NOVINARSKA BIBLIOTEKA

Dinko Gruhonji

DISKURS AGENCIJSKOG NOVINARSTVA

Novi Sad, 2011.

Filozofski fakultet Odsek za medijske studije

Za izdavaa prof. dr Ljiljana Suboti, dekanica Redakcija dr Dubravka Vali Nedeljkovi, vanr. prof, urednica Dimitrije Boarov doc. dr Dejan Pralica Lektura i korektura Dragana Prodanovi Recenzenti prof. dr Vera Vasi dr Svenka Savi, prof. emerita Jan Briza

tampa West tamparija, Sr. Kamenica Tira 300 ISBN 978-86-6065-074-2

Novinarska biblioteka knj. 9

1. ISTORIJSKI PREGLED NASTANKA NOVINSKIH AGENCIJA 1.1. DRUTVENI PREDUSLOVI ZA NASTANAK NOVINSKIH AGENCIJA 1.2. VEST KAO ROBA PRVE NOVINSKE AGENCIJE 1.2.1. Avas-AFP 1.2.2. Volf i Rojters 1.2.3. AP 1.2.4. UPI, Tass, Sinhua 1.2.5. Domae novinske agencije 1.2.5.1. Avala 1.2.5.2. Tanjug 1.2.5.3. Beta i Fonet 1.3. ORGANIZACIJA RADA U NOVINSKOJ AGENCIJI 1.4. AGENCIJSKI NOVINAR 2. KOMUNIKACIJSKA SHEMA U NOVINSKIM AGENCIJAMA 2.1. AGENCIJSKI STIL 2.2. JAKOBSONOV MODEL KOMUNIKACIJE 2.3. VAN DIJKOVA SUPERSTRUKTURA DISKURSA VESTI 2.4. AGENCIJA KAO POILJALAC VESTI 2.4.1. Izvor agencijske vesti 2.4.2. Agencije i medijske kue i redakcije kao prvi primaoci vesti 2.5. AGENCIJSKA VEST KAO PORUKA 3. AGENCIJSKI ANROVI 3.1. TIPOLOKE KARAKTERISTIKE AGENCIJSKE VESTI 3.1.1. Univerzalnost agencijske vesti 3.1.2. Specina obeleja agencijske vesti 3.1.3. Ostali anrovi u agencijskom novinarstvu 3.1.3.1. Agencijski intervju 3.1.3.2. Izjava 3.1.3.3. Agencijski lanak i reportaa 3.1.4. Specini agencijski proizvodi 3.1.4.1. Najava dogaaja 3.1.4.2. Najavna vest 3.1.4.3. Dokumentacija 3.1.4.4. Poruka korisnicima 3.1.4.5. Vest pod embargom 3.1.4.6. Fle vest 3.1.4.7. Vesti u nizu i pregled deavanja
3

3.1.4.8. Ispravka vesti 3.1.4.9. Pregled vesti 4. VEST 4.1. STRUKTURA I ORGANIZACIJA VESTI 4.1.1. Slag i naslov vesti 4.1.2. Lid 4.1.3. Telo vesti 4.2. ORGANIZACIJA VESTI 4.2.1. Pravilo 5W+H 4.2.2. Pravilo obrnute piramide 4.2.3. Pravilo oka 4.2.4. Pravilo duine vesti 4.3. GRAMATIKO-LEKSIKA OBELEJA AGENCIJSKE VESTI 4.3.1. Identikacija aktera 4.3.1.1. Anonimni izvori 4.3.1.2. Pisanje titula i statusnih specikatora 4.3.2. Lociranje vesti 4.3.3. Pravilo upotrebe skraenica 4.3.4. Pravilo pisanja stranih imena 4.3.5. Pravilo pisanja brojeva 4.3.6. Ovremenjavanje radnje 4.3.7. Direktan i indirektan govor 4.3.8. Upotreba leksema iz standardnojezikog fonda u osnovnom i u ekspresivnom znaenju 4.3.9. Pravilo ograniavanja upotrebe frazeologizama 4.3.10. Birokratski stil izraavanja 5. PRILAGOAVANJE AGENCIJSKIH VESTI 5.1. AGENCIJSKA VEST I VRSTA MEDIJA 5.1.1. Agencijska vest i tampani mediji 5.1.1.1. Agencijska vest i Blic 5.1.2. Agencijska vest i radio 5.1.2.1. Agencijska vest i Radio 021 5.1.3. Agencijska vest i televizija 5.1.3.1. Agencijska vest i Radio-televizija Vojvodine 5.1.4. Agencijska vest i internetski portal 5.1.4.1. Agencijska vest i Internetski portal B92 6. POTOVANJE PRAVILA MEDIJSKE ETIKE 7. REZIME
4

8. PRILOZI 8.1. GRAFIKI IZGLED SERVISA VESTI NOVINSKE AGENCIJE BETA 8.2. KODEKS NOVINARA SRBIJE 8.3. ROJTERSOVE PREPORUKE ZA PISANJE LIDA 8.4. PRIMER NAJAVE HRVATSKE AGENCIJE HINA 8.5. PREGLED VESTI AGENCIJE HINA 9. LITERATURA

UVOD

U naoj strunoj medijskoj literaturi malo je, naalost, panje posveeno agencijskom novinarstvu u odnosu na ostale vrste novinarstva. Samim tim, malo je i strune literature na srpskom jeziku iz koje bi, na konzinstentan nain, studenti novinarstva u Srbiji i Vojvodini, kao i istraivai, nauni radnici ali i urednici i novinari1, mogli da se struno usavravaju u oblasti agencijskog novinarstva. Monograja koja je pred vama nastala je u okviru predavanja i vebi na obaveznom predmetu Agencijsko novinarstvo, na treoj godini dodiplomskih studija Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Ona je, takoe, i proizvod mog linog iskustva, jer se agencijskim novinarstvom, na dnevnoj osnovi, neposredno bavim 14 godina. Od monograje itaoci mogu da oekuju sadraje poput istorijata nastanka novinskih agencija, komunikacijske sheme u agencijskim vestima, agencijskih anrova... Naravno, najvie panje je posveeno vesti, koja je osnovni agencijski anr. I, rekao bih, osnovni novinarski anr, majka novinarstva, ako hoete. Mnoga velika novinarska imena, budite uvereni, pala bi na ispitu kada bismo im zadali prost zadatak: da napiu vest. Taj mali, jednostavni novinarski anr, ija komplikovanost upravo lei u njenoj - jednostavnosti. Jer, najtee je sa malo rei rei sutinu. Odnosno, najtee je pogoditi pravi lid! U monograji sam se bavio i pitanjima potovanja novinarskog kodeksa, koji je kod nas u sveoptoj poplavi senzacionalizma i unda, naalost, ostao potpuno u zapeku. Dodue, domae novinske agencije jo se i prilino dre potovanja principa novinarskog kodeksa, u poreenju s nekim drugim vrstama medija. Naroito sam se trudio da u radu navedem to je mogue vie primera, u skladu sa principom da je za dobre agencijske novinare teorija nedovoljna bez dobre zanatske, praktine osnove.
1 U knjizi u dosledno koristiti plural novinari, koji se odnosi i na enski i na muki rod, s ciljem doslednog potovanja naela rodne ravnopravnosti. Od toga u odstupati u sluajevima citata.

Poto je monograja dobrim delom izrasla iz magistarskog rada Diskurs agencijske vesti2, samim tim su i primeri koji su dati u njoj primeri iz korpusa koji je koriten u svrhe pisanja magistarskog rada. Odluio sam se za korpus vesti Novinske agencije Beta, ne elei pritom da favorizujem bilo koju agenciju ni kod nas niti u svetu. Kao to e italac imati prilike da se uveri, naveo sam i primere iz prakse vodee trojke svetskih novinskih agencija (Rojters, AP i AFP) a pozabavio sam se i tematikom prilagoavanja agencijskih vesti u ostalim medijima (na primerima Radiotelevizije Vojvodine, novosadskog Radija 021, dnevnog lista Blic i internetskog portala B92). Koristim se ovom prilikom da zahvalim na pomoi i strpljenju mentorki Veri Vasi, koja mi je ne samo neizmerno pomogla da napiem magistarski rad nego me je i stalno bodrila u nedoumicama koje sam imao u pogledu moje istraivake akademske karijere. Da razbijem sline nedoumice i steknem samopuozdanje, veliku kolegijalnu i efovsku pomo pruila mi je i Dubravka Vali-Nedeljkovi, koja vodi Odsek za medijske studije. Posebnu zahvalnost dugujem i mom dragom kolegi, iskusnom novinaru sa agencijskom icom Janu Brizi, iji su mi materijali, koji su pripremani za predavanja koja on dri studentima na naem Odseku, u velikoj meri pomogli da uobliim monograju. Na savetima i materijalima dugujem zahvalnost i kolegama iz Novinske agencije Beta, naroito direktorici Ljubici Markovi, a nita manje i Katarini Subai, dopisnici AFP-a iz Beograda. Takoe i kolegama sa Radija 021 i Radio-televizije Vojvodine, koji su mi nesebino pomogli u prikupljanju materijala koji sam koristio za analizu. Naravno, ove monograje ne bi nikada bilo da Odsek za medijske studije nije doneo odluku da podri njeno tampanje. Samim tim, hvala svim koleginicama i kolegama na podrci! Najveu zahvalnost i ljubav dugujem mojoj porodici supruzi Saki, kerki Dunji i sinu Davidu na strpljenju koje su imali za sve
Magistarski rad Diskurs agencijske vesti odbranio sam 19. juna 2010. godine na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, pod mentorstvom prof. dr Vere Vasi. Pored mentorke, lanovi Komisije bili su prof. dr Duka Klikovac, prof. dr Dubravka Vali-Nedeljkovi i prof. dr Rade Veljanovski. U literaturi o analizi diskursa na srpskom jeziku nije primeeno da se iko bavio analizom diskursa agencijske vesti. Takoe, nije primeeno ni da autori navode agenciju kao posebnu vrstu medija, iako je re o mediju koji se razlikuje od novina, radija, televizije i internetskih medija, odnosno o mediju koji druge medije snabdeva informacijama, ime znaajno utie na diskurs medija a time posredno i na javni diskurs.
2

moje nervoze, nedostatak vremena i odsutnost iz porodinog ivota dok sam pisao monograju. Dinko Gruhonji U Novom Sadu, juna 2011. godine

1. ISTORIJSKI PREGLED NASTANKA NOVINSKIH AGENCIJA

1.1. DRUTVENI PREDUSLOVI ZA NASTANAK NOVINSKIH AGENCIJA Novinske agencije3 nastaju u prvoj polovini 19. veka, u vreme kada industrijska revolucija uzima maha i kada i vest poinje da postaje roba kojom se moe trgovati. Kako se navodi u strunoj literaturi, jedan od najbitnijih preduslova za razvoj medija u 19. veku, pa tako i novinskih agencija, nesumnjivo je bilo masovno opismenjavanje irokih slojeva stanovnitva i napredak obrazovnih sistema. To je omoguilo otvaranje velikog broja novina u zapadnoj Evropi i u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Pre toga, za slanje vesti bili su zadueni glasnici ili potanski slubenici, koji su novosti prenosili na konjima ili koijama. Koliko su to zaista bile novosti sa dananje take gledita, najbolje svedoi primer da je glasnicima tada trebalo osam dana da prevale razdaljinu izmeu Berlina i Kelna. Kako se navodi u domaim i svetskim enciklopedijama novinarstva, bri nain za prenoenje vesti bili su golubovi pismonoe, od davnina pa sve do polovine 19. veka. Razvitak eleznice i parobroda u istom stoleu olakao je i ubrzao distribuciju novina na trite. Meutim, i voz i brod bili su prespori za slanje vesti na velike daljine. Tako su brodovima vesti iz Evrope u SAD i obrnuto putovale due od mesec dana. Kada je Klod ape u Francuskoj pronaao optiki telegraf 1793. godine, pojavila se prva naznaka da e vesti moi da se alju znatno bre. Meutim, bilo je jo rano za nastanak prvih novinskih agencija, jer su apeov pronalazak ispoetka koristile iskljuivo dravne institucije za slanje svojih dopisa. Optiki telegraf, naime, imao je ogranien kapacitet, o emu ilustrativno govori i primer da su za prenos jednog slova od Lila do Pariza trebale cele dve minute! (wikipedia, 22. februar 2010). Pravu revoluciju u razvoju medija, meutim, donee tek pronalazak i usavravanje elektrinog telegrafa4, koji su u upotrebu uveli Gaus 1833. u Nemakoj i Morze u SAD 1837. godine. Taj pronalazak konano je omoguio slanje vesti izmeu kontinenata. Telegrafske linije su se sredinom pretprolog stolea gradile prilino munjevito. Tako je, kako navode encilat. agentia - poslovnica nekog veeg preduzea ili samostalni subjekt koji radi za drugoga. gr. tele - daleko, grapho - piem: ustanova za hitno prenoenje pisma u daljinu, na poseban nain (Klai, 1958: str. 1262)
3 4

klopedije novinarstva, ve 1850. godine proradila veza podmorskim kablom izmeu Francuske i Velike Britanije, a 1866. izmeu Evrope i SAD. Bez telegrafa, svaka vest je bila osuena na duga i neizvesna putovanja, bez garancije da e stii na eljenu adresu. Na primer, vest o porazu Napoleona na Vaterlou, 1815. godine, stigla je u London posle etiri dana, a vest o Napoleonovoj smrti na ostrvu Sveta Jelena, 1821. godine, stigla je brodom do kontinenta tek posle dva meseca, (Briza, 2009). Sledei korak bio je pronalazak tehnikog reenja koje e omoguiti da se skrati vreme izmeu primanja vesti i prepisivanja na pisaoj maini. Ta dva ureaja su objedinjena i nastao je teleprinter, koji e se veoma dugo zadrati u upotrebi. Teleprintere su agencije koristile kao osnovno sredstvo za prenos vesti praktino sve do pred kraj 20. veka. Njih e delimino zameniti telefaks maine, a zauvek tek elektronska pota i internet.

1.2. VEST KAO ROBA PRVE NOVINSKE AGENCIJE U skladu sa razvojem kapitalizma i ideje trita, industrijska revolucija i tehnoloki napredak u 19. veku stvorili su drutvene uslove da svee vesti postanu traena roba. Samim tim, nastalo je i trite vesti, kao osnovni preduslov za nastanak novinskih agencija. Nastala je i kolovana i pismena publika, bez koje trite novina ne bi ni bilo mogue. 1.2.1. Avas-AFP Francuz arl Ogist Avas (Charles August Havas), vlasnik rme za prevod lanaka iz stranih novina, 1835. godine svoje malo preduzee pretvorio je u novinsku agenciju, pojaanu dopisnikom mreom. Dopisnici su Avasu bili potrebni jer novine nisu sebi nansijski mogle da priute razvoj iroke dopisnike mree. Avasova ideja bila je, naravno, da prodaje vesti na tritu. I tako je nastala prva novinska agencija u svetu Agencija Avas (www.afp.com, 28. januar 2011). Glavna Avasova roba bile su vesti sa londonske berze, koje je agencija distribuisala uz pomo jata posebno utreniranih golubova. Tim pticama profesionalcima uspevalo je ak da i po loem vremenu prelete put izmeu Londona i Pariza. Avasovo ime ta e agencija nositi sve do 1944. godine, kada je preimenovana u Agenciju Frans pres (Agence France-Presse, skraeno AFP), sa veinskim dravnim vlasnitvom. Godine 1957. AFP
10

je dobio status javno-pravnog servisa, kako bi postao nezavisan i od drave i od privatnih suvlasnika. Agencija se, meutim, i danas dobrim delom nansira iz pretplata dravnih institucija na njen servis vesti. 1.2.2. Volf i Rojters Iz agencije Avas izrasle su praktino i sledee dve novinske agencije. Naime, dopisnik Avasa iz Berlina Bernard Volf osnovao je 1849. godine prvu nemaku novinsku agenciju Volf (Wolf), koju je, zbog njene vanosti, ve 1865. godine podravila pruska vlada. Kako se navodi u novinarskim leksikonima i enciklopedijama, i drugi bivi uposlenik agencije Avas, Julius Rojter (Reuter), koji je bio pokreta slube golubova pismonoa u francuskoj agenciji, odluio je da se osamostali. On je prvo osnovao agenciju u Ahenu u tadanjoj Pruskoj, odakle je slao nansijske vesti u Berlin, jer je postojala telegrafska veza na toj liniji. Rojter je slao i vesti iz Ahena za Brisel uz pomo golubova pismonoa, ali se 1851. godine preselio u London, gde je osnovao agenciju Rojters (Reuters Telegramm Company Ltd). I Rojters je ispoetka imao samo servis nansijskih vesti, ali je irio krug saradnika i broj agencijskih servisa, pa se, kao i AFP, do danas zadrao meu tri najvee svetske novinske agencije. Da bi obezbedio nansijsku nezavisnost, Rojters nijednom od vlasnika ne doputa da poseduje vie od 15 odsto akcija kompanije. (www.reuters.com, 15. februar 2011) 1.2.3. AP Na drugom kontinentu, u SAD, pet dnevnih listova iz Njujorka 1848. godine osnivaju General News Association of the City of New York5. Zamisao izdavaa novina bila je da podele izvetaje iz tada aktuelnog meksiko -amerikog rata. Godine 1851. godine ukupno sedam njujorkih novina6 odluilo je da formalizuje saradnju i da osnuje agenciju Asoiejted pres (New York Associated Press AP). Prve ozbiljnije ispite ova agencija imala je tokom izvetavanja iz Amerikog graanskog rata (18611865, www.ap.org, 28. januar 2011). AP se i danas, zajedno sa Rojtersom i AFP-om, ubraja meu tri najvee svetske agencije.
5 Osnivai su bili: The New York Sun, The Journal of Commerce, The New York Herald, The Courier and Enquirer, The New York Evening Express. 6 The Sun, The Journal of Commerce, The Courier and Enquirer, The Express, The Tribune, The Times, The Herald.

11

1.2.4. UPI, Tass, Sinhua U nameri da se razbije monopol AP-a, u Njujorku je 1883. godine osnovana i agencija Junajted pres (United Press), koja nije uspela da se potvrdi na tritu pa je propala. Isto ime iskoriteno je 1907. godine, za osnivanje novog Junajted presa, koji je imao vie uspeha na tritu od svog prethodnika. Uticaj Junajted presa rastao je pa se 1958. godine udruio s manjom agencijom Internenel njuz servis (International News Service) i tako je nastao Junajted pres internenel (United Press International UPI), koji je zajedno sa AP-om, Rojtersom i AFP-om inio veliku etvorku, svetskih novinskih agencija. UPI je, meutim, propao i zvanino se ugasio godine 1999, kada su njegovi preostali ugovori prodati nekadanjem najveem rivalu, AP-u, (Briza, 2009). Novinska agencija Rusije Itar-Tas ubraja se meu pet najveih svetskih novinskih agencija, a nastala je u januaru 1992. godine, posle raspada Sovjetskog Saveza. Agencija je u drugom delu naziva zadrala ime telegrafske agencije Sovjetskog Saveza (Tass), kao prepoznatljivu marku u informativnom svetu, a ispred dodala Itar (Informativna telegrafska agencija Rusije). Itar-Tas, za razliku od svoga komunistikog prethodnika7, vie nije uskocentralizovana dravna agencija, ve su njegove informacije dostupne svim zainteresovanim korisnicima, (Jovanovi, Lazarevi 2005: 19-20). Kineska dravna novinska agencija Sinhua (Nova Kina) takoe se ubraja meu pet vodeih svetskih agencija. Prethodnik joj je agencija Crvena Kina, koja je bila osnovana 1931. Pod sadanjim imenom, Sinhua deluje od 1937. godine, (Jovanovi, Lazarevi, 2005: 20). 1.2.5. Domae novinske agencije 1.2.5.1. Avala Prva nacionalna novinska agencija u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca bila je agencija Avala, koju je septembra 1919. godine osnovao francuski novinar Alber Mise (Albert Muse) u Beogradu, uz odobrenje Vlade Kraljevine SHS (Leksikon novinarstva, 1979). U poetku, Avala je izdavala manji bilten na francuskom jeziku s pregledom pisanja nekoliko jugoslovenskih dnevnih listova o politikim
7

Tass je pod tim imenom osnovao Prezidijum Centralnog komiteta SSSR-a, 1925. godine.

12

dogaajima u svetu i o politikim i privrednim zbivanjima u Kraljevini. Bilten je bio namenjen diplomatskom koru i dravnim organima. Sredinom januara 1920. godine Avala je poela telegramski da prima vesti novinskih agencija iz Pariza, Berna, Atine i Madrida, a ubrzo i iz drugih evropskih prestonica. Godine 1924. Avala osniva sopstvenu redakciju, a iste godine organizuje i privrednu slubu za beini prijem i slanje nansijskih, berzanskih i trgovakih informacija domaim korisnicima. Avali je tako omogueno da servise nekoliko stranih agencija dostavlja domaim pretplatnicima na srpskom i slovenakom jeziku, ime je ukinuta monopolska kontrola nemake agencije Volf nad Avalom. Avala je nabavila manju radio-stanicu kojom je praktino sebi pripojila i male privatne agencije Jugoradio i Oko u Beogradu, kao i Vojvodinu u Novom Sadu. Poetkom 1927. godine Avala prelazi u nadlenost Odseka za tampu Ministarstva inostranih poslova, a time i delom na dravni budet. Mise je morao da napusti Beograd, poto je otkriveno da je bio agent francuske vojne obavetajne slube, a na njegovo mesto je za vrioca dunosti direktora postavljen novinar Avale ore Peri. Godine 1929. Avala je pretvorena u akcionarsko drutvo: drava je posedovala 90 odsto, a jugoslovenski listovi deset odsto akcija. Agencija je, pored rukovodstva, imala i 120 nametenika, od ega su vie od polovine bili novinari, koji su bili rasporeeni u beogradskoj centrali i u pet biroa u vodeim provincijskim centrima Kraljevine, sa dopisnicima iz Pariza, Berlina, Londona, Bea, Varave i Rima. Od 1929. godine ukinuta su dopisnitva u Berlinu, Beu, Varavi i Rimu, a otvorena su u Soji, Atini, Ankari, Bukuretu i Tirani. U januaru 1935. godine obavljene su organizacione promene kojima su formirani spoljni, unutranji i berzanski odsek i oglasno odeljenje. Godine 1936. nabavljena je radio-telegrafska prijemna stanica sa, u to vreme, najsavremenijim aparatima, a 1938. godine je i centralni Pres biro preko Avale davao izvetaje svojih dopisnika iz inostranstva. Od 1940. Avala je poela da prima i servis sovjetskog Tassa. Avala je imala vie od 500 pretplatnika u zemlji, a klijenti su bili 23 dnevna lista, radio stanice, poslovne rme, banke i razne ustanove. Inostrani servis prevoen je na sedam jezika: francuski, nemaki, engleski, italijanski, panski, ruski i bugarski. Najznaajniji bilten bio je onaj na francuskom jeziku za strane diplomate, a posebno za trgovinske predstavnike, (wikipedia, 24. februar 2010). Nemaki okupator likvidirao je Avalu 6. juna 1941. godine, a njene prostorije, tehniku i deo personala pripojio je svojoj agenciji Deutsches
13

Nachrichtenbro Nemaki servis (biro) vesti (DNB). Poslednji glavni urednik i direktor Avale bili su Petar Beevi i Gavra Veliki. 1.2.5.2. Tanjug Tokom Drugog svetskog rata nastae nova jugoslovenska novinska agencija Tanjug. Tanjug je bio prva novinska agencija na slobodnoj teritoriji jedne zemlje, osnovana u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu, po emu je bila jedinstvena u svetu. Naime, nju nije osnovala drava, nisu je organizovali akcionari, niti su je formirali izdavai novina. Njena prva redakcija radila je uglavnom u umi. Tanjug je osnovan u novembru 1943. godine u Jajcu (Bosna i Hercegovina) s ciljem da verno prezentuje svetu ta se kod nas zbiva i da upozna itaoce ta se zbiva u svetu. Osniva Tanjuga bio je Moa Pijade, koji mu je dao i ime, a prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar. Tanjug je poeo rad pomou malog trofejnog predajnika, getetnera (mainom za umnoavanje) u loem stanju i ratimovane pisae maine. Ovde Telegrafska agencija nove Jugoslavije... Tanjug javlja, Tanjug javlja..., bile su rei kojima se, po prvi put 5. novembra 1943. godine, oglasila novonastala agencija. Od osnivanja ova agencija je bila pod snanim uticajem sovjetske novinske agencije Tass. Rodoljub olakovi bio je ocir za vezu Tanjuga u Moskvi sa centralom u Tassu. Tanjug je preko Moskve emitovao u svet ta se deava u Jugoslaviji. Nova agencija izdavala je bilten. Prvi broj nosio je datum 10. novembar 1943. godine, a prva informacija glasila je: Pre izvesnog vremena doao je u Jugoslaviju britanski brigadni general Meklejn, kao izaslanik komandanta saveznikih oruanih snaga na Srednjem istoku E. M. Vilson pri vrhovnom tabu NOV i POJ. Prilikom svoje posete, general Meklejn predao je vrhovnom komandantu NOV i POJ, drugu Titu, pismo komandanta Vilsona... Prvu informaciju o formiranju Tanjuga objavila je radio-stanica Slobodna Jugoslavija sredinom novembra 1943. godine, ije je sedite bilo u Moskvi. Prisluna sluba BBC-ja, koja je pratila emisije Slobodne Jugoslavije, bila je prva strana radio-stanica koja je objavila informaciju o osnivanju Tanjuga. U prvim godinama rad je organizovan po uzoru na sovjetski Tass, da bi vremenom uz irenje dopisnike mree u svetu i kontakte i saradnju s najpoznatijim agencijama, Tanjug prerastao u agenciju koja e teiti da
14

ispunjava osnovne profesionalne standarde: brzinu, tanost, preciznost, zanimljivost, analitinost. Dopisnici Tanjuga najee su koristili tehnike usluge dopisnitava Rojtersa irom sveta, pa je druenje s novinarima najuglednije svetske agencije nesumnjivo doprinelo dobrom strunom usavravanju. Zahvaljujui dopisnicima i vestima drugih agencija, Tanjug je javljao gotovo sve to bi moglo da zadovolji i najzahtevnije: od izvetaja o prirodnim katastrofama i dravnim udarima, politikim skupovima i svetskim sportskim ampionatima, intimama krunisanih glava do neobinosti koje se ponekad dogaaju obinim ljudima. Prvi zadatak Tanjuga bio je, kao to je to u novembru 1943. godine objasnio Moa Pijade, da radio-telegrafskim emisijama obavetava svet o zbivanjima na jugoslovenskom frontu u borbi protiv nacistike Nemake, ali i o revolucionarnim drutvenim, politikim i ekonomskim socijalistikim reformama, koje je za posleratni period pripremao nosilac antifaistike borbe, Komunistika partija Jugoslavije. Taj zadatak uspeno je ispunjen zahvaljujui i pomoi saveznikih medija, poput BBC-ja. U posleratnom periodu Tanjug je brzo razvio svoju mreu dopisnitva u zemlji, ali i u svetu. Agencija je zato postala vaan izvor informacija za sve jugoslovenske medije. Ova agencija je na samom poetku bila isto budetska ustanova. Od 1952. godine uvela je pretplatu na svoje servise, pa je tako poelo delimino samonansiranje Tanjuga. Drava je, meutim, i dalje brinula o funkcionisanju Emisije za inostranstvo, redakcije koja je, u stvari, bila Tanjug za svet, nudei stranom tritu obilje informacija na engleskom, francuskom, panskom i nemakom jeziku. Agencija se i tehniki brzo razvijala, pa su prvi teleprinteri uvedeni ve 1947, a prvi radio-printerski kanali 10 godina kasnije. Kompjuterska era Tanjuga zapoela je 1985. godine. U sukobu Tita sa Staljinom 1948. godine, Tanjug je odigrao veoma znaajnu ulogu, u atmosferi u kojoj je SSSR sa svojim saveznicima iz Istonog bloka pokuavao da izoluje Jugoslaviju. Tokom perioda hladnog rata i blokovske podele sveta, Tanjug se sve bolje pozicionirao u svetu. Tome je doprinela pre svega uloga SFRJ u Pokretu nesvrstanih, gde se ona pojavljivala kao jedan od lidera. Takva njena uloga politike neutralnosti u podeljenom svetu doprinela je i porastu poverenja u Tanjug. Informacije jugoslovenske novinske agencije koristili su mediji i sa Zapada i sa Istoka. S druge strane, drava je ozbiljno vodila rauna o razvoju Tanjuga, ulagala je u razvoj dopisnike
15

mree i u modernizaciju opreme. Na vrhuncu svoga razvoja, u periodu od ezdesetih do osamdesetih godina prolog veka, Tanjug je izrastao u agenciju koja je 1968. godine po snazi bila rangirana kao osma novinska agencija u svetu. Sredinom sedamdesetih, Tanjug je bio jedna od najpouzdanijih novinskih agencija u svetu. Tada nije bila retkost da pretekne Rojters, AFP i AP ekskluzivnim informacijama. Tako je, na primer, dopisnik Tanjuga iz Vijetnama Mihailo aranovi 1975. godine prvi javio o padu Sajgona. Tu vest prenele su sve svetske agencije, navodei Tanjug kao izvor, (Briza, 2009). Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina 20. veka, meutim, Tanjug doivljava dramatian pad u svakom smislu. Padom Berlinskog zida krajem 1989. godine zvanino nestaje blokovske podele sveta, ime Pokret nesvrstanih, iji je jedan od lidera bila SFRJ, drastino gubi na znaaju. Samim tim, i znaaj agencije poput Tanjuga u svetskim okvirima postaje daleko manji8. I dok se u Evropi slavi pad Berlinskog zida, na prostoru bive Jugoslavije u isto vreme pripremaju se krvavi ratovi, koji e znaajno unazaditi medije u ovom regionu, a meu njima i Tanjug. Od nekada ugledne svetske agencije, Tanjug se tokom devedesetih godina, pod reimom Slobodana Miloevia, pretvorio u propagandnu mainu za pripremu rata. Slinu sudbinu doiveli su svi dravni mediji u Srbiji. Tokom ratova na prostoru SFRJ Tanjug je prekrio osnovna pravila agencijskog izvetavanja, jer je iz njegovih vesti i izvetaja iezla najvanija karakteristika objektivnost. Uz to, infrastruktura, koja je decenijama bila graena, loim poslovanjem raznih rukovodstava agencije, gotovo da je bila potpuno unitena. Uniten je i najvei deo dopisnike mree. Ipak, najvea cena koju je Tanjug platio bilo je gubljenje poverenja klijenata u istinitost informacija. Nekada ugledna agencija razbijena je u paramparad, a posledice takvog poslovanja u dobroj meri osete se i danas, (Briza, 2009). Zajedno sa raspadom SFRJ na sastavne delove raspadao se i Tanjug, tako da su novinske agencije u novonastalim dravama zapravo u najveoj meri nastale iz Tanjuga. U Hrvatskoj Hina (Hrvatska izvjetajna novinska agencija), u Bosni i Hercegovini Srna (Srpska novinska agencija) i Fena (Federalna novinska agencija), u Crnoj Gori Mina, u Sloveniji
8 Tanjug nikad nije bio politiki neutralan. Njegova prednost u to vreme je bila to je bio na elu Pula novinskih agencija nesvrstanih zemalja, tako da je imao izvore u nacionalnim agencijama mnogobrojnih nesvrstanih zemalja, koji su esto bili zatvoreni za velike agencije, a i zato to je, zahvaljujui nesvrstanoj poziciji Jugoslavije, imao laki pristup i Vaingtonu i Moskvi nego to je, na primer, AP imao Moskvi, a TASS Vaingtonu (Briza, 2009).

16

Sta (Slovenska tiskovna agencija), u Makedoniji Mia (Makedonska informativna agencija), na Kosovu Kosova press. 1.2.5.3. Beta i Fonet I u Srbiji je nastalo nekoliko novinskih agencija iz Tanjuga, a do danas su se odrale dve privatne agencije sa seditem u Beogradu: Beta i Fonet, koje su takoe osnovali bivi novinari Tanjuga, nezadovoljni cenzurom koja je vladala u dravnoj novinskoj agenciji tokom devedesetih godina 20. veka. Novinska agencija Beta osnovana je 1992. godine i danas obuhvata Novinsku agenciju Beta, Radio Beta-RFI u Beogradu, Radio Sto plus u Novom Pazaru i Medijski Centar Beta (www.beta.co.rs). Prvu vest Beta je emitovala 1994. godine. Uz novinare u centrali, ova agencija ima i mreu dopisnika u zemlji, regionu i u kljunim evropskim centrima (Brisel, Hag), Beta dnevno emituje do 300 informacija, a kljune vesti prevode se i na engleski, maarski, romski i albanski jezik. Novinska agencija Fonet osnovana je 1994. godine, i teite svoga rada stavljala je pre svega na fono izvetaje za radio i televizijske stanice. Fonet dnevno emituje oko 150 informacija, (Jovanovi, Lazarevi, 2005: 33-34). I Beta i Fonet su tokom devedesetih godina prolog veka u Srbiji zapravo nadomestili ulogu koju je pre toga imao Tanjug. Ove dve agencije izvetavale su, za razliku od Tanjuga, objektivno i nepristrasno, pa su ga tada lako i brzo prestigle, i po ugledu i po citiranosti u svetu. I Beta i Fonet uspeno su se oduprli svim pokuajima cenzure Miloevievog reima i na taj nain zapravo su sauvali ugled agencijskog novinarstva u Srbiji. 1.3. ORGANIZACIJA RADA U NOVINSKOJ AGENCIJI Organizacija rada u novinskoj agenciji pre svega zavisi od njene veliine. Ali, mogue je pronai univerzalni princip organizacije koji vredi za svaku novinsku agenciju: generalni direktor, direktori sektora (nansije, marketing...) i njihovi pomonici, glavni i odgovorni urednik, sektorski urednici (unutranja, spoljna, ekonomska, sportska, efovi dopisnika), deurni urednici, urednici organizatori, desk, reporteri, dopisnici. O vestima se staraju: glavni i odgovorni urednik koji je nadreen svima u redakciji, koordinira rad svih sektora i ima pravo da im izdaje obavezne naloge;
17

 sektorski urednici ureuju oblasti, a u sluaju agencije Beta to su urednici unutranje rubrike, spoljne rubrike, ekonomske, ekoloke, sportske, urednici kulture, urednici ou-biznisa i zabave, urednici foto, audio i video servisa, efovi dopisnika, kao i urednici specijalizovanih agencijskih servisa (servis lanaka, analitiki servisi, arhiva); deurni urednici u hijerarhiji proizvodnje vesti imaju znaajnu ulogu, jer predstavljaju poslednju kontrolu da li je vest napisana u skladu sa pravilima. Deurni urednik je osoba koja, nakon provere, odobrava da li e neka vest biti putena na agencijski servis, odnosno ponuena korisnicima na upotrebu; urednici organizatori u redakciji imaju ulogu da vesti koje stiu od dopisnika ili od novinara sa terena rasporeuju reporterima u desku. Drugim reima, oni organizuju koja vest kada treba da se pie po principu prioriteta; reporteri su novinari u centrali novinske agencije koji imaju zadatak da odlaze na teren, prate dogaaje i potom piu vesti o dogaajima na kojima su bili; desk je stalna ili deurna uredniko-novinarska ekipa u centrali novinske agencije; dopisnici su novinari koji rade van centrale agencije i izvetavaju o deavanjima u zemlji i u inostranstvu. Prema odgovornosti za rad u redakciji, shema rada bi se mogla prikazati na sledei nain:
Glavni i odgovorni urednik

Sektorski urednici

Deurni urednici

Urednici organizatori

Reporteri

Dopisnici

18

Iz svega reenog moe se zakljuiti da svaka agencija ima svoju centralu i dopisnitva. Centrala agencije, u ogromnoj veini sluajeva, nalazi se u glavnom gradu zemlje u kojoj se nalaze korisnici agencijskih servisa. U centrali agencije sede generalni direktor, direktori sektora i njihovi pomonici, glavni i odgovorni urednik, sektorski urednici, deurni urednici, urednici organizatori, reporteri. Dopisnici se nalaze van centrale agencije i mogu da deluju samostalno (ukoliko je u pitanju jedan dopisnik iz nekog grada) ili u okviru dopisnitva (ukoliko postoje dva ili vie dopisnika iz jednog grada). Odgovoran i nadlean za rad dopisnitva je ef dopisnitva. Opte je prihvaen stav da to vie dopisnika i dopisnitava neka agencija ima, to je njen uticaj vei. Uloga dopisnika i dopisnitava nije samo da prate dogaaje iz jednog grada u kojem se nalaze, ve i da pokrivaju to vee geografsko podruje. Dopisnici mogu da budu stalni i specijalni. Stalni dopisnici su oni koji stalno izvetavaju redakciju o deavanjima iz svog geografskog podruja, dok su specijalni dopisnici oni koji po zadatku iz centrale idu u neki drugi grad da izvetavaju, a potom se, nakon obavljenog zadatka koji obino traje nekoliko dana, vraaju u centralu. Specijalni dopisnici obino se alju u geografska podruja u kojima agencija nema dopisnika ili u podruja u kojima je dopisnicima potrebna pomo, zbog vanosti dogaaja koji se prati. Tekstovi nisu jedini agencijski proizvodi. Agencije imaju i audio servis i video servis. Audio servis namenjen je radio-stanicama, televizijama i internetskim medijima. U okviru ponude audio servisa, agencije nude tonske zapise iz intervjua, izjava, sa konferencija za novinare, kao i priloge agencijskih novinara i dopisnika. Video servis, namenjen, pre svega, televizijama, a u novije vreme i internetskim medijima, sadri kratke video priloge iz intervjua, izjava, konferencija za novinare, sa razliitih manifestacija. Vaan aspekt agencijske ponude je i foto servis, namenjen, pre svega, tampanim medijima, koji sadri fotograje aktuelnih dogaaja. Pojedine agencije nude i graki servis, namenjen svim vrstama medija sem radija, koji sadri prikaze razliitih tabela, dijagrama i grakona za ilustrovanje odreene informacije. Svi agencijski proizvodi klijentima se nude na prodaju, odnosno na mesenu pretplatu. Osim onih proizvoda koji su postavljeni na njihovim javnim internetskim stranicama i besplatno dostupni svima, agencije ostale proizvode naplauju.
19

1.4. AGENCIJSKI NOVINAR Specinosti agencijskog novinara u poreenju sa novinarima drugih medija, prema navodima novinarskih enciklopedija i prirunika za rad u novinskim agencijama, proizlaze iz same prirode agencijskog novinarstva. Rad u novinskoj agenciji/agencijsko novinarstvo ima mnogo dodirnih taaka sa radom u elektronskim i tampanim medijima, ali se i razlikuje u jednoj znaajnoj stvari nainu na koji se sagledava i obrauje neki dogaaj ili pojava. Dok je za radijske i televizijske stanice, internetske medije ili tampu komentarisanje pojedinih dogaaja ili pojava ili ak zastupanje odreenih stavova ne samo doputeno ve i uobiajeno, jedno od osnovnih pravila agencijskog rada je izvetavanje zasnovano na injenicama i bez ikakvog novinarskog komentara, dakle, nepristrasno, (Prirunik NA Beta, 2009: 23). Jo jedna bitna injenica razlikuje novinarstvo u agenciji od onog u drugim medijima timski rad. Naime, dok je u drugim medijima autor priloga poznat javnosti preko potpisa ili vizuelnog i audio nastupa, vest koja izae iz agencije je, po pravilu, rezultat kolektivnog rada vie novinara i urednika i ispod nje nema individualnog potpisa, ve se navode samo inicijali novinara i urednika, kao i naziv agencije (Prirunik NA Beta 2009: 2-3). Potpis inicijalima u agenciji slui iskljuivo za internu upotrebu i po pravilu se nikada ne prenosi u medijima koji su korisnici agencijskih servisa. Inicijali slue da bi se unutar redakcije znalo ko je odgovoran za koju vest i ko je koliko vesti napisao, preradio i odobrio za putanje na servis. Agencijsko novinarstvo nije anonimno samo kada su u pitanju agencijski lanci ili specijalci, odnosno specijalno narueni prilozi za pojedine medije.9 Zbog toga je u literaturi u medijima uobiajeno da se istakne da je agencijski novinar anoniman, odnosno da se agencijski proizvod (vest, izvetaj) potpisuje nazivom agencije a ne imenima novinara i urednika. Rad agencijskog novinara slian je radu novinara u ostalim medijima. Posao u centrali agencije organizovan je po pravilu po smenama. Izuzetak predstavljaju dopisnici i dopisnitva, iji rad je zbog malobrojnosti ljudstva esto nemogue organizovati striktno po smenama, tako da dopisnici moraju da budu na oprezu praktino 24 sata dnevno.
9 To nije praksa u svim agencijama. Pojedine agencije, poput Rojtersa, esto potpisuju svoje novinare imenom i prezimenom ispod vesti i izvetaja, ali je uobiajena praksa da mediji potpisuju ispod vesti i izvetaja samo naziv agencije.

20

2. KOMUNIKACIJSKA SHEMA U NOVINSKIM AGENCIJAMA

2.1. AGENCIJSKI STIL Sve do 19. veka u novinarstvu je prevladavao literarni stil pisanja. U trenutku kada vest postaje roba, namee se i potreba za drugaijim nainom novinarskog izraavanja. Agencije su se pojavile zbog opte potrebe za brzom i jeftinom informacijom prvenstveno radi unapreivanja ve zahuktalog opteg drutvenog, posebno privrednog, razvoja u nacionalnim i meunarodnim razmerama (Leksikon novinarstva, 1979: 192). Kako je napred reeno, kljuni preduslov da vest postane roba bio je izum telegrafa. Meutim, telegraf nije trpeo literarni stil novinarskog izraavanja, iz prostog razloga to nije bio dovoljno tehnoloki savren pa se deavalo da veza pukne u toku slanja vesti. Bilo je primera tokom Amerikog graanskog rata (18611865) da reporter sa ratita putem telegrafa pone da alje izvetaj napisan literarnim stilom, sa dugakim uvodom u kojem opisuje, na primer, da li je dan bio sunan ili nije, i da potom pukne telegrafska veza, tako da su redakcije novina u Njujorku ostajale bez one osnovne informacije ko je pobedio u odreenoj bici. Zbog toga se razmiljalo o drugaijim, praktinijim i ekasnijim nainima izvetavanja pa su iz antike retorike, od Cicerona, preuzeta odreena pravila koja nalau da se na poetku vesti ili izvetaja publika prvo mora obavestiti o najznaajnijim detaljima nekog dogaaja.10 Smatra se da je prvu vest po tom principu poslao novinar agencije AP 14. aprila 1865. godine. Njen poetak glasi: Predsednik je jue u jednom pozoritu pogoen metkom i, moda, ubijen... Potom slede detalji o atentatu na amerikog predsednika Abrahama Linkolna (Briza 2009). Zbog toga to je amerika agencija AP prva upotrebila ovakav nain pisanja, u literaturi je uobiajeno da se ovakav poetak pisanja vesti naziva AP-ova glava vesti, odnosno lid po principu obrnute piramide. Kako se navodi u strunoj literaturi, obrnuta piramida i AP-ova glava vesti i danas su apsolutno dominantni u nainu pisanja agencijskih vesti i izvetaja, ali i ostalih agencijskih anrova. Iako su se vremena drastino
Marko Fabije Kvintilijan (Marcus Fabius Quintilianus, iveo od 35. do 100. god. nove ere) u delu Institutio oratoria poduava govornika da mora u govoru da odgovori na pitanja ko (quis), zato (cur), gde (ubi), kada (quando), kako (quemadmodum), kakvim sredstvima (quibus adminiculis). Kvintilijan je ovo preuzeo od Cicerona (Marcus Tullius Cicero od 106. do 35. god. p.n.e.) koji poduava govornike u delu De inventione, napisanom 86. god. p.n.e.)
10

21

promenila u pogledu novih tehnolokih izuma (nakon telegrafa, pojavili su se telefon pa faks maina i na kraju internet) te vie ne preti realna opasnost od pucanja veze putem koje se alje vest, potreba za saetim, preciznim i preglednim tekstovima danas postoji moda i vie nego u 19. veku. Mi, naime, ivimo u doba kada je jedna od najdragocenijih valuta vreme. Ili, kako se to obino kae, vreme je novac. Stoga korisnici od agencijskih novinara oekuje da im ponude kratku i efektnu informaciju, poto ivimo u doba informacione revolucije koja jo uvek traje i u okviru koje je svet postao globalno selo u kojem informacije putuju ogromnim brzinama. Zbog svega toga, AP-ova glava i obrnuta piramida preiveli su itavih 150 godina kao dominantan nain dobrog agencijskog izvetavanja. Agencijski stil vesti uslovljen je prirodom ove vrste novinarstva. Ili, kako je rekao Anton Pavlovi ehov: Pisac je talentovan ako ume sa malo rei da kae mnogo.11 Odnosno: Ako je neku re mogue izbaciti, uvek je izbaci, to je jedno od est pravila dobrog pisanja Dorda Orvela, koje vai i za agencijsku vest. Uobiajena je klasikacija na pet funkcionalnih stilova, (Toovi, prema Konjik, 2006: 258): knjievnoumetniki; publicistiki; nauni; administrativni; razgovorni. Ovi stilovi se dalje dele na podstilove i na anrove. Podstilovi publicistikog stila su: novinarski i monografsko-publicistiki U literaturi koja se bavi izuavanjem novinarskog stila naglaava se razlika izmeu novinarskog i novinskog stila. Novinarski stil se, naime, odnosi na sve vrste medija (tampa, radio, televizija, internet), a novinski se odnosi samo na stil pisanja za tampane medije. Zanimljivo je, meu11 ehov parafrazira helenskog pesnika Pindara. Pindar (kraj 6. i poetak 5. veka p.n.e) u Olimpijskoj XIII odi kae: Mnogo u s malo kazati rei. Tu misao varira i ameriki pesnik Edgar Alan Po u Filozoji kompozicije, a i mnogi drugi poklonici ekonomisanja s reima.

