53,38 Uspena uenica 1931/32. na doma. stanov. 11,09 77,52 11,29 64,36 4,01 26,26 8,74 53,98 10,70 49,19 9,01 41,80 7,19 31,13 8,33 47,06 8,16 45,62 17,15 121,00 7,70 45,61 8,51 45,64 8,82 57,35 10,02 48,62 17,82 103,97 16,90 112,37 6,74 38,33 6,77 33,18 5,93 32,10 9,00 54,56 20,72 145,91 4,57 21,35 7,12 40,00 5,47 27,56 8,05 57,24 7,65 43,59 5,78 31,13 5,52 27,09 11,11 74,75 11,48 72,13 7,08 39,12 8,55 51,95 5,62 29,52 11,91 58,41 7,83 45,91
Izvor: Momilo Isi, Osnovno kolstvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. 1, Beograd, 2005, str. 343 -346
Budui da se znatan broj enske seoske dece nije ni upisivao u kolu, kao i da su se ona mnogo ee od mukaraca iz nje ispisivala, niska prolaznost
69
Helsinki odbor za ljudska prava seoskih uenica, najee uslovljena nepohaanjem kole, samo je jo jedan od pokazatelja da je za veinu enskog seoskog podmlatka osnovna kola bila, zaista, neostvareni san, i do Drugog svetskog rata, istina razliito u pojedinim krajevima, ali i u pojedinim godinama. Ne shvatajui potrebu kolovanja svog enskog podmlatka u osnovnoj koli, seljatvo u Srbiji je veoma retko upuivalo svoje devojice na dalje kolovanje. U to koliko je seoskih devojica imalo tu sreu, istina, nemamo uvid, ali prema podacima za 32 sreza u kojima su uenice sa sela inile vie od 95% svih uenica, od svrenih uenica etvrtog razreda kolske 1939/40. godine kolovanje je produivalo tek njih 544 ili 13,46%. Sa samo 63 upisane uenice, via osnovna skoro da i nije uopte meu njima zaivela. Najvie ih je odlazilo u srednje kole, ak 301 ili 55,33%, a najmanje na izuavanje trgovine, tek njih tri. Najee su produavale kolovanje svrene uenice osnovne kole iz kolubarskog sreza u valjevskom okrugu, njih 33, 03%, a zatim one iz kola u ariljskom srezu 32,35%, dok su najree nastavljale kolovanje uenice iz belopalanakog, samo njih 0,66%, a zatim iz kljukog 2,60%, te iz kola u zvikom srezu, samo njih 3,17%.
70

Tabela 25
Svrene uenice etvorogodinje osnovne kole k. 1939/40. g. koje nastavljaju kolovanje

U vioj osnovnoj koli 23 4 20 16 63 U srednjoj koli 9 14 29 7 8 8 27 12 4 1 1 8 10 10 11 2 10 9 1 4 13 4 3 2 16 36 17 12 7 1 5 301 U srednjoj strunoj koli 12 4 3 2 4 8 2 7 5 13 1 1 2 2 6 4 17 4 8 105
Srez Groanski Kolubarski bg. Kolubarski va. Podgorski Bosiljgradski Jablaniki Gruanski Lepeniki Brzopalanaki Kljuki Krajinski upski Kopaoniki Despotovaki Levaki Temniki Moravski niki Belopalanaki Luniki Azbukovaki Posavotamnav. Golubaki Zviki Homoljski Kaerski Ljubiki Oraki Dobriki Ariljski Zlatiborski Dragaevski UKUPNO
Na zanatu 2 3 1 3 5 9 1 1 8 7 7 2 4 1 2 4 4 7 1 72
U trgovini 2 1 3
Ukupno 46 18 36 8 11 16 29 41 4 2 6 16 12 27 16 22 19 11 1 5 19 4 4 4 24 44 54 19 11 1 14 544
% 6,92 11,61 33,03 4,85 18,03 13,22 16,86 17,15 6,90 2,60 3,73 25,40 28,57 21,26 14,28 14,76 9,55 4,07 0,66 14,28 21,11 4,88 3,17 6,77 25,00 31,43 31,95 21,11 32,35 3,33 30,43 13,46
Izvor: Arhiv Jugoslavije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Jugoslavije, f-2.727-3.140.
71
1.3.2. Seljanka slepa kod oiju

Zbog retkog kolovanja enskog podmlatka na selu, u Srbiji je tokom prve polovine 20. veka bila veoma izraena nepismenost enskog seoskog stanovnitva. Ona je u 20. vek ula sa svega 19.487 ili 1,84% pismenih ena na selu, koje su inile tek 7,59% ukupno pismenog seoskog stanovnitva. Prednjaili su okruzi severoistone Srbije: krajinski, sa 8,69% i timoki sa 5,32% pismenih ena, u prvom redu zato to je drava, zbog velikog broja vlakog stanovnitva, ovde vie insistirala na kolovanju podmlatka. U krajinskom okrugu pismene ene su predstavljale ak 23,11%, a u timokom 18,32% svih pismenih. Znatno iza njih, ali ipak ispred ostalih krajeva bili su ekonomski i kulturno najnapredniji okruzi, beogradski i smederevski. Inae, ak pet okruga nije imalo ni 1% pismenog enskog seoskog stanovnitva, pri emu je na zaelju bio pirotski okrug, sa svega 0,46%.
Tabela 26
Pismenost enskog seoskog stanovnitva krajem 1900. godine, po okruzima

Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Pirotski Podrinski Poarevaki Rudniki Smederevski Timoki Toplii Uiki Ukupno Nepismeno broj 58.234 59.219 89.311 64.186 39.061 62.955 70.075 69.361 41.106 91.827 95.616 99.159 53.408 56.634 40.139 60.096 1.041.387 % 97,42 98,88 99,50 98,32 91,31 98,99 98,79 99,39 99,54 98,75 97,59 98,92 97,48 94.68 99,42 99,22 98.16 broj 1.544 674 454 1.096 3.719 640 858 428 189 1.159 2.367 1.086 1.384 3.182 236 471 19.487 Pismeno % 2,58 1,12 0,50 1,68 8,69 1.01 1,21 0,61 0,46 1,25 2,41 1,08 2,52 5,32 0,58 0,78 1,84 % svih pismenih 8,46 4,58 4,07 5,72 23,11 4,08 5,22 3,76 2,40 4,78 9,04 4,74 8,17 18,32 4,25 3,64 7,59
Izvor: Statistika Kraljevine Srbije, knj. XXIII, str. 750.
Ubrzanim razvojem osnovnog kolstva poetkom 20. veka pismenost u Srbiji je umnogome porasla. Meutim, Prvi svetski rat znatno je uticao na njeno opadanje, jer najvei broj osnovnih kola nije ni radio za vreme rata.94
94 Isto, str. 26.
72
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka U 12 okruga predratne Srbije 1919. godine, nepismenog stanovnitva izmeu 10. i 50. godine bilo je 528.952, meu kojima je onih koji su morali da pohaaju kolu za vreme rata, uzrasta izmeu 10 i 15 godina, bilo 118.938, a onih od 16 do 20 godina neto manje, 102.701. ene su inile vie od dve treine nepismenih, a meu nepismenima izmeu 21 i 40 godina ak 74,92%, to je, prvenstveno, bilo posledica znatno reeg kolovanja enskog podmlatka do Prvog svetskog rata. Najvie nepismenih ena bilo je u okruzima: podrinskom 73,66%, timokom 73,15%, poarevakom 72,35%, beogradskom 71,40%. I dok je u istonoj Srbiji to uglavnom bilo prouzrokovano otporom vlakog stanovnitva da u srpskim kolama koluje svoj podmladak, naroito enski, u beogradskom okrugu enska deca su retko pohaala kolu zbog specifinosti poljoprivredne proizvodnje, usled blizine prestonice, dok je u podrinskom okrugu takav odnos posledica i stradanja velikog broja mukaraca u Prvom svetskom ratu. Otpoinjanjem kolskog rada nakon zavretka Prvog svetskog rata i izvesnim irenjem mree kola u prvim posleratnim godinama rasla je i pismenost u Srbiji, tako da je ona, prema popisu od 31. januara 1921. godine, iznosila 35,57%, kod mukaraca 54,44%, a kod ena 16,49%. I pored porasta u odnosu na 1900. godinu, ona je bila nia nego u celoj Kraljevini SHS, a jedino znatno via nego u Junoj Srbiji i Bosni i Hercegovini, i samo neznatno viaod pismenosti u Crnoj Gori. Ostale pokrajine Kraljevine SHS bile su znatno ispred. U Sloveniji je pismeno bilo ak 91,14% stanovnitva, a u Vojvodini 76,69%.
Tabela 27
Procenat pismenih u Kraljevini SHS 1921. godine

Pokrajina Bosna i Hercegovina Vojvodina Dalmacija Juna Srbija Severna Srbija Slovenija Hrvatska i Slavonija Crna Gora Kraljevina SHS mukarci 29,10 80,44 61,14 21,14 54,44 91,14 74,70 53,28 57,79 ene 10,37 73,15 40,30 8,43 16,49 91,15 61,38 13,98 39,70 svega 19,44 76,69 50,52 16,14 35,57 91,14 67,85 32,98 48,52
Izvor: Glasnik knjiara, br.2, februara 1929, str. 18-19.
Budui da u Srbiji obavezno osnovno kolovanje nije uspostavljeno ni do poetka Drugog svetskog rata, a da nije zaivelo ni vankolsko opismenjavanje, u njoj se pismenost dosta sporo irila. Prilikom popisa 31. marta 1931. godine u Severnoj Srbiji je bilo ak 55,09% nepismenog stanovnitva, a nepismenost kod ena je iznosila 77,92%. Pismenost enskog stanovnitva opadala je
73
Helsinki odbor za ljudska prava sa uzrastom. Tako je pismenost enske omladine izmeu 11 i 19 godina bila 38,63%, a kod enske populacije iznad 60 i vie godina, svega 7,30%. Ne samo kod ena, sa uzrastom je opadala i pismenost kod mukaraca, kao, uostalom, i opta pismenost u Severnoj Srbiji.
Tabela 28
Pismenost u Severnoj Srbiji 1931. godine, prema polu i uzrastu

Godine ivota
11-9 % 20-39 % 40-50 % 60 i vie % Svega % mukarci
181.330 81,28 406.754 74,73 157.454 62,01 37.531 33,76 783.069 69,14
Pismeni ene 85.278 38,63 128.282 23,87 42.175 13,50 9.586 7,30 265.321 22,08
svega 266.608 60,07 535.036 49,46 199.629 35,26 47.117 19,44 1.048.390 44,91
mukarci 41.765 18,72 137.572 25,27 96.464 37,99 73.625 66,24 349.426 30,86
Nepismeni ene 135.459 61,37 409.094 76,13 270.113 86,50 121.644 92,70 936.310 77,92
svega 177.224 39,93 546.666 50,54 366.577 64,74 195.269 80,56 1.285.736 55,09
Izvor: Definitivni rezultati popisa stanovnitva Kraljevine Jugoslavije od 31. marta 1931. godine, III, Stanovnitvo po pismenosti i starosti, Beograd, 1938, str. 4 -127.
Kolika je pismenost bila meu seljatvom u Srbiji, pa time i kod enskog seoskog stanovnitva, prema popisu od 31. marta 1931. godine, ne moemo pouzdano da utvrdimo. Od 52 sreza u kojima su seljanke inile vie od 90% svih ena najmanje pismenih ena imao je dobriki srez, svega 3,49%, a zatim srezovi: svrljiki 4,58%, azbukovaki 4,75% i jablaniki 4,80%. Pored toga u svim ostalim srezovima pismeno je bilo manje od etvrtine ena, najvie u boljevakom 24,22%, krajinskom 22,42% i posavskom (beogradski okrug) 22,23%. Pismene ene inile su vie od etvrtine svih pismenih jedino u srezovima: boljevakom, brzopalanakom i krajinskom, podrujima koja su i najvie kolovala enski podmladak. Prema broju domainstava, najmanje pismenih ena u dobrikom srezu samo jedna pismena ena na ak 11,98 domainstava, a zatim u jablanikom srezu, gde je pismena ena dolazila na 9,32 domainstava, dok je u najpovoljnijoj situaciji bio posavski srez u beogradskom okrugu, sa jednom pismenom enom na 1,56 domainstava.
74

Tabela 29
Pismenost enskog stanovnitvo 1931. godine, u srezovima sa najvie seljanki

Srez Azbukovaki Ariljski Banjski Belopalanaki Boljevaki Bosiljgradski Brzopalanaki Vraarski Golubaki Groanski Gruanski Dobriki Dragaevski upski Zviki Zlatiborski Jablaniki Jadranski Kaerski Kolubarski - valj. okrug Kolubarski - bgd. okrug Kopaoniki Kosaniki Kosmajski Krajinski Levaki Lepeniki Luniki Ljubiki Mavanski Mlavski Moraviki Moravski - niki okrug Moravski - poar. okrug Oplenaki Podgorski Poeki Poljaniki Posavotamnavski Ukupno pismenih broj % 791 9,34 832 15,30 1.412 12,59 853 10,37 3.562 24,22 1.644 18,58 1.348 17,69 1.543 12,99 917 14,29 1.277 13,42 2.500 14,97 538 3,49 1.545 12,00 860 11,11 775 8,43 1.181 13,31 941 4,80 2.459 16,60 1.248 15,12 1.744 15,03 1.570 15,24 361 5,53 712 8,26 1.551 17,84 1.912 22,42 989 9,14 2.049 18,73 743 6,80 2.536 21,23 3.175 13,96 2.557 12,06 940 11,02 1.412 12,59 1.904 16,60 2.148 20,96 828 8,74 1.865 18,87 438 5,47 1.707 13,37 % svih pismenih 13,70 20,64 18,31 17,08 30,57 23,77 28,11 15,92 20,34 18,06 18,90 8,04 15,87 15,43 19,09 17,46 10,00 20,47 19,27 19,45 19,16 9,82 13,66 20,91 29,02 13,48 21,83 10,69 24,18 17,95 19,44 15,10 18,64 21,69 22,99 13,10 21,75 10,86 17,58 Jedna pismena na domainstava 4,75 3,30 3,45 4,25 2,18 2,39 2,69 3,90 3,78 3,81 3,20 11,98 4,06 4,11 6,23 3,73 9,32 3,32 3,34 3,10 3,56 7,52 5,61 2,87 2,28 5,23 2,75 6,33 2,32 3,45 4,43 4,25 4,02 3,22 2,38 4,90 2,71 8,58 3,45
75

Srez Posavski - beograd. okrug Raevski Raanjski Raanski Svrljiki Studeniki Takovski Tamnavski Temniki Timoki Trsteniki Homoljski Crnogorski Ukupno pismenih broj % 3.989 22,23 519 6,12 1.235 13,13 1.293 13,58 474 4,58 677 6,70 2.254 19,64 2.275 16,35 1.324 13,20 971 13,43 2.601 16,15 1.091 11,83 552 9,38 % svih pismenih 24,95 10,20 17,73 18,60 9,61 11,69 22,16 21,51 16,57 20,73 19,76 22,00 14,67 Jedna pismena na domainstava 1,56 7,49 3,81 3,73 9,23 7,34 2,46 2,89 3,98 3,91 3,17 4,35 5,37
Izvori: Momilo Isi, Pismenost u Srbiji izmeu dva svetska rata, Beograd, 2001, str. 105 -156 ; Definitivni rezultati popisa stanovnitva od 31. marta 1931. godine, knj. 1, Prisutno stanovnitvo, broj kua i domainstava, Beograd, 1937, str. 35 121.
Zavisno od ekonomskih prilika, stepena utemeljenosti kole, veliine kolske mree i kapaciteta postojeih kola, kulturnog nivoa stanovnitva, reljefa i putne mree, predanosti nastavnog kadra radu na vankolskom opismenjavanju, i tokom tridesetih godina obavezno osnovno kolovanje, pogotovo na selu, teko se sprovodilo, pa je i pismenost seljatva u Srbiji sporo napredovala, naroito kod seljanki. I prema dosta nepouzdanim podacima upravitelja osnovnih kola, u izvetajima krajem kolske 1939/40. godine, koji uglavnom belee znatno poveanje broja pismenih, raunajui verovatno i sve osnovce, ene u Severnoj Srbiji, izuzev Beograda, inile su tek 30,39% svih pismenih. U izrazito agrarnim podrujima pismenih ena bilo je ak i ispod 15% svih pismenih, kao u srezovima: studenikom 12,27%, banjskom 12,31%, dobrikom 13,82% i kopaonikom 14,02%.
76

Tabela 30
Pismeno ensko stanovnitvo 1940. godine, u izrazito agrarnim podrujima

Srez
Azbukovaki
Ariljski Banjski Belopalanaki Boljevaki Bosiljgradski Brzopalanki Vraarski Golubaki Groanski Gruanski Dobriki Dragaevski upski Zviki Zlatiborski Jablaniki Jadranski Kaerski Kolubarski Kolubarski Kopaoniki Kosaniki Kosmajski Krajinski Levaki Lepeniki Luniki Ljubiki Mavanski Mlavski Moraviki Moravski -niki okrug Moravski po. okrug Oplenaki Podgorski Poeki Poljaniki Posavotamnavski Posavski
Broj 4.485 1.650 1.900 4.006 7.275 5.344 2.855 7.377 1.275 6.523 7.970 2.933 5.389 2.245 4.643 3.150 11.677 5.167 4.545 4.025 4.530 660 1.050 6.740 5.980 3.706 7.860 4.538 6.945 13.167 13.994 3.196 5.370 6.362 7.292 2.173 2.803 3.003 4.908 4.749
% svih pismenih
25,36 18,03 12,31 28,66 38,63 29,94 35,20 28,95 20,79 35,98 28,10 13,82 22,50 30,99 29,89 19,28 30,43 18,79 33,37 34,87 24,20 14,02 21,23 35,00 39,23 21,53 33,65 20,73 28,25 29,25 37,36 22,92 29,33 32,21 32,69 18,36 18,25 23,24 25,30 29,50
77

Srez Raevski Raanjski Raanski Svrljiki Studeniki Takovski Tamnavski Temniki Timoki Trsteniki Homoljski Crnogorski Broj 3.000 4.792 5.123 5.403 1.327 5.230 6.866 6.128 4.700 9.224 3.103 3.257
% svih pismenih
20,00 30,52 24,53 28,36 12,27 29,30 25,35 30,32 35,07 30,75 28,69 24,05
Izvor: Arhiv Jugoslavije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Jugoslavije, f-2.727-3.140.
Zavretkom Drugog svetskog rata i uspostavljanjem socijalizma u Jugoslaviji, likvidiranje nepismenosti postavljalo se na jedan drugaiji nain, kao pitanje rata za odranje i usavravanje narodne vlasti, za obnovu, plansko organizovanje i razvijanje narodne privrede za ukljuivanje privatne preduzimljivosti u dravne planove, za pobedu pismenosti i razvitak kulturnosti naroda i narodne kulture. Borba za pismenost, kao osnovu kulturnosti i prosvete trebalo je, u stvari , da predstavlja pripremanje masa za privrednu izgradnju,95 za njihovo ukljuenje u sav drutveno-politiki i privredni ivot. Nastojei da ostvari kulturni preporod i suzbije nepismenost najirih slojeva naroda, nova vlast je posebno insistirala na sprovoenju obaveznog osnovnog kolovanja.96 Za sve nepismene odrasle, naroito za ene na selu, organizovala je iroko zasnovanu kampanju opismenjavanja, prvenstveno kroz analfabetske teajeve. U prvoj kampanji kolske 1944/45. godine u Srbiji je odrano 1.090 teajeva sa 31.715 polaznika, od kojih je ispit poloilo 11.045 teajaca. Naredne godine organizovano je 8.245 teajeva sa 199.869 polaznika, od kojih je uspenih bilo 123.403 teajca.97 Do kraja 1946. nauilo je da ita i pie 144.005 lica, tako da je u Narodnoj Republici Srbiji bilo 769.053 nepismena lica do 45 godina starosti. Od njih je za 1947. godinu bilo predvieno da se opismeni 178.171 lice, i to: u Vojvodini 11.609, na Kosovu i Metohiji 26.777, u Beogradu 4.345 i u okruzima: beogradskom 10.371, valjevskom 5.335, vranjskom 6.500, zajearskom 6.245, kragujevakom 7.071, kruevakom 8.885, leskovakom 10.694, moravskom 8.800, nikom 14.505, novopazarskom 12.800, pirotskom 4.050, poarevakom 10.137, podrinskom 11.692,
95 Prosvetni pregled d, 3, 1. februar 1946, str. 2. 96 kolske 1945/46. godine u osnovnim kolama na podruju Narodne Republike Srbije bilo je
545.928 aka, a kolske 1949/50. godine 610.250. Statistiki godinjak NR Srbije za 1953. godinu, Beograd, 1954, str. 264. 97 Prosvetni pregled d, 13 -14, 29, jul 1946, str, 7.
78
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka toplikom 5.186, uikom 4.846 i aanskom 8.153 nepismena lica.98 I pored sveobuhvatne akcije opismenjavanja, prilikom popisa stanovnitva od 31. marta 1948. godine, u Narodnoj Republici Srbiji nepismenost je bila i dalje visoka, pogotovo ena na selu. Nepismenost ukupnog enskog stanovnitva iznosila je 37,6%, a kod seljanki 42,6%. U Srbiji bez Vojvodine i Kosova i Metohije, nepismenost je bila jo izraenija, kod ukupnog enskog stanovnitva 40,8%, odnosno 46,4% kod seljanki. Hrvatska je, na primer, imala 24,2% nepismenih seljanki, a Slovenija svega 2,8%.99 Budui da je pismenost prethodnica prosveivanju i osnova na koju se ono oslanja, otuda je veoma izraena nepismenost enskog seoskog stanovnitva u Srbiji tokom prve polovine 20. veka imala za posledicu izrazitu neprosveenost seljanke. Jer ako se za naeg seljaka moe rei da je neprosveen, onda bi za nau seljanku trebalo nai nov izraz. Dok seljak ide bar u osnovnu kolu, ona i dan-danas smatra da je pismenost za mukarca; dok seljak - mukarac, kao vojnik, dolazi u dodir sa drugim ljudima, putuje itd., to sve utie na njegov razvoj, ona ena seljanka i danas u velikoj veini umire tamo gde se rodila ili udala, izuzev ako mora u bolnicu ili na sud.100 eni - seljanki je, najee, njeno selo ceo svet, njena roditeljska kua jedina kola, a nepismena majka jedini uitelj koji je sprema za buduu domaicu, majku i suprugu. Eto, ta tako spremna ena treba zemlji da raa, podie i vaspitava sinove, da bude uitelj buduim majkama i da vodi celu kuu.101 Izraena neprosveenost seljanke u Srbiji onemoguavala joj je valjano obavljanje svojih brojnih dunosti i obaveza. Duboka neprosveenost seoskih ena i majki ljuto se sveti deci, kui i celokupnom seljakom ivotu. 102 U seoskom domainstvu esto je zato carovala primitivnost Domaica, dua seljake kue, nema skoro nikakva obrazovanja. Ona u mnogim krajevima nae zemlje ne ume drati kue isto, ne zna dobro hleba mesiti, ni jela gotoviti, ne zna estito oprati ni oribati, niti zna racionalno ekonomiju kunu voditi. Deca u seljakim kuama mnoga umiru samo za to, to su rtve neznanja i predrasuda svojih matera. ta vredi naem seljaku, ba ako neto vie i privredi i zaradi, kad mu je kua prljava i neista, hleb rav, jelo neukusno, deca zanemarena i prljava, a domaica neuka i neumena.103
1.3.3. Domaike kole i domaiki teajevi

Uvidevi pogubne posledice neprosveenosti ene na selu, uz njeno sve vee optereenje poljoprivrednim poslovima nakon raspadanja patrijarhalnih zadruga i stvaranja inokosnih domainstava, Drutvo za uvanje narodnog
98 Prosvetni pregled, 1- 2, 11. januar 1947, str. 1. 99 Konani rezultati popisa stanovnitva od 15. marta 1948. godine, knj. V, Beograd, 1949, str. XXX. 100 Agrarna misao, 5, 1. mart 1937, str. 7. 101 Agrarna misao, 7, 1. april 1937, str. 9. 102 Seljak k, 1, 15. novembar 1934, Malo Crnie, str. 2. 103 Zdravlje, za 1/1908, str. 16.
79
Helsinki odbor za ljudska prava zdravlja prvo je pokualo da dosta neuku i neumenu seljanku spremi za dobru i urednu domaicu. Polazei od znaaja hleba u ishrani seljatva, njegov prvi korak u tom smislu bio je da se neprosveene seoske domaice upute kako da mese dobar hleb. Ono je iniciralo da se o drutvenom troku, u dvoritu kole u selu Kneevcu kod Beograda 1905. godine podigne pe za peenje hleba, koju je Drutvo preko svog Glavnog odbora, snabdelo svim potrebnim priborom i opremom. Usledilo je, zatim, obavetenje da e se tu uiti sve devojke meenju i peenju hleba, koje budu htele. Prva grupa, od est ena i sedam devojaka, pohaala je kurs Cvetne nedelje, i za sedam dana nauile su sve potrebno: spremanje kvasca, meenje hleba, zagrevanje pei i peenje hleba.104 Kako je seljatvo dobro primilo ovaj prvi pokuaj poduavanja u meenju hleba, Glavni odbor Drutva za uvanje narodnog zdravlja, po ugledu na mnoge privredno razvijene evropske drave, otpoeo je akciju na osnivanju kola za seljake domaice. Prvo su dr M. Jovanovi - Batut i dr R. Vukadinovi tokom 1906. godine obili nekoliko ovih kola u inostarnstvu, a zatim je, na osnovu njihovih referata, Glavni odbor izradio program rada ovakvih kola u Srbiji. Nastava u njima odvijala bi se od 1. septembra do 1. decembra, a izuavalo bi se sledee: poslovi oko kue i nametaja; poslovi oko hrane, pia i trpeze; radovi oko odela i postelje; istoa tela i odela; nega porodilje i male dece; zdravlje i bolest domaih; itanje; pisanje; raunanje; srpska istorija i geografija; molitve, vera, praznovera i moral.105 Iako su se sa ovim programom sloili, ministri za prosvetu i privredu su izjavili da iz budeta ne mogu izdvojiti nikakvu sumu za ove kole, s tim to je ministar prosvete uputio pismo svim okrunim odborima u kojem im je izneo vanost kola za domaice i predloio im da u svojim budetima odrede izvesnu sumu, kao potporu za te kole. Poput samih ministarstava, ni okruzi nisu bili mnogo izdaniji. Apelu su se odazvali samo okruzi: beogradski sa 400 i moravski sa 500 dinara pomoi.106 Ne htevi da ova ideja propadne, Glavni odbor Drutva za uvanje narodnog zdravlja je 1906. godine sam otvorio kole za domaice u Varvarinu i Velikom Oraju. One, meutim, nisu trajale tri meseca, ve samo est nedelja, jer seljaci nisu hteli pristati da na tri meseca odvoje devojku, koja im je potrebna za poljske radove, naroito u septembru mesecu. Godinu dana kasnije, otvorene su i kole u selima: Mladenovcu i Baini, a 1908. kola za domaice u Brusu i Bogatiu. U 1909. godini proradila je ova kola u Blacu, a 1910. u Varvarinu po drugi put. Tokom 1911. otvorene su kole za domaice u: Resniku, Osipaonici, Gnjilanu i umiu.107 U njima se prosvetlilo i za estito voenje kuom opremilo 107 seljakih devojaka, pri emu ih je 80 i opismenjeno.108 Ovo je, nesumnji104 105 106 107 108
80
Zdravlje, 5/1913, str. 156. Zdravlje, 8/1913, str. 17 - 20 Isto, str. 20. Zdravlje, 5/ 1913, str. 156. Zdravlje, 1/1912, str. 22 - 24.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka vo, vie nego skroman broj u odnosu na skoro masovnu nepismenost i neprosveenost enskog seoskog sveta. Nepodrane u dovoljnoj meri od drave i lokalne samouprave, kole za seoske domaice teko su prodirale i meu neprosveen narod. Naa stara konzervativna ica i ovde se vidi. kako su nai stari iveli, tako emo i mi. No svesniji i pismeniji seljaci uviaju potrebu ovih kola i naklonjeni su im. Samo e jo dugo remena proi da sami okruzi, srezovi ili optine ponu te kole izdravati i podizati o svome troku. Dravi je dunost, da ona pone podizati ovu po naeg zemljoradnika potrebnu i korisnu ustanovu. 109 ( Podvueno u originalu. M. I.) Po osloboenju, za domaike kole i teajeve vie se zainteresovala i drava, a brojnija je bila i privatna inicijativa. Ministarstvo prosvete je preko svog odseka za narodno prosveivanje, prvo, poslalo izvestan broj uiteljica na usavravanje u eku kako bi za ovu svrhu pripremilo nastavno osoblje. Posle njihovog povratka osnovalo je pet domaikih kola u: Panevu, Bavanitu, M. Heeu St. Futogu i Podgorau. Uredba o njihovom ureenju doneta je 17. septembra 1920, a obnarodovana je 13. oktobra 1920. godine. Njome se, kao osnovni zadatak kole, istie da nastavom teorijskom i praktinom, osposobi i vaspita ensko stanovnitvo za razumne ugledne i dobre domaice. Internatski organizovana nastava trebalo je da traje jednu kolsku godinu (od 16. avgusta do kraja juna), a po potrebi i due; pravo upisa imale su devojice sa uzetom 14. godinom i zavrenom osnovnom kolom; uenice iji su roditelji plaali manje od 25 dinara neposredne poreze na zemljite imale su besplatan stan, hranu, ogrev i osvetljenje.110 U ovim kolama, sem raunice, pouke iz jezika i neto istorije sa zemljopisom, kao glavni predmeti, izvoeni su: ekonomija i domae gazdinstvo, higijena, runi rad, fizika i hemija svakidanjeg ivota i predmeti vetina. Polazei vie od iskustva u selima razvijenijih evropskih zemalja, prvenstveno ehoslovake, gde su se inae i spremale nae nastavnice, nego od stvarnih prilika na selu u Kraljevini SHS, jednogodinje internatske domaike kole nisu mogle da uhvate dublje korene, pogotovo ne u razorenom patrijarhalnom selu u Srbiji. Prvo, u najveem broju srbijanskih sela, gde su i osnovne kole sporo popravljane, nije se mogla nai odgovarajua zgrada, sa batom, neophodnom stokom, ivinom, konicama, potrebnim pomonim zgradama i odgovarajuim inventarom; drugo, najvei broj seoskih devojica u Srbiji je nepismen, pa im je stoga nedostupna teorijska nastava u kolama; tree, zbog izrazitog nedostatka radne snage, seljak se nije hteo odrei pomoi etrnaestogodinje, ili starije devojke, naroito ne za godinu dana, pa makar kola bila i u istom mestu; etvrto, patrijarhalno seljatvo je nerado poveravalo svoje keri drugima na uvanje, pa ni dravnim ustanovama; peto, udaljenost kola u: Futogu, Panevu, Bavanitu, Malom Iou i Podgorau zanaajan je razlog to srbijansko
109 Isto. 110 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1925, Beograd, 1995, str. 357.
81
Helsinki odbor za ljudska prava seljatvo ne alje svoje keri na kolovanje. kolski nadzornik za azbukovaki i raevski srez, najzaostalije podruje podrinskog okruga, poetkom 1921. godine, izvetava Ministarstvo prosvete da nema enske seoske dece koja bi ila u domaike kole u Vojvodini. Istovetno poruuje i kolski nadzornik za zaglavski kolski srez, s tim to on istie da je za kolovanje zainteresovano 10 uenica iz Knjaevca. kolske 1923/24. nijedan seljak iz raanjskog sreza nije prijavio svoju kerku za kolovanje, dok veliki upan rake oblasti 30. januara 1924. godine izvetava Ministarstvo prosvete da se iz aanskog okruga nijedna devojica nije prijavila za kolu.111 Poput domaikih kola, ni ponovno uspostavljanje domaikih kurseva, na inicijativu enskog pokreta, a uz pomo Ministarstva prosvete i Ministarstva narodnog zdravlja, krajem 1919. godine, nije bilo mnogo uspenije, pogotovo u poetku. ak i tamo gde su kursevi osnovani, upis polaznica i njihovo pohaanje bilo je nezadovoljavajue. U moravskom okrugu, koji je jedini u Srbiji 1920. imao kurseve u svim srezovima, odustajanje je imalo izuzetne razmere. U Obreju, gde je kurs trajao od 1. novembra 1919. do 1. aprila 1920. godine, od 41 upisane devojice na kraju je ostalo samo 12; u Opariu, na kursu od 1. novembra do 28. juna, od 39 polaznica kraj je doekalo 27, dok je u Bigernici od 22 ostalo svega tri. Bilo je i sluajeva da kurs prestane sa radom jer sve uenice odustanu od pohaanja.112 Ureenje ovih kurseva-kola izvreno je Pravilima o osnivanju domaikih kurseva u Kraljevini SHS, koje je donelo Ministarstvo prosvete 30. decembra 1921. godine. U njihovom prvom lanu se istie: Zadatak kurseva za seoske domaice jeste, da kod nae seljanke, koja ivi primitivnim ivotom, izazove oseanje potrebe za boljim, zdravijim, lepim i ugodnijim ivotom, tj. za kulturnim preporoajem svoje porodice. Seljanka, kao domaica, mora, na prvom mestu, da se postara da lanovi njene porodice dobiju sve to je potrebno za odravanje i uvanje najveeg blaga ljudskog - zdravlja. Zbog toga, mora se potruditi, da od kue stvori, za lanove svoje porodice, zdravo, ugodno i prijatno utoite, da njena prodica ima ukusnu, odgovarajuu i zdravu hranu, da bude umivena i okupana i da uvek ima isto rublje i odelo. A starajui se o svojoj porodici, seljanka - domaica posredno se oduuje i svome narodu i dravi. Dalje, pravila predviaju da na kurs mogu da se prijave seljanke od 15 do 35 godina, da on mora da traje najmanje dva meseca i da ima internatski karakter, mada po odobrenju uprave kursa polaznice iz mesta mogu stanovati kod kue. Nastava bi se izvodila po predmetima: higijena, domainstvo, kuvanje i konzerviranje u vezi sa domaom ekonomijom, pranje rublja, kuvanje sapuna i runi rad.113 Inicijativom Zdravstvene zadruge, uz pomo Amerike misije, enskog kluba (Drutvo za prosveivanje ena i zatitu njenih prava) iz Beograda,
111 Isto. 112 Isto, str. 358. 113 Isto.
82
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Ministarstva prosvete i Ministarstva narodnog zdravlja, poetkom 1922. godine osnovan je u Uikoj Poegi prvi domaiki teaj ove vrste u Srbiji, popularno nazivan domaika kola. Pohaale su ga 24 uenice, koje su u dvomesenoj internatskoj nastavi sticale znanja iz: domainstva, kuvanja, peenja hleba, nege odojadi, dece i bolesnika, prve pomoi, higijene tela i doma, a nepismene su, uile da itaju i piu. One su sakupljene i dovedene iz raznih sela i raznih domova, mlae i starije (izmeu 14 i 20 godina), sa veom ili manjom prirodnom inteligencijom, bez ikakve prethodne kolske spreme ili sa manjim izuzetkom, jedne ili dve, sa svrenih dva, tri, etiri razreda osnovne kole; u prostorije koje se razlikuju od njihovih i po nametaju i po broju odeljnja i po rasporedu samih stvari u njima, a u ijoj sredini treba da provedu krae vreme od tri meseca.114 Tokom 1922. godine, dvomeseni, a negde i tromeseni kursevi odrani su jo i u: Krupnju, Kuli, Velikom iljegovcu, Poskuricama, Slavkovici i Lazarevcu, gde je 10. decembra 1922. Kolo srpskih sestara iz Lazarevca, uz pomo Sreske zdravstvene zadruge i Amerikanske misije enskog drutva iz Beograda, osnovalo kolu za domaice sa internatskim ureenjem u kojoj bi seoske devojke pohaale tromeseni kurs. Bez obzira na razraenu organizaciju ovih kurseva i to za upis nije bilo neophodno da polaznice budu pismene, seljatvo je i prema njima ostajalo ravnoduno. Za kurs u Blacu, okruni kolski odbor se, na primer, ali: Sa upisom je ilo vrlo teko i da bi se samo kurs odrao uzete su tri uenice iz osnovne kole. Pored njih, zapravo, bile su svega tri prijavljene devojice. 115 Konzervativnost i shvatanje seljatva da je za enu dovoljno ono to naui od svoje majke ili babe osnovne su prepreke uvrenju kola za domaice. Tako, delovoa bigernike optine istie da njemu, kao ni jednom bigernianinu nije potrebna kola za domaice, poto njegova ena isto ije, plete, veze itd, kao to je radila njegova prababa. U koliko se, pak, odluivalo za kolovanje, nastojalo je da to ne bude u vreme velikih poljoprivrednih radova ili je, uglavnom, slalo mlau decu, koja su mu od manje koristi kod kue. Polaznice su bile najee iz imunih porodica koje nisu oskudevale u radnoj snazi niti u materijalnim sredstvima, ne zbog njihovog manjeg konzervativizma, nego zbog nade da e domai kurs njihovoj kerci obezbediti bolju udaju, za momka koji ne ivi na selu.116 Suoene sa otporom seljatva, s jedne, i finansijskim nedaama, s druge strane, zdravstvene zadruge su 1923. organizovale samo etiri domaika teaja, a u naredne tri godine, nisu ni odravani. Ovako nastala praznina otvorila je prostor Minstarstvu poljoprivrede da i ono pokua sa osnivanjem pokretnih kola za seoske domaice, na osnovu Zakona o specijalnim poljoprivrednim kolama, od 30. novembra 1921.
114 Zdravlje, 1i 2, januar - februar 1924, str. 4, 5. 115 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1925, Beograd, 1995, str. 359. 116 Isto.
83
Helsinki odbor za ljudska prava godine. Zadatak ovih kola bio je da seosko enskinje obui savremenijem radu u onim granama poljoprivrede, koje su potrebne za seosko enskinje, da ih spreme za dobre domaice i da doprinose njihovom optem vaspitanju i obrazovanju. kole se premetaju iz mesta u mesto i nisu internatski ureene, a primaju i nepismene devojke. Teorijska nastava u njima obuhvata: raun, prosto knjigovodstvo za domau ekonomiju i domau prepisku, pouke o tednji i korisnoj upotrebi ivotnih namirnica, domae gazdovanje, stoarstvo s mlekarstvom, gradinarstvo, telesno i duevno vaspitanje i odgajivanje dece, higijenu, prirodne nauke, dok su praktini radovi: spravljanje i peenje hleba, kuvanje jela, pranje i peglanje rublja, krojenje i ivenje, spremanje kue, radovi u povrtnjaku, oko prerade mleka, nega stoke i oko pelinjaka i dr. Prve ovakve kole otvorene su 1923. godine u Vlakoj i Azanji. kola u Brankovini je sa radom otpoela 10. avgusta 1924, a zavrni ispit njenih 17 uenica obavljen je 2. novembra. Za ovu vrstu kolovanja enskog podmlatka oblasni odbor valjevske oblasti je u budetu za 1925. godinu predvideo sumu od 25.000 dinara. Tokom 1925, drutvo enski pokret organizovalo je12 kurseva za domaice, uglavnom u poarevakom okrugu, i dva u Topoli. Oni su obino odravani u jesenje i zimsko doba, zato to je nae seosko ensko eljade zaposleno leti poljskim radovima i nerado se u to vreme odvaja od kue.117 Teajeve u Topoli pohaale su uenice iz nekoliko sela, koje su rano izjutra dolazile, a u vee su se zadovoljne vraale svojim kuama. To su bile vrlo bistre devojice, eljne da naue domainstvo kako one kau moderno.118 Na ovim kursevima uilo se: 1) Higijena: o istoi tela i odela, o istoi kue o zaraznim bolstima, o nezi dece i bolesnika, o tetnim posledicama pijanstva, o potrebi pelcovanja, o potrebi podizanja nunika, o narodnim kreanama i narodnim kupatilima, davanje uputstva pri telesnim povredama, 2) Domainstvo: odravanje u redu svih odeljenja u kui i svim zgradama oko kue (bunar, kreenje, provetravanje stana, odravanje u redu rublja i obue, 3) Kuvanje i konzerviranje u vezi sa domaom ekonomijom: kuvanje obinih ukusnih i hranljivih jela (posnih i mrsnih), meenje hleba i raznog testa. Konzerviranje voa i povra (s obzirom na godinje doba i vreme kad se kurs izvodi), prerada mesa i konzerviranje jaja; red oko stola. Naroita panja se obraa na ekonomiju i higijenu kuhinje i hrane. Pranje rublja, kuvanje sapuna, spravljanje skroba (tirka od krompira i brana; 4) Runi rad: krpljenje odela, rublja i arapa, kukianje, rad sa likom i vunom, narodni vez. Ako su uenice nepismene, odrava se i analfabetski kurs.119 Zdravstvene zadruge su krajem 1927. godine ponovo otpoele organizovanje domaikih teajeva, od 1928. u saradnji sa Centralnim higijenskim zavodom u Beogradu. Do jeseni 1937. odrano ih je 40, koje je, meutim, pohaalo
117 Kalendar Narodne odbrane za 1925. godinu, Beograd, 1925, str. 136. 118 Seljanka, 8, avgust 1934, str. 8. 119 Isto, str. 138,139
84
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka tek 154 seoske devojke.120 Od 1922. do 1929. godine Ministarstvo prosvete u saradnji sa enskim pokretom, zdravstvenim zadrugama i Drutvom Knjeginje Ljubice organizovalo je 45 domaikih kurseva teajeva u Severnoj i Staroj Srbiji, sa blizu 900 uenica. 121
Ispit u domaikoj koli u Stublinama Domaiki teaj u zdravstvenim zadrugama
Uz ove teajeve, enski zadruni odeljci Zadrugarka, pri zdavstvenim zadrugama, koji su preuzeli brigu o radu na prosveivanju ene i na njenom osposobljavanju za bolje higijensko shvatanje i zdraviji ivot u sesokoj kui, organizovali su i zimske teajeve, kojih je 1934/35. bilo 13, godinu dana kasnije 17, a 1936/37. godine dvadeset.. Zimski teaji slue kao osnovna priprema za lanice odeljaka, naroito za izvoenje praktinog rada na higijenskom ureenju seoske kue. Na teajevima se zadrugarka upoznaje sa idejom zadrugarstva, programom svoje zadrune organizacije, tehnikom rada, sa osnovnim pojmovima higijene i zatite zdravlja na selu, negom deteta i bolesnika i sa potrebom higijenskog i savremenog ureenja seoske kue i domainstva.122 U odeljcima Zadrugarka odrano je, u ove tri godine, jo i 17 teajeva za negu odojadi, 15 teajeva za tkanje i tri teaja za ukazivanje pomoi roditeljima. Kao dopuna svih ovih teajeva, u zdarvstvenim zadrugama organizovani su i teajevi za zdravstvene poverenice, odnosno teaji za ukazivanje pomoi porodiljama i za negu odojadi, na kojima su zadruni lekari spremali otresite zadrugarke da bi ove mogle biti od pomoi porodiljama i umele pravilno negovati odojad i malu decu. Oni su trajali po dva meseca, a drao ih je zadruni lekar. Svrene teajke postajale su pomonice zadrunog lekara. Svaka je dobijala rejon u selu u kome je vodila nadzor nad svim zadrugarskim domovima, prijavljivala svaku trudnu enu zadrunom lekaru, a svaku porodilju upuivala lekaru na pregled i savetovanje i nadgledale izvravanje lekarskih saveta.123
120 Centralni higijenski zavod je sa Savezom zdravstvenih zadruga davao uiteljice i potrebne zaine,
dok su Savez i zadruge davali stan, ogrev, osvetljenje, poslugu, a seoske devijke potrebne ivotne namirnice - Zdravstveni pokret t, 10/1937, str. 160. 121 Anelka Ivani, Domaike kole, Nae selo, Beograd 1929. str. 297. 122 Zdravstveni pokret t, 10/1937, str. 160. 123 Isto.
85
Helsinki odbor za ljudska prava U skladu sa Zakonom o narodnim kolama od 5. decembra 1929, sa izmenama i dopunama od 7. jula 1930. godine, Kraljevska banska uprava i Ministrarstvo prosvete organizovali su, takoe, domaike kole i domaike teajeve. I njihov broj, meutim, nije odgovarao stvarnim potrebama. U mnogim srezovima oni nisu ni organizovani. Tako, na primer, Naelstvo moravikog sreza, u izvetaju od 2. decembra 1933. istie da je u otvaranju domaikih teajeva ovaj srez najvie zaostao, a sreski naelnik mavanskog sreza, izvetavajui Kraljevsku bansku upravu Drinske banovine o narodnom prosveivanju u kolskoj 1934/35. godini, podvlai: U ovoj kolskoj godini u ovom srezu nije radila ni jedna domaika kola. One su veoma korisne za usavravanje enske mladei i za ovu svrhu ne bi trebalo tedeti u novanim sredstvima.124 Naroito su retke bile tzv. letnje domaike kole (teajevi), jer se seljatvo nerado odricalo sposobne radne snage u vreme najobimnijih poljskih radova. S tim u vezi banski sekretar Vida ubrilovi, u izvetaju o ispitu u domaikoj koli u Ribaevinama, u avgustu 1935. godine, izmeu ostalog, zapaa: Upis uenica za zimsku kolu provodi se u oblinjem selu. kola zimska trebalo bi da pone do 1. septembra. Seljaci su zadovoljni sa radom kole, samo se tue da im je bilo teko slati decu u kolu za vreme poljskih radova, zato zimsku kolu treba otvoriti to pre.125 Malobrojni teajevi slabog traga ostavljali su i zbog malog broja teajki. U rudnikom kolskom srezu kolske 1933/34. godine odran je samo jedan teaj, sa 27 polaznica, u zajearskom srezu teaj od 2. novembra 1934. do 21. aprila 1935. pohaalo je 26 uenica, dok je dva teaja u niavskom srezu u prvom polugou kolske 1934/35. godine redovno pohodilo tek 38 devojaka.126 Slian broj polaznica imale su i pokretne (ambulantne) domaike kole Zadubine Nikole Spasia, ija je pravila odobrilo Ministarstvo prosvete 15. maja 1935. godine. Osnovna naela tih pravila bila su: 1) da te kole izvode nastavu prireivanjem teajeva u odreenom kraju, kreui se po mogustvu iz sela u selo; 2) da sve pripreme za rad takve kole u jednom selu ima preduzeti naroiti prireivaki odbor koji izaberu mesne zemljoradnike zadruge i koji e upravi kole ukazivati potrene pomoi za sve vreme trajanja teaja; 3) da uenice obitavaju u svojim domovima, a u kolskoj zgradi borave samo preko dana i zajedniki uzimaju samo dnevne obroke hrane, jedui jestiva koja radi obuke naizmenino (reduki) spremaju od namirnica nabavljenih o troku Zadubine; 4) da nastava u teajevima tih kola traje osam nedelja. Prva ovakva kola bila je Oplenaka domaika kola, koja je od novembra 1935. do kraja 1936. godine organizovala est teajeva, sa ukupno 127 devojaka, dok je druga, Oraaka domaika kola, od 2. marta do 20. decembra 1936. odrala tri teaja, sa 87 uenica.127
124 125 126 127
86
AJ, 66, f-286. AJ, 66, f-294. AJ, 66, f-265 Privredni letopis Zadubine Nikole Spasia, knj. II, Beograd, 1937, str. 28 - 38.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Bez neophodnih rezultata u prosveivanju enskog stanovnitva na selu i posle viedecenijskog, manje ili vie, organizovanog rada, Ministarstvo prosvete je 31. marta 1937. godine, propisalo novu uredbu o domaikim kolama, koje su, pored uiteljskih domaikih kola, obuhvatale kole za domaice i teajeve za domaice. Pred kole za domaice uredba postavlja dvojak zadatak: da bude interesovanje devojaka za domai rad, jaaju njihovu volju i oseanje dunosti prema domu i izazivaju oseanje potrebe za zdravijim, lepim i ugodnijim ivotom, tj. kulturnim preporoajem porodice, kao i da daju devojkama za ivot potrebno obrazovanje koje ih osposobljava da postanu obavetene, spretne i dobre domaice, ene i majke, korisne lanice drutvene zajednice i valjane graanke.128 Slino se oekuje i od teajeva za domaice: da osposobe svoje uenice za razumno, napredno i struno voenje gradskog odnosno seoskog domaeg gazdinstva i da ih pripreme da postanu dobre, umene i obavetene domaice i majke.129 I kole, i teajevi organizuju se zasebno za gradske i seoske devojke i ene, s tim to teajevi mogu da budu stalni i pokretni. Na osnovu ove uredbe, Ministarstvo prosvete je 10. novembra 1939. godine propisalo i novi nastavni plan i program.
Tabela
Nastavni plan i program seoskih kola za domaice i stalnih i pokretni teajeva za domaice na selu
Predmet Srpsko hrvatski slovenaki jezik Narodna istorija sa zemljopisom Raun Fizika i hemija (pouke iz prirode) Higijena Domae gazdinstvo Osnovi poljoprivrde enski runi rad Porodino i drutveno vaspitanje Fiziko vaspitanje Muzika sa pevanjem Crtanje Svega Kuvanje i opta praksa Ukupno asova kola za domaice 2 2 1 1 2 3 4 4 1 1 1 1 23 20 43 Teajevi za domaice stalni pokretni broj asova nedeljno 2 2 2 2 1 1 1 1 2 2 3 4 4 4 4 4 1 1 20 21 21 18 41 39
Izvor: Prosvetni glasnik k, 11/1939, str. 1243.
128 Prosvetni glasnik 5/1937, str. 558. 129 Isto, str. 567.
87
Helsinki odbor za ljudska prava Ni donoenje nove uredbe, ni propisivanje novog nastavnog plana i programa za kole i teajeve za domaice nije doprinelo njihovom veem prodiranju u iroke narodne slojeve. Seljatvo, koje je nerado svoju ensku decu davalo i u osnovnu kolu, pogotovo se teko odluivalo da svoju odraslu devojku, potrebnu za obavljanje poslova na njivi i u kui, poalje u domaiku kolu ili na domaiki kurs. Primera radi, tokom 1937, dve pokretne (ambulantne) domaike kole Zadubine Nikole Spasia odrale su po pet teajeva, sa ukupno 166 polaznica,130 ili za 22,43% manje nego u prethodnoj godini. U organizaciji Ministarstva prosvete tokom tri godine (1938, 1939, 1940) odrano je tek oko 60 teajeva u selima, sa skromnim brojem uenica. Osim malog broja svrenih uenica, domaike kole nisu mogle da postignu eljene rezultate, esto i zbog nemogunosti da uenice primene novosteena znanja po povratku u svoje domove. Duboko konzervativno seljatvo teko je pristajalo da za kuu nabavi dovoljno kvalitetnog posua, odgovarajui nametaj ili da samu kuu preurede. O tome govori i jedna alba svrene uenice upuena uiteljici u domaikoj koli: Otac nam kupio 12 hektara zemljita, platio 60.000 dinara, a zamislite g-ice meni nee da odvoji ni 1.000 dinara da kupim to mi treba za kuhinju i kuu.131 Takoe, kolarke su u svom okruenju teko iskorenjivale i brojne pogrene navike, na primer u (ne)odravanju line higijene, u higijeni ishrane, higijeni stanovanja i dr., pri emu su nekad bile izloene i podsmehu. Donela nam snaa uinu u polje, a ja se polila i isprala ruke, tek e moja drugarica sa podsmehom: gle ti gospoice ta je nauila? Zato pre ruke, kao da e njima jesti? A ja njoj: misli treba samo zato ruke prati, a ne zna da prljavim rukama ne treba ni hleb prihvatati, a njega e lomiti rukom.132
130 Privredni letopis Zadubine Nikole Spasia, knj. III, Beograd, 1938, str. 34-39. 131 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1925 5, B eograd, 1995, str. 200. 132 Isto, str. 213.
88
1.4 . SELJANKA U RATU

Brojni i dugotrajni ratovi Srbije tokom prve polovine 20. veka uticali su u znatnoj meri i na poloaj seljanke. Ona, koja je do tada uglavnom samo sluala i radila ono to joj je nareivao mu domain - stareina, ona za koju je uvek neko drugi mislio, bilo otac, deda, svekar ili on (mu), ostavi da uva ognjite, nezatiena, preputena na milost i nemilost neprijatelju, izloena oskudici i nevoljama, puna brige za svojim mukarcima na bojitu i u zarobljenitvu, a prepuna bola za najmilijima izginulim na ratnim popritima, borila se s mnogim nedaama, portvovano i bez roptanja. I interesanta je stvar, da su ene, tako strano pogoene i tako oajno usamljene, ne samo kao kurjaice radile i podnosile sav teret s radom skopan, ve jo bez roptanja podnosile svoju do strahovitosti teku sudbinu...133
U ratu je seljanka uglavnom za plugom
Seljanke pod nadzorm neprijateljskog vojnika
Pokazala je seljanka, u toku okupacije da moe samostalno da vodi gazdinstvo, da bude domain i stareina. ena seljanka je bila ovek. Vie nego ovek: bila je radnik, organizator.134
133 Dragia Lapevi, Okupacija, Beograd, 1923, str. 71. 134 Dragoljub Jovanovi, Seljak svoj ovek, Beograd, 1997, str. 107.
89
Helsinki odbor za ljudska prava S portvovanou dostojnom divljenja, seljanka je uvala decu i negovala stare, ali je i, zamenjujui odsutnog domaina, sama obraivala i odravala imanje. Osim sa preslicom i za razbojem, ona je sada i za plugom, ije ruice dri u rukama, vrsto i sigurno, isto onako kao vreteno i unak. Slae ona brazde prevrnute zemlje, otkose zlatnog ita i mirisne trave s istom onom ljubavlju i sigurnou kao to u veernjim satima, prema svetlou lojanice, lampe ili lua, slae opredeno na vreteno, ili raznobojnu preu, unkom, u ilime i arenice. O odmoru ona nije ni mislila. Verujui da je sve to prolazno, sa zapanjujuom vedrinom due, izdrala je brojne napore i odgovorila svim izazovima. ta su izdrale jadne seljanke radei teke poslove, ak i poslove koje su dotle samo ljudi radili. Orale, kopale, sejale, njele, plastile, radile od jutra do mraka, esto gonjene bajonetom i kundakom, samo da bi neprijatelj to bolju etvu imao. Gajile stoku, krile i muile se, pa esto i glavom plaale, ako su htele zatititi i sauvati svoju imovinu. Na kuluk ile, kamenje vukle, dakove tovarile i najtee poslove radile, bez ikakvog priznanja od obesnog neprijatelja, a uz sve to jo i porez plaale, ratne zajmove davale i hranile soldatiju po selima.135 Odgovarale su seljanke svim obavezama koje im je okupator nametao, esto ga i nadmudrujui, i pored sve njegove okrutnosti. Kad je bilo ito ponjeveno, ovreno, sasuto u dakove, stigla je naredba da se samo jedan deo hrane moe zadrati za ishranu prema broju eljadi, a da se drugo ima predati vojnim vlastima. I danas vidim dugu povorku kola natovarenih hranom, obasjanu divnom letnjom meseinom, na belom drumu kroz umadiju. Volove gone ene, predui usput. Za svakom od njih stupao je neprijateljski vojnik sa bajonetom na puci. Ile su ozbiljno i tiho, pognute glave, mnoge ubraene crnom amijom, ali neprijatelj ne vide suze u njihovim oima. Sve su stizale, ispunjavale sve, to se od njih trailo na vreme, da ne budu gonjene i kanjavane. inile su i neto vie. Uspevale su da od neprijatelja sklone vie hrane nego to se smelo, da bolje ishrane decu i sauvaju njihove ivote.136 Seljankina kuhinja bila je, esto, najsigurniji kazan svakoj vojsci koja je kroz selo prolazila ili se u njemu, due ili krae, zadravala. Nama su etnici bili ve saoptili da moramo da spremamo za njih odreenu koliinu hrane. Moja majka se povela srcem i odluila da ne prihvati savet mladog partizana i spremila je hranu i za njega i njegovu etu, jer je tako htela, a i za one druge jer su tako naredili.137 Odbegli, ranjeni, zalutali, vojnici svih vojski okrepljenje su nalazili upravo u seljankinom domu. Ali ubrzo pred nas izaoe ene i neka deca. ene su bile nasmejane i veoma srdane. Prvo to su nas pitale bilo je koliko vremena nismo jeli. (...) Ako se ne rauna jedna orba od kukuruznog brana za ceo dan, onda osam dana. ene su nas gledale boleivo i brzo odoe u kuu i uskoro se vratie sa nekom karlicom, dosta velikom, u kojoj je bilo mleko, moda jedno dva-tri litra, i velikim okruglim a tankim hlebom. Stavie to na
135 Pravda, 30.oktobar 1918, str. 1. 136 Jugoslovenska ena, 2, 5. decembar 1931, str. 2. 137 Milan Lj. Karovi, n.d., str. 471.
90
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka travu pred nas, dadoe nam kaike.138 Iskreno i bez zadrke seljanka je pruala ono to je imala. Nailazimo pored nove kue. I pred njom ene. Snishodljivo se smekaju i kao da ekaju ba nas. Otkad niste jeli? Kaemo: Sedam dana. Jao, kuku, nama, kako ste ivi. Evo, spremile smo neto da se prihvatite. Ovo je raeni hleb, mnogo lep. (...) I ovde skoro sve pojedosmo. Kaem: to bi bi. ene se smeju: ta e da bude. Koga je hleb ubio. Nek ste vi ivi i zdravi, da obradujete svoje kod kue. Sve e da bude u redu.139 iroko srce seljanke i meu okupatorskim vojnicima je pravilo razliku. Ona je i u njima gledala oveka, a ne samo ubice. Iznenaena to nemaki vojnik nije hteo da ue u kuu jer su mu izme bile kaljave, ona je, na primer, prokomentarisala: Eto, pa sad budi pametan. Jadnu Vidu spalili sa decom, a ovaj nee sa kaljavim izmama da ue u kuu. Njima moe da se naredi da budu ubice i kad nisu.140 Iako seljanka nije neprijatelja gledala samo preko niana, ona je za njega esto bila podjednako kriva kao i mukarac, jer ona je raala srpske ratnike. Otuda neprijateljske kaznene ekspedicije nisu tedele ni nju. Poetkom Prvog svetskog rata najvie su stradale seljanke u Podrinju, koje je bilo poprite prvih ratnih sukoba. Idui po okolini apca, nakon avgustovske neprijateljske ofanzive 1914. godine, Aribald Rajs je zapisao: Nema sela ni mesta gde se potedela srpska kua i ivalj u njoj: ili je poubijan ili masakriran ili spaljen. Pored toga, svuda tragovi silovanja.141
ene i deca na razorenim ognjitima u Mavi 1914. godine

138 139 140 141
Isto, str. 671. Isto, str. 672. Isto, str. 529. Sava M. orevi, Spomenica dr Rajsu, abac, 1988, str. 28.
91
Helsinki odbor za ljudska prava Kod mehane u Krivajici, neprijateljski vojnici su 31 osobu (ljudi, ene i deca), u dve grupe, povezali jedno za drugo konopcem, da bi ih zatim zaklali i uasno unakazili. Jednoj eni sekli su kaieve od koe, a drugoj su dojke odsekli. U Lenici su pak vie od sto ena i dece, povezanih lancima, streljali, a zatim im glave odsekli i bacili na posebnu gomilu...142
Austrougarski vojnici streljaju seljanke, decu i starce u Leici
Nainili su ratovi od seljanke i aktivnog borca protiv neprijatelja. I pored ukorenjenog shvatanja da ena nije za rat, seljanka je ve na poetku Prvog svetskog rata, u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, kao i prilikom odstupanja srpske vojske u jesen 1915. godine, pokazala da joj i oruana borba nije strana. S tim u vezi pisali su i neprijateljski listovi. Beki list t Neue Frie Presse izvetavao je da su srpski vojnici dovodili i ene sa pukom o ramenu, onako kako su ih zatekli, da napadaju nau (austrougarsku) vojsku. Frankfurter Zeitung je 23. oktobra 1915. godine izvetavao: Borbe ovde, u Srbiji, imaju sad karakter najdivlje borbe naroda, u kojoj uestvuju i starci i ene i deca143 Seljanka je posebno zapaenu ulogu u toku Prvog svetskog rata imala u Toplikom ustanku 1917. godine. U njemu je ona bila kurir, obavetajac, jatak, portvovana bolniarka. U izvorima je zabeleeno da su ene, zajedno sa starcima i decom, dopremale municiju, hranu, ratne poklone, prenosile ranjenike, uvale strau, prenosile hitne vesti...144 Ovo su zapazili i okupatorski obave142 ore Kneevi, Ratne operacije 1914-1918, abac u prolosti, 4, abac, 1984, str. 69. 143 Boica Mladenovi, ena u Toplikom ustanku 1917 7, Beograd, 1996, str. 45. 144 Isto, str. 29.
92
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka tajni oficiri, pa su u svojim izvetajima pisali o pomoi koju su ene pruale ustanicima, obavljajui pozadinsku slubu.145 Bilo je meu ovim pozadinskim radnicima i onih koje su posebno uticale na jaanje morala pobunjenika, poput starice Todore iz Bele Vode, koja je esto poseivala jedinicu Koste Milovanovia Peanca i donosila hranu, da gladni borci prezalogaje. Pamtei je kao izuzetno mirnu i staloenu, duhovno neobino snanu, Peanac je o njoj zapisao: Nikad je nisam mogao videti neveselu i snudenu kao mnoge majke. Samo nam je govorila da se enski ne predamo, da junaki istrajemo do kraja. Ona je imala pet sinova etvorica su sa vojskom, a jedan u eti sa mnom.146 Pojedine seljanke uestvovale su i u napadima etnika na gradove, dok ih je izvestan broj bio u tri komitska odreda, od pet postojeih, s tim to one nisu bile strogo vezane za odreenu jedinicu, nego su, zavisno od dogaaja i zahteva gerilske borbe, naputale pojedine neaktivne i pridruivale se borbenim etama gerile.147 Neke od njih su se komitima pridruivale preruene u mukarce, poput Rizne Radovi, ija je tajna razotkrivena tek prilikom previjanja, nakon ranjavanja.148 Po uguivanju ustanka Toplianke su morale da plate svoje borbeno raspoloenje. Neprijateljska kaznena ekspedicija ih je ubijala, i to ne samo streljanjem i veanjem, ve i klanjem i spaljivanjem. Prema nepotpunim spiskovima, stradale su 452 ene, od kojih je jedino njih 19 iz Prokuplja i est iz Kurumlije, a ostale su bile, uglavnom, seljanke; silovano je 142, a batinano 825 ena, preteno seljanki, od kojih su neke primile i vie od 100 udaraca, dok je jedna tuena ak 28 puta.149 U toku okupacije manji broj seljanki, due ili krae, vie sporadino nego intezivno, saraivao je, meutim, i sa okupatorom. Razlog tome najee je bilo siromatvo i oskudica, kada je nagon za odranjem nadjaavao sve drugo. Neke seljanke okupator je zavrbovao i ucenjujui ih ivotima njima bliskih osoba, naroito dece, dok su im druge prilazile po nagovoru ena koje su tu saradnju ve prihvatile, ili zbog revolta na pojedine svoje sunarodnike koji su ih, takoe, ucenjivali i pljakali.150 Bilo je i sluajeva da su pojedine seljanke prilazile okupatoru radi mrnje prema nekom svom sunarodniku, odnosno iz osvete za nesporazume iz prolosti, pa ak i one ljubavne prirode. Simona Jovanovi iz sela Spanca je zbog neuzvraene ljubavi prijavila svog biveg ljubavnika da je
Isto. Isto, str. 33. Isto, str. 47. Trali smo u streljakom stroju preko livade, a sa obe strane sipali su na nas vatru Bugari. Kurumi su rili zemlju i pratali su dum-dum meci oko nas, kada mem pogodie dva metka u list leve noge, i oba eksplodirae. Jurnu krv kroz raskinutu saru izme, i ja se zanijem. - Boica Mladenovi, ena u Toplikom ustanku 1917, Beograd, 1996, str. 54. 149 Boica Mladenovi, ena u Toplikom ustanku 1917,, Beograd, 1996, str.117-170. 150 Isto, str. 74.
145 146 147 148
93
Helsinki odbor za ljudska prava komita. Zbog te lane prijave on je bio ubijen.151 Klevetanje, pijunaa, potkazivanje naroito su procvetali po uguivanju ustanka, kada od ena bugarskih ulizica, prema kazivanju savremenika ustanka, nisu imali ivota ni komite ni metani.152 Komite su zbog toga bile, posebno, nemilosrdne prema enama saradnicima okupatora. Samo u nekim prilikama ostavljane su u ivotu. U narodnoj tradiciji je zapameno da izvesna ena iz sela Maedonca, kod Medvee, koja je bila bliska saradnica Bugara, nije likvidirana zato to je imala estoro dece, a mu joj je bio na Solunskom frontu.153 U skladu sa tradicionalnim patriotizmom u srpskom narodu, seljanka ni u Drugom svetskom ratu nije ostala po strani. Ve u martovskim demonstracijama 1941. godine, u skoro svim veim gradskim centrima, uestvovale su i seljanke. Tako je, na primer, vea grupa ena iz sela podunavskog sreza jo u ranim jutarnjim asovima 27. marta 1941. godine dola u Smederevo sa mukarcima da javno izrazi nezadovoljstvo zbog sklapanja pakta sa silama Osovine.154 Jo vee borbeno raspoloenje pokazivale su seljanke, ispraajui mobilisane u aprilski rat. Majke, supruge i sestre su se okupljale kod optinskih zgrada i sveano ispraale mobilisane vojnike u rat. U zanosu neophodne odbrane zemlje od okupatora, seljanke su posebno teko prihvatale aprilsku kapitulaciju. Vojnike koji su se u neredu povlaili, bacali oruje i opremu i presvlaili se u civilno odelo, one su pljuvale, prekorevajui ih: Zar se tako ratuje? ta mislite o nama i deci? Zar nas bez opaljenog metka predajete vabama? Jes izratovaste, alal vam vera, odbraniste nas, blago nama?155 Zahvaljujui organizovanom radu Komunistike partije Jugoslavije meu seljatvom u periodu izmeu dva svetska rata, kao i tokom trajanja narodnooslobodilake borbe, veliki broj seljanki je priao narodnooslobodilakom pokretu, bilo da su se s pukom u ruci, rame uz rame s mukarcima, borile protiv neprijatelja, bilo da su kao istaknuti aktivisti na terenu organizovale prikupljanje oruja, zaostalog posle kapitulacije jugoslovenske vojske, sakupljale novane priloge, hranu, odeu i obuu za vojnike, vrile obavetajnu i kurirsku slubu, krile ilegalne partijske radnike, leile i sakrivale ranjenike i sl.
151 Isto.
152 Isto, str. 75. 153 Isto, str. 78. 154 arko Jovanovi, ene Srbije u ratu 1941-1945, Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, 2, Beograd, 1998, str. 332. 155 Isto.
94
Zorka Pavlovi iz Krnula (Posavotamnava) donosi hranu lanovima Okrunog komiteta KPJ, u leto 1944.
Mnoge seljanke hrabro su ginule u borbi, a jo ih je vie stradalo u logorima i zatvorima, kao i u neprijateljskim odmazdama. Nemci su 15. oktobra 1941. godine zapalili selo Draginac, kod Loznice, i streljali 2.864 lica, preteno ena, dece i staraca. Samo u jednoj noi izmeu 20. i 21. decembra 1943. godine etnici su izvrili svirep pokolj u selu Vraniu ubivi, kao saradnike NOP-a, 69 stanovnika, meu kojima 32 devojke i ene od 16 do 90 godina.156 Pojedinana ubijanja seljanki skoro da su bila svakodnevna na celom podruju Srbije. Sve one su, i tada, u najodsutnijem trenutku, iskazivale neizmernu hrabrost i herojstvo trpei neviena fizika i duevna muenja. Jedan od takvih primera je svakako i Darinka Radovi, roena u Kloki kod Natalinaca 1896. godine, a udata u Rajkovac. Poto joj je mu zarobljen u aprilu 1941. godine i oteran u Nemaku, Darinka je ostala sama s decom. U NOP se ukljuila 1942. godine, od kada je njena kua postala vano partizansko uporite, u koje su navraali parizanski kuriri, rukovodioci i organizatori narodnooslobodilakog pokreta u tom kraju, ali u kome su se skrivali i ranjeni borci. Nakon to su etnici otkrili aktivnost Darinke i njenih keri, uhvatli su ih 9. maja 1943. godine i u crkvenoj porti tukli i muili, traei priznanje koga i gde kriju i ko je sve u selu saradnik partizana. One su utale. etnici su onda poeli da mue najmlau ker, etrnaestogodinju Stanku, nadajui se da e ona priznati. Devojica je utala. etnici su traili od Darinke da prizna, pretei da e joj zaklati Stanku. Darinka je utala. Zloinci su onda pred majkom i sestrom zaklali malu Stanku, koja se branila i rukama hvatala za otru kamu. Pala je mrtva sa iseenim dlanovima. Prkosna seljanka
156 Isto.
95
Helsinki odbor za ljudska prava je i dalje utala. Tada su etnici poeli da kolju i stariju kerku Radmilu. I dvadesetogodinja Radmila je prerezanog grla u ropcu pala pred noge vezane majke. Darinka je i dalje utala. Podivljali etnici zaklali su na kraju i nju.157 Za iskazanu hrabrost u borbi i za izuzetan doprinos u pobedi nad neprijateljem, na razliite naine, veliki broj seljanki odlikovan je raznim odlikovanjima. Jedan deo ih je postao i nosilac spomenice 1941, a neke su proglaene i za narodne heroje, poput Darinke Radovi. Obruavajui se besomuno i na ene saradnike NOP-a, etniki pokret od poetka nije uviao potrebu da pridobije ene, skoro polovinu stanovnitva. Prenabregavajui socijalno-ekonomske i patriotsko-tradicionalne razloge masovnog prilaska ena narodnooslobodilakom pokretu, on je to objanjavao neobuzdanom udi ene, koju su bezduno koristili partizani. Prilian broj dotad mirnih i ednih devojaka, pod uticajem komunistike propagande i prakse, postao je polno razularen, i u toj polnoj slobodi, ili kako je komunisti nazivaju slobodnoj ljubavi, treba traiti razlog to su mnoge devojke otile u partizane.158 Tek nakon Svetosavskog kongresa, Vrhovna komanda JVUO, na elu sa Draom Mihailoviem, pokuava da formira Jugoslovensku organizaciju Ravnogorki (JUORA), kao i ensku ravnogorsku organizaciju saniteta (ROS), koja je trebalo da, preko svojih organa u svakom selu, kordinira rad sa referentima saniteta matinih brigada. Uspeh je, meutim, izostao, o emu veoma jasno pie i naelnik kraljevakog okruga komandantu II ravnogorskog korpusa 4. avgusta 1944. godine, konstatujui da je organizovanje saniteta meu enama odjednom zastalo i da je pri daljem organizovanju po selima, organizacija naila na otpor naroda.159 Zbog izraenog otpora ena prema etnikom pokretu, njegovo rukovodstvo je posezalo i za sve teim pretnjama: Kaznie se sva enska lica koja su pijunirala u korist neprijatelja, kao i sve ene i devojke koje su se neprijatelju podavale i blud provodile. Kakve su to sve kazne bile pokazuje i jedno nareenje komande etnike Rasinsko-toplike grupe korpusa, od 7. septembra 1944. godine: Jedan put za uvek nareujem da se prestane sa pljakom, sa batinanjem i ianjem ena i devojaka. U njemu se, takoe, podvlai i izvorni stav etnikog pokreta prema eni: ene ne primati u vojsku... Moramo ostati dosledni naelima Ravnogorskog pokreta. Taj stav ponovio je i voa pokreta Draa Mihailovi u jesen 1944. godine, i pred sam slom, izjavom: Teko naciji koju ene pukom brane.160 Mada organizovanje ena u etniki pokret nije zaivelo, to je, inae, bilo i u suprotnosti izvornim etnikim naelima, seljanka je u njega ipak bila uklju157 ene Srbije u NOB B, Beograd, 1975, str.244. 158 Mihailo Stanii, Stavovi Ravnogorskog (etnikog) pokreta prema eni, Srbija u modernizacij-
skim procesima 19. i 20. veka, 2, Beograd, 1998, str. 345.

