376 Časopis Ideje Broj 1 NIRO Mladost Beograd 1987

za teoriju savremenog
r------_.: drutva
HapOAH8 lilllinHor6K8 ,.
CP CpfiHJe

filozofija
Marks i Rasi
Merlo-Pon1!ijeva dijalektika Viidljivog
Istorija kao predmet filozofije: smisao
ideja 'i programa
ekonomija
Stvarnost i ekonomska kriza
Privredni slistem i ekonomska kriza u Jugoslaviji
Da li je industrijska politi'k"! generator japanskog
prevencija
Psiholoka prevenoija - koja i sama trai
Prevencija, vrednosni sistem i stil 'ivljenja
Vaspitanje za psihoterapiju
Opasnost psihijatrizacije
NeurotiC'izam ekstraverzija maloljetnih delinkvenata
Miloje
Slobodan
Radomir
Vojin
Tanja
Slobodan
Josip Berger
Duica Berger
Dragan
Jovan
Vitomir
Prvi broj -IdeJa-
!pojavio se januara 1970. godine.
Do Devetog kongresa SSOJ
.Ideje izlaze kao
Saveza studenata Jugoslavije,
a od 1974. godine kao
Saveza omladine Jugoslavije.
NIRO Mladost.
direktor: Bmtislav
predsedni.k !programskog saveta: :lev Kreft
RukOlpise s,j.ati na adresu 'Redakoilj,e:
Mara'!a Tita 2/11, Beograid
Telefon:
Telex: 12743 yu mladost
r'edakci:ja
HrllS'to PETRESKI
Igor
Vitomir L:EPIN!C
Svetozar
Karel TURZA
Rado
Agim ZOGAJ
glSNni ! odgovorni
urednik
!Rado
sekretar redakcile

i
urednilk
Mia
3
IDEJE - Saveza omladine Jugoslavije za teoriju savremenog drutva.
izlazi Cena jednog primerka 700.- dinara. dvobroj 1.000.-. Godinja
pretplata 3.500 dinara. Za inostranstvo dvostruko. broj 60801-603-15297 - za Ideje.
Prodajno odeljenje: telefon 686-420. Rukopisi se ne Korektor Duan tampa
Srbotampa, 6-8, Beograd. Miljenjem Sekretarijata za kulturu SR Srbije
br. 413-32172-03 od 27. jula 1972. godine je osnovnog poreza na promet.
tampanJe ovog broja zavreno je 11. V 1987. godine. Tira: 1.500 komada. Ideje broj 2-3, izlazi
29. VI 1987. godine.
YU ISBN 86-7159-058-5
Ideje broj 1/1987. godina XVII
filOZOfBJA
51 Miloje
Malrks li Rasi
371 Slobodan
Merllo-Pon-tijeva dijalektika viidi!Jivog
511 Vilijem Drej
R. G. i
Li
(preveo Zlatomir Miloev)
V.
smisao
programa
Smisao ivota kao jJlt'oblern
(preveo Dobrilo
E!{ONOiVUJA
87/ Vojin
Stvannos,t 'i ekonomska nauka
971 'ranja
P,riv,l'1edni sistem
111/ Slobodan
ekonomska kri2)a u JugosilaviJi
Da li je iindustJrlijlska pO'liti-ka gene!rator japanskog

PREVENCiJJA
Josip 8erger
RSiiholoika prevelnoiJa - koja li sama tr8ii

1271 Duica Berger
Prevenc:ija, vrednosni sistem ii stil ivljenja
1321 Dragan
V.aspitanje z,a p's1ihotarapiijru
1381 Jovan
Opasnosti psihijatr:i:zacije
1421 Vitomir
i ekstraverZ!ija malolje'tniih del:inikvel!1ata
1451 Lina Kjosta1rova Urkovska
Rrevant,iv,na 'Ullo'ga pS.ihololg'i1je u
Iintar:pelrsoMlnih Il"e'laGliJj<a na:stavnlik -
1491 Ksenija Vesna i Jelena
'neuroze
OSVRTI I PRIKAZI
1571 Vladimir Gligorov
Metodo1logi'ja dt1u1tven1ih nauka
1611 Dubravka 2arkov
Zagone,rka oml'adiine
1641 Dubravka
SKJ, de:mokJl"atija
1671 Dragan
Estetika i duh Lepenskog vira
marks i rasi
miloje
odnos prema iMar1kisu tnlije n,i du,IJUe iISftraiv-an.
ail'i n'i1e nli 'sasvim zanemarivan iJ1li u jeldnoj l1i11ozollislkdj raspra-
vi 1.1 naoj IlIirt'eratJuri o 111egloW'0Ij UIoo-lilko Je RalSllov-
odnos prElIma OIn je. -iliti Vile, osta-
jalO u lokvh1ima 'i sudOlVla lO M8iliksoIJim
ralZlmalllliaJnjiima drutvenih problema s\lioga Vlremeln.a :i konee-
Iwenci'ja 'SlU MaJrlkis 'i, ,nlelgovi 'sleidlben1jici iz njiih a maJl1je je
b:io 'k!oncen1lriISain na RaJSlIIOv-e OIpasike ii kriltJioke pr,imedbe f-irlo-
alSlpeki11i:ma MarkisOIVog mi,,llj-enja. Izg'l-elda kala da se zaJboravHo
da ISlU MarIkisove analliize obJliika pro1i!Zvodin1'e iV-Olta
i dba:V:liJelne sa ISltanovita filllozofilJe ,,'ilstinske :zajecln'i,oe. z,a-
htev za pireIinakiaim sve'ta utemellijen je na
kiom 'iISl1:!O/l':iu,e, dakle. na saJSlVlim
ta. te ,0iin-jen1iloe HaJsl je bii'o Ipotpuno ISVeistan. ZaltJo InIJe>glQIV prilSllUp
Malikisu. osol:iito njeg-aMim ne:Hlozofsll<im aspekitima iJ11i'ljenja, rnmodollo-
ki lilao prekiD :ralsvetlja\lialnja i ikil'!irtike Mat1kisove lfi1lozOlflilJe IkOlja Ije U OIS-
noVisviih oSltaJJiih aJspeikata Malnkisove duIlOMne 'i rsvoludi1onalrne deil:altino-
s:t!i. listiina, Rasl'orv linl:eres -za milsao U nJeLtilnilm f.illolZO'fiskim
aspelktiima motiviisan tal pOIt!rebama njelgo'Ve illillOlZJOIfiq-e Irolli!l<o je
determ'in-ilsan nlj<egovilm ilnte-resom zla 'jYitaln'ja i za vi-
ISocli!j.ali'ZJmal koJa ,ge tl progiram
polkireta u EVl'!opi a pr-e sv'e-g.a u p-all"ti1i
kao organi!za!cilji k:lase u Evropi k!ra-
Jem !pl"o,log NjegoMS: najraniJa ki1ljiga socijaldemokratija
(1896). kOlj.a se pojal\lilla samo napunu godinu nakion Bem-
Problemi socijalizma i zadaci socijaldemokratije (1895),
ne baVi Ise -SIamlO ciliiJevima nego,
mnogo -i'r,e. bl'1ojlnlimaspekfilma \!Iiz'ije iS veoma nalg!I,s:en,jm
Mall'!ksovih Iref.erenci ne samo o dliUltv!U 'i lSocijailli!ZJmu ne-
go oj 10 1:!eme
'
ljln:ilm narztnakama sihv:atanij_a Ras-
I'OIV 'intere-s za lprinc'ipe sOQi'jaine l'IekonStJrukcilje ipostoj-e6eg
l Arif Bertrand Rasi - filozof i humanist. Veselin Maslea. Sarajevo. 1972. osobito
str. 221-233; Gajo Suvremena filozofija. kolska knjiga. Zl1greb. 1979. str. 193-e12.
posebno str. 207-.211; Knjazeva Svetlana. MIsaoni razvoJ Bertranda R88ls. u: Bertrand Rasi.
Ljudsko znanje. Nolit. Beograd. 1961. str. 11-37. ,posebno str. 27-30; Danilo Suvre-
mena filozofija Zapada. Matica hrvatska. Zagreb. 1967. str. 33-49. posebno str. 47-49;
Dragan Savremena filozofija Zapada. Srpsko f.ilozofsko drutvo. Beograd. 1952. str.
136-141.
6 ideje 1/87. (godina XVII)
ISvieil:a na Inlualn ga' je teralO na ifiilolZofsik:i SUls1lret s Mark,som.
l,aJko Je taj susret posredovan pl"VelnlStvelno RaisIlovim odnosom prema
teor1iUsik!om i socijaHzmu, on nije nepo,srerti-
nio te'kao pod uti.ceJjem oktobaJ/"ls'ke revo1luci'je 'i s.ov:jetS!kOlg modela
USltlroj:stva socijalizma. RasIlov interes za fHolZo!lisike dimenz11
'
e MatiKSo-
vOlg :niije neposredno motll\/li'san t'om i,akio Je In'jemo
POlsltoj.anje bHo Old za :i,zve:sne tonol\fe Rasllol\/le kriitilke Mal1ksove
a moda je i,gra,la i plresudniU ulogu unljegOlvom neiprilhv.a:taiO'ju
shvatanja ilstOlrije udosllednom MariJ<lSovom konceptu.
RaSli Ile valo.rizuie Ma,rlkisove nalZ:nake sa slllanov,ita i ,iz a:s-
peikta dtrU'rtvene se u modleh.l 'izdava'la za
'Os'tiVa,l"eI1iU Mank!sovu mis,ao. Na:p.rotiv, t,a 'je pr.a!k!sa Ra:Sllu samo
vaila neiJ<ealspelkte Marksove mis;fi U!Z, 'isltn tako, poricanj-e :nelk!ih drugih
nJeniih 8ls:pe:kata. Ve,za Mank!slOv:e misH ,i !bol,jeviOke prakse ,i te-
orUe koju Rasi istrauje i u koju nipoto ne sumnja bila je irok
prostOJr gom"ille dokaza u :p:r,i',log .stavu da ise u Malksov:om
kom slhv:atanju j'sitor:i,Je ipalk skriva ,,,jii,lolZorfi:j.a sHe se oibeilo:dal1de!'lb
u :prak!sli Iii N'O 'ilsto tako treba da
Ralsl, al11aHzu t'e pralk!se i teorilJe tU Marlk1sovog mi'-
ljenja, 'Pokazujte kaJ[(\o se ona :kionlSti1JUile 'tj mno'gome i mimo i
njetgov,iih ilnltenci'j.a. Haslov stav prelma Malr1kisu
se lU rpI"OC'6lSIU sta:lnog kon'finOlnlt,irr81nJa 1P'r;ak!se 'i teo-
riJe S Ma:rkiS1ovom "ilsti/nlslke zajerdlni,ce i stalnim odmeravanrjem
njelOog ostvar,enja u 'kontelkistu
pr,alkise :i teoriilje.
Ra:s:lova kritika Marksa i u'Opte n!jegol\fa po!lemiiika sa Mal1klsom
tmja:11a je 's,ve ard oibjavlJivanja studije 'o
pa skoro sve do kra1a I1jelgovo'g dugog 'i ve'Oma pl'Ol(Jnog Po!S!le
sVo!Je iP'l1Ve a:nail:iize ii ikniitike Marksa u socijaldemokratiji, Rasi
je daJIje, u n:il;ilu dela, na pr;imer, u Slobodi i organizaciji 1814-1914
(1934), Istoriji zapadne filozofije (1946) i Mudrosti Zapada (1959) pro-
'ilrirvao, dopurnjav,ao i dublJe ,argurnentovao opa-slke o ra!Zl11ljm as-
pe1kfima Mairlkisorve mi'sH. 'Osim OVih de.l.a, u ve'l:ikom drlUg:ih sp'i-
sa, e'sejta li ralsprava se na illi dule referenCe
lO aspektima sadraja Ma'r,k!sI()>vO'g Zaita je za 1101e ce-
uvid u Ralslov odnos p:rema Ma:nksu nuno uzeti u ohzjIr I talk-
ve 'J;ekis1Jov-6. Pa irpak se da go'r'e pOmel11luta RasIlorva della
'sasvim pOluzl(Janu o odnoISu plrema Mark-
'su. Ono 'to:je Rasi gCNorio o MarkISlI ovih detia manje-vi'e je po-
navljanje 'O'snovlO'iJl te:z'a iz 118zna:6en)ih spilSa. listirna, i,zvan pomenutih
dela ponekad Halslgovor:io Marlksu ono to 'i'e Irekao lU ovi!m de-
'!<ima, ail'i to dtt1ugim povodom pa z,ato 'i u drug
'
01 Sfi!Jizac'i,jli.
prvi :tra:goVii Raslovog odnosa prema Mark:su u spi-
su socijaldemokratija nagove,'tavaju sasvim u ko-
me 'se Smell1U kaisniJe razvi,j.ati 'k!rii:tika Malrksorvilh pogleda. Arvi put
II ovoj raspravi Rasi govori 'o Manifestu partije (1848)
kao Ibelkisllu koji 1e 'gotovo u liiil:er,annoj v,all]a:nOSiti doda-
uz OV!U, Irell<!lo bi se, e'stetstklU ooanu, da je to jedan od
u1!Oraka !poJ.ii\ii,oke J.iiteirature koja 'pilioizvedena. No, se da
je od 'sutilOlslk'ije za Ra'sllovo:g odnosa
prema Mal1k!sovoj milslli u Manifestu partije !S'ta!V da je u
nJemu ,sarck.ano neto od .epske si,le mate.r,jija'l'.ilstii!oke teor:ije
o!llkiriva njenu svi repu, nesentlilment,all nu ta;talrno'st, n:jeno prez're-
miloje 7
nje morala i religije, njenu redukciju svih socijalnih odnosa na slepo
dejs:tvo apersonalnih proizvodnih snaga.2 Ovde je Rasi na najpregnant-
nijli stav prema Mar.ksovom shvata-
niju 'ilstoiri1je ga kao fartatlisti6ko.
OVIO ISlU rp!Ni tragovi Ralslove interpreltaoije shva-
taJJ1lja lroJi' su ostall'i okvir proc-enra i oce-
na u lO!j.ego!Vim ik,alsnijim referencijama o Ma,r:kslQvoj fii1lozofiji. Ona je
u sredi'tu nje'gove Istorije zapadne filozofije i 'tj Mudrosti Za-
pada. leJk!n Je Ralsl doista tj ova dva dela iz.lo'i:o shvail:anje Mark-
sove oo :iih nije smatrao nelkim komp6idliiJem koj'i 'b'i' ce,lovito
reprezen'tovao nje'govo miljen}e 'o Ma'l1k!su, nego j'e IZa takav smalbra:o
sp'ilS Sloboda i organizacija. Kald god govori o Rasi
ul)Jort!relbljava ,njemu 'izraz fHolZolfli1a. Po njego-
vom milllj-emlju nju k!onSitilluiiu pove:zana de!la: materi-
jalizam, dijalektika 'i radna teorija vrednosti. Taiko ikol1>stiJbu'iisana, Ma,rk-
sova pOIslednJi veillitki sust,av koj'i je dallo dev'etna'eSlto sro-
ilje6e.3 Nema za, Rars,la daN se Ma'l'ik!sova milsao moe nazvati
fi,lbzofiliom. Stl1u'klllura :te m'isil'i ne saJmo da Je fi:loz'Oifsikom nego je
limal1emtno :preds'tavl:j.a kalO "veliki .f'illozo:fisiki :Slilstem stoj\i u r,edu
dl1U1gi'h velli:kilh sisifJema IiZ deV'eitrlaes'tog veika. Taiko
na Marksova ,fiHozofilja preldmet Je ,ralZlmalmanja u Istoriji zapadne filozo-
fije. liSll:iraeJivanja Mairii;ov,e fUolZofije kao ve'likog silSitema fiillb;zOlfije
nametnlU'llo na pi'tan1'e li!zvora toga silstema.
Izvori filozofije
Za ra,z:likiu od mnog'ih Manksovih filozof:sikih intelrlPireta i'
IkoJi p)itanJe filooolfskog poreik!la Mal1k!s'Ove milsIIIi je-
dnols'1lavn:im Rasi smaTra, siasV'im suproltno, da ono tako jedno-
Slta:vno kako se mli:s.Ji. Jer se .tj strukturi Ma:r,kisove fillozo!fije
'll!i,e snaniih uNcaja. je o fHozofsikim li nell'iilozo!fslldm uti-
pod kojima se obrl'iikovala njegova misao u v,e,J!iIk!i si;sitemi ko-
ji su uH; u 101'e'gorv sastavj postail'i' saistavn\i de'loV'i s:ilstema: Hege-
lova dijalektika, engleska ekonomija i materijalizam.
Svim tim 'i1zvor,ima Mairlks je dao. novo olbele'je time to je HegeJo-
vu obmu'O s g,lave na ,nlOge, je "pro-
melnio snagu4 a plreobliikovao u
ma,te'rijalizam kOJi postaje u praksii e'konomilja.5
IlOItere'santno Je da Ralsll tvrdi da je Mar,kis obmuo Hegela 'Usva-
osam:nae,srt:OIg velka 'iako na Vii,e mesta
u nlilzu svoj'i!h spi'sa, pa i u Mudrosti Zapada gde Ise nalla'Z'i ov:a tvrdnJa,
tvrtli! Ida 'se Mar:ks'Ov potpuno raz:Hlkuje Old tog tipa maJt-e-
rijal'fzma. Jedini uticaj Baisl prli
'
Z\l18iJe da su'i,zvl"il!ii domall''ksovsiki
meJterija,liisiJi na Ma'r:klsa Je u shvatanju relig:ije.o
2 Alan Wood. Bertrand Russell. The Passionate Sceptic, London. 1957, str. 37.
3 Bertrand Russell. Mudrost Zapada, Mladost. Zagreb. 1970, str. 273.
4 Bertrand Rasi, Istorija zapadne filozofije, Kosrnos. Beograd. 1962, str. 749.
5 Ibid., str. 750.
6 'D materijalisti su iskreno zastupali poziciju. ReJi.gi'ja, u ma kom obliku.
dri se opasnDm I svjesnom I'al kDJU ire I vladari i u SVDme vlastitD!"
interesu. da je lake vladati nad U tDm pogledu Marx d.u\luJe
materijalistima kad gDvDri D religiji kao. Qpijumu naroda. religiju I
spekulaciju. materijalisti su eljelI 'pokazati put znanDsti i razuma, koji vodi u
neku vrstu zemaljskog raja. Taj stav onI dijele s enciklQpedistima, a MarksDv utDpljski so.-
cijalizam je nadahnut tim mi'slima (Bel'trand Russell. Mudrost Zapada. cit. izd.,
str. 234-.235).
Rasi da se Ma!flk>sov.a, r.azvijala 'i pOld Vilkovim
u1:ilcajelm. On tvrdi da SIU Markis i Ein g ellis Vicova dJe,la', da
je Marx ;g'iglUl'Ino poznavao SCii,enou Nuo'JIu, ,aH da u/plr1klOls tome Marks
n:iJje !p'olS",e njegovog utilcaija. la:j ISe Ultica1 u
Ma'l1l<s'o\liom .kloji je ""i,e o djelatn'olsifi Ikoj,e se
'/<iGlu i lU shvatanju kloje jaiko na Vico'JIu formulu,7
Ras,1 dEiltj'e smaitra da su :j siledbenilci nasll'edlllilci
LdkioMi8 i da je tl dubokoj ipoveiZan'Olsti iS flilllQlwfskim radi:kaH-
ma,9 Bentamom, D. S. MNom, za:to ,to Iproduava njihov raoiona!'i-
zaJm ,i njilho\llu prema le od 'Hj'ih
'k!lalsilone poli'ti1oke ef<ion'Omlije kdji voldi rralVlno 'k sOClijal'izmu
'i MarX!u. 10
lU !\lidu mnoitvo uNoaja pod kOJim se fOlnmir,a!l,a Ma'r:k!sOllJll
tl veliIki' fi,(0IZofs1k!i sistem, Rasi Je da je
silstem 11 da ;zbog 1Ioga tje goto\lio gii'9'U'l1no da svaJko
prosto o njemu :bilt;i pogreno. ZJbog togabo se u Marksovoj
lUif<irtaljlU mnog'i IU'ti'caji k!o.Je on n:ije uspevao ulV'ek da o:bl:i:kuje'
u ,sinteZlu u :klOlj'oj bi 'se oni' do kJra,ja !UtOlpi'(ij nilje i:zri'cartii o nje-
g.O\liOlj fiillozofiljii nepl"otiv,r,eane sudove. Fiilozorfslke n'itl:'i se sple6u u
fj;fozofiji ,niisu 'samo OIsnova, za njego-
ve tfiilloZOlfije nelgo ,i za popU1lal'lnOlst ideja u sve:t:u. Ta-
kio j'e !po Ralslovom mi''ljenju Markisovo helgeiloVIstvo l:l1!oglo iblilti, g'f.av-
ni Irazllolg to malt1kSi'zam nikad nij,e bilo u Eing'le,slkoj stvarno popula-
r,an.12
Ni'je sporno da Halsl mnotvo fi:IIOiZofsf<iih uti.oaja pod
se up'livolm 'Obl.i!kovala Ma:nksova <fi.IO'zofija IkaO' to niije is-
filni'to Ida on lU tom pogledu ni}e uvelk Oll"i'gilnal,an, se u filowfskoj
i stQlri0'g'ralfij i na njiUh Mie puta ukaziva,o, aU podile'e sumnji njegova
tVl1dnj.a da je Mat1ksOlv ,silstem Ise da Ise Ita teza prol\:'ivli
,i nekim Raslovim ,sta\iovima o Mat1ks0'voj Ise p'ilta-
nje Ikakio Rasil mogao l1azva1Ji MarIkisovu fi.foZOlriju v8llilkim si'stemo:m
ada taj silstem ,za Zar doiista mo,e ibilti u veH-
ke fi,lowfslkle silsteme .prolog veka silstem IkolJi pms,t
ilJilr Moe li ,se ma:nkisii:stilokom p r,ipilsa'i:i da
}e V'i,solko razvijeno 13 ,ilsto"l/lremenlo da je 'Ono To
su samo neka pirt:anj.a koja se posltavf,jajlU ilz konIteikista Ras'lovjlh teza
o Marlksovoj a kOlJa OIZJl:iill:jnlo teZ!u o e'lde:ktilo((lQ1m ka-
ralk!tenu Maltikisove fliilozofije. Ida Je jedan veliikii fillozotfski sis
temiiZ!l<astao 'iz mnotva prethodnilh ifH!OIzofija Ikao nJilho\lia kriiltiikal lj pre-
vlalda\lianJe ne nJegoVlue:kile!ktilonosrt:. Ako 'bi Ise na temelju fi-
10lzOlfskOlg porekla vellilk!ih filozoJ1skilh Sils'tema deve'bnaelstog veka tvrdi-
lo da ISlU oni' elkilek1Ji1ol<'i, londa bi se mo:ralo WirdFti, da ISU svli veliki iii-
!s'istemi fi'lo;w!l;i,je, da samo njih pomenemo,
u 'OIl:lnovi 'ell<!le,kifi,oni. IllZJgleda 'stJo'ga da je Hasiiiova 1ler.za 10
'ilsihiltrena ilZ nj>e'gove ne!podno1IjiMoIS:bi Isuit!insikih
Mar'k!sOV'i'h ildeja a ne iz 'stve mne njlihove Slutine i fNozOlfskog
!poreklla.
7 Ibid., str. 271.
8 BertrsJrlQ Rasi, Istorija zapadne filozofije. cit. izd., str. 616.
9 Bertrarnl Russell, Mudrost Zapada, cit. izd., str. 270.
10 Ibid., str. 269.
11 Bertrarnl Rasi, Istorija zapadne filozofije, cit .. Izd . str. 616.
]2 Bertlrand Russell, MUc/lrost Zapada, oit. izd., str. 270,
13 Ibid., str. 272.
miloje 9
I,Sltina, 'iiZV'OIl"i Ma'l"ksovog mate,rlj.a!lir.zma su bflojni, eiN
nje:gov fi>lolZOlfski nO\lium ne m0'e se doveisti uprtaInje. Izglleda da j'e
tog,a h'io iS,vesltan i' Rasli, bar po tome to uikalZao na
Ila koje Ise na'i,lalZ:i pri po!ku.a1u da se Mal'lk;slQv fi1lolZoiftsikli silstem klasli-
fi'kuije tl neki por.zna1:i pravac, iiii i fHoiZOfsku
kio'l!u. da to i nilje jelr Marks preva;z,illalZli 'i
irza s'ebe Isve te praVICe, 'i 'rkole "novi ma1:e,ri-
jafiizaim - ma,te!ri'JaHzam. IISiDina, ima plr'izvuika u Ras:lovim
tekstovima da se MarIkisova fillozofija, ne moe smes'titi u ne,ki ome-
if'i:I'O:zofskii pra,vac ne s.amo zbog n:j>enog ka'ralkite!ra ne-
go li struk11Uire. 'i;palkilZgll'eda da je g!lav-
ni ralZilog neu;gpe'ha da sie Mall1kis smels!l.'i u nelk!i rfHOIZIoif1ski tahor po
Ras\lu i bogata sloieV'M)o:st Ma'nksollJe Ona ipak
zbog 1J:0Iga olstaije v,el,ilf<ii sistem lU nlilzu velli:kiilh Ifillo'zoilskih ,s'i!stema pro-
l'og velkia.
materijalizam
Matnklsov ma'te'r'i<jaliz.am je, klae RaSli, ma-
te,rijaHiZam. To Je ,fi<lozo1iski susltav za njeigoVle plr,ilsta11lice tvrde
da ima Ulnlivell1zailan qJe,lof<inug.14 ManksQ,v mater'i!jaNzam je samo jedan
od 'Pr8Iva1ca m.alte'r:ija1fi:zma, jer Je ma:te,riljalizam ... koja ima mno-
go 15 da kao osnovna nje'gova k,ategorij.a mo-
e i)ilti na mnogo Ra'sl da Marks
pOIsmatra mateil"li,jIU lj j'ednom posebnom, smi-
slu, a ne kao materiju atom'i:sta, nema nhkalkv,iih Ijudski'h eli eme-
nata .16 Zato Mail1kisov materliijalHzam materr'i1j<alHzmu osam-
naestog v'eka. "Ma:n<io.v If,i'lozo'iisk!i nlije meihani1oklog 1:IiIPa ,ll
Su'ti!n:u svoga maJtenijafi:Z!ma Marks je po Raislovom uverenju naj celo-
viitilje iilz:lo'ilO lU Tezama o Fojerbahu {1845). One reprerz:en-
tUlju sutinu Mal1l<'sovog materriljali'Z!ma. Zapravo Malrksov
maJt,erijalilzam je u6elnje o djel.alllnOlsU 18 a ne o mat,ell"1iji po sebi. PO
Ras:lo\fi'm Ma'nks je old 'ideaf'i,zma lpr'eOlteo o de,latnos'l:li
koje je redtiklova:o na dellaltnlolSlf: duha a preokre:nlUo
u materijali nu dela!tnoS't Zbog toga je Rars!lu Mair'ksov mate,rila,l'i-
z,am \lii'e na ono ,to danas po:dmzumevamo pod il1stumentailiz-
motm.19 Rasi je uvideo da Mark!s ne opeiriie sa poj-
mom ne m'iisl'i na nju kalO na: ne,to jlednostai\lino u su-
pl1()11Jnos'1Ji prema: mi'il'jelnju. Ralsl Je uvildeo da je Marks u Tezama o Fo-
jeJ1bahu ipodvng,ao kri,tiicii dotadasnji malt,erijaIHzam to stvar-
nost shvart:i'O u 'Olblilkiu objekta, tj. samo kaiO' predmet a ne kao
predmetnu oulnu 'I'jllldskiu delatnost. lta je 'ilstinski za
Marksa mnogo iplreiC'irz;nije old Hasla detilni''e Eug,en Filnk na na-
ailn:
,. Ibid.
15 Bertrand Rasi. fstorija zapadne filozofije, cit. izd., str. 752.
16 Ibid" str. 750.
17 Bertrand Russell, Mudrost Zapada, cit. izd., str. 271.
,. Ibid. (Hegel daje svojoj metodi ne samo epistemoloki nego l ontoloki status. Na toj
osnovi Hegel dalje izvodi prirode ... Tu vrstu besmislice preuzeli su
u cjelosti markSisti, osim to su naravno Hegelovu predrasudu u vezi s duhom
sLametrljevim materljalli91:i6kim ibid., str. 2SD-251).
19 Bertrand Rasi, Istorija zapadne filozofije, cit. ,izd., str. 749.
Istinsk! za njega je ljudska delatnost,
od strane Samo materija-
lizmu on protivstavija delatni, aktivni materijalizam poima ono
stvarno primarno bivstva,
ka. Doduse, ljudska delatnost ima svoje ,prirodne' pretpostav-
ke. . .. ove. _prethodn,? date na sirov prirodan ... al i na
tOJ covek .. pocinje dugo putovanje povesti, u kojoj on
menja sebe I materijalne uslove svoje egzistencije.20
.1 Rasi da je. Ma'rlksa objekt, od subjektiv-
nosti ono'ga kOJI p,e:n::lplra, samo ... si'l"ov maltelr.ijall Im1'i 'Se tlranstoll"lmi-
u .21 Ra's:1 Marikis,a kad konstatuje da
se .. U p'l1alkltilonlO'm maltelr'iljaHzmu i Sluib}e!k't 'i olb}elkJt 'i onaj
'I 'stvar lkia;ja Ise nall,aJz'e 'u jednom nepl"elkildnam pro-
l! s da Ije MarIkis taj pro-
oessmatnao dlJallektlokl'm. Taka Je Ma,riks, pr'ema Ra!Sllru, di1aileik'lJiik!u ve-
zao z,a proces i n1'egaVlog sveta, a ne za p'rimdu
odlnlOsJ1Ia malf:erilju po ,s,eibi.
veoma da MaJ1k1s ne shvalta stvamost, pr'iJ'1Oidru,
ka.o, kako rece Ernst Blah, a:utarkni pri'Us kao pred-
neg.o kan ,>uzajamno posredovanje subjekta
I ob/ekta .22 Rasi se osvrnuo na spoznajnle kansekvel1cije kaje proiz-
Iaziekao lo'giona' pas,ledica i'z taiko pojmljene Isltvarnosti dobro ,jnll:er-
Marlksla kad kae: >Mi stvari saJma kao deo
p:ro?esa .u odnosu na njiilh i zata svalka koja itzostavlja
a:kJclJIU 'sama J_e a:pstrakci!j,akoJa n81S odvodi na pog,re'an put.23
le ;potpunaj sag:l,asnos.fi s,a Blohcwlim lilnrter;plreti-
gll1upe MaJnkis:ovliih telza o Foj'e:rlbaihu kaje
B.e.z samog pojml'jenog ItaIMora,raida, prilUs b'i.oa,
faM!Llm hJ'lu1JlIm i'li datost, ne ma'e hiti pojmljen ullljudskoj
J.sita.r1J JI'" .24
Rasi da koliko je njemu poznata Ma'rlks je !J:io fi-
Ikajli )e kr'i'tilkovao pojam :i'stine' sa .oV'alg g'ledi'ta"
IJ1Jelg9vom mi,:lje,nju lkQid njega ktiTtiika ovog b'ila
SUV'lls'e n.agl.asena.2
5
Nal"8VlI1'a, Marik!ssvojlU k!rlirtli'kiu lf:,eori1e 'ilstiine kao
zn.a:nja n!iijerazviia u neiku ce:loV'iltJu
all se maz'e recll da Je HIJe veoma nag,lasio 'u tezama lO FoJelrlbahu,
u drugoj te:zL DO'ista je talOno da MalJ1kis prvi mi'sll'i:lalc ko-
J'I p01dvJ"ig.a.o .. kri.rtiiCli telOl':ijlU 'iln;stiln:e kao aJdeilw8cije sa stanav:iita plra-
_ Zals!uga je Rasliova rba ta po:teno priznao
l'srta!kavsl 'Uz to da je za Mark,sQivu bitno ... tO' realnost
,.os'ata' onako kaiko su ga shvatiH brittanlski BalsJ nlije os-
tao >samo pr:i Istrage 'lin'ij,e kaja deH Marikisa Old emrpli:ri:zma
j<e Ulspeo i da ilstakine Hnilju kalj,a razdvaija En:ge,lsov 'i Le-
'i odra:za, iz nljega i:Zl\fedenu, Old
ma_terlJahzma I 'I1je
l
glOve !kntike shvatanja saznanja IkIalO OIdr,avan:jar. 011
'kaie:
20 Eugen Fink, Osnovi fenomenologije ljudskog postojanja, Nolit, Beograd, 1984. str. 242
" Bertrand Rasi, Istorija zapadne filozofije, cit. izd., str. 749.
" Erllst 'Bloh, Marksove teze o FOjerbahu, BIGZ, Beograd, 1976, str. 28.
23 Bertrand Rasi, Istorija zapadne filozofije, cit. Izd" str. 750.
" Emst Bloh, Marksove teze o Fojerbahu, cit. izd., str. 28.
25 Bertrand Rasi, Istorija zapadne filozofije, cit. izd., str. 750.
26 Ibid.
mUoje 11
.Ja mislim da moe biti Engelsovo razumevanje
Marksovih pogleda na prirodu materije i na karakter
istine; nema sumnje da je on mislio da se slae s Marksom, ali
LI stvari on j'e bio blij ortodoksnom materjjalli1!mLl.27
Do:iista, Engelis je mate'r',ija1ililsta. se malte'rijailiiZam ra-
zHkU'je Old d.otadanJeg ma!teri'jallizma sama svaj'im pred-
znalkam. Zaprava, '6nlgells.ow matelrilja!l'i,zam Je s,amo obrnu-
to he'gellovSl\:vo ikome je bj,l-o dovo!ljno da Hege'loY pojam prosto zame-
ni i na nje9avo me,stostawi pa1am Ra's'l konstatuje da u En-
gells'Ovom Anti-Diringu .potanika vrenja vode
IS priijelialZa kv,all1titeta u kvalitetu, s i
negacije ne98!cije ne ni za v,iie lI1elglO Hege,lova f\illo-
ZOIfilj.a prilrode .28 Dijalekti.oki ma1terijaHzam je he'ge'liilj.all1ls,ka naltulr:fHo:zof'i-
ja ka1a ni :po ne pireVaZHaiZi svoj i'zl\fo:r - Helg'elo'lflu fli!la-
:pl'1irode. liu o 'ini<ol'lp:alriranjlU He'g,e.Jave di>ja1Iek1'ilke pr:ill"'Ode u
materijali,zam Enge'llsa de+ei neki En-
gellisa. U tam pogledu je Ka<lelfi.
29
Mar:kiSbN'a
"dotadanjeg materijalizma u celini i Eng-elsa uprkos tame
'tD je on, ,,:krivi Heger\ov primer, :kako kae proiriO' di-
ja:i'ektiliQu li na pr.j'l1ade pO' sehi.
Spm:1l181jna .k:aln!Sak!velnoifj.a matt:e,l'i!j.a!H:zma bl-
la Je kao adr:aIValnja aiis!tine kao
adelkvalc'ije :;mam:ja predmetu sar.znanla. Rasi da 'Je u akvli-
ru orl:aidoksmog matelrijaHzma, kome je Eing,eils bllil\i nego Malr,kisu, ilsti-
na silvar kontemplacije aJ ne prakse.
Za raz'l>ilk!u O'd mnoglilh kasnijih flillozofa koji ne UV8-
avajlu postajanje razHke u asnavnim anto:loldm I sta-
v'Ovima Ma!riksa 'i Enge'isa, Rarsll olslta:je doslleidan u insistiiran:ju na toj
ra:zlne'i. Uver-emje o MaJ1kisaviih i Engeilsalfi!h tHozOif:slJ<iiih sta-
vova u trad'iclionalne Qlnrta1log1i\je i teoliiije 'iizglle.da
da IOdista na Engel,sovoj uverrenOlst!i da u ,svemu u tim oblla>stima
imaidenrti6ne pog,leide sa Mal1kisOlm. AH ta je uve:renje ne-
zalsnovalno, .ono ostaije u sferi njegove sulbjelkllivne uvar'enosti. Rasi je
s !pravom konstatovao da Lenjin nije primavao nikakvu diferenciju iz-
iMarlk,sa 'i i da je u Materijalizmu iempiriokriticizmu
Ulsvojio pOl9'i'ede knji su mnog'O b H'i pog,l'ediima Engelisa nego pogJe-
dima iMalr:ksa .30 S pravom tvrdi Ralsll da je Lenjin p.otipiUl1oi'gnorisao
Mar:ksO've teze o' F.o1erbahu u svemu uz
i n8ljvi'e citira u Mate<fijalizmu iempiriokriticizmu.
Up:r:k'os 1Jome 'tlO Bas,1 uooava dilfe:renciju ,iZJmeau mart:e'l1ij,al/'iz-
ma Mallikisov'iih te,za o FoJer:baihiu ,j 8J11g.erllsQIVag
ma lU Anti-Diringu, 0'11 upo:tlrebrljava materij,aU<zam za
oZinalku Marlklsovei Enge'l!save f.ilozolfi'i'e, odnosno mater'i-
jaHzmal<{ i 'OrlI:adoksnog marter1i'ja11iIzma. To ta Ralsll podvo-
di pod ilsti pojam dva salsvim mate,l"ij.alll!zma n'ilpo!to ne
pt:i1zl1anje ni JednOIm nU dmgom ne mo-
e ,se kao predznak. Ra,s'l zlla da je za
v ,Bertrand Russell, Legitimacy versus Industrialism 1814-1848, Allen and Unwin, London,
1965, str. 197.
28 Bertrand Russell. Mudrost Zapada, cit. izd., str. 272.
29 -Drama je marksizma da je... preuzeo daslovce Engelsovu Dljalektil<u prirode)
Hegelovu ,dljaiektiku materije' proglasivi je vl,im oblikom . (Lucio CoHeti,
Ideologija i drutvo, Skolska knjiga, Zagreb, 1982, str. 260).
30 Bertrand AusseH, Legitimacy versus Industrialism 1814-1848, cit. izd., str. 200,
Marrlk!sa dijalleiktilka uv,e!k ve'zooa za proc-e'S uz,ajamnog del!ovarnja 'Sub-
jekit,a 'i olbJekrta a da za Eingeilsa preid!staMI,Ja s,ame
kao stvarnosti 'subjeiktom neposredovane. Ralsl s
raz:logom :povlaloi dife,r,enciju 611'9'8,lsOrvog materijall:isltlickog he-
'i Mai1ksovog !pralkHonog mart;e'rijali'zma odnosno marte'riJaBz-
ma pl'laJkise. Rasli neadekvatno Malrkisov matelri1,ere-
90a produli<'Clilje kao najval1Ii1:i odll1os
prema marterlij'i. T.asuena re:dlulk!cija p;raikise na
produkc'jJe 1e osnov,a na kOJoIJ navodno iMarlksorv pOIsta-
je u p.ra'k,si ekonomija .31
Marks i Hegel
Halsl,ova generalna oikvirna tez,a je da' Hege,lova fHozofi:ja 'hli jo
osobitto u mate'r',ijaili
'
2lmu Marxa li Einge!I:sa.32 U produet-.
i<'u te milsli Je ,i starv: Mankis je lnaSlleidnliik Helgelorv iZ,atto rbo kao i on
vel'lUijoe U jedniu "ralcionailnu formulu kioja olbulhvata evol!Ulci'ju
stva .33 U tom ISlmi!slu je rMar1ks n8lS:I'edin'iik He'gelolVog tilo:z,oIf>s!kogslis-
tema. N'i'je, da,kil,e, RalS;1 mi,ljenja da Malnks samo U metodu ... usvaja
fOlrlmu He;gellove ,34 neg'O da on i druge
e'lemente njeigoMog .f!ilozorlis:kog Silstema pa ,se zato moe 'goMo'riilti o
n1jelgovom he'geHZ1mu. Prvii e,lemenart njegov u MalrlkJsa jelslte pridarva-
nje jjna6a:j.a si:Sltemu na tetu poj e:d'i nca. Kod MalrI\{jsa, kao 'i kod Herge-
la, sustarv Je var!nilj'i od pojedine-a. Otuda nailog: ,,8
ekonomskim s'e sustavom treba hvail:a:ti lU kotalc :prij,e nego s poJedi-
naanirm nervolllJama ,35 j'er iSU OIne pro'i,zV'od s,isrtema.
od s,amo IJe silstema 'ivOlta za kal(}i-
tal. U tom smirslu MarlkisrQv Kapital je U njemu sie Marrkis baV'i
silsltemom proizvodnje kapitala 'koji te!k baca svetlost na nevoIliJe poje-
dilnaca koj,e Ijrz mjega proizl,aze i koje 'su tek u dmgom ,planu njelgoV'og
interels,a. Rasi u tom mavodnom MairIksovom pr:irmatu silstema nad
pojerd'inlcem vidi koren razl:ike Markisai radikala
koji suprotno stavlj.aju u prvi plam pojeldirnoa a ne si;stem u ko-
me ise on produlkuje i To je OIpreide,INo Mark!sa na reva-
ludi'Olnilsan}e s;ilstema, kao pretpostal\Jlku za ;iln:driviidiu'Uma, a
HibelfC3Jl
'
e rna relforme srilstema, kao proces postelpeln.og u'klamjanja Indh/i-
dualniih nev,al'ja.
Dnug'ierlemenat u filozofi'ji; .od Hege!la potje6e je-
ste "l'v1a!rXiOVo povi-Je,sno gledanije na Irazvoj.3S Helg,e!\u i Mar:k-
su je razvoj povirjesti jednaiko neminovam ... a oboji<ea ga alzrvode 'iz
meltarf,ilzi,ckog .36
He.goe'lov e:lemenat u Malr'rk!sovoj Nllo:zofi'Ji joe nje'9'ov ,evolu-
doni; pri,stup ralzvoju rd'l'Iutva :poverzan s kojlU Marx \prl'e-
utima .od Hegela 'lU dbliklu. Povijeisni se procels zbiva di-
TlU ,je, s obti'l'orm na meltodu, Marrxovo pOIsve he-
32 Ibid., str. 754.
JJ Bertrand Russell. Mudrost Zapada, cit. izd .. str. 262.
34 Bertrand Russell, Unpopulare Betrachtungen. Europa Verlag. Zurich, 1965. S. U tom
smi,slu da se Marks mOOe .rekonstruisati bez ikakvog pozivanja na drjalekl!l,ku.
(Bertrand Rasi, Istorija zapadne filozofije, cit. Izd .., str. 754).
35 Bertrand Russell, Mudrost Zapada, c'it. 'izd., str. 270.
36 Ibid.
miloje petrovic 13
gelovsko, pr.emda se poikl'lellna snaga u ta druga-
ci>je .37 Ralsl se me Ulputa u pOldrdbinijlu anal\!jljju pr'e-
ma Herg.elovoj mri u svu sloenost i du!biinu njerg.ovog obirta-
n'jal(' Hegel,ove dijalelkNke, iako s 'tvIl1di da je sutina njeigova
u !\lOIme to j,e Manks ma mesto dulha stavio p!J:1Q1ces
posudba od Heg'ela je MarksOlVo o 'Pro-
Ono je i,zrav'no Old 'i podle'e 'i'stim te-
.38 Ostarv:ljajudi Isada po st:rani' na Rasi upozo-
rav,a, jjjg>l'eda da je ibi1Jnli1je ono to 'ilz proJ:livrelonosti on kao kon-
seiwencijlU. Po rnjelg,o'Vorm mi',ljen1u o protivwe'onostima, poH-
tilok:i', ... u nae doba izazivlje wlo rprohleme.39 Naime, postav-
Ilja Ise pitanje moguonos1Ji k:oe'gzi:sten:cilj'e ralzl1i:aiitiih drutvenih
i po!riU5kih silstema Sa gl'edi'ta
sti njriihova je koe'g'zilstencli:ja aH u praJk,si ona OIPISitoji. Prak-
sa, dalkile, lU najmall1jrul"uku ubla8IV,a teorijska opredeljenja.
Eioemente Marksove filozofij.e koji od Hegela Rasi smatra
... jer ne postoji nikakva opravdana pretpostavka u pri,log
'ilstiln'iltoSit:i.4O Prema :tome, ukiOlUlko je Marikis pod uti-
He'g,ela utol'iko ISU njegorvi stWoVi rnenauon'i. Rasi sma-
tl'ia nalU'onilm rsamo Mal"kisove Istavove obiljIkovane nezarviisno od Hegelo-
vOlg uti;oaja. A talkvih stavova p,o Ba!slovoim primanju nij'e kod Manksa
malo. nesporno je za Rasla da :Marxo'\f1O ... na ose-
buj,an iZladr,alVra mnogo :tolga Old nepomli:rljiilVra iideai\'ilZma svog he-
g'e:li:Janskorg iZlVora .41 Basi tv,ndi - deo Markisorv8
teori,Je je rneiZarvilsarn od He9'ela on dr:i da je He'geilollf ellemenat
vaan, jer Je on !i!zvasnost pobede ... 42 A Ita se pobe!da ne moe
no prediskazatk Ona spada u sferu 'i:d-e,arHistiloke utopi'je.
Ono to je kOld hegelovSlko Rasi beskompromisno odbacu-
je a sarg'lalsarn j'e' samo IS rnekimstay;milima 'iiZ sfelre nljoe>gove misli koJa
se OIfo:nmHaizvan He:gelovog uti,caja. Rasi Je uveren da g,laMne pogrreke
Mal1k!sove UlozolfiJe pro!i2Jlaze 'i'z njegovog helgel,OVIskog Kas-
n'ije biti na koje pogre'ke Rasi ukamje, ail>i je biitno
da sviima njima nalaZi fi.lozofsko poreklo u Mankisovoj hegelovsik01 me-
todi koja ga Je vOlclilla krivim kon-
selkven>Ci'je koje su kord Marlk!sa sl'edirl.e i!z rprirmene metOIde
u anal'i!zi kapitaliiZma pokazaile su se Baslu u osnovi a iz
nj'iih rp!l"oilzalo Mal1ksovo meSIijanstvo li njeigova fi:lozoftija lSirle kao ba-
biloa novog.
MarIkisova "Y;alra u dijalelkti'kiu 'PI'euzOOJu od Hegela, velr,a u
ki por'edak teze, anll;itelze li siniteze, Ikoja dol aiZ i dD i,zlralza u '11uds!koj is-
tori>j'i, a ne samo u 81pstralktnom m iii:j enju , OISnOI\f,a nJe'gove nepoko-
uvarenos1Ji u kiomlJniizarm kao neIbelSIko cal1S1tv;o na zeml'j'i. He-
gelova vera da se i1storiJa ralzvi'ja po nekiom planlu odveila je Marks,a
do ostvarenja Ijudske zaJjednice na zamll'i. Hasi je !)io pot-
punO' da je rervoluciorna!i1na strana Mal'ikso'\f1og u nalj!bo-
IjrOj salgilasnolslU s gvozdenom prarva.
:fT ,Bertrand Rasi, Istorija zapadne filozofije, cit. str. 750.
:aa Bertrand Russell. The Practice and Theory of Bolshevlsm, Second Edition, Allen and Unwin.
london. 1949, str .. 79.
39 iBertnand Rasi. Istorija zapadne filozofije, cit. 'izd., str. 750.
40 Ibid., str. 749.
41 ,Bertrand Russell, The Practice and Theory of Bo/shevism, cit. izd .. str. 79.
42 Ibid., str. 80.
" ideje 1/87. (godina XVII)
shvatanje istorije
Rasi ni'jesmatrao Mal1ksovo matewija:l'istri'<3ko shvatanje jistoriije ne-
kim posebnilm do':om r\lIal'ksove filozofije koji egz:i:sti'ra s drugim nje-
nilm delovima punoprav1no u jedhl1stvenomIilozof'slkom silstemu. l\Iapro-
tiv, on m:l:sli da se Malrksova f1;lj'ozof'ija potpuno s8drajno pokriva tim
pojmom. Stoga i kae da njegovo nosi na;;;iv
shvatanja h3torilje' .37 Tim shvatanjelm HZiSI se prvi put s i'stem allslk i
bavi 'Ila nelbh ,sedam-osam tl knj
'
i2li Praksa i teorija bo!jeviz-
ma, II pOlsebnom pog'iavlju pOld naslovom temi'ja jlsto-
rije. Naravno, to nije neka obimna 'i SV81strana anal iz.a kOJa bi se de-
taljno baviila sviim 6Ispekitlma Mariksovog shvaltanjai1sibori'je, nego je,
pre sve'ga, usmerena na i k'ri,tiiako odnosa
matelr'i'j.alilsti1oke teOlri'je ilstorije i fi,lozolfskog mate l1i'j 311'i,z-
ma, a za1!im je na tezu te teor,ije da je u osnoVi
jlstorr:ij,sikog raz,viiiJka, kao nJeg'Ova snaga, proid:uikc'ij:e
ili da sive poja'lfei1stor,ije elkonomski' mo:tivi.38 S
'Obzi'rDm na iJu celll!tnjlnu 'ildeju shvatanja 'ils'llorij'je Ras'l
smailr,a da naziv mate
'
1",iJaH:sti6ka telori.j'3 n:i,je adeJkvatan svom
stvall"nom Isaldir,,alju. Pire bi to shvatanJe trebalo da iI1os\i na/Silov ekOlno-
mija, jer bi OIno u oe'losti odgovaralo osnovnom sadraiju te teorije.
P'relma Ralslu, sutina Ma;r!<JsovOIg elkollioms\<!og oilJjanjavanja li:stor'i:je je
i,z,raena stavom da j:e c:eI olk:upnil duhoV1ni razvitak II sVim
nje90\lim ohlicima Isamo re:zultat a lU manjoj
me'ri :i .raspode:ie dobara .39
Po Rasl,ovom Miljen'ju, Mal4ksova eko:nomi'jla Iz br'itan
eikonomi1je, samo joj je on promen:io snage.
po ovome, matelrijalilslti6ko shvatanje istorije je po
reiidom :j'z elnglelsike po:lkti6ke ekOInomije. Medutim, nasup,rot
tome RaSli tVlI':di, dodue ne pOil,ifi:ok!u el<iono-
miju kao i,zor Marksovog shvatanja istorije, da Mark-
sova fi'loz:orfilja ilsitorirJe jels'te me'avilna Hegela 'i britanske eikOinomi:je,
jer "ikalo He9'e,1 i Marlk1s smatra dase SIvlet razv.i:japo je1dnoli
a!Hse OIn potpuno r:az:Hazi sa Helgelom '!1 pog:\!edu
sile ovog Na osnovu lako Je pretpostaviti da Rasi
smaitra da Je lllajorigliinalniJe u Ma:k!sOivom
shvla!tanj:e snag.a j,SbOIr'ilj:skog :razvIlitka LI
materiijalinoj pWizvodnj'i.
IllllteresaniJno, Rasi smatra da Mal1ksovo ,shvatanje
isto1rii'e, odnosno n}egova ideja 'o eikonornskim uzrocima jlsltot'ijiSkog
kiretanja sruIUn:s'ki povezana sa materijaHzmom u fi'lozofskom
smi!s/'u. shvatanje iSltor!itie moe bi.'!'i ili
no bez o'j).z,j:ra je li ili Markso:v fHoiWfiSik'i materi}aHzam.
Rasi je doiista u ako pod fVlarksovim filo!Zotfskim materlijaliz-
mOlm podr:a:2iumeva teol1i'ju koja lsVim mental:ni1m zb1ivalnjima pripi,su
je da Iimaju uZir,ok .41 On decidjlr,ano tvrJdi da je mater'i-
jali'z,am u ovom smilsllu bio propovedalIl Old Mald<isa. Naravno, RaSli u
priilog tome l11i'l'jellljlu ne navodi dokaze. A ll'olsitailom, ono i
RElislo'JlOm 'kao
ma:ter'iIJalizma. AI i Hasll nalstoji da pokae da i druga
shvafl:anja istorije kao, na priimer, ono koje dnutvelnii mzviltak dovodi u
veiZJU s kHmom, Hi, kao navodno Fr:oljd sa selkisom, moe b1it'j
ili bez obzira na filozofski materijalizam definisan u go-
rIl'jem sm ilsliu .
Raslu s'e kako f,jllolZoJislk:i mail:eriljaHzam ne doka:zuje
da su ekonomski uzroci fundamentalni u politiCi. Ekonomski uzrok de
luje preko ljudske elje za posedovanjem a imao bi ako
bl ova elja bila iako ta elja ne bi sa filozofskog
stanovita mogla da 'se 'Ohjasni sa g le:di lta di!jal 'lllateri,j.ail'Lzma.42
Rasi priznaje da ekonomski uzroci mogu biti u osnoilfi svih
zbivanja ako bi filozofski materijalizam bio
Postavlja se doista pitanje ima li veze Marksovog
materijalizma, ako pod njim podrazumevamo ono to je-
ste Marksov filozofski materiijalizam, i njegovog
shvatanja istorije? Najpre se samo pitanje neumesnim da
Marks svoje filozofsko shvatanje u ideologiji i naziilfa
onako kako je i Rasi primetio shilfatanjem istorije.
Filozofski materijalizam i Marksova filozofija istorije, kako Rasi
ponekad naziilfa IVlarksoilfo shvatanje istori-
je, nisu jedno pOl'ed drugog dva paralelna filozofska niti je je-
dno iz drugog izvedeno. Jer je shilfatanje istorije lj
osnovi l!sto to i materijalizam", da Marks definie
istoriju kao "proizvodnju i njegovog sveta rada. Me-
ako se pod Marksovim materijalizmom podrazumeva mat,erija-
!izam materije pitanje, kao to je Rasi pokazao, ima svoje op-
ravdanje, pa je onda sasvim razlono tvrditi da Marksovo
shilfatanje istorije nije izvedeno iz ontolokih i spoznajnih pl'et-
postavki starog materijalizma", nego od njega potpuno nezavisno.
Glavni adair Rars,llorve shvata-
nja istorije usmeren je prirodno na njegovu centralnu t,ezu da je dru-
tilfeni razilfitak u svom totaliteitu uzrokovan razvojem materijalne proiz-
vodnje. Prvo, Rasl smatra neodrivim Marksovo redukovanje43 svih
socijalnih okolnosti na ekonomski Faktor, na materijalnu proizvo-
dnju, pril je Marks navodno zaboravio da su socijalne okolno-
sti, na primer, isto toliko koliko i ekonomske, ali i jedne i
zavise od je samo momenat ili eko-
nO\lTIs,!I!o To s,ve M8Il'I\<1s UVideo. Drugo., Raisll miislii da
Marks ekonomskom faktoru odnosno socijalnoj
preteran u razvitku On uzima problem univer-
onako kako je on diskutovan II istoriji filozifije, na
njemu da IJl!jelgovo .reenje nije dm-
sistemEL Jer oni su se menjali ili smenjivali ali problem je II
osnovi ostajao isti, neizmenjen, pa je mavan samo zahvalju-
pristupima problemu i potpuno nezavisno od
socijalnih promena. Marks time ozbiljno misli da je anulirao jednoIi-
nesrnu ideja proizvodnje ivota. Zato
Rasi Jedna j'e filozofija isto onoliko ekonom-
skim koliko i svim ostalim socijalnim uzrocima.M
43 LJ ovom smislu je interesantna i primedba ana Elentajna: "VidlJivo je da se javlja
reduktivna onoga to se jo ne naziva nadgradnj,ama, ,.religija, obiteli. drava,
pravo, moral, znanost, umjetnost, itd., samo su ,pos.ebni naoini proizvodnje'. (Jean Ellenste'in,
Marx. ivot i djelo, Globus, Zagreb, 1986, str. 46).
44 Bertrand Rasi, Istorija zapadne filozofije, oit. izd., str. 750.
Rasi nipoto ne osporava Marksovog stava o uticaju so-
ci'ja'llnih oiko:lnolS:ti na ra:zvi:talk fillolZomslke misliL PolCI nelPlolslrednim
Marksovim uticajem Rasi razmatra istoriju ,filozofske misli u konteks-
tu drutvenih promena kao njihov i,zraz. U tom kontekstu on shvata gr-
filozofiju do Aristotela kao izraz mentaliteta koji je bio svojstven
gradskoj dravi, stoicizam kao izraz "kosmopolitskog despotizma
"da su marksizam i fai,zam filozofije svojstvene modernoj in-
dustrijskoj dravi.45
Rasi da Marksovu tezu po kojoj su politika, religi-
j.ai U!me'jJn:osrt vremena !jiU/dske ... samo rezultat meltolCla
proizvodnle, a u manjoj meri i raspodele dobara ... ne prihvatam ... ,
ali smatram da ona sadri vane elemente istine, i uveren sam da je
ona imala uticaja na formiranje mojih filozofskih shvatanja ... ,46 kak-
va su dola do izraaja u njegovim delima istoriji fj;(ozof-
skle milslli. Pl"ema tome, "dok je, dalkil'e, materiu,alJ:itzam u
pr.avu ikad UipolZ>Orwa na IV8in10IS.t elklonomskih obH!kiuju
drutva, u krivu je kada previe pojednostavljuje s tog vode-
pojma .47
Kao to se Vidi, Rasi ne otdbalouje a I'iIm]lne fundamen-
talnu tezu da je drutveni i duhovni razvitak uzrokovan
razvitkom materijalne proizvodnje, nego odbacuje pojednostavljivanje
tog principa, zapravo svih duhovnih proizvoda i ukupnog dru-
tvenog razvitka na taj jedan jedini uzrok. U nizu svojih spisa Rasi
se trudio da ospori Marksov preterani i pojednostavljeni ekono-
mizam. U Praksi i teoriji boljevizma on navodi vie dokaza u prilog
telZe. Na pr:imer, on "NiJedan eikoln,omsiki ne moe da
objasni opoziciju Astera i ostataka Irske48 ili i' sada je-
dan radnik katolik za jednog kapitalistu a ne za
nevernika.49 Rasi da su radnici u toku
prvog svetskog rata bili U vlasti ignoriu-
zahtev proleteri svih zemalja, uJedinite se. On tvrdi da je
elja za ratom plod instinkata a ne ekonomskih i da se ljudi
ujedinjuju u grupe, na primer, iz religioznih i drugih raz-
loga a ne ilZ ekonomskih, kako je mislio i tvrdio Marks. Nije
istorije ekonomski faktor nego
Naravno, ne misli Rasi da ekonomski uzroci nisu u osnovi veli-
kih socijalnih potr,esa i pokreta u istoriji, kao i u umetnosti, religiji,
moralu itd., ali mu se da Marks privi>!egie ekonomske uzro-
ke, ih ili U poslednjoj instanciji,
ukupnog ljudskog razvitka. To privilegisanje jednog jedi-
nog uzroka kao drutvenih, duhovnih i svih ostalih kretanja
urodilo je po Raslovom miljenju mnogim pogrekama. Jedna od njih
je sadrana u Marksovoj teorilji klasa i klasne borbe.
.. I b/d.. str. 751.
46 Ibid.
47 Bertl18nd Russell. Mudrost Zapada, oit. izd., str. 272.
48 Bertrand Russell, The Practice and Theory of Bo/shevlsm. cit. izd str. Zl2.
49 Ibid . str. 84.
miloje 17
Kritika teorije klasa i klasne borbe
Marksovo shvatanje klasa i klasne borbe proizalo je iz njegove
ekonomske teorije i njegovog shvatanja istorije. Rasi
je analizom Marksovog Kapitala doao do uve'renja da je Marks u svo-
jim viestruko bio u pravu.50 Pa ipak, kae Rasi, po-
stoji, ilZVestan broj pitanja -gde je on pogre1io, a i neka od
su od vrlo velike vanosti.51 Pogrei6 je najpre u tome to je
potcenio nacionalizam kao koji veoma razbija svaku
klasnu solidarnost proletarijata, ali i solidarnost buroaZije. I kod pro-
letarijata i kod buroazije nacionalizam se pokazao od
ekonomske snage. Tu tezu Rasi 1914. godi-
ne su markSisti, osim nekoliko izuzetaka, sluali kapi-
drave kojoj su pripadali. . Kod kapitalista se ta-
pokazalo da granice drave predstavljaju granice saveza.
mOlnlOlpol.a je naoilona'llna a ne svetl:iska .52 P'rema
tome, nacionalni sukobi narodima nemaju u osnovi ekonomski
sukob i zato ne mogu biti smatrani i predstavljenil kao sukob klasa.
On prebaClu1'e Malnklsu da je naailOlnallno SIlovena iz
Austro-Ugarske Carevine posmatrao sa stanovita ortodoksnog ne-
nacionaliste .53 $to se Marksove nade da se nacionali-
zam moe prevladati vladavinom proletarijata, Rasi dri da za sa-
da to ostaje neostvaren san.
Rasi smatra da je Marks bilO u pravu kad je predvideo koncentra-
ciju kapitala i industrije u oblike, kad
je zapravo predvideo da se konkurencija zavrava monopolom. "Pred-
videti to 1848. godine - kae Rasi - je koju ni-
ko drugi nije imao u to vreme.54 po njegovom mi'ljenju,
Marks nije bio u pravu kad je pretpostavljao da to za sobom
veliko smanjenje broja pojedinih kapitallista. Rasi suprotno
Marksu postavlja tezu: "Ne postoji, u stvari, otra podela kapi-
talista i proletera kako je to Marks pretpostavio. jer su i proleteri
zainteresovani za kapitalizam i njegovo odravanje ukoHko kapitalisti
investiraju u razvitak, u i oni nalaze svoj ekonomski interes.
Marksova ideja klasne borbe nije po Raslovom miljenju potekla iz
empirijskog iskustva nego iz Hegela. Heg'ela, on je traio
kategorija u stvarnom svetu i da
nice imaju otre granice., da pripadaju A i ne pripadaju A iz
ka.55 Zato Marks nije mogao nil videti da interesi pro-
diru duboko dole u proletarijat i predstavljaju sredstvo spajanja klasa
umesto nJihovog razdvajanja, kako je on mislio.
Ovaj sklad interesa klasama, prema Raslu, proiz-
lazi ne samo 'iz brilge iZa i r.alZilog.a velZaniih za pr:i-
rodu ljudskog rada. Rasi navodi policajca koji je kapita-
f'ii21ma, allli kad e Ili. da zal sebe Ista:nldand istupa protiv po-
retka kOlji i trajku poput svih drugih radnika.
50 Bertrand Russell, Legit/macy versus Industriaflsm 1814-1848, Allen anci Unwin, London,
1965, str. 218.
51 Ibid . str. 219.
52 Ibid.
53 Ibid . str. 220.
'" Ibid . str. 217.
55 Ibid . str. 220.
Sve su to razlozi zbog kojih Rasi smatra da je pogrena Marksova
podela industrijskog u kapitaliste i proletere.56 Polari-
zacija drutva na dve klase, buroaziju i proletarijat,
Rasi odIbaauje kalO pogrelnlU, Je'r te drve ,k!I,ase postoji slrednja
klasa koju konstiil:uiu i zaposleni u ve-
likim Ta nova srednja klasa je, po
Raslovom miljenju, preuzela funkcija koje je ranije vrio ka-
pitalista poslodavac.
Rasi misli da Marks nije otkrio tu srednju klasu u
drutvu zbog toga to je minimizirao svaki rad osim manuelnog,
zbog i nije skrenuo panju na srednju klasu koja je manje vi-
e preko volje saveznik kapitalista, zato to nije sigurna da njen
status biti tako dobar i posle proleterske revolucije. Marks je svo-
jom preteranom glorifikacijom manuelnog rada stvorio neprijatelje
srednjoj klasi koja je bez toga mogla biti pridobijena za socijali-
zam. Rasi optuuje Marksa da je svojim stvorio klasni rat
i prezentirao ga kao doktrinu osvete pl"ema srednjoj klasi od strane
proletarijata. Raslove su simpatije na strani srednje klase, jer je
ona a ne privatni kapitalisti u stanju da iz produktivnosti rada
ostvari prosperitet za celo drutvo. profit smatra Rasi,
nije u stanju da obezbedi prosperitet i zato je za
prosperitet svih delova drutva neophodan organizovanja privre-
de br,ane i zagoMar,aju sloloijalJlilsti'. Zato je, po R.alsloMolm m:ilje-
nju, danas zastupati socijalizam pre sa stanovi-
ta efikasnosti nego klasnog rata. Marksu zastupanje tog gledita
niJe 'billa ISe lU if:og.a doba vodN.a i otra
borba proletarijata i' buroazije. Zato Rasi opravdava Marksa.
Nema u da Marks uglavnom apeluje na klasni
antagonizam, kad se uzme u obzir kakav je bio britanski kapitalizam
prve polovine XIX veka P Uprkos tome to jie kapitalizam u Engleskoj
bio brutalan il svirep i to je to opravdanoMarksa ispunjavalo gnu-
anJem, izazvalo njegovu mrnju, mrnja ... ma kako prirodno bilo ...
nije predstavljala dobru osnovu za ekonomije, ili
za konstruktivnu teoriju sistema koji je trebalo da kapitali-
zam.58 Ovde je dola do kristalne Raslova teza da
je Marksova teorija klasne borbe i,znjedrena ne iz sllVarne ana-
lize ekonomske strukture drutva, nego iz empirijskog
uvida u industrijski razvitak Engleske godina prolog ve-
ka. to je doktrina klasne borbe dobiila estok oblik
Rasi objanjava tom On veruje da ona ne bi bila tako e-
stoka oblika i da bi zato bila sposobnija da zadobije pristalice u i-
rem okviru nego to je to da se nije iskri stali sala iz pristras-
nog, emocijama proetog Marksovog ranog engleskog
kapitalizma.
Marksova tec;>rija klasne borbe, iskristalisana na surovom kapita-
lizmu Engleske prolog veka, nosi na sebi i sama obeleja te surovosti
joj je postala ipl'elprekom zadobilj.anja 'pro:l,etarjj,eJ1Ju u
govoj borbi. za socijalizam. No ,izgleda da surovost i otrina Markso-
ve teorije klasne borbe ne proizlaze samo iz surovosti kapitalizma iz
se konstituisala kao njegova slika, nego i iz Mark-
54 Ibid . str. 223.
51 Ibid., str. 224.
58 Ibid., str. 225.
miloje 19
sovogkalralkitellial. Ralsl kae: Ma'flkis nije Il)i'O Sa/sMim
njegove stranice obNuju i zlobom.59 Klasna borba koja se vodi
u takvom duhu vodi, prema Raslu, katastrofalnom miru ukoliko je
uopte uspena, jer mrnja stalno iziskuje nove rtve.
Rasi postavlja pitanje da li proletarijat moe da pobedi kapitali-
zam. Ta upitnost iz da kapitalisti nisu manjina a
proletarijat drutva i iz efikasnosti drave ne sa-
mo da Ise ,Siliom Slupl'1oi11Srt.Allli ipJ'lo:tetal1ijatu nego ,i njenom :ilnte:rvenlCijom
u ekonomsku strukturu drullVa u inteJ'lesu proletarijata. No, za Rasla
nema sumnje da je Marksova teorija klasne borbe iH, kako on kae,
klasnog rata bila jedna od snaga koja je unitila liberalizam devet-
naestog veka u Evropi i time to je zaplaila , oterala srednje klase
u reakciju i to je propovedala da se miUenja zasnivaju i
moraju se zasnivati pre na ekonomskoj predrasudi nego na razmilja-
njima za opte dobro.60
Rasi smatra da je Marksova doktrina klasnog rata ono
to je pogreno u Marksovoj misli. Ali zato su bar deli-
stvari zbog kojih, po Raslovom sudu, Marks za-
sluuje da se smatra socijalizma: prvo,
koncentracije kapitala koja postepeno iz koncentracije prelazi u mo-
nopol; drugo, ekonomska motivacija u politici; potreba da vlast
osvoje oni koji ne poseduju kapital, i potreba da drava pre-
uzme sva sredstva za proizvodnju u interesu celog naroda.
Mal1k!sova teol1ija 'k!lalsa illdasne bOll1be Je naJjmall1ije lU Mark-
sovom opisu. Ona je onaj njegov deo koji je istorijska praksa u celini
demantovala. Marksova teorija progresivne pauperizacije proletarijata
i njome utemeljena proleterske revolucije nisu
Bevolucija proletarijata je ostala nada, aN nikad nije mogla biti stvar-
no izvodljiva na pretpostavkama intervencije drave u ekonomski sis-
tem kapitaJi,zma koji ne ostavlja prostor za njenu realnu
Rasi dri da je Marks prorekao donekle da slobodna
sVlremenom dOVi6sti do stvairanJa mClInopola, ali '''Ie po-
kad Je p,r,e'llpolst8IVljao dai Ise bog.a'tlSltvlO bog,atiih i si-
romallJvo siil'1om8lniilh, dok dijall naJpetost lI:e ,pncyturJe,onosti' ne
postane tako jaka da izazove revoluciiju. To se nije dogodilo.
Naprotiv, industrijske nacije svijeta pronale su metode upravljanja
koje su ublaile krajnosti ekonomske borbe i uvele planove za drut-
venIO bl.agtolstanjle. Kad je buknUlI.a, to !S'e 'niijie dogodi:lo u
strijaliziranom zapadnom dije'lu Evrope, kako je Marx nego
u agrarnoj RuSiji .61
na koji Rasi opovrgava teoriju klasa i klasne borbe ne poga-
tu teoriju prosto zato to su se odnosi na kojle se ona odnosi prome-
nili pa ih teorijski okvir polarizovanih klasa, prol'etarijata i buroazije
ne moe obuhvati,tj.. Prema tome, Marksova teorija klasa i klasne bor-
be ne stvarnosti, nego se stvarnost na koju se odnosi pro-
menila. To ne dokazuje njenu samo njenu
,. Ibid.
oo Ibid., str. 226.
61 Bmrand Russell, Mudrost Zapada, cit. Izd., str. 273.
Je li Marks prorok socijalizma?
U skladu sa svojom tezom o neempirijskom osnovu Marksovog
shvatanja istorije Rasi postavlja stav da je Marks
prorok socijalizma .62 Dodue, Rasi ne smatra tu tezu sasvim
zato to je Marks smatrao socijalizam neminovnim i neotklonjivim bu-
oblikom proizvodnje ivota u nunost isto-
kretanja koje i,z sebe na neumitan ispostavlja
oblik proizvodnje ivota u granicama kapitala. Dakle, Marks nije prosto
"proricao socijalizam kao oblik ivota iz i
kih pobuda, nego je verovao u njegovu realizaciju na temelju
zakona proizvodnje koji :nuno upravljaju progresivnim
i.stor'i1
,
skim drutva ka besklasnom drutvu. Ipaik, Hals'l dopu-
ta da Je lU 'rHkiu bio 'kollelblj.il\l III silgumog is-
torijskog razvitka u smeru komunizma. Tome je, po Rasl.ovom milje-
nju, dokaz i to to Marks S vremena na vreme ... naputa mirno pro-
il snaJnlo POdlsti,oe na pobunu. Kada bil Mall1kis bio aplsloh.fl:lio
uveren u nuan tok istorijskog kretanja ka komunizmu on ne bi zago-
varao revoluciju, jer ona nema nikakvog smisla ako se i bez n!e
logikom istorije ostvariti njen cilj - komunizam.
Iz te Rasi dalekosean Marksovo
komunizma kao razreenja zagonetke istorije
u osnovi je prividno Marksov.o da iza kapitalis-
drutva na nuan dolazil do komunizma nije ute-
meljeno. Uostalom, ono to se u praksi boljeVizma izdavalo za komu-
nizam najbolji je primer demantovanja Marksovog Uprkos
da je Marks uvek i dosledno odbijao i humane razloge
kao .osnovu komunizma, on nilje uklonio svoju emocionalnu
vezanost za stvar slobode klase. Zat.o njegovo
socijalizma kao novog drutva koje smenjuje staro dru-
tvo ima, po Raslovim jedan emoci.onalan stav. Iz elje za
slobodom klase i svih ljudi Marks jie njeno ostvare-
nje pod imenom komunizma. iz strasti za slobodom Marks je proricao
socijalizam Vie nego to je bio u stanju da verilfikuje ten-
dencije koje ga nunim. Stoga je Marks i misli.o komunizam kao
Jedan ideal, drugom dolasku Hrista.63 Sve dok on ne nastupi,
Marks u svome doputa igru i duhovnog totalitariz-
ma, ali uvek u njegovo ime i za njegovo ostvarenje. Zbog toga Rasi
MaJj1ksa odgovonnlim za ikoralke kallwe u pl'iaktiiQnoj
borbi za komunizam.
Na putovanju u Rusiji' 1920. godine Rasi je shvatio da je sovjetski
model socijalizma u osnovi industrijalizacija zaostalog drutva u veo-
ma zaostaloj ruralnoj zemlji. Sovjetska praksa nije nika-
kav nov, tip drutvenih odnosa, nego je pored kap.italizma
jedna nova forma industrijalizacije primerena potpuno industrijski ne-
razvijienom drutvu. Osnovna je Raslova teza da su kapitalizam i so-
cijalizam dve forme industrijalizacije.64 Otuda je, kae Rasi, i velika
62 Bertrand Rasi. Istorija zapadne filozofije, cit. Izd." str. 753.
63 Ibid., str. 755.
64 Bertrand Russell, Ole Kuitur des industrlaJismus und Ihre Zukunft, Drei Ma&ken Verlag,
Munchen!Berliin, 1928, S. 8.
miloje 21
karaktera i trustmagnata ...
oba, komesar i magnat, i'zgleda veruju u apsolutnu vrednost mehani-
zacije.65 I jedan i drugi mehaniziraju drutvo, standardizuju ponaa-
nja il time ubijaju ljudsku individualnost. Stoga problem epohe dvade-
setog veka jeste reenje zagonetke kako organizacije sta-
v.ilt!i III slubu 'ilndiViidualne ,slobode. Sociljaliil"Zalm IkiaJkial\l }e ojpazilo da je
na pomolu u zemlji oktobra u osnovi je opetovanje kapitalizma. U ne-
razvijenoj zemlji kakva je postoktobarska Rusilja socijalizam nije mo-
zato ibo, po HaJs!liolvom millljenj1u, dOlbrli C!illjel\li ,k!Ojiima sQlcijalizam
slui, mogu biti dostignuti samo tamo, gde je industrija visoko razvi-
jena i u moral naroda pustila korena.66 Zato Raslu nije izgledalo da
je ovog veka, kako se mnogima borba izme-
kapi,talizma i socijalizma, nego borba industr'ijalizma i

Rasi je uveren da Marksovo prorokovanje socijalizma ne ide
preko i iza SOiVlellskog dr,avnog je to taiko, onda
se postavlja pitanj'e zato bi se Marks smatrao prorokom socijalizma
ako njegove tvrdnje ne stvarnosti!. To to se
praksa ne identifikuje s Marksovim natuknicama o istinskoj zajedni-
ci ne da je on prorok socijalizma. Ako je njegov.o navod-
no prorotvo socijalizma plod njegovog emocionalnog stava prema
tdrutVlu, kao rtJo to RaJsl mils,(jl, j'e onda, Kapi-
tal? Nije li njegov cilj bio da otkrije prir;odne zakone
proizvodnje. Izgleda da Rasi ne da se u Marksa "pristrasnost
ili emocionalan stav konstituie iz analize dru-
tva. Marksova odanost stvari proletarijata i socijalizma nije odvojena
od nj'e'govih analiza robne proil"Zvodn}e 'I1e'go i,z nje proizlallZi.
Marks i boljevizam
Rasi smatra Marksovu filozofiju duhovnom pretpostavkom socija-
lizma u obe glavne njegove varijante - socijaldemokratskoj
i On tvrdi da je socijaldem.okratija, inspirisa-
na njegovim idejama, konCipirala svoj program i za njega pri-
dobila predanih glasova na optim izborima 1912. godine. Ne-
posredno posle prvog svetskiog rata njen Ebert bio je prvi pred-
sednik Vajmarske Hepublike. Posle toga erozija Marksovog
duhovnog i uti1caja na socijaldemokratsko kril.o
pokreta na Zapadu. zapadna socijaldemokratija.
prestala je da se pridrava ortodoksnosti.68
Ali dok Je na Zapadu u pokretu Marks sve vie
gubio na vanosti i uUcaju, u delu pokreta
sve je vie dogmatizovan i oficij'elizovan. Inspirisani i njegovim
idejama U Rusiji, su pristalice Marksa dole na vlast, kae
RasI. Ali, uprkos tome, Rasi nije smatrao boljevizam sasvim mark-
On tvrdi da nijedan pokret irokih razmera nije
bio sasvim Ni u jednom delu pokreta nisu
65 Ibid., S. VII.
66 Ibid., S. 16.
67 Ibid., S. 6.
68 Bertrand RasI, istorija zapadne filozofije, cit. izd., str. 754.
22 " ideje 1/87. (godina X:VII)
Marksove ideje u celosti niti je n8 osnovu njih dosledno
bio koncipiran program koji bi mogao biti operacionalizovan
i os:tvariUilV u Socij,allilslti'oki ;p:obei\: na Zapadu stajao jei fOll'1mi-
rao svoja opredeljenja i pod uticaj'em drugih
ideja ne samo Marksovih. Za taj deo pok
re'ta Malr!ksovi stavoMi, ni,sIU nilkald uzimani za dogme niti su kalo teJlwi
II program partije. pro-
grami i socijaldemokratskih partija koncipirani su pod
uticajem okolnosti na koje je valjalo da bi doputale prihvata-
nJe programa od Oni su bili vie izraz stvarnog odnosa
snaga u datom istorijskom trenutku nego to su bili izraz
doktrine socijalizma. Stoga Rasi s pravom da su se te partije
z811.8'9'SJle za ,,'emlp'illiioki' tip sociilja!Jizma. N8Isupm:t tome,
deo pokreta zagovara teorijski model socijalizma kakav
Je lU nalznaikeJrna lU Malt;kislov,jm iide,j,ama.
Ra!sl 'IMIdi da na MarlkisoNiolm shV,allJalnjlU jistorije
fHozofija komunizma,69 m. katolici. komunisti i naeio-
na,llslOcijHll:ilsti su m1ii:ljenj,a da SIU njihovi pog!ledi na piltalnija
politike nerazreiVio povezani sa njihovim teorijskim filozofskim pogle-
dima.70 Prema tome. Marks nij<e sasvim neodgovoran za po-
litiku komunista, za karakter socijalizma koji oni Jer se oni
u tome rukovode Marksovim idejama. Komunistima je
Ma!rlkislovo post,a!o rellii'gilja, je to mogao postati zalhv,ailju-
strukturi svoga Njegovo filozofsko sadri jevrej-
ski ika!llup za iistOlr,j'j'u pro'lu j, s!Ultinu preldstaNillJa ,snaan
poziv ugnjetenima i Taj kalup je Sv. Avgustin saobrazio
Marks socijalizmu71 . Komunistima j,e Marksova filozofija
religiozna ideologija. Da bi se ona razumeia trebalo bi upotrebiti sl'e-