22

tim, da u literaturi gotovo niko ne spominje agenciju kao medij, a samim tim ni stil koji se gaji u novinskim agencijama. Novinske agencije su fabrike vesti, a osnovni princip njihovog rada je obavestiti brzo, pisati kratko, jasno, pouzdano i sadrajno. Trude se da izvetavaju iz svih krajeva sveta. Bitna razlika izmeu novinskih agencija i drugih medija je u tome to novinske agencije opsluuju druge medije i tako, posredno, dolaze do krajnjih korisnika: italaca tampe, slualaca radija, gledalaca televizije, korisnika interneta (Briza, 2009). Uobiajena, najira komunikacijska shema u proizvodnji agencijske vesti odvija se na sledei nain: 1. novinar javlja vest dopisnitvu; 2. dopisnitvo obrauje vest i alje je centrali: 3. centrala obrauje vest, rasporeuje je u odreenu grupu/servis i alje je pretplatnicima (medijima); 4. mediji prave selekciju dobijenih vesti i obrauju ih u skladu sa zahtevima medija (tampano novinarstvo, radio i televizija i internet). Graki, to bi se moglo prikazati na sledei nain: NOVINAR DOPISNITVO CENTRALA MEDIJI
NOVINAR DOPISNITVO CENTRALA MEDIJI

23

Analogno gore navedenoj shemi, mogue je zakljuiti i kako izgledaju neke druge komunikacijske sheme u agencijskom izvetavanju, u zavisnosti od prvog izvora vesti ili izvetaja. Ukoliko je prvi izvor druga agencija s kojom data agencija ima razmenu, shema e izgledati ovako: STRANA AGENCIJA CENTRALA MEDIJI Prvi izvor za agencijsku vest moe da bude i drugi medij, a ne samo druga agencija: MEDIJ KAO IZVOR (DOPISNITVO) CENTRALA MEDIJ KAO PRIMALAC Ukoliko je prvi izvor saoptenje za javnost ili konferencija za novinare: SAOPTENJE ZA JAVNOST CENTRALA MEDIJI KONFERENCIJA ZA NOVINARE CENTRALA MEDIJI Univerzalna komunikacijska shema agencijske vesti izgledala bi ovako: IZVOR VESTI (DOPISNITVO) CENTRALA MEDIJI Iz napred reenog proizlazi i osnovna razlika izmeu agencija i ostalih medija. Agencije, naime, svoje proizvode namenjuju pre svega medijima pa tek posredno itaocima (gledaocima, sluaocima). Ostali mediji informacije prilagoavaju publici, u skladu sa procenjenim potrebama i u skladu sa svojim ureivakim politikama.

2.2. JAKOBSONOV MODEL KOMUNIKACIJE Agencijska vest je poruka i moe se posmatrati i kroz Jakobsonov model komunikacije. Poiljalac alje poruku primaocu. Da bi bila delotvorna, poruka zahteva kontekst na koji se odnosi, koji je uhvatljiv za primaoca; zatim kod koji je u celosti ili bar delimino zajedniki poiljaocu i primaocu (ili, drugim reima, onome koji poruku enkodira i onome koji je dekodira); i najzad, kontakt, to jest ziki kanal i psiholoku vezu izmeu
24

poiljaoca i primaoca, to obojici omoguuje da uu u komunikacioni odnos i u njemu ostanu (Jakobson, 1966: 289-290). Svi ovi inioci mogu se shematski predstaviti na sledei nain: KONTEKST PORUKA POILJALAC----------------------------------PRIMALAC KONTAKT KOD Meutim, agencijska vest ima vanu specinost u odnosu na vesti ostalih medija. Zbog injenice da se agencije prevashodno obraaju medijima i da agencijska vest trpi odreene izmene koje vre urednici tih medija12, shema agencijske vesti u Jakobsonovom modelu komunikacijske mogla bi se prikazati na sledei nain: KONTEKST PORUKA POILJALAC-------------MEDIJ---------------PRIMALAC KONTAKT KOD Odnosno:
POILJALAC (Agencija) PORUKA (Vest) Kontekst Kontakt Kod

MEDIJ

PRIMALAC

12

Videti poglavlje o prilagoavanju agencijskih vesti.

25

Agencijska vest uklapa se u Jakobsonovu shemu u aspektu da je poruka orijentisana prema primaocu (konativna funkcija). Naravno, za agencijsko novinarstvo najvaniji deo Jakobsonovog modela komunikacije jeste metajezika funkcija kojom proveravamo da li govorimo istim jezikom, odnosno da li poruka od poiljaoca ka primaocu stie kroz isti, svima razumljiv, kod. Otuda u agencijskom novinarstvu izrazita sklonost ka pojednostavljivanju i skraivanju reeninih struktura, ka koritenju optepoznatih rei i izraza, ka izbegavanju stranih i strunih izraza. U sledeem primeru autor agencijske vesti koristi za domau publiku opteprihvaenu imenicu sida za bolest koju uzrokuje virus HIV i koja dovodi do sloma imunolokog sistema organizma: U svetu najmanje 33 miliona ljudi ivi s virusom HIV-a, saoptio je Ured UN za sidu (UNAIDS), povodom obeleavanja 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side. Autor vesti ne uputa se u komplikovane medicinske izraze nego se trudi da ih to vie pojednostavi, kako bi mogao da komunicira sa svojom publikom, odnosno kako bi poruka bila razumljiva. Preduslov za to je da novinar koristi isti kod kao i primalac vesti. Prilikom proglaenja pandemije novog gripa krajem 2009. godine, bilo je dosta nesnalaenja u samim medijima koji su taj grip esto nazivali grip A H1N1. To je loe odabran naziv, lo kod, koji je nerazumljiv primaocima. Na kraju krajeva, nerazumljiv je i samom novinaru, sem ukoliko on nije medicinski strunjak iz oblasti epidemiologije. O istoj temi pojedini mediji su izvetavali imenujui tu bolest kao svinjski, odnosno meksiki grip, to je takoe loe odabran kod. Sintagma svinjski grip je nepotrebno ekspresivna i diskriminativna prema onima koji su se ve zarazili tom boleu. Takoe, sintagma meksiki grip takoe je diskriminativna prema stanovnicima Meksika, jer primaoca poruke moe da uputi na to da od gripa obolevaju samo Meksikanci ili da su ba oni krivi za pandemiju. Utisak je da su, u izvetavanju o gripu, najbolji kod odabrali oni mediji koji su tu bolest nazivali novi grip, jer ta neekspresivna sintagma sa sobom ne nosi struni ili kvalitativno-diskriminatorski aspekt. Ona nosi samo osnovnu informaciju da je re o gripu koji je drugaiji od onog gripa na koji smo navikli i to je jedino to je primaocu poruke vano. Kontekst iz Jakobsonove sheme, odnosno saznajna funkcija jezika, u agencijskom novinarstvu vezan je pre svega uz dodatna objanjenja nekog
26

dogaaja o kojem je re u vesti, kao i uz agencijski bekgraund13. Kontekst je vrlo vaan element agencijske vesti, jer kroz njega primalac dobija jasnu poruku o emu je re i s im u vezi je poruka koju je dobio. U navedenom primeru o novom gripu, agencijski novinar kontekst bi prikazao kroz bekgraund, odnosno kroz navode Svetske zdravstvene organizacije i drugih medicinskih strunjaka, o tome koliko je taj grip zaista opasan po ljude i ta treba initi da se ne razbolite, odnosno ta uiniti ukoliko se razbolite. Kontakt, odnosno fatika funkcija jezika, i te kako ima svoju primenu u agencijskom novinarstvu jer je re o funkciji jezika koja pomae uspostavljanju, trajanju i predvianju kontakta. Kontakt predstavlja vaan kanal na putu svake poruke od poiljoaca ka primaocu, jer uspostavlja psihiku vezu izmeu dva subjekta komunikacije. Znamo li da novinske agencije ive upravo od uspostavljanja kontakta, na prvom mestu sa medijima a u krajnjoj instanci sa publikom, onda postaje jasno koliko je ova funkcija jezika vana za agencijsko novinarstvo. Postaje jasno i zato agencija gaji specian stil izraavanja.14 2.3. VAN DIJKOVA SUPERSTRUKTURA DISKURSA VESTI Teun A. van Dijk15 predlae konvencionalnu superstrukturu diskursa vesti. Prema toj strukturi, vest moe da se sastoji od sledeih komponenti: 1. Saetak/Uvod 1.1. Naslovi (glavni naslov, nadnaslov, podnaslov) 1.2. Lid 2. Epizoda(e) 2.1. Dogaaji 2.1.1. Prethodne informacije 2.1.2. Aktuelni dogaaji 2.1.3. Objanjenje 2.1.3.1. Kontekst 2.1.3.2. Bekgraund 2.2. Posledice/reakcije 2.2.1. Dogaaji 2.2.2. Izjave
engl. background pozadina. Up. poglavlje o agencijskom stilu. 15 Dijk, T. (1983). Diskurs analiza: Njen razvoj i primena na strukturu vesti (1983), odeljak Diskurs analiza i struktura vesti.
13 14

27

3. Komentari 3.1. Oekivanja 3.2. Evaluacija (procena) Kako navodi van Dijk, ove kategorije su teoretske: one deniu prototip diskursa vesti. To znai da u aktuelnom diskursu vesti nije nuno da se sve ove kategorije i pojave, jer se, na primer, moe pretpostaviti da itaoci ve imaju neke informacije ili su neke informacije naprosto irelevantne. I hijerarhijska shema, koja denie tekst od vrha nadole, takoe je teoretska i moe da pretrpi izmene. Na primer, kategorija 2.2, koja se odnosi na izjave politiara, vanih linosti ili posmatraa, moe biti postavljena ranije u tekstu, a kategorije 2.1.1. i 2.1.2 mogu da idu kasnije u tekstu. Ipak, ova konvencionalna shema koju nudi van Dijk moe da se primeni na agencijsku vest, jer je i struktura agencijske vesti konvencionalna, odnosno, uz neznatne izmene, ona datira jo iz vremena Amerikog graanskog rata (1861-1865). Analiza diskursa Betine agencijske vesti pokazuje da se nee sve kategorije koje van Dijk navodi nuno pojaviti u vesti, niti da e do kraja biti potovana hijerarhijska shema koju nudi van Dijk. Poto je re o izjavi politiara, primeuje se da e karakteristika 2.2, odnosno posledice/ reakcije biti plasirana u sam vrh vesti, u prvi i u drugi pasus: Primer 1: 01-DEC-2008 00:34:16 SVT-IZRAEL-TERORIZAM
Olmert: Braniemo jevrejske institucije svuda u svetu JERUSALIM, 1. decembar 2008. (Beta-AFP) - Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da e Izrael braniti jevrejske institucije svuda u svetu, nakon teroristikih napada u Mumbaju gde je poginulo devet Izraelaca. Izrael ini i inie sve to je neophodno svuda u svetu kako bi odbarnio jevrejske institucije, u onoj meri koliko je to mogue, izjavio je Olmert na poetku sednice saveta ministara. Mrnja prema Jevrejima i simbolima jevrejske vere, kao i mrnja prema Izraelu nastavljaju da izazivaju nasilnike i smrtonosne napade, rekao je Olmert aludirajui na napad na Jevrejski kulturni centar u Mumbaju.

28

Od ukupnog broja izraelskih rtava teroristikih napada u Mumbaju, osam ih je stradalo u Jevrejskom centru kao taoci ekstremista. Olmert je kazao da ni u jednom trenutku nije dolazila u obzir izraelska vojna intervencija u cilju spasavanja otetih Izraelaca u Indiji. On je to kazao komentariui informacije o tome da je Izrael ponudio pomo Indiji u spasavanju talaca. Izraelski radio je, meutim, ranije javio da je ta pomo podrazumevala slanje savetnika ili opreme, a ne pripadnika specijalnih jedinica. U vie napada koje su prole nedelje izveli ekstremisti u Mumbaju poginule su najmanje 172 osobe dok ih je gotovo 300 povreeno.

1. Saetak/Uvod 1.1. Naslovi (glavni naslov, nadnaslov podnaslov): U ovu kategoriju ubrajaju se agencijski slag i naslov SVT-IZRAEL-TERORIZAM
Olmert: Braniemo jevrejske institucije svuda u svetu

1.2. Lid:
Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da e Izrael braniti jevrejske institucije svuda u svetu, nakon teroristikih napada u Mumbaju gde je poginulo devet Izraelaca.

2. Epizoda(e) 2.1. Dogaaji 2.1.1. Prethodne informacije: ovde se ubraja i prva informacija, data u samom lidu:
nakon teroristikih napada u Mumbaju u Indiji gde je poginulo devet Izraelaca

Ovde se ubraja i informacija sa kraja treeg pasusa, koja preciznije objanjava celi dogaaj koji je bio povod za reakciju izraelskog premijera:
29

napad na Jevrejski kulturni centar u Mumbaju.

2.1.2. Aktuelni dogaaji: prema prirodi same vesti, koja uvek saoptava neku novu informaciju, ova karakteristika nalazi se po pravilu u lidu:
Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da e Izrael braniti jevrejske institucije svuda u svetu Izrael ini i inie sve to je neophodno svuda u svetu kako bi odbranio jevrejske institucije, u onoj meri koliko je to mogue, izjavio je Olmert na poetku sednice saveta ministara. Mrnja prema Jevrejima i simbolima jevrejske vere, kao i mrnja prema Izraelu nastavljaju da izazivaju nasilnike i smrtonosne napade, rekao je Olmert

2.1.3. Objanjenje 2.1.3.1 Kontekst: kroz kontekst se objanjava celokupna atmosfera u tom indijskom gradu, u okviru koje je izveden i teroristiki napad na Jevrejski kulturni centar:
U vie napada koje su prole nedelje izveli ekstremisti u Mumbaju poginule su najmanje 172 osobe dok ih je gotovo 300 povreeno.

2.1.3.2. Bekgraund se pojavljuje u lidu:

nakon teroristikih napada u Mumbaju u Indiji gde je poginulo devet Izraelaca

I u etvrtom pasusu:
Od ukupnog broja izraelskih rtava teroristikih napada u Mumbaju, osam ih je stradalo u Jevrejskom centru kao taoci ekstremista.

2.2. Posledice/reakcije 2.2.1. Dogaaji: u momentu kada je vest objavljena, nije bilo konkretnih reakcija izraelske strane na teroristike napade 2.2.2. Izjave: Izraealski premijer Olmert, meutim, ve u lidu najavljuje ta bi Izrael mogao da uradi kao odgovor na napade:
30

Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da e Izrael braniti jevrejske institucije svuda u svetu Njegova reakcija izraena je i u drugom pasusu: Izrael ini i inie sve to je neophodno svuda u svetu kako bi odbranio jevrejske institucije, u onoj meri koliko je to mogue, izjavio je Olmert

3. Komentari: Komentari novinara-autora u agencijskim vestima nisu poeljni, ali su dozvoljeni komentari strunjaka o odreenoj temi. U ovoj vesti, meutim, izostaje bilo kakav komentar, pa samim tim izostaju i oekivanja i posledice. I u sledeem primeru vae sline primedbe kao i u prethodnom, s tim to se ovde van Dijkova prototipska hijerarhija vie potuje, jer je re o dogaaju a ne o izjavi politiara. Ipak, analiza ove vesti po predloenom modelu konvencionalne superstrukture diskursa vesti otkriva nam i verovatnu greku agencijskih novinara i urednika prilikom pisanja ove vesti. Ta greka nalazi se pod karakteristikom 2.1.2, odnosno pod aktuelnim dogaajima: Primer 2: 10-DEC-2008 10:35:29 SVT-MAARSKA-TRAJK
trajk na meunarodnom aerodromu u Budimpeti BUDIMPETA, 10. decembra 2008. (Beta-Rojters-AFP) - Meunarodni aerodrom u Budimpeti paralizovan je jutros zbog trajka radnika u koji je ukljueno i osoblje iz obezbeenja, saoptila je kompanija koja vodi aerodrom. trajk, koji su pokrenula dva glavna sindikata na aerodromu, poeo je u 06.00 a nije odreeno kad e biti okonan. Kako navodi lokalna novinska agencija MTI putnici nisu mogli da se ukrcaju na letove zato to obezbeenje nije radilo a let za Varavu je otkazan. Prema navodima agencija trajk ne utie na letove u dolasku.

31

Kompanija koja upravlja aerodromom, koja je u vlasnitvu nemake rme Hohtif AG (Hochtief AG), saoptila je da jo nije jasno koliko letova e morati da bude odloeno ili otkazanao zbog trajka. Sindikalni zvaninici su ranije rekli da trae da se obustavi smanjenje radne snage, bolje uslove rada, manje prekovremenih sati i novi kolektivni ugovor. Aerodrom u Budimpeti je imao 8,6 miliona putnika prole godine.

1. Saetak/Uvod 1.1. Naslovi (glavni naslov, nadnaslov podnaslov): SVT-MAARSKA-TAJK

trajk na meunarodnom aerodromu u Budimpeti

1.2. Lid
Meunarodni aerodrom u Budimpeti paralizovan je jutros zbog trajka radnika u koji je ukljueno i osoblje iz obezbeenja, saoptila je kompanija koja vodi aerodrom.

2. Epizoda(e) 2.1. Dogaaji 2.1.1. Prethodne informacije: nalaze se u drugom i treem pasusu
trajk, koji su pokrenula dva glavna sindikata na aerodromu, poeo je u 06.00 a nije odreeno kad e biti okonan. Kako navodi lokalna novinska agencija MTI, putnici nisu mogli da se ukrcaju na letove zato to obezbeenje nije radilo a let za Varavu je otkazan. Prema navodima agencija trajk ne utie na letove u dolasku.

2.1.2. Aktuelni dogaaji: nalaze se, po pravilu, u samom lidu:

Meunarodni aerodrom u Budimpeti paralizovan je jutros zbog trajka radnika u koji je ukljueno i osoblje iz obezbeenja, saoptila je kompanija koja vodi aerodrom.

Ali, ono to je u ovoj vesti novo situirano je na samom kraju treeg pasusa. Na ovom mestu bi se agencijski urednici verovatno mogli zamisliti i pro32

ceniti da je lid vesti nekompletan, jer se u lidu saoptava da je aerodrom u Budimpeti paralisan, to nije tano, s obzirom da su paralisani jedino odlazei letovi, a ne i dolazei:
Prema navodima agencija, trajk ne utie na letove u dolasku.

2.1.3. Objanjenje: 2.1.3.1. Kontekst: kroz kontekst se objanjava znaaj aerodroma u Budimpeti za prevoz putnika iz celog sveta, to se u ovoj vesti nalazi u poslednjem pasusu:
Aerodrom u Budimpeti je imao 8,6 miliona putnika prole godine.

2.1.4.1. Bekgraund: saoptava staru informaciju koja objanjava aktuelne dogaaje:

Sindikalni zvaninici su ranije rekli da trae da se obustavi smanjenje radne snage, bolje uslove rada, manje prekovremenih sati i novi kolektivni ugovor.

2.2. Posledice/reakcije 2.2.1. Dogaaji 2.2.2. Izjave:

Kompanija koja upravlja aerodromom, koja je u vlasnitvu nemake rme Hohtif AG (Hochtief AG), saoptila je da jo nije jasno koliko letova e morati da bude odloeno ili otkazanao zbog trajka.

3. Komentari 3.1. Oekivanja 3.2. Evaluacija (procena):

Kompanija koja upravlja aerodromom, koja je u vlasnitvu nemake rme Hohtif AG (Hochtief AG), saoptila je da jo nije jasno koliko letova e morati da bude odloeno ili otkazanao zbog trajka.

Dakle, isti pasus je i posledica i komentar. Posledica jer je kompanija saoptila da jo nije jasno koliko e letova, a komentar da jo nije jasno
33

Zanimljivo je da je analizirana vest delo ak tri agencije a ipak se moe zakljuiti da je informacija koja je saoptena u lidu nedovoljno precizna. Da bi informacija bila kompletna, lid bi na primer trebalo da glasi ovako:
Meunarodni aerodrom u Budimpeti paralizovan je jutros za odlazee letove zbog trajka radnika u koji je ukljueno i osoblje iz obezbeenja, saoptila je kompanija koja vodi aerodrom.

Ni u sledeem primeru neemo sresti sve karakteristike predloenog modela superstrukture diskursa vesti, niti e do kraja biti potovana prototipska hijerarhija u slaganju karakteristika odozgo nadole: Primer 3: 06-DEC-2008 09:29:32 SVT-SAD-ZEMLJOTRES
Zemljotres na jugu Kalifornije, nema rtava LOS ANELES, 6. decembra 2008. (Beta-AFP) - Zemljotres jaine 5,5 stepeni Rihterove skale pogodio je kasno sino jug Kalifornije, saoptio je ameriki Institut za geoziku. Podataka o eventualnim rtvama i materijalnoj teti nema. Epicentar zemljotresa bio je u malo naseljenoj zoni, u pustinji 188 kilometara severnoistono od Los Anelesa, a na dubini od pet kilometara. Potres se osetio u veem delu oblasti u kojoj ivi 22 miliona ljudi, a osetili su ga i itelji 200 kilometara udaljenog Las Vegasa, navodi se na sajtu Instituta.

1. Saetak/Uvod 1.1. Naslovi (glavni naslov, nadnaslov podnaslov): SVT-SAD-ZEMLJOTRES

Zemljotres na jugu Kalifornije, nema rtava

1.2. Lid Zemljotres jaine 5,5 stepeni Rihterove skale pogodio je kasno sino jug Kalifornije, saoptio je ameriki Institut za geoziku.
34

2. Epizoda(e) 2.1. Dogaaji 2.1.1. Prethodne informacije: nema ih 2.1.2. Aktuelni dogaaji: nalaze se po pravilu u lidu, ali i u drugom pasusu, koji dodatno objanjava lid i zajedno s njim ini jednu celinu:
Zemljotres jaine 5,5 stepeni Rihterove skale pogodio je kasno sino jug Kalifornije, saoptio je ameriki Institut za geoziku. Podataka o eventualnim rtvama i materijalnoj teti nema.

2.1.3. Objanjenje: 2.1.3.1. Kontekst: nalazi se na kraju vesti, u poslednjem pasusu:

Potres se osetio u veem delu oblasti u kojoj ivi 22 miliona ljudi, a osetili su ga i itelji 200 kilometara udaljenog Las Vegasa, navodi se na sajtu Instituta.

2.1.3.2. Bekgraund: nalazi se u pretposlednjem pasusu:

Epicentar zemljotresa bio je u malo naseljenoj zoni, u pustinji 188 kilometara severnoistono od Los Anelesa, a na dubini od pet kilometara.

2.2. Posledice/reakcije 2.2.1. Dogaaji 2.2.2. Izjave:

Podataka o eventualnim rtvama i materijalnoj teti nema.

3. Komentari 3.1. Oekivanja:

Podataka o eventualnim rtvama i materijalnoj teti nema.

3.2. Evaluacija (procena) Iako se i u ovom primeru u prvoj reenici ne nalaze sve aktuelne informacije, a po pravilu bi trebalo, za njega se ipak ne moe, kao to se za
35

prethodni moe, rei da je u pitanju greka agencijskih novinara i urednika. Naime, druga reenica u tekstu vesti ini zapravo jedinstvo sa lidom, dodatno ga objanjava i moe se zakljuiti da je re o lidu koji je, to nije est sluaj, sastavljen od dve reenice:
Zemljotres jaine 5,5 stepeni Rihterove skale pogodio je kasno sino jug Kalifornije, saoptio je ameriki Institut za geoziku. Podataka o eventualnim rtvama i materijalnoj teti nema.

Po tematici koju obrauje (prirodne katastrofe i nepogode) slina je i sledea vest, ali je u isto vreme i znatno kompleksnija i informativnija pa zadovoljava gotovo sve karakteristike van Dijkove predloene konvencionalne superstrukture diskursa vesti, uz izvesna odstupanja u hijerarhiji. Primer 4: 06-DEC-2008 09:36:51 REG-CRNA GORA-VREME
U Crnoj Gori se zbog jakih kia reke izlivaju iz korita PODGORICA, 6. decembra 2008. (Beta) - Reke Lim, ehotina, Zeta, Ljubovia poele su da se izlivaju iz korita, a poplavama u mojkovakoj optini preti i Tara. ehotina je poplavila selo idovii kod Pljevalja, zbog ega je prekinut saobraaj na putu Pljevlja-Gradac. Zbog obilnih kia, voda u gradskom vodovodu u Pljevljima je zamuena. Tara je na podruju Mojkovca, u selu Slatina, stigla do same saobraajnice. Zeta je delimino potopila njive u nekim selima u Bjelopavlikoj ravnici, a kina jezera su se formirala i u nekim mestima u nikikoj optini. Meteorolozi su u Podgorici izmerili protok Morae od oko 870 kubnih metara u sekundi. Vodostaj te reke u glavnom gradu Crne Gore je 793 metra, to je manje od rekorda iz novembra 1979, kada je Moraa u Podgorici bila visoka 1.226 metara.

36

Jaka kia nastavlja i danas da pada u veem delu Crne Gore, a na planinama je poela susneica. Meteorolozi su kiu najavili i za sutra, a u ponedeljak bi trebalo da se razvedri. Kie u Crnoj Gori neprekidno padaju ve 20 dana, a u etvrtak uvee je na podruju Herceg Novog duvao vetar od 234 kilometra na as. Hidrometeroloki zavod Crne Gore je saoptio da do sada u Crnoj Gori nije zableen vetar takve snage.

1. Saetak/Uvod 1.1. Naslovi (glavni naslov, nadnaslov, podnaslov) REG-CRNA GORA-VREME

U Crnoj Gori se zbog jakih kia reke izlivaju iz korita

1.2. Lid:
Reke Lim, ehotina, Zeta, Ljubovia poele su da se izlivaju iz korita, a poplavama u mojkovakoj optini preti i Tara.

2. Epizoda(e) 2.1. Dogaaji 2.1.1. Prethodne informacije: Nalaze se iza aktuelnih informacija, u etvrtom i u petom pasusu
Meteorolozi su u Podgorici izmerili protok Morae od oko 870 kubnih metara u sekundi. Vodostaj te reke u glavnom gradu Crne Gore je 793 metra, to je manje od rekorda iz novembra 1979, kada je Moraa u Podgorici bila visoka 1.226 metara. Jaka kia nastavlja i danas da pada u veem delu Crne Gore, a na planinama je poela susneica. Meteorolozi su kiu najavili i za sutra, a u ponedeljak bi trebalo da se razvedri.

2.1.2. Aktuelni dogaaji: nalaze se u lidu, ali i u sledea dva pasusa, koja dopunjavaju lid:
Reke Lim, ehotina, Zeta, Ljubovia poele su da se izlivaju iz korita, a poplavama u mojkovakoj optini preti i Tara

37

ehotina je poplavila selo idovii kod Pljevalja, zbog ega je prekinut saobraaj na putu Pljevlja-Gradac. Zbog obilnih kia, voda u gradskom vodovodu u Pljevljima je zamuena. Tara je na podruju Mojkovca, u selu Slatina, stigla do same saobraajnice. Zeta je delimino potopila njive u nekim selima u Bjelopavlikoj ravnici, a kina jezera su se formirala i u nekim mestima u nikikoj optini.

2.1.3. Objanjenje: 2.1.3.1. Kontekst:

Kie u Crnoj Gori neprekidno padaju ve 20 dana, a u etvrtak uvee je na podruju Herceg Novog duvao vetar od 234 kilometra na as.

2.1.3.2. Bekgraund:
Hidrometeroloki zavod Crne Gore je saoptio da do sada u Crnoj Gori nije zabeleen vetar takve snage.

2.2. Posledice/reakcije 2.2.1. Dogaaji: posledice proizlaze iz aktuelnih dogaaja i nalaze se ve u drugom i treem pasusu vesti:
ehotina je poplavila selo idovii kod Pljevalja, zbog ega je prekinut saobraaj na putu Pljevlja-Gradac. Zbog obilnih kia, voda u gradskom vodovodu u Pljevljima je zamuena. Tara je na podruju Mojkovca, u selu Slatina, stigla do same saobraajnice. Zeta je elimino potopila njive u nekim selima u Bjelopavlikoj ravnici, a kina jezera su se formirala i u nekim mestima u nikikoj optini.

2.2.2. Izjave 3. Komentari 3.1. Oekivanja: nalaze se u petom pasusu i vezana su za prognoze meteorologa:
Meteorolozi su kiu najavili i za sutra, a u ponedeljak bi trebalo da se razvedri.

38

2.4. AGENCIJA KAO POILJALAC VESTI Velike mogunosti istraivanja diskursa agencijske vesti proizlaze iz komunikacijske sheme u kojoj se ona javlja: agencija kao poiljalac vest kao poruka medijske kue kao prvi primaoci i auditorijum kao krajnji primalac, odnosno institucija (dravna, politika i dr.) kao primalac. Agencija nastupa kao grupni poiljalac, a u konanom obliku vesti novinar kao neposredni autor je anonimiziran. Agencijsku vest obeleava i tehnologija prikupljanja i prosleivanja vesti, kao i kriterijumi prilikom izbora vesti te zavisnost izbora vesti od primaoca. Poto je uloga novinskih agencija da medije snabdevaju, pre svega, vestima i izvetajima, one u skladu s tim razvijaju i ponudu svojih proizvoda. Agencije medijima alju: generalni servis koji obuhvata sve aktuelne informacije kojima agencija raspolae; specijalne servise za tampu, radio, televiziju i internet; posebne servise za politike teme, ekonomiju, kulturu, nauku, umetnost, biograje, zanimljivosti, dokumentaciju; foto servis; fono servis; video servis; servise koji se rade po narudbini pojedinih medija. Prema jednoj od denicija, novinska agencija je posrednika, informativna ustanova koja vlastitim i iznajmljenim novinarskim kadrom, sredstvima veze i saobraaja svakodnevno prikuplja informativni materijal iz matine zemlje i iz inostranstva i uz naplatu ga dostavlja na korienje domaim i inostranim sredstvima informisanja (tampi, radiju i televiziji), drugim domaim i inostranim korisnicima (dravnim organima, privrednim, nansijskim, politikim, kulturnim i drugim organizacijama i ustanovama) (Leksikon novinarstva 1979). Agencija je primarno poiljalac vesti, ili, kako se to u profesionalnom argonu kae, fabrika vesti, a ako se uzme u obzir i komercijalna dimenzija prodaje vesti (od ega agencije i ive), ona je i prodavnica vesti. Na izbor vesti koje e neka agencija emitovati u svome servisu utie pre svega sam tip agencije, odnosno da li je ona nacionalna, regional39

na ili svetska. Na primer, s obzirom da je regionalna agencija, Beta e svoje proizvode usmeravati upravo prema tom medijskom tritu. Njene teme nee biti samo uskonacionalne pa e, recimo, ova agencija panju u izvetavanju posvetiti i deavanjima u Slovakoj i informacijama koje se tiu ivota i poloaja slovake nacionalne zajednice u Vojvodini. U analiziranom korpusu dominiraju vesti i izvetaji koji se tiu meudravnih odnosa i odnosa Slovake prema komplikovanom politikom problemu Kosova, zatim teme koje se tiu mogunosti ekonomske saradnje izmeu Srbije i Slovake, kao i teme o poloaju slovake nacionalne zajednice u Vojvodini: Primer 1:
Ministar spoljnih poslova Slovake Miroslav Lajak boravi danas u jednodnevnoj poseti Kosovu, saopteno je iz ministarstva spoljnih poslova na Kosovu Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti izjavio je danas da je slovaka nacionalna zajednica u Vojvodini most izmeu Srbije i Slovake i zaloio se za bogatiju ekonomsku saradnju izmeu dve drave Portal kulture vojvoanskih Slovaka bie dostupan od petka 23. oktobra, najavile su danas predstavnice Zavoda za kulturu vojvoanskih Slovaka Vesti iz same Slovake, koje se ne tiu navedenih tema, ree su i posmatrana agencija ih emituje samo kada je re o temama koje tretiraju pitanja od evropskog ili globalnog znaaja:

Primer 2:
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev sutra posle podne doputovae u Slovaku, gde e sa slovakim predsednikom Ivanom Gaparoviem u sredu biti gost sveanosti povodom 65. godinjice oslobaanja Bratislave i kraja Drugog svetskog rata u Slovakoj.

U korpusu se mogu pronai vesti i koje se tiu crne hronike, odnosno saobraajne nesree u kojoj je bilo i rtava:
40

Primer 3:
Troje ljudi danas je poginulo a 11 je povreeno u sudaru lokomotive i putnikog voza na istoku Slovake, saoptili su lokalni zvaninici

Emitujui vesti u vezi sa Slovakom i sa Slovacima agencija Beta vodi rauna pre svega o sopstvenoj ureivakoj politici i o sopstvenom trinom poloaju. Naime, injenica da je ona ne samo nacionalna ve i regionalna agencija usmerava ujedno i njenu ureivaku politiku i odabir tema. Drugim reima, agencija i u ovom sluaju, kao i u svakom drugom, bira teme na osnovu procenjenog interesovanja korisnika agencijskog servisa vesti za odreenu problematiku. Za Betu su, oigledno, jedini kriterijumi prilikom odabira vesti sledei: da li je neka vest zaista vest; ko su sve potencijalni korisnici te vesti? Na primer, teme koje tretiraju opte meusobne odnose Slovake i Srbije, poput mogunosti ekonomske saradnje, sigurno su zanimljive za pojedine medije iz dveju zemalja koji se bave pre svega ekonomskim temama, a potencijalno su zanimljive i onima koji su specijalizovani za ekonomske teme iz drugih zemalja. Tema poloaja Slovaka u Vojvodini sigurno je zanimljiva medijima na slovakom u samoj Vojvodini (Hlas ljudu, Radio-televizija Vojvodine), ali i medijima u samoj Slovakoj koji tretiraju problematiku ljudskih i manjinskih prava. Budui da je opta ocena da je poloaj Slovaka u Vojvodini dobar, ovakve vesti nisu nezanimljive ni medijima u regionu i u celoj Evropskoj uniji, a vrlo je verovatno da interesuju i predstavnike stranih ambasada u Beogradu, Saveta Evrope, OEBS-a i drugih institucija koje se bave praenjem stanja ljudskih i manjinskih prava u Srbiji. Sve njih svakako e zanimati i vesti koje se tiu eventualnih problema u ostvarivanju prava slovake nacionalne zajednice, poput primera sa Slovakom evangelistikom crkvom, koju je jedan dnevni list u Srbiji doveo u vezu sa verskim sektama, iako je re o zakonski priznatoj tradicionalnoj verskoj zajednici: Primer 4:
Centar za razvoj civilnog drutva (CRCD) iz Zrenjanina zatraio je danas od nadlenih institucija da reaguju na pojavu govora mrnje u listu Kurir prema malim verskim zajednicama u Srbiji.

41

CRCD je u saoptenju za javnost naveo da se u jueranjem spornom lanku u Kuriru, pod nazivom U sektama 200.000 Srba!, u sekte ubrajaju i registrovane tradicionalne verske zajednice koje okupljaju pripadnike nacionalnih manjina, poput Slovake evangelike crkve

Odnos Slovake prema problemu Kosova takoe je tema koja je zanimljiva irokom spektru medija. Medijima u Srbiji jer je to jedan od najteih politikih problema s kojima se drava suoava i jedna od tema o kojoj politiari najvie govore. Zatim, medijima u Slovakoj zbog unutranjo-politikih odnosa u toj dravi, kao i medijima na Kosovu. Ove vesti sigurno su zanimljive i pojedinim medijima iz ostalih zemalja EU, jer Unija nema jedinstven stav prema pitanju kosovske nezavisnosti (22 zemlje priznale su nezavisnost Kosova, a pet, meu kojima i Slovaka, nisu). Vest je svakako zanimljiva i stranim ambasadama u Beogradu. Betina dopisnica nee izvetavati o dogaajima koji su od interesa samo za javnost u Slovakoj, dakle o vestima sa nacionalnim znaajem, ve iskljuivo o vestima koje prevazilaze uskonacionalne teme. 2.4.1. Izvor agencijske vesti U svakoj agencijskoj vesti mora biti naveden izvor.16 To znai da je ono o emu pie novinar lino video ili da je to reeno na konferenciji za novinare, u izjavi, na mitingu ili sastanku, ili da je preneto iz novina ili sa radija ili televizije, to mora jasno da se naznai u vesti ili izvetaju. Vest bez izvora ne sme da se emituje. U izuzetnim okolnostima, novinar u dogovoru sa urednikom moe da se pozove na anonimne izvore, iji identitet redakcija mora da zna, ali iz odreenih razloga ne eli da ih otkrije.17 Novinar, suoen sa politikim ili drugim pritiskom, svoj izvor mora da uva. Redakcija u tome treba da ga titi (Prirunik NA Beta, 2009: 6). Svaka vest, posebno ona u kojoj je izvor anoniman, odnosno poznat novinaru/redakciji, mora biti pouzdana. Ne sme se teiti ekskluzivnosti
16 Osnovna funkcija masovnih medija jeste posrednika, a ona se sastoji u predstavljanju drutvenih, ekonomskih, politikih, kulturnih i drugih zbivanja irokoj javnosti, tako da je navoenje izvora iz kojeg potiu informacije veoma bitan segment novinskog teksta koji govori o istinitosti, pouzdanosti i proverenosti iznesenih podataka, (trbac, 2007: 266). 17 Up. poglavlje o identikaciji aktera

42

na utrb pouzdanosti. Ovo vai i kada se prenose izjave ili saoptenja. Svaki podatak, ak i ako je iznet na konferenciji za novinare ili ako ga je izrekao neki zvaninik, a deluje sumnjivo ili zvui neuverljivo, mora biti proveren, (Prirunik NA Beta, 2009: 5). Na analiziranom korpusu Betinih vesti najee se primenjuje precizno navoenje izvora od koga informacija potie saoptavanjem njegovog imena i prezimena, funkcije, titule itd. Ovakvim postupcima agencijski novinar se koristi kada nema nikakvih ogranienja u pogledu otkrivanja i saoptavanja izvora informacije. U analiziranom korpusu moe se prepoznati i model pruanja samo deliminog podatka u vezi sa izvorom informacije. To se postie upotrebom metonimijskog agensa u nominativu, odnosno predlokom genitivu ili lokativu (Institut za drutvene nauke je saoptio, MUP Srbije je saoptio). Primeena je esta upotreba metonimijskog agensa u spoljnopolitikim vestima: Primer 5:
Egipat ne eli da sarauje sa radikalnim palestinskim pokretom Hamas Azerbejdan je danas saoptio da stranim radio stanicama od 1. januara 2009. nee vie biti dozvoljeno emitovanje programa na lokalnim frekvencijama. Kuba danas proslavlja 50. godinjicu svoje revolucije eka, predsedavajua EU, i Evropska komisija pozvale su danas Rusiju i Ukrajinu da nastave pregovore i postignu hitan dogovor o isporukama gasa, kako ne bi bio ugroen tranzit gasa u Evropu. panija je danas odluila da isporui osobu osumnjienu da je eenski terorista kojeg Rusija trai zbog napada 2004. godine na vladinu zgradu u Inguetiji

U lingvistikoj literaturi navodi se da ovaj tip agensa moe da bude pogodan za manipulaciju jer se njime neto to se moe odrediti prikazuje i doivljava kao neodreeno. Drugim reima, bilo bi poeljno da su u navedenim primerima iskorieni kategorizatori poput: egipatska vlada,
43

azerbejdanske vlasti, u Kubi se danas proslavlja, eka vlada, rusku i ukrajinsku vladu, panska vlada, ruska vlada, umesto navedenih. Ali, metonimijski agens ovakvog agencijskog stila ve se toliko dugo upotrebljava da se moe pretpostaviti da publika sasvim dobro shvata ta je poruka vesti ili izvetaja. Potpuno izostavljanje podataka u vezi sa izvorom informacije (kako saznajemo, kako agencija saznaje) nije poeljno u agencijskom novinarstvu pa e agencijski novinar i, kada eli da zatiti izvor anonimnou, ipak poblie lokalizovati odakle potie informacija (Kako agencija saznaje iz izvora u Viem sudu).18 2.4.2. Agencije i medijske kue i redakcije kao prvi primaoci vesti U skladu sa napred izreenim, odnosno u skladu sa istorijatom nastanka agencijske vesti, a naroito u skladu sa njenom komunikacijskom shemom, jasno je da su mediji prvi i prevashodni primaoci agencijskih vesti. Kada jednom prime vest od agencije, mediji prave selekciju dobijenih vesti i obrauju ih u skladu sa potrebama.19 Istovremeno, i novinske agencije svakodnevno preuzimaju vesti od drugih medija. U najveem broju sluajeva, re je o preuzimanju vesti od drugih novinskih agencija, ali i od novina, radija, televizije i internetskih portala. Agencija najee preuzima informacije drugih medija iz delova sveta u kojima nema sopstvene dopisnike. Od drugih medija agencija ponekad prenosi i zanimljive delove iz intervjua sa vanim linostima. Kao i ostali mediji, novinske agencije informacije koje e preuzeti biraju na osnovu sopstvene ureivake politike, vodei rauna pre svega o tome da li su nacionalne, regionalne ili svetske agencije. Mediji mogu da primaju vesti od agencija tek ukoliko se pretplate na agencijske servise. Neovlaeno preuzimanje agencijskih vesti nije dozvoljeno. Uobiajeno je da se prilikom potpisivanja ugovora sa medijima o prodaji agencijskih servisa u ugovoru navede i obaveza medija da navedu izvor vesti, odnosno naziv agencije od koje je preuzeta vest. Ukoliko medij ne navodi agenciju kao izvor svojih vesti, to se takoe smatra povredom autorskih prava i krenjem ugovora, bez
18 19

Up. poglavlje o anonimnim izvorima. Up. poglavlje o uporeivanju agencijskih vesti sa vestima iz ostalih medija.

44

obzira na injenicu da konkretni medij uredno plaa svoje obaveze prema agenciji.20 Ugovorom se precizno regulie ta mediji smeju, a ta ne smeju da menjaju kao primaoci i obraivai agencijskih vesti. Opte je pravilo da mediji ne smeju da menjaju sutinu agencijske vesti.

2.5. AGENCIJSKA VEST KAO PORUKA Osnovni zadatak novinske agencije je da brzo, tano i nepristrasno prikupi i stavi svojim korisnicima na raspolaganje sve relevantne i znaajne informacije u toku jednog dana sa podruja koje pokriva. Novinska agencija treba da obezbedi kompletnu informaciju o nekom dogaaju, ideji ili miljenju, ali ne i komentar novinara. Komentar strunjaka ili uesnika dogaaja smatra se delom informacije o dogaaju, ideji ili miljenju. Informacije koje emituje agencija moraju da budu potpuno pregledne i jasne i da sadre neophodnu koliinu relevantnih podataka kako bi predstavljale potpuno obavetenje o onome to se tretira, (Prirunik NA Beta, 2009: 1). Agencijska vest stremi ka tome da predstavlja objektivnu i neutralnu poruku, to proizlazi iz same prirode postojanja agencije: ona je neutralan i nepristrasan medij koji informacijama snabdeva veoma raznorodne korisnike: medije, ali i razliite politike partije, kompanije, institucije, ambasade stranih drava... Zato je od presudne vanosti za ugled agencije da bude nepristrasna i objektivna. Svaka pristrasnost agencijske vesti kao poruke unitava ono to je najvanije za jednu agenciju: poverenje korisnika u nju.

20 Mediji i novinari potuju i primenjuju vaee zakonodavstvo o zatiti autorskih prava. Kada se dobije doputenje za reprodukciju iz drugog izvora, to se ini uz uvaavanje autora i navoenje izvora. (Kodeks novinara Srbije).