159 Isto, str. 350. 160 Isto.
96
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka ena, pogotovo ako je meu etnicima imala mua, oca, brau ili decu. Osim pomoi u hrani i odei, one su im i jatakovale, vrile kurirsku i obavetajnu i douniku slubu. Na dojavu jedne seljanke iz Planinice i njenih komija, lino Drai Mihailoviu, o dolasku grupe partizana u seosku kolu, u septembru 1941. godine, Draa je sa svojim obezbeenjem napao partizane. Dvojica su poginula, jedan ranjen, a cela grupa je bila zarobljena.161 Ovakav rad seljanki oteavalo je budno oko simpatizera partizanskog pokreta, ija je i najmanja sumnja mogla da bude pogubna. Na svaku takvu dojavu reagovale su partizanske jedinice ili revolucionarni organi vlasti otrim kanjavanjem ena - pomagaa okupatora, koje su, zatim, esto morale da prihvate saradnju i sa narodnooslobodilakim pokretom, prvenstveno da pruaju podatke o kretanju i brojnosti etnikih jedinica, a to je sada znailo strah i od njih ako otkriju da su postale i partizanski obavetajci. Seljanki u Srbiji stradanje je bilo sueno. Svakoj vojsci morala je da pomogne, od svake da zazire, jer pravu stranu nije mogla da odabere. Po onome to je u ratu pretrpela i to je u njemu radila, seljanka u Srbiji se, u odreenoj meri, pribliila mukarcu, ruei njegovu dominaciju. S druge strane, usled mobilizacije, interniranja i stradanja velikog broja za enidbu prisitiglih mladia, u ratu je mukarac bio sve dalji za veliki broj seoskih devojaka. Dolo je do zastoja u sklapanju brakova na selu.162 Zbog nesrazmere u broju seoskih mladia i devojaka u toku rata, znatno ee nego u predratnim godinama, u ratnim neveste su bile starije od svojih izabranika. U selu Svileuvi 1917. godine to je, na primer, bio sluaj u ak 14, od 29 sklopljenih brakova.163 U strahu da ne propuste povoljnu priliku, kad se ratnici i zarobljenici vrate, pojedini roditelji su i svog nepunoletnog sina enili sa zrelom devojkom, na ta su sada radije nego ranije pristajali i roditelji devojke.164 Bolje i da im zet bude deko nego da im kerka ostane usedelica, bilo je njihovo razmiljanje. I dok su seoske devojke strahovale za udaju, pristajui ponekad i na brak sa dosta starijim ili dosta mlaim mladoenjom, udate ene iji su muevi bili u vojsci i zarobljenitvu i posebno udovice, nalazile su se neprestano u iskuenju da neverstvom zadovolje svoje seksualne potrebe. Komije, pa ak i bliski prijatelji, nudili su svoju pomo, najee samo uz jedan uslov, da bar jednom bude njihova, obeavajui da e tu tajnu nositi do groba, mada je bilo i starijih
161 arko Jovanovi, ene Srbije u ratu 1941-1945, Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20.
veka, 2, Beograd, 1998, str. 334.

162 U selu Svileuvi, u Posavotamnavi, na polovini puta Valjevo abac, u 1911. godini bilo je 23 ven-
anja, a 1912, 1913. i 1914. godine svega 30. U 1918. godini sklopljeno je 8 brakova, a u 1919. ak 30, da bi se 1920. godine, po konanoj demobilizaciji i povratku zarobljenika i interniraca, venalo 54 brana para. Momilo Isi, Radovan Ranisavljevi, Stanovnitvo Svileuve 1905-1915, Svileuva godinjak, 3/2005, str. 39-50; Momilo Isi, Radovan Ranisavljevi, Stanovnitvo Svileuve 1916-1926., Svileuva godinjak, 4/2006, str. 39-56; 163 Isto. 164 U Svileuvi je 1917. godine, na primer, sedamnaestogodinjak oenjen devojkom od 25 godina. - Momilo Isi, Radovan Ranisavljevi, Stanovnitvo Svileuve 1916-1926, Svileuva godinjak,., 4/2006, str. 40.
97
Helsinki odbor za ljudska prava momaka, obino nesposobnih za sluenje vojske, udovaca i razvedenih koji su udovici ili beloj udovici nudili ak i brak. Nasrtali su na seljanku i okupatorski vojnici, a u Drugom svetskom ratu i pripadnici razliitih domaih vojski. Ipak, najvei broj seljanki, patrijarhalno vaspitanih u roditeljskoj kui, vezanih za novi dom i decu, na razliite naine guei enu u sebi, odupiralo se svim nasrtajima, ponekad i ubijajui nasrtljivca. A za vreme okupacije je srpska ena pokazala vie nego li vrline svoje: obuzdavajui polni nagon nekoliko godina i u najlepim i najkritinijim godinama svojim, ona nije popuznula ni jednog trenutka, niti se parila sa kartovima koji su ostali kod kua, ni sa zavojevaima. Polnoj istoti srpske ene su se udili, sasvim s razlogom, austro-ugarski vojnici, koji su navikli na vucaranje svojih ena i s popovima i s drugom svakojakom alom; ali su joj se ozbilja divili nemaki vojnici, koji su pravili sravnjenja izmeu belgijskih i srpskih ena, u korist ovih poslednjih. Bilo je ak sluajeva da ena ubije vojnika koji naleti na nju; jedan takav sluaj mi je poznat u Levu, a bie ih mnogo vie.165 U Drugom svetskom ratu, kada su irom Srbije krstarile mnoge vojske, esto razmetane i po seoskim kuama, seljanke, prvenstveno udovice, zatim ene iji su muevi bili u zarobljenitvu i one koje su imale starije mueve, bile su pod veim pritiskom, naroito etnikih stareina. Neke su u tu avanturu ule svojevoljno, kao na primer ljubavnica komandanta Cersko-majevike grupe korpusa majora Dragoslava Raia, Milena, koja je islednicima OZN-e ovako objasnila njihovu vezu: Za etniko vreme ivela sam sa Raiem, to je bilo skoro legalno. Mu mi je bio u zarobljenitvu, ja sam pokuavala da krijem, ali on, pustahija, nije...166 S druge strane, nad nekima je izvreno nasilje. Nepismena seljanka koju je napao major Milovanovi, u istrazi je izjavila kako joj je posle te sramote brak uniten i da joj je ivot u opasnosti poto ne sme da izae pred svog mua kada se vrati iz zarobljenitva.
165 Dragia Lapevi, Okupacija, Beograd, 1926, str. 64. 166 Isto, str. 362.
98
U RODITELJSKOJ KUI
99
2.1. DETINJSTVO SEOSKE DEVOJICE

Tradicionalno vezano za rodno ognjite, za rodnu grudu i imanje, za svoju kuu i porodicu, seljatvo u Srbiji istinski se radovalo, skoro jedino, mukoj deci, jer su ona znaila, odnosno obeavala opstanak kue i produenje loze. Takoe, naglaeni patriotizam seljatva uticao je na njegovu izraenu potrebu za mukim potomstvom koje e puku da nosi i na branik otadbine da stane. Vole se i enska deca, ali muko je odvojilo, badava, muko je vojnik. Za oca je sin ponos, on je naslednik njegovog prezimena i imanja, pomonik mu je u radu, on je njegov radin, njegov vojnik, dok je kerka tua kua, ili, kao se esto moglo uti, tua kost, koja e u roditeljskoj kui ostati, najee, do 16,17 ili18 godine, a onda e se udati i prei u drugu kuu, drugim ljudima. S druge strane, izdravanje devojke jo i vie kota, poto ju je treba lepo odevati i obuvati, spremati joj darove, a, ne retko, i miraz za udaju.167 Kod naeg naroda na selu preovlauje uverenje, da je muko novoroene Boji blagoslov, srea kue i neto slino, dok je novoroena devojica, ako ne ba prokletstvo, a ono beda, nevolja, neto neoekivano, koje treba gajiti, hraniti, odevati i snabdevati potrebama za tuu kuu.168 Kada oveku-seljaku donese ena na svet ensko novoroene on mu se ni malo ne raduje. Zaista tekoa ivota mu ne dozvoljava da se raduje ni mukom, ali protivu enskog on ne moe da uzdri srdbu i zato njegovu pojavu na svet pozdrvalja gunanjem: ensko eljade tua kost.169 U pojedinim krajevima zato seljak, i kad mu se vatra na ognjitu nee da razgori, rezignirano kune: to se ne zapali, nije se jutros devet devojaka rodilo.170 Za osnovni cilj braka na selu smatralo se, zapravo, raanje mukog deteta. esti su zato sluajevi da se roditelji na selu, i pored nekoliko enske dece, u izgradnji poroda zaustavljaju tek kad se nae muko edo, - vojnik.171 Za seljaka koji umire najubitanije je ako ne ostavlja za sobom muko dete, jer se to smatra kao gnjev boji ili prokletstvo. Zato su u narodu i najtee kletve: Svea ti se ugasila, Kua ti opustela, to je znailo da nema mukog poroda. Manje eljeno od mukarca, ensko dete na selu je odmah po izlasku iz povoja, bilo osueno na ivot prepun bola i tekoa. Ne retko, roditeljska nega, pogotovo u siromanim porodicama, svodila se na najnunije. Gajei ensko dete roditelji nisu zaboravljali da kerku jednoga dana treba udati, to je za njih znailo manje ili vee materijalne trokove. Ponekad i sama pomisao na tu rtvu kod siromanih roditelja ak je i slabila ljubav prema enskom detetu, koje se, esto prisilno, i ranije nego muko, oduavalo od dojenja i nagonilo na hodanje, ime se, zapravo, zavrava roditeljska briga i ve zapoinjalo
167 168 169 170 171
100
Aleksandar Petrovi, Banjane - socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 102. Podrinska uiteljska biblioteka, 1-2/1926, str. 27. Agrarna misao, 13, 1. maj 1938, str. 9. Politika, 11.294, 9. novembar 1939, str. 10. Podrinski odjek, br. 4, 15. mart 1933, str. 2.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka iskoriavanje nejake devojice. Prvi detinji samostalni korak donosi mu i prve radosti, jer se dete koje hoda moe ve odmah upotrebiti za izvesnu vrstu poslova. 172 Ve sa prvim sigurnim koracima po dvoritu dete, u drutvu babe, dede ili nekog drugog lana porodice, manje sposobnog za tei rad, pazi ivinu, pilie i urie. I kad se ak i pas leno protee u senci hlada ne interesujui se za retke prolaznike pustim seoskim ulicama, dete, uz kog starijeg, brzo pone da iz sveg glasa lelee na prodrljive vrane, ili lupnjavom u kakav stari limeni sud razgoni kopce, da ne kidiu na pilad i urad.173 Nestrpljivi da i decu upregnu u poslove, koji su za njih bili isto to i ivot, roditelji na selu su esto govorili: Jedva ekam da ovo dete odvrkne da me odmeni, da me poslua. A ona su odrastala ispunjavajui zapovesti: Dodaj, blago meni, vreteno, kaiku, ili bilo ta drugo, Gledaj mleko, pa kad provri, zovi me. Od ranog jutra, ni za njih nije bilo praznih dana, poznih ustajanja, rastezanja i zevanja po kui.174 Ve od etvrte-pete godine, ponegde ak i od tree, seoska deca dobijaju sve vee i tee dunosti, koje su muni teret za njihove godine, pogotovo u planinskim i pasivnim krajevima. Oni od svoje tree i etvrte godine preuzimaju dunosti. Na tuim zubima - onima koje e se posle osme godine menjati-jedu svoj hleb, zasluen napornim zalaganjem uz svoje starije!175 Morala su deca da rade, ne samo zbog praktine koristi ve i zato da bi se kod njih razvio ponos i oseanje korisnosti i postojanja cilja, i u danu, i u satu, i u ivotu. ivot je bio rad, i obrnuto, i ko je smeo da ostane bez rada? (...) Ako deca nisu imala ta da rade kupovale su se ovce, pilila pilad, patile patke, ili bilo ta drugo da deca imaju ta da rade.176 Pogotovo se to odnosilo na ensku decu, koja jednog dana treba da odu iz kue. ensko dete, naime mora jo vrlo mlado da ispata svoju enskost i da neprerkidnim radom stostruko isplati ono to e joj se kadgod moda dati.177 Meu prvim poslovima od veeg znaaja koji se odreuju deci jeste uvanje stoke, kako bi se izbeglo plaanje lica sa strane, odnosno omoguilo starijem i sposobnijem lanu porodice da privreuje u drugom pravcu. Od svoje tree, pa sve do sedme godine, posao enskog deteta na selu uglavnom se svodi na uvanje stoke. Taj posao ono obavlja kao neku vrstu sporta, jer se uvanje stoke na selu i ne smatra nekakvim poslom iako bi, da nema dece, i za taj posao morao biti plaen neko drugi ili bi ga obavljao neko od starijih,178 koji bi time bio spreen da privreuje na drugom znaajnijem poslu Nema ni pet godina, a
Agrarna misao, 13, 1. maj 1938, str. 9. Isto. Milan, Karovi, Seanja - pria o jednom narodu, 1, Beograd, 2.002, str. 161-162. Momilo Isi, ena i dete u Srbiji izmeu dva svetska rata,ene i deca , Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, 4, Beograd, 2006, str. 240 176 Milan, Karovi, n.-d., str. 161-162 177 Agrarna misao, 13, 1. maj 1938, str. 10 178 Isto.
172 173 174 175
101
Helsinki odbor za ljudska prava ve je polo za ovcama ili drugom stokom na pau. Ono i jedno pseto - od rane zore do veeri, na kakvom proplanku oko koga su 'uste ume ili stenoviti bregovi, sa kojih se katkada valjaju teki oblaci koji e trenutak docnije sruiti silovite pljuskove i kia, uz tutanj i prasak gromova.179 Polubudna deca su izgonila stoku na pau dok nije pripeklo, jer kad pripekne goveda su se obadala, a ovce se zbijale glavu uz glavu, brektale i prestajale da pasu. A to je znailo slaba ishrana, manje mleka, mravija jagnjad, slabija vuna i mravije itavo stado(...) Rano izjutra su se otvarale vratnice na dvoritima i stariji isterivali ovce, a svako domainstvo ih je imalo, ko desetak, ko dvadesetak, ali najvie do tridesetak.180 Isterane iz svojih obora, ovce, zbijene jedna uz drugu, idu uz brdo upkajui pored puta poneku travicu i svaki as kijajui, mrui i blejei za jagnjadima, onako kako im kad padne na pamet i, ini se, vie iz dosade nego stvarne potrebe. Za njima su trkarali obanii i obanice, koji su se ponekad i jedva videli iza krupnijih ovaca. esto su ta deca bila toliko mala da se sama kui nisu znala da vrate, ve su po njih dolazili stariji. Zato i nije nikakvo udo da po seoskim poljanama i panjacima pored stoke ili ivine vidimo kao uvara ensko dete, koje jo estito ni prohodalo nije. Svakodnevno rano izjutra njega sa stokom dovode na tu poljanu na kojoj ostaje sve dotle dok po njega ne dou. Ostaje kasno u no, jer esto puta ono je toliko malo da se samo ni kui ne bi umelo vratiti. Tu na panjaku ili poljani, ono, po vazdan preputeno samo sebi, provodi svoju najraniju mladost.181
obanica uz svoje stado na livadi
Nasuprot svojim varokim vrnjakinjama, pogotovo onim iz imunijih

179 Momilo Isi, ena i dete u Srbiji izmeu dva svetska rata, ene i deca , Srbija u
modernizacijskim procesima XIX i XX veka, 4, Beograd, 2006, str. 244

180 Milan, Karovi, n.d., str. 161-162. 181 Isto.
102
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka porodica, koje ne mogu sebi ni da predstave ivot bez guvernante i dan bez najmanje pet strogo vitaminskih obroka od: okolade, mleka, aja, jaja, putera itd, malim seljanicama jedino je drutvo povereno im stado, a celokupna ishrana, naroito onih iz siromanih inokosnih domainstava, bilo je parence tvrde proje. Ni dovoljno taze proje nisu dobijale male obanice, i to samo zato to bi je onda vie pojele, a u hlebu se, pa i onom kukuruznom, oskudevalo. E moj gospodine, kada bi mi njima davali jo i taze proju oni bi nam i ui pojeli!182 Posebno je oskudna lebara obanica u siromanim krajevima, poput Homolja. Iz radoznalosti zavirili smo u torbicu koju je jedna etvorogodinja obanka nosila preko ramena. Zapahnuo nas je odande teak zadah trulei i bue. aku prljavih, nekad skuvanih, a sada davno otvrdlih kukuruznih zrna, na koje se hvatala plesan, izvuklo je dete malom ruicom i pruilo nam zahvalno za poklonjene bonbone. Korica hleba, tvrda ko najtvri kamen, a crnja nego najcrnja zemlja, od otrog testa kao pesak, predstavljala je celu hranu etvorogodinjeg deteta koje jo ne zna ni da govori.183 uvajui svoja stada, obanii, deaci i devojice, uili su i mnogo toga to se deava u prirodi smena godinjih doba, kraanje i duanje dana, pojava rose i slane, vreme opadanja lia i mesta gde uspeva koja trava, ta stoka hoe, a ta ne da pase, od koje trave krave daju vie, a od koje manje mleka, i bezbroj stvari koje ine sadraj svega. Devojice su, obino, jo za svojim stadom, uz igru sa deacima, ili odvojeno, poinjale da ue pletenje, veenje, ali i da igraju narodna kola.184
Mala obanica plete, Protica - Raka

182 Isto. 183 Politika, 10.022, 17. april 1936, str. 15. 184 Milan, Karovi, n.d, str. 162.
103
Helsinki odbor za ljudska prava Donoenje vode sa bunara ili izvora, bilo radnicima na njivi ili za potrebe u samom domu, esto je bio posao, upravo, seoskih devojica. Njihova nejaka lea povijala su se pod teretom obramice sa punim testijama, a ponekad i vidricama, ili vuijama.
Seoske devojice kao vodonoe 1940.
U mnogim krajevima, pogotovo u ravniarskim, ensko dete ve u sedmoj godini poinje da se osposobljava za sloenije poljoprivredne poslove. Za tamonje seljatvo sasvim je razumljivo da na njivi prilikom etve, kosidbe, oranja i ostalih najgrubljih poljskih poslova zaposli i tako nedoraslu devojicu. Ona vie ne donosi samo vodu ednim radnicima, i ne stoji samo pred volovima, ve poinje i da vodi volove u kolima ili u oranju, pri etvi polae ua, a u sezoni kopanja ona svojom motiicom pomae starijima, koji se teko saginju.U povrtarskim krajevima one pleve i pomau u rasaivanju, do neko doba gaze po hladnoj vodi razvodei je vadicama kroz leje raznog povra, ili pomau u pranju i klasiranju spremljenog povra za trite. Ponegde su roditelji ak izdvajali jedan deo u bati, da ga njihova devojica sama obrauje, ili su joj, pak, preputali staranje o odreenom grlu stoke (jagnje, prase, june i dr.), i to ne za zabavu, igru i razneavanje, ve da bi im tako pribliili ivotni ritam i logiku ivota. 185
185 Isto.
104
I oranje je enski posao, Tri
Jo sasvim malu, ensku decu su majke i bake privikavale na tzv. enski rad. Neretko, u devojice od pet-est godina mogu se u rukama videti pletie (ili pletee kako gde) igle ili za pojasom mala preslica. Prea koju dete oprede, redovno je neravna, lako se kida, i moe da se upotrebi za sukanje i uzice. Tim se uvek poinje.186 Seoska devojica tako, umesto da zakorai u kolu, ve u svojoj sedmoj godini otpoinje hod po najtrnovitijim stazama svog jadnog ivotnog puta Njena uionica je njiva, gde obavljajui preteke poslove poinje polakao da shvata smisao ivota, bedu i oajanje svog poloaja. Pogreno bi bilo tvrditi da ona jo tako mlada nije u stanju da shvati svu tekou svoga poloaja. Ako bi je pitali ona zaista ne bi umela odgovoriti ali ako bismo je postavili pored jedne varoke devojice i dobro zagledali, razlika u izrazu lica dala bi nam najreitiji odgovor.187 Zamenivi kolu njivom, seoska devojica je, umesto prelaska iz nieg u vii razred, prelazila na sve tee i tee poslove, pogotovo ako u porodici nije bilo sposobne radne snage. U moga oca bilo je troje dece: starija sestra, moj brat, boleljiv, mlai od mene i ja. Sestra mi se uda i umre. Otac isto tako bolovao i umro. Onda majka i ja prihvatimo sve: rano sam poela sve raditi. U etrnaestoj godini sam i orala. Bila sam zdrava, jaka - besna. Tako u brazdi uhvatim za plug i tresnem ga o zemlju. Kao perce188
186 Momilo Tei, Momatvo i devojatvo, Uiki zbornik, 9, 1980, str 187 Agrarna misao, 13, 1. maj 1938, str. 10 188 Momilo Isi, ena i dete na selu u Srbiji izmeu dva svetska rata, ene i deca , Srbija u
modernizacijskim procesima XIX i XX veka, 4, Beograd, 2006, str. 244

105
Helsinki odbor za ljudska prava Radna snaga devojice na selu, posebno odraslije, bila je posebno znaajna u vreme okupacije u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali i u posleratnim godinama, kada je nedostatak sposobne muke radne snage bio najvei, a ceo teret poljoprivrednih poslova bio na pleima domaice - majke, koji je ona, mada nerado, morala da podeli sa decom, pa i devojicama, pogotovo ako su one bile kolskog uzrasta, i ako nije bilo starijih sinova. Takoe, zbog neophodnosti da siromano seljatvo nadnienjem ili nekim drugim poslovima obezbedi dodatna sredstva za podmirenje, esto i najnunijih potreba u domainstvu, devojice su imale znaajnu ulogu, bilo da su same odlazile u nadnienje, bilo da su, umesto starijih, zavravale odreene poslove u vlastitom domainstvu, dok su ovi bili u nadnici. Zamenjujui odrasle u nekom poslu, ili pomaui im da posao lake i bre obave, esto su i one malobrojne seoske uenice morale da izostaju iz kole, ak i uz plaanje kazni, a ee uz molbu uitelju da opravda izostanak. Ali kad je vaar ili petak, kad treba da se teraju junad ili svinje u Kraljevo na pijacu, onda deak ili devojica ostaju da uvaju stoku ili kuu, ili idu da pomognu oko onog malo to se prodaje. A sutradan, otac stoji pred uiteljem, guva ajkau u rukama i objanjava kako nije moglo drukije, pa sad nek uitelj ini to valja.189 ak i onda kada su kolu pohaale seoske devojice su vie od deaka po svretku nastave urile kui, drugoj koli i drugom uitelju, majci i baki. A kad se zavre asovi, one ure majkama, stalnom uenju da budu domaice, pletilje, planinke, istunke, tkalje, vestalke doma, kome moraju biti dua koja ne sme da se ugasi ni kada treperi. Iz jedne kole dolazile su u drugu. U prvoj su bile u mnogo starijem razredu nego u drugoj. Tamo su ve uile ta e sa svojom voljom. Znale su da moraju da je imaju, ali pored jedne druge, nesavitljive, predodreene, moda pogrene. Kako biti brljen koji e kruto drvo da obavije, da bude visok koliko i ono, da mu da svoju boju, svoje zelenilo, ali da sve to bude onoliko koliko je drvo i da se ini da je to drvo zeleno. Kako se odrei skoro svega da bi se imalo sve, da bi se dobilo sve da bi se imalo sve, mudrost je retkih. To su oni koji pobeuju. I majke su uile svoje male keri ovome, i u ovim mudrostima bile u starijem i teem razredu, od onoga u koli.190 Zbog prevelikog ekonomskog izrabljivanja seoske dece, naroito enske, u Srbiji je esto moglo da se uje: Seljak voli dete kao i tele. Tele uva i neguje da od njega ima koristi, a dete iskoriuje, koliko moe, i ne priznaje mu nikakve potrebe, dok ne stasa na snagu, da ih zaradi.191
189 Milan Karovi, n.d., str. 177. 190 Isto, str. 179. 191 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1925, Beograd, 1995, str. 328.
106
2.2. DEVOJATVO
Sa polnim sazrevanjem devojica prerasta u devojku. Devojatvo obino nastaje izmeu 14. i 15. godine, upravo kad poinje i menstruacija,192 proces za koji je ona, uglavnom nepismena i neobrazovana, najee bila nepripremljena, jer ju je gajila i vaspitavala jo nepismenija majka, koja je i sama o tome malo znala ili je pak smatrala nepotrebnim i sramotnim da svojoj devojici pria o menstruaciji, o higijeni i njenom znaaju. Uglavnom iznenadna, pojava menstruacije obino otuda jako uplai devojicu. est je zato bio sluaj da o tome ona nikome ne govori. I istom docnije, kad se ta pojava dva do tri puta ponovila, saoptava se majci, koja umiruje devojicu, i objanjava joj da to tako mora da bude. I na tome se sve svrava. Nikakve higijenske mere ne preduzimaju se za vreme dok traje izliv krvi, pa se ak po svretku menstruacije i ne peru.193 Priseajui se tog svog prvog iskustva, jedna ena kae: Kad sam bila mala od jedanaest godina, bila sam krupna i lepo razvijena, - ja nisam znala kako ni ta se na sebe ima. Kad sam prvi put dobila na sebe, ja sam odmah svukla koulju, otila na potok, te je tamo oprala. Ali se ona nije prala. Sve kako je bilo isprljano na koulji tako je i ostalo. Posle odnesem je kui, savijem je, metnem je na jedno rakljasto drvo, meu raklje i odozgo pokrijem je ubretom. Kad je majka prala trai mi koulju. Neznam gde je, kaem ja. Kako nezna? poe on da vie. I ja sam posle morala da joj kaem: Eno je na ljivi! Ja nisam imala mira dok nisam saznala ta je to. Tri je pranja prolo, a ja nisam znala ta je, a majka mi nikad nije htela da kae. Ona se sve bojala da ne rekne neto bezobrazno, da se deca ne pokvare.194 Zato to nije elela da pokvari svoju devojku, da je pripremi za tu pojavu, majka ju je preputala da o tome ui ako od nekog uje, to je, meutim, znailo nove praznoverice: Kad ti se prvi put pojavi krv, treba umoiti prst u tu krv i njime namazati sebi krst pa elu. Pa gledaj da prvo sretne brata ili bratueda, ili ako njih nema,onda uopte neko muko. Na njegovo pitanje: ta je to? treba odgovoriti: dan i no, onda e pranje trajati lako. Ili pak: Kad devojka prvi put dobije periodu, opere se mlakom vodom pa vodu sipa na cvee govorei: dan i no. to treba da znai: da od nje ide i da se pere samo dan i no.195 Zadevojenje je obino znailo i promenu poslova koje je devojka obavljala, to je bilo u neposrednoj zavisnosti od ekonomskog stanja domainstva, broja njegovih lanova i tradicionalnih shvatanja o mestu i poloaju devojke u roditeljskom domu. Ona i dalje uva stoku samo u domainstvima koja imaju starijih devojaka i u onima gde od ukuana nema ko drugi da uva stoku, a ne moe
192 Aleksandar Petrovi, Studenica, ishrana seljaka ekonomsko stanje-lina higijena-o religioznom
oseanju, Zbornik zdravstvenih prouavanja i ispitivanja sela i narodnog ivota, IV, Beograd, 1934, str. 100. 193 Aleksandar Petrovi, Banjane Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str-. 102. 194 Isto. 195 Isto.
107
Helsinki odbor za ljudska prava da se plati obanin. Tamo gde ima mlae dece, ona ovaj posao preputa njima, odnosno slugama, ako je domainstvo sposobno da ih plaa. Osloboena uvanja stoke, ona u zadrunim kuama, meutim, ne radi svaki posao; ona se istije odeva. Ako u kui ima pare sapuna za lice ono je najpre devojkino. Ona vie radi za sebe, sprema darove. Na nju svi ukuani gledaju kao na privremenog gosta. Naa je dok je kod nas. Sutra da se uda, ode u tuu kuu i nju e voleti vie nego nau. ensko ognjite nije tamo gde se ono rodilo, nego onamo kud je ljudi dadu.196 Poslove domaice ona u zadrunim kuama obavlja, i to ne uvek i ne svuda, samo kad je njena majka redua. esto se moglo uti da majka kae kako njena kerka ne zna da kuva, al e nauiti kad se uda. U inokosnim i siromanim porodicama devojka, meutim, preuzima sve tzv. kuevne poslove, sama ili zajedno sa majkom. Devojka sad radi sve kuevne poslove, koje radi i svaka druga udata ena. Ona sprema oevu sobu, gotovi ruak, muze kravu, pee hleb, tka platno itd. Kad u kuu doe gost i ona ide da se s njim pozdravi. Ona goste posluuje paretom eera i vodom ili slatkim s vodom. Ona im kuva kavu.197 Pored toga devojka je ovde i veoma znaajna radna snaga na njivi i u bati, bilo svojoj bilo tuoj, kao nadniarka. Tako majka sedamnaestogodinje kerke, poto su zajedno poistile kuu, umesile kiselu proju i poele da riljaju batu, pria: urimo batu da posejemo. Svi su ve posejali a mi jo nismo ni zemlju spremili. Nemamo ime da plaamo oranje, pa zato moramo polako da riljamo. Sa riljanjem i saenjem svoje bate se, meutim, prekidalo i odlazilo u nadnicu. Batu jo nismo posejali. Sve nemamo kad, radimo kod drugoga. Ali ta e, trebaju pare. Treba da se deca obuku; treba svi da jedemo.198 Usled prave demografske katastrofe u Prvom svetskom ratu, kada su najvie izginuli radno najsposobniji mukarci, devojka je u posleratnom periodu postala jo znaajniji ekonomski inilac, sve ei radnik na njivi i u polju, naravno uz sve ostale kuevne poslove. Ona: plete, prede, tka platna za rublje, prostirku i pokrivku, brie, donosi vodu, pere posue i rublje, beli platno, mesi hleb, kuva ruak, muze mladanu stoku, obanie, pokatkad vari mleko i pravi od njega sir... Dvorske poslove (ratarske i povrtarske), osim ponekog lakeg, kao to je sejanje luka, saenje kupusa, plaenje sena, devojke nisu radile. Izuzetak je bila etva. Posle prvog svetskog rata natovareni su im na lea i svi dvorski poslovi, jedino su poteene oranja, kosidbe, trpanja sena i vezanja snoplja strnih ita. 199
196 Aleksandar Petrovi, Rakovica- Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike,IIdeo, Beograd, 1939, str.
11.
197 Aleksandar Petrovi, Banjane- Socijalno-zdravstevne i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 102. 198 Aleksandar Petrovi, Rakovica- Socijalno-zdrvstvene i higijenske prilike,IIdeo, Beograd, 1939, str.
106.
199 Momilo Tei, n.r. str. 364.
108
Tkalja iz okoline Beograda, 1928.
Izrastanje u devojku podrazumevalo je i njen izmenjen poloaj u kui. Ve od petnaeste godine ona primeuje da u kui nije isto, to i mukarac brat. Nije bio redak sluaj da mlai brat zapoveda starijoj sestri, jer se shvatalo da je mukarac sposobniji, pa ako je i mlai. U pojedinim krajevima sestra je ak morala da slua brata, makar on bio dete, a ona odrasla, morala je da mu ini ast, izuva obuu, ustaje kad on ulazi.200 Nad devojkom roditelji danonono bdiju. Paze na svaki njen korak, kontroliu svoje rei i postupke pred njom. I dok momku poneto moe i da se progleda kroz prste, jer muko je, nee roditi kopile, prema devojci se stroe postupa.201 Sin sme sve da uje, vidi, ode bez pitanja. Sigurni su u njegovo dobro dranje. Devojka nikud sama, ni s kim da pria, iz kue da ne izlazi bez potrebe.202 ak i u selima oko Beograda na devojku se pazi otro, kao i u najzabaenijim naim selima, dok se momako ponaanje ocenjuje dosta blago, skoro kao u gradovima. Roditelji vode rauna s kojim momkom devojka razgovara i sa kojom se devojkom drui. Nije red da sama izlazi uvee, da se nasamo sastaje s momkom, ili da sa njime ide kudgod. Kad se sretnu, mogu se malo porazgovarati, a posle treba da se razdvoje.203 Na devojku, prvenstveno, pazi majka, zabranjujui joj da sama ide u polje, da se sama udaljuje daleko od kue ili da trai vrnjke mukarce da se s njima igra.. Ako bi devojka samo sa
200 201 202 203
Vera St. Erlich, n.d., str. 103 Momilo Tei, Momatvo i devojatvo, Uiki zbornik, 9/1980, str.363. Vera St. Erlish, n.d, str. 98. Sreten Vukosavljevi, n.d., str. 102.
109
Helsinki odbor za ljudska prava jednim momkom dugo i esto razgovarala, pa to majka ula, odmah bi joj pripretila. Strog nadzor se, meutim, mnogo tee sprovedio kad su devojke uvale stoku i nadniile. Dogaa se da se momak iz drugog sela sastaje s nekom devojkom kad ona obanuje. Nikad ne doe sam, ve sa svojim najboljim drugom, zbog ugleda same devojke a i sebe: da ima pomo ako ga momci iz devojinog sela napadnu.204 Deavalo se da se momak od devojke vrati kui premlaen, osobito ako je ona mirainka, izuzetno lepa i bogata, pa je vie momaka bacilo oko na nju. Roditeljska strogost ipak nije mogla da sprei devojku da kroz pesmu, vezanu za svakodnevni ivot u selu, izraava svoja ljubavna oseanja. Ima, na primer, pesama koje izraavaju ljubavnu elju neodreeno oseanje potrebe za ljubavlju. Otuda devojka koja jo nema momka tuguje: Oi moje, oice, Jo da su mi kopice, Da zakopam momke redom Sa mojim pogledom. Kad je ve ljubav osvoji, i kad zavoli jednog momka, onda peva: Ala mi je, pa mi je, Ne znam, majko, ta mi je, Niko ne zna ta me bole, Osim zlato moje. ili: Proe lola, propeva, I volove protera, Protera ih kroz potese, Srce mi odnese. Kroz pesmu ona ak dragog i na sastanak poziva: Doi, lolo, veeras, Da ne gorim dabe gas, Da ne gore vedlo moje Zbog ljubavi tvoje. Stihovima ona i hrabri svoga dragog, u sluaju da se njihovoj vezi protive roditelji, ili ako mu drugi ljubomorni momci prete: Doi, lolo, ako sme, Ti ne gledaj nikom es, Doi malo da sedimo, Koga se bojimo?
204 Momilo Tei, Momatvo i devojatvo, Uiki zbornik, 9/1980, str. 370.
110
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Devojka stihovima saoptava da su je momci zapazili: Maramica s koncima, Dopadam se momcima Sve ja momke varam redom. Sa mojim pogledom. Svesna da je dragi voli i nakon svae, devojka mu peva: maramica od cica, lolu hvata groznica. hvatae ga svaka boljka, dok sam ja devojka. Patrijarhalna shvatanja i autoritet roditelja posebno pokazuju stihovi: Meseina kao dan, Udau se, dobro znaj! Udau se za deaka U inat momaka. Moja majka trguje I volove kupuje. Dau popu etiri vola, Venati me mora ili: Zelen bagrem, zelen dud, Aoj, lolo, al si lud: Kad si reko da sam tvoja, ula nana moja. 205 Neuorena sela u Srbiji, ije su kue ratrkane po imanjima, omoguuju aikovanja na razliitim mestima: leti u kukuruzima; pod jesen u slami, u vonjaku i po jarugama, koje razgraniavaju posed od poseda; ponekad kod neke ene, roake momka ili devojke. Prema prianju znalca seoskih devojaka iz jednog tamnavskog sela, od 10 devojaka, koje su igrale na igranci, odranoj u gornjem kraju sela u julu 1931. godine samo moda 2-3 devojke nisu dosad jo imale ljubavnika. S jednom od njih on je, kae, iveo dve godine. Sirota je, pa je on odevao i obuvao. Sastajali su se kod njene tetke. Iz kue jednog drugog domaina pobegla je unuka za momkom u selo. Docnije se doznalo, da se ona upoznala s njim jo pre dve godine, zimi, u kafani na igranci, i da su se za sve to vreme voleli. Ona je bila nepismena, i da bi mogla itati njegova pisma i odgovarati na njih, nauila je sama da ita i da pie.206
205 Pravda, 12. 038, 22. april 1938, str. 5. 206 Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932,
str.103,104
111
Helsinki odbor za ljudska prava Aikovanja seoskih devojaka mogua su i prilikom kopanja, etve, berbe, pogotovo ako se ti radovi izvode mobom, kao i na veernjim komianjima i prelima. Kad se okomia kukuruz poinje igra u kolu, koja traje do zore. Tom prilikom bivaju svae i bojevi. Na prelima ponekad uestvuju i mukarci, te je i zabava ivlja, a ako je to isto ensko prelo, oko plotova kue skupljaju se momci, te donose devojkama bostan i drugo voe. Neki put ih pohvata straa, te veselnici odlee pomalo i zatvora zbog svojih dragana.207 Poneki put, uglavnom uz znanje domaice, momci obuku devojake haljine, pa sede bez brige s devojkama na prelu. Naroito se to deava kada treba da se spoje momak i devojka, iji roditelji ne prihvataju tu vezu. Upravo, zato se na prelima deavaju razne ljubavne avanture.208 Vaari i igranke, kojih je bilo u svakom selu: litije, crkvene slave, kolske sveanosti, svadbe, krtenja i sl., predstavljali su poseban vid zabave i razonode seoskih devojaka, gde su se one pokazivale najiroj publici. Zavisno od toga da li ima ili nema stariju sestru, devojka ranije ili kasnije poinje da se izvodi, odnosno ranije ili kasnije proigrava. One koje imaju starijeg brata ili sestru nee da igraju. Jedino sestre bliznakinje mogu obadve da igraju. Iza kola su obino stajali ljudi i ene, osmatrajui i begeniui momka ili devojku, a poneka ena uprtila tuce kiobrana i suncobrana, dok joj erka i njene drugarice igraju.209 elei da im kerke to due igraju, i da budu to vie zapaene, majke na razliite naine pokuavaju da odugovlae povratak kui, na emu su insistirali mukarci. Pred polazak kuama obino nastaje zivkanje i oekivanje. Majke su obino rade da im erek due igraju, ali ljudi doli pa zovu i psuju tek se uje: Hoemo li? - Ajd sad emo! . Dok naemo Mila! Ene, kud se izgubi! Neka sti e!210 U veini krajeva vodilo se rauna o redu, prvo se morala udati starija sestra, odnosno oeniti stariji brat. Ukoliko je mlaa ker lepa od starije, utoliko su roditelji prema njoj nemilosrrdniji, da se mlaa ker ne bi pre starije udala.211 Ponekad roditelji nisu urili sa izvoenjem devojke i zato to su smatrali da i im je kerka, i pored godina, mlada za udaju, ali i zato to nisu bili u mogunosti da obezbede odgovarajuu spremu. U selima oko Beograda, devojka najee, proigra u petnaestoj ili esnaestoj godini. Tada prvi put oelja kose na dva razdeljka, a dotle je eljala na jedan. Gde se jo nosi narodna nonja, obue haljine vezene naroito za tu priliku. Sa vezom svetlijih boja, nego to je na drugim sveanim haljinama. Opregaa je takoe od tkanine svetlije.
207 Jeremija Pavlovi, ivot i obiaji narodni u Kragujevakoj Jasenici i umadiji, Srpski etnografski
zbornik, 22, Beograd, 1921,str. 202.

208 Isto. 209 Jeremija Pavlovi, ivot i obiaji narodni u Kragujevakoj Jasenici i umadiji, Srpski etnografski
zbornik, 22, Beograd, 1921, str. 15.

210 Isto. 211 Momilo Tei, Momatvo i devojatvo, Uiki zbornik, 9/1980,str. 363.
112
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Do kola je doprati majka i rodbina. Obino tako proigraju zajedno po dve drugarice. Za tu priliku uvek jednako obuene. Od kako devojka proigra, odonda je za udaju.212 Takva se devojka u nekim krajevima zove poliarka, to znai da se izlae svetu na uvid, kao da se nalazi na polici.213 Svoje pristizanje za udaju devojka posebno pokazuje odlaskom na igranke i sabore i van svoga sela, ali ne na mnogo udaljene. enskinje u Kragujevakoj Jasenici najvie ide na vaare u Aranelovac, Topolu i Natalince. Na daljnje vaare idu samo ljudi. Na vaarima e se videti najlepe odelo, kako narodno, koje ve iezava, tako i stranako, koje na razne naine u raznim selima u modu ulazi.214 Da bi tako izloena ostavila to bolji utisak, morala je da bude doterana i to lepe obuena, ak i onda kada mlae keri idu i u ritama i nose dotrajalu odeu starijih sestara.215 Do Prvog svetskog rata devojke su na vaare i sabore najee odlazile u narodnoj nonji. Trebalo je videti devojke na saborima u divno tkanim suknjama, sitno nabranim, sa mnogo detalja skladnih boja i preliva, stegnute i vrsto zakopane u pojasu, a iznad svega skladno vezena prsa koulja sa kratkim rukavima podvezenim crvenim trakama na miicama i irokim ipkama na krajevima rukava, a preko svega kratki jelek, koji je svojim kontarstom prema koulji i dovoenjem do pod prsa, krojen tako da ukae na bujnost koju jelek jedva obuhvata i jedva zadrava. Trebalo je videti koulju koja samo ovla stee do poetka vrata i jelek koji je taman toliki da samo podvlai ono to ini koulja. Jelek svojim bojenim kontarstom stoji kao divno izvajana vaza iz koje nie kao neni beli cvet vrat devojke, okrunjen najee dignutom kosom i osenenim podbratkom jedva rumenog lica. To je pokazivalo krajnji domet ukusa i duha onoga koji je sve skrojio. To je sklad koji je tako sreno dat, da se inio ponekad da je namenjen samo oima i samo ushienju...216 Posle Prvog svetskog rata, mladi na selu su sve bre naputali narodnu nonju, izlaui roditelje znatnim materijalnim izdacima. Devojke su za sveane prilike nosile bluze od finijih materijala, svile koja se proizvodila u domainstvu, ili od finijih pamunih i vunenih materijala fabrike izrade. Devojke i momci su dosta rano napustili domau radinost, to je i razumljivo, s obzirom na toda je za njih moderno odevanje bilo put za ulazak u iri i sasvim novi svet. U tom svetu je trebalo nai svoje mesto i veze radi zasnivanja sopstvenih porodica. A roditelji u ovom sluaju ine sve, pa i kada sami ostaju u domenu domae radinosti, oni svoju decu uvode u svet industrijske i trine privrede. Za sebe su govorili: kako se moe, a za decu: kako se mora.217 Na razliite su se naine snalazili oni najsiromaniji kako bi za pra212 Sreten Vukosavljevi, Pisma sa sela, Beograd, 1965, str. 103. 213 Momilo Tei, Narodni ivot i obiaji poekog kraja zadruni ivot, zadruga, Uiki zbornik , 17,
1988, str. 461.

214 Jeremija Pavlovi, ivot i obiaji narodni u Kragujevakoj Jasenici i umadiji, Srpski etnografski
zbornik, 22, Beograd, 1921, str. 15.

215 Momilo Tei, Momatvo i devojatvo, Uiki zbornik k, 9, 1980,str. 363 216 Milan Karovi, n.d., str. 82-84. 217 Isto.
113
Helsinki odbor za ljudska prava znik obradovali svoju devojku i najskromnijim poklonom. Tako se majka sedamnaestogodinje devojke jada: Starija ki plae, nema novca da kupi maramu. Sad svi trae kod koga e da pozajme novac. Ve je devojka, ide praznik, pa ne moe da je ponovimo, makar im! Marama, koju je elela da joj kupe kota 100 dinara.218 U ovom sluaju reenje je nala majka. Na pijaci u Beogradu prodala je izvesnu koliinu jaja, otetih od usta, pa je kerki, za 20 dinara, kupila materijal za kecelju, dajui jo deset jaja nekoj eni da kecelju saije. Zatim se ona prihvatila razboja: Ou Zori da metnem razboj, pa da izatkam jednu suknju i bluzu. Toliko sam spremila Noena snanom eljom da ponovi svoju devojku ona skoro da nije ustajala od razboja. Domaica im je ustala nije se ni obukla ni oeljala, nego je odmah sela u razboj da tka. Ki je spremala po kui, gotovila ruak. Po podne odnela je kod tetke bluzu, da joj ije od onoga, to joj je majka izatkala. Ponovivi se jedino bluzom i keceljom, ova devojka je za vaar pozajmila svilene arape, ak malo i pocepane.219 Zajedno sa promenom naina odevanja, devojke su se poele ee i minkati, to je u poetku kod starijih praeno velikim negodovanjem. Nae je selo poelo da krei svoje kue, ali je poelo i da se minka. U kolu i na saborima ne moete prosto da poznate devojke i momke. Ru ih je osvojio. Kad im nestane onog pravog onda i crveni krep papir moe da podmiri potrebu. Oajno crvene usnice, a jo stranije jagodice izazivaju kod trezvenih ljudi samo aljenje.220 Imuniji su svoju kerku, pogotovo ako im je bila jedinica, znatno vie kicoili, kupujui joj skupocene haljine, i to za svaki sabor ili igranku novu. Koja majka ima samo jedno ensko dete, poinje rano da ga kicoi. Takva devojica vrlo rano, u. svojoj 14-oj godini poinje lepo da se nosi, da ide u kolo, i da igra. Takva devojka treba da oblai svakog praznika drugu suknju. To ine bogatije. Ove devojke su, uz nale, ukosnice, eljeve, inuve i ogrlice od talijera, esto nosile i ogrlice od dukata, koje su posebno ule u modu izmeu dva svetska rata.221 Deavalo se da seljaci koji nisu imali svojih dukata, uzimaju pod kiriju nisku dukata za jedno leto, dok mu se erka ne isprosi, plaajui za to i po vie stotina dinara. Takve devojke na vaaru ne ekaju mrak zbog dukata da im ih neko ne ukrade. Obuena u najlepe odelo, to ima, seoska devojka na vaar nikad sama ne odlazi, ve ,,u pratnji nekog starijeg iz kue. To je majka, brat, ree otac ili ko drugi. Na vaaru je ona pak u drutvu svojih drugarica, sa kojima igra. Obino sama kupi liciderske kolae, kojima je ponekad aste braa i roaci, pa i zainteresovani mladii, od kojih ih ona, meutim, uvek ne uzima, bilo zato to tog mladia ne poznaje, bilo zato to joj se on ne svia. Ona e retko da se uhvati
218 Aleksandar Petrovi, Rakovica Socijalno-zdravstvene i higijenske prilike,II deo, Beograd, 1939,
str. 101.
219 Isto, str. 108. 220 Zemljoradnika zadruga, br. 4, 27. januar 1935, str. 5 221 Momilo Tei, Momatvo i devojatvo, Uiki zbornik, 9/1980, str. 392.
114
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka u kolo do momka koga ne poznaje. Neophodan je posrednik. Obino do tog momka igra njena drugarica, koja ih posle zavrene igre upoznaje. U meuratnim godinama uobiajilo se da oni jedno drugom, posle rukovanja, kau i svoje prezime. Najverovatnije je da je to doneto iz grada. Devojka je stidljivija, manje zapitkuje i vie e o momku doznati od svoje drugarice. Razgovor ne traje dugo, da ne bi privukao panju okoline, sem u sluaju kad su ve ranije dobro obaveteni jedno o drugom, pa sastanak slui samo kao forma za upoznavanje, i kad oni misle ozbiljno (da se uzmu). 222 esto posle tog upoznavanja oni odlaze, ponovo, u kolo, jer u njemu mogu da razgovaraju. Inae, kolo predstavlja svojvrsno poprite borbe momaka za devojku, ali i obrnuto, devojke za momka. U selima oko Beograda, na primer: Momak koji povede kolo, pozove sam ili po svojoj sestri ili roaci devojku, koja mu se dopada, da se do njega uhvati u kolo. Desi se ponekad i to da druga devojka namerno razdvoji momka i devojku u kolu, pa i da se devojke potuku oko toga. Bude i da sestra razdvoji svog brata od neke devojke ili da dovede drugu u kolo do njega. U kolo se hvataju jedni do drugih vie po srodstvu nego po susedstvu. Nije neobino da se neko ispusti iz kola, ako mu se ne dopada ko do njega igra.223 Za sve to vreme devojka je pod budnim okom majke, oca ili brata, koji, i kad je mlai, vri policijsku slubu za raun roditelja, i njima referie po povratku kui. Ti sabori su predstavljali svojevrsnu reviju mladosti, koja je pred zadatkom da zasniva porodicu. Kolodva ili vie, do mladia ili devojke, znaili su uzajamne simpatije. Nije bilo potrebno da jedno drugom i jednu re kau. Dranje za ruke u kolu, i igranje koje odredi srce, i plaanje i voenje kola da bi ista devojka igrala do kolovoe, bio je veoma jasan govor uzajamnog prihvatanja.224 Prihvatanje odreeno srcem nije, meutim, bilo dovoljno, zato to esto ni mladi nije sam odluivao s kime e vek da vekuje. Mnogo toga je morala jo da ispuni seoska devojka, da bi osvojila suenoga, prvenstveno da je posluna, vredna, zdrava i od dobre familije, potena i skromna. S tim u vezi, interesantni su saveti dobrog stareine mladiu iz zadruge: Otvori dobro oi ta radi. Gledaj koga e uzeti da s njom vek vekuje. Okovae se lako, ali je vrlo teko okova se osloboditi. Posle toga, pazi da mi kakvog avola u kuu ne dovede, te da mi zadrugu ne rasturi. Ti dobro vidi nau slogu i na ivot, pa ako ti to poremeti, teko tebi. Uostalom tu i nije tvoja poslednja re, koga e mi u kuu dovesti, no je to stvar moja i cele zadruge. Ti ima da kae koja je ta i ija je ta u koju si se zagledao, a mi emo ceniti da li je ta za nau kuu. Ne tri za onom koja je prva u kolu; koja je se nabelila i narumenisala. Apoteka ne daje lepotu, ona samo kvari pravu devojaku lepotu. Isto tako bei od onih to se kinure i svakog vaara menjaju bluze i haljine. To su pomodarke, koje na ovom skupom vremenu mogu ceo na kapital samo
222 Aleksandar Petrovi, Rakovica Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939,
str.108.
223 Sreten Vukosavljevi, n.d., str. 102. 224 Karovi, n.d., str. 229.
115
Helsinki odbor za ljudska prava na svoje odelo utroiti. Lepota je prolazna, a vrednoa i dobrota veito traje. Lepa kolo vodi, a vredna kuu kui. -Pa ni to nije sve. Dobro pazi iz kakve je familije ona, koju misli za enu uzeti. raspitaj se kakava joj je majka, kakav otac, kakva su joj braa i sestre. ne kae se dabe: kakvo drvo, takav klin, kakav otac, takav sin; kakva mati, takva ki, pametni ljudi trae i tene od dobre sorte. Ne velim ti da gleda bogatstvo, no na potenje, a naroito na zdravlje roditelja i brae joj. Treba se raspitati ne samo o roditeljima joj, no i o daljnim joj precima, jer se mogu rave navike i bolesti preneti ak na unuke i praunuke... 225 Roditelji mladia su naroito pazili na to da budua snaha bude sposobna za obavljanje poljoprivrednih poslova, to je posebno bilo izraeno po zavretku Prvog svetskog rata, zbog ogromnog broja izginulih radno najsposobnijih mukaraca. Zbog toga se prelazilo i preko nekih ozbiljnih mana. Pronaavi tako svome sinu devojku sa vanbranim detetom, otac je komentarisao: A mlada majka crvena, puna kao lubenica. Grudi joj se tresu, uklopljene i utegnute belom kouljom. Jevrem ne skida oka sa nje. Kakve miice za plug, vilu, motiku!226 Po zavretku Prvog svetskog rata, usled velikog osiromaenja stanovnitva, devojku je posebno preporuivala njena sprema i, jo vie, njen miraz, to je moralo da bude u skladu sa ugledom porodice i njenom ekonomskom snagom. Meke stvari, najee izrauje sama devojka, uz savete i pomo majke. U sluaju pak neoekivano brze udaje, pomo pruaju kominice, roake i drugarice. Svaka devojka svojim rukama izradi najvei deo svoje devojake spreme onaj deo koji se izrauje tkanjem, pletenjem i vezenjem. S tim se pone dok je devojica mala, uz pomo i savete majke. To u 19. i u prvim dekadama 20. veka i nije bilo mnogo geko, jer su sve meke stvari mogle da stanu u jedan ili dva sanduka. Kasnije je devojaka sprema postajala sve bogatija. Devojke iz imunijih kua i jedinice donosile su u svoj novi dom po: 20 do 30 pari arapa, 78 ilimova, vie ponjava, serdada, gubera, ebadi, slamarica, nekoliko truba beza (platna, od koga e se iti rubenine za darove). To se nije moglo uraditi bez tue pomoi. to devojci ranije iskoi prilika za udaju pomo bi bila sve neophodnija. Pomagale bi: majka, tetke, strine, drugarice. Najee besplatno.227 Devojka iz Rakovice, u okolini Beograda, jedinica u majke i naslednica 2-3 hektara zemlje, u svojoj spremi imala je, na primer, ove darove: 1) nekoliko jastuia izvezenih kao i u varoi; 2) nekoliko svilenih marama za glavu sebi; 3) tri prsluka za sebe; 4) pet bluza za sebe; 5) najmanje 10 sukanja od svile i plisiranih od vune; 6) oko 15 pari arapa pletenih u ramfle od pamuka i vune; 7) nekoliko tkanih i kupovnih kecelja; 8) Nekoliko enskih koulja; 9) pekire za zid; 10) dve ili tri firange (zavesa za prozore); 11) etiri ilima tkana; 12) tri
225 Narodni uitelj j,6, 15. mart 1923, str. 9. 226 Pravda, 204, 1. avgust 1930, str. 9. 227 Momilo Tei, Momatvo i devojatvo, Uiki zbornik k, 9, 1980, str.364.
116
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka arava tkana; 13) nekoliko maramica iaranih naokolo i opivenih ipkom. Mladoenji e spremiti: rukavice, narukvice, nekoliko koulja, pekire za brisanje, maramice opivene ipkom. 228 Devojke iz drugih sela oko Avale: Pinosave, Resnika, Zuca, Ripnja, Kumodraa, Runja, Sremice i Beloga Potoka nosile su mladoenji i nazuvice (stopala od arape) i naglavke (gornji deo od arape).229 Jedino se gae za budueg mua nisu nalazile u spremi devojakoj, jer se to smatralo za sramotu. U Jajincima, (selo na avalskome putu blie Beogradu), jedna je majka spremala za zeta gae, pa se to proulo kroz selo i celo se je selo smejalo.230 U zadrunoj kui, izdravanje i opremanje devojke vri se iz zadrune kase. Meutim, ako stareina ne brine ba mnogo o devojci, naroito kad nije njegova kerka, devojina mati preuzima sve u svoje ruke. Ona, pored svojih redovnih poslova u kui, uzima na se da gaji, nekoliko gusaka ili uraka. To e biti devojake osobine, to znai, da novac dobijen od prodaje ovih gusaka i uraka nee ui u zadrugu, nego ostati lino devojci, kojoj e majka od tog novca kupovati ta joj bude trebalo. Nije redak sluaj, da mati ima kod svoje majke, devojine babe, jednu ili vie svinja, jednu ili vie ovaca, koje se tamo hrane za prodaju, pa sa dobijenim novcem kupuje devojci spremu.231 Osim meke spreme: ponjava, gubera, ilima, arnica, mukih i enskih veenih arapa, pojaseva, saivenih koulja, pekira, slamarica (slamnjaa), koje sve vie zamenjuju dueci, devojaku spremu inila je i tzv. drvenarija, koja je i najvie evoluirala, predstavljajui sve znatniji materijalni izdatak za devojake roditelje, zbog toga su se oni, neretko, i zaduivali. Ona se ranije sastojala od jednog ili dva sanduka, a u novije vreme od jednog ili dva kreveta, stola i dve stolice, ormana i ifonjera. 232
228 Aleksandar Petrovi, Rakovica- Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939, 229 230 231 232
str. 10. Isto. Isto, str.11. Aleksandar Petrovi, Banjane Scijalnoi-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 103. Isto.
117
Odvoenje devojake spreme
Uz meku spremu i nametaj, u pojedinim krajevima uz devojku se, pogotovo posle Prvog svetskog rata, davao i izvestan miraz, najee u vidu novca. Prema tvrenju seljaka, svaka devojka mora doneti miraz momku, pa makar to bilo 2 -3.000 dinara. Toga do rata nije bilo.233 Vrednost miraza zavisila je od vie uzroka. Ako devojka iz bogatije kue odlazi u siromaniju suma je manja, i suprotno, ako se devojka iz siromanije porodice udaje u bogatiju ta suma je vea. Takoe, lepa i bez mane udavaa nosi manji miraz, dok za udavau: runu, zalu u godine, sa nekom telesnom manom, sa slobodnijim ponaanjem, koja je rodila kopile i dr., roditelj daje vie para. Poetkom tridesetih godina 20. veka sin kafedije u tamnavskom selu Banjanima oenio se kerkom bogatog seljaka iz susednog sela, i uz nju dobio 50.000 dinara miraza.234 Miraz je bio esta pojava i u selima oko Beograda: Sad je obiaj, pa niko nee da uzme devojku bez miraza. Neko trai po 20.000, neko po 30.000, a neko i po 50.000 dinara. Devojin otac mora da neto proda, da bi udao kerku. Samo ako je devojka osobito lepa, udaje se i bez miraza. 235 Devojke koje su imale dukate nosile su ih obino oko vrata na vaarima. Imuniji roditelji su nanize dukata stavljali ak i devojicama, elei da i na taj nain skrenu panju na svoju kerku, pogotovo ako ona nije plenila fizikim izgledom. Ima jedna devojica od 8 godina, jedna je u majke i bogata je, pa joj je majka nanizala 13 dukata i metla joj oko vrata i ako joj jo nije za to
233 Aleksandar Petrovi, Male Pelice- tuberkuloza narodna medicina, Zbornik zdravstvenih prouavanja i ispitivanja sela i narodnog ivota, III, Beograd, 1934, str.19. 234 Aleksandar Petrovi, Banjane Scijalnoi-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 102. 235 Aleksandar Petrovi, Rakovica- Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939, str. 11.
118
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka vreme.236 Jo dok su male, svojim kerima naniz su spremali i bogati Mavani. Tako kad stasaju za udaju, svak zna koliko donose novaca. Obino se to rauje po okolnim selima, pa oni koji imaju sinove za enidbu podribnije se raspituju o nanizu i ostalom to devojka nosi. U poetku se naniz i u Mavi sastojao od dukata i to velikih, jer su mali jevtini i ne stoje lepo na devojci. Roditelji su se takmiili ija e ki vie dukata da obesi o vrat, jer e se o njoj dalje priati, a posle udaje time e njihovi muevi da se hvale.237 Vrednost dukata moe biti po 6-8.000 hiljada dinara. Baka u ram ta nose. Neka presavije hiljadarku, stavi je u mali ram i obesi na niz dukata. Poneka devojka ima vie takvih ramova. Za jednu devojku iz Belog Potoka priaju da je imala 3-4 rama i u svakome po jednu hiljadarku.238
Mavanska miradika sredinom tridesetih godina 20. veka
236 Momilo Tei, Momatvo i devojatvo, Uiki zbornik k, 9/1980, str. 367. 237 Politika, 10.595, 22, novembar 1937, str, 10. 238 Aleksandar Petrovi, Rakovica- Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939, str. 16.
119
Helsinki odbor za ljudska prava Sredinom tridesetih godina 20. veka, nakon zavretka velike ekonomske krize izbegavaju se dukati i sve se vie u naniz meu uramljene hiljadarke. esto se na vaarima vidi po neka seljaka devojka, koja o vratu nosi po trideset uramljenih hiljadarki. Poto je ovo novija vrsta naniza, za njom se obino okree svet i raspituje ija je...239 U pogledu naniza, bogati seljaci esto su bili i smeni, da bi svoju kerku zatitili od napada i spreili otimanje novca, jedni na paretu hartije napiu iznos novca u nanizu, pa to urame i svojoj kerci obese oko vrata, drugi opet daju novac u banku, pa broj knjiice i visinu uloene sume urame, i to njihova ki nosi o vratu. Deava se, ali vrlo retko, da po neki seljak izvadi i uverenje iz banke o tome koliko njegova ki nosi novca u miraz, pa to uverenje urami i njegova ki ga nosi o vratu. Naravno da se oko ove devojke najvie okuplja svet i da joj se smeje. Ali, ona se ipak dobro udaje, jer ima dosta novaca.....240 Ponegde se u miraz, esto umesto novca, davalo neko grlo krupne ili sitne stoke, pa i komad zemlje. Tridesetih godina 20. veka nezaobilazni, esto i najvaniji, deo miraza postala je ivaa maina, populrna singerica, koja je kotala izmeu tri etiri hiljade dinara, i za iju nabavku je seljatvo moralo da se zaduuje.241 ivaa maina je bila danak osvajanju sela od strane fabrikih proizvoda i vieg standarda sela. U to vreme je Singer tada najpoznatiji proizvoa najkvalitetnijih ivaih maina na noni pogon po najveem broju optina organizovao besplatne kurseve ivenja i krojenja za ene i devojke. Kursevi su bili dobro poseeni, a stvarni cilj im je bio da oni koji zavre kurs osete potrebu za ivaom mainom. I kako su kursevi drani na Singerovim mainama to su kursistkinje elele ove maine. Singer je bio organizovao i prevoznu slubu pa je svojim kolima dolazio i tamo gde se i volujskim kolima prilazilo teko. Tada je svako ko je mogao i hteo da kupi Singer mainu ovo mogao da uradi kod svoje kue u bilo kome selu. Uz sve Singer je obezbeivao i odravanje maina. Tako su ove maine prodrle svugde pa su postale i deo stvari koje su devojke donosile u novu kuu. Znaaj ovoga je bio nesumnjiv, selo ga je osealo pa se insistiralo na maini kao delu opreme udavae. To je znailo ivenje u samoj kui i utedu za ie, ogromnu utedu u vremenu u odnosu na one koji su ili runo, proirivanja naina ivenja i vezenja jer su ove maine obavljale desetine operacija, bolje odevanje jer se lake i jeftinije dolazilo do rublja, odee a i drugih potreba koje su reavane iem. Svako je procenjivao ove prednosti kao velike vrednosti. Cena ivaih maina je bila oko tri mesene zarade radnika a selo je bilo sa malo novaca, pa je nabavka maina vezana za enidbe i udaje iz vie razloga: troak se prevaljivao na nekoga ko je zainteresovan da ga podnese, novoosnovanoj porodici treba ivenja vie nego ve uvedenom domainstvu, a i jo nekih manje bitnih razloga. Samo siromani roditelji su liavali keri ove maine. ivae maine su uticale da se promeni uloga gotovog novca koji se obino
239 Politika, 10.595, 22, novembar 1937, str, 10. 240 Isto. 241 Momilo Isi, Seljatvo valjevske oblasti 1929-1941, Valjevo, 1985, str. 47.
120
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka davao uz devojku. Sada je maina istisla obiaj davanja gotovog novca, ili se davalo manje nego inae, a samo kod nekih je zadrano oboje. 242
Polaznice besplatnog teaja ivenja i krojenja, Prnjavor u Mavi
Ipak, prave miradike bile su devojke bez brae, koje su udajom donosile deo imanja, ili celo imanje ukoliko su jedinice. Ako je momak siromaan ili ima vie brae, onda ga devojka (miradinka) dovodi u svoju kuu, na emu su posebno insistirali roditelji devojke, kako im se odak (kua) ne bi ugasio. Ako se takva devojka uda za momka koji nema brae onda se njeno imanje ujedinjuje s njegovim, a ako je pak momak iz zadrune porodice, onda se takvo imanje obrauje zasebno, a ponekad se daje i u napolicu.243 Miradike, po pravilu nisu nosile nikakav naniz, i kad su ga imale, jer je za njih znao ceo kraj koliko imaju miraza i da li je taj miraz iv, tj. da li su joj roditelji ivi i da li se mora ekati na njihovu smrt, ili je miraz zreo, pa se odmah moe primiti.244 One su se obino vrlo mlade udavale. ak i kada nisu bile posebno lepe, retko koja je mogla da doeka 20 godina neudata. Zbog miraza, za njih je poinjalo interesovanje vrlo rano. Navaljivalo se na njihove roditelje, i pogotovo na staraoce, budui da je kapital takvih miradika iv, jer nije moralo da se eka na smrt roditelja. Oni koji ene sinove znaju gde ima miradiki ak u tri sreza i raspituju se koja vie nosi. Ove devojke, pogotovo sa veim mirazom, esto se udaju i u varo za zanatlije, pa i za inovnike, naroito posle velike ekonomske krize i naglog osiromaenja, ne samo seoskog ve i varokog stanovnitva. Roditelji koji nisu mogli da spreme nikakav miraz, isticali su druge kvalitete svojih devojaka, za seljaku kuu veoma bitne: Ne plaim se za njihovu udaju. Hvala Bogu, razvijene su, zdrave su, Dobre su za zadrunu kuu. Izraz dobre
242 Milan Karovi, n.d., str. 224,225. 243 Aleksandar Petrovi, Banjane Scijalnoi-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 103. 244 Politika, 10,595, 2. novembar 1937, str. 10.
121
Helsinki odbor za ljudska prava su za zadrunu kuu naroito se odmaio meu seljatvom u Mavi, sa njegovim naglim osiromaenjem, usled velike ekonomske krize i ogromne zaduenosti, tokom tridesetih godina 20. veka, zbog ega je, inae, i naniz, odnosno miraz imao poseban znaaj. Najsiromanija domainstva esto nisu mogla da izdvoje ni za najosnovniju meku spremu. Tako, majka sedamnaestogodinje devojke zabrinuto kae: Zora je ve devojka, njoj je 17 godina, ona nema ni par arapa da je izradila. Nema se odakle...Samo to po koje jaje prodam, kupim po neto za kuu. 245 Neretko, ovakva domainstva, oskudna i u najosnovnijim ivotnim potrebama, bez ikakve mogunosti da dou i do najmanje, veoma neophodne, sume novca. Neko je, otuda, zaradu trebalo da potrai u gradu, ali ko? Poto je mukarac morao da obrauje ono malo zemljice, on nije mogao u grad. A ensko? Kako ono udajom, inae, naputa roditeljsku kuu, onda su se njega roditelji lake odricali, i slali ga u grad, sa uverenjem da je bolji u gradu makar i gorak hleb, nego u selu nikakav. Roditeljski oseaji nisu tu zapostavljani, ali su potrebe bile snanije. erka se esto puta i bez dinara u ruci slala u grad u neizvesnost, da tamo, prevashodno kao kuna posluga, pokua neto da zaradi, za sebe, ali i da roditeljima pomogne. Jednoga dana poao sam kolima u susednu varoicu...Na putu sam stigao jednu jednu grupicu od dva oveka i etiri ene. To je bila jedna porodica: mu, ena, sin i tri keri. ...Kada ih stigoh, zaustavih konje i poto im nazvah Boga, ponudih starcu i starici da ih povezem. Hvala ti, brate, ree starac. Poli smo do varoice, koliko da Desa ne ide sama, ali ako bi teo nju da poveze, dobro bi bilo da se bar mi vratimo. Zna nezgodno mi je rei, ali nju aljemo u Beograd. Vako ko dosad ne moemo vie. Nas je mnogo, zemlje malo, a ni prebijene pare ne moe zaraditi. Povezi je molim te do varoice, a posle e peke do Beograda. Nismo imali da joj damo para za voz, ali mlada je ona i zdrava. Moi e i peke. Pokai joj samo koji put vodi za Beograd. Istovremeno, majka, prekidajui nepodnoljivu tiinu oprotaja naruavanu bezuspeno uguivanim svojim jecajima i jecajima sestara, praenim neodreenim, ukoenim i suznim pogledima oca i brata, oprata se od kerke reima punim bola i tuge, ali sa dubokim uverenjem da drugog izlaza nije bilo: Crnoj majci nije lako, ali, Deso, eri moja, sama zna kako je kod nas. Ni hleba dovoljno nemamo, soli i gasa treba kupiti, a i porezu platiti. S bogom poi i javi se kad bude mogla.246
245 Aleksandar Petrovi, Rakovica- Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939,
str. 101.
246 Agrarna misao, 13, 1. maj 1938, str. 10,11.
122
2.2.1. Udaja
Samim polnim sazrevanjem, odnosno zadevojenjem, seoska devojka je u mnogo delikatnijem poloaju od varoke vrnjakinje. Osim to je neobrazovana, pa time i manje svesna svoga poloaja, ona je, po prirodi posla, esto u dodiru sa mukarcima, naroito prilikom uvanja stoke i u toku poljskih radova, to nesumnjivo utie na njihove ustreptale strasti, koje je jo podgrejavala i pred njima neskrivana jezinost starijih ena. Izbegavanje nagona sopstvenih strasti predstavljalo je, otuda, vie no samoodricanje. Meutim, u strahu da to samoodricanje ne popusti, i da ne nastupi ono neeljeno, pojedini roditelji su pribegavali i ranijoj udaji svojih kerki. Deavalo se da oni ak i ne gledaju za koga i u kakvu kuu daju dete. Davali su ponekad svoju kerku i prvom koji naie, pogotovo ako su procenjivali da bi do neeljenih posledica moglo brzo da doe, ili ako je bruka ve na pomolu. U takvim sluajevima, inae veoma religiozno, seljatvo je zapostavljalo ak i verske obiaje. Mladoenji je tada ak govorilo: Vodi je, pa kad uzmogne venajte se. Ove rei su se naroito izgovarale ako je mladoenja bio skroman u pogledu traenja miraza.247 Izuzimajui prebrze udaje, i udaje iz nude, seoska devojka u Srbiji, pogotovo poetkom 20. veka, najee se zrelom za udaju smatrala kad napuni 18 godina, dok se kao najbolje vreme za udaju raunalo ono izmeu 18 i 20 godina. Obino se devojka, ako se ne uda u svojoj 19 ili 20. godini, posle teko udaje. Ona brzo stari za udaju. Do tih (19-20) godina sve se devojke, siromane, kao i i bogate, lake udaju.248 Usled ogromnog broja ljudskih rtava u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, meu kojima je bio veliki broj i potencijalnih mladoenja, devojke su neto starije ulazile u brak. U Svileuvi, selu na sredokrai izmeu Valjeva i apca, u periodu od 1916. do 1926. godine, prosena starost 272 neveste iznosila je 22,44 godine.249 Mladoenja je obino neto stariji od neveste. U Sviuleuvi je, na primer, u ovom desetogodinjem razdoblju, 55,88% mladoenja bilo starijih od mlade, dok je svaki od njih 272 proseno imao 24,92 godine, ili za oko 2,5 godine vie od mlade.250 Znatno ree je mlada starija od mladoenje. Najee je to bilo u ratnim i poratnim godinama, zbog nedostatka momaka. Tokom 1916, 1917. i 1918. godine, u Svileuvi je 51% nevesti bilo starije od svojih suprunika.251 Meutim, kada jedno ili oboje buduih suprunika ulaze u brak prvenstveno iz materijalnih interesa, nije bilo bitno to je devojka starija. U ovakvim sluajevima sklapaju se, sa dozvolom roditelja, najee i maloletni brakovi. Oni se, meutim, ponekad zasnivaju i beanjem maloletne devojke momku, kao znak velike ljubavi. Takav
247 Isto, str. 10. 248 Aleksandar Petrovi, Banjane Scijalnoi-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 104. 249 Momilo Isi, Radovan Ranisavljevi, Stanovnitvo Svileuve 1905-1915. godine, Svileuva -, godi-
njak k, 3/2005, str. 39-54.