Jehova --
Mesija "-'
izabrani - proletarijat
crkva - partila
dolazak carstva nebeskog ...:. revolucija
pakao kanjavanje kapitalista
milenijum ",,,',,,,rlr.;,'
Izrazi na levoj strani daju emocionalan sadraj ilzraza na desnoj
strani, i ba ta emocionalna je blla bliska svima onima
koji su dobili ili jevrejska v8spi,tanje, je verova-I:
nom Marksovu eshatoiogijl.l. mogao bi se i za
naciste, aii njihova je koncepciJa. u s Marksovom, bila blia
staro:zavetnim koncepcijama nego Izgleda da je. po Ra-
s!o\lIom mi',ljelnlju Malrlk!slov:a miilsao !plOsitail,a 'ideologija samo
ZeJto to je u OIsinoVii Ma
'
r1kisOlVog shv:ail:alOIa
is'torijekiao melsi;jalniilsrt!i1oke tr;adidiljle Je dosta
rasprostranjena. Posle Rasla nalazimo je kod Martina Bubera. Hansa
Barta. Hajnriha Popi,ca, Roberta Takera a i mnogih drugih. Polemisati
69 Bertrand Russell, The Practice and Theory of Bolshevlsm. cit. str. '19.
'" Bertrand Russell, Unpopu!are Betraohtungen, oit, izd . S, tl.
71 <Bertrand Rasi. Ill/orija zapadne filozofije, cit. izd., str. 358.
7? Ibid.
protiv oll!'eill1tsl1pI!18'tJalcii'je Oisob'illlo plodno zbog toga to je uglav
nom vie puta dosad ukazano na njenu neodrivost.n njeno
fundiranje na argumentu po analogiji je neodrivom. Nije za
nau svrhu ovde biltno poricanje vrednosti ove analogije koliko je od
bitne vanosti Raslova implicitna teza da je Marksova filozofija temelj
filozofije komunizma samo tome to je dogmat-
ska eshatologija socijalizmu. U os-
novi je pokreta i njegovog krila dogmat-
ska vera u ostvarenje komunizma. Zbog te vere pokret se vezao za
Marksovo shvatanje istorije. Nepokolebljiva vera II
oSitv,81renie k:omunizma dOipulta:la je u borbi za njeno O!silJva
renje upotrebu svih sredstava. Sva su ona bila opravdana ukoliko su
vodila brem postizanju cilja je ostvarenje zagarantova-
nloiistO!r'iljslkiom borbom j'zabranog na:rloda - p!rOI'6Italrija
l
ta.
Pralklsa niiiti Je niti je zlolU'portr'eb:illa duh Mai1k:sove
filozofije. Ona je inspiracija i ideoloko boljevizma. Markso-
va je .filozofija postala dravnom ideologijom. "U Rusiji se mora biti
materijalist74 - kae Raslo
Boljevizam je oteiovljenje logike Marksove filozofije. Zapravo je
bo!j6lll:iiz,alm Ma:rikslo\lia pIrevedena na j8!z,ik p!ralkls8.
Rasi tvrdi da veliki deo despotizma koji karakterie boljevizam pro-
i[zlazi liiz sutine 6'Ooij.ailne fiilozof!ilje ... ,,75 a njelgiOva sodija'lna
filozofija je bila Marksovo shvatanje drutva i istorije. Rasi smatra
da je Marksovo shvatanje istorije "dogmatski sistem
bez empirijske osnov6,,76 kao to su teologija ... i fai-
zam. Dogmatski karakter Marksove filozofije istorije sadran je II
"fiksiranoj sigurnosti" u izbavljenje. Marksova vera II
dijalektiku koja dolazi do j;zraza II procesu koji vo-
di komunizmu nema nikakvu empirijsku osnovu. tetna je strana te
vere "to vodi ka proganjanju valjanih delova stanovnitva ... i izaziva
estoko neprijateljStvo kod onih koji ne dele fanatizam koji je u pita-
nju.TJ i\t1arksovo o borbi ne moe
biti stvorena iz mrnje 7
8
da je druwa, nje-
gO'va dr:ucbl!ena PO\J8Z31110S't
ralzm8'i1'skom To je namUDnuta
i 9'iav'8 mi'SH drutvenu hanmoniij'U tek i,za
Ije dl'UlNsn'8 je posledioa
ra<lmene raZlme!lliske \nrednO'sti, ne proi'zlalZi
i ne moe se stvori:ti iz mrnje nego iz njenog ukidanja. Boijevi'
zam :ne ukilda tu :nego je u jlstor.iJsikim oko'l
no:slJ1ima kOj'e z?itwaitilla i\!J8II1k:sova ana li<z a,. Ma'Y'ksova teorija se nrl
je odnosila na drutva u kojima nije potpuno ralzvijena robna proizvod-
nja 'u 'Slvlilm drutvenog tot8lli1eta. Zato prak's.a n:i
poto Ile moe biti identiNkovana s lVlarlK:sovom rnil,ju.
73 Videti osobito argumentovan l inspirativan tekst: Norman l.evine, .Humanizam bez ,,sha-
tologije'. Ideje, Beograd, IV/1968, br, str, 33-52,
74 Bertnand Russell, Unpopu!are Betrachtungen. cit. izd" S. 47.
75 Bertrand Russell. The Practice and the Theory of Bo/shevism, cit .. i"cI" str, 22.
76 Bettrand Russel'l. Unp()Pulare Belrachiungen. cit, Iz., S. 26.
77 Ibid,
78 Bertrand Russell, Roads to Freedom: Sozializm, Anarchism and Syndicalism, citirano pre-
ma: Svetlana Knjazeva, Misaoni razvoj Bertrane Rasla, u: Rasi, Ljudsko znanje, cit. izd,.
str. 28,
24 ideje 1/87. (gocHna XVII)
Boljevizam - tiranski surov
'SMDie pO'g;lede na i pra!kiSlll Rasi Je tOl1miraD pDd
dDilVljaj'ilma koje je steikao priHlkOlm pOIsete SSSR-u i fi
uv,el'lel1lj.a da su teorijske pDlstalV!ke kDmUnii,zma poglre,ne.79
On niUe pri'S-IJUlpiD sa unapred stvo-
ranim ne,g8Jtivnim Napr.ot'iv, OIn joj Je prilSil:upio sa i's
tih oni ih pretpOIstavki kOlje je OIna uiZela z,a sVDj1U teOll'ijsku OISnovu. Da-
kll'e, OIn je DI!Jilao u SSSR s da se II njemu gradi komunisti-
drutvD kOlJe je biillO i n1egDv cillj. I evo kalko Dn kalO kDmU'n:i'sta LI
posetIIi jedlnomiljen'ilCilma dlO,iIV11ava DnO' t'o je vildeo:
Ja sam otiao u Rusiju kao komunist, ali kontakt sa onima koji
ni u ta ne sumnjaju je trostruko moje sumnje, ne u
komunizam kao takav, nego u mudrost da ljudi dre neko uve-
renje tako da su radi njega voljni da nairoko nanose
bedu.,,'"
Da,kile, nije Rais:1 biD u kOlmlU!n:i,z,am s oIbzilrDm na 0'1101 to je
u SSSH nego je ou ;tiranijIU koja s'e provOIdi u ze-
ml11ii da bi se kDmunizam osTv,atiiD. Sredswa !kojilm su se bo!i'evi,ci sl,u-
ill i, da b!i, OistvalrHli komuni'Zlam billa su SIU'I'IOIIV'a i tiral1ska, koja kao tak-
va ne samo da niiSu bi'la u st.anju da ilZMUk;u ljude l,z bede
negoQ su :iih baJcall,a ou telu bedu. Ne sta,Vllja RaiS I u slumn1IU komUlni-
zam kao, ci'lj aili odbalc:uje l1asH,je koje su bolje'll'.ilci VlJii'!i
u cH jiu I1jegOllVeilz'groonje.
RaJZlozi ZJbog kojih j,e Ra,s,1 otrD i nedvOIsmils,l'e.no odbaIC:io bDllj1e-
vi'zami kao 1:eO'ri1u i kaD pralkisu sDc1i1ja,liilstiloke dl1ui1Na najpre-
g.nantnije izraava DVO' mestO':
.Prisilj,en sam da odbacim boljevizam irz dva ,ralZ'loga,: PI"iVO, zato
to je cena koju mora platiti da bi postiglo komuni-
zam metodama prevelika; drugo, zato to ne veru-
jem da bi i nakon te cene rezultat bio onaj koji
boljevici, kako izjavljuju, ele.S1
metOIde -- nalSlHJei "i!i,r'aln'i1ja, - ne moglU Isame po Isebi
dovelsrti do rerzullltata IkioJi 6e Did njilh salmih biljji biltJnlD Delspo:t-
ske metode IkoIJe su :boQl j evilc i ipl"iimeniH da ,bi zalOlSltallo Il'Ius!koQ dnU'tvD
p.l'eSltl'101Tli lU mora!'e su same po sebi dDvesti dD USpo s-
tav,jj,all1j'6 dl1utva kDje 6e u sV'emu birti metodama je
konlS1!iitiuilsalllo. U princ'iipu metode ne mogu voditi
zajoedni'ce. RaslOIvom miiljenju, bDtje-
Vlilc'i Il1ilsu 'n'i 'ima'U objeliifVIni:h pre'tipOlstaviki da ilz'gir,aJde

drul\:lVO. Ra:slllu 's'e da 'su bolI'ervl'oi lU pl'la'klsii n8JpustiH da je
kap!it,aINlZam nua,n staidi,jum na PlUlt1u lU komuniiZam. ,I'alko ISlU je TeOlr,ijlsiki
napuiS1lill,i, 'ilh Je Ila'te'ral!a da DbaiVe ill1ldiuls:tr!iljamImCiiljlu je ka-
pitai!,izam na ZaJpaldu biD kdjlu }e u RUSi!j,i te!k trebali o ilz-
Vlr'iti. PoQtD Ik!alpiital Inije OIbaVilO !Svojiu 'Ulogu - linlduSltl'1ija,liz,ac4IjlU dru-
tv,a - bolljevi1di su tu ulogu ISltav:Hi ou drave. da je za-
dataik IbOlljevilka hilD onD to je :kaJplil\1al na zapadu, Dni u
praksi nisu Dstvarivali !prestrukturiralnjoe drutva nego um e-
79 Bertrand Russell, Portrait from Memory and Other Essays, .London, 1956, str. 211.
so Bertrand Russell, The Practice and Theory of Bolshevism, cit .. izd., str. 37-38.
" Ibid., str. 155-156.
mUoje 25
stD tOlga ftJn ItiIme su ipDrf:vll1diili
MalrlklsOlVu 'teiZlU o Ik8Jpi't8Jliilzmu IkaD Iprel1:ipDlstav'oi soci'jaHzma kOju
su ranije DdbaoUi. Si,Sltemindustl'iJ8JliizaJcije il:raiD je, pO'
RaJSlIDVOITl m1i'UenljlU, DHg,a'rhiiju lU bolljev'ilokO'j li njenDj
'kOlg,a Ralsl DvalkO' OIb'j.ainlj8JIVa:
,.Potpuno je neizbeno da u zemlji, koja stoji na niem stupnju
industrijalizacije, organizacija privrede nosi oligarhijski karakter
i da velika masa ivi u siromatvu."
Olilgal1hi1'ska kalkIVu O1stvaf'iU'jlu Iboljevi,di ,sDIc:liiaH-
zam. NalSulP'rDt !tDIme tvndi RaJsi: ou ,indUlstriljli Je Torma
sooiIJaJl'iizma.83 Belz niJe Istva'most. ZatO' se
telk pDId :pretpolSltalV!kom da 'se' OISitv,alt1uje lij olwitnu sa-
moupraiVljaln1a mo'e D njoj gDvorittj 1<810 8amoupraMn'j
sOIClijal'j.zalm j,e pored ,s aJmo Jedna fQ:l"ma 'ill1ldustrija,jj:zaJcije a
ne nilkalkva dl'urtJveno-elkonOlTllslkia fonmacija liili !pll"elaJZnli pe'r!ilold iiZme-
ikaJpiitaliltrma, 'i !RaiSI ISlmallma da Ije l8'amouipraJVIlj-all1'Je ne-
primemD neir,arzvjJelnilm i da se 's,aImOUpraVlna lilnldlusttri:jal'ilZa-
ciJa ne moe ,ostvalriti lU z,aostal.im ,zelml'jama, 'Jer dDbri
cN}evi 'kiOlj'ima Socija,Nzalm s.lui', salmo mogu bi'tti dosti'gnLlti tamo, gde
je ill1dUlstr'i'ja, lVIilSDlkD :ralzvi-ena .i pUlSl1tI,a korena u moral narolda.84 Tamo
gde itD in:iJe Isocijalllilsltiloki 'Sei ne mogu ostv,all'iiti. Nelde-
moikil'al1isk'a:, 'i:'ilraJnsika" indu:stri:jalilZalc.ija nema nli'lta
ko ni s mell:Didama, ni s cilIIjeMima kOlmll-
"iiZIma. Demolkirai1:ijlU IkalO enj !SO!ci:jal!i,zma bolj'evid su z,almenilli dilkta-
turom. Istina, zapaJa Rasi da: ISlU bolJevilci bHi delTllDlkraltijlU sve dDk
n'hsu ,aS'VDj'il!i IVII'alst, aH
kada su sovjeti osvojili vlast, okrenuli su se nazad
crkvi u njenim velikim vremenima: da je zadatak vlasti da iri
istinu kroz obuku i svih suprotnih To je uk-
prirodno utemeljenje nedemokratske diktature, je
sigurnost zavisna od Crvene armije. Novo je bilo stapanje poli-
i privredne koja je porast vladine
kontrole.u
a
,
Ton i otrina 's kojom se RaiS,! oikomio na boljeviz,am mnogO'
PlQlnalVlj.ani ne 'samo :na deis:noj Ikritici ne'9'D i na le-
vOJ k)"li:Hci siDvJeltSlkOig modela. U Itom smils!lu 011 moe
bilti smatrain pi'anilrDm kritike IStaljilnlilZlma. Rasi n ilje, naao u tDm mode-
lu nli' JIedinu Jeidi!nIU !poiiltilVJnu str'alnu. To 'je model! drutva bez sl!obode.
On
Tu u Rusiji ne postoji nikakva sloboda, sovjetska vlada je stvo-
rila ekonomske nejednakosti nego to postoje u Engleskoj
i Americi.e"
Sov'j-etslki silstt,em, prema tDme, nilje niikakav llsitm'ijski naJp'reaalk
u na najralzviJenljJe z'emJ:je. U socija,!nom i poli-
pog'!'eldu on je ii'spo.d nJih. Sorvj'eltlSlki mode" socli:jalHizma potro je
dav:no iilzlbOlrene giradanske pOI!i'tioke slobode. On je ,!-i'liD
.2 Bertrand Russell, Die Kultur des Industrialismus und ihre Zulcunft, cit. izd .. S. ll.
sl Ibid., S. 12.
84 Ibid". S. 16.
ss Bertrand Russell, Macht, Eine sozialkritische Studie, Europa Verlag, Zurich, 1947, str. 98.
Bertrand Russell, Unpopulare Betrachtungen, cit. izd . S. 48.
u?el6a lU biilo o MI,a!stiltom i,vo1:u. an Je p.rodu-
bilO ralzliike m:imo i\f<Jaikvilh ooo'kliv,anIJa. POIcJ'iigao lih Je iznad
ralZll,ika tl 'eg.zempla1mim kalPli!i:8I1'i1Zlma. Ralsll je pot-
puno r,azOlrio mit o JedlnakoSll:i ljudima
os1lv:ario, li mit lO slobodi jie navodno obelZ-
bedlio )Svima r,aidniloke lill tanoa elkspllo-
altaciJe.
Ralsl je, ne Illiikad i !da dkJtioibat1ska re-
vOII!uc'i}a Ijedan od veJ,iikilh lU Isvets,koj ilSltorilJi zalto llo plred-
staIVIl]a da, se ostvari \i lZaroO' to da je he-
l'Io'ilzam RUSiJe up'allilo naide na Ikoji j,e biirta1l za ostva-
renje u blduonOlSlti ,87 neidvosmilsl'eno IkOlnsrtaroovQa da je sav-
jeitsk!i model iSi()cli1alilZlma aJutdklra1:lslki silstem88Ikoj.i je sv,e ve-
ze sa - oktolbal'lslkom revolilJlClijom :jo I1j!enilm inlf:el1ci-
j.ama. Ile otvara nalde u komuniIZam.
Ruski ISU komun!ilSlti stupH i, tl u olS!J:Vare-
nJa komu-niema 'kao svog vlaSlt'i1Jog deli'a, aJi, kaJd su taj
eN:j SIU naJpuSltliH.
je, stekavi vlast, Iskoristiti je za svoje ciljeve, a ne
za ciljeve naroda. To je neto onome to mislimo da se
U. Rusiji: uspostavljanje birokratske aristokratije, koja
Jek!oncent:rlsa,la aJutoritet lU svojim ,nUIkama 'i ,stvorila 'neim ,ilsto
toliko tiranski i surov, kao to je
Ne suprotstavlja $le Rasi boljevizmu sa pozicija odbrane kalPi-
taJi.:zJma nego sa stanovita slobodnog demokratskog socijalizma u ko-
ji on istinski i duboko veruje. Hasi se ne suprotstavlja izvornom cilju
boljevi2lma - izgradnji komuniizma, ne'go se suprotstavlja metOIdama
kojima se bolj,evici koriste u svrhu ostvarenja toga cilja. On veruje
u demokratske metode bOl1be za ostvarenje komunizma. 01n kae:
Ja verujem da je Zapad sposoban da usvoji manje bolne i manje
silgunne metode SOCijalizma nego 'to ISU one kOIJIe su se
nunim u Hus.iji.9o.
To uvel'lenje sie temelji na :pretpostavci da jie industrijski razvitak
Zapada stvorio materijalne pretpostavke pod je uslovima mogu-
:primeniti nenasilne metOIde u rekonstrukciji
dmwa uSlolcijallilSttickOl. UpiI1iln1c1ipu Hasi ne ve,ru}e nji' re-
volucionarni preobraaj !drutva. je revolucija po njeigovom mi-
nasiilje mora re!lZlultill'lati uS!poStaMI'janj-em
totalitarnog :por,etka. Ukoliko je l'Ievolucija nuna teorijska pretpostav-
ka prestrukturacije drutva, ona u IPraksi vodi nasilju.
Hevolucija je samo Jedna od pogrenih teorijskih postavki komuniz-
ma u sumi drugih njegovih tvndnji su mak-
sime takve da proizvode belde.
teorija i praksa utemeijujie se na dogmi o nunosti
komunizma i, utoliko jie Marks i za tu praksu ipak odgovoran. Jer ako
joe komunizam nunost, onda su za njegovo ostvarenje sva sredstva
borbe doputena, a iz njihove upotrebe ne moe humano dru-
tvo. SSSR je tome doka\Z.
87 'Bertrand Russell. The Practice and Theory of Bolshevism, cit. Izd., str. 7.
" Bel'trand Russell. Unpopulare Betrachtungen. cit. Izd S. 20.
89 Bertrand Russell, The Practice and Theory of Bolshevism. cit. izd., str . 21.
90 Ibid.
milole 27
Rasi Je bio blizu da despotizam OIbjasni eglzistencijom
oblika vlasnitva i proiiZvodnje u Rusiji je odravanje
ravnote'e 'zahtevalo kao al1bitra despotsku dravu. Na takvOj poza-
dini revolucija nije mogla razviti ,emancipatorske sadraje
koje jie nosila u intenciji. No, Rasi nikako ne misli da
le 2Jbog te trebala prava radnika SIValiti ispod izborenog
prava i sloboda koje im Je :po Marksovom priznanju obez-
bedilo drutvo. .
U osnovi Rasi misli da :bolj'evi'zam kao praksa nema istorijsku
Iegii!timnost ne1go samo !iidejnu, i tlo tl onlO1j u Mark-
'Sov,a elsihartolog'ija dolputa l1asillte u swhu SIvoj'e U tome
je Marksov udeo u teoriji i praksi
Lenjinov portret
Nije oV/de o Ras-lovom portretu Lenjina kao filozofa. Do tak-
vog portl'leta IRaslu nije bilo stalo, prosto zato to jel smatrao da je le-
njin samo jedan brojnih Marksovih sledbenika, marksista epi-
gOl1a. Kao filozofa IRasi) ga jel u velZu s lEntgeisom, oceniv-
i da je on svoje poglede na ibice l saznanje razvio u Materijalizmu i
emplriokriticizmu na tragu a ne Pa,
ipak, na osnovu tOlga ne bi se smelo kako Hasi odseca Le-
njina Old Marksa ga vie za materijalizam. Rasi je
mnogo panju poklanjao :Lenjinu kao uspeile revolucije i tvor-
ou S'brateg'ije i modell,a, prve pr,a1kse s
pnedznakom, nego njeigovoj filozofiji. Kao revolucionar, kao mi-
slilac i doktrinar, Lenjin je otelovijenje doktri-
ne.91. Tu sliku Lenjina Rasi je fOl1mirao pod neposrednim utiskom koji
jie o njemu dobio u dire,ktnom raZ!govoru sa njim i studijom njegovih
programskih tekstowa i Idmgih njegovih radova teorijskog ka-
raktera tretiranjU najirih i najkonkre1Jnijih IZbivanja u nje-
mu saMremeniom ISvertU.92
Lenjinowa lionost je otelovljena teorija, on je njieno
ljudsko Njen telesni oblik. >Dojmio me se kao! suvie tvrdo-
koran, IUiSllrogl1uldo oovelk. U ,l1(jlima se
materijali21ma koje ih on u sebe akumulirane sadri. Le-
njin je ivi tvrdokorni i Imaterijalizam. Zato to
je Marksova misao radikalan raskid sa ukupnom
ideol1o!:fijom, Lenj'in kao njeno OIsrtval'lel1je imalO nlilk!aIkMo polllollfa-
nje za tradiciju, Zato to Marksova misao zagovara revolucionarnu
promenu drutva svim sredstvima koje je ono protiv se-
be iskovalo !lenjinu, kao te njene .osobine, su SiVa sred-
stva bila o,pra,vtdana samo ako doprinose pobedil n}egove partije. On
veruJe da svetom vlaida dijal,ektika i da je on nj.eno I
no, ut!ilsalk OI L:enj'ilnlU, Hasi kae: Nanacl U'tilsaik S9Jm
ja osetio bio je uskogrudi fanatizam i mongolska svinepost.94 Fanati-
zam Marksovog uverenJa u ostvarenje delio Je i Lenjin. Nje-
.1 ,BemaOO Russell, Unpopulare Betrachtungen. cit. Izd., S. 183; .Cave!< osetl da je materija-
shvatanje istorije zapravo njegov glavni (Ibid.).
92 .Ubl'W posle mog dolaska u Moskvu (Rasi je borav:I.o u SSSR-u od 1'1. maja do 16. juna
1920. godine - M.P.J razgovarao &am sa 'Lenjinom Iedan sat na engleskom, kojim on govori
dobro- (Bertrand Russell. The Practice and Theory of Bofshevism, cit. izd . str. 192).
93 Bertrand Russell. Unpopulare Betrachtungen. olt. Izd., S. 183.
Ibid .. str. 184.
gova revolucionarna snaga dolazi od nJe:gova potenja,
hrabrosti i nepokolebljive vene - reli,gijsk:e vere u Marksovo jevan-
daIJe. A1k1O LenJin s!l'ed1ben1ilk praKse,
on je Inajverniji nje'govom Sve Lenji:nove
osobine bile su Marksov'e revolucionarne misli. Njeno
ovoZ!emaljsko ostvaren}e u Marksova misao koja hoda po zem-
lji. i staro drutvo kao LenJin fanatik. Helilgio-
zan bez boga. o.n je podlelgao utopiji komuni,zma.
da je dijal'ektike, instrument istorijskog uma, Le-
njin j,e, sve podredio :njelgovom ostval'enju. On sam je bio olP'eralizaci-
ja tO'ga uma, mal1:er.ijal.na. snaga. Raslu Lenljliln slWamu
praksu MarksoV'el misli, njen stvarni sadraj. lP reko ilenjinovih crta ne-
posredno i se marksi'zam pokazuje kao tvJ1do-
korna i dogmatska vera. Lenjin Raslu izraz O'nO'g u Mark-
sovom milj:enju. Marksova filozofija u :Lenjinu je nala, svo-
je otelovljenj:e. Raslu je Lenjin :posluio za iv Ido kaz nasilja koje u
sebi Marksova filozofija. 'Rasi tvndi da je Lenjin odbacio kao fan-
pomisao da \bi revolucija u :Engl'eskoj mogla biti nenasiIna.
Ima se utisak da je Lenjin za Rasla crveni tiranin koji j'e intimno
uve'r,en da se boni z,a IiisUnsiku ,svih Za:tO' se LernJill1 u njreigo-
voj predstavi javlja kao :nasilni Hasi kae da Lenjin
slohodu ba Ile voli.
Hasi :s'e pita kakav smisao ilma tolika ljudska patnja koju je Le-
njin nametnuo u modelu svoga puta i,21gradnje socijaU.zma da bi, se ko-
naano :postigao komuni:za:m. Komuni:zam nije vreda:n tih stranih rta-
va. meltodeklo1e se pr,a1kitilkluju u Len'jilnovoj prelstnulk'tu-
raciji zaostalog drutva u zajednicu Rasi ocenjuje kao
strane, antihumane i prirodi. ,Lenjinova misao
ni uglavnom, prema Raslu, ,sr teorije i na njoj uteme-
ljivane prakse. Za nasilno ostvar:enje komunizma Lenji-
nu su bill,a Jnijrelglova belz<Qibzliinnolst lj nje'glova poil:lrebno
sredstvo, ali oni (nisu bili njegov cilj. Nje,gov cilj je ibio komunizam
kao humanizam, istinska ljudska zajednica. Ali ukoliko je taj cilj te'e
ostvariti u zaostaloj Rusiji utoliko je bilO' nuno sra2)merno neostvarlji-
vosti cilja koristiti se svim sredstvima :nasilja Ibe,z ikakvog
nja. Nema cene koja s'e za: pobedu ne isplati.
RaSli v,ildi u LenJinu inlstJ1umenll: kOlji sllUi IQIs1:valnen11U \k!omun:'zma ko-
jli unapJ'1ed tilkSlill1a1n li dalt. V'oluntal1iiz1almkOljli, j'el lj oSinloMi Le-
n}ilnolVle po Isvolj/ilm CliIIu,eiVIilma ne mOle Ibiii1Ji ne'go re-
tprelsivaln. je na Isve1JuZall'O da OIstvalni unapred pJalnliiralno diJa:I,elk-
1JilQko :klr,et,anljle ,ka komunii,zmu. :u toj kJolnoepcliUli .Z1alpnaMO sie oOl\lie k
klao Sll"eidiSrf:1V1O ii!s1:oriljlslkiog pl10oe:sl8 IkJo}i IVlOtdii bes!k1IIa1snlom dnuiTv:u. P,rema
R a,sllu, ILetnljlin IJe lU OiSlnlOMi' pra!klse. Alli ta U,e ptnaksa e
posneidls.tViOlm Inje!g!a lj Mall1ksloMom s:hw-
tanuu IilsllOll1ij:e. Repr,esliua '!Je :pmkJse lilzrv:eid8lnla 1:e lilZ M:alnksloV'e
Di>kt.allUlr,a 'Sie u duhu i hOlrirlOln:tu f1illozolftije.
Le,l1Ijliln jie ,simbol :lJaga duha. da Has,l mlils:lli da s'e ona UllJeme-
IUILiJle naJoilnlOlm Ina !<;ojli Maliks milsIii snalgle IklalO SMr,Sllsihodllu
'r:eall'ilZ1a!Ciij.e iDaikile, diUlallel!<;tiilkla InazMi,t!<;a pnOli,ZModiniilh Sina-
g:aOilnli OISInlOVIU bolUl,evilokie i p:ra:kiSle.
miloje 29
Insuficijencije Marksovog racionalizma
lako Marks veruje u smer istorijskog razvitka koji vodi
razreavanju klasnih sukoba, komunizam se kod njega ipak javlja kao
rezultat socijalne revolucije a ne kao nunost istorijskog kretanja. Rasi
postavlja pitanje: kako je Marks mogao verovati u taonost sopstve-
nilh teor:i:j.a95 kald s jedne st:ra:ne, ve,r:o:v:ao 'u Iwmu:nilZma a,
s druge, njegovo ostvarenje vezao za klasnu :borbu koja se razre'ava
ukidanjem svih klasa. Marks jie racionalista sve dotl:e dokle za svaku
svoju tvrdnju navodi validne i proverijive dokaze. On je verovao sa-
mo u ono to Je mogao dokazati i nije se lnikad oslanjao na intuiciju.
Ali taj Marksov racionalizam, :po RaslovomI mi,ljenju, u im,esnim
kama ... podlee Naime, ako ,Marks veruje da je
no spoZ!nao smer istorijskOlg kretanja u lp ravc lJ, komunizma i da ta spo-
znaja uticati :na drutvene snage klasnim interesima to
saznanje slui u :borbi za ostvarenj:e, komuni,zma, nije li time sta-
vio na proibu svoJe uverenje u :nuan hOld isotrije ka ostvare-
nju komuni21ma. Ako njegovo treba da predstavlja teorijski in-
strument u :bonbi za komunizam, ne li to priznanje da njegovo
ostvarenje nije osi'gurano istorijskog kretanja. Ako komuni-
zam kao nezultat socijalne r'evolucije treba tek da potvrdi
njegove nunosti, Inije li onda komunizam postuliran iz uma kao da-
leki ideal. Postavlja se tada !pitanj'e moe li se daleki ideal kori-
stiti kao dokaz saznanja o nunom ostvarenju komunizma. Ra-
silU se oilnli da jie Ma.rks da 6e na!dollazalkklomlmilzma poil:lvr-
diti njegova raciOInaina Kao daleki ideal komunizam je
Marksu, ipak, pr,edmet vere. Marks nema nikakvih racionalnih dokaza
o njegovoj nunosti. Nita u ne postoji to bi mo-
glo biti smatrano garancijom da drutvo biti
ta biti sutra, o tomel nauka :ne moe da sudi. Ona govori o ono-
me ta Jeste i u najboljem o' Inje'govim tendencijama kojle uvek
mogu da s'e odvijaju u pravcu.
Hasi misli da u progres drutvenog razvitka moe biti uveren sva-
ko ko smatra da j'e Teos u osnovi sveta, zapravo da je svet bo-
ijim promi,ljanj:em. Po njegovOIm miljenju, u Marksa se jedna :zami-
lJena na dellu velrom u pirOlgr,es preobra:zilla 'u teizam. A
unutar njegovog horizonta ne, postoje koji bi mogli opravdati na
!pretpostavku o ostvarenju istinske zajednic'e.
Prema Raslu, Marksova filozofija nij'e nenauana samo iz ovog raz-
loga i ne je jedino ort kao Nju kao kon-
stituiu i svi drugi elementi koje Je Marks preulZeo iz Hegelove filo-
zofUe. Istinitost kr,etanja ne moe se dokaazti. U njega
se moe samo verovati. Ali O'na nii'e bez posl'edica.
Prema Raslu, Marksovo uv,ere:nje u istorijski progres ima u poli-
praksi ne;gathme posl'edice za one koji u Injega ne veruju:
95 Be'r:trand Rasi, Istorija zapadne filozofije, olt. izd. str. 151.
Jer, ako se ne slaete s vas da
niste na strani napretka. termin, to je osiguran
za one koji nisu tlm novim objavljivanjem jest ,reak-
cioner'. Uzeto doslovno to da radite protiv napretka, na-
trano. vas proces uvjerava da biti
vremenom uklonjeni, jer, na koncu, napredak mora pobijediti.
To onda postaje za nasilno u:klanjavanje
kih elemenata. To odaje mesijanski trag u filo-
zofiji marksizma. Kao to je rekao jedne ranije vjere, onaj
tko nije uz nas taj je protiv nas. Jasno je da to nije de-
mOKratskog
To su neki elementi ilZ Marksovog uoen1a koji ga u Basi ovim
ma odgovornim za praksu Nedemokratska praksa bolj-
evika, upotreba surovih metoda u svrhu ostvarenja mesijal1skih cilje-
va vodila je direktno teroru.
RasI uopte misli da s filozofskog gledita posmatran Marks inla
o2Jbiljnih nedostataka. A oni uglavnom prOizlaze, po Raslu, iz
nice da jie on svoju filozifiju na prolbleime ove planete. Zbog
toga jie on suvie i suvie zapleten u Iprobleme svoga IIfre-
mena ,97 jer Marks nije bio samo teor,etik, nego i agitator i
revollUcionanni .98 HalSil millS!:i da 'SIU SVi nedosltadi u Ma/'1kso-
voj filozofiji proistekli ilZ Injeigove angaovanosti kao mislioca revolu-
cionara a ne iz nj,elga kao sveta. IMarks nije bio sveta,
kosmosa, celine, nego samo jednog nj;egovog segmenta, ivota ljudi
na ovoj planeti. svoj filozofski interes, na probleme
veka ove planete, Marks je" po Baslu, zapao u ni,z nedostataka. Jz
njenice tog proizlazi karakter njegove filozo-
fije. Naime, po Raslu je od Kopennika postalo jasno da
nema pa zato ko niJe .shvatio ovu nema
da 'SMOj!U progl.aJsi naJUonlom.99 da Mari<ls tu
njenilou n:iJe IshvaitilO, ,on nli imao da shvall:a-
nJe ,ilstori'j'e Ismaltra $V<jjom IfillozofiJom. S pravom HaJsl tvrdi
da lpiredmelt: f,ill'Ozofskog initere:sa 'ljilO kolsmo:s. Ali zar se
moe Ida su iz toga proi,zile sve Igreke Marksove filozo-
fije? POISltav.lja se piltan1e da 'Ili filloiZlOrf.sik!o baMl1enlj
'
e kosmosom ne-
ku filozofiju i time nepogreivom ili istinitom, a ba:vlj:enje
pitanjima <jbavezno pogrenom ili neistinitom.
Izgrl'eida, Balsl milsIIii da su ipolg'relke tl f'illo2lOlfij!i pOlS'ledica
njegove revolucionarne de,latnosti, njegovoga u stvamim
bOJ'lbama :svojie epohe. One proiizlaze iz njegov,e strasti :za slobodom
svih ljudi i ilZ njegovog gnuanja Inad strahotama: eksploataCije tako
dOlVillniilm u EInig'Ieskoj njeglOl\fog doba. ZalPl1aJVo, pio Ra\sIIIU,
teorijski previdi iz strasti Iborbe za
proletarijata, IZa oS1JVanenje humanije, istinske zajednice.. To
je razlog 2Jbog koga s'e Marks nije mogao do kos-
96 'Bertrand Russell, Mudrost Zapada, cit. :12<1., str. 272.
'11 Bertrand Rasi, Istorija zapadne filozofije, cit. Izd . str. 753.
ft Bertrand Russell, Mudrost Zapada, cit. Izd., str. 272.
99 8eJtrand Rasi, Istorija zapadne filozofiJe, cit. i2<l., str. 754.
miloje 31
problema ilZa kojih bi ostale skriv'ene sve patnje ljudi epohe,
sve nU'ilhollfe sve borbe i nade. Zna HaJsl da je
Marks u poslednjoj t8lZi o Fojerbahu stavio ad akta filolZofiju ko-
ja, se optim ili problemima, u sutiini skriva prme
ljudske pmbleme. Hasi ali to' je Marks bio revolucionarni mislilac a
nekontemplativni filozof. Ali ni sam Rasi nije bio in'eangaovani misli-
lac. Problemi filozofije snano su ga .zaokupljali. Zahvaljuju-
ilnrtelresu za poUttilake pinolbl'eme, RaJsII se veoma li u Vlnla du-
gom periodu svoga ivota susretao s Markso:m i marksilZmom.
No, uprkos tome, Raslovo je p02Jnavanje Marksove misli
Njemu je ostao potpuno nepoznat duh Ekonomsko-filozof-
skih rukopisa iz 1844. A to je imalo za posledicu mnoga nerazumeva-
nja MarksoMe filozofije. koju jie 'Rasi pokazivao u periodu dugog rvanja
s Marksom i marksi,2Jmom. Jedna od fundamentalnih Baslovih grea-
ka, i$poljena kao nit u svim njegovim opaskama o Marksu, sadrana
je u traenju onih ellemenata u Marksovom miljenju na kojima se na-
vodno temeljio lbolj'eviiZam. Hasi nije bio u stanju da vidi kako teo-
rija i praksa boljevizrna nisu utemeljene na principima Marksovog
realnog nego su u potpunoj suprotnosti sa nji-
hovim duhom. Danas j'e mnogo manje potneibno dokalZivati tu suprot-
nost Inego to jie to bilo je dase s, pozivom na Mark-
sov humani'zam konstituiu prakse S ljudskim licem i
u ime Marksovog humaniizma staljinizam i kao teorija i kao
praksa jo uvek pokazuje: kako je taj humanizam duhovno oru-
je za destrUiranje modela autokratskih i birokrat-
skih sistema kojima! Marks slui samo za
No uprkos tom osnovnom nedostatku Raslove kritike Marksove
filozofije, uz sva pri'znanja postojanja mnogih istina u njoj, i Raslo-
vom priznanju o uticaju tih istina i na nj:eigovo miljenje, on je ipak uo-
da su Ineka :Marksova vi'e proi,zi'la iz emotivnih raz-
loga nego iz analiza. Marksova tvndnja iz predgovora drugom
i:zdanju Kapitala da se socijalna u >Engleskoj moe
rukama opipati pr,e je nje,gov,e elje nego analize ko-
ja ta kiva ooekivanja opravdanim. Revoluciolnarna strast odnosila Je
katkad pobedu nad Marksovim anaJi;zama. !Konstatovati to da-
nas nije ni osobito teko ni osobito originalno. Pa ipak moe se
da je Rasi pokuao da idre preko Marksa, ali kroz Marksa, uva-
kao nje'gov uvid o ekonomskih u raz-
vitku istorij'e j n1ego:voga duha.
Rasi je ostao iza Marksa I.kad jie navodIni nedostatak
razmatranja kod Marksa njegovom u pro-
gres kao j'edan univerzalan zakon. J,er ako je Iprog/'les na delu, onda
je, poboljanje pa je tada njegovo razmatranje sa-
mo po sebil suvlillno. RaJslova tvrdnja da je Ma:r!k!slOval vera, u pirolgires
bill,a ra;:z;log da sie Oln osilobodi ,i 100 zalboraMlja da
j'e svaka iMarksova relevantna teza inspirisana i poneta
pa dakle i intencijama. To, izgl,eda sehi, prizna-
100 Ibid.
32 ideje 1/87. (godina XV!'!)
le i RasI. Jer i on priiznajle. takve ne samo intencije nego sadraje
prisutne u njeigovom delu:
Ton njegova pisanja (Marksova - M.P.) je pun zgraava-
nja i pravednosti, to izgleda sasvim ako dija-
lektika ionako ide svojim neizbjenim tokom. da
drava odumrijeti, kao to je kasnije rekao Lenjin, besmisleno je
prije vremena dizati buku oko toga. No taj daleki povijesni cilj,
svejedno koliko mu se moemo diviti u mislima, slaba je utjeha
onima koji trpe ovdje i sada. I tako se naposljetku cijeni tenja
za onim olakanjem, koje se moe premda nije potpuno
u skladu s o razvoju povijesti. Jer, ono
propovijeda zbacivanje poretka silom . 'o,
Ovaj navod IZasluuje nelto duu panju, bar zbog nekoliko tvrd-
nji. Najpre pada u da Rasi nesklad Marksovog de-
shvatanja istorije hod vodi komunizmu
i zalaganja za revolucionarnu akciju kojom ga u klasnoj borbi
valja i:zvojevati. Marks, misli tRasi, ne moe da dovede u
sklaQ istorijski kauzalitet To je dvojie na
i nekohere,ntno s:pojeno u njegovom delu iako je sadraje
Marks neuspeno nastojao da rtvuje u korist istorijskog determinizma.
Drugo, ako je istorijski stvarna ljudske proiz-
vodnJe ivota u sledu IgeneraCija, tada 'Rasi ne vidi da se u skladu s
Um moe na bilo koji nesre6nima koji
dolazak raja. da tr:pljenje :zbog dejstva istorijske nunosti kre-
tanja ka komunilZlffiu jeste jedino to preostaje Iz istorij-
ske Inunosti l1evolucija i\?Jgleda hesmislena. Ona ne zahteva akciju ne-
go pasivno dranje, jer Slpas i 'Onako belZ nje. ipak ilz-
gleda Raslu da rMarksovo o razvoju povijesti
nosi u seibi nasilje, jer ako Je nuna propast poretka sa
gl'edita istorijskog razvoja onda je Inje1govo nasilno likvidiranje u naj-
bolljlQlj i najlPo(tpunijlOj sagl,aJsnolst'i s 'i,S'I!OII"ii'jlSlkog toika:. Trilme je,
po rRaslovom miljenju, u Marksmrom impliCirano zbacivan}e
:poretka silom. Pa se stoga i nasilja pokazuju kao babice
novoga. Filozofija Ibolj'evizma u toj se koreni. A to je i razlog
se ne utemeljuju na
Marsokvim idejama.
Marksov uticaj
U Istoriji zapadne filozofije Rasi se ukratko i na Marksov
utilcaji nJe90MU populamlOlS1t zar k01'U da je fyHa Marks
je bi'O inspilraltivan za sOlciyaldremobart'ilju Zapada iakio njeigoMO'
nikad nije bilo u celini pa zato nijedna SOCijaldemokratska
ili partija po svom programu nije bila sasvim marksi-
stiloka. U gde je Mank!s bio najuUcajniJi, uprkols tome to
je naci'zam uloio mnogo truda da ga silom Rasi je
posle poraza nacista) nje,gov ponoVIni uspon. U RUSiji, Imarksisti su na
vlasti. Tako da Je ideoloka karta, kako ju je Rasi video
1943. Igodine, bila podelJena IiIberala, marksista i nacista. To
su bile tri ideoloke i grupe, otro podeljene.
101 Bel1raod Russell, Mudrost Zapada, cit, izd" str. 272-273.
\
miloje 33
Rasi smatra da dve grupe, liberali i markSisti, U filozofskom
pogledu ... nisu suvie podvojene: obe su i :po svojoj
nameni obe tee da budu i ali sa gledita prak-
pOII'il1li!ke pOIde'la joe vrilO otra. 102 PostaV:lja se pi!tanJe RaSli
objanjava njihovu podvojenost ako liberali i marksisti imaju za-
filozofsku osnovu - raCionalizam, na kojlem se temelje nji-
hove politike? da koren mora biti sadran u toj
osnovi. Rasi ga tu i nalazi. Naime, iako su u filozofskom pogledu li-
berali i marksisti racionalisti, racionalizam marksista je neto druga-
On u sebi sadri tonove iracionalizma. Njih !Rasi vidi u
da Marks ne ostaje dosledan svome uverenju da do ko-
munizma potpuno nuno iz ekonomskog razvitka kapitalizma i ne-
zavisno od klasne borbe. !Marks ostvarenje komu-
ni,zma kao I"ezultat klasne ibot1be, dakle, kao rezultat upotrebe sile, ko-
ja je postala osnovom politike marksista ili komunista.
Prema -Raslu, taj iracionalni momenat u Marksovom racionalilZlmu
u politici mnogim kao to su: po-
litika sile. koja izrasta iiz klasne ibol1be, konstituisanje klas,e
kao !diktatura partije u ime klas'e koja se preobra-
ava u diktaturu jednog ideoloka ortodoksnost i mnoge dru-
ge.lz takve politike Hasi ne besklasno drutvo kao
realno ostvarijivo.
politika koju vode marksisti a koju Rasi smatra izve-
denom iz Marksovog racionalizma razlog je sve manje nJegove popu-
larnosti u krilu pokreta u svetu. Ali uprkos
tome Rasi priznaje: Marks j.e duboko inspirisao veliki broj intelektu-
al,oca i 'li Bllg:leSlkoj i u Amerli,oi. 100 Mark!sov ubicaj il populamlolsrt u sve-
tu ne temelJe se na istinitosti nJegovih iZivedenih iz anali-
ze kapitalizma. :Uostalom, ona su, se, po Raslu, pokazala u mnogo
mu pogrenim. jie njima bilo da
do revolUCiJe najpre u industrijski razvijenim
zemljama ZaJpada. To ooekivanje se nije ostvarilo - do revolucije je
dolo U agramoj Rusiji. Ta je bila dovoljna da se po-
sumja u validnost Marksovih pa se irina njego-
vog uticaja niJe mogla na tome iba'zirati. Uticaj Marksove filozofije ne
temelji se na analizama, nego naprotiv, "njezina v,elika priv-
i vrlo iroki utjecaj uglavnom od religioznog obilJe-
ja njezinih utopijskih kao i od revolUCionarnog elemen-
ta u njieliinom progrramll 104
Religioznost Marksove filozofiJe je u njenom optimi-
zmu koji se moe opravdati samo teizmom. On je bio inspirativan
jer je otvarao nadu u njihovo koje je
postalo glavnim sadrajem programa delovanja. 'Ruenje gra-
drutva bio je koji dugo odjekuje kod
svill II sve dok traje ljudi ljudima, uticaj Mark-
sov na ljude je osiguran.
Teko je valjanim argumentima osporiti t'ezu da je trajanje Mark-
sovog uticaja osigurano vie njeigovim imp'erativom da
se srue svi odnosi u kojima je ponieno i ne-
103 Ibid .. str. 746.
104 Bertrand Russell, Mudrost Zapada, cit, izd., str. 273.
go nje.govim analizama kapitalizma prologa veka. S pravom Rasi tvr-
di da je taj revolucionarni elemenat 01110 to jo uv,ek Marksa
uticajnim i inspiratiMnim za svako miljenje kome je stalo do ostva-
renja istinske zajednice.
Domaaj i Raslove kritike
Raslova !kritiIka Malnksa li mar:kisilZJma rnai!la Je na refllka ddobrava-
nj'a marlksilsti'okim f.ilolzofima. Jedlni su 1'e odbalciili be'z ikakvog
dvoumilJenj.a IS obraizllolenjem da sve to Je Rasil relkao o Marksovom
marbe'riIJal'ilzmlu ne 'samog Malr<kisa nelgo ug,lavnQlm domarlksoV'ske
rfilllo!Z,OItsl<log maltellii1a!(j,zma. Orug:i su opet nall:i da j,e, uprlkols tome
to ,se BaSlI nlije ,slulpnOt!lstavlio Malrlksu s po,z'i:elij'e lprilSil:alHca kaJp!iltaiJ.iizma,
njelgo'lfa i<'r<i:tilka dlulbolko neodriva" zJbog neilstini1tO!s'ti l1'je:gov,e teze da
samo kao
P'l"Olst eifelkat [l!1omelna u ekonlOmskoj bazi dl1u1:va i ,tD je u kraj-
njoj inlstanoi'Ji Marlksov ma1:e.riljal Ina tOj OIsnovi' shva-
tjo k'aD ekonomski su da je
Rasl'ova kri,1jiika Mall1kisove teoriJe vrednos'tj i teOrlilJe Vli!lka vrednosti
toliiko 'PJi:tka da je te'tko verovalti kalko je taiko mlilSmalC, kao to
je Hasi, mogao Is,elbi dOlpustiti t,almu ,kri'1jilkiu. S'U priilgovorji( i Ras-
lu da j'e njegovo istorijskog i skromno i
ne,ilZMOI1nO t!lo j'e onda sa sVOlj e Sibrane sve skupa uSIIIOv:ii1iO
broj Hasllovilh lkiriivilh ocena o Malr1kisoMoij miisH. CeltMrtta g'l'1upa Raslovih
PQlsebno Raslov neuspeih da Irazume a jO! \Iiie i prih
\fiaIti M8IrikisOMU vi!ziju
No uprkos svih tih i mnogih drugih priigovora Raslovoj kri-
tici Marksa i uopte nje.govom shvatanju Markso\fie filozofije, mnogi
pisci koji su se Ibar uz'gr.edno bavili njegovim odnosom pr,ema
Marksu !nisu zaboravili da istaknu Raslovo priznanje da Marksova
filozofija sadri vrlo vane el,ement'e istine i priznanjie da
je on uticao na njegove pogl'ede oso:bito onim delom nje,govih
shlVlatanja 'kOlja dovode lU ve,:1lU duhoMna sa egzi-
stenOi!jom Iljudi. Dodue, RaJsiovim 'ill1te.l'lpretilma ima 'i onih ko'}i
m'ilsll'e da Je HMI bilO spr'eman da od Ma'l"lksa prlilhv:al\Ji sve ilo u nj,emu
nije he!gelloMstvO. Zajedinilako Je Uive'l1enJe mn.ogih Halslovih !ni1Jel'lp'reta
da nj'elgov odnos prema Mar:kslU njlje 111 e!g atorsk i li nelprijatell'j!Slki nelgo
kir i tilakii, ugl8lv:nom obavlje,n s pozilc'il}e empilr'i,zma i ili
refol'lmallskog 'so.cilja:liiZma. No, dok je Raslova: kritika Ma:t1ksa od
pr,imana ikr.ilti1aki, nJe'gova kritika bol'jie,vilzma i ikaO' pr,alkise 'i, ikao teorlije
nailJ.a je na: ill"O'ku 'i'z:Valn kruga mal'lksi'zlmal. Mnogli
smatraju da iSlU kasniije kril1:ike b'ille samo Ni Vi,e
dosledno panaMljanje njegove kr!itike. Nj<elgovo slUproltsitavlj,anje SItalji-
niizmu niij,e bli:lo IS 'g'ledi'ta prilstaJ:ilca Ikapitalli!Zlma z,ato to je
suprotJsitavl:janje ,s te gleid'i:ta po nJe90vom mil.Jjenju poltipuno
uz.a,ludno i protiIVIno ,kretaInjiu 'ilsrtori:je 'U danainj.e w:eme. prihva-
tljiv;o !Za 'Sv.e lhiumanilS!te Isolci'ja:JisNake mre nj'elgove l"'e6i:
Alko !bolljevilzam ipreols:taje 'I<'ao jeldiinli 'snaan i efilkasan llalkmarc kapi-
taNIZ1ma, Ja mi!silim da s:e n'i jedna f,onma 'Soci:j.ali:zma ostvalr1iti, ovo
w,el"enje je j,edan od razloga mog suprotstavljanja boljevizmu. 105
lOS Beltrand Russell. Legitimacy versus Industrialism 1814-1848. olt. izd., str. 217.
miloje 35
R,alsllovoj ozibi,ljn01 ik,rittitci Ista11j'i:ni!zam ne Imoese Istaviti Ina 1:e'ret
nli'jedna v,al1alna Ona Je i dana:s 'inISIpkatiMna i IZibog
zasnov,anosti IprihvaJtljiva, a u nelkim sIvojim dellov,ima" reklo bi
se, ne podlie'e niikalkvim kOlrei<'cij<ama !br'O:jlnim
vanJima Isovjeil1S1kOlg systema. A,lli to to se moglo za 111elgovu i1Grilti-
ku 'stail:jlini.zma ne mOle g'e kazati i z,a njelgovu Manksa, osoibito
ne za deo nJe'gove kY'irtiike usmelren na'
R8Islmra ;kritika Marksove zasnovana je pre ,svelga na ana-
!iz,ama fHozdfsl<'ilh ideja ilzvan Ekonomsko-filozofskih rukopisa iz 1844.
Izv;al1 to,ga de'la UltemeJ:Fo s'e j Kauckog i Lenjina, da ne po-
m:ilnJemo druge manje autore. A'N Rasi j,e iipalk naao II Mal'lk-
sovim teiZama o Fojelnbahu SUltUI1U nJegovog pralkfi.onog ma!l:e'ri'jallizma
za razliku od mnogih filozofa koji su uprkos njihovog
postojanJa li uzaludno ,smetali Manksa u hege-
l'oMce. Zbog toga su mnogi danan'ji diijal,ektiiaki materi'JaJi;s'ti ilspod
R8Islovog Mall'lkisa. Istina, Haslova krWka Marlksovog ma-
j.e dosta lU sebi prot!irvr,e'ona, ii Na
priImer, Has,! katkad Maksov ma!teJ1ijaHz'a!m kalO ma
!Elir.i'j,aJlilzam, ka!tkad kalO 'ekolnomSlki mate'riljaHzam ili
eas 1<810 H:elgelo\llSilw katelgoY'ija lU IStvami svet,
a pO!nekad il 'u 'Slm'ilslu tradilcionaJllnog materij.allilZmalkoji sive men-
talne !pOljave olbjallnjav,a, uZl"OIcima. se promae-
nim i Has:lo'lfo
vez.e Mariksovog fHozolfslkog mate-

rijalliizma i njegovog matelr.ija.(lilsti!okQlg sihvaltanjla i:s!toriIJe. Dodu,e,
Q1n pl'ilZ1na1e da iiZ njegove
ekonomISike ,teQlJ1ij e ,i nje90'lfQl9 d ijal,ekitilakog aHlZlma, a,1 i' nasup-
rot :tome smatra kalko se i Mall"ksmra elkonomslka i' teorija
moglu po1:ipuno ne;zaVii,sno 'i!zloilti Old nje'9'ovog fi:lozO!flskog mate'ri'j<a:Hz-
ma. Haslovo lsme'ltaln}e Marksa 'u Mudrosti Zapada fHozofe uti-
li:tarilste, kao i nje'go'lfo pribl'i1avan'je podle-
u !sumnjli iniisu OIdrivi. Cak se :ne pot!lrebnim ovo dok'afZliva1li. Ako,
daikIle, ovde HasIlova i'l1tenprErtalcija Marksa podle'e 'krirti!ci te'lko je do-
VerSiti u sumnju BasIlovu Marikisovog shvatanja klasa i' kiaSIne
bonbe. Arko Je taj konceipt jo bilO :vae6j lU prol:lom vekiu, on to' si-
gul'lno danais V'i:,e nije. Klalsna !stru1ki1Jura dl'lu:'!JV.a oVOlg ve-
ka IUmno:gome je Old .one koja je bUa predmet Markso:vog in-
teresa. Stoga polar1i!Zaci1a dveju osnovnih s po1Jcen'Jivall1jem svih
sociljalniih -gl'lupa njima nije vi'le adelkivaltan modeli za
nje, 'klalsnestnuik:tul"e ,savremenog drutva. Mono!Jitnost pro-
letariJata kakivu !p'l'Ua Mankisov,a rsli:k,a o njemu n'i:je vile Ilsto
tako ",jl,e n:i,}e ISIPOll'lnO da boljevilzalm 8!I'bemaltli'lfa kaipiitaJl'ilZ1mu. RalS-
,I'ovi pl"ilgovori Ma'l'IkSlOlV'oj teorilji vlI"edn'OlSiti i teorii1j,i viiIka v,)1edn!QISlti, iako
nilsu ori'gina'lni, za mn.oge 'SlU, pa i mar:ksils1:e, prilhvlaltlj'ilV'i.
Ipalk se oilnil da je s:lalbost Ralslove kritilke Mal'lksa ,to je
OIstala da,l'eko Old toga da kategol'lilJe Manksovog mi!1Iijeln!ja sh:va1!i kao
Itj. Ikao Rasi jie dodue 'Uvideo da neke nje-
g.ove kaltelgorij.e v'ile epilstemoloki ne vrede, je'r se ne oidtnos'e na ono
to jelsre sada, nelgo na ono to Je milnullo i pripada PriO-
IosIfi . AI i Je da Je Ras'l lupl'lkos tome video da s'e tj
kalte:goY'ijama pr'OId1uuje daleko sovje:f:!Sikog dra'lf-
nog ,I to ulpnkols Ra's,lovom uvell'enlju da Je bolj'e:vitz,am
realilzovao elemenat 'i'z Mal'lksove fiilozoifiiJ,e. Istina, nalsu-
36 " ideje 1/87. (godi'na XVII)
p'rot tome ,on je'
tvrdilO da bOlljevizam n'iiti niti ospo-

rava Mal'lkisovu mi!s,ao se ikionsti1tnilsao izw)!n svih nje'govih bil!Jnih
pretpostavki. BOlljeviiOka revolucija se ne uteme!ljuje na Mall1ksovim
pretpostavkama. AH svoj<im negativi'teltom uverr:e-
nje da uspe'na .revolucija mOie da se dogodi isamo II
ral21vijenim zemljaima. Uko<liko Ise Itaikva revoluclija samo-
etilkeitirra kao 'u nera:zv,ijenim industlri:jslklim zemitama lJ ko-
Jima kalO Itakva pos:taje Istvarnos:t, ona samo pret-
pOISItalViku da na tOlj pre'1JposJ1avcL nije konstirtJuilsana kao
lako je teklO pov,erov,ati u Ra810ve dokaze o navodnom Marksa-
vom "prorotvu socijaili'zma, ilpak je O'n zapazio ,jizvelsnu
MarksoIVogis,torijsikQ!g determiniizma li aktivizma j,z Teza o Fo-
jerbahu. Ta nepo'mi'l'ljivoS't dveju tendenC:ilja II MaksoIVom delu mnogi
ma je kasnije bi,la povIOd z,a tezu o >"dva Manksova Hea, liGU
i rev:olueionara. IZIgileda da je RalS'1 milslio da Je Mall1k's pO!sltao "proro-
kom ISOlC'ijai'i<:?Jma ilz revolucionarne ISliJrasti kOlja je prene'bre'gaval,a glas
teko je pirilznalN da je Marll<!sova analiza provede-
na lU Kapitalu a i lU drugim njegovim dehma pla<tila danak toj stra:sti.
Ako je tvl1dilO'gra:nica kap1i
'
tala je kapital sam, n8lsupmrt: te
tvl1dnj1e Je neutemeljeno lU MarkslU gledati proroka soci1ali:tlma.{.
No, IakO' Harsi u M'arksO'vom de'lu izvelsnu utopiju, onda va!lja
da se u lIJom niJe pre,vaJ1io. Sve veil'ilke milslli, noene su
utoipliljom. Ali je raZ!liika Mal'1ksovei drugih U1topii'ja u tome to
je OIna, po Blohovim m'i'siena nada (do'C!ta spels).
Ra!s,lov'a kriltika manje je ob i rCl1l1ai manje s
na primer, Old P,operove, ali ona nllje nlj nelgatorska nli neprijatelj<ska
kao to je IMrirt:i!ka Malrksa tranouskiih novih VeiNika je zlas-
lug,a RasliQve kritike to je mnogo ranije od drugih marlksiilsta Ulbed-
IjilVlo pokazala Ise Enge,ls i Lenjin .iizvan 'iideja, stalvovai hn-
tenc'ija Marksovog mate:riijail,i2lma, balr u osnovnim O'nto
lokim l problemima. U njene doma,a1e pored
vIalja 1Uvrsltiti dilvergenc'ija II Mall4k!sovom delu
SiU tek mnogo kasnli:je od njega bHe i Old drugih Nara",no,
Mal1l<Jsova milsao nije niIta ilzg:uibHa od 8"'O'ga aJul:Ol'i:teta poid uticaJem
Ras'IOIve ali je Rasi !primer 'k!ajko .le s Jedne druge fi-
lozofske pozIidje bi,la u Marksovam de'lu !lilZ teza
priihvatlj.hJiih i iZa fiiiozofsko stanovite.
erlo-pontijeva dijalektika
vidljivog
slobodan
Mell1lo-Pol1iti (Mell"lealuJPonty) Je poslednji iZlralZ milsli' dalO u
nekoliko tekstova koji u sebi nose fi'lO'zOIfiju vidlj<b!Og i
neVidljivog: illo 'SIU Il1aslPrave "FIi'\>O'wf j njegova Isenka, zbirc:j
eseja Znaci l JI pos!lednjli za iiWloita objavljeni sp.i:s Oko i duh,2
je upravo lj tom periodu, o:d 1959. do 1960. godine, radio
na ,kin1ilzi Vidljivo i nevidfjiv0
3
preds:tavlja zre-
le i Or'iig'inalne mi'sH koju je prekinula smrt 3. maja 1961-
godine.
lalko je o!bjl8iv'\iivanjem posIIednjih Mell"lo-Po:ntijevilh tekistova srtvo-
rana za jedne fiilozoNje je prema
Emalniljella LeViinasa o1Jkrilla "!love j:zglede jednog de:l,a. koje se poka-
zrUJe kao najbogatije po svojim koje je
i :na njenom 'rodnom tlu 'in:s:piri'sala Huserlova i Hajdelgerova fe-
nome:nologiIJa,4 MerloPontijevo ime je dalnas na zagonetan OId-
'sutno jiz fi,lowrsk;ih dela. Moda upravo i(jbog toga to
je .Me:rlo<Ponti, svojom Ikrirrikom priis,tUlpa lU drurtJve:nim
naulk8llna lPogoldioi onaj talas poziHvi,zma <kOlji 'se rpolavi'o e':1Jdesettih
godina pod 'imelflOlm 'strukilJurallizma, Ova ti<ina !kojom je O\<!I1U6InO 1V1e'r-
10Pontijevo 06'10 predstavlja simptom jednog vremena u kojem
je "anal!izi jezika i zaboravlja-
lSVOlj isopstveni 'Merlin-Ponti je, medutim, do svog pos'lednjeig
dela na:stO'}ao da izgr,adl jezik HI o ZOiHj e , se ostalog i
je za njega Hlmolfi,ja bi la samo
jedan da sei;s.kae ono j,sto o govore 'nauka, !<!nji-
evnost i ume'tnO'slt. OIn je kao re<1!ko koji savremeni fillozof nepre/kid-
no piraNa, u savremenih pr,iro:dinilh li drutvenih pojavu
jednog !novog poimanja, ,sveta i jednu novu ontolo:giiju i eipli:srtemo-
,lolgilj!U. O tome ne samo njegova pl"'\IIa dela Struktura ponaa-
nja i Fenomenologija percepcije koja po Alfonsa de Velens!8
(Alpihonse de Waellhens) predstav,ljaj!U :poikuaj za:snivalOja
ontdlokiih prelt!pOls,tavki nauka, poseibno psihologije i i
1 L'Oeil et I 'esprit" , Art de France, l: l, januar 1961, II izdanju Galimar" objavlj,eno 1964.
Maris Merlo-Ponti, Oko i duh, prevod sa francuskog Eleonora Zodijak, Beoograd
1968.
2 Signes. Gallimard, Paris 1960.
3 Le Visible et /'invisible, Gallimard, Paris 1964,
4 Emmanuel Levinas, uvod u Theodore F, Geraets, Vers une nouvelle piJilosophie transcenden-
tale. La genese de la philosophie de Maurice jusqu'" la Phenomen%gie de la
perception, M. Nijhoff, La Haye, 1971, P. IX,
p(jsllednje del'o Vidljivo i nevidljivo, kao i I1'j'elgova pl"edavalnlj.a na
College de France.u
s
.
Me!l"'lo.POInrti!j,elll mi'ljen}a possbno do,laJZi do ilzr,aialja u ovim
preid8llfanj'i:ma je sa,efl: prikaiz, ikoji period Old 1952. do
1960. Igodine, Klold Le,for(ClalUlde Llfortt) objavio 1964. godine. U ovim
p1l"edeN8nj,ima Je samo na ilZgiled sl'eldio l<!Ia,sione probleme
fi1Iozofi'j'e. On je, Ulpl"alllO tu dotilcao. jedno novo SIVO-
.jim nasfl:ojanJem da umnog-im savr'emenim na'Ulkama, onlima
kOlj'e se balVe oOlVelko'V'im pOInaan:j'em, sa<glelda Jednog novog
s:hvatalnj.a li odnOIsa prema svetu. OSIvetljena Vidljivim
i nevidljivim, predaManja na Col/ege de France-u pretpolS,t81V'
ku da je Me,r!lo..jP.ont>i tada o:llvarrao jedn'O novo i I/'illoLZoifiji
po'stalll,ljao pirtanja koja je ona sama 1Jradilci'onaill1ii'h
oikvi,ra.
O ,tome gO\lo.l1e i naislloV'i njeg'ov!iih predavanja: Sivet i svet
i:z'raliaVI8Jnja, "P,ojam priwde, "Savremena nau.ka i pokazat'ellfi' jednog
novog shvatanja Pri'roQde, "PJ1i'roda i ,logOIs: ,fjludSiko te'lo. Ova pOIsl,ed-
nj-a poikalZ!Uju dal j'e Mell'1l'Q1-<Ponti bilO na pr,alg'u jednog poimanja
koje p reViaz ill,alZ i a'l:temaltillf'u sulbjsktilvnogi o:bjekUvnog, dulha, ,i
a na kome savremene pri<mdne i dnultvelne nauke. IZlralZ ove
nOllle kolncep<CIi}e jIf,j, Iprill"ooe je pJ10nalalO ne samo u
Gestalt teori.jri u savremenoj u bi'Oilolke na-
uke i oniih naulkial kO'Je 's,e bave ivoItom 'j I1j'elgO'lrim nalzvo}em.
Na Me'r'lo.Pont!:i}eva prva ii de,la pove'Z!Uje j/sta
te,nja da se tl p'l"oizvodi'ma nauke li fHozO/fije salgleda j:edlno novo poi-
malnje birOa, ,s onu stranu kalrte'z)ijalnISlkog 'shvatanja primde i predstav-
nOlg mil,ljenj:a lJ 'kome je celolkiupno ISIV'eideno na pulki predmet
saoo'a:jl1e s,veisti. OVlaiko MSl"lo,Ponrtije\tlo dello Vidljivo i ne-
vidljivo pooraz;umelll.a pOVlr,m,ak onim jiSltim problemima 'kidji "Ilema-
tU<lU Fenomenologije percepcije i Strukture ,ponaanja 'i nJiihovo stallll100
prOld'Ulbilj'illlamje. na Col/ege de France-u
urpr,aMO' na to da je njegova m'i,sao lU poslednj.im radovima ilJa u
praMOU produbljivanja samog pojma prill"Ode, tj. kOlje objeICHn1uje
'i ne,viidlji:vo, drugim ne sam'O 1<00nlsltliwiiSanli svert, koji
obiuihvata 'Sva usta:noV:l,jena j.edne Ikiul1JUlre, i OIno to pred-
stav-lJa njeigoVlu slkrhrenlU stranu - 'StaiInu genelZlu kOlja je poput ,stva
pr.inrc'ipa u osnovi stvorenog.
Do 1iirlOlzofiJe Viidljlivog 'i nevidlljli:vog MenloPonti je dOlao

f.enomen vlastitog tela u 'savl"emendj ps iihdlog'i j i, i filz:ioilogiiji. U os-
navi 'sviIh oniih pojaVi8i Ikoj'ima se ba:ve savremene nauke o
a Ikoje ISe ne moglu belz olsrt:a:tka s>ve'sti na kaJuza!lmu sihemu, MeJ1lo-Pon-
ti je otknivao t!:e'lelsnlU intenciol1allnolst koja, pre re,ff,eikSiije, uspo:stallJ+ja
jedan 'Smisl'eni s\tlet. od f,enomenolokog tumacenja ovih
njenica koje se ne ulkilalPaiju tl Mer,lo-Ponti
je u 'rezurl!tartima, !pomenutiih nauka iIIralio portvrdu j:edne no've ol1ltoloOgije
koja bii, olburhvatilla obe Slnr,ane - vlildlj'ivu i nelllidllji'vu.
Ov:aikva oln!tologij,a proi'zI a,zi ilz same stnUlkture \fIlaistitog tela tl ko-
me se ukrtaiju vidljivo telo i telo koje vidi, jer s'e lJpralllo tu
da je 6ulnost (put) bremeniltaiidejom i da je ideja ukor,enjena u puti.
5 Resumes de cours, Col/ege de France, 1952-60, GalJoimard, Aliris 1968.
slobodan 39
8amosvo'jnosrt sVOlg puta upravo dolk:azuje lidejom puti
(la chair) koja mema elkvivlalenta, tj. p01ma, u listoriJi fi-
lozorfije. Put nilje ni stvar ni ideja, .ni ni surrl:iina" ona je na
pOlla puta oLllne stvari li id ej-e i prerdistav,11a kOln'aono OInO to ih
driZi' ne'raiZJdvojene :i to oimi da .ov-aij svet, i's;ti za sve nas,
ovde .i 'sada, 'a, i'stoVir,emelno svugde i zaluvek. Pojam puti veiZan je za
h us.e I"Ilovs<k i "il09'CJlS6statskog ;SIII'eta" iz .njelgovO'g ipQis'letdnljeg 'SlPiilsa
1K:rilzaeMroipskiilh nauika' li tralnsoenidentallna fein omenolog'ij a .6 Tlaj 100go:s
sveta niJe miita drugo do prvobil1Jna smiis'lelnosll: .j
sveta, OIno to graka logos, s'8lb ilr8n1 e , dJ1U1glim
ortvo'renost
O otvO'renosti' Med'o-Pon1li govori u prr'eidrgollloru
Znacima, 'u e's:ej:u Oko i duhi u Vidljivom i nevidljivom. Tu on shvata
da :s'el'ezulltati Strukture ponaanja i Fenomenologije percepcije mo
'ilzlliarzilti, drug e , u 1iurnik:ciji on1)ol.ogi'1'e koja je u njima impHc'i1no
said:ra!na. Ovaj 'imperativ onto!okog elkislPliiciran'ja smi'Slla svojih prvih
della Mer.fo.Pontii'Zraava u delu Vidljivo i nevidljivo'? Je 'o tome
da se on.o to 'se u Fenomenologiji percepcije mog:I.o dOl\/le:sti u vezu
sa psiholOlgrij.om, prevede rna j8iZiik onltologije i sagleda p'rravi
sm:ils-ao renomenolo:ki,h oipisa i krirtilke empi'ri'z:ma i
u Ip'slilholO'k:oj nauci i fHolzofji, tl .ovom, za mnog'e milsIiI.
OIce, Merlo.PontijevO'm de,fu.
A,ITfon!s de Ve+eln's Vidi p'l1Vi1h Mer1lo-,Ponitijevilh de'la
u tome 'tO' tl 'Stvari'. kiri'ti'kiuim!pncliltne ontO'IOIgije nau'ke.
O:niskaLZuje ovaj stav tl s,vom Melilo-lPontijevom delu
Struktura ponaanja koji 'je fHolZOif prihv,aci!io kao vemD smi-
sla: svoga dela.
8
Na .ovaj je sagl'edalti l<!Ontinui'tet Meirlo-Pon:tijevog
della i Po.vratak problemima liiZ Fenomenologije percepcije tl njliholllom
inem il rardiikalln'iij'em .olnortOrI,OISkolm kon:telkistu Vidljivog i nevidljivog, tu-
ilh u SIII'e't1osti O'snO'vne HUISe't1lolll,e ilnlSipilracije za ideju
.peI1Gepthme vere i'li }),Iogosa e'Stetskog sveta.
Me!nl'oPonti je, poput svO'ja fitlolZoifiska
istraivanja cl1peo tl Husedov01 iide}i 'sveta ivota (Lebenswelt). Za
nje'ga su pre'sudnii iimali kalsni Huserilovi spisi koJe navodi
u 'sViO'jilm prvim de'lima. O tome nam 11 edvO'smiils I eno govori 'i Merlo-
-Pon:fije-v .odlazalk u Luven 1939. gOIdine, gide je, tl talda osnovanom Hu-
se'I'I.ovom arh'ivu, mogaO' da S'8 uipolzna sa neikim neoibjalvl,Jeln'im sp:isi-
ma i'Z Hu!ser:love z:aolSt8IVtilne. onim spilslimak:oJe Je Mer:lo-Ponti
tada oiltao i kO:jii su odmaih prillflukfii njelgovu nalaziH su se Hu-
se'l1lovi kasni raldovi: Ursprung der Geometrie, Ideen II, Die Krisis der
europeischen Wissenschaften und die transzendentale Phenomenologie
tarda neobjavljeni md Umsturz der kopernikanischen Lehre.'
je Olll,e sIpiise svom alfiniltetJu, se
da tl 'I1jiima ono to :bi mu da re:i prolbll'em kioJi je
po!stallf'io u Strukturi ponaanja, tj. da, siUlpl'1011lnOlsrt idea Mz-
ma i Ireali2'Jma sla njihovim strogim i apsTrarkitnim podelama. Merlo-Pon-
ti je Husell'l.ovu mis,ao Ise'lelkiUvno, se za ono
Le Visible et !'invisible, p. 237.
7 Ibid., p, 222. . ,." _ . ..
Alphonse de Waelhens, Une PhilosophIe de I amblgUlte. L eXlstentlaflsme de M. Merleau
Ponty, Nauwelaerts, Louvain 1951, p, 8.
9 Landgrebe. MerloPonti,jev dij-a'log sHuserlovom f,snomenologijom., Izraz, novem
bar-decembar 1975. XIX. br. 11-12, str. 4'10-412.
40 Ide)e 1/87. (godina XVII)
to Je samog Hus'erla ilQ u jednom pravou Old tran's-
cel1ldenta:lnog lidealJ,jzma i fHozofije svesti. To je svet
ilVota, svet lIla''eg predlogiakog i pre:di!skaiznQlg jlsk!usrtva, k01i je u os-
novi Isvakeelkisplilcirtne logilke; :taj IQlgos estetskog sv,eta koji' je Huseri
dOldimuo mimOi svaje naJmere, da .r,azjan1ava ono to je za-
mreno lU samDj problematilci' ,konstiltJUc,ije il da se slPuta lJ tamlU Le
benswellta bi se ika,snijle uzdigao do !sfere transcendenltalne i
kQlllstitutil\llne sv'esU. Sam Merlo-Ponti kale u elseju "Pitlo:zo:f i sociolQ-
da je S'liUlpanj Leben.swelta bio za Huseria samo privremena elta-
pa u po11piUlnom iZasniivanju transcendentalne fenomenolog,ioje kao ti,lo-
zotfij-e svesiti .
FHozOlfija nije znanje, ona Je budnQ'st kOlja nam ne do-
zv,oljal\lla da zaibOlr,avimo iZtVor s:valko'g znanJa.
Ne wrtdimo da bi Huseri 'ikada prilstao na bi'lo kak!vu defiiniciju ove
v'rste, !po'tD je do smatraoO ov,aj povrataik iIVoj 'i i'stOl-
riji, povraltak Lebenswelt-lu, pripremnim korakom za kOIjim Je tr,eiba-IQ
da lIsiedi fi'lozofski zadatak univenzaine konsti'lJu.cjije. 10 .
Merlo-Pon.ti je bio svestan Huserlove fenomenoloke oriJentacije
k!oj,a jie u svOljoj bii,ti povraItak kl filIOlz:OIfiilj!i tranSICendeniba'lne sub
jelktiMnosti, ali ilstol\llremeno netema:tizovane preistoriie teorij-
skOlg na kOjQ1 Je zasnovan refleiksi'vni stav modeme zapaidno-
eVlr:op'slke mi'sli. Taj netemaNzo,vani ,kOlJi sai'injava qsnol\llu teo-ri'jis-
kog stava zlapad:noevro:pske je ona koju Hu
serl ort:kriva u svetu ivota.
lo je 0'1'10' to u HlUiS!S'rllovoj misll,i tradicijiu od
koJe je poao i i'sto'Vremeno napaja Hajide'gerovu 'i Merlo-Pon1iijel\llU f.i-
i pored oVOlg Husari se nikada nije oslo-
bodio 1!raidilCionalnog shvatanja subJeiktiVlnosti i ostao j.e do kraja svoje
kalf\ijere, veran :tom stanovi'1Ju, ne Old sVOlg pOlima
n1a tiranlscelnidel1lt,alne 'subj ektivnlOsti kalO iZVQlr,a ilstilne .11
Tolkom 'S"'Qig neulmOInnog i preidanograda na anaJ.iZ'i i OIpilsiIVanju in
tenciQinalnih akata svesti, OIn je nastojao da potvrdi tezu o transcen-
dentalnom egu kaD jedinom i apsnlutJnom ,ilZ'VOr:u svih proce'sa osmi-
ljavanja, a otkir:ivao je nasuprot tome povezanO'S!1: sv,esti i s"Velta kao i
smi'sao koji lpirertihoidi' transcendentalnOj konstituciji sveta.
Ovaj probl,em HlUiserlove fenomenologi.Je ikoj'i se i!zira,ava u nemo-
da s'e transcendentalni e'go i'z 'Sveta, kako bi se do-
sUgla sfelra tran's!cendentalne svakog
fakti-ci'teta, to predstaVIlja smisao rtranlscenldentallne redulkcije, uvideo
je, pored oS!1:aliih i Hajde'ge'r.
Hajdegerov stav bi,lJnu razNiku u odnosu na Huse'rlo'l/lu
mi'SaIQnu tradiciiju. Rascep Huse'rlove li Hajde'ge'l1Ove mi'sili ve-
zan je upravo za ideju transcendentalnog e.ga s ikojQm se Hajde'9'er ni-
je mQigao Ovo neslaganje sa Huse'rlom dQ'Mo je dIO pri
Nkom njilhovog rada na B,ritansike elnc'i-
klopedije o fenomenologiji.
12
Dok je Huseri Hajdegerovu misao jz dela i vreme
kao stav naiVInOlg, mUll1lda:nog miljenja i kao :paid u alntrOlpologhzam,
tj. u je u'kaz'ivao na i'2)dvajanja
la Signes pp. 138-39.
II Marc Richir, .Phenomenal-i,satioo, distortion, logologie<, Textures, No. 4-5, 1972.
12 Ibid.
slobodan 41
transoelldentallne Jer je svest II svojoj bilti vremeni-
ta i svetskim t:okom.
HlLIsell"lovo delo ostavlja pore'd pomenutog l mn'Olg'e druge otvOIJ'le-
ne :prollleme, Je reenje trai'o II kasnim H'U'selrloV'im
deHm:a u Ikojima, Je otac fenomelnolog'ije, protiMno Isvojoj na-
meri, otvorio Jedno novo 'i'strai,vanja koje u sut,ilni pr,evazi-
lazi oikvire trallsloendentalne fenomenologije.
je fSiVoje i.strai'VMje upravo orijelnti'sao na OIne e'le-
mente u HlUlselr,lovom kasnom delu kOJi fe
nomenologije Ikao, fi:lo;zatiJe sveS!1:i. Na taj kako kae p,igrllberg
(Herlbelrt Spi'eg,elibe,l'Ig) kOllsekvence ilz Huse'rl'ove fe
nomenolog'ije, Medo-Ponti je razvio fenomenologiju II antikalrtezijans
kom praVlOU.
13
Merlo.Ponti Je, poput Hajdegera, odbacio Huserilovo poimanje trans-
oenidenta,lnog 'ega. N1e'gova ikritiika Hus8lJ'lla lIpra'V'O ima za ci:lj da
e pOillpUlne redlulk!ci.je i tralllscendenltalnog ega IZ-
dvoienog iiZ toka. Prema mi smo vezan it in!IJen
cionalnim nirtJima za svet i svaka mi.sao, sv,a!ka iide'acij:a, se u
svetu.
14
Meri o-Ponti Je smatrao da sama Huse,rlova, milsao PJ'levazill alZii Ipr,et-
OIne tradi,clije od kOjoe je pola, a koju najbOIlje is-
kaellij'u kojima Hus'elrl zavl'!ava sVIQJe Kartezijanske
meditacije: Vr:aJti se u s'ebe, u unutra!njOlSil:i prebiva iISltina.
Ove u punoj me:ri stav i njegovo pO'imanje
JelkitliIVlnos'ti. Met1lo-POInti je shvatio da
nj'e kaJsl1ie Hluserlove mils+! u mesto zaUZima, tematika
'sveta ivota. vodi jednom dnugacijem poimanju racionalnols1:i i
ne. U Itom smi'sillU Hajde'gell"ov pOIjam u sveltlU (In-der-Welt-Seln)
pr,eids;tavI1a nalstavak Hi dovravanje HlI'serlolVe problematlike Leben-
swe,Jta .15
Huser,lovo ika.ntelzi'janSltvQ oj klasilanuideju SlI-
bJeikl!iMnostio kao unllJltr8injos.ti. Nema' unutranjelg je u
svetu, MerlQ.,Ponti u preld'gQvoru Fenomenologije percepcije.
16
Huse'rlove ideje inltenciQna,lnOls:IJi sveisti vodi
ideji transcendencije. ne detfini,e unutra1njost, transcel1-
dencij-a.. Ova tra:n:sif,o'rmacija ideJe intenoion alinQ siti karakte-
r:ilSltiiana je kaiko za Sall"lllr.a talkIOi! za M er:I.o-RorntiUa , lU
giji percepcije ovu fiundamentalnu fenomenolos,kiu IdejU u nJe-
noj povezanostli sa ideljom iranlscendenci'je.
transcendendje i uSVletu, MelnlOolPOInti se s,amo na
g.led priblli1i.o Ha,jdelgerovoj fHozotij'k Bit,nu raiZ,l'il!(iu oiva dva fi-
lozofa Alrfions de Ve'lens viidi u
Hajdelgef\ovo Inejprilhvatanje s'ulbjeiJ<,tlivnosti u
!Svesti kao /lmutr:anj-eg sveta' - posredino vodi uce-
njoe o i!nrtencionallnolSiti - ni!kaida se nlilje, ni und
n,i u kaJSlniUlim delima', u ,ilntencionallnlu analll,2)U oulnolsrtl 1'11 te,lesnIOSitI.
13 Herbert Spiegel berg, The Phenomeno/ogical Movement, M. Nijhoff, The Hague 1976, Vol.
de la perception, Avant-propos, pp. VIII-IX .. Yidi Moris Meri o-
-Ponti, Fenomenologija percepcije, Predgovor, prevod Slobodan ProsJc, TheOria, br. 3, 4, 1977.,
Jean 8eaufret, Introduction aux philosophies de Denoel, Paris 1971, p. 61.
l. Phenomenologie de la perception, Avantpropos, p. V. TheOria, 3, 4, 1977, str. 154.
J1 A. de Waelhens, Op. cit., p. 8.
Sa itog Istanorvlilta Fenomeologija percepcije je ne-
isol1pna. Tlu na jedno bogatstvo f.enomeno.lokiirh Opiisa pewep.
tiVlnog svata ,i tellesnosti. o problemu pel1C'elpcije u Ha1delge-
'rovom delIlu Sein und Zeit ne6emo ni tnildelsertak redova. IS Pre-
ma, A. del Vel,enls'U. Mell"'lo"'Polnti je. za il"a'2!Niku od Hajide'g,era. opi-
sima pe'l1oelptlhJ1nog sveta ralzvio Jedno bogats:tvo unuta,r Le-
bell1ls:we'ltal. Pe'rcelpthrni ,svet i M e pun }e pas!redo-
Valnja (idijalelktilka 'i do'irv:l'jenog, Ni vl,aISltiil!og telIla. diija-
vidljivog 'i nevidlj'ivog).
Ova pOlsrredo.vanja su veoma za r,arzJrilkovanje Hajldeg'e.ro-
\/log i Me'l1lo.-Rontijevog prtstupa p.ojlam otvorenosti (OIlifeniheirt) kOlji
se rpoj,avljluje u poslednj'im Merlo'-Pontijev,im s!p'isiima odgo:vara ils:trolm
pojmu Haljdegera. To ilsto moe da se kiae il z,a pojam bica. Me-
MerJo-Roll1ti otdlbacuje Hajdelge'f"lov p,l1i:sturp bi.ou
primcilp intraontologije ikoji pI'o.iZ!lalzi ,i,z saznamja da smo u i da
s,ama ilz nj'egiOvog s'r,edlil.ta. rbj. u dodill1u ,sa mo'emiO gOVlOlrlilti o bi-
kao tallwom. od pe'rcelp'tivnog svelta nam
oltVonenOISlt j,J,i smils'ao Menlo-Polntti samim tilm me ,alPso'lutJizruj,e na
odnos prema bir6u. a prema tome ni ontoloku r,arz11ilJQu koj,a je kod Haj-
dege,ra.
Prema Merlo.-Pontijru. se ne moe neiposr;edno prouC>alllati.
Upra'Vo zato on poj,am indirektne ontologije kao Jediine metode
prime'l'1ene ov,alkvom shv:artanjru tj. ikao OItvorenosrti (OfifenlheH:).
Ovaj meltodolorikii koji je na i'mlpliiciltan Isaldrarn i u rarnij'ilm
Meirlo.,Ponrtiljevim de,Jriima. je poveZ!an sa smilS'lom kojli, Melnlo-
-Ponti o1Jkir:iva u ontologi!ji i nevidljivog: 'saznanJe o naoj uko-
remjiemosti u SlhvatanJe ii saznaljnog
odnosa prema Isvetu.
19
Nama svet npkiada n8'e dat Ikao oibj,elkt. je
on 'za nas srediina lU kojo'j samo saZ/naln}e i ilstirna dobiiaju SiVOj smi'sao.
Saznarnje Ise V:i:e me moe naivnim shvalt>anj.em o' od-
nosu s:velsti i Inj'ernih orbijelkatta,. U tom Smlirslu Melr,lo-Poil1iti od tiilo-
radilkalirniji stav iko'j1i lJ orbzlilr totalitet 's;itiJualCli'je 1 promenu
!<iojlU teorijrski 'stalv unols,i u na prrvoibirJJni i' nerefllekltovalni oidlnols pre-
masvet!lu. U Fenomenologiji percepcije rMe'r1lo-PonrIJi }e ovaj stav iiZ!ra-