45

3. AGENCIJSKI ANROVI
Prvi i najprepoznatljiviji agencijski proizvod su razliiti agencijski tekstovi. Obino su rasporeeni kroz generalni servis koji obuhvata sve aktuelne informacije kojima agencija raspolae, kao i posebne servise za politike teme, ekonomiju, kulturu, nauku, umetnost, biograje, zanimljivosti, dokumentaciju.. Poto tekstovi novinske agencije najveeg proizvoaa informacija o dnevnim dogaajima, zbivanjima i kretanjima - moraju da zadovolje najrazliitije potrebe raznovrsnih korisnika, najee su prezentovani u obliku vesti i izvetaja. Ta dva novinarska anra su najei proizvod novinskih agencija, (Leksikon novinarstva, 1979: 2). Ipak, vest i izvetaj nisu jedini novinarski anrovi zastupljeni u agencijskom novinarstvu. Pored njih, tu su i reportaa, lanak i intervju. Ali, za sve agencijske tekstove vrede univerzalni principi: saeti su, precizni i pregledni, bez elemenata naracije pa su to odlike, takozvanog, agencijskog podstila novinarskog pisanja, (Leksikon novinarstva, 1979: 2). 3.1. TIPOLOKE KARAKTERISTIKE AGENCIJSKE VESTI Kao to je ve reeno i kao to se i inae navodi u strunoj literaturi, najei novinarski anrovi koji se koriste u agencijskom novinarstvu su vest i izvetaj. Meu novinarima je uobiajena izreka da su vest i izvetaj, kao osnovni novinarski anrovi, ujedno i temelj dobrog novinarstva, a da je samim tim i novinska agencija majka novinarstva. Ne jednom uli smo od iskusnih novinarskih profesionalaca da onaj novinar koji ne naui kako se piu vest i izvetaj zapravo i nije novinar u punom smislu te rei. Vest21 je oblik novinarskog izraavanja (vrsta, anr) kojim se u najkraim crtama poto se odgovori na pitanja: ko, ta, gde, kada, zato ili kako22 - reima ili slikom, ili i jednim i drugim sistemom znakova, javnost obavetava o jednoj ili vie injenica, o nekakvom dogaaju ili prirodnoj pojavi, o nekoj linosti, pri emu to obavetenje mora da bude novo, aktuelno, istinito i vano ili zanimljivo (Leksikon novinarstva, 1979).
21 Ta imenica je izvedenica od baltoslovenskog glagola vedeti, u znaenju znati, a sama re vest znai glas. Petar Skok, Etimologijski rjenik. 22 U literaturi poznato kao Pravilo 5W+H (fajv dabljus plas ej): Who, What, Where, When, Why i How.

46

Izvetaj23 je, uz vest, najei novinarski anr. To naroito vai za agencijsko novinarstvo. Kao i vest, izvetaj je faktografski oblik novinarskog izraavanja, a za njih su u prvom planu su injenice. Po jednom teorijskom stanovitu, izvetaj je posebna forma novinarskog izraavanja, sa sopstvenim zakonitostima pisanja. Zastupnici takve teorije smatraju da je izvetaj novinarska vrsta kazivanja o jednom dogaaju, pri emu se on obrauje sa vie detalja ne samo primarne, nego i sekundarne prirode kako bi se bolje prikazao i objasnio odreeni dogaaj ili pojava (Briza 2009). Poto vest samo registruje, odnosno konstatuje jednu ili vie ivotnih injenica, izvetaj ide dalje on se ne zadovoljava samo tom registracijom ve trai njen dublji smisao: govori o toku jednog zbivanja, istovremeno ga opisuje, objanjava i tumai (Leksikon novinarstva, 1979). Po drugom, nama bliem teorijskom stanovitu, agencijski izvetaj je zapravo samo proirena agencijska vest. Ovde naglaavamo re agencijski jer u ostalim medijima izvetaj zaista moe sutinski da se razlikuje od vesti. Van agencijskog poimanja novinarskih anrova, izvetaj ima dve osnovne karakteristike po kojima se razlikuje od vesti: u njemu se daje opis jednog zbivanja i u njemu se govori o njegovom toku, kontekstu i smislu. Jer izvetavanje sa jednog dogaaja znai svedoenje o tom dogaaju a svedoenje trai vie nego samo osnovnu injenicu trai objanjenje, misao, stav, ideju lini odnos autora (Leksikon novinarstva, 1979.). S obzirom na to da smo u ovoj monograji vie puta naglasili da je lini odnos autora u agencijskom novinarstvu nepoeljan, samim tim se gubi i ta, za druge medije, osnovna razlika izmeu vesti i izvetaja. Ovde emo, dakle, poi od stanovita da je agencijski izvetaj zapravo samo proirena agencijska vest, kompleksniji od nje tek utoliko to u sebi moe da sadri vie vesti. Naime, izvetaj je zasnovan na istim pravilima pisanja kao i vest. I on, kao i vest, mora da odgovori na optepoznatih pet plus jedno novinarsko pitanje. I izvetaj se slae po svetom novinarskom pravilu, pravilu obrnute piramide,24 odnosno pravilu koje nam nalae da injenice slaemo od najvanijih ka manje vanim (Prirunik NA Beta, 2009). 3.1.1. Univerzalnost agencijske vesti Vesti koje agencija emituje trebalo bi da budu aktuelne, jasne, kompletne, interesantne, razumljive, dakle, precizne, i na izvestan nain
U naem jeziku ima istu etimologiju kao i vest. Postverbal izvetaj je derivat preksalno-suksalnog glagola sa istom korenskom morfemom kao i imenica vest. 24 Up. poglavlje o pravilu obrnute piramide.
23

47

pojednostavljene. Pre svega, one moraju da budu tane. Precizna i svuda vaea denicija vesti ne postoji. Ono to je za jednu lokalnu sredinu vest, ve 50 kilometara dalje nije vest. Ali postoje neka opta pravila na osnovu kojih se moe rei ta vest treba da sadri kako bi zasluila taj naziv. Te osobine veina teoretiara novinarstva svrstava u sledee kategorije: 1. blagovremenost; 2. bliskost; 3. znaaj; 4. ljudski interes; 5. neobinost. Postoje, takoe, i pravila koja kazuju kako vest treba da bude napisana, odnosno pripremljena. Najpoznatije pravilo koje je ulo u sve udbenike novinarstva je pravilo koje podrazumeva da je vest kompletna tek kada prui odgovor 5W+H pitanja. Primer takve klasino pripremljene vesti bio bi: Primer 6:
Vlada Srbije odluila je danas u Beogradu da smanji carinske dabine na uvoz novih putnikih automobila. Odluka je doneta posle zahteva Brisela da se carinske i poreske stope usklade sa slinim propisima zemalja Evropske unije.

Teoretiari se slau da nema razlike izmeu agencijske vesti i vesti uopte. Ako vest sadri ranije pomenute odlike, ona je vest i za agenciju, i za novine, i za radio, i za televiziju, i za internet. Razlika postoji jedino u tehnikoj obradi i u diskursu vesti za pojedini medij. Prema navodima urednika u agencijama, idealno sainjena, agencijska vest je univerzalna, odnosno jasna i razumljiva kako lokalnom itaocu, tako i onom koji se nalazi hiljadama kilometara daleko. Primer 7:
Teheran demantuje da je studentu potvrena smrtna kazna

48

(Beta-AFP) Iranski dravni tuilac Abas Dafari Dolatabadi odbacio je danas informacije opozicije da je sud potvrdio smrtnu kaznu jednom dvadesetogodinjem studentu zbog uea u antivladinim protestima prolog decembra.

U primeru 7 vidimo da je re o vesti koja je izvorno vest AFP-a, a preuzela ju je, putem razmene, i domaa agencija Beta, to je naznaeno na poetku vesti (Beta-AFP). U pitanju je vest koja je zadovoljila princip univerzalnosti, odnosno jasna je i lokalnom itaocu u Teheranu i itaocima sa drugih kontinenata. Vest neke domae agencije ne mora po svaku cenu da bude univerzalna, a razlog za to je trite kojem se ta agencija obraa. Naime, AFP jeste jedna od tri najvee agencije na svetu i njeno primarno trite jeste celi svet; Agencija Beta jeste primarno regionalna agencija i njeno primarno trite, pored Srbije, jeste region jugoistone Evrope. Primer 8:
Dug za struju u Prijepolju skoro 140 miliona dinara Potroaci elektrine energije u optini Prijepolje duguju blizu 140 miliona dinara i graani koji duguju nisu plaali struju u proseku pet meseci. Oigledno, ova vest namenjena je pre svega lokalnom tritu u Srbiji i teko je zamisliti da e je od agencije kupiti neki medij koji nije iz Srbije. Postoje i primeri kada novinari i urednici, zbog razliitih razloga, a najee zbog nedostatka vremena, nisu u stanju da uvek potuju princip univerzalnosti, ali mu moraju stremiti.

Primer 9:
Koarkai povreeni u udesu kod Lapova Sedam koarkaa i trener Koarkakog kluba Novi Sad povreeni su u noi izmeu subote i nedelje u saobraajnom udesu na autoputu Beograd-Ni kod Lapova, reeno je agenciji Beta u policiji Lapova.

49

AFP e verovatno putem razmene preuzeti ovu vest agencije Beta, ali e je morati preformulisati, poto se ta agencija obraa celom svetu. Tako preformulisana vest mogla bi da glasi ovako:

Primer 10:
Sedam koarkaa i trener jednog kluba iz Srbije povreeni su u noi izmeu subote i nedelje u saobraajnom udesu 120 kilometara juno od glavnog grada Beograda.

Drugim reima, da bi potovao princip univerzalnosti, novinar AFP-a ne navodi da je re o Koarkakom klubu Novi Sad, jer proseni italac u svetu svakako nikada nije uo za taj klub. Takoe, novinar umesto geografske odrednice Lapovo koristi odrednicu 120 kilometara juno od glavnog grada Beograda. injenica da novinar Bete nije potovao princip univerzalnosti u ovom sluaju, prema ocenama urednika domaih agencija, teko bi se mogla nazvati grekom. Jer novinar jeste vodio rauna primarno o publici kojoj se posredno obraa. A njegova publika dolazi iz regiona jugoistone Evrope, koja uglavnom jasno razume navedene geografske odrednice. 3.1.2. Specina obeleja agencijske vesti uputstva za dobru praksu a) Blagovremenost i brzina. Ova dva pojma esto se poklapaju, ali postoje situacije kada e vest iz objektivnih razloga kasniti, ali e ipak biti blagovremena (niko je pre toga nije objavio, na primer). Brzina je jedan od kljunih pojmova koji se vezuje za pojam agencije, ali ne treba teiti brzini na utrb drugih vanih odrednica: tanosti, pouzdanosti, preciznosti, (Prirunik NA Beta, 2009.). Na blagovremenost mogu uticati: Nain slanja vesti. Dopisnici alju vesti u elektronskoj formi, elektronskom potom ili direktnim unoenjem u odgovarajui obrazac na internetskom sajtu agencije na koji ulaze pomou interne ifre. Vest se moe slati faksom u sluaju kada ne postoje drugi naini prosleivanja redakciji. Telefonom se diktiraju samo hitne vesti ili vesti sa terena, gde ne postoji mogunost elektronskog slanja. Diktiraju se i kratke verzije sa bitnih dogaaja. Vrsta i sadraj informacije. Prenos informacija najbri je kada je tekst podeljen na eeve i vesti. Zato se u sluajevima kada je vest izuzetno
50

vana ili hitna emituje najpre e a potom kratka verzija, da bi se kasnije emitovala i kompletna vest.25 b) Vest mora da bude tana i precizna. Tana znai da ne sme sadravati materijalne greke, a precizna da mora sadravati sve relevantne podatke i da korisnika ne sme ostavljati u nedoumici. Novinar mora proveriti svaki podatak naveden u vesti. Netanosti u imenima, pojmovima, datumima ili bilo kojoj injenici oduzimaju vesti kredibilitet i stvaraju zabunu u javnosti. Ako u vesti iz objektivnih razloga nedostaje neki bitan podatak ili detalj, jer, na primer, nije dostupan, to se u vesti mora navesti. c) Vest mora da bude iscrpna. Onaj ko je uje ili proita ne sme da bude uskraen za bitne podatke i da posle njenog itanja ili sluanja ima pitanja na koja nije dobio odgovor. Zbog toga treba pribaviti objanjenja ili podseanja na sve dogaaje koji su elementi te vesti, ak i ako su se desili veoma davno. To je ono to se naziva bekgraund, to jest kontekst vesti. Ono to je za autora oigledno, korisniku odnosno itaocu, gledaocu ili sluaocu nije uvek jasno; on moe da se nalazi hiljadama kilometara daleko od mesta dogaaja i da o pozadini zbivanja bude sasvim neobaveten. Ili naprosto moe da bude nedovoljno informisan pa moda i nedovoljno funkcionalno pismen. d) Navoenje lica i mesta. Lica i mesta koja se navode u vesti treba uvek da budu identikovana i treba precizirati najvaniju osobu u vesti. Izuzetak su sluajevi gde se zbog pravnike pretpostavke nevinosti ili zatite maloletnika ili rtve ne navode puna imena. Kada je re o javnim linostima, u vesti je neophodno navesti puno ime, prezime, titulu, funkciju ili in. Starost osoba se unosi u tekst26, a nacionalnost aktera vesti se navodi iskljuivo u sluaju kada je to od znaaja, o emu se po pravilu prosuuje od sluaja do sluaja, ali uvek vodei rauna da se objavljivanjem takvog podatka ne sugerie odgovornost ili krivica. e) Pouzdanost. Svaka vest, posebno ona u kojoj je izvor anoniman, odnosno poznat novinaru/redakciji, mora biti pouzdana. Ako sumnjamo u rei govornika, a ne moemo da ih proverimo, treba ih citirati i propra25 26

Vrste vesti detaljno su obraene u poglavlju o specinim agencijskim proizvodima. Godine ivota, a ne godina roenja.

51

titi izrazom kako tvrdi XY, ili slinim. Nije posao agencije da dokazuje da neko ne govori istinu, ali cilj novinara je da ponudi sve injenice. Ako postoji kontradikcija, novinar treba da sloi injenice na nain koji e omoguiti korisnicima da sami izvuku mogue zakljuke (Prirunik NA Beta 2009). Ako ministar napravi lapsus i kae da je budet za ovu godinu 848 umesto 484 milijarde (podrazumeva se da od ranije znamo da je budet 484 milijarde), u izvetaju emo napisati 484 milijarde. Ako, meutim, kae da je, kada je on izabran, prosena plata bila 100 evra, a mi znamo da je bila 400 evra, napisaemo da on tvrdi da je bila 100 evra. f) Opti principi. Da bi neto uopte postalo vest, mora da zadovolji principe kao to su vanost, aktuelnost, i/ili ljudski interes27 i/ili neobinost28. Na primer, izbori za gradonaelnika nekog mesta u Brazilu nisu vest u Srbiji, ali je vest ako kandidati obilaze amazonska plemena koja ive na isti nain kao i pre nekoliko vekova i agituju da se glasa za njih. g) Ekskluzivnost. Ekskluzivna informacija je uvek posebna vrednost za medij koji je obelodanjuje. To vai i za agencijske vesti. Da bi vest bila ekskluzivna, potrebno je da se objavi pre nego to to uini neki drugi medij.29 Pri tome treba voditi rauna i o trenutku emitovanja ekskluzivne vesti. Naime, kako navode agencijski urednici, iskustvo pokazuje da je takvu vest bolje emitovati dovoljno rano da bude objavljena, ali i dovoljno kasno da konkurencija nema vremena da je, eventualno, emituje kao svoju. h) Izvor vesti. Svaka agencijska vest mora da sadri izvor.30 i) Saetost. Vest treba da je maksimalno saeta, bez ijedne suvine rei. j) Preglednost. Vest mora da bude pregledna, razumljiva, pisana jednostavnim stilom, po principu: jedna reenica, jedna misao, koja je napisaTema mora da bude poznata i zanimljiva potencijalnim korisnicima. ak i ako je tema nepoznata, bie zanimljiva poto je neobina. 29 Retkost, a naroito ekskluzivnost, podiu ugled novinaru, a tira listu, i sluanost-gledanost elektronskim medijima. Ipak, niko ne objavljuje ekskluzivnu vest po svaku cenu. Zato engleska novinarska izreka saima profesionalno pravilo: Budi prvi, ali budi u pravu. Ekskluzivna vest, dakle, mora da bude istinita, (uri 2003: 53). 30 Up. poglavlje o izvoru agencijske vesti.
27 28

52

na po pravilu u jednom pasusu. Zato agencijski novinar mora da pie samo ono to je jasno i to je on kao autor vesti razumeo, i to jednostavnim stilom. k) Jednostavnost je takoe vaan elemenat novinarske obrade vesti koji se najbolje iskazuje u njenoj konstrukciji. Najlaki nain da se pripremi jednostavna vest jeste da se novinar (posle konferencije za novinare ili nakon to proita saoptenje ili izjavu) zapita ta je tu vest i da u jednoj reenici prepria ono to je bitno. Ta reenica, eventualno, podeljena u dva pasusa, pojaana citatom i zainjena neizbenim bekgraundom, bie dobra vest. l) Pravilo oka. Izuzetno vaan deo novinarskog posla, bez obzira na to da li je u pitanju agencijska vest ili druga forma informacije, jeste izbor iz mnotva detalja na osnovu kojeg e se sastaviti tekst. Agencijska vest treba da bude napisana u obliku oka, to znai da pasusi moraju da ine posebne celine koje se, po potrebi, mogu izbaciti a da se celokupni tekst bitno ne narui.31 m) Duina pasusa. Nijedan pasus ne sme da bude dui od pet redova. Ima izuzetaka, kada se, na primer, citiraju tekstovi, dokumenti ili nabrajaju elementi nekog sporazuma. To, meutim, ne vai i za glavu vesti (lid), koji na svaki nain treba svesti na najvie etiri reda. n) Tekst ne sme da bude organizovan hronoloki. Hronoloki nain pisanja vesti je pogrean i svojstven je poetnicima koji su skloni da se fasciniraju sagovornikom. Oni na primer, mogu vest da zaponu sa Predsednik Srbije Boris Tadi posetio je danas Novi Sad, jer su, usled treme i neiskustva, fascinirani posetom visokog gosta. Takav novinar propustie moda Tadievu izjavu u kojoj je on, recimo, najavio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. o) Pravilo pro et contra. Novinarska obaveza, koja proizlazi i iz Kodeksa novinara Srbije, jeste da saslua obe strane. U izuzetnim sluajevima ako, na primer, neko optui nekoga za neto vest moe da se emituje bez reakcije druge strane samo ako onaj ko iznosi optubu ima toliki autoritet da je to to govori samo po sebi vest. Odmah potom
31

Up. poglavlje o pravilu (sistemu) oka.

53

treba se obratiti i drugoj strani. Ako druga strana ne eli da reaguje ili je nedostupna, to treba navesti u tekstu: XY nije danas eleo da reaguje na navode (nije bio dostupan za komentar)... p) Novinarski talenat. Iako napisana po svim navedenim pravilima, vest moe da bude nedovoljno zanimljiva iako sadri sve injenice. Zato je pitanje novinarske vetine i talenta da, u okviru zadatog, vest uini zanimljivom i dinaminom. Na primer, izvetaj sa suenja moe sadrati sve to se zahteva: biti taan, precizan, blagovremen (brz), saet, pregledan, sa dobrim lidom, ali suvoparan, jer je, na primer, izostavljena atmosfera koja je vladala u sudnici prilikom izricanja presude. Jedan mali detalj (sudija je kinuo, na primer) oivee atmosferu, a korisnika e uveriti da je novinar zaista bio u sudnici i da je, pored atmosfere, verno preneo i sve injenice. 3.1.3. Ostali anrovi u agencijskom novinarstvu U agencijskom novinarstvu vest i izvetaj jesu najzastupljeniji novinarski anrovi, ali to ne znai da su i jedini. Kao oblik novinarskog izraavanja, veoma esto se koristi i izjava a ree kompleksniji anrovi poput intervjua, reportae i lanka. 3.1.3.1. Agencijski intervju Intervju32 je takoe zastupljen u agencijskom novinarstvu kao anr sa svojim tipinim anrovskim osobinama, ali i sa svojim podvrstama: izjavom, zatim konferencijama za novinare, okruglim stolovima, tribinama... Primer 11:
Crnogorski premijer i lider vladajue Demokratske partije socijalista (DPS) Milo ukanovi izjavio je danas da je otvorena ponuda njegove partije za stvaranje iroke programske koalicije za izbore 29. marta koju bi inile i stranke opozicije.
32

engl. Interview - razgovor, ispitivanje.

54

ukanovi u intervjuu agenciji Beta nije eleo da precizira ostaje li u politici posle martovskih izbora. Svi moji planovi, za sada, zavravaju se sa 29. martom. Razmiljam o tome kako pobediti i mislim da imamo dobar plan. A o tome gde e se ko posle toga nai, razmiljaemo posle pobede, kazao je on.

Iz primera 11 jasno je da se agencijski intervju razlikuje od klasinih intervjua u novinama, na radiju i televiziji. Dok su klasini intervjui po pravilu graki/audio/vizuelno zasnovani na principu pitanje novinara-odgovor sagovornika, agencijski intervju, kao konani proizvod, takoe ima zadatak da odgovori na pravila po kojima se pie vest: poinje lidom a nastavlja se po principu obrnute piramide. Sam princip po kojem se agencijski intervju vodi, naravno, jednak je principu po kojem intervjue vode i novinari tampanih i elektronskih medija. Razlika je jedino u formi u kojoj e intervju biti objavljen. I, naravno, razlika je u injenici da agencijski novinar, kada pravi intervju, ostaje anoniman za iroku publiku. To nije sluaj u ostalim vrstama medija. Naprotiv, pojedini novinari tampanih, elektronskih i internetskih medija stekli su lokalnu ili svetsku slavu upravo kao autori intervjua.

Tabela 1. Intervju Slinosti Agencija novinar-sagovornik funkcija:saoptavanje neeg novog Razlike forma: obrnuta piramida graki izgled emitovanje/objavljivanje: nekoliko vesti, audio i video iseak Drugi mediji novinar-sagovornik funkcija saoptavanje neeg novog forma: pitanje odgovor graki izgled emitovanje/objavljivanje: ceo intervju

55

Ali, glavna funkcija agencijskog intervjua jednaka je glavnoj funkciji intervjua uopte: da neto novo saopti, i da to to saopti protumai, naravno, na nain na koji to shvata intervjuisana linost (Leksikon novinarstva, 1979). Podvrste intervjua, poput konferencija za novinare, okruglih stolova ili tribina, esta su i rutinska pojava u servisima agencijskih vesti: Redizajnirani list Borba, koju je nadavno kupio novinar Ivan Radovanovi, uskoro e se pojaviti na kioscima. Radovanovi je na konferenciji za novinare rekao da su u toku pregovori sa tamparijom i da od toga zavisi kada e izai prvi broj, ali bi to trebalo da bude uskoro jer je redakcija spremna. eca Kancelarije Vlade Crne Gore za polnu ravnopravnost Nada Drobnjak predloila je danas da se osnuje Alimentacioni fond za pomo samohranim roditeljima. Na okruglom stolu o nasilju u porodici u Podgorici, ona je rekla da bi samohrani roditelji imali pomo tog fonda dok se sudskim putem ne obezbedi da i drugi roditelj izvrava svoje obaveze prema detetu, odnosno ne pone da isplauje alimentaciju. Direktorka nevladine organizacije Dokumenta iz Zagreba Vesna Tereli izjavila je danas da je u regionu bive Jugoslavije potrebno uspostaviti Regionalnu komisiju za utvrivanje injenica o ratnim zloinima (REKOM). Terelieva je na tribini u Puli povodom Meunarodnog dana ljudskih prava kazala da su suenja za ratne zloine pred Hakim tribunalom kao i pred domaim sudovima veoma dobrodola, ali ne i dovoljna da bi proces suoavanja sa prolosti bio uspean. Odabir vanih detalja koji su izreeni na ovim dogaajima, naravno, vri sam novinar izveta, uz pomo redakcije agencije, vodei se principima aktuelnosti i vanosti odreenih tema. 3.1.3.2. Izjava Izjava je podvrsta intervjua i oblik novinarskog izraavanja u kojoj jedna, po pravilu znaajna linost, u svoje ime ili u ime organizacije iznosi
56

javnosti miljenje, stav ili sud o jednom pitanju, relevantnom za itavo drutvo ili za jednu socijalnu grupu. Izjava nosi u sebi neke karakteristike intervjua i zato pripada podgrupi takvog oblika novinarskog izraavanja, (Leksikon novinarstva, 1979.). Po svojoj prirodi, izjava retko obelodanjuje novu injenicu. Znatno su brojnije one izjave u kojima se jedna, ve poznata injenica blie objanjava, dublje tumai i drutveno vrednuje. Ovakav oblik novinarskog izraavanja veoma je jednostavan i ne zahteva nikakvu posebnu konstrukciju, s obzirom na to da jezik trai samo potovanje osnovnih normi novinarskog stila: kratkou, jasnou i preciznost. S novinarskog stanovita posmatrano, neto moe biti dogaaj i zato to je neto reeno i zato to je neko neto rekao. Govorei o tome ko je akter vesti, Bel kae da je idealan izvor vesti takoe i akter, neko ije su rei vest, i dodaje da su upravo stoga politiari tako esti uesnici u dogaaju, (Vasi, Alanovi 2007: 152). Meutim, u strunoj javnosti esto se mogu uti kritike da se novinarstvo u Srbiji zapravo pretvorilo u izjavno novinarstvo i da se svelo na puko prenoenje izjava, u najveoj meri politiara. Poto je izjava pseudodogaaj, njeno preterano prisustvo u agencijskom novinarstvu i u medijima uopte kritiari esto pripisuju novinarskoj lenjosti i liniji manjeg otpora. A moda je u pitanju i jasan znak da je novinarstvo pod velikim pritiskom politike. U svakom sluaju, ova tema svakako zasluuje zasebno dublje istraivanje, za ta u ovoj monograji nemamo prostora. Agencije se u svom svakodnevnom radu esto oslanjaju na izjave. U sledeem primeru izjava sportiste aktuelna je za medije, jer je re o fudbaleru ijom je zaslugom njegov klub priredio veliko iznenaenje i iz najprestinijeg klupskog fudbalskog takmienja Liga ampiona izbacio favorizovani i klub sa najvie trofeja u Evropi, Real iz Madrida. Primer 11:
Pjani: Cilj Liona je plasman u polunale Miralem Pjani, strelac gola kojim je Lion izbacio Real Madrid iz Lige ampiona, rekao je danas da je cilj francuskog kluba plasman u polunale najkvalitetnijeg evropskog takmienja. Imamo veoma dobru i mladu ekipu. Sada moramo da se okrenemo vanoj prvenstvenoj utakmici sa Sent Etjenom. Nakon toga panju ponovo skreemo

57

ka Ligi ampiona. Znam da nee biti lako, ali elimo plasman u polunale, izjavio je Pjani za sajt Evropske fudbalske unije (UEFA). Veoma esto, agencije prenose izjave vodeih svetskih i domaih politiara.

Primer 12:
Gejts: Podrka Irana talibanima prilino ograniena Ministar odbrane SAD Robert Gejts izjavio je danas u amerikoj vojnoj bazi u jugoistonoj Aziji da podrka Irana talibanima jo uvek ne predstavlja veliki problem za Vaington.

Komentar neke drutvene pojave, fenomena ili problema koji je od interesa za javnost agencije obezbeuju kroz kombinovanje izjava vie kompetentnih linosti, koje obino imaju razliita stanovita o datom pitanju. Agencije na taj nain zadravaju objektivnost kao jednu od svojih najvanijih karakteristika a irokoj publici nude razliita stanovita o istoj pojavi, potujui novinarski princip pro et contra. Primer 13:
Priveden tvorac grupe na Fejsbuku koja kritikuje Sanadera Hrvatska policija privela je na informativni razgovor Niku Kleaka zbog toga to je na popularnom sajtu za druenje Fejsbuk (Facebook) kreirao grupu koja kritikuje politiku premijera Ive Sanadera. Kleak (22) je na sajtu Fejsbuk kreirao grupu protiv Sanadera pod nazivom Kladim se da u da naem 10.000 ljudi koji ne vole Sanadera. Policija je zbog toga privela Kleaka i ispitivala ga tri sata, a zaplenjen je i njegov lini kompjuter. Hapenje zbog stavova iznetih preko Fejsbuka pokrenulo je ozbiljnu debatu u hrvatskom javnom mnjenju o stanju ljudskih prava u zemlji. Politiki analitiar Jelena Lovri ocenila je da hapenje predstavlja primer zloupotrebe policije u politike svrhe, dok je voa opozicione Socijaldemokratske

58

partije Zoran Milanovi ocenio da akcija policije predstavlja ugroavanje slobode izraavanja. Vlada ne moe da utie na internet, i to ih duboko plai, kazala je Lovri. Visoki policijski zvaninik Krunoslav Borovec odbacio je kritike javnosti i saoptio da je policija postupila u skladu sa zakonom jer se na spornom sajtu pojavila fotomontaa Sanaderove slike u nacistikoj uniformi. Nacistiki simboli su zabranjeni hrvatskim zakonom. Grupa koju je u petak na Fejsbuku napravio Kleak za samo tri dana uspela je da okupi vie od 6.200 lanova, to je vie nego to je bilo planirano. Hrvatski premijer Sanader za sada nije komentarisao u javnosti sporni sluaj.

Nisu retki sluajevi ni kada u redakcije agencija stiu pisane izjave i saoptenja za javnost odreenih linosti. U principu, svako moe da daje izjavu za medije, ali samo pod jednim uslovom: da je ono to eli da kae relevantno za jednu odreenu drutvenu grupu ili za drutvo u celini. Konanu odluku o tome koja e se od prispelih izjava ili saoptenja za javnost emitovati donosi redakcija agencije. Meutim, inicijativu treba, pre svega, da daju novinari: oni moraju da trae izjavu od poznatog dravnika ili politiara, naunika ili umetnika (Leksikon novinarstva, 1979). Potom je potrebno u vesti naglasiti da je re o izjavi koja je data samo za nau agenciju, ime se dodatno podie kredibilitet novinske agencije: Primer 14:
Sasluanje svedoka iz Amerike preko video linka u sluaju koji se vodi protiv studenta Miladina Kovaevia danas je odloeno za 15. januar 2009. godine. Portparol Drugog optinskog suda u Beogradu Marina Klari ivkovi rekla je agenciji Beta da je sasluanje oevidaca tue u bostonskom klubu tokom koje je Kovaevi naneo teke povrede Brajanu tajnhaueru odloeno zbog nedostatka procesnih pretpostavki.

Ono to je posebna karakteristika agencijskog naina ureivanja izjave jeste da se ona, kao i svi ostali anrovi, ureuje po istim principima po kojima se ureuje i vest: poinje lidom, a nastavlja se po principu obrnute piramide.
59

3.1.3.3. Agencijski lanak i reportaa lanak se denie kao oblik novinarskog izraavanja u kojem se svestranom analizom sadrine objanjava jedna aktuelna pojava ili dogaaj, pri emu se koriste dokazane injenice da bi se protumaila ta pojava ili taj dogaaj. lanak ne reaguje brzo i hitno, nije dakle strogo aktuelan, iako mora, kao i svaki drugi novinarski proizvod, da bude vezan za sadanjost, u irem smislu te rei. On je tematski irok, dublje ulazi u pojave i zbivanja, analizira ih sa svih strana. Duina lanka odstupa od novinarskog principa kratkoe; on moe da bude dug onoliko koliko je neophodno da se sve detaljno objasni i utvrdi (Leksikon novinarstva, 1979.). Reportaa33 je oblik novinarskog izraavanja koji je za mnoge najvii domet u ovoj profesiji. Reportaa je i svedoanstvo, i dokument, i lepa re, i otkrivanje ljudskih sudbina, i poniranje u socijalne drame, i istraivanje njihovih uzroka tampana ili izgovorena slika oveka, dogaaja ili pojave; istinita slika stvarnosti, jedan njen detalj, iseak ivota. Vrhunsko ostvarenje u reportai ostaje kao trajna vrednost ljudskog duha, ne umire kao vodeni cvet sa sledeom emisijom radija ili televizije, ili sa sledeim izdanjem lista. Kao i svaki drugi oblik novinarskog izraavanja, i reportaa mora da potuje osnovne principe: novost, aktuelnost, istinitost, vanost ili zanimljivost. Ono to je odvaja od ostalih formi novinarskog izraavanja je specian nain oblikovanja, posebna kompozicija, stil koji se ne dri strogo jezikih normi novinarstva (Leksikon novinarstva, 1979). U posmatranom korpusu agencijskih proizvoda, lanak i reportaa se pojavljuju pod nazivom servis lanaka. U tom specijalizovanom servisu agencijski novinar izlazi iz svoje anonimnosti i postaje autor sa imenom i prezimenom. Primer 15 (agencijski lanak):
BETA-SERVIS LANAKA Krakov: Rupe na prodaju Daa Pavlovi, dopisnica Bete
33

engl. report izvetaj, prikaz, javiti.

60

KRAKOV, 11. marta 2010 Besparica i vajcarski sir od rupa koje je estoka zima ostavila na poljskim ulicama i putevima navele su Krakov na jugu Poljske da pone da prodaje graanima rupe na ulicama i tako pribavi sredstva za popravku saobraajnica. Iako je vest da jedan grad u Nemakoj ve godinama prodaje svoje rupe za 50 evra u poljskim medijima izazvala pre osmeh kao bizarna zanimljivost, u Krakovu su se ve, prvog dana programa, javili kupci rupa. Vlasti u Krakovu zamislile su sistem u kojem se proseni gospodin Jan Kovalski prijavi za kupovinu konkretne rupe, posle ega putari procene troak krpljenja ulice, vlasnik plati, a kod mesta gde je bila rupa, postavi se tabla s imenom vlasnika. Ako novi vlasnik bive rupe eli da se prouje i ire, svota koju je uplatio i njegovo ime nai e se na posebnom sajtu na internetu koji su otvorile vlasti Krakova. Ve danima mi se ale na dve rupe blizu mog obdanita. Dogovorio sam se da mi procene njihovu vrednost. Ne treba mi spomen ploa, dovoljno mi je da mogu da se pohvalim pred roditeljima dece da sam dao da se poprave, kazao je za dananju Gazetu viboru jedan od prvih kupaca, vlasnik obdanita u jednom od krakovskih naselja Marek uba. Nisu, meutim, svi u Krakovu oduevljeni tom idejom, a mnogi upozoravaju da grad dobija novac od njihovog poreza, pa nema potrebe da daju dodatne poklone. Muku s rupama na kolovozima mui, posle ove surove i duge zime, cela srednja Evropa, a zima je sada nemilosrdno otkrila koliko se oljarilo u vreme komunista, jer su u najgorem stanju putevi iz ezdesetih i sedamdesetih godina kada se tedelo i na asfaltu i na njegovom kvalitetu i na uloenom trudu radnika. Poljski vozai ale se da vonja po drumovima posle topljenja snega podsea pre na ruski rulet, a spremno su se ukljuili u akciju ovdanjih medija da poalju fotograje najgorih rupa u svom gradu. Lokalne samouprave u susednoj ekoj ve su ispraznile svoje budete za ienje ulica i puteva od snega, pa im nije ostalo za remont puteva.

61

Ministar saobraaja Gustav Slameka procenio je da e saniranje posledica zime kotati dravu 153 miliona evra, to je vie od budeta u te svrhe za celu godinu. (Kraj) dpp/aza/san/dar

Primer 16 (agencijska reportaa):

BETA-SERVIS LANAKA Loznica: Baeluci pet meseci posle Tomislav ivanovi, dopisnik Bete iz Loznice LOZNICA, 2. decembra 2008 U loznikoj mesnoj zajednici Baeluci, koja je letos mesec i po dana bila u ii javnosti zbog est puta ponovljenih lokalnih izbora, sada je mirno. Politiari vie ne navraaju, ali metani istiu da su zadovoljni to su se izbori ponavljali ba u njihovom naselju, jer je tokom te izborne kampanje uraeno vie nego za prethodnih 30 godina. Asfaltirano je oko est kilometara ulica u naselju, postavljeno 50 betonskih bandera za niskonaponsku elektro mreu, popravljeno ulino osvetljenje i lokalno igralite. Svesni da im se takva prilika u dogledno vreme ne moe ponoviti, metani su zadovoljno trljali ruke zbog svega to su im tih dana i noi gradila tada dva suprostavljena politika tabora. U ovom naselju sa oko 350 kua i 1.100 stanovnika ima, meutim, i onih koji podseaju da nije uraeno sve to je obeano. Nisu zamenjene sve drvene bandere iako pored nekih i sada lee betonski stubovi, a stari asfalt i dalje se nalazi ispred kue najpoznatije metanke Jelene Vasi. Odluka o buduoj vlasti u Loznici donosena je u suterenu Jelenine kue, gde se u nedostatku adekvatnog prostora, ve est godina obavlja glasanje. Jelena danas kae da joj je u prvo vreme sve to bilo zanimljivo, jer je upoznala mnoge ljude, posebno novinare, koji su je stalno zvali.

62

Priznaje ipak da joj je vremenom postalo naporno pripremanje i raspremanje prostorije uz svako novo glasanje. Ona sama glasala je prva tri puta, da bi potom apstinirala jer se ispostavilo da je u birakom spisku upisana pod imenom Jela. Posle svega, pored njene kue ostalo je stotinak metara starog asfaltnog puta, zato to u vreme izborne kampanje nije smelo nita da se asfaltira ispred glasakog mesta. U meuvremenu, niko od politiara se nije setio da obezbedi sredstva za presvlaenje asfaltom te deonice, pa je Jelena, kako u ali kae, ostala u praini. Izbori su trajali od 11. maja do 28. juna, a izjanjavanje glasaa Baeluka odluivalo je o 26. nerasporeenom odbornikom mandatu, u gradskoj skuptini koja ima 51 odbornika. Na jednoj strani bili su G17 plus, koalicija DSLiberalno-demokratska partija Srpski pokret obnoveSandaka demokratska partije i koalicija Socijalistika partija SrbijePartija ujedinjenih penzionera Srbije. Drugi blok su inili Srpska radikalna stranka (SRS), DSS, Nova Srbija i grupa graana Pokret za Loznicu. Ispostavilo se, meutim, da esto glasanje na Vidovdan nije bilo ni potrebno, jer je politikom kombinatorikom stvorena nova skuptinska veina i bez tog, do tada toliko vanog mandata. Aktuelnu vlast u Loznici ini blok okupljen oko G17 plus uz DSS i GG Pokret za Loznicu iz drugog, nekada suparnikog tabora. (Kraj) tzz/rpe/per

Kao to se iz primera vidi, agencijski lanak i reportaa slobodnije su forme novinarskog izraavanja u poreenju sa krutim nainom izraavanja u vesti i u izvetaju Ali, iz gornjeg primera jasno je da se i agencijski lanak slae po principima vesti: od lida, preko obrnute piramide. Ono to i inae lanak odvaja od ostalih novinarskih anrova, vredi i u agencijskom novinarstvu:
63

 ne javlja se kao reakcija na tano odreenu pojavu, ve na one pojave i zbivanja koji ive u drutvu; ne reaguje brzo, hitno, nije obavezno aktuelan; tematski je iri, dublje ulazi u pojave i zbivanja, objanjava ih i analizira sa svih strana (Leksikon novinarstva, 1979).

3.1.4. Specini agencijski proizvodi Agencija korisnicima nudi i posebne proizvode, koji su karakteristini pre svega za novinske agencije, ne i za ostale medije. Ti proizvodi su namenjeni, kao i sve ostalo, pre svega medijima. 3.1.4.1. Najava dogaaja Dnevna najava dogaaja jedan je od vanih elemenata za svaku agenciju. Novinska agencija Beta svoje najave emituje tri puta dnevno prvi put oko 16 sati (za sledei dan), zatim oko 21 sat i trei put u 8 sati narednog dana, za kada se dogaaji i najavljuju.34 Svaki put u najavu se uvrtavaju dogaaji za koje je agencija u meuvremenu dobila obavetenja. Svaka novinska agencija ima u svojoj ponudi najave dogaaja, koje se unekoliko razlikuju pre svega u formi, ali ne i u sutini.35 Po pravilu, najava se emituje sa slagom Beta-Najava i naslovom: Za sredu, 10. marta 2008. godine. Dogaaji koji se najavljuju u agenciji Beta se najavljuju po sledeem redosledu: dogaaji u svetu za taj dan, zatim dogaaji u regionu (Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina), Makedonija, Rumunija, Bugarska, Grka, Albanija, Turska), a zatim dogaaji u Srbiji, dogaaji iz kulture, sporta, servis lanaka za taj dan i ostali dogaaji. Najava dogaaja se u agenciji Beta pravi hronoloki, a ne po gradovima. Vane tekue situacije i drugi dogaaji za koje nije precizirano
Najava dogaaja je uobiajeni proizvod za sve novinske agencije. Razlika je samo u tome koliko najava dogaaja i u kojim terminima pojedina agencija emituje. To je stvar urednike politike. 35 U Prilozima na kraju rada ponuen je primer Najave dogaaja hrvatske agencije HINA. Iz primera je jasno da HINA daje kao odvojene proizvode najave iz razliitih oblasti (svet, fotograje, sport, ekonomija, Hrvatska), dok je u Beti sve to objedinjeno u jedan proizvod.
34

64

tano vreme kada e se desiti (na primer, oekuje se da neko saopti neto) idu na poetak segmenta36 u koji se ubrajaju. Opta forma najave je: Primer 17:
MESTO U (vreme), u sali/stranakim prostorijama (adresa) konferencija za novinare (ime onog ko e govoriti) na kojoj e govoriti o (tema).

Primer 18:
BEOGRAD - U 11.00, u maloj sali Doma Narodne skuptine, Poslaniki klub Demokratske stranke o reavanju problema nasilja nad enama u porodici.

Postoji vie vrsta najava: BETA-NAJAVA: dnevna najava dogaaja za taj dan BETA-NAJAVA-AUDIO: dnevna najava audio priloga koje e Beta emitovati toga dana BETA-NAJAVA-FOTO: dnevna najava fotograja koje e agencija Beta emitovati toga dana, bilo da je re o fotograjama Betinih fotoreportera ili o fotograjama fotoreprtera svetskih novinskih agencija s kojima agencija ima uspostavljenu razmenu. BETA-NAJAVA-VIDEO: dnevna najava video priloga koje e agencija emitovati tokom dana BETA-NEDELJNA NAJAVA: najava dogaaja za sedmicu koja sledi BETA-NAJAVA-DOPUNA: proirena verzija najave, kada nakon emitovanja jutarnje najave tokom dana stigne jo neka vana najava dogaaja BETA-NAJAVA-I S P R A V K A: kada agencija napravi greku u najavi dogaaja BETA-NAJAVA-IZMENA: kada institucija/stranka napravi greku ili se predomisli pa otkae neki dogaaj U sledeem primeru ilustrovaemo, u skraenoj verziji, kako izgleda jedna najava dogaaja u agenciji Beta:
36

Segmenti su: Svet, Region, Srbija...

65

Primer 19:
BETA-NAJAVA (u 8 sati) Za sredu, 10. marta 2010. godine Svet JERUSALIM/RAMALA Potpredsednik SAD Dozef Bajden u nastavku posete Bliskom istoku sastae se s palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. Region PODGORICA Premijer Crne Gore Milo ukanovi odgovarae u Skuptini na pitanja poslanikih klubova. Srbija KOPAONIK U 9.30 u hotelu Grand drugi dan ekonomskog skupa na Kopaoniku o izlasku Srbije iz ekonomske krize. Najavljeno je uee potpredsednika Vlade Srbije Boidara elia, ministra ekonomije Mlaana Dinkia i efa Kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmona Greja. Kultura i zabava BEOGRAD U 12.00 u restoranu Kalemegdanska terasa konferencija za novinare glumca Ralfa Fajnsa (Ralph Fiennes), Gabrijele Tana (Gabriella Tana), Kolina Vejnsa (Colin Vaines) i glumca Dragana Mianovia i Slavka timca povodom poetka snimanja lma Koriolan u Srbiji. Sport Fudbal: Igraju se revan utakmice osmine nala Lige ampiona (meevi poinju u 20.45) Real Madrid - Olimpik Lion

66

Manester junajted Milan Ostalo BEOGRAD U 10.00 u hotelu Palas (Topliin venac 23) seminar Japanski proizvodni menadment o smanjenju trokova poslovanja i poboljanju kvaliteta bez velikih investicija. Najavljeno je prisustvo predstavnika Ambasade Japana i Japanske agencije za meunarodnu saradnju.

Najava kao specini agencijski proizvod kojeg nema u drugim vrstama medija, namenjen je korisnicima agencijskog servisa, a pre svega medijima, da bi znali koje dogaaje e agencija pratiti, kako bi mogli da tede novinare iz svoje redakcije i upute ih na neke druge zadatke, s obzirom na to da e agencija svakako emitovati vesti, audio i video priloge koje je najavila. Svaka najava zavrava se informacijama o tome ko je toga dana od deurnih urednika odgovoran za agencijski servis vesti, kao i informacijama o brojevima telefona Novinske agencije Beta na koje korisnici mogu da se obrate u sluaju odreenih nejasnoa. 3.1.4.2. Najavna vest Treba praviti razliku izmeu najave i najavne vesti. Najavna vest se pie kada su u pitanju vani dogaaji, kao to su zasedanja skuptine, vlade, izbori, okrugli stolovi, partijske konvencije: Primer 20:
Izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin u poseti Srbiji Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin poinje danas trodnevnu posetu Beogradu tokom koje e se sastati sa zvaninicima Srbije, reeno je Beti u Ambasadi Slovenije. Jelko Kacin e se danas odvojeno sastati sa predsednicom Skuptine Srbije Slavicom uki-Dejanovi i predsednikom Odbora za evropske integracije Laslom Vargom sa kojima e razgovarati o evropskim integracijama.

67

Izvestilac EP e u sredu i etvrtak razgovarati sa predstavnicima Vlade Srbije, parlamenta, guvernerom Narodne banke, predstavnicima pravosua i nevladinog sektora.