250 Isto. 251 Momilo Isi, Radovan Ranisavljevi, Stanovnitvo Svileuve 1916-1926. godine, Svileuva - godi-
njak, 4/2006, str. 39-56.

123
Helsinki odbor za ljudska prava brani par obino izvesno vreme ivi nevenan, to moe da poslui i kao ucena roditeljima devojke, radi iznude bolje spreme i znatnijeg miraza.252 Veina devojaka na selu udaje se sa dozvolom roditelja, uz svadbu i veselje, esto i neprimereno ekonomskoj snazi, da se ne bi obrukalo pred prijateljima, pogotovo ako su oni imuniji.esto, meutim, devojka nije ni odluivala o izboru svog ivotnog saputnika, pogotovo poetkom 20. veka, kada su patrijarhalne seoske zadruge bile ee. Devojka iz dobre kue, ne pita se, da li eli da poe za momka, koga joj je naao stareina kue ili ne. Ne posluati starijega, u tome pitanju, znai izazvati veliki sukob, u kom devojke vrlo retko pobeuju.253 Da bi svoju kerku udali za odreenog mladia, roditelji su uzimali u obzir: ima li momak jo brae, i koliko; da li je odsluio vojsku; voli li da radi; iz kakave je kue (bogate, siromane, glasovite, potene ili lopovske); da li je enskaro. Prema njihovom shvatanju, pri sklapanju braka, ljubav je dolazila na poslednje mesto, a moglo je i bez nje mladenci e se zavoleti kasnije.254 U uslovima ogranienog kretanja, seoske devojke su se udavale za mladie iz svoga, ili iz okolnih sela. Mi retko dovodimo devojku iz naeg sela. Obino traimo u drugim selima, mislimo da je bolje... U svom selu mi svaku znamo, pa mislimo da emo u drugom nai bolju. A ono svejedno.255 U posavotamnavskom selu Svileuvi u periodu izmeu 1901 i 1914. godine, od 255 nevesti, ak njih 167 ili 65,49% bilo je iz drugih sela, uglavnom iz susednih,256 a u razdoblju od 1916. do 1926. godine, kada je sklopljeno 295 brakova, taj procenat je bio samo 63,39%.257 Pristizanjem za udaju, vaari i igranke, kao i zajedniki radovi, mada su bili najznaajni za upoznavanje mladih na selu, nisu uvek bili dovoljni da svaka seoska devojka pronae svoga princa, svoju sudbinu, kako se to meu seljatvom esto govorilo. Naroito su usamljene ostajale siromane devojke, koje se proputale i vaare i igranke, jer nisu mogle da kupe odgovarajuu odeu za te prilike, ali i devojke izuzetno strogih roditelja, koji im nisu dozvoljavali da se mnogo pokazuju, tvrdei da e njihova srea sama doi. U takvim sluajevima, na scenu je stupalo soenje, provodadisanje, tj. preporuivanje devojci nekog mladia, ili pak mladiu odreene devojke, zavisno da li je provodadija u dogovoru sa roditeljima devojke ili roditeljima mladia. U provodadisanje se kretalo i ako bi roditelji smatrali da za njihovu ker u selu i blioj okolini nema mladia, ija bi porodica ekonomski i ugledom bila dorasla njihovoj porodici; kada je ugled same devojke opao, zbog nemoralnog ponaanja, a pogotovo ako je bila u drugom stanju, ili ako je rodila kopile, ali i zbog slabog ugleda poroMomilo Tei, enidba i udaja u okolini Poege, Uiki zbornik k, 10/1981, str. 421. Aleksandar Petrovi, Banjane Socijalno- zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 104. Momilo Tei, enidba i udaja u okolini Poege, Uiki zbornik k, 10/1981, str. 422. Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 104. Momilo Isi, Radovan Ranisavljevi, Stanovnitvo Svileuve 1905-1915, Svileuva - godinjak k, 3/2005, str. 46, 257 Momilo Isi, Radovan Ranisavljevi, Stanovnitvo Svileuve 1916-1926, Svileuva - godinjak k, 4/2006, str. 38.
252 253 254 255 256
124
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka dice devojke, izazvanog ponaanjem nekog od ostalih lanova. Tako je majka devojke, koja se ni do dvadesetpete godine nije udala, zato to joj se otac, nekad bogat seljak, propio i propao, zvala seoskog provodadiju i molila ga da se potrudi i ove jeseni nae momka za njenu devojku, obeavajui, pored lepog boaluka jo i novca.258 Provodadisali su roaci i poznanici iz drugih sela. Dovoljno je bilo da se ponekad samo jedna devojka uda u neko udaljeno selo, i da ona, u novoj sredini, nae parove za mnoge kandidate iz svog rodnog mesta.259 Oni su to esto radili rukovoeni praiskonskim nagonom da se nekome pomogne. Na pitanje zato se petljaju u provodadisanje oni su odgovarali: Sevap je. Ponekad je i celo selo provodadisalo, kada su, recimo, porodice mladia i devojke, bile u nekoj zavadi, sukobu i sl., pa tu vezu brane. Odjednom je celo selo nekoga udavalo ili enilo. Jao, kao da je moje roeno, kao da mi je od srca otpalo govore i plivaju na talasima dramske radnje sa kojom su se izjednaili. Celo selo postane vie nego provodadija, postane pristalica, roditelj, zagrieni, a kada se sve dovede do svadbe, onda sva lica prelije ozarenost i pije se, uture krue, a nad selom kao da leluja tanka izmaglica, ne roake ve ljudske radosti.260 Bilo je, meutim, pojedinaca, ak i imunih, kojima je provodadiluk bio skoro zanimanje. Sedam kilometara od Banjana, lei selo Vukovica. Tamo ivi seljak N. U kui samo on i ena. Dece nemaju. Poseduju 12 hektara, koje daju u napolicu. Imaju konje i kola, i on esto vozi na njima putnike. Stari su oko 46 50 godina. I, eto, upravo ovaj ovek izabrao je sebi za glavno zanimanje provodadiluk. On samo to i radi. Svuda obilazi i raspituje se: gde ima devojka za udaju i uvegija za enidbu. K njemu se obraaju i sami roditelji, kako oni, koji ele da udaju, tako i oni, koji ele da oene momka. N. ima svoj belenik, u koji zapisuje samo devojke. Imao sam tu retku sreu, da vidim dva takva njegova belenika. Oni su malog formata, a na svakoj stranici upisana je samo po jedna devojka. Evo nekoliko primera njegovih zabeleaka: Mileva Ivankovi, iz Brezovice devojka sa lepim mirazom. Ivanka Marinkovi, iz Banjana dobra devojka. Slede zatim i ostale devojake karaktgristike: ima lepu spremu; ima 70.000 din. miraza; ima 6 hektara itd. Prilikom nekog praznika, u selu Vrelu, udaljenom svega 5 km. od Banjana, povela se igranka kod crkve. Doao je bio i neki fotograf, koji je snimao za pare. Slikalo se mnogo devojaka. Tada sa N. pogodio s fotografom, da mu ovaj za jednu banku ustupi po jednu fotografiju od 30 raznih devojaka. Kod svoje kue, u jednoj sobi, ima N. ceo jedan zid oblepljen raznim devojakim fotografijama. Ko hoe,
258 Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno higijenske i zdravstvene prilike, Beograd, 1932, , str.
107.
259 Milan Lj. Karovi, n.d, str. 220. 260 Isto, str. 223.
125
Helsinki odbor za ljudska prava moe da doe kod njega pa da ih gleda, i ako mu treba devojka da bira. 261 Ovaj provodadija nije, meutim, mislio o srei mladenaca. On je devojci od 25 godina, koju je oeva propast piem osramotila i ostavila da dugo devuje, za uvegiju naao sedamnaestogodinjaka, skoro dete, a na pitanje: kako moe tako staru devojku provodadisati deaku, odgovorio je: Ah... majina im... neka samo dou do crkve i venaju se! 262 Bez obzira da li su se mladi sami upoznali ili je posao obavio provodadija, obavezno je gledanje devojke, pogotovo ako je ona iz drugog sela. Kad momak begenie devojku iz drugog sela, onda on i njegovi roditelji alju pouzdanog oveka ili enu devojinim roditeljima zbog, prividno, nekog drugog posla, a u stvari, da se izokola raspita misle li devojku te jeseni udati, hoe li uz nju dati para i koliko, kako je njihovo miljenje o momku. Ukoliko pouzdana osoba stekne povoljan utisak roditelji i mladi, obuen u najlepe odelo, odlaze da vide devojku.263 Ponegde se to radi i iznenada, pogotovo ako je to delo provodadije. Obino, nam se ni devojka, ni ma ko od njenih ukuana, ne nadaju. esto zatiemo devojku bosu, neodevenu, raupanu.264 Kod devojake kue gleda se jesu li avlija i kua iste, kakva je devojaka sprema, kretanje i lepota. Momaki otac gleda prijatelja, s kime e se prijateljiti i kome e u goste ii. Ako im se sve to dopadne, ugovora se dan gledanja momake kue. A ako se i devojakim roditeljima dopadne momkova kua i imanje, kao i momkovo vladanje (a to se obino ceni i po ocu: kakav otac, takav sin; -kud e iver od klade?), onda se ugovara dan kada e doi momak da zarui devojku.265 Neki roditelji i ne obraaju mnogo panju na budueg zeta, jer su se po narodu sa strane ve dosta raspitali, ili e to kasnije uiniti. Ponegde, meutim, i sam momak pobegne i sakrije se. Njih vie interesuje: da li u avliji ima bunar i koliko je on daleko u kue. Zatim, ima li domainstvo stoke i koje; kakva je kua, koliki je i kakav ko, odnosno magaza, da li je imanje u komadu, a ako nije, koliko je udaljena najdalja njiva, do koje njegova kerka mora nositi ruak na obramici. Ako se devojinom ocu dopadne momkova kua, pa i ako nije video budueg zeta, onda se stariji meu sobom dogovore, kad e momkov otac doi da kaparie devojku. Kada se mladi ne poznaju, obiaj je u pojedinim krajevima da se udesi najpre njihov sastanak radi vienja, najee u devojkinom domu, gde doe momak sa svojim drugom ili provodadijom. Sastanak nije u etiri oka sa devojkom, ve je neko od ukuana prisutan. Momak i njegov drug su gosti tog domaina i devojka ih slui.Tek nakon ovoga, na gledanje devojke dolaze roditelji mladia, pa ako se oni dogovore sa roditeljima devojke ugovara se gledanje
261 262 263 264 265
Aleksandar Petrovi, Banjane Socijalnozdarvstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 106. Isto, str. 108. Momilo Tei, enidba i udaja u okolini Poege, Uiki zbornik, 10/1981, str. 425. Aleksandar Petrovi, Banjane Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 108. Jeremija Pavlovi, ivot i obiaji narodni u Kragujevakoj Jasenici i umadiji, Srpski etnografski zbornik, 22, Beograd, 1921, str. 104-105.
126
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka momkovog doma. Najee ga gledaju otac devojke i nekoliko bliih srodnika. Meusobno upoznavanje dveju porodica buduih prijatelja, imalo je izuzetan znaaj. Najvanije je bilo sagledavanje ekonomskog stanja i zdravlja porodice buduih prijatelja, jer se polazilo od toga da iz dobrih domainstava dolaze i dobra deca. Svako je, naime, za svoga sina eleo dobru i pametnu radnicu u kui, ali i sposobnu da obezbedi zdrav porod. Nisu roditelji, dakle, birali samo sinu enu, ve i eljade za svoju kuu, sebi snaju, majku za svoju unuad, i u tom izboru, kako se tada moglo uti, ree su greili, nego momci i devojke koji biraju a ne pitaju.266 Deavalo se da momaki roditelji posumnjaju u zdravlje devojke i lanova njene porodice, da im se ne svidi ukupan izgled domainstva buduih prijatelja, i da odustanu, a mogue je da se i porodici devojke ne dopadne momak i njegova porodica, pa da oni odustanu od daljih pregovora. Ipak, do ovoga je retko dolazilo, budui da su se momak i devojka prethodno ve raspitivali jedno o drugom. Sve ee, oni su se, ne samo videli, ve i upoznali, pa je i ovo gledanje, neretko, bilo pod njihovim uticajem, i po njihovoj elji. Veoma retko je bilo, a bilo je i toga, da se momak i devojka prvi put vide na gledanju ili da na gledanju ne kau bar svojim roditeljima svoje da ili ne.267 Gledanje je predstavljalo i obostrano iznoenje zahteva jednih prema drugima, bez uzimanja u obzir oseanja i miljenja momka a pogotovo devojke. Bio je to, zapravo, pravi poslovni dogovor o: mekoj spremi, nametaju, odnosno drvenariji, o novcu, odnosno drugim vrednostima, u vidu miraza. Pitanje tzv. meke spreme uglavnom se, unapred, smatralo reenim, jer su to sve devojke i majke ve od kada je dete postalo devojica reavale. Skupljalo se, tkalo, vezlo, ilo, plelo, krojilo i sve slagalo po sanducima, policama i ormanima a gomile narastale i kao da se nije znalo gde su granice svemu. Majke su ve tada mislile o unuiima pa je bilo reenja i za ovo. Mukarci se obino u ovo nisu meali ve su sve preputali enama a ove su bile neumorne, brine, uporne i sistematine u reavanju. 268 Naravno da je obim i kvalitet ove spreme zavisio i od materijalnih prilika porodice. Zapinjalo je oko nametaja, posebno da li e devojka doneti ivau mainu, ali najvie oko miraza, koji je u pojedinim krajevima bio skoro obavezan, dajui braku isto ekonomsku dimenziju. S obzirom da u sklapanju brakova igra presudnu ulogu, esto i jedinu, ekonomski momenat, to svakoj devojci mora da bude obezbeen, prema socijalnom rangu njene porodice, izvestan novac, koji naroito posle ove privredne stagnacije moe da zameni i izvesno nepokretno imanje.269 Najee su momkovi roditelji traili mnogo vie, pa su se zatim pogaali. Obino se daje po 7-8.000 dinara.270
266 267 268 269 270
.Karovi, n.d, str. 223. Isto. Karovi, n.d., str.224 Politika, 10.738, 17. april 1938, str. 8. Aleksandar Petrovi, Male Pelice- tuberkuloza narodna medicina, Zbornik zdravstvenih prouavanja i ispitivanja sela i narodnog ivota, III, Beograd, 1934, str.19.
127
Helsinki odbor za ljudska prava Zbog ovog novca i cenkanja oko njega, i pregovori su ponekad prekidani. Jednom mladiu kome su roditelji pomrli, ujak reio da nae devojku i da ga oeni, pa su odlazili gde god su uli. Zareali njih dvojica na ko zna koliko mesta, ali nigde da se pogode. Ujak kao da se ne radi o enidbi nego o nekoj kupovini na pijaci. Zna cenu i od nje ne odstupa. Ne gleda ni devojku ni roditelje, svud isto. Zaneo se onim to je zamislio pa nikako od toga. I svugda se naljuti, posvaa kad devojaki roditelji nude manje.271 Plaei se nezajaljivosti buduih prijatelja, otac devojke, inae bespomoan da zaustavi odlazak keri, to je moralo po sili postojanja i opstanka da se desi, a u emu je on uesnik ne po svojoj volji ve po prstu predodreenja, na poetku pregovora je govorio: Ako se ko ljudi i dogovorimo znajte da mi upate srce iz nedara, jer mi iz kue odlazi ono to mi je najmilije u ivotu. Ljudi, molim vas, da me, pored rane koju mi zadajete, jo i ne zakoljete zato to znate da je malo to bih odbio za ovo moje dete a jabuica na grlu mu podrhtava. Video sam da smatra da niti je do sada niti da e ubudue obaviti vaniji ni ozbiljniji posao ivota. Teko je rei koliko ulae preko svega onoga to se kae i vidi.272 Proevina, veridba, ili zaruenje samo su areni i veseli nastavak onoga to je gledanje ve pripremilo i reilo. Obavlja se najee uvee uoi nedelje u domu devojke. S momkom doe njegov otac i jo nekoliko srodnika (ujak sestra, roaka). Poeljno je da bude koji momak i devojka. Po otpoinjanju veere momkov otac kae kako oni nisu doli radi goenja, ve po sasvim drugom poslu: da prose njegovu ker. Naglaavajui da zna, da se eca rado gledaju, on istie da je red zapitati devojku da li bi ona htela da mu bude snaha i da li je njeni roditelji daju u njegovu kuu, da i na taj nain staro prijateljstvo jo jae uvrste. Ako njeni roditelji nisu s raskida' i ako devojka momku ne nalazi manu, neka doe da uzme pare.273 Na ovo otac devojke obino odgovara da je on voljan da se sprijatelje da mu je milo da ima tako glednog, vrednog i pametnog zeta, ali da on ne eli kerki da nareuje, ve hoe lepo da se dogovori s eljadima, prvenstveno sa keri, pa neka bude ta ona kae, poto je dolo vreme da bira priliku za ceo ivot.274 U sluajevima, gde se veruje da niko ne moe slepiti ono to se ne voli ove rei izreene su iskreno. Meutim, isto tako deavalo se da je konana odluka, u stvari odluka roditelja. U tome su naroito istrajavali oni najimuniji, birajui isto tako bogatog zeta. Otac najbogatije miradike u vraarskom srezu, iz podavalskog sela Pinosave, odbijao je sve prosce svoje devetnaestogdinje kerke, ne elei ni da uje za nekog mladia ako nema bar toliko, da doe para na paru. Na kraju, on je za zeta izabrao osamnaestogodinjaka, bogatog momka iz sela. Devojka je bila isproena bez obzira na njene molbe da je ne daju za tog mladia.275
271 272 273 274 275
128
Milan Lj. Karovi, n.d., str. 227. Isto. Momilo Tei, Isto. Politika,......
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Svojom voljom, zato to ne sme da se suprotstavi roditeljima ili to njenu re roditelji ne sluaju, devojka uzima pare, i na taj nain iskazuje svoje pristajanje. Posle toga obino nastaje veselje. Na rastanku, devojka daruje prosioce. Momak dobija koulju gae i arape, a ostali po koulju, pojas ili arape (mukarci), maramu, arape, sapun ili maramicu (enskinje). 276 U nekim sluajevima, o jednom troku, istovremeno kada i prosidba i davanje para, pop obavi i ispit, u devojakom domu ili u crkvi, mada je ei sluaj da se ispit vri posebno. Uobiajeno je da se tada daruje devojka, ali i da devojka daruje i u ruku poljubi sve prisutne, kao i na prosidbi. Tada se, inae, ugovori i dan svadbe, s tim da izmeu prosidbe i venanja ,,mora da proe tri praznika. Posle prosidbe i ispita devojka, ali i mladi, retko odlazi na vaare i igranke, jer ima mnogo posla oko pripremanja svadbe, pogotovo ako je udaja dola iznenada, pa treba da se dovri sprema, ali i da se ne zameri vereniku. Ako nekad i ode, ona nee da igra do drugog momka, sem ako joj nije srodnik, a kada ode zajedno sa verenikom, do njega igra.
Mlada dvori
276 Momilo Tei, n.r, str. 423.
129
Helsinki odbor za ljudska prava Osim udaje redovnim putem, na selu je esto bilo otimanje i beanje devojaka. Prema izjavi tri starija mukarca i etiri starije ene u selu Rakovici, od 1918. pa do sredine tridesetih godina 20. veka, pobeglo je 38 devojaka, i to 33 za mladie u selu, a pet u druga sela, dok je svatovski dovedena 21 devojka, u Rakovicu 14, a u druga sela sedam.277 Devojke bee uglavnom onda kad im roditelji ne odobravaju izbor mladia. Ali biva i tako, da: ne da otac, ne da majka, a devojka zavoli momka pa pobegne za njega. Ponekad momak kae svojima da e dovesti devojku, da se spreme za doek devojke, a on sa nekoliko svojih drugova ili roaka i obino nekom mladom enom ili devojkom odlaze po devojku. Najee se to inilo uvee ili kasno nou. Kad ukuani pospe devojka se iskrade. Sve je tiho dok izmaknu toliko da ih ne mogu goniti braa i roditelji devojini a onda su poinjali da pevaju i pucaju iz ega imaju. Kasnije se ilo na mirenje ako ovo devojini roditelji prihvate, a deavalo se da se i deca rode a da se roditelji ne izmire. Kraa je imala pomalo epska obeleja, rado se o njoj prialo kao o maloj pobedi, makar to bila i pobeda ljubavi i mnogo njih je bilo na strani onih koji nisu eleli brak, kao i onih na drugoj strani.278 Tako je posle etiri godine ljubavisanja dvadesetogodinja devojka, bez odobrenja majke, i ostavljajui je samu, reila da pobegne za voljenog mladia, tri godine starijeg. Uskrs je, drugi dan. Ja oko teleta i krava, zobim ih. Majka je legla, neto joj nije bilo dobro, odmarala se. Kod nje su bile jo neke ene. Pa ondak ekam zeta iz Kumodraa (oblinje selo). Kad je doao, ja ga uvela u kuu, isprila mu jaja za veeru, dala mu da jede. Pa ondak isputam kuie sa lanca i silazim dole nie kue. (Kua je na brdu). A tamo doao i eka me momak i zet mu. Kae: ajde! Mi smo ve reili za taj dan. I ja afte! Pria njena jetrva: Znali smo da e doi, ali nismo bili sigurni. Kad su doli, otili smo za armunikae, pucali smo, pevali i igrali. Nismo majci (devojinoj) nikog poslali. ue! Pria baba: Ja se taman spremam da legnem, a neko kuc, kuc, na prozor: Sretna ti bako unuka, Milisav doveo Jagodu. Devojka zavrava svoje prianje: Dola sam ovako, a kroz 2-3 dana majka dae odelo. Majka je dala odelo tek kroz 8 meseci.279 Obino se beanje izvodilo uz pomo neke poverljive linosti, najee roake, preko koje je veza i odravana i koja je za tu uslugu i nagraivana. Ponekad je to bilo i pravo navodadisanje. Viala sam se s njim kod strine. Ona (strina) mi je dala neku travu da popijem. Sad vidim koliko sam bila luda. U dva dana sam pristala. Moja me je strina nagovorila i dala mi je neto da pijem. Strina je neto dobila da provodadie (4-5 banki). 280
277 Aleksandar Petrovi, Rakovica- socijalno-higijenske i zdarvstvene prilike, II deo, Beograd, 1939,
str. 15
278 Milan Lj. Karovi, n.d., str. 222. 279 Aleksandar Petrovi, Rakovica- socijalno-higijenske i zdarvstvene prilike, II deo, Beograd,
1939,str. 24.
280 Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str.102.
130
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Deavalo se da su devojke iz roditeljske kue beale i da bi se oslobodile strogosti, pa i okrutnosti roditelja, ili stareine zadruge, ukoliko je to bila zadruna kua. Tako je, na primer, iz jedne od najbogatijih porodica u Banjanima, u tamnavskom srezu, od 1922. do 1931. godine pobeglo ak etiri devojke: domainova sestra, dve njegove keri i jedna unuka. Traei uzroke endeminom begstvu devojaka iz te kue, otkrili smo, da je otac dananjeg domaina (umro 1922 godin) bio veoma strog i surov ovek. enio se tri puta. Poslednja njegova ena, (i ona se udavala tri puta) bila je isto tako stroga i gruba kao i on. Devojke, t.j. svoju ker i dve unuke, keri naeg domaina, nikuda nije putao da izau. Drao ih je veoma strogo. esto ih je tukao. Nije ih hteo ni odevati ni obuvati. Ile smo gre od najsiromanije devojke u selu. ivele smo kao to ive obine ciganke slukinje u bogatoj kui, pria jedna od starevih unuka. Na domain, ovek slabo pismen, ali isto toliko grub i surov kao to mu je bio i otac. Ja sam P. V. Ja sam gazda u kui. Kako ja kaem, tako mora da bude! Njegov jedinac, 41-godinji sin, i ene sluaju ga i rade kako on nareuje i ute... Sestra domainova, 23-godinja devojka, pobegla je u selo za momka, koji je imao oko 10 hektara zemlje. ivela s njim 2 godine, pa je umrla. Brat joj nije ni jedared otiao u kuu. Kad je umrla, nije joj doao ni na pratnju. Starija ki domainova pobegla je u svojoj 23 godini za momka iz susednog sela. Momak je imao 14 hektara. Otac s njom nije govorio pune 2 godine. Docnije su se izmirili. Ali, i ova ena je umrla. Mlaa ki naega domaina begala jz nekoliko puta iz kue, u susedna sela. Pobegne, ivi 3-4 meseca, pa se opet vrati u oevu kuu. Jedanput je pobegla i u Beograd. Luljala se. Pa se i odatle vratila natrag. Nali su je u nekoj kafanici na Ubu. Vie nije znala kuda e. Sve je to dalo razloga roditeljima da posumnjaju u njeno duevno zdravlje. Po savetu lekara, otac ju je odveo na pregled u Duevnu bolnicu u Beograd. Tamo su konstatovali, da je devojka duevno potpuno zdrava. Poveli su je sa sobom i opet je vratili kui. Meutim kroz tri meseca ona je opet pobegla za jednog, ovog puta seoskog mladia, koji je ranije kod njih sluio. To je bilo pre tri godine. Posetio sam je u njenoj kui. Imaju svega 1/2 hektara zemlje. Prole godine ozidali su novu kuu. U kui i u dvoritu svuda je isto i lepo. Imaju devojicu. Lepo i zdravo dete. Samo joj mu mnogo vole da provodi vreme u kafani. Zbog goga se esto svaaju. On je i tue. Od pre jedne godine i otac je poeo pomalo da ih pomae. Daje im ita, pa pomalo i para. Ali k njoj otac jo nije otiao, niti je prima u kuu. Pomae je preko brata. Nu najvee iznenaenje u selu proizvelo je begstvo etvrte devojke iz iste kue, unuke naega domaina. Kad je pobegla, imala je 20 godina. Nije bila lepa, ali je bila vrlo razmaena. Da bi popravili greke uinjene s drugim devojkama, njoj su inili sve to je htela. I odevali je lepo, i vodili je na preslave, na vaare i na igranke. Odjednom poe po selu da se zucka, kako se ona voli s jednim momkom, koji je imao 19 hektara zemlje, majku, pooima i dve male sestre po majci. Isprva niko od ukuana, nije u to verovao. Toliko su oni pazili na nju. Ali se posle
131
Helsinki odbor za ljudska prava doznalo, da se ona s tim momkom ve dve godine voli; da je, da bi mogla da ita njegova pisma i da mu na njih odgovara, sama nauila da ita i da pie. Bila je nepismena. Kad su je u kui poeli jae pritezati i nisu je putali nikud vie, ona pobee za tog istog momka. Pobegla je pre godinu dana. Sad je ve u drugom stanju. ivi s muem dobro, slau se. On se sad sprema da slui vojsku. Samo to im je u kui prazno. Pa i sama je dosta ravo odevena. Mladina soba ureuje se nametajem, koji mlada donese. Isto tako mlada se prve i druge godine svoga branog ivota odeva u haljine, koje je sa sobom donela. To se ne kupuje. Meutim, ova naa mlada pobegla je iz kue. Sva njena bogata sprema ostala je kod oca. I njima je sad ostalo da ekaju. Da ekaju dok se otac i deda ne smiluju, ne pomire, i ne dadu joj spremu. Dotle pak ne misle nita da kupuju. Pitao sam staricu, maehu naeg domaina, kojoj je sad 80 godina, zato nisu hteli da dadu devojku lepim za momka koga je ona dve godine volela. On je dosta bogat, ima 19 hektara zemlje. On nije bio za nju! glasio je odgovor. Mi smo joj mogli i lepu priliku nai. Zato on nije bio za nju, nisam mogao doznati.281 Otmici su posebno bile izloene miradike. Zbog kapitala koje su donosile one su bile meta mnogih momaka, pa je, otuda, trebalo preduhitriti suparnika. Nekad su ove otmice predstavljale i pravu krau, jer su izvoene i protiv volje devojke. Ipak, one su mnogo ee vrene kada roditelji devojke nisu prihvatali odreenog mladia, a bilo je i onih koje su vrene iz neke osvete prema roditeljima devojke, ali i iz osvete prema samoj devojci od strane uvreenog mladia. Takve otmice razreavala je i policija, uspevajui da devojku pronae i vrati, esto, tek posle mesec i vie dana. U ovakvim sluajevima, roditelji, odnosno staraoci ili su morali da popuste i da devojku, ako je to i njena volja, daju dotinom kradljivcu, ili su, da bi spreili bruku, ak primoravali lopova da se njome oeni. Deavalo se, meutim, da se miradike, po spaavanju udaju za nekog siromaha koji ih prvi zatrai, jer vie ne mogu da raunaju na bogatog mladoenju.282 Posle Prvog svetskog rata, i naglog osiromaenja seljatva, devojke su beale i otimane, i sa znanjem roditelja, kako bi se odloila, pa i izbegla svadba, a time i veliki troak. Seljak da bi izbegao svadbene trokove, koji su inae svedeni na minimum, pribegao je jednom zaista udnom sredstvu. Na primer, dogovori se mladoenja sa devojinim roditeljima da otme njihovu ker, ili pak da ona pobegne za njega. Plan otmice ili beanja pripremljen je unapred od strane mladoenje i matere devojkine. Oni se dogovore sa provodadikom, nekom lukavom i okretnijom enom sa sela, da u odreeno vreme i na odreenoim mestu dovede devojku udavau. U tome e da naie momak sa nekoliko svojih drugova ( opte sa znanjem roditelja) i da odvede devojku svome domu.
281 Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932,
str.108,109.
282 Politika, 10.595, 2. novembar 1937, str. 10,
132
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Provodadika posle svrene otmice odlazi brzo kod devojinih roditelja, koji su inae upueni u celu stvar, i jo sa vrata zapevajui da bi je uo ceo komiluk, javlja im: da je devojku oteo taj i taj momak. Devojini roditelji u poetku pokazuju negodovanje, naravno samo pred svetom, a malo posle umesto da otmicu prijave vlastima oni pozovu najblie prijatelje na ast. Za venanje se malo brinu. Posle nekoliko meseci, pa ak i posle nekoliko godina ono se zavrava najskromnije. Nije redak sluaj da deca prisustvuju venanju svojih roditelja.283 Osim to je, osiromaenjem stanovnitva, uticao na ee tzv. ugovorene otmice devojaka, Prvi svetski rat je i, usled ogromnih stradanja radno i vitalno najsposobnijih mukaraca, uticao i na ee sklapanje ranih brakova, odnosno braka odrasle devojke sa deakom. I to, nisu samo odrasle devojke odlazile u kuu nedoraslog uvegije, prvenstveno kao sposobna radna snaga, ve su i roditelji devojke, pogotovo jedinice, u strahu da im kerka ostane neudata, u posleratnim godinama esto u kuu, za zeta, dovodili upravo neodraslo mome. Ne samo ekonomski uslovljeni, ovi brakovi su i odraz primitivnosti, mentalnog i kulturnog nerazvijenog stanja, primitivne etnopsihologije i neprosveenosti., zbog ega su i najei meu vlakim stanovnitvom u istonoj Srbiji. Istorijsko-drutveni dogaaji utiu na dinamiku i oblike narodnog ivota, pa i na naine sklapanja brakova. U ovom pogledu svakako da moe biti ispravno narodno shvatanje sa saoptenjima, da su rani brakovi novija pojava i to u vezi sa ratovima, koji su voeni na teritoriji Srbije. Narod u Homolju ovu pojavu tumai na sledei nain: za vreme ratova izgubljeno je mnogo mukog stanovnitva. Mnoge porodice ostale su bez muke radne snage, koju je trebalo nadoknaditi hitnim sklapanjem brakova. U takvoj situaciji nije se moglo gledati na starost i zrelost za brak. Nastupila je potreba da se zrele devojke, kao radna snaga, dovedu u kuu iji je domain poginuo u ratu, ili da se jo i nedoraslo muko dete kao zet dovede u kuu, u kojoj se nalazi ve devojka zrela za udaju. U svakom sluaju, sklapanje ranih, ili po dobu starosti izrazito nejednakih brakova javljalo se kao nuna posledica ratova, u kojima je bilo mnogo izgubljenih mukaraca... Pre Prvog svetskog rata udavale su se devojke i enili mukarci od 20 godina, a posle 1918. godine otpoelo se sa ranim brakovima. Oenili su me kad sam imao 11 godina. Otac je otiao u rat, a majka je bila u drugom stanju sa mnom. ja sam roen 1914. godine, a moj otac je poginuo u ratu 1915. godine. Tako su me oenili kad sam imao 11 godina sa devojkom koja je imala 21 godinu.284 Ne samo za deaka, u pojedinim krajevima je bio skoro i obiaj da se, iz isto ekonomskih razloga, za ostarelog udovca ili neenju uzima devojka u najboljim godinama. O sudbini devojke niko nije mislio. Zanemarivana su njena oseanja i njen poloaj u toj nenormalnoj zajednici, i to na poetku, kada je trebalo
283 Politika, 10.191, 6. oktobar 1936, str. 15. 284 Milorad Dragi, Rani brakovi u istonoj Srbiji, Razvitak, 2/1977, str. 24/25.
133
Helsinki odbor za ljudska prava da postane ena i majka. U Srbiji ima itavih krajeva i irokih oblasti, gde u narodu mahom iz ekonomskih razloga za nedorasla i nezrela derana od 14 do 15 godina, koji se ne ume sam ni opasati; koga e za prvo vreme njegova mlada u naruju prenositi, dovode devojku od 20, 25 pa i vie godina, a postarijem lanu porodice, kakvom iici, trae opet iz istih razloga kakvu mladu, jedru, snanu, drenu udovicu ili ba i koju mladu a krnu devojku. Raunaju da e kua i porodica u zreloj snanoj i upuenoj odivi dobiti pouzdanu snagu kao zamenu i pomo za starije ene u domaim, a uporedo sa mukima kao pouzdanu radnicu u poljskim poslovima. U takvim prilikama niko se i ne sea da se ozbiljno zapita, kako e bujna mladost i jedrina te ene odolevati prirodi ukraj suvie mladoga ili suvie stara mua.285 Za nedorasle deake, udovce ili prestarele neenje udavale su se, u prvom redu, devojke iz siromanih porodica, jer su tada, obino, bili manji zahtevi mladoenja i njihovih roditelja. Oni miraz uglavnom nisu traili, a ni na spremi nisu insistirali, istiui da oni imaju punu kuu, i da njima samo zdravo eljade treba, da kuu odrava i da decu raa, muku u prvom redu, jer sin je naslednik. esto oni nisu zahtevali ni svadbu, ili su pak sami snosili trokove, ukoliko im je do svadbe bilo stalo. Da bi to jeftinije proli, siromani roditelji su esto svoju kerku udavali za mladoenju koga ak nisu ni videli, ni oni, a ni kerka, niti su o njemu znali ak ni da li je zdrav fiziki i mentalno. Na ovaj nain, devojke su, zapravo, rtvovane, a da to niim nisu zasluile. Udala se po navodadiluku za momka iz Sire, a ona iz daljeg sela pa momka nije znala. Tek po udaji je videla momak sa sveu i pameu deteta od pet-est godina. Bio je normalno odrastao, moe se rei da je bio lepukast i u susretu je mogao da ostavi povoljan utisak. A pri proevini to je sve, jer sve drugo urede drugi. A kada su ostali sami ona je videla da ima u svemu nedoraslo dete, a ona sa dvadeset i nekoliko godina. Zanemela je pred onim to je snalo. Klonila se ljudi, prolazila oborene glave i tako itave godine. Imao se utisak da je ipak sve u redu i da su se njih dvoje nekako uklopili i shvatili. A onda je utanje puklo, pretvorilo se u odluku, u gest, u kidanje. Ona je pola za ivotom. Nije imala nikakvog normalnog razloga za rtvovanje. On nju nije obmanuo, ali ljudi jesu, jeste ivot i teko je rei da je kada je ostavila kuu njemu nanela nekakav teak bol, ljudski, ponosu. Samo je pitao: A ko e da pomae majci? Ona je otila jednoj imunijoj kui i pitala da li bi je pimili da im uva stoku i da se stara oko mue a da osim hrane i odee ne trai nita. Primili su je, a kada im se inila suvina, a to je sjeseni, kada se preradi i kada o stoci mogu da brinu ostala eljad, uinilo im se da je i hrana mnogo i morala je da ode drugoj kui. Tako na vie mesta, moljakanje i pronja hleba koji se zaraivao. Ona je bila mlada, umiljata, i lepukasta, lepo graena i onda su je pratile prie. Moda je i to bio razlog to se nigde nije due zadrala. Jedva da je imala dvadeset i neku godinu. Van pameti je da se pomisli da je imala sa bilo kim neke
285 Milan Jovanovi Batut, Prirodni prirast sranovnitva Srbije i njegov biotiki znaaj j, Beograd,
1932, str. 73 -77.

134
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka veze van traenja hleba i moda onog to trae njene godine. A onda je ovo drugo preraslo u neijoj udovinoj svesti u srozavanje morala sela, u kvarenje dobrih obiaja, sakrivenih neverstva veza dobrih sinova i keri potenih kua, pa je reena re tamo gde se kovao strah, tamo gde se zalegla vera u silu i vlast i gde osim sujete nema ni jedne ljudske ideje i ona je osuena.286 Osuena samom udajom, a ne mogavi sama da se oslobodi i zapone novi ivot, ona je sebi oduzela, i onaj koji je imala. Prerez,ogroman, da kroz njega ode jedan ivot, okrenut gore, nebu koje nije dalo suncu da osvetli ljude, koji su pripadali tome jutru koje nije moglo nikakao da svane. A Milunka je spavala u tome jutru i svim buduim jutrima. Lepukasta, mlada, nije odsanjala ono to ivot obino prua svima. 287 Nasuprot ovom sluaju, najbogatija miradika u vraarskom srezu, koju su roditelji protiv njene volje udali, smogla je snage da sudbinu uzme u svoje ruke, da poslua svoje srce i da vie ne sanja ivot, ve da ga istinski i ivi, pored siromanog mladia u koga se pri prvom susretu zaljubila. Kad nije mogla vie da izdri muenje, Jelena je spakovala u jedan zaveljaj svoje najpotrebnije stvari i pobegla od kue. Pred radoznalim pogledima suseda ona je utrala u siromanu kuicu...288 Na poruku muevljevu, preko jedne starije seljanke, da e joj sve oprostiti ako se vrati, ona je kroz smeh odgovorila: Kai mom muu, da mi je ovde dobro i da od mog Miodraga ni mrtva neu otii. Niko nas ive nee rastaviti. Ovaj dogaaj je ak i selo podelio. Oko kue pinosavakog Romea dolo je i do tue, u kojoj je bilo povreenih. Traginiji ishod spreili su policijski organi. Ne mirei se, nesueni svekar podneo je tubu protiv Miodraga za odvoenje, na to je Jelena policijskom pisaru izjavila: Priznajem da sam napustila svog mua, jer ga ne volim, ali se neu odvojiti od Miodraga. Vlast neka ini svoje, ali neka zna da se mi volimo(...) preti da e se ubiti onog asa ako je rastave od Miodraga.289
286 287 288 289
Milan Karovi, n.d., str. 541. Isto, str. 540. Politika, 18. avgust 1934, str. 12. Isto.
135
136
U SVOM DOMU
137
3.1. U ZADRUNOJ KUI

Odmah po zamiranju svatovske pesme, za seosku mladu najee nastaju teki dani. U roditeljskom domu su je mazili, brinuli se o njoj vie nego o drugima, jer su znali da joj sa devojatvom odlaze u nepovrat dani bezbrige, odmora. Dok je devojka pod okriljem druge jedne ene, majke, nju tede, uvaju. Bude jedra i lepa: rumeni obrazi, oblo telo, pune grudi, iv pogled, prtav smeh. Moe da bude lepa kao boginja i ponosita kao kraljica. U njenim rukama, motika je kao skiptar, srp je kao svilena lepeza. im se uda poinje robovanje.290 U novom domu ona je morala da bude ponizna skoro svakome. Njoj su gospodari ak i najmlai dever, pa i sin deverov. Kao najmlaa snaja u kui, sada ona treba da se umoli svima. Starije je ono dete koje nogom kroi, ako je muko. Prva ustaje, poslednja lee.291 ivot novodovedene neveste zavisio je, sigurno, i od toga da li je mu voli, kakve je on naravi i ima li nekih poroka, kako se uzajamno slau, i kako su je prihvatili mladoenjini roditelji, svekar i svekrva. Meutim, budui da su u ovom razdoblju jo uvek egzistirale i zadrune porodice, istina u nestajanju, poloaj neveste u takvoj porodici je neposredno zavisnosio i od toga ko jo ivi u istoj kui, kakvo je njeno imovno stanje i kako se ene i ljudi u samoj zadruzi meusobno slau. Poput stare velike patrijarhalne zaduge, i u maloj zadrunoj porodici posebno je bio teak poloaj neveste. Na nogama je od rane zore, pre svih, uvee se smiri poslednja. Kako izjutra sama naloi vatru, donese vode i sloi obuu svoj eljadi, radi povazdan sa ostalima do uvee kada sama zapree vatru i razloi obuu svoj eljadi i. esto, sama ostane s predivom. Mimo ostale ene u kui ona dvori pred svekrom i svekrvom, pred uglednim gostima, pere noge starijima, u planinskoj kui dri lu pri veeri. Oko pasa je imala ceo arsenal od orua: ak i male maice za prinoenje ike na lulu i privezan komad sukna za prihvatanje vrelih gvozdenih predmeta. Valjalo joj je ustajati pred svakim, ljubiti u ruku svakoga, pokloniti se svakome, dokle god oima moe nazreti, i ne prei put nijednom mukarcu.292 U pojedinim krajevima dugo je bio i obiaj da mlada ukuanima, izvesno vreme, pere noge. Svaka mlada od venanja pa do pola godine pere svima u kui noge, i to svako vee. Prvo dedi, pa svekru, pa svekrvi, pa onda ostalim. I tek kad svi legnu, onda mlada i mladoenja iziu u kujnu, gde ona i njemu opere noge, ali samo da to niko od ukuana ne vidi. Stidno je to. Isto tako za pola godine, pa i za jednu godinu, svi jedu sedei za stolom samo mlada jede stojei. Krevete svima namesti, rublje svima opere. Uvee dok ne odu svi da spavaju, mlada ne ide. Stidno je da ona pre legne. Ujutru mora prva da ustane, da spre290 Dragoljub Jovanovi, Seljak svoj ovek, Beograd, 1997, str. 106. 291 Poljoprivredni kalendar za 1937. godinu, Beograd, 1936, str. 146,147. 292 Sreten Vukosavljevi, Seljanka u patrijarhalnoj zaduzi, Pisma sa sela, 1965, str. 146.
138
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka mi vodu i svakome da polije.293 Zato to nije ustala pre njega, svekar je, na primer, podsmeljivo prebacivao snahi: Ja i moja sna imamo po jedno rano: ona rano legne, a ja rano ustanem.294 Osim to je svekra dvorila i noge mu prala, najmlaa nevesta je svekra udovca, ponegde, ak morala da pazi dvori dok ne zaspi, i tek poto bi ga dobro pokrila odlazila je svome muu,295kome se, meutim, nije smela da poali. Ako se nova mlada, koja ne zna kakav je red u toj kui, poali mladoenji (nou u vajatu), na kakve tekoe, mladoenja je sutradan popsuje pred zadrugarima, te ona nema kud, ve prione na posao bez roptanja.296 Ponegde je bio obiaj da mlada, u prvo vreme, koje je negde trajalo i po nekoliko godina, pred starijima ak i ne sme da govori s muem. Oslovljava ga sa Ej!, dok on nju zove po imenu. Stariji su ovo objanjavali time da je mladu sramota, jer ga ne poznaje, to je, u stvari, posledica naina sklapanja braka, jer nije bio redak sluaj da mlada prvi put vidi mua prilikom prosidbe, a ponekad i tek na dan svadbe. ekaj dok se upoznaju bio je njihov odgovor. Veoma esto, nevesta, zbog stida ili obiaja, nije ni jela sa ostalim ukuanima, pa ni sa muem, ve zasebno. Ako hoe nek sedne da jede s momkom, ako nee nek jede u kui.297 Osim prema ukuanima, nevesta je morala da bude ponizna i prema svima koje je sretala, sa kojima je dolazila u kontakt. Vrhunac te poniznosti, kao posledica shvatanja o dominantnosti mukarca, bio je obiaj u pojedinim krajevima istone Srbije da mlada ljubi ruku i mukoj deci. Ili smo putem kroz selo za jednom mladom. Susretala je usput ljude, ene, decu i ljubila ih u ruku. I detetu iz osnovne kole smerno se priklanjala, dohvatala ga za ruku i ljubila. Ta slika je svakodnevna u skoro svim zaplanjskim selima. Prvi prolaznik se potrudio da nam je objasni: - Za toj je nevesta da ga ljubi u ruku. I to ona ini punu godinu dana od venanja. Posle prilazi ruci samo starijima. Mlada se po tome ovde odmah poznaje.298
293 Aleksandar Petrovi, Rakovica- Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939,
str. 18. Simon Simonovi Monka, n.d., str. 142. Kazivanje Milana Mirkovia, roenog u Svileuvi 1935. godine. Jeremija Pavlovi, Kaer i Kaerci, Beograd, 1928, str. 83. Aleksandar Petrovi, Rakovica - Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, II deo Beograd, 1939, str. 18. 298 Politika, 11.538, 18. jul 1940, str. 11.
294 295 296 297
139
Mlada ljubi ruku deaku koga je srela na putu
Nevestu su svi u kui mogli javno kritikovati, a ona nikog. Posebno je prema njoj bila kritina zaova, pogotovo ako se spremala za skoru udaju, jer se javljala ljubomora, kako zbog izgleda, jo vie zato to se novodovedena snaha lepo oblaila dok je trajala devojaka sprema. Sestra (zaova) sme javno u kui kritikovati snahu (enu svoga brata), dok snaha o zaovi ne sme pred svima nita rei, ve samo svome muu. I on, ako hoe, moe kome dalje priati, a ako nee, ne moe ga niko namorati.299 Malo samopouzdanija mlada obino pokua da ima uticaja nad mladoenjom da ga ne slua, naroito kad je u pitanju vea zadruga. Mladoenja se, meutim, trudi, da je dotera u red; kad to je i bije.300 Na to je mlada jedino mogla da se poali roditeljima, prvenstveno majci, koja je to onda prenosila muu ocu, ali oekivana pomo je uglavnom izostajala. Uputstva za dalji rad su, skoro redovno bila: ensko si, mora da slua, ili: To je sada tvoja kua, vodi rauna da nas ne osramoti. U oslobaanju od prevazienih obiaja i potinjenosti skoro svakome u kui, neto uspenija je bila ekonomski nezavisnija nevesta miradika. Ona je prvo prenabregavala brojne, za nju poniavajue obiaje, to su stariji obino komentarisali: Kad je dobra snaja pere svima noge, kad nee, nee nikim.301 Takoe, i u obavljanju teih poljoprivrednih poslova ona se izvlaila, pravdajui se da ona to nije ni kod svoga oca radila, a raunajui da e mu i zadruga to i uvaiti, jer sa njenim odlaskom nestaje i miraz. Zbog sve uestalijeg takvog ponaanje
299 Jeremija Pavlovi, ivot i obiaji u Kragujevakoj Jasenici i umadiji i, Beograd, 1921, str. 101. 300 Isto, str. 56. 301 Aleksandar Petrovi, Rakovica- Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, II deo,

140
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka bogate neveste, deavalo se da su roditelji odvraali sina da za enu trai miradiku, neretko i preterujui u razlozima i objanjenjima: Sin mu hoe da se eni. I trai devojku s velikim mirazom. Otac i mati ne daju mu. Govore mu: ako uzme miraz nee da ti radi. Oe ceo dan da sedi, i traie slukinju da je slui.302 U nimalo lakim okolnostima, najvei broj nevesta ipak se privikavao, bre ili sporije, na novi ivot, izjednaavajui se sa ostalim enama u zadruzi, u kojoj ni za jednu od njih nije bilo demokratije. Za zadrune stvari njih niko nije nita pitao. One su bile tu da rode to vie dece, da to bolje sluaju mueve, i mukarce uopte, i da predano rade brojne druge poslove.303 Podelu rada meu enama u zadruzi vrila je domaica, uglavnom ena stareine zadruge, najee svekrva, posle ije smrti jetrve su teko mogle da izmeu sebe izaberu novu domaicu, pa je nju uglavnom odreivao stareina zadruge. Domaica je pazila da se iz kue ne iskrada, i da se svim enama podjednako prinavlja. Nju su morale sve ene potovati i primati od nje savete za kuevne poslove. Domaica je ukazivala potovanje stareini onako isto kao i ostale ene u zadruzi, a domain pak nju nije odvajao od drugih ena. 304 U staroj porodinoj zadruzi, u kojoj je preovlaivalo stoarstvo, uglavnom zanimanje mukaraca, enama su ostajali poslovi oko belog mrsa, oko organizovanja ishrane eljadi, oko odevanja i obuvanja, ak je i opanke obino pravila ena. Meutim, sa opadanjem broja lanova u zadrugama i preovlaivanjem zemljoradnje nad stoarstvom, i ene u tim smanjenim zadrugama su postajale sve znaajniji privredni inilac. One su sada, uz poslove za svoju uu porodicu (mua i decu): pranje, krojenje, ivenje, krpljenje, preraivanje vune, konoplje, lana i sl., mnogo ee radile i na njivi, izuzev redue i planinke, koje su i dalje radile samo svoje poslove, od interesa za celu zadrugu. Na poslovima spremanja hrane i ostalim kuevnim poslovima smenjivale su se sve ene ustaljenim redom, obino nedeljno. Dunost je redua primala ponedeljkom ujutru, a predavala ju je nedeljom u vee. Svaka je ena znala, kad joj je red, da bude redua. Ona je nedelju dana: mesila, kuvala, nosila ruak, muzla stoku, hranila ivinu i istila kuu.305 Za to vreme redua nije mogla da obavlja nikakve druge poslove. Ako redua, pri prijemu dunosti ima tkanje, isto ostavlja ili, za svoj novac, nae tkalju, koja joj produi posao. Svoju nedelju nije jedino imala domaica ena stareine zadruge. 306 Redua je ustajala pre svih ukuana. Ako bi se desilo da su stariji od nje pre ustali i naloili vatru, pa sede pored nje i greju se, ona bi se mnogo zastidela, i trudila da se to vie ne ponovi.307
302 Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno-higijenske i zdarvstvene prilike, I deo,

303 Mirko R. Barjaktarevi, O porodinim zadrugama u Jugoslaviji danas, Predmet i metod izuava304 305 306 307
nja patrijarhalnih zajednica u Jugoslaviji i, 3, Titograd, 1981, str. 281. Sreten Vukosavljevi, n.d., str. Sreten Vukosavljevi, Pisma sa sela, Beograd, 1965, str. 147. Jeremija Pavlovi, Kaer i Kaerci, Beograd, 1928, str. 84. Isto, str. 85.
141
Baba i redua, Svrljig, 1931.
Za razliku od redue, koja je ekala samo svoju nedelju, planinka se, zbog karaktera i znaaja posla, koji je esto vie podrazumevao etdljivost nego umenost, birala na dui period, pri emu je streina zadruge vodio rauna da to ne bude ena, koja ima malo dete. Njen je posao veoma teak, zato se ene na njemu smenjuju polugodinje ili godinje. No ima sluajeva da ista ena ostane planinka vie godina, ako to domain zahteva, jer se pokazala kao izuzetna istunica i vrednica. Planinka je, zapravo, ef nad enama i enskim poslovima u zadruzi, ponekad je preuzimala i ulogu domaice. U nje su kljuevi od mrsa i svih smokova. Ona izdaje redui (ponegde se kae mjeaja) smok i brano. Ona deli enama vunu prema broju dece. Deli im konoplju, ukoliko u sadanjoj manjoj zadruzi nisu ve i sama konopljita podeljena meu ene, da svaka radi za sebe. Muki zadrugari nemaju nikakve vlasti nad njom. Njoj ne moe narediti niko sem domaina. ak i domain dade ponekad kljueve od pia i ita, a planinka svoje ne daje nikome. Planinku biraju i muki i enski zadrugari zajedno. Ona se menja obino ee nego domain. I kad je dobra, promene je ponekad da okuaju i drugu koju, kakva e planinka biti, ili da je zadovolje. Posle uporeenja na radu esto vrate opet staru planinku. Planinka je reiser, a za poslove ima pomonicu aju...308
308 Sreten Vukosavljevi, Pisma sa sela, Beograd, 1965, str. 147.