FenOlmenologiji kao ne!posr'edna. de'skirilpclija treba. doda-
ti Jednu 'f'elnomernalogiju f,enomeno1Iogije. Treba da se vrrartimo cogito-u
da bismo u njemu rporbra:'iili rfiunidamerntalllflliji 10g.oIs Old mi,-
.IJernja ... ,,20
SveISt Je olkr:uena bi6em. Svet ni'je nikad lmanental1 saznajnoj sve-
sti. je onal naproti'v svetom. S'h'Vattanje da salZnarnje
nij'e da podrazumeva. Ila oidnos pl'1ema bitru. old pl"1e-
surdinog je zla Medo .. Pontijevo stanovillte. On lU tom smi!s-
lu. kaluza.lno mi!l}en:je koJe sv9lt posmaltra oidOZJgo. sa-
koje na shvatanju svoje prilParcfinosti svetlu li za kole Je
Isvet i'z njelga rsamog (pr'ilncirp ilntnaolntologi}e). Ovaj temeiljni slJav
IkOjii itz Meir.lo-Pontijeve ontologlije. u i
OIbl'alZ'laee nlJergovo Ishvatanje kao tl i osnovniih sta.
\/lova iZlf1alenilh jo u Fenomenologiji percelpciie.
18 Ibid.
19 Le Visible et /'invisible, pp. 233, 280.
20 Phenomenologie de la perception, p. 419.
slobodan 43
Kallzallnu m!i,s'ao zamemJuJe ideja tran!sCtendenrc'iJe. 'Svelt iz
perspelkitiMe us:tUlpa mesto sv-atu ii'z nje-
ga samog. i,nitraontologij.a' z'amenjuj.e shvatanje bi6a kao objekta!.
Za Merlo-!Ponrttija p1rincilp indi'fEl1ktne ontologije proi'zil,azi 'ilz sutine
na!eg oldrnosa pr.elma bit6u. nalime. nije dato naem poglledu. Za
rarzllrilkiu Old pl"'ediSltaN'nog Ireflelkis'ivrne fi'loz'oifilje ovde je shva-
kao orno tto je u osnOVi samog Mi upravo vidimO' zato
to. smo u rna zatO' Ito se Ulda-
Ijallla Old 'svoje pef"lOeptiMne osnove, samo zatto to n:e'to je-
ste. to pOlsto:jli smils,ao (jer je svet u svojoj osnov:i smiilsl.em i
njen. a bi6e je OMa ,smilslernost ii ipo:ve:z1alno,st). je
neto' :poima Ikao predmet, drf"lugim odnos.
Jedlinstveno dimenlzionalmoSlt 'kioj01 pri!padaju ovi momenti.
ove' stlralnilOe i dilmenzij,e. s onu je ,stranu kilasilanre suiltime i eg'z;ilsteniC,i-
je i shvartlji:vilm njihov od:nors.,,21
Zato itO' smo ono se nikad ne pdkalz;uje naem
pogledu ikao nelkii objekart. nam ISe 'salmo o1Jkr:i:v,a putelm o,ve
nJen:oS:fJi i artilkulaoije vidljivog, je", je 'Urpl"'avOt ova smiisilenost, Ine-
besmirsl,a Ni onrt:o,lorke prarznime.22
Menlo-PonltiiJeva onrto:IOIgija voc\ti Jednom nOMom raciorna,l-
nO'Sltii :i :ilst1ine koIe prevalZi1lalii Huse'rl,O\IIu zamilsao fenome!nol:ol9'i:j,e i nje-
no zarsn'ivaJnje u tral1lsCtendenrtallnoj subje!ktivlnlolsti,. N,a'ime. Menlo-Ponti
s'Ulpmrtlstavlja HrU'se'rlmrom idealu kao Is:trog'e maruke samu ute-
ImlilJentQISlt koje je situi:l'1amo, ukor,enjeno u ,sVeltlui:z koga iz-
ranJa il sa 'kioj:ilm jie povezano nev:idljivim nlitima. upraVio Hu-
serl.o:va p'II01bl,emattiika Isveta iiv:OIta, je dO'ao u
dodir nje'g.ov,e kasne slpi!s,e. je na
pre,vazHaenja ka1rr1:ezijian:ske oiSnove Hrurs,erlove f.enomeno'logije i nje-
govO'g ideala ISrbrog,e zarsmovarnolsti fillolZofije 's one strane
i pr:omenl'jivosti 'i'sk!Ustva.
2:81 Mer1lo.-Ponti
i
ja. naproti'v. ilstilnal UiteloMljenru i situ-
jlnal1u isve'st i:zramja ,iz p:r,i'l"'odno.g i iistorij.sikog sv.eta i ne mo-
eilmatti gl'edi,te OIbjerkJttiVlne 'ilstirne ili neprilstra!snOlg
jediino 'ils'tilnitto gledi'.te. jedinu 'i'sti:nlu koja je na-
oj prilpaidnols'tJi jedinom p:ri:rodrnom i s'v.ei1lu. Dlalleko O'd to-
ga da pr,edsta:vlja pukii re:latti'Vlil2Jam. ovalkav stav. l1aprOttil\f. pokazuje
da se irstina Z8'StnilVla, :na tlu 'kolje naa ulkOlremjenOlst u
pr'i1roidrnom i i's:torij'skorm svetu.
Dkelkitna ipo:slerdi'c,a onto
'
logi1e "Vidlj'ivog il nrev:idlj'ivolg 1elsite novo
sh:vatan}e i'stilnei olbjekit!il\fnolSt!i k01e Me'rlo-Polnrtil prelclilae u O\IIOrm de-
ilu. listima se ne derfirni'e mi nil<arda ne posedruj'emo
te obj:ekte saznramja jer sl8tznaln1e nije nikad old.os sve!sti i nje'nrih
preldme:ta. uv,eik podraz'Ume:v'a da duh ilZl"ian'jailZ telesno-
ISti. iz prirOIdrnog i ilsto:rijslkog sveta u kome je glediita
k01u ,ilgmorile samo orbjekti'VIiizam u pl"'edrasud:i
'
o nelSi-
Ituilra:nolm ii lisItiina se ne dOlsti'e atp'stralktnim
pogll'edom sv.esti. l<'rozotmoslfe'l"Iu te'lelsnosJti ,i 'ilSrto'r'ije ko-
jom smo neprelkiiidno oba\/lijeni ii 'kolja ulpravo jedini smi'sao
ikoji' ilstina moe ,imati: za nas.
Na ovaj ontoloki zalSniva svoje IStal\forve i'z pr,et-
hodnih della. Fenomenologije percepcije Ikao :i' Isv.oje poima-
21 Le Visible et i"invisible. p. 157,
22 Ibid., p. 156.
nje lilstilne ii kOj'e je jo ranijeizlo'io u e.seju "Fillo2lof i
sOIOiollogija :
",AJko nals sve i'storija obuhvata, na nama je da Sltwaltilmo da se
istiina do Ikoje mo'emo ne dostile s onu stranu nae pripadnosti
isto,rij-i, putem njoe. Povrno ona ulkida istinu; ra
dilkalno ona utemeljuje jednu noVlu !ideju ilSltine. Sve dok
pred sobom :idea,1 apsolutnog sacznanja bez
g>leldi'ta, ja u svom poloaju mogu da v.idim samo prinlc'ip pog're1nog
znanja. AU sam sihvatilQ da sam pl'1i!padno6u 'ilSltori1jii pov,ecz'all za
sv.aJku de,latnost i svako sa,znan}e koje bi za mene moglo da ima smi-
sla, ,i da ona Is'adr:li ... sve ono to :za mene moe biti, tada mi se moj
dodir sa drutvenom u konaanoSIti moje 's iillualCije , otkriva
kao ilzvOIrna svake ,i,stine, onu nauiOnIU ... 23
U Vidljivom i nevidljivom Merlo-Ronrti 'ilstilnu onim to je
udalJeino ikao takvo. Ono to jo dublj'e ka!ralk1teriie za razli-
ku od problema s,aZlnanja, j.e, Ikako kale Mel1lo"Poniti: " ... Pri'laz ono-
me ito je uda:ljeno kao taikvom.24 Ove zagOlne'ine Me<rloJPontijeve
i,z nedovrenog de'la Vidljivo i nevidljivo oznaoavajlu .izvestan oibrt u
shvaltanju fHoz'oif.i.Je. F,i'Io:zoifija se vi'e ne izraava iknozide1u i,still1e kao
objekltil\Jlnog i suibjekitilVlnog, ona je i svoje
upitnosti peroepc'ije.
,,!P,emepc,iju treha shvartiti', kae M eil"lo ...Po.nti, OVlU upittnu mi-
salO koj<a radije dOIputa opaL'enom da se pojavi negiQ to ga pOlstav-
Ijal ... 25
Fi'lozofijlU ka,o apstraktni. pog,led inteleki1:a zame/l1ij.uje ono
koj'e pol,azi i,z U tom Smilslu, Merlo.Ponti g'ovori o jednoj
teoriji vida iH rfti'lozofskiog kao makisimuma stvanne bHskosti
u .odnosu na zei\! ... 26
ta bi lkioln'aono trehalo da bude fiilozofiija kOlja odbaouje aps:tlr81kt-
ni teol'i'i'ski sltav i se POIput opaaja, nJe-
govom stalnom ralz'lagalnju? "Hlozotij.a koja ottkriva OVlU kjazmu vidlji-
vOlg i nevidljilvog Isuta je supmlJnOlst one koja sve Ona pro-
dire LI Vireme,
to Me'rlo-Ponti, tokom dug'OItl'ajnog jlstraL1i.vanja suprotstav-
lja HUls,erl.u, to 1e ideja o fundamentalnom spletu i misaonog,
o ventikallnoj i nelsvodlljivoj dimem:iji percelPitiV'nog sveta. Ovaj sIplet
se ne moe i rasvetf.iti u oilstoJ mi'sl!i, jer ]:e on upr,avo p'r;et-
pOIsItaVIka nae sve,snea:ktivlnOlsti i i,zriloitog sveta I<:UiliIJure. Kao ito vid
ima svoju s,l,e!pu taokJu, punctum caecum, ta:l<lo i jas-
na ii ekspfi,c'itna milsao nosi za s.obom svoj nev.ildljivi horirzont
sti.
28
OVILI ideju .o neodvojli,vos,ti miisli Old njenog horilzonta' Mer-
10"Ponlti je uveik i:mova razvijao, Old svog de'la
Fenomenologije percepCije do pOlsthumno 'Objav,ljenog Vidljivo i nevid-
ljiVO. Svaka milsao, kae se jednoj puti. Ideja ima
svoju podologlu aulnosrti na !<ojoji:zr;anja li u tome j:e
ovog i stava .koji miisao o!dv.aja Old pr.et-
da 'Posrtoji jedna hzvelsnost misli zla sebe. U tOlme se sas-
23 Signes, p. 137.
24 Le Visible et I'invisible, p. 138.
" Ibid.
26 Ibid., p. 170.
27 Signes, p. 30.
" Ibid., pp. 55, 301.
slobodan 45
toj'i i ,OsnOlvna .raz,llilka MelrloJPontije,vog !i Huse'f'llovog fHoczofslkog
stava.
Za Huserl,a, sveta ivota (Lebenswelt) hNa je Isamo
pripremna faza za povratak transcendentalnoj svesti u svoj njenoj iz-
vesnosti. Naime, Huse'!"'1 'Se naao pred Ile!re:ivim problemom trans-
cendel1i'talne kOnlsti'tucj:Je i prvobir!ne telz:e o svetu (WeItthe-
sis), pl'1\lolbi1Jne vere (Urglaube). Do problematike ,sveta 'iv,orta Hu-
senl.a ISlU dov,elle translC'enidenr!:alne konsj1jiucije .i, stOIga, plro-
's,v.eta ivolba ,ima z'a ,oBJ .razjanjenlje i r81sveltljavanje onoga
to je lU njemu "zamreno i, povrataik il:ranscelnldental-
ne sve!sti. Ov,eJkvom tr,adi,ciOlnalnom pojmu r81cionalnOlsrti Me'rTo.Ponti
SUlpl'lots:tal\lllljaiIZVIol1nost onoga ito je zamreno, in ildeju iiunidamen:tal-
nog 'spl'eta.
29
Za razi ill<lu od Hus'er,lovog Slta'va Merlo-Ponil:'i smatra
da !SveJka anali'za ima za cilj da raz1re,i ovaj 1iunldamentalni splet i ilsto-
Vlremeno ga neshvatljivim. je o tome da se stvori Jedaln novi
tipilnlteifij:g.iib.Hno'sti (jntefj,giibiinost putem sveta i takvih kakvi su
- ,vertikalna' a ne horizontalna).3o
Umesto ide'aHzalCi;ja, II ilsltine stav-
Ija OIno ito i pored svih Hlozomskilh lpri!Silupa olstalJe ne ail1j eno ,
isplle/t n8iiihe!grz.ilstenclija, dimenz'iju aktualnog koja ostajeSIkrivena
:nailh stav.ova, tvrdnji i opItosti, kao ,,,hori'z'ont u Huse1r-
lovom smiis,lu.
lo je onaj Ipl'1\l0bitni sp.let vidlj'ivog i koj.i Merlo-Ponti
u te'lu i koj i, obja!n1ava Ida tel'O, vi1diljivolm sv,etu
ni ilstovremeno na'e sveil:a. Naime, rzalgone1Jka' tella
se IS8lstoj,i' u !tome da je .ono oll'1gan 'koj'ilm nam 'se svet OOVIar,a i da i,s-
tovre/meno piripada tom svetu.
P,rekio tella i njegove pl'1\lobiltne 'initenciioneJlnosN, dvosrtmke
s'lll'lulktUll"e v.idljlivog tela i onog koji vlidi, (voyant-visible), Mell'lo-Ponti
re'lava problem sve,sti :i n1jenog kao i probilem odnOlsa
i ,ideje.
Telo. Je ilsr\:ol\llremeno vidljivo i ono koje vidi i ovo razi ag,anje , zev,
onto,loiko 'Svojstvo na k.ome se zalsniva ljudska spoznaja,
tj. otvor prema bi.ou. Ovakvo shvatanje tela bHo je u Fenomenologiii
percepcije samo nagove,teno. tenmilne obje:kltil\llnog i do-
iv:lijenog telila" dakJle Jezilk tradiiCiOlnalne Merlo-Pomti odbacu-
je 'i' OI\JlU podelu koja na 0lbje1ktlivilstiakom naoinu miljenja.
Obj;anj.ava1u6i OI\JlU dijaielkUku tella, Merlo-Ponti te-
Ilo isa dvama idimenz.ijama koje se jedna prema dl'lUgoj odno-
se ikao Boe prema Da bii ilzjr,arzilO ov.o proimaln}e !\/!idlj1vog i
OInoga koji vidi, Me,r,lo-Ponti uipo:trelbljav.a termin 'kjazma (chiasme)
Suprotno Old Hus'erla kOJi Je smatrao da tre-
ba 'l"8izreiU ono itO' }e nejasno i zamreno u sve'tu ,ivota,, Merl.o-
-Ponti ovaj splet smatr;a fun'd,amentalnim.
iiZNOnnli sIplet duhovlnOlg i teileiSInog
p'rev.azH8IZJi (;vnste odredbe objekta i sulbj,elkta i dol8lZi dD prvobitnog
skilopa vidljivog i neviidljivog,ideailnog i dOls'ledan 'ideji prema
1'esvaika mi's'ao velzana horilZOlnt - za svoju put ili
aullnu orsnol\llu.
29 Ibid., pp. 321, 322.
30 Ibid., p. 332.
Merl'o'POInrti oIbj:alnjarva duh kao "dnugIU STranu tehlJ. Telo je iz-
VQII':n'O v,elzano za duh i Ine moemo zamilslli'ti tel'O koJe ne bi billo te'I'O
duha. Srve se de'ava, 'ka:e Mellll'O.,Ponti, kao da su ,i ,te,l'O i duh s.amo
stralne jednog istOlg liista, naJbor,a, strane jednog ilstog

"PostDj.i te'I'O duha i duh Ite'lai (chiasme) n:jliih.31
OVlim pult,em dola2:imD dD ideJe spleta za ikoju Merlo.<Pon-
ti up01Jr,eibljtava ilzraz "lkjazma kOlji prrvolbiltno ulkrtanj<e vidnih
puteMa kome nalstaj1e bitnotl<!u I ami vild. Anall'Ogno sple-
tu, pojtam kjazme iztratava prvolbirtIni spl.et vildlji,vDg i n ev.idl j hfOg , tj.
ideje !i Ovim spletOIm Merlo.,Pomi se Iprilbj,j'av.a 'iide<ji' otvoreno-
sti :kod Ha1lde,gelra (Offenheit des Sein s) IkDja DznaoaVla pIreikid u odno-
su na traldilciijru - onu milsaOlnu tradic,i-
ju kOlja shvata kao predme,t srve's1Ji:.
Za reverzilbHlnost, kjazma, pr,edS't8:Vllljaju illeto osnov-
no. Poj;am 're',,,e nzilb Hnosti Ni preoikreta Je tenm:in kojim de-
fi!ntil'e OInD kr,etanje prema kome SIV.aJka stvatr prel,az:i' u svoju SUIProt-
nd,st tj je. an Slu!prDtsltavl'ja i. kauzalnom
iienomen Irevelr'zibillnOlsti. T,elo Isadr'i duih,
onO' nlJe JedinosrtaVIno "nJegova moguonost, OIno je ulPravo - telo duha.
Na taj Melt1IIO-!ROIn:ti da se dublj'im
vOlg ponaanj.a., a ono iS'e pOIkaZ!uj.e u pel1celpciji, nuno odbacuje
'kaUIzalina shema. Telo se ne moee Isv,es1Ji na obj e!kt , OIno ne pOSil:oj'i kao
zaseban entirtet, slamo kalO il!elo duha. S druge '8itrane, duh n:ii,e ne-
zaviisan, j,e uvek ve:zan za put - to Je u:osta:lom i smi-
sao O'snorvne teze D u'telovljeno'j srv,esrti. Pr,ema Merlo-
-Pontiiju, milsao uvek preitlpolsrt,avlja put kaO' svo:jlu OIsnoVlU;
ideJa podraZJumeva hOlri,zon'1: kOlJi je nae miiS'Ii
i iideje pretlpOIs.talvlJaju nau ukor,enjenOlsrt u i :iisrtori!ji i stoga ne-
ma v,ansv,etskOlg 'P0g'leda ili saznanja "objektivne i;stilne polto smo
o:kl'lu,eni ,sveltOIm i ilstOlrijom. Mi ne mOlemo sebe da, irzlUZJmemo lilZ sivet-
skog 'tolkai da svet pretvorimo u objekart svoje IkolnrtemplacilJe jer
n j ime pDtpuno
U sIPiiSlU Vidljivo i nevidljivo u klome siledi PlUlt Huseria,
ortJi<:t1iva koJe se ne svodi na predstavu i k01e on naz.i-
va divljim na taj !<iDja s'e nalazi s
onu stl':alnlU kantsrzijans:kog kao kao predmet
svesti. To j.e d:rug<im pOlkuaij da se Shrvatanje bi6a
kao oilJj.eiktiMnog je mode'l s'a'Z'na'jni odnos Isvelsti: ii' nj'eniih pIred-
meta.
Za Hajdeg:e!I'a:, je uprarvo onlO predstavi i to me-
mi:saoz,81padinoevrops,ke nije, od PlartJOIna do
uspe'la: da zahvati svojim kart'e1gOlrijama Jer je njena misao
shvaJtanJem kao Stoga je 'u spiisu Prilog
pitanju o (Zur SeinsfrageJ, da bi iiSlta,kao smilsao sVOIg po:imanja
.i nj.elgove :razlitke prema pr,edstaMno daltom i
samu tranSkripciju prilalgodiio oValkvom sadraju: Hajdetgter
bi6e pie, naime, kao precrtano Sein.
Me<r'lo .. Ponti otkriVla onu dimenrziju SIVeta koJa se ne moe
svesti na pr.edstavno, OIbje1krtirvno bit6e i S'milsao u potpunosti i'zra-
ava tenmin divljeg ili vertikalnog
31 Ibid., p. 313.
a2 Ibid., pp. 223, 257.
slobodan 47
ne doputa da. se kao dbjelkJNvno plrediSrta,v.i i
k8le Hajde'9'er u spliisu ta je metafizika.33 Me1rlo.;Pon:ti sa
svoj,e strane ilzral.alV'a ovo ISlhv,atalnje pojmom Nlevid-
Iji,vo Je on'O tO' s,e u :prinlcitpu ille moe svesti na pr,eidls1laVlno na
kao objekat svelst1:i. Da bi'smo se prilbl i'i'l'i sm'is'llU orvog
:potrelbno jie, da shv.atiimo da on ne neko vid-
ljiVO, orno tO' Je lU principu nevidl'J'ivo, tj. OIntO to je nemogu6e sve-
s'ti, na. pomenuti' Oldnos svelsi\:i! i nJen'iih preidmerta.
"'Smilsao Je nevidljiV, ali Inije vidljliiVom: vid-
IjilvO' samo poseduj'e Jednu osnovu ne,vidljilV'og, 'a nevidl'jhfo je ta'jna
p)'iQrthrtJe'a v:ildrljirvom ... Ovaj oldno's se ne moze p'l'Ostim upo-
se nevidljivo. u sutini svodi na vidljiivo), samo
shv,artanij:erm da je Vlidlj.iv'O "bremenitD nevidljillli1m. NevirdljilV'o je "ono
nelgaitilvno itO vertiikalnii svet, jedinstvo neSipojtivOIg,
tranlsclelnde,nlcjtJe i tOlpoloki prorsltOlr ... 34 .
Na drugom mestu produbljuje ovaj odnos Vildljiv.og i
ne,vildl Jilvog :
"Kad kaem da je svako vidIjivIO neviidljJi,vo, da. Je olpalanje neopa-
da imal j,edan "pu:nla1lumcaeoum ... to ne tr'e/ba shvatiti
u .smilslu !pmtilV!reanosti ... treba razumeti da sama vidlji!VO'st ,sadri je-
dnu ne-vildljivost.35
Ovo shlV'atanje je ilzl'la:zio F. KOIP11stOln (Fl'1ede'rilC GOIpl!eIS1JO'n) u 'svojoj
Istorija filozofije
",I.aiko opaanjem kOlnstiitu:ile svoj svet (ne u SlmilsltU da ga
stvara, da: Is,e njemu strukture poj.avlljuju), stvamOlst
je nelto vil'e od onoga to pOIstaje v:idl'jirvo Hi to jie mogu6e OlPatart:i.
TIO 'to postaje v.ildlj.iiVo i tO' II,e,i tU OIsnovi subjekta
i 0lb1jelk1Ja jels1:e Salmo je nevidljivo. P,alraldolkJsallno gorvore-
ono s,e samo kalO InepojaMna osnorva OInog,a to lS'e po-
javljiUj<e u dijalogu :i' oIkol:ilne. Ono samo
nlilje stl'lUiktU!ra koju je OIpalziti, polJe sviih 'sitnuikitura.36
Traganje za ovom nesvodljivom dimenzijom ljudskog sveta ili is-
torije koju naziva vertikalnim ili "divljim Merlo-Ponti shva-
ta kao problem izraavanja onoga to se na taj otkriva. Naime,
za Merlo-Pontija se postavlja pitanje izraavanja divljeg a filo-
zofija je ta koja treba da se podredi izraavanju tog smisla. Ovakva
uloga filozofiji odbacivanje njenog izraajnog aparata i posta-
radikalno pitanje dometa jezika filozofije. Merlo-Pontijevo istrai-
vanje o njegovom nastojanju da sam jezik filozofije priblii
ovoj dimenziji vertikalnog, koja ostaje skrivena u naborima jeziika i is-
torije.
Problem izraavanja Merlo-Ponti postavi a kao pl'Oblem izra-
avanja same filozofije. Jo u prvim delima Merlo-Ponti je insistitrao
na generativnoj funkciji jezika i stvaranju novih
pregnantnosti jezika, njegovom svojstvu da uvek novim
njima. Ovu jezika Merlo-Ponti objanjava
nog u kOj,ima raspolaemo;:r7 da
33 M. Heideg,ger, Was ist Metaphysik? Dritte Aufla.ge, Illerlag von Fniedrich Cohen, Bonn, 1931,
S. 27. Vidi Zur Seinstrage, Vitionio Klosterman, Frankfurt am Mein, 1956.
34 Le Visible et !'invisible, pp. 269, 281.
35 l bid., p. 300.
36 Frederic,k Coplaston, A History ot Philosophy, voi. IX, Part II, Doubleday, New York 1974,
p.206.
37 La Prose du monde, Gallimard, Paris 1964.
svaka p1'10Z8J pr,edstavlj.a sltvalr,an1'e apar,ata.
Svojim poimanjem s onu stranu predstavnog miljenja, Haj
deger i Merlo-Ponti se sa problemom izraavanja ove otvo-
renosti Za Marlo-Pontija ovaj problem se javlja kao potreba dru
jezika fi,!ozofije, pojmovnog aparata koji bi izraavao ovu ver-
tikalnu i nesvodljivu dimenziju perceptivnog sveta i bio blii shvata-
nju kao PHYSIS-a, kao izvorne otvorenosti.
Kako filozofija moe da izrazi, ovu otvorenost
U sVlom !plOlsl'edni'emi nedovrnom spisu Melnl,o-POInti mllsillo1i da
da odgovor na ovo fundamentalno pitanje. Treba se pre svega oslobo-
diti pojmovnog aparata filozofije i njenog nastojanja da
svako objanjava na i da kao takvo svodi
na predme!\: svesti:
"Odbaciti instrumente koje su refleksija i intuicija sebi obezbel
dile; ustaliti se tamo gde se one jo ne razlikuju, u iskustvima koja
jo nisu i koja nam pruaju istovremeno izmeane i 'subje-
kat' i 'objekat,' i egzistenciju i esenciju ... 38
Problem jezika filozofije, njenih izraajnih i njenog pojmov-
nog aparata Merlo-Ponti postavlja u kontekst reakcije prema
noj filozofskoj tradiciji Iwja svodi na predmet svesti i subjektiv-
nost definie odnosom svesti kao vansvetskog pogleda duha
i sveta lienog latentnosti i dubine.
Ovo stanovite koje naziva refleksivnom filo7Jofijom, jer ona
,svet, kir:i!tiikuJe i u Husel'ilolVlOlji u Sall'tlrovoj misno
Zajedno sa poimanjem subjektivnosti kao unutranjosti
(Hus,erl) i sveta kao objekta partes extra partes, Merlo"Ponti se os-
i nJenog pojmovnog aparata:
"Zameniti termine pojam, ide:a, duh, predstava, terminima dimen-
zija, vezivanje, nivo, zglobovi, stoeri, konfiguracija ... 39
"Uzeti za model topoloki prostor. Euklidovski prostor je mo-
del perspektivnog to je prostor transcendencije... Topoloki
prostor je, naprotiV, sredina u kojoj se ocrtavaju odnosi bliskosti i
obuhvatanja.4o
Jezik Merlo-Pontijeve ontologije otkriva ovaj vertikalni svet
koji nije sveden na svet o bj/e kata , se pokazuje kao
skup dimenzija i
U Vidljivom i nevidljivom Merlo-Ponti kae:
" ... Stvari su strukture, potke (membrures), zvezde naeg ivota:
ne pred nama, izloene kao perspektivni prizori, oko
nas.41
Prostor je neto to se u ovom spletu (chi'asme) vidljivog i
onog koji vidi. Prostor nije spoljanjost, puka dimenzija, di-
menzionalnost, dubina i latentnost stvari. Hegel je govorio o pravoj
koja se suprotstavlja niza. Prava besko-
nije ponavljanje istog, jedinstvo istog u razlici, dubina i
pregnantnost, bogatstvo posredovanja za razliku od loe
sti koja nije nita drugo do puko ponaVljanje.
Merlo-Ponti se pribliava ovakvom shvatanju prave
kada govori o fundamentalnoj egzistencije i kada kriti-
" Le Visible et I'invisible, p. 172.
39 Ibid., p. 277.
'" Ibid .. p. 264.
" Ibid., p. 274.
slobodan 49
kuje kartezi/janski pojam prostora (dualizam unutranjosti i spo-
ljanosti) da Je oVaJkMo shvai1:anje pl'OIstOlna 'ilZveldeno, 'irz dub-
ljeg poimanja prostornosti, dimenzionalnosti vidljivog i naeg sveta
kao matrice svih drugih svetova (ova ideja vezana je za pojam "Um-
welta kojii izraava jedinstvenost naeg sveta kojoj sve
ostatle moemo Ida :zamilsliimo samo kao vari1,alnillu. liWor
ove prostornosti nije vie kao u Fenomenologiji percepcije - subjek-
tivnost, sama karakteristika vidljivog, njegova ontoloka i
ona pr.elglnan:lnOls't u sebii nOlsi OISInOVnIl.l smi-
sl'enost naeg sveta i kojoj ne samo ovde i sada,
svugde i zauvek .42
Prema Merlo-Pontiju, odrediti pozitivno, kao neto
to stoji pred nama, pravil smisao njeno
stalno i skriv,eno priSUStvo u ljudskoj istoriji, u svetu ivota. Prava
nije svet u dimenziji, dimenzija sveta, ono to nas
prevazilazi jer predstavlja samu sveta ivota, a ne
idealizacije .43 Ovu doiv!i'enog sveta kao
dimenziju izraavaju svi pojmovi, Merlo-Pontijeve ontologije. Be-
leke objavljene u knjizi Vidljivo i nevidljivo govore o Merlo-Pontije-
vom istraivanju jezika nove ontologiije. Prevazilaenje subjekt-objekt
ontologije zahteva stvaranje novog jezika koji bi odgovarao divljem
Merlo-Ponti u jednoj od ovih beleaka kae:
"Ontologija bi bila pojmova koji, treba da zamen e
pojmove transcendentalne subjektivnosti, subjekta, objekta, smisla
- definicija filozofije bi sadravala razjanjenje samog filozofskog
izraavanja ... 44
Sve je naporu da se i,zrazi otvorenost taj nevid-
ljivi okvir naih predstava - ono to se ni na koji ne moe
predstaviti:
D Opisati vertikalno ili divlje kao tu predduhovnu sredinu
bez koje se nita ne moe zamisliti. .. 45
Jezik Merlo-Pontijeve ontologije otkriva ovaj vertikalni: svet koji
nije sveden na svet objekata, se pokazuje
kao bogatstvo dimenzija i
govor kao akt ekspresije, polje stalno otvoreno za no-
va nam osta1Vilja jedino misl,i koja neu-
morno odbacuje ono to je sputava i razbi,ja svoje okvire da bi
vala svoj smisao.
Radne belellkie koj,e je L.:elfor objavio u dl'lu901m dellu kinu'hge
Vidljivo i nevidljivo prenose nam jednu misao u punom zamahu i bu-
janju pod pritiskom izbiljaju novi pojmovi, izrazi se mnoe, di-
menzij'e otvaraju da bi se iskazalo pripadanje svih stvari jednom is-
tom izvoru, jednom istom kretanju koje u sebi samome dovodi do di-
ferencijaci1e oblika i
"Predstaviti topoloki prostor kao prostor nagomilavanja, promis-
kuiteta - prostor i za razliku od kartezijanskog
prostora koji je lien prave dubine i latentnosti.,,46
.. Ibid., pp. 223, 224.
.. Ibid., p. 223.
.. Ibid., p. 221.
.., Ibid., p. 257.
... Ibid.
Kao reakcija na kartezijansku ontologiju, kod Merlo-Pontija se ja-
vlja bogatstvo pojmova u kOjima vibrira dimenzionalnost vid-
ljivog sveta:
Ono to postoji, kae Merlo-Ponti, to je arhitektura,
va, Islloj1evirtost' fenomena, niz intiV08 bi'oa' ... i sutinsko se
ne mogu vie razlilmvati, ne zato to su izmeani u naem Iskustvu,
u njihovoj i to postoje izvan njega kao
to Biloe v:ile preda mnom, nego me oikirlUuje i u
izvesnom smislu prolazi kroz mene, i da se moj pogled
ne negde izvan, iz sredita takozvane pro-
samim tim su postavlJene na ose,
stoere, dimenzije, optost moga tela i ideje u n.jegove
sastavke.,,47
Ono to jasno, to jie da poduhvart u
spisima, zajedno sa problematikom pikturainog izraavanja u eseju
Oko i duh. vodi otkrivanju ovog baroknog sveta, ove ontologije vid-
ljivog:
Mi nikada pred sobom nemamo, kae Merlo-Ponti, pojedi-
naionosti, nerrazdelljivirh ni SlU1lirne bez me,SIlJa i' Vlremerna,
ne zato to postoje negde drugde, van na'eg dohvata, zato to
smo mil ilslkiurSllJvra, to Je1st mi!sli Ik!oje 'iza serbe pI'oSllJora,
vremena, samog o kome misle i koje, dakle, ne postavljaju pred
svojim pogledom prostor i vreme u nizu niti ideju ni-
za, imaju oko sebe jedno vreme i jedan prostor nagomilavanja,
umnoavanja, zahvatanja, izmeanosti', stalnu bremenitost, stalni po-
rod, generativnost i optost, sirovu sutinu i sirovu egzistenciju koje
predstavljaju utrobe i jednog istog ontolokog treperenja.4B
1{1 Ibid., pp. 153, 154.
48 Ibid., pp. 154, 155.
r. g. kolingvud i razumevanje
radnji u istoriji
vLlijem drej
Bilo koji pokuaj da se shvati savremena rasprava filozofi-
ma sa engleskog govornog o istoriji mora da, u nekom mo-
mentu, uzme u obzir ,gledita R. G. Kolingvuda (R. G. Collingwood)."
Otkako je 1946. objavlejna njegova posthumna monografija Ideja isto-
rije (The Idea of History)!, Kolingvudove doktrine su bile vrlo vredan
podsticaj i za filozofe i za kojima je stalo do toga da odre-
de prirodu istorije kao tipa istraivanja ili kao oblika saznanja. A otka-
ko je 1962. studij,a Alena DOlne;g.ana (A. 00lna9an) Poznija
filozofija R. G. Kolingwuda (The Later Philosophy of R. G. Colling-
wood)2 studija koja je put, sve egzegetska i li-
teratura o Kolingvudovim delima dovela je do toga da je njegove tvr-
dnje o istoriji jo tee ignorisati. U ovom tekstu cilj mi je da razjas-
nimi razmo11rim ono ito Ismartram jednom Dd s,l1erdlirnjliih 'SlPom1ilh l<iolring-
vudovih tvrdnji. To je tvrdnja da razumevanje prolosti, u onom smi-
slu u kojem to treba da trai od njih oivljavanje pro-
log doivljaja j ponovno promiljanje prole misli.
Moda nijedna Kolingvudova doktrina nije izazvala vie suprots-
tavljanja. kritika na koju je ona nailazila nije se toliko odno-
sila na legitimnost samog shvatanja koliko na njegovu navodnu uskost
kao opteg prikaza istorijskog razumevanja. Dokazivalo se da bi, i
kad bi nekim povodom oivljavali proli doivljaj ili ponovo
promi,'ljali misli nekadanjih aktera, razumevanje ovih tvol'evina bilo
relevanrtno za samo mali deo onoga se istorija bavi. Sma-
tralo se da se Kolingvudovo gledite ne moe primeniti na objanjenje
drutvenih procesa, da ono zapostavlja ulogu prirodne sredine u
skim radnjama i da, il u individualnog doivlja-
ja, nag'!aava Isasvim prolilzvol.jlno neke njegove pOIsebne forme, naime,
Ned8\l'no je u izdanju .Svjetlostl- (Sarajevo) i .G1obU&ll- {Zagreb) {u biblioteci .Etos)
objavljeno delo Ideja Istorije (The Idea of History) Robina G. Collingwooda, pa bi, stoga, za
naeg mogli da budu zanimljivi radovi u kojima se razmatraju gledita o istorijiliZlo-
ena u tom delu. Ovo je prevod jednog od takvih radova, prevod prvog poglavlj'a knjlige
Williama Draya Perspectives on History (Routledge and Kegan Paul, London and Henley, 1980).
(Prim. prev.).
l Clarendon Press, 1946. Broje1lli stranica u zagradama naveden'i u tekstu odnose se na ovo
delo.
Clarendon Press, 1962. Osim toga, vidi posebno dela L. O. Minka: Mind, History snd
Dlalectic, Indiana University Press, 1969. I LIonela Rubinoffa: Col/lngwood and the Reform
of Metaphysics, University of Toronto Press, 1970.
ono to je samosvesno, promiljeno i racionalno.
3
mi se
da su te u stvari bile i ja navesti neke razlo-
ge zato milslim da je to tako. u onoga elim .da
kaem biti toliko problem dosega Kollngvudove doktrIne koliko
prethodno pitanje kako tu doktrinu, i neke sa njom povezane tvrdnje,
treba shvatiti tamo gde se one zaista primenjuju, promiljeno u poku-
aju da se Slhvati pojiedinaona mldnl}a ilndilv1ildua'ln/QIg
najpre, na koji je Kolingvud prvobitno predstavIo
svoje gledite o razumevanju, a zatim na razmatranj.:
problema za koje se mi,sli da nastaju kada .se to pn
meni i na onaj koji je u tom pogledu najpogodniji.
II
Najuspenije kratko izlaganje Kolingvudove teorije razumevanja
u istoriji dato je na tri' ili oetiri stranice onog plOglavlja Ideje istorije
koje InQsi naslQv Priroda i ljudska istorija (Human Nature
and Human History), plOglavlja koje se moe smatrati PQsebno zna-
jer je QnQ, za razliku od dela pomenute knjige, Qb-
javljeno za ivIOta autora, PQto je 1936. bilQ izloen? u BritanskQj. aka-
demiji. OsnQvna usmerenQst tog KQlingvudovog prikaza mogla bl se,
kao tQ se tIO i ukratkQ izloiti uglavnom njeglOvim vlastitim re-

neki iz prQlosrti, razlikuje QnQ to
se moe nazvati od QnOlga tQ se moe naz,vati
Pod sve ono .sto
tom pripada, a mQe se QPlsatl kalO tela I njihova kretanja,
na primer, prelazak Cezara, zajedno sa nekim drugim ljudima, preko
reke Rubikon u vreme. PlOd podrazumeva se
onaj aspekt koji se moe Qpisati kao zamisaQ, na prime.r,
Cezarov prkos zakonu Republike. nikada ne interesuje
jedan od ta dva aspekl1:a uz iskljuoenje onQg drugog. rad
mOle pOIoeti OrlJkriv,anjem spol1anjosb se
ne moe zavriti; uvek mora imati na umu da je taj
radnja i da je njegov glavni zadatak da se unese u tu radnju, da otkrije
milsalO aktera.
takav program, nastavlja Koli ngvud ,
Qno to prirodnjak ne treba i ne moe da Jer, kada je .0
prirodi, lOva distinkcija i
ne PQstQji. Naravno, i mQra da tome
ljivim ono to istrauje. on to prodlrucl .od
ntosti ka unutranjosti neg 10 od zapaza-
nj'egov odnos prema drugim .po.dvodecl ga
pod opti obrazac ili zaklOn prirode. Naucmk postupak
se otkriva ono to se naziva uzrokQm Pravac kQjlm se
je sasvim Za njega je, naglaava KQli ngvud,
a da i dalje lOstane da se sa priro-
3 Prvu od tih kritika nazmatram u .CoIllngwood's Hi'storlcal Inclividualism koji
bi,ti objavljen u Canadian Journal ot Philosophy, a druge u o Kollngvu=?J
filozofiji istorija koja se uskoro pOjaviti. Qsim toga, vidi rad L. Q. .Collln9':'" h s
Historlcism: A Dialectic of Process- u knjil!i M. Krsusza ,(ed.): Critical Essays ln t e
Philosophy ot R. G. Collingwood, Clarendon Press, 1972, pp.
Navedena mesta nalaze se na str. 213. do 216.
vilijem drej 53
dnjakom u traganju za uzrQcima ili zalmnima zbivanja". OdnQs kQji on
pokuava da shvati nije odnQs radnji i drugih
QdnQs izvesnih i njihQvih misalOnih strana. U takvim
Qtkriti misao razumeti PQsle
nema daljeg procesa istraivanja njihQvih uzroka. Kada istQri-
sazna ta se dQgodilQ, on zna il zato se to dogodilQ.
A kako prepoznaje misli kQje pokuava da otkrije? na-
stavlja KQlingvud s pitanjem, i QdgQvara: "P.ostoji samQ jedan
kQjim se tIO moe njihovim PQnovnim prQmiljanjem u vlasti-
tlOm intelektu. Kada PQlitike ili Qruanog sukQba,
sa prikazom izvesnih radnji je Julije Cezar pokuava da
te radnje shvati, Qnda IOn mQra da zamisli. .. situaciju u kQjoj se Ce-
zar nalazio i da promisli Qno tQ je Oezar mislilO o toj i lO
delanja u njQj. Za prirIOdnjaka, kQji se
objanjava je samQ PQjava, prizor predstavljen njeglOvom intelek-
tualnQm Qpaanju. Za ljudske radnj'e koje se
nisu nikada puki prizori za PQsmatranje, uvek doivljaji kQji se,
kada se shvataju, ponIOvo proivljavaju u imaginaciji TakvQ
lOivIjavanje prolQg dQivljaja nije, dodaje KQlingvud, pasivnQ prepu-
tanje miljenja; ono je dellO aktivnog, pa prema
tQme, i miljenja. Ono zaista moe da iziskuje sve
duha i sve njegovo znanje lO predmetu istraivanja, lO
politici Rima, u QVQm
Iz QVQg saetog prikaza KQlingvudovog osnQvnQg stanovi,ta pro-
izlaze tri pojedinIOsti kQje bih hteo da izdvojim radi razmat-
r.anja, - a s've su to dobno poenate sa se de'l.a
Ideja istorije PQstQji, najpre, Qpi,s predmeta
istraivanja metafore o unutranjQsti il sPQljanjQsti do-
zatim, pokuaj da se istQrijskQ i razumevanje suprQt-
stave tvrdnje koja je paradoksalna: Kada istQri-
sazna ta se dQgodilQ, on zna i zatQ se to dogodilo; i kona-
nerazumljivo nag'laavanje da mora ne samo da
otkriJe misao istorijskog aktera, kQja predstavlja unutranjQst radnje,
i da tu misao PQnQvQ prIOmisli ili Qivi i da je pri tom sa-
gl,eda. J,a dolkialziMart'i da sve ove dOlktr'ine na isrtline lO
istorijskom saznanju i istraivanju, ali i to da sve IOne trae izvesnQ
razjanjenje i blie
lli
Razmotrimo, najpre, metaflOru o unutranjQsti sPQljanjQsti
radnje. OVIO je, izgleda, mnogQ uznemiravalo neke Kolingvudove kriti-
SmatralQ se da gledite prema koJem istIOrija istrauje misao
kQja nastaje u svetu privatne svesti, misao nepIOsredno dostupnu je-
dino alktelnu s,amolm, ",adi iH u u pogl'eldu isto-
rijskog razumevanja uopte ili ka tome da se pripiu gQtQVQ magijske
kQji PQlau pravo da saznaju kakve su bile misli nji-
hovih subjekata. Patrik Gardiner (P. Gardiner) vidi KolingvudQve isto-
kao kQji trae da se PQstulira poseban entitet (ak-
teorova milsao), :poseban ohje:kart: u lkiojli s'e t!:alj entiTet mo,z'e ,.sme,s;tiltj.'"
54 Ideje 1/87. (godina XVII)
(akterav duh) kaO' i pasebna vetina kajam se ta mae (pra-
ces aivljavanja).5 I su kaO' i filazafi, bili spremni da,
ta u vidu, akrive Kalingvuda za irenje misterije.
Nesumnjiva je da je ta metafara striktna spravedena na anim
mestima koje sam uprava naveO' uparedo sa Kolingvudovim izlaga-
njem o spaljanjostima na kajima se ne treba zadravati,
kraz kaje treba gledati, a kao koji pro-
dire u da bi video ta je unutar njega, o da
odiista opazii ono za, 1lraig,a, kalO da je to ne1tJo si1riiVeno.
Pa ipak, u delu onoga to Je u delu Ideja istorije a
razumevanju radnjit, karisti se sasvim terminalagija kojom
je navedenu metafaru trebala prihvatljivijam. Cak i na nave-
denam mestu, radnje su opisane i kaO' izraavanje misli,
je pastavljen zadatak da njihavu spaljanJast interpretitraju kaO' izraze
tih misli.6 Ova asim taga, ne treba shvatiti kao prastO' dadavanje kau-
zalne dimenzije, prvabitnaj kvaziprastarnaj metafori. Kada je spalja-
njast radnje nazivaO' izrazam akterave misli, KaHngvud nije hteo da
kae da je ana apaljiva pasledica misli, pasledica kaja is-
dal Ikako pOIstOlji neOlpalj>ht:i mentalini uzrok kQji bii, se
magaa nazvati miiju. je da se on panekad adnasi prema misli-
ma kaO' prema aname ta priprema, uzrakuje ili determinie dela-
nje ljudit. Ali, Kalingvud je aprezan pa dadaje da U svim tak-
vim kariste kauzalni jezik u pasebnam smislu kaji se iz
asnava razlikuje od jezika antecedentnag davaljnag uslava.
Kalingvud u delu Ideja istorije nije razviO' celavitu teariju duha.
prema teariji kaju je barem skiciraO', se jasnim da je on,
ne misli kaO' neopaljive te misli posmatrao kao
neto to uopte ne postoji odvojeno od koji ih izraavaju.
Njegova gledita su u tom pogledu mnogo blia gleditima Gilberta
Rajla (Ryle), njegovog naslednika na Katedri za filozofiju
u Oksfordu, no to se pretpostavljalo. Sugestivan je u vezi sa
tim napad na ono to je on nazivao te-
duha - na i1ail1icepciju prema kOIjoJ je duh nerteltetsna supstan-
cija, a ne kompleks aktivnosti (str. 221). Sugestivno je, njego-
Vla .QtsporaVll:mje gledi'ta da :teloirija saznanja - ilSlta ona
tearija za su ga primenu mnagi njegovi optuivali - ima
bilo kakvu primenu u shvatanju misli neke kao i njegova raz-
rada distinkcije prave misli i anoga to je on nazivao ne-
pasredni doivljaj ni tok svestit, izloena u delu Ideja istorije (294).
Nepasredni daivljaj ili tok svesti, pa njegavam miljenju, nije
misaO' prosta (223, 287).
U stvari, Kalingvud j'e bio taka daleko od shvatanja da su abja-
misli skriveni, koji su neposredna ili in-
trospektivnO' dostupni samom akteru, a samo indirektno ili
u abliku da se on katkad pribliavao osporavanju gledita
da, u pagledu sticanja saznanja o vlastitim mislima, istarijski akter
uopte ima neku prednast nad Saznanje a vlasti-
tim mislima, tvrdiO' je Kalingvud, mara se kao to su ga i drugi
stekli, interpretacijom vlastitih radnji; a to trai neku vrstu i,starijskag
5 .The Objects of Histol'ical Knowledge-, Philosophy, 21, 1952, p. 213.
6 o ovome kao i onome to neposredno sledi vidi, moj rad .R. G. Colllngwood and
Theory of Knowledge-, Revue Internationale de philosophie, 42:4, 1951, pp.
vilijem drej 55
istraivanja nakon (219). I on se nije ustezao da
pripie 0!l0 to se pripi,suje tj. sposobnost da
u zabeleskama a onome to je neki otkrije mnoge misli
kojih taj uapte nije bio svestan. U tom smislu interpretirao
pazynatu K?I.lngvudovu tvrdnju da u prolim pastupcima ljudi
ne samo OInlO to Je bitlo sasvim zalbolravlJeno, 'i OIna
sta dalk ta nli,je otkirilO nl ilka uopite nij'e znao da 'se dogo
?1I0. A poto je, za Kolingvuda, ano to se dogodila radnja, to
da. bar ponekad a ne sam akter, moe biti prvi koji
sta)e bila, !j. kakva je misaO' nekim prolim doga-
Izrazena. Cml ml se da je ova ne samo dasledna primena Ko-
Imgvudove daktrine, nego i procena
y nij'e asparavao da akterove misli, pored to-
ga sto su Izrazene u pokretima tela, mogu biti izraene i u
njegovoj svesti. T'O je u Kolingvudavom prikazu odnosa pam-
i autabiografije, gde je autobiagrafija
ski, mOlda) kaD koje se V11"i uz sillrikrtlno istori1skih
Funkci!? je, kae on, da priziva viziju prolog do-
zlvljaja; funkCIja autobiografije je da tako pribavljene podatke inter-
pretira, ih, naravno, onim to se mae u starim pis-
mima i dokumentima (295). ona to Kalingvud, kako
nije zapazio jeste da priznavanje takvih privatnih izraavanja
misli stvara prableme oka primene termina unutranjost i spolja-
njost iU onlOlm smilsllU u kajem ih je on prvabliillnlO uvelO. Jelr, on je,
gelda, Cezarav prelaz preka Rubikana, spoljanjast"
odista definisao fizikalnim terminima: spoljanjost radnje jie,
kaze an, ono ta se moe nazivima tela i njihovih kretanja.
AkO' je Kolingvudova namera bila - a ja mislim da je ona takva odis-
tai bill.a - da dilstilnlkdijOlm i 'slpolj,aJnjosrt'i ..
izrazi suprotnost onoga to je izraeno i onoga to to Iz-
ova definicija je, iakO' sie primena za nju svakako mae
na !kralju nealdekvla1lna. Ona pOlSttaje jo lo'jlja klada kaisInije u
delu Ideja istorije Kolingvud nasItavIja da govari o samom miljenju
kaO' farmi aktivnosti, pod miljenjem, kaka
privatnu aktivnast koja mada nema nikakva ispoljavanja (287).
AkO' j.e takvo miljenje radnja, onda ano, prema Kolingvudovom op-
tem gleditu, mara biti miljenje kaje se ispoljava u iako
ex hypothesi, u Svaka radnja mora da ima
svoju spaijanjast. Ali u ovom - da pomeamo metafare -
spaljanjast biti neto sasvim unutranje.
Kalingvudovo doputanje privatnih izraavanja i pri-
vatnih radnji trai, na taj izme nu njegove metafore tako da
unutranjost postaje ma koja misao koja se izraava, a
spOIij,81llljOSt - ma koji }e iIZlr,aaiVa. Ta ilSta
nast zahteva da se ima u vidu kaju nJegov prikaz, kako iz-
gleda, nedavoljna uvaava, koju shvatanje da Je zada-
tak da interpretira izraavanja akterovih misli ne bi smelo
da prikriva. je o nepotpunosti poda-
taka, koja je pagorana principijelnom privatnih iz-
raza akterovih misli. Sa stanovita, avo bi se eventualno
magla shvatiti kao jedan ad neizbenih rizika istorijskog istraivanja.
Ta je, rizik kaji je Kalingvud jedva mogao imati na umu kada
je tvrdio, je kasnije davadio u nedoumicu mnoge autore koji su
56 " ideje 1/87. (godina XVII)
opravdavali njegova gledita, da mogu biti isto ta-
ko izvesni kao i dokazi u matematici (262).
Moe nam se, moda. da nepotpunost koja se ovde razma-
tra nije namOiItlo z,a teori'j!UiIS1:iori>je kao obJ.alsltj istraivanja.
Moe se, naime, tvrditi da misao kojoj nedostaju javni oblici ispolja-
vanja ne na tok istorije; a to isto moglo bi se i za privatne
izraze misli koji imaju i neke javne oblike ispoljavanja. Razlozi zbog
kojih ovo nije sasvim ukazuju na problem prikazivanja unutra-
njosti - spoljanjosti radnje prilikom istorijske rekonstrukcije koji
moe, u najmanju ruku. da jizazove izvestan 'Odjek filozofske uznemi-
renosti izraene u citatu iz Gardinerovog dela. bar pone-
kad, svakako poeleti da, na osnovu docnije evidencije, ustvrdi da je
neki akter ranije doneo odluku mada ju je zadrao za
sebe. To bi se moglo tvrditi" na primer, na osnovu docnije
ispovesti koja se, smatra iskrenom. U takvom
bi sigurno. na osnovu te ispovesti, interpreti-
rao izraavanje akterove misii, tj. njegovu ispovest. Ali, on tada ne bi
interpretirao izraavanje misli koju u krajnjoj instanci eli da pripie
akteru, tj. raniju odluku. tada ne bi morao da da su
se ranije u akterovoj svesti zbili neki privatni doga-
a jo manje da se zbio konkretni koji je bio
takva odluka, 'On bi morao da da su se zbili neki re-
levantni privatni i (u tome je stvar) morao bi da se osloni
na akterovu interpretaciju tih Kolingvud bi verovatno takav
primer odbacio po kratkom postupku. On bi rekao da to nije pravo Is-
torijsko miljenje; to je, prosto, verovanje zasnovano na izjavi (256
fL). Takav odgovor bio bi dosledna primena prinCipa koje Kolingvud
zastupa u delu Ideja istorije. Ali, odgovor bi sigurno bio isuvie rest-
riktivan. Jedno je poricati da se uopte uzevi, oslanjaju na
izjave, na ,taj pogreno shvatanje o prirodi
istorijskog istraivanja. Sasvim je neto drugo kada se da oni
ikada imaju valjan razlog za usvajanje izjave,
Pre no to napustimo pitanje LI kom smislu treba shvatiti Ko!ing-
vudoVLl metaforu, mogao bih da napomenem da njegova vlastita upo-
treba pojmova unutrahjost" i spoljanjost" lj delu Ideja istorije
striktna odnosno sasvim dosledna. On se ne pridrava onog smi-
sia koji u razmatranju Cezarovog primer'Om ilustruje - onog
smisla koji imaju na umu kada ukazuju na Kolingvudo-
vo gledite o unutranjosti - spoljanjosti" bitno za nje-
govu teoriju istorije, a ni onog smisla za koji sam dokazivao da je ko-
risniji za potpunii'e izlaganje njegovog stanovita. Kolingvud je napao
Tacita, na primer, zato to je ovaj izneo samo spoljanje"
istorije Rima, ne zbog toga to je Tacit naginjao ka tome da radnje
posmaltr,a kala neto'to je I,i'eno miisU" ,zbog toga ito }e svolj e
nosti opisivao kao "preterano dobre i "preterano kao "puke
prizore vrline ili poroka (39). Kolingvud je tvrdio da su pozitivisti de-
vetnaestog veka svodili istoriiju na sukcesiju spoljanjih doga-
zato i!Jo su oni, a u l1'8IslbOljalnj'U da se dre
odbijali da uopte procenjuju radnje istorijskih aktera (132). On je
twdio da mnogi vremena, metode kOlje on
podrug'IJivo naziva metodama maka'Za i lepka, samo is:pol:i'a
nJe saznanje o prolosti u tOim smilsl:uto vell'ujlU II s'l1o'je a'litor'itete,
umelsto da s,ami el\l1idencijlU ,(257). je da ni u
jednom old O\ijih odsustvo OInoga i\!o se nalziva unlutranje
posma.tmnJe ne da je na>gllaarv:ao pokr,eil:e tela
amalnJe tolk njeigove srvelsti. U sltv,ari,za Kolingvuda Je
(a to na+a'e opre:?Jnost prHiikom intell4pretalGije njelgoViiih stavov,a) da je
meil:a'fOl1ll o unutranjost'i - spo!ljalllolsti uveo u OIdluonOlm mo-
mentu, kao va'aln tehni'oki te
'
l1min, izraslnlu na koji je,
iako pomalo ZlaIVodlJiv, u grubim mitama 'sluilO njeigovim
ei,IJevima, a gotovo ikada Je u drugim de,lollfima
dela Ideja istorije svoju teoriJu; a ka'da le tu metaifoll"u dru-
gde i kO'l'1118tio, je to u smiislu.
iV
D.OIPIUlsti,te mij, da sie sada od ingMudove o:kirenem ka
onome tO' je 1edan od nazvlao nJe'govim i naj-
pOl<:nati}j:m .a i:stoll1i1iU Kalk,aw sie sm1ilsao moe prida!!!i tVii1dnjii
da iCa od prirodinjaika, aim ta ,se dOlgoidillo,
zna il Zialllo se to dogodilo - onoj tvl1dnjli, uzglred rebell1lo, Ik!o}()j Je Ko-
ling,vud, po sVOlj piHi'Oi" prildav.ao 'polseibaln j'er JIU u deilIU Ideja
istorije naModiio Vli'e plUta. Intelnpll'e:talci;jak!O!j:u }e pre nelkO!l-iIko godina dalO
V. H. VOli (W. H. Walllsh) g,las!i da Je pOik!uao da kiale da mi-
sala - ono za :ta pOIsebnlo zaintelre,solV.an - za raz,1 ilkiu od
obljanj<ava samu sehe.
a
Po tome bi se 'ilstoolniljlsikoilStra-
iMan!Je ra2ll'jlkiovaio Old P.a ilPa!k, ako se KOIiiingvu-
dova tvrdnja shvati tako da se ona odnosi lIIla radnju kao oelinu, a ne sa
mo na nji6!n!U m1ilsaonlU str.anu, sasvim Je o!s:lobodirti se utisika da
radnja ne objanjava samu sebe.
10'10 je bHo dovoljno da mnogi hltel1prertator.i Koling'luda postanu
opl"ei2lni.jii. uprkols Itome to je ta - zato (kako
ga moemo nal:lvati) na prvi 'Pogled neprihvatljiv, bHo jei onih koji
su 91:1) opraMdaJ\f,a!1 i, a medu njima su uglledni kao ,to su AI'en
Done'9'8n i uuils Milnik (LO'uils Minik). ObO'jiica pdzna1u da KjO'l'i:n9'ViUid, ka-
ko lizgleda, najprOisti,jelffi tl4uizmu koji se odnosi na i!storiJs:ko
SaJZ1nanj
'
e, Tj. 'gleldi:l;u da na mnogim g1!upnjevima istmiv8injla biti po-
ta iSU Cllkte'ri cl da se znat j 1'8iZ!1OiZi zbog kojih su
oni to u(:iln'iiiL Neiko bi, 'nal prjme'r, mogao znati da je Cellar
pre'ao preko Rluibiikona a da ipaik ne IZna ta Je OIn time hteo da po-
:iako bi' danas Riima bilo 'teko da zamisli
InelPOiznaVianje 'stvari. I pored toga navode se dva argumenta pm-
tiv OIsianjanj'a na talkvo Z!dravOIl'aZ!umsko stanoViiite; za oba se tvrdi
da su bar impliCitno sadrana II Kolingvudo\foj koncepciji o radnji i nje
nom ralzumeV8n ju.
Rrvi argument glasi da se ni u jednom oZJbHjnom i!SiIJraivanju
istorijiska lI1e bi mO'9'I'8\ utvndHi u porflpunosti, a da se u ilsto
vreme ne razjasni zato se ona dO'godila. Kao to to Donegan tvrdi:
objainjava u samom j)I"OC6ISiU njenog
nja.9 -0'18 1Nrdnj'3 nas, mi se, navodi na maloi's:pitivanje. Nema
da bi ilstraiv.anj-e da li je neka zaista
7 .oonagan: The Later Philosophy of R. G. Coflingwood, p. 200.
An Introduction to Philosophy of History (London, Hutchinson, 1967, izdanje) p. 71. On
je kasni,je izmenio ovu interpretaciju.
9 Op. cit . p. 201. Vidi njegov rad .Explanation in History u knjizi P. Gardlnera (ed.J:
Theories of History, Chicago. Free Press, 1959. p. 432.
iZa1lo JU jie akl:elr AM, kao ito to Mink dlOlpu'ta,
evildencijom kOj,om bi se ulJvrdillo da Ii ne bi s'e moralo
ustanoviti i, zato lO, i s.amo dolkaiZivanje da 'se taiko neto do-
godiiti !ne paradoks, pia on viie 'i ne bil bilo Dru-
gi all'lgumerli1: se oldnosi na ono to, prema Ko!ingvlUldovoj teori'ji, pred-
stavlja potpuno saznanje istorijske Naravno, za Kolingvuda,
i'SitOlrij'slke 'su l'Iadnje; a l'1adnje su jedinistvo spOlljanjeg 'i unu-
tl'18inje'g. Prema: tome, sve dok se ne orl!kl'1ije mi'saOlna strana radOlIe
ne '2)na ISe ta Je ta r,adnja odiista bi:la. milsaonastrana radnje
Je upravo OIno ito nam omoguou1,e da tu 'naiCllnjlu 'nalZlUmemo 'ilH da je
objasnimo na kolj'i Prema tome, o
tome :tla Je !neka ib:illa lisa njene unutranije i sa njene spOlljanje
Sitrane p'redstavl'ja u ilslto V!reme i lf1}eno - 'illli, kako je to
Minik ViQII'eo da kale: !poltJplUlnli opis .l'1adn1'e Je u iSlto VIreme il
objanje'nje. medi 'te oV'om dmgom angumen1lu je, kalko rtiZlg:l'eda,
iroko u literaturi o Kolingvudovoj filozofiji istoriJe. A oni
koJi to ,gledite pl"iihvata11u ga shVlataju kalO uk8lZ4Manje na karak-
teniistileno ilstorUjislkiog
Miislim da, l'1adi, l'1a2)matr,anja ovog al'1gumenlta, u spolja-
nje - unutraJnJe OIpiise rlireiba uvelsti l1e1ke dodatJne dii'SiI!inkoij<e. Jedna
talkva di'stinkicilj.a: je,ste di'Stiniklcija ta i z,aJto pitanja. Dru-
ga Je di,sfinikcija onoga Ito s'e objanj.ava .i ono!!;l'a se 'Ilo
SIede6a je'ste prostog
vanja na radnju i njenog razumevanja kao radnje vrste. Pos-
toji jo 1edna dilstinkDijoa - dilstinikoiJa milsli koje obj,anjm,a1u
i miisH ki01,e je oilneraJdinjO!m kakvom je treba olbj.!llSlnii:ti. U ovom
mogusam.D da upotrebim neke od oviih di'sfinkcija, bez
hove lialzrade 'il bez 'rasprave o' njiima. AH, dOlpU'stitte rn:i da
al"lgument, te di'Stinkcij'e 'Onde gde to izgleda calis-
hodnO'.
Oni kiO'j.i insilstilr,ajlu na tome da mi" prema
o unutranjlOlsti i, Ispol'jalnjOlsti radinje, ne plrilro-
du r,adnje sv,e dolk ne jte mliisao Injome iiIZlna'ena. Oni su
skloni da pod tim :podrazumevaju celinu milsli izraava,
i'ako se ponekad u datom konte1ks1Ju dolputa 'i neto manje old toga.
Dl'1ugaoije trag.anje za razumevanjem se shvata ikao. zaokrui-
vanje nae:g IsaZlnanja oo miisaonoj ,strani l1adnje. Minik to prikoouje
n:iiZ odgovora na piltalnj,e: ta je oldis,ta 11 kOlJi,
na primer, da je Gezar preiao Ruibikon, moglao bi jOl uvek da
pilta: AIi, ta je an pl'1eil,8IZe6i tu reku, kada 1e :to bitlo
u sU!P!l'1OrllnOlSiti ISa' zalkionom Republ:ilkie? Milnik uooma da UiIZ-
velsnomsmi'slu, zna ta jie Gezar al:i, on to jo ne Zina u
onom smilslu koji Je ovde 'shv,ata raidinju kao pre,laz
pl1eko reke; aH, on je 'ipak ne 'shva!ta kalO napad na a jo
manje kao Vll'1ho:v<ne vlasti u dravi. OMO m:i, lzgileda
kao smreno dOIbar ilZacije onO'ga itO' bli
TD mnOlgo l'1azJUmljivijim da je potpuno
dbjalnj.e-
nje, pa i potpuni o!pils radnje, netO' to samo po sebi
Jelr, alkD joe uze!ba u obzi.r celina misU koj.a }eradnj'om j,zr,aena, onda
je da ne pOIstoji' nilta vile to bi treba;lo da bi se ra-
dnja shvatila kao sv,esna. Ali, ovim se ne KolingvudO'vog
10 op. cit., p. 201.
11 op. cit., p. 189.
vilijem drej 59
paradoksa. J,er ;prethodno 'stanoviite n:ilj.e'eklSlllioiltno, ilZl'18ielno r,ecima
kOlje se odnOIse na o tome lta se SitVamo dogodirJo; OInlO je
taiko da se odnlOlsi na lSa!2Jnanje 2Jbog se to dOIgodiilo.
zato se isuvie brzo iz ovakvih opravdanja paradoksa.
Mi:sHm da nii. s,am kada je o ovome, nij'eSlalsvi:m ja-
san. Du'e mesto u knjiiZi na ikOljem ,se ukazuj<e na prelalZ pre-
ko reke shvata s,e, balr na trenutak, kao da se odnosi jediino na rm:u-
mevanje u 'Smiislu 'ilZinall,a,enja OIdgovor,a na piltalnje :zalto. AH, kada
se svom primenu da bi nam pokaJzao ta podra2Jume-
v,a pod milsaO'nom stl'1anom koja taj dog,ad,aj olbla'nj,ava" OIn Ge-
zar,ov !prlkoa zaJkonu Repuihlike. Ovo jedva dai je'ste odgovor na pi-
zatD j'e Gez,ar pre,ao Rubilkon. TOo i'Zg I e1dal vi',e I<ao log'iloka, kon-
sekvenoa OInOlg,a to je on no kao Jedan od n'jeg,olV'iih raz:loga za
tur.aanju, mada konsekvenca, kOlj.e Je on si,gul"lno biOo svelslt!an,
kvenca za koju bi: se 'ils,to taJko mog:J.o da je sadrana u I1j;e'govoj
radnji" Gezalr je, naravno, mogao !prekio Rubikona da bi prikosio
. zakonu Re:pu!b:Mike; alH, po pni'(!jlCli, to nli1'e ono na lta Je KOlllingvud
mislio. U stvari, izgleda da je on O'vde skl'1enuo sa pitanja zato je Oe-
zar svoju riadnju ka piltanju u je ilS:l:orijlski' I2lnaloaj te rad-
nje - ka pi.talnju koje Je znatno bNie Minikovom "ta Je
sta da je OIn skl'1enuo z'ato to navedena prOImena n!ije
'a ostatak :p.as,ala odnOlsii s'e na soonanje ;2)ai:l:ose neto dogo-
dUo. Takva neosetlj:ivost nanelativnost I'a2Jumev'anj.a u odnO'su na po-
pi:tani'a pomailo IS obz.j'rom na to da je Kolingvud
u delu Ideja istorije ,i, u dl'1ugim fi:lozo:fslkim spils'ilma na po-
sebnu ulogu l(JiitJanja ,i odgOlvQlra u i'stJraivanju (273). poto se
u :i!skaZ:ivanju paraJdoksa zato, ilzg:leda da j'e i
'
spl'1mno in-
silsti,l'ari!i' na: ,i zaIP'iltalt,i se da n ona mO',e g;l,a'siiti onako kako
je iizlooena.
Smartram da f8lZiumno tr,aenJe i usv,aJanje odg,QvOlra na pirtanje
za:toi'slkazuje prii:mavanje dilstinkic'ije onOlga to se oibj.anja-
v,a i onoga se to objanjava. ta 'se objanj.ava kada tra-
i da se Ipoika-!e zaJtOo je neka l'1adnja uOilnjena? Silgurno ne radnja
,kao iz r,a,avanj e ceHne milsl'i koju je ona odii1s'ta }elr ta-
da ne bi Ipreostala mlilsao koja bi se ra2)liikovala old te radnje i IwJa lli je
mogl'a dbj,asni'ti. Ali, ne objanjava se ni puki - samo spo-
Ijanja srlir,aJna r,aidln1'e - i,aJkio Je i sam KJolJilngvud, plrlev,ie zao-
k!up,ljen ,svojim i'str,a!iV',anj:ima na g'r,alnic:i 'i anheolog'ije,
tvrldio !pOInekad da isrtorijls.ko obJanjenJe predstaV'lja ohjoalnjenje spa-
Ijalnje'g unutranje'g - kao da na po6e1lklu ils,traii:va-
nja treba da odvoji ljude od rOIbota onako kao tO' prilikom iskopa-
vanj.a, pnimitiiVlna della treba od olb'ionih fi-
zilokilh oIbj,ekaJta. Dilst!ilnikci1a lInu1ll1alnje - splO'IIj:ainje neoldigoV'ar,a', u
stvar'i, nli u jednOIm 'Od ov/ih "'idova kOljlU biismIO u re ...
dOMnIO OInOlg,a to 'se O'lbjianj.ava- i OInlOga se to
0:bJan18V,a. Kao to Isam KiDl:ilngvlUld vie ka!e, 'l1adnjla je ono
tO' ,tl'lelba olbjasnlill!i. Da bi Ise ulOpte 'shv:aJti!Q bOo ralClinja, se mo-
r,a pre.dlsltaviil!i kalO itllr:alav,anje milsli, !pa makiar ,s'aJmo, ikao to Je
sa OelZaJl"o:viim p!l'IellalSkolm pIreiIro RlUlblilkona, kao namera da se na
dl'1U!gu sil:lranu Ireike. Ono to talkio shv,aoe'nu radnju Jelste mi-
slao da bi mog,la pOls,IIUil1Ji za oibjanjenje, nesme pr1ipadati pOjmu
radn1e koj1u tl'1elba objasnilti - kalO to je sa Ge:mll'lOvolffi name:rom
da do Riima, na plrime'r. R.aldin1a Ise n:ilkada ne
njem na misao koja s'e na datom nivou istraivanja shvata kao sutina
te radnje. PalraidlOlkis, implliClilra upravIO lSupnollJno.
Jo postupaik u po-
j:elste ils1Ji,canJe da taj par,adolks, onako kaJk!o Je ilZrai,en, zaii!sta po-
na kaemo da s8IZna ta se
dogodillo zna, i zalto ISe to dogiodHo, mi IPrimdno da
se Ireoil Ita" i ,.to oldinolse na i,stu stvar. U swari, ov,a tvrdnja ima
smlilsl,a jedillo ak!D se to odnDsi na radnju k!akvom je ona OIkara-
kterilsana pre 11'0' IJo Ise 'sa, objainjenj,em a .. ta Ila rald-
njlu kakvom je ona re.oka!l,,;akterilsana k!ada je (kao. ,IJo je to uv,ek mo-
Im'ilsao za Ikoju 'se wrdi da r,adnju olbjanjav'a u pOl1ovni
opils onog'8 to je ftJko KolilngMudov primer tak!o shivatiimo, on-
da dobiJ!amo Kada zna' da 'se Ce'zar uputilO pre-
ma Rimu, Dn zna zalto Je Cezar pre'ao Rubilkon - to j:e' ilsti-
niillo, aln nas to gatCM)1 i ne Da bi se p018N1a pana-
dOlksa, .. ta il lto mor,aju seshVlaititi' tajko da i'stu
s'tv,ar, a time bi, umelsrtJo pre1lhodnog iiSlkiaza, nastao. lilslk!az Kadal i'sllJori-
!Zna da se Cezar uputilO pr,ema R'ilmu, 'On zJna jo za'IJo se Ceoor
upu:ttio pr'ema Rlimu, kioji Je, nall1aVnO, Moglo bli se zapaiZilt,i da se,
ak!o ,se 'ill1lte,l1pretill'la na jedini lkio}i mu daje smilsao - Ila dVlosmilS-
I'en Ko'liingVludov ,par,adlOkis i u z:biva-
njao Ono 'to se dO'goldHo, mogla bi nalS neka neuika osoba, bi-
lo je neba. Na olsnovu ilz.lag,anj'a e,l,ementall1ne aSltr'onomije
ona b'i moglaotlkriil:i da Je Sunca OInO' ito -se odista dogo-
dNo. kada, zna ta se dogodHo Sunca), ona
'zna 'i' zalto 'se to (zatamnl'en1e neba) dogodi\llo. A poll:o Je KoIing-
vud, na par.adoiks ta - zato, hte!O' da slUmilral, al moda i
potenciira ralzM,kie i pri-rodne nauke, OVIO je, sa njelgovog
stanovita, nepovoljan ilshod.
da bi se .razJalsnille r,azliike 'i ils,torijskog
r8l2lumev.aJnja je KiO'lingVlud stvamo nastojao da uTvlndi, nij:e po!l:re
ban pa,r8Jdokis 'kio}i Je KDlingVlUld formuliIsaO'. One SlU, 'i'z'ra-
ene ukaziv,anj'em na: Ipr,avce k01ima se i
iistorij'ska ilstraivalnja mogu ,Rrema Ko,j.jlngMutlit.l,
nik ide vHln ik'a drugim ,kojiisu zalkonlima s'a njim
povezani. Na'Suprot tome, proidilre u unutr,anjost samO'g do-
da bi otkrio miis:ao koju taj
tV'ridi s'e da se ilstori}skio Ira!zumevanje Ir,aidnje oSltJv,al1uj,e bez njenog po-
ipod -empi'rijlske iH zakoQe.
12
Tvrid1i se,
da s'e ne tr,ai' ukazivanj:e na, pocetne uSIlove u onom smils'iu u kOj,em se
to moze od prirodnjaJka, tj. ukalziv,anje na nelke druge,
ranije
taiko, da treba da gleda v,an same na
iM uslove. KDliogvud da su alktelro-
vi >r,al2l10IZi! dovoljni za iistonijskD obj:allnjenje zbog su radnje
n'jene. Da bi se uk,azailo na te razlog,e, neophodaln je opi's,al'i ne apilS
stvamiih uslova u kiojimase akter nalaliio, opils akte'rovog
salg.ledavanj'a tih uslova. Cezarovo uverenje da su njegOVIi nap.,ij arl:el j i
biH ranjivi, na primer, ne mor'a biti ilstinito da bi, :po1slui'lo za objalnje-
12 Razlozi za I prOll:I" .ov.og 8pOl'nDg Ishoda u .ovqj knjizi se ni,gde dilrelctno ne rm:matraJu. Radi
dobrog prikaza problema vidi tekst R. H. Weingartnera: .Hist.orl,oal u Paul EdWards
(ed.) Encycl.opedia .of Phll.os.ophy. New Y.ork. Free Press, 1967, v.ol. 4, pp. 7-12. Radi prefl-
njene stanovita v.idi del'.o M. G. Whitea: Foundations Df Historical
Kn.owledge, New York. and RDW, 1965, poglavlja 2-3.
vilijem drej 61
nje. U nastoj,aln1u da odbaci takve kalO to Je deter-
koj,e bi, mog,le ilZgl,edati naveldene tvrdnje, Ko-
IingMud poneikad navodi dai se tvrde u vezi sa, situ8ICi:jom u
lkiojoj nelki akter mOlr,a da dela Isaistoje samO' Oid miisH 1(316). On, ilSto
taJkio, proriloe da i USIOMi kiao taikvi mogu biti ils:to.,i.jski
uzroci radnji (214-215).13 Postoje e,l'ementi preteril\laJnj'8 i u Jednom
i 'u drugom i!Skalzivanja njegovog ,stanoviIta. da bi bilo
blii:e onome Ito je on z,alils1!a milsIilO da je tvrdiilO kako je siiIJUl8ICija u
kojoj akter treba da se na delanje konstituisana n}egovim misli-
ma, Ni uslovi mogu biiti UIZIi"oci r.aldlnji (nasUIprot oIbi-
Ipoki"ert:ima te'la) 'samo posredistvom alkte,novilh milsli o njima.
mli: Ise, me:aultilm, dia je ono tO' je ovde prenagll,aleno i da je od
presudnog :za anailil2lu ilsto'l'iografiJe.
Alk!o j'e stvarna KolingviU!dova tvrdnj'a s vr,emena na Vlr,eme aspo-
rav.ana, milsIim da se ,to obilono i1lbog tOlga to Je ona bi'la pOlglre-
no KaJf'l1 Rope'r (Poppeir) JIU i'e, Ila 'pr,imer, kalklo po-
greno shvatio, ulkazlUjuci na sUIprotnost Kolin9'Vludovog giledi-
ta i svoje vi,astite tVirdnj.e da ilstorijlsike r,adnje Ibreba objan1alVlalti po-
objekItiVIne ,Iogike situacije.14 Poper nagl,8!ava da ono tO' 'se do-
godilo u istoriji treba objanjavati situacUe kakve su one odi-
sta billie, a ne anaJkNiilm ikiaJkvim su 'ih, moMa pogreno, akteri p.,edSltlav-
l}alL n:ije lako da se shv,ati su olbjektiMne o s'i-
mog,le balcilti svetlast na ono to su u tOj aikteiri
M aik!D su oni smatrali da su njihove oIkolnOlsti hi'j.e dnugaoije.
OSim IJog.a, il2lg,leida da se razmatranje prim:e,ra ne odnolsi na
ono to Je KoHlnigMuld tvlrid,io. Pope,r navodli primer.15 On i'e, kako
ka'e, bilO time, to je GaHI,e'j odibac:ivao lunamu
teoiriju o planetama. Dok ga Je to 2Jbunjiv.alo, on je zapaIZilO da Je Ga-
lill'e} odbacivao ono to j,e Kepl,er, kojii je tu teolriju, ilsticao -
odbalc'ivM, ne na nje'9'ova pilsma, na pJ1imelr. ZapaiZio je,
da j'e Gal:jI!.ej da je kao teori-
ja o nebeskih te,liai na na Zemljiii biil,a InalkIlonjena, IIJ-
na1f1noj teoriJi" i, da je Kepler bio Sve su to, s pravom navodi
POIP,er, OIbjeiktiv.ne Logika GaHlejevog 'stanovi!ta" na:stavlUa PO-
pelr sa svoj'im zapaanjima, ilZiskuje odlbaciv,anje onog'a to je Kepier
tvrid!io - velrovatJno zbog toga da bi se oibe2lbedi:I,a i,n'te le!k,tua Inal
ta GailNejeve teoriJe.
nije i'zveSlno da POIperov O'pils onome to bi
KOIling.vud nazv,ao rekonstf'lu!kicij'om alkterovilh milSH. J,e'r, jedan od mome-
naJta zbog koJilh moglU pOIsluil1!i kao OIbj.aJnjlell1Je si-
guf'lno je to da Ise te odnose na Qno to je GaHlej misllio. Kad
bi dalJe ilSlJl"aJivanj>e pokazailo da aSltl"olo,ko znanje ilpaJk nije i'lo u
prillog ,Iunanne teorije, OIbjlainJenj,e koje je Poper ,iizneo ne bi bUo bez
osnov,a UlkiDI,i;k!D je GaHI,ej mi'sl'io da je ,alstrolog'i'J,a to Alko bi se,
Ipokazalo da Je G.aililej misHo nilkak!\f;a objektillfna
'astro:!-okOlg znanJa i lunanne teor,ije ne bi mog,la da spase
lIJo oib jlalnJenj:e.
13 Vidi An Autobiography, OxfDrd University Press, 1939. p. 128.
,. .An Pluraillst Approach tD the PhilosophYDf Hi'story-, u knjizi E. Streisler I drugi: Roads
t.o Freedom: Essays ln Honour of F. A. Hayek, London. Routledge and K ..... an Paul 1969 pp.
196. ff. -., , ,
15 Op. c/t., pp. 198-199.
v
DoplUIstite mli da se, naj,zad, OIsvrnem na dak-
trinu Jml}u sam na glediite da bi: shv,arlJio prolu
Ijudisk!U r,aidnju, mOl'a ne sama da o1Jkri'je milsao njame nego i
da u !SVojoj sv:elsti tu mil$'ao ,za,ilsta ponav:a zami'sH Mi Qivi. Ova tV:l1dnja
je izazvala mnogabrojne krHiike. P,atrilk Gardine:r je tu wrdinju shvatio
kao 1Mr1din1u f<ioj:alm Ise pll1ipilsuje
uvida,16 V. B. Geli (W. B. Game) kaa pastavljanje
I<Jrilte!l1i1lU1ma ilstine,17 O. H. Filelr (D. H. Filscher) kalO u
onih misli kaj,e su akteri jedino magli imati,lS a Defri Elton (Geoffrey
EltOIn) If<iaa ilstal'ije na OIno ',to 'i'stori1oar zamil'ljal19. Arnold
Tojnbil [A. Toynlbee) Je ,imao toHlka Qrilginalnos1li da s'e Z!8Jpi:tJa zar
vanj'e IPl10lih doivUaJlal, aJk:a je ne bi bila loe po moralne prin-
cipe