Najavna vest se moe emitovati dva ili tri dana ranije, zatim dan ranije, ili se moe plasirati rano ujutro na dan dogaaja kao kratka najavna vest za elektronske medije. 3.1.4.3. Dokumentacija Veoma je znaajna uloga rubrike koja se zove Dokumentacija. Ona priprema mnotvo materijala koji se uglavnom koristi za bekgraunde. Redakcija sa dobrom i sreenom dokumentacijom uvek je u prednosti, (Leksikon novinarstva, 1979), zbog ega je dokumentacija prava riznica podataka za svaku agenciju.37 U sluaju agencije Beta, svakodnevni zadatak rubrike za dokumentaciju je da rano ujutro, na samom poetku dnevne emisije vesti, emituje Kalendar dogaaja, koji se unapred priprema u dokumentaciji, to rade i druge novinske agencije: Primer 21:
BETA-KALENDAR Na dananji dan - 14. mart BEOGRAD, 11. marta 2010. (Beta) 1489 Kraljica Kipra Katarina Kornaro (Catherine Cornaro), poslednja vladarka iz dinastije Lizinjan (Lusignan), ustupila je svoju kraljevinu Mletakoj Republici. 1558 Nemaki car Ferdinand I uzeo je titulu svetog rimskog cara bez uobiajenog papinog krunisanja. 1804 Roen je austrijski kompozitor Johan traus Stariji (Johann Strau), koji je bekom vlaceru dao klasini oblik i znatno doprineo njegovoj popularnosti. Komponovao je vie od 150 valcera, od kojih je najpoznatiji Lorelaj37

Postojanje redakcije za dokumentaciju standard je svake novinske agencije.

68

Zvuci Rajne, veliki broj mareva, meu kojima i uveni Mar Radecki, polke, kadrile. 1820 Roen je Vitorio Emanuele II (Vittorio), poslednji sardinski kralj (od 1849) i prvi kralj ujedinjene Italije od 1861. do smrti 1878. Popularni padre della patria, Vitorio Emanuele II inaugurisao je parlamentarnu vladavinu u Italiji. 1864 Engleski istraiva Samjuel Bejker (Samuel Baker) otkrio je drugi izvor reke Nil u istonoj Africi i nazvao ga Albertovo jezero...

Za razliku od veine agencijskih proizvoda, kao to se vidi iz prethodnog primera, u kalendaru dogaaji se ne slau po vanosti nego iskljuivo hronoloki. Redakcija za dokumentaciju ima zadatak i da emituje posebne vesti koje se tiu znaajnih godinjica. Primer 22:
ZEM-INI-GODINJICA Sutra sedam godina od ubistva Zorana inia BEOGRAD, 11. marta 2010. (Beta) U petak se navrava sedam godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke (DS) Zorana inia, koji je ubijen ispred sedita Vlade Srbije 12. marta 2003. godine. ini je bio prvi premijer Srbije posle pada reima Slobodana Miloevia 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Vlada na ijem je elu bio izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije drutva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi u Srbiji. Prema oceni zapadnih diplomata, ini je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda viegodinje nestabilnosti. inieva vlada se snano zalagala za saradnju s Hakim tribunalom za ratne zloine, i za vreme te vlade uhapeno je nekoliko hakih optuenika, meu kojima je i bivi predsednik Srbije i SRJ Slobodan Miloevi...

69

Ova redakcija zaduena je i za brzu reakciju kada su u pitanju hitne i vane vesti, koje je to pre potrebno nadopuniti odgovarajuom pozadinom (background). Primer 23:
ZEM-BEOGRAD-PATRIJARH Preminuo patrijarh Pavle BEOGRAD, 15. novembra 2009 (Beta) - Patrijarh srpski Pavle preminuo je u nedelju, potvreno je agenciji Beta. Patrijarh je preminuo u 10.45. Smrt patrijarha potvrdio je mitropolit Amlohije. Radio televizija Srbije objavila je snimak mitropolita, koji je uplakan, na sveanosti polaganja kamena temeljca, obavestio vernike da je upravo saznao da se upokojio patrijarh. Patrijarh Pavle (95) bio je na Vojno-medicinskoj akademiji na leenju od 13. novembra 2007. godine.

Nakon ovako emitovane vesti, zadatak rubrike za dokumentaciju je da pripremi patrijarhovu biograju. Pravilo je da ta rubrika ve ima pripremljene biograje znaajnih linosti iz drutvenog ivota. To pravilo naroito vai onda kada se, kao u sluaju patrijarha, oekuje smrt ili kada se, recimo u sluaju izbora za novog predsednika, oekuje izbor jednog od dvojice kandidata. Primer 24:
ZEM-PATRIJARH-BIOGRAFIJA Biograja pokojnog patrijarha Pavla BEOGRAD, 15. novembra 2009. (Beta) Patrijarh srpski Pavle preminuo je danas u Beogradu. Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojevi) roen je 11. septembra 1914. godine u selu Kuanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji. U tom mestu je zavrio osnovnu kolu. Niu gimnaziju zavrio je u Tuzli, viu gimnaziju i estorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Dve godine je studirao medicinu u Beogradu.

70

Pre odlaska u gimnaziju proveo je jedno vreme na pripremama za kolu u manastiru Orahovica. Drugi svetski rat zatekao ga je u rodnoj Slavoniji, odakle je prebegao u Beograd, gde je, da bi se mogao izdravati, radio zike poslove na graevinama i na dokovima. U prolee 1942. njegov kolski drug jeromonah Jelisej odveo ga je u manastir Svete trojice u Ovaru, a od 1944. radio kao verouitelj i vaspita u Banji Koviljai, u domu za decu izbeglu iz Bosne...

Primer 25:
ZEM-TADI-BIOGRAFIJA 38 Biograja novog predsednika Srbije BEOGRAD, 28. juna 2004. (Beta) Predsednik Demokratske stranke Boris Tadi39 izabran je danas, prema Cesidovoj nezvaninoj proceni rezultata izbora, za predsednika Srbije. Tadi je roen 15. januara 1958. u Sarajevu. U Beogradu je zavrio gimnaziju, diplomirao kliniku psihologiju na Filozofskom fakultetu i magistrirao na temu Subverzivnost u segmentu seksualnosti. U mladosti je radio kao kolporter, zatim je bio novinar na Radio Indeksu 202, psiholog u bolnici Laza Lazarevi, profesor psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji i istraiva u beogradskom Institutu za psihologiju. Centar za razvoj demokratije i politike vetine osnovao je 1997. i bio njegov prvi direktor. Politikom se bavi od studentskih dana kada je uestvovao u formiranju poluilegalnog Otvorenog univerziteta i u nizu opozicionih aktivnosti, zbog ega je bio hapen osamdesetih godina...

Drugim reima, uloga rubrike za dokumentaciju je da pripremi bekgraunde za sve vane dogaaje. Ukoliko je u pitanju veliki zemljotres, iz
38 U knjizi se nalazi relativno veliki broj primera u kojima se na razliite naine spominje aktuelni predsednik Srbije Boris Tadi. Ovo je posledica elje da istaknemo injenicu da vani politiari, a naroito njihove izjave, zauzimaju znatan deo medijskog prostora u Srbiji. Kritiari ovakvog naina izvetavanja navode da je re o izjavnom novinarstvu i podseaju da je izjava zapravo pseudodogaaj 39 Kao to e itaocima upasti u oi, u primerima koji su ponueni u knjizi veina protagonista vesti su mukarci, to je jo jedan dokaz za tezu da je kod nas izvetavanje maskulanizirano, odnosno da je veoma uoljiv disbalans izmeu prisustva ena i muaraca u medijima. (videti tekst Dubravke Vali -Nedeljkovi: Rodna perspektiva izvora informacija u vodeoj dnevnoj tampi u Srbiji, Novi Sad, 2011).

71

dokumentacije e stii pripremljena vest o, na primer, velikim potresima u istoriji civilizacije. Ukoliko su u pitanju parlamentarni izbori u Srbiji, iz dokumentacije e stii sreen pregled dosadanjih izbora, sa glavnim rezultatima i najzanimljivijim detaljima... 3.1.4.4. Poruka korisnicima Ovaj agencijski proizvod koristi se u sluajevima kada agencija ima vanu poruku za medije. Poruka korisnicima, sa slagom PORUKA korisnicima, emituje se kao najava serije tekstova, intervjua i lanka ili kao obavetenje da se zavrava agencijska emisija vesti za taj dan: Primer 26:
PORUKA korisnicima Agencija Beta uskoro e emitovati intervju sa predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevim. Medvedev u intervjuu govori o odnosima Srbije i Rusije, reavanju statusa Kosova... (Kraj) aut/urd PORUKA korisnicima Na sajt agencije Beta iste ruke (www.korupcija.org) danas je postavljen tekst o tome i tome. (Kraj) aut/urd

3.1.4.5. Vest pod embargom Vest pod embargom koristi se u sluajevima kada agencija korisnicima nudi neku vest, izjavu ili intervju s kojom se iz opravdanih razloga mora
72

saekati sa objavljivanjem. Vest pod embargom se najee koristi u sluaju kada se izvetava o izborima u Srbiji, zbog potovanja pravila izborne tiine. Ta pravila nalau da se ne mogu emitovati izjave politiara dok god su otvorena izborna mesta (kod nas od 7 do 20 sati). Agencijski novinari, meutim, sa terena alju izjave glavnih protagonista izbora, a agencija te vesti emituje odmah, s tim to slag u tim sluajevima izgleda ovako: ZEM-IZBORI-DS (EMBARGO DO 20.00 SATI) Drugim reima, medijima je zabranjeno da emituju ove agencijske vesti do 20.00 sati. U emu je onda svrha emitovanja vesti na agencijskom servisu, ukoliko ne mogu da budu emitovane i objavljene u drugim medijima? Odgovor je vrlo jednostavan: agencije na taj nain omoguuju tampanim medijima da pripreme sutranje izdanje, a elektronskim medijima da pripreme informativne emisije koje e uslediti nakon zatvaranja izbornih mesta i prestanka vaenja pravila o izbornoj tiini. Embargo moe da se koristi i u sluajevima kada agencija doe u posed vanog govora vanog politiara, koji e on izloiti pred odreenom vanom institucijom (domaim parlamentom, Evropskim parlamentom, Ujedinjenim nacijama...) Primer 27:
SVT-UN-JEREMI (EMBARGO DO 18.00 SATI) Jeremi: Srbija nikada nee priznati nezavisnost Kosova UJEDINJENE NACIJE, 3. marta 2010. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremi izjavio je danas na zasedanju Generalne skuptine Ujedinjenih Nacija u Njujorku da Srbija nikada nee priznati nezavisnost Kosova...

Kao i u prethodnom primeru koji se ticao izbora, i u ovom sluaju agencija emituje izjavu ranije, uz oznaku embargo, kako bi mediji mogli da pripreme izdanja i emisije. 3.1.4.6. Fle vest
Fle je najkraa forma vesti koja u slagu ima i etvrtu re: HITNO. Emituje se kada je neto izuzetno hitno i vano.

73

Primer 28:
ZEM-BEOGRAD-PATRIJARH-HITNO Preminuo patrijarh Pavle BEOGRAD, 15. novembra 2009. (Beta) Patrijarh srpski Pavle preminuo je u nedelju, potvreno je agenciji Beta. (Kraj)

Fle je dakle vest koja sadri samo veoma kratak lid, u kojem se saoptava veoma vana informacija. Fle je po pravilu ekskluzivna informacija do koje agencija dolazi prva ili se barem trudi da je prva emituje. 3.1.4.7. Vesti u nizu i pregled deavanja Vesti u nizu povezane su sa e veu jer prate dogaaj od poetka do kraja, izvetavajui pri tom o svakoj znaajnijoj promeni. Najee su u pitanju vesti o nesreama (pad aviona, zemljotres...) ratovima, atentatima, politikim krizama, smrtima vanih linosti... Svaka vest u nizu predstavlja celinu za sebe i kompletnu vest. Vesti u nizu su povezane kljunom injenicom koja ih spaja od prve do poslednje. U sluaju naeg prethodnog primera o smrti patrijarha Pavla, sledea vest, koja vie ne bi bila e, ne bi vie u slagu nosila oznaku HITNO: Sledea vest o smrti patrijarha bi glasila ovako: Primer 29:
ZEM-BEOGRAD-PATRIJARH (KRAA VERZIJA) Preminuo patrijarh Pavle BEOGRAD, 15. novembra 2009. (Beta) - Patrijarh srpski Pavle preminuo je u nedelju, potvrdio je mitropolit Amlohije. Radio-televizija Srbije objavila je snimak mitropolita, koji je uplakan, na sveanosti polaganja kamena temeljca, obavestio vernike da je upravo saznao da se upokojio patrijarh.

74

Patrijarh je preminuo u 10.45. Patrijarh Pavle (95) bio je na Vojno-medicinskoj akademiji na leenju od 13. novembra 2007. godine. (Kraj)

A sledea bi bila dopunjena, na primer, nekim novim informacijama i delovima iz biograje pokojnika: ZEM-BEOGRAD-PATRIJARH (DUA VERZIJA) Kao to vidimo iz gornjih primera, kraa i dua verzija koristi se u agencijskom novinarstvu iskljuivo kada je re o, na primer, nekom vanom dogaaju ili vanoj izjavi vanog pojedinca. Drugim reima, kada agencija proceni da je u interesu korisnika da ih to pre snabde informacijom, jer je procenjeno da je re o vanoj vesti. Vie vesti na istu temu koje stiu u kontinuitetu mogu da imaju i dopunjenu verziju, koja se u slagu oznaava slino kao i kraa i dua verzija vesti. ZEM-BEOGRAD-PATRIJARH (DOPUNJENA VERZIJA) Nakon ovako vanih dogaaja, poput smrti patrijarha, obino potom slede reakcije javnih linosti:
ZEM-PATRIJARH-REAGOVANJA Tadi: Nenadoknadiv gubitak za Srbe i SPC BEOGRAD, 15. novembra 2009. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadi izjavio je...

U trenutku kada smo poeli da emitujemo reagovanja na patrijarhovu smrt, poeli smo zapravo da piemo vesti u nizu. A ona osnovna informacija, da je patrijarh umro, u vestima u nizu e iz lida prei u bekgraund. Ista pravila vae i kada, na primer, emitujemo vest o nekom velikom zemljotresu: prvo se emituje e verzija, zatim kratke verzije osnovne vesti, a potom due vesti sa vie podataka koji pristiu od izvetaa sa terena, drugih medija i agencija. I u ovom sluaju, ona osnovna vest o tome
75

da je, na primer, Haiti pogodio razoran zemljotres u toliko i toliko sati, od lida postaje bekgraund tokom pisanja vesti u nizu. Na kraju ovako vanog i/ili dugotrajnog dogaaja, o kojem je agencija emitovala vie vesti, uobiajeno da se emituje pregled u kome e se saeto preneti najvaniji detalji tog dogaaja. Slag e u tom sluaju biti:
ZEM-SRBIJA-PATRIJARH (PREGLED) SVT-HAITI-ZEMLJOTRES (PREGLED)

3.1.4.8. Ispravka vesti Ispravka je svakako najnepopularniji agencijski proizvod, koji se veoma nerado emituje. Kao to joj i ime kae, ispravka se emituje u sluajevima kada je agencija napravila materijalnu greku u odreenoj vesti. U tom sluaju, iznad slaga vesti po pravilu stoji: PANJA-I S P R A V K A Potom slede slag i naslov, kao i dvostrukom crtom podvuena napomena na kojem mestu je agencija pogreila. Posle toga sledi ispravljena verzija vesti: Primer 30:
ZEM-SRBIJA-PTIJI GRIP Milosavljevi: U Srbiji nema ptiijeg gripa Emitujemo vest sa ispravkom u naslovu, gde treba da stoji Milosavljevi umesto Milovanovi i drugom pasusu, gde treba da stoji 3.500 umesto 350. Molimo da koristite ispravljenu verziju ====================================================== BEOGRAD, 12. oktobra 2005. (Beta) - Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljevi izjavio je danas da u Srbiji nije registrovan nijedan sluaj ptijeg gripa. Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Milosavljevi je rekao da je u poslednjih 10 dana pregledano 3.500 uginulih ptica i da nijedna nije bila zaraena virusom koji izaziva ptiji grip...

76

to manje ispravki, to bolja agencija, i obratno, opte je prihvaeni stav meu urednicima u novinskim agencijama. 3.1.4.9. Pregled vesti Pregled vesti takoe je specian agencijski proizvod, u koji se svrstavaju najvanije vesti iz Srbije, regiona i sveta, kako politike, tako i one iz ekonomije, sporta, kulture... Vesti koje su svrstane u Pregled imaju samo jedan pasus, po pravilu ne dui od pet redova, i najee samo jednu reenicu, a emituju se etiri puta dnevno: u 10, 14, 18 i 24 asa.40 Pregled je zapravo zbir od 10 do 20 kratkih vesti koje se od prethodnog pregleda do trenutka pravljenja novog smatraju najvanijim. Slag i naslov pregleda treba da bude: BETA-PREGLED U 10 SATI (14 SATI, 18 SATI, 24 SATI) Ponedeljak, 21. april 2008. U Pregledu u 10 sati treba da se nau vane vesti iz Pregleda u 24 sati, ono to se desilo tokom noi i najave dogaaja. U Pregledu u 14 sati se ne ponavljaju najave, izuzev ako je neto veoma bitno najavljeno za uvee. U njemu treba da budu svee vesti i izuzetno se mogu ponoviti veoma vane vesti od prethodne veeri. Na poetku Pregleda nalazi se najvanija i najnovija vest. Primer 31:
BETA-PREGLED U 18.00 etvrtak, 11. mart 2010. godine BEOGRAD Ministar spoljnih poslova Albanije Iljir Meta sastao se u etvrtak po podne u Beogradu sa predsednikom Srbije Borisom Tadiem ime je poeo seriju razgovora sa srpskim zvaninicima.
40 Od agencije do agencije postoje razlike u formi pregleda: Betini pregledi, na primer, sadre vie vesti od pregleda agencije HINA. Hrvatska agencija s druge strane nudi manje vesti u pregledu, ali su te vesti opirnije date nego u sluaju Bete. Up. primer iz Priloga na kraju rada.

77

BEOGRAD Srbija e morati da prihvati realnost da je veina evropskih zemalja priznala nezavisno Kosovo i da treba nai reenje prihvatljivo za sve, tako da se proces integracije regiona u EU nesmetano nastavi, ocenio je britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort. BEOGRAD Grka policija je uhapsila protosinela Simeona Vilovskog, za kojim je Vii sud u Beogradu raspisao poternicu zbog nansijskih malverzacija, potvrdio je agenciji Beta direktor Policije Srbije Milorad Veljovi. BEOGRAD Predsednik Socijalistike partije Srbije Ivica Dai ukazao je u etvrtak, povodom etiri godine od smrti Slobodana Miloevia, da SPS ne moe iveti od prolosti, ve mora graanima ponuditi viziju budunosti. BEOGRAD Predsednik Maarske Laslo oljom dolazi u petak na poziv Saveza vojvoanskih Maara u trodnevnu privatnu posetu tokom koje e se neformalno sastati i sa predsednikom Srbije Borisom Tadiem. PREEVO Prva grupa dravljana Srbije i Makedonije albanske nacionalnosti koji su neuspeno pokuali da dobiju azil u Belgiji, stigla je u etvrtak popodne u Preevo autobusom belgijskog Komesarijata za izbeglice. HAG Haki tribunal odbio je zahtev penzionisanog generala Vojske Jugoslavije Vladimira Lazarevia da bude privremeno puten na slobodu iz zdravstvenih razloga, objavljeno je u etvrtak u Hagu. HAG Optueni Radovan Karadi uloio je albu na odluku kojom je pretresno vee Hakog tribunala odbilo njegov zahtev za odlaganje suenja do 17. juna, objavio je u etvrtak sud u Hagu. NOVI SAD U Vojvodini je u 2009. godini bilo najmanje meunacionalnih incidenata za poslednjih est godina, izjavio je u etvrtak na konferenciji za novinare predsednik Skuptine Vojvodine andor Egerei. SARAJEVO Srpski lan Predsednitva BiH Neboja Radmanovi uputio je u etvrtku pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiu u kojem navodi da je protestna nota upuena Srbiji iz Ministarstva spoljnih poslova BiH zbog hapenja Ejupa Gania, jednostran i samovoljan politiki i diplomatski akt neovlaenog dravnog slubenika.

78

BANJALUKA Predstavnici borakih organizacija udruenja porodica poginulih boraca i bivih logoraa u Republici Srpskoj su u etvrtak izrazili nadu da e Velika Britanija Ejupa Gania izruiti Srbiji. Gani je u etvrtak, uz kauciju, puten na privremenu slobodu. LJUBLJANA Slovenaki ustavni sud poeo je u etvrtak zavrno razmatranje arbitranog sporazuma sa Hrvatskom o reenju graninog spora koji su 4. decembra prole godine u Stokholmu potpisali predsednici vlada Hrvatske i Slovenije Jadranka Kosor i Borut Pahor. SANTJAGO Tri jaka zemljotresa, od kojih je najjai bio 7,2 stepena Rihterove skale, potresla su u etvrtak centralni deo ilea. BEOGRAD Juniorke Srbije osvojile su u etvrtak zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u streljatvu, u disciplini vazduna puka.

Za Pregled vesti vae i neka specina pravila u pisanju, koja donekle odudaraju od optih pravila za pisanje agencijskih vesti. Dok se u vestima preporuuje da se tano navede funkcija govornika, u pregledu vesti izbegava se navoenje dugake funkcije. Tako e u vesti stajati pomonik amerikog sekretara za meunarodne ekonomske odnose, a u Pregledu samo ameriki zvaninik. Za razliku od vesti, u kojoj je navoenje izvora obavezno, u preglede vesti, koji treba da budu koncizni, ne treba stavljati izvore, odnosno formulacije kao to su rekao je Beti, rekao je za BBC, rekao je na konferenciji za novinare. U vesti su ve navedeni svi ti elementi pa ih u pregledu ne treba ponavljati. Izuzetak od ovog pravila je kada od medija kome neko daje izjavu moe zavisiti i stav prema dogaaju ili izjavi, kao kada, na primer, glavni tuilac Hakog tribunala Ser Bramerc govori o hapenjima kosovskih Albanaca za list Koha ditore. Izuzetak je mogu i kada je re o neproverenoj informaciji, kada na primer, RTS javi da je neko uhapen. U ovom poslednjem sluaju, pored osnovne informacije o hapenju, navodi se i RTS kao izvor, jer je re o jo uvek nezvaninoj informaciji, zbog ega je potrebno da se agencija od nje na taj nain ogradi. Pregled vesti je idealan proizvod za manje medije, pre svega one elektronske. Na primer, za radio stanice koje su komercijalnog karaktera, a kojima odgovarajui zakoni nalau da moraju da imaju i deo informativnog programa, pregled vesti je idealan proizvod pomou koga mogu da pripreme kratke vesti.
79

4. VEST
4.1. STRUKTURA I ORGANIZACIJA VESTI 4.1.1. Slag i naslov vesti Slag i naslov u agencijskoj vesti predstavljaju celinu, ali naslov mora da bude samostalan. Slag41 je odrednica koja u sutinskim crtama ukazuje o emu se radi u vesti. Naslov blie odreuje temu. Slag Novinske agencije Beta sadri tri rei, odnosno odrednice, koje se piu velikim slovima.42 Prva je skraenica i po pravilu oznaava iz koje je oblasti vest, dok druga i trea blie odreuju mesto, odnosno temu: EKO-SRBIJA-TURIZAM Prva re EKO znai da je re o agencijskoj vesti iz ekonomske rubrike. Druga re SRBIJA znai da je vest iz Srbije. Trea re TURIZAM znai da je vest iz oblasti turizma. Naslov u agencijskoj vesti treba da bude pre svega informativan i jasan i kada se posmatra samostalno (bez slaga), kako bi korisnik odmah znao o emu je re u vesti. Lo primer je U ulinim neredima 200 mrtvih ili Skuptina nije izabrala predsednika. Treba da stoji U ulinim neredima u Angoli 200 mrtvih ili Skuptina Crne Gore nije izabrala predsednika.
Srpski turisti najvie trae Grku i paniju Slag i naslov za ovu vest, kao celina, izgledaju ovako: EKO-SRBIJA-TURIZAM Srpski turisti najvie trae Grku i paniju

Iz primera je jasno da, iako slag i naslov predstavljaju celinu, naslov zaista moe da stoji samostalno i da kao takav jasno upuuje korisnika agencijskih vesti na sam sadraj vesti. Prva odrednica u slagu Betinih vesti je skraenica i ukazuje na to iz koje je oblasti vest:
engl. slug udarac. Svaka agencija ima slag, ali se oni razlikuju od agencije do agencije. Slag agencije HINA, na primer, igleda ovako: NEWS-H5092464, odnosno sobom nosi informaciju o rednom broju vesti.
41 42

80

ZEM vesti iz Srbije REG vesti iz regiona, odnosno zemalja bive Jugoslavije, Rumunije, Bugarske, Grke, Albanije i Turske. SVT vesti iz sveta SPT sportske vesti ZAN zanimljivosti EKO ekonomske vesti iz zemlje i sveta ECO vesti iz oblasti ekologije KUL vesti iz kulture iz zemlje i sveta LOK vesti za lokalni servis za Vojvodinu Druga re u slagu se najee odnosi na mesto ili zemlju odakle je vest, a treom odreujemo temu. Naravno, mogue su i drugaije kombinacije druge i tree odrednice i tu nema vrstih pravila, ali se vodi rauna da slag zajedno sa naslovom predstavlja celinu i da korisnici itajui samo slag i naslov mogu da vide o emu je re u informaciji.
Slag: ZEM-SKUPTINA-SEDNICA Naslov: Skuptina Srbije usvojila budet za iduu godinu

Vesti u kojima prenosimo reagovanje na odreenu temu imaju treu re REAGOVANJE, a druga je ono na ta se reaguje. Ako je re o reagovanju na hapenje ili ubistvo osobe XY, druga re ne treba da bude ubistvo niti hapenje, ve ime te osobe: ZEM-HARADINAJ-REAGOVANJE ZEM-INI-REAGOVANJE Postoje i tekstovi kod kojih je prva re u slagu BETA. Re je o posebnim (specijalizovanim) servisima Novinske agencije Beta: BETA-SERVIS LANAKA BETA-KALENDAR BETA-IP BETA-MEDIJSKA NEDELJA BETA-NAJAVA BETA-PREGLED
81

Izuzeci od standardnog slaga sa tri rei, pored posebnih servisa, jesu i ispravke i poruke korisnicima. U slagu se, pored tri osnovne rei, moe nai etvrta, koja stoji u zagradi: (KRAA VERZIJA) (DUA VERZIJA) (PREGLED) (DOPUNJENA VERZIJA) Izuzetak je HITNO koje stoji kao etvrta re bez zagrade. 4.1.2. Lid Lid43 ili glava vesti jeste poetak, uvodni deo vesti u kojem se nalaze osnovne, najbitnije injenice, navedene po znaaju. Ostali, manje znaajni podaci nalaze se u drugom delu, takozvanom telu vesti. Lid rezimira glavne stavke dogaaja koji ine vest. Drugi, i svaki naredni pasus, sadri manje vane dodatne podatke, i to navedene u sledu od vanijih ka manje znaajnim. Lid treba da bude kratak i jasan. U njemu ne mora da se odgovori na svih 5W+H, jer bi to vodilo dugom i komplikovanom lidu. Lid, dakle, ne sme da bude jedna duga reenica sa prevelikim brojem detalja, ali ne mora uvek da bude samo jedna reenica. Mogu, ako je potrebno, da ga ine i dve reenice, (Briza, 2009): Primer 32:
Najmanje 14 osoba je poginulo i 30 je povreeno danas u samoubilakom napadu u Mosulu, na jugu Iraka, saoptila je iraka policija. Meta napada bila je patrola amerike i irake policije i vojske.

Od svih vrsta lidova koji su poznati u teoriji medija44, u agencijskom novinarstvu ubedljivo najvie se koristi rezimirajui lid. Osnovni princip rezimirajueg lida jeste da u sebe sublimira sve vane informacije koje se tiu nekog kompleksnog dogaaja:
43 44

engl. to lead, voditi, prednjaiti. Vrste lidova: rezimirajui, kontrastni, komunikativni, narativni/anegdotski, upitni, citatni, stakato.

82

Primer 33:
Najmanje deset Iraana, od kojih pet policajaca i jedan vojnik, ubijeno je danas u nekoliko napada u Iraku, saznaje se iz policijskih i bolnikih izvora. Pukovnik Abdel Karim Fahed, naelnik policije u Duri, gradiu desetak kilometara severoistono od Bagdada, ubijen je zajedno sa svojim vozaem. Nepoznati napadai pucali su na njegov automobil, navode izvori iz Ministarstva odbrane.

Lid je uvod vesti i njen najvaniji deo, a neki agencijski urednici tvrde da je lid zapravo esencija novinarstva. Onaj ko savlada pisanje lida, tvrde oni, savladao je i glavnu tajnu novinarstva. Napominju, meutim, da se ak i veoma iskusnom novinaru moe desiti da ne moe da se odlui za odgovarajui lid neke vesti i da mora da se zamisli i nakon dugogodinjeg pa ak i dugodecenijskog bavljenja novinarstvom. Agencijski novinari obino kau da je ta vrsta kreativnosti zapravo jedan od razloga zato vole agencijsko novinarstvo, jer veoma esto moraju da se zamisle kako napisati lid. Dodaju da bi pisanje vesti bio izuzetno dosadan posao da lid moe da se napie po nekoj matematikoj ili hemijskoj formuli. Ali, te formule, sreom po agencijske novinare, nema, mada u svetu ima i pokuaja da se konstruiu roboti i kompjuterski programi za pisanje vesti. U martu 2010. smo imali priliku da proitamo vest iz SAD da je u toku pokuaj da se konstruie robot koji e biti u stanju da pie vesti iz oblasti sporta i koji e, navodno, u budunosti zameniti sportske novinare. U lidu treba izbegavati odrene i upitne fraze i citate. Ukoliko se time postie tanost i preciznost informacije, pod navodnike u lidu treba staviti samo najbitnije rei. Na primer, XY izjavio je danas da je predlog zakona o tome i tome besmislen i nepotreban jer je ta materija ve regulisana drugim (navesti kojim) zakonom, (Prirunik NA Beta, 2009: 11). 4.1.3. Telo vesti U telo vesti ubraja se sve ono to sledi nakon lida. U telu vesti novinar ima zadatak da dodatno objasni lid, da odgovori na sva ona pitanja (5W+H) na koja nije odgovoreno u lidu vesti, i sve to potujui princip obrnute piramide, odnosno reajui injenice od bitnijih ka manje bitnim.
83

4.2. ORGANIZACIJA VESTI Agencijska vest organizuje se prema nekoliko vrstih pravila: pravilo 5W+H, obrnuta piramida, sistem oka, pravilo duine vesti. 4.2.1. Pravilo 5W+H Ovo pravilo smatra se temeljnim i specinim principom novinarske profesije, ali ono nije nita manje zastupljeno u bilo kojem drugom tekstu i bilo kojoj drugoj vrsti diskursa, jer svuda je podjednako vano znati quis, quid, quibus auxiliis, cur, quomodo, quando (Vasi, Alanovi, 2007: 149). Veoma retko se deava da je mogue na ovih est pitanja odgovoriti ve u lidu vesti. Insistiranje na tome da se u lidu odgovori na sva pitanja vodilo bi ka preglomaznom i jeziki komplikovanom lidu. Zato je uobiajeno da se na njih odgovori u prva dva ili tri pasusa vesti. Pravilo 5W+H zapisao je i ameriki knjievnik Radjard Kipling (Rudyard) u svojoj pesmi Just So Stories (1902), iji poetak glasi: I keep six honest serving-men (They taught me all I knew); Their names are What and Why and When And How and Where and Who. Primer 34:
BEOGRAD, 1.novembra 2008. (Beta) Vlada Srbije odluila je na dananoj sednici u Beogradu da smanji carinske dabine na uvoz novih putnikih automobila. Odluka je doneta posle zahteva Brisela da se carinske i poreske stope usklade sa slinim propisima zemalja Evropske unije. (Kraj)

Zato? posle zahteva Brisela da se carinske i poreske stope usklade sa slinim propisima zemalja Evropske unije. Kako? na sednici
84

Ko? Vlada Srbije ta? da smanji carinske dabine na uvoz novih putnikih automobila Kada? danas Gde? u Beogradu

4.2.2. Pravilo obrnute piramide

(preuzeto sa: http://www.webdesignfromscratch.com/snippets/pyramid_inverted.gif)

Termin obrnuta piramida novinari koriste kao metaforu da bi oznaili dominantni nain pisanja vesti: prvo najvanije injenice pa potom one manje vane (Wikipedia, 16. mart 2010).

Glava vesti Najvanije injenice Pozadina

85

Princip obrnute piramide je komponovanje vesti po njihovom znaaju, a ne hronoloki. Najznaajniji podaci stavljaju se u prvi, poetni, udarni deo vesti (lid). Drugi, i svaki naredni pasus, sadri manje vane dodatne podatke, i to navedene u sledu od vanijih ka manje znaajnim. Komponovanje novinskog teksta po principu obrnute piramide veoma je praktino i za urednike u novinama, na radiju ili televiziji, a i za itaoce, sluaoce radijskih emisija ili gledaoce televizije. Iz tekstova se uvek moe uzeti poetak i onoliko pasusa koliko je potrebno. Takav novinski tekst uvek moe da se skrauje od poslednjeg pasusa prema onim napred (Briza, 2009). Pojedini teoretiari medija navode da je obrnuta piramida zapravo dobrim delom recept koji je preuzet iz antike retorike. Kod Cicerona, uvod moe biti obian i iznenadan (nagao), a elementi su mu sticanje naklonosti slualaca, zadobijanje njihove panje i upoznavanje s predmetom govora. Takvo izlaganje, prema Ciceronu, ima dva osnovna zadatka izloiti radnju i potvrditi izreene tvrdnje dokazima. Prema veini teoretiara medija, obrnuta piramida i AP-ova glava vesti i danas su apsolutno dominantni u nainu pisanja agencijskih vesti i izvetaja, ali i ostalih agencijskih anrova.45 4.2.3. Pravilo oka Izuzetno vaan deo novinarskog posla, bez obzira na to da li je u pitanju vest ili druga forma informacije, jeste izbor iz mnotva detalja na osnovu kojeg e se sastaviti tekst, odnosno odvajanje bitnog od nebitnog. Potom se u agencijskoj vesti injenice slau po pasusima, koji su graki odvojeni jedni od drugih. Ti pasusi nazivaju se okama. Vest ima svoju kompoziciju koja lako moe da se raspadne urednikom intervencijom, pa je zato treba praviti po sistemu oka. To znai da urednik, radi skraenja, moe da izvue neku oku, ali da se kompozicija ne srui, niti da se narui bilo ta od njenih glavnih elemenata (Boinovi, 2004).
45

Up. Poglavlje o razvoju agencijskog stila pisanja vesti.

86

(preuzeto sa: http://www.uni-promet.rs/IMG/proizvodi/MF02254050.jpg)

Prva oka, odnosno lid, je obavezna i ona se ne moe izostaviti iz vesti. Vest se pie tako da urednicima u medijima omogui da je skrauju odozdo prema gore. U sledeem primeru, recimo, trea oka moe da se izvue, a vest e i dalje ostati logina, jer svaka oka govori o jednoj celini.: Primer 35: Prva oka: efovi diplomatija Evropske unije sutra e u Briselu razmotriti i usvojiti zakljuke o reformi prelazne vlasti na Kosovu. Druga oka: Evropski ministri e dobiti izvetaje od predsedavajueg, efa holandske diplomatije, Bernarda Bota koji... Trea oka: Kako su novinarima saoptili izvori EU u Briselu, posebna rasprava o razvoju u Srbiji i Crnoj Gori se ne oekuje....
87

etvrta oka: Izvori Saveta ministara i Evropske komisije agenciji Beta rekli su da se s panjom oekuju zakljuci Bota o izgledima da u SCG doe do razjanjenja postoji li politika reenost Podgorice i Beograda da se konano uskladi... Pasus ili oku ini uglavnom jedna reenica, ali to nije vrsto pravilo: Primer 36:
Ustavni sud Tajlanda danas je naredio rasputanje vladajue partije, optuene za izbornu krau, i zabranio je premijeru Somaiju Vongsavatu svaku politiku aktivnost tokom pet godina, saopteno je u Bangkoku. Presuda je doneta u trenutku kada se u Tajlandu deavaju antivladine demonstracije ve nedelju dana, zbog ega su zatvorena dva aerodroma u Bangkoku. Jedan demonstrant je poginuo, a dvadeset je povreeno u eksploziji na meunarodnom aerodromu sino u Bangkoku. Napad se dogodio nekoliko sati nakon to je Narodna alijansa za demokratiju, koja okuplja protivnike vlade premijera Vongsvata, okonala tromesenu blokadu sedita vlade...

Drugim reima, pasusi ili oke nisu obavezno isto to i reenice, ve su zapravo logine celine unutar vesti. 4.2.4. Pravilo duine vesti Poeljna prosena duina agencijske vesti je izmeu 30 i 40 redova, ali strogo pravilo ne postoji. U principu, treba izbegavati da vest bude dua od 70 redova (Briza 2009). U vesti po pravilu treba da se koriste kratke, jednostavne i razumljive reenice. Evo primera kako ne treba da piu agencijski novinari (Boinovi, 2004): Primer 37:
Putniki avion koji je leteo iz Diseldorfa za Istanbul zaledio je srca putnika jer je rano jutros izleteo sa piste...

88

Agencijski novinar ne treba da gurama, frazama ili metaforama ulepava tekst, ve samo da saopti informaciju: Primer 38:
Putniki avion koji je leteo iz Diseldorfa za Istanbul izleteo je jutros sa piste ali niko od putnika nije povreen

Ipak, ni agencija nije liena ekspresivnih izraza pa ni frazeologizama.46

4.3. GRAMATIKO-LEKSIKA OBELEJA AGENCIJSKE VESTI 4.3.1. Identikacija aktera U agencijskom funkcionalnom podstilu sreemo razliite vrste identikacije aktera. Moe se rei da je precizna identikacija aktera odlika agencijskog podstila pisanja, koja proistie iz potrebe da vest ili izvetaj ne smeju biti senzacionalistiki, ve moraju da budu pouzdani. U ovom radu posmatraemo nain identikacije prototipinog aktera: ovek, osoba, a ne i agense koji nemaju obeleje iv+. Personalni identikator aktera, koji podrazumeva navoenje punog imena i prezimena osobe, karakteristian je za vesti iz crne hronike, kada se navode imena nastradalih koja nisu poznata iroj javnosti: Primer 39:
Stanko (77) i Stanica (74) Bogdanovi iz sela Kriljevo u optini Kosovska Kamenica umrli su prirodnom smru, pokazali su rezultati dodatne obdukcije obavljene u Zavodu za sudsku medicinu u Niu. U saobraajnoj nesrei kod Lapova, na autoputu BeogradNi, poginuo je Darko Stankovi (28) iz Beograda, saoptila je danas kragujevaka policija.
46

Up. poglavlja o ekspresivnim i neekspresivnim leksemama i o frazeologizmima.

89

David Vajagi iz Temerina prva je beba koja je roena u novosadskom porodilitu u 2009. godini, reeno je agenciji Beta u porodilitu.

U posmatranom korpusu mogu se susresti i primeri vesti i izvetaja koji od lida prema telu vesti prvo nude personalni identikator aktera, a potom i kategorizator: Primer 40:
Na suenju pripadnicima nekadanje paravojne formacije korpioni o zloinu u dvoritu porodice Gai u Podujevu 1999. godine, danas je svedoila Jehona Bogujevci koja je zloin preivela sa 11 godina, a koja je govorila i o stradanju lanova njene porodice i najbliih roaka. Dvadesetogodinja Jehona Bogujevci, koja danas ivi u Velikoj Britaniji, svedoila je pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu o ubistvu njene majke efkate (42), roene sestre, bake, strine i brojnih roaka u dvoritu kue u Ulici Rahmana Morine, 28. marta 1999. godine.

Sreemo i primere kada se prvo navodi kategorizator a potom i personalni identikator aktera: Primer 41:
Suenje trojici optuenih za napad na snimatelja televizije B92 Boka Brankovia poinje danas pred Treim optinskim sudom u Beogradu. Optueni su Milan Savati kao glavni napada, Stefan Milievi i Nikola Lazi koji se terete za nanoenje teke telesne povrede Brankoviu tokom protesta zbog hapenja Radovana Karadia, 24. jula ove godine u Beogradu.

U analiziranim agencijskim vestima i izvetajima ubedljivo je najvie primera sa kategorizatorom aktera, kada su u pitanju pojedinci: Primer 42:
Izraelski premijer Ehud Olmert Kineski predsednik i glavni komandant oruanih snaga Hu intao

90

U elji da izbegne ponavljanja, agencijski novinar e u jednom pasusu kazati Olmert, u sledeem on, a potom i izraelski. Upotreba on i sl. je normalni postupak anaforizacije koji se u tekstu manje upotrebljava nego to je to u naelu mogue da bi se izbegla eventualna zabuna, ako su dva aktera u pitanju, ali i zato to se vest ne mora itati od poetka. Primer 43:
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelai izjavio je danas da je gotovo izvesno da e Srbija sklopiti aranman sa Meunarodnim monetarnim fondom (MMF). Na osnovu onoga to je uraeno u prethodnih nekoliko dana, svi preduslovi MMF-a su sada ispunjeni, kazao je on na Skuptini Privredne komore Srbije. Guverner NBS rekao je da e aranman sa MMF-om za Srbiju biti makroekonomsko sidro i da e biti garancija za jasnu i koherentnu makroekonomsku politiku Srbije.

Kategorizator se koristi i u sluaju kada sreemo vie aktera, kojima je nemogue navesti sva imena jer bi vest ili izvetaj bili predugaki ili ta imena iroj javnosti ne znae nita: Primer 44:
Pred sudskim veem Okrunog suda u Smederevu danas bi trebalo da pone suenje grupi od 88 optuenih profesora i studenata u aferi Indeks. Optuena su 23 profesora, 33 studenta i vie od 30 posrednika koji se terete za korupciju, zloupotrebu slubenog poloaja i falsikovanje dokumenata. Devet obezglavljenih tela pronaeno je danas nedaleko od Tihuane, meksikog pograninog grada koji se granii sa amerikim San Dijegom, saoptile su lokalne vlasti. Odbornici Skuptine grada Loznice usvojili su danas budet za 2009. godinu

91

Spasioci u amcima i helikopterima spasili su danas desetak ljudi koji su se nali u ledenoj vodi kada je velika cev za vodu pukla i potopila put nedaleko od Vaingtona.

Identikacija aktera pomou klasikatora: u agencijskim vestima i izvetajima klasikator se nikada ne navodi kao vrednosni sud agencijskog novinara, ve iskljuivo u obliku citata: Primer 45:
Vie hiljada leviara, studenata i srednjokolaca protestovalo je danas u centru Atine uzvikujui panduri, svinje, ubice zbog smrti tinejdera koga je 6. decembra ubio policajac. Dole vlada ubica, Dravni terorizam nas nee zaustaviti, moglo je da se proita na transparentima koje su nosili demonstranti na poetku kolone. Sejdiju je pohvalio rad i angaovanje institucija Kosova u integraciji manjina, posebno srpske zajednice Poljski premijer je u ime Viegradske etvorke, baltikih zemalja, Bugarske i Rumunije zahvalio Sarkoziju to je imao razumevanja za njihove strahove vezane za posledice klimatsko-energetskog paketa na njihove privrede.

Ima, meutim, i primera u kojima agencijski novinar nije bio dosledan u identikaciji svih aktera. Tako se u sledeem primeru ne zna precizno ko je bio Nikola ainovi: Primer 46:
Zajedno sa bivim predsednikom Srbije Milanom Milutinoviem, Nikolom ainoviem i generalima Dragoljubom Ojadaniem, Nebojom Pavkoviem i Sretenom Lukiem

U agenciji se, bez obzira na to koliko je neka osoba poznata, na poetku vesti, odnosno kada se ta osoba po prvi put pominje, pie uvek naziv njegove titule ili statusni specikator.
92

Primer 47:
Predsednik Srbije Boris Tadi, a ne Predsednik Tadi ili samo Boris Tadi.

Ukoliko osoba ima vie funkcija, onda e se napisati funkcija koja je vezana za odreeni dogaaj. Primer 48: Ako Boris Tadi govori na sednici Glavnog odbora njegove stranke, novinar e u lidu navesti predsednik Demokratske stranke Boris Tadi. U telu vesti, novinar treba da napomene i da je Tadi ujedno i predsednik Srbije. Prema standardu koji se primenjuje u agenciji Beta, titula ili statusni specikator uvek se pie ispred imena i prezimena aktera.47 Takoe, ukoliko je u pitanju izjava nekog zvaninika ili javne linosti, koja u sebi sadri odreenu ocenu, novinari Bete e uvek pisati prvo ko je rekao pa tek potom i ta je rekao: Primer 49:
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da oekuje da e mandat Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH biti okonan 1. juna naredne godine

Ukoliko bi se gornji primer napisao s ciljem da se prvo kae ta je akter rekao, a potom i ko je akter, vest bi verovatno poprimila i malo drugaije znaenje: Primer 50:
Oekujem da e mandat Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH biti okonan 1. juna naredne godine, izjavio je danas premijer Republike Srpske Milorad Dodik.
47 Ovakvo pravilo ne vai u svim novinskim agencijama, ve varira od agencije do agencije. HINA, na primer, ima iste standarde kao i Beta: Direktor Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominique Strauss-Kahn, dok Rojters esto kombinuje standarde: Senator Bob Bennett, a conservative Utah Republican.