142
Pred mlekarom na urevdan, Gledi gruanski srez
Mada je ena u manjoj zadruzi sve vie postajala radnik u polju, na njivi ona, kao i u staroj patrijarhalnoj zadruzi, nije imala pravo da raspolae letinom. esto je i zemlju koju je ona donela u miraz ili kasnije nasledila, zadruga obraivala i troila prihode kao da je to zadruna imovina.309 Bez pitanja mua ena je mogla jedino da prodaje kokoi, jaja, mleko, konopljano seme; da vri zamenu vune, pletiva i da menja seme od useva i povra. U mnogim zadrugama novac dobijen od prodaje pilei ne ide u kuu. Taj se novac obino daje najstarijoj eni u kui, koja onda sama njime kupuje to treba svakoj eni ili ga podeli izmeu njih, pa onda one same kupuju ta je kojoj potrebno. Pri tome se obino uzima u obzir i koliko koja ena ima dece, odnosno brojnost ue porodice. ivina, to je ensko, zajedniko. Mi to zapatimo, a kad doe jesen prodamo, pare podelimo samo mi ene sa svekrvom.310 Ovako ostvarene prihode ene su troile na uu porodicu, posebno brinui o svojim devojkama. Trebalo ih je to bolje obui i obuti za vaare i svetkovine, kada su se pokazivale i preporuivale za udaju, ali isto tako i dobrom tzv. mekom spremom snabdeti, za to nije uvek bilo dovoljno ono to se izdvajalo iz zadrune kase, osnovnog izvora za izdravanje i opremanje devojke. U okolnostima kada su ovi prihodi bili posebno skromni, ene u zadruzi su sa izrazitom zaviu govorile o nadniarkama. Ona to nema nita, bolje ivi,
309 Momilo Tei, Narodni ivot i obiaji poekog kraja zadruni ivot, Uiki zbornik k, 17, 1988,
str. 455.
310 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 240.
143
Helsinki odbor za ljudska prava bolje se odeva. Ona nadnii i ima pare. ena koja je u zadruzi ima tako mnogo posla u kui, oko ruka, oko dece, oko ivine, oko stoke, da ne moe ii u nadnicu. Zato ona mora sve to joj treba da trai od svog mua ili od domaina kue. Te se tako gore i odeva.311 Neretko, ene u zadruzi su zavidele ak i slugama u njihovoj zadruzi. Sluga u Banjanima, preko leta, od aprila do oktobra moe da zaradi 400-700 dinara, a da pored toga ima besplatan stan, hranu, obuu, pa ponekad i neto od odela. On sve te svoje pare ne potroi na odelo. A ena, meutim, u ponekim zadrugama, celog svoga veka, radi, raa, vaspitava i neguje decu, i nema prava ne samo da nju zadruga odeva i kupi joj maramu, i drugo to joj treba, nego nema prava ni da to trai za svoju decu. A ona bar nisu samo njena, nego i njenoga mua! Da bi odela sebe i odenula svoju decu, ona mora spekulisati svojim obelejem, drati osobine, trgovati pileom, guskama, urkama, ovcama i svinjama.312 Osobine je zadugarka stvarala prihodom od dodatnog zanimanja (ivenjem, na primer), mirazom iz roditeljske kue, odnosno novcem koji je o proevini dobila od svekra, u vidu obeleja, a posle udaje ga nije vratila u zadrugu. est obiaj je na selu bio i da svekrva novodoloj snasi pokloni po neko grlo sitne stoke,obino ovcu ili jagnje, to je bio zaetak osobine, koja se, zatim, na razliite naine, samo uveavala. Skoro da nije bilo zadruge u kojoj ene nisu imale svoju osobinu, mada to nije bilo nimalo lako i jednostavno. Ovaj obiaj naroito je uveden po zadrugama. Tamo gotovo svaka ena ima svoje osobine: nekoliko gusaka, ili nekoliko uraka, svinju (jednu ili dve), ovcu (jednu, dve ili vie). Retkost je da ena ima u svojoj osobini i po koje june. Drati osobinu nije ba tako laka stvar. Imati urke znai ustajati leti ranije od svih i skuvati im koprivu za hranu. Ako se zadocni s kuvanjem, ljudi odmah nadnu u dreku: Ajde bre, pouri, ne moemo te ekati. ene koje imaju sitnu decu dre obiio po vie urana i gusaka, jer one su ve i inae, zbog dece, vezane za kuu, pa mogu i u vreme, kad svi drugi odlaze na rad, da hrane i neguju svoju osobinu313 Gajenje krupne stoke, svinja, pa i ovaca u vidu osobine nerado je prihvatano od ostalih zadrugara, koji su smatrali da se ta stoka hrani na raun zadruge. Ove osobine su, otuda, esto poprimale veoma udnovate forme. Stoga u mnogim zadrugama, gde snaje imaju u osobinu svinju ili ovcu, stupaju one sa zadrugom u ortakluk. Svekar ili stareina zadruge dozvoljava da snaja dri u zadruzi jednu ili vie krmaa ili ovaca, ali pod uslovom: da se priplod deli. Polovina prasadi ili polovina jagnjadi pripadne zadrugi, druga polovina ostaje snaji kao osobina, koju ona obino prodaje. Mnoge ene dre kao svoju osobinu: ovce, svinje, pa ak i kravu kod svoje matere. Neke opet ene daju svoju svinju ili ovce u selo, drugoj eni, koja ih dri pod istim uslovima, kao to bi to i
311 Aleksandar Petrovi, Male Pelice- tuberkuloza narodna medicina, Zbornik zdravstvenih
prouavanja i ispitivanja sela i narodnog ivota, III, Beograd, 1934, str.26

312 Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 117. 313 Isto.
144
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka zadruga inila, priplod po pola.314 Kao svojevrstan izraz komplikovanog poloaja ene u porodici, njene sve sloenije psihologije, ali i kao merilo reakcije kojom se ona obara na uslove svoga ivota u kui, nije redak sluaj da osobinu imaju i snahe i svekrva, ak i u veoma malim zadrunim porodicama. Sluaj 1. U kui: domain 56 g., njegova ena 58 g., snaha udovica 32 g., dva snahina deteta, muko od 13 g. i ensko od 14 g. Snaha se bavi ivenjem haljina za seljanke. Imaju 7 hektara zemlje. Na prvi pogled sve ovo izgleda ne moe prostije. Jedna kua. Snaha, ako hoe, moe za svoje line rashode, da zaradi sebi potrebna sredstva ivenjem. Deca pripadaju kui. Unuk je naslednik, budui domain kue. Njega deda voli kao zenicu oka svoga. Dao bi svoj ivot za njega. Isto tako govori i baba o svojoj unuci. Unuk spava kod dede: Nee nikud na drugo mesto, a unuka kod babe, i ona nee nikako kod majke. I sve je u najboljem redu. Meutim, u stvari je sasvim drugaije: Snaha ima svoje osobine: dve krmae , na pola kod svekra, t.j. u istoj kui u kojoj ivi sa svjom decom, a pored tog i 6 ovaca kod svoje majke. Tamo ve nije na pola.' Na moje pitanje, zato tako radi, odgovara: Meni oni (t. j. zadruga) nita ne daju. Bila sam bolesna, leila sam se o svome troku. Decu obuvam i odevam ja! Oni im nita ne daju! A uz to, snaha, pored ivenja, radi i sve druge poslove u kui, a kad zatreba i u polju. Pa i o spremi devojci za udaju misli samo snaha, njena mati. I svekrva ima svoju osobinu krmau, koju dri na pola kod neke ene u selu. Svekrvina je krmaa, enina hrana, prasad dele. Na moje pitanje, ta e njoj osobine, svekrva odgovara: Treba mi! Sluaj 2. Zadruga: otac 68 g., njegova ena 66 g., dva sina 36 i 38 g.; njihove ene i deca. Osobine imaju ne samo snahe, nego i svekrva. Ona ima jednu krmau. 315 Malo je verovatno da stareina, zaista, svojoj starici ne moe da kupi maramu da povee glavu, ili da joj obzbedi neke druge, minimalne potrebe za novcem. Zapravo, privreenost i svekrve osobini u oba ova sluaja, nije nita drugo do pokazatelj da one dok su jo bile mlade, nita za sebe nisu dobijale od svojih mueva i zadruge, ve su uvek za svoj raun ivele od osobina. Dosta rasprostranjeno dranje osobina, iz ijih prihoda jeena svoju uu porodicu snabdevala raznim potrebama (pamuk, porhet, cic, razno drugo platno itd.), poveavajui tako budet linih rashoda, to je najvie izazivalo otpor mukaraca, omoguilo je, meutim, eni da postane, u odreenoj meri, i lihvar, naroito u uslovima finansijske krize i sve izraenijeg siromaenja. Gotovo svaka, koja ima kakvu osobinu, daje to pod lihvarski interes. Koje nemaju osobine, upotrebljavaju onaj svoj dohodak od ivine, jaja, sira, voa itd. Muterija uvek ima, jer je oskudica u novcu velika. Interes je svirepo visok. Ukoliko su sume manje, utoliko su pretenzije bezonije i utoliko rtvi izgleda da davanje
314 Isto. 315 Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 118
145
Helsinki odbor za ljudska prava nije preterano. U pitanju su uvek manje sume, velike retko dolaze na red. I ne daje se samo jednom duniku. I ene imaju svoju bankarsku politiku. One imaju veinom po nekoliko dunika, rizik se, dakle, deli na vie njih. Tajna operacija uva se, a dug se zaudo enama vraa. Da proe rok, pravilo je, naravno i ovde; ali da se nikako ne vrati toga nema. Gde e posle od ene!316 Ponekad je novcem od osobine ili obeleja ena u vreme etve kupovala ito, pa ga u prolee prodavala po znatno vioj ceni, ili ga pak davala u zajam do nove etve naravno uz visok interes, takoe u itu. Ako je obeleje ostalo kod mlade, onda je to njen novac. Ona ga ne troi, nego ga daje pod interes, po 100 para na banku meseno. I interes troi, ili ga kapitalie dalje. Ponekad za obeleje se kupi ito, koje mlada u prolee daje onima, koji ga nemaju. Natrag ga dobije u jesen, na svakih 100 kila po 150 kgr. Neke ene su svojim obelejem zaradile june ili kravu, koju obino dre kod svoje majke, da ne bi mueva rodbina prigovarala, zato se njena krava hrani na raun zadruge. Od interesa, koji ena dobija od svoga obeleja kupuje sebi i svojoj deci ta im treba. U nekim zadrugama ene su mogle ii u banju da se lee samo blagodarei svome obeleju. U jednoj velikoj banjanskoj zadruzi ima ena, koje po 10-12 godina kapitaliu svoja obeleja. Kolika je suma pojedinih njihovih obeleja, nisam mogao da saznam. Ali celo selo zna da se u toj porodici u svako doba moe dobiti novac uz interes od sto para na banku meseno, pa navie.317 enske osobine su, u izvesnoj meri, naroito u razdoblju autarhine naturalne privrede, nesumnjivo potpomagale odravanje porodinih zadruga, nadoknaujui njihovo nedovoljno staranje o linim potrebama zadrugara. Meutim, pored toga to su ni pomagale da okuplja svoju uu porodicu, one su i potkopavale zadruno jedinstvo, pogotovo sa prodiranjem robnonovane privrede, kada su ene sa veim osobinama, postajale ekonomski sve samostalnije, prieljkujui deobu i primoravajui na nju i svoje mueve. Ostale, pak, ene deobu su zahtevale iz zavisti prema osobinarki, koja je vie troila na podmirenje linih potreba svoje ue porodice. Zato su esto isticale: Videemo je kako e iveti kad ne bude imala zadrune jasle, aludirajui na to da se osobina odravala i uveavala na raun zadruge, to je, inae, postajalo sve ee shvatanje kod ostalih zadrugara. U pojedinim krajevima gde je bio obiaj da zadruga koristi nepokretno imanje koje je u miraz donela neka od ena, dolazilo je do deobe ako bi se miradika tome usprotivila. esto se zadruge dele zbog miraza u obliku njive, livade ili vonjaka, koje je neki zadrugar dobio uz enu, pa ne dozvoljava da ga zadruga obrauje i skida prihode.318 Iz zadrune imovine, pre otpoinjanja deobe, izdvajao se, prvo, miraz ukoliko je njime raspolagala zadruga, i to ak i miraz majke, pri deobi brae zadrugara. Da se iz celokupne zadrune imovine prethodno izdvoji udoviko uivanje Stane, majke zadrugara, kao zakonite udove oca im po. Milana okia; zatim
316 Mihailo Avramovi, Nae seljako gazdinstvo, Beograd, 1928, str. 37-38. 317 Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 107. 318 Isto, str. 116.
146
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka da se izdvoje mirazi kako udove Stane, tako i Drage ene zadrugara Radisava i Ljubice ene zadrugara Milorada, s obzirom na vreme unoenja ovih miraza, unetih i utroenih u zadruzi na zadrune potrebe i to: Staninog pre 50 godina, Draginog pre 27 godina i Ljubiinog pre 7 godina. Poto se izdvoje ti mirazi, koji se imaju dodeliti u imovini, ostatak se ima podeliti meu zadrugare: Radisava, Milorada i Milisava na tri ravna dela. 319 Ne samo zahvaljujui osobinama, ena je, vie nego mukarac, doprinosila raspadanju zadruge i zbog svog sveukupnog ekonomskog i drutvenog poloaja u njoj. Zahvaljujui organizaciji rada u zadruzi, gde je ona vie vezana za kuu, starajui se o deci i o muu, ena je, a ne mukarac, sredite ue porodice. U uslovima jednakog ivota svih zadrugara to nije imalo posledica po zadruno jedinstvo. Ali, razbijanjem zadrune autarhinosti i preovlaivanjem novane privrede, kada potrebe zadrugara postaju sve razliitije, ena postaje ta koja eli deobu. Teko je bilo odrati zajednicu nekoliko uih porodica koje su imale razliiti broj dece, i to razliitog pola i uzrasta, jer je to podrazumevalo i razliite izdatke za njihovo izdravanje. Za devojku je, na primer, trebalo obezbediti, sve skuplju, devojaku spremu, a za aka se moralo, osim za ee nabavljanje odela i obue, izdvajati i za nabavku kolskih potreba. I dok je mukarac na decu svoje brae gledao kao na krvne srodnike (sinovac, sinovica), ena nije imala to optereenje, njoj su ta deca, ipak, bila tua. Zato je njoj, pogotovo ako nije imala dece ili su ona bila mala, vie nego muu smetalo da se na decu deverova vie troi, naroito ako se ona koluju ili su pak dorasla za enidbu i udaju. Reenje je ona zato videla u deobi, pa neka svako radi za sebe i svoju porodicu. Prisustvovao sam deobi jedne zadruge koja se i delila ba zbog toga to je bila u pitanju sprema kerke jednoga zadrugara. U toj zadruzi ivela su dva brata i imali su svega jedan hektar zemlje. Jedan od njih je imao enu i etvoro sitne dece, a drugi je imao enu i petoro dece, meu kojom i jednu devojku od svojih 19 godina. Celo leto radili su na graevinama. Pred samu jesen, meutim, mati pomenute devojke, ena starijega brata, koji je bio stareina kue, uzme iz kue i kupi keri devojci za 7 banki haljinu. I od tada poe svaa meu jetrvama. Kako ona sme iz kue da kupi svojim kopiladima haljinu! vie druga jetrva, devojina strina. Kad sam poeo objanjavati rasrenoj strini, da je devojka radila celo leto barabar s mukarcima na graevinama, da ona radi i sad i da zbog toga ima prava na svoj deo od zarade, strina mi je odgovorila: Svi mi radimo, zato da se onda samo ona odeva?320 Deobu su esto izazivale i bogate mlade, koje su donele ili veliki miraz ili su bile jedinice, odnosno nisu imale brae, pa su raunale da e od svog naslea i muevljevog dela iz zadruge mnogo bolje da ive. Takoe, i ene koje nisu htele da se povinuju strogim zadrunim pravilima, koja su ponekad ruila i njihovo dostojanstvo i slobodu. Tako je, udavi se u zdrunu kuu gde je obiaj bio
319 Arhiv Jugoslavije, Ministasrtvo finansija Kraljevine Jugolavije, f-121. 320 Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 118.
147
Helsinki odbor za ljudska prava da snaha svako vee sedi pored svekra-udovca, da bi ga pokrila kad zaspi, mlada snaha, trea po redu, samo posle nekoliko veeri, kad svekar nije dozvolio da ga pokrije pre nego to je zaspao, bacila arenicu po obesnom starcu, izjurila iz njegove sobe, govorei: Nisam ja ni svog oca pokrivala, pa neu ni svekra. Neka se pokriva sam. Ba me briga. Ja idem da uspavam svoga mua, zbog koga sam u ovu kuu i dola. Ljut na neposlunu snahu, svekar je odmah izvrio deobu, kaznivi njenog mua - najmlaeg sina, ali i srednjeg,zato to nije osudio postupak mlade, tako to im je dao samo po 1,5 ha imanja, dok je najstarijem, ija je ena bila najrevnosnija u dvorenju, ostavio 7 ha.321 Do deobe je dolazilo i zbog netrpeljivosti meu jetrvama ili izmeu svekrve i snahe, koja je u Srbiji bila veoma izraena i uoi Drugog svetskog rata. U posavskom srezu beogradskog okruga ak u 80% sluajeva, a slino je i u kosmajskom srezu: Svekrva i snaha se retko sloe. Sve ini preveliki posao koji ne moe jedna da uradi, ve trai pomo. Onda se tue na lenost jedne. Snaha obino iskoriuje svekrvu.322 U tim konfliktima sin je, skoro redovno, stajao na stranu svoje ene /snahe/. Tako se u kosmajskom srezu moglo da uje: Ali u svaama izmeu snahe i svekrve sin je uz enu, odnosno snahu. Da je na strani majke ne bi svae ni bilo, kau majke.323Jo otrije su napadali snahu u moravskom srezu nikog okruga: Sin je uvek uz svoju enu. Vrlo retko da je, kako se kae, ovek vrste ruke i da na strani majke izudara enu.324 Strah da se ne poremeti harmonija meu enama u zadruzi naroito je bio prisutan prilikom dolaska nove snahe u kuu. Poznato je da u porodinim zadrugama sa 5-6 mukih glava retko kad nastupa svaa od mukinja; ona najobinije potie od enskinja. I zaista ja ne znam da li ima vee nevolje za dobrog kunog stareinu do te kada enidbom svoga brata, sina ili sinovca uvede u kuu ensku koja nosi u sebi klice za razdor u zadruzi i propast njenu.325 Do svae je esto dolazilo i zbog beznaajnih stvari, na primer: ako planinka ne deli poteno deci beli mrs, ili ako se nekoj od snaha uini da svekrva nije pravino podelila vunu, lan, konoplju, ili neto drugo, to je nabavljeno od tzv. enskih prihoda.326 Okrivljujui ih za raspadanje porodinih zadruga, enama je naroito prebacivano prekomerno troenje, na luksuz. Od kako su se nae seljanke odale luksuzima i raznim varokim modama od toga doba naglo propadaju nae porodine zadruge. Jer kuni prihodi ako se nisu smanjili nisu se poveali; a poveanjem rashoda pored istih ili jo manjih prihoda ide se na to da se upropasti kua. Dovedena snaa tono kau od zla oca i od gore majke nee da zna za to.
Kazivanje Milana Mirkovia, roenog u Svileuvi 1935. godine. Vera St. Erich, n.d., str. 83,90. Isto, str.86 Isto, str. 84 Trivun Tomi, Jedan priloak za reenje pitanja o porodinim zadrugama,Peti kongres Srpskih zemljoradnikih zadruga, odran u apcu 1900 godine, Beograd, 1901, str. 92. 326 Momilo Tei, Narodni ivot i obiaji poekog kraja zadruni ivot, Uiki zbornik k, 17, 1988, str. 456.
321 322 323 324 325
148
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Njoj je glavno da zadovolji svoje prohteve i svoje sujete pa ma i cela kua propala. Ako je kuni stareina u tome ne zadovolji, ona se ali muu, protestvuje, svaa se dok ne doe do deobe.327 Raspadanja zadruga zbog nemorala pojedinih ena bila je jo jedna, preotro izreena, krivica ene. One su postale nova sorta kuge, koja kui vazduh seoski i davi sve to je zdravo i poteno oko nje. One se premeu svaki as u neto drugo. as su udovice, as rasputenice, as vraare one naroito ire po selu da bi one na taj nain to vie nevinih dua ulovile, da bi to vie drugarica stekle. esto puta im padne u ruke po koje eljade iz dobre i estite domainske kue, te svu porodicu osramote i obeaste. A ima i takvih koje ni sam svoj porod ne tede!... Ove su ene veoma opasne i tetne za seljaka, jer one potpiruju svau i raspru meu ukuanima, i tako potpomau i ire deobu.328 Ne shvatajui da je raspadanje seoskih porodinih zadruga neminovan prirodni zakon drutveno-ekonomskog razvoja, a da je enski uticaj u tome samo posledica takvog razvoja, meu najirim narodnim slojevima uvrstilo se uverenje da su za to, ipak, krive ene, to je iskazivano kroz opte vajkanje i osuivanje ena: Podelili se zbog ena nesretnih, Bog im sudio, im se oeni, posta drugi ovek., im mu se sinovi oene, bie mu onoliko odaka, koliko ima oenjenih sinova., Braa su braa dok spavaju pod jednim guberom, a im su pod dva (kad se oene), onda su ortaci.329 Bilo je, meutim, i objanjenja kojima nije sva krivica pripisivana enama. Otac je imao tri odrasla sina; posle rata poe svaa u kui; izgleda zbog ena. Meutim otac nam je tu svau objanjavao drugaije: Nismo se svaali mi zbog ena, nego to nam je u kui bilo tesno. Svi su iveli u staroj dedovskoj kui, koja je imala dva odeljenja: kujnu (kuu) bez tavana i sobu. Starac, tri odrasla sina sa enama i decom spavali su u istoj sobi.330
327 Isto, str. 92,93. 328 Osmi kongres Srpskih zemljoradnikih zadruga, dran 21, 22 i 25 septembra 1903. godine u
Negotinu, Beograd, 1904, str. 134.

329 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1925 5, Beograd, 1995, str. 186; Momilo Tei, Narodni ivot
i obiaji poekog kraja zadruni ivot, Uiki zbornik k, 17, 1988, str. 458.
330 Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno-higijenske i zdravstvene prilike, I deo,

149
3.2. U INOKOSNOM DOMAINSTVU

Sa raspadanjem patrijarhalnih zadruga i promenama socijalno-ekonomskih prilika na selu, brim prodorom kapitalizma i preovlaivanjem robnonovane privrede, krajem 19. i naroito poetkom 20. veka menjao se i poloaj seljanke u Srbiji. O naoj seljanci doskora se govorilo samo u lepoj knjievnosti. U doba pre 30 i vie godina, ona je bila dua one seoske romantike, koju su ovekoveili svojim divnim knjievnim radovima Milievi, Janko i drugi iz tog vremena. Ali opte socijalne prilike menjale su se duboko od tog vremena i promena je zahvatila i nae selo u istoj razmeri. Vie nema u njemu uslova za stardobnu romantiku. Selo je sa seljakom i seljankom dobilo nov izgled i psiholoki i socijalno privredni.331 U izmenjenim socijalno-ekonomskim prilikama, kada zadrune porodice sve bre ustupaju mesto inokosnim, uglavnom siromanim domainstvima, seljanka je sve vie ravnopravna sa muem u obavljanju mnogobrojnih privrednih poslova. Pored mnogih svojih poslova, koje u dananje vreme rade ene i devojke u Jasenici, ima dana, kad nastupe poljski radovi, da one moraju pomagati mukarcima pri oranju, sejanju, kopanju, pljevljenju ita, etvi i berbi kod svih vrsta ita. Ta je njihova pomo nuna osobito u inokosnim porodicama i u porodicama, gde su jo muka deca nejaka.332 Izuzetno naporni poljoprivredni poslovi svaljuju se sve vie i na plea seljanke. Pored mua, i ona podnosi sve nedae i terete koji prate poljoprivrednu proizvodnju, umnogome zavisnu od prirode i njenih udi. Studeni vetrovi fijuu preko njiva i lugova i svojim hladnim i nevidljivim rukama umivaju izborano lice oraa. A on, poguren pod teretom briga i rada, pritee ledene ruice pluga, da brazda bude dublja i da plod bude bolji. Voie vodi seljanka, veran sapatnik oraa. Idu njih dvoje zajedno, gaze po njivi, paraju lea zemljina sjajnim plugom, a pogled im luta u neizvesnost i nazire uto klasje. Studeni vetrovi igraju ledeno kolo oko njih, a njih dvoje zagreva rad i nada. Zagreva ih nada u majku zemlju, da e ove godine doneti vie radosti i lepi ivot seljaku, kao nagradu za njegov muan, naporan rad.333
331 Zemljoradnika zadruga, 28, 23. avgust 1939, str. 435. 332 Jeremija Pavlovi, ivot i obiaju narodni u Kragujevakoj Jasenici i umadiji, SANU, Srpski etno-
grafski zbornik k, 22, Beograd, 1921, str. 4.

333 Zemljoradnika zadruga, br. 5, 5. februar 1939, str. 1.
150
Oranje
Poto poljoprivredni poslovi ne trpe odlaganja, seljanka je na njivu nosila i malu decu, u ljuljci ili kolevci. Izmeu njih, krajem od povezae, brisala je znoj mlada, jedra seljanka sa belim, neto obojenim od povezae podvratkom i preplanulim jagodicama. Lice to bilo je pravilno oseneno, sa dva snana luka obrva i bez ijedne bore. Oi su jo duboko crne i ovek ih ne sme dugo gledati. Pored nje radila je nasmejana ena etrdesetih godina. Njene su grudi veoma bujne i otimaju se iz proreza na koulji. Kukovi joj iroki i iz cele nje izbija miris na znoj i mleko. Odista, nedaleko od njih, trljalo je nosi malim, ali opaljenim od sunca ruicama detence, jer ga spopale muice. Ljuljaka je bila okaena o dva kraka atora, tek koliko da zakloni od sunca.334 Nekad se to zavravalo i tragino po dete, pa i majku.335
334 Pravda, 10.681, 30. jul 1934, str. 6. 335 Naa javnost donela je pre nekoliko dana izvetaj, da je neka seljanka ostavila dete u ljuljaci, u hladu jednog drveta, a kad se posle kratkog vreema vratila, nala ga je obeenog i udavljenog u trake svoje ljuljake. Sirota majka iz oajanja i alosti poletela je ka eleznikoj liniji, saekala prvi voz i bacila se pod tokove Zemljoradnika zadruga, 28, 23. avgust 1939, str. 435.
151
ena nosi kolevku s detetom, protice, Raka, 1936.
Poneki put se na njivi, na kojoj se kopao kukuruz, nalazilo i po osam kolevki, i u njima mala deca, od kojih neko gre, a neko plae, a majke na njivi: kopaju, razgovaraju se i kikou.336 Samo ponekad, one ih obiu, da ih podoje, ili premeste u novi hlad. Pomiluju ih znojavom rukom po obraiima pocrvenelim od sunca ili od dugog plakanja, pa urno odlaze u svoju vrstu, uzimaju motiku i nastavljaju sa kopanjem. Seljanka je do te mere organski uklopljena u privreivanje da i u trenucima najtee bolesti ona samo na to misli. Aranele, prodaj neto, samo jaram nemoj da obali, a drugo to hoe, a ako nema, uzmi na dug nego nemoj da leim celo leto, a ja u makar odraditi. Dolazi to pre.337 Seljanki nisu bili strani ni najtei fiziki poslovi, u odsustvu ili nezainteresovanosti mua za to. Kad kua nema ogreva, ena po nekoliko dana moli oveka, da joj iz planine dotera drva. Ako ovek ne dospe da to uradi, ena ide sama, i taj posao svrava. enske ruke rade oko kola, upravljaju volovima, osobito ako se prevlai beriet (ito, lan, konoplja), idu u vraj itd.338 Visina i vrsta optereenja seljanke poljoprivrednim poslovima zavisili su od veliine imanja, karaktera poljoprivredne proizvodnje i broja odraslih lanova u porodici. Primera radi, u domainstvu u Runju kraj Beograda, od tri odrasla lana (mu 63, ena 50, sin 20), koje je posedovalo pet ha zemlje, dve krave i pet svinja, ena je, uz rad u kui, tzv. enski posao i rad oko stoke, u bati, na
336 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 245. 337 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1925 5, Beograd, 1995, str. 210. 338 Jeremija Pavlovi, Kaer i Kaerci, Beograd, 1928, str. 56
152
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka njivi i u vraju u toku 1932. godine imala 52 radna dana. Sve te poslove, od 27. juna do 3. oktobra, njen mu je ovako zabeleio: 27. jun. Ja i ena praimo kukuruz u Deonici. 28. jun. Mi praimo kukuruz u Dalji. 29. i 30. jun. Ja kosim livadu, ena prai batu. 1. jul. Ja kosim livadu sa jednim plaenim radnikom, a ena radi u bati. 2. jul. Dovrili smo, ja i ena, praenje kukuruza u Dalji. 5. jul. Ja i Pavle kupili smo seno, a ena nam pomae. 16. jul. Ja i ena rasaivali smo kupus, i zasadili smo polovinu. 19. jul. ena je stalno u bati, bostanu i hrani krave detelinom. 26. jul. Ja i ena rasaujemo pozni kupus. ena stalno radi u bati. Zaliva i vodi brigu o kupusu i stoci. Ja se staram samo itu. 30. Dovrili smo moju etvu kod Radojkine kue s Draom. Pomau nam moja ena i njegov Danilo. 5. avgust. ena stalno neto radi u bati i gleda stoku (krave i svinje), koja se sva hrani detelinom. 13. avgust. Vro sam sa enom kod Rake Pantia i zasluio dva radnika. 16. avgust. Ja i ena vrli smo kod Ljube Rankovia. Zasluili smo dva radnika za svoj vraj. 23. avgust. Pregrtao sam sa enom krompir. 25. avgust. Vrli smo kod Slavke i zasluili dva radnika 26. avgust. Vrli smo kod Drae i zasluili dva radnika. 3. septembar. Podbirali smo pasulj u bati. 7. septembar. Rad u bati. Podbiranje zrelog pasulja i patlidana. 8. septembar. Opet rad u bati. Podbiranje zrelog useva i bostana 9. septembar. S kolima u deonicu. Branje pasulja. 10. septembar. Branje pasulja u Lipovici. 12. septembar. Pregrtali smo kupus. ena svakog dana zaliva, jer nema kie. 14, 15, 16. i 17. septembar. Ja i moja ena podbiramo zeleno povre. 28. septembar. Poinjem branje kukuruza sa dva radnika u Deonici; ja i ena. 29. i 30. septembar. Stalno nas dvoje u Deonici. Beremo kukuruz i seemo au. 2. oktobar. Nedelja, ali smo mi vezivali i vukli au. 3. oktobar. Beremo kukuruz u Lipovici, ja i ena. Andreja nam pomae. 4, 5 i 6. oktobar. Stalno nas troje u ovoj njivi zavravamo sav rad.339 U rakovikom domainstvu koje ine mu, ena i etvoro male dece, a iji je osnovni izvor prihoda prodaja mleka u Beogradu, domaica, prema sopstvenom kazivanju, ustaje u dva sata izjutra. Obuem se, umijem se. Spava mi se,
339 Aleksandar Petrovi, Raspored radnog vremena u jednoj seoskoj porodici u Runju, Zbornik
zdravstvenih prouavanja i ispitivanja sela i narodnog ivota, II, Beograd, 1934, str. 22-24.
153
Helsinki odbor za ljudska prava a greota je. Uzmem kante pa ajd u talu. Uem, odmah dam kravama zob, dam zob i konju, malo podrinem talu. Ve je pola tri, mu ustaje. Poto sam namirila konja i krave, poinjem da muzem, mu mi pomae. Poto su krave pomuene, mu se sprema, ja spremam konja. Ispratim mua, vratim se i loim poret. Vodu izvadim iz bunara, sejem brano, mesim hleb. Ponekad hleb kupujemo. Skuvam malo mleka za decu. Budim decu. Dok sam decu nahranila ve je pet sati. Onda pustim stoku na pau. Oistim talu, spremim ruak. Ako se ne radi u polju, ijem i krpim.340 Mada je seljanka uz mua sve ee na njivi i u polju i mada izvesne poslove obavlja spretnije i bolje od njega, konzervativizam mukaraca je sporo poputao. I dalje se razliito vrednovao muki i enski rad. Izjednaene su bile jedino muke i enske nadnice u tzv. prostim poslovima, koje ene i omladina obavljaju sa odraslim mukarcima. Od tzv. mukih poslova posebno su se izdvajali: koenje i vezivanje snoplja. Za dva dana koenja u valjevskom kraju i Kaeru, ena je trebalo da kopa tri ili etiri dana. U timokom kraju opet, od pravila po kome se muki i enski rad smatra da vredi isto, naroito se izuzima vezivanje snoplja. To se ini stoga, to snoplje vezuje uvek mukarac i ta nadnica ima da se vrati samo vezivaem, ili da se plati naravno skuplje nego obian etelac.341 Vezioci snoplja i kosci i u Kolubari su se morali vraati jednakom mukom snagom, vinom vezivanju i koenju, kakvom je kua zaduena. Jedino ako je kua nije imala, pa nije mogla ni da plati kosca ili vezioca da u njeno ime odui dug, vrilo se obraunavanje, po sistemu dve za jednu, odnosno dva kopaa za jednog kosca ili vezioca. Inae, podruje Kolubare je karaktristino po tome to se od priznatog prvenstva muke radne snage naroito izuzima etva srpom, za koji su enske ruke spretnije, jer su enski eteoci uvek bolji nego muki.342
340 Aleksandar Petrovi, Rakovica- Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, I deo,

341 Milan Vlajinac, Moba i pozajmica Narodni obiaji udsruenog rada - opis, ocena i njihovo sadanje
stanje, Beograd, 1929, str. 380-382.

342 Isto. U srbijanskom delu Drinske banovine uoi Drugog svetskog rata poret nije imalo 41,88%
domainstava. - Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str.198, 201.
154
Seljanke u etvi
enski posao znao se obino i prilikom vraja. Seljanke su bile zaduene za noenje slame, i zgrtanje i noenje pleve ispod drea u plevnjak.
Skupljice slame i pleve prilikom vraja
Izjednaujui se sve vie u privrednim poslovima sa muem, seljanka je i dalje imala brojne obaveze koje je zavravala sama, od kojih je mnoge morala da obavi i pre polaska na njivu, uvee ili rano ujutru. Raspored poslova u seoskoj kui toliko je bio uobiajen, da bi nastala prva uzbuna ako bi se domaica uspavala. Jovan se ne udi to Jovanka lee posle njega. Zaprepastio bi se da je legla pre njega. Deca se ne bune to majka tumara od rane zore. Uplaila bi se da je zateknu u postelji: mislili bi da je umrla.343 Vrlo je est sluaj u selu da u jeku rada
343 Dragoljub Jovanovi, Seljak svoj ovek k, Beograd, 1997, str. 107.
155
Helsinki odbor za ljudska prava ena spava samo 3-4 asa.344 Dim na odacima u ranu zoru znai da je seljanka ve za navama, sprema hleb, a zatim i ostalu hranu za taj dan. Dok ostali ukuani spavaju, ona im iskuplja i isti obuu, trlja i istresa odelo. Svanue je, kokoke sleu sa sedala i obilaze oko koa, po neka tek doe kunom pragu. Guske gau i mlate krilima. I one etaju po avliji, ali esto zastaju pred pragom. Kuni pas lei pred vratima i svaki as oslukuje neto i eka da se vrata otvore... U tome se zbilja ona i otvaraju i na njih izae domaica. Sve ivo u avliji nae se oko nje i prati joj svaki korak. Ona prilazi kou, uzima kukuruz i hrani svu ivinu, koja se posle odmah rasturi koje gde. Zatim domaica ide na vodu, a kad se vrati, iskupi obuu svima ukuanima. U tom ve ustaje i domain. Obua i odelo sve mu je spremno. Kad se uredi i umije u avliji, misli ta e toga dana raditi. Ali, u tom ne zaboravi da pita enu, ima li za taj dan u kui brana. Posle ustaju najstarije keri i sinovi, meu koje dolaze i vredni aci (ako je kolski dan). Kad se obuku, obuju i umiju, aci se kreu za kolu, a odrasli se dogovore: kud e na rad: da li e koga zaduiti ili e kome oduiti nadnicu. Kad se dogovor svri, uzima se pare hleba (i sira, ako je mrsak) i alat u ake, pa hajd' na rad. Za sve to vreme domaica pomuze stoku i pozobi je, a domain gleda goveda ili to drugo po avliji, pa i on otide na rad. Ako se kod njega radi, onda sprema ta e za jelo. Sad tek ustaju obani. Ako su bili leni, morao ih je prut iz postelje isterati. I oni uzimaju hleb u ake, pa hajd za stoku! Domaica tada ostaje kod kue sa najmanjom decom (i babom i dedom, ako ih ima), te vari mleko, podliva, cepa drva, hrani svinje i gotovi ruak. Dok ona sve to svri, eto ve i stoka dolazi sa pae, te se pozatvara u svoje obore, poto se prethodno napoji. Posle podne, po uini, goni se stoka opet na pau, a domaica sprema veeru i mesi hleb za sutra. Ako zna, da nee biti brana, kruni kukuruz, da se idue zore samelje (u selima kraj reka). Ako e se to sutra dan raditi, sprema variva za radnike: bere boraniju, vadi krompire itd. Kad doe vee, dolaze prvo obani. Stoka se pomuze i zatvori, pa se onda seda za veeru. U tome dolaze i radnici, koji su veerali onde gde su i radili, pa se onda svi izuju na ulici (trava u avliji, rudina), ubace obuu u kuu i odmah leu, te pospu, ka' poklani. Samo domaica ostane, te uzvari i razlije mleko, pa zatim i ona, savladana umorom, najposle legne.345
344 Jugoslovenska ena, 1, 21. novembar 1931, str. 2. 345 Jeremija Pavlovi, ivot i obiaji u Kragujevakoj Jasenic i umadiji , SANU Srpski etnografski
zbornik, 22, Beograd, 1921, str, 53.

156
Seljanka muze kravu
Skidanje kajmaka sa karlica
Ukoliko je pak i seljanka potrebna na njivi, ona prvo spremi decu, a zatim pomae muu da zapregne volove, otvara mu vratnice i ispraa ga u njivu. Posle toga namiruje ivinu i svinje i svu drugu stoku, kako bi se ve sa sunevim raanjem natovarila esto i malim detetom, i obramicom sa hranom za mua u polju, gde mu je sasvim ravna, moda i vrednija.346
346 Isto, str. 245,246.
157
Seljanka na obramici nosi ruak radnicima na njivi
Seljanka se ne odmara ni kad mu u njivi to uini, jer to vreme koristi da podoji dete, nabere travu za svinje ili obavi neki drugi posao. Nema za nju odmora ni po povratku sa njive kui. Dok mu odmara pod drvetom, ili na klupi u avliji, ispijajui satljik rakije, ili obreujui se bardakom sa komijama ukoliko su neto zajedniki radili, dotle seljanka svrava sitne poslove u kui i oko kue, da bi ujutru u isto vreme sa svima pola u polje.347 Ni zimi, ni o praznicima, pa ni kad nema znaajnijih poljoprivrednih poslova, ili kad njihovo obavljanje ravo vreme ne dozvoljava, seljanka se ne odmara. I tada je ona prva na nogama, a poslednja u krevetu. Domaica je opet prva. Najpre se naloi vatra na ognjitu i u sobnoj pei, zatim mesi hleb i iskupi svima obuu, istrlja je i spakuje. Ve taj njen rad po sobi i kui razbudi sve ostale, te ustaju, pa ak i deca. Poto se obuku i umiju, dorukuju, pa odrasli mukarci pregledaju stoku, polau hranu, iste koare, timare i zobe goveda, a dotle domaica nahrani ivinu, uredi postelju, poisti kuu i sobu, pa prestavi ruak.348 Zatim, obino sledi rad u ruke. S druge strane, tada domain ima dovoljno vremena da se ispava i odmori. Kad nastupe kasni jesenji dani, kad se i drva svezu kui, mukarac se preko zime, uglavnom, odmara. I tada ima posla: briga oko stoke, moda neto ograivanja, pregledanje alata i popravljanje, no sve su to, manje-vie, laki poslovi. Ne zamaraju.349 Posle namirenja svojih poslova, on esto po frutuku otide kafani ili optini, pa do u vee kui ne dolazi. 350
347 Jugoslovenska ena, 1, 21. novembar 1931, str. 2. 348 Isto. 349 Momilo Isi, ena i dete na selu u Srbiji izmeu dva svetska rata, ene i deca, Srbija u moderniza-
cijskim procesima XIX i XX veka, (4), Beograd, 2006, str. 247.

350 Isto, str. 54.
158
Seljaci za kafanskim stolom
Seljanka, dakle, odrava higijenu u kui; sprema hranu; pere i krpi rublje, koje esto sama kroji i ije; isti i krpi odeu i obuu, neretko su opanci od sirove svinjske koe njeno delo; neguje starije i bolesne; raa i vaspitava decu; ispunjava seksualne prohteve mua; gradina bata je njena briga; esto zamenjuje mua - domaina u poslovima oko stoke, uz mnotvo sitnih drugih poslova u kui i van kue koji joj oduzimaju vreme i trae trud. Otuda je neophodna jedna svestrana analiza njenog poloaja. enu na selu moemo posmatrati sa gledita ekonomskog, i ona je tada vaan privredni faktor, jer kao radnik privreuje u kui mnogo. Ona je tu, na prvom mestu, domaica, tj. stara se o odranju kue. Pored ovoga ona je jo i poljski radnik, koji radi i sve ostale radove u polju sa ostalim lanovima kue. Zatim dolazi njena najsvetija dunost dunost matere. Kao mati ona je vaspita dece, i pored toga to se stara o njihovoj ishrani i odevanju. Ona ih prva upuuje u ivot i priprema za njihove dunosti u kui. Ona je zatim prvi lekar i bolniar u kui. Sem toga ona ima obavezu i prema muu.351 U siromanim planinskim podrujima seljanka je bila u posebno tekom poloaju, jer je esto morala da obavlja i muke poslove, dok je mu nadniio, uglavnom u sei drva. Ponegde je seljanka ak i kuluila umesto mua. Ne samo kua, ve pored radova u polju, i kuluenje na optinskim poslovima pada u deo ena, koje moraju da smenjuju mueve da bi oni privreivali na drugoj strani, izvan svog samostalnog gazdinstva. Ako mi neemo-kau ene kuluarke-ko e, kad muevi moraju na drugu rabotu.352 Preoptereena pretekim fizikim poslovima, neprosveena i preputena sama sebi, ona nije mogla,
351 Glasnik Jugoslovenskog enskog saveza, br. 2, 28. februar 1935, str. 10,11. 352 Politika, 1. novembar 1936, str. 8.
159
Helsinki odbor za ljudska prava u potrebnoj meri, da odgovori svojim obavezama ena je ovde zapostavljena i ostavljena svojoj sudbini. Ljudi odlaze u planinu na zaradu, a ona radi sve poslove kod kue. Ona se stara o hlebu, odelu, stoci i svim drugim stvarima na imanju. Moda ba zato to je sve to i suvie teko za njenu slabu snagu ili zbog toga to je nedovoljno, a esto i pogreno upuena u kuevne poslove tek se osea na svakom koraku nehat i zaostalost. Jagotianke slabo putuju. Ima ih koje za svojih 80 godina nisu nijedared bile u Bajinoj Bati, niti su u svom veku videle varo. Izgleda udno, ali je istinito.353
3.2.1. enska poljoprivreda

Izuzimajui saradnju sa muem u proizvodnji osnovnih poljoprivrednih dobara, u prvom redu ita, seljanka je imala svoju poljoprivredu, o kojoj se uglavnom, sama brinula. Ona se bavi gajenjem konoplje i lana. Ona ih bere, sui, kvasi, tre, vlai i prede. Pri obraivanju ovih mu samo poore. U domaoj privredi iskljuivo je njen posao da bude domai gradinar, batovan, cvear. U ovim radovima poljoprivrede, mu samo priprema zemljite, a ena vri sve ostalo. Najzad, ona od ovih gradinarskih i batovanskih useva i plodova sprema zimnicu: sui, kiseli, konzervira itd... Zemljoradnika ena i u stoarstvu ima specijalnih dunosti. Gajenje svinja za domae potrebe ostavljeno je njoj. Celokupno ivinarstvo je povereno specijalno njoj. Ona je duna da hrani, neguje i odrava sve vrste pernatih domaih ivotinja. Tu mu-zemljoradnik nema nikakvog udela u radu. U mnogo sluajeva ena hrani i neguje i ostale domae ivotinje.354 Svaka grana enske poljoprivrede nema, meutim, za seljanku isti znaaj, esto ak i suprotno stepenu njenog angaovanja. Seljanka po nekoliko puta u toku dana sprema i odnosi hranu svinjama, za ta mora da nakruni kukuruz, popari mekinje, naanje trave ili naree opalih jabuka. Ona je ta koja deura prilikom praenja i koja kontrolie kako napreduju prasii. Ovce su skoro iskljuivo njena briga, pogotovo kad su deca mala i ne mogu da obaniu, a i goveda su u njenoj nadlenosti kad mu nije kod kue. Ali sve je to, ipak, imovina kojom raspolae domain, istina, ponekad i u dogovoru sa enom. Jedino ako zajedno ive dva brata, obe jetrve mogu da imaju po nekoliko ovaca u svom vlanitvu, s kojima samostalno raspolau. S druge strane, uzgajanje ivine i raspolaganje njome je skoro iskljuivo posao seljanke, koje joj donekle daje izvesnu slobodu u okolnostima skoro potpune podreenosti muu. I dok je batovanstvo ponekad imalo funkciju slinu ivinarstvu kad se povre iznosilo na pijacu, uzgajanje i prerada lana i konoplje poveava optereenje seljanke, koje poinje ve od same setve, pa preko branja, kieljenja, trljenja, predenja, tkanja, do krojenja i ivenja.
353 Politika, 10.518, 6. septembar 1937, str. 12. 354 ore, iki, Zemljoradnika ena, prosveta i Savez zemljoradnika, Kalendar Selo za 1929. godinu,

160
Trlica, selo Okruglica, Svrljig, 1924.
U razdoblju izmeu dva svetska rata najvei proizvoai konoplje bili su okruzi: vranjski, poarevaki i timoki, a lana okruzi: valjevski, podrinski i aanski.
Tabela
Povrine pod lanom i konopljom u Srbiji izmeu dva svetska rata

Konoplja Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Pirotski Podrinski Poarevaki Rudniki Smederevski Timoki Topliki Uiki aanski 1921. 258 438 1.598 517 622 694 725 598 617 1.370 349 291 1.177 281 508 262 1923. 146 368 1.212 511 249 559 606 598 470 407 894 185 241 783 680 415 491 1932. 164 332 1.500 319 216 610 703 829 311 613 957 233 162 910 646 388 505 hektara 1939. 298 466 1.798 383 284 649 633 775 443 844 898 276 146 580 597 535 610 1921. 141 364 2 147 58 40 61 28 28 388 98 56 76 56 23 52 171 Lan 1923. 113 585 23 85 26 86 147 39 19 446 76 31 33 49 31 67 113 1932. 48 564 0,5 49 16 50 72 46 10 426 71 32 21 38 23 80 93
Izvor: Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 1, Beograd, 2000, str. 174.
161
Helsinki odbor za ljudska prava Jedino u okolini Leskovca, Vranja, Bujanovca i neto oko Aleksinca konoplja se proizvodila i za trite, bilo kao kudelja bilo preraena u uariju, dok je u svim ostalim krajevima to bilo preteno zanimanje seljanke, da bi izradile platna za kunu tekstilnu industriju.355 Sazrelu konoplju i lan seljanke su upale, vezivale u ruicu (koliko ruka moe da uhvati), a zatim u snopove, koje su zatim stavljale u baru ili u neki mirniji i plii deo oblinje reke, na kieljenje, sve dok ne sazri, da njeno vlakno moe da se odvoji od drvenastog dela stabljike. Onda su ponovo seljanke dolazile, vadile ukasto-mrke i ljigave snopove, zbacujui kamenje kojim su bili pritisnuti da ih voda ne odnese i da uvek budu pod vodom, i prislanjale ih uz obalu, ogradu, bunje, stabla drvea i sl. da se sue. I sada se onaj odvratni miris irio do neba, sve dok se snopovi ne bi osuili, kad je ovoj nevolji dolazio kraj. ene su sada kupile snopove i sve je odlazilo na trljenje, tako da se sledeih nekoliko dana selom razlegalo karakteristino i u odreenom ritmu udaranje trlica (lajanje trlica)...356 Za razliku od konoplje i lana, seljanka je ivinu gajila i za trite. Tako dobijenim novcem raspolagala je iskljuivo ona sama, nabavljajui uglavnom kuevne potrebe, za koje najee nije bilo sredstava u kunom budetu. Nema se odakle... Samo to po koje jaje prodam, kupim po neto za kuu.357 Na to su naroito bile prinuene siromane seljanke, pogotovo pred neki praznik, kad se valjalo neto u kui da prinovi, dete da obraduje, pa i bolji ruak da se pripremi. Uskrnje poklade. Domaica je ustala rano i otila na pijacu da proda jaja da kupi togod za poklade, kao i svilu za tkanje. (...) Domaica se vratila oko 11 sati. Prodala je jaja za 4 banke, po 12 komada za banku. Kupila je jedan hleb za 3,5 dinara i kilograma pirina od 8 dinara kilo.358 esto je ona ovim novcem nabavljala obuu i odeu svojoj deci. Spremila sam 7-8 komada jaja, ako bude spremiu do nedelje jo koje. Pa u onda da odvojim jedan par pilia i sve u to da prodam da dokupim Zori jo potke, da metnem da joj izatkam suknju. Imajui potpuno pravo raspolaganja ovim prihodima, seljanka se odluno suprotstavljala muevljevim zahtevima da i on od tog novca vidi korist, ili pak da potroi neko jaje vie. Traei tako od ene da mu za put u Ni na zbor, uz pogau, spremi i deset jaja, seljak je dobio odgovor: Daj deset dinara spremiu ti 20 komada, a dabe nema. Ja u da prodam ta jaja na pijac pa u kupiti pamuk, da ovo ne stoji na razboj.359 Iskljuivo zanimanje seljanke, koje su pojedini mukarci ak smatrali enskom dangubom i ponienjem, ivinarstvo je u celoj Srbiji bilo vrlo ekstenzivno. Skoro da nije bilo seoske kue koja je ivinu hranila iskljuivo iz ruke.
355 Milivoje Savi, Naa industrija i zanati njine osnovice, stanje, odnosi, vanost, putevi, prolost i bu-
dunost t, I deo, Beograd, 1922,str. 17.

356 Milan Karovi, n.d., str. 218,219. 357 Aleksandar Petrovi, Rakovica Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, I deo,

358 Isto, str. 104. 359 Isto, str. 104, 110.
162
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Seljanka je hrani samo dok ne odraste, a posle kad se seti ili kad je veliki sneg. Sve ostalo vreme ona vrlja po dvoritu, putu i neposrednoj okolini, hranei se onim to nae.360 Osim slabe ishrane, ivina je imala i veoma slab smetaj. Ona je u velikom broju seoskih domainstava noivala na drveu, ak i po najveoj zimi. Ukoliko su pak i postojali kokoinjci, oni su neodgovarajue graeni, a o njihovom odravanju, kreenju i ienju, seljanka je slabo vodila rauna. U ovakvim uslovima ivina je bila izloena estim bolestima, koje su spreavale napredak ovog, s ekonomskog gledita, izuzetno znaajnog domaeg bogatstva, izvora malih ali sigurnih prihoda svake, pa i najsiromanije seoske kue. S tim u vezi, sreski naelnik posavskog sreza u valjevskom okrugu, u jednom svom izvetaju Kraljevskoj banskoj upravi Drinske banovine, konstatuje: ivinarstvo je zaputeno, to nalazim da je velika teta. Jo uvek se ivinarstvom zanimaju uglavnom starice, jer po nekoj valjda uroenosti, ili neshvatanju znaaja ove grane narodne privrede, ljudi ovo smatraju kao posao ispod asti. Tako rasne ivine gotovo i nema...361 Tokom dvadesetih godina 20. veka ivinarstvo je posebno sporo napredovalo, u pojedinim krajevima ono je brojano i opadalo, da bi u narednoj deceniji ipak dolo do njegovog znatnijeg napretka, pogotovo u okruzima: beogradskom, uikom i, pre svega, u aanskom, gde je 1933. bilo ak trostruko vie ivine nego 1921. godine, ili 17,21 komad po jednom gazdinstvu. Najmanje ivine bilo je u krajinskom okrugu, tek 6,74 komada po gazdinstvu.
Tabela
ivinarstvo u Srbiji izmeu dva svetska rata

Ukupan broj svih vrsta ivine Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Pirotski Podrinski Poarevaki Rudniki 1921. 228.869 244.973 268.876 134.961 143.271 259.480 326.340 252.854 136.937 230.011 446.991 151.475 1928. 203.645 299.873 332.215 250.883 130.968 250.934 334.963 247.948 154.787 338.299 412.702 141.203 1933. 280.704 282.297 464.222 317.173 152.785 309.500 435.115 338.787 180.216 441.459 481.271 163.695 1935. 296.469 251.929 417.130 295.109 186.180 285.931 451.620 297.011 195.483 414.128 576.069 275.733 1937. 388.530 299.759 437.651 369.278 216.751 310.424 530.706 346.072 219.523 586.026 718.298 189.510 1939. 385.947 327.809 418.058 375.536 208.462 331.052 559.291 342.403 214.117 525.893 655.927 187.662 Na jedno no gazdinstvo 1933. 9,33 11,74 10,74 10,71 6,74 10,23 11,73 11,06 8,46 12,50 10,40 11,24
360 Uro Staji, Gajenje ivine, Kalendar Selo za 1926. godinu, Beograd, 1926, str. 132. 361 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 1, Beograd, 2001, str. 219.
163

Ukupan broj svih vrsta ivine Okrug Smedervski Timoki Topliki Uiki aanski 1921. 254.726 217.959 132.062 119.413 151.009 1928. 207.187 168.172 117.354 155.406 158.125 1933. 235.217 340.688 134.029 197.248 453.037 1935. 311.590 250.990 158.585 201.965 341.922 1937. 293.401 284.774 176.554 215.352 376.964 1939. 314.441 299.531 182.895 233.774 363.483 Na jedno no gazdinstvo 1933. 10,46 12,38 7,04 8,32 17,21
Izvor: Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 1, Beograd, 2000, str. 224 - 226.
Nezaobilazno u ishrani seljatva, povre se proizvodilo u svakom seoskom gazdinstvu, za ta je bila uglavnom zaduena ena. Mukarci brinu o lebu i stoci, a ene o kui i bati.362 Za seljaka su zapravo osnovne bile njiva i livada, a sve ostalo, pa i bata, smatralo se neim uzgrednim, zbog ega su one najee i bile male, pogotovo to su se: pasulj, kupus i krompir, osnovno povre u ishrani seljatva, proizvodili na njivi, a ne u bati. Deobom porodinih zadruga bate su se mnoile, ali su zato postajale sve manje. Trebalo je to vei deo poseda smanjenog deobom pretvoriti u njivu, jer ona je glavno. Tako je umesto 35.703 ha pod batama 1922, to je inilo 1,90% ukupne poljoprivrdne povrine u Srbiji, u 1939. godini bilo 31.387 ha ili samo 1,01% poljoprivredne povrine. Najprostranije bate u 1922. bile su u podrinskom okrugu, sa 2,69% ukupne poljoprivredne povrine, a 1939. u beogradskom okrugu, gde su se prostirale na 1,64%, to je prevashodno posledica orijentacije seljatva sa desne obale Dunava na povrtarsku proizvodnju za beogardsko trite.
Tabela
Povrine bate i vrtova

Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Pirotski Podrinski Poarevaki Rudniki Povrina u hektarima 1922. 1939. 3.103 3.104 2.473 2.078 2.063 970 3.316 2.143 1.383 1.254 1.859 2.612 2.725 2.429 1.805 1.396 773 635 4.846 2.342 3.425 2.454 1.252 463 % poljoprivredne povrine 1922. 1939. 2,50 1.64 1,92 1.14 1,29 0,35 2,66 1.27 1,53 0,93 2,54 1,37 2,31 1.31 1,79 1,05 0,99 0,34 2,69 0,92 1,82 0,94 2,28 0,49
362 Milan Karovi, n.d., str. 140.

164

Okrug Smederevski Timoki Topliki Uiki aanski Ukupno Povrina u hektarima 1922. 1939. 1.579 1.482 1.483 1.715 837 1.363 1.346 1.480 1.435 3.057 35.703 31.387 % poljoprivredne povrine 1922. 1939. 1,57 1,34 1,34 0,93 1,15 1,00 1,70 0,75 1,59 1,46 1,90 1,01
Izvor: Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 1, Beograd, 2000, str. 166.
Ukoliko se nije proizvodilo za trite, na emu su onda bili angaovani svi lanovi porodice, veliina bate odreivala se prema broju lanova domainstva. Sejalo se i sadilo za eljad, pa malo eljadi mala bata, mnogo eljadi velika bata. Seam se jedne udovice, sin levo-desno, uglavnom nije kod kue, kerka udata, a bata tri odaka krastavaca i leja luka, sve jedva vee od kecelje. ta mi treba: jedna krila krompira. Krila su bila mera za malo, jer, enska su krila mogla da uhvate tri-etiri kilograma krompira, venac luka i deset krastavaca. I takva joj je bata i bila. Kad gleda sa stane, vidi dve ograde, pa se premilja da li ima neto izmeu njih.363 U siromanim domainstvima koja nisu imala stoku da se poore zemljite za batu, domaica je najee sama riljala, ponekad bi joj pomogao mu ili deca, ako su starija. Primera radi, u jednom nadniarskom domainstvu u selu Rakovici kod Beograda, 13. marta 1933. godine, posle ruka, batu su riljali domain i domaica, zatim je dva naredna dana domaica riljala sama, da bi joj 16. marta pomagala kerka, to je seljanka objanjavala: urimo batu da posejemo. Svi su ve posejali, a mi jo nismo ni zemlju spremili. Nemamo ime da plaamo oranje, pa zato moramo polako da riljamo.364 S obzirom na to da je bata bila preputena eni, koja je povre koristila za spremanje hrane, ona se skoro redovno nalazila u blizini kue, eni pri ruci, za obradu ali i za korienje. To je, meutim, seljanki oteavalo zatitu bate od kokoaka, prave napsti. Bate kraj kua zagraivane su gusto, zatrnjivane, uvlaeni prutevi tamo gde je ograda retka, i sve je injeno da se kokoke ne uvuku u batu, jer su one za ove bile prava napast. Bile su u stanju da raeprkaju tek posejane krastavce i dinje, da povade seme kokavaca, da razore i najlepu leju luka, da uine takav jad i pokor da je, kako se seam, moja majka okamenjena uinkom kokoaka znala iz oaja da otplae. A onda, uvee, uz silno klepetanje krila i kretanje kokoaka, ene su izvlaile jednu po jednu iz kokoara, rezale im krila i repove da ne mogu da prelete batenske ograde.365 Ukoliko seljanka uspe da dobro zatiti svoju batu, a godina bude rodna,
363 Isto. 364 Aleksandar Petrovi, Rakovica- Socijalnoi-zdravstvene i higijenske prilike, I deo, Beograd, 1935, str. 106. 365 Milan Karovi, n.d., str. 139,140.
165
Helsinki odbor za ljudska prava ostajalo je neto povra i za pijac, gde ga ona prodaje a dobijenim sredstvima sama raspolae, kao i prilikom prodaje ivine. Ako se neke godine i proizvede od povra neto vie pa se to iznese na pijacu, to su inile ene, na ramenu i obramai, a i novac koji se ovako dobije, ene rasporede za neto u kui kao da se radi o deparcu. Ono to se uzme od prodaje stoke, ita, rakije, sena, drva, grae, to je prihod domainstva koji prolazi kroz ruke domaina, i ovo se rauna bitnim, pa makar da je bilo ma kako malo, a ono to ene uzmu za zeleni, voe, jaja, pletenje i slino, to je sporedno, nekako se previa, pa neka je i vee od onoga to se stie kod domaina.366
3.2.1.1. Seljanka na tritu Za razliku od seljanki iz sela u unutranjosti Srbije koje su svoje proizvode iznosile u oblinju varoicu na pijani dan, one iz okoline veih gradova su to inile mnogo ee, kad god su imale to da prodaju. Sve vee beogradsko trite gutalo je sve to je selo nudilo.
Seljanke prodaju cvee u Beogradu, mart 1936.
Kada nisu imale ta svoje da prodaju, seljanke su postajale prekupci. Kupuju i preprodaju sve to nau: sir (-Kupila sam sir po 6 dinaraa prodala ga po 10), jaja, pilie, razno voe (-Prolog leta sam od groa zaradila 60 banki) (-Iz sela poem s praznom kotaricom, a tamo naem ta da kupim), vence od poljskog cvea (-Od venaca za urevdan zaradila sam 60 dinara, a neke se nae srame vence da prodaju(poljsku salatu).367 Nekim seljankama se to uinilo ak i lake i unosnije od sopstvene proizvodnje. Zato da radim svoju batu, kad sve to mi treba da prodajem kupim u Beogradu.368
366 Isto, str. 140,141. 367 Aleksandar Petrovi, Rakovica-Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, I deo, Beograd, 1935, str.
17,18.
368 Isto, str. 18.
166
Seljanke prodaju na beogradskoj pijaci, jesen 1940.
Seljanke iz okoline Beograda specijalizovale su se za jednu posebnu vrstu trgovine, trgovinu rakijom,369 izgradivi vet sistem izbegavanja plaanja troarine. Zimi su rakiju prodavale gospodi, a leti, u znatno veim koliinama, dunerima-zidarima, zavisno od spretnosti i umenosti. Proem kroz koloniju (inovniku), u kojoj se uvek poneto zida), pa po deset kila prodam. Poto ljivari oko Beograda nisu bili toliki da bi ljivovicom podmirili gradsko trite, seljatvo se rakijom, u buradima i balonima, snabdevalo iz umadije, plaajui je tek posle prodaje. Donesu nam po 100-200 kila, ostave nam je bez novca, da je mi prodajemo. 370 Za prodaju rakija se presipala u litarske boce, koje su zatim seljanke, koristei zakonsku zabranu da mukarci prilikom troarinske kontrole pipaju ene, uhodanim nainom prenosile u grad. Obino jedna ena nosi 5-6 boca. U Beograd idu avalskim putem, i tada moraju da prou pored troarinske stanice, ili preko raznih imanja. Ko ide poslednjim putem metne boce u torbu, obesi je o rame i porani tako, da jo pre zore bude u Beogradu. Ako nosi rakiju avalskim putem ili seda u neka seljaka kola (za podvoz do Beograda plaa 2 dinara), ili ide autobusom (plaa 3 dnara, u tom sluaju treba reiti i pitanje: kako da se izbegne plaanje troarine (po 2-3 dinara od boce) pri ulazu u Beograd. Toga radi svaka boca se uvija nekom krpom ili pekirom, a svih pet ili est priveu se dobro jedna za drugu, da ne bi mrdale, ili lupale jedna o drugu. Metnu se u torbu. Kad takva ena sedne u kola ili u auto, ona celu torbu metne ispod kecelje, pa je onda provue kroz prednji otvor suknje. Suknje kod rakovianki nisu spreda saivene za jedno 40 do 50 cm do pojasa. Kroz taj se otvor provue torba. Ona doe meu noge do same koulje. Zatim se dugaka i jaka za tu cilj
369 Samo u podavalskom selu Rakovici rakijom je trgovalo izmeu 15 i 20 ena. 370 Aleksandar Petrovi, Rakovica, Socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, I deo, Beograd, 1935,
str.18.
167
Helsinki odbor za ljudska prava spremljena debela torbina uzica dobro privee oko pasa. Suknje su im grube, iroke, pa i same te ene retko da su slabe, mrave, jer se devojke ovim poslom ne bave. Tako da kad doe troarinska kontrola one mogu ustati, pomeriti se s mesta, a da se nita ne primeti.371 Trgovina rakijom naroito je cvetala pred velike praznike, Boi, Uskrs i najee slave, kao to su: Jovanjdan, urevdan, Nikoljdan. Deavalo se da je jedna seljanka i po nekoliko puta dnevno ila u Beograd i vraala se. Nosile su rakiju od dve vrste: meku i ljutu. Meku kupuju po 4-5 dinara litar, a prodaju po 7-9 dinara. Ljutu kupuju po 8-9 dinara, a prodaju je po 15-18 dinara litar.372 Snalaljivije seljanke esto su svoju zaradu od rakije jo i uveavale. Poto prodaju rakiju, one su svraale u neki podrum, gde su kupovale sezonsko voe i povre: krompir, boraniju, jabuke, groe i sl., koje su zatim nosile po gradskim kuama i prodavale kao svoje proizvode. Da bi bile konkurentne, one su svoje proizvode prodavale po ceni neto nioj od pijane, obino po pola dinara jevtinije.373 Ponekad su tako zaradu od rakije i udvostruavale.
3.2.2.Odravanje higijene
Zbog siromatva i neprosveenosti irokih slojeva seljatva, kue na selu u Srbiji su esto nekvalitetno graene, teskobne, neudobne i neopremljene. Neretko seljakova kua nije bila dovoljno odvojena od staje i drugih privrednih zgrada, a deavalo se, pogotovo u planinskim selima i u najsiromanijim domainstvima u ravniarskim krajevima, da su i ljudi i stoka stanovali pod istim krovom. Sve do poetka Drugog svetskog rata najee seoske kue za stanovanje bile su atmare, u ravniarskim krajevima jo i od naboja i erpia, a u brdskim i umovitim predelima od drveta brvnare. U srbijanskom delu Drinske banovine pred Drugi svetski rat tek je neto vie od etvrtine seoskih kua bilo od cigle.374 Kue u veini naih sela su bedne uderice, od drveta, ili vrlo slabog materijala sa dve prostorije. Prvo odeljenje je kua, jedna vrsta kujne i predsoblja, prostrana i bez tavanice, sa ognjitem na sredini. Druga je soba. To je upravo sobiak, nepatosan, sa malim prozoriima, ne veim od obinog polutabaka.375
371 372 373 374 375
Isto. Isto. Isto, str. 19. Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str.198, 201. Amerikanski srboban za 1920. godinu. - Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str.197.
168
Polubrvnara
U kujni, odnosno kui, uglavnom sa zemljanim podom, centralno mesto zauzimalo je ognjite, postavljeno na sredini ili uza zid do sobe. Iznad njega visile su verige, skoro uvek sa kotliem ili bakraem. Na njemu se kuvalo i peklo, oko njega su se suila drva, mokra obua i odea, sedelo i prialo, pevalo i veselilo. Njegova vatra se uvee zapretala, a ujutro zaarivala. U jednom delu novijih kua, umesto ognjita nalazio se poret, koji se leti, za vreme velikih vruina, iznosio napolje, pa se u dvoritu i gotovilo. U blizini ognjita, odnosno poreta, nalazile su se primitivno izraene police za kuhinjske sudove i sudove za vodu, koji su esto bili od drveta i zemlje, zatim sanduk za brano, nave za meenje hleba, kao i nizak drveni sto (sinija) za obedovanje, sa trononim stoliicama na kojima se sedelo prilikom obeda.
Kua, selo Varo svrljiki srez, 1925.