MOira se prilZJnart:i da nerz,adavaljlstva
raoesta nalaze oslonac u stavovima samog Kolingvuda. Uprkos tome,
smatl1am da se z,ahtev z'a PO'navnim promilIjanjem ma'e taka
da s'e otkiloni bl'!alj tih nev:olja.
Mnog:i pr,abl'emi kia1'e se milsH da su iZ8iZ'IIIan:i, KOII:ingMUdOMOtm do-
kitl"inam pI101i1zl'aiZe, kaka i:zg,l,eda, 'iiZ !pOlf<iU!'aja da se ana interpretiira kaa
OItVor,ena metOIdaloka prelPol1uka. jerzilk panekad odi'sta
stvar,a rutilsaik da se OInlO to nam on Ikazuje odnosi na postupak otkriva-
nja pnoHlh biila da su ta milsf.iirzra:ene !pI'!OIllim Hi
palk (kaa to 'su 'iih ne!k:i ,shvatali) one izra-
'ene. 1ialka na meisrtu kaJe je ,I'anije U!kratJlro iz,lalena - a postoje mnoga
talk!va mesta - Kialilngvud pOIstav,lja pi:iJanje: A kako pr'epo-
2Jnaje milsl.i kO'Je da ailjkri'je?i adgovara: 'Rostaji sama Jedan
kojim se to moe njihovim panovnim p'l"OImli 1'ljanjem u
maj). AH, Je dosegnuti da ,smilslla takvog
alk:a g'a doslolflCe shvatima kao metodoloka Kaka oo-
velk kO'ji Ja ne kakva je bi,la a'kterova miisao ponallflnim proimli'lja-
njem da uWl1di kalkva j'e ona bHra? Je pOimalo da se ana ta Je
KoHngvud shvatao kaa predIOlg posma1lrn kao me'todO'loko
kO'j1e Zlailsta ima doslovni' smilsalO, nalime: Zami'sli sebe u porziiciji akte,ra
i prilP'i1i mu onu milsoo kaju nala,zil uVllasrtiroj S\f,esti.21 Mnagi SU, :iz-
gleda, nal'81zHi barirzvelsnu n.av,edenag j takvih
zlapaanja kaO' 'ta je Ullpaanje da mOira U sebi
da zami!sli ;lU ikajoj s'e Ce'zar naI,azio i, da u sebi 'mils:Ii ono to
je Cezar o takvoj 'si'l1U!adji mils'f.io. Ali, ana ta je na navedeno
j,este Slamo karilkaltur,a dOlclfl!ije'g stava.
lU svakom paistaje dva vf110 orp!s'eJna paglaV'Ua dela Ideja
istorije koja bi mog,l,a da itza:wvu sumnju ;lU ma kalkvu metadololkuin-
te
'
l1prertaciju zlaihteva da istarioar panovo pf1ami'slli aJktenovu milsoo. TQ su
,. The Nature of Historical Explanation. Oxford University Press. 1952. p. 30. Vidi nje.
gov rad .Hlstorlcal Understanding: the Empirlclst lradltionc u knj'lzl B. A. WiIIliams I A.
Montefiori (eds.): BrItIsh Analytlc Philosophy. London, Routledge and Kegan Paul, 1966, p. 274.
17 Philosophy and the Historical Understanding. New York, Schooken, 1964, p. 18.
l. Historlans Fal/acies. ILondon, Routledge and Kegan Paul, 197,1, p. 199.
1. Political History. London, Allen Lane, 1970, p. 133.
'" A Study of History. vol. IX, Oxford University Press, 1954, pp. 733-734. Tojnbl smatra da
KoJ,ingvudov zahtev za ponovno doivljavanje prolosti Implicira da kOj,j Ta
ml;lrlana treba da besno juri ul'lcama.
21 Ovo je priblino stanovite C. G. Hempela u radu .The Function of General Laws in
History- u P. Gardlner {ed.J: TheorIes of History, New York, Free Press, 1959, p. 353.
vilijem drej 63
ip'osve6ena !pti1raidi ilstori jiske (249-282) i
p:"a u kajem se ilstolrij,siki al'gu-
menrtl dia bl se ok:I'IV:llo OIpazalnle, dl1ugO' u kajem ISe r:azmatrn1u
da bi i aJkter iik:ad,a mogli da misle ba
IstU 'stalno tvndi da se u ilstorij'i t()
on to U (Autobiografija): svaika ,kO' da1e
na IIS!l;O'rlj'e mora se ma-
ra u stanju da da je nj:elgov adgovor onaj aidg,avo:r koji evi-
SamaISl\:alnost kO'ju je on prilpilSiMaoilsta-
I'loan'ma Irile ISaSlta]1 se 'u neiz'avilsnoSlti od evidencije, u nerz'avilsnosti
?_alkiatzhf8inj,a. bi bilO p,al\jpuna zhunj:e1n OIprtuham skolranjeg
ReJna (Baskel Fain) da je OIn, sV:Qlju dok!tr:inu
'hl1abl1O krenua pr8JVc'e'm iIS1!orijlsiilh
cal.23
,. IOV:0 samo P? 'S.elbi, ne tak pota poj:erdi-
m d.?'la Isto:l/e mogubiiti u sUp!l'!at-
a. na mnOlg'im mestima nalstojli, da govori o
I o ozwljl8JVanju. Zbog toga Je !posebno instl'!uiktilVlno da se u
ra1ijmatra1nj'U ubedljilViosti metodoloike interpretaci1,e n}elglavilh stavoiva
n? 'kajii 'u pogl'8JVllju llisto"ija kaa
aZIMI'jlavanJe proSIOlg dOlzlvlj,aja," (Hilsltary as Reenactmen:t olf Rast Ex-
perience). Ovde Kolingvud nastoji, to se usvajalo, da pakae ka-
ko pamenuti metod .oivlJavanja - i, alko sie tom metOIdu
tako on je pm.filh misli Iroje leblde
na nelk:1 naein v,an vremena, i kOjestrpljii'llo da ih
ponovo ZIamilsIe (286), Oidils1Ja Isabliastan. U stvari, onO' to je
relceno 1e aJka se sihvati' kao boriba s'a teorijskim,
a ne metodlQiloslklm pIlIlanjem o tame ta' milslii,ti po:tJpuno istu mi-
kaa .i olsoba. na rprimer, posrtav!j;a pitanje u kom
sml!slu bl mllsh dve osobe brl,e 'liste - POl Vl'lstil 'ilH - li
tr.ei?alo da da bi je u pO'nav:o
mllsll'tl .1 J:dna Ista PQlk:usavajuQI da pove'2le Ideju panov-
nog Isa Idejom razU!mevanja. radlnJe, se,
IIiSItIIm posliam. Kada tVll1dii da je ponaMno zam.iljanjle
Jedini naein ralzumavanj.a :radnje, on iznosli ono to 8mail:l1a logi-
ekom vez,am ta pajma Haka 'se, naravno, takvim
Njegova il:e:za gl 818i' da je radnje, u onom smi-
slu kaJi odgavara ,f1azumevanju radnji 'Ui!starij.i, oSItalOlg)
!pOrl'OMna :zamiljanje milsli nJame ilZr,aene. Telz!a Ise odnosi na cilj, a ne
na postupak ilstraivanja
_ Clilljla tOlg je, herz sumnje,
Ako pa:st8JVima pitanije zata 'PrjIJ'i1kolm razume-
mora .da ponal\liO promi;sH mi'saa kOlja tu r,adnju objanja-
va- n?' pl1lm.er, ne bi 'hHa da'll.o!ljno da s,e jednostavno otkrije
Je mllsao billa - Kolilngvudov odgovor 6e bilt1i da mi'SOOI n:ije
'obllcan OI?Jekart: ne ne,to g'OtQl\lo, ne puka pajl8JVI:I koja 1$6 !posma-
tr,a. Ona Je alktlvnost kajla, se saznaje jedino u njaJ.
t?me, mi ne moemo otkriti kam-a: je bHra neka pm,l.a' milsao, a
Je (Isto vreme pOlnOIva ne pram'iislima'. Nj'eno ponavno pf10miljanje
ce, oSim tog,a, nuna b'iti IkJriltiOk:o. Nale s,agledavalnje da li je maema
ponOIvo !pl'lomilsliti' kaa vlalstirt:u milsao nas na p'itanje o njenoj
22 An Autobiography. p. 128.
23 Between Philosophy Bnd History. Princeton University Press, 1970, p. 144.
64 ideje 1/87. (godina XVI.!)
uVell'llji\.'osti. Pr,ema s'8Imog Ko'lilngvuda, pono'l/lno p'l"OIJ'I1liljanje mi-
sli drug'e osobe nikada nUe "pasivno preputanje
druge svels:IJi.
il2:ral8lVanja i'2!g'leda'ti' prirodJl1'jlji se piri-
se1:limo da bi m:ilsalO ko'j.u bi da slhvati za:to je
radnJa mO'l'1alO da ponovo promilsli, dobil'a
al'lgumenta. Ono. to b'i OeiZaI'lO'l/lU raldinju uaini'lo r8l2!umljlivom jteste m:i-
salO da je, ako je data onallwa siltlUaCli1,a ka!kv;olffi jte on sh'l/lalt:io svoju i
oni, elillljevi IGO'je je, sa kao to. je Rlubilkon, hteo da
omar,i', pre1laLZ ;preko te reke hNa radJnij.a, kojlu je trebalo Obja-
OelZartlMu raidnj'u !plolZliv,a!l1'jem na njego'l/lu z,alrriilsao,
tu Il'adJnjlu shv,artJiiti kao li,Z1raLZ takvog DIP':teg al'glumenrta'. me-
bilti rooumljliva samO' alko kOl1selkvelnce tog
slede 'ilZr8lZmatr:anja koje j,e aktJelr iimaO' ou vidu. Drug,im 61'1gU-
ment se mora smatratlli valjanim. A jedin,i da 'se klse da ,Jj je
alr'gument valjan, KoUngvlU'd, jeste da se OIn liizvelde, da se
viidJi da li OIn zails:ta' moe bimi milsaO'.
Al'glUmeniti, 1l8lr,aMno, imaju SVOjlU OIptOlst. Kolin-
gvuda !kojfa uka2!uje na neodri'l/l()lst prethodnO'g 'l'Ia2lmartJranjoa j.e,ste kritika
prema kojoj njelgO'v,a r,8I2!UmeVlanj.a posta'l/llja 'ils!toll'li!oarima nemo-
zadaltak objanj.8IVanja nepOInovlj!ivog i Prema E. H.
Kall1u {Calir). na pl1imelr, to je n8VEilo na r,el'evant-
nost" molde'la obj.a'nJenj'a u ilstOlrij'i.
24
Napro<tliv, KoHn!Q\.'ud
t!VIrldi da ilnidilVidua!lnost iISltior,i'jskilh i II!ilonosl\ji, alko se pod
tim podr8lZumeva, njihova neponovl]ilvost nije predmetilntereso,vaJI1ja
UllIilVerzallnost iil,i osobiin,a, je .. , tvlrldli Kd.Ji!OgvUd,
upraVlo. onotOl je praVIi' i mogu6i predmet il$1lo,ri'jlSlkog
pod un!ilVerzalno6u podraZlumevamO' ono to gl'lanice 10-
kallnog i !privremenog i ima' Vlalj.ano Zla sve ljude u
svim Vlremenima (303). Smaltram da un:iv,el'lZa'lno koje i<Sito-
u raidnji treba da, otkriije na V!a,Jj.anosltli pl'lalktionog 81l'1gumen-
ta <kojj ToO je sirgunno OInoO 1!O Je '1<0.1'in9'lllOO imao na umu
u sleide6em, pri,lilono On 'pi1,e: "Alko je Pi''bagori-
no o kVi8ldrallu nad hilpotenulZom milsao koju; danais moemo
'milsaokO'ja predSlbavIja !Sta'lnli e,l'emenalt matem8ltiolrog saZlna-
nja, onda i'e i A'IIIgu8tov:o otikir:i6e da, j'e mO!Qil,a ilZ
nkanlskiog Bima proconsulare impert-
um i tribunicia pO'testas stalnli deo mi'sao koju ilSitra-
iistO'rije Hilma moe zamilsliti (217-218).
1<00HngIVud, dakle, kako Zlals1llllpa, g'iedi'te dal r,aLZume'l/l8n1e
radinje lIkaziv,arn}em na 8Jl'Igument koj'i ona i;zr,aava za
soibom iprocenu arg,umenta i n}e!Qov,e Vlal'jlanOlsti. Alko' istori-
ne uspe da Ip.romilsl!i, taj ar.gument Hil, alJ) se sam angtUment
u tom 1'18zmatranjlu ne odri, onda i
Na .alllost, 'alko }e OIVO onda Je Kol'ingVlud, kako i'2!gleida, s vre-
mena na vreme oIba pogreno IPO'stavljao. DOIpustilte m'i, stoga,
da razmdtrim neke primere KoJ.ilngV!udolVOg
izJ.alg8ln:j,a tiih zalhteva, u .nameri, da rasv,etl1ilm nJegO'l/lu doiktriln!u ko-
ja se moe br:anilti.
I<ol'ilngvud, bez pogreno pOIstav,lj1a zahtev da pono,,",o
promiljanje mora biti kada, u onom delu orlginainog pasa a ko-
ji g'one niUe oallteden, tvrdi, da po.to oiVljava pil1Ol'lu misao
24 What is History. New York. Vintage . 1967, p. 79.
vilijem drej 65
u k101ntJelk!stJu V118lsrt1i1tO'g saznanja - tu Imilsao, :iiZlg1r:aclUlJe
vl,as'tiiiti sud a VIrednoIsti sve O'ne u njoj
da pronade. 'Se moe sugeli1i1sati da I<O'llilng'VlUld olVlde niije
hteo da kae :nilta vil,e dIO da ",rl'O to kalO
neto to se samo po sebi podrazumeva. Ali ekstl1etmniji iskazi istog
zall1t6lva n8l\llode na 'Pomisao da Je on hteo da kae i lVIi!ie od 'IlO-
g.a. Ni\ta ne bli Iffiogllo bilN g're!k!a, :tvIndi OIn, na umu pre
svega ilstOlr,ijlU f;illozoifli'je, od prellpOistaV!kie da samo
,ta je ta i ta misao', nekom drugom da ,da li Je
OIna istinilta' (215). Koliiln9'1/1ud ide t,ako dal'elkio da preil:ipOISltaViku o o'l1k1ri-
v.an1lu ideje bez ilsp,irljj,val1'j,a njelne ilstinilllosrti progil,aava .. priOilJiMreooom
s,ebi (300). AH, bez bilo bi QUldlnlOkiada bi se Ireil<ilo da
InazlUlmev,aillj-e ;radinje logli1ol<li 'ilsp'naVlI'ja greke aiktelro-
vrO'g Jer, akio bil i'storic8lri1taoil:kl'lilo, blillo bi 'Ilo iiZlnalaenJe
aktelrove milsH koj.a se ne ponovO' milsliiti. Za raiZlumevanlJe Je ilsto
taiko saSMi:m dirug:ilh 9l1e,akia - oilnij,eniiok\iih greaka,
na pnimer . .AJko bi pri' 'Ilom i\ta tr.elba:lokior'i'govat:i, bHa bi toO, v.emv-atno,
konoeipoi'j.a ,ilSftOll'li o aikt,elriO'Vlom all",gumenitlU.
se, da 1<0lirngvUld ponelGad pOglre1no priikazuje u kom
smislu zahtev za razumevanje mora biti zasnovan na valja-
nosti .iiskazanlO'g all1gumenta. Talkiav jie Zlalp,sanije lO
ju Manksove IfilllOlZoifi1,e kalO pOlk!u,aja dase r'ei' a
ne teOirij'slkii pnOibl,em. OnOl 'to Je Mal'lks piisao, 1<01lingVlud,
mol'lalo bi. .. ibesmilsleno, aN ne i osolbi :l<'oIj,a',
da den nljelgoOVlu elju da posredIstvom poboli'a svet, ne'go, u
najmanjIU nLlku, tu elju smatra OIpf.lwdanOim.25 U blil'em kOlje
KotilngVlud oVlde rnavodi s,e, bar, 'ilzvelSna soUmnj,a ilZalZvana tvr-
de'n'j'em da liis:tJOlriioar s:tJViarno moor,a das'e sloi sa name'rama i pr1ilncipima
alko da r,aZIume nje'gov'e r,adlnjie. AN z,a ralzumevanje radnje
nijoe nuno ni to da smat:r,a raz,loonim da se :t:iih priincipa
prlildr,ava.
pOlse'e za ne:to blliim
da pOlku,av8 da izr,aLZi Dno to je bUo u l'IaZlume,vanje
te kod Tll'lafall'gara: s'am iih stekao, oalSno
sa nj'ima i umreti - ou odgovoru na primedbe to 0111' z,a vre-
me bi'tJke skiida svoj,a vl'lllO odl'iikov,anj.a.
26
KoiingMud
da j.e ,koJe ISU ;tom priUlkom ilskaLZ'ana miisao: tada ni-
sam skildaD odliikovalnJa da biih 'sp'as,aosvoj ivot i dodaje: Da,
salmo na tr,enutak, nilsam bilO LI stanju da o tame prami's,um, N,elsono-
ve bi za merne O'stal,e nejasne. AU, ni ovo blie
bilti, 'alko ono da' Nelsona mogu saJmo oni jlSIIJorIi-
koji: ulS'l/laJaj'U n1elglolvo pl'lofelsionalno treba da bude
u stanju da zamilsl,i da to odiista nalae da se II takvolj si1uooiji
sk'iidaju oIdH:koMan}a - 'i' to ne samo ovom prilikOim poto se nace'l:o
mora ISlhMaJtiiti (da uiP0ltil'1ebim samog I<!oling'l/luda,) kalO zahrtJev kiojlj, va-
i ii!:a sv,a, Vremena.
'i dr:u9'acije tvrdli da IraZlumevanje Zla,vi-
si lOd v,a lj anosti alkte!fOMog all'glumenta. On to, kako izgleda,
kada na melstimakae da treba da razmotre iiZve-
sne stavove ljudi. Poto sam ;prikazao Kolingvudovo gl'edite, mo,e se
da saivljavanje sa,aktenom p'relds,talVllja uSllov 1'18-
2s An Autobiography. p. 152.
26 Ibid., p. 112.
radnje i!Sitorijli, IPIr,i tome samro na to da
(lI"Olcena u ilsto
v:reme i l'1aZlmatnan1e dalte si'tuacije sa stanovita samog Kol\ing-
vud, lkiatkad W1ndii da tr'eha da sa akteil"om
u ida ga razume. an, u :'\:Iom pogI'edu, posebno hvali 1"10manrti-
.oalr'e. !Snano kioJe 'Su oni ,oISltv.ar:i'I:i lj sred-
I1jeg veka, k<ae Kolingvud, }e da upoznaju praMa 'i drago-
cena to P:l1o's,vetiteljima ni<}e uspe,lo (87). Nelsumnj'ilVo Je
da je patpuno oidlsus,tvo sla ivota mo-
gto da intel1pretira 'radnJe -radi
l1],a, takVIog ivota; ali 'i preveililkio sa'iv!javanje maglo bi i,sto ta
'kio da plJ1olblem. rf<jol,ilngvud ni'je u da, na
pOSrIJavii, .illi kaologi,oki ,iiii kao pSilholokli' nu,aln uslov
'nazumevantj<a.
'Poto sam Kiolilngvudovu wndnju da l!stori:j,siklo lJ"iaeJumeva
nje pmlilh ns!dnji trai Oi,ivljavanje prolog doivlja!j1a Mli :ponovno promi-
Ij.an}e pl"'OI'l,e zamilslli, jasno je da s'e tom tvrdnjom 'htelo 2!natno
manje no to bi: na asnOIvu samOlg mog.ao Ko-
I'ingvudoMo olbjlaInJenje radinjii mo.e da obuhvalli vie no to je akiter
ek!splliiCii:llno znao u vl"'eme pr:om:i'ljanj1a; a ne mOllia da na po-
tpuno ,ilsti promilsH ono to je aki:e!r u svoje mislio.
da 'ima onol'ikO' pwmi'l}anja i,ste mljlsl'i \QOIliik<o i n1e-
nog za bi!ti rel,evanilne s,amo one
milsli: za koJe s l1arzlO'gom vemjemo da! su pripadale akte,ru; i, ako je Ko-
lingIVud u :praMU kada smatra da zaista mona da plromils\'i milSlOO
Ik<o.ja se akte'J'1U pr.ilpils!Uje da. bi se tom milIju r8ldinJ,a mogila obj'as:ni>t:i,
on 1'e i'sto tako u Pl"lavu kada tvl"ldi da se ta milsao mor:a ponovo pm-
miilsl:i;tii. da mOira da o.iMi a\ct)el"!OM doi-
vljaj j,e shMarJJanje koje je moMa Jo sumnjliv.ije. :Arli. kada KoliingMud
usvaja OMU altel"lnatiMntu fOl1mulaciju, an ne eU da da
ilstori!oar mora opaati, milsliti, os'e6a't!i, kretati seiU govoriti onako ka-
,ko Je ,tn aiktelr h06e da kae da mora da razma-
tra aktel"lOMu sirtluaciju onako kaiko: Je to sam aktelI'
Zato Kolingvud navadi tako mnogo tih MilsHIm da bi se
mog'lo da Je nj'egov prikaz ilstorijlskog razumevanja u de,lu
Ideja istoriie U'smer,en ika tome da se razjasni u kom smiislu treba shv.a-
titi i:silloriju kao iistna:ivanj,e. Postoje u stv'a.ri brojni r'a-
zIolZi za takvo sh\liatanje i'stOlriJe. Jedan Old l"IazlOlga koji se na-
vodi Koling\liud gOitovo uopte nUe uzimao u obzilr,27 a to je cinjenica da
neigdanje i:v,Jjen}a , primenjuju na postup-
ke !Ijudi, a to moda i mO'raju da izve'sne monaIne, estetske ineike
druge :Ijudslke vrednosti - o se iscrpno r,aspliavljarti' u nared-
nom pOlg,l,avljIU kinji<ge. Pa ipak, l;azlO'g ZJbO'g 1<I00jeg shvarta ilSto-
'ri1u kao ilsllli8iv,anje Je zaiista umeiSIrtJan i a taj
razlog .se svodi na to da istoriJsko razumevanje, kao to se
tradii,oionallnlo i vrii'lo, ilz,ilskuje plr,a1kl!ilok!og
nja:. Istol1ij.a j'e, ikiao to ,to ponek!ad kau IPll"ilsta:I:ilce gledi-
ta, ",aktivnost lU kojoj se jedni .Jjtudistav!jaju lU poziOiju dr;ugih: 'ilsto!ri
ZI U 'svakom ne u delu The Idea of History, takvih mesta kakvo je ono na
str. 132, gde se nagovetava da mora da .procenjuJe.
vilijem drej 67
ja stanIOMiite del,alllnOlsti. A to !1S'tlia:ivanje
prolIosti , kako g,a KJoHngvud be:z sumnje shvalta, gotovo nikad ne bi
moglo da :postigne.
S engleskog preveo
Zlatomir Miloev
istorija kao predmet filozofije:
smisao ideja

I programa
radomir
sa i bav,lJenje temama ,ilstori1e odu-
velk su bj!(li' vrlo izazov, reklo bi, se i'sJ}it iZla sve koj'i'
mlilsaJotne oidilse1,e na, !putu i snalaenj'a u svetu.
n1'emo od onog-a to je do nals ,SliV8Iralno. AH, ta jeto to je dIOI nalS stva-
r.ano? OU pOlklu:ajima da .to mli se mi!looimo pred orzJbHjlniim
temama ilstorij'e, da se olne mogu shvatiti i,z pUtke
faiktogll'lafliU'e. Te teme, os1Jalju ,tokiOlm oelliOg m.i1salonog iyQta u
polju nallilh Mi 's'e gortJOIVo beiZ prelklilda nj'ima ba!VIimo na je-
dan illli! drugi I tek tome, nelgde u godinama
kl'1ilstaliu se makia u kO'ja, imamo i,zvelsno
Do toga ne samo preko bogate Nterall:ure !<ioja joe, nara!VIno, neo-
al i, mle il uslov, nelgo telk pOlsl e 'iiZyesllJih vl'alSltiltiih ilskUls/tla-
va kio16 POISItaIju na neiki Vrilo v,8ilI1a ne li u 'i'2Jbol'1u
jedniog, brojnim shvartamijima" olbjan1enjlilma, klale tada ,ima
bar nas nelkiu pos'etbinu lIvelJ'1ljivOIst. U tom smi'slu :i redovi dali je
sl'eide j'elsu lf'il!<iS.aciilje koj.a su sooreN'81la to-
l<!Om gOldi'na 'ilZ !posmatrall1}a, pot!k!repljenjla 'i ponekim indilkart;iv-
nim ilskulStv'ima. Ne pretendujem na da sve mi:sli mo-
gu da 'jeir poneke ,od Injiih nal.J ,I,egiltimnoSI!: mo-
da, f3'ElJmO z,a' mene, ZJbog toga'110 su mi se nametall,e gotovo uvek
kald sam 'pidk!u,aY8Jo da raJzmottrim pojedine i2l8JgOllle'ilke pred kaljli-
ma su se nall,alZi'I:illjudi' u ilstori1i, toj svojoj dnu'gldj !pOIs1lojblinli, odire-
nJilhOlVluslUldiblilnu V'ile nego prilnoda
:llstolr'ij.a Je, dall<!l'e, arena, OIn j:e na ti01 'areni, dru-
goO je piitaJnje u kiOlm 'smilsl,u Je 0'11 tI\fIoiraJC i kald Ie i u kdjoOj meri' on ci-
l1'idlaJc na tQj aJ'1el1i. OdgovOlr da je oovek wor,alc i!storrje limao j:e svoj od-
smii!saJo u postrenelsaJntslloj mils lli , i u tom OIblilkiu on moe da
zadOlVlolji. 'i dalnas, 'aU dan.als Je neophodno nj,elgoV'o' teme,ljin!i'j,e ra'zja'nje-
IRJ'1e ,sve'ga nilslU lSIVIi, ,a Iponajmanje na ,jIsti iWIoircii 'iISllori'j.e, IIlavi-
e tr tv:onci s vellikilm napOlrom 'Usp,eMaju Is'amOl donekl:e da shrvatte pone-
ke i!stOlrij,sike toIkove, nelki njihov logos, i tu ima siIQurno netke i'ronije.
LJudima kao da jellake s pl'1irodom nego sal 'iiSltorijom. zadaje
probleme. Onta 'se kao netka glral1di:OiZna, nekad
,1'alboratOlrijla. pr'ilS-
11I0St pr,ema piliillio'di, ali je vailjlda postetpenim soona!Valnjem gubi vilde6i
da pr:illioda ne nelk!a'k!o dh'eiktno u nje,gov,OIj sudbin'ii, ona. Je ne-
70 ., ideje 1/87. (godina XVII)
utraina, ona je samo nekakva pozadina onog glavnog koje
obNlkiuje. iUlzlCllire irili un!i'!taMa ljude. rrelativno br;zo da ne mo.
e rl!akJo da irz lanca neprekidne rj nelPrerg'lsidlns rsukias!si'je oinovra,
I ivot on dra saglledava kJalo tJalk!av tolk.
i ma klako da mu je jalsnro da jrs n!js'90V ivot go:l!ovrOr zanemarl!jiv trenu-
talk u besIkirajnom prrOls'tJona i vrremena,ilpalk
njelga sve!st o smlilsilujr dosrergu nilpo't!o ne moira da bude efe-
me!r:arn akio rse sllJellmrU 'PreduIslovi. l tu ss jasmo Iploika!2Juije da je
sVialki ooveik na pre!d zadatkom da OidgOMOIl'1i na rj:zvelsna
pill:anrjra lU :vezi sra: smils'ilOlm i Viredno6u svoj:ilh della, pai ivor!:a uorprrte.
ne tl'lalnrslcelnid'ilr:a svOlju oikollinu samo umom, ito sre
ji IiizVisrnim iz slfelre mOlnallne s'amosvelsN, i' obalVeza
plreld nelkim drrug.iim, Ik!oji SIU lj vs'zama rj oline ga talkvim
kalkiav Oln JelSlJe. Tra velza umnliih i' lilnllJeilelk!tulalrn:iih sna!ga
U na potrebu nazmarlJl'larnjlailstorriiiJe s lertJilke i u
Vlezli, saeiJilkiom, s gil'edita uop.te, za sve
se trude dal pt1o!nilkinu svojom mii,ljru utokolve :jistori1re ',j ilVota.
Zagonetke istorije kao izazov
istoriju koja su proizvod raznovrsnih akCija ljudi,
PJli da li iSU V8:lne j,l!i ,jU nekilh ljudi? ovde
se nalrazimo prredzadat!kiom preloiiznije'g razJanljen1
'
8 ranije pomenuibe
ideje da istoriju stvaraju ljudi, izricane s optimi2!mom, i nekom vrstom
ponosa. Ovo poslednje opravdano Je i' dalnas ukollirko Sre miisli na
cu da osim rijudi neima dl1ugog tvorca listorije. Ali pokuIaji odgovora na
pi!tarnje kaiko, j, u kom smilslru su ljudi tvolr:ci, i ima li inidiikiatora Vidnog
nalpreldovlanja u tom nj'iihov:om ,tvol"30kom ogledravarnju, l'1elati'Vno
j,alsno na manjri optiimrilZ)am ,i, ponos, jre:r rfjJurllornomnoslt ljudrslkog
mnogo telk kad se marnri:festuje s nekom merom odgovomosti pr,ema
drugom, blinjem, zajednici, uoj i'll siiroj.
Da irSito:rij:u ne ,stvaraju 'Svi, da je stviarr:a mailiii broj ljudi, a
da vie objekt - tO' je neka vrsta truizma. Ali iz te
njelnli'c-e ,slede s:alZrnarn1ja koj,a ne darju gOl1Joi'l/o nimalo irnte!lekrbuainog mIra
kO'ji eli da bude to u pravom smislu naeg
vrremelna 'Pri'ilkarzujiu na'e doba 901tO,,"O' kao sasvim nOMO doba,
kao 'kantliarst onim mlinulim vremenima po surovosti itd.
AI jr f,arklo bi iSe da ni ovde 1113 mOlemo da o ne!<riim
ia!i1nlilm Jo manje o deloeln'ilja pa
Ovro pO'SrI:edmrje inspiir:j'Sra!o je mnogobrojne stvarne ri' lane prome-
tejske figure, kojima se novo moglo javljati samo u obliku neKe apO'ka-
Hpse 'Hi ne mnogo 'od OIv.og. Za omre :!<ioji se os,lobode
lilzve1snliih miiljenja, ne sramo t!1adiiioionalln'i'hrelllilgljis'kilh, ne'g.o i
oniih poSltaije jralSlniO da ml n:jlsmo danas niikalko piri kl1aJu
nekog puta rprema c,al!1srtv1u slOlCliija:lrne hrarmoni'Je;
istonijia nije niikalkv:a sukJce:sliJa au1Jomal1;slki vode napredo-
lI'aln:j!U: !pois,l;erdnje piOisrtJire sie samro kioja su
jednroViremenoiiz'r.az i lima i vOIIje dra ss ova
sv:ojlstv:a njlsu svojJrna svih ni dranaiS, a proInajmainje u onom jreidrin,st\fu
se oibilonlO p!l"etlpIOlsltallf.LJa. do situaraiija dra priznaJmo
da prevrazirl.alrernja onoga to ne Ni
je mOl118 da se shrvati kiao neka VI1sta samo n:elkiih.
torJ formul.! Vrreni su gOltovo ,sifi siWraranjra novog,
alil rta se poikazwalo celsiJo kao prre,uzimanje z,aldaltaika i praMa a ,k<as-
n
i
!1s prelllaliUo li tll1aenJe sve ve'oiih prava, pa je vodillo novim dirfeirenci-
dmrtMa, pf1Odubilji,valnjlima k!rlilz!e di1u:lMa ji sveta
uoprte no ito Je 'ilo bHoralnije.
Ma!kslma,liiSN'okim se rovde nrarziv:aju one 'ideje se ukalZuj'8 na
radikalnog rais:wida sa stval1anJe novog
ItO. ukracem 'roiku. Tu se ugiaV!nom pretpostavlja!ju samo volja i Srleda-
t!1m iidej'ama,i onda se u uspeh uglavnom ,j ne sumnja.
1iaJiwe, ISU se oduvek kad je poredalk ri,scl1peo sve
mogucll1ostl il dospelo u irzrazitu kri'zu. riada su se jlav!j,ali i prirvren!ic'j
i!deja i sooi1alni pOKweti; je da su Hi
'lsrliOllleilJna slt,anjla lU na.!2:nim del!ov1ima sveta i 'u !18lZnim epohama
srl'ilone Ijlzazove, JIdeje, p,rotagornri!ste, poikrete, epilloge,
Ne. treba sumnjati, u oi;njenirGIu da je u tim pokretima bUro dOista
l'stllnlsiklih prometejrskih tendencIja, ari i ,akio se posma:'or.aju rerzuHall:i, oni
'Su, reiklo bi 'S'e, re,llartivno mali u odnosu na ono to je izgle-
da se odavno uvrildelo da je m/'alCliJa i, ildeala vrlo
velika, pa se otud narsItojalo da: se put bi s'e ona mogla
poidosta skr:atirtL nastaju prve najpre
ve!Y:sike, a i i'ariloke, Koje su zahvatale narode pra i sveta
na !svets'ke, unilv61rzalne formul:e za
syeta .. U sortelrioloki e:lelm'Emt je bri'o najVidnilJi, ito nije
?Ilommal,? sluGalino. Time je trehalo p'!iivu6iljude, a,li nisu
Ilrpa'k drava l'! zla plr:a:vo ni ni mnog'ilro sledbeniicima tih dok-
trina. Ispit istorije izdravale su samo neke i to samo do izvesne mere
su proc-es i mnogo slro81niji rilO to su ijih
grama to 'Hi Ali nije samo oblast zamrenih
pmiblema l ! i danl8's vrlo je da se odgovori
na pi'tanje tl oemu je to sve i,stolrijslki kaiko on da
vodi I.Q,,,rrn"I!?n nln",,,,,,ilh karO to su bi'ls
korjre Ise pOik!azuju
put, balr ow::rg ilzbora:
Ila, na i
irIi
kao kata-
koja naravno nijre niikad berz tilz,iika, niti ,l,aikiar. Meremljie sve!ta je draikile ne-
kar '\trsta ali to mOlla da se pomer!
IS!:!': O ovom po'srlednjem paik ,snaga teorlljskog
I'mslJenj8>. DI'lemom ehka ili rev:oluciijra ilskazuje se olbi'\je na
istoriJskom putu aH ona i ne bi mOlrrarla da se shvati kao stvarna
i's.tori'jrska di!lema. Njome se, lilzgleda, opominju !'judi na odgo-
vOIn,nost koja se preuzima pni pokuajima mern'jalnlJa sveta i ooveka.
Dmsta,r8zlog;a za to ima i narprerteik, jerr se pOikazi\'lailo da tvorci
isto:rij,e mogu da brikalju ulolg:u sa onom boarnls:[(;om,
II !Jolbrazilji ovu drugu.
Da Iri je lilsllJO'l1ij
'
a doi:sta ivn!Ja? Mog'Iii ibi'smo da se s:loi-
mo s,a arnim s:barri'm Laltinirmairz je irzv,edena ta milsrao,
fOl1mula nad kojom s,e ne zamiljamo dovoljno. Ipak, trehalo bi neka-
kio Il"azj,asniltii te milsli. Ljudi pnolaze 'put
'nazumevanje ilsto'rijlskog 'i ne mnogo u njiho-
:stvarnom i
'
s1lOlr;i}skiom i kre:tanju, ono ga ne us-
pe'niiij'i1m na onaj na, se obi,ono mi,sli, pr'i spome-
nute fonmul.e. i do pOillPLln:iljeg shvatanja prirode ilStorij-
skih dogladaj.a, onda s,e to doglada u \lireme kad ostaje maiO' snage da
se ne:tJo :il:1!men,i; tavi'e, 'ilSlkiu:stvo se ne mo-
'e n'i !pJ'1eneti na druge u OIooj meri lU bi to iZaslluivallo. Svaika ge-
nera1ciJa taiko pro1lalzi neki SVOlJ put, a ne put kOlJi nall,ai:e mu-
d:l1ost nas,tala IIZ prethodn:ih sa ilstJori:jom i njenog da;l'je'9
osmi,Fj.avanja. akci'j;a uz to .nije sal1lo :iiz ra.c'ilOna'lnih
pOSltupaka nelg.o li ilZ dnug.ih koji to nilsu.I,stOir'i:j.a bi mogila da s'e smal\:-
r,a ivot,a Llkoliko bi bi:la nel1<1i sled samlO racionalnih
Pr,ema tome, ona Je u onoj meri ivota u kojoj njeni akteri
deluju racionalno. OU de:lovalnju ovilh poslednjiih preostaJe, kalO to se
ZIna, !bar jedna nepolZna,ta!, pa otud zbivanj.a oibilluju
nellogionolstima 'itd., .i onda :kiad 'im preillhode promi-
lJene r'e:l,ativno dolbro OIrg'anilZovane prilP'reme. Pored o'stalOlg i
tog,a u ovoj oblaisti SIpadaju u dOIstal poslove,
Ilaiko SlI na neoilholdna.
Nilje ,Ji;,eno sm!i,sla o tome ko SNa:l'1a li!akio moe da
i'2lgl,eda taiko. Kao to j'e ilst:aiknuto, nju 'stv08lrajuljudi,. I u tome se
zaJouido mnog'i. piisci orijentacli18J, na-
ravno, bOIgosiove odalV1noQ nemaju iz,l'1aiZ'it utilCa:j, ball" lU ovoj ob-
I a:s'ti : od I iibe'l'1al,a, pnOlg,re:s i,sta, preko i:stilOlskiih Mall'lkisolV1ilh sledIbenIilka,
doO olnilh na:i,vnilh, dogmaiIJskih; ovi pOIsledin1i, ulZgred da pomenem, ma:lo
ta iraizumeju 'ilz liiZ prol$tog ralZ,log,a to od ne
ne oi, jedan ,kiOll'1ak dallje u praMCU nJenIOg ralZumev:anja.lstOlr,iiju dalkle
Ijludi, ali Ine Isvi, :reklo bi se manji deo. Koliiki' Je :Ilo deo., o tome Sie
moe 'Sluditi teik POI'to upoznamo priHike u ii\li olnoQj lZ'em-
Iji, viremeniU, de'lu 'sv,eta itd. ftJkoO Zlnamo da SIU svet j. r8lni'jte ii' dan:as
nHe dl"utvene lZa,jednice old v.r.lo pri-
miltivn'ih doO onih bil6e jasno da i ono to se na-
z,ivla drutvene snage, s,aoijnavaju vr.lo suibjelkiti. U svaikJom Old
tih tOIlilko d:e,llov.a. svetIs'kOlg mOlZlaiika su plroiblemi koji
su na istorijskom dnevnom redu, alko tako da se ka'e. I onda
kald se 'inilci'naju ve,nlke promene prema Jedn'Om telo'ri'jskom
i socilJallOlolm progiramu, re'8JIii'Z!acilji :progl'1ama 6e se
dolStal r,aZlI.iloiltJO, u Siklladu Sla :ilstolriljlsll<im pnogramilma,
eil:aJpama, zemlje, lsrediine. Buduai da jie ,i danais, i u
prol:IOISlI::i, doball" delO SIV'eita ilZJnalZlimo zaolSllJao za onim r,a'zvi'jenij'ilm delo-
vilma, se lildeje li prro:g'nam'i' kOji 6e nuditi brzi, g'Oltorvo
mUlnjeviU !pl"eobraa.j, p.reskalkanje de.celO!ij'a pa i T'e i pro-
grami verov.atno i kao to je to biiloi fair1li'je, az-
bMJaln ilzaz,OIV; one ne'to i 'I1Iudi:ti, u i usp:evaltii; njlihovi pro-
:tagOnlilSi1li, ,pnua6e 'i: svojeMnsne helnojlSiIoo nomantiike I to
istinske: Ije ovde o mUloeniloima kOlji, su stvanno PQlst!O!j:all:i, o
'ilstol'1i:ja 'l"aidlllli,okOlg i pokil'1el1:a (IZa ra-
Zlilkiu lOd Qniih ilz brojniih itij,a za kOlJe nema siigunne !lo:tv,rde da, su za-
li:siJa POlstoj.allj). Ulpr!kos naem razumevanj'U i pO:'1:iorvalnju tih veUlkilh po-
duihv'ata, mm,amo da se potruidimo da vidimo stv,ami dOlse'9 malksima-
radomir 73
Hzma, ne nimalloQ svo1evJ'1Snog
Pire sv,elg,a da nalpomenemo da ima vr,lo i filpova malk-
simaHizma. Prelg,l'ed i r8lZlmatranJe 1>o'gla dalo bi. slilgLH'nO zanimijiive I"ezul-
tate. i:dejlai prog,rama da 1'e dvojako.
Oni, nastaju onda lkiaid mnotvo Hudl da je da:lJe odr;anj'e posto-
:iH l1emor,alllOo, ,i da joe promena; tada se Ja-
vljaju oni ,kioj'i oidbalcuJu gotovo sve staro ,i nefJio potpuno novo;
to moe da bude .r8lZlumlji,voQ je O'nOo sta:roO do ikl'aj,a
i z,a<lJvana, pelnsektive Iljudi. idej'e 'i program'i talda doilV-
ljavaju svoj'eMnsne plime. 'Drugo i:zvoni!'te Je u menit8li-
:tetu 'ii tilpuljudii', kojli' imaju sv'o1ev,l1sta:n neboj neprekidnog tralgl8Jnj.a za
potpuno novim, do ik.rajla" strast IZa br;zim
'i !pil'1omenama, oj to ne samo lU 'Srediini i zemlji uklOjoj iilVe,
nego ,i, u avetskim 'r'8IZlme:ra:ma. Od na:nodoVlo\j!aca, pr,elklO bl:anlki'sta" ese-
ra, nelkiilh struja u do. tupamal'101sa li G.evalriniiih slladibenilka,
mi vidimo kao svojevrsnu konstantu maksimalista vrste. Ne
manjeiindilkiartivni mogu se oll:lkiriil::i i u pOj'edilnim
1<1ri:\ima bar u ne'kiim l'1azdob:ljlma., u
perilOldiu Kiomintenn:e iltd., alkio, pafljivo ne tol'iko dok-
tl'1ilOle IkioJ:ilko IJ1j:ilhove alkioiije. m:alkiSlima!lilZma i
mesi'jan'ilz!ma moemo na6i i u prethodnim 'r:aZJd.obljilma u istolJ'li'ji C'l'1kve,
sektanrsikim polkire1lima.
S OIbzilJ'1Olm na nivoe ralzvoj.a: dm.tvlenilh ko-
svet na'eg vremena moe S'6 pre'tposrtaVi,ti da s,e maksima-
ideje i: pnog,r:ami ja,vijati 'i da,lje, jo dugo, u uslovima,
kao li u pro:tekl,im ,epoihama,. Na 'i!stor'ijske p,ralkiSe
(,"eiki Old pnOlglr,ama te vl'1ste biH su neko 'Ifreme I!ri su jo na' ,isitorijsi<oj
scelnli), moemo da sudimo o onom to oni dOlnolSe: pobe-
tanje masa u praMou prevazi\.aienja ,starog, i to hell1011sikim podutw,ail:'ima,
dOlsiJojn:im UmetnolSt .s:e dugo tim
pOIQUlhv:a:tima, u nJima POdsTilcaj.e,i 'i,zgleda da je-
dino ona i da 'ilZlralZi' polt1pu:nije in1lici'jail:iv'e koje su isto-
vremeno biille na n etki, nraloiln i, jer su vile nag,ovelllavale i bi-
le lIleiki ve:snlilci', nego to su 'stvara1Ie.lp,ak, dosadanjailsto1l'1iJSlka .llsku-
s'tJVia uka2!uju dOista jalsno li Illa drugu stranu ovih prlOmetejtskilh po'ku,aJa,
na 'gIr.ani1ce i ISrlJVarlne dOlse'ge. dnu:tvo g'a znat-
noQ br,e p)'!i'\felsti stvalralJ1'ja ustanova 1<\0Je uv,ek
stajati: IflZJnad volje pojedilnaloa :i makar dOIstilgnute telkovine.
To se pokazailo kalD' najvaniji, i,SlJ}it ne samo iZ,a te polkre-
te li progirame ne'9'oi z'a netke druge. Stv.a:ralJ1j!e uswno-
va 6e eifilkiasno titirt:i drutvene intelr'else danas Je, I'ekl'O bi s'e, je-
dan .od glavnilh z,aidatalka pred l1alZnim sOGijaln'im snagama u svetu u-
opte.
stvarnost i akonu ska nauka
vo jin
U proizvodnji robe ne samo rad i rad ma-
/,ne lpriinoda. i'lJaMI'e, mnoge robe SIU s'e pri'je ma:,irne
proizvodile ivim radom, sada se proizvode ra
dom tehnologije, bez toga oblika rada.
Da bi rad maine imao svoju opravdanost u sticanju profita, nje-
gova tl datOj maini, odnosno tehnolokoj inovaciji, 11100"a biti
od cijene koju taj rad ima. Drugim cijena (amortizaci-
ja) date maine, ili tehnoloke inovacije, mora biti manja od cijene
radne snage koju ona sadri. Bez toga, tehnoloka inovacija jednos-
tavno ne bi imala smisla.
Znamo, takode, da se sa svakom tehnolokom inovacijom ista
robe proizvodi sa sve manjom ivog rada. Upravo
zbog toga je, produbljavanjem industrijske (tehnoloke) revolucije
dolo i do proizvodnje sve broja roba zasnovanih na
radu robotizovane tehnologije -- bez ivog rada. Kao to zna-
'mIO, te rohe d0I10S'8 il profit. ]10 'kada Z!l1Iamo da
jz maine, minulog rada, ne moe nalstati
vrijednost nego to je II njoj sadrana?
Saznanjem da postoji i viak rada maine, je za njenog vlas-
nika besplatan. nakon to se njena cijena II cijenu robe
(amortizacija) - dolazimo i do sveukupne demistifikacije djelovanja
zakonitosti sistema robne proizvodnje,
Tako dolazimo i do odgovora na ta detenninie
cijenu o od Adama Smita, do danas nema saglasnosti u
ekonomskoj nauci.
Viak besplatnog rada maine i besplatni rad prirode nazivamo
upotrebnim radom, iz toga oblika rada, kao to vidIJeti, ne
nastaje robna, upotrebna vrijednost, koja se u Cijeni robe i re-
produkCiji kapitala zbog toga j'skazuje kao inflacija.
se metodom analize, kojom se i Marks
slui, pri definisanju tzv. cijene proizvodnje, na osnovu koje objanja-
va i zakonitosti reprodukCije i akumulacije kapitala.
je da rad maine ima tendenciju apsolutnog substi-
misanja ivog rada i da je do toga dolo II proizvodnji mnogih
roba, iako vjerovatno nikada do toga u proizvodnji svih do-
bara za ivot.
Mainu, jednako kao i Marks, tretiramo kao postojani kapital, ali
za razliku od Marksa, nas ona ne interesuje kao maina, njen
rad. ulfOl,eni kapiital u maliinlU treti:l'\arti ika1a ka!piltal Uloen u
njen upotrebni rad (UR). Jledinicu postojanog kapitala maine, u visi-
ni njene cijene, posmatramo kao jedinicu njenog rada koji
predstavlja vrijednost. Svaku jedinicu vika upotrebnog rada
VUR. Taj rad, naravno, ne predstavlja vrijednost,
ali se on u procesu reprodukcije ni po ne raspoznaje od dijela
rada koji Je u maini sadran kao vrijdnost. Mi ih,
radi sutinske razlika:, prikazati odvojieno, i to upravo zbog
toga to je za ovu analizu taj viak rada od bitnog
Poto ostali oblici postojanog kapitala zgrade, alati i
sL) ne rad, pa stoga i ne vr,e nikalwu funkciju u zakonitosti-
ma reprodukcije kapitala, se u cijenu robe prenose u
vrijednost koju u sebi sadre, kao amortizaciju - to je taj
oblik postojanog kapitala, za ovu analizu, bez ikakvog
Treba li' i dokazivaN da jednake dva oblika rada
proizvode i jednake robe?
da svaka j'edinica upotrebnog rada maine substituie
ilsto tQlllilk'O j'eldiini1ca, iiVog rada, da bi se plOOliiZvella islta kOlI:iloina i1obe,
nas interesuje ta je rezultat tog procesa u formiranju cijene robe,
odnosno reprodukciji kapitala.
Polazimo od pretpostavke da prije pojave maine nije bj,Jo upo-
trebnog oblika rada. Marksovu cijenu proizvodnje
nazivom cijena zarade iz razloga o kojima kasnije biti Sve
ostalo je kao u Marksovoj analizi - profitna stopa, brzina
okJre;tanja lkalPIitalia illld. je, u tOlme to se, ka-
ko to i stvarnost pokazuje, reprodukcija kapitala ne zasniva samo na
ivom radu, i na upotrebnom radu maine i prirode. Usput da na-
pomenemo da je teorija ravnotee pojavu da kapital i zemlja,
uz i,vi rad, donose profit, ali, ne da nijesu u pitanju kapi-
tal i zemlja kao takvi, rad maine i prirode, to je ovom teorijom
jo vie zamagljena sutina zakonitosti reprodukcijle kapitala.
1
Da podsjetimo, da oznaka PR, kao i kod Marksa pro-
mj'enljivi kapital, tj. uloeni kapital na ivi rad.
Ako pretpostavimo da se radi o plasiranju est kapita-
la, jednakih rada (100), oni bi uz profitnu stopu 100% odba-
civali pojedine na
viak amor- vriJed- cijena cljena
profit
kapitalii vrijednosti Inflacija tizaclJa nost kotanja zarade
op - 100pr 100 O O 200 100 200 100
5p- 5vur
10ur - 90pr 90 10 5 185 95 195 100
2Op- 7vur
27ur - 73pr 73 27 20 166 93 193 100
35p-15vur
SOur - 50pr 50 50 35 135 85 185 100
6Op-1Ovur
70ur 30pr 30 70 60 120 90 190 100
l00ur - Opr 100 100 100 100 100 200 100
vojin 89
Prvo to treba konstatovati kao saznanje koje nam prua ova ta-
blica jeste, da je maine vlasnik kapitala, koga smo ozna-
sa II, sa 10 sulbSltii1luilslalnli!h jedinica ivog ralda, a pl"e1lpOSita'V1imo
da svaku jedinicu jedan radnik, dobio 10 jedinica upofrebnog rada,
kakvog u prethodnom kapitalu i nijle bilo (OP).
Sada isti rad, koji je ranije obavljalo 10 radnika, obavlja ta ma-
ina.
vlasnik maine svakako da ne bi imao nikakvog motiva
da tako neto radi, kada ne bi znao da mu kupljena maina donije-
ti neke utede nego to ih je imao na osnovu rada 10 radnika
koje je ta maina zamijenila.
U je onda razlika? U tome to vlasnik ove maine pro-
izvodiH godinje istu robe kao i ranije, ali u tOj
robe ,!liti za 10 j:ediniilca rada mall1lje.
On, prema tome, ima utedu od 10 najamnina. Upravo mu to omo-
kada amortizaciju maine (5 jedinica), da za preos-
talu utedu na ivom radu (5 jedinica) sni,zi cijenu kotanja, pa samim
tim da za toliko snizi i cijenu prodaje svoje robe, koju nazivamo ci-
jenom zarade. Na taj on je postigao eljeni cilj da njegova roba
bude konkurentna.
Sve to, naravno, ne bi imalo nikakvog smisla, niti bi vlasnik to-
g,a kapiltala, odinosno dalte !"Iobe, taiko ne11Jo radIJo, kalda
istovremeno na taj, ranije a sada besplatni rad od 10 jedini-
ca, ne bi ostvario i istu profita, kao da je u pitanju 10 jedi-
nica ivog rada, tj. 10 radnika kojle je ta maina substituisala. Prema
tome, on je smanjio cij.enu kotanja robe za 5 jedinica, za koliko je
smanjio i cijenu zarade, pa je pri ,istoj profitnoj stopi (1O()%), kupovi-
nom maine ostvario nepromjenjenu ukupnu profita (100), ali
ne na 100 jedinica primijenjenog kapitala, na 95, koliko iznosi
ivi rad (90 jedini,ca) i maine (5 jedinica). On je,
dakle, na upotrebnom radu maine ostvario 10 jedinica profita kojle
je ugradio u cijenu zarade na ilsti kao i 90 jiedinica vika vrijed-
nosti,. N/a toj osnova on jie PIQISiti'9'alO elUeni ciltj da budekiOnikUlren'lll1o
sposoban na tritu, to mu prua da obim proiz-
vodnje, pa time i masu profita.
Ta konkurentska sposobnost sa kojom po pravilu ide i
obima proizvodnje, pa time il mase profita, jeste motiv substituisanja
ivog rada, rada maine.
Ovu pojavu smo razmotrili kao odnos kapitala " prema kapitalu
I, tj. kao pojavu prve maine, sa kojom je nastao i njen upotrebni rad.
Razmotri li Sie svaki ili billo koji drugi kapital, uvijek se
ponavlja ista zakonitost. To isto to se dogodilo sa prvom mainom,
se sa svakom daljom tehnolokom inovacijom, sve do ostva-
rivanja potpuno robotizovanih procesa proizvodnje u ili do
primjene najsavremenije mainerije u proizvodnji poljoprivrednih
roba.
l ,Pometi savremeni ekonomista Rollert Solow, profesor na Tehno-
lokom univerzitetu, na osnovu analize plasiranih kapitala u rad kao i u tehnolOke inovaciJe
l! .perlodu od 1909. do 1949. godine, dolazi do da kapital .1 rad skoro u
u rastu produktivnosti, pa li da .rad I kapital uvijek trpe u jedna-
kom prooentu nezaposlenost ,(Robert M. Solow: Technical Change and the Agregate Produc-
tion Function, the Rewlew of Economios and Statistios. Harvard Press. vol. 39.
1957. str., 314).
U vezi sa ovim nalazom da primjetimo da razHku u rastu produktiInnosti rada I kapitala
onaj dio postojanog kapitala iz koga ne rad zgrade, alati i sl.J. .
Za demistifikaciju problema oko koga se vrti eko-
nomska nauka, bitno je onih 10 jedinica profita na 10 radnika ma-
ine koji su postali besplatni i to nakon to je iz utede 10 najamni-
na amortizacija maine i sniena cijena robe.
Od Pll\llQlg J'1olbe j'e plJ'lim}enTo malinu na ovaj na-
i prvih te robe, pa sve do danas, vladalo Je uvjerenje
da maina i tehnoloka inovacija donose pojeftinjavanje robe. Vlada-
lo je, znamo i u ekonomskoj doktrini. I, zaista, u odnosu na
cijenu robe, tako se i Tako se i danas Sa tehnolo-
dolazi do z,ateoene e,i'jene date robe.
Kapital II je, prema tome, proizveo robu koja je za 5 jedinica je.ftinija
od te iste robe koju je, prije pojave maine, proizvodio kapital I.
Ali, avaj! Roba je poskupila, a ne pojeftinila. Kapital II proizveo
je 10 jedinica inf/acije. Svih 10 jedinica profita, koliko je poteklo u
kapital II kao zarada na 10 besplatnih radnika konstruisanih u ma-
ini, predstavlja lanu, inflatornu vrijednost. Prema tome, vlasnik ka-
pitala II je, da tako kaemo, jednom rukom za 5 jedinica pojeftinio
robu, a drugom, 10 jedinica inflacije, u krajnjoj liniji tu
istu robu poskupio za 5 jedinica.
On je, dakle, kako je to ostvario 100 jedini,ca profi-
ta, ne vie na 100 jedinica vrijednosti, na 95 jedinica, je
upravo za tu, smanjenu razliku vrijednosti (5), i prvobitnu ci-
jenu robe.
Zakon je opti" pa stoga svako poskupljenje opte robe predstav-
lja i poskupljenje vlastite. Samim tim, on je u istoj mjeri i
cijenu najamnine smanjene preostalog ivog rada, na koji je
primijenjen taj isti kapil!!al. Pa poto svaka tehnoloka inovacija po-
skupljuje cijenu radne snag'e, to se i na taj stvara privid da
pojeftinjava cijenu robe.
Do sada smo kapit,al II u odnosu na kapirtal I posmatrali kao jed-
nake rada, ali nejednake uloene vrijednosti, da bi
se proizvela ista robe. Sada postupiti obrnuto. Posma-
ih kao jednake uloene vrijednosti, ali nejednake ko-
rada. U tom na kapital " iskazivao bi pojedine
na
Viak amor- vrijed- cijena cljena
vrijecinosti inflacija tlzaclja nost kotanja zal18de profit
5p-5vur
1 Our - 95pr 95 10 5 195 100 195 105
Kao to vidimo rezultat vodi istom Ulaganjem
iste vrijednosti (100), njegov vlasnik bi u odnosu na kapital l,
dlQil:iio kollilainu r,ada (105 p'a stog'a 'i profit zla 5
jedinica. zbog zaposlenosti za 5 najamnina, cijena ko-
tanja bi ostala nepromijenjena (100), pa bi i pored cijene zarade (105)
u prednoIsti, biilo kalpiltial smo izilf'1aN.
Ta zakonitost upravo i motivie sve kapitale da postignu optimalnu
substituciju ivog rada radom tehnologije.
Razlika vriJednosti i cijene robe je ponovo 10 jedinica, ko-
liko iznosi besplatni rad maine. Kao to vidimo, ta razlika, koja je od
Adama Sm:iltia, :pa do danais, f)illa i osrtalla uz,rok i u
vojin 91
ekonomskoj nauci, sve do drutvenih odnosa u
uslovima robnog proizvodnje, nije nita drugo nego inflacija.
Za preltihodne analilze je beiz faJktor VIremena, tj.
da 10 jedinica prOizvedene, ali ne i neposredno iskazane in-
flacije u robi kapitala II, povratno d1eluje i na poskupljenj.e rada anga-
ovanog u tom kapitalu. Naravno, da ove analize treba posmatrati
kao model koji, zakonirtosti, a ne kao stvarnost svakog konkret-
nog kapitala. U svjetskom kapitalu djeluju i druge zakonitosti.
Konkretna roba koja na ovoj osnovi stvara inflaciju takvom je ni-
nepolSiJ'1edino ne ilsika2luJe u ci1,eni. Upravo supr:oltJnlO. Tehno-
loka inovacija uvijek potiskuje inflaciju u konkretnoj robi" a razmje-
nom rada, za sNorenu inflaciju, posredstvom kapitala, ubira vrijed-
nost.
misterija reprodukcije kapitala tlei, dakle, u
saznanju da postoji, ne samo viak vrijednosti, i viak besplatnog
rada maine.
Ne treba biti ekonomista pa znati da iz besplatnog rada ne moe
nastati vrijednost, iako moe nastati proizvod koji u uslovima djelo-
vanja zakona sistema robne proizvodnje donosi profit na osnovu zako-
na toga sistema. se na ovaj otkriva i misterija
ekonomske nauke, tj ta zakonito prouzrokuje inflaciju u sistemu rob-
ne proizvodnje.
Prema tome, u mjeri u kojoj je u nekom kapitalu, substituisanjem
date ivog rada, opala vrijed.
nosti, u toj istoj mjeri s,e na besplatnom radu maine u kapitalu rep-
rodukovala ista inflacije. Kao to vidimo, inflacija je samo
prMdno monetarni problem, kako se to danas smatra u ekonomskoj
nauci. Nevidljiva tamo gdje se stvara, ona je onako kako se
ispoljava.
Usljed toga, ,posiku(Jlj!iv,anjem V11,als1jiitog najamnlog l1aJda, to nije-
dan robni ne misli da kada uvodi novu tehnologiju,
svaki vlasnik kapitala ima stalno zaradu na i,stu pri-
mjenjenog kapitala, makar on uvijek i ne podizao najamninu u visini
stope u kojoj je proizveo inflciju. na ovom mjestu
k!01!a nl()ls'i nalSlII()lv: podjela rada. UipraVlo to 6e p'l'Iuilti
nost i vlasniku analiziranog kapitala " da na isti i dalje
svog upotrebnog rada, da na toj osnovi stalno i obim
proizvodnje, pa time da i masu kapitala, da sve vie tei mo-
nopolu uportrebnog rada u proizvodnji svoje robe. Na taj on
stalno suzbijati zaradu.
2
Da li to biti isti, ili neki drugi
vlasnik kapitala, to nema nikakvog
je i sa reprodukcijom rada prirode u kapitalu. O
zemljinoj renti, kao to je poznato, sve do danas ne prestaju polemi-
ke kao o tzv. ekstra viku, kako je Marks Ne radi se, naravno,
o elkiSibra vi'ku, o V:llalSn:iik zemlijoe ne .piJ'loidaJj1e n1'enom kori-
2 -Bilo da se radi o ,koincidenciji, ,Hi ela je to nekog ekonomskog mehanizma koji
treba da se tehnoloke promjene su skoro u potpunosti
zaradu ...
Sta vie - i ovo preclstavlja UJladlJivu koincidenclju, Hi rezultat nekog ekonomskog
mehanizma koji treba da se izuijl - procenat rasta stope najamnina po oasu skoro je taOOo
odgovarao procentu rasta pnocluktivnosti .po radnom ijasu.. na osnovu
posmatmnja u ekonomiji SAD - VJD.)
-Ovo ne ,kako to nake Wall Streeta. da je rad zarobio
sve plodove napretka produktivnosti (P.A. Sllmuelson: Eoonomics, gl. 31, str. 689-690,
Mc Graw HUl Book Company, NY, 1981). Mi dodati da upravo to. smo vidjeli
zato tehnoloka inovaCija uvijek potiskuje inflaciju (rast najamnina) u konkretnoj robi iako
je stvara u optoj robi. '
sniku zemlju, rad zemlje, tj. prirode, koji se u cijenu robe
je na iilsti kao ii beSlpl,aiIln;i nad maine, lii8!k!O je profit ubrao proda-
vac, a ne kupac toga rada. U cijenu robe profit jie kupac i
renta se tu javlja kao inflacija.
Na ovaj dolazimo i do saznanja da su zakonitosti
reprodukcije na mikro i makro-ekonomskom planu. Tendencija koja
karakteri e kretanje cijene robe, karakterie i kapital kao takav.
zar stvarnost ne da se sistem kapitalis-
ti,oke mli proizvodnje ne mspaid'a up-
ravo zbog toga to jednaki kapitali ne donose i jednake profite, u
mu je Marks vidio neminovnost raspada toga sistema, ali do do-
lazi tek danas pojavom apsolutnog odumiranja kapitala, kao vrijedno-
sti, kakav on jedino i moe postojati.
Stvarnost i ekonomska nauka
U napr.ad nav.edenom r:adu, smatram da sam, na OIsnlOlVu
analj,j>ze elk!O'nomslk!ih dOiktrina lj posebniQI minule li dananj,e
stvamosti, do:kazao da se kapiital z,81k!onli1Jo rep!/1olduJ<1uJe ne saJmo kao
Vrijednost (vi',ak 'rada), i kao inflacija, koju stvara viak (Ib'elsplart-
nog) rada ma,ine i r,ad prkode.
1
Da bi billa. opflavdana, teh-
no,loka inovacija (mainal) mOIra sadr,ati ,k!o(,i'oilnu r,ada od ivog
r'alda k01i substirtuJe, ali nj-ena cijena (amortizac.ijla) nesmije biti
od 'c'j>jlene ,su!bSlliilluiSlalnIO'g ivogl1alda. Inaoe ne !bli :imaila Ismilsila. se
'i'sta 'I'obe !p11Oi1zvodi sa sve manjom kof,jlainom ilvog rada, sve
do poj!8!ve programi'rane 8Iurt()matizI8lclij'e, bez ivog r,ada,.
SaZ!nanje da j>e relProduk!cij,a kapi,tal,8! sama PIO sebi pf1OrI:1il\lurjeona,
nam da odgovorimO' na pitan1e ta je prouZ!ro1kolValo
pojavu aplsoilutnOlg rasta oijena (jinfl,8!cije) , arH i da s,ag,ledamo
da je upnavo zlbog t()ga dOl'lo li do pojave apsolutnog pada udjela vri-
jednosti u cijleni I10lbe i k!apitaila.
mi
'
stet1ij'e sa pFtanj,a ta, zakon-i,to prouzmkuje inflacIiju
pmilZ!vodnji, k!orna:ono se sikiida1U i sve drug'e milslte'rilje tzv. ob-
}aktiMlliih zakonitosti O'vo.g si,si\:ema. N,a tOij O'snovi dolazimo do sazna-
nja da ciJenu mibe, posredstvom kapitala, dete'rmilnli'u dva
protivurjeiona obJ.iika VIrijednoIsti , li' da famozna .l1az:HIk!a V:l'1ijednosti
i cijene ,l"Oibe,dko kojle se 'lome k!oplja ekonOIrnske nauk!e Old njenog na-
stanka do danas, nilJe ni'ta drugo ne'go inlfll.a'cilja.
u ,svjetsk01 ekonomi'j'i sve Ulpozorava-
ju da bl svak!o d8!l'je odlaganje da se s,a dOI ImJe nals
je dov:el'8: stiihi'j'8! zaikona pflotivur.jeonog kar81k!tera
la, mog,lo birt:i .fatalno zaljuds'ku za}ednicu.
SvjedOlci Ismo daUeg pada' zl8!poslenosti' u robn01
vodn}i 'u ekOInomijama, ikao l'alPsoluiJnog rasta ne-
zaposl,enosti lU svim ek!onomij,am8: 'Svij>eta. Sve s'e to zbi:va, u 1Jr.enu:tiku
.raz,voj<a proizvodrnilh snag,a.
Pl"i t8!kViim 'Us lov,ima , svjedoci smo i dali'e'g 8Ipsol'UrtniQIg paid;a stope
ras'ta ukupnog svjetsikog proizvoda. Od prle,k!o 5 procenarta u 1960. go-
l Sire o ovome videti: -Drutvo blagostanja - i.:danje autora, str. 286, septembar 1983.
.Istorijska kriza sistema robne prolzvodnje - politika, br. 812, 1. februar
1984 . Nemlnovnost novog svjetskog sistema proizvodnje I drutvenih odnosa- -
ni problemi, br. 4. decembar 1984. - Institut za pol.Ltiku i privredu, Beograd.
Diskusija na Okruglom stolu u Cavtatu - SocIjalizam u svetu, br. 4. 1986. Beograd.
vojin 93
dinil, 4 !p'J1ocenlta lli pnvtOlj li 3,5 u 1970., dolo je do pada
na oko 2 procenta u P,I"Vo'j pOllovirni 1980.
'k!oostatujemok!ao nesp.omu da, uporedo sa pro-
li k.enjem dolazi' do rasta svjet-
skog ,si;flomaltv'8! 'i apsolutnog p!adar:elalniih u najve-
ibrojuzemalj.a, j ekonomija.
BHIe,imo,i'sto, tak!o i: fenomenapsollUtnog r.a,sta svjets:k!olg dug,a,
lU kr>ediiltor - SAD, rasta budet-
sk!iih 'i. trgovilnskJih detilcita SIk!O'ro u svim zemljama iilld.
Sve ve6i paid vrij.ednostik!apital,8 prati .i 81psolulnog ra!sta
nje'gove cijeme ,i ipos,ebno rasta kamatnlilh stopa, ulprik!os :ilome to nov-
maiSIai k!aipitala r,8lste.
Ak!o Ise :ima lli vidu da je 'l'i8'st svjetslk!e prOizvodnje i po-
Irast rtJl'!goMirne u -minulom periodu tzv. izl.ask!aiz f1ec,e-
sij-e, ostvaren po cijenu dalje'g rasta ne'gaiJi,vnog finansi1jslkog salda, naj-
kroz rast dug-a Old pretkQ 1000 mi1liJar-
di do!l,arra
"
oj ,to 'LJIZ, Ikako Je pad realnih najamnina SkOflO u
svim nacionalnim sVlij>e,1Ja - onda takav rast
i rtl1g.oVline s,amo stval18! da se radi o olbuzldav,anjlU negativnih to-
kOVla u dalJoj Ikapirt:a,l,a.
Budu6il da se rada vri posr,edstvom kapj-
opte, lrobe s,viih roiba,logli'ono je da se kri,za po-
S,iJoje6e'g siistema pre,lama upravo lU toj s,f,er:i. To sv.ak!ako
najevildanlJnij,e ikrilZa mornstamog silSlte-
ma to li brz,inom da !SVe .sluamo
renja sa mje'sta o nj,e'govom kolapsu. Ponovo
oWlJaJV:aju telOrij,e o na zlatnu !podl.ogu, o Istvaranju neke nOlVe,
zaj'edni'ok!e valute najrazvijenijih zemaUa !i sl.
Obal1a1nJe IOiljene dolall'!a, na kome ,sie taj sistem saida
ra:wtkriva priJViiidnost ilZtasika krilZe :r.azvi1enih e1k!onO'mij'ai, p.oseibno
svu ikra1Jk!orO'onOlst uspajha I1jemaok!e :il japansk!e u
primje'ru tl te'hnololk!oj ,revoluoiji) i !svJ ostalli smatraju da
Je :izllaz ilZ ,kirilze. Jlefti>nij:im dol,arom SAD, pr.ije 8veg;8, e.le
potisnuti japanske i robe sa i svjetskog
triita. Ako s'e ima II v.idu da :na ove tril zemlje otpada Vli'e od pejlo-
Virne svjeillslk!og lizvlOza ,industrijskih l10ba (54 pl1Olc'enrta u 1985. godilniil,
onda bi se naj .ovom pOIUgonu mogla i sama sudbina svjetskog
mone,tarnog, pa li proiizvodnog s'i:stema. Obananje cijene dolara
no i iluziju onih ekonomIsta i struktura SAD
koji smatraju da, je na toj osnovi i:zvoza)
datisopS1Jvenu ekonomSiku krizu, tj. paid stop,e rasta, budeiJski defi-
cit, enormni dug, til'!govin'siki deIN'cit, neZ!aposlenostiild., a da ne
do g,alo!pilr,aju6e inrfl;a1c.i'j.ei u svim drugim ekonomijama.
'[.0 mil,ljenj.e i sve broj eminentnih ameri6kih eiJ<1onomilsta.
I ne samo ame'riakih.
, tO' 'S!e ZUR, danas jedva da .iko. Ii sumnJa da je lU pitanju ap-
solutna ovih ziema.tj,a, nezadrivom inflacijom.
T,aj proce's je pOIstao
zemlje, relatiVIno uspjeno ostvarivane stope
rasta i polirtilk!e 'razvoja lU pro',l'olsti, nalaze se u s.loeniQIji sve dubljoj
e,k!onomsk!oj pouzdaniih ,j odgovo:r:a na piilJanje: ,ta
dalje?
94 @ ideje 1/8'1, (godina XVII)
Po prvi ;put su be:z praMiih s'alZnanja
o iUlzlfoGima svjetske ekonomske kri1z'e, 'a jo manje o putecvli1ma i,zlaska
iz nje.
Nema iO'le na ne opti
ekonomskih zaikonitosti ,iposeibno da se objasne uz-
roai pomelnutiih, sive domi'naln!bniijiih :lJerndenc,ilja pmdulbljuju
krizu, ipa bii!O da 'se radi o naiGionalnoj, 'il ili Sw,alr-
nost ,se ne da objasniti sa do nepriikosnovenilffi nor-
mama :teorije mv;note:e, a jo manje na tim norm8Jma zasnivati pouz-
dane projekc:ije r,as,ta i, nazvoja,
Otulda ,i !sve gledii!,ta da je ekonomska nuka u kr:hzi
da bi nJena da :pru,i odg01ifOir o ,se radi mogla dmlesti do
,sv:alke peil1spe!k;tive; tlO' nulde,alrne ,kJartals,i:f9ofe i dru-
tvenih potre'sa sa i neki
od naji'staJknutijlilhang,losaiksonslkJiih e!kOnOlmilsta, poput K E. BOlUildinga,
W, W. RostOlwa lj dr,2 i vode6i protagonilsN, dugogodiinji autori i
apologati stJrateg,ije i politike SAD, poput P. A. Samuelso-
na, p, o,r:uoke.na ii mnogih d!"ugiih, ne mogu a da ne jlspolje i
s'trah Old nepm:nabog.
Od r,aMnote,e jedva da je ostalo ne'to vi!e old gole eiko-
il!OmetfiiiJe, Z,alSOIOIVane na hipOI1JetJi6nim, plOil:puno erzortelrii,onim
e,k!onoms:kim mOldoHma. Zair se nauke na sve s:trane
Planete, u .Iinijli, ne Isvodi na :teillU; 2lamilJerni proiIzvudnog rad-
niika mbotom {programilrsJnOlm pa na tOj osnovi
biN :rje'enai sva d!1uga p i!tanj aJ, i zaposlenost?!!
NaJ s:tJflani, pOlsl iJe sedam delcellJiija piimjene ,rlaJdinle
vrijednosti, kroz i:sikJustva (SSSR, !<Jina:, J:ugo,siaVliljlal 'j dr.)
sve se svodi nag,ledilte o neophodnosti to uvaavanja
,ekonomslkii!h z,akoni:tosti! U 1lome s'e tra,j 'i'ZJlaziz eIwnomske
kr.ize i stagnacli1e ,j to lU trenutkiu !kalda ISU upr.avo te z,akonitolsti dove-
le 'sve!'1E1zvijene, e'kornomilje sV'iJeita do 'kiraja pu:lla, pa on-
da da tiih lZ,aikoniltols1Ji v.ie ne gammlluje posti-
zanje e,IJenilh rezultata!
Sedva Ida 'Vii'e i poslt!oji ekonomija jediilnstvena narukia,
Posroje ipoHtika ekonomija II sve ol1ri1em r,askO'naiku.
Nilko nizuman, :naravno, i ne pomi'l'i'a da Je lU pitalnju pres'tanak
dJelov31nja objekNvnilh ekonomskih zaikoni,tosti. Nalpro1liv, grOlz'I'li'oavo za-
otravanJe bi,tke Ina !svjolts!l<com :brlj,:bu m01tJiv,ie i orp-
tu, SVie hdlU itl1kiu, lU daljem proldiubl'jiivarnju tehnoloke
r8'voluc,ije - da je dejstvo tilh zakonitosti po svom ,inlt,elllzite-
tu djelovanja bez presedana 'll .slistema!l..obnepro:i<zvoanj<e.Stv.ar
je, u tome to kvantitativna promjena odnosa dva
oblilka <rada po. svom karakteru vr.iljeldnosrH II ukupnoj svjetsiko] pmilZ-
vodnji stilhi>jrnim dJe,lovanjem oviih I\fodi ulbr:zarnom odurni
rarnju robnog Ika:rakte,r:a raida, pa: time i' robne pmizvodnje.
Nj'je, rnaravno, da nema, .jH da vi'e ne mOi,e bi!ti roba ko-
je lU ,koll1lk!uren'tsikoj utakmiloi ne mogu donos.iti profit li u
narodnoj raZlmjeniil me mogu privremeno ,i bHans po'jedinih
naloionalniih ei<!olnOl!nija. To je, up.raI\jlO, primjera sa
2 Kennet E, Boulding: .What went wrong with economies. - The American Economist, pro-
1986. Wolt W. Rostow: My life philosophy. - '.sti jesen 1986.
NjemalGikomi J,apanom, :koje za viak besplatnog 'rada teihnolo9'i1e (>in-
flaciju), posredstvom kapiitala, u tnalzmjeni ubi,raju vri-
jednost, na taj cijenu sopstveniih V8J/uta. ba
te iJ1o!be, :t:81Sin!ov,sJne na, apsolutnom udje'/a ,ilvo!g Inada (!\tr'ije!dno-
sti) i potkopavaju opstanak sistema robne proizvodnje, odnosno ka-
pitala. Toga ne moe bi,ti nijedna ekonomija na svijetu.
Iaida znanI O, o se f,E1idi, postaje jasno usljeld su i sve
rlohe sa il4ell,arUvno udjei!omI,V1og Irada po JIediinici, priimjen'jenog
kapi!tala definilti'Vno Ij,z:guhHe i rto ne samo na
i na Inaclionalnom tritu. 'Postaje jasno da otuda nastaje lj
protekcionlilzlam lU svjetsll<!oj trgovini, koji je dobilO o!bliilke t,r,ajnog
ekonomslkog raN::!.
U takVOj ,aiternativa o6i'gi'edno nije u nastavljanju bitke
za ,kapiital, koga ubrzanim mzvojem :l:elhnoloke revolucije biti sve
manje, uz ,isto takvo, ubrzano produbijiivanje ekonomske j drutvene
kriilze, :sive do potpunog !kol!apsa si,stema p roilZvodnj e i mo-
OIpteg eikonomskog i drutvenog haosa, uko:llilko se ne bude j,-
lo JU 'susret sistemu proizvodnje, zasnovanolrn na op-
tem :iizobilju dobara za ivot J'edva da je .i potreibno istioa,ti
da su za talkav silstem stvorene sve p,l1etpostavke,
Kada sve ovo ,imamo u vidu, onda Je jasno da nema, Ini:"bi, moe bi-
ti opstanka s!ilstema robne prOizvodnje Ll bil!o nacio
nalnoj ekonomiji, pa ma ikakv,i:h potencijala ona bikt, Hi na ma kom oh-
liku drutvenih odnosa se ona za:snilVala.
Ekonomsike dokiilrline Is,jlstema lroibne prolie;vodnje, naravno, da ne
mogu limati sudbinu ne'go 'to je lima t,aj si'stem. N}egoVllm
nje'gove dol<itrine, Z,ar damas i Mark'Sova te-
orija 'kapiitaia, kaO' vrijednasti, upravo u odumimnju slistema robne pro-
!!zvOidnje, Ine nalaz'j .sVloju potv.rdu K8Jda tako
ne bi Ib:i!lo, onda biiismo ,sie mOlIlali pomiiniiti sar Itim da je mprodu!koi'Ja kapi-
tala 08'2 Ireprodukcije klase (llivog rada), da su
bot i lradnik ,te 'is'co i dai milje drutveni od-
nos! Kjiaslni' odnos, zasnovan i!'!la reprodukciJi kapitala (vrljednos,ti) oHa
bi besm,jlsiilca. Usput dal<ia'emo, da je za repro-
kapiitala dovoljan pr81stana
'
k proirene
klase, a mi, se, kalm je to lIJ ,svim razvi'J6il'im ekonomij,ama
na!aZJimo na !putu opladalnjia za!posle:nos'di. Upravo stoga, teo-
ri:j'a 'rep rod ul<ici.j e kapitala, o je biila ikalO da.
sltv,arnOlst, Je da is'e do torga sa!znan'ja ne-
dvosmi:slelllO Markso\lo ,kiapH:ala, kao vrijedn asti.
inflacija, 'kaoe,lwiivalent vika (besplatnog) rada tehnolog'iJe i nije ka-
pirtal, a be,z .toga :saznallllja M8Irkis niiJe ni mogao dOlkalzaili Il<ialk:o do-
do :njegovog o!dumimnja, pa time li do robnog ka,rakte-
ra rada, odnosno do odumir'anjasistema rO'bne proizvodnje, lilaikio je,
kaoto je poznaito, tE/kvu vi,zi!juirm8o.3
Otuda, upraV'o, i sve' k:ontmve')':ze ol<io Marksove nauene mi-
sH i' posebno nj'ene pirimjene 'u prakisi zemalja. Pa ipak.
tek u dananjoj stvarnosti, osloncem na tu ml'sao mogl!i, SililO po-
3 U vremenu kada je Marks, na iskustvu Engleske, pis,ao svoju teoriju kapitala, inflacija je
prema Brownu i Hopkinsu u toj zemlji, u odno'su na dananje stanje iznOSila 10:300. Kapi.
tal je bezmalo u cjelini; bio vrijednost. S toga je, vjerovatno, .Marks bio daleko od mo-
da u pojavi maine otkrije vi,ak besplatnog rada, iako je dio teorije kapitala!
nezavrenog za vrijeme ivota. posvetio upravo ulozi mainerije.
96 " ideje 1/8'1. (godina XVII)
tvl1du da ii stihija zakonitosti sistema i'1obne Pl1oi':/'JvDdnje
vOldi njegovom odumiranju i da nas Je dorlfe,la dD samih g,mnilC<a
,.Oal14stv'a slloibode, :alli li j 1z,aZ'Dv8 ipl1erd ,kiaikv,im se oOMjek od svoga
nastanka ni:kada naao, pa ,j ne6e Od 'l!Dlg!a da li
prihvatiti taj ,izazov, zavisi i sam nje'9'DV opstanak
privredni sistem i ekonomska
kriza u jugoslaviji
tanja
mequsDbnDg uticaja privrednDg sistema i privrednDg
razvoja jo u savremenoj ekonomskoj nauci, mada veoma aktuelno, jo
nedovoli'jnD olsveltllljeno. OnD je, ako ga posmatramo lU neItIO ilrem te!O-
rijskDm kontekstu, kao pitanje Dd nosa proizvodnih snaga i proizvDdnih
Ddnosa, u sreditu razmatranja ekDnomske nauke. Prema
Marksu, razvOlj proizvodnih snaga je nuan USIDV privrednog i drutve-
nog razvDja, a institucionalni faktOIri (proizvOldni odnDsi UDP-
tel tlempo taga razvoja - ga ili ubrza-