93

Prema tumaenju urednika u medijima koji zastupaju kolu miljenja po kojoj se, prilikom prenoenja izjava prvo pie ko je rekao a tek potom ta je rekao, na taj nain izbegava se manipulisanje publikom, a naroito sluaocima i gledaocima elektronskh medija. Njima, naime, moe da promakne deo informacije u kojem se navodi da je re o akterovoj oceni a ne o injeninom stanju stvari pa samim tim vest moe da bude shvaena na pogrean nain. U analiziranom korpusu, meutim, susreli smo se i sa primerima izjava u kojima je agencijski novinar prvo napisao ta je akter rekao, a potom odgovorio na pitanje ko je akter: Primer 51:
Francuska smatra da saradnja sa Hakim tribunalom ne treba u ovom trenutku da bude prepreka za napredak Srbije ka Evropskoj uniji, izjavio je danas francuski ambasador u Beogradu an-Fransoa Teral

Agencijski novinar je u gornjem primeru izabrao dobar pristup jer francuski ambasador zaista i predstavlja svoju zemlju pa je mogue staviti znak jednakosti izmeu njega i Francuske. U posmatranom korpusu, meutim, susreli smo i primere koji odstupaju od internog ureivakog pravila agencije Beta: Primer 52:
U narednih nekoliko meseci dinar e i dalje slabiti u odnosu na evro, a do dostizanja realnog kursa moglo bi doi na prolee 2009. godine, izjavio je danas saradnik Instituta za trina istraivanja (IZIT) Saa ogovi

U primeru 52 oigledno je re o oceni jednog ekonomskog analitiara, ali se novinar ipak odluio da prvo navede ta je reeno pa potom i ko je to rekao i time prekrio jedan od standarda u izvetavanju matine agencije. Agencijski novinari treba posebno da vode rauna i o polu i uzrastu prilikom modela identikacije aktera, jer je to regulisano i konkretnim zakonskim propisima iz oblasti pravosua: Primer 53:
Maloletni P. P. (17), a ne maloletni Pera Petrovi

94

Kada su u pitanju, na primer, teka krivina dela koja sablanjuju javnost a poinjena su u malim sredinama u kojima se svi stanovnici jednog sela znaju, agencijskom novinaru se putem Kodeksa novinara Srbije preporuuje da sakrije identitet i rtve i osumnjienog za zlodelo, iako je policija u svom saoptenju, u skladu sa Zakonikom o krivinom postupku, navela puno ime i inicijal prezimena osumnjienog. Zbog toga bi pravilno bilo napisati: Primer 54:
Jedan nastavnik iz optine Titel optuen je za silovanje jedne uenice. Krenje novinarskog kodeksa predstavljala bi sledea vest:

Primer 55:
Nastavnik A. B. iz sela Vilovo kod Titela optuen je za silovanje maloletne uenice B. A. (16).

Na taj nain iteljima tog sela odmah bi bilo jasno o kom nastavniku je re i o kojoj uenici. Budui da je nastavnik osumnjien, odnosno nije dokazano da je kriv, novinarski kodeks nalae da se u ovakvim sluajevima osumnjieni dodatno zatiti. U posmatranom korpusu uoena je konkretna vest kojom se kri novinarski kodeks: Primer 56:
Osumnjienom za ubistvo majke Veroljubu Z. (54) iz Tulara, kod Uba, danas je odreen pritvor do mesec dana.

Iako je agencijski novinar samo preneo ono to je policija saoptila, on je na taj nain verovatno u potpunosti otkrio identitet osumnjienog, jer je malo verovatno da postoji jo neki Veroljub Z. (54) iz sela Tulare. da: Novinar e drugaije postupiti kada slina vest dolazi iz velikog gra95

Primer 57:
Novosadska policija uhapsila je Duana M. (49) zbog osnovane sumnje da je 22. novembra izvrio krivino delo silovanja, saoptila je danas Policijska uprava Novi Sad.

A drugaije kada je u pitanju svetski poznata linost, poput reditelja Romana Polanskog: Primer 58:
Polanski je najpre optuen po nekoliko taaka, ukljuujui silovanje uz upotrebu droge. Ipak, posle nagodbe priznao je krivicu za nezakonite seksualne odnose sa maloletnicom. U kalifornijskom zatvoru proveo je 42 dana radi psihijatrijske procene, a potom je pobegao iz SAD pre donoenja presude.

U posmatranom korpusu, meutim, mogue je uoiti i malobrojne agencijske vesti koje su na samoj granici senzacionalizma: Primer 59:
Pripadnici policije Unsko-sanskog kantona uhapsili su Senada Mustedanagia (47), koarkakog trenera iz Cazina, zbog osnovane sumnje da je silovao maloletnika od 14 godina, i to u vie navrata.

Mogue je da je policija saoptila puno ime i prezime trenera, ali agencijski novinar trebalo je da razmisli da li je to u skladu sa odgovarajuim zakonskim propisima i sa novinarskim kodeksom, jer je taj akter osumnjien a ne i osuen. 4.3.1.1. Anonimni izvori Novinske agencije veoma retko koriste neimenovane izvore za svoje vesti, poto to oduzima kredibilitet vesti (trbac: 2007). Preterana upotreba anonimnih izvora karakteristina je za senzacionalistiko novinarstvo, a u agencijama nema mesta za neproverene informacije. Za anonimnim izvorom informacije agencijski novinar e posegnuti samo ukoliko je informacija koju dobija od tog izvora proverena na vie strana i samo ukoliko postoji opravdanje da izvor zatrai da ostane anoni96

man.48 vrst razlog za anonimnost izvora je da bi informacija koja e biti emitovana mogla egzistencijalno da ga ugrozi (da ostane bez posla ili da bude ak i ivotno ugroen):49 Primer 60:
Srbija je na tragu hakom beguncu Ratku Mladiu, rekao je danas agenciji Beta jedan visoki zvaninik srpske vlade koji je eleo da ostane anoniman. Direktor Ustanove za ziku kulturu u Gornjem Milanovcu Aleksandar Simi (33) podneo je ostavku nakon to su su njegove kolege javno posumnjale u autentinost Simieve diplome sa Fakulteta za ziku kulturu na Palama kod Sarajeva. Novinarima je Simiev kolega, koji je traio anonimnost, pokazao svoju diplomu sa istog fakulteta, iz 2004. godine, koja ima isti broj Najmanje estoro ljudi poginulo je u raketnom napadu koji su, kako se sumnja, izvele snage SAD u Pakistanu blizu granice s Avganistanom, izjavila su danas dva pakistanska bezbednosna zvaninika. Zvaninici koji su traili da ostanu anonimni, rekli su da za sada nije poznat identitet nastradalih.

Agencija e se truditi da anonimni izvor uini to autentinijim tako to e navesti da je do informacije dola od visokog zvaninika srpske vlade, a nee navesti opte mesto od izvora iz vrha vlasti. Ili e navesti Simiev kolega a ne izvor sa fakulteta. Delimina anonimnost aktera u agencijskim vestima sree se u sluaju obrade sudskih i policijskih saoptenja, kada je novinar obavezan da potuje krivine propise drave, odnosno da umesto punog imena i prezimena osumnjienog, navede samo njegove inicijale: Primer 61:
Nemaka policija uhapsila je u Frankfurtu dravljanina Ruande osumnjienog za genocid poinjen u toj afrikoj zemlji, saoptilo je danas tuilatvo. Pri48 Novinar ne sme slepo da veruje izvoru informacija. Novinar mora da vodi rauna o tome da izvori informacija esto slede svoje interese ili interese drutvenih grupa kojima pripadaju i prilagoavaju svoje iskaze tim interesima (Kodeks novinara Srbije). 49 AP u svom kodeksu, koji je dostupan na sajtu agencije, navodi: Uvek emo se truditi da identikujemo sve izvore informacija, titei ih anonimnou samo onda kada oni (izvori) na tome insistiraju i kada nam daju informaciju od vitalnog znaaja, a ne svoje miljenje ili spekulaciju; kada nema drugog naina da doemo do informacije; i kada smo sigurni da je izvor verodostojan, pouzdan i siguran.

97

padnik Hutu naroda O. R. (51) bio je gradonaelnik oblasti u severnoj Ruandi i osumnjien je za uee u masovnim ubistvima manjinskih Tutsija i umerenih Hutua 1994. godine.

Kada govorimo o anonimnosti izvora, na umu treba imati i uobiajenu i u velikim svetskim agencijama prihvaenu praksu podele informacija dobijenih od izvora: zvanino (On the record):50 informacija moe da se koristi i moe da se navede puno ime i prezime izvora informacije; nezvanino (Off the record): informacija ne sme da bude koritena za objavljivanje; pozadina (Background):51 informacija moe da bude objavljena, ali samo pod uslovima koji su dogovoreni sa izvorom informacije. U ovakvim sluajevima uobiajeno je da izvor ne eli da se u vesti objavi njegovo ime, ali se slae sa opcijom da se navede uopteni opis funkcije koju obavlja ili pozicije na kojoj se nalazi; duboka pozadina (Deep background): informacija moe da se koristi ali bez ikakvih atribucija izvora informacije jer izvor ne eli da bude identikovan na bilo koji nain. Generalno, informacije do kojih agencijski novinar doe pod bilo kojim od gore navedenih uslova mogu da se koriste za dalje istraivanje.

4.3.1.2. Pisanje titula i statusnih specikatora U agencijskim vestima i izvetajima uz ime i prezime odreene osobe uvek se navodi i titula, funkcija, sport kojim se bavi itd. To se dosledno sprovodi, ak i u sluaju vesti u nizu, jer agencijski novinar uvek polazi od pretpostavke da ira javnost ne mora da zna ko su i ime se bave akteri vesti ili izvetaja:
50 Kao to se vidi i u ovom radu, u teoriji medija susreemo brojne termine koji su direktno preuzeti iz engleskog jezika i koji su se kao takvi odomaili i u jeziku naih novinara, urednika, vlasnika medija, ali i medijskih teoretiara. Re je o terminima koji su poznati u novinskom funkcionalnom podstilu izraavanja, ali smo ih za potrebe ove monograje prevodili na srpski jezik. 51 Treba praviti razliku izmeu ovog backgrounda i backgrounda kao dela agencijske vesti ili izvetaja.

98

Primer 62:
EKO-RUSIJA-SRBIJA (H I T N O) Poeo sastanak Medvedeva i Tadia MOSKVA, 24. decembra 2008. (Beta) Predsednici Rusije i Srbije, Dmitrij Medvedev i Boris Tadi, poeli su oko 13.00 u Kremlju razgovore, nakon ega e potpisati zajedniku izjavu u kojoj e biti naglaen streteki znaaj energetike u meusobnoj saradnji dve zemlje EKO-RUSIJA-SRBIJA (DOPUNJENA VERZIJA) Poeo sastanak Medvedeva i Tadia MOSKVA, 24. decembra 2008. (Beta) Predsednici Rusije i Srbije, Dmitrij Medvedev i Boris Tadi, poeli su oko 13.00 u Kremlju razgovore, nakon kojeg e potpisati zajedniku izjavu u kojoj e biti naglaen strateki znaaj energetike u saradnji EKO-RUSIJA-SRBIJA Srbija prodala NIS ruskom Gaspromu MOSKVA, 24. decembra 2008. (Beta) Vlada Srbije i Gasprom potpisali su danas ugovor o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) toj ruskoj dravnoj kompaniji za 400 miliona evra i dokumente o izgradnji gasovoda Juni tok i skladita gasa Banatski dvor. Predsednici Srbije i Rusije Boris Tadi i Dmitrij Medvedev potpisali su i

zajedniku izjavu, koji e biti politika garancija za realizaciju svih projekata

Dakle, svako ime treba da bude propraeno kompletnom funkcijom. Prema standardima Novinske agencije Beta, ime se obavezno pie ispred prezimena.52 Imena nepoznatih (stranih) novina, partija, ili organizacija treba da budu blie objanjena na zgodnom mestu u tekstu (uticajni poljski dnevni list blizak desniarskoj partiji na vlasti, nikaragvanska stranka bliska komunistima).
52

Up. poglavlje o identikaciji aktera.

99

Agencija je prema deniciji objektivna i nikada se ne stavlja ni na jednu stranu u sporu ili politikom ili vojnom sukobu. Raznovrsnost klijenata predstavlja u tom smislu poveanu obavezu. Zbog toga se u tekstovima ne mogu upotrebljavati izrazi kao to su hegemonista, secesionista, bandit, saboter, oslobodilac, patriota, koji sugeriu stav autora vesti. Nikada se ne smeju upotrebljavati nikakve politike kvalikacije, kao to su, na primer: izdajnik, imperijalista, faista, revizionista, leviar itd. Takvi izrazi koriste se samo u citatu. Ovakve kvalikacije nisu poeljne ni u drugim tipovima novinarstva, kada su u pitanju osnovni anrovi poput vesti ili izvetaja. Svaka ideologizacija agencijskog diskursa nepoeljna je i ubraja se u domen manipulacije jezikom, poput ovog efektnog neagencijskog primera: Primer 63:
Krvnici sruili Varadinski most NOVI SAD, 1. aprila Zlikovci, koji niti znaju ta je istorija i kultura niti su je ikad imali, sruili su jutros u 4.55 asova, najstariji most u gradu koji povezuje Novi Sad i Petrovaradin.

Identikacija i kvalikacija agensa u navedenom primeru prouzrokovane su situacionim i drutvenim kontekstom i ubrajaju se u ideologizaciju diskursa (Vasi, Alanovi, 2007: 153).53 Ovakvo izvetavanje za agenciju je nedopustivo a ideologizacija diskursa vodila bi znaajnom gubitku poverenja kod korisnika, to se tokom devedesetih godina 20. veka dogodilo domaoj nacionalnoj agenciji Tanjug. Agencijska vest namenjena je veoma irokom spektru korisnika, meu kojima je svakako veliki broj onih koji nisu slinog ideolokog stava kao to je bila, recimo, veina graana Srbije u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, otkada datira i gore navedena vest. U to vreme, uprkos injenici da je i ivot agencijskog novinara potencijalno bio ugroen bombama koje su padale, njegova obaveza bila je da zadri objektivnost u izvetavanju. Jedini njegov zadatak tada, kao i uvek, bio
53

Primer 63 je preuzet iz lista Dnevnik.

100

je da ne samo domaoj ve i svetskoj javnosti saopti da je sruen most u Novom Sadu: Primer 64:
NOVI SAD, 1. aprila 1999. (Beta) Varadinski most preko Dunava u Novom Sadu sruen je jutros oko 5 sati u NATO bombardovanju SR Jugoslavije, javio je izveta Bete sa lica mesta.

Re je o jednom hladnom lidu, u stvari o pravom poetku jedne agencijske vesti koja tei da bude razumljiva svima i svugde u svetu. U te svrhe, svetske agencije su mogle da prilagode vest svetskom medijskom tritu sledeom dopunom: Primer 65:
Novi Sad je drugi po veliini grad u Srbiji, 70 kilometara severno od prestonice Beograda.

Kada govorimo o ideologizaciji diskursa, valja napomenuti da je i uspostavljanje empatinog odnosa prema akteru nekog dogaaja u agenciji zabranjeno, opet zbog toga to naa vest nije namenjena samo domaem tritu. Van agencijskog standarda je ukoliko vesti damo sledei naslov:
Nole u nalu Rolan Garosa!

Jedino to jeste u skladu sa agencijskim standardima je sledei naslov:

okovi se plasirao u nale Rolan Garosa.

Agencijski novinar mora da se uzdri od svakog vida navijanja, pristrasnosti, empatije i ideolokog diskursa. 4.3.2. LOCIRANJE VESTI Mesto odakle vest potie, osnovni izvor informacije (agencija), kao i oblast na koju se odnosi deniu se pre svega kroz slag, a zatim i na samom poetku vesti.
101

Primer 66:
SVT-KINA-REKORDER Umro najnii ovek na svetu PEKING, 16. marta 2010. (Beta-AFP) Kinez He Pingping, visok manje od 75 centimetara i upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najnii ovek na svetu, umro je u Rimu u 22. godini. Kinez je uestvovao je jednoj televizijskoj emisiji kad je osetio snane bolove u grudima zbog kojih je odveden u bolnicu gde je preminuo proteklog vikenda, saoptilla je Ginisova knjiga rekorda. He Pingping bolovao je od jednog kotanog oboljenja koje je na 74,61 centimetar zaustavilo njegov rast.

Slag je deo agencijske vesti koji korisnicima poblie objanjava iz koje je vest rubrike (svet-SVT), iz kojeg grada/drave (KINA) i najee u jednoj rei o emu se u vesti zapravo radi (REKORDER). Na samom poetku vesti korisnici dobijaju informaciju da je vest iz Pekinga, zatim vremensku odrednicu (datum), kao i izvor vesti. U ovom sluaju, kada pie (Beta-AFP), to znai da je agencija Beta putem razmene preuzela vest od Agencije Frans pres. U sledeim primerima, Beta je preuzimala vesti od Rojtersa i od AP-a: Primer 67:
PEKING, 1. decembra 2008. (Beta-Rojters) Najmanje troje spasilaca poginulo je danas kada su pokuali da izvuku tela 15 stradalih rudara iz rudnika uglja na severoistoku Kine, javila je agencija Sinhua. AMAN, 1. decembra 2008. (Beta-AP) Jordanski sud je danas osudio jednog Jordanca na sedam i po godina zatvora, jer je ubio svoju 16-godinju sestru u takozvanom ubistvu iz asti.

Ako se tekst priprema na osnovu pisanja nekoliko agencija, u zagradi se nee navoditi njihova imena, ve e u telu vesti da pie prenose svetske agencije:
102

Primer 68:
Na pitanje koji e proizvodni pogoni slati radnike kui, portparol Arcelor Mitala je odgovorio da e otputanja biti po itavom svetu, prenose svetske agencije.

Ako tekst potie iz dva izvora, mogu se navesti dva grada: Primer 69:
BEOGRAD/NOVI SAD Nizom manifestacija u Beogradu i jo 16 gradova Srbije obeleava se Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a pod sloganom Moj izbor: koristim kondom i prihvatam drugaije od sebe.

Ako se telefonom uzima neija izjava iz inostranstva, vest se datira: MESTO U INOSTRANSTVU/BEOGRAD, a u tekstu se navodi da je izjava dobijena preko telefona. Ako, na primer, crnogorski premijer iz Brisela daje izjavu telefonom za Betu, na poetku vesti e stajati BRISEL/BEOGRAD, a u tekstu e biti reeno u telefonskoj izjavi agenciji Beta iz Brisela Ako crnogorski premijer, recimo, iz Brisela daje izjavu za Radio Crne Gore a Beta prenosi tu vest, na poetku vesti e stajati: BRISEL/PODGORICA, a u tekstu e biti reeno u izjavi za Radio Crne Gore iz Brisela... Ako premijer Srbije govori u Savetu bezbednosti a to se prati preko direktnog televizijskog prenosa, kao mesto bie navedeno UJEDINJENE NACIJE/BEOGRAD. U vesti se podaci o mestu deavanja unose u odnosu na ve poznata odredita: glavne gradove, veoma vane gradove, granice itd. Podaci o prostiranju i razdaljini unose se u kilometrima. (Npr: ...Sartid, eljezara u Smederevu, gradu 80 kilometara jugoistono od Beograda). Poznate graevine i lokaliteti mogu se pominjati bez dodatnih objanjenja (Bela kua, Kremlj, Jelisejska polja, Dauning strit), ali manje poznate treba izbegavati.
103

4.3.2. Pravilo upotrebe skraenica54 Skraenice se prema standardima Novinske agencije Beta piu uvek u zagradi, nakon napisanog punog imena institucije, kompanije, politike partije...55 Za ovakvo pravilo Beta se odluila jer polazi od pretpostavke da je mogue da, ono to je jasno novinaru koji pie agencijsku vest, nije jasno itaocu/sluaocu/ gledaocu koji prima tu vest. Tako e u vesti uvek pisati Demokratska stranka (DS), Srpsko narodno pozorite (SNP)... Izuzetak od ovih pravila mogu je pri upotrebi onih skraenica za koje je procenjeno da su ve dovoljno ule u jezik pa su poznate svima, poput EU, UN, SAD, NATO, OEBS, BiH... Primer 70:
Predstavnik Misije OEBS-a Duan Vasiljevi izjavio je danas da Srbija ima zabrinjavajui stepen energetske zavisnosti i da zato mora da ima koordinisanu akciju i strateki cilj u oblasti energetike. Premijer Crne Gore Milo ukanovi izjavio je danas u Sarajevu da e Crna Gora podrati svako ustavno reenje u BiH, koje se donese unutranjim dijalogom i konsenzusom unutar BiH.

Skraenice se u tekst uvode samo onda kada e se odreeni termin u tekstu jo neki put ponoviti. Ukoliko ponavljanja nema, onda nema potrebe ni za uvoenjem skraenica. Primer 71:
Danas se navrava 90 godina od osnivanja prve zajednike drave Junih Slovena Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS). Od osnivanja kraljevine, drava je promenila osam naziva i iz monarhistikog ureenja prela u republiku.
54 Skraenice su krai oblici rei i izraza, kao i jednolanih i vielanih vlastitih imena, nastale redukcijom njihove normalne glasovne strukture na jedan ili vie slovnih znakova, ime se postie uteda u itanju i pisanju, a u nekim sluajevima i u usmenom govoru, (ipka, 2010: 1388). 55 Ovakvo pravilo, meutim, nije univerzalno za sve agencije, pa ga recimo hrvatska HINA ne primenjuje. Na primer: Opinski odbor HDZ Gradaca optuio je u nedjelju bonjake politike predstavnike da provode diskriminaciju i politiko nasilje ne doputajui imenovanje hrvatskih predstavnika u tijela vlasti ove opine. HINA je dakle ve u lidu koristila skraenicu (HDZ), bez navoenja punog naziva te politike partije.

104

Kraljevina SHS zauzimala je teritoriju dananje Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, i najvei deo dananje Hrvatske i Slovenije. Na elu monarhije bila je dinastija Karaorevia.

Agencija ne pribegava skraenicama po svaku cenu, odnosno ne uvodi nove skraenice, ve koristi iskljuivo one koje su ve iroko prihvaene meu publikom. Primer 72:
Za kupovinu nedeljnika Nin56 ponude su dali Veernje novosti i kompanija Ringijer (Ringier) Srbija, u ijem je vlasnitvu dnevni list Blic, saznaje danas Beta.

U analiziranom korpusu Betinih vesti, meutim, uoili smo i izvesna odstupanja od ovog pravila: Primer 73:
Poslanici Demokratske stranke Srbije zatraili su amandmanom da se dosadanjih 138 sudova preimenuje u osnovne sudove i ocenili da je ukidanje optinskih sudova uinjeno nasumino, bez uvaavanje osnovnih kriterijuma poput broja predmeta i veliine optina. ef poslanike grupe DSS Milo Aligrudi kazao je da predlog zakona lo i da e sa zadovoljstvom pritisnuti crveni taster kada se bude glasalo o tom zakonu.

Agencijski novinar na ovom je mestu oigledno prekrio interni standard koji je propisalo urednitvo njegove agencije. 4.3.3. Pravilo pisanja stranih imena Prema Betinim standardima, strana imena i nazivi se piu onako kako se izgovaraju u srpskom jeziku, ali se potom u zagradi napie i kako se ta
56 Nin je zapravo skraenica za Nedeljne informativne novine, ali se ve odavno kao njegov zvanini naziv koristi iskljuivo skraenica. Slino kao i Tanjug, ije ime je skraenica od Telegrafska agencija nove Jugoslavije. Re je zapravo o leksikalizovanim skraenicama koje imaju oblik, naglasak i promenu kao i sve druge rei srpskog jezika, (ipka, 2010: 1391).

105

imena i nazivi piu u jeziku iz kojeg dolaze: Don Mejdor (John Major), Maar so (Magyar Szo), Gete (Goethe), Bitlsi (Beatles)57 Primer 74:
Ministar inostranih poslova Frank-Valter tajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) rekao je za dnevnik Handelsblat (Handelsblatt) da nemaka pozicija ostaje ista kao i na samitu NATO-a u Bukuretu u prolee ove godine.58

Kada su u pitanju neevropski jezici u posmatranom korpusu primeuje se da transkripcija izostaje: Primer 75:
Japanski premijer Taro Aso imae bilateralne susrete s junokorejskim predsednikom Li Mjung-bakom i kineskim premijerom Ven iabaom.

U analiziranom korpusu Betinih proizvoda, meutim, uoeni su brojni primeri nedoslednosti u primeni pravila o pisanju stranih imena i institucija, to znai da se ovo interno agencijsko pravilo veoma esto ne primenjuje.

4.3.4. Pravilo pisanja brojeva Prema standardima Novinske agencije Beta, brojevi od 0 do 10 piu se slovima, a svi brojevi vei od deset piu se brojkama. Brojevi od 1.000 pa na vie piu se sa takom izmeu, u ovom sluaju, jedinice i nula: 1000=1.000 1234567=1.234.567
57 Strane agencije, kao i hrvatska HINA, imena navode u originalu, to jest u engleskoj transkripciji kada je u pitanju neki od neevropskih jezika. 58 U Pravopisnom reniku srpskoga jezika (2010), Milan ipka navodi, pozivajui se i na Pravopis Matice srpske, da se u srpskom standardnom jeziku mogu, izuzetno, u izvornoj latininoj graji pisati strana imena kada je to potrebno radi potpunije identikacije linosti koja ta imena nose. On, meutim, kae da se tome pribegava uglavnom u naunim delima, kao i u enciklopedijama i leksikonima. ipka, dakle, ne navodi novinarstvo kao oblast u kojoj je uobiajena izvorna latinina graja za strana imena. Agencija Beta oigledno transkribuje imena u originalu zato to ima razmenu i sa svetskim novinskim agencijama.

106

Ovo pravilo uvedeno je iz isto praktinih razloga, da bi korisnicima bilo lake da proitaju brojku koju imaju pred sobom (Prirunik NA Beta, 2009). Takoe, dozvoljeno je i zaokruivanje cifara na okrugle brojeve pa milionski iznos iz gornjeg primera (1.234.567) moe da se napie i kao 1,235 miliona, ili vie od 1,2 miliona (dinara, stanovnika...). Kada su u pitanju procenti, umesto znaka % treba pisati odsto ili procenata, pre svega zbog mogunosti zabune pri konverziji razliitih kompjuterskih fontova. Pri pisanju iznosa u brojkama treba biti veoma paljiv zbog moguih greaka. Zbog toga se preporuuje da se iznosi paljivo provere, pre nego to se emituju. U agencijskim vestima upotrebljava se metriki sistem koji je ve u ustaljenoj upotrebi svuda u svetu. Anglosaksonske mere (milja, jard, stopa) polako izlaze iz upotrebe, a ukoliko se pojavljuju u vestima koje se preuzimaju od stranih agencija, potrebno ih je prevesti u metriki sistem.59 Temperatura se navodi u stepenima Celzijusa. U anglosaksonskim zemljama ona se izraava u Farenhajtima pa te vrednosti uvek treba pretvoriti u stepene Celzijusa. Novani iznosi u vestima koje su namenjene za domae medijsko trite navode se u dinarima, a ukoliko je to potrebno, izraavaju u evrima u zagradi. Valute stranih zemalja navode se u domaoj valuti, sa evrima u zagradi. U istoj vesti ne treba kombinovati vrednosti izraene u razliitim stranim valutama, recimo u evrima60 i dolarima61, ve ih sve treba izraziti u jednoj valuti da bi bile uporedive.

4.3.5. Ovremenjavanje radnje Svi tekstovi, izuzev onih za koje nije posebno naznaeno drugaije (tekstovi za pojedine posebne servise, za internet sajtove) poinju osnovnim elementima datiranja, tj. nazivom mesta odakle je tekst poslat, datumom i imenom agencije koja ga prenosi:
Beta ne koristi ni izraze poput vagona i metrikih centi. Vagon je 10 tona. Evro ne treba nazivati euro (ipka 2010: 254). 61 Standardi agencije Beta nalau da se u vesti uvek napomene o kojima je dolarima re: amerikim, kanadskim, australijskim...
59 60

107

BEOGRAD, 24. aprila 2003. (Beta) Prvi pasus U lidu agencijske vesti u velikoj veini posmatranih sluajeva navodi se priloka odredba za vreme danas, odnosno veeras, jutros: Primer 76:
Dinar je danas oslabio za 0,35 odsto prema evru i time pao na najnii nivo od poetka godine, a zvanini srednji kurs je 89,5083 dinara za evro. Sin legendarnog vozaa Formule jedan Alana Prosta Nikolas izjavio je danas da eli da krene oevim stopama i, za poetak, pokua da doe do mesta test vozaa Ferarija. panski klub objavio je jutros na svom zvaninom sajtu da e umesto Markeza ekipu do daljeg voditi njegov pomonik Oskar Perarnau.

Zbog vremenske razlike, kao i zato to njihove vesti prenosi tampa na razliitim kontinentima, svetske agencije nekad izbegavaju re danas i koriste naziv dana u kojem se dogaaj desio. Iako ree, u posmatranom korpusu u lidu vesti susreemo i noas i to u vestima koje se emituju iz delova sveta sa velikom vremenskom razlikom: Primer 77:
Najvea banka u SAD, Banka Amerike (Bank of America Corp) saoptila je noas da ukida izmeu 30.000 i 35.000 radnih mesta u naredne tri godine poto okona udruivanje sa nansijskom kuom Meril Lin (Merrill Lynch & Co) koju je nedavno kupila.

Priloke odredbe za prolo vreme kao to su jue i sino ne susreu se u lidu, ve uglavnom u bekgraundu vesti ili izvetaja: Primer 78:
Nekoliko stotina antivladinih demonstranata napustilo je jutros meunarodni aerodrom u Bangkoku, gde su protestovali vie od nedelju dana, saoptila je danas aerodromska sluba u tajlandskoj prestonici.

108

Lider opozicione Narodne alijanse za demokratiju (PAD) Sondhi Limthongkul izjavio je sino da e se demonstranati koji su blokirali meunarodni aerodrom Suvarnabhumi i domai aerodrom Don Muang povui ujutro. Pakistanski predsednik Asif Ali Zardari izjavio je danas da e teroristima, osumnjienim za napade u Mumbaju, biti sueno u Pakistanu ako za to postoje dokazi. Zardarijeva izjava je odgovor na zahtev Indije da isporui osobe osumnjiene za prolonedeljni napad u Indiji. Indija je jue zatraila od Pakistana da joj isporui teroriste, osumnjiene za napade u Mumbaju. Potreba da se ve u lidu istakne priloka odredba za sadanje vreme proistie iz injenice da agencija uvek mora da bude aktuelna i da to jasno predoi korisnicima svojih proizvoda.

U sluaju kada se izvetava o neemu to se desilo jue, treba objasniti klijentima otkud kanjenje. Ako je u pitanju saoptenje o neemu to se desilo dva dana ranije, onda treba rei odmah da je to saopteno danas. Primer 79:
Neboji S. (48) iz leskovakog sela Bogojevce odreen je pritvor do mesec dana zbog nanoenja tekih telesnih povreda opasnih po ivot svojoj majci Danici S. (81), saopteno je danas u Policijskoj upravi u Leskovcu. Danica S. je sa tekim povredama po glavi i telu smetena u Kliniki centar u Niu. Neboja S. je svoju majku premlatio pre dva dana u zajednikoj porodinoj kui u kojoj su iveli sami.

se.

Inae, u naelu, jueranja vest je za ko, odnosno ne objavljuje

Precizna satnica karakteristina je pre svega za agencijsku najavu dogaaja:

109

Primer 80:
U 11.30 na Fakultetu tehnikih nauka, sveanost povodom otvaranja prvog opteg Informacionog centra o Evropskoj uniji u Srbiji. Uestvuju: direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delevi, ef Delegacije Evropske komisije u Srbiji ozep Ljoveras i rektorka Univerziteta u Novom Sadu Radmila Marinkovi-Neduin.

Navoenje precizne satnice karakteristino je za vesti i izvetaje o prirodnim katastrofama ili o tragedijama: Primer 81:
Eksplozija je odjeknula oko osam asova, po lokalnom vremenu, u iitskom kvartu ola, na severoistoku Bagdada.

Najee glagolsko vreme koje se koristi u agencijskim vestima je perfekt, poto se izvetava o dogaajima koji su se desili u prolosti: Primer 82:
Najmanje etvoro Iraana je jutros poginulo u eksploziji automobila bombe ispred jednog restorana u Bagdadu, saopteno je iz irakog ministarstva unutranjih poslova i odbrane. Kako se dodaje, najmanje 13 osoba je povreeno u napadu, meu kojima ima ena. Eksplozija je odjeknula oko osam asova, po lokalnom vremenu, u iitskom kvartu ola, na severoistoku Bagdada. Automobil u kojem je bila postavljena bomba bio je parkiran ispred ulaza u restoran.

Upotreba futura karakteritina je za agencijske najave dogaaja i za najavne vesti: Primer 83:
U 11.00 u Institutu za srpski jezik (ure Jakia 9) konferencija za novinare na kojoj e biti saopteno ime dobitnika nagrade za najbolje de-

110

lo iz nauke o srpskom jeziku u 2008. godini koju dodeljuje Slavistiko drutvo Srbije. U beogradskom Sava centru sutra e biti odrana konferencija pod nazivom Suenja za ratne zloine aktuelni trenutak, rezultati i perspektive. Skup organizuje Vee za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji i uz podrku Ministarstva pravde i Nacionalnog saveta za saradnju sa Hakim tribunalom. Uesnici konferencije e pored sudija Vea za ratne zloine i Vrhovnog suda Srbije (VSS) biti i sudije iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hakog tribunala Fausto Pokar i Karmel Adijus (Carmel Agius). Na skupu e govoriti ministarka pravde Srbije Sneana Malovi, ef Nacionalnog saveta za saradnju sa Hakim tribunalom Rasim Ljaji, predsednica VSS Vida Petrovi-kero, tuilalac za ratne zloine Srbije Vladimir Vukevi i ef Misije OEBS-a Hans Ula Urstad.

Prezent se uglavnom sree u agencijskim lancima, koji su esto pisani stilom koji je slian novinskoj reportai, odnosno anrovima koji su blii knjievnom stilu izraavanja: Primer 84:
Senka globalne krize nadvila se i nad Kazahstanom. Kako nad stepom i usamljenim stoarima koji napasaju stada, tako i nad stanovnicima velikih gradova naviknutim na ampanjac i rmirane stvari. Prodaja porea i mercedesa je prepolovljena a ni Luj Viton tane ne idu kao pre. Za Danaibeka Saidenova, koji kao i generacije pre njega ivi nomadski sa svojim stadom, sa svetskom nansijskom krizom ionako teak ivot postao je jo tei. Potranja za njegovim proizvodima pada i Saidenov se suoava sa mnogo opasnijim neprijateljem od onih iz stepe.

Sati se u vestima i izvetajima novinskih agencija navode po lokalnom vremenu, uz naznaku o kojem je vremenu re i u zavisnosti od toga gde se nalazi centrala neke agencije. To je posebno vano u sportskim vestima i najavama utakmica. Vreme se navodi od 0 do 24 asa, a ne u periodima od
111

po 12 asova za pre i posle podne. Ako se vreme iskazuje brojkama onda se mora potovati vaei pravopis. Ne treba se povoditi za oznakama iz engleskog, francuskog ili nekog drugog jezika.

4.3.6. Direktan i indirektan govor U agencijskim vestima zastupljeni su i direktan i indirektan govor, uz odreene ustaljene standarde. Agencijska vest gotovo po pravilu poinje indirektnim govorom, odnosno parafraziranjem onoga to je neko izrekao ili prepriavanjem nekog dogaaja. Direktan govor koristi se najee prilikom uzimanja izjave, pravljenja intervjua, prilikom prenoenja rei sa konferencije za novinare i sl. Primer 85:
Klipa: Oekujem, napokon, da se probudimo protiv Artlanda BEOGRAD, 1. decembra 2008. (Beta) Trener koarkaa FMP-a iz eleznika Slobodan Klipa izrazio je danas oekivanje da njegova ekipa u meu drugog kola Evrokupa sa nemakim Artlandom pokae da je u stanju da izae iz krize i da prekine seriju poraza. Oekujem da se napokon probudimo iz loeg stanja, posle nokauta u Zadru. Tamo smo preiveli ok i oekujem da sutra odigramo dobro utakmicu. Daemo sve od sebe, a znam da imamo kvalitet da savladamo Nemce, rekao je Klipa agenciji Beta

U gornjem primeru agencijski novinar odluio se za upotrebu direktnog govora u drugom pasusu jer na taj nain postie viestruki efekat po publiku: direktni govor vest ini kredibilnijom i pokazuje da je novinar ili bio na nekom dogaaju sa kojeg izvetava ili da je lino razgovarao sa, u ovom sluaju, trenerom jedne sportske ekipe. Direktni govor se u ovom sluaju, kao i u mnogim drugim, koristi kada novinar raspolae efektnim citatom, koji je samim tim i vrlo ilustrativan i prepun izraza koji prikazuju jak emotivni naboj govornika, poput: da se napokon probudimo iz loeg stanja, posle nokauta u Zadru, preiveli ok, daemo sve od sebe.
112

Primer 86:
Lajak: Srbija ima posebnu odgovornost u regionu BEOGRAD, 10. decembra 2008. (Beta) Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajak, koji je danas doao u jednodnevnu posetu Beogradu, izjavio je da Srbija kao potpisnica Dejtonskog sporazuma ima posebnu ulogu i odgovornost u nastojanju zemalja regiona da se prikljue Evropskoj uniji i NATO. Mi smo danas 13 godina nakon Dejtona. BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, ima jasne evropske ambicije i u tim ambicijama je jako vano da imamo dobru regionalnu atmosferu. Srbija kao potpisnik Dejtonskog sporazuma ima posebnu ulogu i posebnu odgovornost u odnosu na BiH, rekao je Lajak u intervjuu agenciji Beta

Ovaj primer je zapravo klasian agencijski intervju gde se, uglavnom, pasusi smenjuju u ritmu indirektni govor (parafraziranje intervjuisanog) direktni govor (efektni citati, koji obiluju subjektivnim stavovima i ocenama intervjuisanog). U sledeem primeru, vidimo da je i izvetaj sa konferencije za novinare sroen na slian nain kao i izjava i intervju: Primer 87:
Koncert za Ahtisarija otvara Dajana Ros OSLO, 11. decembar 2008. (Beta-AP) Amerika glumica Skarlet Johanson, britanski glumac Majkl Kejn i drugi umetnici izjavili su da se nadaju da e njihovi nastupi na veeranjem koncertu u ast Nobelove nagrade za mir privui panju na stil laureata, Martija Ahtisarija, u pregovorima kao reenju konikata. Vano je da podsetimo mlade ljude da je mir jedina prava pobeda, rekla je Skarlet Johanson na konferenciji za novinare pred koncert

Na ovom mestu na scenu stupa direktni govor kao oruje da se iznesu ocene o nekim aktuelnim temama a da se zadri agencijska objektivnost:
113

Primer 88:
Kompanije e ulagati u internet softver i zatitu raunara NJUJORK, 23. decembra 2008. (Beta) Kompanije e u 2009, zbog ekonomske krize, manje ulagati u informacione tehnologije, ali e poveati ulaganja u pojedine segmente trita, poput internet softvera, aplikacija za mobilne ureaje i zatite raunara. Kompanije e biti opreznije i selektivnije e investirati u tehnologije, kazala je analitiarka kompanije za istraivanje trita Forester risera (Forrester Research) Miel Pelino, preneo je danas Vol strit urnal

Direktni govor koristi se i kada, na primer, politiari imaju dva razliita vienja o istoj stvari ili problemu. U primeru 89 kurzivom je oznaen deo koji se odnosi na novinarski princip za i protiv (pro et contra). Kao to se vidi, i ovde je upotrebljen direktni govor, odnosno citat jednog politikog zvaninika, poto je subjektivan i ilustrativan. Primer 89:
Manaj: Sa Srbijom se moe razgovarati samo kao sa susedom PRITINA, 1. decembra 2008. (Beta) Srbija i Kosovo mogu razgovarati samo kao dve susedne zemlje, dok su razgovori o statusu okonani, izjavio je zamenik premijera Kosova Ram Manaj. Za institucije i narod Kosova politiki status je reen 17. februara. To je nezavisnost Kosova. Nezavisnost je proglaena u koordinaciji sa meunarodnim faktorima i priznale su je 52 drave. to se tie politikog statusa, svi razgovori su okonani, rekao je Manaj za dananji dnevik Koha ditore. Odgovarajui na pitanje povodom izjave predsednika Srbije Borisa Tadia da o statusu Kosova za izvesno vreme treba razgovarati sa predstavnicima kosovskih Albanaca, Manaj je kazao da se sa Srbijom moe razgovarati samo kao dve nezavisne i suverene drave.

114

Unutar takve realnosti Kosovo je zainteresovano da neguje i razvija dobre odnose sa svim susedima iz regiona i sveta to je interes i tih zemalja, rekao je Manaj i ocenio da su izjave poput Tadieve vie za unutranje potrebe

Prema agencijskim standardima idealna vest je zapravo kombinacija indirektnog i direktnog govora. Direktni govor ini da agencijska vest bude dinamina. Citat je za agencijsku vest isto to i ubacivanje tonova i slika u, recimo, radijski ili televizijski izvetaj. 4.3.7. Upotreba leksema iz standardnojezikog fonda u osnovnom i u ekspresivnom znaenju U mnogim novinarskim prirunicima istie se da je upotreba sinoniminih leksema ne samo potrebna nego i poeljna u novinskom tekstu. To proizlazi iz pravila po kojem novinar u istoj vesti ili izvetaju treba da izbegava ponavljanja rei i izraza. Tako e, na primer, u izvetaju o stanju na putevima u Srbiji za re put biti upotrebljeno nekoliko razliitih izraza: kolovoz, deonica, magistrala, autoputU istom izvetaju planine e biti oznaene i kao vii predeli. U sportskoj vesti o pripremama enske rukometne reprezentacije Srbije, taj tim je oznaen sa vie razliitih leksema: reprezentacija Srbije, ekipa, rukometaice, rukometaice Srbije. U vestima i izvetajima plata e esto biti zarada, dinar je domaa valuta, a optina je i lokalna samouprava, dok su nevladine organizacije zapravo civilno drutvo. U navedenim primerima re je o osnovnim leksemama i pravim ili ee kontekstualnim sinonimima. Slino stoje stvari i kada je re o, recimo, odravanju konferencija, jer se ona u vesti naziva i skup. Ali, kada je u poljskom gradu Poznanju u decembru 2008. godine bila odrana Konferencija UN o klimatskim promenama, agencijski novinar ju je u svome izvetaju nazvao samit, konferencija i na kraju mamutska klimatska konferencija. Poslednji izraz u sebi ima i dosta frazeolokog, gde mamutski znai velik. Kada se izvetava sa suenja, u vestima se esto pojavljuje leksema glavni pretres, koja je termin koji dodatno objanjava fazu sudskog procesa. Slino vai i za advokate, koji, ukoliko su zastupnici odbrane, u nastavku vesti postaju branioci. To je odnos hipernima i hiponima: svaki branilac je advokat, ali svaki advokat nije branilac. Sindikat u vesti
115

postaje reprezentativni sindikat ime se zapravo jasno sugerie da je re o sindikatu koji ima dovoljan broj lanova i koji je uticajan u borbi za radnika prava. A radnici koji su dobili otkaz su otputeni, ali ih novinar zbog potrebe da se ne ponavlja dalje u vesti naziva i tehnolokim vikom, to je zapravo prilino nejasan eufemizam za radnike koji su ostali bez posla. Konkretni rudnici u vesti postaju ugljenokopi, ime se kratko i jasno opisuje da je re o rudnicima uglja. Oni koji boluju od side u vestima se oznaavaju kao zaraeni virusom HIV-a, odnosno HIV pozitivni ili prosto oboleli od side. Prva dva izraza takoe su eufemizmi za bolest, jer nose sa sobom i struno, medicinsko znaenje, koje nije razumljivo irokoj publici. Slina je stvar i sa nezatienim heteroseksualniim odnosom koji je glavni uzronik side, a koji je u stvari, kako nam to novinar kasnije u tekstu saoptava nezatien seksualni odnos izmeu mukarca i ene. Na 90. godinjicu stvaranja Kraljevine SHS itamo vest u kojoj se ta drava naziva prva zajednika drava Junih Slovena, zatim Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, potom kraljevina, drava, monarhija. Sve ove lekseme nas upuuju u to da je re o neemu to se po prvi put u istoriji desilo, a saoptavaju nam i kakvo je drutveno ureenje bilo u toj dravi. U sportskim vestima Novinske agencije Beta jasno se kae amerika profesionalna koarkaka liga pa tek potom NBA, da bi se publici objasnilo o emu je re. Slino je i sa timom iz NBA lige, Torontom, koji se, sem po svom imenu, oznaava i ekspresivno tim iz Kanade, ime se zapravo naglaava da u amerikoj profesionalnoj ligi igra i jedan tim iz susedne drave. U elji za izbegavanjem ponavljanja, agencijski novinar u sportskim vestima trenera esto naziva i efom strunog taba, to takoe ima ekspresivno znaenje, jer itaoca/sluoca/gledaoca upuuje na injenicu da je trener zapravo osoba iza koje stoji itav tim sportskih strunjaka. Dodue, ovaj sinonim nije dobro izabran, jer ef strunog taba ne mora da znai u svim sportskim klubovima isto to i trener. Skuptina Srbije u agencijskim vestima esto se oznaava kao srpski parlament, ba kao to se, recimo, premijer Rusije Vladimir Putin esto naziva i ruski premijer. Upotreba prisvojnih prideva srpski i ruski, iako sintaksiki ispravna, moe da ima i pomalo problematinu semantiku: da li je to parlament koji je rezervisan samo za Srbe, odnosno da li je Putin premijer samo za Ruse? Jer i Srbija i Rusija jesu multietnike a ne nacionalno homogene drave. Slian je sluaj i sa engleskim parlamentom, u kojem ne sede samo Englezi. U vreme hladnog rata nije bio redak sluaj takozvanih suptilnih manipulacija javnim mnjenjem i u izvetavanju novinskih agencija. Tako
116

je, na primer, u izvetavanju zapadnih agencija predsednik tadanje SFRJ Josip Broz Tito esto bio nazivan maral Jugoslavije Tito, ime se, zapravo, slala prilino jasna poruka: re je o dravi kojom vlada vojska. Nisu bili retki sluajevi ni kada su zapadne agencije Tita oznaavale kao doivotnog predsednika, to on i jeste bio, ali se na taj nain javnosti alje poruka da je re o nedemokratskoj dravi sa primesama diktature. S druge strane, dravni Tanjug Tita je nazivao predsednikom a neretko i drugom Titom, ime se zapravo izraavala neka vrsta prisnosti izmeu medija i predsednika. U dananjem svetu, koji vie nije blokovski podeljen, agencije izbegavaju ovakve kvalikacije i staraju se da ostanu to je mogue neutralnije, sem kada citiraju stavove pojedinaca ili organizacija: Primer 90:
Izvetavanje mnogih medija u Srbiji povodom smrti biveg diktatora i optuenika za najtea krivina dela Slobodana Miloevia, daleko je ispod svih profesionalnih kriterijuma, ali i dobrog ukusa, te se moe imenovati propagandnom morbidnou koja se granii sa nekrolijom, ocenio je NDNV.