169
Helsinki odbor za ljudska prava Poput kue i sobe su u seoskim kuama bile veoma skromno opremljene. U njima esto nije bilo kreveta,376 ve se spavalo na podu zastrtom slamom koja je prekrivana ponjavom. Negde su ispod slame bile daske, na samoj zemlji ili na koiima pobijenim u pod. Za neto imunije su smatrane one pordice koje su na daske stavljale slamnjae, ija se slama menjala svake nove etve, dok su prave krevete imali su najee samo najimuniji, ali su i oni oskudevali u posteljini, a ako su je i imali, uvali su je za goste, pred kojima je vano da se kua pokae u to boljem svetlu. Jorgane imaju samo bogatije kue. Bele arave retko imaju, a ako ve imaju, na njima se ne spava, da se ne bi prljali. Spava se na ponjavi i pokriva se ponjavom.377 U siromanim porodicama, postelje su uglavnom bile zajednike, veliine za irinu sobe. Na njima se, pogotovo zimi, poto se leti spavalo i napolju, pod tremom, na tali ili u nekoj sporednoj zgradi, tiskalo po desetak i vie osoba, bez obzira na pol, uzrast, pa i stepen srodstva. Zajedno su spavali zdravi i bolesni. Nije bila retkost da se, upravo zimi, u tako preterpanoj sobi jo i kuvalo, suila odea i obua, pa i obedovalo, jer se, zbog oskudice u ogrevu, u nju unosio poret. Sada se, gde otvorenog ognjita nema, obua zimi sui u sobi oko pei. Ako je pe zemljana, s loniima, pogdeko zavlai vunene delove obue u lonie. U sobi se obua i odelo tee sue ve i zbog toga to nema promaje kao u kui. Svet zna da takvo suenje obue nije zdravo, ali se o tome ne moe voditi rauna: obua se mora osuiti. esto imaju oko pei i vealice za obuu. Kad se obua rasporedi po vealicama, okiti ponekd i zakloni celu pe. To razvija zadah nepodnoljiv.378 U ovakvim uslovima seljanka je teko odravala i najnuniju higijenu, a naroito nije mogla da stvori raj od kue, utoite, u koje ure svi lanovi porodice posle dnevnog napornog rada, da u njemu crpe novu snagu nove radosti, novu odvanost,379 tim pre to je za to zbog deobe porodinih zadruga i sve veeg optereenja poljoprivrednim poslovima, imala sve manje vremena. Zbog neodlonog posla u polju koji zahteva i slabu eninu radnu snagu, ona mora da napusti svoj redovni posao u kui. Usled toga kuu ne moe da odrava isto. Otvori mali prozori, iznese guber na Asiku, polije zemljani pod vodom, mane metlom i pokupi krupno ubre, da se ne spotie o njega. Sve ostalo vreme upotrebi da umesi hleb spremi jelo za radnike, pa i tu uri, samo da se posao svri pa e se drugi put udeavati... Sve se napusti i zapusti samo da se poljski rad svri na vreme.380 Poto je kua sluila za ostavljanje svega i svaega, naroito u siroma376 U srbijanskom delu Drinske banovine uoi Drugog svetskog rata 19,16% domainstava nije ima-
377 378 379 380

170
lo ni najprimitivnije izraen krevet.- Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 212. Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 101. Sreten Vukosavljevi, Istorija seljakog drutva, II, Sociologija stanovanja, Beograd, 1965, str.163. Jovan M. Popovi, Deseto pismo mladim uiteljicama domaikih kola, Narodne novine, 8,9, novembar-decembar 1932, str. 226 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 204.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka nim domainstvima gde je bila i jedina zgrada, ona se i mnogo prljala. I pored toga, leti, kad se u sobi samo spavalo, na njenu istou se manje obraala panja. Kad se leti ustane, cela se porodica rasturi po radu, a soba se ostavi sama sebi.381 ak se negde ni prozori preko dan ne otvaraju da se provetri. Prozori nisu otvarani naroito zimi, ve se kua iskljuivo provetravala otvaranjem vrata. U zimu prozore ne otvaramo. Otvaramo samo vrata, i to samo onda kad istim metlom sobu.382 Ukoliko u kui nije bilo devojke, deavalo se da se ona isti tek jednom u nedelju dana. Zimi, kada je cela porodica vezana za kuu, sa istoom je malo bolje. Meutim, i tada je ona, usled neprosveenosti seljanke i njenog neshvatanja znaaja higijene, na dosta niskom stupnju. Seljanka je, naime, istila kuu svako jutro, ponekad i po nekoliko puta na dan, ali nije ubre uvek izbacivala, ve ga je za vratima pokrivala metlom. Taj oak za vratima ima posebnu interesantnu sudbinu. Tu su zgomilane metle raznih veliina i kvaliteta, tojage, sekirice, ubre iz sobe, otpaci od hrane, katkad i pepeo iz pei. On se zimi svakodnevno bombarduje koskama, pokvarenim paprikama, korenjem od kupusa; on je nunik za malu decu...383 Za ostavu u oku znala je ak i kokoka, pa im ue u kuu, ide za vrata. esto, kad je trebalo da uhvati kokoku, seljanka ju je namamljivala u sobu, u oak. Pod od zemlje seljanka je najee prvo polivala vodom, pa ga je onda istila suvom metlom, s tim to je leti, radi spreavanja dizanja praine, zemlju ee polivala. ta u jo metlu da kvasim, kad zemlju polivam. Leti polivam svaki as, kad god vidim da je po sobi suvo, i da ima praine.384 Kuu sa podom od cigle ona je najee istila tako to je ciglu prala vodom, a kad bi pranje zavrila vadila bi jednu ciglu, gde se slivala preostala voda, i tako stvarala uslove za vlagu, koja je, jo ee, prouzrokovana i navikom seljanke da posle kupanja deteta prosipa vodu pod krevet.385 Poput retkog provetravanja sobe, seljanka je jo ree provetravala posteljinu, ak i kada je krevet nametala. Svako jutro pretresem slamaricu, neu da se ko svinje uvee ponovo zavuemo u nju. Zimi ih nikad ne iznosim. Leti ih, zbog buva, ponekad iznesem u avliju da se vetre, a ponekad ih savijem i ostavim u gonk.386 Kada je pak, izuzetno skromne, posteljne stvari iznosila radi sunanja napolje, domaica ih je obino prostirala po travi, koja nikad nije bila dovoljno ista. Ne posveujui neophodnu panju higijeni kue, seljanka nije stizala ni da odrava ostale zgrade u dvoritu. Neto vie brinula je o mlekaru, budui da je spravljanje belog smoka to zahtevalo. U zadrunim kuama to je bio posao
381 Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 101. 382 Aleksandar Patrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e , II deo,
Beograd, 1939, str.125.

383 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 203. 384 Aleksandar Patrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e , II deo,
Beograd, 1939, str.125.

385 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 204. 386 Isto.
171
Helsinki odbor za ljudska prava stanare planinke, koja je u njega i jedino smela da ulazi. Takoe, i o podrumu je seljanka vodila neto vie rauna, ukoliko je u njemu imalo pia, jer su se tada tu prihvatali i posluivali iznenadni gosti, dok se kua ne bi poistila i uredila. Inae, i u kui se najistije drala soba za goste, naravno ukoliko je ima. Ostalo je negde istije, negde prljavije. Obino se kua isti nedeljom i praznikom pre podne.387 Dvorite je seljanka istila uglavnom nedeljom i praznikom, ukoliko je imala odraslu kerku, onda je to bila njena obaveza, i to vie da bi se devojka pokazala pred svetom kao vredna i uredna i preporuila za udaju, nego zbog shvatanja znaaja urednosti dvorita. Batica sa gusto zasaenim cveem, o kojoj se iskljuivo starala seljanka, sama ili sa kerkom, predstavljala je najlepi deo dvorita, koji su esto upotpunjavle police naslonjene na zid kue, sa raznobojnim starim loncima, kantama, erpama, kutijama i kotliima, kao saksijama sa prelepim cveem raznih boja. Ostali deo dvorita bio je, uglavnom, prepun razbacanog poljoprivrednog alata, sa neureenim ubritima i drvljanicima. U mnogim dvoritima ima korova, koji domain pokosi posle mnogo molbi ene (da se ne izgube pilii) i devojke (da je istija avlija).388 Bez vrste podloge, u vreme kinog perioda i nakon otapanja snega, dvorita su se pretvarala u pravu kaljugu. Po njemu je redovno etala ivina, a u gazdinstvima sa malim posedom esto i krupnija stoka, zagaujui ga svojim izmetom.389
Seosko dvorite (pe za peenje hleba, magaza, ko i kua za stanovanje), Banjani, Tamnava
387 Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 101. 388 Isto. 389 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. str. 205.
172
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Iz ovakvih dvorita neistoa se unosila u kuu, to je eni dodatno oteavlo odravanje higijene u kui. Zbog blatnjavih seoskih puteva, neureenih privrednih objekata (staja i obora) ni poploavanje dvorita i ureenje poda u kui nije, meutim, seljanki bitnije olakavalo taj posao, pa se ona za to nije mnogo ni zalagala. U nepoploanom dvoritu i u nepopoenoj sobi ne mora mnogo da se radi o istoi, jer se neistoa manje primeuje. Nije dovoljno da se poploa dvorite i popodi soba. Treba i da se poploa ulica, i urde podovi u stajama, i uvede gornja obua, i jo mnogo ta promeni. Kad se samo popodi soba i poploa dvorite, eni postane jo tee raditi o istoi kue. Neistoa se nanese i u dvorite i u sobu jednako kao i pre, a primeuje se vie. Njenog se ugleda najvie tie hoe li kua i dvorite izgledati isti, jer je to njen rad. Zbog toga ona i ne nastoji mnogo da se dvorite poploa, ni da se kua popodi. Sa uvoenjem drvenog poda uvodi se i pranje podova. A to je eni nov i teki rad. Vrlo je teko i naneti toliko vode koliko treba da se podovi dre isto.390 Pod od dasaka patos se obino prao mlakom vodom u koju je sipano malo sode. Tom se vodom pokvasi cela soba, pa se uzme etka i trlja se (riba) pod. Suvom krpom se skuplja prljava voda. To se ponovi nekoliko puta, dok se patos ne opere.391 Uglavom blatnjava dvorita, raskaljani seoski putevi i prljavi seoski poslovi stvarali su seljanki jo jedno dodatno optereenje, ienje i suenje odee i obue svih ukuana. U zadrunim kuama to je obino radila nevesta, najmlaa meu jetrvama, a u inokosnoj porodici ili u zajednici sina i oca to je bila dunost snahe. U vreme jesenjih i zimskih dana, ona je do kasno u no prala i istila opanke, pa ih onda reala pored ognjita ili poreta da se sue, gde su svoje mesto ve bile zauzele arape, dok se iznad ognjita, odnosno poreta, na improvizovanom suilu, nalazila vlana odea. Do jutra je sve moralo da bude osueno, istreeno, iibukano i spremljeno za novi dan. Poto se eljad smiri, ona obuu razloi, da se prema vatri osui. Ujutru e da istrese prainu iz obue, pa da je sloi.392 Suenja pokisle svakodnevne spoljnje odee, istresanje i ibukanje bio je skoro jedini nain odravanja njene istoe. Za njeno pranje seljanka nije imala vremena niti potrebe, poto se ona ne nosi do tela. Otuda se na njoj mogla da vidi i prevrnuta suknja, i to ne radi uroka, ve zato to je lice suknje bilo prljavo. Veu panju seljanka je posveivala tzv. stajaoj odei ukuana, koja se oblaila samo u sveanim prilikama, kada se odlazilo u goste, na vaare, a mukarci jo i na politike skupove, u razna dravna nadletva i sl. Ona je uvek morala da bude ista, kako bi se ostavio povoljan utisak o kui, ali i o domaici. Prljava i pocepana nije smela da bude ni odea aka, jer bi to izazivalo podsmeh
390 Sreten Vukosavljevi, Istorija seljakog drutva, II, Sociologija stanovanja, Beograd, 1965, str. 148. 391 Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e , II deo, Beograd, 1939,
str.125.
392 Sreten Vukosavljevi, Istorija seljakog drutva, II, Sociologija stanovanja, Beograd, 1965, str.161.
173
Helsinki odbor za ljudska prava drugih aka i stvaralo lou sliku o kui, ali i o majci, kojoj bi se prebacivalo da je lenja i nemarna. Vanije je, i ovde, ta e svet rei od koristi iste odee za deje zdravlje. U siromanim domainstvima, iji su aci imali samo jedno odelo, ili samo jednu obuu za kolu, majka je morala mnogo ee da pere. Nemaju mnogo haljinica za presvuku, pa moram esto da prepiram.393 Neretko, ona je cele noi suila oprano ili krpila pocepano, kako bi njen ak mogao otii u kolu. pri emu su se deavale i razne nezgode: Zaradila se tako, da nije primetila kako se uzica o kojoj su visile detinje arape nad poretom da se sue otkaila i jedna arapa pala na poret i poela da gori. To je bila arapa ba onoga deteta koje je posle podne trebalo da ide u kolu. Zato mati odmah poe da je naplie, u nadi da e je zavriti dokle dete ne poe u kolu. (...) ali devojici aku majka nije mogla do podne da isplete drugu arapu, te da ona moe otii u kolu. Napolju je bio vetar, mraz i poledica.394 Da bi odea i obua siromanih aka to due trajala i ostajala ista, majka je kolarca, ve na kapiji, pri dolasku iz kole, opominjala da se izuje i presvue, da obue staro odelo i obuje pocepanu obuu, govorei: Ovde te niko nee da vidi, ili: Zna da ti drugo odelo neemo moi skoro da kupimo. Novo odelo aka je obino sledovalo o veim praznicima: krsnoj slavi, Boiu, Svetom Savi, Uskrsu i o Vrbici, kada je, inae, valjalo da se dete ponovi. O tome je uglavnom majka vodila rauna. Ona je mua na to podseala. Ne znam ta da radimo za naega aka, kako i sa im da kupimo i mi njemu neto za Svetoga Savu. Neka se i ono malo obraduje. Nemamo sa im da joj to god kupimo.395 I kad novca nije bilo, tu su bile vredne ruke majke. Domain je kod kue, see drva. Domaica uri da do Svetog Save saije suknjicu aku. Nekoliko dana i nekoliko neprospavanih noi bilo je potrebno majci da obraduje i ponovi svoje dete. Domaica je ustala rano da opere i im je oprala, odmah je sela za razboj. uri se da izatka suknjicu detetu za vrbicu, a starijoj erci za Uskrs.396 Seljanka je redovno prala jedino ve, uglavnom jednom nedeljno, najee u ceu,397 a ree sapunom domae izrade. Izjutra metnem ce da se greje i naseem u njega malo sapuna. Kad se ce zagrejao naspem malo od njega u korito i potopim jednu koulju. Natrljam je sapunom, malo je properem, izvadim, iscedim je i prospem vodu. Nalijem drugu vodu i tako isperem drugu koulju. Kad
393 Aleksandar Patrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e , II deo, Beograd, 1939,
str.99.
394 Aleksandar Petrovi, Rakovica - socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, I deo,

395 Isto, str. 101. 396 Isto, str. 108. 397 Ce za ve se pravi od pepela. U sud sa vodom sipa se pepeo, i to se ostavi da prenoi, i ujutru se
voda procedi. Ponegde se, meutim, ce pravi na taj nain to se metne pepeo u krpu, zavee se i spusti se u hladnu vodu, koja se stavi na vatru da provri. Kad je voda provrila gotov je ce. Dodaje se malo pare sapuna. Aleksandar Patrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e , II deo, Beograd, 1939, str. 128.
174
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka sam svako pare po jedanput izoprala, uzimam drugu vodu, od istog cea i jo jedanput isperem svako pare zasebno. Pa onda naspem u bakra novi ce i metnem ga na vatru da provri. A iz korita prospem vodu i u korito poream: koulje, gae, arave, pekire, firange, nasapunam ih hladnom vodom i sapunom i ekam dok ne provri. A kad provri prelijem njome ve ekam da se toliko ishladi, da u njoj mogu ruku da drim. Pa onda poinjem pranje. Posle nagrejem mlaku vodu i u njoj sve isperem i naposletku nalijem hladnu vodu i u njoj ispiram. Zatim se rublje cedi i prostire da se sui. Svaku koulju zasebno perem. Neka koulja je istija, neka gadnija, pa kad se sve to zajedno pere zgadi se.398
Vaenje opranog rublja iz stublje, Cvetovac, Posavina, 1939.
Oprano rublje seljanka je suila uglavnom napolju, na ogradi ili na improvizovanim suilima, (dve motke pobodene, a izmeu njih zategnuta ica ili kanap, koji esto moe da bude zavezan i za dva stabla neke voke u dvoritu) ili po ogradi (tarabama i vrljikama). Danas imam da izvadim puno korito pranja da prostrem, pa moram da idem da traim konopac. Jue sam prostrla po ogradi, na ici, pa je tua krmaa dola poela da vue Rakinu koulju i jo malo pa da otkine celi rukav od koulje.399 Zimi se oprani ve, kao i mokra odea, suio u kui, neretko i u sobi u kojoj se spavalo. Obino je sve to bilo prebaeno po kracima motoruga, privrenim na zid iznad furune ili poreta. U pojedinim krajevima bio je obiaj i zajednikog pranja rublja pored potoka ili reke, pogotovo u vreme sue. Seljanke su tada dovlaile kazane, grejale
398 Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e , II deo,

399 Isto, str. 105.
175
Helsinki odbor za ljudska prava vodu, i prale rublje i haljine tu na sprudovima, a oprano prostirale po vrbovom iblju, ogradama, ak i po travi, i sve se to suilo na suncu koje se i samo kupalo i igralo na mrekastoj povrini vode i belelo do bljetavosti.400 Nedostatak najosnovnijih znanja iz oblasti higijene, s jedne, i skromna opremljenost seoske kue s druge strane, prouzrokovali su i neadekvatno odravanje istoe sudova. I za to je seljanka koristila ce, pogotovo kad su sudovi bili vie prljavi. Perem ih u 2-3 vode. Ako su mnogo prljavi napravim ce od pepela, da ih ceem operem. Kaike najpre potopim u mlaku vodu, pa ih onda krpom i pepelom lepo izribam...401 Ukoliko se nije pravio ce, mnogo prljavi sudovi ribani su pepelom i peskom, dok su se manje prljavi prali samo vodom. Prilikom pranja seljanka je obino koristila krpu - pavaru, koju je posle upotrebe samo suila na furuni ili na poretu. Nije, meutim, jedino pavara bila prljava i zaputena, ve esto i krpa kojom su oprani sudovi brisani. Za sudove mora da bude vrua voda, a ne mlaka. Svi se sudovi potope u tu vodu, pa se uzme krpa i nakvasi se vodom. Uzima se svaki sud zasebno i jedan pojedan istrljaju mokrom krpom. Svaki isprljani sud se mee vodu. Poto su svi sudovi krpom istrljani, prospe se prljava voda. Ako ima druge, mlake vode nalije se, ako nema nalije se hladna i svaki sud se isplakne. Zatim se uzme druga, suva krpa, (ako ima iste dobro, ako nema onda kakva ima), i svaki se sud dobro izbrie. Osueni sudovi poreaju se na policu. Naposletku uzimam viljuke i kaike (koje su metalne), njih osim toga trljam pepelom, jer se peskom skida kalaj, pa onda rave.402
Pranje sudova u seoskoj kui

400 Milan Lj. Karovi, n.d., str. 210. 401 Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e , II deo, Beograd, 1939,
str. 124
402 Isto.
176
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Pre reanja na policu, esto i samu neopranu, neobloenu papirom i nezastrtu istom krpom, izloenu dimu i praini, oprane sudove seljanka je obino suila na furuni ili poretu, koje je, inae, veoma retko istila. Furunu nikad ne briem. ta u da briem, kad se tu preko celog dana oko nje muvam i radim.403 Higijena sudova naroito je bila niska prilikom obavljanja poljskih radova, kada se obedovalo na zemlji, a domaica ih nije nosila kui, jer je i sama ostajala na njivi. Tada su oni samo spirani, ponekad ni to. Ostavljani takvi u hladovini nekog drveta, snopa ita, kukuruzovine ili plasta sena oni su korieni za nekoliko obroka.
Ruak na njivi, Korenita, Jadar
U neopremljenim sesokim kuama, neprosveena i ophrvana brojnim obavezama, seljanka je posebno malu panju obraala odravanju line higijene. U okviru toga jedino je jutarnje umivanje bilo svakodnevna obaveza, jer se smatralo da je grehota da se ma ta radi neumiven, i da je sramotno ii meu ljude prljav neumiven. Umivalo se hladnom vodom, uglavnom bez sapuna, koji je bio redak u seljakoj kui. Domaica, odnosno redua u zadrunoj kui, umivala se, bez obzira na godinje doba i temperaturu, ujutro, na bunaru, pre nego to prvu vodu ponese u kuu. Za razliku od obaveznog jutarnjeg umivanja, seljanka je uvee mnogo ree prala noge, ak i onda kada ih pere muu i drugim ukuanima. I svaka ena pere noge svom muu. Ali svoje noge ene retko peru.404 Kada ih, meutim,
403 Isto, str.125.
404 Aleksandar Petrovi, Banjane - socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 142.
177
Helsinki odbor za ljudska prava ponekad i opere, ona obino do kreveta dolazi bosa, a onda tabane oisti dlanom i zatim legne isprljanih ruku. ena na selu se veoma retko kupala, zimi skoro nikada. Bilo je, meutim, starijih ena koje se uopte ne kupaju. Baba (44 godine) ne kupa se nikad. Snaje preko leta jedanput meseno.405 Leti se one obino kupaju u koritu, a ako je blizu reka, onda i u njoj, ali samo da niko ne vidi. ene se leti kupaju u koritu. Zimi to niko ne ini. ee se peru kad rade. ena se za vreme trudnoe ne kupa, da se deca ne bi topila u bari. Za vreme menstruacije ispira se samo leti. Zimi se to ne ini.406 Kosu je seljanka, najee, prala jednom nedeljno, pa ak i samo jednom meseno, obino ceem. Glavu peremo meseno i to samo u ponedeljak ili etvrtak. U druge dane kosa ne sme da se pere, jer opada, Tako se veruje od starine. Kosu perem ceem.407 Za razliku od pranja, eljanje kose je ee, mada i to seljanke retko ine svakodnevno. ene se u naoj kui eljaju kad stignu. Svaki drugi dan ili jedanput nedeljno.408 Seljanke su obino uplitale kosu u kike, koje su onda zavijale u punu ili oko glave. Izjavljujui da kosu elja svakog dana, a da zna neke koje se ne eljaju po dve nedelje, jedna seljanka ovako opisuje svoje eljanje: Kad se izmijem (operem kosu), namaem je mau. Kad se osui sutradan vie je do mijenja ne maem. Moja kosa nikad nije umrena zato to je uvek svezana. Kad se eljam uzmem redak ealj, prevuem nekoliko puta kroz kosu spletem je i zavijem u punu. Onda zakaim sa igle rakljate (ukosnice).409 Bez najosnovnijih uslova u seoskom domu za pravilno odravanje higijene, i sa sve manje slobodnog vremena, nepismena i neprosveena seljanka nije posveivala dovoljno panje ni linoj higijeni dece. Do jedne godine ona ih je kupala najee svakodnevno, a zatim sve ree i ree, uglavnom uoi praznika, kada ih je i iala. Muku decu ia majka do 12. godine, ali je uvek ne elja. ensku decu praznikom, pred eljanje, bitu.410
405 Aleksandar Patrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e , II deo,

406 Aleksandar Petrovi, Banjane - socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 145. 407 Aleksandar Patrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e , II deo, Beograd, 1939,
str. 125.
408 Isto. 409 Isto. 410 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 205.
178
3.4. ISHRANA
Ishrana seoske porodice bila je skoro iskljuivo u nadlenosti seljanke. ta e se kuvati, kako e se kuvati i koliko, sve to zavisi od ene. Ona je glavni regulator ovog vanog zadatka koji je najtenje skopan sa ivotom i bitisanjem porodice.411 U zadrunoj porodici na poslovima spremanja hrane smenjivale su se sve ene ustaljenim redom, obino nedeljno. Dunost je redua primala ponedeljkom ujutru, a predavala ju je nedeljom u vee. Svaka je ena znala, kad joj je red, da bude redua. Ona je nedelju dana: mesila, kuvala, nosila ruak, muzla stoku, hranila ivinu i istila kuu.412 Za to vreme redua nije mogla da obavlja nikakve druge poslove. Dok svane, redua bi umesila i ispekla po 5-6 proja i spremila doruak. Za decu, obino se za doruak spremala popara, a za odrasle slanina (koju su izreckali i grejali pored vatre, natapajui s njome toplu proju).413
Meenje hleba
Seljanka sprema vatru u hlebnoj furuni

411 Zemljoradnika zadruga, 28, 23. avgust 1938, str. 435. 412 Sreten Vukosavljevi, Pisma sa sela, Beograd, 1965, str. 147. 413 Isto, str. 85.
179
Helsinki odbor za ljudska prava Kao i u zadrunoj porodici, u kojoj je redua imala obavezu da svaki dan kuva jelo, to je radila i seljanka u inokosnom imunom domainstvu, ostajui u kuhinji, dok su poljoprivredne poslove obavljali radniici nadniari - tuini, pred kojima je domainstvo i hranom nastojalo da pokae svoju mo, kao pred gostima. U siromanom inokosnom domainstvu, gde se seljanka o ishrani brinula uz sve druge poslove, meu kojima su i oni na njivi i u polju, kuvanje je bilo ree, pogotovo u vreme velikih poljoprivrednih poslova, kada je suva hrana bila skoro svakodnevna. Meu siromanima je otuda i nastala izreka: Ne sapim (raunam) da jedem, kad ne kusam kaikom, kao i odbrana na zamerku da dosta jedu kad dobiju kuvano jelo: ta u brate, tri dana nisam jeo kaikom!414 Vezujui svoj ivot sve vie za rad u polju, seljanka u siromanim domainstvima nije ni imala vremena, ali nije oseala ni potrebu da razvije vetinu spravljanja hrane. Zbog toga joj je i hleb, i to ne samo proja, peena pod crepuljom i na ognjitu, ve i penini hleb, peen u portetu ili u posebnim hlebnim peima, esto bio loeg kvaliteta, crn, dosta gnjecav i teko svarljiv.415 U siromanom inokosnom domainstvu, seljanka je kuvala u nedostatku suve hrane ili radi dece, starih i bolesnih. Ona je to, meutim, radila na brzinu, u jutro, urei da ne zakasni u polje, ili uvee, kad je morala ak da napusti posao u njivi, kako bi svrila i brojne druge kuevne poslove. Kuvala je, uglavnom razne orbe, pasulj, krompir, kupus, boraniju, esto bez ikakvih zaina, pogotovo kada kua ostane i bez kaike masti ili bez pareta slanine. U takvim sluajevima domaice su se ispomagale kajmakom, naravno ako su i njega imale; kajmak je stavljan u veinu jela, tako da je ovo bila dopunska masnoa (...) Bila je obina stvar da se u redak pasulj stavi kajmak, pa se neto od njega otopi, a neto pliva po pasulju kao velika ostrva. Ovo se inilo onda kada u jelu nije bilo mesa, a to se ee deavalo u prolee i leto, a retko u zimu. To je injeno i sa boranijom, sa mladim kupusom, sa zeljem, sa jelom od tikava koje nikada nije spremano sa mesom, i jo u nekim sluajevima... Za sva ova jela govorilo se da su zakajmaena onako kao to bi se reklo zamaena.416 ee kuvanje u zadrunim i imunijim kuama je moda i najvea, esto i jedina razlika u ishrani, pogotovo svakodnevnoj, izmeu bogatog i siromanog seljatva. S obzirom na skoro optu neprosveenost seljanke u Srbiji, raznovrsnost i kvalitet spremljenih jela bili su skromni. Tako se za ishranu na selu Moravske banovine, poetkom tridesetih godina 20. veka, izmeu ostalog, govorilo: Narod se po selima hrani na najprimitivniji nain. Hleb se sprema od kukuruza, jema i vrlo retko od ita, i to na neracionalan i vrlo primitivan nain. Mesom se malo hrane. Osim hleba hrani se narod delimino i mlenim proizvodima i vegetarijanskom hranom. Opte pripremanje jela vrlo je primitivno i hrana je nedovoljna, naroito u
414 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1925 5, Beograd, 1995, str. 206. 415 Isto, str. 204. 416 Milan Karovi, n.d., str. 201.
180
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka doba velikih poljskih radova.417 Da je spravljanje jela primitivno, neumeno i jednoliko zapaa i sreski naelnik uikog sreza, u izvetaju Kraljevskoj banskoj upravi Drinske banovine o stanju u srezu tokom 1934. godine, pri emu posebno istie: Na narod, posve paradoksalno, jede najvie i najbolju hranu kad najmanje radi, kad najmanje troi snagu, a to je zimi. Tada ima on: zeleni, pasulj, krompir i kupus, ima i suva mesa. Usled neumesnog spremanja jela, seljanke ne umeju da ekonomiu i da iskoriste to imaju.418 Zato to seljanka u Srbiji nije imala ni najosnovnije znanje o razumnoj ishrani i vrednosti pojedinih ivotnih namirnica,419 seljatvo je i pored svega napornog rada i proizvodnje ivotnih namirnica vie gladno nego li sito.420 Neuke su posebno bile seljanke u krajevima gde se enski podmladak retko kolovao. Nita nae ene ne znaju, grdio je jedan Homoljac vozei nas kolima. Ne zna da skuva jelo, ne zna da umesi kolae. Evo Uskrs nam, a ona ne zna nita da spremi. (...) Istina je: homoljska ena je skoro zaboravila da je njeno mesto u kui. Liena ve i osnovne kole, njoj je utoliko jae onemogueno da neto naui. Njena deca idu u ritama, jer joj je ivenje skoro nepoznato. Dva-tri priprosta jela ine godinji jelovnik seljaka u Homolju, jer drugo ena ne zna da skuva. O slatkiima ni govora. Zato postoje seoski prodavci eerlema. A to je najalosnije, Homolje ima med i pele. Sve ivlje se pelarstvo probija i u Homolju. Samo seljaci ne troe med, ve ga prodaju.421 Da ekonomsko stanje seljatva nije presudno u kvalitetu njegove ishrane potvruje i izvetaj sreskog naelnika za tamnavski srez o optim prilikama u 1937. godini: Ishrana naroda je dobra i troe se sve vrste hrane u dovoljnoj koliini, samo je neumenost u pripremanju (gotovljenju) jela velika.422 U tamanavskom selu Banjani jedno ispitivanje iz 1931. godine pokazalo je da tamonje domaice kuvanje doivljavaju kao veliki teret, kao obavezu prema starijim mukarcima u kui, zbog ega je od njih moglo da se uje: Ceo dan nita ne kuvamo, jer su iz kue svi stariji otili na rad drugome. Za jednu enu i sedmoro dece koji su ostali kod kue ne vredi kuvati. Zatim: Neemo nita kuvati, jer su ljudi otili drugome na rad, a ena i deca jee krompir, sir i hleb, odnosno: Ne kuvamo, jer su stariji otili na pratnju. Na ovakav odnos seljanke prema kuvanju ravnoduno i pomirljivo su ak gledali i mukarci u Banjanima: Nae ene kuvaju hranu samo kad se radi neki posao u polju, inae jedemo samo sir, jaja i vie suvu hranu.423 Neprosveena seljanka, dakle, ne samo da je bila neumena u spremanju hrane, ona nije ni shvatala znaaj tog posla, jedne od bitnih pretpostavki kva417 Almanah Kraljevine Jugoslavije, IV jubilarni svezak, prvi deo za 1931. godinu, 418 419 420 421 422 423
Beograd, 1932, str. 581. Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 9-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 191. Isto. Isto. Politika, 10.022, 17. april 1936, str. 15. Isto, str. 193. Aleksandar Petrovi, Banjane - socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str.63
181
Helsinki odbor za ljudska prava litetne ishrane. Seljanka obino veli: ta e meni uenje? Kad bih ja imala mnogo masti, eera, znala bih ja kuvati lepo i bez nauke. To ona veli zato jer ne zna ta zapravo znai dobro kuvanje. Ona ne zna da dobro kuvanje, zapravo, znai pravilno gospodarenje, tednju.424 Otuda i ne udi to u seoskoj porodici majka nije mnogo terala kerku- devojku za udaju da ui kuvanje, izgovarajui se: Nauie ona to kad joj bude trebalo, pa to bar nije teko, a pokazae joj i svekrva. Nepripremljena za ovu obavezu, mlada ena se snalazila na razliite naine: Kad sam se udala, uila sam se od jetrve, od komike i odande gde vidim da se lepo kuva. Doem na slavu ili u goste, pa vidim kuvaju neto to ja nisam znala, a ja odmah pitam. Doem kui pa sama probam. Neko voli da je u zaprci lukac beo, a neki ut. Neko voli vie crvene paprike.425 Zato to mlade ene na selu nisu imale od koga da naue i usavre vetinu kuvanja, kao i zbog sve veeg siromaenja seljatva, primitivno pripremanje, esto od nedovoljnih i manje kvalitetnih ivotnih namirnica, karakterisalo je stoga ishranu seljatva u Srbiji tokom cele prve polovine 20. veka, i to ne samo najirih slojeva.
Tabela
Ishrana u selima valjevskog kraja sredinom tridesetih godina 20. veka426

Dan Ponedeljak 2 1 Utorak 2 1 Sreda 2 1 etvrtak 2 Sir, makolica i proja Kua 1 Doruak Heb, proja sa malo sira i makolica1 Proja sa sirom i sok od makolice Hleb, proja sa malo sira i makolica Proja sa sirom Proja, paradajz salata i hleb Peeni krompir i proja Makolica, sir i proja Veera Proja, pren paradajz sa Hleb, salata i sir malo sira Kuvano za ruak slui i Kupus slatki sa slaninom za veeru orba od krompira sa Proja, salata i sir hlebom Boranija zalivena mlekom, Kuvano za ruak slui i bez mesa za veeru Kuvan krompir i salata od Peeni krompir paradajza i paprike Kuvano za ruak slui i Postan pasulj za veeru Kuvana boranija zainjena i to je ostalo od ruka, sa zaprena sa dodatkom mleka mlekom orba od krompira i sira sa Jelo od ruka, sa projom dodatkom slatkog mleka Ruak
424 Jugoslovenske narodne novine, 8-9/1934, str. 257. 425 Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e , II deo,

426 Kua 1, sa pet ukuana, poseduje imanje od 3 hektara; kua 2, sa 14 ukuana, poseduje imanje od
30 hektara.
182

Dan Petak Kua 1 2 1 Subota 2 1 Nedelja 2 Sir, makolica i proja Makolica sa projom Proja sa sirom i sok od makolice Doruak Salata sa hlebom Salata od paradajza i peen krompir Makolica sa projom Ruak Postan pasulj Postan pasulj i salata od paradajza i paprike Salata i pren patlidan sa jajima Boranija zaprena mau i zalivena mlekom Kuvana boranija na mleku orba od krompira sa paradjzom i sir Veera Postan pasulj Ono to je ostalo od ruka Salata, orba od krompira i proja Ono to je ostalo od ruka Kuvana boranija na mleku Kuvano za ruak slui se i za veeru
Izvor: Seljako kolo, 30, 17. decembar 1936; Seljako kolo, 31, 1. januar 1937.
Da siromatvo nije uvek razlog nekvalitetnoj ishrani pokazuje primer tri porodice u selu Male Pelice, od 12. do 18. jula 1932. godine. Porodica sa 1,5 ha zemlje, sa tri odrasla lana i dva deteta, imala je bolju ishranu od porodice iji je posed iznosio osam ha i koju su inila tri odrasla lana i dva deteta, dok nije mnogo zaostajala ni za ishranom kue sa 15 ha zemlje.
Tabela
Dnevna ishrana seljaka u Malim Pelicama 12 - 18. jula 1932. godine

Domainstvo sa 8 ha zemlje Z odrasla i 2 deteta Z odrasla i 2 deteta 1 l mleka, 10 kocki Doruak: 3 jajeta na masti, 250 g sira eera Ruak: Supa od govedine, uve od 200 g suve slanine, 12. jul govedine, 1.250 g mesa 500 g sira Datum Domainstvo sa 1,5 ha zemlje Veera: Isto to i za doruak Doruak: 1 l soka Ruak: 1 l soka, 1kg surutke, 13. jul boranija na masti s mlekom (1 kg boran., 250 g mleka, 30 g masti) Veera; orbasti krompir, 1 l mleka Doruak: nisu imali kad 14. jul Ruak: 1 l soka, 250 g sira Veera: kaamak na masti
Domainstvo sa 15 ha zemlje
6 odraslih i 6 dece -
3 jaja na masti i 1,5 l mleka

mleko mleko i sir mleko i kajmak kajmak na hlebu moba -
1 kg sira, 1 l mleka Krompir, presno mleko, sok, proja

Krompir, 3kg mleka, 3 kg soka
0,5 kg sira, 2 kg soka, 1,5 kg mleka Sir, kiselo mleko

Prena boranija (2 kg boranije, 40 g masti, kiselo i slatko mleko)
183

Domainstvo sa 1,5 ha zemlje Z odrasla i 2 deteta Doruak: Poste: pare proje i krastavci Domainstvo sa 8 ha zemlje Z odrasla i 2 deteta Domain je mrsio. Pojeo je u toku dana: 2,5 l mleka, 200 g sira i 100 g slanine. Kuvan krompir Ceo dan su kuvali krompir i jeli s krastavcima Mleko mleka, hleba
Datum
Domainstvo sa 15 ha zemlje
6 odraslih i 6 dece
Poste: pogaa, krastavci i salata od luka Kuvan krompir

15. jul
Ruak: proja, krastavci i luk Veera: Post (orbast krompir (bez zejtina), krastavci Doruak: 1 l soka Ruak: 1 l soka, orbast krompir
16. jul
3 kg soka, 0,5 kg sira, 1 l mleka krompir s mesom: 0,5 kg mesa, 3 kg krompira, supa (0,5 kg teleeg mesa), 3 kg kis. mleka i gibanica
Veera: orba od pirina, preni luk, 2 prena jaja, 1 l mleka 1 l mleka Domain je dorukovao kajganu od 2 jajeta sa sirom, Doruak: nemaju kad a ostali pare hleba namazano kajmakom 17. jul Ruak: jagnjee meso s krompirom, preni krompir, 1 l prena boranija na masti zalivena mleka mlekom Veera: isto 0,5 kg sira, 1 l mleka Doruak: salata od patlidana i 1 l mleka krastavaca
Mleko, jaja, hleb
boranija, krompir, kiselo mleko, sir i kajmak

uve u erpi, mleko, preno pile
0,5 kg sira, 0,5 l mleka orbast krompir, kiselo i slatko mleko, uve s piletom, pita od jabuka uve u erpi, mleko, preno pile
18. jul
Ruak: 1 l soka, redak krompir Uina: Veera: pasulj na masti, 1 l mleka
0,5 kg sira, 1 l mleka 1 l mleka 2 jajeta na masti, 1 l mleka
Izvor: Aleksandar Petrovi, Male Pelice -Tuberkuloza-narodna medicina, Beograd, 1934, str. 33-34.
U praznine dane seljanka je, ipak, neto vie vodila rauna o kvalitetu jela Nemamo mnogo piladije, ali nemam s im ni meso da kupim. Danas je praznik (Mladenci), pa kad ne mogu da se omrsim, to da uvam kokoke. Sve jedno, jaja su sad vrlo jevtina.427 Spremanju hrane seljanka se najvie posveivala o slavi, preslavi, Boiu i Uskrsu. Za slavu su spremili: supu od govenjg mesa, goveinu s hrenom, paprika od svinjskog mesa, kiseo kupus s svinjskim
427 Aleksandar Patrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e , I deo,
Beograd, 1935, str. 106

184
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka mesom, kolae bukavce, gibanicu sa sirom i trudlu. U istoj kui za Boi 1933. godine je bilo spremljeno: supa, govedina (rinflaj), paprika, kiseo kupus sa slaninom, gibanica, bukavci, peeno prase od 15 kg, a za Uskrs: 4 kg peenog svinjskog mesa, svinjski paprika, supa, pita sa sirom i jajima, osam litara vina i dva litra rakije.428
3.2.4. Tekstilna kuna radinost

U periodu kada je seljatvo sve svoje potrebe podmirivalo proizvodnjom u sopstvenom gazdinstvu, odevanje svih lanova porodice bilo je u iskljuivoj nadlenosti seljanke. I ona je postizala dugih zimskih noi da izatka, oprede, saije sve to je kome potrebno.429 U pojedinim krajevima, kao na primer u dolini June Morave, u privredno nerazvijenim, prvenstveno stoarskim podrujima, udaljenim od veih gradskih centara, ak i pred Drugi svetski rat, nonja seljaka i njena izrada je ostala vekovima neizmenjena. Oni fanatino podravaju sve narodne starine i obiaje. (...) Ona ista seljaka odela iz doba Nemanjia i danas se nose. Marljive seljanke i sada na drvenom razboju izrauju vunena sukna za muka i enska odela. Sukno je obino aave boje i vrlo podesno za sva godinja doba, za rad, praznine dane ili odmor. Seljanke takoe same izrauju konoplju i lan i tkaju platno za ubruse, marame i drugo.430 Slino je i u podruju Besne Kobile. Zauzete vie bavljenjem oko stoke, tamonje seljanke su ee izraivale odevne i druge predmete, od materijala sa svog gazdinstva. Inae, ena ima da radi mnogo. U duge zimske veeri, kraj lojanog ika, ena zna da po celu no sedi i prede silnu vunu koju je domain ostrigao sa svoga stada. Nita se ovde ne kupuje za odelo. Muko se odelo pravi od sukna. Karirani pokrivai kakve smo dobili na Besnoj Kobili prava su remek dela nae domae umetnosti. U inostranstvu bi ih prodali po skupe pare. Vunene arape i rukavice su retko lepe i ukusne. Za razbojem, za preslicom, s iglama u rukama, tako provodi ena ovoga kraja. I za stokom. Jer stoka je sve i sva. Ovce to pokriju leti zelene panjake donose kui i meso i mrs, vunu i kou. I koji dinar potreban da se kupi gas, eer, so, i malo kafe i duvana. Sve ostalo se izrauje u samoj kui.431
428 Isto, str. 78, 79, 87. 429 Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e , II deo,

430 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str.273. 431 Politika, 10.323, 18. februar 1937, str. 12.
185
Snovanje za arenicu
Deobom porodinih zadruga i preorijentacijom gazdinstva na zemljoradnju, u najveem delu Srbije, seljanki je ostajalo sve manje vremena za rad u ruke, za rad na odei. Otuda je najvei deo rublja i odela poeo da se kupuje. Kako se sve, ipak, nije moglo da kupi, bilo zbog nemanja novca bilo zbog udaljenosti varoi i gradova, odevanje lanova svoje porodice, i tokom prve polovine 20. veka, bilo je vaan zadatak seljanke, ali i preteak teret na njenim pleima. Zbog zauzetosti na njivi i u polju, ona je ovaj posao sada jo ee obavljala nou, uzimajui od odmora i sna. ena je tu muenik: oi joj okapaju pri slaboj svetlosti na dugim veernjim bdenjima i jutarnjim urancima. Sve to se moe utinuti od odmora i od onog vremena neophodno potrebnog za spavanje, sve se utroi na predenje i tkanje.432 U inokosnom seoskom domainstvu, seljanka je za kunu tekstilnu radinost imala vremena uglavnom zimi, kada su noi duge. Kako su zimski dani kratki, te se preko dana ne moe svriti ni kuevni posao kako treba, a kamo li enski rad, ene i devojke ustaju nou i rade (od pola noi do pred zoru). Po neki put zovnu drugarice iz komiluka, da nisu same. Uz taj rad, razume se, ide i razgovor, pa i smeh, samo se ne sme glasno vikati, jer u istoj sobi spavaju svi ostali ukuani. Za osvetljenje tom prilikom slui im gas, svea, ia i lu.433
432 Dobrilo Aranitovi, Sreten Vukosavljevi o poloaju ene u patrijarhalnom drutvu,Simpozijum
Seoski dani Sretena Vukosavljevia, VII, Prijepolje, 1979, str. 77.

433 Svee su lojane i votane, a grade ih same seljanke na taj nain, to rastope loj i sipaju na
zategnuta svetila ili ugreju vosak i valjaju ga oko teinjave ili pamune uzice. Lampe za gas u veine naroda su proste, pue se i slabu svetlost daju, te se zbog toga zovu miravci. ia se gradi (ako ima to nuno da se izradi ili se ima bolesnik u kui, a gasa i svee nestalo) od loja koji se istopi u anku ili na dnu iraka, pa se napravi fitilj od pamuka, koji se jednim krajem umoi u loj, a drugi se kraj zapali. Lu se upotrebljava za osvetljavanje po kui, podrumu i mlekaru. Jeremija Pavlovi, ivot i obiaji u Kragujevakoj Jasenici i umadiji Srpski etnografski zbornik, 22,
186
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Kada seljanka, ni dugorajnim nonim radom nije mogala da zavri svoje poslove, u veini krajeva uobiajeno je da ona sazove mobu, odnosno sedeljku ili prelo. Ponegde, kao na primer u Levu, na ovaj nain ene i devojke najvie porade svoje poslove Najee su enske mobe za eljanje, grebenanje i predenje vune, konoplje (teine) i lana, ali i za dovrenje devojake spreme i darova, kada mobnice pomau i u ivenju (ili poiu u uikom okrugu), pletenju, vezenju pa i u tkanju.434
Seljanke na prelu
Zavisno od obima posla, a ponekad i od prostora u kui u kojoj se radi, razliit je broj mobarki. Najmanje enske mobe su kada se sastanu dve ili tri ene, najblie kominice, drugarice ili roake. U prokupakom srezu na mobama je obino izmeu pet i petnaest ena i devojaka, u nikom kraju preko deset, u boljevakom srezu po 20 i vie, u Raevini ponekad na prela dolazi od 30 do 40, a u Levu i po 50 do 60 mobarki.435 I dok su mobe i prela za enu prvenstveno radno okupljanje, za mukarce su ona prilika za zabavu. Prelje se nalaze u jednoj prostoriji, a mukinje u drugoj. Ako prelje ne mogu da stanu u tu prostoriju, a domaica nema jo jednu, prelje predu i u neijoj kui u komiluku. Svaka prelja donosi sa sobom preslicu i vreteno i prede za domaicu vlakna od lana i konoplje to je ona pripremila. Vuna se na prelima ne prede, jer je skupocenija, a prelje nikad jednako ne predu.. Mukarci se nalaze u kui, to jest u onoj odaji koja je od brvana, gde se nalaze ognjite, banak (klupica od cigala uz sobni zid pored ognjita) i verige. Sede
Beograd, 1921, str. 53, 54.
434 Milan Z. Vlajinac, n.d., str, 40,41 435 Isto, str. 160-162.
187
Helsinki odbor za ljudska prava oko vatre, dodaju joj drva, ale se, igraju mice ili karata, piju rakiju.436 Najtei i najnaporniji posao ene je tkanje. Dok je vunu za vreme leta oprala, lan i konoplju proredila, svrila je veliki posao. Svako ono povesmo, i svaka ona kudelja na preslici odnela je mnogo, mnogo enske snage. Tu mukarac nije uestvovao. Dok s jeseni, mukarci idu na prela da se nadrugivaju, da se sastanu, ene na tim istim prelima predu, prepredaju - rade vaan posao. A kad se kasnije priredi razboj za tkanje, onda ena po ceo dan, po dobar deo noi, pri slaboj svetlosti, u zaguljivoj sobici, lupa na razboju, nogama gazi, izvlai unak i pritiskuje ga. Ona gubi svoja lea, kvari svoje oi i plua - gubi onu dragocenu snagu koja je preko potrebna naem seoskom detetu. A sve se to mora. Bez toga i ne moe biti, ako neemo dogodine da idemo goli i pocepani, ako hoemo da odenemo sebe i svoju decu, ako hoemo da kerima spremimo ruvo za udaju.437 Od lana, konoplje i pamuka seljanke su tkale raznovrsna platna: teinjavo osnova pamuk, a potka teina, oano uti pamuk i potka i osnova; enarno pamuk osnova, a enar potka; beljeno beli pamuk i osnova i potka. Pekire su seljanke tkale sa raznobojnim svilenim i pamunim usnivkama, po kojima su zatim vezle alenim i crnim pamukom i priivale, uglavnom, kupovne ipke. Teinjavo i oano platno one su koristile za izradu svakodnevnih koulja, a beljeno i enarno za praznine - stajae.438 Izuzev platna i rublja, seljanke su izraivale i razne vunene predmete: dempere, arape, alove, kape, rukavice, nazuvice, trike (ipke), narukvice, arenice. jastuke, tkanice, suknje, torbe, torbice, podvezice i sl. arape su posebno ukraavane, vezom. Seljanke vezu svoje arape raznobojnom vunicom, gradei na njima are i voice. Mogu se are i voice i plesti, ali su bolje kada se navezu. are su veinom cvetovi od rue sa liem, a voice su: vie cvetova simetrino sastavljenih i meusobno povezanih po nekom naroitom rasporedu... Vezovi se obino poinju sa tuih radova pregledanjem i brojanjem. Obino seljanke jednog sela imaju sline vezove na odelu koje je drugaije od vezova u susednom selu. Na vaarima se po njima poznaje iz kog je sela koja devojka.439 Od opredene vune seljanke su u pojedinim krajevima tkale i sukno. Za njega je u umadiji vuna morala biti crna, bilo od crnih ovaca ili obojena crnom bojom. Vie nego u ostalim podrujima, sukno su tkale seljanke u uikom, i posebno u pirotskom okrugu, koje je bilo cenjeno u celoj Srbiji, pre svega, u beogradskom, valjevskom i podrinskom okrugu. Inae, seljanke u okolini Pirota bile su uvene po izradi ilima, to je bilo veoma znaajan dopunski izvor prihoda.440 U pojedinim krajevima Srbije, pogotovo u vreme krize i izrazito nerodnih
436 Momilo Tei, Narodni obiaji iz okoline Poege, Uiki zbornik k, 15/1986, str. 411. 437 Momilo Isi, ene i deca na selu u Srbiji izmeu dva svetska rata, Srbija u modernizacijskim
procesima XIX i XX veka, 4, Beograd, 2006, str. 247 438 Jeremija Pavlovi, ivot i obiaji u Kragujevakoj Jasenici i umadiji , Srpski etnografski zbornik, 22, Beograd, 1921, str. 12. 439 Isto. 440 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1925, Beograd, 1995, str. 132,133.
188
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka godina, enskim runim radom popunjavan je i kuni budet, koji se ponekad samo od toga i sastojao. Jer dok pre rata naa umadinka, naa ena iz cele malene Srbije nije imala potrebe da unovi ak i svoj runi rad, danas je to vrlo esto jedini izvor zarade i prihoda. U optoj krizi i besposlici, kad njive i polja donose male prihode, kad ljudi ne mogu da nau nikakave stalne ili uzgredne zarade, i ene su primorane da rade, jer se njihova radna snaga vie trai poto je jeftinija. Ali se i ta tranja brzo zadovolji, jer je vrlo mnogo nezaposlenih ena, a zatim mnogo je vie ena koje su porodicom i decom vezane za kuu, ali koje umeju lepo da rade rune radove, da tkaju, vezu i pletu i koje e premorene ipak nai snage da poneto urade i od runog rada, koje e ukrasti od svog sna i odmora samo da bi mogle pomoi i spasti svoju porodicu. Sa savesnou koju moe samo da ima majka i portvovanjem koje ima ena, nae ene daju maksimum svoje snage i nalaze puta i naina da zarade i pomognu svoje.441 U velikoj nevolji, zbog oskudice u novcu za nabavku i najnunijih potreba za ivot, a pri bogatoj ponudi enskih runih radova po pijacama, grevito se borei da zaradi, seljanka je trgovcima-prekupcima prodavala ak i u bescenje svoje ilime, vezove, ipke i sl. ena seljanka zna koliko truda i muke, koliko naprezanja oiju, koliko dangube, koliko strpljenja treba da uloi dok napravi jedan ilim, dok izveze koulju itd. A seljanka sama zna koliko e joj kupac platiti za njen trud, za njene neprospavane noi, za njena ukoena lea, za njene izbodene prste, za njene umorne oi. Svako se divi lepoti naih narodnih vezova, naih ilima, pa se ta roba u varoi i skupo plaa. Izmeu nadnice koju ena dobiva za svoj vez, i cene toga veza u varoi, mnogo je vea razlika nego izmeu prodatog goveeta i mesa u varoi.442
enskinje pri popodnevnom radu, Giljan, 1911.

441 Zemljoradnika zadruga, 24, 16. jun 1935, str. 369. 442 Zemljoradnika zadruga, 22, 2. jun 1935, str. 336.
189
Helsinki odbor za ljudska prava Svoje rune radove seljanka jedino nije radila za vreme praznika, iji je broj bio razliit u pojedinim krajevima. U Kragujevakoj Jasenici seljanke, na primer, osim nedelja i praznika, koje crkva i kola svetkuju ne rade jo u ove dane: na Krstovdan pred Bogojavljenjem, asne verige, Antonija Velikog, Jevtimija, Gligorija Bogoslova, Jovana Zlatousta, Vraeve, Svetog Trifuna, Zadunice, Todorovu Subotu, prvo i drugo obretenije glave svetog Jovana, Muenicu Evdokiju, Mladence, Markovdan, letnjeg Svetog Nikolu, Vraeve (Kuzmana i Damjana), Prokopija, Arhanela Mihaila letnjeg, Ognjenu Mariju, Trnovsku Petku, Svetog Panteliju, Makeviju, Vartolomeju, Svetog Stefana, Svetog Simeona, Bogorodini pokrov, Svetog Tomu, uric, Svetu Varvaru, Badnji dan. Na Badnji dan u zoru devojke dovravaju svoje radove, da ih o Boiu ne popljuju babe, a to su ene ve morale doraditi ranije. Inae, sem meenja, druge radove enske na Badnji dan ne rade. Sa nedeljama i ostalim praznicima i s osamnaest petaka pred velike praznike to je 135 dana u godini.443
3.2.4.1. Transformacija enske narodne nonje Zbog ubrzane preorijentacije poljoprivrede od stoarstva ka zemljoradnji, za koju je trebalo vie vremena i radne snage, i skoro potpunog raspadanja seoskih porodinih zadruga i podele na inokosna domainstva, u kojima je ena uz mua glavna radna snaga u polju, ve poetkom 20. veka poela se menjati i enska narodna nonja, prvenstveno praznina. Prelo se na meanijsko uglavnom pamuno tkanje, kako platna za koulje tako i za suknje i ostalo. Devojke su pravile koulje od belog pamunog platna, koje su same tkale, krojile i ile, sa ipkama na rukavima i ipkastim umetkom na grudima. Preko koulje nosilo se somotno jelee vezeno srmom i iarano laskavicama, a preko toga dreka od tankog kupljenog platna. (...) Suknje su tkane od vune ili pamuka, a takoe i kecelje, arane srmom i vezene raznobojnim kupljenim vunicama. Ako je platno za zapregu kupljeno, onda to nije vie zaprega, ve vistan. Na nogama su noene klot crne arape ili izvezene raznobojnom vunicom, a pletene u ranfli.444 Nakon zavretka Prvog svetskog rata, u kome je Srbija izgubila ogroman broj najsposobnije muke radne snage, seljanki je ostajalo veoma malo vremena za izradu, pogotovo sloenijih delova narodne nonje, za koje je trebalo ponekad i 2-3 godine, kao na primer, za ukraavanje zubuna. Takav rad se, naime, smatrao neproduktivnim u izmenjenim privrednim uslovima, pa ak i tetnim. Izrada ove odee se otuda sasvim naputala, ili je pak znatno pojednostavljivana. Jo vee izmene pretrpela je svakodnevna enska narodna nonja, koja je, u skladu sa sve veim angaovanjem seljanke u polju, postajala jednostavnija i prilagoenija ovim poslovima. Oaze narodne nonje, i muke i enske, najdue su ostala privredno
443 Jeremija Pavlovi, ivot i obiaji u Kragujevakoj Jasenici i umadiji , Srpski etnografski zbornik,
22, Beograd, 1921, str 101.

444 Milo Milosavljevi, Planinica, Zajear, 1989, str. 144,145.
190
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka nerazvijena, prvenstveno stoarska podruja, naroito ako su jo i udaljena od veih gradskih centara. U dolini June Morave ona je, ak i pred Drugi svetski rat, bila slina onoj iz davnih vremena. Za enska odela upotrebljava se takoe domaa tkanina, rune izrade i pletenja. Za razliku od mukih odela, koja su od jednobojnog debelog sukna, enske tkaju za svoja odela tanku preu. Ova tkanina, namenjena za enske suknje i kecelje, proarana je raznim bojama pree na kojoj su umetnute staklene inuve sedefaste boje. Vunene dempere, alove, marame, arape, sve to i danas pletu i izrauju njihove ene na pet elinih igala. Na glavi ene nose bele marame ili vunene alpe pletene, dubrane boje.445
Zimska devojaka nonja, Poarevaki okrug, 1928.
Odea domae izrade ostala je due obeleje seljanke i u siromanijem, planinskom podruju valjevskog okruga. Dok se kod Podgoraca retko moe videti eir (kod mukih), a kod enskih kupovne suknje i ostale haljine, dotle je u 'donjim selima' to sasvim obina stvar.446 Varoko je bilo i praznino odelo ena i devojaka u siromanom selu Male Pelice u studenikom kraju. Uzgred emo napomenuti, da se ene i devojke u ovom selu sve odevaju po varoki. To jest na njima je sve kupovno. Jako pada u oi kontrast izmeu oblaenja ena kad su na radu ili u kui, i kad je neki praznik ili igranka. To nam je osobito palo u oi prilikom jedne mobe. njela se penica. Dok se radilo sve su devojke i ene bile obueno u obino staro odelo. Kad je dolo vee i poela igranka, sve su se devojke preobukle u tanke svilene
445 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str.273. 446 Isto.
191
Helsinki odbor za ljudska prava arape, lakovane cipele s visokim tiklama...447 Da ekonomski momenat nije presudno uticao na transformaciju i na naputanje enske narodne nonje u najveem delu Srbije u meuratnom razdoblju, pokazuje primer Beogradske Posavine, gde se enska narodna nonja zadrala zahvaljujui karakteru privreivanja i njegovoj sprezi sa psiholokim iniocem. Glavni uzrok sporije transformacije narodne nonje i materijalne kulture u ovim selima lei poglavito u slabijem prodiranju novane privrede, jer se ovde poglavito zasejavaju i iznose na trg usevi koji jedanput godinje stasavaju. Stoga ena u beogradskom posavlju ima vremena na raspolaganju za rad na nonji poto ne uzima intezivnog uea u proizvodnji za trg, kao njena sestra u beogradskom podunavlju i tornikim selima, kojoj gajenje useva koji sukcesivno stasavaju omoguava bre i ee dolaenje do novca i na taj nain do bre promene nonje.448 U Beogradskoj Posavini enska narodna nonja pretrpela je jedino izmene u detaljima, materijalu, nainu i sredstvima izrade, dok je tip nonje ostao skoro nepromenjen. Starinske kudeljne koulje sa ulamom na zarukavlju i taslijare sa kukaom kolirom zamenjene su danas pamunim, koje se reu po starinskom kroju i krase se takoe po starinskom rasporedu, ali se vie ne vezu starinski motivi ve novi cvetii i venii i to tehnikom punjenja, kao u arenom gradskom vezu. Nose se jo starinske suknje alenke i crvene (arenke), tzv. suknje za predevanje, koje su u mlaeg enskinja pri dnu izvezene raznobojnom vunicom. I danas devojke pripasuju samo jednu kecelju spreda, a ene leti po dve: prednjau i stranjau. Kecelje u mlaeg enskinja su od cepane vunice sa motivima ruicama, granama, groem, izvezenim raznobojnom vunicom. Za velike praznike slue kecelje od somota izvezene takoe raznobojnom vunicom, a za radni dan pantljikare, vunene kecelje na kojima se smenjuju dvonitno tkanje i kle. Starije ene najee nose sitare, unkare, proste dvonitne vunene kecelje, najee vrane boje. Mlae enskinje se opasuje tkanicama od mesinga, retko od srebra i kolanima, kienim (ukraenim vunenim gombicama i raznobojnim perlama) kavenim i utim. Na nogama mlae enskinje ima jednobojne vunene arape, opanke, cipele ili papue, a starije od alene i vrane pree ukraene esto starinskim motivima i opanke. Osobitu originalnost ove nonje ine 7 udignutih skuti u sukanja, koje mlae enskinje ne sputa ni u vreme najveih mrazeva, osim u crkvi prilikom priea.449 Budui da je najranije otpoela preorijentaciju svoje poljoprivrede, da je u njoj najbre tekao proces raspadanja seoskih porodinih zadruga i da je ona pretrpela najvee ljudske rtve u ratovima, umadija je prva pristupila i promeni u odevanju svoga seljatva. Sve vea potreba unovavanja poljoprivred447 Aleksandar Petrovi, Male Pelice tuberkuloza narodna medicina, Zbornik zdravstvenih prou-
avanja i ispitivanja sela i narodnog ivota, III, Beograd, 1934, str. 18.
448 Milena D. Dapevi, Dve lepe narodne enske nonje u Srbiji, Zadruni kalendsar Glavnog saveza
srpskih zemljoradnikih zadruga u Beohgradu za prostu 1926. godinu, str. 109.

449 Isto.
192
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka nih proizvoda nije dozvoljavala da se ena i dalje posveuje isto domaoj privredi. To vie nije dozvoljavao ni novi princip rente enine radne snage. Mnogo se vie rentiralo da se za enu umadijskog seljaka odvoji jedan deo eninog unovenog rada za kupovinu industrijske, gotove materije radi njenog odevanja. U takvim prilikama koje su se naglo razvijale posle rata, poela je umadisjka ena da naputa svoju seosku nonju.450 Kitnjastu stariju ensku narodnu nonju zamenjivala je jednostavnija i udobnija. U njoj su zastupljeni samo oni delovi odela koji su se pokazali praktini za zemljoradniko zanimanje. Odelo se kroji uz telo, upravo tako da nije tesno ni suvie iroko. Upotreba ornamenata je umerena. Oni imaju ne samo ukrasnu nego i praktinu ulogu, jer se upotrebljavaju kao porub na ivicama i po avovima. U izboru kroja i vrste odela kao da je odelo bosanskih doseljenika imalo najvie uticaja, jer se samo tako moe objasniti srodnost dananje narodne nonje u umadiji i u Bosni. Svojim praktinim osobinama narodna nonja u umadiji ima neprestani uticaj, pa se po ugledu na nju poelo krojiti i iti odelo po svoj Srbiji, a u novije vreme ona je prela i u oblasti izan granica Srbije.451 enska umadijska nonja se svela na jedan veoma uproen tip sa trima varijantama. Prvu (stariju) ine listana (naborana) suknja, zaprega, jelek ili anterija; drugu ini tkana listana suknja, rekla od fabrike materije i libade, a treu suknja i rekla od fabrikih materijala, ali sa nasleenim krojem tradicionalne nonje.452 Uz pojednostavljenje seoske nonje, kako bi se skratilo vreme njene izrade, usledilo je i njeno prilagoavanje fabrikim materijalima, od kojih se, sve ee, izraivala i praznika nonja seoskih devojaka Dananja enska nonja kod starijih Jasenianki gotovo je slina predratnoj, samo se izmenila devojaka, koja se mnogo pribliila varokoj, i to vie ona, koja je praznika, a manje svakidanja.453 Izvetavajui Kraljevsku bansku upravu Drinske banovine o optim prilikama u uikom srezu 1934. godine, sreski naelnik takoe zapaa: Primeuje se iz godine u godinu kako odelo od domae izrade biva potiskivano fabrikom izradom, naroito se to osea kod enskog pola.454 Transformacija praznike devojake nonje, skoro u gradsku, zabrinula je seljatvo, jer mu je znatno poveala finansijske izdatke, pogotovo kada su devojke bile neskromne, zahtevajui za svaki drugi vaar ili sabor novu, ak i svilenu haljinu.455
450 Politika, 8.741, 11. septembar 1932, str. 5. 451 Petar . Petrovi, umadijska Kolubara, Naselja i poreklo stanovnitva, knj. 31, Beograd, 1949, str.
82,83.
452 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 274. 453 Jeremija Pavlovi, ivot i obiaji u Kragujevakoj Jasenici i umadiji, Srpski etnografski zbornik k,
22, Beograd, 1921, str. 38.

454 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 274. 455 Jeremija Pavlovi, ivot i obiaji u Kragujevakoj Jasenici i umadiji , Srpski etnografski zbornik,
193
Helsinki odbor za ljudska prava Zubun su devojke i mlade ene u umadiji poele da odbacuju ve posle Prvog svetskog rata, da bi se nakon Drugog sveskog rata retko viao i kod starijih ena. Valjda nije bio dovoljno lak, a svojim brojnim tepovima i dvostrukou materijala sa pamukom izmeu njih, delovao je nekako kruto i osim stasa nije pokazivao mnogo od onoga to treba sve da se vidi i nasluti. Tako su ga ene napustile iako je nudio dosta toplote i zatite, koju druga odea nije davala u meri koju je zubun pruao. Podelio je sudbinu mnogo ega i sa svojim kopama koje su se reale od pojasa pa sve do pod grlo. Umro je zajedno sa onima koji su ga nosili.456 Ekonomskim napredovanjem selo se sve vie pribliavalo gradu i postajalo sve znaajniji potroa njegove privrede. Naroito je to vailo za devojke, koje su kupovale gradsku odeu. U odevanju i obuvanju se zapaa takoe silan napredak: kod ena preotima mah nonja sitnoga i srednjega graanstva. Za praznino ensko letnje odelo u valjevskom kraju podvlailo se: Danas se gotovo redovno nose varoke haljine, svilene ili tofane, sa dugakim ili sasvim kratkim rukavima, tanke arape otvorenih boja i polucipele sa visokim potpeticama. I donje rublje je skrojeno i saiveno po ugledu na varoko. Takoe, i za praznino ensko zimsko odelo se primeuje: Sada se po ugledu na varo nose demperi raznih boja i obini zimski kaputi. Mlae i bogatije devojke nose na glavi i kupovne kape.457 Ne samo imunije, varoki su se sve ee odevale i ene i devojke iz siromanijih porodica. Takmiarski duh se izuzetno brzo irio. Siromane devojke nisu smele da izostanu za svojim bogatijim drugaricama. Danas je kod seoskog sveta, a naroito kod enskinja, preovladalo odelo iz duana, na tetu naeg narodnog odela i nae domae radinosti domaih tkanina. Mesto vune i kudelje zauzeo je cic i porhet, i niko ne vodi brigu o tome, koje je tvre, praktinije od ovih dveju tkanina. Glavno je samo to, da je takvu haljinu kupila ta i ta, pa kad je ona kupila zato i ja da ne kupim; zar je ona togod bolja od mene? To ete uti u svakoj seoskoj kui, gde su se ve poele uvlaiti u strane krpe... A ene?! Boga mi ne mogu u cicu i porhetu da uvaju stoku i predu teonu (a nisu je ni posejale), niti da muzu krave i ostalo, jer e se uprljati i pocepati, ve gledaju da su to ee u gradu na trgu, pa makar tamo ile zarad prodaje jednog ili dva para pilia, ili nekoliko jaja, i kad to prodadu videete ih da tre pravo u duan, da za taj novac kupe vunice, inuva, minua pa ak i belih rukavica, ili e gledati da izaberu to lepi cic za suknju i reklu, tek samo da im je na oi lepo, a koliko e trajati i da li e izbledeti, o tome one ne vode rauna. I najsiromanija devojka nadniie, samo da kupi amrel ili cokule, a kudelju nee ni da pogleda, jer je sramota da devojka prede kudelju!458
22, Beograd, 1921, str. 38.
456 Milan Lj. Karovi, n.d., str. 84. 457 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 275. 458 Osmi kongres Srpskih emljoradnikih zadruga, odran 21,22 i 23. septembra 1903. godine u Negoti-
nu, Beograd, 1904, str. 162.