ukDlika uticaj privrednDg sistema i privre-
dnDg razvoja posmatramD u uslovima izgradnje drut-
va, mada jie l13'zuml'jh/1D da o\Aaj odnlos nerdovoiljno lilsrtmen. P:revasho-
dna orijentacija samog Marksa je bila kritika
drutva u cillju njegovag ruenja, a ne izgradnja novOlg,
drutva, pDgotovD ne u smislu detaljnDg predlaganja privrednDsistem-
skih okvira drutva. I\Ijegova Kritika Gotskog programa je
gotovo jedini njegov pokuaj skiciranja nDvih odnosa, pn cemu on
insi,stira na ukidanju odnosa proizvodnje,
nih odnosa i adumiranJu drave kao nunim preduslovima za formi:ra-
nje drutva. revolucije su do danas, kao
to je poznato, uspele da obezbede samo prvi od navedenih uslova.
Otvorena pitanja i problemi u razvoju privrednog sistema i upravIja-
se sa izgradnjom socijalis-
drutva u uslovima robne proizvodnje i uz prisustvo drave, El
otuda i za njihOIvim Dd strane teD-
Za zemlje ono je postala odsudno pitanje pre
vazilaenja privredne nerazvijenDsti i ubrzanja privrednDg razvoja na
osnovi prDgresivnih drutvenih DdnDsa.
Prablem9tika Ddnosa privrednDg razvDja i njegOIvih instituciDnal-
nih Dkvira zaokuplja danas sve pan!u ekDnDmista ci ne samo
njih) iz svih zemalja i ideDlokih Drijentacija. Razloge tame
nalazimD u karakteristikama i tendencijama savremene svetske ekD-
namije koja je danas panOIvo u krizi, kvalitativno Dd krize hi-
perprodukcije iz 1929. godine. Opadanje stope privrednog rasta, poja-
va barijera rasta i stagflacije su samD ekDnDmske ma-
nifestaci!e kriznih prDcesa prisutnih, u manjoj ili meri, u gotovo
98 ,. ideje 1/87. (godina XVII)
svim zemljama sveta: u naoj zemlji.
Kao jedan od osnovnih uzroka usporavanja privrednog rasta navodi
se institucionalni kodeks u oblasti proirene reprodukcije - privredni
sistem. Problem je: kako mobHisati za razvoj potrebnu i dovoljnu koli-
akumulacije, kao materijalne pretpostavke privrednog rasta i ka-
ko je efikasno upotrebiti sa stanovita strukture novih ulaganja? I
ne samo to. Kako sve privrednog rasta (materijalne, ljudske i
strateki izvor razvoja - znanje) staviti u pogon i efikasno upotre-
biti?
Uporedo sa krizoll1 svet sve dublje ulazi II
ku revoluci;u. Zapravo, izlaz iz krize svetska ekonomija vidi u
tehnolokoj revoluciji. Zato? Zato to svaka kriza zahteva radikalno
menjanje drutvenih odnosa i proizvodnje. Ona i
izrasta na temelju njihove i ne reava se drutvenom
"kozmetikom. revolucija upravo zahteva
novu filozofiju razvoja, nov pristup razvoju i njegovom upravljanju, no-
va znanja, tehnologiJe i metode. Ona je obrazac drutvenih promena
koje su dovol;no radikalne da obezbede oporavak i razvoj svetska] pri-
vred,,-
Od pro.le decenije privredni tokovi i u naoj zemlji su
sve nestabilniji. Ta nestabilnost se odrava i produbljuje i danas. Za
razliku od protekle decenije kada smo i uspevali
da obezbedimo drutveni razvoj i l1eavamo ekonomsKoe i
socijalne probleme koje je takav razvoj sobom nosio, krajem sedam-
desetih godina dolazi do zaustavljanja pozitivnih trendova kretanja
ekonomskih parametara. Ta sama po sebi, ne
mora da bude ona to jeste u uslovima kada
stopa rasta drutvenog proizvoda opada, a proiizvodni kapaciteti osta-
ju kada uz opadanje rasta zaposlenosti opada i produk-
tivnost rada, itd. U takvim okolnostima i u uslovima go-
tovo stope privrednog rasta, nagomilane ekonomske teko-
i razvojne sve dolaze do
va se nezaposlenost" dolazi do ubrzanog SOCijalnog raslojavanja sta-
novnitva, stopa inflacije doivljava akceieraciju, a deficit
platnog bilansa (uz povremeni suficit, dodue) prati: visoka spoljna (i
unutranja) zaduenost privrede. Navedeno ilustruju sa-
drani u !tabeli br. 1 (str. 98). Uz !nabrojane idu i brojne drug,e manifes-
Tabela br. 1
Uporediii pregled k.etanja stopa rasta najznacajnijih parnmetara Jl!lgosilll1l'lllske privrede II pe-
riodu 1952 - 1983. god.
tu %)
Panametar 1952-1964. 1965--1971. 1971--1979. 1980-1983.
1- D rutven i proizvod
jugoslovenske privrede 7,9 5,6 5,9 0,7
2. obim industrijske proizvodnje 13,4 6,9 7,4 2,5
3. obim poljoprivredne proizvodnje 4,5
'
1,6 3,0 2,0
4. Izvoz 10,9 6,6 4,1 2 ,'P-
5. Uvoz 10,4 10,1 5,5 -11,6'
6. Cene industrijskih proizvoda 1,2 7,9 13,2 27,8
7. Cene poljoprivrednih proizvoda 9,8 13,7 16,8 36,1
8. Trokovi ivota 6,4 14,4 16,2 30,7
90 potronja 1,2 6,9 5,4 -0,12
10. Zaposlenost 6,3 1,6 4,2 2,6
110 Produktivnost rada 4,93 4A3 2,3 -2,0
1 period 1953-1964. 2 period 1980-1982. 3 II industriji
Izvor: na osnovu podataka Iz SGJ83, str. 81, 82, M.
tacije ekonomskih problema nacionalne, psiholoke i druge
prirode. Nae drutvo i naa ekonomija nalaze se u krizi. Ona je sva-
kako jednim delom odraz stanja u kome se nalazi svetska ekonomija
danas i negativnih impulsa koji nam otuda dolaze, alil sadri u sebi i
dublje uzroke, primarno unutranje prirode.
Ekonomska st,varnost Jugoslavije pitanje ekonomskoj teo-
riji i zahteva od nje odgovore. Da li se samom tom posto-
janjem krize u Jugoslavi;i i drugim zemljama relativi-
zira teza o socijalizmu kao po definiciji progresivnom drutvu, siste-
mu koji ne zapada u krize - one su, naprotiv, imanentne kapitalizmu?1
Pri,vredni razvoj Ll socijalizmu ostvaruje se u uslovima robne proizvod-
nje i u obliku investicionih ciklusa koji nastaju kao rezultat neravno-
mernog toka i primene progresa i mnogih drugih
Privredni> ciklusi predstavljaju osnovnu formu razvoja i
svake druge robne privrede. Uporedo sa rastom privriede i uslonja-
vanjem privredne strukture raste i njena nestabMnost. Ona je
ta u institucionalnim uslovima. koja kretanja
smatrati kriZ!nim, a koja normalnim tokom razvoja privrede
u uslovima robne proizvodnje?
U kom svetlu, danas treba posmatrati Marksove stavo-
ve da je progresivno samo ono drutvo koje se razvija, odnosno koje,
probleme proizvodnje, reprodukuje na sve viem nivou i
nove produkcione odnose, te da drutveni sistemi koji zaostaju u svom
rastu nuno propadaju? Progresivnost drutvenog si!stema se izraava
njegovom da na osnovi ostvarene proizvodnje zadovolji
i razvije potrebe svojih parametar ovih procesa jes-
te stopa privrednog rasta i rast produktivnosti rada.
Ovaiko prohlem utioai'a pri,vrednog slistema
zaih:teva atnlalllilZ!u priirvreidnOlsilstemskih,al,i i' dl1ugiih, dubljih uzmika k!r,iz-
nOlg staInja nas. Ova piitanJa dubOIko zaidi,ru II domen
ke teorije sOlcl'j8lhzma i puteva i1zgl1adnje sooijlalii'zma. Iz naslova ovog
rada proils:ti6u dv,a osnovna pliltall1ja:
- su drutveno-ekonomske si'stema po-
vezane sa nje'govOIm razvojnom
- dalii II u ikojoj me:ri s,amo:upra!VHi privredni sistem lispunjava
svojul1a:zvojnu cfunk!oiJu mo!bi>lislanja ,svih resursa tl
brzog li efi1kasnog pri'vreidnog rasta I ukupnog drutvenog r,a1zvoja?
Aktuel:nosti:straivanJa li anal,ilze probl,ema ove v,nste je nesumnjiva,
pogotovo ako ise ima 'u vidu da r,3'V8Al slamo:upmv"
no:g prhfrednog slilstema nije jo z,aokruena i ikonzistentna celina, te
stoga ne pI'edsltmllJa ni pogOldnu osnovu za nje'govu normativnu I"'8IZ-
ratdu.
2
Prisutna Isuprotna o fun-
damentalnim pi1tanJimai kategor,ijama privrednog si1stema 'kOlja, lj kraj-
nJem, i:z ,shvatatn}a :prirode li de+oManj'a rob-
ne proilZ'Vodnje u sociljali:zmu. Tarkode, ukolli,ko se ima u vidu postoje-
raskorak nOlrmati:vno delf,ini,sanog pri'Vrednog sirstema ij po-
privredne sli;jJuaJcije, razumlji;vo je da anaHz'a priwednosistem-
skilh ki1i'Zle mora bi:ti usme,rena na sagledavanje uzor<ka takvog
1 Tako, na primer, Branko Horvat smatra da .soaijai'izam nije sistem koji upada II krizu.
imate krizu. se sooiJalizmom neto nije II redu. Prema tome, izlazak iz krize
na mag.istralni put koji vodi II drutvo, to su za mene stvari.
B. Horvat, .Pri,vretini sistem i ekonomska stabilizacija, "Gledita 7-8/1981, str. 130.
2 O tomeopimije: Dragutin Teorijska pitanja definisanja privrednog sistema,
"Ekonomska misao, 2/1975, stnana 55.
ras,kol'1a:ka kako. na strani nonma1Jivnog pr,j;vreid:nog sils'tema j na
s'tr,aJni n'j'elgollJo1g sllvlannog d:elovla:nj a. i1 a ilnsUtuc ionall:niih
pl"omena su se odi'9ravale u silstemu u pOlg'l'eld:u 018'-
nj'ego",o!g funlk!cilOlnisanj'a 'i promena lU tempu rasta
o tome da su uZ'l1oci us:poravcmja r,asta de,lom s'istem-
sike p;l'1i1rode.
Tabela br. 2
Periodizacija razvoja samoupravnog privrednog sistema Jugoslavije i kretanje stope rasta
drutvenog proizvoda
Period
1952-1964.
1965-1970.
19'r1-1983.
1971--1975.
1976-1979.
198().....<1983.
Stopa rasta
Faza razvoja privrednog sistema drutvenog proizvoda
I faza razvoja privrednog slstema 9,3
II faza rim/oja privrednog sistema - p,eriod
privredne ,reforme 5,8
'
III faza 'razvqja samoupra\mog privrednog sistema odnosa
udruenog rada 4,3
5,9
6,3
0,7
1 period 1966-1970.
IZlIor: SGJ-84, str. 82 I SGJ-83, str. 85.
Parale,lno r,alzvoljniih pedonma:nsi jugos,lovenske
p'r,ivrede 'i promene lU pr,ivreidinomSlilstemu Jugols,l,a'Vijoe tokom posl'erat-
nogr:arzvojla jugoslovenske prilvrede i, drutva 'sla-
gledalVanje samoupl1aVlnog prilv.rednog slis.t,ema sa staJn'Oviita
osllvar:illJanj,a I1Ij>elgo'Ve :razvojne !Iiunikcije. Na toj osnoIVi moe se :i:zvesN
ooena s,tanjla ,i ij, uikalzalti na pe!nspetkitli,Vu :p!l'IeMalziiil.a1enjla pIQ1s:toje-
adelkv'atni:m pl"i'Vr,edinog sis-
tema potr,elbamal !pl'1ivreidlnog :na:zvo}a. Prti, tome, ulogu prifVIrednog silsrte-
makao faktor,a kri:ze dovoljno je na
ainaIiiiZiu odnosa sistema ,i rasta,
pl1irvr'e:dine strlUktUl'e, zaposlenlOIsti, 'inililaci}e li pl1a'tnog blilllan'sa, naj-
:p:l'O:blema sa kojima se naa ,e,ko:nomija dalna.s
OsnoVinii' 2Ja1k!ljuaci ,kO'ji proi'stilou iiz oViakveanalilZe su
1. PriiViredni silstem 'jeste 19 1iakto:r krize u
Jugoslaviji. privrednosistemski samo jedan
deo ,l'1elev,antniih momenata pored ideolokiih i drugih
gen:eri,u krilzu u Jugos'lavijti. sagledavanje uz-
roka lkri:ze zahtev,a In'l:ef1dils,ciplinamu anal:ilZu koja bi pored
ekonomskih obuihv,aJti!la sooiololkia, pol iltikolloka.i, druga a
'OVOlg ,fenomena 'u ,svilm domeniima drutve:nog ilvota. 'Ulplr,aJ'Vo lOva olb-
last, kao i utiloa'j e'k!onomskiihi (:p oliirtilok ih ,
lilsto)'lijskiih ,i drugih) ,impu:ls,a lU ,k!re'ilranju <p'l"iv,r,ednog
silstema, s'e ne:doviOlj:no .i,s:tr.aenlim. OIni su i te kafka
re11
'
elva:n1inii, Zla. 'I"elallno sag:lledaManje i, 0I0elnlU ude,ta plr'iv-
rednog s'i,stema u kril2Jnim kr:etaln'jima.
2. Pl'1ivredni, sistem Je ,faktor Ir.aZ:VOlja i pJ1oilzvodnlilh snaga ,i pro-
dukicioniih odnOIsa, i mera u O'n podsti'oe razvoj je'srte naj-
opti'Ji kriltelrij za ocenu nje'gove p.rog.relsivnostJi. P l1ena9'l,aav,anJe, od-
3 Ovu anal,izu autor je Izradio u okviru svog magistarskog rada .Prlvredni sistem i ekonomske
Jugoslavije krajem sedamdesetih i osamdesetih godina, Ekonomski fakultet,
Beograd, 1986,
tanja 101
nosno Jednog i,j,j drugog momenta dovodi u piitanJe sam
jl1uweni odnosnO' ika:l1akter odnosa. Na
ni siistem Je pretenim delom tre1Ji'naln sa stalnovilta produikioionih od-
nosa Ipri, se nije v'OdHo. o dostilgnutom niivou r,az-
v01a pl'o'ilzvodn:ilh Isnag.a. Naravno, imamo u vild:u da stepen
.raz:voja pl1oirzvodniih snaHa nli'je Jedini, pa nije uv'eik ni
nHac u 'kl"ei!ranju odnos,a proi,zvodn}e, pogoltov'O sOlCiij:ailli!sti!okiih, aH ih
o.n bi,tno Stepen ralzvoj,a pmizvodini1h snagla je okvir slobode
uilzlbol'u slisltema. l:judi, Mal1ksa, ,stupaju u
odnosle, 'Odnose !pl'oizvodinje, nelJavlilsno od nJiho'Ve volje.
Utrouglu pri,vrednog slils'tema,
silstema i nalz:v,ojne poli Uke , si's1Jem pretemno insti tue io-
naJHIzujoe pr:ilstup pr,ivrednom :raz'Voju i time kooinalz'Vojne portenci'je priv-
rednog si'stema. sistem daje pr.imat pnivreidnom sisItemu nad
raJzlIJojnom politikom i ovaj poku,av,a da se ne:zalVi:sno od
pomi:ke P:rivrednli silst'em tl'1e:ba da bude U!smer,en na
ostv8Iri'V,an'je cil'jeM8I Iii vrednosti drutv'8 koji su u
sis!Jemu. CHj je priMJ'1edni razvoj, a privredni sistem Je sredstvo ostva-
ri'van:ja tOlg cili ja. P,riv.rednli sis,tem jie vil'elfiu:nlklcionall,an - OIn tr,eiba da
obelzlbedi .i,spulnjavanJe 'e,k!onoms'k,ih, soc,ija:lniih, jldeoilokilh i
df1U'g,i
'
h U kojoj meri pri,vredini' silsitem U'spe\lla da :r,e,a:li'zuje nave-
dene rfulnk'cljije pOlkialzu'je ,r'e,ali'Z'a:ci:ja nje'9'OIve r.a:zv'Ojne >liu:n!kici1j'e, dosti grnuti
stepen pr;ivrednog :razVIoja i :kr'eta:n}e df1utvenog proizvoda per calplilba
kao pokaz,ate,lja to.g razvoi}a.
P,ni'Vredni 's:istem u svom delova:nju mora: da optima'lnu
(elfilkas:nu) k!ombinalci:jlu tri 'a kool1di:ni'r.a'ju6a me-
haJn'il2Jma, odnosa i kni,te,rIi1'a: tr,i!nog, dra\t1nog i
Svaki Old navedeniih meihiani'zama ima s,ebi lmalnentne relgul.iisa-
nJa elk!o:n:omsik!iih odmOlsla :koje privrednil silst,em mona da usrt.alnO'll'i i
razvija. oslanJanje na bHo. Old ov,ilh mehanlil2Jama re'Zul-
rtill"a sulbo!ptimaillnim tempom i struikturom pr:ivrednog razvo1a.
3. Do odvaj!an1.a priviredrnog sistema od r,azvojne prolbl'emal!:,ike do-
I,aizi ikl1ajem pedeisetilh godina. Na to uikazuje nepostojanJe
nel'azvojne zem,ljoe i, ostalog, time maOliifestov,ana
kriza pla:niranja. Sistemskim promenama izvrenim pooetkom ezde-
se'tilh 'godhna 'i ;reformom prilvlredrnog 'slistema Slpl'1Ovedenom sr,eidilnom te
deoeni'je i !pOlred uS\llajalnja nOlVe ralzvoljne ,eilli:kialsnog p'l1iv-
i ,Sibaibilli.za:cije, pa;bnj.a jie de!ce:nrtmlizaciji
i pl1ilVlrednog si:stema lU C'Hju nj.elgoV1olg u
odlnosu njegove razv'Ojne funkCije. R:aJdilkallno j'e su-
afVIana uloga dnave i drutvelno-lpdliiti6kilh za:jednioa lU privl'lednom i
vo'!Ju: ukinut!i su dO!pl'iilnOlsi 'inve'stilclionim fondoMima ,i sami
f,ondovi, oslaiblj,ena drutv'ena re'gul.artiva u pog,ledu dolhodakla ... 4
Odnos 'i potronje <na nivou ukupne priMl"ede se
ronmi'r:a 'spontano. p,l1omene su imale 'Za oilj jaoanje samo-
upraMne :a:utonomi,j'e a u 'sllv.annostlil su one ra:zJbi'le koordi-
meihaniizam slistema i os,laibil'e njelglOl\fu
.
Uipnkos shvartan1ima da sutina problema nijle ibolilko u po,st01e6em
modeliu si'stema, 'k1olilko. u nepostoj,anju dU90lr,oonog pil ani-
4 Ukidanje drutvenog regl.llisanja dohodaka navocli dr Kostu da ovu stra-
teg'iju razvoja okarakterie kaO' orljentaciju na visok rast kao motora raz-
voja . K. EkO'nO'mska stvarnost Jugoslavije, EkO'nomika-, Novi 8eO'g .. OO, 1981,
str. 39-40.
ranja l1azvo1,a in8lZYojnilh parame,bam U tom modelu, te na, toj osnovi
pr,iprema, Is'e r,adikalna proQlmeln,a privr,ed-
nog Sli'stema. tada pr:iISlu1:nim mi''!Jenjima da prven:s,tveni
prdblem 'i samog privrednog si's.tema u pro-
cesa ,samoupr,avnog sooij,alisti6kog l'azvoja jUlgoslovenlske privrede, pa
u i dopunama s.aJmol9 modela (njegovom
i <u olba sluoaj'a u os/anjanju na nauku - r,edosi,ed je olbmut. Vrli
se nova reforma pr'ivnedinog silstema usY,aj:anjoem konoepta samouprav-
n'O uldl"u'enog naJda i' na toj osnovi radikalno pre'st,r'O-
jaN,alnje pri'vrede i drutva.
4. Sadanj,a f.alz,a r,8i2lvoja samouprarv'nog privrednog sistema je za-
uS'Vlajanj<em ustaVlniihamanidlmalna ilz 1971, novog Us:tav,a .iz 1974.
i o udl1u,enom n:du iz 1976. godine. U ovim
sam oUIP l1arv'n,i [pil1ilVredni s'isbem postarv'ljen kalO s:i,stem
odnosa udl"u'enog r;ada i dalje olblilkovan k,mz sis,temske i druge za-
Za :razli<k;u od prethodniih privr,ednog si:stema gde su
nJegovi mehaniizmi pl,ans:kolg usmenwanja r,alZvoja biH u
rLlkama dr'ave lN 'i,zost.aj'a1l,i, nov,i samoupravni priiViredni s.j,st,em nudi
samoupr avno sporazumevanj.e .jo drultve:no dogovaranje mehani-
zam koordinacije privrednih subjekata i kao oblik .prevla.dava-
nja i tri:ne stilhije i dravne re'gul'ativ'e. Sto9'a s,e OIn dana:s nalZiva i
s,istemom dogovome fj. beizlPl"inude.
Teol1ijske osnove novog samoupravnog sistema mogu
se, ukratko, sumilr.a:jjj
a) samoUlpl1aNIj.8JI1j.e .radniika u OOU:R je oikosnica produkcionog od-
O'O'Sla, a r,aidnilke dovodi u pozi,ciju subjekta o proj.r,enoj re-
;
b) trinoplanski oblik organizacij,e privrede je nunost i uslov
razvoja 'samoulpr,aMI.janj.a;
,cl dl1u:tv'ena 'svlO;jilna 'je materiij,alnal osnova 'sl8moup:r,av:lj.anj.a, ,i kva-
(i<stori'jSlki) nov odnO's ljudi u prolCesu drutvene ,reprodukcije;
d) OIsn1oV'na oJ1g,alni!z,ac!ilona 'j<eidiniiiCla privl"ede Je OOUR, a moltiv nje-
ne posl'oVlne ,ak!tivlnosti Je dohodak;
e) osnovni' obl'i'k povezi,vanja subjekata Je udruiv,an,je
rada: i sredstav'a putem s,amoupl"aVlniih spora'zumai drutvenih do-
govlOra;
f) osnovni: pri,nlcilp ,raspodele je:ste prema radu i re-
zurltaitima l1ada, a osnovno filnansilmnja nepll'liVlreidniih
je slobodna, r81zmena rada;
'g) bank!e ISlU f,inans,ilske asocijacije udru'enO'g rada;
h) na,r;odi 'i narodnos,tj svoj<a suverena. prava ostvairuju u republi-
kama i pokna.jinama, pa i optinama su odgovorne za sopstveni
raz'voj i <r8Izvoj u cetlini.5
Ustarv'n:i samoupravnO'g priv.r,ednog sistemaiiZ 1974. godi-
ne melhalni,zam svO'g de,lov8Inj.a :kombinaciju trli'tnih,
s.amolulp
'
r.a.vlno"1p'l,alnsiki1h ,i ,i oidnos,a. U
olper.adonalilz8<ciji' ovog OIpr,edeljenja, :kroz
o uidruenom r,adu, pl,ani,r,anju, ipwi:rerno'j ,rep'rodu'k;ciji i minulom lladu,
spO'ljnOlj trgov,in;i :i sistemu, cenama, monetal1nom si,stemu,
iii drugim zalk!onlima i' nonmatirv'nim aktima (usvaj<anim od
1976 . .god.) dolazi' do pOi!ce.n:jivanja ulo9'eekonomskih i tri-
5 Ustav SFRJ, Zakon o udruenom radu.
tanja 103
lta, a pl1enagl,8i,av'81n1a ulO'ge drutv,enog dogoval1anja i samoull,ravno.g
sponazume\tl8lnj'a. Sadanji pri'vl".edni silstem Je U'svaj.alnjem navedenih
g,i'stemskiih zao'kru'en u .f'elatiiVino Iko<n'zi!stenlnu ce/Unu - si'stem
dogovorne ekon'OmiJe. Uporedo s'a pr,etvar81nJem tri,nopl,anske eilm-
u ekonomiju be,z prinude, teikao< je i proc'es SllV<ar,81nj.al i ja-
nalcilonalnih 'i po<kr,a:j,ilna kao po:tvrida nji-
hove 'SuVIerenosti, odnosno 81Uttonomnos,ti ,i Oldgovornosti za sopstveni
razvoj. U ta/kvim us,lovima oper,ativna raz'nada ustavnih naloe!la
Je sv,e Vi'9 postalj'al,a odraz komp,romi'S'a linte.rels,a raz'lioitilh sulb-
jekata
,
. TIO je vOIdilo usvajanju 'kontr,ave:l1ZIniih 'I'eenj,a sa
ma'teni1
'
allnim .i sulbjeMivnim uslovima u kojima se zeml'Ja nalazi.
joe posl,e'dii,oa, ,a ne uzroik ne,erfika'snlOstil p;rhlrednog
silstema. Uslov njelgov,e efilkalsrnosti j,este da U'spos,taVii r,avno:te'u izme-
inilc,ijative ikoolldinacij,e j, opte linte-
rels'e), te da unese Iii vi'e tr}ta i vi''e pl,alna kako bi smaJnjio ulogu
dr,avno.g r'egu11lisanJa prilvrednih I!!okovla. kada su
u sistemu pr:ilsutni koji nJegoiViu i
ilnte'gr,ativHu te pogl"eno !Usme'l"avaju privredne subjlekte, a
pl"i'Vlr,edne ,to<Kov,e mimo druty.enilh p:rlioriteta, tada Je dravna
intelrv:enci1a i Jedino preostali, mehanizam relgulisanj.a' to-
kov,a drutv'ene
5. Stv,amu usrpe'nos't jugosloVienslk!og elkonomskog si,stema arna-
liz:i;r8lmo sa:stanovi'rta nje'gov,e ekonomske eifilkaSlnOlsti, rarzvojniih mo-
i. sa stanoV/ilta ostVla:riv'anja vr,ednosn'ilh dl1U'tven:ilh ci:ljev,a i
0!pl"ede:lj.enj.a.
6
Takva analizia pOIkaizuj.e da je na pr,iv,l"erdni sistem:
a) ekonomski neetfi<kals8In, Je;r u nedovo;ljnlo1 mer,i 81ng8l'uj'e po-
tencilj<alne iI",e'surse, tole'ri:,e nezaposlenost radne snage, vri subopti-
malInu ,k;OImbiilna<ciJu li aJlok8loirju ,fali<'bo!na proizvodnje ,iill'1i
diilspropol1cional:nosti 'u p:riwednoj strukturi i stimul<il,e natunalno i dm-
tveno ponaanje privr'edniih subj'ekarta;
b) .pl1iMredni siilS\telm ne oST!!v:al'lu1'e Inli jer
ne irelalliizuj;e !tempo l'1alsta, ne r,alSrt ivo:tnog stan-
dal'lda nil1Ji pot!punij.e zaldoilflol.jav,anJe druNeniih potreba;
c) time o:n ne ostvaruje ni vl"ednosne drutvene oi11j'eV'e: na-
g.radivalnj.e prema radu il re:zultati'ma :raida, ne uj,ednaoavl8J, liri
'u ni,volu Ire'g.ilona" ne u pro;ilre-
nim df1utvenIU svojin'U nad sredstvima za !p<l"oiiZV'odnju.
Ostvalrnom deloiVianju samoupraV'nog priilfIrednog silstema' mogu
se :i1zV'es,ti li silede6e ocene:
d) Samouprailflni privr'edni sistem jedins,tvan pl'1iMr;edn'i silstem
Jugoslavije ne postoji k1ao to ne postOlji ni' jedinstveno ju-
trite. Naprotiv, postoji osam n8loiona1lniih kao
.osam autonomniih pr:irv'l1edniih sa osam 'Ilri:ta kojilh
"'liaIda mi'lllimal'an 'inte'grj'sanosU u tokovima roiba i usluga, nov-
'ca, rt:ehnologij,e, i znanJa. Oaikle, imamo l'1e,lativno z,aoikru-
'Emle Ire'[1ionalne priilfll"edne SltnuMJure i prliiVir,edne sliisteme repulbliik1a i
pok1rajina.
'e) SamolUlpraiVin:i' pll1iMl"ednii Slilsrbem je lsaJmiOlUlpraMan. De-
etaJ1ji:zalCi'j<a priMr:edlnlog siis:tema je ostal:a na nirv'olu l"elpiulblilk1a, i polkrajina,
a u sm1ilslIU j 0:80 niV'ou oprt:lin:a. ii, bez reifO:l1me OIn
6 Videti o tome: Nikola Efikasnost jugoslovenskog privrednog sistema, stvarnost I mo
Centar za kulturnu djelatnost I centar SSO Srbije. Beograd,
1982.
je relf,onmirsan u ,aidlmiln,j:stl"ativ,ni si'stem na,jnapOlsredni;je,g re'guli'sanja
privI'eidniih tr!ilte i plan kao' Uipra:vli'at5ke mehaniz-
me' s,amOUlpl"aMne privrede.
6. Pl"ivr'edni 'si:stem je od pl"omo.tora ;pril\fl1edlnogr,azvoja pOls:too nje-
g'o:va aM ne usled tOlg,a to se u praksi ne Oostv,alruje onako
k8Jlw j<e zami'l'j'eno (mada je .jo to 'Pr:i
,
su1:no i sa tim svaki privredni
silstam mora da li t,alkve poj,ave ,s,arnkcion.i'e). On je postae
pri/vrednog ralZveja Jelr u pr,alksi' pl"odu'kuje nelg,atiMne e,felkte.
Pri tome, pI'otbl'eme ne nall!8'zimo u samouprav-
nog pni,v.rednog s'istema - ne dovodimo., n.arralVino, u pitanJe olsnovna
drlU':lJverna oprledel}enjra: samoupraV'ljanje, drutvenu svojinu, raspOIdeliu
pl"ema :nadu i ;r'e'zul:t,atima: Ir:ada ... Probl,em je lU njihovoj ,in:s,tituc:ionalnoJ
razradi ,i ogromnom ,y,askoraku takvog normra.tilVino sis-
tema i, nj<e'govog delovanja.
Navedene fundamen:talne kate'gorije su lU teor'ijsikom oblikovanju
privrednog silstema lU UstaMu lilz 1974, Zakonu o udnuenom ,mdu ne-
delNn,i,sane i predstavljaju odr'ae (kompmmi's) 'te-
IkOlnOelpalt!a? Sama po serbi' ova
niti: Je to mara Prj,v.rednlil sistemi '9'o.tovo sv:ilh uvek
p,I'edstav,lj.aju !kompmmis raiZniih teorijskilh konc.epata. Clsnov-
ni pl'Oiblem je lU tome to Je u inS1Ji'tuciOlnalnoj raz,radi
kf\Oe si'stemsike i dl1u9'e zakome prev'agu do!biiQ teorijsiki kOin'c,ept (ikoJi
je, doidu'e, i, u Ustavu li u Zark'onu o udru'enom radu s'na!nije intenilrarn),
kOiF naglasak dalj,e razvijaJnju nOMilh odnos.a, zapostav,lja-
pri ,tom i dosmi'gnuti nivo r,azvoj.a prOlilzvoldniih snaga i njiihovu ule-
gu i' l<'aiQ i stimu
'
!illU6elg f,alktora raiZvo:ja prorizvodniih
odnos'a.
7. OVlaj, ulSJloVlno I1I8riZvan do!hodaJlkli' ,kiOlncept pot.iva na
!p!l'IemiISlama,:
a) Rorl:ma proi!z,vodnja u socij,allilzmu postoji, ona se u

us'lovima i'spoljlav.a u svom istorijski no-

vom olbf.iiku j lima sv01'e z'a:kiolnlitos.ti, kri,tef'ijei parameltre.
P,r,ilsutna su sihvatanja, sl,edlbeni,cimar OIv<QIg konoepta, da robni
ka:J'1a:kte'r priv,nede j'e!ste eVidentan, alli da 'Se on ogleda samo u nalZ-
meni, If'oiba, al ne i faMora proizvodniJe.
bl Dl'1utvelna sV'ojina nad sredstvima za :pwiiZvodnju u soc/ijaHs-
drutvu 'ima nesvoJinski karakter, ne PiQstoj,i 1li:tul,ar svojime,
odnoIsno pr,avnisulbjektivi'tet na dl'1utvenoj svojiilni. OOUR 's.u nosioci
ekionomslf<iolg, aJi ne 'i pr,arv'nog subjektiviteta 'i :suver,e:n'iteta u vezi sa
dr:utrvrernim sr'edstv,ima. Dakle, nilko me sno.sli pravnu odgovol1nost za
kori6ernJe drutJven'ilh sreldlsrtav.a. Sredstva: z,a p.r,o!ilZvloidln1ju jieisu roiba,
ona 'Su bUJan ma,teri:j.alni uslov proi1zvordinjei produktirv'nosti ra-
da, ona lU procesu s,amo pr'enose vred-
nOls't, raJbate s,e u piroce'su pl"oiizvodne, all'i, nemaju sop SNe-
nog doprinosa u stvairanju nOove vIrednosU, a time ona nema'ju ni pra-
vo u raspade'lii novostvorene vrednosti. Dalide, OIna s'e ne mo-
gu JIaviti kao pos.ehanf,akto'f lU d<QIhortlku (u smis'iu npr. ka-
mate kao cerne njihove upOltrebe).
e) DOIhodalk je, pr,ema ovorm s!hv,ataJnju, drutv'eno pri,Z!na.nje i mo-
ti<v 'PO's,1 ovarnj a radnog kolektiva. P,oimanje drutvene svojine kao ne-
7 Videti o tome: Dragutin Jugoslovenskl privredni s,lstem I ekonomske zakonito.
stl-, Socijalizam i ekonomske zakonitosti NIGRO .Borba., Beograd, 1985,
tanja 105
sVOijine poidr,azumerv'a i, po.imanje kao amorline Doho-
dak j'e hOlmoglelna, ,kiaJko u ipogllr6du IsrtirclaJnrj,a, !tako li lJ pogile-
du rnj,elgove naspordel'e. Homogenost porekla doh<QItka I(U nj-e1govoj "pro-
i'zvodnji!, odnosno sti,canju samo r,ad) ,implli1cilra i' homoge-
nost njeigove r,aspodele. Tako je da se dohodalk
ex ante IkiOlnSU1lu:iie i,z trOlkova dnUi.tvenog kapitala rente i
dohodaka i i,st,ovl1emeno je potJ'1eiba spolj-
ni!h, drutvanilh 'i menil,a :ralspodell'e dolholUka na aik:umu-
laeiu,u i pot1r011n11U valn li mimo 0!p'l"eide,IJernj1a l'iadln:olg kio\le:k'lliva,.
d) Privlr,edni sUlb1ekti imaJu ils1Jov,ellne :inte:l"es'e sa inter'61slima dru-
tva kao ce:11ilne, otuda oni, sv01 intereis,
ijs,tolVr:emenoi u oelosti z,adovoljav.ati i drutJv'eni. UtoUiko je s,ameu-
pnaJVno slPol'alzumevarnje i dnu,tJveno dovoljan meihanizam
nj:ilhove :kiooroinaici1e i uJedIno obJilk rprevl,aidavanj!a stihiljnosU tri'ta i
r'eglU'larti-Vle.
e) Samoupr:arvno. Uldl'lu2Ii;y:anje rada. Ii slredstaJVar je .irstoriljislki nov,
sU!protstav,lj.en dhliik ikr'editnom odnosu (,koji opet ne 'impli'cjlr8: nuno
klama1Ju) IiltJd.
8. EJ.eme;n,ti drugog, uslovno nalzvaJnog koncepta prisut-
ni su u Ustavu, 'ali su maJhom ilzois,tavljeni u daljoj 'instirtulCio-
na'lnoj samoulPraVinog pr.i;Y:l'eldnog :si,stema. Je 'o tome da ra-
dni kol'ektivi moraju odrava,tJj i sreds'tva z,a pr,oizvodnju ik01a
su drutvena ,svoJIina, da dohodak oni, oswaruju jeste relzuil:ta:t nji-
hovOIg,ali ii uku)pnOlg dnutvenog rada. Doihodak n:iJe homo'9'ena katego-
rija time to u sebi sadr,i ,kiart:e'gor,ij'U garantov,anog dohotka
(,af;j, ne ii, 9'arantOlVane alkiumU!l:aci1'e). OOUR Je l'Ioibini
te dohodak sti:oe 'eikistemom :ruba i us,luga, mada ne i je-
dino tilm )put'em. Sutina' OIvog shvatanja jeste lU 'Ilome da:
,a) Robna Ipr<QIi'zvoidnj.a lU soci.j'alizm:u mi'je kval,itativno i istol"ilj'siki nOov
db'liik proizvOIdnje sa zakorni:tostiima, fundamen-
talne ka;te'giQr:iU,e 'l"Oibne 'Prlivrede (ol"galni,z,81cioni oblik Il'1obnog
motiv nJegov,6 poslovne aktivnosti, .oblik de'lov.anj,a zarkona vrednlOs-
ti, !i<stl"umenti ,formi:ranj'a li urpoltre:be akumul,aci'je i sl.) imajiu univerzal-
nije One SIU prilslU,lne lU ,svaikdj :robnoj privredi, pai u samo-
upraiVnoj. Samoulpravl,jalnje j.e drutveni odnos putem ,koj.eg se ol'g,a'n)i-
zuj'e li usmeif,ava robnal pr.ivreda.
h) Drutvena svoj,jna nad 'SIredstvima z.a pr:o:i'ZIVodnj!U Je sV'01inska
kate'gorija. PI"OliiZVodni! ni:su samo predmeti u drutvenoj svoJin i
- ona ne gubi. if1unlkiciijlu ,kiapitala,. N api'1otilv , dnu1JVelna srerdisltva imaju
svoj dOlpr,inos lU l$IIMa!rarnju ;nov,e V1l"ednlolsltli :i cenu 'sV'Qije !Uip'ortreibe lkio'j;a pr,o<-
iiZ In1lirh!ove 're,lalbivne ineJednarke dos1lU1plnOlSlt.i sVlim
drutva 'iI Jiizra,avaju darU obim .i strukturu proi'zvodini'e. S:utli-
na v:r,ednlOisne ,fonme drutvenih sredstava z,a jJwilzvodnju je u tome
da Ise ona pmil)'1eno r'apnodulkuju (daf<ll'e nije U pitanju samo njihovo
rabacanje - amorti'z,a'cija), a 'iz :to:g.a i potreiba za iiZd,vaja-
njem JIednog del,a dohotka za akumulaoijlU u ,sI'azmelni' Isa
upo:trelbl'i'en ih sredstava.
c) Dohodak je kategorija robne privrede i u uslovima
kih 'samouipl"avn'iih produkici!olnih odnols.a. On Je ekomom-
s.kia k at,e'9'oriij.ai ima svoju vl'1eidrnosnu (ekonomsku) 'strukturu. On ilzra-
2Iav,a doprinos proiizvodnje u njelgoV'om stilcanjIU, a ti-
H)6 " ideje 1/87. (godina XVII)
me 'i lU r,aspodelli r'8IzlikuJe potreban rald i viark rada, odnosno njiho-
ve pojavIne olblike: dOlhol'ke i arkumuladju. Drutverni kapital i
pri'rodni uSli ovi su ,faktor produ'kthl1nosti Hvog rada i tako pred-
stav!jaj'u osnov za prisvajalIlje vebe dohotka na triitu od ve-
novostvOll'erne vrednosti.
Drutvena rsvoJima je prog.rersivna u meri u kojoj Pi1o'i'relllo repm-
dukuje materi1alnu osnovu. Stoga Je neophodno oSi'gurati stalno urna.
i dl1utvenliih sredstava i rnjihovo drutveno ce
lilshaldno ikorril6elnje. To z,aih,teMa drurtvenro re'guliiI8arnul"'asp'oideilu dohot-
ka i derfjlnisanu cernu u'Pocrebe - 'kamatu, kalO i'zraz mirnl-
malnog renvarbiHbeta u drru,tveni;h sred:sitava.
d) Pri,vredni subjekti po nemaijlu istovetne interese
sa interesom drutva kao celine. Oni posluju s')oje, sa ueg
stanovi'ta racionalne interes,e, ali !Zbir i racio-
nalnilh intelresra nije ,j ne da,je optimal,an drutveni, interes - odatle
neophodnoIst jedinstvene pollitiike u os-
nOV1nih USIOi\i8 rnjirhovog poslovanja. 8
9. Ekonomska 'stvarnost ;zemlje nesumnjivlQ Je rpokazal'a da u sa-
danjoj fazi mater,ijalnog 'i, drutvenog razvoja jOi vae i deluju eko-
nomske zarkonitostii da nema za njihovo prevladavanje
ni putem plana, ni samoupravnog spor,a!zumevanJa ,i drutvenog dogo-
v,aranjra, a da njihovo nepo,tovan}e VGdi lj e,konomsiki i, pol vo-
luntari,zlarm sa 'brojnim negaHvnim pos i ediircama. Jer, kada se ne uva-
aNra 'Prinuda, tada ona samo uSltupa me!st!o poli-
tj. dra\l1no:j prinudi. FHomfija "dogovorne ekonomije je poti e-
nula 'kdte'l1ije robne privrede i time po:l.itti1cki vGlluntarizam,
prelt'la:st !poliHke nad ekonomijom.
program st,ahHizarcije miljenje
da :ie IJziwk ekonomske ,krnjlze u lponaan'jiul1iUidii :inisiti:1:ucija i
prerdl'ae privrednog sistema lU smi'slu snanijeg uva-
delovanja ekolnomskilh zakonitosti i u praVicu samoup-
ravnog po!oiaja privrednog subjekta kao robnog U tom
cilju on predl,ae j:z,merne i dopune silsltemski:h i dl4ugiilh zakona.
rim, danais 'sie suor681vamo s'a 'taikvim o'lJporiima m,<O'g prog"
rama koji dovode u pitanje njergovu realirZ'aciJu, a time 'i mo"
izlaska iz Ukoliko samo rez'imir'amo ta ie ostva-
reno LI okviru tzv. Prve faize realizacije programa -ekonom-
ske stahi!l iZ80ije (kojom je trebalo oibezberditi si'stemskre preidusiove za
rasta stope
Je), da SIIJ preiteno pragmatsk.i,
i ClH}e'lli poput: urednog ifiilnralnrs'i!j'srldiih obavee:a
pm'ma inoISitJra:nrsl:vu, rpOZiifivlI1og bi:l,arnsa, iirnrvelsltirci-
oille p:Otro:njei ostvariv,anja ni1skih,ali pozItivniih stoIpa r,arst.a proizvod-
nje. k')a:j,jitaitti'vlnil, duhij!! p'1'1QIbl'emi ostali rSIlI ii dalje jJiriisulJl1i i
dalje se zao:trarvaj'U: previ'soka infira'cija, porast nezaposlenO'slJi, ni'ska
k'apacirtet,a, paid lreralnlilh dohodaka, nedovoljran f1a,st
produktivnost:i .rarda i progresa.
ZatrO se ne ostvaruj'e progr,alm stahi:li:zaci-
je? U odgovoru na ovo pitanje treba imati u vidu oinjernjicu da u dosa-
dainjoj :pmks'i zemalja nilJe do km"
s Zastupnici prvog shvatanja su, ostalih, Miladin Milovan Larka
Boidar Livana Olbina, a drugog: Ivan Dragutin Branko
Horvat, Ljubomir Madar, Dragoje i drugi.
ja s:pnoveden8, da Je :naa pr:ivredna reforma i'z 1965. napu-
tena 1968. godine. Duboki koreni o1JPOI1El svakoj reformi su zajed
Svaka zarhteva promenu odneSla snagla u dru-
tvu, a otpor uv,eik pruaju privHe9'ov,ane snage. bii-
;inilclim i' pwklamuje, aH i gui i'stu tu reiforlffiu u onom tre-
nutku k,alda ona preN da dovede u pitanje njen sopstveni poloIaj.
Jedna Vf1sta otpora ostv,arrivalnju oVOlg prog'rCYrna jesu otp'Dri ide'D-
lake prtirrode. Oni iz prisutnog pOimanja socijalizma kao dru-
iva bez suprotnosti, drutva Ipa do u siromatvu.
Sorailjai!ii,zam grade !Ijudi, a ne JjJriina stirh:iijra. Stoga je, p'rema ovim
shvatanjima, programeikonomske stabilizacije "program
restaurac.ije u drutvu, Hi Ilajblae "pa-
kat valtrogasnirh mem". Zabor,alvl}a se pri tome da mehani-
zama, kritelrrijrai, .odnosa savremene .i razvijene r,oibne privrede ni1e
i,sto tO' i i<'apital'is.ti'ok'ih pl10dukcrilQlnih odnosa.
oVIakva iide,alli<sti6ka s'hvatanJa prirode sorcijrailizma i iluzije kGje
i,z takvilh 's!hvia:tanja ikao i vredno:sni si'stem Jeidnaikosti ill si-
romatvu ne mole biti osnova za ilzlaz'ak .iz kriize, n8!proUv, OIni je pot-
hranjujui Ipl1odLIJbljuju.
l!dreollOki otpori r:e>aIJz.a:ciji stab'iHzaoionog pro:gr,ama niisu jedini
ra::;dog koji da najzad prooes drutvenih
p'l'10me:na. Oni su samoilzl'a:z i i'z materi}allniih inte-
resa deioV18r pr<j'v,rede i drutva, dwtvenhh slojeva i struklJur>a kod
u uslovima imal,i privillelgovan polrO,aj. Njihov
otpor je iizra:z njihovog materi:jralnog intelreisa da mo-
nopoil,a !privredni si'svem ih ,f,av.ori1zuje. Danas Je sasvim iz-
vesno dai situa:oije lelpom no to jes,te, narg'l,al>av,anje
uloHe eksterrnih sa ]rzmenama sistemiskiih za-
kona i st i'estei,zraz otpora sasvim snargra da sei dalje
z:adri status quo, Je:r nnail'8Ize bolji dani. Otpor pru'aju oni
koJi bi pnimelnom progrlama ekonomske stabilizacije gubi-
li mater.ijalnei pozi'eije. Upravo je to kriteriljum
Racionalno i bi, ol:knilio
gubitae od bi;rok'ra:tsikih stru:ktu'n, u dr,avnoj upravi,
SIZ-ovima, OUR-ima. Drutveni seiktor, pogotovo karp'ital:noci,ntenz'i,vne
grame, Je velikim delom potenoiljalrlli gUbit,8, je u veliikoj meri oslo-
nar upotrebljena sredstva. program
staibiHzac.ije zahteva preraSlpGrdelu drutvene ukrOrist
radnih a to zahtevalo ogromne lomove u
s,t<!ukturL Trino oduzima ar-
pruaju otpor prormenamar jeste
bi'tno, <:ili ne i dOVOilj:no da bi ise oln p're:va2lil,ao.
Za DPES nisIU istinski preduslo-
vi: ni:je istovremeno sa pripremom programa reiforme el\(;onoms:\(;olg sis-
temar j; pl1eldlog ne.ophodnlilh prGmena u ipol'iti!6kom sistemu.
sistem }e derivat stoga se kre!iranja pri-
vrednosist,emskih re,enja moraju imati jasno definisani cilje-
vi, kriteriji i Oni su uslov i konCipiranja racionalnih im-
stitucionalnih reenja i njihove rera.Jiza'cije. sistem
ne lU pOltJreibnlOj med d:emolkr8ltisko
niti usalglaavanje 'interesa onih sIlojeva koje DPES
ri'Zuje (se !jratvG , irndilvidualni ise,kitor). sisItem toleri'e neodgo-
vomoSlt, a time i tada jepr,akUono l'e'gaHzoOv,ano postojanJe navede-
niih otpora. :Inter.e:santno Je inif.Otrmi,sati se o tome: ta se dogodNoO
fUlnkoionerima onilh OUR, optina, po!krtajina, ,i f,erdemlOije
.su pr'ednjle zaklj!Uoke (o smanjenju opte ,i potOO!nJe,
i o bOlljiem o.rgani'ZQtva:njiu snabdev,anjta stanovni'tva preh-
r,armrbernim i dl1ugim proli,zvlOdima - prim. T. treba U da sIprovedu u
ivoOt, pita s'e Vasil Grivoevii Oldmah doda1e: 8'avezni iZ'8JVoOrd iZa sta-
1Jils'ti'ku ne oo oOi\fome. Prema onim podaGiima koje je p,riiku-
pi'o ,alutor ov.og rada: samo neznatan broOj ovih jie smen1en
i IPl"emeten na drugu du:nost (i to dnugilh greaka), pretean
broj jie zaidr,alQ ta; lI1ei)Qi 'su ,viih
funkcija. Da bi s'e I)ll'lelOizno demin,ils!alo koO j'e ISv'e ii lU Ikom delilU odgovo-
Ir'anz,a ,stalbilizaciju, treba da 'se prethodnoO Zina: ta je, ko
li, od odgovornih .Jiica tr'eiba:loO da !ilzw1L A'ko se to ne zna, u 'bom
s aju , Jedno lic,e iprebalCi'Vait.i odgoOVlornost na drugo., ovo. drugo na
tre6e itld. U taiko da s'e \J silllua'C'i1IJ da su svi
kritvi. tU mnotvu ,/<1rivaca, ipak, po praiVi:l:u, nekO' jie krhf.9 Dakle,
pl'lomene u si'stemu, na11bl,8e Inisu us,ledHe pravo-
vremenoO, a olne 'koje se danas predl:8Ju \J alnallliz'i l1iunkidi:OInisanja
si!stema samoup:ravljanjlal ne donose, prema
na'em kvallitativne pomake u merhani:zlmu nilbi u
dovOlI,jn01 me,ri zaotl1avaju pitanjoe U odno'su na DPES
ona t(K!l"iti!oka an'a,litza ... ) znatno ume-renije liintonir,a. zlnacalj ,i, uloOgurob-
nog u ilzmu - da )lj je to i lU naputanju
D:PES?
10. OsnovlOo metodo,logije ui'straivianJu plrimdnih
i dru.tvenilh Ipojava i pro:celsa jeste da se proveri i1stini:tost
pl"e ne9o. to s'e na njen'ih ulZ,roJ<la. Da je u na.s, pos'led-
njilh gOld ina, prisulna eik.olnomska i drutve:na govori stv,amost
Jugoslavije br,emenito6u ek'Onomskih .i drug,ih pr.olbl,ema iii
nosti', njiihovom i u pojedinim nj!iihovom dr:ama ..
(nelZalposle:nost, inflalGi'ja, ii1:ld.).
SI'elde6e pravHo je da se mon:rju s'agle1datiistinski uzroOoil nekoj
po:jtav.i da bi se ona mogla pravilno usme:ri'ti. T,ak:o,z,a iz,J,az 'iz ekonom-
sk'e kl'li'z,ek:oja je fakat, neop1hO'dno je spoZlnarti njene izv,ore da. bi s,e
sag I eda.1i putevi njenog preva:zHaenja. StO'ga, ako sv,e vi'e
uV'elren'je da ISU 'iideollog.ija i: kto'jli ne
uva,ava elk:ornomske zakoni,tosti odgoOvorni za Ikrilz,u i dugo
nje, kriiz'a, .sama po sebi, ne treha da bude ono to zabri-
nJava. Znaju se njten'i koreni. 010'0 to zai,srf:a mimo
uveravanja da 6e ekO'nomska kr,it:m b'irti prevladana, jeste da se ni danas
ne vide pl1a1V'ci ilzlalsk:a ilz ekon.oms'ke k:ri'z,e. Naprotiv, u driu.tvu je i
dalje pt1ilSU1Jna bioIkaida prom ena, lO ot1polr pnomenamIa!, :i SMe se
i 'da,ljoe svodi na !pok!uiaj da. seilz kri!zle :ilsltilm me:todama su
nals i duveJii do kr,j'ze.
Neostvari\,lanju i atmoOsferi blokade promenama pog'Oduju
sOloiljaIlni 'amortizeri poput socijalno porasta zaposlenosti
i prOlcvalta sive ekonomi'j.e koji ulbl,a,avaiju pad primanj'a srta-
novni'tva ,j ivotnog stalnlda.rda. u uslovima
9 Dr Vasil .Odgovornost za ekonomsku stabilizaCiju u SFRJ-, .Samoupravno pravo-,
1/1980, str. 12-13 i 25-26.
10 Kosta je tako na skupu odranom u SANU {21. i 22. februar 1985) u
Beogradu, s pravom konstatovao da se nalazimo u blokadi u kojoj se
brani na sve i svim metodama.
tanja 109
grilsa:ne prhJ:reide, kl'asa Jugoslavije (klao i nj.elna j,e
(razjedi1nje.na). N.alcionalno. d.olbilja' pr,ew\'9'u nald /<1las-
nim, i panc:ij.alni 'inte,resi nad dugoroonim ,i drutv,enim.
Odgovornost za ulaz'atk, aH iza produbUenje krize mora na se'he prelU-
z'e1Ji SaiVelz iklomulnilSlta - aJutOlI" UMelt'le:n1a dia kome ISe p:riipilslUju
zalsfuge mOira preuzeti i odgovoOnn.Q:st za sudhinu
zemlje.
tl1eba da VOId i ka demolkr'aJtilz:aoij'i drutveniiih odnosa. Du-
program elklonomske s'taibi.Jirzaci'i'e to omogu6ava. o.n je daJna's
j,edino demobatsko reenJe za ZaJtio s'e nje90'Vo
ostvarivanje ne m00e dovoditi lU pijitan.jle se, naprotiv, moraju do-
v'Oditi u pitanje sporo.srt i otpori lU nje'govoj ,re'aHzalcilji. Marterijaine pret-
postavke i ,sltinarbe'iki lizvolr ralZ'Voj.a - iZnanj'e, imamo. u
naJim uSilo'Vima, moemo smatrati oibitlnim faktorom privre1d:nog rias-
ta. o.n.o to. nam nedostaje jeste i dnutvena mo-
biliizacijoa. IkO'ja neopihodne li:nstk!Ju:cionailne pnomene. B'lo-
k:alda promena oo 'k:o:joj danas sve vi'e Je,stei:zraz stanj:a u
dl1Utvu u 'kioj,em oni kOj'i .imalju vlast nema:ju iii oibmUlto, te
su autonomnost ineodgovomost gll,avne :karakter,istike pr.ocesla od-

Ekonomska r,efonma pretpo.stavlllja drutv,enu r,efol1mu. Ona moie
UiS!peU samo ako .joOj s'e obelZlbede ,adelk'vatni pl"eduslo'V'i koji
kil,asi Jug.oslaviJe da postane drutvo u ake,i-
ji 11 ,i UiSlmelliava drU'itvenog Pl"eldlUlslov.j. z'a
to jesu:
a) kadro.vske ,i kadr:ovska retf.OII'ma lU ko-
joOj 6e ne samol1aldini, di,s,cilpilinovatni i odgovonni, prvenstveno
kompetentni kadrovi, O'pr'91deljleni za razvoj samoup-
ravljanja, Ina mesta u privredi i drutvu.
b) Neophodno j'e r'ealfinmiis,ati moral, z,akOlniltosrt i oldgol\fomost u
dl'lUtvu.
Je,dino se na talkv,im osnovama mOie g'r,aditi i ostvarilti' ispravna
konc:epoilja pri'Jrednog sistema, odinosno re;forma ekonomsikog siste-
ma. Ona s,e ne moe graditi na restr'i!kic'ij.ama i ste,z,anj1u kalia,
naprotiv, ona mora polaIZiti Old ivotnog standarda j l'ea1lnilh potr'Siba
stanoMni:,t,v,ai :bilti lU ito pollpun'ijeig
i razvilj.arija novilh potr-eba. Promeine u priv.r,ednom s,ils'temu treba dra
!lJudu IUsme:l"ene na:
la) IUvaav,anjle dej1stv,a ,eikonlomsik:ilh zaik:onlii1lols1:i li
up!l"avlj'alnj.a tokovima dl1utvene
:b) racio.nallnije kori'6en}e pl,anir,anja, spor:azumeva-
Ilja :i' drUiibVlenog .i il1ilh!oMe ef'iikasnoS1Ji na toj
osnovi;
c) j.asno definis'a:nJe i nadl,el21nO'sti - nivoa kompet,entnOlsti
aMera privr'eid:no'g Sistema., ulog'e' za-
Jednica na ustavnu poziciju, a pozicije radnih
ISlubjeikti' mona'ju bilti autonomni lU pOlg,l'edu dono-
enJa ekonomSkih i mzvojnih odluka i snositi ri'zik IZa njihovo (ne)ostv.a-
riv,aJnje. Njihova autonomnost Je, razume se, re,latiMna, 'jer oni me-
11 Videti o tome opiMni,je kod dr Radmile Upravljanje razvojem u samoupravnom
drutvu, Savremena admini,stracija, Beograd, 1980, str. 35-43.
1111 @ ideje 1/87. (godina XVii)
zavisne delove jedinstvene celine: !privrednog sist'ema. Fede-
racii!i'a mona" lPalk, kalO ceHna rj!i;h Z8!vj'snliih de,l'ova, dbezbec\ii-
vati Jedinstvene us,loiVe na jugoslovenskom privrednom
i vrHi njiihovo AdekiVatnim lizborom svoj'iih re-
gulahV1niih mehani!208Jma i p:navHnim dozkanJem ona mOira, obez-
bedivlajl:li prilVllieid!i sitabiiiine i U!slov'e kalkio Gla stanovi:ita
taiko ,i dugog rokJa;
d) jedinstveinog jugoslovensk!og trita. P.riv:r,edni si-
stem mora bilti jedinstven utoliiko da obelzbedi jedinstvo jugoslloV1enskog
tr:litJai i,edilllstVQ u privrednog razvoJa. TIO onda l
neopholdnostinstiltucionalni;h promena 'u meihani2Jm!u Iformiranja i upot-
rebe ,akumui'8lctje - o sredstvima drutvene reprodukcije
mOlna postati briiga ce.lokiulpnog drutva;
e) definisanje jasne, celovite i konzistentne razvojne strategije
(.oilljeva ,r:a21vo}a) i adekvatne razvojne poJi,tilk:e u najirem smi,slu (sred-
st'av,a ,mahzaciJe razvojnih eJijeva). Razvojni pristup, dakle, pret'Postav-
Jja definisanje cilj,eva j str81te'gije dugoro6nog nazvo1a:, te ilzbor uprav-
mehani!ZiJJma, kri:te,r'ij.a .i pa!ralmettara u cH}u njene
P'riwednil s,jstem, jasno, maria biti sredstvo (instrument) reaii!z8Ic,IJe
ovako. definisane r,azvojne str.atlegi'je.
Navedeno ne ni dominacilju pl aina, niti stih'iJu trita, ni pre-
vl,ast biilD dravnih, bilo nad ekonomskim, niti ohmu-
to, ,i!znall,a,>enje optimaline mere njihove kako sa
stanmrlta te,kJudh, tako i rai20vojniih pe:rifonmansi jugoslovenske prilVre-
de .j drutva.
da li je industri jska politika
generator japanskog
slobodan
m'skusi'je o Japanskoj industrijslwji !poHNiGi kao mo-
deliil11.a koji bi se j, di4ugde mogH primeniti danas su veoma ceste, aii
ne retko i pune preterivanja i
Nesporazumi Jednostranih .objanjenja i pretera-
nog olsl'anjanj.a na taikozvIanI JIapanski kulturni mOldel lli zbng ne.ade-
kVEil:nosti na'ilh e'kionomskiih paradigmi odnosno :njihove

nostLl
lalko Je j,apanska 'kuLtura u li'zvesnom smislu unik,81tna II svetu, go,.
tovo Je pos:t'8'lo moda da s'e Japanske ekonomi'je pri!stupa go-
tO\AO sa sociolo,king iiliantropolO'kog aspekta. TIakvIa obJa'-
nJjeln!ja se ipl"e.tv:al"a:ju lU kar'ikatul1u, la, 'kada tn nije dOIlazi do
s\Ao}evr:sne tautollOgije. T,ako, na primer, ne l"etko 'se moe na
tvrdnje dal JapatnlC'i mnogo, tede z,a'boto !SIU po primidi tedljivi. 11"i, da
mnogo .rade njihOVa! tradiiCi:j,a 'i kul,tur.a kalO jednu od vred-
nlOsU Ako su!tedl'jlvost, marlJi-
vost, sklonost tims1kom :radu i po.'benje prirodne osobine
J8IpanCl8J ikojimase oibjl8'njava Japanski 'e,koillornsikj. uSlPeih, onda
objla!sniti japansike neuspeJhe - ,re.cimo lU poljopri.vrednoj po,jirti,c,i
JIIi tl kOlje je zapalaindust14ilja
iH! brodogradnja.
Kcada dan'as mspr,avljaju o ekonomSkim sistemima OIn-
da ,sa moe gres:ti dosta pojednosl:av'ljena podel,a na
ke, li meovite 'U takv'im podel,ama se polazi
od premiise da drutvenog sektora pt'edstav,lja proiC'eis pre-
I,aska .iiz u sOicijalistWklu ekonomiljuo Isto tako, se
da }e drava veoma snana ji IUtilC:8Ijna kakO' ito sim-
boliizuje Mm (Ministarstvo tngovine 'i indu-
stri'i'e) 'kioji, na iSitl1alh ii' trepet Zapada, promoviie
r:i'jiS'kU politiku kojoj JIaipanska industriljia postaje
konkiurent na svetskom tritu.
Mnogi misle da jie j'apansika pr'ivreda !pO stnullct'U,rj: svog fun-
kicilonlisanja veoma blilzlu ekonomi'jamal ii da 1,e s,amo po ime-
nu prJ.v:a!tno triln'a. dajIU osnovu 'z,a sasv.im
ju IsHku. Drutveni isektor u J.apanu je manjir Old gotovo svih dru9'i'h raz-
1 Vidi: Robert Ozaki u C. Johnson ed., 1984. i Hadley, 1983.
V'ijenilh a Mm je Inajma1nF od svilh milni'star-
stava koja imaiju bilo! 'kakvu .sa
problem je s,i<g:umo lU tome 'tO' vell:iki eikonomilsta mi-
sli 'ea pOIsebno kod nas) dal sv'e ono to dr,alVi8I uzme lU .svoJe mke
gotovo silgurno da prolp,adne il i da Nasuprot takvim mi-
Ijenjiima imamoilskus.tvo Japan'a ,odnosno poiiiiNiku Japan-
ske vlade i idr2lave ikO'Ja oohgledno predstaVi'j,a, z.na6ajan '9'enelratO'r in-
,nasta :i I,stina je u etome to jie japan!ska
vlada l"e'l'atiV'no mala, ali zIaetO' velOma efikasna, i Ito je p,re-
te'no ralZ,vojno: a ne relgulatomo.
Z8lpaldna paradilgma velikim i neielfikasnim drav-
nim bi,l"'oikl"a,tijlama i dr:Jav,ama koje se trude da se to
manje u poslov,e privrede ne mOle objasni-
ti stvannost Jap'ana, pa ni dati dovoljnO' dobru OlsnOlVU krei;r,anje
alrllelrnativniih lU domenu oidlnOls'a dlr\ave ij p:riv-
rede.
3
Mrea institucija
V'e,lliiki je kloje ima:ju u!tilca1 na kreiranje i sprovo-
'industriljslke poli:tike u Japanu. Ovlde pomenuti samo ne-
ke. Dr,aMnla lagenlCli!ja zia ,ei(Qonomsko pll,ani1r,anje nema IUtilCi8lj na
indus.tr,ijSlku tpolHi1kiu. Ona seirije drutvenih 'i ,ekonomskih pla-
naVla koji preds.1iav;lJaju g,leidi'1!e na !i pravce budu-
'I'arzvoj,a. ovi' rpl,anov'i nemaju ,s'a p,lano-
vima u piiainIskim priViredama, jednostaMnIO 1'sr l1ilkoga ne
obavelZJujlU predsrtavl'j,a!ju nel(Qu vfls'bu :inlfol1macije 'o !tome ta 'lf\lada
mi'sll:i OI pravcima lU koj,ima se: e:kol1omi
'
j1a i o< problemima s,a ko-
jima se priv,rleda suoOiltit, kao i o ekonoms'koj politid 1<;0!ju viiada na-
me,raV1a da
Ova lagelnlctja ,izdajie u IIflelilkom ti.r.alu r,edoVlnu puibliikiacilju (E!cono-
mi:c White P,a!P'ers) s,a .v:rlo boglatim podacima o privr,edi i
ve'Oma de,1!aljnim s,tanj:a ilndustl'ije, pojedinilh sektora, OIptih
privrednih kretanja i:td.
P,arlamen.t lU JIapanu donosil rzalkone koji. lU principu sp;ro-
draV1nog bude'ta (,kloji 'U'sv,a1'a, !parl,ament)' aH ollfi z,BiklO-
ni po p,r,avHtU !preidls!tavl,j'ajlU ,samo optu osnovu !na baii koj'iih re,SO,lna mi-
ni,star,stva dOlbi jaju da !klrej,ylajlU i' 'Sprovode poU-
tiku. Da lbi to mogla; ministars,tv,ai;zdaju detaljne dekrete, UPlIt-
stva, prepOIruke iilid.
Milni,star.stvo ifinansij'a II J'alPanui'gra ulogu II kr,eilratn1U
i politike. ,pre svega, Oentralna banka Japana
r,adi pod tn1'elgovilffi a, zatim, nadziir:e i re,al'ilZa!Ci-
2 Vidi: MITI - 1979.
3 U ovom radu ulaeliti u detaljne analize istorije japanskog pri,vrednog i kulturnog
razvoja !<oja je u izvesnom smislu neophodna za razumevanje savremene industrijske po
liUke u toj zemlji. to se takozvane grupne oOri,j,entaci.je ,IN timskog rada, koJi je kar,ak
za Japan, potrebno je naglasiti da ona ne pr,oizlazi iz neke tradiCionalne kolekti
ideolog,ije .\Ii komunalIzma. Timski pristup je za Japanska
koja su uspela da vlasnika, i radnika stl.lore klimu uzajamnog pov,erenja
koja se uglavnom zasniva na prenebregavanoj ili, kako neki kal!u, .banalnoj osnoO,>,1 koja
nije nita drugo nego vrlo konkretni inte,res.
O tome su dosta ,pisali Ozaki, R. 1984, Shinji Kakukava 1983, Keichi Konaga 1983, F. G.
Adams i Ichimura Schnichi u Adams-Klein ed. 1983, Filip Trezi,se 1963; vidi i II Mnl
1983.
slobodan 113
ju lfilskal.nog ,inivestir,anj;ai prOIg:r,am jla\Al1iih Sredstva
iz Ovilh f.ondova Is'e uglavnom distribui,r,aju krOlZ niz jaV1nilh :institucij.a i
kOl'lporaloi1j,a Old :kojilh ISU mnog'e kreirane up:l'iavo kalO z'a vo-
.industrijske poHtitke.
MITI (Mini1sTtarstvo ,trgovine i 'industri,je) je uvek u
samom IClentru kre'il'1anja jlap.anske industrijske po HUke , '8 pre sve,ga
zbog toga ',to najv,e6i deo industri'i'e spada pod nJegollfu juriisdil(Qc.iju. I.z-
nena'tluj<e da 'ii !pored isvojeiIZJuz'e'tne l\fai2lnosti MITI ln iJe gi'g'antskiih r,az-
me'ra (OIkD 2500 ljudi), la di!rekl\Jno ,samo Isa 1,6% nac'iolnallnog
bud,e:tal (Ipodatalk za 1983. g:oldinu); I po:red tOlga, lIiunlkcije su
veoma iroke i Dd ogromne vanDsti. samO' one najzna-