S obzirom na to da Miloeviu nikada nije presueno za dela za koja je bio optuen, jer je u meuvremenu umro, agencijski novinar u svojoj reenici nee koristiti kvalikacije tipa ratni zloinac a pogotovo ne diktator, sem, kako smo videli, u citatu. U posmatranom korpusu vesti dalaj-lama se, na primer, oznaava kao duhovni voa tibetanskih budista ili kao tibetanski duhovni voa. Predsednik June Koreje, koji namerava da zauzme otriji stav prema Severnoj Koreji je konzervativni predsednik Li Mjung-bak, dok je Severna Koreja komunistiki sever. I u sluaju dalaj-lame i u sluaju dvaju Koreja uloga leksema u ekspresivnom znaenju je u svojstvu dodatnog objanjavanja onoga to je u vesti reeno, bez ulaenja u to da li je, na primer, dalaj-lama za Kineze omraena linost ili voa pobornika nezavisnog Tibeta, odnosno da li je u Severnoj Koreji na snazi diktatura a u Junoj demokratija. Slino stoje stvari i sa zbivanjima u Meksiku, gde su esti obrauni izmeu pripadnika narko-kartela, a koji se u agencijskim vestima nazivaju bande preprodavaca droge, naoruane grupe ljudi. Agencijski novinar ne ulazi u to kakvu ideologiju moda zastupaju ove bande, ve ga iskljuivo
117

zanima da publici na jasan nain saopti ono to jesu notorne i utvrene injenice: da Meksiko ima velikih problema sa monim vercerima droge, koji se neprestano bore za primat a u toj borbi najee stradaju nevini. U jednoj od vesti iz naeg korpusa itamo i o hapenju na Kosovu trojice saradnika Savezne obavetaje slube (BND) Nemake, a kasnije u tekstu nailazimo i na leksemu agenti, koja ima ekspresivno znaenje u smislu strani pijuni, koji u irokoj javnosti nisu ba omiljeni na nain na koji lmoli vole Dejmsa Bonda. U vesti koju je agencija Beta preuzela od AFP-a o bombakim napadima u Pakistanu navodi se da su odgovornost za njih preuzeli talibani, koji se kasnije u tekstu nazivaju i pobunjenici. U ovom sluaju i jedna i druga leksema su, zapravo, ekspresivne. Leksema talibani, barem u zapadnom svetu, sobom nosi negativnu konotaciju. Pobunjenici, pak, mogu da asociraju na borbu za slobodu. Odnosno i jedna i druga leksema moe da nosi odreenu ideoloku poruku i moe da se tumai na razliite naine, u zavisnosti od toga na kojem se delu planete ova vest ita/slua/ gleda. Zanimiljiv je i sledei primer, o teroristikim napadima u Indiji (i ovu vest Beta je preuzela od AFP-a): Primer 91:
Od ukupnog broja izraelskih rtava teroristikih napada u Mumbaju, osam ih je stradalo u Jevrejskom centru kao taoci ekstremista.

Izraelske rtve su u lidu ove agencijske vesti oznaene i kao taoci, a teroristi su ujedno i ekstremisti. Dalje u vesti sreemo i izraz islamski ekstremisti, ije znaenje nije lieno izvesne problematinosti, s obzirom na poznate predrasude koje na Zapadu vladaju prema islamu, naroito nakon napada Al kaide na zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, 11. septembra 2001. godine. Agencijskom novinaru u Srbiji nije lako ni kada pie o ovdanjim biznismenima koji su se tokom devedesetih godina prolog veka obogatili na sumnjiv nain. Budui da veini njih nikada nije sueno, iako je irokoj javnosti poznato da njihovo bogatstvo potie od verca akcizne robe u vreme sankcija i ratova, agencijski novinar bez pravosnane sudske presude njih ne moe nazvati kriminalcima, majaima i tome slino, pa pribegava izrazu kontroverzni biznismen, koji nije obian biznismen,
118

ve je tajkun, to je opteprihvaena re za imenovanje biznismena koji su na brzinu stekli bogatstvo. Ipak, kada su tajkuni u pitanju, valja primetiti da u posmatranom korpusu agencija Beta taj izraz ne koristi, barem ne kao autorski stav novinara, ve ga koristi iskljuivo u citatima i prilikom prenoenja vesti drugih agencija i drugih medija iz, na primer, Rusije ili Crne Gore. Haki tribunal je u agencijskim vestima Meunarodni sud za ratne zloine za bivu Jugoslaviju ili Haki sud. U jeziku naih medija on se odomaio kao Tribunal i to veinom sa negativnom konotacijom u domaem javnom mnjenju pa se upotreba lekseme Tribunal moe smatrati i vrstom suptilno izraenog novinarskog stava prema ovom sudu. Kada pie vest o, na primer, protestima ratara, agencijski novinar e se nai u nevolji kakve sve sinonime da obezbedi pa pie: seljak, paor, poljoprivrednik ili birokratski reeno individualni poljoprivredni proizvoa. Sem ratara i poljoprivrednika, svaka sledea leksema ima ekspresivno znaenje. Seljak se, recimo, u delu domae gradske javnosti percipira i kao primitivac, a paor sobom nosi i ideoloku konotaciju. Naime, nijedan drugi seljak sem vojvoanskog ne naziva se paorom. U vreme socijalizma, paor je imao direktno negativno znaenje i koristio se kada se eleo oznaiti ratar koji je veleposednik i izrabljiva radnika. U postsocijalistikom vremenu kada se kae paor misli se zapravo na ratare kojima su komunisti oduzeli svu zemlju a nove vlasti im jo uvek nisu vratile sve. Pogledajmo naredne primere u kome se u razliitim kontekstima koristi leksema seljak: Primer 92:
Takve se stvari dogaaju kada se vodi seljaka politika, kazao je Maljoku i dodao da Kosovo nema predsednika jer i njega kontrolie premijer. Kina je prolog meseca objavila stimulativni paket vredan 4.000 milijardi juana (blizu 500 milijardi dolara) koji predvia vea ulaganja u infrastrukturu, smanjenje poreza i pomo seljacima i sirotinji. U suprotnom e neko iz Vlade morati da objasni graanima kako e seljaci sledee godine prihraniti ito ako Azotara ne radi i koliko e kotati hleb, dodao je.

119

U prvom primeru sreemo sintagmu seljaka politika, dakle imamo oigledno negativnu pa i uvredljivu upotrebu lekseme seljak, od ega se agencijski novinar ograuje navodei je u citatu. Iz drugog primera jasno nam je da je re o ratarima u Kini koji oigledno teko ive, pa leksema seljak ima i socijalnu konotaciju, odnosno konotaciju klasnog pripadanja. U treem primeru, gde je re o ratarima iz Paneva koji imaju problema u nabavci mineralnih ubriva, leksema seljak zapravo nas upuuje na probleme koje poljoprivrednici imaju u proizvodnji osnovnih namirnica poput hleba. U jednom posmatranom lanku, koji govori o tome kako se kriza odraava na naftom bogati Kazahstan, dobar deo teksta posveen je stoarima iz te drave, koji se oznaavaju kao nomadi, usamljeni stoari i na kraju i kao stoari-nomadi. U ovom sluaju, za razliku od prethodnog primera sa upotrebom lekseme seljak, re je o sinonimima koji samo dodatno opisuju (doaravaju sliku) o kakvim je stoarima ovde re. Agencijski novinar mora da bude na oprezu i kada koristi lekseme koje potencijalno sobom mogu nositi i uvredljive kvalikacije o materijalnom i socijalnom poloaju recimo starijih osoba. Tako agencijski novinar, za razliku od novinara nekih drugih medija, nikada nee u vesti napisati da je starac pretraivao kontejnere, s obzirom da takva poruka moe da bude protumaena i da su svi stari ljudi, zapravo, toliko siromani da nemaju ta da jedu. U sledeem primeru sreemo dobar nain upotrebe leskeme starica: Primer 93:
Novosadska policija uhapsila je Samira G. (23) i Gzima G. (25), jer su opljakali i pretukli Novosaanku B. R. (82), saoptila je danas policija. Oni se terete da su na ulici ziki napali staricu, oborili je na trotoar, oduzeli joj torbu i slomili levu ruku

Drugim reima, nema sumnje da je ena koja ima 82 godine starica i nema sumnje da je injenica da su je opljakali dvojica mladia primer brutalne pljake. Stoga se moe rei da leksema starica u ovom kontekstu kod publike moe da izazove i empatiju, odnosno da ima i ekspresivno znaenje. Na osnovu svih navedenih primera moemo zakljuiti da agencijski stil tei upotrebi leksema u osnovnom znaenju, kao i upotrebi sinon120

ima koji esto nemaju drukije znaenje od osnovnog. U agencijskim vestima, meutim, neretko sreemo i lekseme u ekspresivnom znaenju, koje zapravo samo dodatno objanjavaju leksemu u osnovnom znaenju. Pritom, agencijski novinar se kloni leksema u ekspresivnom znaenju iz kojih moe da se iita da odreena agencija zastupa i zagovara, na primer, odreeni politiki ili ideoloki stav. Ipak, u posmatranom korpusu mogue je, kako smo napred i pokazali, pronai ekspresivne lekseme koje ne bi trebalo da se pojavljuju u agencijskom novinarstvu i koje lie na, namerne ili nenamerne, mehanizme suptilne manipulacije javnim mnjenjem.

4.3.8. Pravilo ograniavanja upotrebe frazeologizama Novinari se esto neodmereno koriste frazeolokim sredstvima to vodi ka ablonizaciji izraza i banalizaciji poruke. Novinar se frazeolokim sredstvima slui verovatno da bi svoje kazivanje uinio izraajnijim, ubedljivijim, slikovitijim i bliim narodnom vrelu mudosti i reitosti. Jer tako prezentovana poruka moe se bre i lake usvojiti, zapamtiti, to i jeste krajnji cilj. Meutim, sve je uestalija upotreba frazeologizama, naroito u informativno-politikim i u sportskim rubrikama u tampanim medijima (Petrovi 1989: 5-6). Slian nalaz, na osnovu posmatranog korpusa, ne vredi za agencijske vesti i izvetaje. Frazeologiju ine ustaljeni frazeologozirani skupovi rei koji potiu iz razliitih oblasti upotrebe jezika. Osnovno kategorijalno obeleje frazeoloke jedinice jeste ekspresivnost, jer se njome izraava stav govornika u odnosu na oznaeni predmet. Izbor jezikih sredstava u novinama manje-vie je uslovljen karakteristinim obelejima novinarskih anrova pa je tako vea sloboda izbora u onim anrovima koji su blii knjievnosti, dok je u ostalim, tipino novinarskim anrovima (vesti, izvetaji, lanci), izbor frazeologizama ogranien potrebom da se kratko i precizno, bez redundantnih elemenata, saopti predmet informacije, a da se pritom ne istie subjektivni odnos prema saoptenoj informaciji (Petrovi,1989: 32-33). Naslovi u novinama esto su frazeologizmi. U agencijskim naslovima uglavnom to nije sluaj. Razlika se vidi u sledeem primeru, u nainu na koji je Blic obradio Betin naslov:
121

Primer 94:
Beta: Spoljni dug Srbije u 2008. povean za 15 odsto Blic: Porastao spoljni dug Srbije

U posmatranom korpusu vesti primeeno je malo frazeologizama u izvornim Betinim vestima, iako ima i takvih primera: Primer 95:
SVT-POLJSKA-EKOLOGIJA Svetska kriza nije izgovor da se dignu ruke od ekologije VARAVA, 1. decembra 2008. (Beta) Svetska nansijska kriza ne sme da bude izgovor da se dignu ruke od zatite ivotne sredine i borbe protiv ubrzanih klimatskih promena, upozorio je danas u Poznanju na klimatskom samitu UN poljski premijer Donald Tusk. Moramo da shvatimo da se nansijske krize deavaju i deavae se, ali rad na zatiti ivotne sredine ne zavisi od privredne konjunkture, rekao je Tusk otvarajui XIV konferenciju UN o klimatskim promenama (COP14). Mamutska klimatska konferencije od 1. do 12. decembra sa preko 190 delegacija iz 156 zemalja sa oko 10.000 uesnika ve je nazvana dvanaestodnevna bitka za dva stepena Celzijusa.

Mogue je pronai jo delova Betinih vesti koji sadre frazeologizme, naroito u vestima iz politike: Primer 96:
prekidanje dravne podrke za poljoprivredu znai korak unazad Papa Benedikt XVI e danas odrati tradicionalni boini govor gradu i svetu (urbi et orbi), sa balkona crkve Svetog Petra, u kome se najee osvrne na gorue svetske teme, kao i na pitanja koja se tiu Vatikana. Razlog je to to su grke vlasti uvek radije ostavljale stvari u statusu kvo u nadi da e konkretne probleme, odnosno vru krompir uzeti u ruke neka sledea vlada.

122

Frazeologizmi se neto ee sreu u vestima i izvetajima koje Beta preuzima od stranih agencija: Primer 97:
Real iz Madrida ukljuio se u trku za dovoenje krilnog fudbalera srpske reprezentacije i Standarda iz Lijea Milana Jovanovia, objavili su elnici belgijskog kluba.

Najvie frazeologizama ima u vestima, izvetajima i lancima koje Beta preuzima od amerike novinske agencije AP, to verovatno moe da se objasni injenicom da su AP i osnovali pre svega ameriki tampani mediji za svoje potrebe. Pronali smo mnotvo primera i u naslovima: Primer 98:
SVT-RI LANKA-SUKOBI Vojska na korak od osvajanja prestonice Tamilskih tigrova. Ili ve u lidu AP-ove vesti koju je preuzela Beta: Pregovarai u razgovoru o nuklearnom razoruanju Severne Koreje pokuali su danas da izau iz orsokaka

Upotreba stereotipnih frazeologizama koje sreemo u gornjim primerima opravdana je u izvesnoj meri, ali njihovo nizanje nije dobro, poto dovodi do banalizacije poruke. Ipak, u posmatranom korpusu vesti veoma retko smo uoavali tu pojavu: Primer 99:
Na samom poetku te kombinatorike se spekulisalo da e Medvedev, predlogom izmene ustava, prokriti put Putinu ka treem predsednikom mandatu. U Moskvi se smatra da se time utire put premijeru Vladimiru Putinu za ponovni dolazak na mesto efa drave, i to na rok od est godina.

U novinskom stilu mogu se uoiti razliiti funkcionalnostilski slojevi frazeologije, upravo zbog njegove funkcionalne i anrovske raznorod123

nosti (Petrovi, 1989: 34). U posmatranom korpusu pronali smo primere za interstilski sloj frazeologije: Primer 100:
lanak Hribarove je prvobitno bio zabranjen u bivoj Jugoslaviji, ali je ipak izaao na svetlo dana posle tri godine od nastanka - 1987. On je istakao da je drava bankrotirala i da je prazan trezor i ocenio da predsedniku Srbije Borisu Tadiu nita ne ide od ruke. Ministar policije Srbije je rekao da e unapreivati saradnju i da e srpska policija izai u susret da se svako krivino delo u regionu rasvetli i da se poinioci pohapse.

Kao i primere naune, odnosno administrativne frazeologije: Primer 101:

Srpski teniser i trei igra sveta Novak okovi je istakao da eli mesto broj jedan u svetskom tenisu Dodao je da posle toga na red dolaze skalni zakoni, a odmah potom na dnevni red dolazi Statut Vojvodine i zakon o nadlenostima Vojvodine.

Najvie je primera profesionalne frazeologije: Primer 102:

Dokument Dostojanstvo osobe, Uputstvo za izvesna bioetika pitanja predstavlja pokuaj katolike crkva da ide u korak sa savremenom naukom i medicinom. Dugoekani doktrinarni dokument, prvi takav nakon 20 godina, predstavlja iskorak Vatikana u svet biotehnologije, oblasti u kojoj se lome koplja irom sveta. Putniki brod e sa minimalnim brojem posade uputiti ka Dubaju, kroz Adenski zaliv gde su na meti somalskih pirata trgovaki brodovi, kruzeri i jahte. Zemlje EU su dale zeleno svetlo za tu misiju, na dananjem sastanku u Briselu, naveo je neimenovani portparol Francuske, kao predsedavajue EU.

124

Rizvo je izrazio nadu da e Evropska komisija (EK) krajem juna naredne godine dati pozitivnu ocenu, odnosno preporuku da za graane BiH bude ukinut vizni reim.

U agencijskim vestima iz posmatranog korpusa nema primera vesti i izvetaja u kojima sam novinar koristi razgovornu i knjievnu frazeologiju. Najei primeri frazeologizama u analiziranom korpusu jesu u vezi sa upotrebom imenice korak: Primer 103:
Ovakav korak bi nesumnjivo pogodio pritinske vlasti... Na tribini je istaknuto da prekidanje dravne podrke za poljoprivredu znai korak unazad... Nove lanice EU uinile su korak ka kompromisu... Nemaka kompanija, koja je organizovala krstarenje, saoptila je da se odluila za ovaj korak Veinom glasova odbornika usvojen je Statut novog preduzea, a imenovani su predsednik i lanovi Upravnog i Nadzornog odbora, to je prvi korak u formiranju tog preduzea pod ingerencijama gradske uprave.

A neretko i u vezi sa imenicom udar: Primer 104:

On je dodao da e se na udaru najvie nai mala i srednja preduzea, a to e poveati i broj nezaposlenih. Juna, zapadna i centralna Slovenija su na udaru poplava

Na osnovu napred reenog, a poto su frazeologizmi dominantno sredstvo autorovih ocena, moe se zakljuiti da su samim tim neprimereni za agencijsko novinarstvo. Na osnovu analiziranog korpusa agencijskih ves125

ti, a naroito na osnovu poreenja sa drugim lingvistikim istraivanjima koja su se ticala pre svega tampanih medija, moe se zakljuiti da su frazeologizmi znatno manje prisutni u agencijskom funkcionalnom podstilu, nego to je sluaj sa novinskim podstilom izraavanja. 4.4.1. Birokratski stil izraavanja Neretko se deava da se birokratski stil iz saoptenja za javnost razliitih institucija ili iz pripremnih materijala za razliite skupove preliva i u agencijske vesti i izvetaje i tako postaje sredstvo agencijskog jezika i stila. Izraz birokratski jezik u naoj literaturi je uobiajen termin za jezik politike birokratije koji se kod nas putem masovnih medija veoma proirio osamdesetih godina 20. veka. Iako se politiki jezik poetkom devedesetih godina prolog veka promenio, javni jezik je ostao u velikoj meri birokratizovan do danas (Klikovac 2008: 23). Takav jezik je i danas veoma est u domaim medijima, a od njega nisu imune ni novinske agencije pa tako ni Beta. Birokratski jezik ima sledee osobine: nominalnost, optost, neodreenost, eksplicitnost, eufemizam, viak rei, kvazinaunost, upotrebu rei stranog porekla i pomodnih rei (Klikovac, 2008: 51)62. Te se osobine donekle podudaraju sa osobinama publicistikog stila pa tako i novinarskog stila izraavanja. Ovde emo navesti neke primere kada agencijski novinar sklizne u birokratski nain izraavanja: Primer 105:
Mi smo izabrani da obavljamo posao u njihovo ime i ne bi bilo dobro da se pravi platforma za izlazak iz odgovornosti, istakao je predsednik Srbije, dodajui da je Dinki ovek koji ima izrazite rezultate i da oekuje da e on nastaviti da bude uspean u ovoj vladi.

Predsednik Srbije (Boris Tadi) na ovom mestu kae izabrani smo da obavljamo posao, umesto jednostavnog izabrali su nas da radimo. Zanimljivo je da on koristi pasiv izabrani smo umesto aktivnog oblika izabrali su nas. A izmeu ta dva oblika postoji suptilna razlika:
62 O birokratskom jeziku pisali su jo dosta davno Slobodan Ini, Govorite li politiki (1984), kao i Milorad Pupovac, Lingvistika i ideologija (1986) i Jezik i djelovanje (1990).

126

ukoliko je neko izabran da radi neto, fokus je na anonimizaciji izvrioca pa se ne zna ko ih je izabrao za taj posao. A ukoliko su ga izabrali, onda je jasno i da je odgovoran prema onima koji su ga na to mesto postavili. Gotovo je potpuno nerazumljiv deo Tadievog iskaza da se pravi platforma za izlazak iz odgovornosti, ali bi svakako zgodnije bilo ukoliko bi se kazalo nije dobro beati od odgovornosti ili nije dobro biti nedgovoran. Tadi dalje nastavlja: ...Dinki ovek koji ima izrazite rezultate i da oekuje da e on nastaviti da bude uspean u ovoj vladi, ime je valjda hteo da kae da je Dinki sposoban i uspean ministar. Odluka novinara koji je obraivao ovu predsednikovu izjavu da je iskoristi kao citat bila je veoma pogrena, pre svega zbog toga to agencijski novinar (i ne samo agencijski) ima zadatak da itaocima/ sluaocima/gledaocima to je mogue vie priblii ono o emu je u vesti, izvetaju, izjavi i ostalim anrovima zapravo re. Da stvar bude gora, ni u delu koji je zapravo parafraza Tadievih rei novinar nije uspeo da na odgovarajui nain itaocu/sluaocu/gledaocu prevede sagovornikove rei. Pogrena je bila i novinarsko-urednika odluka da se navede i sledei citat: Primer 106:
Na zahtev se zasniva na injenici da je Zaidi prosto izrazio svoje odbacivanje okupacije i represivne politike protiv Iraana, objasnio je advokat.

ta bi trebalo da znai da je Zaidi prosto izrazio svoje odbacivanje okupacije i represivne politike protiv Iraana? Verovatno da se dotini usprotivio okupaciji i represalijama protiv Iraana. Nije potpuno jasno ni ta je ovde sagovornik eleo da kae u parafraziranom delu njegove izjave: Primer 107:
Nijednu grupu, nijedan problem ne treba potcenjivati. One su za respekt. Prate se, apsolviraju i opserviraju, rekao je Nika dodajui da se stalno mora ukazivati na lou poziciju tih grupa.

127

Birokratski jezik veoma esto sreemo u vestima iz ekonomije, koje su zbog toga ponekad teko razumljive. Recimo, ta publika moe da zakljui iz sledee vesti: Primer 108:
Skuptina Srbije usvojila budet za 2009. godinu BEOGRAD, 29. decembra 2008. (Beta) Skuptina Srbije usvojila je veeras budet za 2009. godinu i time zavrila redovno jesenje zasedanje Budetom su predvieni prihodi u iznosu od 698,7 milijardi dinara, a rashodi od 748,3 milijarde dinara, tako da e decit iznositi 49,6 milijardi dinara. Budetom za 2009. godinu planirano je smanjenje javne potronje i njeno svoenje na 43 odsto bruto drutvenog proizvoda (BDP). Izdaci za plate, penzije i socijalna davanja ine 70 odsto budetskih rashoda Pokrivanje budetskog decita od 49,6 milijardi, kao i otplata duga od 42 milijarde, predvieno je iz prihoda od privatizacije u iznosu od 50 milijardi, u ta je uraunat i novac od prodaje Naftne industrije Srbije. Osim toga, planirano je i zaduivanje na domaem tritu u iznosu od 13,3 milijarde i na stranom tritu u iznosu od sedam milijardi, kao i troenje dravnih depozita u vrednosti od 22,1 milijarda dinara. Predlog budeta za 2009. godinu raen je na osnovu pretpostavki da e rast BDP-a biti 3,5 odsto, a inacije osam, plus-minus dva odsto

U ovoj vesti sreemo veliki broj razliitih cifara. Ali, ta nama, kao recipijentima, te cifre znae? Da li itaoci uopte znaju ta je budet? Na koji nain se puni? ta znai ako su prihodi manji od rashoda? ta je decit? A ta znai da je planirano smanjenje javne potronje? ta je bruto drutveni proizvod? I tako dalje. Ovakav suvie struan jezik karakteristian je za veliki broj vesti i izvetaja iz ekonomije u brojnim medijima pa tako i u agenciji Beta. I kao to je nekada, u doba socijalizma, takav birokratski jezik bio karakteristian za politiki diskurs, danas se najvie moe sresti u ekonomiji. A to verovatno nije sluajno, odnosno vrlo je verovatno da su u pravu oni lingvisti koji tvrde
128

da je birokratski jezik potencijalno sredstvo manipulacije ljudima63. Drugim reima, sredstvo za prikrivanje sutine nekog iskaza. Uloga novinara uopte pa tako i agencijskih novinara jeste da raskrinkaju birokratski jezik a ne da mu povlauju i ne da ga usvajaju i prenose u novinarski podstil izraavanja. Zato je svaka informacija koja je optereena birokratskim jezikom zapravo profesionalno loe napisana vest ili izvetaj, i ni manje ni vie od toga. Analizirani korpus, dakle, pokazuje da iz stalne potrebe za nominalizacijom iskaza, novinari neretko usvajaju nejasni birokratski jezik. Umesto da ga prevedu na jednostavni jezik komunikacije, oni ga, verovatno podsvesno, ugrauju u svoje tekstove, to je velika profesionalna greka, koja se kasnije odraava i na jezik medija uopte. Tabela 2.
zdravstvo lekari i medicinske sestre nastavnici/profesori bolnice obdanita kole fakulteti naunici redari novac stvari protest led industrija smanjiti poreze prolost vreme leto/zima hrana edukacija ruiti zakon zdravstveni sistem zdravstveno i medicinsko osoblje osoblje kole medicinske/zdravstvene ustanove predkolske ustanove kolske ustanove visokokolske ustanove nauni radnici radnici obezbeenja nansijska sredstva materijalna sredstva protestni skup pojava poledice sektor industrijske proizvodnje dati poreske olakice proteklo razdoblje vremenski period letnji/zimski period prehrambena roba edukativna akcija preduzeti akciju uklanjanja bespravno podignutih objekata zakonodavni okvir

63

O tome je pisao Dubravko kiljan, Lingvistika svakodnevice (1991).

129

Upotreba primera koji su navedeni u Tabeli 2. u agencijskim vestima i izvetajima predstavlja znaajnu profesionalnu greku, budui da agencijski tekstovi, po deniciji i po zahtevima urednitva i klijenata, tee da budu to jednostavniji, krai i jasniji. A korienjem birokratskih izraza zamagljuje se sutina poruke.

130

5. PRILAGOAVANJE AGENCIJSKIH VESTI

Prilagoavanje agencijskih vesti medijima koji su korisnici agencijskog servisa odvija se po pravilima koja su regulisana pre svega ugovorom izmeu medija i agencije. Ta pravila su veoma vrsto postavljena, mada u Srbiji esto ima i krenja, koja se pre svega ogledaju u izbegavanju pojedinih medija da navedu da je odreena agencija izvor odreene vesti.64 Ova problematika, meutim, pripada pre svega domenu povrede autorskih prava i nee biti predmet ove monograje. 5.1. AGENCIJSKA VEST I VRSTA MEDIJA Bez obzira na vrstu medija, nijedan od njih po pravilu od agencije nikada nee preuzeti slag vesti. Uloga slaga je pre svega da olaka upotrebu agencijskog servisa korisnicima i da servis uini preglednijim. Takoe, svi mediji e vest preuzetu od agencije potpisivati imenom te agencije, bilo na kraju teksta (list Blic), na poetku (portal B92) ili u telu vesti (Radio 021, Radio-televizija Vojvodine). Nijedan medij nee potpisivati vest inicijalima agencijskih novinara i urednika koji rade na proizvodnji konkretne vesti.65 tampani mediji, radio i televizije gotovo redovno skrauju agencijsku vest, pre svega iz potrebe da budu ekonomini sa vremenom trajanja emisije (021, RTV) ili sa prostorom na stranicama tampanog medija (Blic). Vest ponekad skrauju i internet portali, ali kako oni nisu ogranieni ni vremenom ni prostorom, veoma esto su u mogunosti da objave kompletnu agencijsku vest. Za potrebe pisanja ove monograje, komparativno su analizirani tekstovi Novinske agencije Beta u izvornom obliku, sa agencijskim tekstovima koji su prilagoeni odreenoj vrsti medija. Za rad je izabran korpus od 15 dana tokom decembra 2008. godine. Uporeivali smo izvorne agencijske tekstove sa prilagoenim tekstovima u beogradskom Blicu, na novosadskom Radiju 021, na Radio-televiziji Vojvodine, i na internet portalu beogradske RTV B92.
64 65

Up. poglavlje o Medijske kue i redakcije kao prvi primaoci vesti. Up. poglavlje o agencijskom novinaru.

131

U obzir smo uzimali samo vesti za koje su pomenuti mediji jasno naveli da su preuzete od Bete. 5.1.1. Agencijska vest i tampani mediji Prilikom prilagoavanja agencijskih vesti tampanim medijima, osnovna razlika je u opremi samog teksta. Dok je agencijska vest napisana po principu oka i graki je predstavljena po odvojenim pasusima, tampani medij agencijsku vest gotovo po pravilu skrauje i nije obavezan da odvaja pasus od pasusa. tampani medij agencijskoj vesti obino dodaje i nadnaslov, ponekad podnaslov, a veoma esto intervenie i u samom naslovu vesti, jer je efektan naslov jedan od presudnih faktora koji e privui itaoca tampanog medija da proita odreeni tekst. Za razliku od toga, naslov u agenciji je rutinski, odnosno njegova uloga je tek da poblie uputi korisnike o emu se u vesti zapravo radi. tampani mediji uz agencijsku vest esto ubacuju i ilustrativne fotograje, ija je uloga takoe da dodatno privuku panju italaca. tampani medij uglavnom iz agencijske vesti izostavlja prilog za vreme koji se obino nalazi u lidu agencijske vesti (danas, veeras, jutros). To je logina intervencija budui da sve ono to je za agenciju sadanje vreme (danas) za tampane medije je to prolo vreme (jue). Primer 109: Beta:
Kosovska policija potvrdila je danas da je iz zatvora Dubrava kod Istoka pobegao dvostruki ubica Bedri Krasnii, osuen na 27 godina zatvora zbog ubistva dva pripadnika Kosovske policijske slube.

Blic:
Kosovska policija potvrdila je da je iz zatvora Dubrava kod Istoka pobegao dvostruki ubica Bedri Krasnii, osuen na 27 godina zatvora zbog ubistva dva pripadnika Kosovske policijske slube.

132

Nije neuobiajeno da se u lidu agencijske vesti u tampanom mediju priloka odredba za vreme danas menja u jue: Primer 110: Beta:
Naelnik odeljenja za sport u Ministarstvu omladine i sporta Dragan Atanasov rekao je danas da su uslovi za bavljenje sportom u osnovnim i srednjim kolama u Srbiji katastrofalni.

Blic:
Naelnik odeljenja za sport u Ministarstvu omladine i sporta Dragan Atanasov rekao je jue da su uslovi za bavljenje sportom u osnovnim i srednjim kolama u Srbiji katastrofalni.

U posmatranom korpusu uoili smo, meutim, i izvesne greke, kada je tampani medij u lidu zadrao danas, iako je u pitanju vest od jue: Primer 111:
Spoljni dug Srbije je na kraju septembra ove godine iznosio 20,53 milijarde evra, to je 15,4 odsto vie nego na kraju 2007. godine, saoptila je danas Narodna banka Srbije. Spoljni dug Srbije je na kraju septembra ove godine iznosio 20,53 milijarde evra, to je 15,4 odsto vie nego na kraju 2007. godine, saoptila je danas Narodna banka Srbije.

U pitanju je, oigledno, nedovoljna panja urednika dnevnih novina prilikom prenoenja agencijskih vesti. 5.1.1.1. Agencijska vest i Blic Vest u Blicu je opremljena u skladu sa pravilima tampanih medija: ima nadnaslov i naslov. U agenciji ne postoji pojam nadnaslova.
133

Primer 112:
Beta: Slag: ZEM-KOSOVO-POLICIJA Naslov: Iz zatvora Dubrava pobegao dvostruki ubica EKO-SRBIJA-FIJAT iri: Posao sa Fijatom nije ugroen EKO-SRBIJA-DUG Spoljni dug Srbije u 2008. povean za 15 odsto EKO-SRBIJA-TURIZAM U Srbiji od januara do oktobra 1,98 miliona turista ZEM-MUP-NEONACISTI Nika: Nacistike grupe ne mogu da ugroze bezbednost ZEM-OPTINE-RAZVOJ Nova klasikacija razvoja optina SPT-ISTRAIVANJE-SRBIJA Veina kola nema adekvatne uslove za bavljenje sportom EKO-SRBIJA-JELAI Jelai:Verujem da e MMF odobriti aranman sa Srbijom ZEM-VRANJE-OBDUKCIJA Izvor: Nema tragova nasilja nad Bogdanoviima REG-HRVATSKA-SRBIJA Bez viza za Hrvatsku i u 2009. ZEM-BUJANOVAC-POLICIJA Bujanovanin uhapen zbog krae Blic: Nadnaslov: PRITINA Naslov: Pobegao ubica IRI Posao sa Fijatom nije ugroen NBS Porastao spoljni dug Srbije TURIZAM Manje stranih gostiju eljko Nika, pomonik naelnika Uprave policije Sedam grupa s obelejima nacizma PROJEKTI Optine da odrede prioritete KOLE Nema uslova za bavljenje sportom JELAI Aranman sa MMF bie odobren VRANJE Suprunici nisu ubijeni ZAGREB Bez viza u Hrvatsku BUJANOVAC Obio magacin

134

Iz primera 112 vidljivo je da urednici u Blicu skrauju agencijske naslove. Takoe, u novinskim naslovima moemo da primetimo i upotrebu redukovanih oblika glagolskih vremena, poput primera krnjeg perfekta Obio magacin, Porastao spoljni dug Srbije, Pobegao ubica, to prouzrokuje promenu modaliteta poruke u naslovu ili fokusa; npr. prema agencijskom naslovu u kojem je u citiranoj izjavi guvernera Narodne banke tvrdnja relativizirana uvoenjem glagola verovati i tako svedena na pretpostavku (Jelai:Verujem da e MMF odobriti aranman sa Srbijom), u naslovu u Blicu taj glagol je isputen, a time iskaz i formulisan kao kategorika tvrdnja (JELAI Aranman sa MMF bie odobren); isputanje kvantikatora veina u primeru (Veina kola nema adekvatne uslove za bavljenje sportom) implicira prisustvo univerzalnog kvantikatora sve (KOLE Nema uslova za bavljenje sportom), itd. Od cele vesti, list Blic ponekad preuzima samo njen poetak (glavu vesti ili lid), to je u skladu sa pravilima koritenja agencijskog servisa. Primer 113:
Beta: Kosovska policija potvrdila je danas da je iz zatvora Dubrava kod Istoka pobegao dvostruki ubica Bedri Krasnii, osuen na 27 godina zatvora zbog ubistva dva pripadnika Kosovske policijske slube. U saoptenju se navodi da je u policiji zadrano devet pripadnika Korektivne slube Kosova, osumnjienih da su pomogli u bekstvu Krasniija. Portparol Regionalne policije u Pei, Avni evukaj, izjavio je da je bekstvo Krasniija primeeno sino oko 19.55 kada je izvreno prebrojavanje zatvorenika. Policija sumnja da je zatvorenik pobegao u noi izmeu subote i nedelje, to prema njima, oteava istragu. Policija je izvrila pretres nekoliko objekata i kue zatvorenika, ali nije uspela da ga pronae, rekao je evukaj dodajui da je u toku opsena poraga. Krasnii je u septembru prole godine proglaen krivim za ubistvo dva pripadnika policije, Sebahate Toljaja i Isufa Hakljaja, kao i za ranjavanje policajca Hisena Ljataja 24. novembra na putu Pe-Deane.

135

Blic: Kosovka policija potvrdila je da je iz zatvora Dubrava kod Istoka pobegao dvostruki ubica Bedri Krasnii, osuen na 27 godina zatvora zbog ubistva dva pripadnika Kosovske policijske slube.

Vest u Blicu potpisana je sa Beta. Vest u agenciji potpisana je inicijalima novinara i urednika. Primer 114:
Beta: EKO-SRBIJA-FIJAT iri: Posao sa Fijatom nije ugroen BEOGRAD, 10. decembra 2008. (Beta) Posao izmeu Fijata i Vlade Srbije nije ni na koji nain ugroen bez obzira na globalnu ekonomsku krizu, izjavio je danas Neboja iri, dravni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Najave iz tog italijanskog giganta o traenju stratekog partnera treba shvatiti kao potrebu povezivanja proizvoaa u auto-industriji kako bi se preivela kriza, rekao je novinarima u Skuptini iri komentariui napise u tampi() (Kraj) len/bos Blic: IRI Posao sa Fijatom nije ugroen Posao izmeu Fijata i Vlade Srbije nije ni na koji nain ugroen bez obzira na globalnu ekonomsku krizu, izjavio je danas Neboja iri, dravni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Najave iz tog italijanskog giganta o traenju stratekog partnera treba shvatiti kao potrebu povezivanja proizvoaa u auto-industriji kako bi se preivela kriza, rekao je on, komentariui napise u tampi.

(BETA)

U gornjem primeru, Blic je u drugoj reenici izostavio novinarima u Skuptini, s namerom da utedi prostor, to je takoe u skladu sa
136

pravilima koritenja agencijskog servisa. U agencijskoj vesti uvek mora da se potpuno precizira gde je neto reeno (u Skuptini) i kome je neto reeno (novinarima). Kao to je navedeno, agencijske vesti se piu po sistemu oka iz praktinih razloga: da bi bile preglednije i da bi ih korisnici lake skraivali. O tome svedoi i sledei primer, u kome je Blic od agencijske vesti preuzeo samo prva dva pasusa: Primer 115:
Beta: EKO-SRBIJA-DUG Spoljni dug Srbije u 2008. povean za 15 odsto BEOGRAD, 11. decembra 2008. (Beta) Spoljni dug Srbije je na kraju septembra ove godine iznosio 20,53 milijarde evra, to je 15,4 odsto vie nego na kraju 2007. godine, saoptila je danas Narodna banka Srbije. Dug javnog sektora porastao je za 2,47 odsto, a privatnog za 22,21 odsto. Spoljni dug banaka je smanjen, a najvie su se zaduila privatna preduzea, iji dug je povean za 40 odsto. Spoljni dug javnog sektora dostigao je 6,28 milijardi evra, to je 43,86 miliona evra vie nego na kraju 2007. godine, a njegovo uee u ukupnom spoljnom dugu Srbije iznosilo je 30,6 odsto, to je 3,86 poena manje nego na kraju prole godine. Dug privatnog sektora je 30. septembra dostigao 14,25 milijardi evra, to je 22,21 odsto vie nego na kraju 2007. godine, navodi se u saoptenju Blic: NBS Porastao spoljni dug Srbije Spoljni dug Srbije je na kraju septembra ove godine iznosio 20,53 milijarde evra, to je 15,4 odsto vie nego na kraju 2007. godine, saoptila je danas Narodna banka Srbije.

137

Dug javnog sektora porastao je za 2,47 odsto, a privatnog za 22,21 odsto. Spoljni dug banaka je smanjen, a najvie su se zaduila privatna preduzea, iji dug je povean za 40 odsto.

U primeru 115 nadnaslov u Blicu je NBS, to je skraenica za Narodna banka Srbije. Prema Betinim standardima, uvek se prvo napie puni naziv odreene institucije, politike partije i slino, a potom se u zagradi napie skraenica, ukoliko e se taj naziv koristiti u nastavku teksta vesti. U ovom sluaju Beta bi to napisala na sledei nain: Narodna banka Srbije (NBS), i u daljem tekstu bi se koristila samo skraenica. U primeru 116, Blic je preuzeo samo lid iz agencijske vesti, i dopunio ga informacijom, za koju nije jasno da li je agencijska, s obzirom na to da je u originalnoj agencijskoj vesti nema. Ovakav postupak nije uobiajen u pravilima o koritenju agencijskih vesti: Primer 116:
Beta: SVT-TRIBUNAL-KOSOVO Tribunal odbio zahtev Lazarevia za privremeno oslobaanje HAG, 11. decembra 2008. (Beta) Haki tribunal odbio je zahtev penzionisanog generala Vojske Jugoslavije Vladimira Lazarevia za privremeno oslobaanje iz zdravstvenih razloga, iako je konstatovao da bi oslobaanje imalo pozitivan uticaj na Lazareviev oporavak, saopteno je danas u Hagu. General Lazarevi, bivi komandant Pritinskog korpusa VJ, optuen je za zloine nad kosovskim Albancima 1999. i u pritvoru u Sheveningenu eka na presudu, posle suenja okonanog u avgustu ove godine. Pri kraju suenja, Lazarevi je, po reima njegovih advokata, bio podvrgnut operaciji zbog ega nije prisustvovao procesu. Krajem septembra, sudsko vee Ijana Bonomija (Iain Bonomy) odobrilo je da Lazarevi bude privremeno osloboen kako bi se ubrzao njegov oporavak, ali je apelaciono vee zatim usvojilo albu Tuilatva i naloilo da Lazarevi ostane u pritvoru.

138

Na ponovljeni Lazareviev zahtev, sudsko vee je u danas objavljenoj odluci ocenilo da bi boravak u porodinom okruenju imao pozitivan uticaj na njegov oporavak i dobrobit. Vee je, meutim, odbilo da Lazarevia oslobodi, pozivajui se na prethodnu odluku apelacionog vea da to nije dovoljan razlog za privremeno putanje na slobodu iz humanitarnih razloga. Lazarevi e stoga ostati u sudskom pritvoru u Sheveningenu. Zajedno sa bivim predsednikom Srbije Milanom Milutinoviem, Nikolom ainoviem i generalima Dragoljubom Ojadaniem, Nebojom Pavkoviem i Sretenom Lukiem, Lazarevi je optuen za prisilno premetanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih est meseci 1999. Optueni ekaju na izricanje presude, posle suenja koje je pred Tribunalom trajalo od 10. jula 2006. do 27. avgusta ove godine. Tuioci su zatraili da optueni budu proglaeni krivim i da im budu izreene kazne izmeu 20 godina zatvora i doivotnog zatvora. Branioci su, nasuprot tome, tvrdili da krivica optuenih nije dokazana i zatraili da ih Tribunal oslobodi. (Kraj) rad/mar/bos Blic: TRIBUNAL Lazarevi ostaje u pritvoru Haki tribunal odbio je zahtev penzionisanog generala Vojske Jugoslavije Vladimira Lazarevia za privremeno oslobaanje iz zdravstvenih razloga, iako je konstatovao da bi oslobaanje imalo pozitivan uticaj na Lazareviev oporavak, saopteno je danas u Hagu. Penzionisani generali Vojske Republike Srpske Radivoj Mileti i Milan Gvero bie krajem decembra privremenio osloboeni iz pritvora. (BETA)

139

U sledeem sluaju, re je o agencijskom intervjuu. Blic je skratio orgininalnu agencijsku vest (intervju), to je u skladu sa pravilima koritenja agencijskog servisa. Vest (intervju) nije potpisana, ve je u samom tekstu naznaeno da je re o intervjuu koji je sagovornik dao agenciji Beta. To je u skladu sa pravilima koritenja agencijskog servisa. Primer 117:
Beta: ZEM-MUP-NEONACISTI (VIDEO) Nika: Nacistike grupe ne mogu da ugroze bezbednost BEOGRAD, 13. decembra 2008. (Beta) U Srbiji deluje nekoliko neformalnih drutvenih grupa koje imaju obeleja nacizma i neonacizma, ali one ne mogu ugroziti bezbednost u zemlji, izjavio je pomonik naelnika Uprave policije eljko Nika. Nika je u intervjuu agenciji Beta rekao da ima est ili sedam takvih organizacija i naveo Nacionalni stroj, Krv i ast, Obraz, Skinheds i navijaku grupu Rad junajtid fors (United force). Ukazao je da smatra da te grupe nemaju snagu da bi ugrozile nacionalnu bezbednost, ali nisu za potcenjivanje. Nijednu grupu, nijedan problem ne treba potcenjivati. One su za respekt. Prate se, apsolviraju i opserviraju, rekao je Nika dodajui da se stalno mora ukazivati na lou poziciju tih grupa. Nacionalni stroj je, kako je dodao, pokazao veliku netoleranciju, a njenim lanovima je i sueno zbog delovanja. Nika je ukazao da MUP ima podatke da je voa te grupe Goran Davidovi trenutno u inostranstvu. Klasikacija grupe Obraz nije takva da bi se nazvala klerofaistikom i faistikom na podlozi neke nomenklature, ve joj se, na osnovu spoljnih manifestacija daju neke druge operativne kvalikacije, rekao je Nika.