194
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Deavalo se da su se siromaniji zaduivali, esto i pod veoma nepovoljnim uslovima, radi nabavke to skupocenijeg odela za svoga sina ili za svoju kerku. U Ameriu su nam priali kako je optinski sluitelj svojoj kerki kupio varoki kaput iako nije imao u svojoj kui gde ga skloni, ve ga je susedu davao na uvanje.459 Ovi izdaci su posebno esto podmirivani zaduivanjem u vreme poljoprivredne krize, kada su seljakovi prihodi viestruko opali, to je dodatno oteavalo i onako teko njegovo ekonomsko stanje. Otuda se moglo uti: Jo jedna opta pojava koja davi ovdanjeg seljaka, to je tzv. moda. Ona dolazi do izraaja naroito u onim porodicama koje spremaju devojku za udaju.460 Tako je jedna porodica u selu Banjanima u tamnavskom srezu, za kratko vreme u avgustu, oktobru, novembru i decembru 1931. izdala za odelo osamnaestogodinje devojke 379 dinara, uz jo 288 dinara, utroenih na nju u pet navrata izmeu 15. decembra 1930. i 31. jula 1931. godine. Poreenja radi, trokovi za obradu zemlje od 1. jula 1929. do 31. jula 1930. iznosili su u ovoj porodici 2.528 dinara. Istovremeno, jedna mc penice se prodavala po ceni od 150, a mc kukuruza za 100 dinara.461 Poput prazninog, i svakidanje seljako odelo sve ee je bilo od fabrikih materijala. Na mesto svoje domae tkanine Banjanci su malo pomalo poeli kupovati fabriku. Sad je ve sramota videti mladia samo u gaama. Svi nose akire, i leti. Sukno je fabriko. Isto tako i ene: i one od posle rata nose gotovu fabriku tkaninu. enskinje osim koulja, nemaju na sebi nita vie, to bi same izatkale. Sve to je na njima kupljeno je u duanu. ila je krojaica. Za razliku od prazninog ono je jedino dosta skromnije izrade i od jeftinijeg materijala, a esto je bilo i okrpljeno, pogotovo kod siromanijih.462 Orijentacija odevanja seljatva na fabrike tkanine, osim to je poveavala njegove izdatke, smanjivala je obim kune tekstilne radinosti i time je uticala na opadanje dohotka svakog seoskog domainstva. Da bi se razorni uticaj mode zaustavio, a selo spasilo jo veeg osiromaenja, uporedo sa prodiranjem varoke odee na selo otpoela je propaganda za povratak narodne nonje, izraene od domaih materijala, uz isticanje njene prednosti. Odelo od domae izrade dosta je jeftinije i dosta izdrljivije. Za teaka odelo fabrikog porekla je neizdrljivo, slabo i nepostojano.463
459 460 461 462 463
Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 276. Isto. Isto. Isto. Isto, str. 277.
195
Devojke u dananjoj nonji, Pirkovac, Svrljig, 1931.
U tom smislu davana su i objanjenja: Za seljako odelo ne uzima se narodna tkanina - nae sukno od vune domaih ovaca, niti platno od domae kudelje i lana, ve inostrane krpe ili nae fabrike tkanine, ali od tueg pamuka, vune ili svile. Sve te sirovine uvozimo za skupe pare, dok na seljak svoje ito i stoku prodaje inostranstvu u bescenje.464 Nonja lepa, spretna, proizvodi svoji Prava ista vuna i u lepoj boji Jer mi uvozimo tuu robu, bato, I za tue ubre ide nae zlato; A u naoj zemlji vuni niske cene Treba da je rade mnoge nae ene.465 Moglo se, takoe, uti: Zar je bolje videti seljanku u suknji od cica i porheta, gde ide za ovcama i ako zakai za trn ode pola suknje nego u suknji od vune?466 Kampanja za povraaj narodne nonje posebno je bila izraena u vreme poljoprivredne krize. Krajem 1935. godine osnovano je u Beogradu i drutvo Narodna nonja, sa zadatkom da radi na podizanju seoske kuevne tekstilne industrije i proizvodnje narodnih tkanina i tenjom da obnovom seljake narodne nonje unapredi seosku privredu, posebno: ovarstvo, kudeljarstvo, lanarstvo, svilarstvo, kao i da uini masovnijom upotrebu novih preslica s nonim pogonom, odnosno tkanje na novim razbojima sa brzim unkom.467 Toak istorije nije se mogao zaustaviti. Ekonomskim napredovanjem selo
464 Isto. 465 Isto. 466 Osmi kongres Srpskih emljoradnikih zadruga, odran 21,22 i 23. septembra 1903. godine u Negoti-
nu, Beograd, 1904, str. 162-164.

467 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 278.
196
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka se sve vie pribliavalo gradu, to je za posledicu nuno imalo i promene u nainu odevanja. Narodne seoske nonje su u Srbiji, koje su do dananjih dana dotrajale, vie ili manje u povlaenju. One uzmiu ispred razvijenog ukusa, novog vremena i razvijenih ekonomskih odnosa, koje nova privreda sobom donosi. Savetovati zemljoradnikim porodicama da se vrate starinskim nonjama i nainima rada, znailo bi, eleti vraanje drutva unatrag, povratku primitivnoj materijlanoj kulturi, ekstenzivnom stoarstvu i feudalnom nainu produkcije.468
3.2.5. Dnevnik rada jedne seoske porodice

ta je sve nosila na svojim pleima domaica u jednom siromanom inokosnom, nadniarskom domainstvu, od pet lanova (mu 52, ena 47, sin 20, ki 17, ki 8, sin 5 godina), koje je imalo kuu, neto malo kunog placa sa batom i dva dana orae zemlje, a od stoke, 10 kokoiju i tri svinje, veoma upeatljivo pokazuje dnevnik rada svih lanova koji je iz dana u dan vodila medicinska sestra. Naveemo samo neke najupeatljivije delove: Utorak, 3.1.1933. Domain je kod kue. Sin je u skitnji po selu, ceo dan ne radi nita. Domaica je do podne spremala ruak, posle podne je od svoje stare velike koulje ila siniu prslue i gaice. etvrtak, 5.1.1933. Domain je u gostima kod svoje sestre, koja je bila ubojnicu. Sin je u Beogradu na igralitu. Domaica sprema kuu, gotovi ruak, pere rublje. Starija ki, to je u slubi kod P., plae, nema novaca da kupi maramu. Sad svi trae kod koga e da pozajme novac. Ve je devojka, ide praznik, pa ne moe da je ne ponovimo, makar im! Marama, koju ele da joj kupe kota 100 dinara. Nedelja, 7.1.1933. Domain igra karte s komijom. Domaica radi po kui. Sin je po selu, skita se. Po podne ena je spavala, a kad je ustala, istila je sneg s tavana. Krov proputa sneg. Domain je sekao drva da kuvaju veeru. Nedelja, 22.1.1933. Domain je u kafani celoga dana. Domaica je spremala ruak, po podne je naplitala pete na arape devojice, koja ide u kolu. Sin se sanka. Starija ki radi kod gospoe P. Dete je ozdravilo, nisu ga nosili u bolnicu. Ponedeljak, 23.1.1933. Domaica je ustala rano da dovri arape detetu, koje ide u kolu. Po kui nije se nita spremalo. Domain lei u postelji: nemam ta da radim, doao sam sino u jedanajest iz kafane. Sin je po selu. Ide kod strieva da neto poslua, igra karte sa momcima. Razgovor izmeu mua i ene: Mu: dete je ozdravilo pa sad smo slobodni. ena: ne znam ta da radimo za naega aka, kako i sa im da kupimo i mi njemu neto za Svetoga Savu. Neka se ono malo-obraduje. Nemamo sa im da joj to god, to god kupimo... ena: Zora je ve devojka, njoj je 17 godina, ona nema ni par arapa da je izradila. Nema se odakle... Samo to po koje jaje kad prodam, kupim po neto za kuu. Nedelja, 2.2.1933. Domain je leao u krevetu do 10 sati. Kad je ustao, isekao
468 Milena D. Dapevi, n.r., str. 110.
197
Helsinki odbor za ljudska prava je drva i doneo vode. Posle toga ceo dan je sedeo s komijama i razgovarao. Sin je do podne spavao, posle podne bio na igranci. Domaica je mesila proju i kuvala ruak. Mesim proju svaki dan, jer je niko nee da jede kad ostane za sutra dan. etvrtak, 23.2.1933. Domain i sin riljaju. Domaica radi po kui i pere rublje. Perem rublje samo Milosavu, jer on je momak i nije se presvukao ove nedelje. Mesila je proju, a po podne plela zaovi arape. Nedelja, 26.2.1933. Uskrnje poklade. Domaica je ustala rano i otila na pijacu da proda jaja da kupi togod za poklade, kao i svilu za tkanje. Domain i sin spavali su do 10 sati. Domaica se vratila oko-11 sati Prodala je jaja za 4 banke, po 12 komada za banku. Kupila je jedan hleb za 3,50 dmnara i 1/2 kgr. pirina od 8 din. kilo. Kad je domain ustao, otiao je u kafanu. Posle ruka tako isto. Sin je celoga dana bio na ljuljaci. Nedelja, 12.3.1933. Domain je u kafani. Sin je bio po selu i na igranju. Posle podne domaica je probirala pasulj za sejanje i vejala je arpadik. Mu joj je pomagao. Ponedeljak, 13.3,1933. Domain do podne nije nita radio. Domaica je rano ustala, poistila kuu, spremila ruak. Posle ruka domain i domaica su riljali batu. Sin je po selu. etvrtak, 16.3.1933. Domain i sin riljaju u nadnicu. Domaica je iznela sve stvari iz kue na dvorite, da se vetre, poistila sa erkom kuu, umesile su kiselu proju. Posle toga su zajedno riljale batu. Starija ki vie ne slui kod gospoe P. urimo batu da posejemo. Svi su ve posejali a mi jo nismo ni zemlju spremili. Nemamo ime da plaamo oranje, pa zato moramo polako da riljamo. Subota, 18.3.1933. Domain n sii riljaju u nadnicu. Domaica je sa erkom spremila kuu, pristavila ruak i onda su ceo dan riljale. Kako sad po ceo can riljamo, dobro bi bilo, kad bi imali to jae da se pojede, ali se domain. Subota, 1.4.1933. Domain radi kod svojih, tamo se i hrani. Sin je kod kue, nita ne radi, ita knjige. Domaica im je ustala pozvala je jednu babu da joj pomogne uvesti platno za odelo, virange, pekire i arave. Osnova je 88 arina, 1 oka pamuka. Dok se sve spremilo za tkanje kotalo je 75 dinara. 3 pareta pamuka po 14 dinara, 3 basme svile za potku po 7 dinara i jo je potroila 12 di-nara. Imam erku za udaju, pa moram da je spremam. Ki je po kui spremala i kuvala. Od podne obe su prale rublje. Nedelja, 2.4.1933. Mukarci su ustali dockan. Domain je u kafani. Sin kod kue, ita roman. Domaica je radila po kui, istila ubre iz tale, spremala je za leto, da u njoj kuva. Ki pomae susedu da sade luk. (Iako je nedelja). Svi idu bosi, nemamo suim da kupimo opanke. etvrtak, 6.4.1933. Domain radi u nadnicu. Sin: samo ita roman, nita ne radi. Domaica je ustala rano da opere i im je oprala, odmah sela za razboj. uri se da izatka suknjicu detetu za vrbicu, a starijoj erci za Uskrs. Dok je majka prala, ki je malo tkala, da se ne dangubi . Pa je onda spremala po kui. Petak, 7.4.1933. Blagovesti. Domain krei sobu. Sin nita ne radi. Domaica im je ustala, spremila je neto po kui i odmah otila kod zeta da s njim na
198
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka njegovim kolima prevue sa njive neke ile i trupce od davno iseenog drvea, za gorenje. Ki js spremala ruak. Sutra je Vrbica. Dete nema ta da obue za vrbicu, a ide u kolu. Nisam mogla da izatkam dockan sam metnula u razboj. Subota, 8.4.1933. Domain danas krei kod drugoga. Domaica im je ustala sela je za razboj da tka. Nita nije ni ruala uri se to pre da svri. Ki radi po kui, kad mama ustane, ona je neko vreme zamenjuje. Sin ne radi nita. Nedelja, 9.4.1933. Spavali su dugo. Domain je bio u kafani. Sin je bio s nekim drugovima prvo po selu, pa onda u kafani. Domaica i ki radile su po kui. Utorak, 11.4.1933. Domain krei kuu kod nekog. Radie nekoliko dana, ne zna koliko e dobiti za rad. Sin je naao posla na nekoj graevini, kui e dolaziti na ruak. Imae io 25 dinara dnevno. Domaica im je ustala, nije se ni obukla ni oeljala, nego je odmah sela u razboj da tka. Ki je spremala po kui, gotovila je ruak. Po podne odnela je kod tetke bluzu, da joj ije od onoga, to joj je majka izatkala. Sreda, 12.4.1933. Domain i danas krei u nadnicu. Sin radi na graevini. Domaica celoga dana tka. Ki radi po kui i naplie arape svome malome bratu. etvrtak, 13.4.1933. Domain radi u selu. Sin radi na graevini. Domaica i ki rade po kui. Mesile su proju, kuvale posan pasulj za danas i za sutra. Veliki Petak, 14.4.1933. Domain krei kod nekoga u selu. U kui niko od ruke nita ne radi. Domaica je bila u varoi da proda koje jaje i od taj novac da uzme erci kecelju. Kecelju je kupila za 20 dinara, a eni je dala 10 komada jaja da je saije, nee pare. Subota, 15.4.1933. Domain je radio u nadnicu. Domaica je nosila jaja da proda u varoi. Kupila je za praznik mesa: 3 kg. oveg i 2 kr. goveeg. Sin je bio kod kue. Ki je spremala po kui. Pred vee su obojili 40 jaja. Uskrs, 16.4.1933. Mukarci cepaju drva, nose vodu. Domaica i ki gotove, spremaju kuu. Sin i erka posle podne ili su na igranje. Domain i domaica u gostima kod rodbine. Sreda, 19.4.1933. Domain je otiao u varo da uje presudu suda po delu jednoga iz sela. Domaica je rano ustala i umesila proju za doruak. Ki sprema po kui. Posle toga su mati, ki i sin riljali u bati i sejali pasulj za boraniju. Kad je posle podne poela da pada kia majka je plela arape. Petak, 21.4.1433. Domain radi kod zeta. Tamo se i hrani. Domaica, im je ustala naloila je vatru i uzela da prede preu zaovi.. Ki radi po kui. Sin je do podne itao roman, a posle podne bio po selu i igrao lopte. Subota, 22.4.1933. Domaica sprema kuu, ki joj pomae-Domain je kod kue, ne radi. Trai od ene da mu spremi 10 komada jaja i pogau, da ide u Ni na zbor. Daj deset dinara spremiu ti 20 komada, a dabe nema. Ja u da prodam ta jaja na pijac pa u kupiti pamuk,. da ovo ne stoji na razboj. Pokazuje na osnovu, koja je u razboju. Sin je celog dana po selu. Domaica u toku celoga dana ne moe da zaboravi. da je mu od nje traio da mu spremi slatku proju i deset jaja, te da ide u Ni na politiki zbor. Jaja u da skupljam; da prodam na
199
Helsinki odbor za ljudska prava pijac;. da skupim neki gro ; da kupim ta treba u kui. Sad eto nestalo masti, pa e i to da nam bude na paru. Nedelja, 23.4.1933. Svi su ustali dockan, zbog kie. ena. je spremila kuu, poistila je. Umesila je pitu od sira i spanaa. Imala sam malo brana od Uskrsa. Ostali celoga dana nisu nita. radili. Domain je bio u kafani. Sin je isto tako celoga dana bio u kafani sa drutvo. Ponedeljak, 24.4.1933. Domain je radio kod jednog seljaka. Tamo se i hranio. Sin je do podne itao roman, a domaica i ki su radili po kui, mesile proju i kuvale ruak. Posle podne krunili su kukuruz, jer im je ostalo malo brana, klipom od kukuruza loili. su vatru, jer nisu imali drva. Sreda., 26.4.1933. Domain radi na graevinn. Sin radi na jednom poljskom imanju. Domaica i ki su pre podne radile i spremale-po kui, a posle podne su sejale u bati kukuruz i pasulj. etvrtak, 27.4.1933. Domain je poeo da radi na dravnom imanju, nadnica 20 dinara, svoja hrana. Sin je po selu. Domaica je spremila po kui, umesila proju i pristavila ruak. Posle podne je ila u livadu da bere zelje za orbu. Ki je radila umetak za opleak. Utorak, 2.5.1933. Domain radi na graevini. Sin radi na privatnom poljskom dobru. Ki je sejala kod iste ene kao i jue. Domaica je spremala kuu, mesila proju i riljala u bati do podne. Posle podne je ila po livadama, brala zelje i skupljala po njivama i putevima au i granje. Zatim je zamolila zeta, koji je u blizini orao, da prenese kolima. Za tim je skuvala veeru. Ogrev e imati do nedelje. etvrtak, 4.5.1933. Domain radi na graevini. Sin je na oranju kod drugoga. Nadnica mu je 10 dinara i hrana. Ki je u nadnici, oduuje dug. Domaica je pre podne spremala po kui. Posle podne ila je u njivu, posle riljanja skupljala au za ogrev. Nedelja, 7.5.1933. Domain je spavao do 12 sati. Sin do 10. Domaica je ustala rano, gotovila je kaamak. Mesila proju, spremala po kui. Ki joj je pomagala. Po podne radila je samo domaica: ograivala batu i istila oko kue. Ponedeljak, 8.5.1933. Domaica je ustala rano, umesila vruu proju i kupila 1 kg. sira za doruak. Domain je posle doruka otiao na rad na graevinu. Sin je ustao oko 8 sati, dorukovao n do podne malo riljao u bati sa sestrom. Posle podne otiao je sa sestrom u Pinosavu na vaar. Majka je i posle podne riljala. Posle toga je ila po njivi da skuplja au za kuvanje. Petak, 2.6.1933. Domain radi. Sin takoe radi. Domaica je ustala rano, zamesila proju. Dok je proja, s kvascom, narasla, dva put je ila da skuplja trnje. Posle toga je spremala po kui. Posle podne je krpila suknju i plela ipku. Domapca: Krpim rupe. Imam devedeset i devet rupa. Sve zakrpim, ali jednu nikako ne mogu. (Sestra koja je ovo zapisala misli da se to odnosi na usta, jer se cela kua stalno borila da zapun svoja usta. .) Morau da kupim olovo da ji zalijem. 469
469 Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, I deo,
Beograd, 1935, str. 108-111.

200
3.2.6. Seljanka - majka

Mnogobrojne obaveze ene u seoskom domainstvu onemoguavale su joj da se u dovoljnoj meri posveti deci, i to ve od kako ih rodi. Ponekad je to imalo i kobne posledice. Majka je preko celoga dana kopala, dola je kui mrtva umorna. Dete od 4 meseca metnula je u kolevku pored sebe. Dete je mnogo plakalo. Majka je pomislila da je mokro, ustane i onako sanjiva promeni mu pelene i povije ga ponovo. Ali umesto da mu vee noge ona mu vee glavu. Kad ga je povila dala mu je sisu, pa sve u noge mislei da mu je tamo glava. Kad se digla izjutra a dete mrtvo.470 Ophrvana brojnim poslovima, bez dovoljno znanja i ivei u nehigijenskim uslovima, seljanka je i svoj porod od najranijih dana navikavala na brojne nedae. Dete zemljoradnika spava obino u kolevci, u kojoj je odozdo slama, koja se ne menja mesecima, dok od deje mokrae ne istrune i ne dobije gad. Tu dete provodi u savijenom poloaju dane i noi i im zaplae nastane jedno strano ljuljanje dok mu se mozak ne zaljulja i ne uuti i zaspi, mada je gladno,ali ga mokraa nagriza. Kada dete pone da puzi, onda je njegovo higijensko stanje jo gore, jer puzei po sobi, patosanoj zemljom koja se svakog dana mokri, ono i prednji deo svog odela ulepi, tako da vie lii na prljavu kabastu hartiju, a ne na odelo, a poto e se opet uprljati mati ga ree i pere...471 Vie panje seljanka je posveivala higijeni deteta, pa i novoroeneta, jedino kad nije imala drugog posla. Tako se za esto kupanje novoroeneta govorilo: Koja je ena zaludna, kupa dete i dva puta dnevno. 472 U izuzetno tekim uslovima, naroito su se teko snalazile prvorotke, zbog nedostatka iskustva. Kad sam imala prvo dete, nisam umela da ga hranim. U njevenju mnogo posla, pa sve nemam kad. Davala sam mu cuclu. Izgubila sam mleko. Ispustila sam dete. Nisam mnogo marila za njega, pa sam ga upustila. Pravdajui se da ne stie da vodi brigu oko osmomesenog deteta majka se alila: E, zar ga mi redovno hranimo. Zalaemo ga malo. Dajem mu sisu, ali radim pa nemam kad. Deavalo se da majka sa njive ne stigne kui za podoj svoga deteta, pa podoji tue dete koje je majka donela na njivu a nema mleka da ga podoji. Daj eno, evo sise! Sise mi pune mleka, a ko zna kad u da odem kui da podojim moje dete. Daj da podojim to tvoje. 473 Upravo zbog zauzetosti poslovima van kue: na njivi, u polju i oko stoke, to joj je onemoguavalo da svome detetu sprema hranu, seljanka je znatno due dojila dete, a na to je, u izvesnoj meri, uticalo i raireno shvatanje da ena u vreme dojenja ne moe da zatrudni. Obino se dete dojilo po 2-3 godine, a bilo je sluajeva da je dojenje trajalo i do pete godine. Zato se moglo videti kako
470 Aleksandar Petrovi, Rakovica- socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, II deo,
Beograd, 1939, str. 34

471 ore iki, Zemljoradniko dete, Kalendar Selo za 1930. godinu, Beograd, 1930, str. 180. 472 Aleksandar Petrovi, Rakovica - socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, II deo,

473 Isto, str. 37.
201
Helsinki odbor za ljudska prava odraslo dete sa stoliicom u ruci, juri majku po dvoritu i po njivi da sisa. Takva deca esto su pokuavala da umilostive majku za podoj i pred gostima. Moj je Panta sisao do 4-te godine. Doe kod mene, pa tek: Mama, daj mi malo da siem. Sede strievi u kui a on od mene trai sisu, ja ga grdim, ne dam, veliki je. Onda mi jedan dever blatom namae obe sise. Ja ga onda zovnem: Na sine, uzmi sisu. A on doe pa kad vidi: Neu, mama, kaljava je474 I dok su ekonomski razlozi umnogome uticali na duinu dojenja, zbog neznanja i neprosveenosti majke, u dojenju je vailo, kao opte pravilo, da u njemu nema pravila. Dete sie dok hoe, obino dok ne zaspi. Dojim dete kad god potrai i kad nisam u poslu. Ponekad svaka pola sata; ponekad kroz 5-6 sati. Na grudima drim dete dotle, dok se na nasiti. Majka je dojenjem najee umirivala rasplakano dete. Kad zaplae ja mu dam sisu.475 I u trenucima najtee bolesti, kad se od ivota rastajala, majka je dojenjem umirivala svoje rasplakano edo, darujui mu time poslednje atome svoje snage, kao dokaz neizmerne i najistije ljubavi, kakvu samo majka moe da prui. Bolesnica koluta oima. U grudima joj kljua lajm, a ispod leve miice kao da krag vode klokoe... Tri muka detata oko pei stoje i pogleaju as u mene, as u mater. A etvrto u kolevci glasnu se za mater. Otac ga podie i prinese materinim grudima da sie... Vrele materine grudi brzo uspavae dete, i otac ga vrati u kolevku. I mati jadna prevali oima jo jedared preko tavana, nadie grudi to igda moe, zaropta poslednjom plunom upljinom, i objavi da je izdahnula... Ali je, barem, izvrila svoj najsvetiji zadatak davi poslednju kap iz grudi svome mezimetu!476 Da ne bi plakalo odojetu je majka u ruke davala obino koricu hleba, koju je ono odmah stavljalo u usta. U prvoj godini davala sam mu po neku koricu hleba, koliko da se zabavi, da ne plae. Kasnije, esto ve od poetka druge godine, deci se davalo i pare mesa, neka voka, ali i orba, pasulj, i sve to se u kui kuvalo, zavisno od imovnog stanja. Meso pilee poela sam mu davati kad mu je bila druga godina. A u treoj sam mu davala svinjsko. Ili uzmem krompir, obarim ga, oistim, iseem na krike, isprim na masti pa mu dam da jede. 477 Na ovaj nain poinjalo je navikavanje deteta na ishranu odraslih, esto nedovoljnu i nekvalitetnu. Spremala je majka ono to je stigla, od onoga to je imala u kui, i ono to je znala, ne razmiljajui da li to dete voli ili ne voli. Ni moja majka nije pitala kako mi se dopada supa, da li bih eleo prene krompire ili pire. I to se deavalo po jednom viem redu, van moga odluivanja. Ako bi mi rekla da su za ruak oskorue, onda bi tako bilo, a ja sam mogao da traim razloge i da naem zbog
474 Isto, str. 39. 475 Isto. 476 Zdravlje, 3/1906, str. 92. 477 Aleksandar Petrovi, Rakovica- socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939, str. 37.
202
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka ega volim oskorue.478 Neto vie je seljanka ugaala svojoj deci u jesenje dane, kad se ubira raznovrsno voe, kad su bate i njive pune raznovrsnih bundeva (tikava) i duleka, i zimi kad je poslom vie vezana za kuu. esti su tada tikvenjaci, pite od budeva i od jabuka, kao i kokavci. A mi deca smo preko zime svaki as govorili majci da nam koka kokavce. A ona je traila da joj donesemo granja, i dok mi ovo inimo, ona bi u sito okrunila kukuruz-dva, uzimala veliki poklopac kakve erpe i njime poklopila sito, ali tako da rukama moe da dri i sito i poklopac, i sve to nadnese nad visoki plamen raspaljenog granja na ognjitu gde smo suili meso.479 Slava, Boi, Uskrs, preslava i jo neki vei praznici, kad se nije radilo, i kad su se oekivali gosti predstavljali su, takoe, za seosku decu posebno radosne dane, kad su se nadali slatkim iznenaenjima od svojih majki. Pravi kolai, one vanilice, tanglice, bombice, salii, spremani su samo za slavu, Boi, Uskrs, i jo ponekad. Majke su umele da nas iznenade i patipanjom, kohom, sutlijaem, krofnama, palainkama. Tako smo mi deca imali nade da e nam novi dan doneti i neku radost, u vidu neeg od svega ovog. A kad nada omane za danas, nismo gubili prisustvo duha, jer je dolazilo novo sutra, u kome je bila nova i neiscrpna nada. Mi smo bili vaspitavani da ne traimo od majki da nam spreme ovo ili ono. One su same odluivale, kad u poslu ugrabe vreme, i naa je radost bila nenadana, i tim vea. I, eto, u svemu ovome, i taj skromni ali izdani tikvenjak imao je svoje vano mesto. A mi smo iveli sa divnim oseanjem nade i poklanjanja darova, jer smo tako prihvatali te eljene ali nezahtevane pite, tikvenjake i kohove. A majke su uz tikvenjake darivale jo neto, vie od onog ogromnog komada, tako smo oseali, i one su nam izrastale u anele.480 Seljanka je malo panje posveivala i ostalim oblicima nege svoje dece. Zima je, ali to im ne smeta da goliava satima skakuu po kui koja je bila sino pregrejana ali sada je ve u njoj hladno kao i napolju. Redovnog obroka nema. Ona se prihvate ledenog jela kao to je sir i kajmak i sedei na zemlji ili stojei ona jedu, hranu valjaju po zemlji i onako prljavu jedu. Ni jutarnjeg umivanja nema. Majka svrava poslove oko stoke, namiruje je, namirie starije u kui one najstarije polie im za umivanje, posluie ih, a onda e variti mleko, redovati. (...) Deca dolaze na red tamo oko podne. Onda se oblai kouh, ako je veerom pred spavanje bio skinut. Ali malo je matera koje decu presvuku veerom. Umije mati lice detetu zamoivi ruku u vodu, i prelazei njome preko lica deteta, obrie svojom keceljom, retko pekirom. Nos mu isti rukom. Dete nikad ne poseda za sto da ga nahrani. Ono dobije svoj obrok u ruku i jede igrajui se, ili po zemlji valjajui se, majka mu pridri olju s mlekom. Ne znaju seoske matere da je potrebno deci, naroito zimi, da dobiju kuvanu i toplu hranu. Matere na selu nerazumno uvaju decu od nazeba. (...) Dok je gornji deo tela pretopljen, dotle deca redovno nemaju gaica, bosa i neumivena izlaze iz toplog prostora
478 Milan Lj. Karovi, n.d., str.187. 479 Isto, str. 152. 480 Isto, str. 102,103.
203
Helsinki odbor za ljudska prava u hladan. Na taj nain dobijaju nazeb koji se uvek vue preko cele zime. Kraste dolaze od neistoe. Majka slabo pere decu, rukama im isti nos. Na zimi nena koa deteta ispuca, prljavom rukom istei nos unose se klice u ranice i nastaje infekcija. Deca esto dele ono to imaju za jelo, iz jednog suda piju i na taj nain prenose zarazu s jednog na drugo.481 Ovakva nega umnogome je uticala na to da su seoska deca, i pored sveeg vazduha, slobodnog kretanja po proplancima, livadama i umama, esto bila bleda, mrava i podlona raznim bolestima, koje su esto imale i smrtni ishod, pogotovo kod odojadi. U celoj Srbiji je 1922. umrlo 10,93%, godinu dana kasnije 12,27%, a 1924. godine 11,97% odojadi.482 Bilo je, meutim, srezova gde ih je godinje umiralo i blizu 20%. U svrljikom srezu, na primer, od 1.000 roenih u 1927. godini, umrlo ih je 183, a skoro toliko i u sokobanjskom 1929. godine.483 U optini ia od 1916. do 1930. umrlo je 32,3% dece uzrasta do 10 godina, a u najsiromanijim domainstvima ak 42,50%.484 U selu Svileuvi u razdoblju izmeu 1916. i 1926. umrlo je 64 odojeta, to je 14,28% svih umrlih, dok su deca do desete godine inila ak 36,16% ukupnog broja umrlih.485 Pospeujui, u odreenoj meri, nepovoljno zdravstveno stanje svoje dece, seljanka se prekomernim raanjem, u stvari, borila protiv njihove visoke smrtnosti. ene su raale mnogo dece, ponekad i po desetoro, ali je od toga ostajao mali broj, ponekad ni polovina. Seam se jedne ene, kojoj su deca umirala oko etvrte-pete godine, kako je posle smrti petog detata skoro kriknula pred mojom majkom: Neu vie da raam za zemlju. Najee se teilo: Bog ga uzeo ili Aneli i nebu trebaju. ulo se esto: rednja, pomor. Nema dvorita iz koga se nije bar jednom ula zapevka za nekim detetom.486 Brinui se, onako kako je znala i mogla, o ishrani, higijeni, odei i obui svoje dece, seljanka - majka je i glavni vaspita i prvi uitelj svoje dece, jer je, i pored sve vee zauzetosti poslovima u polju i na njivi, ona mnogo vie nego mukarac - otac kod kue. Od nje zavisi do koje je mere vaspitala korisnog ili nekorisnog lana ljudskog drutva. Kua daje osnov vaspitanju i na tom temelju tek kola zida dalje. U kui dobiva dete najbolju ili najgoru disciplinu; u svome roenom domu otvara ono svoje srce i sie dobre i rave navike. Majka ima najmoniji uticaj na dete i njegovo ponaanje, jer se s njim zanima vie nego otac i zbog toga je njen primer mnogo vaniji nego oev. Pokretna sila, osovina kue jeste ena i majka, na koju se deca ugledaju. Ona je primer, uzor i na nju se deca ugledaju i ne znajui zato to ine. Majine navike, njen karakter, postaje i karakter
Zdravstveni pokret Zdravlje, 2/1936, str. 16. Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj I,, 2001, str. 226.. Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. 1, tom 2, Beograd, 2001, str. 227 Isto. Momilo Isi, Radovan Ranisavljevi, Stanovnitvo Svileuve 196 1926, Svileuva godinjak k, 4/2006, str. 25. 486 Milan Lj. Karovi, n.d., str. 250.
481 482 483 484 485
204
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka deji. I ako ponekad dete i udari stranputicom, a dat mu je dobar temelj u vaspitanju, posluae svoju savest i vratie se opet majci, u ijem naruju zaboravlja gorinu ivota. Kua ta divna re, stalno privlai, i kad je dete udaljeno i kad postane zreo ovek, rado se vraa k njoj, da bi dobilo nove snage i ivota.487 Nepismena i neprosveena seljanka, za ulogu prvog vaspitaa i uitelja nije, meutim, imala potrebnog znanja, a zbog prezauzetosti drugim poslovima ni dovoljno vremena. Inae, niko (ni otac ni majka) ne posveuje naroito vreme za negovanje i vaspitanje svoje dece. U prvi mah neko e i opomenuti svoje dete sa valja se i ne valja se, ali se dalje ne ide. Izostajalo je, dakle, obajnjenje zato neto ne valja, a zato neto valja. Umesto toga, delovao je autoritet starijega. Uglavnom iz neznanja, majka na selu pravi greke u vaspitanju svoga deteta ve od roenja, jo dok je ono u kolevci. Njegov pla ona zaustavlja tako to ga zabavlja: ljuljanjem, nosanjem ili pevanjem, navikavajui ga tako da sve svoje elje zadovoljava plaem. Kada pak odraslo dete plae, majka ponovo zapada u greku, uutkujui ga reima: uti, eto popa, da ti odsee jezik! Dau ja tebe uitelju, da te bije! Eto Cigana, da te odnesu! Eto kurjaka, meke, vampira i sl., ime stvara kod deteta plaljivost, koja se naroito potstie nou kada majka uutkuje decu reima: Sluajte, ta ono lupa na tavanu?! i deca odmah navlae guber na glavu, uute i oslukuju. Zbog ovoga ak i odraslo dete ne sme da ode samo u sobu da legne, a da roditelji ostanu napolju, jer se boji da neto ne skoi s tavana. Tu su i prie o vampirima, veticama, osenjama, karakondama i vilama koje su, ubedljivo i ivopisno ispriane, posebno uticale na razvijanje plaljivosti kod dece, izazivajui esto komare u snu, pla i nesanicu. Seljanka - majka nesvesno kod dece razvija osvetljivost. Kad se dete udari o stolicu, ona prvo stolicu psuje, a zatim detetu daje prut, da ono bije stolicu. Neretko, ona decu navikava na la. Obino, kad ona ili neko od ukuana ne eli da se odazove neijem pozivu spolja, alje dete da kae kako taj nije kod kue. Takoe, i kad ih podrava da neto prikriju od oca, u strahu od kazne. Osnov samovolji i neutivosti svome detetu majka, sa ostalim odraslim ukuanima, daje time to ga, ve sa prvim reima, ui da psuje i da izgovara rune i bezobrazne rei. Iako je, zbog neprosveenosti i neukosti, seljanka inila greke u odgoju svoje dece, njeno izraeno materinsko oseanje inilo ju je uzvienom, i velikom majkom, spremnom i na najvea odricanja i rtve radi njihove sree. Nema tekoe u ivotu i radu koju naa ena - majka nee podneti za svoju decu. Ni jedna rtva nije velika naoj eni kad su u pitanju njena deca. 488 U skladu sa optim shvatanjem seljatva da je batina iz raja izala, ili onim: Batina svakoga dotera u red, i majka batina svoje dete, istina ree nego otac. I ona, kao i oevi, uitelju preporuuje batinanje. Majke i oevi dolaze svaki put sa istom molbom batinajte, udrite, nemojte aliti, inite.489
487 Zdravstveni pokret t, 2/1922, str. 5,6. 488 Jugoslovenska ena, 1, 21. novembar 1931, str. 2. 489 Vera St. Erlich, n.d., str. 57.
205
Helsinki odbor za ljudska prava Ipak, ee od batinanja majka na svoju decu vie, grdi ih, pa i kune, kada na primer naprave neku tetu, naroito pri uvanju stoke, kada odbiju poslunost ili kada i posle nekoliko buenja ne ustaju, a toliko ih poslova eka. Sine, ne digo se, kako te nije sram do ovo doba leati. Svako se digo, a ti spava.490 esto posle te vike i galame, kao svojevrsnog izraavanja nezadovoljstva svojim poloajem u kui, ali i veoma izraenog shvatanja da je ivot u radu i da to i za decu vai, ona priziva Gospoda Boga da nju kazni za sve rune rei, i da joj, ako moe, oprosti, jer sve je to rekla u trenucima nemoi i beznaa. Moli ona da joj deca, njena najvea ljubav, njena zenica oka, budu zatiena, da njima svi gresi budu oproteni, makar ih ona na sebe primila. Vrlo brzo, zatim, majka - seljanka je opet svim srcem na strani deteta. Njegove mane su za nju samo obeleja, a ne mane. Ona ga voli i brani onakvo kakvo je, zato to postoji, zato to je roeno, a samo roenje je najjai i najvredniji razlog za to. Osim to ih je rodila, to ih je ona u svojoj utrobi nosila, seljanka se za decu vezivala i zbog njena mnogo vee upuenosti na kuu, s obzirom na vrstu obaveza i poslova, ali i za to to su i ona i deca, bila podreena istoj osobi - muu - ocu. Pred Drugi svetski rat seljanka u Srbiji je u oko 65% sluajeva bila uz decu, u oko 25% uz mua i u oko 10% sluajeva podjednako uz mua i uz decu.491 Tako je zapravo i nastajalo spontano udruivanje majke i dece u savez, u front protiv autoriteta oca, emu je, u odreenoj meri, doprinosio i nedostatak ljubavi meu suprunicima na selu. Razliiti su bili oblici tog saveza. Ponegde su se oni svodili na to da majka poneto skloni od mua neku vrednost, obino hranu, pa to proda, a novac podeli s decom, ili ga sama uva dok ne zatreba. Mnogo ee taj savez je znaio da je majka morala da decu titi od mua ukoliko bi ona uinila neto to otac ne bi odobrio. Muku decu majka je titila uglavnom do momatva, jer od tada oni postaju odrasli, pa i snagom jai od nje. ensku, pak, decu, koja su skoro potpuno u njenoj nadlenosti, ona naroito otpoinje da titi zadevojenjem. Kako je savez majke i kerke, suprotan edipovskoj vezi, naglaeno protivurean s patrijarhalnim principom dragocenosti i uvaenosti mukarca on je zapravo savez srca. On nije sklopljen radi odbrane od zahteva sina i snahe i, budui da se kerke rano udaju, to nema tolike vanosti. Jo manje je sklopljen taj savez radi sticanja veih enskih prava ili izigravanja mukih autoriteta. Ali taj savez znai neku protuteu patrijarhalnom principu muke uvaenosti, po kojoj ensko dijete stoji u poslednjem rangu hijerarhije.492 Ovakvo saveznitvo omoguuje seoskoj devojci povoljan razvitak u sredini koja konsekventno potkapa ensku samosvijest, a majci ublauje potcenjivanje koje joj mukarci esto pokazuju.493 Zbog izraene dominantnosti mukarca-mua, u Srbiji su savezi majke i kerke bili ipak dosta rei nego u ostalim podrujima Kraljevine Jugoslavije.
490 491 492 493
206
Aleksandar Petrovi, Rakovica Socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, I deo, Beograd, 1935, str. 97. Vera St. Erlich, n.d., str. 73. Isto, str 76 Isto.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Uoi Drugog svetskog rata oni su bili najei u oko 50% sela, dok se u oko 30% majka vie vezivala za sinove, koje je smatrala buduim zatitnicima i hraniteljima, a u 20% jednako uz jedne kao i uz druge, ili razliito u raznim porodicama. S druge strane, to saveznitvo je neznatno ree bilo jedino u albanskom delu Makedonije, a u svim drugim pokrajinama znatno ee, u Hrvatskoj i muslimasnkom delu Bosne i Hercegovine ak u vie od 80% sela. 494 Znajui da udajom za kerku poinje znatno tei ivot, majka je, u granicama mogunosti, nastojala da joj devojake dane uini to lepim, da je lepe obue i obuje, da joj spremi bolju spremu i tako je preporui u ugledniju i bogatiju kuu. Majka na pijcu iznosi ivinu, jaja, povre, sir i kajmak, da bi ponovila kerku za praznik ili vaar. Veliki Petak. Domaica je bila u varoi da proda koje jaje i od taj novac da uzme erci kecelju.495 Ona okapava danju i nou da devojci isplete demper, saije haljinu ili suknju. Ou Zori (starija ki) da metnem razboj pa da izatkam jednu suknju i bluzu. Toliko sam spremila.496 Devojaka sprema je, umnogome, briga majke. Imam kerku za udaju, pa moram da je spremim. Ona je ubeivala mua-oca da se za spremu to vie izdvoji. Jedino je ona smela da trai odobrenje od mua da se devojka pusti na vaar i igranku. Njoj je kerka poveravala prvo zaljubljivanje, kao i sve kasnije ljubavne jade. Neretko, majka je odobravala ljubavnu vezu svoje kerke, naravno u granicama pristojnog, za koju je otac saznavao tek o proevini. U pojedinim sluajevima, ak i otmice devojke su se izvodile uz saglasnost majke. Samo je majka mogla da ubedi mua da odustane od udaje svoje kerke protiv njene elje. Udajom kerke seljanka je obino ostajala bez saveznika, usamljena, pogotovo ako je bila bez sinova ili ako su joj sinovi bili oenjeni. Njeni odnosi sa snahom, koja je imala potporu mua, bili su vrlo esto loi. Ona je, uglavnom, morala da poputa, bez obzira na to to je sredina ostajala na njenoj strani, istina neto manje nego pre Prvog svetskog rata. Uoi Drugog svetskog rata u posavskom srezu beogradskog okruga, na primer: U 80% sluajeva odnos izmeu snahe i svekrve nije dobar. Pre rata je javno miljenje titilo svekrvu, dok je sada manje podupire no ranije, ali je jo uvek na njenoj strani. U veini sluajeva sin je dobar prema majci, ali je u konfliktima uz enu. I u moravskom srezu poarevakog okruga sin je uvek uz svoju enu, i pored osude sredine, koja preporuuje ak i batinanje snahe. Sin je uvek uz svoju enu. Vrlo retko da je, kako se kae, ovek vrste ruke i da na strani majke izudara enu.497 Seljanka-majka u sukobu sa snahom nije imala zatitu ni svog mua, koji ju je, zarad mira i sinovljeve sree, redovno osuivao, naglaavajui da ona mora da izbegava konflikte i da mladima prepusti da sami ureuju svoje odnose. Zabranjivao je da ona sinu bilo ta govori o snahi, pogotovo da se na nju ali.
494 Isto, str 74. 495 Aleksandar Petrovi, Rakovica Socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, I deo, Beograd, 1935, str.
108.
496 Isto, str. 101. 497 Vera St. Erlich, n.d., str. 83,84.
207
Helsinki odbor za ljudska prava U ovakvim okolnostima, nesumnjivo, mnogo tee je bilo seljanki koja nije imala ensko dete i koja je bila u saveznitvu sa sinom, do njegove enidbe. Ukoliko je starila, a bez bitnije zatite takoe starog mua, svekrva je bila prinuena na poputanje snahi, pridravajui se narodne izreke: Koga je moliti ne treba srditi. U posebno teak poloaj dospevala je starica kad je ostajala udovica. Bez mua ona je morala da bude svima pokorna, da nema jezika, da nikom nita ne zamera, da nikog ne savetuje. Zato su starice na pitanje: Kako te sluaju deca? odgovarale esto sa puno humora, ali iz koga izbija ne samo seta ve i duboko aljenje, pa i tuga: Ja samo gledam svoja posla pa utim. Ne sme da reknem, da ne mrze na mene! Neu da psujem, poto vidim da nita ne pomae. Moram da budem mlaa. Oni znaju ta treba. Pita me, slua li me sin? uje kad viknem. Ne zna mlai koliko stariji, ali samo ne vermaju. Slua li te sin? Slua kad oe. Ja ga vie sluam! Ne boji se mene. Govori: stara si, ne moe me stii. Uteiu!498 U najteem poloaju su majke jednog sina, jer kad se on otpadi, nema ko da ih pogleda. Otuda je moglo da se uje: Ako je jedan sin, gore je materi. Ako je njih troje, onda se bar neko nae, koji e voleti mater. Ali, nije uvek bilo lako ni majci sa vie sinova. Prihvatajui da posle deobe ostane sa jednim sinom, ona je morala da trpi snahino prebacivanje kako ona nije duna nju da gleda, da imanje koja ona ostavlja njima ne vredi tolikih muka i da je mogla da izabere i drugu snahu. S druge pak strane, ostale snahe zamerale su joj kako njih nikad nije ni volela, iako su one nju drale za majku i od nje je nisu odvajale. Ponekad bi starica ak i poverovala u izlive nenosti ostavljenih snaha, pa je i prelazila kod drugog sina. Ali nita se bitnije nije menjalo. Vrlo brzo je stara i bolesna svekrva dosadila i ovoj snahi, pa se ista pria ponavljala, sada u izmenjenim ulogama. etajui se od jedne do druge snahe, ili trpei samo jednu, starica je provodila poslednje dane, iekujui sudnji as, pripremajui neko svoje novije odelo da se sa njim zakopa.
498 Aleksandar Petrovi, Banjane- Socijalnoi-zdarvstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 119.
208
3.4. SELJANKA U PEALBARSKIM PODRUJIMA

U posebno tekom poloaju bila je ena u pealbarskim krajevima, morajui esto da zamenjuje mua i u najteim poljskim poslovima. Poto je otpratila mua u pealbu, ena se vratila kui, skinula sa sebe novu vutu, obukla staru i pristupila radu. Sada je sama sa decom i iznemoglim starcima, pa su svi kuevni poslovi pali na njena plea. Ona pree volove, ore njive, uva stoku, trebi livade, navre vode, decu hrani, uva i podie, svekra i svekrvu dvori. A kad stigne letina, anje ito, vre, veje. Pod jesen esto bere drva po zabranima, a suva drva (suvari) donosi kui na leima. I u kiridilak je odlazila: kuu je snabdevala proizvodima iz junog Pomoravlja, pre svega iz Predejana, Surdulice i Vlasotinca. Otuda je donosila ito, papriku, kupus, kukuruz i ostalo.499 ene u ovim krajevima su pravi domaini. Otresite, gospotstvena dranja i vrlo slobodne. One su zaista domaini u Crnoj Travi. Za vreme dugih meseci dok su muevi na pealbi Crnotravke dre njihove domove, podiu im decu i ue ih da budu kao i oevi to su: vredni, tedljivi i estiti.500 Budui da je pealbarstvo karakteristino za podruje istone Srbije, to je u njemu skoro redovna pojava da ene obavljaju muke poslove. Retko je gde jo tako veliki udeo ene u odravanju kue i u tolikoj meri znaajan i po itavo gazdinstvo, kao to je to u istonoj Srbiji, gde je ona u vremenu etve, ne samo stub kue, ve i odmena mua u polju. (...) U prolazu kroz Zaplanje, Visok, Niavlje, Svrljig i Zaglavak, svuda skoro iste slike. Ispod otrih srpova povijaju se i padaju rukoveti dozrelog ita. Nestaju talasasta mora zlatnog klasja, ali niu krstine i stogovi ponjevenog ita. Mestimino zvuk vralice remeti vazdunu tiinu polja, a svei dah utog zrna krepi novom snagom. I svuda ene i tek stasala mlade501 Odmenjujui odsutne mukarce, pealbare, koji sve ee, zbog specifinosti posla, niskih nadnica i skupih trokova prevoza, ne prekidaju pealbu oko Petrovdana (12. jul) radi svravanja poljskih radova, u istonoj Srbiji ene su uglavnom i na njivama, gde se prai kukuruz, u vinogradima, gde zalamaju, vezuju i prskaju. Na livadama one prevru otkose i plaste prosueno seno. Poto su na njivi preko celog dana, naroito u vreme otimanja i borbe sa prirodom, enama u ovim krajevima jedino je no ostajala za domaike poslove. Julska sparna no. Teskoba sela zbijenog tipa, kua uz kuu i jedna nad drugom. No je ve odavno osvojila. Po kuama je jo uvek uurbanost. I dan e se skoro odeliti od noi, a tumaranje ne prestaje. Samo im je no ostala za svravanje poslova, koji spadaju u deo domaice. (...) I noni odmor je za domaice samo kratka pauza od sata i dva, razmak od ponoi do prskozorja ili, kako se na selu to odreuje, od prvih do drugih petlova. Svie. Kroz guste oblake, nisko nad selom nadvedene, jedva se probijaju novi zraci svetlosnog snopa sunca. kripe vratnice. Kloparaju prazni sudovi na obramicama. Dah sveine probija sparinu, pri presipanju vode iz kofe ermova u sudove. Dombastim putem krivih ulica, stenjenih zbijenim kuama, preko
499 Simon Simonovi Monka, Pealbarstvo i neimarstvo Crnotravskog kraja, Crna Trava, 1975, str. 141. 500 Isto. 501 Politika, 11.180, 18. jul 1939, str. 12.
209
Helsinki odbor za ljudska prava pragova i kroz teskobna dvorita promiu ene, svih doba starosti, ve opremljene za rad van kunog krova... Dani su otimanja sa prirodom. Na njivama sa kukuruzom privodi se kraju drugo praenje. U vinogradima se prai, zalama, vezuje i prska. Na livadama se prevru otkosi i plasti prosueno seno. Po strnjikama se nje, vezuje, krste snopovi u krstine i kupi svaki vlat i izgubljeni klas... I ono to iznenauje, to je ljudima koji malo ili nimalo ne pozunaju istonu Srbiju neobino, to je da se svuda u polju vide preteno same ene. ene kopaju, anju, vezuju, plaste, denu i prevoze... Od Toplog Dola ispod Midora najvieg vrha gromadne Stare Planine, do Velikog Krimira, ispod Golemog vrha sumorne Suve Planine i tako redom, uz i niz slivove reka, koje nastaju od ovih najveih i manjih planina ovog podruja, svuda je na poslu vie ena no mukaraca. Posluju kao dostojna odmena odsutnih mukaraca i otpravljaju poslove za koje se moe rei da u mnogome nadmauju njihovu snagu. Jer sve je manje mogunosti i sve se vie izobiava da pealbari prekidaju svoje poslove oko Petrovdana, da bi mogli otii kuama radi sreivanja poslova u polju. Ima ih jo uvek koji to ine, ali je jo vei broj onih koji to ne mogu. Ima mnogo pealbara koji su na poslovima gde ne moe da bude odlaganja i prekida. sem toga i zarade su takve da se ne isplati injenje prekida i dvostruko snoenje trokova odlaska i povratka. I zato su ene sve jae optereene. Pa ipak koliko da se poslovi gomilaju i iziskuju sve vie napora, svuda po polju je ivost i ak bi se moglo rei radost. Taj neposredni dodir sa zemljom i to prem,etanje kroz ruku dozrelih plodova zajednikog napora i oseanje korisnosti svog sudelovanja u odranju gazdinstva, ini da se umor lake podnosi, zaboravlja usamljenost i stega obiaja.502 U Homolju, najsiromanijem kraju istone Srbije i pealbarskom podruju, esto su se, na primer, mogle videti ene da same oru, dok im ostavljena deca pite ispod vrba, na obali reke kraj njive.503 U posebno tekom poloaju bile su ene najsiromanijih pealbara. Sirotne, one su oskudevale u svemu, preivljavajui do povratka svoga pealbara, nadnienjem. Neke su ak radile drugima bez ikakve naknade, na primer nekom preduzimau, da bi njenog mua primio na posao kad ode u pealbu.504 Napornog ivota bile su osloboene jedino ene pealbara-preduzimaa. Neke od njih su se preseljavale u grad, skidajui vute i oblaei vistan (gradska enska nonja), dok ih je vei broj ostajao na selu, ali teke poslove nisu radile. One su bile poteene mnogih tekih poslova: neke nisu ele, nisu talu rinule (istile), nisu ile u kiridilak, niti drugim domainstvima za nadnicu radile, drva na leima nisu nosile, niti kosile, niti na kuluk odlazile. ak su u kui imale tuu decu, koja su uvala stoku i pomagala u kuevnim poslovima.505 Pealbareva ena nije se odmarala ni kad se pribere letina i nastupe zimski
502 503 504 505
210
Isto. Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 194 , knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 248 Simon Simonovi Monka, n.d., str. 144. Isto.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka dani, u vreme kad i pealbari sede kod kue, obnavljajui snagu za novu pealbarsku sezonu. Za nju su no i dan, prolee i leto, zima i jesen, bili bez odmora. Ona se bavila kunom radinou. Domaa radinost, nasuprot snanom razvoju industrijske proizvodnje, sve do Drugog svetskog rata ostala je dominantna u pealbarskim krajevima, naroito u izradi tekstila, odee, posteljine i dr. Nisu bile u pitanju okamenjene navike ljudi, ve posledica ekonomski nerazvijene sredine. Pealbarske porodice su zbog slabe zarade bile i slabi potroai. Sa domaom proizvodnjom izbegavali su se izdaci u gotovini, te je na taj nain ona postajala izvorom tednje. Ova vrsta rada pripadala je samo eni; muke glave nisu radile taj posao. Kasnije samo je poneki mukarac preuzimao deo enskih poslova. Taj posao sam po sebi nije bio teak, ali je bio teak zbog toga to ga je ena morala raditi u vreme kada ljudi zbiraju duu, kada se odmaraju. A to je bila no. Tako, na primer, kada se zaputi u kiridilak i krene na daleki put, ili kad poe na etvu, skupljanje sena, kopanje - usputno je prela ili plela.506 Veta ruka pealbarskih ena stvarala je prava umetnika dela: vezovi na jastunicama, mukim arapama, ogrlice na kouljama, ipke. Posebno je bilo izraeno veenje vute. Sve se radilo rukom, bez ikakvih pomonih sredstava koja bi olakala eni posao ili ga ubrzala. Radila je bez predaha. Kada se ugasi dan i zapone no, ona pali gasare i uz kiljavu svetlost priprema predivo, vlai vunu, priprema kudelju, sue kuine za prtene crge, (ponjave) ponekad tka. Nou je redovno ila na ruke vute, ilime, erge; nou je radila da bi sutradan bila slobodna za druge poslove koji su je ekali. Jedino nije nou belila platno na potoku i nije ukala grsnice na trlici. U krevet je poslednja odlazila, a prva ustajala.507 Zbog mnogobrojnih poslova koji su je ekali izjutra, ondanje ene su govorile: Rabota koda pa ne znam koje prvo da ponem.508 Jedan od tekih enskih poslova bilo je pravljenje crepnje (crepulje) od blata za peenje hleba. Zemlju je nosila u daku, na leima: sama je kopala, sama donosila, sama pravila blato, sama uobliavala crepulju.509 U posebno tekom poloaju bile su ene pealbara kad im se pealbar vrati bez odgovarajue zarade. Njima tada nije ostajalo nita drugo nego da sedaju za razboj i da tkaju za prodaju prteno ili melezno platno510, vute, posteljke i klanje, kako bi kuu odrale. Ponekad je tako ena zaraivala vie nego njen mu u pealbi. Kad pealbari slabo zarade, a pogode se jo i nerodne godine, ene mnogolanih porodica i one koje nisu imale malu decu odlazile su u argatluk. Tada su za krae vreme, najvie mesec dana, naputale kuu, decu, starce i stoku i preko leta odlazile po leskovakim i pustorekim selima, zatim po selima prema Prokuplju i Niu da bi tamo ele ito i vrle. Poetkom 20. veka seljanke su odlazile i u Bugarsku, najee u Znepolje, pa su i one tamo ele i vrle i otuda donosile ito, i to uglavnom na leima, retko na konjima.511
506 507 508 509 510 511
Isto. Isto, str. 142. Isto. Isto, str. 236. Melezno platno je meavina kudelje (kuina) i pamunog prediva. Simon Simonovi Monka, n.d., str. 236.
211
3.4. SELJANKA U BRAKU

U skladu sa specifinim uslovima u kojima je ivi, okruen prirodom, za seljaka je i brak neto sasvim prirodno, a ena kao i svaka druga nasuna potreba. U emu se, zapravo, ogleda ta potreba, odnosno vrednost ene u seoskoj kui, pokazuju i prebacivanja upuena starijem momku: Skita se kao pas oko tuih ena... Nema svog sopstvenog ognjita... Kua mu i imanje propadaju... A naslednika nema... Da je enjen, neto bi jo i radio.512 Iako je, dakle, momak imao kuu, on je bio bez svog ognjita, jer, po miljenju seljaka, ovek je u stanju da se okui, da obrauje svoju zemlju, svoje imanje, samo blagodarei svojoj eni jer ona je ve sama i svojim prisustvom, pa svojom ulogom u kui i svojom ulogom koju ima kao roditeljka novih pokolenja-naslednika, glavni potstreka oveka da radi. To znai: u oima seljaka, vien je ko ima svoju kuu i u njoj enu, koja je tu da odrava red u kui i da mu raa decu. Bez ene seljaka kua isto tako ne moe da se ni zamisli, kao ni bez volova ili bez pluga.513 I pored izuzetnog znaaja ene u seoskoj kui, na pitanje: Zato e ti ena u kui?, seljaci su bili krti u odgovorima: ta e mi?... ta ja znam... Treba mi, jata... ree, i poprati svoj odgovor osmehom i namigavanjem. Da mi u kui radi, uva decu... odgovorie drugi. Tako je Bog ostavio... rezonuju stariji. Da me slua... misle otresitiji. Zar moe da bude kua bez ene?... ude se staloeniji.514 enu je seljak, dakle, doivljavao kao nie stvorenje, predodreeno da slua i slui mua, da radi, raa i neguje decu. To su oni naroito potvrdili i komentarisanjem mogunosti da i ene dobiju pravo glasa, nakon donoenja Ustava 1931. godine: Neka samo moja ena proba da glasa, ja u je odmah zaklati... ljuti se stareina jedne velike zadruge. Gde e i ene da glasaju! uzbuuje se drugi. To nikad ne moe da bude! ograuje se trei. Ala e biti batina! Boe ti moj!... trlja ruke etvrti. To e sigurno vaiti samo za uiteljice i doktorke, - rezonuje staloeno peti. Ko e jo nepismene seljanke da pusti na glasanje!515 Duboko konzervativan, seljak se nije odricao od starine utvrenog pravila: da je u kui mu stariji od ene i da je ona samo tu da slua. Svi imaju pravo rei, samo seljanka mora da uti. Nju niko ne pita. Ko pita kravu hoe li da se muze?! to se zbiva kobili lud je gazda namerio?! Trgovina, radovi, politika to
512 Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932,
str.108,109
513 Isto. 514 Isto. 515 Isto.

212
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka nisu enske stvari. Kad je udaju, ona poslednja saznaje za budueg mua. Kad se njiva kupuje ili prodaje, ona samo sluajno moe da sazna, iz razgovora ili iz svae. Njeno je da uti: da plae ako se prodaje, da se raduje ako se kupuje, da kri ruke i prste ako se za porez popisuje. Seljanka je ivomuenica.516 Podreenost seljanke muu podsticala je, meutim, i crkva, uenjem da ena mora da slua mua, ali i drava, za koju je mnogo vaniji mukarac. Drava trai porezu i druge razne dabine od stareine kue, od mua. Ako je za vojsku daj mua. Ako je da se ide u rat opet mu. Svuda, gde treba da se pretstavlja kua, trai se najpre ovek, mu, domain kue. ovek je obino fiziki jai od ene, pismeniji, i esto, blagodarei veim mogunostima ophoenja s ljudima iz raznih krajeva, odlaenju u varo, na vojnu dunost i psihiki razvijeniji. Zato, po njihovom miljenju, ovek i mora da bude u kui stariji; njemu mora da su potinjeni i ena i sva eljad u kui.517 Sa pravom ovekovog stareinstva u kui, seoska devojka se upoznala jo u roditeljskoj kui, na primeru svoje majke, koja joj je to, u pojedinim krajevima, na poseban nain podvlaila i na sam dan svadbe: Dok svatovi ruaju, nevestina majka zove mladoenju u podrum, gde se nalazi i nevesta. Tu mu ona, u prisustvu ostalih starijih ena, predaje gvozdeni tap savetujui ga. Pa da gu bije, ako nije podobro. Da te slua kako stareinu... Onda mlada i mladoenja jedu tu u podrumu prena jaja, koja je s ostalim maijama spravila nevestina mati. I sve to u elji da njena ki slua svog budueg supruga. elja je ta iskrena, da ne sramoti porodicu.518 To to tata predaje gvozdeni tap zetu i to ga savetuje da enu, njenu kerku, bije ako nije podobra, pokazuje da je prebijanje ene na selu bilo veoma uobiajena pojava. U ak 50% sela, i uoi Drugog svetskog rata, mu enu tue dosta esto, a u 35% sela vrlo esto. Pri tome, nema velikih razlika izmeu patrijarhalnih podruja i onih koja to vie nisu. Razni uticaji iz starinske i moderne sfere deluju svi u nepovoljnom smislu za enu. Spoj razliitih faktora doveo je do kobnog rezultata, neobine grubosti prema enama. Borbena tradicija, turski uticaj, naglo nadiranje novanog gospodarstva stvaraju specifian spoj iz kojeg proistie primena sile u praksi i zagovaranje strogosti prema enama u principu.519 To potvruju i veoma brojne, i rasprostranjene izreke: enu i konja treba ovek svakog treeg dana tui; Ako ne bije enu etrdeset dana, ona poludi; Mu treba da bije enu, da se zna ko je muka glava; Da se ena ne izbije, ona bi preskoila kuu; Brata i vola miti, a enu i konja tuci; Svaka ena ima jedno rebro vie i treba da joj se slomije; Na vola zamani, a enu po glavi; Mu je gospodar ene, i njegovo je pravo da je tue.520 Sve ove izreke ne samo da opravdavaju grubost mua prema eni, ve i
516 Dragoljub Jovanovi, Seljak svoj ovek k, Beograd, 1997, str. 106,107. 517 321Isto. 518 Politika, 11.538, 18. jul 1940, str. 11. 519 Vera St. Erlich, n.d., str. 240. 520 Momilo Isi, ena i dete u Srbiji izmeu dva svetska rata, ene i deca, Srbija u modernizacijskim
procesima XIX i XX veka, 4, Beograd, 2006, str. 154.
213
Helsinki odbor za ljudska prava pokazuju da za to i nije ni trebalo da postoji poseban razlog. Jablan je sino svojoj Kati isterao oko... Potegao granom samo to nije beli luk za veeru oistila.521 Da bi dobio satisfakciju i ojaao svoj autoritet, mu je bio posebno grub prema eni u prisustvu publike: pred komijama, decom i roditeljima, ija je, inae, alba na snahu, redovno prouzrokovala tuu. Po pravilu, za vreme poljoprivrednih radova na kojima su uestvovali i tuini, seljak se izdirao na enu prebacujui joj da je zakasnila sa jelom ili da joj jelo nije dobro spremljeno. Neretko, udarao ju je on po leima onom istom obramicom na kojoj je kilometrima nosila jelo od kue. I na sam dan krsne slave, pred gostima, on je znao da svoju domaicu oamari, ako je neto zaboravila da stavi na sto, ako nije stigla da sve goste poslui, ako su se gosti moda poalili da jelo nije dovoljno slano i sl. Svoju grubost prema eni pojedini seljaci su jo naroito iskazivali u pripitom ili pijanom stanju. Nekima za to nije bila potrebna publika, a neki su uivali da se upravo tada pokau pre drugima: Ovam, bre, enskadijo, Lazara da ugostimo!... Ovam, Ruo, runa e ti biti lea, ako mi jo vrancuski popuje. Ovam i ti Javorka! zapovedniki je pozivao i enu i snahu od brata, koji mu je u ratu poginuo. ene iz kue uplaeno su izvirivale, tobo poslovale i odugovlaile. - Ruo! Javorka!... Nanu u vam vau! Dela, dela, terajte vie sojke, al e bit ka ono onomadne!... Brzo!, drekao Rako i bacao s motke gubere na kojoj su se provetravali, i upao atalu da njome neposlune ene kazni. - Ostavi ene, pijanico! kao u ali ga Lazar opominjao. - A to, Lazo? A zna ti, adamijo jedna, ta je ena? Robinja, bre budalo!... jakako, da diridi po vazda i da ljuti golu proju, a nou za inat samo, kad joj se ono najlepe spava, da je budi i dremljivu nateruje da ti sprovodi evove i merake... Ovam bre, kad kaem, jal e sad motka da radi!522 Deavalo se, na primer, da enu muevi veu za stoer, i pred komijama je biju biem.523 Grubost mua prema eni u Srbiji prisutna je i u zadrugama i u inokosnim domainstvima, i to vie nego u ostalim pokrajinama Kraljevine Jugoslavije.524 I dok je grubost mua prema eni na selu uobiajena, pa ak i preporuljiva, iskazivanje nenosti bilo je sramota. Mladi pealbar, koji je u pealbu otiao samo pet dana posle enidbe, u pismima se, na primer, interesovao za svakog ukuanina, pa ak je i stoku poimenino pominjao, ali se ni jednom reju nije seao svoje mlade ene. Svi su se mogli i smeli radovati, ali ne ni on, ni ona. Rezil jer pokazivati naklonost. Na taj rezil nevesta je, posle drugog pisma, odgovorila veanjem. Jedne veeri kad su se vratili sa poslednje dovrene njive i sutradan imali poi na etvu, zatekli su rano ustalog domaina kako
521 Duan Radi, Selo, Beograd, 1937, str. 93. 522 Isto, str. 99. 523 Vera St. Erlich, n.d., str. 240. 524 Anketom u 26 sela iz 17 srezova u 11 okruga sprovedenom od 1937. do 1941. godine, utvreno
je da u 30% sela muevi ene esto tuku u zadrunim porodicama, a u 55% sela u inokosnim porodicama. - Vera St. Erlich, n.d., str. 256.
214
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka prema plamenu s ognjita srie sinovljevo pismo. Opet je bilo rei o svima, ali ni rei za svoju mladu enu. Razili su se posle veere, za vreme koje se govorilo o otsutnom sinu, bratu, ali ne i muu. Kad je ujutru svekrva poranila kao i obino pre no to se ukau prvi zraci sunca, bila je iznenaena da nema mladice, koja je uvek sve preticala i bila joj desna ruka oko pripremanja svega to je trebalo poneti na njivu. Sunce se ve poelo jae pomaljati, a snaje nije bilo. Onda je pola prema odaji, tiho je pozvala ali nikakvog odziva. Otkrinula je nezaklopljena vrata. Pred njom se ukazao muan prozor. Iznad prazne postelje visila je obeena snaja. U jednoj zgrenoj ruci bio je zguvan koverat sino prispelog muevljevog pisma u kome je bilo rei o svima, ali ne i o njoj.525 vrst sistem vrednosti patrijarhalne porodice, vekovnim uobliavanjem moralnog profila ene, uinio je da ona ostane rezervisana i diskretna, da ne oekuje nenost od mua, ali ni da mu je prua. Mu i ena, sem seksualnih odnosa, gotovo ni nemaju jedno za drugo naklonosti i ljubavi. Meutim, i tu mu esto omalovaava enu, s jedne strane, grubim izrazom seksualne diskretnosti, nazivajui je: enetina, enturina, majina,526 a s druge strane i grubim ponaanjem u seksualni odnosima, iskazujui to ve na samom poetku braka: U sobu je uao prvo on, mladoenja, a mene je uvela zaova devojka. Daje mi crnu staru suknju da spavam u nju: Evo ti, ako oe opai se Svekrva mi nije nita govorila. kad sam ja ula, a zaova izala i zatvorila za sobom vrata, on ugasi sveu. Zove me da legnem, a ja neu. Nisam htela za ceo svete. Oko prozora skupili su se svi mladii, enjeni i neenjeni, i sluaju. apuu, smeju se. Kad se njemu dosadi da me zivka, skoi sa kreveta, uhvati me preko pasa i povali me na krevet. Ja sam tiho jaukala. Nisam htela.527 ena na selu esto, i nekoliko godina posle udaje, mua nije smela ni imenom da oslovi, kao ni on nju, ve samo sa ej. Iskazujui poniznost, ona mu je, u pojedinim krajevima, pred gostima ljubila i ruku, a nisu bili retki sluajevi da mu je i u starosti svlaila odeu i obuu. Jo baba dedi svlai obuu i pantalone, one suknene, usko krojene, to se teko svlae. Naroito surovi prema eni bili su stareine zadruge, verovatno da bi dali primer. Mu mi je u kui despot; nikad se sam ne izuva. Uvek neka od ena mora uvee da ga eka, da ga izuje i opere noge. Ujutru ga ja obuvam, alila se ena streine zadruge od 36 lanova.528 Izvlaio se stareina, gospodar i u radu, ukoliko su to bili poslovi koje je i ena mogla da obavi. I tako isto i kod jedne lepukaste mladice koju ivot nije uspeo da slomije, a koju smo sreli natovarenu tekim bremenom drva, kako silazi s planine. A da ne bi gubila vreme, ona je povijena pod tekim naramkom
525 Politika, 11.180, 18. jul 1939, str.12. 526 Dobrilo Aranitovi, Sreten Vukosavljevi o polaaju ene u patrijarhalnom drutvu, Simpozijum
Seoski dani Sretena Vukosavljevia, VII, Prijepolje, 1979, str. 75.