- odgovornost za oblikovanje strukture industrije
- dislo(Qaci'je industriJa
- razvoj spec'iifioniih industrilja tO' i z'a odvij.anje
proc6is,a i proi,zvod8
- spoirjnal .trgovina:i trgollfi.nski odnosi'
stal'anje tO snabdevanju lindustri'je energiljom i si,roV'i-
nama
krei,r,a:nj'ei, politike 'u obl'astima male prlvrede, re-
gionalnog mzvojla, pal1:enata itd.
- trenu:IJnorel'avanje problema
- krei:l'lanje i ipUlbH,kollfanje Vi'zijai<td.5
struktura MITI je nJe'gov'im 1iUlnkc,ij'ama.
Na je Rored nje'glal PDs;lJoje oetilri talkioe:vana !hoirizon-
talna bi,roa za: industrijsku poil'iU(Qu, tl'19ovi:n:sku po IH,itI(!U ,
Administl'laci1,a za trgollfinu ,i Biro IlokaGiiju itndustrije
i zatitu oovekove s'F'edilne. liu .su li tri ve'rtikalna b irOla: za bazi'5nu
Industriju, ZJa mai:n:sku industriiju i ,i Bi<!'io za
!Por:ed toga MITI mspol'8',eil 'sa devet 'regilOna,lniih biroa kOlji
Imaju ulogu u Ik!reilMlnju, ii nacijo-
naine pol:irUke 'lokalnim us,lovima. Njilhov ,z,adatak Je ii da prikup-
Ij'aju sve neophodne podartke.
Jedan 'j;apanskiih tU ovom domenu je i kre-
ir,anje takozvanih ViziljI8 Je sponzor MITI. U tom poslu delaju
mnogobrojni s'aveti Old 'kojih je Savet za strukturu ilndustri'Je.
U njemu su ilwko zastupljeni predstavlni'ci svih privrednih struktura
kao i' predstaMni,ci dra'Vnilh nauke, potl'olaoa, silndiikarta! i loka'l-
niih interesnilh g,rupa. Od sviih s'aveta i njihovih :trai se da
istrae pitanj,al 'Vezana zla 1iun(Qc.ioni
,
slaln'j'e i r,arzvoj industrije s'a
krajnjim CilJem Vizije o. tome ta u smis,lu idel1-
UfhkOivanja pr:ilrQlde i plravca promena 'e'kol1omskog kao i od-
nove industl"i1jske struktur:ekoj,a :bi u tom tpog'l,edu bUa naj-
ce Ji.shod n iJ,a. U VilZiju Isrpadai ir'e koncepci'je ekonomske
i industrijske poliilikie kO'Ja bi, lb itl a ;podobna kao 'gene'rator
sanj,a strukture industri1e u potrebnom pr:avcu.
OV18'kva "V'ilzija ,se pubHkiujei i,roko distdbuim i po svom os-
novnom duhu Jednu verziju :indilkatitvnOlg ekonom-
8k10g planiiranjia.
4 Program javnih zajmova crpi svoja sredstva uglavnom iz Potanske tedioOnice. O tome
I>Ukim sredstvima raspolae ova tedionica dovoljno govori podatak da leona tri puta
od Bank of America.
5 Vidi C. JohnsoOn 1982.
114 ideje 1/87. (godiina XVII)
li svaka drug'a ilnsti'lluci'ja, MITI nije Ilii niti nepogre-
Jo su u 1n'}e,g'O'lfe pr,e;ponuke konporaci1'i SONY
da napusti .raz,voj 'i primenu tranlZilstona kao IkoJa Inema, pe,r-
slPektilVu. S dnug,e etnane, dolazi, u s dmg.im re,soriima
u dravnoj ,admilnilSfJracij!i ,'to je milni'starstvo pota i! tel,e:komuni-
kaoija) a,B isto taik!o ilZl,az,il i l<iao, jpoibedni<k.
Mnoge na Inabun ISU dal on
dugo vremena Ipodt1ava PO'Htiiku :koj1a ifiOlfsilra karteH'san}e ii ud-
,jo s,esvod'i na smanj,ilVanj'ekionk!urenc'i<je i posti'Za-
nje ekionomile 'Obima Igde IgOld }e to Mnogi takvi poiku'aj'i su
neslavln'O pro:I<i, a, ,i, !p.l1aiksa je pokazal'al da se ovakva pOINti,ka moe vo-
dilti :samo u i ,okolnostima (lIe!oe,sio-
ni karteli, izvazni karteli i sL). Primer Jedinag ;propalog prajekta Jeste
PQkU',aj MITI ,godina, da, IneOlng,anil2'Jujoe j'81p
,
ansku au-
fJomobUsku CHj lovoOg Ipm1je:kta je bio da 'se stv,ol"e tri grupe
Ipr:ema v.rs:tama vozi'i,a :koIe proi,zvode. GIaMni: oponenti
MlliH,evoj poliltilCi' ,SIU IUvek saJme ilndustrij'e la i komisiJe
za s,lobodnu tlIgovinu.
Sutina japanske industrijske politike
z'a vneme pe:rioda ot1kiestri,ratnog 'J'ialzvOlj.a osnovlll.j, Ic,iH japanske
vl,ade j'e 'biio da ubJ'iz,al 'ekOlnomskira:st 'i Itl'lansro'l'1mile 'eikOlnomsku bazu
ilZ preteno ulaku, a, ;i te'lku industriju. NaralVno,
po:tlnebna Je imati lU vidu da je, J,apian svoj na:gJi. 'ilndustriljski r,azvoj po-
j'O kraJem 19. lVIekia ,i da jie u v,reme rata imao
jaku .industriju.
Da, bi, se navedeni ci,lj os:tvair,io J.apanci su najpre ramilli neophOIdnu
infr:aS1:nuktul"U koj'a joe priMatnim da IBe i,re,
)'IaJZVij,a1u ii ikontkuri'lu. Ilnif,r,a:Sibl"u1kturu ovde delfiniemo lU naji:rem smi-
slu 'jr ona III :s,ebe tr,anspOoI'lt iSektolle koo to 5I(J
bmtdog,radinj'a 'Hi loma, ,KrH:>iloni Iseiktorisu uv,ek biH osi'gu-
posebnim meJ1affilae,konomske Ipo,uUke pa i, dil"ektnim sub-
vend.ijiama, ,ali se uvek v;OIdillOo da njihova ek$panzi],a blUde na
kion<kUillentskim 'Osnovama,. Istovremeno, ohllalbrivao 'Se strane, kao
i !razvoj teihnologije.
U periodu nagllog ,razvolj'a (posebno Old 1960. godine naov;amo) j<a-
panSIka v,I'ada, ],e os:tva,rHla veoma v,eJ,jiki utilcaj na ,ekonomiju industrije.
Dva su bHa osnovna Ikoji j'e oSitvar,en.
1. V,I'ada se :pore iSV'eg'a IpOlstavHa ikaO' pri:S1lulp,a tri-
r!;u :i', namavtno, lZiatiillniik N}ena takva 'polZici'jra je uk-
j. IkiOln:tr()lu uvolZia tehnologije 'i stranog ,ka.pitalia pa 'i zaus-
tav,ljanje 'irenJa stnanilh multilnacionallniih lkiompanj'j.a. Politika zatvore-
n.og tr.i!ta s'ama po ,s!eibi 'bitio g.ene!rator e,kontOlmskOog pilO.
gr,esa ali akO' se uz nju primeini i spektar mera za pa-
nude i onda lOina, ,kiao u J'apana, da}e fi'lIma-
ma ,iindu:strijama IOne neophodne ,stabilne uslove na tri:tu
i ot:val"a lim kanal'e lZa 'ekspaJZiijlu pl"oi;zvodnj.e i, 'inov,ac'jJe lU
okOllnlOlst lU J,apana bill,a nj'egloMa veoma povoil1na po-
zi1ci1,a lU Ipolgl,edu ipl"i's,tulp,a, !novim tehnolokim na Zapadu
a posebno lU SAD. to. ne tl"elba zabor,avi:ti Ini dos.ta povo,ljnu goolpol'i-
slobodan 115
s'i1Jualciju IkoJa JIapanu da dri veoma, ma,lu s1Ja,oionar-
nu V01S,kiu i Siamo II,ako nalol1U'.arnj'e', kor,j'steoi prir tome maksima!lno iz,lIa"
ene, Istratekeilntere,s'e ,koJ'e SAiD ima1u u ovom delu ,sveta. Osim to
ga, 'ilnte,res,i j,apansikie privrede :u mnogim z'em!joama Oal'e'kQg i:stokia su
bili pri'Sutni, jOl pile prvog ,sveitsikog ,)'Iata i bez obzIra na pOl"a,z'e u r,atu
Japan je te svoJe lln'!:elr,es'e jo vil,e razv,ijao . .ogromna udaljenoOst ovih
zemalJ'a Old 2!apadne Evrope li :SAD samo mu je u tome ;j'la Ina
ka'O uostalom i Injilhov;a nemzvij,enost. U to vr,eme i
bNi 'Su rdal'eko 'bolji a 'i Jelfitiniijil Old japan,skih,
aH ,su navedeni 'Us,IO'v;i ponita'v'ali Isv'e ove prednosti, m: :to i
konlstaltialcli1u da je ovog tl;ril'IJa u z,ap.adn<om svetu telk
pre desetak godiina. No tada je biolo kasno.
HaJzvojna, rfill'ozolf1j}a Japana 'Se dakle ogl'edalla 'u ikonc,etp'bu za:tvar,atn'j'a
Idell!a' tri't,a ali IU!Z 'ilstavlremeno v,e,oma brz tr:alnsfer li! r,alZv'O'j vrhun-
skih tehnologij,a kOlje su S!1:Vollene 'u svetu. S i korak je bi'O pene-
tracij,a svets,kog tri'ta proi'zvodima i'stih te:htnologi'jta i to pre
damping i ikonkiU'rentnilh cena, ,a lZ!a1:'im i ,sve alkic'entom
na ,kvaNiIle'!: 'i.nov,acij'e irtJd.
MtnogJ od na!s se, da je jo pre dv,adeseta:k gOld ina japanska
roba svugde ismatr,alna borflom dok je Madein J'apan danais o2'Jnaka
gotO'VO 'QIa,l1antO'vanog :kval:itetai. Navedenu !politiku, 'Uz manJe N'i
izmetne, Japan spI"ov'Odi, ii danas, aH su Is'e okOli nosti, u izvesnom smi'slu
promenUe, tako da se mnoge r,aiZ'Vij'en'e zemlJe z'a,i'sta ugm,e-
ne neprekidnQlm Japanskom ,eiksipanziijom. Naj'gI'asniji pr:itgovor:i ,Be
jz 'SAD sie u svojim raZIVOIjnilm piliaJnoIVima osla-
nja,j!u ulP!raIVo na ulag,all1!}a u li nove pl1oizMOIde i teihnollog'iij'e.
UpraIVO' SAD Stu japaln!slkiom lilzvOIzlnom to
mocil gUibiillaJk ve'l,ilkog 'bl"ojal radnliih mesta lU' ailuminijlU-
ma, ,e'l'elkitI"OInilcli,atu[omdb:i:l!s'ki01 'itntdtustr:ijli li ne-
kim !s'elktOll"ima liniduSrl:!rije l'obe lilroke Osim di:relki1Jne pene-
Ia!p'aniSlkal li 1n'jelg!Ov,a na Dall'elk!om 'ilsrta-
ku je indukovala izuz'et!nu ekspanziju i:zvoza nekoliko zemalja
!SiU dOlslklora. bille ne,ralZ.vij<eine TaJjvatn, SIi,ngalPulr, Hong
Kong, MaleIZija, Filipini itd.). Japanski kapital, tehinalogija i raz-
Ist!l"altelgJjia ISU hillli g-enelrato:ri,
tata u tim zemljama a ne kapital i kako se to
misli.
2. VleHki broj ,ekiOlnOlffililsta;6 ,koJi su lP'OIsl,ednjliih gotdii:na za-
okupilJeni jiaipanske prilVl'1ede 'i impl,iikacij,a nj'en,og dalj,e'g
ralZMOja na priMreidni Inaz,voj u SAD,7 IsmaJl!r,a da iSU, pOIred op-
tilh 1:ri'nlilh i, dnugilh uslova, Japanska vlada ,i nj'ene agenc,ijre ('a poseb-
no MIT.!) upedodu na:g'log nazvoja os,tvariilel iiz,van:l'1edno .snaan direktan
utiiciaj Ina stl"uktullu ,il !l'last doma,6eitndustriJe. Mllil 'je bilO manje diJ"li-
g'ent 'a vi',e l/1'a tr,iit!u, strel,ac sa sops:tvenim dHjoevima
i itnte:rvencij,e na t,r,i'tu. to Je naJval:hniJe, idusltrijska strelte-
gi'j'a 1apansike viiade j'e pol,aJZ'ill,a Old pre.1Jpostavike da tri'ni' na
biti 'PI"alkti1ono naj!bol,j'i itnstmmelnt vl'adine !poiliUke. l3bog
6 Vidi J. Zysman i L. Tyson, 1984.
7 trgovlns:Jd deficit polako se pribl,iava granici od 150 mili
jardi dolara, to i pored da SAD ,Imaju s1.'etsku valutu postaje preteranim teretom
I za tako snanu privredu. SAD su poslednjih goO("'na shvatile da bazen postaje
njoena definitivna strateka orj'jentacl'la u Japan i Ki,na imaj,u gl,avnu ulogu. o.groman
deficit sa zemljama iz oVoOg i pored s1.'ih napora nema izgleda da se
smanji, tako da u :poslovnlm krugovima atmosfera zabrinutosti nije vie retka. Sve
vie se, naime, glasovi I>JI trae da i SAD primene mere kOj'lm bi
se bar zaustaVl;'o odnv znanjia koje joe osnov prednosti ameri,ake industrije.
tO'Q'a, p'rofesor M urakam i .sa univer'ziteta tvrdi da
je :l<ionlmr,encija bHa a:H kontrOlli:sana.,,8
god wrdnjla o 'kOlntroli.slanoj kOlnkiUl1enciJi nla, prv.i pogled i'-:-
gleda jasna i jednostavna, ipak je teko shvatiti o je zapravo ree.
A evo.ta .se u stViari deavalo. Promotivna akthmost vlade u sekto-
rima ,koJe je ilz,abil'al
'
8 z'a podrku iz,azvala je pravu poplavu ulaska novih
Ugl'alIlU. Bitku z8vr'ite je tada vrilO paljivo pratio ,I p:?-
cenJiMao MITI, diireklno se je ocenlilO da l<OInkurenclJu
treba kontrolis'artL Ilnstrumenti i me,re industrijske politike koje su ko-
za stimunsanje ullaska novih preduze6a u granu I\Z:azv,a:le su i
prave talase il novOlg i!IZVOZa jer su kOlnkurenti istovremeno sti:
zaB ii na t,ri'te i tamo konkurilsa:li jedan drugome, ali
sada sla pnav,Hima j,gre i kontrolirs'anom kO'n-
kUl'encijom. Instrumenti kojima nekada
bili zaista ,kao lU kompanije Suml1tomo metals kOJOJ
je IsvoJevremeno MITi sugeirilsao da PI1OII,zvodnjlu Jelr je p.rooenje-
no da dalje pl1oilzvodnje nij.e svrsishodno. Kompanija jie ovu
sug:8sNlju odbNa jer je tek ,pustila lU rad novo ,Mm je re-
agovao tako to je jednostaVino smanjio njenu u\lio12lnukvoluu.
Jarpan mnogi primetiti da su neke snalne kompa-
niJe kaD to su Honda, Sony Hi Mats:hushit,a postai'l\ gig'anti l bez neke
dli'eiktne vlade, da su pre sve:g,a sposob-
nost 1i,elfikasnost,kV'a:li:tetna industrijska ,n3!dina sna1ga: ,i tri:na kon:ku-
l4endja - a ne industrijsk,a :politika, mzlog za n}i'hov uspeh. Ovo je
z<8!celoistina. Ove :kompa:nilje su zaista uspele jer su ,same bile spo-
sobne z'a to. No, ,industrijska se nikada j ne kr,ei'r,a da bi po-
mogla onima ko}i,sami sebi mogu da pomognu.
"Moe se !postaviti, i :pitanje da li bi !razvoj te,ke
i hemijske industriJe u ezdesetim godinama :bIo be!z MiTI (po-
vezivanje strukturne konkU'rencije sa selektivnom .... i lij
'gj'gant!a 'u Jap,anu bl,11O moguce u
nedostatku eme za je
sproveo Mm? Zaista bi bilo ts'ko povemlv:atl da I!)i 'l,al'588z 1ia,jre okru-
enje dalo "l'akv8 r8Izull1ate.,,9
Ceti!'! faze ra;!!voja japanske industrijske p@litike
Japan Je proao kroz faze. 'o
Period Karakteristika
Proizvod per capita
1945--1952. Okupacioni period
1952. 132 dolara
1952-1960. I'eriot:lrekonstrukclje 1955. 256 dolara
1960-1970. Period brzog rasta
1965. 891 dolara
1970-1980. Period iskuenja i trijaa 1975. 4.404 dolara
U pos'leratnom periodu znatno se promenila ,i struktur,aindustrije.
To se moe videti ieZ 11
Zysman - Tyson, 1984, str. 11.
9 Robert Ozaki u Chalmers Johnson ed. 1984, str. 65-66.
10 Prema Adams - Ichimura u Adams - Kle:in ed. 1983, str. 308.
11 Isto, str. 308.
Godina
1955.
1960.
1965.
1970.
1915.
1980.
a) Okupaciol'li perioo
Primarni sektor
31,6
30,2
23,5
11,4
12,1
10,6
slobodan .. 111
Sekundarni sektor
24,4
28,0
31,9
35,2
35,2
37,3
Terc:ijarni sektor
38,1
41,8
44,6
47,4
52,0
52,1
Ovaj per!iod kaJrakteil"li'lU me,re ZJa obnovu i li'zgl14ad:nju kalpae,lr!:erta za
proiizvodnju elek"l'l"'ioneenergi'Je, uglja i Da bi se mere to
e:filkasnilje sprovodili e ;Qsnov,ane su posebnei:nsUtucije: Japanska :razvoj-
na Japanska ,export.import Finansijska 1kionpor,acij>a. za ma-
I,u privredu i z,a. finansiranje rekonstrU'kicij,e. Sve ove insti-
tuoille su ,nadUle pOld snanim uplivom dravnih organa.. Nar,avno, tr,eba
imati u vidu da Je Japan i pre drugog svetskog rata imao veoma snanu
te,ku ,industriju! ma inog radnju , da se tl toku okupadonog pe-
rioda deilom r;adillo na ,rekonstrukciJi i obnOlvi
kapaciteta.
U oVOlm periodu jl8panska pri,vreda Je dobHa snane ,impulse
za I1ZVOIZ.
12
To je znaoHo Ida modennizacija industrije postaje primami
cHj, jer je tada da slamo na taj moe da se ostva-
ri znar!Jn:a eksploatacJJaizvozla. Na tom nivou razVioj.a slt,rate!gij'a se sa-
stojala u ubrzanom 'POIdi:zanju l,aike industr'Ue li baZIne hemije. Veoma Je
inte!r,es'antno da se 'ti Japanu pod modernizacijom nije podl1azumeva:I,a
samo pr.imena savrenirjih tehnologija i metoda IU'pl'av,j}a:nja, i OF-
r"'n1I,r.""",,,",n drutven!, napor da se maksimaino erfi.kasno uipl1avl'j:a znanjem
i Isnaino unapredi 'meJl"Merting. POff'eid izuz'etan }e prtldava:n
mod:ernJ,z'aC!i!Ji odnos,a prilvrednim subjektIima ,i to u
pogledu ipod'i!zanja nilvoa li odnosa predu-
razmene ud,
nastupa na stranim tri'Hma IjiM,
pedesetih ,godin }aps1flsl@ razvojna banka izdvaja
veiikasredstva za tina:nsilranje r'sizvo}al il"na,inske indu,
re,konstI"1UKC'i1je li '8,lektronske 'industrije. Centrialna banka daje
privarlJn1im dugoroonekirediite pod veoma pogodnlim uslovima,
da hi ISS ova sredstva, pod povoljnim uslovima plaSirala u OId-
se,ktore industrije ,kOJi su lzabrani da budu, no,sioei razvoja.
tada se modifikuje a:nNmonopolsko ,i daju se ve:lika ovla-
Dravnoj k!om i:s+j i za slobodnu trgovinu. To je zaustavilo pmce-
s,e dmtveno nelr:acional:nekalrte.tizaeije sektora i naruava-
nje konkurencilje na triilJu. Istovrremeo se pristupa formimnju tako-
zvanih radonaHz,jlr,a:juoiih karte!ia i to presve:ga zbog na-
bavke sIrovina, unilfi'Gi!rane kontrole kvaliteta i sl.
ROIoeltkiom pedese1lJiih ,godina zakonskim putem je data pos'ebna po-
dl4ka UMO:ZlU norvlih 1JeihlnologJijla, kao li uvozu kapitala kOlj bi pOdr18MalO
12 faktor izvoza biJe su okupacione snage stacionirane u Japanu
i na Pacifiku, I<ao i korejski rat.
l[mpl,emell1ltilnaJlljle IOMiih lU priMr,erdri. snerdill1lom pede'sletl!lh
gordiirnra, IiIl1Jdu:s1lriiU,e s'e li-
maJlilllie, li lU lilsto Mreme, starr,tuUlu li neike rnl()lve
industrijie koje kasnije postati nosioci jaJpanskog izvoznog -
aLltomolbill'i, bl"odoglr,aidlnj,a :i, oerliilk. Deo pey;ilold
karakterie jo UVlek velika zatvor,enost japaJnskog triita, visoka ,za-
tita industrija u povoju i relativna zatvor,enost trita kapitala.
cl Period brzog rasta
Godline 1961. ru orkvmnu MIJI ;flOr:milnan 1<!00miteit za lilnrdus:t!l1i1,skru simu-
kturu, 'l<!oIjli lod piIWIOIg lIne/l1utk;a 81\11Og os1lV1aJnujle veoma SIIlIa-
aJnr ru1iiloaJj na JlalPaJnra.
13
Blrzli
raSlt POlsrtaJjle :mdiataJk bnolj jreidralnr li sIVe se ClillljlU. U Oik!vlilfli-
ma ;I<!OIrn1irte1la ostvaruljle !Sle eflill<!asn:a krOlOpE!!naCliUla dr-
aVlniilh ,00ngana, lindius1ll1ilje li SM8Il<!egrodiine
:publlil<!aoiu'e IPOISI1JaJjlU Ibelsl1Jse,lieini jer saldrraMaju l1ielop:h!oid-
ne podatll<!e :0 lirnldruls:fJl1ijli, vernOMa1Jnlim li .poeil'j;llim plnaJVdima InaZMOljla, lO1lV1o-
rellim plnolbl,ernlima li mOlguonostlirma iZla Irelawn!ile. IAreduze6a su
dobno prlilhva1Ji,l,a u,Putsrllva u lOMim se I"e-
da gotOMo dosilo do U t,OIme Il<!O pOldiitii pnodrulkitJi;v-
nos,t, 'kMaJlli:IJert,kio liZlbalClirtli na tirli!rIJel vIii,e, noviiih prnOlilzModa, uMeslli
e Vli!le irud.
U :polgll,erdu IOIl1ilJen1Jadilje ;i, iirn;bennadilonral!ilZla!ciiu,e klJu-
onlilh I<!noz lilndulSrtlniljlsrku I<!lljlUlonu UliOIglu jie iimao MilITI.
NanaMnro,tu je illl1eballO reliilti li \llalilsrta pt101bllerme. Na pr1ilmer, k1aIko
aJuiIJomoblill:sl<!u lirnrdusruniljlu, kiouo1 dat ,s1irarbe'll<!i znaoaj uoilniflJi
tnom Inra 'klada. lU poglleld:u ,Zla aime-
Mona se priiZlna:tli da
sie rtu MITII poika,zla.o veoma Svla!l<!odnrevnlo su se osrIMar1ilvali
f01nmalrnli li 1<!0mrtaJkibi: sa p'l'lelds'1JaVlnlioclima lilnldruS1lr1iijle dok jloj je
i,s1iOl\llr,Ellmenro daMan:a 1.1 lI1alZllli,oirtlilm lObIlirCIima : od drill1erl<!tniilh sluibvern-
li $'a nlilsll<!om 'Iooimalllom pia sIVe do slav,ellodrc1Mne po-
mOlai tl lirtJd. MIli niUle prezao inli lOrd :IJoga da u pou,edlilnlim sli,"
1:uarcliijama :inslilsr1!i na na 'urdmliMalnrj:u, ii!lliVIe:stii-
Cljlalma li '!JEll<!o daIljie .
,AOIsl,e Ililbenalli\llaiCliUle tlr,gloviilne mnoge liloolulstl1iu,e su pooel,e da ostva-
ruju odllione ,l1eZlulll1Ja1Je da ,s,e sredinOlm 'e\lldese,1lirh godina
pllaJtnrog IbiillaJnrsa ipner1JVlOlrlilo tl r\Jo lomogu6ir110 dra s'e elk!o-
1100mslk!ir Izemljre joi llliiie ubnza. No, ovakva .al<!ce:11er,arc.ija raiZIVoja je
o1lV1onillia li nove IPnobllermeZla II18iarvanj,e su nOMe merr,e im-
dustJrliUlsll<!el pOflliil:lilk;e. OilljleiVIi OVIilh melna su blirlli:
1. IPI101i'ZIVoldrnlj'e novlilh IPnoilZlVlo!da lU sa nOlV'ilm
potl1ebaJma lkioljoe srt,1\II01l1ilo vIiili iilVortnli iSifJaJnrdand;
2. pniVlJ'1erde tl ve10Qj ;sla pl1ilnOldllim
ojiem;
,. U ovom periodu ul,ogu u kreiranju ekonomske ,i 'iindustrl'jske politike i{lra i japan-
ska Agencijra za ekonomsko planiranje (EPA). Vidi EPA. 1961. 1973.
slobodan 119
3. da s'e pr1iMr,erda ponaa sa 1SIVI0000im nollllhn
mestOlm u plriiivrr,eldli; 14
4. usavl"avarnje ulaganja u istraivanja i rarzrvoj itd.
d) Period iskuenja (1970-1980)
OMOIg !pElll1ilodra, OIbell,elern Ijle rnra,gliim pnOlmenama lij Il<!neillarnlu
sve,lIsl<!e Ipnil\llrede', !plOijavama MilSlOll<!ilh sillOlpa IilnNlalciiij,e lU !SMim
zemld'aJma, .projlaJVIama nezaIPosl'ernrOlsrtli, pal1irt1erta MaJIruta"
na1i1Jnim ,oll<!om, 'PIOIr,alstJOIm 'cenra :irod. Sve 1000e prnormerne slnalno su
pogodNe pl1iMredru, 1,er 1'e 1n1reinra pOVIerzarnlOlst Is,a tl'!il-
term 'i dl1ulgilh bi,lia
Mnog,e, mene staJl'le ,pol,ictlilke p'olsrtJal,e su ZlaJStail1elle i su-
Vliirnle, ,alli 1'e 'biiIlo ooilglllednro da joe nelophiodno ne!Srl:inulkrtu:ni!Salbi illl-
dus:tJl1iYlu usillOl\lla li Uz 110, Il<!najrem ,etZldresertJirh glO-
dina osetili su se tendencija ka Ulbrzanju inflacijie, nestaica radne s'lla-
g'e, ,ooilgl:erdrnro ,teihnollol<!o SArD, a IpQjlaJViillli su Sie li pro-
bl,elrnli MeZlanli Zla Oigtnomne rs\ilnOVlilnla ii ,I<!oj'e de treibailo
stalno UVlo2liiIJi, pnobl,elrnli ,sa rnlOMih IZla pno-
!IZlVOidrn!ilu, Inlajpu:taJnljle slela, :preblrza
gnadOVla, li pnobil,elmli nelQphrodnlOis:fJi
male pl1iMr,edie, li lirnduS'IJrliUla Slneidin,jle v,el/i,oinel.
S. .follimUlrra (1979) !brli gnulPe melna ulnrd I<ioj e
su Ibill,e krreill1ane sa SiVll1horm da sie ree navedenli pnobllemi.
1. IlnroV:8JoiJ
,
e u rilnrdU:Srl1l1ijlsl<!olj S'lJnuikllul1i 'sa ,sMnh:OIm da sie u SIU-
sreti: 's1lalmo potneibrama diniJitVa!:
a) pnomociiljla :fJElIhrnlOllok;og naZVIolj,a"
b) pOIdrnlkJa nOlVlilm lilnidUS,tJi1iljrama, sru Ibazlilnal1le na ZInanju,
c) uskrilh o9lnl,a k;o1a ,llirmiit11ilnanostli krli-
'Ililonilh pnOlilZModinilh flaikibollia,
d) eillimilnracilja rliilslkro ploodukt!iMnilh 'i rSltagnanifJnilh ilnduISl!!rlia,a,
2. Idrl1ulIIJV,elne Ik,llime nlooplhOldne Zlaeflill<!aSlnll konkull1en-
Ciijlu 1118' li stInanom 1Jr;liltu;
a) 1<!00nsolllidaciiljla IUlsrlova li iteta
100d delllOVlaJl1Ija monlOlpol:a li, ollilglOipolls:kiiih
:b) al<!tiv:nra ullOigia 'VIliaide lU trlill1J ne
mOle da ideIlujie I/lI01nmallnlo :(lirnidrursl1lrliue 'u POIVlOljIU, lU srtag-
'Il1a,cliUli, lilSII:JnaJiMaJn!ie n lirnfonmaClilorna lirnduslllniijlar, mala p!riw-
nedial),
e) leil<!ornromSik:i/m
3. lilndiuls;IJl1ilj!Sll<!e ak;tiMnlQ;s1Ji ,sa pl1ilnOldnlim m druiwe-
Ilim :ljl<!nu!,ernljam:
,a)SMnSli:shOldna I ... polllreiba li lt1egullac!iljla
b) Ipn6ViernCiiu,a oove1klove
,. Japan je u to vreme postao druga svetska sila u pogledu ,izvoza, a njegova ukupna
ekonoms'ka i finansijska uloga su ga svrstal'i u red svetskih velesila.
c) ,srIlarbiH!ZJarci'ja ,clena (zemlJe, hliane, uslug,a) i zatirta
d) .s1lrUlk:tiull'e li .kva,llirberta jaMnirh IJislug.a J1IOMim potrebama
zdr,alVsltMena [itd.).
U ovom periodu Japan je ve!ilkiu posvetilO ostvar.ilV,anju ma-
sovne proizvodn}e. Usl'OI\fi su biH Naime, uz posti,zanje ma-
SOMne ip'lioi'ZlVodnje u kritilonim 'izvornim sektorima (e,l'ektroni-kia, auto
mobiU, fotoarpalr.ati, kia:mel'e i teleskiopi j.1)d.) bHo Je neophodno parra-
lelno !OIswar:i:ti i ciIIj IPmduikttivnosrti, a s'le to. lU uslo"'ima nes-
taice r:adne snage.
Masevna proizvodnja nne reena takio da se ide na formill"anj.e gi-
ganata j,e prvenstveni cHj bilO ostvarhl'anje irok!e industrijske
kioopel"alc i'j e.
Industr.ijska kooperacij'a na j,apanski da sto,tine malih
isrednjilh, inaoe nezavisnih, komponenarta, podsklo'Pova
i opilieme Isa ,izv8lnrednom li g;lavrne
montaere. Ova kooperacija u Japanu funkcionie gotovo savreno
uprlms rigOliomim uslovima kOlje kooperarnti mo.ti8ju da prihvate (.ro-
k!ovi, kvallite.t, taonost ilsporuke itd.). N.a taj ma,sovna proi,zvednja
prvi
'
put posta,je relati\mo fle.kisibilna ,i tu se krije tajna uspenosti u
bliZom pri potrehama 1Jri,ta.
Japan je darleko pr'e svih drugih zemaHa sa masovnom pri-
menom 'i'ndustrijskih robota. U nekim industrije koja je ori-
jentisaln'a na masovnu proizvodnju (automobili na p,rimer) primena ro
bota Je na relav,anje niza kriti6nih prlOblema. Osnovni problem
je S'I,akiako produktivnost kalO torta Ina p'rodukti'Vnost faktora.
Kriti,oan problem je bi'o i kvalitet i uprave na tom planu j i auto-
mobili kOJil se, i druga roba, danas na svetskom tritu veoma vi-
k0'tiraju. Nal1aMnO, pitanje manjikia mdne snag'e se u no-
vim uslovima ne pojavl'juj.e u tako zaotr,enom obliku.
Uz to treba napomenuti i da robotizalciJa u masovnoj, odnosno ve-
likoserijskoj proizV'odnJi a .i u oblasti dirzajna po meri (custom design)
otvara irok prostor z,a stvla)'1anJe novih radnih mesta na ko}ima
moe da se z'aposH na daleko kre:ati'lniji i produkti:v:niji Uosta-
lom, Japan danas k!oluje vi'e 'inenJera ne'9'o SAD, to samo po
sehi dovoljno govori e nje'go'Voj orijentalciji.
Deveta decenija i dalje
U devetoj de.ceniji 'industri.jska poHrti'ka opet doivlj'ava
promene. J,aparnski izvoz sve nailazi na prepreke a nJe-
govi kupci se bOl"e sa sve ek!onomskim i
kod svoje
Zladaroi danars .srIlo}e pred MITHem mnogo su sloeniji ne'g'o u
prolosti. Ene,)'1getski
'
- internz'ivni ,se'kto'ri industriljoe SIU u depresiji
dui ni'z godina. To z,ahte,va strukturno u
uslovima sporijeg rasta struktul'1ne promene, i je da-
leko ostvariti ne'go u doba brzog rasta.
Istovremeno, J.apan Je prvi put u devetoj de'ceniji da
znatna sredstva ulae u bazi'ona istraiVianja 'ikl'1ei>ranje novih gene-
ra'ciJa tehnolog.ij:a jer se u osnovi 'i'zraVinao sa SAD iZapardnom Evro-
slobodan 121
pom, takio da mu VI'Sle rni1e biiI,a potrebna stratelg'Ua poiZajmlj-ivanja,
brZ'og ikiopirarnje proi'zvoda ,il tehnologija.
UI,azak na svetskio trite novoirndustrij.aHzovanih zemal:j:a po-
zilciju JIapana jo :teom jelr mu ov,e zemlJe, ie'ftinoj )'1ardnoj
snalzi i. da brzo kiopilr,aju sarme Japance, bukvalno plieoiJlima-
ju segmente tri:ta na kioJima su J arp,anc i godinama biH nep,ri-
k0'srnoveni.
Ka0' NuStMCiju nove situa,Dije u koj01 se Japan na!'ao navodimIO
nekoHkorazvojniih cilj'e,v'a 'Imje jie Mm l/iol1muHsao Zla devetu deceni11U: 15
'a) pozitivan dOiprinos zajedniici,
b) Hmi:\Ja pr,i\roidrnilh reSUil1Sla ,i
cJ koegzist,encije dilnamike razvojla dJ'lutva i pobolja-
niih uslova, ivota.
Ostvarl'iv:an1e drugog cilja MITI smatra moguc'lm samo ,krO'z znaltno
pl'ooeSla generi:silmj;a tehnolokih irnov,acija kalO i ubr:z'avanja
ra'zv,ojla 'industrij-a su barzi!rane na
Kriterijumi za selekciju industrija
Veoma pitanje u procesu kreilranj<a l'Ialz\tl0'jne stl"8teg,ije
odnosil se i na koje biti nosioc'i r:azvO'ja odnosno
fOJ'lmuliilsarnja na .osnovu se :teindlUstr'i1e bilr8lti. Ovde
nav:e,sti ne,ke probleme sa kojima se JIapan u ovoj oble,s-
ti ,i na kojie iih Je Ireio.
Jedna od va,iniih Je treba,lo doneti odnosi'la' sie na aJo-
IProizv0'dniih raktol1a veHkim i malim i sred-
nJim U zlna1Jnom broju sluoajeva ova edluka nije ostav-
ljena samo trilnom mehaniizmu. Hazlog za to je bHa potreba da se
za.ti,te mali koji otv8)'1aju veJ.irki broj radnilh mesta, delom
i z!bog t0'g'a to je stimulisarl:i 'J'lazvoj novih eksportniih industriJa
koj<e imaju neke arnse na svetskom t:ri'tu.
P.i1Janje koje i' danas iiza'Ziva nedoumilce je.ste odluka jo s
ka pede'setiih godiina da se u cilju pesti281nj.a konkurentnosti na svet-
skom tri'tu .raZViJa te,k!a kapitalna intenzivna indusrtr'ija.17
Sh iihonlarra (1980) :sm8ltlra da !bi Ist8ltilOnlQ '{fl e na komplal'aitiv-
ne prednosti u tom r,azvojnom periodu Japana na razvoj
onih ilndusill1ija k0'je bi kOl1ilstHe tada jo !eftilOiu i' raspoloivu rad-
nu snalgu. Umesto teg:a. MITI se edI irzgr:adnju jedne ilnteg ri sa-
ne ilndustrijskie sltrukture. I tada, a MITI je uvek polazio Old
i, dugov.eonog gledarnja nakompal'aUvne prednosti.
je, dalkil'e, 10 tome da iflardla u J8iparnu shv'a.oen0' da su kompa,ra-
tiMne pl"ednosti sarmo u mailom br:oju d8lte pl1i'rodom, a u
15 Vidi EPA 1982.
16 U SAD drava subvencionie istraivanja i razvoj u privatnim kompanijama ali uglavnom
za vojne projekte I proJekte Iroj! Sll vezani za energiju (fuzija). Kompanije su, slo.
boclne da rezultate istraivanja clalje komercijalIzuju. Kao primer u Japanu
projekat VLSI (very large scale intepration) poluprovoclni'l<a ,koji g'a 40% finanSira
drava a pored Centralne laboratorije za l MITI Instituta za elektroniku u
projektu l firme Fujitsu, NEC. Mitsubishi i Toshlba.
17 Neophodno je ipak napomenuti da posle rata Japan ipak nl:je startovao ni iz
dWl rata Japan je naime rm:vio veoma jaku teku industriju koja je, i.stina, bila dosta odme
rena na podrku planova tadanjih vlastodraca. Tome treba dodati i
da le Japan jo u to vreme podigao temelje industrije u Kini, Koreji i
nekim drugim zemljama Dalekog istoka.
122 .. ideje 1/87. (godina XVII]
one su dinami6an element ,koJi se moe
s;tv8J!1ati: aH moe i nestati, :Poid utilclaJem MITI-Ja kreirane su mnog,e
komparativne prednosti koJe damas eikonrom-
skru pozi,ciju JIapana. Upravo to mu je ii donela slavu a jiapanskoj in-
dustriji i priV1redi, veilike rezulrlJate.
Adams i Ishimul"a
18
navode krite'ri'jume "<!OJe }e Mm ko-
ristilO prHikOlm selekcije industrijl8 drava treba s:istematski
da podrava.
1) Kriterijum konkurentnosti. OsnoVlnra ideja olVog
kri,tel"iJuma }este u :re,,elnju probl'ema ,industrija :kO'j-e se u os-
nivajul'ladi ISulPsti'tu'cije uvoza. To da supsti.turc'i}a uvoza moe
biti kr,irte,rijum samo lU fazi, a da ove industrije mo:r,a-
ju da se 'Osposobe da konkurilu na svetskom :tritu. Trokovil prol 'z-
industrija moraju imati kiomparatiMne pr'ednO'sti u J,a-
pranu, s tim da se pri s!elekciji ima u vidu pOItencijal tehnolokog pro-
gresakiao osnovnog za ostv,arivanje prednosti u smilsilu niVOa
kionkuren1JnO!sti na sveitskom triltu. Ovo se naziva Dinamizi!r,ana kom-
p,al4aNV1Ho-trokiovna do.ktri'na (Shiihona:r.a, 1980)"
2) Kriterijum efikasnosti kapitala. U osnovi primene olVog kri-
teriiljuma stoji ideja da sez.a ipodrku iz,abe'l'!u on.e iindust'rije p'ro-
iizvodii 1m00gu kQ!ristiti' ekionomiju obima. isto tako, oVlaj ikritelrijrum pod-
razumeva i iiz:bor takviihindustrija koje koriste nove te'hinologijeiima-
ju da tehnologiju stalno

3) Kriterijum dohotka, Ovaj polialZi od me-
renjia tnanje za iizv:o'znim pmizv:odima u odnosu na plro-
mene re'alniih dolhodaka u svetu, odnosno lU zemlj:ama ikOJe p'l'edstav-
ljaju Hi j'esu potencijalna tri:ta. Primena ovog krirte,rijuma da
bi'lJi data onim inldrustrij,ama P!'lQ!iiZVodima
tranja na svetskom tritu r:asti na dugi mok.
4) Kriterijum zapos/enosti. Ovaj kdts'rijum ;je biio osnov za od-
i'!l'kiu o lilZbOl!'1U za podrl!<;u oln:ilhlndUSi1.1riija mOlgu IralzVlirtJi koope-
raIntske odnose gla vel'iikim brojem malih :i ,sredni-iih Jer
UPI1E1'VC oni O:lMarr:ajru broj novih f,adlniih mesta"
Komblnov,ana primena stv;all4anj>a jredneiloits'g.ral-
:ne industr,ijisrke strukture 1<:01'a se sastojala od ,industriJe ko}a
Je bil'a i visoko-tehnolokog i karpUallno-internz,iivllog :karaktera (Gl4f1!a
mertarlurgij,a, bazna ihemijska indusItrija) i ,indus-
trija sa mrnogo radno intenzivnih kooperanata (automobili, mainska
iHdustrriija, elielkitnonilka, kameire li, fotOlapalrBIti iltd.).
Upravo oilllaj i,zbar, koji Inije proao bez mnogo polemili<:a jo kOln-
troverzi, pokaizao je da sru bar/iansiil'an razvoj, integ,l'1alna ilnldustrijska
struktui1a, 'ilndivildualni oslonac na nov,e tehnologije okirenute ka bu-
duanols'vi, b:Hj lkiamen temelljac J'8Ipans!kOlg uspeiha.
18 U Klain-Adams, 1983 - str. 316.
19 Ovde je neophodno nagl,asitl prednosti iprimene takoZV'!lne .ive tehnolog-Ije .
Vanost "ive tehnolog'jJe ogleda se kod uvoza stranih tehnologi!ja, stranog kapitala
ili kod ulag'anja [joint venturel. U takvim poslovima je za zemlju primaoca (kupca)
tehnologije od \lei ikog da dobije ,ivu tehnologiju- koju je ili
jednostrano dalje usavravati i koja ima perspektivu daljeg razvoja. ,Industrija koja svoju
tehnologiju formira nla ovoj bazi lima perspektivu. Nasuprot tome. lioencni ugovori
uglavnom "mrtvu tehnol'ogi,ju za kaju strani partner nema obavezu da je da
IJ,e razyija i Jasno je da takve tehnologije ubrzo postaju zastarele ako to
nJosu. bile u momentu tmnsfera, Naravno. licence su neophodne i aH takvim po-
s!ovll!1a uvek treba pristupati sa aspekta otvaranja daljeg tehnologije
Ipralzvoda.
Najvanije mere industrijske politike
Najvani'Je mere 'industrijske polilUke u Japanu su se
u
1) inte!g'l1aloi;ja plana restrukturisarnja industrije u okvilru opts'9
ekonomskog pilana. primer je bio Pllan dupl.irl1anj:a nac.ionalnog
dohotka lilZ 1960. godine. Ovaj plan je 'ilmao dva aspekta < __ o prvi je
bio plan s.tva<ranj:a !dohotka koji je trebalOl da delfirni'e gi'avne ekonom-
ske oiljeve ij POSIlIUi ika!O osnov Zla krei.l'Ianje ekonomske poHtike; dru-
gi se odnos,jO' na dere,ljnu ra,z,radu razvoJa teke i hemi'jske in-
dustri,jeo Ovo jie ujedno billa i baz,a na osnovu koje su MITI i
milnistalrstV1a pristupila konoepcije i mena ilndustr,ijske

B,ez obzill4a na to je Japan Jedna od onih
zema!lj:81 Sia, najmanje u javnoj ,svoJi,ni, drava Je li 6iI!Javom
periodu ,j veoma inte:rveni,s!aia: u mnog'im
oblastima priv:rednog ivoM. Naj i oblid inte!1VenciJe su se odno-
sUi na:
- dav,anje Ispelclijlailnilh zla nOi\lle ulaiZ!e u
ne grane,
- 'ilnte'rvein,Gi:j>e u oblasti cena st,anda:rdnih oena, direktna
ikon'tI!1olla clena iiltd,),
- obima proiizvodnje,
- lU domenu inveshcija utiksne fondove privrede (u
$'ektorima) ,
- dav:alnjoe
- il"elgul:arCija monorpoi,a ipodsUcanJe konlmrenci'je.
'I'ako je ,r,anije naglaeno da 'PIanovii nisu biH ni
za 'ipak se 'njilhovioj izradi pristupaio veoma odgovorno,
su naJsavnemeni}e metode progrnozl:r,arnja sl:ruktul'Ie kaJO i
lanaHze. Veoma paljivo je bHa i tm'kovna
s'tr:u'k1!ul'a grane 'i to za stepene
Reizu:l1Jati ovakvih analiza su SiI') inform:alci'j
'
8lma
o :kJonkurentilma ifl:fli 3\i;etskom tritu. Publikacije koje Je 'fVlmizdavao
pr.ime'r: vJ'zloja strukture ,in du s'.N'i j e) g'adravale su sve
narV'eden8 podatke ianali'z'8 i bHe :SiU iizvarnredno od svih
2) Verlilki broj me,118 Je kr,eiran II domenu rprelfeorencija!ne
ij re,surs'a. R:adillo se' zapravo () usrnera-
vanju 'kiap'l!tallaJ prema s,tratekim industrijama 'i gmnama.
cent'l1alne banke i broja dr'a"niih Hi poludravnih
institueljla p i.asilF8Ini su kredirf:ij Siao veoma ni,skim k,amartn!im stopama.
Od pri.vatlnirh banak,a je zaihteV1ano svoju k.l1erdi,tnu
politiku sa MITI. U toku 70-ih godina kamatne stope za kreditiranje
sftraltekilh :industrija :SIU 6esto bile ne'ga1Jivne, a ,kOlja su ula-
iZiII!a lU poduhvaite ('koJi' su mogli doneti dobreizvo:zne relzultate)
dobi'jall,a su od dr,ave, tako da je 'izvren8lsvojew,s!na sociJali-
zalci}a :rillUm.21
20 Prema MITI. 1979,
21 Dobar primer kooperaCije drave i privatneirndustri.je na stnate'kim prOjektima jeste i
gi'gantsi<:i projekt .Pete generacije kompjute'ra. odnosno inteligencije. Japanci ve-
ruju da se ulaganja u ovakav projekt (100 mi.Jijardi jena) ,illplatiti i da to ujedno pred.
u dosadanjoj tradiciji koja se odlikovala uglavnom i kopira-
njem ameneke kompjuterske tehnologi'je.
3) Veoma j'e i1nok spektar mera koj'e je Japan ,ko!ri'stio u oHju
zatite i pmmoc.i1e strate,,kiih .industrija. neke:
al) uvo!ZJne Il1e,S:bri
'
kei'je - opte,
b) uvozne konllrol'e k!Ul'Isa jiena,
c) kontrola ,il kanali.sanje .inv.esti,r:ani'a stranog kiapitala,
d) koja fiavol'i!ZJuJe proizvode,
e) strane :teihnologi'je itlld.
Navodimo .i ne'koliko tipi!oniih me'r:a za promociju stratekih in-

a)
b) ,i Oibliici
c) posebne ol,akilOe Imd eJmor:Uz.acije,
d) i!zulzimanj'e od oarine posebnu opremu,
e) dozvol'e za uvoz i
fJ j,avni :radovi na trolak drave na industl"ijskim 10-
kac'ij,ama,
g) iniloiJaUve, ,savetovanj-a, u oikvill1u MJT,Ji drugih
institucij,ailtd.

J'aplanska .industrijska polit-ilka je u krajnjoj instanc!i tipiona poH-
ponude. Ekonomski rast uvek pre1lpostav.lja ekspanziju p.roizvodnih
Jedne priv:rede a to, nar,avno, u sebe i ugl'adiw-
nje takvog meihani!ZJma u p.riMredni si:s:tem kOJi neprekidnu
s1:rukllUi1nu tr:ansifo.nmaciju 'industri'je .i njoeno Sll:alno no-
vim us,lovima 'il novim !potriebama. Industrijska poHil:ika Je u tom smisliu
dopuna ,i korelkeiJa delovanja tri'ni!h koji na
dugi Il10kg,ledano ne mogu uvek davaiti dovoljno pouzdane si'9nale na
bi se usmeraval,a ,gtl1uktura 'ilndustrije. Da j'e indus-
trijsk!a Ilcao doda;tak a ne zamena tr'illlu dokazuje i
da Je joedan od njenirh osnovnih ciljeva bMo odravanje
vilsoikog nivoa konk!urencij,e u gotovo svim sektorima industriljoe.
Literatura
Ozaki, R. (1984), Japan Industrial Policy .. , C. Johnson (ed.) 1984.
H8Idley, E. M. (1983), -The Secret of J8Ip8ln's Success, Challenge, May
- June 1983.
Johnson, C. (ed.) (1984), The Industrial Policy Debate, ICS Press N.V.
MITI (1979), Thirthy Years History of Miti", Tokyo.
MITI (1983), Industrial Policy in Japan: A Question and Answer over
View, Japan trade center, N.Y.
Kakukawa S. (1983), Industrial Policy: Approaches and Problems,
Japan Economic research center bulletin, August 15, 1983.
Trezise, F. (1983), Industrial Policy ls Not the Reason for Japan's
Success, The Brookings Review Spring, 1983.
Johnson, C. (1982), Miti and the Japanes miracle: ,.The Growth of
Industrial Policy 1925-75", Stanford.
Zysma'n, J. & Tyson, L., 1984.
EPA (1961), New Long Range Economic Plan of Japan (1961-1970) -
Doubling National Income Plan .. , Tokyo, The Japan Times.
EPA (1973), .. Basic Economic and Social Plan, Tokyo.
EPA (1982), White Paper on Economics, Tokyo.
Shihonara, M. (1980), ,.Japanes Type Industrial Policy", Occasion paper
No. 3, Tokyo, The Asian Club.
psiholoka prevencija
ko ja i sama trai
josip berger
Teze
l. Stanje u kome se danas nalazi zahteva neodlonu kako u obliku
.terapije tako i u formi No, ko bi mogao Zemaljeima (.teroldlma) da ponudi
adekvatnu vanzemaljaca, ne ostaje nlko drugi do sam lli,
Tako stvar stoji I sa pSiholokom prevencijom. U oba (to
zapravo i nl,su dva nemvlsna savet glasi: u nevolJI sl, hitnu i kratku ti
a trajnu I spasonosnu sebi sam lli je biti.
2. Teza o ugroenom je svakodnevna tema, sa puno veoma
ilustracija. Neprekidno nam stil!u upozorenja o raznim opasnostima, preteno ekoloke vrste,
all svejedno. Egzistencija prethodi Zato najVie smisla Ima da razmiljamo o pre-
venciji ratova, o ljudskim postupoima koji dovode do katastrofa i \Qataklizml. Takva vrsta
prevencije nije stvar samo psihologije Hi bilo koje druge struke i nauke. Mi
da razmiljamo, planiramo i izvodimo prevenoiju ueg obima i zahvata koja se odnosi
na spasavanje psiholoke atrane fivota.
3. Mada je celo egzistencijalno ugroeno, postoje i ugromvanja.
Ima I takvih ugroavanja ivljenja (sicl ne ivota) kOja su kratkotrajna, e,pizodna, krizna lli
parokslzmaloo. To bl da se neki oblici ugroenosti ne javljaju ravnomerna, univerzalno,
da zahvataju samo pojedince, grupe HI segmente populacije. za takve slu-
postoji li I solIdarne da bez obzira na
to to su svi ljudi danas ugroeni egzistenciJalno, neki su posebno jako ugroeni u psiholo-
!<Jom razvoju i funkcionisanju. Njima mogu solidarno oni koji su samo egzistencijalno
ugroeni. kao crni humor.
4. Kao psiholozi ml smo ,prvenstveno zainteresovani za psiholoku stranu ivota
U razmatranju sre6emo se sa nizom sintagmi 110 to su:
a. psiholoki vid ivota (egzistencije)
b. psiholoki Integritet (zdrllVlje, dobrobit)
c. psiholoka ugroenost (stres, premja, gubitak)
d. psiholoka pretnja (provokacija, sugestiJa)
e. nepsiholoka pretnja psiholokom Integritetu
f. pSiholoka zatita
NlIVeli smo deo neophodnih termina da bismo podvukli sloenost sadraja o kome raz-
mi,ljamo. Uostalom, ovo nikad niko I nije osporio.
5. Kao kontrapunkt sumornoj slici koju smo prikazali neka poslUi konstata-
cija: sve to Cini a pozitivno Je (u politiCkom, socijalnom, proizvodnom, psiholokom ill
smislu), moe biti faktor prevencije odnosno zatite psiholokog integriteta. Ta
teza je bitna jer svaka pozitivna preventivna strategija I p'rogram polaze od te osnove.
Iz ove teze sled'! da je prevencija >sveobuhvatan- pojam. Bitno je da prevencija moe nastati
kao rezultat raznovrsnih mera i ponaanja koji su Z&prIlVO To naravno znaol da
psiholoka ugroenost nije neka specifi!lna posledica dejstava I pre
vrsta bIlansa.
6. U razmatranju o pSiholoko! prevenciji vano je razUkovati i
kako ,u vezi pretnji tako I u vezi zatite. Kao to smo konstatovali, apstraktno gledano
alost ne samo apstraktno), svi su ljudi ugroeni, mada ni'su svi jednako ugroeni niti su
svi jednako ugroeni u pogledu pSiholokog integri,teta. za sada nema da se organi-
zuje efikasna opta prevencija Na nama je da ispitamo
prevencije psiholokog integriteta !loveka danas.
7. Do s'ada smo identifikovali niz oblika u kOjima ,se i1spol'java ugroenost razvoja
i psiholokog Integriteta. Popis tih stanja psihologija, psihijatrija, SOCijalna patologi-
ja, sociologija I medicina rada. Tlm stanjima pojavu psiholoka prevenCija namerllVa da
suzbije, bllVe se posebne struke i nauke: psihijatrija I psihologija pre svih ostalih.
Tekstovi objavljeni u ovom bloku preuzeti su sa 34. skupa psihologa SR
Srbije koji je odran na Zlatiboru od 1-4. oktobra 1986. godine, pod nazivom PREVENCIJA.
Usled odsustva urednika u pripremi ovog bloka dolo je do greke. Tekstovi su
odtampani umesto borgisom nonparel slovima, Izvinjavamo se autorima I
Kada tekstove o pSiMjatrijs'koj prevencij'i, utislak da su svi oblici Ispoljavanja
ugroenosti .spakovani. u psihopatoloke kategorije. dok na strani
deskripcije i klasifikacije vlada neki red, na drugoj strani stoH upozorenje: etiologija tih
stanja je kompleksna i mahom to da je pro;'zvod h pre-
plitanja.
8, Psiholoka prevencija ima za zadatak da teodjski osmisli a i metodoloki
sprovede mere koje suzbiti pojavu razvojnih i zastoji!!, disfunkcionainih stanja
i psiholoke dezintegracije pojedinaca, formalnih grupa i organizacija. MediCinskim
zadatak je psiholoke prevencije da popravi epidemialoku sliku na teri
t,orij) takve kontrole kojla bitno smanjuje incidenci'ju nabrojanih kategorija pona-
sanja.
9. Jedini nacln da se tako sloeni ii iroki zadatak sprovede lU delo je uspostavljanje
Hste uih zadataka! ranga prioriteta, Koji su prioritetni zadaci pSiholoke pre-
vencije kod nas u nvoj rleceniii?
9. Svi zadaci prevenci,je odavno su napisani i kao formalne oba
velZe :<clravstv<I, kolstva i socijalne zatite. U pisanju tih tekstova ni'su manjkale
argumentacija i dobronamerno-st. Da je kojim dolo do ostvarenja tih paplnnlh oba-
ve.zai planova, mi bismo iveli u utopiji. Prva ,posledica realizacije dekl'arisa-
nih planova ,prevencije bHa bi redukcija obima poslova navedenih oblasti delatnosti. No pitanje
je da li stanje moemO' u potpunosti objasniti hi,potezom ne'Svasne sabotae.
10. izazov predstavlja primarna prevencija ili idealna prevencija. Kada bismo
imal'i operativnu i efikasnu primarnu prevenciju kao optu i ustalj.enu praksu, nastupio bi
obrt II epidemiolokoj slici u pozitivnom smislU'. "fiime bismo smanjili ili gotovo, eliminisali
mnoge pSiholoke u razvojnom dobu, teke oblike patologije: zloupotrebu
dece, prebijanje dece, incest, vaspltnu zaputenost. Posredno, ovo bi se odrazilo na incidenciju
neuroza, karakternih i nekih oblika psihoza i narkomanije. Poznato nam je da
postaje ekspe,rimentalni ,projekti koji su lJ ,potvrdili i delotvornost primarne
prevencije, mada samo za region i za vreme.
11. Za psiholoku prevenciju moemo da je osnovna elementa: teorija, me-
tod i praksa, Nae je uverenje da se mi zduno bq/imo prvim dvama elementa a- da je glavni
problem praksa.
12. Mada je primarna prevencija po logici prioritetna, teite aktivnosti je na sekun
darnoj l tercijarnoj prevenoiji. i je poznato da je psihologija dopri
nos dala na trijae odnosno atkrivanja PsihaiagiJa se proslavila
svojim metodama Z'8 masavno otkrivanje mentalno zaostalih, nemotivisanih i
uopte nepodobnih za ovu ili onu vrstu posla ili institucije. Opi,jeOi prvim uspesima Dve
vrste, psiholozi su decenijama usavravali metod trijae, detekcije i dijagnostike. U toj per-
spe,ktivi bilo je vano zati,titi poslodavca i instituciju od nepodesnih, nesposobnih i nedo-
raslih, No, pri tome smo pitanje psiholoke prevencije u korist jedne a na' tetu
dru,ge stnane. Pouka Je da II prevenciH moramo imati jasan stav o ,pitanju za koga radimO' i
od koga titimo koga.
,,3, U konoipiranju celovi,tog pmgrama pSiholoke ,prevencije najdalje je otila socijalna
psihijatrija. Zajedno sa njom i inspirisana tim idejama javlja se i pS'ihologija II zajednici.
Koncept sveobuhvatne zatite nudi plan koji povezuje razvoj institUCija,
vaninstitucionalne slube i teori,ju sistema. Po ugledu na to socijalna psihologija
nudi neto Psihologija u zajednici je dobre ideja kOja .ie tradicionalno j'gra
ma ri,valitetima ; da se odreknu prednosti koje prua instltllcij,a.
ovom primeru se prepoznaju mnoge drutvene koje 'Se ne mogu reiti ni-
kakvom teorijom I nikakvim metodama psiholDke prevencije,
14. Postoje svetli primeri l1spene sekundarne prevencije. U naoj zemlji za primer
moemo uzeti akcije ljubljanskih socijalnih ,psihologija Bernara Stritiha i Vita Flakera. Njihova
preventivna akcija se ponavlja iz (jodine II godinu uz sve brojnije pasetioce Ova
dva i'skusna psihologa su pokazala da stva!4anjem demokratske klime II kolektivu, koji
.no.rmalna, delinkventna i emocionalno nadazrela i nestabilna deca, II toku tronsdelj-
nog IQgorovanja II primdi, kroz tri faze razvoj'8 kolektiva (konfuzija, rival iz;,ranje, udruivanje!.
dolazi do veoma povoljnih, preventivna pozitivnih promena odnosno ponaa-
nja dece. No, ta se deava kada se ta decI8 vrate ,,"uearna? Verovatno se deca
POilOVO, all sad tl drugom
15. due vremena stoji upozorenje da i prevencija ima nepoeljne sporedne efekte,
Prva opasnost od prevencije je sti,gmatizacija. Svi oni koji su postali Identifikovani mogu
usled re-V'nosti preventiv,aca ostati doivotno "na list," to za sobom neku
vrstu nadzora. Mada je obra;zloellje za ovakvu kontrolu da je to II interesu samog
takva kontrola nije uslavljena pri,stankom osobe da bude Druga je op,asnost da se
takva briga moe zloupotrebiti II ime viih interesa. Najzad, II jednoj interpreta-
ci'i'i, ovakvim preventivnim delovanjem se moe uvesti nad stanovnitvom,
16. Prevencija ima lepe izglede da se afirmie programe humanizacije i,votne i
radne sredine odnosno ljudskih odnosa. Dok je u konceptu prevencije kao trijae i
ideja prevencije od, u konceptu prevencije kao ideja; je preven-
cija za. U sutini, o\la dva pravca nisu toliko razdvojena u praksi !ooliko u teoriji.
preventivnih programa nudi i zatitu od nepoeljnog i podsticaj za neto poeljno. Raz-
I,ike su u naglaavanju jedne od ove dve komponente. U programima humanizaCije prednost se
daje usmerenju ka,
prevencija " 127
. ,17" na kole nailazi koncept prevencije od neto su od na ko-
je. nailaZI. koncept pr!"yencije za. Prevencija od je II prvom redu zatita dl'utva od nepoeljnih
kOje mogu bIti pravne, zdravstvene i socijalne prirode, Prednost takve prevencije za
E'ojed!,"?8 se !?odrazumeva ali nijo; PretpostaVIka za takvu prevenciju je dru-
I odluka da se takVI prog'rami organizuju l sprovode. U i,zvesnoj meri to se
I de:sava 2 na planu medicinske, socijalne i psiho,loke prevencije. Ipak, uvereni smo da se
manje ulaze u to nego to je dovoljno za uverljivi uspeh.
18. Prevencija za ima za sada dva pre,poznatljiv8 oblika, Jedan oblik je pomenuta
human!zac!j.a I!dn<;ls.a (u . II institucijama, polovima i .ire). Drugi oblik je
emanCrpaClj3, Ind"Yldyaclja 11.1 rS1!lizacija . ljudsk.ih potencijala", Ova vrsta prevencije je teso
no sa ,de:Jom.o pravIma kyJE! su apstraktno garantovana I ustavom. Za
stUI?fIICI IdeJe. o "psIholoskom .mak.slmumu. zalazu se za to da ljudi u drutvu ostvare to vi,e
.prava Jer ln:! tc! i ustav 'I "potencijali. Realizacija takvih ciljeva nailazi,
kao sto to m?!,: '. ,veoma velike i otpore vrste.
stav ov,,: skol,E! gla!:.1 .da jsdma,.pl'ava prevencija moe biti samo emancipacija ljudi
do 9!.'n.'ca njIhOVIh sa svim socijalnim i
konsekvencama. NIje mail broj omh kOJI takva nastojanja glatko ocenjuJ'u kaO'
utoPlstl,ck!!.
. 19; .psihol(J(Zima. stav optimizma u pogledu prev,encije, Mi verujemo
da. Je t!':.za ..bolj s .Je. sprecIti i u oblasti psiholokih I is-
pravna I ekonomlcna. Postoje I druga mIsijenja kOja se manje pozl'vaju na ..treba a vie na
nema I,:gleda, kaltu pesimisti, prvo zato to su ps-iholol<ci
nejasn.l,. a tO.Je bItan usloy .delotvome akcije, a drugi raz.log je drutveni.
ako, bl !,ostl9la SVO'j calj. a to je bitno poboljanje epidemioloke siru
aCIje" bl, operatIva. iZlJubila ne samo svoju ulogu nego i razlog opstanka.
Mnogi. bl ljudi Izgubil! a drugI bl morali da se prekvalifikuju. To nije samo teorijska
moguc.nost. To se Vec desilo II SAD kada su u nekim dravama zmvoreni azili za duevne
ta dva s.tava se .preventh,ni realisti" koji II ime zdravog rB
I drze se oprobanog pravHa: .. to je bilo - Moda
Ipak bIce I nesto bolje, ' ,
20. od. pslholoz!ma, od da nas je sve vie, da smo
mlada struka dobro TearJJsk! I metodski opremljena, da su psiholoke .preveno'ije
danas ,sves!r!'no sagledane I bolje openacionalizovane, da se II skoroj
dogode :pozlt!vne promene, pa makar I tako male kao to ih .preventivni real isti.
!(L!da tl! vc:dlle te realne promene. i kojim bi se sredstvima i kadrovima realizovale?
"!'! se. da Je za. ,nas najbolja ope,ija razvijanje mree psiholokih savetovalita. Ova savetova-
IIsta Izv.an k\aslcnog zdravst,;a, Izvan kolstva i izvan socijalne zatite mogu da apsorbuju
kadrove I sa Iskustvom I sa k<?iI bi realizovali prevenciju oba tipa, ; tipa ad i tipa ka.
Sva. dosad savetovalJs.ta nalsla su na dobar prijem. Ta savetol!aHta mO,gu da se
povezu I. postanu , nastavll!l. baze. su. studiju pSihologije preko potrebne,
aT kmo\lU I za IstrazIvanja i i nauke I prakse.
a o CEl pSIhologIja sluzItI ne samo sebi i nauci nego i ivotu,
e vrednosni sistem
i stil ivijenja
dUica l7erger
Nijedal! proQ,am prevencije u psihologiji i ,psihijatriji ne moe baziranje na ne-
kom ,shvatanju P?Jma mentalno zdravlje. Njegova kojih u literaturi ima mnogo ne
mogu pak Izbecl el.!'lmente vrednosne orijentacije i vrednosni h sudova. Istovremeno, moe-
mo recI da nema ,bez vred ",?'sti, 'be da bilo kaji interpersonalni doivljaj. svako inte',-
delovanJe, ,!OSI ! .moralne gvakva veoma rano,
S6 u pOr!?dlCI, }rsJI!. u p;enod.u cele tokom kolovanja i u iroj za-
jedniCI, proZI maJ II l teorije I lenostl , pSIhoterapIJU, pa i psiholoku prevenciju.
Psiholoki nalazi govore da LI izgl'adnji i formiranju vrednosVi. ima veliku ulo-
Rekli, biS,,!? da, su ,?vi elementi pod uticajem, jer ne moemo' ni
,pOjam Ilcno.stl kOJI bl. se ,formIrao Van nekog vrednostnog sistema, bez
na to. da II njefl?v odr.az ili suprotnost: Moe da je svaka teo'rija
o kOja. se ne prImemtI na ljude onakve kakVI su, IzlIsna. Ukoliko bi neko rekao
da teonja moze govontl o Ijud.ima kakvi bi trebalo da budu, proc8il1jujemo da go-
vori sa stanovita van psihologije. a svakako van koja na/pre voditi
na da li se teoriJa slae sa nalazima o Sa druge strane, j!lsno /e da nema univer-
zalnih vrednosti. a i da psiholokih teorija daje oDjanjenja koja se mogu primeniti
samo na neke ljude i stoga ih Je teko proglasiti univerzalnim. ovo biva
jasno svaki put kada se u dijagnostici ill terapiji susretnu sa problemom jer pokuavaju da
neku osobu uklope u njima poznati teorijski sistem. a tn ne Ide.
Jedan od reavanja pomenutog problema je da se pSihologija usmerl na otkri-
vanje osobina ljudi i u tom smislu pristupi i optih vrednosti. Drugi
le prihvatanje relativizma, te tretiranje, i vrednosti u tom smislu. (11)
Predstavnici psihologije, na primer, 2lalau se za otkrivanje i
moralnog apsoluta- iz prirode koju u osnovi vide pozitivnom i celovitom. PO hu-
shvatanju. je jedinstveno koje je u stalnom procesu rasta i razvo-
ja. a ovaj je orijentisan na i sobom uvek Inosi i vrednosti, neku .filozofiju l-
vota. Stara zamisao nauke i njena objanj.enja i kpla su strogo kauzalno deter-
uz analitii5ku poziciju. ne mogu se primeniti na novu sliku OJ bez opa-
snosti da je lie razvoja, vrednosti i ciljeva. Ako psihologija kroz svoje teorije pokazuje
potpunu zavisnost od i iskustava kO'ja su se odigrala u dalekoj PIroiosti
osobe, ona pokazuje i da osoba nad njima nema vlasti u trenutku. Umesto toga,
ostavljena je na milost i nemilO'st faktO!l'I:ma koji ponaanje mogu da objasne samo kauzal-
a na slO'bode, i izDara koje osoba Ima. U tom smislu
se i vrednosti mogu samo Prema ortodoksnoj pSihoanalizi, na primer,
slika izgleda upravo tako.
shvatanja ljudske prirode i vrednosne orijentacije u njima, vidne su
i u psihoterapijskim orijentacijama. Neki psihoterapeuti smatraju. na primer, da ljudi mora-
ju sami da reavaju svoje probleme i da je svaka aktivna intervencija od strane terapeuta,
antlterapeutska. Drugi. da poto su eksperti za ivljenje i je psihoterapija prven-
stveno reedukativno iskustvo, oni treba da aktivno manipuliu I potkrepljuju pacijentovo
ponaanje. u teoriju, neki terapeuti insistiraju da je upravo njihov i samo
on, onaj pravi. Tako neko .Nijedno nije kompletno ukoliko pacijent ne
postigne puni uvid u svoje incestuozne elje. (postavka je da one moraju postojati u sva-
kome); ili .svaki tretman koji ne jasno Ispoljavanje mr,nje, besa, pokreta telom,
u najboljem je Neko drugi moe da ako u tretman nije
cela porOidica, terapija je jednostrana I nepotpuna. Postoje, svakako, i oni koli se zalau za)
prinCip ono to je lekovito za jednog, moe biti za drugoga-. pri tom na
psihoterapijske intervencije i se da ove treba birati prema osobi, a ne obrnuto
(A. A. Lazarus, 1971). (10)
Neadekvatan koncept mentalnog zdravija direktno se odraava na psihoterapiju i njene
ciljeve a ire gledano svakako i na pojma i sad.raja mera I aktivnosti psiholo-
ko-preventivnog rada. Neadekvatan koncept zdravlja u psihologiji i psihijatrij i moe biti
izvor greaka. kako sklonosti da se zdravi proglase bolesnim, tako
i onih gde se bolesoi proglaavaju zdravim. U prvom govorimo o' preterano strogim
kriterijumima za procenu duevnog zdravlja, a u' drugom, o preterano liberalnim ili nedovoljno