140

On je kazao da se skinhedsi uslovno movu nazvati neonacistikom organizacijom jer imaju ideolole okosnice u knjigama Adolfa Hitlera, posebno u knjizi Moja borba (Mein Kampf). Problem je manifestacioni, fenomenoloki element to je veliki broj mladih ljudi, nasilje na ulicama, naveo je Nika podseajui da su pripadnici te grupe ubili trinaestogodinjeg Duana Jovanovia u centru Beograda i pretukli glumca Dragana Maksimovia koji je umro od povreda. Prema Nikaevim reima, navijai su posebna grupa mladih, mahom nezaposlenih koji, ne shvatajui znaaj svog delovanja, nose kukaste krstove i pozdravljaju nacistiki. Dodao je da te grupe ekaju povod da nastupe, kao posle proglaenja nezavisnosti Kosova kada su razbijale i palile po Beogradu. Na veim skupovima moe se nai izmeu 300 i 400 navijaa, rekao je Nika. Tim ljudima treba objasniti ta rade. Jedan broj koristi sindrom mase i instrumentalizacijom deluju na ostale. Neki od njih se ne pronalaze sami u kolektivu. ovek kao individua treba da bude u kolektivu, a ne kolektivno zastupljen i po tome se ljudi razlikuju od stada, rekao je on. Prema njegovim reima, pripadnici tih grupa su mladi, iz radnikih porodica, a mnogi su studenti. Podsetio je da MUP ne obavlja registraciju udruenja graana, ali ima operativne podatke o grupama koje deluju nacistiki i nasilno. Nika je rekao da policija dobija operativne podatke od saradnika, informatora i drugih, i iz novinskih tekstova. Ti podaci se razmatraju i analiziraju. Javni red i mir je snana jedinica MUP-a i ona potpuno kontrolie tu materiju, istakao je Nika. Prema reima pomonika naelnika Uprave policije, Srbija je drutvo u tranziciji u kojem se deavaju neke nove stvari kao to su gej parade, i to se mora prihvatiti kao neminovnost.

141

Ako se neminovno ne prihvati, razvijene zemlje EU e za nekoliko godina rei da Srbija ne ispunjava odreene standarde. Moramo ii u susret pojavama, kontrolisati ih i kanalisati, ukazao je Nika. (Kraj) ank/ssm Blic: eljko Nika, pomonik naelnika Uprave policije Sedam grupa s obelejima nacizma U Srbiji deluje nekoliko neformalnih drutvenih grupa koje imaju obeleja nacizma i neonacizma, ali one ne mogu ugroziti bezbednost u zemlji, izjavio je pomonik naelnika Uprave policije eljko Nika. Nika je u intervjuu agenciji Beta rekao da ima est ili sedam takvih organizacija i naveo Nacionalni stroj, Krv i ast, Obraz, Skinheds i navijaku grupu Rad junajtid fors (United force). Ukazao je da smatra da te grupe nemaju snagu da bi ugrozile nacionalnu bezbednost, ali nisu za potcenjivanje. Nijednu grupu, nijedan problem ne treba potcenjivati. One su za respekt. Prate se, apsolviraju i opserviraju, rekao je Nika dodajui da se stalno mora ukazivati na lou poziciju tih grupa. Dodao je da te grupe ekaju povod da nastupe, kao posle proglaenja nezavisnosti Kosova kada su razbijale i palile po Beogradu. Na veim skupovima moe se nai izmeu 300 i 400 navijaa, rekao je Nika. Tim ljudima treba objasniti ta rade. Jedan broj koristi sindrom mase i instrumentalizacijom deluju na ostale. Neki od njih se ne pronalaze sami u kolektivu. ovek kao individua treba da bude u kolektivu, a ne kolektivno zastupljen i po tome se ljudi razlikuju od stada, rekao je on. Prema njegovim reima, pripadnici tih grupa su mladi, iz radnikih porodica, a mnogi su studenti.

142

Podsetio je da MUP ne obavlja registraciju udruenja graana, ali ima operativne podatke o grupama koje deluju nacistiki i nasilno. Nika je rekao da policija dobija operativne podatke od saradnika, informatora i drugih, i iz novinskih tekstova. Ti podaci se razmatraju i analiziraju.

U primeru 118, iz treeg pasusa, Blic je izostavio da je re o istraivanju koje je Ministarstvo sprovelo sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Olimpijskim komitetom Srbije. To je takoe u skladu sa pravilima o koritenju agencijskog servisa. Agencija uvek mora precizno da naznai izvore informacija koje objavljuje: Primer 118:
Beta: SPT-ISTRAIVANJE-SRBIJA Veina kola nema adekvatne uslove za bavljenje sportom BEOGRAD, 23. decembra 2008. (Beta) Naelnik odeljenja za sport u Ministarstvu omladine i sporta Dragan Atanasov rekao je danas da su uslovi za bavljenje sportom u osnovnim i srednjim kolama u Srbiji katastrofalni. Atanasov je to rekao na konferenciji za novinare u zgradi Vlade Srbije gde su predstavljeni rezultati istraivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama u vezi za kolskim sportom. Istraivanje, koje je Ministarstvo sprovelo sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Olimpijskim komitetom Srbije, pokazalo je da vie od polovina srpskih kola ne ispunjava zakonske normative kada su u pitanju dvorane i njihova opremljenost. Blic: KOLE Nema uslova za bavljenje sportom Naelnik odeljenja za sport u Ministarstvu omladine i sporta Dragan Atanasov rekao je jue da su uslovi za bavljenje sportom u osnovnim i srednjim kolama u Srbiji katastrofalni. Najnovije istraivanje pokazalo je da vie od polovina

143

srpskih kola ne ispunjava zakonske normative kada su u pitanju dvorane i njihova opremljenost.

5.1.2. Agencijska vest i radio Za razliku od tampanih medija, radio po svojoj prirodi nema mogunost ubacivanja nadnaslova i naslova u agencijsku vest. Za radio je zbog toga presudan agencijski lid, koji je po pravilu kratak i efektan. Ipak, urednici na radiju vrlo esto dodatno skrauju agencijski lid trudei se da ga uine jo kraim i efektnijim, kako bi na taj nain privukli panju slualaca. Radio je medij koji ne trpi dugake reenice. Sledeu dugaku Betinu vest: Primer 119:
Glavni pretres grupi od 88 profesora i studenata, optuenim u aferi Indeks, poeo je danas pred sudskim veem Okrunog suda u Smederevu, kojim predsedava sudija Slaana Bojkovi. Prva tri sata glavnog pretresa sudija Bojkovi proveravala je podatke optuenih i utvrdila koji branioci imaju punomoja, jer su nekim braniocima u meuvremenu optueni otkazali punomoja. Glavnom pretresu, zbog zdravstvenih razloga, nisu prisustvovali optueni Jasmina Nektarijevi, Olivera Kojovi, Branislava Stojkovi i Dragan Batavelji. Glavni pretres se odrava u sali Skuptine grada Smedereva jer Okruni sud nema uslova da primi veliki broj okrivljenih, njihove branioce i rodbinu. U aferi Indeks optuena su 23 profesora, 33 studenta i vie od 30 posrednika koji se terete za korupciju, zloupotrebu slubenog poloaja, falsikovanje dokumenata i podsticanje na vrenje krivinog dela. Optueno je vie profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Beogradu, Niu i Novom Sadu koji se terete da su pozitivne ocene upisivali u indekse za novanu naknadu od 500 do 750 evra, dok su diplome kotale od 12.000 do 16.000 evra.

144

Profesori se terete za ukupno 159 krivinih dela, od toga 114 dela primanja mita i 45 zloupotreba slubenog poloaja. Za branioce su angaovani advokati iz vie od 100 kancelarija. Prva optunica u aferi Indeks podignuta je u avgustu prole godine protiv 41 osobe zbog primanja mita, zloupotrebe slubenog poloaja i falsikovanja isprava. U aprilu 2008. godine usledila je dopunska optunica protiv jo 48 osoba. Ta optunica tereti 33 studenta kragujevakog Pravnog fakulteta i jo 14 osoba koje su im pomagale u navodnom polaganju ispita. Zbog velikog broja optuenih u toj aferi u smederevskom Istranom zatvoru nije bilo dovoljno mesta pa su pojedini umeani u aferu Indeks prebaeni u zatvore u Beogradu i Poarevcu. Bojkovika je saoptila da na sledee pretrese nee pozivati sve optuene da bi se suenje lake odvijalo. A Radio 021 je to obradio na sledei nain: Suenje grupi od 88 profesora i studenata, optuenim u aferi indeks, poelo je danas u Smederevu. Profesori se terete da su pozitivne ocene upisivali u indekse za naknadu od 500 do 750 evra, dok su diplome kotale od 12.000 do 16.000 evra. Glavni pretres se odrava u sali Skuptine grada jer Okruni sud nema uslova da primi veliki broj okrivljenih, njihove branioce i rodbinu. Prema reima sudije, na sledee pretrese nee biti pozivani svi optueni da bi se suenje lake odvijalo.

Vest na Radiju 021 je vie nego dvostruko kraa od preuzete agencijske vesti. Radijski urednik koji je obraivao ovu vest oigledno je teio i da to je vie mogue pojednostavi reenice. 5.1.2.1. Agencijska vest i Radio 021 Prema svojoj prirodi, radio kao medij nema ni slag ni naslov, za razliku od agencije. Radio takoe nema ni mogunost (sem na svom inter145

netskom sajtu) da agencijsku vest potpie. Zbog toga bi, prema pravilu koje se veoma esto kri, radio trebalo da u samom telu vesti ubaci i sintagmu da je vest preuzeta od agencije (kako javlja Beta...) i da tu sintagmu prilikom itanja vesti u informativnim emisijama spiker jasno naglasi. Na osnovu velike veine primera koje smo analizirali moemo zakljuiti da je Radio 021 uglavnom dosledno krio to pravilo iz ugovora, to se veoma jasno vidi i u sledeem primeru: Primer 120:
Radio 021: Gorivo e od srede pojeftiniti u proseku za oko est dinara po litru, reeno je u Ministarstvu energetike. Beta: Gorivo na pumpama u Srbiji od srede, 3. decembra pojeftinie u proseku 7,74 odsto, odnosno 6,11 dinara po litru, reeno je danas agenciji Beta u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije. Radio 021: Ministar ekonomije Mlaan Dinki izaao je danas sa svojim timom iz Radne grupe koja pregovara o prodaji Naftne industrije Srbije, jer nema vrstih garancija da e biti izgraen gasovod kroz Srbiju. Beta: Potpredsednik Vlade Srbije Mlaan Dinki izaao je danas sa svojim timom iz Radne grupe koja pregovara o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS), reeno je agenciji Beta u Vladi Srbije.

I dok je dnevni list Blic uglavnom pribegavao samo skraivanjima agencijskih vesti ne zadirui u njihovu sutinu, u sluaju novosadskog Radija 021 primeuje se povremeno znatno slobodniji pristup interpretaciji agencijskih vesti, to se vidi ve iz prvog primera: Primer 121:
Radio 021: Suenje grupi od 88 profesora i studenata, optuenih u aferi indeks, poelo je danas u Smederevu. Profesori se terete da su pozitivne ocene upisivali u indekse

146

za naknadu od 500 do 750 evra, dok su diplome kotale od 12.000 do 16.000 evra. Glavni pretres se odrava u sali Skuptine grada jer Okruni sud nema uslova da primi veliki broj okrivljenih, njihove branioce i rodbinu. Prema reima sudije, na sledee pretrese nee biti pozivani svi optueni da bi se suenje lake odvijalo. Beta: ZEM-SMEDEREVO-SUD Poeo glavni pretres optuenima u aferi Indeks SMEDEREVO, 1. decembra 2008. (Beta) Glavni pretres grupi od 88 profesora i studenata, optuenih u aferi Indeks, poeo je danas pred sudskim veem Okrunog suda u Smederevu, kojim predsedava sudija Slaana Bojkovi. Prva tri sata glavnog pretresa sudija Bojkovi proveravala je podatke optuenih i utvrdila koji branioci imaju punomoja, jer su nekim braniocima u meuvremenu optueni otkazali punomoja. Glavnom pretresu, zbog zdravstvenih razloga, nisu prisustvovali optueni Jasmina Nektarijevi, Olivera Kojovi, Branislava Stojkovi i Dragan Batavelji. Glavni pretres se odrava u sali Skuptine grada Smedereva jer Okruni sud nema uslova da primi veliki broj okrivljenih, njihove branioce i rodbinu. U aferi Indeks optuena su 23 profesora, 33 studenta i vie od 30 posrednika koji se terete za korupciju, zloupotrebu slubenog poloaja, falsikovanje dokumenata i podsticanje na vrenje krivinog dela. Optueno je vie profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Beogradu, Niu i Novom Sadu koji se terete da su pozitivne ocene upisivali u indekse za novanu naknadu od 500 do 750 evra, dok su diplome kotale od 12.000 do 16.000 evra. Profesori se terete za ukupno 159 krivinih dela, od toga 114 dela primanja mita i 45 zloupotreba slubenog poloaja. Za branioce su angaovani advokati iz vie od 100 kancelarija. Prva optunica u aferi Indeks podignuta je u avgustu prole godine protiv 41 osobe zbog primanja mita, zloupotrebe slubenog poloaja i falsikovanja isprava.

147

U aprilu 2008. godine usledila je dopunska optunica protiv jo 48 osoba. Ta optunica tereti 33 studenta kragujevakog Pravnog fakulteta i jo 14 osoba koje su im pomagale u navodnom polaganju ispita. Zbog velikog broja optuenih u toj aferi u smederevskom Istranom zatvoru nije bilo dovoljno mesta pa su pojedini umeani u aferu Indeks prebaeni u zatvore u Beogradu i Poarevcu. Bojkovika je saoptila da na sledee pretrese nee pozivati sve optuene da bi se suenje lake odvijalo. (Kraj) msp/vok/vbr

Radio 021 je znatno skratio agencijsku vest i prilagodio je svojoj programskoj shemi, odnosno vlastitoj informativnoj emisiji, to je uobiajen postupak, kada su elektronski mediji u pitanju. I dok u agencijskoj vesti po pravilu dominira perfekat, u vesti koju je sebi prilagodio Radio 021 na pojedinim mestima primetno je izbegavanje tog prolog vremena: Primer 122:
Radio 021: Prema reima sudije, na sledee pretrese nee biti pozivani svi optueni da bi se suenje lake odvijalo. Beta: Bojkovika je saoptila da na sledee pretrese nee pozivati sve optuene da bi se suenje lake odvijalo. Ve u samom lidu primeuje se izvesna simplikacija agencijske vesti: Radio 021:

Suenje grupi od 88 profesora i studenata, optuenih u aferi indeks, poelo je danas u Smederevu.

Beta: Glavni pretres grupi od 88 profesora i studenata, optuenih u aferi Indeks, poeo je danas pred sudskim veem Okrunog suda u Smederevu, kojim predsedava sudija Slaana Bojkovi.

148

Umesto sintagme glavni pretres, urednik vesti na Radiju 021 koristio je imenicu suenje. To nije uobiajen postupak, ali se ne bi mogao okarakterisati ni kao krenje ugovora o preuzimanju agencijskih vesti, s obzirom da se glavni pretres i suenje mogu okarakterisati kao bliski termini, jer je glavni pretres deo suenja. Radio 021 vest nastavlja bekgraundom koji je takoe preuzet iz agencije, u kojem se navodi za ta su optueni profesori. I bekgraund je maksimalno skraen i donekle preprian. Primer 123:
Radio 021: Profesori se terete da su pozitivne ocene upisivali u indekse za naknadu od 500 do 750 evra, dok su diplome kotale od 12.000 do 16.000 evra. Beta: U aferi Indeks optuena su 23 profesora, 33 studenta i vie od 30 posrednika koji se terete za korupciju, zloupotrebu slubenog poloaja, falsikovanje dokumenata i podsticanje na vrenje krivinog dela. Optueno je vie profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Beogradu, Niu i Novom Sadu koji se terete da su pozitivne ocene upisivali u indekse za novanu naknadu od 500 do 750 evra, dok su diplome kotale od 12.000 do 16.000 evra. Profesori se terete za ukupno 159 krivinih dela, od toga 114 dela primanja mita i 45 zloupotreba slubenog poloaja.

Vest se na Radiju 021 nastavlja pasusom koji je etvrti po redu u originalnoj agencijskoj vesti. Taj pasus je, sem imenice Smederevo, prenet od rei do rei iz agencijskog izvornika: Primer 124:
Radio 021: Glavni pretres se odrava u sali Skuptine grada jer Okruni sud nema uslova da primi veliki broj okrivljenih, njihove branioce i rodbinu.

149

Beta: Glavni pretres se odrava u sali Skuptine grada Smedereva jer Okruni sud nema uslova da primi veliki broj okrivljenih, njihove branioce i rodbinu.

U primeru 125 primeuje se da je Radio 021 u celoj vesti dosledno koristio prezent umesto agencijskog perfekta: Primer 125:
Radio 021: Centri za socijalni rad u Srbiji stalno belee porast broja zlostavljane dece u porodici, kau u Ministarstvu socijalne politike. Zatitnik graana Saa Jankovi istie da se nasilje nad decom ne moe suzbiti samo zakonskim kaznama, ve da je potrebna promena svesti ljudi o tom problemu i jasna dravna strategija. Psiholog arko Trebjeanin navodi da je, prema nekim istraivanjima, 90 odsto roditelja u Srbiji sklono zikom kanjavanju dece, pri emu je 40 odsto sklono izuzetno grubom zikom kanjavanju. Trebjeanin ocenjuje da su rezultai tih istraivanja moda preterani, ali da se, ipak, ne moe porei injenica da je u Srbiji kanjavanje osnovni nain vaspitavanja. Beta: ZEM-DECA-NASILJE Lui: Konstantan porast zlostavljanja dece u Srbiji BEOGRAD, 1. decembra 2008. (Beta) Centri za socijalni rad u Srbiji konstantno belee porast zlostavljanja dece u porodici, pri emu je najee grubo zanemarivanje osnovnih potreba dece, izjavila je danas dravni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Ljiljana Lui. Pored zanemarivanja, u 22 odsto sluajeva centri za socijalni rad belee i ziko zlostavljanje dece, kazala je Luieva na okruglom stolu Fiziko kanjavanje dece kakva kazna sledi, koji je odran u Beogradu. Ona je ukazala i na to da je kolama, meu vrnjacima, najprisutnije verbalno nasilje, a sve esi su i sluajevi zikog nasilja koje se belei mobilnim telefonima.

150

Luieva je najavila da bi u cilju suzbijanja nasilja nad decom Vlada Srbije u narednim nedeljama trebalo da usvoji Nacionalnu strategiju za prevenciju i zatitu dece od nasilja. Ciljevi te strategije, prema njenim reima, bie bolji zakonodavni okvir za prevenciju nasilja na decom, razvijanje slubi za pomo rtvama nasilja kao i edukacija kadra koji neposredno radi sa decom kako bi se nasilje na vreme prepoznalo. Potrebno je usavriti praenje nasilja u porodicama kako bi postojali precizni podaci o razmerama tog problema, kazala je Luieva. Zatitnik graana Saa Jankovi istakao ja da se nasilje nad decom u Srbiji ne moe subiti samo zakonskim kaznama, ve da je potrebna promena svesti ljudi o toj problemtici i jasna dravna strategija. Jankovi je podsetio da u neto manje od 20 drava u Evropi postoji zakonska zabrana zikog kanjavanja dece u kolama i porodici, dok u Srbiji postoji samo zabrana kanjavanja u obrazovnim ustanovama. On je ocenio da je zakonsko kanjavanja nasilja nad decom uplitanje prava u line i porodine odnose i da zbog toga zahteva iroku drutvenu raspravu. Psiholog arko Trebjeanin naveo je da je prema nekim istraivanjima 90 odsto roditelja u Srbiji sklono zikom kanjavanju dece, pri emu je 40 odsto sklono izuzetno grubom zikom kanjavanju. Trebjeanin je ocenio da su rezultati tih istraivanja moda preterani, ali da se ipak ne moe porei injenica da je u Srbiji kanjavanje osnovni nain vaspitavanja. U Srbiji se smatra da ukoliko dete ne kanjavate i ukoliko mu imalo popustite, ono nee postati dobar ovek, kazao je Trebjeanin. Svoju tvrdnju on je potkrepio i narodnim poslovicama koje prema njegovom miljenju oslikavaju i tradiciju vaspitavanja u Srbiji: Dete nebijeno slabo odgojeno i Ko nije tuen nije nauen.

151

Trebjeanin je precizirao da su najei naini kanjavanja dece u Srbiji verbalne opomene i pretnje, uskraivanje nagrade, posmatranje samog kanjavanja i zike kazne od blagog amara do batina i vezivanja. Kanjavanje, zapravo nema pravu svrhu, jer ne menja trajno stavove deteta, ve samo utie na njegov nain ponaanja, poruio je on. (Kraj) bom/sas

U ovom primeru imamo sledei odnos glagolskih vremena: Radio 021 Beta kau izjavila je istie istakao je navodi naveo je ocenjuje ocenio je Kao i u primeru 125, i u sledeem sluaju Radio 021 pribegao je znaajnom skraivanju agencijske vesti, to se moe primetiti ve u samom lidu: Primer 126:
Radio 021: Centri za socijalni rad u Srbiji stalno belee porast broja zlostavljane dece u porodici, kau u Ministarstvu socijalne politike. Beta: Centri za socijalni rad u Srbiji konstantno belee porast zlostavljanja dece u porodici, pri emu je najee grubo zanemarivanje osnovnih potreba dece, izjavila je danas dravni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Ljiljana Lui.

Izostavljanjem konkretnog subjekta Ljiljana Lui, Radio 021 nije naruio ugovor o korienju agencijskog servisa jer je depersonalizovana informacija da izjava potie iz Ministarstva socijalne politike sasvim dovoljna za sluaoce Radija 021 i predstavlja kompletnu informaciju, sa jasno naznaenim izvorom.
152

5.1.3. Agencijska vest i televizija Ni televizija, poput radija, nema mogunost davanja naslova i nadnaslova vestima, ali za razliku od radija, televizija se bazira na slici a ne samo na zvuku. I za televiziju je presudan agencijski lid pa urednici i ovog medija esto, poput onih na radiju, skrauju agencijski lid da bi bio jo efektniji, jer ni televizija ne trpi dugake reenice. Primer 127:
Beta: Narodna skuptina Republike Srpske (RS) usvojila je veeras entitetski budet za narednu godinu u iznosu od milijardi i 67 miliona konvertibilnih maraka, to je za est odsto vie u odnosu na ovogodinji rebalans. Predloeni budet podrala su 52 poslanika, 17 ih je glasalo protiv, dok su se dva poslanika suzdrala od glasanja. Ministar nansija RS Aleksandar Dombi rekao je, obraajui se poslanicima, da e globalna nansijska kriza imati indirektne posledice po RS, ali je naveo da je bankarski sistem u ovom entitetu potpuno stabilan. On je naglasio da u narednoj godini nee doi do smanjenja plata budetskim korisnicima. Govorei pred parlamentom, predsednik Udruenja penzionera RS Rade Rakulj je ocenio da u budetu za narednu godinu praktino nema penzionera, navodei da je potrebno izvriti sistemske promene kako bi Fond PIO mogao bolje da funkcionie. RTV: Narodna skuptina Republike Srpske veeras je usvojila budet RS za 2009. godinu u iznosu od 1,6 milijardi konvertibilnih maraka, za est odsto vei od ovogodinjeg. Tokom celodnevnog skuptinskog zasedanja usvojena je i ekonomska politika za narednu godinu. Ministar nansija Aleksandar Dombi je, obrazlaui ekonomsku politiku i budet kazao da se globalna ekonomska kriza nee direktno odraziti na RS, koja je, kako je naveo, nansijski stabilna.

153

Televizija, meutim, ima i dodatnu mogunost da kombinacijom slike, zvuka i grake privue i zainteresuje gledaoce za neku agencijsku vest.

5.1.3.1. Agencijska vest i Radio-televizija Vojvodine Jednako kao i radio, prema svojoj prirodi, televizija kao medij nema ni slag ni naslov, za razliku od agencije. Ni televizija nema mogunost (sem na svom internetskom sajtu) da agencijsku vest potpie. Zbog toga bi, prema pravilu koje se veoma esto kri, televizija trebalo da u samom telu vesti ubaci i sintagmu da je vest preuzeta od agencije (kako javlja Beta...) i da to spiker jasno proita. Na osnovu velike veine primera koje smo analizirali moemo zakljuiti da je Televizija Vojvodine uglavnom dosledno krila to pravilo iz ugovora. U posmatranom uzorku bilo je i primera kada je Televizija Vojvodine jasno naznaila da je vest preuzela od Bete: Primer 128:
RTV: Osoba iji identitet jo nije utvren skoila je jutros oko 7.30 sa hotela Ekselzior u ulici Kneza Miloa u centru Beograda, potvreno je agenciji Beta u informativnoj slubi MUP-a Srbije. Beta: Osoba iji identitet jo nije utvren skoila je jutros oko 7.30 sa hotela Ekselzior u ulici Kneza Miloa u centru Beograda, potvreno je agenciji Beta u informativnoj slubi MUP-a Srbije.

U ogromnoj veini ostalih posmatranih vesti RTV nije navodila agenciju Beta kao izvor. To esto nije inila ni sa drugim agencijama, od kojih je Beta preuzimala vesti: Primer 129:
RTV: Cena nafte pala je danas za 3,4 odsto, na ispod 39 dolara za barel.

154

Beta: NJUJORK, 23. decembra 2008. (Beta-Rojters) Cena nafte pala je danas za 3,4 odsto, na ispod 39 dolara za barel.

Ipak, u posmatranom korpusu bilo je i sluajeva kada je spiker na Televiziji Vojvodina navodio da proitanu vest prenose agencije:

Primer 130:
RTV: Vie hiljada leviara, studenata i srednjokolaca protestovalo je danas u centru Atine uzvikujui panduri, svinje, ubice zbog smrti tinejdera koga je 6. decembra ubio policajac, prenele su agencije. Beta: ATINA, 23. decembra 2008. (Beta-AFP/Rojters) Vie hiljada leviara, studenata i srednjokolaca protestovalo je danas u centru Atine uzvikujui panduri, svinje, ubice zbog smrti tinejdera koga je 6. decembra ubio policajac.

Kada preuzima vesti od agencije Beta, Televizija Vojvodine uglavnom potuje izvornu agencijsku vest i kao takvu doslovno je prenosi, uz izvesna skraenja, s ciljem da vesti prilagodi trajanju svoje informativne emisije. Retki su sluajevi kada urednici na Televiziji Vojvodine, sem to znatno skrauju, ujedno i prepriavaju agencijsku vest: Primer 131:
RTV: Narodna skuptina Republike Srpske veeras je usvojila budet RS za 2009. godinu u iznosu od 1,6 milijardi konvertibilnih maraka, za est odsto vei od ovogodinjeg. Tokom celodnevnog skuptinskog zasedanja usvojena je i ekonomska politika za narednu godinu. Ministar nansija Aleksandar Dombi je, obrazlaui ekonomsku politiku i budet kazao da se globalna ekonomska kriza nee direktno odraziti na RS, koja je, kako je naveo, nansijski stabilna.

155

Beta: Narodna skuptina Republike Srpske (RS) usvojila je veeras entitetski budet za narednu godinu u iznosu od milijardi i 67 miliona konvertibilnih maraka, to je za est odsto vie u odnosu na ovogodinji rebalans. Predloeni budet podrala su 52 poslanika, 17 ih je glasalo protiv, dok su se dva poslanika suzdrala od glasanja. Ministar nansija RS Aleksandar Dombi rekao je, obraajui se poslanicima, da e globalna nansijska kriza imati indirektne posledice po RS, ali je naveo da je bankarski sistem u ovom entitetu potpuno stabilan. On je naglasio da u narednoj godini nee doi do smanjenja plata budetskim korisnicima. Govorei pred parlamentom, predsednik Udruenja penzionera RS Rade Rakulj je ocenio da u budetu za narednu godinu praktino nema penzionera, navodei da je potrebno izvriti sistemske promene kako bi Fond PIO mogao bolje da funkcionie. Opoziciona Srpska demokratska stranka (SDS) traila je poveanje budeta za 120 miliona KM, ali je Vlada takav predlog odbila, navodei da nije realan. Opozicija je imala niz primedbi na predloeni budet, ocenjujui da je nedovoljno sredstava predloeno za poljoprivredu, socijalne kategorije i izbegliku populaciju. Parlament je veeras usvojio i Zakon o izvrenju budeta kojim se propisuju prioriteti, kao to su spoljni dug, obaveze prema zajednikim institucijama BiH, kao i porezi i doprinosi na lina primanja i invalidnine.

Televizija Vojvodine samo ponekad kombinuje vlastitu produkciju sa uslugama agencije, i to tako to delimino preuzima tekst agencijske vesti i ilustruje ga sopstvenim audio-video materijalom, u vidu snimljene i emitovane izjave:
156

Primer 132:
RTV: Aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine organizovali su danas protest ispred Ranerije nafte Novi Sad, kako bi iskazali neslaganje sa predloenom prodajom Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu. Poslanica LSV u Skuptini Srbije Aleksandra Jerkov ocenila je da se Rusija prema Srbiji ponaa gore nego prema svojoj guberniji, jer od 25. januara kada je u Moskvi potpisan energetski sporazum, ruska strana svakodnevno istie nove zahteve, uslove i promene koje Srbiju dovode u sve gori poloaj. Sledi audio-video insert (izjava): Problematino je to to Srbija poklanja imovinu Vojvodine nekoliko dana pre nego to istie ustavni rok da ona bude vraena Vojvodini... Beta: Aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) organizovali su danas protest ispred Ranerije nafte Novi Sad, kako bi iskazali neslaganje sa predloenom prodajom Naftne industrije Srbije (NIS) ruskom Gaspromu. Poslanica LSV u Skuptini Srbije Aleksandra Jerkov ocenila je da se Rusija prema Srbiji ponaa gore nego prema svojoj guberniji, jer od 25. januara kada je u Moskvi potpisan energetski sporazum, ruska strana svakodnevno istie nove zahteve, uslove i promene koje Srbiju dovode u sve gori poloaj. Problematino je to to Srbija poklanja imovinu Vojvodine nekoliko dana pre nego to istie ustavni rok da ona bude vraena Vojvodini, rekla je Aleksandra Jerkov i dodala da je problem i to je Rusija sklopila sa Srbijom nepovoljniji ugovor nego sa bilo kojom drugom zemljom u regionu...

Iz korpusa posmatranih i uporeenih vesti moe se zakljuiti da Televizija Vojvodine u velikoj veini sluajeva ne intervenie u tekstu agencijske vesti ni na koji nain sem skraivanjem vesti i prilagoavanjem trajanju informativne emisije.
157

5.1.4. Agencijska vest i internetski portal Za razliku od tampe, radija i televizije, informativni internetski portali nemaju problem ni sa ogranienim vremenom trajanja emisija niti sa prostorom, poput tampanih medija. Ovi portali bez problema mogu da objavljuju cele agencijske vesti, ak i kada su due od uobiajenih standarda. Internet portali koriste tehnike prednosti koje imaju, a pre svega linkovanje. Drugim reima, gotovo je pravilo da informativni portali objave naslov agencijske vesti, lid i eventualno prvu reenicu posle lida a potom upuuju itaoce da nastavak vesti mogu da proitaju ako kliknu kompjuterskim miem na link za tu vest. Internetski portali takoe veoma vode rauna o naslovu vesti jer na taj nain privlae panju italaca, zbog ega je uobiajena praksa da urednici ovih portala menjaju rutinski agencijski naslov u atraktivniji i efektniji. Kroz linkove, internetski medij u duoj verziji vesti nudi i fotograje i video-zapise koji itaoce treba dodatno da zainteresuju za konkretnu vest. Takoe, unutar samog tela vesti, internetski portali nude dodatne linkove prema odreenim temama koje tretira konkretna vest. 5.1.4.1. Agencijska vest i internetski portal B92 Vest na internetskom portalu B92 opremljena je u skladu sa mogunostima i ureivakom politikom tog internetskog medija. Ni ovaj portal, naravno, ne prenosi agencijski slag. Svaka vest koja je objavljena na portalu ima i svoj naslov koji se uglavnom razlikuje od naslova u agenciji Beta. Ipak, za razliku od Blica, naslovi na portalu B92 ne odudaraju mnogo od Betinih naslova: Primer 133:
B92: Stratfor o krijumarenju na Kosovu Beta: Stratfor: Droga u u sri sukoba oko Euleksa

Za razliku od tampanih medija, koji su ogranieni brojem stranica, internetski medij nema takvo ogranienje, to koristi i portal B92. Internetski medij
158

ima mogunost linkovanja, pa kada B92 objavljuje agencijske i ostale vesti na svom portalu, on tu mogunost maksimalno koristi. Drugim reima, na portalu se objavi naslov vesti, njen lid i eventualno jo jedna reenica posle lida. itaocu se ostavlja mogunost da putem klika kompjuterskim miem proita i ostatak vesti, ukoliko ga ta vest zanima na osnovu proitanog naslova i lida. Primer 134:
B92: Stratfor o krijumarenju na Kosovu Ostin, Beograd Sr neslaganja Pritine i Brisela oko Misije EU na Kosovu su narko operacije koje ine pravi unosni resurs Kosova, ocenjuje amerika agencija Stratfor. Na Misiju EU, koja je ranije u Pritini smatrana poeljnim zaklonom od Srbije, sada se, navodi Stratfor, sumnjiavo gleda dok istovremeno EU poinje da preusmerava svoje prioritete s Kosova i kosovske podzemne ekonomije zasnovane na krijumarenju.

Klikom na naslov italac e moi da proita celu vest i da odmah ispod naslova sazna i izvor vesti, odnosno da je vest preuzeta od agencije, to se u skraenoj verziji vesti ne moe videti. U proirenu verziju vesti urednici portala esto ubacuju i fotograje, video inserte i nove linkove ka starim vestima, koje su povezane sa upravo objavljenom veu. Na taj nain, oni vest ele da uine zanimljivom i prijemivijom za itanje poto ekran raunara nije podesan za itanje dugakih tekstova. U primeru 135, portal B92 je unekoliko skratio agencijski lid: Primer 135:
B92: Sr neslaganja Pritine i Brisela oko Misije EU na Kosovu su narko operacije koje ine pravi unosni resurs Kosova, ocenjuje amerika agencija Stratfor. Beta: Sr neslaganja Pritine i Brisela oko Misije EU na Kosovu (Euleks) nije to to je ona dobila mandat kroz ustupke Beogradu, nego narko operacije koje ine pravi unosni resurs Kosova, ocenjuje amerika agencija Stratfor.

159

Ovakvo skraivanje agencijskog lida nije uobiajeno, ali je na konkretnom primeru dozvoljeno, jer ne zadire u sutinu agencijskog lida. Internetski portal B92 neretko kombinuje vie agencijskih vesti i od njih pravi jednu celinu. U tim sluajevima, sem glavnog naslova, vest na portalu ima i nekoliko podnaslova, koji su u stvari naslovi agencijskih vesti koje su inkorporirane u tu jednu veliku vest. I ovakva vest itaocima se nudi u veoma skraenoj verziji na portalu: Primer 136:
B92: NATO za jaanje odnosa sa Srbijom Brisel efovi diplomatija NATO-a ponudili su jaanje odnosa Srbije i Alijanse kroz izradu akcionog plana za Partnerstvo za mir. Albanija i Hrvatska u NATO do aprila.

Klikom na naslov ove vesti pred itaocem e se pojaviti jedna dugaka vest, koja je nastala spajanjem tri agencijske vesti i podeljena je sledeim podnaslovima, koji su zapravo doslovno preuzeti naslovi jo dve preuzete agencijske vesti: Primer 137:
B92: Hrvatska i Albanija u NATO-u do aprila Pozdravljen napredak u saradnji s Crnom Gorom i BiH

Sam naslov ove dugake vesti na portalu se razlikuje od naslova u agenciji Beta: Primer 138:
B92: NATO za jaanje odnosa sa Srbijom Beta: Ministri NATO nude Srbiji akcioni plan za Partnerstvo za mir

160

Naslov se razlikuje i u sledeim primerima: Primer 139:

B92: Odloeno suenje za Suvu Reku Tihi svedoio protiv eelja

Beta:
Suenje odloeno zbog tehnikih problema Tihi: Zlostavljali su me srpski paravojnici

Postoje i primeri skraivanja lida, odnosno izostavljanja izvora informacije iz samog lida: Primer 140:
B92: Nekoliko stotina antivladinih demonstranata napustilo je jutros meunarodni aerodrom u Bangkoku gde su protestovali vie od nedelju dana. Beta: Nekoliko stotina antivladinih demonstranata napustilo je jutros meunarodni aerodrom u Bangkoku, gde su protestovali vie od nedelju dana, saoptila je danas aerodromska sluba u tajlandskoj prestonici.

Za razliku od tampe, a naroito za razliku od televizije i radija, u sluaju internetskog portala B92 nisu primeeni sluajevi nenavoenja agencije Beta kao izvora informacije. Portal ima mogunost i dovoljno prostora da na slian nain kao i agencija navede izvor od kojeg je preuzeta vest: Primer 141:
B92: Odloeno suenje za Suvu Reku 3. decembar 2008. | 17:36 | Izvor: Beta

161

6. POTOVANJE PRAVILA MEDIJSKE ETIKE 66

Na osnovu posmatranog korpusa tekstova Novinske agencija Beta moe se izvui zakljuak da ova medijska kua uglavnom potuje Kodeks novinara Srbije. Analizirane informacije mogu se okarakterisati kao tane, objektivne, potpune i blagovremene. Takoe, agencijski novinari prave jasnu razliku izmeu injenica koje prenose. Oni i dosledno izbegavaju line komentare. U radu sa anonimnim izvorima, agencijski novinar se pridrava propisanih pravila u Kodeksu, kao i u Priruniku NA Beta. U ostalim sluajevima, novinar dosledno navodi izvor informacije koju prenosi. Uoeno je takoe da se u posmatranom korpusu potuje novinarski princip pro et contra, odnosno da agencija obezbeuje izjave i stavove suprotstavljenih strana u nekom sporu. Posmatrana agencija u samo jednom sluaju koristila je nepotvrene informacije: Primer 142:
Grad Ni organizovae doek Nove godine na centralnom gradskom trgu 31. decembra, a prema jo uvek nepotvrenim informacijama, oekuje se da nastupi beogradska grupa Van Gog. U kabinetu gradonaelnika Nia agenciji Beta je reeno da e grad ove godine organizovati doek na centralnom gradskom trgu, kao i da je gotovo siguran nastup Van Goga, a da je planiran i program za decu kao i nastup trubaa.
66 Novinarska udruenja u Srbiji (Nezavisno udruenje novinara Srbije i Udruenje novinara Srbije, u saradnji sa Nezavisnim drutvom novinara Vojvodine i Drutvom novinara Vojvodine) usaglasila su i usvojila Kodeks novinara Srbije krajem 2006. godine, kojim su formulisane norme profesionalne etike novinara. U preambuli ovog kodeksa navodi se: UNS i NUNS ovaj kodeks donose kao etiki standard profesionalnog postupanja novinara. Dunost je novinara da slede profesionalne i etike principe sadrane u Kodeksu i da se suprotstave pritiscima da te principe prekre. Kodeks preporuuje solidarnost s kolegama kada su ugroeni standardi profesionalnog postupanja novinara. Za primenu ovog kodeksa odgovorni su i urednici i izdavai. Svi lanovi navedenih udruenja novinara duni su da potuju pravila iz kodeksa. U suprotnom, sudovi asti novinarskih udruenja imaju ovlaenje da opomenu, javno prozovu ili preporue iskljuenje iz lanstva udruenja one novinare, urednike i izdavae koji se ne pridravaju Kodeksa novinara Srbije. Nije neuobiajena praksa u svetu i kod nas da, pored ovakvog jedinstvenog kodeksa, medijske kue donose i sopstvene kodekse. Agencija Beta, na primer, nema kodeks, ali ima Prirunik u kojem se propisuju profesionalni standardi za rad u toj medijskoj kui. Agencija AP ima neto to je slino kodeksu, The Associated Press Statement of News Values and Principles, kojim se takoe propisuju profesionalni stadanrdi u izvetavanju te velike svetske agencije.

162

Iako je iskoriena nepotvrena informacija, i to je izriito i navedeno u vesti, u drugom pasusu agencijski novinar je ipak saoptio da je informacija dobijena iz kabineta gradonaelnika, to je svakako ini relevantnijom te se ne moe rei da je u ovom sluaju prekren princip potovanja objektivnosti. U posmatranom korpusu uoeno je da agencija ne potuje u potpunosti pravosudnu kategoriju pretpostake nevinosti.67 U veini sluajeva, kada je neko osumnjien za neko krivino delo, agencija dosledno navodi samo njegovo ime, inicijal prezimena i godine starosti. U sluaju maloletnika, agencija navodi samo inicijale i godine starosti. Ipak, ima i primera u kojima se kri Kodeks novinara Srbije: Primer 143:
Srpsko Tuilatvo za ratne zloine zatrailo je od Vea za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu da odredi pritvor Nenadu Maliu (47) iz Beeja osumnjienom za ratni zloin nad tri muslimanska civila u Bosni i Hercegovini 1992. godine... Ured za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) u ponedeljak je upanijskom sudu u Zagrebu podneo zahtev za proirenje istrage protiv Slobodana urovia iz Crne Gore, zbog sumnje da su od njega nepoznate osobe naruile ubistvo suvlasnika Nacionala Ive Pukania i da je nakon toga s ostalim osumnjienima pripremao njegovu likvidaciju. Proirenje istrage protiv urovia USKOK je zatraio na osnovu rezultata dosad sprovedene istrage, saoptilo je Dravno tuilatvo Hrvatske na svom internet sajtu, navodei samo inicijale i starost osumnjienog

Vlasnik i drektor preduzea SOZ plus iz Nia Dragan Ranelovi uhapen je

zbog sumnje da je izvrio vie krivinih dela iz oblasti privrednog kriminala kojima je pribavio korist od 1,5 miliona dinara i 4.000 evra, saoptila je danas nika policija Radnik rme Otpad tehnomed Milojko Jovi (1965) osumnjien je da je varnicom sa aparata za varenje izazvao poar, a ostale policija tereti za izazivanje opte opasnosti i nepreduzimanje dovoljnih mera zatite od poara
Novinar je duan da potuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude. (Kodeks novinara Srbije). O ovome je bilo rei i u poglavlju o identikaciji aktera u agencijskoj vesti.
67

163

Pored Jovia, uhapeni su i vlasnik preduzea Otpad tehnomed Budimir Nikoli (1954), kao i direktori i nadleni slubenici u fabrici Viskoza svila Branislav Stankovi (1954), Leposava Aleksi (1957) i Dragan Jankovi (1960) . Policija je uhapsila kriminalnu grupu iz Beograda osumnjienu za verc i prodaju droge i zaplenila etiri kilograma kokaina, vie od tri kilograma heroina i zaplenila oko 3.500 evra, vie automobila i dva pitolja, saoptilo je danas Ministarstvo unutranjih poslova. Uhapeni su Ognjen ekularac (1979), Marija porcija (1978), Filip Petrievi (1980) i Dejan Pavlovi (1984), svi iz Beograda, koji su, kako je navela policija, bili jedna od najorganizovanijih kriminalnih grupa koja se ove godine bavila vercom i rasturanjem droge Policija je uhapsila 16 policajaca zaposlenih na stanici granine policije Guevo kod Loznice i etiri civila zbog sumnje da su primali i davali mito, saoptilo je danas Ministarstvo unutranjih poslova. Uhapeni su policajci Goran Simi (1971), Goran Stanimirovi (1984), eljko Stevanovi (1979), Miodrag Popovi (1973), Branko Pejki (1975), Milan Spasojevi (1968), Zoran Samardi (1970), Dragia uki (1984), Vladimir Peri (1983), Zoran Luki (1978), eljko Radivojevi (1972) i Dane Samardija (1975), svi iz Loznice

Nema sumnje da je u gornjim primerima agencijski novinar samo prenosio saoptenje koje je dobio od policije ili tuilatva, ali je morao da vodi rauna o potovanju pretpostavke nevinosti kada su u pitanju osumnjieni za krivina dela, bez obzira na injenicu da je od istranih organa dobio spisak sa punim imenima i prezimenima osumnjienih. S druge strane, u analiziranom korpusu agencijski novinari i urednici u izvetavanju o nesreama izbegavali su spekulacije i prenoenje nedovoljno proverljivih injenica, ime su potovali naela etikog kodeksa. U korpusu nisu primeeni tekstovi koji na bilo koji nain diskriminiu na osnovu rase, pola, starosti, seksualnog opredeljenja, jezika, vere, politikog i drugog miljenja, nacionalnog ili drutvenog porekla: Primer 144:
Strategija za unapreivanje poloaja Roma u Srbiji trebalo bi da bude usvojena do kraja godine, saopteno je danas iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava

164

ef nemakih opozicionih Liberala (FDP) Gido Vestervele (Guido Westerwelle) najavio je da e se, ukoliko posle narednih parlamentarnih izbora postane ministar inostranih poslova, zauzeti za ukidanje nansijske pomoi zemljama u kojima postoji diskriminacija homoseksualaca

U gornjim primerima, nacionalna pripadnost Rom koritena je u vesti koja govori o strategiji pozitivne diskriminacije Roma u drutvu u Srbiji. Slian primer je i sa homoseksualcima u Nemakoj. Da li agencija Beta potuje i etiki princip da je nezavisna od pritisaka, ne moe se utvrditi ovom analizom, kao ni da li je u ureivakoj politici te medijske kue prisutna cenzura, prikrivanje ili spreavanje prikupljanja i objavljivanja informacija. Na osnovu analize diskursa ne moe se utvrditi niti je to predmet rada ove monograje da li ekonomski i politiki interesi izdavaa utiu na ureivaku politiku, na nain koji bi imao za posledicu netano, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti.68 Na osnovu reenog moe se zakljuiti da posmatrana agencija uglavnom potuje Kodeks novinara Srbije u onim njegovim delovima koje je mogue analizirati u ovom radu.