527 Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalnio-zdravstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939,
str. 21.
528 Momilo Isi, ena i dete u Srbiji izmeu dva svetska rata, ene i deca, Srbija u modernizacijskim
procesima XIX i XX veka, 4, Beograd, 2006, str. 154.

215
Helsinki odbor za ljudska prava bukovih oblica, silazei niza kosinu, uzgred i prela. A iza nje pojavljivao se ovek, gospodar i mu, sa sekirom mono zabaenom na ramena, rastereen i planinski jak.529
Seljanka u Homolju, april 1936.
Prilikom zajednikog dueg putovanja, ena je obino ila peice, dok je njen gospodar putovao zavaljen u sedlo na konju.
Sa muem na putu kroz planinski kr
Ukoliko su pak oboje ili peice ovek je uvek napred, a ena ostrag. U kafani seljanka najee nije imala pravo na osveenje, a u gostima da sedi sa muem za istim stolom. Ako li ovek ue sa enom u kafanu, za sebe e poruiti kafu, a za enu nita. Ako se negde ide u drutvo, na ruak, onda ljudi sednu sa ljudima, a ene ih dvore i donose jelo, pa posle jedu (zasebno).530 Raspadanje porodinih zadruga uticalo je, nesumnjivo, i na poboljanje
529 Politika, 10.022, 17. april 1936, str. 15. 530 Isto.
216
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka poloaja seljanke u odnosu prema muu. U inokosnim domainstvima, umesto zadrunog stareine i brae - zadrugara, ena je muu - domainu jedini sagovornik, sa kojim se dogovara o svim domaim poslovima, u kojima mu je ona i najvaniji pomonik. Uoi Drugog svetskog rata, mu i ena su se jedino u Hrvatskoj i na Primorju savetovali o svemu ee nego u Srbiji, gde je to bio sluaj u oko 70% sela.531 Interesantno je da grubost mua prema eni, ak i njeno batinanje, ne spreava njihovo dogovaranje i savetovanje. Tradicionalno borbeno raspoloenje ne prijei izgradnju drugarskog odnosa izmeu suprunika. ena se u Srbiji pokazuje naroito samosvesna, samostalna i borbena, tako da je mu, sve ako joj porie jednaka prava, ne moe kod odluka potpuno mimoii.532 Sve znaajnija uloga seljanke u odluivanju i upravljanju gazdinstvom znaila je istovremeno i opadanje autoriteta mua. Prema anketi u 26 sela iz 17 srezova u 11 okruga sa podruja Srbije u granicama do 1912. godine, sprovedenoj izmeu 1937. i 1941. godine, autoritet mua je mnogo popustio ak u blizu 75% sela, to je vie nego u bilo kojem drugom delu Jugoslavije. Jedino u Srbiji skoro da nije bilo sela, u kome je vrena anketa, da autoritet mua nije popustio, makar malo, neprimetno.533 Sada je seljanka smela da se suprotstavi muu, ak i da ga prekori. Mu trai od ene pare za duvan. ena odgovara da nema. Mu: Ne boj se ti eno, sad ja odo do Juce (sestre bakalina), donesem im vodu, naseem drva i eto mi duvana i lepoga ruka. ena: Pa ja se bre ne bi ponizila, da mlaega od sebe sluim za duvan.534 Uporna i otresita seljanka, koristei sva raspoloiva sredstva, uspevala je da njen predlog bude prihvaen ak i kada je nailazila na jak otpor ne samo mua nego i njegovih roditelja, koji su se plaili da im snaha ne okrene kuu naopako, ne udubljujui se, pri tome, u opravdanost njenih predloga. Kad sam se udala svekrva mi je odmah prepustila meenje hleba. U avliji je bila lebna vuruna bez ikakve natkrivke. Loei u njoj vatru, po zimi sam se smrzavala, a po kii sam redovno bila mokra kao mi. Kisle su i nave u kojima je bilo testo i sinija na koju sam stavljala somune spremljene za peenje, i na koju sam vadila ispeene lepinje. Neprestano sam molila mua da napravi neku nastrenicu, makar i sa samo dva stuba i neto crepa. On se, meutim, izgovarao da mu roditelji to ne odobravaju, i da su mu govorili da je njima ta vuruna dobro sluila deset godina, od kako su se odelili iz zadruge. Videi da on nee da se suprotstavi roditeljima, odluila sam se na poslednji korak. Rekla sam mu da sa njim vie neu da spavam, i tek tada se moj mu probudio. Za nekoliko dana dobila sam divan kuerak, a ja sam u njega prvo pozvala svekra i svekrvu i upitala ih: Zar nije ovako bolje i lepe?
Vera St. Erlich, n.d., str. 249. Isto, str.. 254. Isto, str. 222. Aleksandar Petrovi, Rakovica- socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, I deo, Beograd, 1935, str. 102.
531 532 533 534
217
Helsinki odbor za ljudska prava Nita mi nisu odgovorili, ve su pokunjeni izali. Svekrva mi je sutradan priznala da ona nije smela da to trai od svekra, bojei se da je ne tue.535 Bespogovorno su jo sluale mua izrazito nepismene i neprosveene ene, poput onih iz nekih jablanikih sela. ene ne nastoje dobiti vea prava. One su bar 98% nepismene. Zbog svoje neprosveenosti one i ne znaju da ima bolje van ravoga.536 Uviajui da nije nita manje vredna od mua, naprotiv, seljanka u Srbiji sve manje doputa da je mu bije, a bitku zamenjuje svaom, u kojoj je ona, inae, jaa. Ni u kojem drugom podruju nema ni priblino takvog otpora protiv loeg postupka kao kod srbijanske ene. Otpor ena nastaje valjda usled naroite kombinacije openito borbenog duha u Srbiji sa tradicionalnim potcenjivanjem ene.537 U jednom retkom opisu enskog revolta protiv potinjenosti stoji: Seoske ene i devojke interesuju se za svaki pokret u javnom ivotu seljaka i to interesovanje je samo kratkog trajanja, jer im je onemogueno da se zanimaju drugim sem svojim domaikim tekim i grubim poslovima. Taj posao, ena zna, samo zaglupljuje i ona ga mrzi, ali tako mora da bude. U veini sluajeva ena je nepismena. Pismene ene sve doznaju, i tajno ele da proitaju neto, i deca itaju a one sluaju. Devojke, kad im se prui prilika, za sve se inetersuju. Ima divnih primera inteligentnih devojaka. itaju npr. neto o enama u Francuskoj ili vide slike iz francuskog asopisa, oduevljeno gledaju i sluaju. ele i odobravaju ravnopravnost u drutvu. Znaju za sva pitanja sadanjice (Oevi politiki aktivni i to se prenosi na keri, devojaka ima u selu vie nego mladia) Svojim radom i saznanjem da mogu da shvate kao i mukarci nikako ne veruju u inferiornost. ene se retko daju tui. Samo poslednji ljudi se biju. Ali amara ena dobija moda dva puta godinje, i to pamti. Ovde su ene grube, smele, mukarakog izgleda, energine, ustrajne u poslu i ponekad od mua jae u svemu.538 U pojedinim selima sokobanjskog sreza moglo je da se uje: Autoritet mua je popustio. Pre ena nije smela da odgovara muu, sada odgovara ne stidi se; u selima valjevskog sreza: Autoritet mua je popustio, a to se vidi po tome to se mu sa enom dogovara gotovo o svim domaim poslovima, pa ak i o glasanju; u selima Azbukovice: Autoritet mua je popustio. Vidi se po tome to mu ena ee odgovara, u prepirkama, a prije nije smela osobito rei: ne mogu, ili nemam vremena, a u selima jablanikog sreza: Autoritet mua je pomalo popustio. To se vidi po tome to postaje ve poneki sluajevi da se ena brani pri bijenju, da ga vara u branim poslovima, da ga se ne plai kao nekada, da ponekad poaava namernike i bez njegova znanja.539
535 536 537 538 539
218
Kazivanje Svetlane Tijani, roene u posavotamnavskom selu Svileuvi. Vera St. Erlich, n.d., str. 228 Isto, str. 229. Isto, str. 227. Isto, str. .217.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka O opadanju autoriteta mua interesantno je zapaanje iz sela u posavskom srezu beogradskog okruga: Autoritet mua je popustio. To se vidi po njegovom manjem uticaju u porodici. A realno i konkretno se manifestuje na njegovoj odei, odnosno po neurednosti.540 Naroito znaajno ruenje autoriteta mua, u godinama pred Drugi svetski rat, ena je izvrila u ekonomski i kulturno razvijenijimm podrujima. Tako se za ene u kosmajskom srezu kae: ene su ovde i hrabre utoliko to se odmah snau i ponu neto to je muu na tetu, - napuste kuu i decu. Ovde ima samo mali broj ljudi koji pogleda u tue ene. ene vie umeju da podvale muevima, da ih ak i napuste, a oni ih pozivaju i mole da se vrate. Ima ena koje umeju da komanduju - za kojima se luduje i o kojima se uvek pria. ee se deava da se pred drugima prigovori. Dosta je poznat intiman ivot suseda. Ako ima pravo, ena moe da kae i suprotno miljenje. Samo joj se uvek upola priznaje. Pred svakim ena se u istinu dri kao da je pokorna, ali dosta samovolje ima u svakom gestu. (Kao reakcija na postojeu pokornost). Poljuljano je ono verovanje manje vrednosti, ako je siromana zna da se odbrani. Skoro sve bistrije ene vode kuu, upravljaju svim poslovima.541 I u Grui su u borbi za ravnopravnost naroito istrajne bogate ene, one s mirazom, jer nisu ekonomski zavisne od mua, dok su ostale, iako svesne da rade vie od mukaraca i dalje pokorne oveku, drei se tradicionalnog shvatanja: Drugo je ovek, a drugo ena. Tako je i u selu Moiocima, u ariljskom srezu, zapaeno: Mlae ene nastoje da promene svoj poloaj, ali se jo uvek osea depresija starih ena koje svaki takav istup osuuju i pomau mukarcima. Slino se postavlja i veina ena u kosmajskom srezu, izjavljujui: ta vredi pomiljati kad to ne moe da bude. Jedino ene iz ekonomski jakih kua, koje i prosvetno stoje na viem nivou, vie trae ravnopravnost. Sem sluajeva gde su muevi napredni ljudi, gde se raskrstilo sa religijom, tu ene hoe da pozitivno uestvuju, zajedno sa mukarcem. Ovde u selu ovom su vrlo retke takve ene, dok ih u okolini ima.542 I u pojedinim selima valjevskog sreza ene trae ravnopravnost na temelju miraza, odnosno ekonomske nezavisnosti, ali i na osnovu iskustva iz rata, kada su u svemu odmenile mueve. Nastao je taki vakat da se sad i ene sluaju, a pre nisu smele ni pisnuti.543 I pored vee borbenosti, mnogo toga morala je seljanka ipak da izdri, da bi sauvala brak, odgajila decu i da ne bi osramotila svoje roditelje, koji esto nisu vodili rauna o elji svoje kerke pri izboru mladoenje. Svadbu nainie veliku. Seam se dobro. Onda sam poela da poputam. (Htela sam jednom da ga napustim). Bila sam i nena prema njemu mislim bie bolje! Teko mi je onda bilo. (...) udim se kako nisam istrulila. Nikada lepe rei od njega.
540 541 542 543
Isto. Isto, str.226. Isto, str. 230. Isto.

219
Helsinki odbor za ljudska prava Ludoglavo kao kljuse (mu joj). I sad je takav. Mene ne mari. decu bije, grdi. Nikad ko otac da ih neto pita, da razgovara, da se naali. Mene ne sme ni da pipne (dirne batina) jer se boji da ga ne ostavim. Samac. Pust. Lud. U njegovim rukama je sve. Poeo da prodaje imanje. Isprodava dosta. Ja kukam. On samo uti i radi to naumi. Ja pretila da u utei. On se uplai pa popusti. A pije ko stoka. Pa zaludi od pia. Naisto lud. Sada opet hou lepo. ta mogu? Kuda u s decom i to u kad nemam to da ponem. Da je sve u mojim akama druke bi bilo sve. Pa trpim zato. Sad je jo gori. Vie, psuje za najmanju sitnicu. Kae mi da nita ne znam... A ja nisam iskrena prema njemu. Nema meu nama oveanske rei. Nije on zato da mu se ispovedim, da mislim (nije dostojan nje veli) Neozbiljan i kao mu, i kao otac, i kao ovek u selu. Zato kako mogu da mu kaem moje misli i brige. Mrzim ga. Kako da ga hvalim. Glupak jedan! 544
3.4.1. Vanbrani odnosi Uruavanje autoriteta mua ogleda se i u eim branim neverstvima ena. Uoi Drugog svetskog rata u 25% anketiranih sela u Srbiji bilo je vie vanbranih odnosa ena nego ranije, a u oko 15% sela manje, dok je u oko 60% sela vanbranih odnosa ena bilo isto kao i pre. Kao rezultat ovakvih promena, uoi Drugog svetskog rata, u 25% sela veina ena je imala vanbrane odnose, to je vie nego u hrianskom delu Bosne i Hercegovine i u Hrvatskoj, u kojima je jo jedino bilo sela sa veinom nevernih ena.545 U oko 35% sela vanbrane odnose imale su samo neke ene, odnosno do polovine njihovog broja, dok je u oko 40% sela neverstvo ena bilo nepoznato ili samo iznimno.546 I pored ovih promena, mu je, i dalje, imao znatno vee pravo na vanbrani ivot, u skladu sa jo uvek dominantnim poloajem u porodici i svojevrsnim istorijskim nasleem. U Srbiji ima naroito mnogo vanbranih odnosa mueva. Mnogi faktori deluju u prilog tome: tradicionalna povlatenost mukarca preuzeta iz turske i ratnike prolosti, samovolja stoarskog elementa, relativna obespravljenost ena, naglo preobliavanje seoskog gospodarstva i naputanje zadruga. ak i u junom, inae patrijarhalnom delu Srbije, ima mnogo nevere mukaraca.547 U jablanikom srezu, na primer: Muevi nisu eni verni. Oni se iivljavaju s vie ena, a slino je i u vlasotinakom, gde se kao razlog za neverstvo mua uzima i njegova rana enidba, esto i sa starijom devojkom. Seljaci imaju vanbrane odnose sa drugim enama, a u nekim sluajevima i
544 Isto, str. 233,234. 545 Vera St. Erlich, n.d, str. 314, 315.-- Anketom su bila obuhvaena sela: Capari-azbukovaki srez;
Moioci ariljski srez; Milutinc, Dugo Polje-banjski srez; Bukove beliki srez; Rebelj valjevski srez; Mlaite, Dobrovi vlasotinaki srez; Lipnica gruanski srez; Konjarnik, arlince dobriki srez; Gorai dragaevski srez; Ceremonja, Rakova Bara, Radenka, Neresnica zviki srez; Bufce jablaniki srez;Parcani, Rogaa kosmajski srez; Dui kolubarski srez; Koraica mladenovaki srez; Koritnik moraviki srez; Sreme, Prosek niki srezVelika Motanica, Sremica posavski srez; 546 Isto, str. 293. 547 Isto, str. 311
220
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka s devojkama. Proputeno momkovanje nadoknauje se u braku, potkrepljeno novim saznanjem iz braka. U kosmajskom srezu ak 80% mueva nije verno svojim enama prema. O vernosti ne moe biti garantovanja. Najmanje se oni zadovolje svojim enama, ako nita drugo makar e reima dostaviti svoju elju. Vanbrani odnosi su vie izmeu onih u braku nego neudatih.548 U blizu 70% anketiranih sela u Srbiji veina mueva imala je vanbrane odno549 se. Pojedini to nisu ni sakrivali, smatrajui da i je to, kao mukarcima, i dozvoljeno. Moj Obrad je promenio ud, no jamano e isterati evove, pa e se opet okrenut suncu. A posle toga mu je, zna ta radi, njegovo je da ini kako oe, a enino nije da ga prekonosira i da angriza. Lako je tako rei i potsmenut se, al svaka je od vas pred muem manja od makova zrna. Tako i treba da bude.550 Ipak, saznanje da joj se mu prololao, dugo potiskivano, i kod najodanijih seljanki ponekad je izazivalo kljuanje i provalu besa, pogotovo uz odreeni povod. Smatrajui da je takvo muevljevo ponaanje neposredno uticalo da njihova kerka, devojka za udaju, jo nije isproena prevarena seljanka je vikala: Obrad je kriv, sine, munja ga sprila! Pljunuu ga u lice, ka skota, im ga budem videla! Pod starost se u svinju pretvori (...) Prololao se... Pokvario se... Otpadio se..., i, obezumljena, te rei sve mahnitije ponavljala i viui udarala pesnicom po vazduhu, kao da se od iskazane gadosti otimala, branila od prljavtine koju ona sadri. Miona, Obradova senka, koja ga celog veka kao pau dvorila i drhtala pred njim kao pred svojim Bogom, ona milokrvna i miloglasna svetica, tako goropadno vie danas i preti tom muu, otpadniku... I to pred sinom.551 U nemogunosti da sprei muevljevo neverstvo, seljanka je obino prihvatala sudbinu, vezivala se za decu i u njima nalazila utehu, ak se i sa podrugom mirila i u prijateljstvu s njom ivela. Kako u mu zabranjivati, kad sam imala mnogo dece. Pa volijem ivot svoje dece, nego to e on imati jo koju enu.. Neka ide kud god hoe samo neka mene ostavi na miru! Ispoetka sam plakala, grdila ga. On me je tukao. Pa onda sam mu jo samo ponekad prigovarala, on me je opet tukao. Nita mu se ne dopada kod kue. Ja mu reknem: idi kod Jele, tamo e ti biti bolje! A on mene ljus, ljus... im ga uvee nema, ja znam, da je kod Jele. Tako sam se borila, sekirala. A on me je sve tukao, dok se nisam pomirila sa sudbinom. I otkad sam poela lepo s Jelom, otada on prestade da me tue. U kui je bilo 36 dua, svi su znali za to. Ali on je bio stareina, pa mu niko nita nije mogao. Za mene je bilo korisnije da ivim lepo s Jelom. Pa i moja su je deca zvala Pomajka. Odu oni kod nje, ona ih lepo primi i ugosti. Kad god im je neto trebalo, oni odu kod pomajke, da ona kae ocu. A otac je uvek sluao pomajku i ispunjavao njene elje. Jela je esto dolazila kod nas u goste, mi smo iz jednog sela. Rua, gosti se, pa ode. Kad je trebalo udavati moje keri, Jela mi je mnogo pomagala, ne samo da im naemo dobre mladoenje, nego i da im spremimo darove. Ona je moju decu
548 549 550 551
Isto. Isto, str. 309. Duan Radi, n.d., str. 93. Isto, str. 32.
221
Helsinki odbor za ljudska prava mnogo mazila; ne znam da li ih je i volela. 552 Seljanka je veran uvar kunog ognjita. Mnogo je ona u njega uloila da bi ga ostavila. Bezgranina je njena trpeljivost, pogotovo kad su u pitanju deca, blagoslov Boji, ak i onda kada je slaba i nemona, kad kri ruke, uverena da ne moe da bude bolje. Za razliku od prevarene seljanke, koja mora da trpi, prevareni seljak, enin gospodar, to nije mogao da podnese, pogotovo kad bi se sam u to uverio. On tada ne bira sredstva: batine, hladno pa i vatreno oruje. Ne mari mu za javnost kad je on osramoen, njegov ponos pao, onda eli da i enu sve vie uniti. Ako ih neki matarijalni odnosi vezuju trpe se, ali izmeu njih je jaz. U krajnjem sluaju je najuri iz kue i tui za brakolomstvo.553 ta je seljanku u Srbiji teralo na neverstvo dosta je kompleksno pitanje. Ratne prilike nesumnjivo su na to uticale u znatnoj meri. Dugogodinje ratovanje, koje je celokupnu seosku privredu ostavilo enama, doprinelo je u izvesnoj meri i njihovoj transformaciji. Uspeno zamenjujui mukarca u skoro svim poslovima, one su poele slino njima i da se ponaaju, pa su postajale slobodnije i u svom polnom ivotu, pogotovo o su mnogima od njih muevi bili na frontu ili u zarobljenitvu. Svesne svoje nezamenljive uloge u porodici, one su i nakon osloboenja, ak i po povratku mueva, sporo menjale svoje navike iz ratnih dana, utiui time ak i na raspadanje porodinih zadruga. U tom smislu, istina preotro, naelnik beogradskog okruga, u tromesenom izvetaju o prilikama u okrugu od aprila do jula 1921. godine, konstatuje: Moral ena na selu srozao se do krajnjih granica. Taj pojav, da vie ni mati, ni sestra ne uivaju onaj uzvieni glas koga uivahu do rata, razorno je uticao na kunu zadrugu. Istovremeno, o nemoralu i vanbranim odnosima ena naelnik smederevskog okruga govori kao o navici, prvenstveno iz ratnih dana. Slino stanje i u kaerskom srezu objanjava se ratnim prilikama, pri emu se posebno izdvajaju udovice. Mnoge udovice, primajui invalidsku potporu, odale su se raskonom nemoralnom ivotu ivei s ljudima, koji ve imaju enu odnosno porodicu. Neto takav ivot, a neto odsustvo mueva za vreme rata uticali su da je 1920. godine u celom Kaeru bilo oko 40 brakorazvodnih parnica razvoda braka.554 Siromatvo, pogotovo u periodima ekonomske krize, takoe izaziva ee neverstvo ene. Tako se u mladenovakom srezu uoi Drugog svetskog rata moglo da uje kako je vanbranih odnosa seljanki pre Prvog svetskog rata bilo manje, da ih je za vreme rata bilo u velikom broju, a da se posle rata i pre krize stanje u tome popravlja,555 to jasno znai da sama kriza i period posle nje podstiu neverstvo ene. Inae, nemogunost da se i najosnovnije potrebe zadovolje prihodima na samom gazdinstvu, i bez ekonomske krize, primoravala je seljanku,
552 Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932,str.
123,124.
553 Vera St. EWrlich, n.d, str.. 297. 554 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1925 5, Beograd, 1995, str. 190,191. 555 Vera St. Erlich h, n.d., str. 314.
222
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka najee u inokosnim domainstvima i neposredno nakon deobe, na vanbrane odnose, radi novca ili nekih drugih darova. Tako jedan uitelj u patrijarhalnom jablanikom srezu, pred Drugi svetski rat izjavljuje: Znam sluaj da je jedan mukarac, seljak, izgubio spisak ena s kojima je imao odnos i u tom spisku su bila imena vie od sedamdeset ena iz sela. Taj ovek nema osobito dopadljivu spoljanost, naprotiv, jedan je od obinih mukaraca koje svakog dana sretam. On se svim tim enama nije dopao. Mnoge od njih su mu se podale za novac. Drugi sluaj se desio pre 15 do 20 dana. Jedan graniar je doao na odsustvo ovde u selo. Kad je hteo da se vrati u svoju jedinicu ispostavilo se da nema novaca za put. Rekao je da mu je jedna snaa digla 700 dinara.556 Znajui koliko je prostitucija omraena i koliko se ona kosi sa shvatanjem morala sredine u kojoj ive, seljanke su retko pribegavale prostituciji. Ukoliko su to, iz raznih razloga, i inile, a u elji da se pokau kako sa moralom sredine ne idu u raskorak, one su to veto sakrivale. Javne prostitucije na teritoriji sreza nije bilo dok se tajnoj nije moglo ui u trag, to je uostalom i nemogue, imajui u vidu okolnosti pod kojima stanovnitvo ivi. I ukoliko je bilo prekraja u tom pogledu, ne moe se uvrstiti u prostituciju, poto to nije skopano ni sa materijalnom koriu, ni sa podvoenjem ili slino.557 Iz koristoljublja seljanka se najee podavala prolaznoj gospodi: putujuim trgovcima i zanatlijama, ali i uiteljima, poreznicima, andarmima, pa i svetenicima, s jedne strane, zato to oni znatno ee od seljaka u depu i novaniku imaju suv novac ili pak spremljen poklon: odelo, cipele, pomada, miris, pa ak i samo bombone, a s druge strane zbog toga to oni bolje uvaju tajnu i to, kada ti ljubavnici dobiju slubeni premetaj u drugo mesto, prestaje mogunost da se ta veza otkrije. Vanbrane veze seljanke sa gospodom ponekad, meutim, mogu da budu i iznuene pretnjom, pritiskom i ucenom, pogotovo ako su u pitanju optinski slubenici s kojima je nepismeno seljatvo teko izlazilo na kraj. Ima sluajeva nevere ak i kod baba, a ne samo mladih devojaka i ena. Ponekad s pritiskom (s policijskim pisarima). Pisari biljee broj snoaja, ne birajui, i dostigli su rekordan broj 1.500 ovek 38 do 40 godina, raunajui forsirano poslednje godine slube.558 Nalazei se pod jakim pritiskom autoriteta mua, pojedine seljanke u Srbiji, esto one koje su kao devojke bile strogo moralne, ulaze u vanbrane odnose i u znak revolta, odnosno osvete gospodaru. Uglavnom su to veze sa ljudima iz komiluka, muevljevim drugovima ili daljim prijateljima, koji im slobodno dolaze u kuu ili gde one odlaze bez posebnog nadzora. Tako uoi Drugog svetskog rata, u nekim selima moravikog okruga, gde devojke nemaju odnose pre braka i gde se velika vanost pridaje devianstvu, bez koga obino i ne bi bilo braka: ene u vie sluajeva nisu verne. Odnose obino imaju s komijama,
556 Isto, str. 298. 557 Arhiv Bosne i Hercegovine, Kraljevska banska uprava Drinske banovine, upravno odeljenje, pov-
286/40
558 Vera St. Erlich, n.d., str. 297.
223
Helsinki odbor za ljudska prava esto s drugom od mua ili nekim daljnjim prijateljem gde slobodno odlaze. Darove ne primaju.559 Udaja po elji roditelja, esto za bolesnog, nedoraslog ili prestarelog mladoenju, umnogome je imala za posledicu enino neverstvo. U takvim prilikama niko se i ne sea da se ozbiljno zapita, kako e bujna mladost i jedrina te ene odolevati prirodi kraj suvie mlada ili suvie stara mua. Kako e suzbijati i savlaivati navale svojih polnih oseaja, pa nekoliko godina provoditi u branoj zajednici iekujui da joj deran mu doraste... ili nemoan ia umre? Malo ko na to pomilja.560 I dok u ovakvim brakovima, nezadovoljene u svojim branim pravima, jedne seljanke u napornom savlaivanju prirodnih nagona troe svoje zdravlje, mladost i snagu i pre vremena svenu i prestare, druge se uputaju u vanbrane odnose. M. je rano ostala bez oca i majke. ivela je kod ie. Kad joj je bilo 18 godina ia ju je udao za umobolnog i impotentnog K-a, koji je iveo u velikoj zadruzi. S obzirom na njenog mua, koji je celoga dana samo iao sa decom za stokom, na nju su u zadruzi gledali kao na nie stvorenje. U etvrtoj godini svoga branoga ivota, ona se upoznala sa V., i zavole ga. V. je bio metanin. U vojsku je otiao kao potpuno nepismen ovek, ratovao je, i iz rata se vratio kao kapetan II klase... Imao je s njom i dva deteta, oba krtena na ime venanog mua M.561 Neverstvo seljanke, pogotovo u prvim godinama braka, bilo je neto ee i u brakovima suprunika sa velikom razlikom u godinama, bilo da se devojka u najboljim godinama uda za iu, pa ak i starca, bilo za deaka od jedva 14, 15 godina. Naime, iako je sasvim prirodno da ovakvi brakovi nemaju dece odmah u poetku, to je za seljaka, koji od braka iekuje porod naroito muki, sebi za zamenu, najvea kazna, za koju se mora nai krivac, a to je, uglavnom, ena. I tako, ni kriva ni duna, seoska devojka, obino veoma zdrava i sposobna, umesto da udajom postane ena i majka zdravog narataja, prima na svoja plea jo jedan teret, teret jalovice. Da bi se oslobodile tog tereta, pojedine seoske mlade izlaz trae u neverstvu, neke ve i u poetku braka Najlake je u selu dobiti mlade ene. Obino posle drugog meseca branog ivota vidi se koja e mlada da ara. Ako je mu slab, ona trai drugog.562 Ponekad je i mu toga svestan. Vidi otac da dete sasvim ne lii na njega, ali ta e, u njegovu se oboru nala ovca pa mora da je uva.563 U narodu se zato za brak mlade devojke sa starijim muem, odomaila izreka:Star mu, a mlada ena gusto raanje.564 Udaja odrasle devojke, uglavnom iz materijalnih razloga, za desetak i vie godina mlaeg deaka, obino izmeu 14 i 16 godina, prouzrokovala je u pojedinim krajevima nedostojnu, ali i veoma tetnu pojavu za porodine odnose, poznatu
559 Isto, str. 307,308. 560 Milan Jovanovi Batut, Prirodni prirast stanovnitva Srbije i njegov biotiki znaaj j, Beograd, 561 562 563 564
224
1932, str. 73. Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 124. Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e, II deo, Beograd, 1939, str. 22. Isto. Isto.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka pod imenom snahoenje, koja je, istina, poetkom 20. veka skoro u nestajanju. To je jedna jo iz divljakih vremena zaostala vrsta polnog i generativnog ivota izmeu svekra i snahe, koja je kao starija mlada za nezrela i nedorasla momka dovedena. I svekra su njegovi kao deaka oenili i za mnogo starija druga vezali: bilo mu je petnajest, a mladi ve preko 25 godina. Posle 20 godina braka njemu je tek 35 godina, a njegova domaica kao ena ve duboko zala u godine i jako se pobabala. On jo mlad, a ve hita da oeni sina od 15 godina, i to opet sa mnogo starijom devojkom... da kua u njoj dobije pouzdanu radnu snagu, a njegova iznemogla baba dobru zamenu. Snaha svekrvu zamenjuje u svemu, pa i kod svekra ba i polno, a svekar opet nejaka sina kod snahe.... Tako se njih dvoje zblie i polno saive. esto se deava, da zajedno i nekoliko dece izrode.565 Intimni odnosi izmeu snahe i svekra odravaju se uglavnom dok nedozrelo mome ne doraste i ne sazre, (obino iza odsluene vojne obaveze) da kao pravi mu uz enu pristane.566 U ovakvim sluajevima seoska mlada je zapravo rtva. Sigurno je da ona nije svojevoljno svoj polni ivot vezala za svekra, oveka u godinama. Ucene i pretnje postepeno su lomili njen ponos, emu je posebno doprinosila i blizina drnog svekra, i to u najnezgodnijim trenucima, onda kada je u njoj bilo najlake enu probuditi. Mada je, u odreenoj meri, na neverstvo primoravana, neverna seljanka je, u skladu sa poloajem u porodici i drutvu, sasvim drugaije posmatrana od nevernog mua. Za seljatvo je ona, najee, kuka, to je obino propraeno izrekom: Ubij gada kad ne valja. Blagonaklonije se ponegde gledalo jedino na seljanku koja ara, zato to joj mu ne valja.567 Bilo je sluajeva da seljanka pobegne od kue, pa da ak pokua i samoubistvo kad se njeno neverstvo otkrije. Na stub srama je posebno isticana ena za koju se sazna da je zatrudnela u odsustvu mua. Ona to dete nije smela da rodi, ukoliko je elela da sauva brak. Tako zaetog poroda ona se oslobaala ponekad i na veoma svrep nain: U vremenu dok je njen mu (...) bio na odsluenju kadra ostala je bremenita, pa iz bojazni pred muem roeno dete u kui svoga brata na povratku svojoj kui (...), usput je udavila i bacila ga u jarak pored puta.568 S druge strane, vanbrani odnosi mukarca ne smatraju se kao neto loe, ve naprotiv, kao njegova vetina, dovitljivost i sposobnost, vie vrlina nego mana. U pojedinim krajevima to je uvek dokaz ojstva, snage i smelosti, to je dodatno doprinosilo njegovom ugledu i potovanju, naroito ako se radi o bogatom seljaku,569 koga, inae, nije bilo uputno ljutiti, jer njegova pomo e nekad da zatreba.
Milan Jovanovi Batut, n.d., str. 73-77 Isto. Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno- zdravstvene i higijenske prilike, II deo,Beograd, 1939, str. 22. Arhiv Vojvodine, Kraljevska banska uprava Dunavske banovine, Upravno odeljenje (dalje: AV, 126), II/ 6.101/29 569 Vera St. Erlich, n.d., str. 311.
565 566 567 568
225
3.5. UDOVICA
Ratovi Srbije krajem 19. veka, zatim balkanski ratovi, Prvi svetski i Drugi svetski rat, pruzrokujui ogromne ljudske rtve, stvorili su veliki broj udovica po selima u prvoj polovini 20. veka. Samo po zavretku Prvog svetskog rata, primera radi, u kaerskom srezu, sa 3.315 domainstava krajem 1910. godine, bilo je 920 udovica,570 ili jedna udovica na 3,60 domainstava. S druge strane, u kolubarskom srezu valjevskog okruga bilo je toliko udovica da su one odgajale ak 2.468 dece.571 S obzirom na izuzetno teak poloaj seljanke u potpunoj porodici, nije teko zakljuiti u kakvim uslovima je ivela udovica, uz izvesne razlike zavisno od toga da li je ivela u inokosnom ili zadrunom domainstvu. U najpovoljnijem poloaju bile su one udovica koje su ostajle same. One su se uglavnom, posle izvesnog vremena, preudavale ili vraale svojim roditeljima, od kojih su se, pre ili kasnije, ponovo udavale. Jednostavan, ali znatno tei bio je poloaj udovica sa maloletnom decom u inokosnim domainstvimama, koje su, istina, stareine i jedini gospodari u kui, ali su i jedina radna snaga. Na njihovim pleima je ceo teret odravanja gazdinstva, uz enske i svi muki poslovi. Zato je u narodu esto moglo da se uje: Udovica sa decom to je na doivotnu robiju osuena. Neke od njih ne mogavi da izdre naporni rad i ne elei da ugue enu u sebi, preudavale su se, bilo da su dovodile mua u kuu, bilo da su sa svojom decom odlazile u kuu mua. Druge su sa udajom ekale dok im deca ne zavole ouha, ili pak dok dovoljno ne odrastu da im majka vie nije potrebna, esto dok se ne udaju ili oene. Bilo je, meutim, i onih udovica koje su za sve vreme ostajale verne muevljevom ognjitu, usredsreujui se na podizanje dece. Naroito je to vailo u podrujima gde su se patrijarhalni odnosi due zadrali i tamo gde su ene uspeno zamenjivale mueve i za njihova ivota, kaona primer u pealbarskim krajevima. Danica ili Ipka, kako su je susedi zvali, ostade udovica u dvadesetdrugoj godini ivota. Tada je imala dete Rusandu, a drugo je nosila u sebi, pa je uskoro rodila muko dete posmre, kome dadoe ime Ivan. U ono vreme vea nesrea nije mogla da zadesi enu u mladim godinama no da ostane udovica sa sitnom decom, bez zatite i pomoi muke ruke. Sve je palo na njena plea: kua, stoka, svekar i svekrva, imanje. Ali u toj nesrei, ona ostade vrsta: u njoj se razli oseaj materinstva i prevlada ljubav prema deci, rano preminulom muu i branom drugu. Bila je mlada, lepa ena, pa e joj mnogi vieni i imuni ljudi ponuditi brak. Ali materinska ljubav, ista i nena, nadjaala je ulnu strast i Danica se reila da se ne preudaje: ona rtvuje svoju mladost da bi odrala muevljevu kuu ne dozvolivi da se ugasi ognjite doma u kome je provela kratke dane sree. Titale su je bolne misli, a utala je, reena da krene u neizvesnu budunost iako je znala da e patiti, da joj dolaze teke i mune godine ispunjene tugom. U toj muci ljubav prema deci i uspomena na mua davali su joj snagu da istraje.
570 Jeremija Pavlovi, Kaer i Kaerci, Beograd, 1928, str. 186. 571 Momilo Isi, Stradanje Mioniana u prvom svetskom ratu, Mionica i Mioniani, Mionica, 1995, str. 141.
226
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Kad su deca poodrasla, stala je ponosna, radosna to ih je izvela na put, sauvala kuu i odrala muevljev dom. (...) Bila je ponosna, jaka kao hrast koji odoleva vetrovima i prkosno brodila kroz ivot.572 Sudbina ove udovice skoro da je istovetna sa sudbinom Mione iz pripovetke Prva brazda. Dok je Mioni zadrhtalo srce kada je videla da je njen stariji sin Ognjan, kao matorac, bez njenog znanja, otiao da poore njivu. Danici je zadrhtalo srce kad je prvi put opremila svog sina Ivana i otpratila ga u pealbu. Novu arenu torbu to mu je sestra Rusanda izatkala i majka okitila zdravcem poneo je sa sobom u daleki tui svet. Kui se vratila uplakana od radosti.573 Udovica u zadrunoj kui u mnogo je lakem materijalnom poloaju, ali je zato morala mnogo toga da pretrpi i proguta, ponekad i iivljavanje pojedinih zadrugara, pa ak i seksualno zlostavljanje. Ni rod mi nije, ni pomozibog, a moj leb jede ve sedamnaes godina... Dirindi i ona danju i ljuti proju, pa i nju, koji put, za inat nou diem da me i ona ka roena oveka dvori... Jakako, s pokojnim se bratom orodila nije, krv moja nije i ta tu ima! Sirota Javorka pocrvenela pred preteranom iskrenou pijanog devera i, pretvarajui se da po gnezdima trai jaja, otila posramljena.574 Udovice je ponekad prisiljavao na vanbrani ivot i svekar, obino u selu poznat kao moralno posrnuli ovek. Neke su to prihvatale, a druge s gnuanjem odbijale. Gotovo u isto vreme umre i drugi sin N-ov, tako isto od tuberkuloze. Ostavio je enu, visoku, zdravu, i vrlo glupu seljanku. N. je odmah posle smrti sina poeo da ivi s njom. Nekoliko puta ih je zatekla N-ova ena u krevetu. Tukla je snahu, bila je N-a. Jednom je ak htela sekirom da ga ubije. Tako su iveli do pre dve godine. Kod druge snahe uspeh je, meutim, izostao. Jednog dana, kad je N-ova ena, nekud otila od kue, a Julka ila sama u svojoj sobi, ue kod nje N. Odama je poeo da gladi svoje dugake brkove, da se osmehuje i, poneki put, namigne jednim okom: - Ti si Julka mlada, sama si, nema mua. Grehota je da se vue po selu, da ti se svi smeju. Bolje bi bilo, da ja i ti ivimo. -Mar... mar iz sobe, skote, svinjo... nije te sramota, otac si mi, svekar... i padne u histerini pla. Kad se posle vratila svekrva, Julka joj ispria sve ta se je dogodilo. Svekrva je poela da kuka, da psuje i proklinje mua. Svrilo se s time, to je Julka otila na nekoliko dana, kod svoje majke. Ali tamo da ostane nije mogla da se rei. Jedno zbog oca, koji je smatrao za veliku sramotu, da mu se jednom udata ki ponovo vrati u kuu, a drugo zbog toga, to su deca ostala kod svekra.575 Oseajui posledice nepodmirene potrebe za mukarcem i nezatienog poloaja u patrijahalnoj zajednici, kakva je seoska porodina zadruga, u kojoj
572 573 574 575
Simon Simonovi Monka, n.d, str. 147. Isto, str. 146,147. Duan Radi, n.d., str. 100. Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str. 127
227
Helsinki odbor za ljudska prava samo muevi imaju prava, uz neprestanu surevnjivost ostalih ena u kui, pogotovo jetrva, koje joj redovno prebacuju kako one i njihovi muevi rade za nju i njenu decu, udovica u zadrunoj kui je, najee, ogorena na zadrugu, nestrpljivo iekujui deobu. Ako, meutim, zapitate udovicu iz koje zadruge, u kojoj je svekar jo iv i u kojoj ive jo i deveri i strievi pokojnog mua, kakav je njen poloaj u istoj kui, ona e se gotovo uvek poaliti, da joj je vrlo teko. Naroito ako je mlaa ena a ima sitnu decu. Ona e se poaliti da je posle smrti pokojnog mua, niko i ne zarezuje, da ju niko nita i ne pita, a druge ene da postupaju s njom kao sa sluavkom. Deca rastu bez roditeljske nege, jer i na njih niko i ne gleda, i niko da na njih podvikne. Niko je ne pita treba li joj to, bilo za nju samu, bilo za njenu deicu... I sve tako redom. Neiscrpne su albe udovica! Kod svih njih preovlauje obino samo jedna elja: neka mi samo porastu muka deca, neka se oene i odslue vojsku pa da se delimo!576 Udovica sa decom prilikom deobe dobijala je, inae, deo od imovine na koji bi njen mu i otac dece, da je iv, imao pravo. Udovica bez dece imala je, meutim, pravo udovikog uivanja, ali ne i pravo neogranienog vlasnitva nasleenog imanja, koje stoga nije mogla da proda. Ako bi se, pak, kasnije ponovo udala, izgubila bi pravo udovikog uivanja imanja. Pravo udovikog uivanja dodatno je oteavalo poloaj udovice u zadruzi. Ostali zadrugari gledali su na nju kao na stranu osobu, koja im oduzima deo njihovog imanja, zbog ega su jedva ekali da se ponovo uda. U meuvremenu su joj mnogo toga zamerali. Upitate li pak punoletne mukarce - zadrugare, ili - stareinu zadruge, svi e vam oni u jedan glas, isto kazati: nema nita gore, nego imati posla s udovicama! Udovica u kui, to je prava nesrea! to mlaa, sve gra! Nikad zadovoljna! Veito se na neto ili na nekoga ali! Sve im je malo! Uvek im je po neko kriv! I veito ponekog ogovaraju; veito imaju nekom neto da priiju. Nema nita gore nego imati udovicu u kui!577 Osim tekog poloaja u zadrunoj kui i velikog napora da odri gazdinstvo i decu izvede na put u inokosnom domainstvu, udovica sa decom u Srbiji, budui da je ogroman broj vitalno najsposobnijih mukaraca ginuo u estim i dugotrajnim ratovima, teko je mogla da rauna na ponovnu udaju tokom prve polovine 20. veka, izuzev ako nije raspolagala velikim mirazom. Osuena da ivi sama, udovica je bila obeleena i u itavom selu, pa i ire. Ukoliko je mlaa i privlnija, to je vie izazivala interesovanje mukaraca, kako oenjenih tako i neoenjenih, zbog ega je esto moglo da se uje kako celo selo juri za njom kao za kukom. Ovo poreenje jasno oznaava stav seoske sredine prema udovici. Njoj se, s jedne strane, zabranjuje da bude ena, a, s druge, zaboravlja se da ona u voenju domainstva zamenjuje mua mukarca, koji ima sva prava-pa i da ara. Udovica slobodnijeg ponaanja stavlja se na stub srama, jer rui ugled kue svojih roditelja, a pogotovo ugled svoje dece. Kako ona misli da oeni
576 Isto, str. 118. 577 Isto.
228
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka sina, govorilo se za udovicu koja ara. Naroito se strahovalo za udaju njene kerke, pozivajui se na izreku: Kakva majka, takva ker! Pojedine udovice, svesne budnog oka komiluka, celog sela, poznanika i prijatelja, ukoliko su i greile, veto su to skrivale, izbegavajui mesta i situacije gde bi mogle da budu viene i prepoznate. Sa kerkom idem po vaaru, neki me tako tera da ostavim kerku i da odem s njim na as u kavanu, a ja svukud samo s kerkom idem. Kad ona igra kolo ja stojim i pogledam, ali ne idem nigde s mukim, da me oni aste... Nikad nisam otila kao to ima ena pa idu i sastavljaju se s mukarcima u umi, u tali. Nego ako hoe enu plati, pa je vodi tamo gde me niko ne vidi i ne zna, a ne da se po selu uje... A kad sama odem u varo i onda, ako me neko pozove na as, ja poem...578 U ovakve avanture uputale su se pomlae udovice, obino po svrenoj trgovini u gradu. Jedna od njih je, izjavljujui kako duboka pamet treba da ovek ivi, to priznala: Skoliti me neki ovek: ajde, pa ajde! Vidim da nije neka baraba, pristanem. Uzmem mu 4-5 banke. 579 Kad svoju greku nije mogla ili pak nije htela da sakrije, udovica se izgovarala: Ako sam nekad i pogreila, ja sam udovica, bez mua! Nisam ga ja jurila, ve on mene! Neka ga ena bolje uva! Bilo je, meutim, i sluajeva da je udovica na selu, pogotovo siromana, greila i da bi zaradila novac, obuu ili odeu i sl. I te ene koje hoe da araju, nee badava. Hoe da zarade.580 Ovo je naroito dolazilo do izraaja u periodu opte ekonomske krize. Greila je udovica i da bi, uz pomo tog oveka, lake zavrila neki tei poljoprivredni posao. esto su to bile komije, to nije moglo da ostane dugo sakriveno i to je udovicu dovodilo u sukob sa susetkom, a kod drugih kominica izazivalo strah da i njih ne snae isto. Ne znajui za kontraceptivna sredstva, udovice su bile izloene opasnosti da zatrudne. Tada je pobaaj abortus za njih bio jedini spas. Meutim, dok je ena u braku to mogla da izvri legalno, uz blagoslov i odobrenje mua, istina, najee kod seoske babice, ili uz pomo raznih trava i sredstava, za udovicu bi to predstavljalo pravu bruku. Bojim se, iako sam udovica od rata. Mogu da dobijem bolest; mogu da ostanem trudna. Da uju po selu; po da se pria po selu; da mi se smeje staro i mlado. Eno i sad pokazuju prstom na one ene koje su se tako vladale za vreme rata.581 Ako bi se desilo da zatrudni, a da ne bi pukla bruka po selu, udovica je obino sama pribegava pobacivanju , i to na najprimitivniji i najopasniji nain, esto sa kobnim posledicama. Tako je seljanka - udovica, da bi se oslobodila neeljenog deteta, nekad i da bi spasila ast i ugled oca koji ima uspeo i skladan brak, ostavljala samu, u braku roenu, eljenu decu. Jaka je bila neprosveena seljanka - udovica. Za nju su sopstveni ugled i ast, ponekad i ugled i ast prolaznog mukarca, bili vredniji i od ivota.
578 579 580 581
Isto, str. 23. Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno- zdravstvene i higijenske i prilike e, I deo, Beograd, 1935, str. 19. Isto. Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno- zdravstvene i higijenske i prilike, II deo, Beograd, 1939, str. 23.
229
3.6. ZDRAVLJE SELJANKE

Siromatvo i neprosveenost najirih slojeva seljatva u Srbiji tokom prve polovine 20. veka neposredno su uticali i na njegovo zdravstveno stanje. Ekonomsko stanje sela je danas takvo da onemoguava ispunjavanje onih higijenskih uslova koji su najbitniji za odraavnje zdravlja. (...) Ravom ekonomskom stanju pridruuje se i nedostatak opte, naroito zdravstvene prosveenosti. Zbog toga u naem selu nije dovoljno razvijena ni potrebna zdravstvena svest, koja je motor za izvoenje potrebnih zdravstvenih poduhvata na selu. Ta neprosveenost, koja ima za posledicu mnoga zla i tamo gde ne bi trebalo, ogleda se u nezdravim kuama, nedovoljnoj i nepodesnoj ishrani, u nehigijenskom snabdevanju vodom za pie, i raznim nezdravim obiajima itd.582 Iako je seljanka vie nego mukarac optereena brojnim poslovima, na njivi, u kui, oko dece, ona, i u uslovima opte nekvalitetne i nedovoljne ishrane, ono to je bolje i lepe ostavlja muu - domainu i deci. Ako je zaklana kokoka, zna se ve ta kome pripada. Na to se niko ne ljuti, jer je to ve postao obiaj: domain uzima dva bataka, domaica rebra, erka trticu a sin (najstariji) belo meso. Ostaloj pak deci sleduje: kome krilo, kome ija, glava i noge. Domaica dobija najgori deo samo da zadovolji decu.583 Slabo uhranjen organizam, seljanka dodatno rui mnogobrojnim i estim raanjem i naroito brojnim nestrunim prekidima trudnoe. Za vreme tekih poljskih radova, a i preko cele godine, retko je naii na snaan, zdrav i dobro uhranjen organizam seljaka, jo ree seljanke. Ona je jo vea muenica. Radom je jo vie optereena nego seljak, a slabije se hrani od njega. Snagu i zdravlje seljanke rui i njeno materinstvo, odnosno mnogobrojna i esta raanja. Seljanka mnogo raa, ima dosta dece, u poslednje vreme uveliko pobacuje, redovno vretenom ili ukosnicom, a sve to troi dosta snage i energije.584
3.6.1. Poroaj Materinstvo je u srpskom narodu odvajkada smatrano za osnovni cilj ene, zbog ega je skoro svaka elela da ima decu. To je, istovremeno, znailo i zadobijanje simpatije i mnogo lepe prihvatanje od okoline, za razliku od ene nerotkinje, koja je, u skladu sa uvrenim shvatanjem o dominantnosti mukarca i njegovoj svemoi i nepogreivosti, redovno oznaavana kao jedini krivac to ne moe da rodi. Objanjavalo se to time da nije bila potena kao devojka, da je prekidala trudnou, uz saaljive komentare: da nema sree, da ju je Bog prokleo, ili da ju je sudbina u crno zavila. Meutim, i kada mlada zatrudni, seljak, za koga deca znae Boji blagoslov, a onda i buduu radnu snagu i pomo u starosti, pogotovo ako su muka,
582 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. II, tom 2, Beograd, 2001, str. 214. 583 Jeremija Pavlovi, ivot i obiaji u Kragujevakoj Jasenici i umadiji , Srpski etnografski zbornik,
22, Beograd, 1921, str. 57.

584 Isto, str. 215.
230
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka i koji s najveim nestrpljenjem oekuje svoje prvene, nadajui se nasledniku ognjita i produetku loze, ne ini skoro nita da svojoj eni buduoj majci olaka poloaj i kod nje podstie i neguje velianstveni oseaj materinstva. Trudnoa koja bi trebalo biti izvor priznanja, ljubavi i sree, za mladu seosku enu postaje teak krst, koga ona strpljivo nosi. Mlada dugo treba da krije trudnou koja bi trebala da bude njen ponos. Treba da krije i sve tekoe trudnoe ne poveravajui se nikome. Nastavlja da radi kao i pre. O svima e se pobrinuti, sve ponuditi, svi od nje oekuju da ih uslui. U elji da posvrava, ona ne dospeva da jede na vreme, sebi uvek ostavi najgore, a o pravilnoj ishrani ne moe biti ni govora. Kao posledica ovakvog ivota, mlada seoska ena ubrzo gubi svoju sveinu, svoju divnu snagu a u selu se smatra to kao prirodna posledica branog ivota i trudnoe. Kakva uabluda! Brani ivot i trudnoa su prirodni u ivotu ene i oni bi trebalo da jo vie potstaknu organizam ene na razvoj, trebalo bi da je u braku ena jo lepa, jo zdravija. Ali nju obino ubija premorenost, nepravilna ishrana, malo spavanja i nikakava lina higijena. ena zaista moe da izdri napore i da esto zaudi svojom izdrljivou mukarce, ali svemu ima granica. Svaka promena utie na duu i telo oveka. Devojka udajom iz osnova menja nain ivota, obiaje, sredinu pa i ishranu. Ve zbog toga bi na nju trebalo obratiti veu panju. Svekrva u novom domu zamenjuje majku snaji. Ona bi trebala obratiti panju da li joj snaja jede na vreme, da li se hrani pravilno za vreme trudnoe, i da joj daje dovoljno odmora.585 I dok seljak ak i kravu potedi jarma za izvesno vreme pre i posle telenja, njegova ena ne zna za potedu. Bez obzira na to koje joj je dete po redu, ona u trudnoi radi sve poslove kao i pre, esto i do samog poroaja. Sirota majka radila je po kui i na njivi sve do dana kad se porodila. Jo vie Zojka je radila sve do onog asa kad se porodila!586 Nije bio redak sluaj da se seljanka porodi i na njivi, za stokom, pa i na drvljaniku, i to sama bez iije pomoi. Ja sam jedno dete rodila u livadi, kad sam njela. Ja se savih, a dete ispade. Iz njive donela sam ga u suknji, i onda sam mu vezala pupak alenim koncem od pletiva. Naoh stari no i odsekoh pupak. Taj se no posle baca. Za drugo dete nae se opet stari no. Onda doe jedna baba, koja ga okupa ladnom vodom i povi u dronjie. 587 Karakteristina je i izjava jednog nadniara, koji anjui penicu pria: astio sam kilo rakije. Olakala mi se ena pod onu kruku.588 Zbog prisutnog shvatanja kako se ne valja pred drugim poroditi, seljanka je esto, kad nou oseti poroajne bolove, izlazila iz kue u neku drugu zgradu, obino u talu, gde je meu stokom bilo toplo. Zabelela je zora. Zagorka se prevre u krevetu. (...) Zamuila se je. U jednom momentu ona se rei, ustane
585 586 587 588
Poljoprivredni kalendar za 1937. godinu, str. 146. Politika, 11.769, 8. mart 1941, str. 6. Aleksandar Petrovi, Rakovica- socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939, str. 35. Isto.
231
Helsinki odbor za ljudska prava junaki, ogrne se maramom i pree dvorite, ue u talu. Tamo su goveda mirno preivala. Ona dohvati iz jasala poderan dak i prostre ga. Poklekne, a glavu nasloni na jasle. Posle nekog vremena jedan jak napon (...) zaplae se dete. Oseti olakanje. Polako se spusti na dak. Pogleda na male prozore tale: bio je dan. Poeo je hvatati strah! Prvo joj je dete i ne zna kako e ga odvojiti od sebe, elo joj se orosi znojem. Otvorie se vrata, na njima se ukaza svekar. Ona se pritaji, zastidi. Oh samo da doe stara, ali dete se zaplae, svekar se osvrne: Zar ve, snajko, ajde nek ti je sa sreom, a ta je? Muko, odgovori ona malaksalo; nek doe Naja. Tako, dete tetoi je stara, da naemo srp. Svu sam decu od sebe njime odvojila, i vadi ga ispod streje, obrisa ga keceljom. Njime presee pupak deteta. Dr ti pupak, sa u ja nai preu. Majka dri pupanu vrpcu, preko prstiju joj curi krv, ona se obeznani Nita to nije, kae stara, bie ti lake, napi se ti samo malo rakije.589 Izlazila je seljanka da se porodi i u dvorite, ak i po zimi, to je ponekad imalo kobne posledice ili po nju ili po porod. Lepo je legla uvee. Nita nije poznala, da e se te noi poroditi. Ali oko 11 asova razbudie je krsta i sve jai igovi. ta e jadna? Tu joj je mu, tu njena deca; tu dever i jetrva. Kako bi se me tolikim narodom poraala!? Dotle je tri puta raala, pa zna kako to ide. Zna ona, da su je babe jo pri prvom detetu uvrstile u red ena, koje lako raaju; zna kako je drugo dete sama rodila u ljiviku; a zna i to, kako je njena majka raala decu, kao kokoka jaja. Pa se bez ikakvog ustezanja podie polako ispod gubera; ponese prostirku, na kojoj e roditi; otvori neujno vrata od sobe da je ukuani ne osete: - pa se predade mrazu i Bogu na milost. psi, koji leahu pred vratima jedna kuka i jedan kutra pohitae za njom mislei da je izala nude radi... Ali avaj! ... dobili su oni noas obrok, kakav nikad dotle! ... ivana prostre zastira; unu nad njim , i poe se previjati i tiho jecati... Ona ga zamotulja u onu prostirku, pa produi uati radi posteljice .. ali hoe, mesto posteljice ispade opet dete? Ona i njega pridrui prvom, pa opet produi uati da posteljica izae. Ali mesto posteljice ispade iz nje i tree dete... I otkotrlja se podalje od zavijene gomile. Iznenaena trojkama; jadna majka nemae vie snage da se sama pomae, nego se svali pored svoga poroda. Starije pseto, znajui valjda da je to porod (jer se ve toliko puta tenila) uze zavaljeno i polumrtvo treae zubima i prinese ga nemonoj majci. Ali ga joj njen sin nestani kutra ote iz usta mislei da je to njen lov, i odnese daleko u ljivar, da ga sam pojede? Dotle se nevoljna mati bee ve i s posteljicom rastala, pa se podie, spodbi zamotuljak i onako polumrtva ue u sobu, probudi jetrvu i pokaza joj dva deteta, koja behu od hladnoe pomodrela i ve im bee pena pola na usta... Brzo ugrejae vode te povratie decu u ivot. ivana ispria to je bilo s treim detetom. A jetrva joj predahnu: -Kad je Bog hteo da ti tri natovari na vrat,
589 Momilo Isi, Dete i ena na selu u Srbiji izmeu dva svetska rata, ene i deca, 4. Srbija u
modernizacijskim procesima XIX i XX veka, Beograd, 2006, str. 152.

232
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka onda je valjda sam pse poslao, da ti olaka toliku brigu.590 Ni javni poroaj seljanki nije bio mnogo laki i bezbedniji, ak se i stoci, u takvoj prilici, vie ugaalo nego eni. Kad treba da se oteli krava, seljak oisti talu, bolje nego inae, ...prostre joj sveu slamu da ima dobar leaj, tepa joj i mazi je.591 Poraanje seljanke se, meutim, smatralo stidnim i prljavim poslom, koji se krio od mukaraca i dece. Porodilja se esto smetala u najzabitiju prostoriju, podrum, ili neko drugo skrovito mesto, a da ne bi prljala posteljinu pod nju su se stavljale stare suknje, prljave krpe ili ponjave kojima se pokrivala stoka. Drugi obiaj je, na primer, nalagao da se ena poraa na slami, i to stojei ili kleei, zabranjujui, prethodno, bilo kakvu pripremu majke, jer se ne valja. I tada se pupanik obino sekao srpom, izvaenim ispod strehe ambara, magaze ili koa, dok su bebine prve pelene bile, najee, prljave krpe koje se nau pri ruci. Skoro uobiajeno je bilo da se porodilji daje rakija, kako bi joj nestali bolovi, a bilo je i sluajeva da je porodilja vezivana i za vrata, kojima se, zatim, naglo lupalo o zid, da se istrese dete.592 Muke seljanke-porodilje nisu uvek olakavale ni babice - vete, obino starije ene iz komiluka, koje su se esto sluile raznim vradbinama i fizikim zlostavljanjem. O tome svedoi i jedan seoski uitelj: ena mi se zamuila da rodi. Osam je sahata u vee, a mi na selu. Nadaleko ni lekara, ni prave babice. ta u nego dozovem neku babu, to je po selu babiila. Tek neka se nae oko porodilje. Ali im je ona dola, stade zapovedati. A da ko e, ako ne ona. Za mene veli da se ne razumem u tim poslovima, a ona je tolikoj deci u selu pupak odrezala. I tako odmah naredi porodilji, da preskae neke konopce, neke gae i koulje... dade joj neku mutnu vodu da sre i jo neke vradbine da upotrebi. A meni isto zapovedniki ree: - Mrdni se ti, gospodine, iz sobe! Lake e se poroditi, kad je manje nas oko nje. Ja je posluah. Sklonih se u drugu sobu, i oekivah dalja nareenja. ekah i ekah..nita. Samo naa babica esto izlazi i ulazi, te za ovo, te za ono, ali ne govori. I ve deset sahata, a nikakva glasa. Ja nestrpen, uznemiren. nemogah se ve uzdrati, nego uluih trenutak kad je babica izala u kuhinju da neto donese, pa uoh eni u sobu - ta radi? - pitam je sa strahom i ueem. - Eto .. Delim se s duom. jedva izgovara ena. Sva cepti i dri se za jedan kraj kreveta. A znoj je oblio kao da je u hamamu. Ne plai se - hrabrim je ja, a i samog me uhvatio neki strah. - Budi slobodna! Sve e se u svom redu svriti. Priroda se postrarala za sve. Ona pouta nekoliko trenutaka pognute glave, ali kad je i opet muke
590 Zdravstveni pokret, 6-8/ 1930, str. 121,122. 591 edomir Stefanovi, Naa seljanka i zdarvstveno zadrugarstvo, Zemljoradnika zadruga, str. 148. 592 Momilo Isi, ena i dete na selu u Srbiji izmeu dva svetska rata, ene i deca, 4. Srbija u moder-
nizacijskim procesima XIX i XX veka, Beograd, 2006, str. 151,152.