Ni moderne psihoterapijske tehnike koje se d.istanciraju od medicinskog modela, ne
samo da ne izbegavaju pojam mentalno zdravlje. se jo vie usmeravaju na njega, ko-
teorijske orijentacije koje uvode rasta I razvoja, autonomije i Na ovaj
jasno se stavlja do znanja uzimanje u obzir ljudske prirode, sutine
U definisanju pOjma mentalno zdravlje nailazimo na niz kOje se uopteno mo-
gu svrstati u tri osnovne kategorije: probilem kulturne relativnosti, individua Inih razlika i pro-
blem neizbenosti vrednovanja.
Kae se da je duevno zdrav koji je, ostalog, do izvesnog stepena pri-
drutvu. sredini i situaciji u kOjoj ivi. u tom smislu da uglavnom prihvata
norme ue i ire z,ajednice. Kako se norme i vrednosti drutvenih zajednica i pro-
storno i Istorijski menjaju i razlikuju, jasan je i relativizam koncepta. Homoseksualizam je
na primer u nekim kulturama u granicama ponaanja, u drug'ima se proglaaNa
za ozbiljno oboljenje, koje ne samo da treba eliminisati nizovima preventivnih programa,
njegovo ispoljavanje pripada kategoriji zakonski kanjivog; da i ne analiziramo razne
rituale rtvovanja u vremenu i plemenima koja nazivamo primitivnim. Koncept je
naime doveden u pitanje i svaki put kada treba uporediti kulture u kojima se sistemi vre-
dnosti razlikuju.
pojma mentalno zdravlje kao normalnosti, a wog po vrednosti, odnosno kao
drutveno poeljno ponaanje, uslovljava pojmova adaptacija i sli-
Jasno je da se u ovakvim i koncept prevencije idemifikuje sa vrednosti-
ma jednog drutva i kulture. Ovo svakako nije idealno reenje, jer se postavlja pitanje da
li je drutvo kao celina uvek zdravo u svojim osnovnim dimenzijama. Na primerima raznih
total sistema lako se pokazuje da to nije uvek ta.ko. U ta.kvim primerima jasna
je da se bolesno proglasi zdravim i obrnuto, ukoliko je jedno rasprostranjeno u
drutvu, te da .patologija normalnosti postane dominantan oblik postojanja normalnog (Kec-
1980). (9)
Istovremeno. svako drutvo. pa i svaka subkuitura imaju prO'bl.eme sa manjinama i
pojedincima koji odstupaju od a koji bi moda bili bolje u nekoj
drugoj zajednici, te je O'pravdana zamerka dia se ovakve pojave dovode u vezu sa zdravljem,
pa i mentalnim (S. 1981). (6) Uzmimo primer romske dece po redovnim osnovnim
kolama kod nas. Kategorija neuspenih u koli lako bi se objasnila, ostalog, i na-
ivota, niskim socioekonomskim i obrazovnim statusom porodice, nekada i problemom
jezika. Je, da iako neka od ovakve dece mogu imati krupne probleme
II nastave i funkcionisati u koli na nivou tzv. intelektualnih sposo-
bnosti (ispitivanjem opte intelektualne sposO'bnosti bivaju klasifikovana u tu kategoriju),
ona mogu istovremeno i da veoma dobro funkcioniu i budu efikasna u primarnoj grupi,
uz stil i obrasce ivljenja koji se u njoj pozitivno vrednuju.
pSihologija govori o pozitivnim i vrlo visokim ciljevima pSiholokog ra-
sta i razvoja koji se moe Ovi kriterijumi su vrednostima. Potenci-
jal za mentalno zdravlje po humanistima imaju svi ljudi, no on iz razloga ug.lavnom
ostaje u punoj meri. PotenCijali kao autonomnost, samoaktualizacija I
prevencija 129
mogu se u uslovima ostvariti, dakle, opte gledano, nisu u vezi sa individual
nim razlikama na genetskom nivou. Duevno zdravlje u pravom smislu, po strogim humani-
merilima, moe ipak da zadovolji samo mali broj ljudi. Na drugoj strani je due
vna bolest. koja se prihvata tradlciO'nalno. kao postojanje ozbiljnih psihijatri/skih poreme-
ova dva kraja, humanisti uvode i srednju kategoriju koja se naziva neu-
tralno. kao .osobe sa problemima' u svakodnevnom ivljen.ju.
lako trpe kritike o utopizmu i nedostinim, idealnim konceptima duevnog zdravlja, hu-
kriterijumi okrenuti su pronalaenju najboljih uslova za razvoj i predstav-
ljaju pokuaje definisanja optimalnog psiholokog funkcionisanja i traganja za gornjom gra-
nicom potencijala. glavni predstavnici ovih shvatanja su Ma-
slov, From, Olport i Roders (Maslow. 1970. From. 1977. Allport. 1969, Rogers, 1973, 1977) .
Iz dosad pomenutog. jasno je da u domena psihO'loke prevencije iskrsa-
vaju objektivne u vezi sa proDIemima oslanj'anja na nedovoljno jasan koncept men-
talnog zdravlja i izbegavanja vrednosne orijentaCije, pri univerzalne i
apsolutne vrednosti ne postoje. Istovremeno, tu je i da je vrednosni sistem u di-
rektnoj uzajamnoj vezi sa stilom ivljenja kako ire zajednice. subgrupe, tako i na indi.vidu-
alnom nivou. Poseban problem u vezi sa pSiholokom prevencijom predstavlja oslanjanje na
mere i intervencij.e koje treba da deluju na uzroke i naoine' nastanka
koje samo Ovi problemi oteavaju formul iSllnje i usvajanje jasno
konceptualnih modela preventivnog rada so preci2lno definisanim ciljevima, a do-
vode nekada u pitanje i same cil]'eve. Istovremeno oteavaju evoluciju efikasnosti tih mera,
neophodnu za njihovo dalje usavravanje.
Preventivni psiholoki rad u okviru medicinskog mO'dela nailazi i na neke
probleme. PostOji strah, i opravdan,.da se osobi u najranijem dobu ne 'prilepi- di-
jagnoza koja, van institucije u kojoj se osobi pl'ua i kada potrebe za po-
nestane, ostaje kao etiketa. Tu su i opravdane opasnosti usledi nepot.rebne
hipersenzibilizacije ireg kruga ljudi za psiholokih smetn],i. Najzad. pitanJe je
kako i koliko moemo, u O'kviru medicinskog modela ..
Postoji poseban aspekt koji otvara svoja pitanja, aspekt nadzora nad populaCijom. Sve-
obuhvatna psihijatrijska zatita' i psihologijI> u zajednici, govore o proirivm,!u psihijatrijske i
psiholoke odgovornosti i van institucije, na normalnu populaciju, kole, na primer. Uvode
se i tzv. slube (G.I Capian, 1961) (7) (8) ljudi, nako,n to im je jednom prue-
na psiholoka ili psihijatrijska pitanja ovde su veomlil jasna. Ko
nam daje pravo da nekoga nacigledamo i pratimo u ivotu samo zato to nam se jednom obratiO
za .Jednom na, zauvek na", no ne izgleda
I i. po ovom modelu, upravo tako?
Ko su osobe kojima treba pruati psiholoku i pSihijatrijsku Kod
nekih autma ideje da je to i populacija koju smatramo normalnom, a usloV' da se
to je da ti ljudi svojim ponaanjem naruavaju norme sredine u kOjoj lve
1980) (9). Koliko ljudi to u svom ivotu i koliko puta? Da li to
da psiholoku prevenciju primeniti na sve one ljude koji prave zakonske prekraje?
li da ljudima ukol.iko ne potuju red i zakon. sem kaznom i zailvori-
ma, pretiti i preventivnim programima?
Medicinski model psiholoke prevencije primenjen na populaciju koju klasifikujemo
kao normalnu. moe se svesti na vrenje uticaja sa namerom te populacije ka-
ko da ne postane medicinski bolesna. Zaotrimo li, ovakva shvatanja ili ih pri
hvatlmo bez rezerve u psihijatriji i psihologiji, se sa pogledom dia je
svaki normalne populaCije potenCijalno suspektan, da je svakome potrebno da zna i
pred uzme X, y, z ... , kako bi se odbranio od uticaja i -podleganja- psiholokim faktori-
ma, -faktorima rizika- spolja ili iznutra, kojima je. teoretski pa i svakodnevno
izloen nezavisno od svog stila
Koliko je ovaj model pogodan, dobar i dovoljan za one koji nemaju: simptome i tego-
be, kada ni oni sami. a ni okolina, ne da im preti opasnost od X-, dok ne pro-
ili od o opasnostima koje im od tog X prete?
Ako pojednostavimo reenje koje se ovakvim medicinskim modelom prevencije nudi,
dobijemo otprilike ovakvu poruku: .Sada vam mi pokazati ta dai radite ...
ne radite ... kako da se (?I) da ne biste bili Dalesni (!?). Moe delovati kao karika-
tura. ali je poruka otprilike takva i nije karikatura. (2)
Za irenje ovakvog preventivnog rada u psihijatriji i psihologiji, pored vrste
delovanja. kvaliteta i najvaniji je. a se i kao dovoljan uslov, to
to kontakt sa zdravstvenom slubom. Ona je kao organizator nezarnenijiva (?I), te j,e za
uspesnu prevencIju kod normalnih neO'phodno samo da postane i neraskidivi deo u njiho-
vom stilu ivljenja .sve biti u najlboljem redu). Ovako gledano, postaju izlina
pitanja: .za koga je to najbolje-; ta biti u najboljem redu ,i kod koga,i te .koja je ovo
vrednosna orijentacIla
Istovremeno, postavlja se i pitanje, jesu li ljudi u osnovi zaista tako i toliko vulne-
rabiini na spoljanje i unutranje oX, y, z-ove? teorije napadane su zbog sim-
plificizma. ta mi zapravo radimo? Da li nam i eksperimentalna iskustva
ovakvu vulnerabilnost? vod, suspektnost na potencijalno unutar cele popu-
lacije i medikalizacija socijalnih, moralnih, psiholokih. pa i pravnih problema ili
problema ivljenja kao to bi rekao 1iomas Sas (T. Szasz. 1972). ,(13)
U literaturi se iskustva kulturalnih antropologa o psihijatrijskom
morbiditetu u pojedinim kulturama, od nas nekad kao .primitivne kulture. Za-
nimljivo je i indikativno iskustvo jedne ekipe zapadnoevropski h lekara koji su vrili kros-
-kulturalna istraivanja .(M. Beiser, 1977) (1) Od prvog susreta sa jednim od senegalskih
sela. 1971. godine, u kO'me su ispitivali rasprostranjenost i kvalitet psihijatrijskog morbidi-
teta, do nakon godine. morbiditet se znatno je. naime,
broj prijavljenih psihijatrijskih od strane samih saplemen,ika, koJi su kao slu-
Ilavodili sebe ili druge, a da se raniJe na isto nisu al:ilii. JavilO! se jo neto - pri-
javljivanje potpuno novih kvaliteta izostavljenih u prvom susretu, te gruDa odbi-
janje kontakta s'a timom koji je optuivan da je u selo uneo vradbine.
Koliko je jasno da o ovakvom delovanju nema 'govora, jasna je i pretpostavka da su
stanovnici sela da panju na fenomene koje ranije nisu i (ili) daju
im nova ih za .bolest- .. Stil ivljenja nije se promeniO, no pretpo-
stavka da je ovome moglo doprineti samo postavljanje pitanja da li takva ponaanja postole
130 ideje 1/87. (godi,na XVII)
u selu, uporedo sa pitanjima o ponaanju koje su i sami smatrali bolesnim, od strane stru
za bo,lest, moe biti indikativna.
Neko da nismo Isto to' i zaostaJo pleme Seneglala, da znamo vie i manje
podlezerno takvoj sugestiji na asocljativan te da ne koristimo samo
iskustva, kako bl rekao Sallvan (H. S. Sallvan, 1973). no da li je uvek tako? Da li nam is-
kustvo u Senegalu nita ne govori?
I pored svih pomenutih problema, sa druge strane je jasno da se pozitivnim
tima u radu i epidemiolokim istraivanjima prevencija, ma u kakvom modelu bila, svakako
moe pravdati. Sa takvim ciljevima ona ne moze biti sporna. je tada, na
ovaj vrednovati samo neke postupke koje koristi. Slaemo se I sa stavom da
ne bi ni bilo prihvatljivo da ZaJ preventivu postoje i uslovi ko}i pri tome
(P, Praper, 1984). (12)
Istovremeno, iskustva nam pokazuju da postoje oblasti IJux:!skog ivljenja u kojima Je
pSiholoka prevencija ne samo opravdana, i te kako potrebna. Uzmimo za primer tzv.
probleme i bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija) lli probleme adaptacije dece, te
potrebe za omladinskim i drugim savelovalitima koja postoje van zdravstvenih
ustanova. Ljudi nemaju dovoljno informacija ni internih dozvola (u TA smislu) da razree
sopstvene krize, interne zastoje ili interpersonalne probleme, a da pri tome nlsu bolesni-.
Psiholoka prevencija usmerena u pravcu potpomaganja zdravog razvoja, osnaenja zdravih
snaga, svakako se ne moe osporavati. Ovako posmatrana, ona, nesl drugu vredno
snu orijentaciju, okrenuta' je ljudima, njihovim potenCijalima, odgovernesti i izlazi iz
okvira medicinskog modela.
vrednesna odnosa mentalnog zdravlja I belesti koj-Ih u literaturi
ima mnogo, vre uticaje na praJksu i koji rade sa ljudima i van kUni-
institucija,l u obrazovanju i vaspitanju, socijalnom radu na primer.
Kada govorimo o prevenciji, treba da Je mnogo dokaza u prileg Ideji da ni ,men-
talno zdravlje, kao ni bolest, nisu neka fiksna stanja; da pre moemO' gevorlti e procesu
keji ima svoj tok i koji Je u stalnoj interakciji sa nizom doivljaja u emoci.Cl'-
nalnoj i kognitivnoj sferi pa i izdvojenim akCijama individue. Oni ne moraju uvek
biti idealne usaglaeni u procesu, a pri tom proces ne biva ugroen u svojoj egzistenciji.
Osoba moe imati loa (mrzeti nekog, na primer) ili elje (da nekog povredi,
uniti neto), a da pri tome nije bolesna. Moe i neto to bismo mog'" smatrati bole
snim, a da to nije, i dprnutd. !.Jjudi mo,gu razumevati i znati neto a da te emec'ionalno ne pri
hvataju. je da verbalizuju neke misli u koje zapravO' ne veruju, Hi Ih ne prihV8taju
jer su u suprotnosti s vrednosni m s,istemom ili sistemom uverenja, na prlme'r. Bek (Beck)
(1967) (po A. A. Lazarus, 197.1) (lO) je, na primer, tvrdiO' da dapresivna i anksiozna ose
prate kognitivne precese. Postavka je bila: enako kako misli, tako se I
ako se ne dobro, verovatno je da ne misli dobro-o Jedan p'rema
ovakvom shvatanju, ne izaziva automatski neko eve dve pojave nalazi se
srednja kategorija - koje osoba pridaje
u svem lvetu prelazi kroz niz transferrnacija I to mu se deava od do
smrtI. Njegove bitne osobine se menjaju, moe se menjati I stil ivljenja. U traenju ep-
teg pOjma duevnog zdravlja, ne smerno zaboraviti kriterijum uzrasta, kao to to ne smerno
ni kod ovog pojma .i prevencije bez uzimanja u obzir kulturnih, isterij-
skih, ekonomskih i vrednosni h Parcijalna sa atemiziranjem
mogu nam prividno olakati opredeljivanje za intervencije u praksi lli epravdatl
brzinu sa kejom se za njih no njima svakako ne odgovaramo na pitanja, o su-
tinskoj prirodi koja pe naem miljenju jeste osnova za koncept i definiciju kako
duevnog zdravlja, tako I psiholoOke prevencije.
Verujemo da se bez ovakvog stava, uz dogmatska prihvatanja i slaganja
sa svakom Idejom, teorijom ili stavem kejl pretenduju da budu univerzalni i nude reanja za
sve ljude u obliku sveobuhvatnih programa, sa ne samo ed zloupotre-
ba, i od toga da te ideje i teorije pretvorimo u neto prvoibitno nisu bile! na-
menjene. Ovo pesebno ukeliko pri tome- izbegavame i multidisciplinarnost.
Psiholoka prevencija i kola ivljenja
Telesno, erganski mentalne zdrava osoba u skladu sa teorijama i Tran-
sakcionom Analizom (TA E. Bernea, 1961) (5) se sa kapaCitetima da ivi, bude to tO'
jeste, dete, odrasla osoba, da misli, uiva, bude i uspe. za ove ka-
pacitete pripadaju joj osoba moe da kako da te svoje otpisuL
je i ne prihvata odgovernost za sebe I svoje penaanje. Intenzitet i na koje
to od najranijeg detinjstva de kraja ivota, mogu biti Ne u ekstre-
mnoj formi, eseba moe da funkcionie, nikada se i ne pribliivi patolog,iji, ali da ne
zivi onako dobro i ispunjeno, kako br mogla u skladll sa svejim kapacitetima ..
Otpisivanje je nekada u ivotu, kada je oseba bila dete, moglo i biti svrsishedno.
verbalnih i neverba,lnih roditeljskih zabrana i donoenje Ranih Odluka u vezi sa
otpisivanjj3m neke od moglo je jednom biti preduslov za preivljavanje. Zivotni plan,
skript osobe i najvanije Rane Odluke o sebi, svetu, ljudima, ostaju prema llA,
trajne. organizuje svoj stil ivljenja u odnesu na njih i. kada se .uslovi u kojima 8U
oni nastali bitno izmene. Sistemi vrednesti i uveren!'a kej.! mogu biti zasnovani na
nizovima kontami.nacija, u vezi sa onim to osoba ili ne misli I
adekvatnost (samo) medicinskog modela pslholeke prevencije za osobe
koje smo klasifikovali kao normalne i zdrave" i pmbleme ivljenja-, opredelili smo se za pre-
venciju u irem smislu (D. Berger 1984). (3) erijentisanu prvenstvene ka ovoj populaciji i nje'
nim problemima. I sama vrednosnu orijentaCiju, evakva prevencija iru psi-
heloku, erljentaciju pogleda na svet i Rad na
rastu i razvoju bielDkih i psiholokih petencijala, kapaciteta i dece i odraslih u osnovi
ovakve prevencije, u kralj njem cilju Ima tendenciju esposebljavanja pojedinaca za samorazvoj
osposebljavanje ljudi da se u razreavanju preblerna ivljenja oslanjaji! na
sebe I svoje zdrave' potencijale.
prevencija 131
Ovakva erijentacija nelooda pedrazumevati i izmene u vrednesnom sistemu individue
i sistemu njenih uverooja. Osoba ne moe uspevati u samorazvoju uz verovanja da ljudi u
esnevi nisu u redu; da to nije ni ona sama, ili da to jesu samo uslovno, tako Moo taj
atribut tek treba da postupc.ima il i na neki drugi zaslue. Ona ne moe uspevati u
uz uverenje da ivot treba preivljavali; da nema da prevazilazi
i razvija se, da nije odgovoran za sebe I svoje ponaanje,
Prevencija u irem smislu mogla bl se shvatiti kao kola za ivot- - edUCiranje u
stilovima dobrog ivljenja (kako subjektivneg tako i objektivnog) naJ indiVidualnom nivou (D.
Berger, 1985) (2), pre ne kaO' stvaraJnja psihopatolokih fenemena. Lju-
dima se ne nude odgoveri na pitanje kako iveti dobro I maksimum u odno-
su na sebe samog, skladno sa drugima. Ponuda ovakve kole nermalnima, sa da-
nanjeg aspekta m{),e izgledati kao idealni koncept ili utopija. Organizovanje ovakvog rada
na irem nivou, nailo bi sigurno na nizove problema, pa i etvaranje ,nev'ih mo-
pitanja, Ideja, da se preventivni rad u zatiti mentalneg
zdravlja normalne populacije, sa nosiocima u ebliku slube u okviru in-
stitucija zdravstva, jednoga dana moe zameniti pSiholokom prevencijom sa
orijentacijom, nam se ipak primamljivom. njenog organizovanja na
primer, u sve nivoe obrazevanja i vaspitanja i drutvene brige o deci, ne deluje nam ne
estvarljivim (D. Berger, 1985). (2)
Ovakav predlog neki megu shvatiti kaoO penudu psiholoOke ekspanzije psi-
hologije u sfere koje Jo nije osvolila. jer ivljenja, uvedene na organizovan na-
trebalo bi da postane sastavni deo ivota ljudi (dece, edrasllh' i porodice). U nizu pro-
blema na koje bi naili svakako bi bilo i pitanje pa i ideolekog vredno-
vanja orijentacije u psihelogiji, te procena njene univerzalnosti, Mnogi bi
mogli postaviti pitanje ko su ti ljud kojima bi poverili ovakvu kolu. S.laemo se sa ta
kvom no ne ba,ve li se i danas prevencijem u zatiti mentalneg zdravlja Isto
tako ljudi za keje bl se moglo postaviti pitanje. Na bl moraO' da, pored
visekog stepena redevne (fakulteta, specijalizacije). bude educiran i iz neke
teorijske I erijentacije za rad sa normalnima. Njemu bi svakako tre
balo da bude lake i on da bude uspeniji nO' to je to SIlJ ospos.:lblje.
nim na rad sa psihopatelokim fenomenima, a keji se primarnom prevencijom
u zatitI mentalnog zdravlja, danas bave (psihijatri nal primer).
U sekundarnoj i terCijarnoj prevenciji u okviru medicinskog modela, l1ekada je relati-
vno lako pratiti efekte i vriti njihovu evaluaciju. Efekte kole za ivet. bilo bi verova.
znatno tee procenojivabl Za njihovo procenjivaJnje', ire ne na
planu, trebalo. bl . ,cekati da uzrast koji bi bio ko.
lom zIvljenja., postane redItelj cIJa ce deca prolaziti kroz istu kolu.. Sa druge
efekti dru\lih novina na irem nivou procenjuju se tek nakon nekoliko gene-
racija. Ovde je mozda samo potrebno neto due vreme.
U ova'kvoj koncepciji, psihijatrijska i sluba u okViru zdravstve-
nih instltucija" bavile bl se dananJim medicinskim modelom sekundarne i tercijarne preven.
Cije, terapijom i rehabilitacijom, all na Individualnem nivou i nikake ne sa nDrmalnim.
_ !'lema d,a, ne kaJko i?i ivljenja smanjilo pojavu organskih, neu.
roloskih oboljenla. mt, da b, dIrektno na smanjival'lje psihijatrijskih i pSiholekih
koji . probleme ivljenja, psihoze I tee oblike h (histe.
rlcn/h) SVih onih koji bi se nalazili iza postavljene granice menta,l.
nog I bolestI (J; 1979) (4). Da li bi se i o teme mogile gover!iti
(uz iskl!ucl.vanie porE7mecaja. na organskoj osnovi). moralo bi da pokae iskustvo, no nae
pretenzIje I nISU tolIke velIke. UkDliko bismo uspeli da normalnima obezbedi mo od ranih
i. razv?j skladu sa njihovim potenCijalima, te kontinuiranu edukaciju za njihovo
korlscenje, I raZVIJali !m sposobnost za samo-stalne reavanje prebi erna ivljenja, verujemo da bi-
s,mo deprInell kako na individualnom, tako i na opte drutvenom planu. Ako bi se
dana" u, idea,lnoj kencep(:iji, mogla i negirati potreba za psihijatrijsko.psiho.
I?skom sluzborn organIZovanom kao to je danas, ne bismO! to doiveli kaO' neuspeh, napro.
ove vrste bl u svakom i da se svakodnevnog i.
yljenja ne .. kao da predsta,vljajlJ zdravstveni problem, to, po naem miljenju,
I pored najostrIJIh krIterIjuma za procenu mentalnog zdravlja, ne bi trebalo
L I T E R A T U R A:
1. Beiser, M. (1977). Current Perspectives in Cultural Psychiatry, Ed. F. Foulks; R,. M.
Wintrob; J. Westernneyer; A. R. Favazza, copyrl:ght, Spectrum Publications, New York.
2. Berger, D. (1985). Preventivni rad u zatiti mentalnog zdravlja u kolskoj institu.
CIJI, magistarski rad, Medicinski fakultet, Beograd.
3. Berger, O. orijentisani rad I savetovanje u kolskoj sredini, Psiho
logija god. XVII, br. 1-2, Beograd.
4. Berger, J. (1980), NormaJInost i njeneg metodolokog Avalske
sveske: Normalnost i psihijatrija, 2179.
5. Berne, E. (1981), Transactional Analisis in Psychoterapy, Bandom House, New York.
6, S. (1981), Pojam duevnog zdravlja i psihodijagnostike, magistarski rad,
Filezofski fakultet, Beograd.
7. Capian, G. (1001). An Approach to Community Mental Health, Tavistock Publications,
London.
8. Capian, G. (1974), American Handboek of Psychiatry, Basic Books, New York.
9. D, i saradn, (1980). Psihijatrija, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb.
10. Lazarus, A. A. (1971), Behaviour therapy and Beyond, Mc GrawHIII Book Cempa-
ny, copyright, New York.
11. B. (1977). Uvod u psihologiju morala, knjiga, BlOOgrad.
12. Praper, P. (1984). Mentalno zdravlje i psiheloka preventiva, .Nae teme-, god.
28, br, 6, Zagreb, Centar za idejn.o teoretski rad V.
13. Szasz, T. S. (1972). Myth of Mental Illness, Paladin.
vaspitanje za psihoterapiju
dragan
Ono to je potpuno nemoguce za
jednog je za dva,
L. Fojerbah
temi kOja nastoji da povee vaspitanje I psihoterapiJu', oba ova pOjma
mogu posluiti i za formuli sanje pitanja o potrebi vaspitanja subjekta terapije l terapeuta
kako bi bill u stanju da formiraju psihoterapijski odnos. Na ovaj se pitanje vaspita-
nja za psihoterapiju pretvara u dva: pitanje vaspitanja terapeuta i vaspitanja subjekta, Mo-
emo videti da se i u naoj sredini poslednjih godina sve vie panje poklanja obrazovanju
i psihoterapeuta putem vidova programa obuke, Ne bismo e-
leli da se stekne utisak kako je prvo pitanj'e koje se obuke terapeuta manje Y8ino
od drugog, Izraavamo nadu da na, nekom Saboru psihologa biti govora I o to-
me, Ovaj tekst se razlozima subjektove nesposobnosti da u rada odgovori
zahtevima koje pred njega stavlja terapijska situacija, njegove nesposobnosti da se
pridrava osnovnog pravila. Zatim biti opisan subjektov poloaj u
psihoterapije gde se zapaa nesklad jednog dela, njegovog Ja koje eli promenu i
saradnju, I drugog, koji nastoji da stanje. Va2Ino pitanje Je mogu-
vaspitanja tog dela Ja koji za saradnju nije sposoban, to se moe ukoliko
postOji pouzdano razumevaje subjekta i terapeuta. U okviru tog problema bice opisa-
ni fenomeni govora koji se zapaa kod osoba. Nai kraju, reoi o
Istinskom psihoterapije i odnosu terapeuta i subjekata terap'iJe koj 'I biti
opisan izraza .radhi savez- Ralfa Grinsona.
Ali pre nego to na razmatran'j'e uzroka subjektove nesposobnosti da se pri-
drava osnovnog pravila zadrimo se nakratko na vaspitanje I psihoterapija, Pri po-
menu ove dve padaju nam na pamet i FrojdOJVe kada govori o' postojanju tri
ljudska zanimanja: vladanje narodom, vaspit,.nje dece i psihoanaliza. Stoga I pisanje o va-
spitanju i psihoterapiji (ili psihoanalizil pojedinca dovodi ako ne u onda bar u
teak poloaj. Pod tekim poloajem ovde se misli pre svega na II kO'jlma se ova
dva pojma mogu zasnivati. Brojne nesporazume u ivotu moe izazvati nespretno izabrana
Naa nauka poznata je, ostalog, i po velikom broju pOjmova po-
put karaktera, nagona, Self-a i drugih, to je Vitgentajnu posluilo za opasku o
pojmovnoj zbrci kojom se psihologija, odlikuje. Usled preterane . irine i upotrebe
nekih pojmova, koja se menja iz konteksta u kontekst, ra7J,umevanja,
a time i nerazumevanja, se Vavilonskoj zbrol Jezika u pslholog,iji u mno-
gome doprinose i aut10ri psihoterapijskih doktrina, Neke svoje oni unose
iz potreba kO'je, najblae nisu bliske sa interesirn:!' objektiv':!osti, Nimalo
najvie se insistira na bez racuna o brojnim pa
se tako maglovitim i pojmovima moe prodavati i sama magla ..
sumnja moe se pojaviti i prema pojmu vaspitanja, Tokom kolovanja mo-
ja iskustva ticala su se manjeg broja koji su imaH dovoljno .ta,kta< i dara za
QP8ianje potreba i stvarnih vaspitanika, Iskustva sa brOjem pedagokih
entuzijasta koji, na alost, takav dar nisu posedovali, sigurno su doprinela javljanju predra-
suda, sumnji i negativnih konotaCija koje vezujem za taj pojam. Proces vaspitanja, sa ulo-
gama vaspita:nika i vaspitnim ciljeVima, koji vode ka stvaranju odgovorne i ;zdra,ve
sklon sam da po'smatram kao manje ili vie tehniku oPlikovanja vaspi-
tanika prema unapred postavljenim I .dobrim namerama. koje
ne pitaju: za dobro? Tako pojam ne bl trebalo dovoditi u vezu sa vasp'itanjem
za p .. ihot,erapiju. Poznato je kakve efek1ie da,ju terapije se pridravaju takvih
S druge strane, opet smo svedoci i pOjme sve broja psihoterapijskih doktrina koje
subjektu terapije nude ili i'2ibavljenje. Stoga i danas moda mogu da vae
odavno izgovorene da novog na svetu nema, a da je Ipak sve novo. Pravci u
kojima se psihoterapijska praksa i teorija, sa suprotnim gleditima koja se Iz
zaposednutih busija njihovog pojmovnog sistema,. izgleda da. evocirati
Hegelova upozorenja na ukorenjena I rasprostranjena uverenja njegovog doba, filo-
zofima Nestrpljivi bi na strani Fenomen%g/je duha mogli da vide
koji romanticni mamci izazivaju elju da se zag,rize: to je ono to je lepo,
sveto, religija lijubav. Zapravo sve ono to ne otkriva prikrivenu supstanciju koja bi bila
uzdignuta do samosvesti ili t10 bi svest svelo na red I jednostavnost pojma,
da podvojenost misli pomea ujedno, uguI pOjam koji uspostavlja razlike i uspostavI ose-
sutine. Njegovo vreme, bar u oblastima duha, je i nae vreme, pa je aktuelnost
teksta zadrana i u pogledu savremenog psihoterapijskog posezanja ne toliko za saznanjem
kol iko za OKREPLJENJEM I tamponiranjem subjektivnog manjka. Izgleda da pSihologija, kao
i filozofija, mora imati u vidu i se eljll, kOja okrepijenje due, kao i' Hege,lo-
ve da se na onome'. u je duh zadovoljan moe odmeriti njegovog gubitka.
Razotkrivanje subjektovih preruavanja vlastite istorije bio Je i ostao najvaniji cilj psi-
hoanalize. Ticao bi se, uopteno ka2lanO',' i stvaranja subjektove sposobnosti da uiva u na-
, Pod Izrazom psihoterapija misli se na terapijske metode koje kao instrument koriste go-
vor.
prevencija 133
gonskim zadovoljenjima i ne ustukne pred svojim eljama; z!ltim subjektovog podnoenja
znatnog napetosti kao i postojanja nezadovoljenih elja, a da se vie ne mora
braniti od porasta napetIosti negaCijom, odricanjem, sputavanjem i brojnim drugim mehaniz-
mima odbrane. Gruba i veaznost za sadanjost je i teka, pa je zato uvek
lepte tamo gde se u razmerama il i Tamo gde
ulepavanja prestaje psihoterapija, a, indoktrinacija i ideologija.
Nedavno, u tekstu povodom smrti D. Kupera, koleginica Lepa navodi, izme-
ostalog, i njegove o potrebil stvamnja takvih uslova koji subjektima dopustiti da
iskau svoju Za je vano da bude istinita, a da terapeut tom iskustvu ne bi
trebalo da nametne bilo ta, pa ni' konceptua,lne okwlre. Moemo s,e sasvim slolti sa D. Ku-
perovim miljenjem, sem to bismo dodali da subjekta terapije istinitom, slobodnom
ili .punom govoru pokuava da ostvari i psihoanaliza. Poteno je ovde da je za subje-
kta govora onda kada je jezik jednom nastao uvek veoma teko, a ponekad i nemo-
ka,ko je subjektu terapije potrebno da se istinitom govoru, ukazati na
njegovu nesposobnost da u terapijskom odnosu tako govri. pacijenti, pi-
sao je Frojd, zaista pate od jedne vrste neznanja ali oni ozdraviti ukoliko terapeut
to neznanje pokuava da otkloni saoptavanjem o vezi njegove bolesti
sa njegovim ivotom. Na konflikte bi, u suprotnom, bilo uticati
njem knjiga ili dranjem predavanja to bi .imalo isto toliko efekata na 1l,lmptome
rastrojstva koliko i j'elovnika u vremenu gladi. (7, str. 225) i nastavlja: .Neznanje
smo po sebi nije patoloid faktor je njegov koren u unutranjim ot\:iOr,lma osobe; oni
dovode do neznanja i potom ga Zadatak terapije je upravo borba protiv tih otpo-
ra, Saoptiti pacijentu ono on, usled potiskivanja nije, svestan, samo je neophodni pri-
premni korak u pSihoterapiji (7, str. 2ZS). je jedino koje moe srtvorlti lane
poruke, a dete veoma rano sazna da se laima mogu mnoge neugodne reakcije ro-
ditelja. pacijenti, nisu svesni da ne g""ore istinu. Tokom studiJa pSi-
hologije, vaspitavani na i istinitosti, veoma nam je teko da prihvatimo
kako u terapije pac,ijent ne govori istinu. takvom vaspitanju
svakako da ga nazvati laovom ili Simulantom, jer je su.bjekitovo pravo da bude i
to. spremni da mu da shvati usled je 2la takav govor o sebi, u
tom trenutku svoje istorije, jedino sposoban. I po,kuamo da razumelTfO\. dejstva
nesvesnog i subjekta da u potrazi za Istinom vlastiti odgowr.
Jedna osoba je iznela svoje ovim .Najvie mu zameram to prihvata
i radi po njenom miljenju, a ne po naem.. Verovatno pretpostavljate da se radi o suko-
bu toliko u naoj sredini: .on je mul, po ,pacijentkinjinom miljenju .patoloki. ve-
zan za .nju. - majku, odnosno njenO' miljenje. Ako! ne pristanete da je !azumete I 2latral-
te objanjenje u vezi sa onim to pod tim podrazumeva, moda cete i dobiti ree-
nje zagonetke. Pitanje koje se postavlja je pitanje njene nesposobnosti da izgovori .mom-
umesto .naem. Odmah poto je prihvatila, odgovornost Zat falsifikovanje teksta, mogla' su
se odkrinuti vrata za materijala koji bi bilo malo blie njenoj svesti, o njenom
ivotu kome je uvek bio potreban dostojni suparnik istog pola. problemu njene sve-
krve. Dve osobe kao da su se posmalnle kroz ogledalo elje, a da ni jedJla od njih nije
znala kako je ogledalo prozirno i da u odrazu one druge sa strahom prepoznaje samu sebe,
Trebalo bi kako u potra>:i za istinom nikada nismo u poloaju da je, celu otk!rl-
jemo; istina se pojavljuje samo dopoll8. Istina dejstva nesvesnog koja se mogu
Videti u ponaanju pacijenta, njegovom govoru i gestovima, na osnovu kojih se u terapiji
Ono navodi da govori. stanovite to objanjalla postej'anjem nesvesnlh e'lja
koje ostaju uvek aktivne i ,neunitive: .Uvreda koja se dogodila pre trideset godina deluje
kao svea poto Je sebi izborila pristup do nesvesT1Jlh Izvora afekata .. kad god se
nje dotakne nje ona ponovo oivljava. " I upravo ovde mora da se umea pSihoterapija. Jer
ono to smo skloni da smatramo samo po sebi razumljivim i to progl'aavamo primarnim
uticajem vremena na duevne ostatke i emocionalnu slabost utisaka ko]'i Vie nisu
recentni, to su u stvari sekundarne promene ostvarene mukotrpnim radom... Predsvesno je
ono to ovaj posao obavlja i pSihoterapija ne moe krenuti nijecinim drugim putem osim
da nesvesno stavi pod dominaciju predsvesnog. (4, II" str.! 229--230)1
Pre izvesnog vremena za se obratila ena koja se za kratko vreme
i pod okolnostima dva ,puta onesvestila. Bila je zbog toga veoma uplaena i za-
brinuta. Posle intervencije lekara i obavljenog postupka nisu or-
ganska kojat bi bi la odgovo,rna za nastale tegobe. Po savetu svog lekara obratila se
psihijatrijskoj slubi. U razgovora nije bil,a sposobna da dil bilo kakve pod8illke. Go-
vorila je kako joj je ivqt da .ima decu i da se dobro slalre sa muem, Upitlana da
li se iz dana kada je prvi put izgub'ila svest, ona imala ta da kae_
Ubrzo se setila i rekla kako je tOg dana da je njen otac ponovo da pije, Pre-
stao je onda kada je njen brat, dosta davno, oboleo od epilepsije.1 Tokom njenog
a pre bratovljeve bolesti, otac se pijan,. pravio neredi i raznim pogrdnim
imenima nazivao enu i Neposredno posle sla pijenjam ona se
udala. Tog dela svogl iVota nije dal se trudila se da ga, zaboravi i j;ikome ni-
kada, pa ni muu, o tome nije govorila,. Izgledalo je kao da ponaNlja Selinove Kada
je progovorila, celo njeno odavalo je teslkobu. Toga Qana, kada je vest o oivijaNanju
stare ljubavi pl1ema oiveill i njena na sumorne dane mladosti ko-
je je to bre i potpunije e'lela da zaborawi, ona se onesvestila, saoptivi svima svoju
elju: si sa prestao zbog padavice svoga sina,' elela bi isto da i zbog
moje ... Da bismo odgovorili na p,r,imedbu koja o psihoana,uzi govor t kao
o vetini da se od zan,imljive napravi Jo zanimljiviji8, dodajmo da oso-
ba, sve dok sama ne izrazi svoj doivljaj i njegovo od naeg nema mno-
go koristi. Ovo navodno elje samo je pretpostavka koja subjektu terapije nije
bila saoptena. Na alost, poto I kod psihologa dolaze kao i kod zubara, ne toliko zbog
prevencije koliko zbog bola" ne znamo tal se dogodilo sa s.imptomlma te osobe.
Pretpostavljamo, dakle, da osobe nerado dolaze na Dolaze onda kada im
se da j.e trud koji ulau za prevazilaenje teskobe ja,lov ili ne,propo,rcionalan
2 Luj-Ferdinan Sel;n, Putovanje nakraj noCl: .Strano je u nama, na mmlji i moda na ne-
bu, samo ono to jo nije IzgnvO'reno. mirni tek kad sve bude jednom za-
uvek, onda najzad zavladati tiina i se plaiti Najzad.-
rezultatima. Mesecima ili godinama pacijenti su samostalno pokuavaM da nadu izlaz, a do-
lazak na terapiju njih u naoj sred'ini kao bolan udaraQ I primanje
vlastite nesposobnosti. Podneblje u kome ivimo, sa i drugim oblicima vaspitanja,
doprinosi stvaranju predrasuda kole skoro uvek idu na rul4u otporima,. Mogu nam bHi razu-
mljiva skrivanja dolazaka kod psihologa od drugih ljudi. Manje su razumljivi dolasci kojima
se drugima elja za 'popravljanjem', ili usrdna izvinjavanja u terapije
zbog prol ivenih suza i ispoljenih pred terapeutom. Ove prepreke se pravilnim te-
rapijskim stavom ipak lake za razliku od spoznavanja subjektove nesposobno-
sti da se pridrava osnovnog pravila, pravila koJe qd njega zahteva slobodni govor. Na po-
rada on je razapet kako elje da se oslobodi simptoma, tako i vezanosti
za koliko-toliko sigurne staze kO'jima je iao nebrO'jenO' puta. Deo njegovog Ja ozdravljenje
da tretira kao opasnost, korak u praznO'. Taj korak protivi se, da upQtrebimo
Volfganga Kelera, dirljivoj potrebi za spok01jem i Patnj a je ono
to ne vara. (12, str. 47) i kod osoba ona predstavlja podsticaj za rad.
Kod njih zapeamo neto onO'me to je doiveo Franc Biberkopf kada je zapazio db
mu je ma kako bilo jednostavno', negde pgreno; nlje znaO' gde ali tO' da je-
ste bacilo ga je u najteu tugu-.' Svoje subjekti terapije opisuju kao probleme kojih to
pre ele da se oslobode. tivejed\lo je da I i znaju i I i ne znaju te oni tada
ispred sebe iznose pitanja u vezi sa zadatkom koji reenje, zagonetku na koju nisu
kadri da daju odgovor. Subjektovo Ja, ako se ',ako mO'e ima i el9u' za kogni-
tivnom PO'jmiti neto na neki i time ovladati. Pitanja koja pozivaju
na odgovor iskrsavaju onda kada dolazi do prekida u nekoj do tada automatskO'J delatnosti.'
Ljudi tada veoma dugo preispituju sebe i mada ne posedujemo neke dokaze, mogli
bismo da pretpostavimo kako se kO'eficijent njihovog unutranjeg govora Neko je
tu vrstu govora duhovito nazvao long-play koja je po zagrebana na pravom
mestu. po,stupak nastOji da odneguje subjektovu sposobnost da se pridrava osnov-
nog pravila, da .govor za sebe. pretvori u govor za drugog.
Ukoliko se dogO'di da O'naj koji pati i trai odgovor na zagonetku na terapiju; mo-
emo videti dva dela njegovog Jal. Prvi je dobro uvek spreman dEI sva-
ku primljenu I opaen i gest nanie " uklopi u mlije, sa nadom da te-
rapiju potvrditi UNAPRED postavljene pretpostavke i bez elje za saradnjom kada se
vanja ne ispunjavaju. I drugi, bolno svestan patnje, uplaen i Jedna osoba je
moda mislila na to kada je taskobu pred zadatkom da se odrekne slike koju je
godinama mukotrpno gradila i isto' tako mUkotrpnu, izgradnju nove, bez sigurnog
jemstva da joj tc za rukom i da nO'va slika biti istinitij!! od stare. Za til OSO'bu
sigurnost je da biva spoznajal vlastite nesigurnostt.
Da bi se neto pojmilo i na izvestan time O'vladallo, mora se posedovati i
draj. Terapeut ima zadatak da zauzme takav stav koj i subjektu terpije da bude
u da prui podatke kOjima bi se mogla rekonstruisali iSltorijske, O'kolnost nastanka
traume. Istovremeno, vaan cilj je i rekonstrukcija, koja osoba p'ridaje nekom doga-
jer od FrojdO'vih snO'va naovamo, poznato je da simptomi oso
ba ne nastaju na stvarne da vise na fantazijama koje
na osnovu njih. (4, str. 222) S.imptoml nastaju tamo gde se dva suproma ispunjenja, e-
lje, svako iz drugog PSI sistema (primarni i sekundarni proces). uzajamnO' u
jednom izrazu. Lelja se nalazi u stanju potiskivanja, a posledica potiskivanja je mkva obra-
da normalnog toka misli koji posredstvom saimanja, stvaranja kompromisa, preko povrnih
asocijacija, pod pokrivanjem kontradikcija, eventualno putem regresije biva pretvoren u
simptom. (4, II, str. M8)
terapije bilo j:)i tako ispravljanje prvobitnih procesa potiskiva-
nja zrelom i Ja koje tokom analize dobija na snazi.. Na prethodnim stra-
nama namerno je upotrebljena jedna figura kada je napisano da se u terapiji Ono
navodi do (prozopopeja). Malo kasnije, u okviru regresivnih i transfernih reakcija,
i o govora osoba za vreme terapije. Pozivanje na jezik vano je
zbog tOg,8 to terapeut sve vreme u okviru tehnike s,voju panjU< usme-
rava na nivo koji predstavlja .plan izgovorene, napisane. ili na drugi reaili-
zovane (13, str. 60) Izlaganje (diskurs, beseda, govor) subjekta osnovu onih te-
rapija kojima je Berta 'Papenhajm podarila Ime - talking cure. Tamo gde je pacijent ta-
nako u govoru, gde mu koje kO'risti ili mu O'ne nedostaju, tamo gde
mu slue da to manje ,kae, sa oprezom da mu je i miljenje takvo, da
se u njemu moda po zakonima drevnijeg I razvojno nonmalnog, kompleksnog miljenja.'
.Kompleksan naziv. - pie lav Vi gotski (14, str. 167-168) .izdvojen prema izvesnom svoj-
stvu zapada u s pojmom koji usl,ed nastaje borba pojmom
i predstavom na kojoj se zasniva. Predstava bledi, zaboravlja se, potiskUje se iz svesti
lica koje govori I veza zvukom i pojmom kao postaje nam nerazumljiva.
Za razliku od aristokratije duevn.ih bolesti - psihoza, neuroze su njihO'v proletarijat. Mil'jenje
i govor prvih O'drekli su se da budu prapomati" dok drugi u pojedinim bolnim
oblastima, PO'Put jo-jo nastoje da smanje ponor koji deli miljenje u kompleksima
i pseudopojmovima od pojmovno.g miljenja. Svako ko je bio u priNei da
osobu rnogao je I beskrajnu etnju O'd do do odnosno sve
fenomene takvog govorenja koji se mogu saeti u .clroulus vitiesus. . U srcu takvog
izlaganja, po nekim autorima, nije ono to se na brojne e!:i da kae, ono to
se ne Prednost nelskazanog ogleda se upravo u laganja kao i u
3 Patnja moe izostati.
A. Dablin, Berlin Alexanderplatz
, Klaparedov zakon pOimanja .. : "!'o se vie sluimo nekim O'dnosom to ga manje poima-
mo. (cit. prema 14, str. 209). Drugim to smo vie manjel poimamo . Ko-
lin Vilson autor je drugog pojma .. linija sv. Neora.: .jedino bol i neprijatnost, a
ne i prijatnost, iz stanja ravnodunosti Motivacija i str. 116).
pojam formulisali su ruski formalisti i se .efekta odstupanja . Vlak. ili .ma-
njak. indikativni su za Setimo se kOj,e odsustvo, nedostatak
objekta, kao i frustracije, imaju za nastanak objektainih O'doosa, kN ci Ja.
, Videti L. S. Vigotski, Miljenje i govor. Autor navodi pet osnovnih vidova kompleksa na
kojima se zasnivaju uoptavanja u miljenju deteta; oni se mogu uporediti sa abnormalnom-
obradom normalnoga toka mis B kod neuroza.
prevencija 135
kako se prekriva neka istina . Tamo gde la postaje O'PClm mjestom pokazuje se da je ona
zapravo dana u iskrivljavanju cjelokupne simbolizaoije, da je ukupnost jezika onim
. " ne dobiva teinu po smisla ko}i se u njoj objavljuje i skriva:
evocira eno (13, str. 82-83) Sva poti-skivanja, kae Frojd, deavaju se u
detinjstvu. Ona se podudaraju sa vremenom u kome se 'Infant (onaj koji ne govori) u
jeziku, kada ga usvaja I kako da se sporazumeva sa drugima, tako ,i da njega
organizuje svoju delatnost. Lep O'pls detetovog ulaska u koje ga moe se
u tekstu .S one strane prinCipa zadovoljstva., gde Frojd belei Igru svog
unuka sa kalemom kO'nca i vO'kalizacijom fort-da (ovde-tu). (S, str. 258) jezika, lako
ili nad detetu nastajanje identiteta,i u radOVima Laka Lakana pripada
poretku. Pozivanje na Jezik bilo je potrebno zbog jasnijeg sagledavanja nekih fe-
nomena koji se odigravaju tokom ps'ihoteraplje.
Vaan uslov za oblikovanje terapijskog odnosa je postojanje pouzdano,g razumevanja iz-
subjekta terapije I terllpeuta. Primena tehnike od pacijenta trai
takvu strukturu Ja koja bi mu mogla uspenu interiorizaciju (obradu), kao
i podnoenje napetosti koja se tada javlja. U O'pislma terapijskog O'dnosa koji se
odvija na .edipalnom nivou (Izraz M. BalInta) navode se njegove tri karakteristike: trijangu-
lamost odnosa (subjekt je snabdeven sa dva obje,kta) i prisustv.o sukoba; karakteristiku
to da na ovom nivou govor odraSlih predstavlja pouzdano sredstvo sporazumevanja iz-
subjekta i terapeuta. Kada terapeut preedipainu prevodi na edipainu
pacijent terapeutova uvek doivljava kao Cini mi se da bl lill ovom
mestu trebalo kazati kako le Frejd u svojim radovima opl'slvBO i beleio neverbalne
znake sporazumevanja (u primeri ma koji slede . .Na primer, .izraz Mca mladog
sa velikim QPsesivnlm strahom od pacova, na kome se, dok je e svom strahu govorio, odra-
avao uas zadovoljstva kojeg nije bio svestan_o .(8, str. 48); lli prijatni, pogled
Ser.geja Pankejeva, u pravcu FrO'jda, premetenog potom prema zidnom satu,
koj:i je Frojd tada bio sklon da kao elju za sata. .Paci-
Jent me mnogo kasnije podsetio na tu pantomimu i obj'asnio mi njeno pie Frojd,
'podsetivi me kako je od sedam nalo zaklon u takvom dok je
estO'ro proderao VUk. Hteo je dakle budi prema meni dobar. Moram II se bojati?
li me pojesti? D'a se ba kao jare, pred tobom sakrijem u zidni ormar? (9,
str. 215) Frojd tu pacijentu nikada nije Interpretirao. to nije imamo li u
vidu da po njegovim pSihoterapija ne moe krenuti nljednlm drugiim putem osim da
nesvesno stavi pod dominaciju predsvesnog; a .sutlnskl karakter jedne pred svesne predstave
je u njenoj povezanosti s ostacima predstava Frojd. (9, str. 260) Smatrao je da
se mogu odraziti samo poto je ve'rbalno s'porazumevanjel najzreliji oblik spora-
zumevanja ljudima.
Sklon sam da zbog relativno malog iskustva, zapa2ianja Ikoja slede ostavim pod znakom
, pitanja. Tokom rada sa osobama mO'gla se vel'iika u njihovom
g.ovoru. To nam moe biti i prvi znak da smo uli (ill da se nalaz:lmo) u onoj oblasti koju
M. Balint opisuje terminom .osnovne greke_, a drugi autori Ego-modlflkaclje. Subjekti te-
rapije koriste nimalo svesni da koje koriste za opisivanje
svojih stanja na jednom .zagrebanO'm. mestu imaju viak, a na drugom manjak Na
ovom nivou znak biva kako preterano tako i pre-
terano u svO'm Terapeut jednostavno vie nije u stanju da razdvo].1 ta ta
stvarni objekat lli subjektivni doivljaj; podsetimo se 'nae umestO' mom.
ili epilepsije odnosnO' padavice- u drugom primeru. Sada moramo imati u vidu da takvu
odliku imaju onda kada za subjekta govora ni,je formiran postojan ,I od .njega nezavisan ob-
jekat. Ta karakteristika u govO'ra os,oba odgovara naim zapaanjima. Ne-
to poeleo sam da napiem Isto, moemo zapaziti i kod deteta koje nije oblikovalo
stabilan obje,ktalnl .odnos: jednu doivljajnu celinu - ozna-
i objekat koji izaziva doivila] i ono celovito 'i 'promenijivo subjektivno stanje deteta ...
nema dovoljne desublektivacije denotata,7 nema bi se podudaralo sa zna-
odraslih, pa otud nema nl za puno interindividualno sporazumevanje.. (ll,
str. 221) Ova e'go-modifikacija uslovljava i posebno pacijentovo pridavanje terapeuta-
vom ponaanju. ON POCINJE DA RADI ONO TO TERAPEUT NIKAKO NE PRISTAJE DA RADI.
Izgovorena terapeutov Izraz lica, gest III interpretaoija, da se doivljava
kao nap,ad, kazna, grubo I neopravdano odbacivanje, nezainteresovanost, zahtev autoriteta aJi
i kao prijatnost, podsticaj. ili izraz ljubavi. Terapeutovo ponaanje, dakle ,I inter-
pretacija, da se doivljav.a ili kao izraz nep'rijateljstva i agresivnosti ili prijateljstva
i naklonosti. Sve napred opj,sano deava se veoma tiho I skoro neprimetno, veoma retko u
nekom -gromoglasnom. obliku. U O''I'om za razliku od .eclipalnog nivoa. prestaju
da budlu pouzdano sredstvO' sporazumevanja. termin koji u psihoterapijskoj situ-
acij:i opi,suje O've fenomene se pacijenata ,.ga nedovoljno strukturiranim I slabim Ja. U
tom domenu terapijski odnos je jo uvek u vodama. Da bi se u njih ulo po-
trebno je O'spos(jbitl Ja, vaspitatl gaB, kako bl bHo u stanju da se prepusti sadraju ko.ji se
pojavljuje i podnese kako veliko napetosti tako i agresivnost. U psihoterapiji se
koristi vie tehnika za prevazilaenje prepreka ovakve vrste. .tehnika. ne bi
trebalo shvatiti kao neto nepromenljlvo i zauvek date. U zavisnosti ed primenjuju se
postupcI. Zbog toga to se mogu u knjizi Ego-psihO'/ogija, ukratko
najvani,je. Ego podrke osoba se moe motivisati i podrati u Istraivanju ooih pod-
u kojima je njegovo Ja dostigle najviu razvojnu Smatra se kako se na taj
njemu dalj i razvoj i pravilna procena razvojneg -Razvoj tamo
gde se prvobitno odigrao neuspeh, I koji se prevladati ohrabrivanja iniCijative,
podravanja suprotstavljanja 'i proveravanja realnostI. I ohrabrivanje pacijentovog
suprotstavljanja koristi se i u odbrambenih funkCija Ja, kako bi bio u stanju da se
izloi teskobi i sa njom borI. Ja moe se vriti i vebanja funkcije kroz in
terpretaciju i verbalizaciju. Subjekt terapije se za samostalno dolaenje do
koju iznesi. se od osnovnog pravila, da putem izrazi ono
to se deava u njemu, a to se protivi njegovej elJI iM verovanju da moe biti shva-
I bez Sem toga, terapeut uz verbalizacije nastoji da O'soba desubjektivizuje
denotate 'i unese vie reda u gO'vor, miljenje i verbalizacije je i
neutralizacija libida i agreSivnosti poto se moe zamenitl ili bar odloiti akcija, od-
7 Intelektualnom analizom izdvojeni i stabilni segmenti stvarnosti, za koje se mogu vezivati
znaci u operaciji denotiranja.
nosno motorno pranjenje. U ovoj oblasti psihoterapijskog rada. Javlja se broj mogu&'
nosti za primenu terapijskih iskustava u drugim oblicima vaspitanja.
Tek ,kada subjekt terapije izgradi zrel ije i Ja. koje moe uliivati u zadovoljstvu,
koje moe podneti napetosti, postojanje nezadovoljenih el,ja ili mrnje,
je supstituisanje zamisli iz detinjstva ispravnim reenjem. Ja tada biti
u da preispita stara potiskivanja. Neka odbaciti, a druga prihvatiti onda ka-
da su obnovljena materijalom, pie Frojd u "Dovriva i nedovriva analiza".'
pacijentovom Ja, potisnuti materijal bilo bi dovesti blie njegovoj
svesti. Drugi valian uslov za psihoterapijski rad bilo bi postojanje nje'gove sposobnosti da
u oblast transfernih reakcilja. Imamo li u vidu ranije opisano postojanje dva dela sub-
jelctovog Ja, posebno prvog koji ne p'ristaje na saradnju, postavlja se pitanje i njegovog vas
pitanja za saradnju. Vaspitanje u okviru onoga to se opisuje pOjmovima transfernih
fenomena. je da se transfer uzima kao vid otpora, aU on moe postati saveznik
samo u svom odraslom, i
vidu. Ta ideja potekla je i proirena od E. Bibringa izrazom ,terapijski savez'". (1, str. 154)
Takav laspekt transfernih reakcija bio je zapaen i od drugih autora o izvetava R. Grin-
son (10, str. 46): Sterba (1934) govori o "savezu koji se oblikuje pacijentovao l'azbo-
ritog Ja i Ja; Fenihel (1941] ga opilsuje kao razboriti transfer,,;
Cecel (1956) pie o zrelom transferu". Radni savez, vidimo,opisan je na vie ali se
smatralo da je od drugostepene vanosti i do radova Ralfa Gr,insona nije bio jasnije i,zdvojel1
od ostalih transf.ernih reakcija. Razumevanje sutine patolokih proces'a je sa tera-
pijske mrtve II koju se dolazi usled pomanjkanja pouzdanog ,ra,zvoja radnog saveza pa-
Cijenta sla Grinson. Ovu ,greku u tehnioi on je otkrio kako u svom na-
rada tako i kod drug,ih sa dugim tempJjs,kim staom. Zapaanja su se ticala
onih inedovrivih a"aliza u kojima je postala jasna vanost razdvajanja paci-
jentovih reaKcija prema ana I iti II dve kategorije: transferne neuroze ,i radnog saveza. Kao
ilustracijU jedan Grinsonov prikaz, na 197. str. naved. dela: .
Pacijentkinja koja je na analizi provela godine, sticajem okolnosti, a posle prekida
od e,br't godina. ponovo se obratila Grinsonu. U tr8nutku prekida prve analize, oboje Su bili
svesni da Jo mnoge oblasti nisu i da anal izu tada nije bi lo dovr,i!i. To-
kom prvih sati na II njenom nastav:ku, ter!\peut je zapazio neto to je i tokom
prethodne opaao ne mu bilo kakav Naime, otkrio je govora.
Zbog promena II svog,a sada je tu okolnost jasnije mogao da sagleda.
U jednom trenutku, posle neprekidnog govorenja, paDi'jentkinja je "deklamovanje" o
nekom skoranjem kao U snu, napovezane .i opscene fraze, bez
svesti o njihovoj ponekad i opsesivne misli, a potom bi usledilo deklamo-
vanju 'o prolom Kada je terapeut dotilcnu sa govora,
njoj se kao da prvi put o tome osetivi se napadnutom. Tempeut je iz podataka
dobijenih tokom prethodne analize znao da je njena mama bila venka kaja je bujicom
izraavala svoju anksioznost i neprijateljstvo prema muu, nekom mirnom Umesto
da analizira taj segment njenog ponaanja, terapeut je u ovoj analizi neto drugo. Shva-
tivi da je paGijent ovakvim govora tokom mnogih sati u stvari bezao iz analize,
je da se dri samo takvog govora, neprestano pacijenta sa njim.
Dok se u okv;iru takvog rada nije uspostavio radni savez, terapeut nije hteo da radi
sa bilo kOjim drugim materijalom. Od tada, pacijentkinja se okrenula prema pogrenoj upo-
trebi osnovnog pravila, da shvata kako je takav govor bio u vezi sa gde
je udaljavanje i govorenje kao u snu. U snu, nije mogla biti odgovorna za ono to
izlazi iz nje. Ova @naliza ,Imala je atmosferu od prethodne ,i. po GrinsonO'vim
ma, to je za njega bilo fasci,nantno iskustvo. OdbaCivi pogreno analiziranje drugih vidova
transferne neumze, terapeut je pacijentu da do spoznavanja uzroka svoje sklo-
nosti za regresivnim funkcionisanjem Ja. Pri tome je uglavnom vodio da odri dobar
radni savez. "U drugoj lanai izi imao sam i dalje hirovitog .paCijenta al i i savezn,ika koj i ne
samo Io ml je pomogao kada sam lutao, mi je si'9l1alizirao kada sam radio dobro i
pre nego to sam to sam shvatio, pie Grinson. (i0, stro 199]
Koe! onih Dsoba kod ::w}lh S8 ne zapaa Li "funkcijama Ja, radni savez se raz-
vij.a gotovo nevidljivo, veoma tiho, na izgled nezavisno od bilo kakve terapeutove intervencije.
samo neke od funkCija Ja koje uz objektaine odnose doprinose stvaranju i odra-
vanju radnog saveZIa: subjekt terapije trebalo bl da ima sposobnost sporazumevanja uz
kao j obuzdClvariJa svojih akcija; mora p-osedovati sposobnost da se da posm-atra
sebe ili reflektuje (odraava], da se prepusti fantaziji i to saopti. Tako pacijentov doprinos
rednom SE\V9ZU, sem doprina'S8 te.rapeute i onih .1<01'1 iz terapij-s'ke situacije, Ztwisl od
dve slJpmtll(l od njegovog da odri vezu sa terapijske situaci-
je i njegove spremnosti da se prepusti regresiji LI svet mate.
Aladni savez je rel'atlvno razboriti odnos pacijenta i
Njegovo ispoljavanje ogleda se i tl spremnosti pacijenta da radi sa re-
gresivnim i bolnim uvidima. U oblikovanju ovog saveza. po Gcinsonov,0111 miljenju,
ulogu ima privremena i identifikacijla sa rada. Sem tQga,
ukoliko je pacijent ranije bio u stanju da tokom svog ;ziMota obHkuje neutralizovane od-
nose, tokom terap,l,je postoji nastanka l'el,ativno razboritog, deseksualizovanog [za.
dovoljenje Ja nije vie i!l1stinlctivno (3, 114)] i neagresivnog odnosa prema anali-
sa svoje strane stvaranju radnog saveza "razumevanja,
8 Pojmovnoj zbrci II psihologiji osim pomenutih autora psihoterapijskih doktrina,
doprinose i prevodioci. Zbrka se najbolje moe videti i u prevodima naslova ovog Frojdovog
teksta na na jezik (Die endliche und die unendliche Analyse): Analiza i bez-
granicnoga; Analiza: i l?] u Ego-pSihologija. str. 37 i 336. Anal,iza zlavrena
i ne"avrena; i analiza II M. i V. PSihodinamika i psihote-
rapija neuroza, str. 17 i 125. Analiza dovrivog i nedovrivag u M. IBalint, Osnovna greka,
str. 16. Da je i u drugim sredinama videti . lakan i pr.imer ,koji on navodi na str. 97
Spisa: Kraj i beskraj psihoanalize.
uvida, stalnog analiziranja otpora, svog suoseoonja, empatj,je, iskrenosti i ne-
stava. (10, str. 46)'
Izgradnja dijade subjekt terapije-terapeut moze se uporediti i sa nekim rezultatima iz istrai-
van}a koja su se ticala problema afektivne vezanosti kod dece. Vie autora (Bowlby 1969,
Schaffer 1971. Ainswort) utvrdilo je .da se dete ne ve,zuje za osobe mu pruaju zatitu
kada se pojavi opasnost nego za osobe [bila to majka lli ne) koje pokazuju osetlji
\lost za signale _ .. tj. koji stalno oslukujU signale koje dete koje pravilno
tih signala i koje adekvatno i brzo reaguju na te signale', (11, str, 168) Terapeutov
polQaj mogao bi se opisati skoro istim navedenim trebalo bi da on bude osetlj iv na
signale kOje subjekt terapije da ih stalno oslukuje i pravilno nasta-
jll u opisu adekvatnog reagovanja, .odnosno onoga to 5e eli tim izrazom. Skoro je si-
guma da .roditelja, kada su u pitanju osnovne potrebe, ,l<oje se potreba za hranom,
topi otom , blizinom i drugih, nema nedO'umlca ta je potrebno uraditi da bi dete bilo opet
zadovoljno i mirno. Ali to se ide dalje stvari ne bivaju vie tako jednostavne. to se osoba
na psihoterapiji situacija je Jo zamreni'ja. na odgovori na subjektove potrebe zaeleo
je I Ferenci, a verovatno i drug';' Beleke o' njegovim neuspesima kada je poeleo pacijentima
da prui ono to im je nedostajalo, mnQgo govore o nesvrsishodnosti takvog rada
i kada ga preduzme majstOl'n analize, je Frojd voleo da ga naziva. S obzirom na temu
o kojoj je i koja se vaspitanja i psihoterapije, na ovom mestu eleo bih da navedem
i jednu vanu razliku u primeni psihoterapijom ste'cenih iskustava na vaspitanje. Pre toga,
v,ldimo u posedavanju dara za opaanjem i pnavilnim detetovih ili paci-
jentolfilh potreba. U svakodnevnom ivotu, pa i vaspitanju, dete 'imati nita od toga to
ga mi, odrasli, pravilno razumeti pravovremeno i nereagujemo
na njegove potrebe. Svako ko svom detetu ili voljenoj osobi umesto ispunjenja eljenog
ponudi intelrpreta:clju elje. bilo da je ona ili ne. svejedino, mora biti spre-
man na gorka Voljena tada. svojim milsIima, i nehiranim
ne ,pokazuju ba p'revie sklonosti da >adekvatno i brzo odreaguju na nae signale. U psiho-
terapiji, psihoanaHzi, apstinencijaino pravilo nai,aze uzdravanje rada i obave,zuje
da se na potrebe subjelcta terapije ne sme odgovoriti. Tako se pod >adekvatnim reagovanjem"
terapeuta misli na njegovo da stvori uslove koji subjektu analize sagle-
davanje njegovih elja, potreba i zamisli, i ,integ:raoiju i asimUovanje putem uvida, Ono to
podjednako moe vaiti i za vaspitaca kao i za tempeuta skloni smo da vidimo u strpljenju
koje subjektu doputa samostalnuizgnadnju odnosa, I<ao i nj:iho"om da i prestanu
da podravaju "prazan govor. Ikoje subjekta vaspitanja iH psihot8'napiJe na-]vie
Uteratura
1. Bali,nt, M., Osnovna greka, Nap.rijed 1985.
2. BI,anek, G. i R . Ego-psihologija, Naprijed 1985.
3. Fenichel, O., teorija neuroza. Medicinska knjiga 1961.
4. Freud, S., snova, Matica srpska 1976,
5. Freud, S., S one strane principa zadovoljstva, program Radio-Beowada, br. 63,
7. Freud, S., AnalysiS Terminable and Interminable.
8. Freud, S., Case Histories If, Pel'J.can Books 1979.
9. Gardinar, M . Napr,ijed 1981.
10. Greenson, R., The Technique and Practice of Psychoanalysis, Hogarth Press 1978.
11. 1., kao animal symbo!icum. Nolit, 1978.
12. lacan, J., temeljna pOima psihoanalize, Naprijed 1986.
13. N., Filozofija jezika, Na[)j"ijed 19SI.
14. L S., Miljenje i govor, Noilit 1983,
, Teorijska koncepcija Ralfa Grinsona, pripada krilu pokreta. Ka-
rakter,ie ga usme,l-enost prema funkcijama Ja, koja je sla radovima Ane Frojd i
Hainca Hartmana. Osim ove, poznata je ,i engleska kola okupljena pod okriljem radovIa Melani
Klajn i njenih sledbenika. gledite vezano je za francuski pokret koji
deluje izvan 7Vanii\nog udruenja (IPA) i vHzan je za rad aka I.akana.
ostalog, ovaj pravac miljenja karakteri e se i prHawm anaMzi koja je prisvojila
stil american way of IHe. Kritika je usmerena prema nazl'ioitim pojmoVima psihoanal
nika i njihove upotrebe, na primer, revalorizacije, po njihovom miljenju, davno oborenog
pojma na ,polju psihoanalize kojim se prenaglaavaju funkcije Ja uz brojne koje iz
te postavke slede.
o pasn osti psi h i jatriz8ci j e
jovan
Sadanji, prostor, svih ivotvgrrrih i sayremenih psihijatrijskih teorija koncept
ausevne bO.lestl: To j.e ,_zbog ]oga sto,. za od SOCiologa,
pSlholog.a I SVih Onih sto se bave ljudskim komUnikaCIjama, jedino psihijatri imaju uvid i
praksu eksperata za mentalne bolesti. U Isto vrijeme postoje neki pokreti kao to su antro-
poloka psihijatrija, SOCijalna psihijatrija, alternativna psihijatrija, psihijatrija koja
se bavi drutvenim sistemima kao nosiocima egzistenci}alnih oiljeva to se u politici
koja da bdije nad ljudskom
Jedino ekstremno, pretenije antipsihijatrijsko stanovite, da ne postoji duevna
(Laing) .. tvrdi ne treba P!:>naanje patolokim procesima
sto. se u I1J1'ma samima. Prema njegovom shyacanJu!akvo gledite zatvara "predmet
u jednu mediCinsku metaforu. Kroz tu metaforu odvaja se IICIlOSt od drutvenog konteksta i
depersonalizira se kao osobno, samostalno leingovi oiiito vuku korjen iz
jedne ranije knjige Sasa (Szasz] u kojoj se kae: .. Izraz mentalna bolest je metafora
koju smo uspostavHi kao pogre'an i,skaz za neku drugu
ispitivanje ovog osnovnog koncepta vodi nas u neke neosporne sutine, Duevna
bolest nije materijalno objektivirana. blia je apstraktnoj opservaciji i teorijskom koncipiranju.
Zalutali su svi koji su pokuavali dosezati .. objektivne istine ili .. Historijski i
danas duevna bolest bezbrojne i II
U vrlo kratkom raportu i saeto iznijet neke oblike, moda i glavne, upotrebe
pojma duevne bolesti. To nam je potrebno i zbog toga da do nekih sutinskih oz-
naka bitno povezanih sa naom osnovnom temom. Prvu i ogromnu skupinu mentaine bo
lesti koje su znak i posljedica obol.ienja mozga. Tu spadaju vrlo evidentne kao to
su poznati fenomeni cerebrospinalnog luesa, delirantna stanja Intokslkacije i po-
vrede mozga, poznati akutni egzogeni reakcloni sindrom, cerebrogeni miljenja
govora, i prcdu!(cije. Moramo biti korektni, to su u stvari bolesti mozga, a
ne razuma. prema jednoj i danas respe'ktiranoj koli, sve duevne bolesti imaju
ishodite u modanOj leziji, u maskiranoj i dananjim sredstvima
nedostupnoj i n8obja2njenoj promjeni. Mnogi savremeni pSihijatri, i poka-
zuju visoku sklonost prema organskim objanjenjima funkcija miljenja i ponaanja i njihovim
konili.ktne socijalne aspiraCije, pSiholoka gle
dlsta I sve drustvene Vrijednosti, smatrajucl Ih nebltl1lm za ljudska stradanja uokvirena u
promjene to ih izaziva duevna bolest. Duevne i nezgode kOje moemo skratiti
u sintagmu problema-ivljenja na fizikalnokemijs!<e procedure kaje jo nismo otkrili.
8az1:5no. se duevna bolest ne razlikuje od ostal,ih bolesti. Jedina razlika duevnih i
tjelesnih bolesti bl se u. _ da .duevne bolesti organ,
T}elesne bolesti se i posljedica su aiekcije os
talolh organa. _Prakt,cna .. , danasn]a pSlhl]atr!Ja II vrlo rasprostranjen im obliCima pri-
mjenjuje ps"hofarmakolosku terapIJu. Sva Je na biokemiji, neurofiziologij; i ne-
o mGtabo!izma biogenih amina, o
lunkcl,ona!'nlm cerebralnln1 TenOmenJma mezencefaiona, retlKuiarne supst.ancije
sten'm. iroko S8 pri'mjenjuju n& temeiju emplrije i nekih saznanja inhibitori'
daze-, antidepresorl, ,"aznj derivati milDgih kemijskih jadinjenja neuroleptici i mno-
drug,ih preparata koji svakodnevno preplavljuju boga,o trite. '
Nije teko fundamentalne pogreke ovog sistema. Spomenut samo dvije
U prvom mo.zga, po_ an.aiogijama bo i !:,sti. b'.Jbrega i. jetre, su objektivni
defe,(t, duboko odVOJeni od drustvemh poteslwGa, problema zlvljenjai brojnih unutranjih kon"
fllktn,ih situacija,
Ne treba dokazivati da neka paradoksalna stanja u toku multiple skleroze
mogu octgovarE!ti koreiathrnim ! nerv!1og sistema, to. s druge
stmne, neko vjslruje u ideju da se njegovi unutranJi ollgani Iraspadaju, da mu tijelo umil"e,
iako II tkivn;m i kemijskim stanjima sve funkcionira kako trebao Ovaj drugi se
ne moze objasniti defektima ili bolestima nervnog sistema. Formirala bi se greka kaja nije
samo II opservaciji Hi razumijevanju nego i II samoj organizaciji izraza spoznaje. Spoznaja bi
postala vrlo slojevitosti i SVHl oblika nadgradnje.
Greka bi nastala i u tjelesnog i mentalnog, dualizmu koji je pretenije pos-
ljedica govorne navike i ne pripada stvarnom stanju duhovnog i duevnog ivota.
Moda koja vie o tome. U medicinskoj praksi panju nei<Jim
simptomima, osjetljivosti na dodir, temperaturi, bolovima i izraslinama. O du-
evnim simptomima govorimo na drug,1 ih klasificiramo, opserviramo i pro-
cjenjujemo. Koncentriramo se na odnos bolesnika prema sebi, drugima, materijalnim vrijed-
nostima. Postoje i neki uvjeti duhovnog stanja samog opservatara, njegovih uvje-
renja i znanja " s kojim komunicira. Ako opservkani kae da mu prijeti dravni i
aparat, opservator mora vjerovati da mu ne prijeti persekucija od organa gonjenja
drutvenog sistema. se uvijek oslanja na nepodudaranja bolesnikovih
ideja sa stvarnim odv,aja koncepte fantazije od stvarnog, relativizira stvarno i
da bi se na kraju. Mentalni simptomi se nerazmrsivo veu za socijalno, iznad
svega za vrlo mehanizmu povezivanja tjelesnih Simptoma sa anatomskim ill ge-
kontekstom. Prema tome, koncept due\lne bolesti kao mozga pripada drugoj.
izrazito tjelesnoj projekciji. Simptomi se direktno povezuju sa tkivnim supstratom.
o Drugi veliki koncept duevne bolesti sadran je u formulaciji .problema ivljenja. Po
jam i termin duevne boles,ti je bitno od >modane bolesti. SlOiO bih se s onima
1<0jl misle da je ivljenje proces. To bi vailo za modernog ugro"
enost nije toliko izraz borbe za golu egzistenciju i bioloko istrajavanje, u svakodnevnim
stresovima, duevnoj napetosti, i vrlo tupoj dokolici. Stres komu-
nikacije bitno ugroava modernog U ovim okolnostima pojam duevne bolesti se upo-
trebljava da bi se identificirao, legitimirao, ili u nekim crtama opisao pojedinac koga rado
nazivamo Duevna bolest kao deformacija postaje posljedioa s'ocijalne diho-
tomije II svim interpersonalnim projekcijama. Koncept bolesti, bila ona tjelesna ili duevna,
podrazumijeva odstupanje od jasno definirane norme. U bolesti norma je struk-
turalni 'i funkcionalni integritet. Isto tako odstupanje od eti6kih, pravnih, i socijal-
nih vrijednosti i normi moe biti kao bolest. odgovor na ogreenje pre-
ma normalnim, pravnim I politi6kim stmkturama nije tako jednostavno, ne moe se utvrditi
kemijskim ,ili 'instrumentom, provodi se u terminima psiholokih i zakonskih
koncepoija. da neprijateljstvo, osvetoljubivost, izraavanja agresivnosti,
ili nevjerica u proklamirane vrijednosti predstavljaju lindikaciju duevne bolesti
jeste primjer upotrebe kriterija norme. Tu spada i misao da je samo
duevno bolestan pripravan za uboJstvo, ali ne samo u u pravnom smi
slu. Pravni kriterij ove ocjene je Sutina ovog drugog psihijatrijskog koncepta je u
pokuaju da se bavi studiranjem sociJalnog ponaanja I uslovljavao
nja odnosa drutva i pojedinca. Slabost ovog koncepta lspoljav8 se tl ocjeni ponaanja kao
osnovnog ,principa procJene bolesti. Mentalna bolest predstavljena je i
ljudskom SOCijalnom disharmonijom. Priznale se bolest koja nema tjelesni temelj. Duevna
bolest se tako duboko smjestila u socijalni prostor, njezina dimenzija je nebioloka, ona je u
boljem odnosu sa i socijalnim nego sa medicinskim. Zato duevna bolest moe predstav-
ljati i proizvoljno Izvedenu kategoriju. Ali, ima jo jedna velika slabost u konceptu ove psihijat-
rije. Kriteriji psihijatrije postaju tl isto vrijeme i njezin autonomni prostor. Psihijatrija se morali-
zira, sociologizira, jurisdicira, ,preplavljuje sve oblike drutvenog ivota, se u pore poje-
grupnog I totalnog ivljenja. Ukratko, deava se moderna drama pSihijatrizacije. Psihi-
jatrija postaje ono to bi najmanje trebala biti, samostalna drutvena dio totaliteta,
dijeli sudbinu manipulatora i vlastodraca. No, to nije i najbitnija determinacija psihijatrije. So-
or!jeni:3cijG; bitno na ideje. to ja loe Z8 di'utveni ivot pojedinca,
i komentira nje'90v svijet, mu elje koje nisu njegove, stvara lanu motivaciju.
PSihi'jatri!ja se ideologizira. Uplaeni od ovih dimenzija pS'ihijatrije, mnogi antipsi-
hijatri su izveli jednu armantnu, poneto neuvjerljivu egzibiciju. Jednostavno su negirali du-
evnu bole,st da tako ukinuti psihijatrije i pSihijatara. Ova avantura jedva
da je uspjela. Ipak, ostali Sl! duboki tragovi i rasute misl,1 izko'jih ,!je,rovatno izroniti neke
nove negatorske denominacije.
I<ao to smo pokuali saeti, postoje II osnovi dvije psihijatri,jske kole, dva psihijatrijska
i vrlo odvojena gledita. Prvo bi nazva'" fl drugo ideolokim. Prvom strukturom
dominj,ra supstrat i opservacija, a drugom socijalni princip i mnogostruke kombina-
Cije komunikacija. Najlake bi bilo da je psihijatrijska istina negdje
njih. To bi bilo vrlo banalno, imalo bi u seblj slabu podlogu mi,slenosti, bilo bi u isto vrijeme
neslojevito i ujednost8vljeno. Nije dovoljno relii ni to da je potrebna negacija 0'vog
dvostrukog .. corpus psychiatricusa . Moda treba respe'ktirati sa svim njegovim struk-
turama, prihvatiti ravnopravno svjesno i nesvjesno, racionalno i iraCionalno, smisleno i ne-
osmiljeno, ukupne stvarne i motivacije. Sigurno je, jedno, da je psihijat-
rizaoija ikao pojam i kao izvirala iz ove druge, ideoloke psihijatrije. Najkrupniji,
nezajalji'll, vrlo ,agresivan I lani koncept formiran je u dravi kao terapeut. Ovaj pojam ima
\Irio precizne konsekvence. Vjerovatno se temelji na posljedici bijega od moralne i
odgovornosti koji se ukorjenjuje II magijskomi blagol'Odnosti koncepta
pSihijatrizacije. Naa slika prirode i funkcioniranje vlasti se duboko izmijenila. Na dravu
gledamo kao na zatitnika ili iscjeUtelja. Isto tako kao iO dijete brigu svojih roditelja
i im vjel'uje, bolesnici od psihijatm da ih da vladaju nJime, da su
tu .pored njih_ ,pr!lici. Prif:Jljkuje se i terapijska drave i drutva ne
samo kod dusevmh bolesti, nego i u moralnoj. i socijalnoj nelagodnosti. SupsNtuira
Je prosuaivlalije duevnug zdravlja sa moralne vl'1j.jednostri.
neke antipsihijatre faizam je II tjelesnom smislu uspostavio vl'ijednosti dobro za
dravu( sebi sposobnost da uspostavi ,.snagu na:roda l Ijudi'l. Za dravu je
mnogo uvjerljivije l psiholoki opravdanije kada se javija kao pi'avi terapeut, i sere-
litelj. nego I<ao administrativna zakovana i nedodirljiva vlast. l-lJum [Hume), sa
pretpostavke neke vrste pSihl,jatr!ijske zajednice. pronal,azl JJnainj cilj lj )transformaciju dra-
ve 'u te-rapijsku
Ba ;J teme lei rmjve6a opasnost za sloboduo Zato jeT u tim asplmcl-
jama vlast svoju II Jednoj vfsti psiholokog I stvarnog nasilja. Kako kae Sas
lj dosjetki doktor zna bolje lelii neodgodiva potreba submisije, poslunosti i vjere
u Tako se zatvara paralela politike i morala fa;i.ma. Svak dobiva jedan
dio te zatite. Vrijednost drave se LI politiku faizma preko vojske i policije,
8 LI moral faizma !Qao terapija, posebno ,psihijatrijska terapija. Moda sve to izgleda prenagla-
ena i kao neuvjerljivo, ali moramo voditi i o tome kada je na-
pisana. To je bilo lJ eri makartizma ,i nekih posebnih politi'okih pl1i'jetnji Americi. Ono to je u
ovom s!adanjem mnogo je jednostranija i bez faizacije, formuliraju se neke osnove i
na istoku li na zapadu, neke posebne tendenCije drutvenih sistema da se ispolje kao za-
titnici mentalnog zdravlja.
Jo je jedna opasnost ideoloke psihi<jat,ije, koja je sama pO' sebi izvorite pslhijat,r'iza
cije. U njoj se II socijalnih nauka istina moe uspostaviti iskazom, moe se izgraditi
Zato je unutranja istina pSihijatrije socijalna istina. Rasprostranjenost 'ideoloke
pSihijatrije ,ima tendenoiju da asimi"'"a partikularnu ,i pSihi;jatriju je i
je u isto vrijeme. Partikulama psihijatrija postaje vjerni pratilac i so-
cijalno obezglavljeni Nita ne to partikularna psihijatrija da postaji
mimo i pored iskaza, nezavisno od i govora. Socijalno ideoloka .pSihijatrija
natkriljuje partikularno u psihijat,iji, pokriva ga svojom snanom sjenom. Zato se antipsihi
jatrilja, u jednom ne ba i uspjenom trudi da razbije osnovni sadraj mentalne bolesti.
ce>mo se uputiti prema jednom mnogo banalnijem terenu. Rruit ne'koliko biljeaka o
pokusaJIma bukvaine psihijatrizacije. Poznata je stara tendenoija da se psihijatrija bavi pro-
140 ideje 1/87. (godi'na XVII)
cjenama Iznlmnl'h duhova .1 kreativnim manipulantima. Napl'sane su mnoge i<lnl'lge, Izmiljeni
svekonkll sindromi da bl se opisale patoloke sltuaci'je i duevna stanja ,posebnih I
vih lili manje zanimljivih osoba.
Mi se pozabaVIiti u vrlo sa jednim manje poznatim spi'som i stu-
dijom VIrio poznatog dr vajcera (SchweltzerJ. To je studija 12 1913. godine reprinti rana u
1948. godini. To je spiS u kome se pobijaju radoVi trojice psihl'jatara, od kojih Je
svaki od njih ocijenio da je Krlstos duevno bolesna osoba. Nas, dakako, ne zanimaju mnogo
replike autora ove knjige, kako odbija zamiljene .optube. i brani Krista.
Nekoliko po procjenama Isusove abnormalnosti. De Losten (De
iz opisuje Krista kao mjeanca, hibridnu u nekoj vrsti dihotomiJe,
oblIjeenog od hereditarno Od 'rane mladosti je, prema sudu
ovoga psihijatra, panju ekstremnom i neumornom kombiniranom sa vi'sokom in-
teHgenoijom i vrlo tankim i slabanim smislom za I spolni ivot. Njegova samo-
svJesnost ,polaklo tone u sumanuti sistem se osebujnost odlli:kuje vrlo intenzivnim
reJ.igj.jsld:m tendencijama i pre.okupaoijama.
Hi,r (HlrschJ, psihijatar, dijagnostidim paranoju . Sve to mi znamo o
njemu tako preci21nu sltiku paranoje.. Nastavlja da Ije tek.o u udbenlc.lma
psihijatrije I uvJe,rljlvJ.ju, ,i Izraeniju megalomanl,ju od one to se doka-
zuje Isusovim i,votom.
Bine Sang I (Binet Sanglej, franouski psihijatar, isto tako smatra Krista paranOlidnim bo-
lesnll'kom. Pokuava analizirati tajanstvenost I pojave Krista i njegoVlIh projekata
kao pa,ranoidn:i sadraj. Posebno se bav.) njegovim o tajnama, mesijanstvu. Zaklju-
da je formula"ija sumanutosti nastaila u jednom emocionalnom stresu.
Iz ovih kratkih simplifi,clranlh sadraja Vildl se kako se u tekstovima
pretvara u asocijaciju I stvara duhovne svjetove koji nisu nita vie od ,prividne nauke i po-
staju lana svijest jedne znanosti. No, sve ovo nije bit II sUka naeg nastojanja. Slui nam
kao neka v.rsta u mjesta I .uloge psihijlatnizaalje. je mnogo slo-
jevlti,j i odps,lhljatr,ijske dijagnoze.
Sada se recentnim pnilazlmagrupndj terapij I, terapijskoj zajednlcll I
svim obJ,Jclma grupnih komunikacija. Temelji grupne terapije na pretpostavci vrlo
blagotvornog djelovanja grupe na ,koJI ima probleme. Grupa je iiZala iz starog prln-
clipa traenja sOdljalnlh rjeenja u ii,votu. Zato postoje I jednostrane ,I komplicirane
veze psihoterapiJe i koncepta grupnih drutava.
SooiJalnu grupu formiraju ili Ideol'ol<li .clljelil. Sigurno )e da grul?a
sadri elemente represije. Uz prednosti gnupna pSihoterapija vodi I ka podrustvljenJu
bolesti, najdubljeg subjektl'Io'itetl!. a to intime, emoclc:!nalnostl ,i Zato je
svaka ,g,rupa vrlo I neiZVJesna. U grupI se formira laz ko].a moe bl,tl II korisna, aH se
moe i2l8zvati i pris.JIna la, obrambena la i vrlo kreativna la. Si,gunno je da o
jednoj stvari ni'kad ne govori Isto ako je pred dl'!'gi .i.1I druga
grupa. Ni,kad se iste ne .Iznose u porodiCI, pr,ljateIJ'lma II!I znancima.
Sklonost preobr,aavanja lei u tenji efekta svoga .isikaza 'i svoje S1Mki
je Tako se moe osloboditi bolesnog sindroma, all ga svojim iskazom dub-
lje ,nesvjesno Ono se moraju kloniti sve grupe Jeste nunost da se ne ro-
buje Jednoj doktrini, niti jednoj metodi.
U centru grupne terapije u poslijednje vrijeme, posebno mjesto zauzima terapijska za-
jednl'ca. To Ilije Izvorna zajedni,ca kleja. je. j,? davno uved.ena. R!!dl se. o ljudi koji .s_e
Hi selekCl<OlllraJu. Ovo je u ISto vrijeme 1 prl'Jelaz klaslC-
ne grupne terapije I alternativne psihoterapije.
se da smo duni kazati I nekol,ilko o antipslhljatrijskloj .proceduri. Antipsihi-
jatrija uspostavlja pojam !Oree, !?s,?ba P?".ezan,ih
ravnim i'lnljama. Zato se moze raditi o dljadl" porodICnoj mreZI, politiokim mini mre-
ama i velilkilm drutvenim mreama. Mree se mogu i u krugu. U Kali-
forniji se formiraju grupe od 15 do 45 osoba. Sastaju se jedanput nedjeljno u domovima
raznih mree. Ros {Ross SpechJ obavjetava o svome radu. Za sastanke grupe
se koriste dnevnog boravka nie srednje ,i srednje klase. Odredi se
sat dolaska .on'i to kasne ne putaju 'se \/lIe u Vodi se otlo'orena rasprava. Iskreno se
o vlastitOj mrei. Aonekad se i oni koji su bez ikakve mree. postoje tri
faze na samom s'8stanku, il jedne illi dIlIIje faze sastanaka. Terapeut stie u gdje
se odrava sastanak desetak minuta prlje zak821anog vremena. Tako provodi neko vr;ijeme s
i kontrolira dolazak ljudi, Ljudi stiu u maMm grupama, postajkuju,
govore Izraz,lto konvencionalno.
Tako se zavrava prva faza. U drugoj !B21 terapeut razgovor i. posebno. pa2!i na
uzajamne odnose u grupi. GOVIori se o konflliktlma ,I frustracl'jama. se o
ranijim uvredama I tajnama. Stvari se pretresaju otvoreno I bm; stida. se i po-
neka ala. Ova,kv,i traju neto manje od dva sata.
faza je zakuska ulrojoj se obrazuju male podgrupe. Terapeut
od grupe do grupe. Kada utvrdi da je stvorena leerna psihijatar naputa grupu.
Ovakve grupe se sastaju redovito II posHje nekoliko mjese!:i veza u dru-
tvenoj mrei formirane grupe. Pojedini gr,upe o drugim cianovIma grupe znadu mnogo
"ie nego to se i pretPostavlja.
Kao olo'ih grupa terapeuti Zapadne obale ukazuju na iz-
bjegnute hospitallizacije duevnih bolesnika. Drutvena mree i shizofrenog
bolesnika, postaje prema njemu tolerantna.
Nel<lol,liko us.putnih o alternati,vnot pslhijatnijli. U smls.lu
t!ilfna psihijatrija podrava terapUski program elja je osnova u ,komumkacIJ,1 gru-
pe. Zapravo, bolesnik i ne Bue se sve _granice :bolesmka. 1.}Jsoblja, a. pogo-
tovo pravila strucnjaka. To se moze protumaCIti I kao nalvlsl oblik vjere u
kolektivl'.!:am kleji duboko reforml-ra psihijatnljsku instituoiju. Alternativna psihi-
jatrija je pokuaj saimanja socijalnog I tera,pijsklog. Sigurno je da je alternativna
psihijatrl,ja antipslihijatrijske koncepcije. U njezinom razvO(ju se elementi spon-
tane akti,vnosti. PIVII korijenovi lee u I narkomansklim komunama. Altemativna
psihijatrija ukida profit, hijerarhiju I drutvenu organlzj.ranost. Zanlmli'l,vo je da sam u razgo-
voru sa predstavnicima alternativnih psihijatrijskih pokuaja dobivao I odgovore koji se vrlo
prevencija 141
spominju u naoj prakSi. Tako oni govore o trm:loclma dakle kor'lsnl-
cima s jedne strane I pruaocima s druge strane. Naglaavaju dogovaranja. Isto
tako sam sluao alternativne psihijatrei ne psihijatre na nekim ,Internacionalnim kongre'sima.
Ono to su oni traili kao pravilo I zahtjev svodilo se na da psihijatar
i,lil psihoterapeut mora biti VIrio l'ljep, 'Izrazlto prijatan ,i duboko U i'sto vrijeme su
nosioci ove Ideje I VIrio suprotne oznake. Ovo izlaganje moemo
nicom da ne posto),i alternativna matematf;ka, ,I,,,, alternativna biokemija ,IH, alternati.v-
na I<lirurglja. To nas navodi na pomisao da je psihijatrija nedovoljno da u njoj nema
sutins,I<llh biljega -per se., da je vie discipilina, a manje nauka. AlternatI-ma psihijatrija je
psihoterapija bez pslhlJ,atara, bez institucija I bez Q1rganiziranlh
Zanimljivo je dase u psihoterapiJI I psihijatriji sve manje upotrebl,java Izraz:
dobro ill loe funkcionira. To je s,aslllm u redu. se govori o us'postavljanju
ka. Na Jednom od (VIII svjetskli kongres grupa uRimu, septembra 1984)
Amerika 'i ,Bvropagovore o ullPostavljanju preko identiflkaolJe sa bludom, a Azija proklamira
,sa Kristom. I tc da kaemo posUje svega ovoga. Ako je psihlj:atri'ja ideologija,
onda je koncept psihijatrije postaoideolol<li dakle, u sv.ojoj 'sutlni Pod
Ideol.okog koncepta podr82lumi'jevamo knl,stallzaclje ,Identlfikacija. Ova
.kniva Identi.fi,kaclja. je i analogi,ja je vrlo bllzu tehnicI smjese pa ,povezuje lano
S\liijest sa al'ijenacl,jom, I samu alll.jenaolju krl,v.o aJ.ijenaclja
sadri neku vrstu faktom kao jezgru. Ba taj faktor nlije uvi,jek
dovol'ino procjenjlivan alijenaOlj'I, all I u samoj pravoj vrijednosti uspostaVljen
od ozbJ.ljnlj:ih sooiologa.
mls'ao je u stvari normalno Bomcstranke se ni'kada ne stavlja
na mjesto protilo'ni,ka. To nl'je samo skr,i,venl egocentrizam, nego I sutina Ideolog,izaclje. Psi-
hil'atri(Zacija bl karakterlzl,rala ljude po .pogrenoj general.lzacljl: ,SlIi duevni bolesniei su ...
bi se i kao idejna ,I bioloka superl'Drnost zdraVih. PSiholoki se u isto vrijeme
postavlja 2lahtjev da ta superlomost daje 'i prava, fundi'rana. Pnincip nesl-
prava duboko potresa moral jedne clMll:izaclje,iako li2lQleda da oni koji je
podupiru i.maju I pnilo'ilegile.
Ova moralizacija '1 sooljaJ.izacl.ja psihijatrije dovodi takOZ1ll8nu duevnu 'Osobu u posebno
stanje 're'lfikaci,je . Reifikacija I postvar,lvanja duevnog bolesnika vri 'se u soclohistor.i.jskom
pwcesu, u se ispoljava ego,izam zdmvlh, a depersonal'lzaClilja bolesnih. Ima jo jedna
skrivena orta u oVQlj pslhijatrljs,koj ideologlzaclj.l. To je kategorija projekcije. Projekclj,a je u
smislu operacija kOjom subjekt odbacuje od s'abs i I.okalizira u drugom,
osobi lli stvari, kvalitete, elje, tovie objekte. koje ne voli ili odblja u sebi.
Tu se radi o obrani lporljekla koja se nal82li u nekim specij.aln:im du-
hovnim stanjima, ali I u miljenju -normalnih Zato je relflkacij.a problem posebne
vrste. Ona I pslholo,kl ,opravdava podlj.elu svijeta na zdrave 'i bolesne. Ideoloka
pol'eml,ka je projektne strukture, to je neizbjena posljedl,oa egocentrizma. Socij'alni
projekt duevne bolesti je u Isto vrijeme i .prOjekciJa i II reifikacija .boles-
nih . Ovo je vano ,I 2lbog toga da bi se ponitila krhmja ,anterlornim ,I,skustvom unapr,ijed
obilj.eava bolesnika. Ima nekog zajednitva mehanizma kOi'lm se uspostavila rasii21am i
ideologl'je .duevnog bolesnikac. I rasizam i ova Ideologl,ja predstavljaju ,Iskrivljenu svlje'st.
Ideoloka reiflbcl.ja u jednoj I drugoj struktuni preu21ima dvostnuku funkciju: otpor promjeni I
QJ)ravdanJ.e aktuelnog socijalnog statusa. lio 1 SOCijalnu svijest zdraVih. Depersona-
lizaclja koju uspostavlj,a rasizam vrlo je onoj to je mraVI uspostavljaju prema boles-
nicima.
Osim olo'ih, da tako kaemo, doktrlnarrllh razmiljanja postoji j,o jedan vid opasnosti
od Psihijatrizacija pnollruje pojmove pSihljatrl,je, rastee njezine dimenZije,
pokazuje .permanentnost Ideologiziranja njene na da se ilrenje ,i .prMdna ekspan-
zija slamoga pojma 'psihijatriije poka2luje kao redukcija ,izvo,rnog 'i primarnog sadraja. PsIhIjatri-
zacija reducira ,psihijatriju, smjeta psihijatrijsku ,svijest u drutvene I pni-
kazuje Je kao drutvenu II vrlo potrebu. Ideoloka pSihl'jatrl,ja opravdava dru&livellii
sistem I postaje dio lane svijesti kioja uspostavlja nasUje nad ljudima. U naem dananjem
svijetu I odavno I sport je postao lideologija. Naukia zadetak da odredi 'ideoloki
sadraj svih projekata nadgradnje, od .koje vre nasilje nad zbil'jom do po-
gubne spoznaje vnijednostl SOCijalnih agltatom I massmedla. Ideologizaci,ja sporta i masovnih
medija stvara nepnirodnu I p.oNvinllsku Identi.fliIWaci'ju mase sa normama ponaa-
nja, formuli,raju nesvljesni komformizam vrlo organiziranim Instrumentima. Tako nastaje vrlo
svjesno dirigiranje kulturnim institucijama. Redukcija sporta i masovnih medija je Isto tako
samo kroz nNhovo golemo irenje i kroz sve slojeve stra-
tuma. Ideologizacija je uvijek J.renje kroz redukciJU. Lana slli'jest psihijatrije javlja se kao
pslhijatnlzaolja taman tol'iko koliko Je lana svijest $portil I lana svijest masovnih medilja.
je da su ti sistemi vrlo podloni reij'i, da su ,prilo'idnoj
nosti I pro I renj Ima u zatvoren.I sistemi.
AJko s,ve pSihljatril'ske denominacije ,I Sili dijel.ovl ilmaju svoje sla-
bosti I ako pslhijatrlzacl,i'a predstavlja slabost za samu psihijatriju, to onda
kazati da naa razmil'janja ne bl bila samo a pslhl,],atrl'j'Om vladao bezizlaz.
M.ost koji spaja sva ova razmiljanJa jeste ljudska spoznaja normalnostI. Normalnost je
ulo<i.jek bila racl'onalizaoija I formulacija ontolokih sadraja I njihovih pojmovnih oblilka. Kao
svaka racionalizacija lova racionalizacija normalnosti le Izrazito I podlona
manipulaciji. Normalnost nije samo ontoloka sadrina, ona je vrlo uslovno odrediva,
izrazito historijska. I zato posebno promjenjiva kategorija. Svaka ljudska zajednica,
svaka CiMIlizaci.ja tipski ,J uspostavljena Ima svoju .normalnost.. Normalnost pod-
razumilJeva vrlo konvencionalne odredice: le zdrav, je ,senzibilan, je In-
teligentan, je glup, je socijalna l",otlnja A je sve to, nesagledivl sa-
drinski neodred,iv. Zato Je potpUno uvjerljliva ,I umjesna svaka sugesti,ja koja podsje6a na
vapajni uzvi,k Dostojevskoga: .Ah, j,e sUVIIe l'rok, treba ga .,'
Najvii humani'stlokl zadatak koji moe pSihiJatrija sebi u drutvenom smislu
Ispoljava se u irenju normaln.ostl, ljudske tenja ka totalitetu Ijuds,kog
,i socijalnoj eg21lstenciji. Totalitetu u .kome I mnoge sadanje .nenormalnostl. treba da
steknu drutveni i moralni legitimitet. Dakle, odnosno lJudske zajednica stQje pred
problemom nekih II mnogJh .nenormalnostl. u .normalnostl., od so-
cijalnih normalnih ,Ideoloklih repres,jJa I kompromltl'ranja 'IZ1Ijesnlhsadrlna ljudske pnirode I
ljudske bolesti.
142 lO Ideje 1/87. (godina XVII)
Danas teku dva paralelna .j Ona.su, po snarti. !
razmjerima, ali ni'Jhov i.sho:d, koji ocigledno mkada ne moz.e :bltl I odred,t!
ljudsku sudbinu i danas l sutra. Naime, to su teznJ.a sda da I
gospodare ljudske i otP!?r, mdlvldualnl o.lpor tom socl.Jal:
nom normiranju Zivota, tlm vazeclm sistemima VriJednost., suprotstavljanje spontanosTi I
totaliteta Ijuds,kog u SI/im domelllima ivota, i . 0Y.l!i treba sva-
kako podravati. Op6a tendencija bi se morala sazetl u socIJall.zacl!'1 IndIVIdualiteta. Treba ga
pratiti. Bit humano ono drutvo koje sa manje konHikata i otpora prima bolest i bolesno,
dakle .normalno. nikada biti zdrav ; sa.mo bolest.' ne
i drutvenim kolektJ.vitetom odnosno ako se ne mkorponna u SOCijalnu egzlstenolju cov-
jekovu, II civilizacijU i kulturu li svagda} sve biti
suprotstavljen kolektivu i drutvu, U tome je ve!!kl smisao 'I ogromna sansa PSlillj8tnje_
neuroticilam i ekstraverzija
maloljetnih delinkvenata
vitomir
Psiholoku podjelu tipova liwosti na ekstreverte i introverte prv! je uveo K. G. Jung
(C. G. Jung), ali je neovisno od njega istu podjelu na\?ravio i H. I. Aj.zenk (H. Y ... Eysenck],
dodavi ovim tipovima jo neurotski i tiP Iicno"U kao kategorIte. U po-
kuajima da LI potpunosti opravda sVOJU tlpol0!l!Ju pred pSlhoal!alltlcarlma, a. pred
Frojdom (Freud), Jung te isticao da. postoje oGIQ!edn.':. OVih tiPova II?nostl.
On to objanjava i povrsnim poznavanjem pSihologije IJcnostl, jer su OCI gledne
zotvorenih, teko prozimih, plaljivih tipova, nasuprot onima kOji su otvoreni, druzeljublV:l ,
veoma vedri i ljubazni. Kasnija istraivanja, ,pa i Ajzenk<;va, o to,!,e. da Je
veoma teko otru granicu jednog ill drugog tipa lienosti, Jer je uO'cljlvO mi-
jeanje pojedinih ponaanja svih tipova. Izrazite i razlik">
pojedinih tipova je samo u. 'to
nije smetalo Ajizenku da izvri podjelu karaktenstlcnlh oblika ponasen]a s obZirom na
opisanu tipologiju
tipa je oteano .i. da stanja}
sija, Bnksiozjnost, egocentrizam, agresivnost, ltd.) .ut,leu na, ?dnos sP,?'Jnem
SVijetu, to nije posledica stroge izd1ifel-enci!anostl IlCnostl. Kao sto je po-
znato veza i SOCijalne sred me ogleda se lj nacmu lj tom
procesu ispoljena su dva ob!ika: .. kod kOje.g .i"!. sl8lbije. izraena
.odbrana organizma od zahtjeva spo-Ijne sredme, '. drugi ko)". zahvalju!iJe" adapt&-
ciji, u znatnoj mjeri uspostavljanje ravnoieze u. sredme. I. sam
Ajzenk je isticao problem odnosno organizma. toga.Je on
svoju podjelu tipova najvie vezivao za odnose Ilcnostl prema spoljno] sredml.
Aizenk je isticao da je rle!inkvent Delirtkvent svoje
procienJuje kao negativno i nastoji da ga popravi. Zbog takvog stalnog oSJec8Ja
kriv;"ce stvara se u emocionalnim odnosima ambivalE>ntan odnos subjekta p.rema
socijalnOj sredini. Takve osobe kod kojih j.,: .odnosa us I OVIO.. razvoJ ngldnog
superega i za .subjekta. najcesge nedostlz,,:n, .,deal ego, patice pen,:anentno
od krivice, to u znalGajnoJ mj8n litice na razvoJ nJIhO-Vih karaktermh
kve ispoljavaju veliku ljubaznost u svakodneVnim kontaktima,
za druge, skloni su selbe da optuuju i za Wij,;,he. Mnog,:,. od l!Gnostl sVOJOJ
POltvovnosti daju dimenzije j p,redstav!jajl!. .yr!jed,:ostl. Takav pre-
ma sredini dolazi do izraaja i neposredno pred Izvrsenje knvlcl1lh zanem>:rujuc., tetu
koju nanose rtve (silovanju prethodi nevjeto udvaranje, ustupa se mjesto za Sjedenje oso-
bi kojoj se ukrasti i sL).
Delinkventu se ovakva ponaanja smatraju normalnim i kao potpuno
prema socijalnoj sredini, jer su to opsta .mjenl.a njegovog ponasanja. Delll1kvent,
nastoji da sa to vie osoba iz socijalne sredine stupi u to prisniji kontakt: C?snovna
tendencija ovakvog ponaanja jElI ela se izazove utisak kod onih. sa se I dil
sopstvena prikae to interesantnijom. Korelat tome je poslovlcno Izrazena
bilnost i povod lj ivost za drugim licima. Ovo sll ispolja,va kod delinkvenata za Yrljeme
izdravanja kazne kada nastoje da zadobij.u .. grupa cega se
hvaliu, pripisuju sebi djela kOja IlISU IzvrsIli, predlmenzlOnJraju okolnosti pod ko-
jima su izvrili djelo itd.
Ajzenk za delinkventa vezuje simptome, da ih karakte-
rie odsustvo energije, liski interesi, loe radne navike, relatilmo su niske inteligencije i
prevencija " '143
precjenjuju svoje vrijednosti. Henderson (Henderson) ukazuje na to da osobine ispo-
ljavaju osobe koje se ponaaju rez.ervisano. emocionalno su stidljive i sa izra-
zilim kontrastima u odnosima prema socijalnoj sredini. On opisuje jednu osolbu koci
koje postoje elje da impresionira, stekne simpatije i blagonaklonost, ponaa se teatralno,
postOji kontrast spoljanje stidljivosti i jakog erotskog interesovanja, nestalnost emCl-
cija i stavova, kao i i nerealno sanjarenje. Zbog toga su brojni vezivali
i pripisivali delinkventu simptome. u istraiVanjima koja
je vrio, Ajzenk je pokuao da jasnu ra"liku distimije i histerije, da
se ova razlika moe isticati samo ako se ima na umu karakteristika ponaanja
ekstraverta introver1la. Ovo mu je kasnije posluilo da utvrdi u kolikoj mjeri
je neuroticizam vezan za introverzi.ju odnosno ekstraverziju.
nam se de postoje dvije osnovne teorije neuroticizma. Tradicionalni pogled !Ul
neuroticizam koji je manje vie ortodoksan i koji predstavljaju Henderson i Gilespi (G Iles-
pie). Po njima, kod neurotskih realnost ostaje kvalitativno nepromijenjena iako vri-
jednost moe biti umanjena. Drugi pravac u istraiVanjU neuroticizma dominantnost
genetskih u nastanku neuroticizma. Ajzenk da jak i izrazit neuroticizam
karakterie neuravnoteenost autonomnog ili vegetativnog nel'Vnog sistema. Zbog ove neuskla-
u razvoju nervnog sistema, takve osobe doivljavaju podraaje iz okoline kao prije-
i opasne po I Zbog toga takve izbje.gavaju i obrasce pona-
anja i svoje ponaanje vlastitim zahtjevima, zbog dolaze u su-
kob sa normama i zahtjevima ko:je im postavlja sredina.' lj cilju zadovoljenja vlastitih inte-
resa takve pribjegavaju delinkventnom ponaanju, to sasvim
opravdanim i u sklAdU sa optim zakonitostima zadovoljenja ciljeva_
Ajzenk je ovu tvrdnju potvrdio II nekoliko istraivanja. neka druga istraivanja
[Gibens (Gibbensl. Bromberg (Brommberg), Kaufman (Kaufmann), Zec i dr.] su potvrdila da
se delinkventima nalazi veliki broj nenormalnih lica, i to prije svega neuro-
j psihopata-.
istraivanje delinkventima u uzorku od 80 delinkvenata i isto toliko nede-
linkvenata, doao sam do rezultata:
dimenzija
116urotici
ekstraverti
neurotici
introverti
neurotici
ambivertni
kontrolna
grupa
6,2%
11,3%
delinkventi
27,9%
7,6%
opis po Ajzenku
pokazuje simptome konverzije,
mala energija, hipohondrija, loe radne navike,
niska inteligencija, siromaan vole ale
anksiozni i depresivni, razdraljivi,
osjetljivi, nervozni, dobar, in-
teligencija visoka
niska inteligencija, slaba emocionalna kontrola,
sporost misl i, sugestibi Ini, nesocijalni, neistraj-
ni, tupost i da se napregnu
-----------------------------
Ostali delinkventi nisu pokazivali znake Kontrolna grupa je sastavljena
od srednjokolaca i sa delinkventnom po socijalnom i intelektualnom kriteriju.
Prikaz rezultata u tabeli govori o postojanju razlika delinkventne i
kontrolne grupe. Kod delinkvenata je neuroticizam prisutan kod 44,4% ispitanika, dok 23,7%
ispitanika kontrolne grupe pokazuje 118L1roticizam. Ovi pokazatelji govore i o relativno Viso,
kom procentu neuroticizma kod srednjokolaca, to se moe objasniti da su is-
pitaniCi, obzirom !la to da su grupe preteno Iz razorenih porodica ili iz sre-
dina koje nisu mogle pruiti razvoj.
Posebno je razlika kod delinkvenata koji SLI ,,,aziti ekstraverti i neuro"
tici (27,9%), Osobine koje karakteriu takve osobe govore da njihovo ponaanje dovodi do
stalnih konflikata sa socijalnom sredinom zbog zadovoljenja zahtjeva
stI. To u mjer! treba da smjer i pravac akcije u vaspitnim kaznenim inm
stituoijama ako se eii efekat II resocijalizaciji delinkvenata. lj toku
terapijskog ra.da sa delinkventima neophodno je konfliktne i druge situacije koje SlI
doprinijele razvoju neuroticizma.\
Nasledni faktori u znatnoj mjeri mogu doprinijeti razvoju neuroticizma, pogotovo ako
se u djetinjsi.:vu i nmoj a<io!escenc!H riSt izvri korekcijs tih faKtora. Tako je
da. slab ego, netolerantnost na frustracije, stidljivost, bOjaljivost, manje .vrijed-
nosti itd., iniciraju pojavu neuroticizma kod nekih osoba. Ove osobine nisu strogo
Ilasledne, pogotovo to se li pojedinim razvojnim fazama pravilnim vaspitnim i drugim meto-
dama uspjeno otklanjaju. ukoliko se ne izvri ulclanj,anje ovih nedostataka, oni u
mjeri ila Icasni.ii raz\loj Na razvoj ovih osobina u mjeri
i autoritet roditelja, a posebno rigidan odnos. To doprinOSi razvoju agresivnosti maloljetnika
prema osobama ;z SOCijalne sredine.
Neaciaptiranost maloljetnika prema zahtjevima socijalne sredine LI mjeri
na razvoj neuroticizma. Zbog toga je neophodno kod maloljetnika koj i .pokazuju izrazite znake
neadaptiranosti preduzimati terapijske mjere kako ta neadaptiranost ne bi pre-
rasla u konfrontaciju sa SOCijalnom sredinom i na taj delinkvent postao osoba prema
kojOj treba preduzeti mjere resocijalizacije. Nesigurnost, sujetnost i osjetljivost u resocija-
lizaCiji delinkvenata direktno na poja.vu neuroticizma i drugih ponaanJa kod
delinkvenata. Zbog toga se terapijski rad mora usmjeravati upravo na otklanjanje
u adaptaciji.
Pored toga to delinkventi pokazuju izrazitu ekstravertnost, je
da su to osobe koje pokazuju tenju da budu sastavni dio neke grupe (u nekim
upravo to nastojanje maloljetnika odvede LI delinkventnostl, da budu vezani za neki auto-
ritet bez straha od osude za svoje ponaanje. U mladoj I se favlja jedan
odnos socijalne sredine i razvoja njegove a prije svega u razvi-
jenosti pojedinih motiva (gregarnog, afilijatillnog), Jer zbog prisutnog straha od osude delin-
kvent se koju mu eventualno ponudi neki autoritet iz socijalne sredine.
Zbog toga su maloljetni delinkventi .vezani. za nekoga iz delinkventne grupe. Ovu
strepnju i anksioznost od socija'lne sredine treba staviti u sredite terapijskog rada sa ma-
loljetnim delinkventima. Uspostavljeni transfer koji se javi delinkventa i terapeuta
moe dati efekat samo ukoliko terapeut prihvata delinkventa kao koj'a poka-
zuje .normalno ponaanje pimjereno njegovom razvoju. Izraena ekstraverzija kod
mora biti kontrolisana od terapeuta, jer u protivnom moe se terapijski rad
svesti na besmisleno i nepotrebno dijaloka
U toku terapijskog rada, kod maloljetnih delinkvenata koji su neurotici i ekstraverti
otkriva se nesigurnost i strah koji ispoljavaju u kontaktima sa sredinom. To govori da, zbog
svoje delinkventnosti, oni nisu u da uspostave dobre interpresonalne odnose,
zbog se javlja jedan obl'ik potitenosti. Dubljom analizom stMja
delinkventa otkrivaju se korijeni tih emocionalnih koji su proizvod
nosti zahtjeva i sredine. Ukoliko sukob sa scijalnom sredinom i pretjerllll1i
krivnje ne budu na vrijeme predstavljeni delinkventu kao kriterijumi ljudskih vrijed-
nosti (zasnovanih na normama jedinke u sredini), ovaj realan strah
se moe transformisati u neurotski strah II i strah od sopstvene savjesti.
. _ . Realan strah se racionalnim. Moe se da je to reakcija na opaaj od spo-
ljasnje opasnosti, odnosno i povrede delinkvenata od lagensa
koj i dolaze spolja, pa je takav strah vezan za refleks bjeanja R moliJe se smatnati nagonom
za samoodravanjem. U kOjlim prilikama i u kojem Intenzitetu taj str:ah biti ispoljen zavisi
od odnosa prema spoljnem svijetu, kao i znanja delinkventa o njegovoj odgvornosti
zbog povrede normi drutva'. Ovaj realan strah od odgovornosti treba odvojiti
od .kriminalca iz krivice, koji je opisao .Frojd. On je u' pra-
ksi naao da akumulacija nesvjesnog krivice i izraena ptreba za kaznom mogu
"prisiliti. na, izvrenje djela da bi na taj dolo do
savjesti. Kod ovakvih osoba krivice ne samo da je! postojao prija Izvrenjoa djela ne
go je to bio i osnovni motiv za njegovo izvrenje. Realan strah se javlja, kako je to
opisao Sondi (SzondiJ. kod tzv. .kriminalaca paroksizmainog tipa . mora se napo-
menuti da je ovdje o delinkventima koji su Izvrioci deUkata za razliku
od pravih krimina,laca psiho,patskog tipa se krivice javlja kao posledica slabo
razvijenog superega.
U sa nekim drugim osobinama , primjetno jill da i ekstra-
vertni delinkventi pokazuju rae.like u odnosu na druge delinkvente, a pogotovo u
odnosu na nedelinkvente. Tako, oni pkazuju izrazito niske vrijednosti nekih faktora koje je
opisao R. B. Katel (Cattell), i to .prlje svega na faktoru submisivnosti, pokazuju visoke vri-
jednosti na faktoru surgentnosti.
delinkventnim grupama su razlike. U nekim istra-
ivanjima se pokazuje da se neuroticizam kod delinkvenata razlikuje u odoooo na
djela koja su Delinkventi koji SLIJ zbog djela protiv i mo-
rala pokazuju izarziti neuroticizam. U ivotu to su osobe koje pokazuj Ll sklonost ka
uspostavljanju kntakata (nekad i vrlo nametljivo), ali je neurotlcimm posledica njihovih pri-
tajenih nagona koji ih .usmjeravaju na izvrenje djela kojim nanose i
povredu (rtvi). Moglo bi se da ovi deiInkventi vode dvostruki ivot:
u sllakodnevnom ivotu su vesele osobe, sklone humOl'ul I alama, dok su premil( osoba-
ma nad kOjima vre djela vrlo nemilosrdne, i nastoje da nanesu to
povredu. Prema spoljnoj sredini izbjegavaju ustaljena pravila i norme ponaanja,
aktivnost im je manje obaveze prema drugima tako da i svoje
ponaanje nastoje prikazati kao norma,lno, stvarni krivice za svoju delin-
kventnost. U kontaktima sa nepoznail:im osobama pakazuju Izal1Zltu stidljivost, uprkos
elj i da ostvare kontakt i sklope prijateljStvo, posebno su uzdr7Jani kada treba da kau neto
o svojoj tako da se utisak kako nemaju povjerenja u sopstvenu to
moe zavarati terapeuta u prvim kontaktima. U sutini, sopstvenu smatraju
pasivni su u akcijama koje im ne donose neku korist, interesovanja su im jedno-
strana i tako da su rijetko izvrioci nekih drugih djela za je izvrenje
neophodna kreativnost i upornost.
Delinkventi koji su izvrioci djela sitne pokazuju prisustvo ne-
uroticizma. kod ovih delinkvenata se moe govoriti o neuroticizmu koji je posle-
dica straha od otkrivanja od strane organa gonjenja. Naime, olia klltegorija delinkvenata su
izvrslOci brOja djela, pa je i za njihovo otkrivanje Ovi delinkventi
bojaznost od spoljne sredine( i nesigurnost u kontaktima sa ne.poznatim licima, Ipak,
to su osobe koje nastoje, ali vrlo oprezno, da nametnu svoje ponaan'je drugima, da: ista,khu
svoje vrijednosti i pridobiju povjerenje osoba iz socijalne sredine. Njihova poniznost, prila-
godljivost i spremnost da prihvate pravila igre", rezultat je stalnog da su >sitni
kradljivci.
Taj status ih stavlja u situaciju da visoko uvaavaju miljenje superiornijih osoba i
da izvravaju neke zahtjeve autoriteta bez pogovora. 110 su submisivne osobe koje u
organizovanim deliktima dobijaju neke sporedne uloge, jer vlada miljenje da nisu
sposobni da preuzmu neku ulogu. To je pogreno uvjerenje, jer se ovi delinkventi,
u momentu izvravanja djela, ponaaju krajnje koncentrisano, smireno i staloeno, strogo
su usmjereni na rtvu, ali sa rasutom pQnjom kojom kontroliU pona'anje (}koline.
U nepoznatoj sredini ovi delinkventi su inhlbirani, samo pri-vidno i nezainte-
resovani za u sredini u kojoj se nalaze. Oni izbegavaju sukobe bilo kakve vrste,
pa makar to bila i odbrana vlastite nemaju povjerenje u Vlastitu
Interesantno je da ovi delinkventi smatraju vlastitu manje vrijednom, uprkos
nici da sva djela vre Njihova interesovanja se ne prOiruju izvan ok
vira zadovoljenja vlastitih interesa, a status svoje jednostavnim vri-
jednostima. Oni nerado govore o svojim djelima izuzev ako nisu stekli povjerenje grupe,
kada izvrenja pojedinih djela mogu biti nam!ltljivi, lli predlmenzioniraju
.opasnost u kojoj su se nali i hrabrost koju su ispoljili; pretjerujiU u opisivanju nebitnih
stvari. Delinkventna grupa u mjeri nj ihovo ponaanje i odnos porema srer
dini, a pogotovo autoritet grupe, prema kome su iZJrazito suomisivni i anksiozni uprkos
izraenom nezadovoljstvu za status koji zauzimaju.
Delinkventi koji su izvrioci tekih pokazuju neuroticizam ali je njihov
superego izrazito razvijen, uprkos da pokazuj.u znake inhibiranosti i nedostail:ak sa-
prevencija 145
mopovjerenia. Zbog izrazito ra3vijenog superega, u odnosu na druge delinkvente, njih karak-
Izrazlt.a nepokorn!!st drustvenim normama, gubitak odgovornosti za dje-
lo I. samouvjerenost u I.spravn.ost svoga. ponaanja. ta elja za sticanjem
nad sredinom prOiZVod je u stvari ankSioznosti, mrnje i inferiornosti.
Ajzenk neurotik veoma. sugestibiIna, nesocijabilna i sa represiv-
nim IfJ teznjom da potiskUje negativne De.finkvent je zbog svog
pon.aanja. je u sukob drull:va, u stalnoj tenji da
potls!1e neprljatne pa da ostvari sto VISa, kontakata i svoju prikae
Zbog toga su, nje.gova i. motill'acija usmjerene na prevladavanje pre-
kOle mu adekvatnog statusa u ,grupi. U kolikoj mjeri se
neuroticIzam I od faktora sredine i unutranjih zahtjeva
njegove Ilcnostl, odnosno od Intenziteta stresa kojem je on izloen u sredini u kojoj, ivi.
Literatura
1. Adler A.: O nervoznom karakteru, Prosveta, Beograd 1977 .
2. Cattell R. B.: An Introduction to Personality Study, London, Hutchinson, 1950.
3. Eysenck H. J.: Crime and Personality, l.:orJdon, Routledge and Kegan Paul, 1947.
4. Eysenok H. J.: Dimensions of Personality, London, Routledge and Kegan Paul, 1964.
5. FenchelO.: teorija neuroza, Medicinska kJnjiga, Beograd-Zagreb, 1961.
6. Fulgosi A,: Psihologija teorije i istraivanja, knji,g,a, Zagreb 1981.
7. Homey K.: naeg doba, zavod liltograd, 1970.
8. D., Loga S., 1., A.: PSihijatri/a Medloinska knjig'a Beo-
grad-Zagreb 1980. "
9. 1.: Neurotski Sindrom, Medicinska bibi,ioteka, 1981.
la, V.: Psihopatije kod delinkvenata, Informativni bilten l, Sarajevo 1983.
. 11. V.: Uticaj ekstraverzije I neurotleizma na delinkventno ponaanje maloljetnika
(magl,starskl rad).
preventivna uloga psihologije u
interpersonalnih
relaoi ja nastavnik -
lina
Napadi na kolu, programe, na celokupni sistem obrazovanja su sve glas-
niji. Govorimo kako je skola naporna, preozbiljna, neprimerena deCi i njihovoj potrebi za
i . igrom, naglo i bolno prekida detinjstvo. Kritl"4ujemo njen nekreativni , re-
preSIVIlI kOJI Dd d<;,ce. stvara pre pasivne umesto aktivne pro-
cesa. Napa?amo I njene nepouzdane, proizvoljne kriterijume vrednovanja od
. strogih .. do de,;otruktivno bl'agih ocenjivanja postignutog. KritilOO su
je sve Vie, a sk.ola i dalje ostaje mesto gde dete svakodnevno provodi na,j-
vecl deo svog vremena van
. .. KI!.o prostor porodici u kOjoj su uurbani, odsutni, rastrzani ro-
d!telj.I, skol,a moze I !Ide osim obrazovanja dete i niz soc!'al.
mh I vred",?stl, dozlvljavaJucl prihvatanje, saradnju i pripadnost na novi nabin,
gde pOCInje dao. donOSI prve samostalne odluke, reava prve krupnije probleme, gde
no postepeno UCI da razume sebe, kao i ponaanje drugih.
il!e v.anC?st pitanja programa, i koncepcije nastave, koja se paralelno moraju
namece se t.!l u jer generacije dece prolaze i odrasta-
jU kroz ne do.blvl ono sto su mogla, a da i dalje pred njima stoje sve sloeniji i sas-
vim konkretIlI zahteVI realnosti.
Zato, ovo""! mestu i biti o nastavnim programima, o ljudima koji ih
kOJI su zalnteresovam ill ne, kreatl-vnl, umeani ill ne, kako u kontaktu sa materijom
takklok I detetom. Jer, koliko znanja dete iz oblasti, najmanje zavisi od toga
o I o Je programom savladati.
Pravilan prilaz detetu, uz umesno I sistematsko razvojnostlmula.
tivnih postupaka, detetovo samopouzdanje, budi radoznalost I snagu da se istraje,
potencijale za prijem i okupljanje novih i sve brojnijih podataka, Na ovaj podstak
nuta motivacija za saradnju daleko lake dovodi dete do prvobitno postavljenih ciljeva obuke.
S koje god strane postavili problem, jasno je da je za uspeh u bilo kom procesu pre
sudna saradnja i primaoca kao to se i samo u uslovima saradnje
mogu vrednosti po razvoj pozitivnih relacija deteta, najpre sa sobom, a zatim
i sa ostalima. Nerazreene konfliktne situacije ili Situacije nepoverenja u pomenutoj dijadi,
dakle, remete ne samo uslove prijema i integrativne obrade podataka, direktno ometaju
razvoj poo:itivnih relacija deteta sa svetom, postavljenih na samostalnosti I samopouzdanju.
Praksa, na alost, sve vie ukazuje na to da dete u kolu kao u naglaeno konfliktno