68 O razliitim vrstama pritisaka i nedozvoljenih uticaja na medije gotovo neprestano se polemie u strunoj javnosti. Istraivanja koja su raena na te teme pokazala su da novinari u Srbiji priznaju da su izloeni vrlo razliitim vrstama pritisaka i nedozvoljenih uticaja.

165

7. REZIME
Prvi primaoci agencijskih vesti su medijske kue i redakcije novina, radija, televizija i internetskih portala. Pod odreenim pravilima, ovi mediji obrauju agencijske vesti, uglavnom tako to ih skrauju (tampa, radio, televizija), menjaju naslove (tampa, internet), dodaju nadnaslove ili podnaslove (tampa, internet) i prosleuju ih svojoj publici, ne menjajui sutinu agencijskih proizvoda. Krajnji primalac agencijskih informacija jeste, dakle, iroki auditorijum. Zadatak novinske agencije je da brzo, tano i nepristrasno prikupi relevantne i znaajne informacije u toku jednog dana sa podruja sa kojeg izvetava. Agencijske informacije moraju da budu pregledne i jasne. Agencijska vest treba da predstavlja objektivnu i neutralnu poruku, zbog ega u ovoj vrsti novinarstva komentar od strane autora vesti nije poeljan. Novinske agencije veoma retko koriste anonimne izvore za svoje vesti, poto to oduzima kredibilitet vesti. Preterana upotreba anonimnih izvora karakteristina je za senzacionalistiko novinarstvo, a u agencijama nema mesta za neproverene informacije. U posmatranom korpusu anonimni izvori veoma retko su koriteni. Iako ponekad prenosi i izvetavanje drugih medija, agencija je primarno poiljalac vesti, ili, kako se to u profesionalnom argonu kae, fabrika i prodavnica vesti. Tekstovi novinske agencije prezentovani su u obliku vesti i izvetaja. Pored njih, zastupljeni su i reportaa, lanak i intervju. Za sve agencijske tekstove vrede univerzalni principi: saeti su, precizni i pregledni, bez elemenata naracije i piu se po principu obrnute piramide. Vest poinje lidom, odnosno najvanijom informacijom a nastavlja se manje vanim informacijama. U ovom radu zastupamo tezu da je agencijski izvetaj zapravo samo proirena agencijska vest, koji je kompleksniji od nje tek utoliko to u sebi moe da sadri vie vesti. Idealno sainjena, agencijska vest je univerzalna, odnosno jasna i razumljiva kako lokalnom itaocu, tako i onom koji se nalazi hiljadama kilometara daleko.
166

Za agencijsko novinarstvo, vie nego za druge vrste novinarstva, karatkeristian je timski rad. Agencijske vesti i ostali agencijski proizvodi po pravilu su rezultat kolektivnog rada vie novinara i urednika. To je glavni razlog zato je agencijsko novinarstvo anonimno. Agencija nastupa kao grupni poiljalac, a u konanom obliku vesti novinar kao neposredni autor je anonimiziran. U veini sluajeva mediji kada prenose agencijsku informaciju navode ime agencije od koje su je preuzeli, a ne i ime novinara koji je pisao tu informaciju.

167

8. PRILOZI
8.1. GRAFIKI IZGLED SERVISA VESTI NOVINSKE AGENCIJE BETA

Ova strana se automatski aurira na svakih 15 minuta This page is being automatically updated every 15 minutes Stanje naloga Account Preuzimanje paketa Get package Beta TV Preuzimanje prethodnog paketa Get package Log off Beta

Zebra prikaz Zebra Display

Ako imate problema sa otvaranjem vesti u BNF datotekama posetite sledeu stranu sa uputstvom.http://users.beta.co.rs/uputstvo.html Osvei tabelu Refresh table Dno strane Bottom of the page

168

No.

VESTI EMITOVANE U POSLEDNJIH 6 SATI NEWS BROADCAST IN THE LAST 6 HOURS EKO-JAPAN-TOJOTA Tojota ponovo u dobitku TOKIO, 11. maja 2010. (Beta-AP) - Tojota (Toyota) je u poslednjem kvartalu ponovo uplovila u probitaccne vode. Najvechi svetski proizvodjacc automobila smanjio je trosskove i ukljuccio se u opssti oporavak prodaje vozila, istovemeno vodechi bitku za spasavanje svog narussenog ugleda. Tojota je danas saopstila da je u razdoblju januar-mart zaradila ccistih 112 milijardi jena (1,2 milijardu dolara) za razliku od gubitka 766 milijardi jena u istom kvartalu prossle godine.

1 Kompanija occekuje joss bolje rezulate za celu poslovnu godinu, sa skokom prota od 48 procenata na 310 milijardi jena (3,3 milijarde dolara). Da li che kompanija nastaviti svoj oporavak delom zavisi od spasavanja ugleda posle povlaccenja visse od osam miliona vozila ssirom sveta zbog gressaka na pedalama za gas, podnim prostirkama i kompjuterskim uredjajima za koccenje. (Kraj) mrr/vbr

No. 2

Vreme Time 11-MAY2010 11:16:42 11-MAY2010 11:15:46

Servis + Slag Service + Slug Generalni servis EKO-ZRENJANINPREDUZECHE Generalni servis ZEM-SKUPSSTINASEDNICA

Naslov Headline Prodaje se imovina zrenjaninske Fabrike ccarapa Udarnik U Skupsstini na redu zlostavljanje na radu i volontiranje

169

11-MAY2010 11:13:02 11-MAY2010 11:10:56 11-MAY2010 11:08:54 11-MAY2010 11:07:20 11-MAY2010 11:06:22 11-MAY2010 11:04:30

Generalni servis EKO-SRBIJAREVIZIJA Generalni servis EKO-SRBIJA-MMF Generalni servis SPT-FUDBALAUSTRALIJA Generalni servis REG-CRNA GORASRBIJA OU BIZNIS PST-SSOU BIZNIS

NVO podnele kriviccne prijave na osnovu revizije budzzeta Lisovolik: Nema povechanja plata i penzija u 2010. Verbek saopsstio ssiri spisak reprezentativaca za SP Krivokapich neche u posetu Srbiji Bulevar slavnih Apolo teatra u Njujorku Monetarni odbora NBS smanjio referentnu kamatu na osam odsto U ccetvrtak, 13. maja obelezzavanje gradske slave Spasovdana Jeremich:SE da se fokusira na statusno neutralne inicijative Banka se slozzila da plati pola milijarde dolara vladi SAD Crvena zvezda bez komentara na optuzzbe iz FSS i Partizana Crnogorski ministar krajem nedelje u Sloveniji

Generalni servis EKO-SRBIJA-NBS

10

11-MAY2010 11:01:04

Generalni servis ZEM-BEOGRADSPASOVDAN

11

11-MAY2010 10:58:34 11-MAY2010 10:41:56 11-MAY2010 10:41:02 11-MAY2010 10:39:48

Generalni servis SVT-SE-SRBIJA

12

Generalni servis EKO-SAD-BANKA

13

Generalni servis SPT-FUDBALSRBIJA Generalni servis REG-SLOVENIJACRNA GORA

14

170

15

11-MAY2010 10:36:38 11-MAY2010 10:32:10

Generalni servis REG-BIH-ZZIRANTI

U BiH sve visse radnika mora da podizze kredite za gazde Nova serija Dzzerija Brukhajmera

16

OU BIZNIS PST-SSOU BIZNIS

Poniti / Reset

Preuzmi izabrane / Get selected

Osvei tabelu Refresh table

Vrh strane Top of the page

Pretraga / Search

Servis: Service: Slag: Slug: Grad: City: Agencija: Agency: Datum: Date: Naslov: Headline:
Potpis: Sig:

Danas / Today

Poniti / Reset

Pretrai! / Search!

1998-2010 DEVELOPED BY ABSOLUT OK

171

8.2. KODEKS NOVINARA SRBIJE69 Prema odluci i ovlaenju Skuptine NUNS-a, Izvrni odbor NUNS-a usvojio je u oktobru 2006. godine Kodeks novinara Srbije, a isti dokument usvojio je i UNS na svojoj Skuptini krajem decembra 2006. godine, tako da je Kodeks postao vaei dokument. PREAMBULA UNS i NUNS ovaj kodeks donose kao etiki standard profesionalnog postupanja novinara. Dunost je novinara da slede profesionalne i etike principe sadrane u Kodeksu i da se suprotstave pritiscima da te principe prekre. Kodeks preporuuje solidarnost s kolegama kada su ugroeni standardi profesionalnog postupanja novinara. Za primenu ovog kodeksa odgovorni su i urednici i izdavai. I ISTINITOST IZVETAVANJA 1. Obaveza je novinara da tano, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o dogaajima od interesa za javnost, potujui pravo javnosti da sazna istinu i drei se osnovnih standarda novinarske profesije. 2. Pravo je medija da imaju razliite ureivake koncepte, ali je obaveza novinara i urednika da prave jasnu razliku izmeu injenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagaanja. 3. Novinar je duan da naznai izvor informacije koju prenosi. Ukoliko izvor ne eli da bude otkriven, novinari i urednici postupaju s dunom profesionalnom panjom i svojim profesionalnim autoritetom staju iza informacije i odgovaraju za njenu tanost. 4. Novinar je duan, kada je to neophodno, da konsultuje to vie izvora i da im omogui da iznesu svoj stav. 5. S novinarstvom nespojivi su objavljivanje neosnovanih optubi, kleveta, glasina, kao i izmiljenih pisama ili pisama iji autor nije poznat ili njegov identitet nije proverljiv.
69

tampanje Kodeksa novinara Srbije u ovoj monograji odobrili su Nezavisno udruenje novinara Srbije (NUNS) i Udruenje novinara Srbije (UNS)

172

6. U sluajevima kada novinar proceni da je u interesu javnosti da objavi nepotvrenu informaciju ili nagaanje duan je da izriito navede da informacija nije potvrena. II NEZAVISNOST OD PRITISAKA 1. Novinar treba da se suprotstavi svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure. Novinar zadatke prima samo od nadlenih urednika. 2. S novinarstvom je nespojivo primanje mita za objavljivanje, prikrivanje ili spreavanje prikupljanja i objavljivanja informacija. Novinar ne sme odlagati objavljivanje bitnih informacija, osim zbog neophodne provere tanosti. 3. Ekonomski i politiki interesi izdavaa ne smeju da utiu na ureivaku politiku, na nain koji bi imao za posledicu netano, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti. 4. Novinar se ne moe prisiliti na izraavanje miljenja protivno njegovoj savesti. III ODGOVORNOST NOVINARA 1. Novinar je, pre svega, odgovoran svojim itaocima, sluaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavaa, Vlade i drugih dravnih organa. Novinar se mora suprotstaviti svima koji kre ljudska prava ili se zalau za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mrnje i podsticanje nasilja. 2. Falsikovanje dokumenata i plagijat nedopustivi su i smatraju se tekim prekrajem standarda profesionalnog postupanja novinara. 3. Novinar je duan da potuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude. 4. Novinaru je zabranjeno da koristi neprimerene, uznemiravajue, pornografske i sve druge sadraje koji mogu imati tetan uticaj na decu. 5. Novinar je duan da potuje i titi prava i dostojanstvo dece, rtava zloina, osoba s hendikepom i drugih ugroenih grupa. 6. Novinar neguje kulturu i etiku javne rei, potuje pravo na odgo173

vor, izvinjenje i ispravku i duan je da blagovremeno objavi odgovarajuu ispravku. 7. Svaki vid komercijalnog oglaavanja, kao i politika propaganda, koji nisu jasno oznaeni, smatraju se tekim prekrajem standarda profesionalnog postupanja novinara. IV NOVINARSKA PANJA 1. Novinar je obavezan da pristupa poslu sa dunom profesionalnom panjom. 2. Novinar ne sme slepo da veruje izvoru informacija. Novinar mora da vodi rauna o tome da izvori informacija esto slede svoje interese ili interese drutvenih grupa kojima pripadaju i prilagoavaju svoje iskaze tim interesima. 3. Preutkivanje injenica koje mogu bitno da utiu na stav javnosti o nekom dogaaju jednako je njihovom namernom iskrivljavanju ili iznoenju lai. 4. Novinar mora da bude svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da ire mediji i uinie sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, izmeu ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, politikom i drugom miljenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu. V ODNOS PREMA IZVORIMA INFORMISANJA 1. Novinar ima pravo da istrauje sve okolnosti i injenice o dogaajima koji su od interesa za javnost. 2. Novinar se u prikupljanju informacija ne sme sluiti iznudom, pretnjom i proganjanjem izvora informacija. 3. Novinar je duan da potuje zahtev izvora informisanja za anonimnou. Izmiljanje anonimnih izvora je teak prekraj standarda profesionalnog postupanja novinara. 4. Novinar je duan da se predstavi izvoru informacija i da navede medij za koji u tom trenutku radi. 5. Na zahtev urednika novinar moe da mu saopti identitet izvora koji eli da ostane anoniman, a urednik je duan da zatiti anonimnost izvora.
174

6. Maloletnici se, po pravilu, mogu intervjuisati jedino u prisustvu ili uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja. 7. Novinar nikad ne sme da zloupotrebi emocije ili oseanje drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuivanja. 8. Novinar ne sme meu ljude unositi neopravdan strah, niti ulivati lane nade. VI POTOVANJE PRIVATNOSTI 1. Novinar potuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima pie. Pravo na privatnost je sueno kada je re o javnim linostima, a posebno nosiocima javnih funkcija. 2. Novinari i urednici naroito treba da izbegavaju spekulacije i prenoenje nedovoljno proverljivih stavova u izvetavanju o nesreama i tragedijama u kojima ima stradalih ili su teko pogoeni materijalni i drugi interesi graana. 3. U izvetavanju o dogaajima koji ukljuuju lini bol i ok, novinar je duan da svoja pitanja prilagodi tako da odraavaju duh saoseanja i diskrecije. 4. Novinar je obavezan da osigura da dete ne bude ugroeno ili izloeno riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotograje ili snimka s njegovim likom, kuom, zajednicom u kojoj ivi ili prepoznatljivom okolinom. VII KORIENJE ASNIH SREDSTAVA 1. U prikupljanju informacija, fotograja, dokumenata, zvunih i video zapisa novinar e se koristiti samo asnim sredstvima. 2. Novinar ne treba da nastavi sa postavljanjem pitanja, telefoniranjem, fotograsanjem ili snimanjem privatnog lica poto je zamoljen da odustane. 3. Pritisak na privatno lice da d odgovor na neko pitanje moe biti nastavljen i nakon odbijanja, ali samo pod uslovom da za to postoji utemeljen javni interes. 4. Pravo je novinara da u odnosu prema dravnim i drugim institucijama kontinuirano postavlja pitanja za koja smatra da su od interesa za javnost, bez obzira na to da li su zamoljeni da to prekinu ili ne.
175

5. Novinar ne izvetava o temama u kojima ima lini interes, odnosno o temama u kojima dolazi do konikta interesa. VIII POTOVANJE AUTORSTVA

1. Mediji i novinari potuju i primenjuju vaee zakonodavstvo o zatiti autorskih prava. Kada se dobije doputenje za reprodukciju iz drugog izvora, to se ini uz uvaavanje autora i navoenje izvora. 2. Novinar nee kao svoje potpisivati tekstove, crtee, ilustracije, fotograje video i zvune zapise drugih autora. 3. Novinar treba da odbije da potpie tekst, fotograju, crte, ilustraciju, zvuni ili video zapis: kada je urednikom, lektorskom ili drugom intervencijom, izmenjen tako da je promenjen njegov smisao, kao i ukoliko su te izmene suprotne miljenju i uverenju novinara u sluaju kada za to novinar ima opravdani interes (lina sigurnost itd.) 4. Urednik je obavezan da uslii zahtev novinara da ga ne potpie pod tekstom, fotograjom, crteom, ilustracijom, zvunim ili video zapisom, ukoliko novinar smatra da bi time bila ugroena njegova bezbednost. 5. Arhivski audio i video zapisi moraju da budu oznaeni na odgovarajui nain. IX ZATITA NOVINARA 1. Novinar koji se pridrava ovog kodeksa uiva podrku i zatitu svog profesionalnog udruenja. 2. Novinar koji se pridrava profesionalnih i etikih standarda ima pravo na pravnu i materijalnu pomo u zatiti od nasilja, pretnji, uvreda i drugih negativnih posledica zbog obavljanja novinarske profesije. 3. Svako ko smatra da je novinar povredio neku od odredaba ovog kodeksa, moe se obratiti Sudu asti i Savetu za medije.
176

8.3. ROJTERSOVE PREPORUKE ZA PISANJE LIDA70 Kako napraviti savreni lid? Reuters Foundation, 24/06/2009 Savreni lid je temelj dobro napisane vijesti i u njega vrijedi uloiti vrijeme. Donosimo preporuke za pisanje lida iz prirunika agencije Reuters. ODREIVANJE LIDA Savreni lid je temelj dobro napisane vijesti i u njega vrijedi uloiti vrijeme. Ponekad, u komplikovanoj prii, lid nije odmah oit, pa moete isprobati sljedee pristupe da otkrijete sutinu prie i pronaete najbolji nain da je ispriate. 1. Autobusko stajalite Zamislite da se nalazite na autobuskom stajalitu i da pokuavate prijatelju ispriati priu u asu dok se autobus poinje udaljavati. Morate mu doviknuti kljune elemente prie prije nego to ode izvan dosega sluha. 2. Baka Zamislite da priu priate svojoj baki preko telefona. 3. Prijatelj Odgovorite na pitanje prijatelja: Dakle, ta se tamo dogodilo? Ja u ti rei. 4. Naslov Prvo napiite naslov, jer se na taj nain koncentriete na kljune elemente. KRALJA USTRIJELIO POBUNJENI GENERAL SVJEDOK 5. Kljuna rije odredite jednu kljunu rije i na njoj izgradite lid: NEREDI
70 tampanje ovog priloga odobrio je Medija centar iz Sarajeva na ijem se internetskom sajtu prilog i nalazi.

177

RAZLIITI PRISTUPI LIDU Lidovi sa trenutnom identikacijom Linost u prii je toliko vana da nema potrebe za bilo kakvim objanjenjem. Predsjednik Clinton je u utorak izjavio da planira da poalje dodatne snage na Kosovo zbog nastavka nasilja na toj teritoriji. Ali, morate biti sigurni da su ljudi u stanju da naprave tu trenutnu identikaciju. Ako nisu, onda piete: Visoki ameriki zvaninik je izjavio da vlasti prouavaju planove za slanje dodatnih snaga na Kosovo Pomonik dravnog podsekretara Dan Morgan ili Zvaninik, koji nije elio da bude imenovan, izjavio je Lidovi koji rezimiraju Koriste se kada se deava nekoliko stvari, od kojih se nijedna ne istie, ali koje zajedno predstavljaju veliku promjenu, ili kada reporter nije imao vremena da proui efekte svih njih. npr. Vlada Istonog Timora je uvela 350 novih mjera u pokuaju da privue strane investitore, naroito u sektoru nafte i plina. Meu mjerama su Lidovi sa vie elemenata Kada su dva dogaaja povezana, a jedan se ne moe odvojiti od drugog. npr. Britanska vlada je objavila u etvrtak da je smijenila ministra odbrane Toma Jonesa i obustavila svaku kupovinu oruja nakon novinskih navoda o korupciji u koju je ukljueno ovo ministarstvo. Alternativa tome, ako je ovo previe sa glavni pasus, jeste da ponete sa glavnim elementom, a da ostalo stavite u drugi pasus.
178

npr. Britanska vlada je objavila u etvrtak da je smijenila ministra odbrane Toma Jonesa i obustavila svaku kupovinu oruja. Ovaj potez je uslijedio nakon novinskih navoda o korupciji u koju je ukljueno Ministarstvo odbrane. Lidovi koji tumae Koritenje izvora za opisivanje posljedica odreenog postupka. npr. Predsjednik Clinton je izjavio u etvrtak da planira da povue 3.000 amerikih vojnika sa Kosova, dok zvaninici UN-a kau da e ovaj potez potai vie Srba da izbjegnu iz pokrajine. Pobrinite se da dokazi zauzmu visoko mjesto u tekstu u treem ili etvrtom pasusu poeljno iz imenovanog izvora. npr. Jan Suchinsky, ef UN-ove agencije za izbjeglice UNHCR u Beogradu, kazao je ovom reporteru: Srbi ve naputaju teritorij po stopi od 50 sedmino u strahu od odmazde kosovskih Albanaca. Ovaj potez samo moe ubrzati taj proces. IZVOR U LIDU Uobiajeno je da se izvor navodi na kraju lida u vijesti. npr. Vie od pola miliona izbjeglica ivi u Srbiji kao posljedica rata u Bosni, izjavio je UN u petak. Ali, u pojedinim sluajevima, naroito ako postoje sumnje u istinitost podataka ili su oni sporni, prvo treba navesti izvor. npr. Vodei manukistanski disidentski politiar je izjavio da su desniarski vodovi smrti u proteklih est mjeseci ubili vie od 5.000 ljudi.

179

NAINI DA SE LID POBOLJA Koristite aktiv, a ne pasiv, jer je direktniji i krai. Francuske snage su pod vodstvom Napoleona u etvrtak izvrile invaziju na Manukistan, objavio je Pentagon. Ne: Na Manukistan je u etvrtak izvrena invazija od strane francuskih snaga pod vodstvom Napoleona. Ne poinjite vijest pitanjem. To uspjeva samo ponekad u reportaama. Izbjegavajte skraenice, titule i duga imena ljudi i mjesta osim ako su veoma poznati. npr. Glavna evropska organizacija za bezbjednost, umjesto Organizacija za bezbjednost i saradnju u Evropi (OSCE). Agencija za izbjeglice Ujedinjenih nacija, umesto Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbjeglice (UNCHR). U lidu koristite citat jedino ako je veoma dramatian. Komandant jugoslovenske vojske je upozorio NATO da e doivjeti pakao na zemlji ako njegove snage pokuaju da uu u pokrajinu Kosovo. Pokuajte koristiti sadanje vrijeme Kina planira, umjesto Kina je planirala da KLJUNE ODLIKE PISANJA TEKSTOVA Tanost Ako osnovne injenice koje iznesete nisu tane, niko nee vjerovati niemu drugom to ste napisali. Nikada nemojte pretpostaviti da vai itaoci posjeduju prethodno znanje. Treba da date najbitniji background i objanjenje svaki put kada napiete priu, ak i ako se o njoj ve due govori. Zamislite da piete za itaoca koji je bio u inostranstvu vie mjeseci i tek se vratio u zemlju.
180

 Budite bez predrasuda Nikada nemojte pretpostaviti da je neko u krivu ili u pravu. Jasnoa Ne dozvolite da se zapetljate u detalje i brojeve. Koristite obian, jasan jezik. Britanski novinar i pisac H.G. Wells je jednom rekao: Piem najdirektnije to mogu isto kao to hodam najdirektnije to mogu, jer to je najbolji nain da stignete na cilj. Proeljajte ta ste napisali Pregledajte tekst barem dva puta, uklanjajui greke, nepotrebne rijei, provjeravajui brojeve, gramatiku, sve naroito imena ljudi i mjesta. Nikada ne oekujte da neko drugi otkrije vae greke. Citati Uvijek tragajte za dobrim, ivopisnim citatima. Oni oivljavaju priu i daju joj autoritet i vjerodostojnost. Nemojte pretjerati sa njihovom upotrebom, jer je teko probaviti brojne citate. Ako izgovorena rije ini najvei dio teksta, koristite neupravni govor i nekoliko kljunih direktnih citata. Poveite razliite elemente u tekstu u logian redosljed, to itaocima pomae da prirodno prelaze sa jednog dijela na drugi. Omoguite prii da tee. Ravnotea Ni sluajno nemojte davati utisak jednostranosti, niti unositi svoje miljenje. Pobrinite se da ponudite vienja obje strane u sporu i dajte svakome ko je optuen za nedjelo priliku da odgovori. Izbjegavajte rijei kao to su tvrdio, koja sugeriu sumnju u ono to je reeno. Izbjegavajte strahove i nade, naprimjer strahuje se da je, jer mogu dati utisak da stajete na jednu stranu. Priznao sugerie da je osoba uinila neto pogreno, a naglasio ili ukazao sugerie da vjerujete onome to govornik govori. U svim takvim sluajevima, upotrijebite prirodnu rije rekao. Background Background je nuan za sve prie. Upletite ga u tekst u manjim dijelovima dok pria tee, umjesto da ubacite veliki dio u sredini ili na kraju. Zapiite kljune elemente backgrounda u biljenicu pored sebe i svaki prekriite kada ga unesete u tekst Boja Detalji oivljavaju priu, ine osobu stvarnijom, odnosno itaocu pokazuju da se zaista nalazite na licu mjesta. (http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/kako-napraviti-savrseni-lid)
181

8.4. PRIMER NAJAVE HRVATSKE AGENCIJE HINA

10.05.10. 00:06:01 NEWS-H5102499 Najava dogaaja svijet za ponedjeljak, 10. svibnja ZAGREB, 10. svibnja 2010. (Hina) Najavljujemo vanije dogaaje iz svijeta za ponedjeljak, 10. svibnja. KALINJINGRAD Hrvatski predsjednik Ivo Josipovi koji boravi u Rusiji sastat e se s Boosom Georgijem Valentinoviem, gubernatorom kalinjingradske oblasti, posjetiti tvornicu Produkti Pitania Kombinat te poloiti cvijee na spomenik heroja SSSR-a u gradu Gusjevu. BRUXELLES Redoviti sastanak ministara vanjskih poslova Europske unije. 0.05.10. 00:10:01 NEWS-H5102500 FaH Najava fotograja za ponedjeljak, 10. svibnja ZAGREB, 10. svibnja 2010. (Hina) Najava vanijih dogaaja za ponedjeljak, 10. svibnja, koje emo popratiti fotograjama: BLEIBURG Izaslanstvo Vlade Republike Hrvatske na elu s predsjednicom Vlade Jadrankom Kosor poloit e vijenac i zapaliti svijeu na mjestu bleiburke tragedije (12 sati, mjesno groblje Unter-Loibach u Bleiburgu). ZAGREB U nastavku suenja u sluaju ubojstva Ive Pukania iza zatvorenih vrata trebao bi svjedoiti krunski svjedok Tomislav Marjanovi (u 9 sati, upanijski sud). ZAGREB Na konferenciji za novinare ministar turizma Damir Bajs, predstavnici Saveza kuhara mediteranskih i europskih regija, Hrvatske turistike zajednice te Ceha ugostitelja Hrvatske obrtnike komore govorit e o promociji Hrvatske kao gastronomskog odredita (12 sati, Ministarstvo turizma, Prisavlje 14). 0.05.10. 00:10:01 NEWS-H5102501 Najava dogaaja - sport - za ponedjeljak, 10. svibnja ZAGREB, 10. svibnja 2010. (Hina) Najava vanijih sportskih dogaaja za ponedjeljak, 10. svibnja.

182

ZAGREB Najnovije ATP i WTA liste najboljih tenisaa i tenisaica MADRID Nastavak velikih ATP i WTA teniskih turnira u Madridu 10.05.10. 00:12:01 NEWS-H5102502 Najava Gospodarstvo za ponedjeljak, 10. svibnja ZAGREB, 10. svibnja 2010. (Hina) Najavljujemo vanije dogaaje za ponedjeljak, 10. svibnja. IBENIK U organizaciji Hrvatskog drutva za kvalitetu u ibeniku e se odrati 10. konferencija o kvaliteti na kojem se oekuje sudjelovanje veeg broja strunjaka iz podruja upravljanja kvalitetom, predstavnika izvrne vlasti i dravne uprave, sustava obrazovanja i gospodarstvenika (10,00 sati, Hotel Solaris). ZAGREB Na konferenciji za novinare ministar turizma Damir Bajs, predstavnici Saveza kuhara mediteranskih i europskih regija, Hrvatske turistike zajednice te Ceha ugostitelja Hrvatske obrtnike komore govorit e o promociji Hrvatske kao gastronomskog odredita (12 sati, Ministarstvo turizma, Prisavlje 14). ZAGREB Nezavisni sindikat znanosti i visokog obrazovanja odrat e konferenciju za novinare povodom najavljenih izmjena poreza na dohodak i pregovora sindikata javnih slubi s Vladom. Bit e rijei, kako je najavljeno je, i o slabosti poreznog sustava, javnoj potronji i posjetu predstavnika MMF-a (11 sati, Mauraniev trgu 11, Hrvatsko umarsko drutvo). ZAGREB U Agenciji za promicanje izvoza i ulaganja (APIU) odrat e se konferencija za novinare u povodu uspjenog nastupa Klastera poljomehanizacije na sajmu SIAM u Maroku. Na tom je sajmu sudjelovalo osam lanica klastera hrvatskih proizvoaa poljoprivredne opreme (11,00 sati, APIU, Andrije Hebranga 34/II). SPLIT U organizaciji Ministarstva turizma i Udruge hrvatskih putnikih agencija odrat e se okrugli stol na temu Upravljanje turistikom destinacijom (u 13,00 sati predviene su izjave za novinare, Hotel Park). ZAGREB Predstavnici Hrvatskog nuklearnog drutva odrat e konferenciju za novinare u povodu odravanja 8. meunarodne konferencije Nuklearna opcija u zemljama s malim i srednjim elektroenergetskim sustavima u Dubrovniku od 16. do 20. svibnja (12,00 sati, Fakultet elektrotehnike i raunarstva, Unska 3).

183

10.05.10. 00:12:01 NEWS-H5102503 Najava dogaaja Hrvatska za ponedjeljak 10. svibnja ZAGREB, 10. svibnja 2010. (Hina) Objavljujemo najavu vanijih dogaaja Opeg servisa vijesti (OSV) Hrvatska za ponedjeljak, 10. svibnja BLEIBURG Izaslanstvo Vlade Republike Hrvatske na elu s predsjednicom Vlade Jadrankom Kosor poloit e vijenac i zapaliti svijeu na mjestu bleiburke tragedije, u ponedjeljak, 10. svibnja 2010. godine, u 12.00 sati, na mjesnom groblju Unter-Loibach u Bleiburgu. ZAGREB Konferencija za novinare u povodu odravanja sajma Medicine i tehnike & Dentex 10 (u 11 sati, Zagrebaki velesajam, Klub izlagaa, Avenija Dubrovnik 15) ZAGREB U nastavku suenja u sluaju ubojstva Ive Pukania iza zatvorenih vrata trebao bi svjedoiti krunski svjedok Tomislav Marjanovi (u 9 sati, upanijski sud) ZAGREB Nastavak sjednice Programskog vijea HRT-a - razgovora s kandidatima za novog glavnog ravnatelja HRT-a. (u 10 sati, HRT, Prisavlje 3) KUKURUZARI Ministar obitelji, branitelja i meugeneracijske solidarnosti Tomislav Ivi otkrit e spomen-obiljeje mjesta masovne grobnice Borojevii Marveno groblje, opina Kukuruzari Sisako-moslavaka upanija (u 11 sati)

8.5. PREGLED VESTI AGENCIJE HINA

0.05.10. 04:38:01 NEWS-H5102508 SKV Hrvatska u 4,30 sati ZAGREB, 9. svibnja 2010. (Hina) Pregled vijesti iz Hrvatske do 4,30 sati: ZAGREB Vladino izaslanstvo na elu s premijerkom Jadrankom Kosor sutra e poloiti vijenac i zapaliti svijeu na mjestu bleiburke tragedije. Ove se godine obiljeava 65. obljetnica od pogibije tadanjih hrvatskih vojnika (domobrana i ustakih postrojba NDH) i hrvatskih civila na Bleiburkom polju. Vojska i civili

184

pokuali su se na kraju Drugog svjetskog rata predati saveznikim snagama. Na putu preko slovenskih gradova Celja, Slovenj Gradeca i Dravograda pred austrijskim Bleiburgom ih je zaustavila britanska vojska te ih izruila jugoslavenskoj partizanskoj vojsci. Prema podacima Hrvatske enciklopedije (LZ Miroslav Krlea 2000.) pokraj Bleiburga se 15. svibnja 1945. predalo oko 95 tisua hrvatskih vojnika, bez civila. Zarobljeni vojnici i civili, od kojih je dio ubijen na samom Bleiburkom polju, potom su sljedeih nekoliko mjeseci uz maltretiranja i muenja u marevima smrti voeni kroz cijelu negdanju Jugoslaviju. Na tim marevima velik broj zarobljenih je i ubijen. Broj rtava ni do dananjeg dana nije tono utvren. BABINA GREDA Desetogodinji djeak smrtno je sino stradao od puanog hica igrajui se na tavanu obiteljske kue u Babinoj Gredi nedaleko upanje, potvrdila je istrana sutkinja upanijskog suda u Vukovaru Jadranka Kurbel. Prema rijeima sutkinje Kurbel, uz djeaka se na tavanu nalazilo jo nekoliko djece te se u jednom trenutku zauo pucanj. Djeak je preminuo u dvoritu obiteljske kue, dok se ekalo vozilo hitne medicinske pomoi. Na mjestu nesree u tijeku je policijski oevid dok e toan uzrok smrti djeaka biti poznat nakon obdukcije. ZAGREB Gradonaelnik Zagreba Milan Bandi doekao je juer na Trgu rtava faizma devetoricu hodoasnika Udruge hrvatskih branitelja Luonoe Domovinskoga rata koji u povodu 65. godinjice sjeanja na Bleiburg hodoaste od Vrlike do Bleiburga. Gradonaelnik Bandi pozdravio je hodoasnike i zaelio im sretan put te rekao da mu se jave ako im bilo to zatreba tijekom hodoaa. Takoer je za hodoasnike u Sesvetama osigurana veera i noenje. Gradonaelniku Bandiu zahvalio je predsjednik Udruge hrvatskih branitelja Ante Duvnjak. lanovi Udruge na hodoae su krenuli 2. svibnja iz Vrlike, u spomen na vie od 400 vrlikih rtava Krinoga puta i Bleiburga. Proli su i preko Kraia gdje su na sveanoj misi, procesiji i sveanoj sjednici opine Krai obiljeili 50. godinjicu smrti blaenoga Alojzija Stepinca. Glasnogovornik udruge Ante Nadomir Tadi utra rekao je kako na hodoau obilaze sva stratita i grobita poginulih hrvatskih branitelja i rtava faizma jo iz Drugog svjetskog rata, pa su tako i na Jazovci zapalili svijee i pomolili se. DUBROVNIK Dubrovaki Stradun bio je juer mjesto na kojemu je Dan Europe obiljeen dogaanjem pod nazivom Mrea svijeta na Stradunu iza kojega se krije mrea rastegnuta preko cijeloga Straduna s porukama mira, to je ujedno najava budue turistike atrakcije, tzv. virtualnog muzeja. Razvijena kako bi pomogla NASA-inim astronautima prilikom popravaka u svemiru, danas 3D i VR

185

(Virtual Reality) tehnologija imaju svoju primjenu u medicini, osobito kirurgiji, vojnom zrakoplovstvu i vojsci, industriji zabave. Ta je tehnologija odabrana kako bi se dubrovakim gostima i turistima omoguilo da u relativno kratkom vremenskom razdoblju na upeatljiv nain upoznaju hrvatsku i dubrovaku povijest i kulturu. Rije je o novoj turistikoj atrakciji, tzv. virtualnom muzeju odnosno punim nazivom Visia Dubrovnik 5D Museum, koji e od sredine lipnja biti otvoren u Samostanu sv. Klare u povijesnoj dubrovakoj jezgri, potvrdili su predstavnici investitora dubrovake tvrtke Benfortuna Tihomir Ore i kreativnog tima tvrtke Visia Centrum Marin Anii. ZAGREB U prostoru srednjeg Jadrana Ancona Split Zadar do visine 6.000 metara juer od 14 sati objavljena je zabrana leta zbog poveanja koncentracije vulkanskog pepela iznad doputene razine koju proizvoai mlaznih zrakoplova doputaju, priopila je Hrvatska kontrola zrane plovidbe (HKZP). Zabrana je donesena sukladno zahtjevima i instrukcijama Eurocontrola i obveznoj proceduri uz obradu zrakoplovno-meteorolokih izvjea. Aerodromi Zadar i Split su operativno zatvoreni za mlazne komercijalne zrakoplove. Ogranienje se ne odnosi na manje zrakoplove, vojne zrakoplove i zrakoplove u nudi. Sljedee podatke HKZP objavit e u priopenju nakon 20 sati. Piloti zrakoplova su u obvezi pratiti relevantne zrakoplovno-meteoroloke informacije o statusu zranog prostora, stoji u priopenju koje je potpisala savjetnica za informiranje i odnose s javnou HKZP-a Olivera Ilija. (Hina) xln yln

186

9. LITERATURA:
Anson, C.M, Schwegler, R.A, Muth, M.F. (2006), The Longman Writers Bible, Perason Longman: New York. APA - Austria Presse Agentur (2002), The Various Faces of RealityValues in News (Agency) Journalism, Studien Verlag: Innsbruck, Wien, Muenchen, Bozen. Bal, F. (1997), Mo medija, Clio, Beograd. Bell, M. (2008). The Death of News. London: SAGE Publications. Bojd-Baret, O. Rantanen T. (2000). European National News Agencies. London: SAGE Publications Brigs, A. Kobli, P. (2005). Uvod u studije medija. Beograd: Clio Briza, J. (2008), Predavanja iz agencijskog novinarstva (skripte), Novi Sad. Dijk van, T. (1985). Structures of News in the Press. In: Discourse and Communication (ed. T. van Dijk). Berlin: De Gruyter. 69-93. uri, D (2003). Novinarski leksikon. Beograd: Novosti. uri, D. (1989). Novinarska radionica. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Gocini, . (2002). Istorija novinarstva. Beograd : Clio Grobel, L. (2004), The Art of the Interview, Three Rivers Press: New York. Hargreaves, I. (2005), Journalism - A Very Short Introduction, Oxford University Press: New York. Indian Institute of Mass Communication (1980), A Manual for News Agency Reporters, Allied Publishers Private Limited: New Delhi. Ini, S. (1984). Govorite li politiki? Beograd. Itjul, B.D. i Anderson, D.A. (2001). Pisanje vesti i izvetavanje za dananje medije (225-235). Beograd: Media centar. Jakobson, R. (1966). Lingvistika i poetika. Beograd: Nolit. Jovanovi, N. Lazarevi, D. (2005). Agencijsko novinarstvo (minimum rei-maksimum injenica). Beograd: igoja tampa. Klai, B. (1958). Rjenik stranih rijei i izraza. Zagreb: Zora Klikovac, D. (1998). O javnom jeziku. Jezik danas 8. 17-20. Klikovac, D. (2008). Jezik i mo. Beograd: XX vek. Kodeks novinara Srbije (2006). Beograd. Konjik, I. (2006). Struktura, funkcija i leksikografska obrada perifrastinih predikata. Zbornik Matice srpske za lologiju i lingvistiku. XLIX/1: 219-304.
187

Leksikon novinarstva (1979). Beograd: Savremena administracija. MacDougall, C.D. (1972). Interpretative Reporting (Sixth Edition), The Macmillan Company: New York, Collier-Macmillan Limited: London. Nossek, H. (2004), Our News and Their News. London: SAGE Publications. Petrovi, V. (1989). Novinska frazeologija. Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada Prirunik Novinske agencije Beta (2009). Beograd. Phillips P. i Project Censored (2006). Censored 2006 The Top 25 Censored Stories, Seven Stories Press: New York, London, Melbourne, Toronto. Pupovac M. (1986). Lingvistika i ideologija. Knjievna zajednica Novog Sada. Novi Sad Pupovac, M. (1990). Jezik i djelovanje. Biblioteka asopisa Pitanja. Zagreb Radovanovi, M. (1977). Dekomponovanje predikata. (Na primerima iz srpskohrvatskog jezika). Junoslovenski lolog (Beograd) 33, 53-80. Renik knjievnih termina (1992). Glavni i odgovorni urednik Dragia ivkovi. Beograd: Nolit. Rivers, W.L. i Lewenstein M (1984), Working with News in Print, Harper&Row, Publishers: New York. Rus-Mol . i Zagorac Kerer, A. J. (2005). Novinarstvo. Beograd: Clio Slavkovi, D. (1973). Uvod u novinarstvo. Beograd: Radio televizija Beograd Slavkovi, D. (1988). Biti novinar. Beograd: Nauna knjiga Spasi-Luka, J. i osi, S. (2005). Politiko izvetavanje u dnevnim novinama i novinskim agencijama u Srbiji. Beograd ipka, M. (2010). Pravopisni renik srpskog jezika (sa pravopisnogramatikim savetnikom). Novi Sad: Prometej. kiljan D. (1989). Lingvistika svakodnevice. Knjievna zajednica Novog Sada. Novi Sad. trbac, G. (2007). Identikacija izvora informacije u jeziku masovnih medija. U: Sintaksika istraivanja (dijahrono-sinhroni plan). Lingvistike sveske 6. Novi Sad : Filozofski fakultet. 265-281. Todorovi, N. (2002). Novinarstvo. Beograd: FPN Toovi, B. (2002). Funkcionalni stilovi. Beograd: Beogradska knjiga. Vali-Nedeljkovi, D. (2002). Praktikum novinarstva, drugo dopunjeno izdanje. Beograd: Privredni pregled.
188

Vali-Nedeljkovi, D. (2007). O novinarstvu i novinarima. Novi Sad: Novinarska biblioteka Vasi, V. i Alanovi M. (2007). Gramatika novinskog teksta: odgovori na prvo od 5w + h pitanja. U: Sintaksika istraivanja (dijahrono-sinhroni aspekt). Lingvistike sveske 6: Novi Sad : Filozofski fakultet. 149-167. Veljanovski, R. (2005). Javni RTV servis u slubi graana. Beograd: Clio Zbornik tekstova (2005). Kako pisati za medije. Sarajevo: Media plan institut Netnovinar, www.netnovinar.org www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/vest-je-jasan-i-potpuni-odgovor-na pitanje-sta-se dogodilo www.scribd.com/doc/9548893/Pojam-novinskih-agencija (Jan Briza 2009) www.scribd.com/doc/25224874/Agencijsko-Novinarstvo (Jan Briza 2009) www.wikipedia.com www.beta.rs www.tanjug.rs www.fonet.co.rs www.reuters.com www.ap.org www.afp.com www.hina.hr

189

CIP - , 070(070.431.2) , Dirskurs agencijskog novinarstva / Dinko Gruhonji. Novi Sad : Filozofski fakultet, Odsek za medijske studije, 2011 (Sremska Kamenica : West). - 190 str. ; 21 cm. (Novinarska biblioteka ; knj. 9) Tira 300. - Bibliograja. ISBN 978-86-6065-074-2 ) ) COBISS.SR-ID 265206791