233
Helsinki odbor za ljudska prava pritegoe, podie glavu, pa e mi isto prekorno rei. - A to si zvao ovu babu? -Pa da ti se nae na pomoi. Koliko da bude slobodnija. A i da ti olaka poroaj to bude mogla i umela. -Jadna mi lakota od nje! uzdahnu ena. Da mi samo ne oteava1 -A to? -Pa, eto, poroaj se mogao svriti jo pre jednog sahata, ali ga ona ometa. Pa obrativ se meni, zavapi glasom, koji me do dna due teknu. -Spasavaj m., ovee, od ove muiteljke, ako srca ima! i suze joj grunue. Meni prekipi, te razdrano podviknuh: -uje ti, strina, ne drmusaj tu enu! -Boga ti, gospodine, ne meaj se u enska posla - odgovara mi ona otro. Nego idi tamo u sobu na spavanje. Pa e onda i opet porodilji: -Stenji malo, ero!.. I ja u s tobom - i poe stenjati, kao da se i ona poraa. - Nemam ve snage ni da predahnem, a kamo li da stenjem - jada se porodilja slabim glasom, i sputa se umorno na postelju. - Ela, odmori se malo! Pa kad se prinosi opet vrate, ja u te i opet drmusati - ne poputa baba, nego se dri svoga. - Vala vie nee ve ako mene ne bude - podviknuh joj ja jo stroije. Ali se naponi te noi vie ne ponovie. Tako proe i no i sutra dan celo pre podne u strahu i iekivanju. Tek oko podne doe dete na svet. A babica poe odmah rakijati. Kad je popila ve treu au, uze priati: -Da nije bio gospodin, dete bi se rodilo jo sino. Ja ve mirniji, pa u je samo priklopiti: -Da nisam bio ja, dete se jo ne bi rodilo. - A to: Ne zna ti to, gospodine! Kad se trbu malo promrda, dete lakae ispadne tumai meni baba svoju majstoriju i poe da vri posao oko porodilje. Ali joj ja ne dadoh. Uhvatih je za ramena, pa je poeh snano drmusati. -ta to ini, gospodine? -Pa drmusam te. Da lake ide -Hi, hi, hi! zasmeja se babica. Zar ja malo ena porodila u selu, po e ti sad da me ui pod starost.593 U ovakvim sluajevima seljankama je bilo jo i tee, jer su njihovi neprosveeni muevi imali poverenja u babice i nisu ulazili u sobu porodilje, kako bi je zatitili od babiine strunosti. Posle, manje ili vie traumatinog, poroaja seljanka esto nekoliko dana lei na senu, prostrtom po podu, obino zemljanom, jer se veruje da je ena nakon poroaja prljava, pa ne valja da lei na slami, odnosno na krevetu sa slamnjaom. ini se to zbog toga jer je slamnjaa napunjena slamom, a slama je od ita, kojim se hranimo, i ne valja da porodilja
593 Sreten Dini, Naa babica, Zdravlje, 7/1908, str. 221,222 .
234
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka prva tri dana da lei na hleb koji jedemo.594 Nakon dva ili tri dana, poto se okupa i obue drugu koulju, porodilja vie ne lei, ve poinje da radi po kui, a ubrzo i na njivi. U inokosnim domainstvima, porodilje, koje su se najee same i poraale, skoro da nemaju nikakvog odmora ni posle poroaja. Nikoga da joj pomogne, nikoga da smiri petogodinjeg maliana, koji se uhvatio za majine skute i ne da joj da posluje po kui. Bez lekara, bez babice, poroaj je proao sreno.595 Za veliki broj seljanki poroaj je, meutim, bio fatalan. Od ukupnog broja ena umrlih na poroaju, u periodu od 1904. do 1908. godine, seljanki je bilo ak 92,66%,596 to je vie od ukupnog procenta seljatva u Srbiji, koje je 1900. godine inilo tek 84,23% stanovnitva.597 Da je u ovome seljanka neslavno prednjaila vidi se i po tome to je, 1908. godine od svih umrlih ena na selu, na poroaju umrlo njih 6,39%, u varoima 2,66%, a u gradu Beogradu samo 0,78%. Inae velike su razlike bile meu okruzima, u zavisnosti od njihove ekonomske razvijenosti, kulturno-prosvetnog nivoa i od toga koji je deo stanovnitva inilo seljatvo. Tako je 1907. u uikom okrugu 9,90% umrlih ena umrlo na poroaju, a u smederevskom okrugu njih 4,35%. Razlika je, meutim, bila i u samom okrugu od godine do godine, uglavnom zbog razliitog opteg zdravstvenog stanja porodilja. Tako je u beogradskom okrugu, izrazito agrarnom podruju, 1903. godine, od svih umrlih ena, ak njih 12,86% umrlo na poroaju, a 1908. samo 5,49%.598
594 Aleksandar Petrovi, Rakovica - socijalno-zdarvstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939,
str. 34
595 Politika, 11.769, 8. mart 1941, str. 16. 596 Dubravka Stojanovi, U senci veloikog narativa: Stanje zdravlja ena i dece u Srbiji poetkom XX
veka, ene i deca, Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, 4, Beograd, 2006, str. 164.
597 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1925 5, Beograd, 1995, str. 10. 598 Dubravka Stojanovi, n.r., str. 164.
235

Tabela
Procenat ena umrlih na poroaju 19011908. godine

Okrug Beogradski Valjevski Vranjski Kragujevaki Krajinski Kruevaki Moravski Niki Smedervski Uiki Beograd Po varoima Po selima 1901 11,00 9,71 6,60 5,98 6,87 7,21 5,84 3,95 6,54 8,51 3,13 3,42 7,30 1902. 8,28 5,57 5,88 4,84 7,60 6,09 4,00 4,90 9,21 6,03 3,15 6,19 1903. 12,86 7,16 6,59 5,11 8,27 8,77 6,25 3,61 8,70 6,71 1,44 2,50 6,68 1904. 9,21 8,80 6,22 5,43 7,99 6,98 6,78 6,43 5,92 8,48 2,97 3,94 7,37 1905. 8,37 6,88 6,23 5,24 7,44 7,18 5,22 4,82 4,92 8,60 1,32 2,32 6,32 1906. 5,90 7,42 7,87 6,01 6,01 8,04 8,24 5,15 5,57 5,71 1,14 2,94 6,64 1907. 5,99 7,51 7,27 5,41 7,42 5,42 7,46 4,25 4,35 9,90 1,47 2,95 6,64 1908. 5,49 5,31 7,79 5,11 6,67 5,38 4,65 4,91 5,28 6,49 0,78 2,66 6,39
Izvor: Dubravka Stojanovi, U senci veloikog narativa: Stanje zdravlja ena i dece u Srbiji poetkom XX veka, ene i deca, Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, 4, Beograd, 2006, str. 164.
Naroito mnogo seljanki umiralo je ve pri prvom poroaju, prvenstveno zbog neiskustva. Tako su 1908. godine umrle porodilje do 20 godina inile 8,03% svih umrlih ena na selu, da bi taj procenat naglo opadao kod porodilja izmeu 21 i 24 godine, od kada, opet, poinje mnogo ee umiranje na poroaju, to je prvenstveno posledica brojnih raanja i, otuda, prevelike iscrpljenosti organizma. Porodilje od 21 godine inile su 3,04% umrlih seljanki 1908. godine, a one sa 26 godina ak 25,81%.599 Zbog sporog iskorenjivanja siromatva, neprosveenosti i brojnih narodnih predrasuda i zabluda o poroaju na selu, seljanke u Srbiji su jo dugo plaale glavom raanje. U Moravskoj banovini, na primer, tokom 1936. i 1937. godine na poroaju je umrlo 440 ena,600 to je 1,97% svih umrlih ena za ove dve godine. Istina, ne moemo pouzdano utvrditi koliko je meu njima bilo seljanki, ali je svakako sigurno da su one inile veinu.
3.6.2. Prekid trudnoe Ne znajui za preventivno spreavanje zaea ili ne mogavi da nabavi sredstva za to, seljanka je ograniavanje poroda vrila uglavnom prekidanjem trudnoe, koje se esto i nije smatralo za greh, jer se poetak ivota vezivao za momenat raanja, a ne zaea. Ubistvo ploda (abortus) nije zato smatrano ubistvom, nego poturivanjem dece.601
599 Isto. 600 Statistiki godinjak Kraljevine Jugoslavije za 1936. godinu, Beograd, 1937, str. 68; Statistiki go-
dinjak Kraljevine Jugoslavije za 1937. godinu, Beograd, 1938, str. 74.

601 Aleksandar Petrovi, Rakovica- socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939, str. 28.
236
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Po zavretku Prvog svetskog rata, izmeu ostalog i zbog naglog osiromaenja i ubrzanog raspadanja seoskih patrijarhalnih zadruga, pobaaji na selu u Srbiji postali su ozbiljna socijalna pojava. Zaista, od rata na ovamo pobaaji na selu uestali su jako i predstavljaju ozbiljan problem, jer su posledice veoma teke. ene koje imaju etvoro-petoro dece, pa i manje, nee vie da raaju, bez obzira na imovno stanje. Glavni razlog treba traiti u ekonomskim prilikama. Umnoavanje dece dovodi do rasparavanja imanja i do osiromaenja.602 Velika ekonomska, prvenstveno poljoprivredna, kriza krajem dvadesetih i poetkom tridesetih godina 20. veka, prouzrokujui dalje osiromaenje seljatva, jo vie je seljanke terala na pobaaj. Pred zdravstvenom zadrugom u Banjanima, sad u prolu nedelju (22. jul 1934. - M. I.), vodio se razgovor o alosnoj pojavi koja u poslednje vreme, otkako je seljaku sve gore, uzima velikog maha. Na tu pojavu gostima Beograanima skreu panju tri studenta medicine, koji su doli u selo da ispituju zdravstvene i druge prilike (...) Uasna stvar!... kau studenti. Ovde imate sad meseno po deset provociranih pobaaja. I to su sluajevi za koje se sazna na taj nain to je seljanka prinuena da doe i potrai lekarsku pomo, poto zagrozi opasnost od trovanja. A koliko je ena koje sve same svre.603 U posavskom srezu valjevskog okruga lekari su 1938. godine, na primer, dovrili 14 pobaaja, od kojih nijedan nije bio spontan, ve su ene ili same poinile prekid trudnoe ili za to naroito iskusne seoske babice.604 Prema jednoj anketi sa 17 ena iz sela Rakovice kod Beograda, iz 1934. godine, najvie pobaaja su imale ene, izmeu 34 i 45 godina, uglavnom sa troje, pa i etvoro dece. S druge strane, samo etiri ene nisu nijednom pobacile, i to verovatno zato to posle raanja poslednjeg deteta nisu ni ostajale u drugom stanju. Ostalih sedam ena pobacilo je 17 puta. Na broj pobaaja nikakvog uticaja nije imao broj dece. Tako je ak tri pobaaja imala i ena bez dece, najverovatnije to nije mogla da odri trudnou, dok je mnogo puta pobacila i ena sa dvoje dece. S druge strane, pobaaja nije imala ena sa etvoro dece.
Tabela
Uestalost pobaaja u selu Rakovici

Rednp ] broj 1 Koliko ima ive dece 3 2 Broj po baaja 0 0 Redni broj Koliko ima ive dece 4 0 Broj pobaaja 3 3
Starost 25 28
Starost 31 33
1. 2.
10. 11.
602 Politika, 9.409, 29. jul 1934, str. 9 603 Isto. 604 Arhiv Bosne i Hercegovine, Kraljevska banska uprava Drinske banovine, Upravno odeljenje, pov-
891/39
237

Rednp ] broj 1
Starost 32 38 26 27 27 28 30
Koliko ima ive dece 4 3 2 3 2 3 3
Broj po baaja 0 0 1 1 2 2 2
Redni broj
Starost 33 34 36 39 43 45
Koliko ima ive dece 3 3 4 2 3 3
Broj pobaaja 3 Mnogo puta Mnogo puta Mnogo puta Mnogo puta Mnogo puta Mnogo puta
3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
12. 13. 14. 15. 16. 17.
Izvor. Aleksandar Petrovi, Rakovica- socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939, str.26.
Nijedna mlaa ena u Rakovici nije bila protiv pobaaja, ak i ako nisu same pobacivale, bilo iz straha od posledica ili to same to nisu umele, a nisu imale smelosti da se kome drugome povere.605 Sreski naelnik za valjevski srez, u izvetaju Kraljevskoj banskoj upravi Drinske banovine, o stanju u srezu 1935. godine, primeuje da sve ei pobaaji prouzrokuju primetno opadanje nataliteta.606 Da su pobaaji stalno u porastu konstatuje sreski naelnik za ovaj srez i u izvetaju za 1939. godinu.607 Prema jednoj anketi uoi Drugog svetskog rata, sprovedenoj u 27 sela iz 17 srezova, ak u 70% sela seljanke nisu primenjivale preventivno spreavanje trudnoe. Zato je abortus bio est kod ena u ak 50% sela, redak u 40%, a nije ga bilo samo u 10% sela.608 Pobaaj je najee pravdan ekonomskim stanjem: Ima neka sirota, slabo imanje, pa ne moe da ishrani decu.; Svi mi kau mlada sam, pa mogla bi jo da rodim. Kako da jo raam jadna, kad ne mogu hlebom da ishranim ni ovo etvoro to imam.; Zato poturujemo decu? Ne trebaju nam. Imamo ih dosta. Dete treba odhraniti, odnegovati, kolovati, a ja nemam od ega609 Interesantno je, meutim, da su spreavanje raanja, ee vrile ene iz bogatijih porodica nego iz siromanih. Imunije su se, naime, plaile daljeg rasparavanja imanja i siromaenja, dok je za siromane svako dete pretstavljalo po jednog novog radina (radnika), koji treba i mora sebi da zarauje hleb.610 Prekidale su seljanke trudnou i iz drugih razloga. Neka to radi to je besna. Ima u to i da ga uvije i da ga povije, pa opet pobacuje ; Da li treba ena da raa decu, to je narodna volja. Ako hou da rodim rodiu, ako neu, neu. Kako
605 Aleksandar Petrovi, Rakovica- socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939, str.26. 606 Arhiv Bosne i Hercegovine, Kraljevska banska uprava Drinske banovine, Upravno odeljenje, pov-95/36 607 Arhiv Bosne i Hercegovine, Kraljevska banska uprava Drinske banovine, Upravno odeljenje,pov-
286/40
608 Vera St. Erlich, n.d, str. 273. 609 Aleksandar Petrovi, Rakovica- socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939, str.26. 610 Isto.
238
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka kome doe pod volju.611 Zato ne ele vie da raaju, i da je toga dosta bilo, pojedine ene su objanjavale: Pa, evo nisam ni zdrava!, to je, zapravo, dosta tano, jer je retka ena, koja, poto je rodila ve nekoliko dece, nije sebi navukla i po neku hroninu bolest u polnoj sferi. Druge su otvoreno priznavale da ne ele vie da se mue oko raanja dece, pogotovo posle drugog deteta, to je tumaeno francuskim uticajem. Oarao ih je francuski sistem dvoje. ta e im deca?! U dananja vremena to je luksuz. Jedno dete, a najvie dva to je ideal dananjih devojaka i ena. Ako prvo bude mukarac, onda se prestaje sa daljim raanjem. Ako je prvo devojica, onda se pokua srea jo jednom. Trei put ve nema smisla.612 Pojedine ene prestajale su sa raanjem i zbog mueva koji ne ele da trudnoom svoje ene budu ponovo ometani u polnim odnosima. U tome pogledu muevi apsolutno ne vode rauna o zdravlju svojih ena. Oni koitiraju sa svojom enom i za vreme njene menstruacije. Jedna ena mi je priala, da njen mu ima s njome snoaja i za sve vreme trudnoe, pa je tako prilikom poslednje trudnoe, mu jo izjutra imao s njom snoaj, a ona se istog dana posle podne porodila. Isto tako i posle poroaja, muevi na sve mogue naine prekrauju period vremena, u kome je eni potrebna neophodna poteda.613 Nerazumevanje specifinog stanja trudnice i njene smanjene radne sposobnosti, od ukuana, pa ak i mua, primoravalo je enu na svojevoljni pobaaj, a ponekad je izazivalo i spontani. Kako da ne pobacim. Kad kaem svekrvi da sam nejaka, (trudna), pa da mi je teko raditi, a oni mi se svi u kui smeju: A, ne moe, ne moe, a moe da pojede dva kila pasulja. Fali ti mnogo. Kad sam pobacila, mu me je odmah, jo istoga daa naterao da donesem vodu, natopim koulje. Posle sam celo posle podne vukla ubre iz tale.614 Izuzetno nepovoljne higijensko-zdravstvene prilike na selu i veoma niska opta i posebno zdravstvena prosveenost seljanke, uz izraeno siromatvo irokih narodnih slojeva, uticali su na veoma izraenu smrtnost dece, ili odmah po roenju ili u najranijem detinjstvu, to je nesumnjivo doprinosilo poveanju pobaaja. ta vredi raati i svoju snagu upropaavati i mua upropaavati. Kad odraste a ono kenjkavo. Moja majka se tri puta udavala. Rodila je 13 od kojih ive samo 2.615 Uvreno shvatanje tajanstvenosti polnih odnosa, to se ponegde doivljavalo i kao sramota izazivalo je stid kod odrasle dece, i pri pomisli da i njihovi roditelji imaju normalan polni ivot, a pogotovo ako posledica tog ivota budu deca. Moja je majka mnogo raala. Mi smo bili veliki, a tek naa majka doe: Uh, deco, ne mogu, teko mi je, bole me glava... Idite izvadite mi malo kisela kupusa. A tek ujutru ujemo dete kmei. Pitamo majku. ta je to, dokle e
611 612 613 614 615
Isto. Zemljoradnika zadruga, br. 4, 27. januar 1935, str. 57. Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str.116. Isto. Isto, str. 27.
239
Helsinki odbor za ljudska prava tako da raa, zar ne vidi koliku veliku decu ima? A ona nam odgovara. to u, kad ga Bog daje. kao da je tu Bog kriv, kad ona nije umela da ini, pa da ga ne rodi... Vele stvorio ga Bog. Kad ga Bog stvara zato onda devojke ne raaju... Eto ima samo ovo sobe, pa rodi.616 Strahujui od ovakvog reagovanja dece, ostalih ukuana, pa i ire okoline, sublimiranog ak u kletvi: Da Bog da, da ima dece tri reda oko furune, seljanka je izlaz nlazila u abortusu - pobaaju, pogotovo ako je ve imala dovoljno dece, obino troje ili etvoro, koja su blagoslovom Bojim smatrana. Prvo dete, drugo, pa i tree obino ena rodi, ali kad poe dalje, onda nastaje pitanje: roditi ili ne roditi.617 Unitenje ploda (abortus) vrile su seljanke esto same, buenjem materice raznim korenjem. Oko jednog kraja korena od kukureka vee se koni pa se onda koren turi u matericu, a drugi kraj konca vee se oko vrata. Posle dva dana trava se izvadi. Konac se mee oko vrata da bi koren mogao da se izvadi iz materice. Duina korena: do 8 sm. Pre upotrebe samo se malo ostrue, ne pere se. - Upotrebljava se i koren od trave urjak. Upotreba ista kao kod kukureka.618 U istom cilju seljanka je koristila i osuenu ilu kukuruza, osuen koren deteline, ali i pojedine drvene i metalne predmete, kao to su: vreteno, klju, igla za pletenje, komad ice i sl. Pile su one i kamfor u ljutoj rakiji i vuju travu. Meu brojnim nainima izazivanja vetakih pobaaja je i pobaaj parenjem. Za 40 dana ena se pari u pregrejanoj sobi. Kad provri u bakrau voda, kvasi u nju krpe i vrele stavlja na mali trbuh. Pa onda preko bakraa punog vrele vode pregne se tj. legne s trbuhom na bakra. Za sve vreme parenja gleda da to manje izlazi iz sobe. Pije sve toplo: vruu vodu, kuvanu rakiju, lipov tej. 619 Istiui da pobacuje ak svaki drugi mesec, seljanka od 42 godine, koja je u drugom braku, pored troje pastoradi, rodila dva sina, drugog samo iz straha da joj prvi ne umre, jer je bio boleljivo dete, i da pod starost ne ostane samo sa pastorcima, objanjava da je decu poturivala tako to je u matericu prvo zavlaila pletiljke igle bez kukice, a kasnije icu. Uzme se debela ica i presavije se preko pola, (presavijena dugaka je oko 40 santimetara). I kad hou da se otvaram, prvo operem icu dobro sapunom i vruom vodom. Osobito dobro operem savijeni kraj ice, koji e ui unutra. Isto tako toplom vodom i sapunom operem se iznutra. (...) Dokle ica ne ue unutra (u matericu) ono malo boli. Kad sam unutra ja osetim. Onda okrenem icu dva do tri puta, unutra i okolo, i izvadim je. A kad odie, onda znam da je dobro. Posle krv tako odilazi za jedno nedelju dana, pa proe. Jedanput mi je krv odilazila 15 dana, pa sam meala ladne krpe, jer znam da tako rade u bolnici.620
Isto. Isto. Aleksandar Petrovi, Banjane socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, Beograd, 1932, str.116. Aleksandar Petrovi, Studenica, ishrana seljaka ekonomsko stanje - lina higijena - o religioznom oseanju, Zbornik zdravstvenih prouavanja i ispitivanja sela i narodnog ivota, IV, Beograd, 1934, str. 104. 620 Aleksandar Petrovi, Rakovica - socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939, str. 30.
616 617 618 619
240
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Neretko, posledice nestruno vrenih prekida trudnoe bile su veoma teke, pa i tragine. ene esto oboljevaju od zapaljenja materice i jajnika. Ta se bolest provlai godinama i zahteva velike trokove oko leenja. Da se ne uzme u obzir to to ene s takvim oboljenjem predstavljaju doivotnog invalida. Jo su mnogo opasniji i tei sluajevi, kad ena mnogo iskrvari ili zbog infekcije dobije trovanje krvi. Takvi sluajevi obino zavravaju smru.621 Ponekad je seljanka skoro svesno, nasilnim prekidom trudnoe, ila u smrt. Umrla jedna ena, usled trovanja posle nasilnog pobaaja. Njena susetka otila joj na pogreb. ene priaju o sluaju pokojnice i ale je. Ali je i razumeju. I susetka pokojnice, poto se vratila sa groblja, uzela je stari zarali klju, odrubila u njemu istaknuti deo i uinila sa sobom isto to i pokojnica. Nastalo je trovanje, i nekoliko dana docnije sahranjena je i ona.622 Iako je neprekidno sluala o katastrofalnim posledicama primitivno vrenih pobaaja, seljanku od njega nisu mogli da odvrate niiji saveti, ak ni lekara. Saveto vanja i zastraivanja ne pomau, jer ena kad se odlui na to, ne preza ni od ega da svoju nameru privede u delo. Svesne su one opasnosti, i znaju, one koje imaju lekara u blizini, naroito lekara zdravstvene zadruge, da bi to najlake mogao da uini sam lekar. I dou: - Gospoo doktorice, molim te da mi napravi pobaaj!... Lekar ima pred sobom paragrafe krivinog zakona i odbija takvu pacijentkinju: - Ne smem, izgubiu slubu... - Daj mi onda da pijem neto! Kad bude odbijena, ona otvoreno kae: Onda u ja sama da uinim kako znam! - Umree! - Neka umrem! Ne mogu, ne mogu da ponesem!... ta bude.623 Ukoliko nisu smele same da prekinu trudnou, seljanke su, najee, pomo traile od seoskih babica, ena specijalista za pobaaje, kojih je bilo skoro u svakom selu. Sa sve uestalijim prekidima trudnoe posle zavretka Prvog svetskog rata, babiarenje je po Srbiji dobilo iroke razmere, esto sa pogubnim posledicama, zbog ega su i organi vlasti morali da reaguju. Tako je Naelstvo kruevakog okruga 18. februara 1919. godine naredilo naelniku raanjskog sreza: Imam izvetaj da se po mnogim mestima bave babiarskim poslom ene koje nemaju nikakvih kvalifikacija za taj rad. Na taj nain dovodi se u opasnost ivot i zdravlje mnogih porodilja i mnogog novoroeneta, a osim toga daje se iroki mah zloinim postupcima za izazivanje preranih poroaja kod neprosveenih i lakoumnih enskinja. Da bi se tom zlu to bre i to uspenije stalo na put, nareujem naelstvu da u svom okrugu vri, na podnet nain, najbriljiviji nadzor u tom pogledu, da na osnovu optinskih izvetaja vodi
621 Politika, 9.409, 29. jul 1934, str. 9. 622 Isto. 623 Isto.
241
Helsinki odbor za ljudska prava evidenciju sve trudne enskinje, naroito one koje su van braka zatrudnele, i da im za vremena skree panju na fakat da se o njihovom plodu vodi rauna, i osim toga da se u sluaju svakog pobaaja i svakog nenadlenog meanja u babiarski posao preduzmu sve zakonske mere i prema materi i prema samozvanoj babici.624 Zbog siromatva, s jedne strane, i neprosveenosti, s druge strane, seljanka je, i dalje, radije odlazila kod babice, nego kod lekara. Kad neka ena oseti da nema na sebe, ona ode kod babe N. i ova joj poremeti trbuh, te dete odmah izie. Za jednu takvu babicu govorilo se: M. pobacuje, ali nita ne kida. Ona je vrila abortuse samo do tri meseca trudnoe. Kad je dete veliko, nee ni za ivu glavu da potura. Ona poznaje kad dete ima vie od tri meseca. Njeni pacijenti, zbog jeftinije usluge, bile su i ene iz Beograda, koje su plaale samo 100 dinara. Inae, seljankama je naplaivala 40, a onim najsiromanijim svega 10 dinara,625 tako da su najsiromanije ene bile i najei pacijenti seoskih babica, pa otuda i najee rtve. Bogatije odlaze lekaru, a siromanije same ili uz pomo kakve rave babe, koja je ve toliko snaa spasla, spreavajui poroaje. Ne proe dugo vremena da sa crkevnog tornja ne zabruje zvona, oglaavajui smrt neke mlade ene. Umrla je od enske bolesti. To znai da je htela da sprei raanje. Prljave ruke sa dugakim noktima, ispod kojih ima prljavtine bar od prole godine, izazavle su trovanje krvi ili kakavu drugu bolest, pa je po Bojoj volji nastupila smrt.626 Umirale su seljanke i od uzimanja trava koje su im babice pripremale. Mlada seljanka Rajna, ena... iz sela Trvenika, kod Knjaevca, ostala je u blagoslovenom stanju, ali nikako nije htela da rodi, ve je elela da pobaci. Zato se obratila babici Petriji... iz istog sela, da joj da travu slez da bi izvrila pobaaj. Uz izvesnu nagradu Petrija joj je dala traenu travu, koju je ranije davala i drugim enama. Jue je, prilikom pobacivanja, meutim, Rajna umrla u najteim mukama. Za ovaj nesreni abortus brat pokojne Rajne,... optuio je babicu Petriju, jer mu je Rajna na smrti rekla da je ona kriva za njenu smrt.627 Zbog nestruno izrenog abortusa 1933. godine, samo u tamnavskom selu Banjanima umrlo je ak 14 ena, a u prvom polugou 1934. godine, zahvaljujui eoj lekarskoj pomoi, broj je smanjen na pet. Sad je manje mrtvih zbog toga to dou lekaru zadruge, im ponu da krvare. I ovoga puta, u bolnici lei jedna od nasilnog pobaaja. Sirotica je spasena smrti blagodarei lekarskoj intervenciji. Petnaest dana kako lei u zadrunoj bolnici. Strahovito je bleda, iscrpljena.628
624 Momilo Isi, Dete i ena na selu u Srbiji izmeu dva svetska rata, ene i deca, 4. Srbija u moderni625 626 627 628
242
zacijskim procesima XIX i XX veka, Beograd, 2006, str. 152,153. Aleksandar Petrovi, Rakovica- socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939, str. 28. Zemljoradnika zadruga, br. 4, 27. januar 1935, str. 57. Seljanka, 10, oktobar 1934, str. 8. Isto.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Izvetavajui Kraljevsku bansku upravu Drinske banovine o optim prilikama 1934. godine u tamnavskom srezu, sreski naelnik podvlai: Pobaaji svake godine imaju svojih rtava, jer se veinom skriveno vre raznim sredstvima koja obino dovode do sepse, a preko sepse do pobaaja. Samo zahvaljujui otpornom organizmu naih sesokih ena ree dolazi do smrtnog ishoda u ovakvim sluajevima.629 I sreski naelnik za valjevski srez, u izvetaju o prilikama u srezu 1939. godine, naglaavajui da su abortusi nadrilekarskim putem kriminalnog tipa, i da su uestali smrtni sluajevi ena koje prekidaju trudnou, posebno podvlai: U veini sluajeva nosee ene same se oslobode poroda, bilo pomou nekih napitaka ili otvaranjem materice raznim predmetima, a bilo je sluajeva gde su se pojedine ene bavile naroito ovim poslom, ali se tome nikad nije moglo ui u trag. 630
3.6.3. Bolesti i smrt Uglavnom traumatian i nestruno vren, sa obiajima koji ga prate, ve prvi poroaj ruio je zdravlje seljanke, pogotovo u inokosnim domainstvima, u kojima za nju nije bilo zamene, i gde je morala i bolesna da bude na nogama. Odavno sam bolesna. Oseala sam se teko, a bila sam ipak na nogama deset dana dok nisam pala u krevet. Posao u kui, oko dece, oko stoke i u dvoritu, te nema kad ni da se sedne, a kamo li legne. A mi enske na selu vuemo se ko prebijene make i ne smemo da legnemo. Niko nam ne veruje da smo bolesne dok god mrdamo. A kad legnemo, onda sav posao stane. Tad nas ljudi mnogo vie ale kao radnu snagu, a ne kao druga, enu, majku dece.631 Fiziku iscrpljenost organizma seljanke i njegovu podlonost brojnim bolestima pospeivali su i brojni, a uz to i veoma esti poroaji. E Perka ti je, gospodine, - objanjavao je kmet ka prava vuica, kao svaka boija ivina. Ovako smoljasta za devet godina esnaestoro dece porodila, sve dvojke i uvek bivalo po jedno muko i po jedno ensko. 632 esto je stoga seljanka sa 22 godine izgleda kao da ima 40,633 poinjujui da lii vie na staricu nego na enu u najboljim godinama, to su brojni docniji poroaji samo jo vie pospeivali. ene im se naroito rano iscrpu i svenu zbog mnogobrojnih poroaja, i onda, jo kalendarski mlade, one su prezrele starice jalovih elja.634 Jo vie nego poroaji, brojni i primitivno vreni pobaaji slabili su seljankin organizam, koji je i onako, usled nedovoljne i nekvalitetne ishrane, ivota
629 Arhiv Bosne i Hercegovine, Kraljevska banska uprava Drinske banovine, Upravno odeljenje,
pov- 610/35
630 Arhiv Bosne i Hercegovine, Kraljevska banska uprava Drinske banovine, Upravno odeljenje,pov-
286/40
631 Momilo Isi, ena i dete na selu u Srbiji izmeu dva svetska rata, ene i deca, Srbija u moderni-
zacijskim procesima XIX i XX veka, (4), Beograd, 2006, str. 247.

632 Duan Radi, Selo, Beograd, 1937, str. 155. 633 Poljoprivredni kalendar za 1937. godinu, str. 146. 634 Isto, str. 154.
243
Helsinki odbor za ljudska prava u potpuno nehigijenski uslovima i prevelike optereenosti poslovima, bio dosta iscrpljen. S tim u vezi, poznati lekar Hranislav Joksimovi je zakljuivao da enskinje u Srbiji ima da se bori sa mnogim nedaama i tekoama, da je njemu borba teka i gorka, da je ono primilo na sebe veliki teret, pod kojim stenje, lomi se i pada, da je ono toliko preoptereeno poslovima da ne moe na svoja slaba plea da primi i nosi i onda rano precveta i rano umire i vie umire od mukih. Nae enskinje na selu je neka vrsta belog roblja.635 Uglavnom neprosveena, seljanka uz to nije bila zainteresovana, ali ni sposobna da primi i razume pouke o uvanju zdravlja. Nema nikakve koristi govoriti i predavati o uvanju zdravlja, kad je narod ogrezao u praznoverice i sujeverje, kad su odrasli, a naroito ene, formirali svoju psihologiju od vekovnih predrasuda, koje ive u naem narodu. ene su potpuno ogrezle u neznanju i mraku praznoverica i sujevrja. Njihova psihologija i nain miljenja formirani su u tom pravcu; to je ukorenjeno u njima, da je vrlo teko razbiti taj pancir reima i savetima.636 Slino zapaa i sanitetski referent kolubarskog sreza u beogradskom okrugu: Narod je u ogromnoj veini praznoveran, i nema gotovo sela da nema gataru ili nadrilekara, kojima se u sluaju bolesti prvo obraa. Tu nikakve naredbe vlasti ne pomau, jer je na narod nedovoljno prosveen i ne veruje mnogo savremenoj medicini i irenju zaraze. Pozvavi, pak, lekara da mu pregleda bolesnu enu, seljak je iskreno priao: Zvali smo i vraaru. Gasila je ugljevlje. Nosili smo je ak i na groblje. Otklapala se od njene posestrime, koja je skoro umrla. Nita nije pomoglo. Sve joj je tee. Pa mi savetovahu: da pozovem lekara, da nam ne bude ao. Moda e imati jo veka.637 Retko je seljanka, naroito ona siromanija, koristila lekarske usluge i zbog njihove skupoe. Za dananju medicinu ne bi se moglo rei da je narodna i da zadovoljava potrebe naih irokih masa. Dananja medecina je zasnovana na trgovakim osnovama, ona se dri principa: plati, pa u te leiti, plati pa e dobiti lek. A kako su lekarski pregledi vrlo skupi, a narod nema novca, medicina je postala pristupana uglavnom samo bogatima, onima koji mogu da plate lekove i lekare.638 S druge strane, lekari i medicinske ustanove nalazili su se uglavnom u varoima i gradovima, do kojih je trebalo prei i po nekoliko desetina kilometara, i to po loem putu i nedogovarajuim prevozom, za koji su oni najsiromaniji morali da izdvoje i znatna sredstva, poto svoj prevoz nisu imali. U tom smislu, veoma je uverljiv odgovor jednog seljaka, na primedbu lekara da je bolesnicu morao mnogo ranije da dovede na pregled i leenje: Tako je sve to kae, gospodine doktore. Put do sela je dug i teak, i po lepom vremenu i za zdravog, a za bolesnog je tei nego smrt. Eto, meni treba etiri puta da idem, po ovom
635 636 637 638
244
Isto. uvar zdravlja, 1919/20, str. 81 Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 216. Isto, str. 215.
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka vremenu dok se bolesnik pregleda i dok mu donesem lek. I za sve to treba dosta sredstava. Pa zbog toga dolazimo kod lekara u poslednjem asu. A kad bi imali apoteku i lekara blizu, u optini, kad bi put bio dobar, pa da lako i za as dovedemo bolesnika, onda bi, i pored nae gluposti, to inimo u tome, to sluamo vraare i bajanje, to od kovaa traimo molitvu, a od popa motiku, mi bi se sigurno mnogo ee obraali lekaru. A ovako je skoro nemogue. Smrt se lake podnosi nego sve ove druge tekoe i muke.639 Uz brojne objektivne uzroke, seljanka je izbegavala lekara i zbog svoje uloge u kui. Ona je bolest vukla radei, ne traei leenje, plaei se ta e biti sa decom, a ta sa muem ako ona ode u bolnicu? Ko e ih oprati, ko im skuvati, ko e aka u kolu, a domaina na njivu ispratiti? I kada je oseala da bolest nadjaava njenu snagu, ona je prvo posezala za gatarama, da se bajanjem izlei, jer to manje kota, a i vraara je blia od lekara. Bez pravovremene pomoi lekara, oslanjanjem na vraare i nadrilekare, nadajui se da e bolest sama od sebe da proe, nepismena i neprosveena seljanka netedimice je ruila svoje zdravlje, zaboravljajui da samo zdrava najvie koristi kui, deci, i muu, od koga je ona esto stvarala, upravo, najvee dete, nesposobno da se i u punoj kui snae. Mislei o svakom vie nego o sebi, ne tedei svoju snagu do poslednjeg asa, dok je bolest ne zakuje za krevet, a tada je ve sve bilo kasno. Ja sam doao, gospodine, ena mi je na smrti, pa ak moe neto da pomogne, tako ti Boga i dece tvoje. Ne znam ve ta u. Sva izgore, a probadi je izreetae. Pooh odmah s njim. ena bee na podu pored plehane pei. Ispod nje je jedna asura i guberica. Soba puna ljamna, praine i pauine. Jedna strana zida ne samo to je vlana, no je sva ozelenela od proniknutog jema. Nova kua, pa se lep nije jo osuio, a sa zemljom je izmeana bila jemena pleva, i zato je jeam iznikao usred sobe. bolesnica koluta oima. U grudima joj kljua lajm, a ispod leve miice kao da krag vode klokoe. Dockan je sve, pomislih u sebi.640 Blagodarei izuzetno niskom optem kulturno-prosvetnom nivou i skoro potpunoj zdravstvenoj neprosveenosti najirih slojeva seljatva, u uslovima izraenog siromatva i odsustva skoro svake institucionalne zdravstvene zatite, zarazne bolesti na selu su se veoma brzo irile, posebno tuberkuloza, kao najvee socijalno zlo, od koje je od 1936. do 1939. godine na selu u Srbiji umrlo 27.411 lica.641 Manje otporan enski organizam bio je vie podloan ovoj bolesti. Tako je u periodu od 1904. do 1908. godine, meu umrlim seljankama, od tuberkuloze stradalo 13,92%, a od umrlih mukaraca samo 9,53%.642
639 640 641 642
Isto. Zdravlje, 3/1906, str. 92. Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 219. Dubravka Stojanovi, n.r., str. 167.
245
Helsinki odbor za ljudska prava U bogatom mavanskom selu, Prnjavoru od 1916. do 1921. godine od 59 lica umrlih od tuberkuloze ena je bilo 36 ili 61,02%,643 dok je u posavotamnavskom selu Svileuvi u periodu od 1916. do 1926. od tuberkuloze stradalo 65 osoba, i to 31 mukarac i 34 ene.644 I dok je tuberkuloza manje-vie bila rairena u svim krajevima Srbije, jedna druga zarazna bolest sifilis posebno je pustoila sela severoistone Srbije, izmeu Dunava, Morave i Timoka, gde je, u stvari, imala endemino obeleje. I od ove bolesti bile su ugroenije ene. U pet srezova poarevakog okruga bilo je 390 prijavljenih bolesnika, i to 178 mukaraca i 212 ena, pri emu ih je najvie bilo u mlavskom srezu, 79 mukaraca i 88 ena.645 Obolevali su uglavnom Vlasi, koji su iveli u veoma nehigijenskim uslovima i kod kojih je brak na posve labavoj osnovi, a brakolomstvo sasvim prirodna pojava.646 Endemski sifilis je donekle postojao i u pirotskom okrugu. Izuzev grada Pirota, u njemu je od 1922. do 1936. godine utvreno 4.518 lica bolesnih od sifilisa, i to 2.467 ili 54,60% ena i 2.051 odnosno 45,40% mukaraca.647 Uz preteno socijalne bolesti, kakve su tuberkuloza i sifilis, seljatvo je bilo izloeno i brojnim drugim oboljenjima, kao to su: antraks, grip, veliki kaalj, difterija, dizinterija, zapaljenje plua, arlah, trbuni tifus, bolesti srca, bolesti bubrega, bolesti kostiju i sl. Od 116 umrlih ena u posavotamnavskom selu Svileuvi, iznad 20 godina starosti, u periodu 1916-1926. godine, osim to je 31 ili 26,72% umrlo od tuberkuloze, njih 30 ili 25,86% stradalo je od tifusa, od zapaljenja plua 13, panske groznice devet, po etiri od katar kalja i posledica poroaja, po dve usled zapaljenja creva i frasa, dok su: male boginje, vodena bolest, bolest bubrega, crveni vetar i difterija bile kobne za po jednu Svileuvljanku. Prirodnom smru umrlo je tek njih 15 odnosno svega 12,93%.648 Optereenija od mukarca obavezama, koje su joj vie iscrpljivale organizam, seoska ena je i od ovih bolesti umirala ee od mukarca. U mnogim krajevima je otuda i opta smrtnost seljanki vea nego kod mukaraca na selu. Primera radi, u dva sela Timoke Krajine, Zagrau i Vratarnici, od 1919. do 1931. godine umrlo je 166 mukaraca i 215 ena.649 U celoj Moravskoj banovini, skoro redovno, smrtnost kod ena je bila vea nego kod mukaraca; u 1930. meu umrlima ene su inile 51,24%, a 1934/35. godine 51,30%.650 Kakav je taj odnos bio meu umrlima na selu ne moemo
643 uvar zdravlja, 23, 20. jul 1922, str. 366. 644 Momilo Isi, Radovan Ranisavljevi, Stanovnitvo u Svileuvi 1916-1926, Svileuva -godinjak ,
4/2006, str. 26-37. uvar zdravlja, 1919/20, str. 128. Isto, str. 134. Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918-1941, knj. I, tom 2, Beograd, 2001, str. 220. Momilo Isi, Radovan Ranisavljevi, Stanovnitvo Svileuve 1916-1926, Svileuva godinjak, 4/2006, str. 26-37. 649 Kr. V. ivkovi, Raanje i smrtnost dece u dva sela Timoke Krajine (1919-1931.), Biblioteka Centralnog higijenskog zavoda, 18, Beograd, 1936, str. 3. 650 Statistiki godinjak Kraljevine Jugoslavije za 1930. godinu, Beograd, 1931, str. 114; Statistiki godinjak Kraljevine Jugoslavije za 1934/35. godinu, Beograd, 1935, str. 68.
645 646 647 648
246
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka pouzdano ustanoviti, budui da nemamo podatke o smrtnosti seljatva. Seljanka je u smrt odlazila, esto u najboljim godinama. U Svileuvi je, na primer, izmeu 1905. i 1926. godine, od 218 umrlih ena starijih od 20 godina, ak njih 45 ili 20,64% imalo izmeu 20 i 30 godina.
Tabela
Smrtnost seljanki u Svileuvi 19051926. godine

Godine 2125 2630 3135 3640 41 -45 46- 0 51- 5 56- 0 61- 5 66- 0 71- 5 76-80 Vie od 80 UKUPNO broj 22 23 13 18 7 15 15 35 22 26 11 6 5 218 % 10,09 10,55 5,96 8,26 3,21 6,88 6,88 16,05 10,09 11,93 5,04 2,75 2,29 100,00
Izvor: Momilo Isi, Radovan Ranisavljevi, Stanovnitvo u Svileuvi 19051915, Svileuva godinjak k, 3/2005, str. 25-37; Momilo Isi, Radovan Ranisavljevi, Stanovnitvo Svileuve 1916-1926, Svileuva godinjak, 4/2006, str. 26-37.
Izuzetno mali broj umrlih ena iznad 75 godina starosti samo je jo jedan pokazatelj da seljanka, ne samo u Svileuvi, retko doeka duboku starost. Preteko breme ivota lomilo ju je dosta ranije.
247
3.7. DUHOVNI IVOT SELJANKE Iako nepismena i neprosveena, seljanka je imala znaajniju ulogu od mukarca - mua u uvanju i irenju narodnih obiaja, poto je vie od njega bila vezana za kuu. Seljanka je obiaje iz roditeljske kue, primljene prvenstveno od majke, prenosila i u svoj novi dom. Meutim, ukoliko su se oni razlikovali od obiaja kue u koju se udala, njihovo primenjivanje moralo je da se odloi. Kod svih nisu podjednaki obiaji. Jer snaja dolazi iz drugog sela, pa dok su stari ivi ona ivi kako oni hoe, a kad umru ona unosi u kuu svoj obiaj.651 Presudan znaaj seljanke u negovanju narodnih obiaja, koje ni sama nije razumela ve ih je najee objanjavala reima: Tako se valja, tako je ostalo od starine, tako me je moja majka ili svekrva uila, priznavali su i sami seljaci, kada su, na pitanje o znaaju pojedinih obiaja kojih su se pridravaju, odgovarali: To su enska posla, u njih se ja ne meam.652 O znaajnoj ulozi eneseljanke u ouvanju narodnih obiaja svedoe i praznici i obiaji u kojima je ona ne samo glavni nego i iskljuivi inilac. Meu njima se posebno istie enski dan, koji se praznuje etvrtog dana Boia. U svakoj kui, prema mogunostima, za boine dane je naspremano jela u izobilju, pa se ovoga dana, do koga je jo jela i pia preostalo, posebno nita ne gotovi. Zato se podrazumevalo da tada same ene mogu malo da predahnu i na svoj nain se provesele. ene, uglavnom koje nisu prezauzete podizanjem dece i nemaju keri stasalih za udaju, meusobno se poseuju i goste u dobrom raspoloenju, uz prijatne razgovore, ali i poalicu, koja poprima i crte raspusnosti, jer je ovo dan njihovog predaha i oputanja.653 Kao svoj dan ene su svetkovale i isti ponedeljak. Okupljale su se u kui kod jedne od njih, koja ima ulogu domaina. Svaka je donosila poneto od hrane i pia i, uz najmljenu muziku, odravana je gozba. Slobodno pa i raskalano, oputene ene su izvodile i razne ale, uz najee sone pesme, a ako bi se, kojim sluajem, tu zadesio kakav mukarac postajao bi takva mete njihove razonode - da e to dobro zapamtiti.654 Brojni praznini dani koji su zabranjivali samo enske poslove ili su se na njih posebno strogo odnosili, kao u sluaju osamnaest tzv. zaprenih dana u godini,655 takoe ukazuju na znaajno mesto ene u sprovoenju narodnih obija, od kojih je veina usmerena na zatitu kue, iji je ona najsnaniji stub i bila. Tamo gde sudbina oveka zavisi od nepoznatih ivih sila; tamo gde ovek na svakom koraku sreta neprijatelje, zlomiljenike, u vidu demona i neistih sila, tano ispunjavanje obiaja nije nita drugo nego opta profilaktika, zatita
651 Aleksandar Petrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike e, II deo, Beograd, 1939, str. 59. 652 Isto, str. 58. 653 Mile Nedeljkovi, Kalendar srpskih narodnih obiaja i verovanja za prostu 1995. godinu, Valjevo, 654 Isto, str. 132. 655 Zapreni dani u godini: Jovanjdan, asne verige, Jevtimije, Evdokija, Vartolomej, Vidovdan, Pavlov-
1994, str. 85.
dan, Prokopije, Aranelovdan, Ognjena Marija, Blaga Marija, Zaee Sv. Jovana, Jovan Bogoslov, Luindan, Savica, Zaee Sv. Ane, Sv. Spiridon i Ignjatijevdan . - Mile Nedeljkovi, Kalendar srpskih narodnih obiaja i verovanja za prostu 1995. godinu, Valjevo, 1994, str. 71.
248
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka oveka, njegove kue, njegova gazdinstva od tih sila.656 Tako se na Ignjatijevdan (1. januar), praznik poznat pod imenom Kokoinji Boi, obavljaju radnje i obiaji radi zatite kunog imetka i pernate ivine, koja je, inae, u skoro iskljuivoj nadlenosti seljanke. Sve domaice su toga dana na osoben nain hranile ivinu: u krug, nainjen od poloenog konopca (negde od domainovih tkanica), bacale su zrnevlje ita i tu je dovabile na hranu. Krug konopca, kao magijski, trebalo je da obezbedi da tokom godine sva ivina bude na okupu, u krugu domainstva, to jest da se ne rasturaju i da kokoke nose jaja na mestima odreenim za to.657 Pojedini narodni obiaji, ak i kada su podseali na praznoverice, imali su duboko racionalno znaenje. Verovanje da ene usenog dana ne bi trebalo da pletu ili predu, kako im mievi ne bi pakostili nije nita drugo do upuivanje seljanke da se toga dana posveti ureenju kue, pokustva i istom odravanju namirnica i spreme, bitnom preduslovu zdravlja ukuana. Na to je posebno opominjala Atanosova subota, kao i cela sedmica njemu posveena, kada se podsealo na svirepu bolest kugu, koja je esto ostavljala pusto po selima. O njoj je u zimskim veerima mnogo priano, kao i o nainima da se njeno haranje osujeti. U to su spadali ienje kue, uklanjanje otpadaka hrane, obavezno pranje sudova. Pogotovo jela ne smeju neuspremljena da prenoe.658 Ova zabrana prevashodno je imala za cilj utemeljenje preventivne higijene, to je izrazito naglaeno u sprovoenju obiaja u tzv. istoj nedelji, sedmici velikog ienja i spremanja. U prva dva dana istila je seljanka pribor za jelo, posue za uvanje i spremanje hrane, kao i ostale predmete, koje, u skladu sa postom, treba oprati, proistiti i provetriti. Od srede na red su dolazili odea noena za vreme mesojea, rublje i posteljina.659 U uslovima siromatva i neprosveenosti najirih slojeva seljatva, vradbinama i gatanjem obeleen je skoro ceo ivot seljanke, poev od njenog dolaska u novi dom i poroaja. Kad mlada doe, baca na svatove zob, sito, eer, rastura vatru, provlai se u kuu ispod uvegijine ruke. A sve u interesu sloge i ljubavi u braku, jer je bark sklopljen bez pitanja onih koji se najvie tie. Oni se upravo nisu dobro ni poznavali. Tako i za poroaj ima nebrojeno gatki i vradbina, naroito ako je porodilja tekog poroaja. Da bi se to pre i lake porodila treba ju voditi da prelazi preko raznih predmeta, preko sekire, preslice i drugog, zatim treba da se provlai ispod kakvih ila. Kad sve to ne pomogne, terba pucati preko porodilje. Koliko je ovo tetno i za porodilju i za novoroene ne treba naglaavati.660 Bez mogunosti da koristi adekvatnu institucionalnu zdravstvenu zatitu, nepismena i neprosveena seljanka, uglavnom vezana za kuu i odgovorna za negovanje i podizanje podmlatka bila je primorana da veruje u pravu narodnu
656 Isto, str. 59. 657 Mile Nedeljkovi, Kalendar srpskih narodnih obiaja i verovanja za prostu 1995. godinu, Valjevo, 658 Isto, str. 107. 659 Isto, 132,134. 660 Zemljoradnika zadruga, 48, 27. novembar 1938, str. 795.
249
1994, str. 70.
Helsinki odbor za ljudska prava medicinu, ali i u riznicu predrasuda i praznoverica, vetica, raznih neistih sila i sl. Rakovica je vrlo siromano selo. U selu lekara nemaju. Ako se neko razboli, mora ili sam da ide u varo, ili da dovede lekara iz varoi. Malo je njih koji bi bili u stanju to da ine, osobito ako se bolest protegne i ako treba platiti jednu lekarsku vizitu i ne samo jedanput ii u apoteku za lekove. Zbog toga, kad se neko razbole, najpre se lee domaim, ili kako ih jo nazivaju bapskim lekovima. Tek ako ti lekovi ne pomognu i bolesniku poe na gore, obraaju se lekaru. Ali, ako jedna ili dve lekarske vizite ne pomognu oni se, raunajui da im lekar vie ne moe pomoi, opet vraaju svojim bapskim lekovima. O tome najlepe govori priznanje najuvenije rakovike babe, baba Soje: Kad ima decu koja esto boluju, a nema pare da plaa doktora, za dinar ceo dan kopa da crkne, onda moli ovoga, moli onoga i neto o leenju raznih bolesti naui..661 Leilo se uglavnom bajanjem i travama. Svaka travka je lek, samo dve nisu: govee elo i treska. I one plau to nisu. Tako mi je uvek govorila moja pokojna baba.662 Bajale su, skoro jedino, ene, kojih je bilo skoro u svakom selu. Obino se bajanje usmeno prenosilo u kui, od starijih ena na mlae. Devojke i devojice uile su od majke ili babe, a snahe od svekrve.663 Neke bajalice su ak tu svoju mo objanjavale kao Boji dar, steen u snu ili prilikom teke bolesti, kada je blizu bila smrt. Od toga doba, kako sam bila umrla, pa se opet probudila, grevi me vie nisu hvatali, a ja sam poela da bajem i da bacam ar.664 Bacanje ara gaenje ugljeva predstavljalo je najveu tajnu svake bajalice vraare, kojim su one postavljale dijagnozu. Ono se sastojalo iz dva dela: gledanje u vodu i gaenje ugljeva. U vodi su vraare videle prolost oveka i njegovu sudbinu, a ar (ugljevlje) su gasile da bi se videlo od ega je ovek bolestan. Najee su te dijagnoze bile daleko od istine. Nekoliko dijagnoza koje je baba Soja postavila ja sam imao prilike da proverim: za malo dete videla je u vodi da boluje od boginja, u stavri je dete imalo krupoznu pneumoniju; za odraslu devojku kazala je da ima bolove u nogama, imala je malariju itd.665
661 662 663 664 665

250
Isto, str. 77. Isto. Isto, str. 78. Isto, str. 133. Isto, str. 140.
Bajalica baje, Dragobraa gruanski srez
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka Ogrezla u neznanju, seljanka je svaku iznenadnu i neuobiajenu pojavu objanjavala praznovericama. Ako, na primer, od svoje krave nije namuzla onoliko mleka koliko je oekivala, ona je mislila da je susetka neto ugatala, pa je od njene krave oduzela mleko. Pojavu muvca i buva u kui objanjavala je kao neiju osvetu, da joj je to, na primer, susetka poslala, ne pomiljajui da su buve dole iz praine i ubreta koga u kui i oko nje ima u izobilju. Verovalo se da se naturanje, slanje buva i muva moe uspeno da izvri na Badnji dan, ako se toga dana dobro porani i poisti svoja kua, a poieno ubre prebaci preko vode u tuu njivu. Time bi se neeljeni ukuani otpratili u kuu valsnika njive, obino svojoj susetki.666 Ne samo ouvanju praznoverica, kojima su proeti i brojni obiaji, vezani za odreene praznike, seljanka je vie od mukarca mua doprinosila i negovanju i sprovoenju tradicionalnih obiaja, najveih moralnih rezervoara sela i njegove najznaajnije duhovne hrane. U prvom redu su to: Boi, Uskrs, slava i preslava, kao najznaajniji deo narodne tradicije i obiajne kulture srpskog naroda. Za razliku od Boia i Uskrsa, koji su prvenstveno porodini praznici, i kada se seljanka usredsreivala na spremanje bolje hrane, slava i preslava, kada su se doekivali gosti, iziskivali su temeljnije sreivanje kue i znatno bogatiju trpezu, kako bi se porodica predstavila u to boljem svetlu. Danima je seljanka prala, brisala i istila kuu i dvorite, pripremala svakojake akonije, na kojima nije tedela, elei da osvetla obraz porodici kui. Posmatramo li tradicionalne obiaje kao sastavne delove religije, nesumnjivo je da je ena-seljanka najverniji i najiskreniji uvar formalne strane te religije, koja kod prostijeg sveta esto zamenjuje i samu veru.667 Za najvei deo seljatva, crkva je vie bila slubena kua u kojoj se obavljaju religijski poslovi, a manje mesto gde se predaje molitvi. U nju je ono odlazilo mnogo ree nego to se sealo Boga, a i ti odlasci imali su prvenstveno za cilj da se ispuni obaveza ko zna kako utvrena a koja je sada postala red, tako da se esto moglo da uje: Moram u nedelju da idem u crkvu, zna da nisam bio u crkvi ima tri meseca.668 U crkvu se ilo uglavnom nedeljom i o drugim veim praznicima. Mukarci su najrevnosniji bili na dan krsne slave, kada su na osvetavanje nosili slavsko ito (panaiju), dok je tokom godine seljanka znatno ee u crkvi, sa njom i deca, koja su na njenim rukama primila i prvo priee. Ukoliko bi prola pored crkve, a da nije praznik ili pre podne, ona bi redovno stala pred crkvena vrata, uglavnom zatvorena, prekrstila se, poljubila ih, tiho izgovorila odreenu molitvu, ponova se prekrstila, a zatim okrenula i nastavila svoj put. uvajui veru i obiaje, ona je na specifian nain negovala i nacionalno oseanje. U toku dugih zimskih noi, sa preslicom za pojasom i vretenom u ruci, seljanka je nagonila mua, ili svoga kolca, ukoliko je neko njeno dete
666 Isto. 667 Alekandar Petrovi, Rakovica Socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, II deo,

668 Milan Lj. Karovi, n.d., str. 244.
251
Helsinki odbor za ljudska prava pohaalo kolu, da uz svetlost lojanice, lampe gasare, fenjera i sl., i njoj neto proita, da i ona neto pametno uje. Obino su to bile narodne junake pesme iz poutelih pesmarica, esto propalih korica. Sluajui ih iz veera u vee, mnoge je i sama pamtila, pa se deavalo da ih je, zatim, i recitovala svojoj mlaoj deci u retkim trenucima odmora, ili starijima na raznim veernjim sedeljkama. Ponekad ih je ak i uz gusle pevala. S druge strane, bio je ovo i svojevrstan metod nepismene seljanke da njeno njeno dete zavoli knjigu. Ono je tada bilo posebno vano, njega su svi sluali, i uglavnom su mu se divili, proriui mu veliki uspeh u koli i u kasnijem ivotu. Slepo se drei bapskih lekova, predrasuda i praznoverja, verujui u vetice i razne neiste sile, sprovodei brojne narodne obiaje i odravajui narodnu tradiciju, napajajui se znanjem sluajui sricanje svoga aka, nepismena seljanka, kojoj je njeno selo bilo, najee, ceo svet, roditeljska kua jedina kola, a nepismena majka jedini uitelj, koja je veoma esto umirala tamo gde se rodila ili udala, imala je znatno bogatiji duhovni ivot od svojih pismenijih i kulturnijih mueva. Na prvi pogled moe biti i malo udnovato, ako kaemo da je duevni ivot ovih ena mnogo raznovrsniji, mnogo bogatiji, areniji nego mukaraca. Mada su poslednji pismeniji i po svoj prilici kulturniji od prvih. Ali, to je ipak istina. Jer ko je verni uvar rakovike narodne medicine, te riznice predrasuda, praznoverica, vetica, raznih neistih sila i zdravog rezonovanja, - ako ne ena! Ko odrava domae tradicije, obiaje; ko esto slepo veruje u njih, ispunjava ih, - ako ne ena.669 Ponekad je seljanka razvijala nacionalna oseanja svoga podmlatka i uvala epsku tradiciju uzimajui u svoje ruke i gusle.
Guslarka, Mojsinje - ljubiki srez

669 Alekandar Petrovi, Rakovica socijalno-zdravstvene i higijenske prilike, II deo, Beograd, 1939, str. 3.
252
ZAKLJUAK
Tokom prve polovine 20. veka, u Srbiji, kao izrazito agrarnoj dravi, meu seljatvom je preovlaivalo ensko stanovnitvo, ali je o svemu odluivalo manjinsko muko. Ta neravnopravnost otpoinjala je ve samim roenjem. Muko dete je mnogo vie eljeno, pogotovo ako je prvo po redu. Na njega se, od poetka obraala vea panja, jer ono je naslednik, ono je kua, dok je ensko tua kost, tua kua. Deaku majka prvom daje jelo, esto i kriom, njemu pripada vee i kvalitetnije pare mesa, bolji kola i sl. Njegovo ponaanje je mnogo slobodnije, a za greke ree se kanjava. Na kraju, muka deca se, uglavnom, koluju, makar u osnovnoj koli, koja je za ensku najee nedosanjani san, ak i kad se u nju upiu. Nepismenost je otuda bila njihova sudbina, naroito u pojedinim krajevima. U toplikom okrugu bilo je svega 9,18% pismenog enskog stanovnitva, a u njegovom dobrikom srezu tek 3,49%. Uglavnom nepismena, seoska devojica je odrastala pod okriljem, takoe, nepismene i neprosveene majke, koja se u vaspitanju drala uglavnom tradicije i narodne pedagogije, iji se osnovni sadraj iscrpljivao uvenim principom: valja se i ne valja se. Formirajui se prema ovako sveobuhvatnim principima, seoska devojka je bila u senci brata, ak i mlaeg. Njoj je malo toga bilo dozvoljeno, o malo emu je sama odluivala, pa ni o branom partneru, novom stareini, umesto oca. Udajom su seosku devojku ekale brojne obaveze i dunosti: supruge, majke i domaice. Iako bez dovoljno znanja ona je predana i portvovana majka, raajui mnogo vie dece nego varoanka. Ona je ujutru prva na nogama, a uvee poslednja u krevetu, sve ona mora da podmiri i svima da ugodi. Odravanje higijene u kui i oko kue njena je briga, kuhinja i spremanje hrane takoe. Uzgajanje i prerada konoplje i lana njen je, takoe, posao. Ona je batovan, gradinar i cvear, a od gradinarskih i batovanskih useva i plodova ona sprema zimnicu. Svima u kui ona plete dempere, arape, rukavice, alove, kape i dr., tka raznovrsna platna, od kojih izrauje rublje, suknje, bluze, pekire, zavese; ispreda i tka tkaninu za dakove i slamnjae; u pojedinim krajevima izrauje i sukno za odelo i preu za ponjave, ilime i arenice, koje tka, skraujui vreme
253
Helsinki odbor za ljudska prava odmora i sna. Svoje rukotvorine, ona ukraava, ili pri tkanju i pletenju, raznobojnom vunom i pamukom, ili vezenjem. U stoarstvu je seljanka imala specijalne obaveze. Starala se o ivini i gajenju svinja za domae potrebe, mada je u inokosnim domainstvima i sva druga stoka u gazdinstvu bila njena briga. Pored svih ovih poslova, seljanka je u inokosnim domainstvima, nastalim raspadanjem seoskih patrijarhalnih zadruga i uvrivanjem kapitalistikih drutvenih odnosa na selu, postajala i najvaniji saradnik mua na njivi i u polju, u isto zemljoradnikim poslovima. Miice su joj, otuda, postajale sve vre, a ruke sve uljevitije, isto kao i miice i ruke njenog mua. Kao nezamenljiv i najvaniji saradnik muu u poslovima na njivi i u polju, seljanki je ostajalo sve manje vremena za tzv. kuevne enske poslove. Mnoge od njih ona je obavljala dok joj se gospodar mu odmarao, uglavnom nou, sama ili organizovanjem: prela, posela, sela, raznih sedeljki, moba i sl., na koje su dolazile kominice, drugarice, roake. Sa sve manje vremena, a sa veoma oskudnim znanjem, i pored ogromnog truda, samoodricanja i nonog okapavanja, seljanka ipak esto nije mogla u dovoljnoj meri da odgovori svim obavezama. Higijena u kui i oko kue bila je na dosta niskom nivou, odea ukuana esto prljava i pocepana, hrana nekvalitetna i nehigijenski pripremljena, obino na brzu ruku, deci nije posveivala dovoljno panje. Sve je to pogoravalo i onako nepovoljne zdravstvene prilike na selu, prouzrokovane optim siromatvom i neprosveenou najirih slojeva seljatva. Selom su harale raznovrsne bolesti, esto sa smrtnim ishodom, pogotovo kod dece, i to one najmlae, odojadi. Zbog vee preoptereenosti poslovima i nie prosveenosti, zdravstveno stanje seljanke bilo je nepovoljnije nego kod mukaraca, s tim to je dodatno pogoravano brojnim, uz to i estim, raanjem, i pogotovo pobaajem, izvoenim na veoma primitivan nain, samostalno ili uz pomo seoskih babica. Smrt je seljanku zato kosila u najboljim godinama. Tuberkuloza joj je bila najvei neprijatelj. U inokosnoj porodici poloaj seljanke nije, meutim, izmenjen samo time to je postala najvaniji saradnik mua u poljoprivrednim poslovima ve i njenim sve znaajnijim ueem u reavanju skoro svih pitanja funkcionisanja domainstva. Ona sada sa muem donosi sve vane odluke o nainu gazdovanja: ta e se sejati, u kojoj njivi i u koje vreme, kada i kako e se organizovati berba ili etva, da li e se i koje grlo stoke prodati i u kom cilju. Uz njenu saglasnost popravlja se stara ili podie nova kua, ije opremanje, uglavnom, ona inicira. U maloj porodici su i deca vie zajednika briga oba roditelja. Vie nema osobine, kojom je ena u zadrunoj porodici, u velikoj meri, izdravala svoju decu, ve su to trokovi iz kunog budeta o kojima se roditelji dogovaraju. kolovanje dece, njihova enidba, odnosno udaja predmet je, takoe, dogovaranja roditelja. Zapravo, seljanka je, ubrzavajui deobu patrijarhalnih zadruga, okrenula mua uoj porodici, onoj kojoj je najvie i pripadao i koju je ona u zadruzi drala na okupu, a sama je izala iz izolacije i zabaenosti. Ipak, iako borbena, samosvesna i dosta samostalna, ona nije uspela da u potpunosti
254
Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka suzbije muevljevu grubost, niti da se izbori za jednaka prava s njim. Poslednja je, i dalje, bila njegova. S obzirom na to da je ivot seljanke neposredno, osim od prilika u njenom domainstvu-kui, zavisio i od ire sredine u kojoj se kretala i radila, i to u tolikoj meri da je ceo njen duhovni i moralni ivot uglavnom bio proizvod upravo te sredine, da je njena duhovna linost formirana od dominantinih elemenata u toj sredini, menjanje poloaja seljanke nuno je zahtevalo istovremeno podizanje ekonomskog i kulturno-prosvetnog nivoa, ne samo njenog, ve i sela uopte, a pogotovo njene neposredne okoline. Meutim, kako je tokom prve polovine 20. veka seljatvo vie siromailo nego to je ekonomski jaalo, a podizanje opte pismenosti, i posebno pismenosti enskog stanovnitva, bilo veoma sporo, to su seljanke u Srbiji, najveim delom, ak i pred Drugi svetski rat, bile ono to je Dragojlo Dudi, revolucionar i narodni tribun, zapisao jo 1919. godine: suvie ponizne sluge i izvrioci volje grubih mueva. Tome je doprinosio i Srpski graanski zakonik, koji je vie od jednog veka (1844 -1946) inaugurisao povlaen poloaj mukarca, u skoro svim oblastima ivota.
255
CIP - Ka ,
316.334.55-055.2(497.11)19 316.662:631-055.2(497.11)19 316.343:631-051-055.2(497.11)19 ISI, Momilo Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka / Momilo Isi. - Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2008 (Beograd : Zagorac). - 256 str. : ilustr. ; 23 cm. - (Ogledi / Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd ; br. 9) Tira 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-7208-147-3 a) - - 20 COBISS.SR-ID 149017100

Seljanka U Srbiji U Prvoj Polovini 20.veka

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Seljanka U Srbiji U Prvoj Polovini 20.veka

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Helsins ki odbor za ljudska prava

Helsins ki odbor za ljudska prava

Helsins ki odbor za ljudska prava

Momilo Isi SELJANKA U SRBIJI U PRVOJ POLOVINI 20. VEKA

Majci Stanici, najdraoj seljanki.

Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka

Seljatvo u Srbiji krajem 1900. godine, po okruzima

mukarci 57.891 58.629 87.798 67.018 41.705 61.202 74.284 70.325

svega 114.599 116.339 173.156 134.267 83.790 122.450 147.648 138.221

mukarci 89,90 85,13 80,48 81,35 82,79 86,79 84,75 76,13

Helsinki odbor za ljudska prava

Seljatvo u Srbiji krajem 1900. godine, po srezovima

Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka

Helsinki odbor za ljudska prava

1988, str. 67.

Popis stanovnitva iz leta 1916. godine

Izvor: Arhiv Srbije, Vojni generalni guvernman, inv. br. 4.201.

Helsinki odbor za ljudska prava

Seljatvo u Srbiji 1931. godine, po okruzima

Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka

Seljatvo u Srbiji 1931. godine, po srezovima

Helsinki odbor za ljudska prava

Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka

Beograd, 1954, str. 124.

Helsinki odbor za ljudska prava

Seljatvo u Srbiji 1948. godine

Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka

Helsinki odbor za ljudska prava

Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka

OSNOVNI PREDUSLOVI POLOAJA SELJANKE

Helsinki odbor za ljudska prava

1.1. SIROMATVO NAJIRIH SLOJEVA SELJATVA

Veliina porodica na selu krajem 1900. godine

br. 134 356 134 35 34 37 141 86 317 12 126

0,07 0,36 0,02 0,01

1.750 10,38 1.577 13,15

8.899 46,93 1.836 143.042 43,12 154.476 46,56 32.287

0,06 0,08 0,22 0,01 0,01 0,04 0,04 0,05

Izvor: Statistika Kraljevine Srbije, knj. XXIII, str. 1.

sprave i graa, knjiga 2, Beograd, 1951, str. 135, 136

Agrarna struktura Srbije krajem 19. i poetkom 20. veka

Izvor: Zemljoradnika zadruga, 1, 15. januar 1897, str. 2

Agrarna struktura 1905. godine

Izvor: Seoska buktinja, 2, 15. decembar 1928, str. 4.

broj kua i domainstava, Beograd, 1937, str. 39.

Agrarna struktura 1931. godine

Privatna poljoprivredna gazdinstva u NR Srbiji 1948. i 1950. godine

Izvor: Statistiki godinjak NR Srbije za 1953. godinu, Beograd, 1954, str. 60

Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka

Stoarstvo u Srbiji 1939. godine

35 Isto, str. 107

Helsinki odbor za ljudska prava

Poljoprivredne sprave u Kraljevini SHS 1925. godine

Izvor: Momilo Isi, Seljatvo u Srbiji 1918 - 1941, knj. I, tom 1.

Isto, str. 110 Isto. Isto. Isto. Isto.

43 Isto, str. 154.

Helsinki odbor za ljudska prava

Proizvodnja ita 1929 -1939. godine

12,98 10,36 9,83 6,66 7,85

+ 3.518.481 + 2.596.813 + 18.026 + 91.299 + 117.421

+ 56,78 + 77,91 + 3,68 + 18,09 + 50,67

+ 1,31 + 1,80 + 1,92 - 1,46 - 0,04

+ 11,22 + 21,03 + 24,12 - 17,98 -0,51