Dakle, briga za programe se ne moe posmatrati odvojeno od brige za ljude - nosioce
tih programa. S obzirom na to da se selekCija ljudi koji se bave pedagokim radom ne obavlja
po najvalidnijim kriterijumima, odnosno da imamo ljude koje imamo, bez trenutne
delovanja na adekvatniji izbor, postavlja se pitanje - moemo II i kako, naknadno opremati
te ljude, koji se posle roditelja najvie bave decom, I moe li pSihologija preuzeti na sebe
deo te odgovornosti? Moe li se, drugim organizovati sistematska edukacija prosvetnih
radnika za rad sa decom, koja bi bolji kontakt, saradnju, samopouzdanje
OBE STRANE, te bolje razumevanje deteta i onoga to se na relaciji JATI. U svojoj
preventivnoj misiji psihologija bi, kao primenjena disciplina, mogla preduzeti inicijativu uru
sticanja i interpersonalnih vetina nastavnika u komunikaciji sa de
com, sa mnogo daiekosenijim posledicama po njihov celokupni razvoj od samog .obrazova
njac (onako kako ga kroz diplomu. vidimo).
nesporazuma deteta i odraslih, u ovom nastavnika, rezultat je
nedostatka respekta za dete, odnosno dostojanstva i samopotovanja odraslog. U po
trazi za potovanjem koje sami prema sebi nemaju u dovoljnoj meri, odrasli koriste po
ziciju tamo gde je mogu da bi pribavili za sebe ono to lm nedostaje,
postojanja (samopouzdanje).
Nastavnik, prema svom poloaju u koli, je veoma blizu da bude to na
alost i koristi. Nije strano da se veliki broj vaspitnih mera danas nije mnogo promenio
u odnosu na prolost, te da na pretnjama, zastraivanju, dece, podstica
nju na kompeticiju, neprikladnom etiketiranju, na manipulisanju krivice, drugim
na sistematskom izazivanju negativnih kod deteta, najpre prema sebi, a po
tom vrlo lako i prema situaciji (usvajanja novog). U takvim uslovima dete raz
vija sloene sisteme odbrane (umesto saradnje), bazirane na nepoverenju i oprezi, uz razvoj
igara kojih izbegava direktnu komunikaciju, ipak da dobije ono to mu
nedostaje, panju, kao potvrdu sopstvene (za da mu
pozicija koje se i samo dugo klonilo, ipak jedina sve ovo moe obezbediti.
Edukacija prosvetnih radnika morala bi da PROMENOM ustanovljenih POZICIJA
obe strane U DIJADI nastavnik - SIST6MATSKI RAD na USVAJANJU KONKKt:TNIH
principa uspene interpersonalne relacije, gde se iz pozicije
prelazi na ravnopravnost i saradnju, uz potovanje pravila ponaanja, postupnim
i prihvatljivim pristup obuci, uz usvajanje nastalih promena o mestu I ulozi oba
na, nastavnika i u razvojno-edukativnom procesu.
Ne radi se ovde o prinCipima koji su nepoznati prosvetnih radnika (nastavnika,
psihologa i pedagoga), o Izvesnim metodolokim novinama za njihovo postepeno i slste
matsko usvajanje i primenu u neposrednoj praksi.
Osnovni principi rada sa decom mogu se grupisati uglavnom oko tri aspekta
za razvoj otvorene, direktne i relacije nastavnik - To su:
1. Razvoj vetina za podsticanje detetovih potencijala.
2. Osposobljavanje za konfrontaciju (konstruktivno razreavanje konfliktnih situacija).
3. Druenje (kroz igru i zabavu).
Svaki od ova tri momenta je samo aspekt Jednog celovitog, sloenog odnosa
nastavnik - u(;enik, koji se ne mogu odvojeno razmatrati. Drugim uspena konfronta
cija se ne moe zamisliti bez prethodnog, evidentnog prihvatanja deteta sa svim onim to ono
jeste. Kao to i vrednost druenja dobija na kvaliteti u zavisnosti od prethodno postignutog na
istOj relaciji.
U prvoj grupi postupaka (vetina) mogu se nabrojati:
a) sistematsko ohrabrivanje, minimiziranje greaka, isticanje pozitivnog;
b) stimulisanje samostalnosti deteta;
c) podrka, umesto saaljenja;
d) razvoj samopotovanja deteta.
Dananja deca su mnogo vie izloena Iskustvima, umesto podrci. De
te, opet, grei kada ne veruje dovoljno u sopstvene da moe uspeti.
OHRABRIVANJE podrazumeva veru u dete, u njegovu snagu I efikasnost, a ne u njegove poten
cijale. Nita pogubnije po detetovo pouzdanje nije od Izreke pune krltizerstva: .Ono sve moe,
samo kad .
MINIMIZIRANJE GREKE uz isticanje pozitivnog je deo politike prema de
tetu. Naime, tradicionalno smo skloni da stvari, shodno tome i greke,
kao to smo skloni da nesrazmerno mnogo vremena korekcijama, te
njima ta sve moe da se dogodi. Zaboravlja se da dete najbolje na sopstvenom, nekori
govanom od odraslih Iskustvu, a malo prihvata od opreza koji mu se servira sa strane.
ukazivanje na greke zaustavlja detetov razvoj, jer ono ne moe da raste na slabostima,
na snazi i poverenju koji mu se ukazuju. Osim inferiornosti, postojani korektivan
stav odraslog (nastavnika), vremenom veoma destruktivno krivice kod deteta,
to dalje olakava manipulisanje njime. I zaista se odrasli teko polja u nadme
tanju sa decom.
Suprotno ovome, hrabrosti da se bude nesavren I kao takav od samo
ga sebe, je preduslov adekvatnog funkcionisanja odrasle, aktualizovane osobe u
ISTICANJE, ma i najmanjeg POSTlGNUCA deteta, uz prisustvo PRAVOVREMENIH
prevencija 147
MINIMAdLNIH KOREKCIJA, tek da ono oseti da je I na pravom putu, jeste okosnl'ca
razvoja etetovog poverenja u sebe u JATI relaciju sa odraslim,
iskustava i saznanja.' punom novih i bogatih
SISTEMATSKO STIMULISANJE SAMOSTALNOSTI' 'Vt . v .
tovihbPotencijala. deteta, P3a
o se l, tip nesigurnog, deteta, sa im reslvni I amo ne

odgovornodstl za sebe, je rezultat emancipacije i samostalnosti odraslih
z

u neposre nom kontaktu s njim. ' vn a
dokazivat! . O!,o to
je snaslo. Svako dete kroz proces socijalizacije dOivljava sto ga
bolna. iskustv.a (traume). PriSUStvo i zainteresovanost odrasle osobe
pro.

nemirili i potresli. s mu se sva o nevno ma koliko ga neki uz.
uz p.rihvlatanje
reslvno onim to eli Jedini kO'1 d t v d ' c se I vr o ag

.
u procesll osamostaljivanja I uspostavljanja pozitivnih relacija deteta sa svetom.
Drugo pod v. d .
KONFLIKTNE atsa na relacija obuhvata
, j. ra na nji ovom konstruktivnom razresavanju.
. ili odmeravanja snaga odraslih i dece 'e svakodn
da se uspend razrei
I v I samo umnozavanju nepozeljmh reakCija deteta.
Neki od konkretnih postupaka za redukciju konfliktnih situacija bili bi:
a) ostavljanje prostora za prirodne posledice;
b) kontrola automatizma impulsivnog reagovanja na detetove postupke, uz pokuaj' razu.
mevanja detetovih namera;
c) minimalna upotreba
d) iz situacije, bez negiranja deteta;
e) izbegavanje provokacija;
fl uzdravanje od uplitanja i interpretacije konfliktnih situacija decom.
rodno na dete da cel.'shl?dnije je is.koristiti situaciju koja pri.
razume realnost I
sekvence na nJu. DozIvIjavanje i razumevanje prirodnih osledica so
stvenog ponasanja, bez uplltanla odraslih, kod deteta stvara orijentaciju ka nfa I nosti
njoJ' je mnogI? dlre.ktn!jl put usvajanja adekvatnog, celishod.
, ver a m upozorenja kOja Joj se svakodnevno plasiraju.
Primeri prirodnih posledica mogu biti:
zabavu-;- kod zakanjavanja - ulaska na ili odlaska na izlet, u bioskop, na
.- kod (sveske, zadatka, drugih obaveza) - opomena znak
dnev.mku, vslablja ocena;. itd.; to da se prirodnim posledicama mogu smatrati i
I kdons":hkvenci ponaanja, koje nastavnik u dogovoru sa
I I Ors e no I se pri rzava;
- Prirodnom posledicomv se moe smatrati i spontano reagovanje grupe (razreda ili
na detetovo ponasanje, koje moe biti korektivne prirode (ukoliko- odrasli in.
ovde. je kako dobro razlikovanje priroOnih posledica od
je azn avanja, osvete, mampullsanJa detetom ili situacijom ...
nih neto saoptava o sebI. isticanja so stve.
impulsivn rei: ko)e su ml! osporavane, dete tei za panjom. AlJ1tomftlzam
je Vi\p!avilo nego izuzetak: Agre.
te ljutnja i prepla:e
loga za bez pokuaja razumevanja detetovih ciljeva I raz.
Svaka nepromiljena t .nepoe!jno. pon.aanje deteta.
deo nesvesne eme kOja j' b' e e ovo ponasanje ostale I dalje,
cija) je Iz Itna stv"mla . od najefikasnijih reakCija (kontrareak.
u vezi sa sobom I o !Zbegava detetovih predvi
je najvanije raZlikovat' I . I - , a je r avo, nevoljeno, Pri tom
NJE U TRENUTKU od od deteta. CUTA.
NEODVOJIVE KOMPONENTE Iste 'KON RAZGOVOR, moraju biti DVE
pozitivne strane OBRACANJA PA2NJE SITUACIJE, jer dete tako postepeno iskuava
panje dete treba da dOhij'e kada uz na. PRISUSTVO. minimum
nemIrava, a ma slmum kada
1.118 '" ideje 1/87. (godina XVII)
MINIMALNA UPOTREBA u konfliktnoj situaciji je vetina koju treba savla-
dati. Svako ima iskustva koliko su korektivne mere od bezvredne. Deca brzo
postaju .gluva na korektivne prirode. Ona se ma kako ubojito ne mogu
ni impresionirati, a kamoli kori gavati. Govor je zamena za situaciju u kOjoj odrasli ne
znaju ta bi drugo. I kako govor, dete sve manje slua, dok kao po nekoj pu-
tanji govor ne postane sve uporniji, glasniji, ubojitiji, da bi izgubio svoju prvobitnu
i svetlu funkciju - komunikaciju. Ako je osnovna funkcija govora komunikacija, dakle
mogu biti efikasne jedino ukoliko> je onaj kome su namenjene voljan da ih to nikada
nije u trenutku konflikta (suprotnosti interesa). Konfliktna situacija zahteva akciju, ume-
sto Efikasna akcija, nije kanjavanje za neposlunost, se sastoji od pri-
rodnih kretnji (reakcija),. preputanju situaciji da rei, odnosno, kao krajnje, naputanje kon-
fl iktne situacije.
karika u nizu ka poboljanju interpersonalnih relaCija nastavnik - obuhva-
ta sistematsko niza slobodnih aktivnosti pod oznakom DRU2ENJA, od razgovora na
temu, preko preduzimanja raznih akcija: radnih, humanitarnih, do za-
odlazaka u pozorite, na zabave, izlete... Unapred pripremljen godinji program,
mobilie decu na okupljanje, planiranje, inicijativu u uslovima saradnje i druenja, uz
spontanosti i oputenosti i u odnosima sa starijima (nastavnicima). Ovakav akcioni
program rada sa decom morao. bi biti ravnopravan, dopunski deo akademski postavljenoj nas-
tavi, tim pre to se pokazao stimulativnim za decu slabije verbalne prezentacije, koja
po pravilu gube bitku u tradicionalno postavljenoj koli.
Metodologija rada na usvajanju postavljenih principa:
Metod rada je grupni. Radi se o dve vrste grupa, prve - nastavnika druge -
koje se, mada u pristupu i ciljevima, nadopunjuju.
Prva vrsta GRUPA:
nastavnici, 6-8-10 (moe i manji broj), okupljeni oko problematike ko-
jom rukovode. (Prim.: grupa razrednih stareina, grupa od 1. do 4. razreda itd., mada
ovakva podela nije neophodna na samom rada).
grupe: kolski psiholog ili specijalno lice za edukativno razvoj-
nih grupa.
Oblik i organizacija rada u grupi: susreti se odravaju jednom nedeljno po jedan do dva
sata. II grupi je dobrovoljno. Prvih minuta grupe objanjava prin-
cipe pozitivnih relacija sa decom na konkretnim primerima. Zatim se nejasne si-
tuacije odigravaju uz tehnike igranja uloga, pri ostali posma-
traju, da bi na kraju razgovarali o Utiscima, alternativne ishode
situacije. Vano je da u tim odigravanjima, uglavnom svima poznatih scena iz svakodnevnog
komuniciranja sa decom, uvek sa druge strane bude DETE. Pri tom se uvebavaju sasvim kon-
kretni postupci u sa detetom od dranja ; pozicije tela, tonaliteta glasa, izraza lica,
kontakta dodira, do i vremena koje se ostavlja detetu da saopti eljenu po-
ruku. Glavno isprobavanje pomenutih prinCipa je u direktnom, pravom kontaktu sa
detetom, van grupe. Svaki grupe vodi dnevnik zadataka i sa pre-
ma individualnom Zadaci su
- evidentiranje neadekvatnog reagovanja na provokativne situacije,
- i zastraivanja, pretnji,
- uspenost kontrole etiketiranja, dece,
- planiranje broja javnih pohvala detetu ili grupi"
- pozitivnih stimulacija u (kriznim) situacijama,
- osmeha pri radu,
- pokuaji minimalnog brOja bez ponavljanja poruka, korek-
tivnog tipa, itd"
Uspenos! obuke" velikoj meri zavisi od:
- potrebe nastavnika za promenom, kao i od uverenja u smisaonost poduhvata,
- od grupe, kao MODELA uspenosti in!erpersonalnih relaCija, odnosno od uklju-
tri ravnopravna pristupa obUCi, i imitacijom,
- od neposrednog, konkretnog i viestranog FEED BACK-a, kroz samoproce-
nu, procenu grupe,. grupe, diskusije, te putem isprobavanja alternativa
postavljenog problema.
Osnovni CILJ edukacije je: usvajanje i primena stimulativnih po.stupaka II
sa decom, ka uspostavljanju relacije ravnopravnosti, saradnje i poverenja, kao de-
la profesionalnog usavravanja nastavnika. Dakle, ne tei se promeni ponaanja nastavnika
OJoote, samo u okviru njegovih radnih obaveza, to grupe na saradnju,
i veru II uspenos! obuke. Uspubni ciljeVi, zavisno od nilloa svakako su:
-- bolje upoznavanje i razumevan.ie sebe, kao osnove za razumevanje drugih;
- stvaranje jedne kulture ponaanja II sa drugima (decom), koju deca usva
jaju u vidu sopstvenih vrednosti u komunikaciji sa sobom i ostalima u
Druga vrsta GRUPA:
- grupe iz jednog ili vie razreda (od 15-20).
- studenti poslediplomskih studija iz razvojne, kolske, pedagoke ili
psihologije, u okviru vebi koje bi morali da imaju, uz superviziju svojih mentora.
Oblik i organizacija rada: grupa se sastaje jednom nedeljno po 45 min. u okviru kols-
kog ,programa. u .grupi je dobrovoljno. TEME koje se kroz razgovore i
vanja situaCija (forma psihodrama, sociodrama), mogu biti: od statusa u porodici, ri-
valstva decom sestrama), uspostavljanje relacija sa autoritetima, do samostal-
nog donoenja odluka, uz prihvatanje odgovornosti za sopstveni izbor. Teme intimnije prirode
ostavljaju se za kasnije, zavisno od uspostavljene kompaktnosti i atmosfere poverenja u grupi.
CILJEVI grupnog rada su: bolje razumevanje sebe, podsticanje samopouzdanja i samo-
stalnosti, bolji kontakt sa i sve to kao osnova boljeg kontakta sa svetom, koji mo-
e biti i no to smo ga zamislili, ili da bude.
Obe vrste grupa, mada odvojeno, i na rade zapravo na istOj stvari, na
uspostavljanju prave, otvorene, nadahnute relaCije, nastavnika i deteta, najpre sa sobom a za-
tim i sa svetom. Koliko to moe biti stimulativno za optu klimu u koli, odnosno za sam
proces usvajanja novog, mislim da vredi pokuati ustanoviti.
je neuroze
ksenija
vesna i
jelena
prevencija " 1149
l?ngitudinal!:10 ivotnih istorija
sa pokusajima u svakom trenutku onoga
sto se moze predvideti o razvoju, se da ispunjava (za-
dovolJava) zahteve trenutka ...
Trideset i dva deteta - p.et godina .posle .. "
E. Kris (1975)
Toka",!. 19.17 .. i 1978: godine su psiholoki 32 porodice d
dece O? k?Jlh Je bilo neurotlcno I IstO toliki broj porodica u kojim ni jedno
dece .mje Imalo ove vrst.!': .. ideja rada u okViru kOje je ispitivan'e
decj Ih neurotlcnih smetnji sa strukturom odnosno pJato_
'. dok je pomenuto ispitivanje bilo u toku, stalno su se nametala itan'a' ta
... dec,ol!1 pet in des.et godina? da H ona j dalje biti Jili
ISj.hvatl'd I, .. zahv_aIJuJ!'cl u ovom periodu ivota, uspeti da funkCioniu bolje
zre Ije: z ravlje? ce biti _sa nJihOVim porodicama nizom nesporazuma rob:
lema dl suko.ba? koliko su sve ove procene ta biti sa
:ce,,, tJ
d
bez sllcl1lh tzv. decom? Sve ovo to se sada
la I I ao bl dO, Ijem rezultati, mislila sam tada, svoju pravu vrednosnu procenu, tek
u ne <om u ucem vremenu. Kako je obezbediti?
. ?bavljena. posle broja godina dala bi odgovor na dva teoretski
I._praktlcno, plta!,Ja: pitanje o pouzdanosti kriterijuma procene na dimenziji neuro-
tmno-ned-nbeurobtlcno I pitanje o' smetnjama kao prola,nim odnosno trajnim vido-
vima o ram eno-adaptlvnog funkcionisanja detetove
I ispitivanje
U p'omenl!tom radu tragala sam za onim cInIocima u okviru psihodinamike
{,uke. k?JI da se yec na_.ran01!1 uzrastu kod deteta razvijaju takvi
un OJI Itno ZiVOt I njemu i grupi u celini. Nastale smetn'e
predstavIJaJl!_ osnovu za .. 9alJI razvoj u odraslog doba. ISPOljavanje
Q\lIh neurhotlcmh dalJe., Javlja se u' meri II kojOj prelazi granice roditeljske toleran-
CIJe, te I dov?dl do da se obrate za
'. P,orodl.ca je kao_ veoma slozen, dinamski spreg odnosa prolosti, sadanjosti
budu?nostl clana u dejstvu, na kOje (poje-
dnee . Iodnose) u. svakom trenut!<lI porodicnog zivota dejstvuju Sve Ove pomenute snage i
.0. nosi. Potodl?a Je, dalje, sl;vacena kao.. optimalna sredina za razvoj detetovog duevnog
ZIV.Ot'! LI J1jeg?vog I SOCIjalnog razvoja i sazrevanja, a u smislu
I rUotveno\!. odnosno uspenog funkciollisanja.
.. decjeg uzrasta nisam shvatila KaO bolest, kao skup
smetnji kOje su. _kao razvoja odnosa prema objektima, kao
pOI<usaj aparata LI situaciji kada zahtevi sredine prevazilaze
koordmatlvno-integrativnih funkcija ja. U njenom sreditu se nalazi
pounutrasnjel1l. pSlhlCkl. konflikt. kOji dovodi do LI funkcionisan'u ali
on II najtesnjoj \lez, $.a roditeljskog ; odnosa j
I sa detetoll1. ZaYlsno od mza unutranjih i spoljanjih konflikt
pa I sam!_neuroza, moze da. ostane a.ktlvan, da nastavi da ivi i dejstvuje i da
neudozu dallom razvojnom ))sudbinom II istom pravcu, il! S""
II . rugom, moze '. "nestati .. ,. snagama ja i
u krajnjOj kOrlsnu.i. konstruktivnu ulogu LI procesu sazrevanja prilago-
Iavanja I ovladavanJa uslovlm.!l. z!vota. I, detetove smetnje vidljivo ispo-
!en<;, _p!eko Simptoma, LI sustlm su znak odnosa i predstavljaju' II
spoijasnjU sredinU ,st!lr:ne md'ltel,lske (pojedinaiine ili nereene probleme.
I o Cetin I os.novne hipoteze su _ iz problema i postavljenih ci-
treba da .rrovere da il poSt.OJi. I LI cemu se sastoji povezanost kvaliteta
LI .dljadl (H,),. II dljad, otac-dete (H,) i pojave h smetnji kod
KOJI su I?_ VidOVI roditeljskog funkcionisanja i oni stvaraju uslove za razvoj
neurotIGno!). odnosa prema objektima kod njihovog deteta? Dalje, interesovalo me
je I u <::<;mu se sastoji kvaliteta odnosa u dijadi majka-otac (koja svojom
dinamiku trijade majka-otac-deteJ, koja dovodi
o. pOjave kod deteta (H,]. Naravno, i ko>je su to osobenosti ovog rodi-
teljskog odnosa kOJe doprmose eksternalizaciji preko deteta (H4).
. Ekspenmental'!u grupu su 32 deteta, uzrasta 5-6 i 11-6
nor':1almh mtel.ektl,lalmh sposobnosti, dobrog zdravlja, iz potpunih
od :<.'d!telja koji su intelektualnih sposobnosti i koji su (bar zva-
OIcno _. IZIC I I zdraVI, sa ili starijim bratom ili sestrom. Kontrolnu grupu
Je pod!ednak broj dece odabrane po pravilima "sparivanja" u 'ovak.
vom tIPU IspItivanJa.
K. .. Povezanost h smetnji sa strukturom odnosno patologi.
Jom rodltelja. (doktorska disertacija), Fil. fak., Univerzitet u Beogradu, 1980,
Psiholoki su ispitani i roditelji i deca. Roditelji OST-intervjuom, Gvertos-om, Bender-
-HABGT" testom EPI-profll indeks emocija Baranovom skalom snage ja i cr-
teom ljudske figure. Deca su ispitana WISC-om, Bender-HABGT testom GASCOM
- Sarasonovom skalom za merenje opte anksioznosti kod dece i crteom porodice. Rezultati
svi,h testova, kao i sa DST-intervjua, su kvantifikovani tako da su mogli da budu podvrgnuti
obradi.
Za potrebe ovog rada dovoljno je samo toliko da su sve postavljene hipo-
teze sa nizom zanimljivih pOjedinosti o psihodinamici odnosa koje
stvaraju odnosno ne stvaraju uslo;ve za razvoj smetnji kod dece.
Bitno pitanje za ovaj rad, kao i za kasniji, jeste pitanje kriterijuma na osnovu kojih
se vri procena na dimenziji Ne ovde u sloenu problema-
tiku i dalje aktuelnog alJi I nereenog pitanja vrednovanja na skali tzv. duevnog zdravlja
i tzv. duevne bolesti, treba napomenuti da je zbog uticaja razvojnih faktora ovaj problem
na uzrastu Jo sloeniji. Iz tih razloga je i postupak selekcionisanja dece kao neuro-
odnosno bio jedan od problema kako sa teoretskog tako i sa
stanovita.
Pokuala sam da ga reim na taj to sam u OST-intervju koji je sa oba
roditelja (a konstruisan je u skladu sa istraivanim problemom i postavljenim ciljevima is-
traivanja). osnovne elemente koje A. Frojd (1965) daje u svojoj EMI ZA INDIVIDU-
PROFIL DETETA. Kao kriterijume za procenu odnosno ne-
posluMi su pokazatelji razvoja iz oblasti:
1. razvoja nagona (faza razvoj i rasprostranjenost libida, adekvatnost nivoa i kvaliteta
objektivnih odnosa, kvantitet, kvalitet i usmerenost agresije);
2. razvoja ja i nad-ja ili defektnost ja-aparata, razvijenost funkcija ja, orga-
nizacija odbrana, razvijenost nad-ja).
3. genetskih pokazatelja (regresivne i fiksacione na osnovu manifest-
nog ponaanja, ali i na osnovu fantazmatske aktivnosti);
4. dinamskih odnosno strukturalnih pokazatelja (mesto konflikta: spoljanji, interna-
lizovani. unutranji) i
5. nekih optih karakteristika razvoja (podnoenje sublimacioni potencijali,
opti odnos prema anksioznosti, progresivne razvojne snage nasuprot regresivnim
tendencijama).
Na osnovu svih dobijenih podataka o pojed.inom detetu, na osnovu OST-intervjua sa
roditeljima, kao i pokazatelja sa navedene eme kriterijuma u intervju, vreno
je procenjivanje dece kao ili Naravno, kao i sve procene ove vrste,
ova je bila kvalitativne prirode.
" Huttova verzija Bender-Getalt teksta je u prvobitno istraivanje kao osnovni
projektivni test radi onoga to kao pr0i,ektivni test. prua, pri!llene, mo-
kvantifikacije odnos,!o pots5ljan!a skale I .mogucnostl paralelne
primene kod dece i kod rodltelja (sto, je I u prvobitnom Ispitivanju bilo od posebnog zna-
Za :potrebe ovog rada, samo u ovoj formi Bender-Getalt ide znatno
dalje od zakona percepcije. On pokuava da proces kao i nje:
gov krajnji proizvod, sagleda tako da. ma.kslmalno razume,. upozna njen .
stil njene potrebe, njene konflikte I odbrane. njen niVO zrelosti, tlplcne nacme Izla-
enja na kraj sa i snage njenog ja. Polazi od postavke da nesvesni motivacioni
faktori igraju ulogu u naem optem stilu ponaanja, nivou aspiracije, u naoj per-
cepciji kao i razumevanju situacije sa kojom se kao i na na
reavanja problema na kOje nailazimo. Nae vidljivo ponaanje je, naime, i pored toga to
je uslovljeno nizom povezanih objektivnih u svojoj biti, u veliko'j
meri uslovljeno I nesvesnim faktorima. Primena vizuomotornog testa kao projektivnog testa
je upravo zatQ to on predstavlja uzorak ponaanja koji podrazumeva veoma sloene
funkcije. Kao i u drugim t<;lhnikama .(npr. R?r.schach), ovi uzorci .po!1aanja
daju nam niz podataka 0 o:pstem stilu kognitivni m metodama ponasanja, afek-
tivnom tipu reagovanja, oblasti konflikata, odbrambenim metodama, kao i matura-
cionim karakteristikama . Jedna od prednosti vizuomotornog stimulisanja projekCije jeste
njenica da se stilovi perceptivno!!, motornog i perceptivno-motornog funkcionisanja uspostav-
ljaju, ili se bar tendencija ka takvom funkcionisanju uspostavlja, veoma rano U ivotu -
pre nego to se razvilo (verbalnQ) razumevanje I govora. Neki vani aspekti konfl ikt-
nih iskustava, naime, ispoljavaju se veoma rano u ivotu kroz perceptivno-motorne oblike i
stilove ponaanja, i tokom kasnijeg razvoja u detinjstvu mogu da budu pod velikim uticajem
emOCionalnih i konfliktnih iskustava. Ovakva iskustva ostaju -utlsnllta
motornom stilu izraavanja i Ispoljavanja. o;vom, perceptivno-motornom, stil moe
da otkrije mnogo o odbrane koje verbalno ponaanje (pre svega
mehanizmima odbrane). moe da prikrije. Dakle, perceptivno-motorno testovno
ponaanje prua uzorak onih aspekata ponaanja koje nije lako dobiti preko verbalnih
testova; moe da ukae na ranije nivoe i konfliktnih iskustava i tee ga je svesno
izmeniti jer je njegovo mnogo manje i razumljivo samom ispitaniku. Hutt-
ova adaptaCija je maksimalno razradila ovu projektivnu stranu prvobitnog Bender-Getalt testa,
pri su figure, kartice, ostale potpuno iste.
Psihopatoloka skala, odnosno kriterijumi procene, na koncepCijama dinamske
psihologije i povezane su sa psihijatrijskim nozolokim kategorijama. Psihopatoloka skala
pokuava da utvrdi teinu psihopatologije I razliku grupa pojedinaca koji se raz-
likuju po teini psihopatologije. Posebno je pogodna za izdvajanje ispitanika od
normalnih, shizoorenih odnosno organski ispitanika.
prevencija 151
II Ispitivanje
. dece je na taj to je posle pet odina
Januar-Juni 1982) ponovno Ispitivanje dece iz Eksperimentalne I iz Kontrolne
drug.o. Ispitivanje nos! odlike studije. U psihologiji ova' ti
da u vremenskim razmacima ustanovi stanje jedne ili vie osoba
jl
e
968).s10 u vremenskom periodu i eventualnu celishodnost
Ciljevi istraivanja su dakle bili:
l. da proveri da
na isti
kriterijlIma) ;
li deca procenjena ':ao ?dnosno funkclOOiu
i posle pet godina (sto predstavlja I proveru pouzdanosti primenjenih
2. da proveri da li latent'!.i tj. adolescentni period ili menjanjem
godina neurotlcno odnosno funkcionisanje ispitane
3. li u nastale pozitivne ili negativne promene u -s o-
.sredml. pak razvojna ometanja na osnovnu prirodu
CIOnIsanja neurotlcne odnosno dece.
Ciljevi istraivanja su odredili i hipoteze kOje su glasile:
Hl - p!ocenjena. kao odnosno u prvom ispitivanju funk-
cionIsace na Isti nacin I posle pet godina;
H. -: .odnosno adolescentni period svojim unutranjim subjektivnim.
clI!,a Uticali su pojavu dodatnih kod odnosno te-
koca kod ne-neurotlcne dece;
H3 - :Objektivne. u spoljanjoj sredini, pozitivne ili negativne prirode liti-
cace na osnovno pslhlCko funkcionisanje odnosno dece' i to:
H3-l - poboljani odnosno materija!ni uslovi u poro.dicl delovali su (pozitivno
odnosno negativno) na pSlhlcko funkCionisanje neuroticne odnosno
dece.
H3-' - razvojna ometanja jo jednog deteta bolest hospitalizacija
.Intervencija, due odvajanje, smrt bliskog negativno
na osnovno funkcionisanje odnosno
H3-3 - n.egativna odnosno pozitivna klima., koja Je vladala pre pet go-
dma, I u istom smislu deluje na funkCionisanje odnosno
ne-neurotlcne dece.
'1 k PSiholoko. iS,?i.tivanje dece izvreno je istam skupinom psiholokih instrumenata kao i
pn I om prvog Ispitivanja: kontaktnim intervjuom WISC-om, Bender-HABGT-om (Hutt L M
1.969), GASC:o",! et a.l. 1960) i crteom porodice 1980). Uzrast dece' se' pri:
likom Ispitivanja 10; .6. i 16; 6 godina. Intervju sa majkom se razlikovao
prvobitne (OST) forl!!e, je ovom Prilikom bio konstrlIisan tako da prui podatke o ispi-
tlva.,!om rodlt<;lljlma I drugom detetu u sadanjOj situaciji, odnosno o' zbi-
yan.JI.
ma
. u. I i II Ispitivanja (1977-1982). Roditelji nisu ponovo psiholoki
Ispitivani jer je to za potrebe o;vog rada bilQ nepotrebno.
se .i m.oglo osnovne prilikom ovog ispitivanja odnOSile su se
znacajno oSleanje, pre dece iz E grupe. DQ njega je dolo zbog preseljenja poro-
IjPro:rene skole, neodaZIVanja na nekoliko uzastopnih poziva kao i otvorenog odbijanja
r Ite a a pooovo na razgovor odnosno da dovedu dete na ispitivanje. Tako se E grupa
svela na 15,. a K 24 Razumljiyo je, zato, da se dobijeni rezultati ne odnose na
ceo uzorak !IZ prvobitnog. IspItivanjal. vec samo na sada ispitane ispitanike.
na",! I ovako smanjene, ove dve grupe dece (podacima kOje su pruile) mogu da budu
zan!mljiv I p?dstrek za razmiljanja. I dalje, kako se i u prvobitnom ispitivanju
o relatlv:no Visoko uzorku,. to, prilikom razmatranja i dobi-
jemh rezultata I o ovom cm IOCU treba VQditi
se !o.e motivacije .. svih roditelja iz E grupe, i oni koji su se odazvali pozivu
po. praVilu su pruzall otpor.da/ucl. oskudne podatke ili SOCijalno poeljne odgovore; sticao se
utls.ak ceo I?o.stupak. dozlvlja'!aju kao nezeljeno na neka n!>priJatna iskustva iz
prosiosti. .r0dl!elja kOja se rado odazvala pozivu bili su oni kod dece je dolo
do p!?novne pOjave III pOja.!'avanja prethodnih Simptoma i ili koji su upravo bili u si-
dono.enja znacajnih odluka u vezi detetovog daljeg kolovanja izbora drutva itd
a u cemu niSU uspevall da se " "
.. Roditelji .iz su se uglavnom rado odazivali pozivu i spremno tokom
Ispitivanja: je, da su suprotno roditeljima iz E grupe, ovde roditelji kod dece
su. se pOjavili problemi (uglavnom za adolescentni period razvoja) a u kOjim
nisu se bili tl k?ji su odbijali da lli su u bili u ad-
IHYo yzdrzani. Dobijao se utisak da Ih je upravo .pripadnost K grupi, tj. -grupi dece Pbez
(kako je u .prvobltnom . Ispitivanju glasilo Qbjanjenje). nepoverljivim u situa-
Ciji a a su se u njihovom roditeljstvu pOjavile
. mot!vacije dece ona je bila u okviru obeju grupa utisak
je da je .sta.v. rodltelja ono to je davalo celokupnom detetovom odnosu pa
i bmotl.lvaCljl prema Ispitivanju. Ispitivanje je, i pored toga, moglo u celini da bude korektno
o av jeno.
a. Jeiela obaVila je ponovno ispitivanje dece iz Eksperimentalne grupe I svi
\lezi E grupe dece I roditelja mogu se u njenom diplomskom
b. Vesna je ponovno Ispitivanje dece iz Kontrolne grl.\pe i svi rezultati u
K grupe dece i roditelja mogu se u njenom diplomskom radu
U tekstu se zato od str. br. 151, tj. od II ispitivanja govori u mnoinI. K. K.
. I' . ad lovili su izbor postupka za
Priroda postavljenih hipo!eza I ci.JeyI. r a USosnovi redstavlja follOW-lip studiju, to
obradu postod ovo da liP postoji
je I osnovni Cilj .obra el If aTvanjU u E i K grupi i,. ukoliko razlika postOJI,
lika dobijenih na I
mt
Fierov T obrazac.
na kom niVOU je njloova o je WISC-Bender-HABGT-a i GASC-a,
Ovaj postupak je primenjen sakvalitativnih U kvantitativne vred-
dok. s':' sa !nte!yjua. preko t? 'eCrtsa, mogao da bude ocenjan.
nosti I za nj I h su Izracunati procan I. ' ez
nego kvalitativno.
Rezultati
. k odnosno neneuro Prva hipoteza (HI) je tvrdila deca procenjena
a
ao
u prvom Ispitivanju funkcionisatI tako I posle pet ci lt t na I i II ispitivanju
od rezultata na testu,. lZ!"e a se skupna skalna vred-
u E grupi, nema razllka: .. u. oba rezultata sa
nost psihopatologije koja na razlika na skupnoj
I i !I ispitivanja '!. K .grupl, pOkazu1e dalj'e pripada vrednosti skale za nor-
skali pSihopatologije I da do ljeni s o>r I
mainu populaciju.
Tabela br. 1
Tabelarni pregled rezultata za I II ispitivanje za BENDER-HABGT

I ispit. II ispit. ttest stat. zn. raz. E grupa
----_._------------
a. Skala opte psihopatologije
b. Indikator br. 17
c. Indikator br. 14
d. Indikator br. 7
K grupa
Skala opte pSihopatologije a.
b. Indikator br. 5
c. Indikator br. 10
d. Indikator br. 12
e. Indikator br. 14
f. Indikator br. 17
l: M = 82,88
M = 111,75
M = 3,97
M = 5,00
M= 66,26
M= 3,68
M= 6,09
M= 3,87
M= 2,,11
M= 3,05
._-- - .. _ ... _ .... _-_.
M = 79,37
M = 92,75
M = 8,80
M = 2,80
M = 68,82
M= 1,97
M= 2,43
M= 2,04
M= 7,59
M= 8,43
t = 0,67
t = 1,16
t = 2,93
t = 2,19
t = 0,89
t = 2,78
t = 3,62
t = 2,36
t = 3,81
t = 3,90
0,01
0,05
0,05
0,01
0,05
0,05
0,01
0,01
Treba ukazati i na. da se skupnom
koji Bender s":,atra u realnim ivotnim okolnostima,
planlr';lnja, odnosnko. s a I{e. optem funkcionisanju (tip odbran!!).
nesigurnost, Izrazenu an sloznos ! .. j kv'ru opteg pokazatelja funkCID-
Drugim i u ponovljenon:' !-' .. u . o I I' d su kod dece iz E grupe kon-
nisanja imamo (I I dalje relativno slabe za razliku
trole impulsa i izvrne funkcIle ja I p I ostoji dobra ja i njegovih izvrnih
od de.c:
e
iz K wupe kod I pos e peb.tt go bio zastupljen i kod oba
funkCIja. (Ovaj pokazatelj je u prvo I nom
roditelja dece iz E grupe!). '" 'I t" da i i ne-
izneto. govoIri u na-
neurotlCna deca I pos e pe. go . o i finije analize s obzirom na to
.. prl!'"enjem d:jj I!!e
g
(kOji daju skupni skor, ali i
da k
l
.
ma
j
17
d' PO)edmakCnluhj' e mndalkanteokrea funkcionisanja Ispitanika). to _
sva I po e macno u az . j' bT oo
mada bitno ne menjaju skupnog skora - Ion Ima I I recI. . od
Razlike su se pojav!le pre na br. u u E
jednako zastupljen i u I I II dok je kod K. gu se i interpretira. Me-
nalnom Hutta, ovo je IselekciOniranja prola kroz
kako su deca, pre svega IZ grupe, I' edni to se prilikom interpretiranja
neuroloki pregled i nalazi s!-, kAd S 1979) postavilo pitanje kako
rezultata sa I ispitivanja (LUria, . 'rk j E i K grupe u I ispitivanju, (0.01)
dobijene rezultate. S obzirom na rali lio nam se da ovu razliku smemo da
nismo imali prava da rezultat z,anemarl'l!0' m a to se odrazumeva pod pojmom
kao indikator primarne neuroloske matrice, i p riziko-faktor neke
Anlage-a, tj .. bio-fizio-psiholoke

ja-psihologije podrazu!'"eYl!
dece s obZirom na to da odre. I ono s. d kle ret ostaviti da se u I Ispitivanju
Il
oj
l!lom ono I. ja .. -ieodllta naslednih osnova koje su u
JavIo u grupI neurotlcne dece. jer .le .. moguc sve a na planu primarnog, never-
startu pogodova!e nl ne raspolaemo podacima
balnog komumclranja u pr!l]larnoj Ija I'
t
Ok! su' nam se vredne dalje provere.
koji bi dozvoiIi bilo ta vise od pretpos av I , ,
.. . ". T . u kome nema razlike
Rezultati koji su .u ponovljen0l]l !SPI 'edlno kao posledicu uticaja pe-
dece iz E i K '!vom 1"!10\luce a ja koji >vidljlvije. upravo
rioda adolescenCIje kOji. je zaje.dm<:kl deCI ,IZ funkcije ja koje su povezane
na ispoljavanje o\log jer je u "vezI s radilo bl se o primarnim fakto-
sa promenama telesne seme I sekundarni uticaji razvojnog perioda.
rima II smislu Anlage-a, dok" bl u rugom k
l
.
1
ego nekog sigurnijeg B,ez
Naravno, i ovo ostaje na mvou pretpostav I pre n
__ """'"
prevencija 153
sumnje da bl istraivanje ciljano. na proveru ovih pokazatelja moglo dOista da osvetli
neke, bar u naoj sredini, neispitane najranijeg razvoja aparata.
zanimljiv rezultat u E grupi dobijen je na tzv . indika-
toru (br. 7) koji ukazuje na kompulzivno odnosno ponaanje, a koji u ponovljenom
ispitivanju ide u pravcu smanjene zastupljenosti (u I ispitivanju 0.01, u drugom 0.05). Ovaj
rezultat koji govori o manje manifestno ispoljenoj simptomatologiji u skladu
je sa izjavama koje su u intervjuu dale majke, kOje saoptavaju da su pomenuti
simptomi blae izraeni ili da su se izgubili (pri su dobili svoju u sredini lake prihvat-
ljivu zamenu!). Ono to se, naime. od vremena I do vremena II Ispitivanja odigralo, a u
skladu je sa adolescentnim periodom razvoja, jeste opte sazrevanje: dalji razvoj Inteligen-
cije, bogatstvo novih iskustava,. odraSlije komunikacije sa sredinom" to bez sumnje daje
nove zadovoljenja potreba i unutranje napetosti,
razreenje problema, pa samim tlm I manju potrebu za manifestnom simptomato_
logijom fob odnosno kompulsivnog tipa. Moe se razmiljati i odetetovom .navikavanju.,
adaptaciji., na sopstvenu neurozu, o njenoj socljalizacijl., upravo pomenuti m
sazrevanja, pri osnovni sklop ostaje. .
U K grupi prilikom II ispitivanja postoje razlike na pet indikatora. Zanimljivo je,
tim, u kom smislu se te razlike javljaju. Indikatori V i X tesno su vezani za nivo zrelosti
CNS-a i vizuomotorne koordinacije, odnosno zastupljenosti pato,logije na ovom
planu. Kako su oba manje zastupljena u II ispitivanju ih treba shvatiti
kao pokazatelje dobrog, progresivnog razvoja vizuomotorne koordinacije. I indikator XII
je sutina u zastupljenosti simplifikacije (formi), a koji se II II ispitivanju ponaao kao I
dva prethodna, (sa 0,01 na 0,05] moe se shvatiti kao znak razvojno pozitivnog toka i dobre
katekse spoljanjih objekata, to posredno govori o ja i njegovih izvrnih funkcija.
Bez sumnje je zanimljivo to to se pomenuti kod
K grupe u II ispitivanju Javlja na nivou od 0,01! Ako podse-
timo da on ukazuje na emocionalnu, nestabilnost, smanjenu i plani-
ranja, slabiju organizaciju emocionalnih odnosa, oteanu kontrolu impulsa, onda se odgovor
na pitanje ta sad ovaj Indikator kod dece? u stvari sam od
sebe. Sve pomenute karakteristike funkcionisanja odlike su adolescentnog nagon-
skog, emOCionalnog pa i intelektualnog funkcionisanja. Razlika, veoma bitna, u odnosu na
decu (kod kOje se ovaj indikator javlja i II I i u II ispitivanju), jeste upravo
u tome to je to njihov odbranama i"menjeni. funk-
Cionisanja, dok se kod dece radi o prolaznom, razvojno i normalnom
funkcionisanja. Naravno, moe se razmiljati i o tome da se radi o kumulativnom
koji donosi adolescencija.
Inteligencija, kao primarna, autonomna, nekonfliktna funkCija ja bila je pred,
met naeg interesovanja I u I i II II ispitivanju upravo radi njenog sekundarnog
potpadanja pod mehanizme odbrana. Procenjivana u oba ispitivanja WISC-om,
-ponaala. se u grupi dece na verbalnom, manipulatlvnom kao ni
skupnom nije bilo razlika, to da su i posle pet
godina deca manje efikasno koristila svoje Intelektualne sposobnosti od svojih
parova. iz grupe dece. Ona su sada u pogledu na verbalnoj i skup-
noj skali i (stat. razI. 0.01) uspenija nego na prethodnom ispitivanju.
Tabela br. 2
Tabelarni prikaz rezultata na WISC-u
E grupa
SO
VO
MO
K grupa
----------
SO
VO
MO
-------------_ .._--------------------
I ispit.
II ispit.
ttest stat. zn. raz.
-------------_._-----
M= 99,00
M = 101,00
t = 0,79
M 103,73
M = 100,93
t = 0,87
M= 93,87
M= 99,13
t = 1,79
M = 110,27
M 122,77
t = 5,45 0,01
M = 106,68 M 122,59 t = 4,76
0,01
M = 116,68 M 119,18 t = 1,24
R .. zultatl E i K grupe u II ispitivanju
SO
VO
MO
r-sz-.
M = 101,00 M = 122,77 t = 3,01 0,05
M = 100,93 M = 122,59 t = 3,02 0,05
M = 99,,13 M = 119,.18 t = 2,84 0,05
Sta bi ovo Pre svega, poli smo od pretpostavke koja ima I svoje teorijsko
i svoje da razlike u postignutim rezultatima na testu inteligencije ne
od razlika u primarnim intelektualnim sposobnostima dece iz ?veju ispitiv!lnlh
(uostalom, i odabiranja i "sparivanja. je titi. od ovoga), vec da se radi o razliCI
u uspenosti njenog Kao nekonfllktna funkcija ja ona moe ali i ne mo,ra da pod-
legne uticajll primarnih procesa I procesu neurotizacije, zato se i !,"oglo da
Ispitivanih grupa dece postOjati dobijene razlike u pogledu efikasnosti njenog kOri-

Ne ovde u neka dublja razmatranja o "ponaanju 10'a, za svrhe ovog rada
dovoljno je da kod dece inteligencija i pored potencijalno
uticaja adaolescentnog razvojnog perioda funkCionie kao stabilna funkcija ja; Zahvaljuju?1
zrevanju, sublimaciji i za ovaj period dosta sklonosti ka Intelektuallzacljl
154 ., ideje 1/81. (godina XVII]
na verbalnoj ali Ile i manipulativno) skali) nastavlja da bude (vie
na skupnoj skali) jedna od integrativnokoordinatillnih funkcija zdravog ja deteta na
efikasniji nego kod njihovih parnjaka sa smetnjama.
[Treba, voditi o da je wise kao dovoljno dobar ,i pouzdan
test za merenje inteligencije razvojnog doba manje pouzd'an na sasvim niskim odnosno gar
njim uzrasln,im granicama za koje je Kako je broj dece i iz E i iz K
grupe dostizao njegovu gornju granicu od 15; 11 god. to je :pomenute lIie" rezultate kod K
grupe pouzdanije kao da su na nivou prethodnih nego iznad njih.J
U ovu sliku se uklapaju i rezultati sa testa opte anksioznosti (GASe-General Anxiety ScaleJ
na kome se u ponovljenom is,pitivanju i deca razHkuju, na
ravno "na tetu" dece, to nije bio u I ispitivanju. se da je neuro
dece 'Opti sklop h odbrana nastavio da i optu anksiomost, dok je
kod pomenuti skup adolescentnog perioda redu-
oiorao ,rMije (u I ispitivanju) zastupljenu anksioznost. Trajn'O ,pri'sutna u opte funk
cionisanju Jece, bez sumnje ima svoj udeo u slabijoj efikasnosti koriMenja po-
intelektualnih sposobnosti.
Tabela br. 3
labelami pnikaz rezultata na GAse u
E grupa I ispit. /I ispit. ttest stat. zn. raz.
-------
Skupni skor M=50,22 M =54,97 t=0,80
Laj sirela M= 4,62 M= 3,46 t=,1,15
f( grupa
---- ----.---_ ... "- ------"----- ---------"--"_ ..
skor M=51,53 M=43,60 t=I,71
Laj skala M= 3,74 M= 3,04 t=I,55
Rezultati E i f( grupe u ponovljenom Isptivanju
Skor anks;.oznosN M =58,33 M=40,68 t=2,31 0,05
Od svih pokazatel!ja od smo neto na crteu pooodice samo jedan -
adel<vatnost predstavljanja sopstvene figure - pokazao se kao (kval ;tativna proce
na!); kod dece;z E ; kod dece iz K grupe.
Kod dece, naime, neadekvatnost predstal.'ljanja sopstvene figure u okviru po
grupe, znatno je vie ispoljena u II, ponovljenom ispitivanju u odnosu na I, a ta
i u sa istim pokazateljem u ponovljenom i'spitivanju "od dece.
umanjena, povremeno def.ormisana, sopstvena figura, ako nita drugo. ukazuje na
doioVljaj sebe u grupi, sn.ieno samopotovanje. odnosno umanjeno pridavanje va-
nosti sopstvenoj knflikti, nerazre'eni u latencije i aktivirani
adolescentnog uzrasta, Jo vie se ispoljavaju u odnosu na vreme I ispitivanja, a
posebno u odnosu na decu. Ova deca u odnosu na crtee iz I ispiNvanja. crtaju
svoju figuru u .odnosu na grupu, vidno adekvatnije. OoVo se moe shvatiti kao re
zultat razvCljno progresivnog emocionalnosociojalnog aparata deteta od
vremena kada su razvojni ',i ed ipal'rlj] , davali izvesne neadei<vatnosti. Upad
I'jivo adekvatnije predstavljanje so,pstv,ene figure kod dece !l II ispitivanju u od-
n0::iU na vrnjake iz E grupe jeda.n je od pokazatelj18 percepcije sopstvene
!i osti u okviru grupe i uspene socijal'izacije koja 'je uzrastu.
Raspoloilli materijal nam daizloimo povezano rezultate i prve (Hl] i druge
(I-b) hipoteze.
Ka,ko, prema svim raspoloivim pokazateljima. deca i .posle pet godina funk
cioniu kao odnosno i dalje kao to je prva od po-
stavljenih hipoteza Kako se da latentni odnosno adolescentni period
razvoja uticati na pojavu dodatnih kod dece odnosne razvojnih
(moda j kod der-e, nisu ostvarila, druga hipoteza nije

'Kod dece. naime, smetnje optu anksi.oznost) nisu iz
raenije nego ranije; sklop postOji i dalje, s tim to su se oblici ispol}a-
vanja ponaanja (simptomatologija) ;zmeniH i bolje uklopili u modei koji odgo
vara sooijalnoj sredini i njenim Kod dece adolescentna ispolja-
vanja (ii pored znakova neto slabije orgarl;zaolje funkoija) , ne izlaze lzvan okvira razvojno
i normalnog za taj uzrast.
hipoteza (H,) je pretpostavljala da moda neki od spoljanjih", objektivnih"
uticati na izmenu osnovnog funkcionisanja dece iz dveju grupa. Na osnovu
dobijenih rezultata ,prve hipoteze, to se, nije desilo. ma kakve da su te spoljanje"
promene bile. No kako raspolaemo n'iz'Om podataka, imamo obaveeu I da ih iznesemo,
Tri .pothipoteze ,ove hipoteze odnosile su se na:
H'-l - izmenjene mate,rl'jalne uslove (standard),
H3" - razvojna ometanja i
H3R 3 - )),kHmu.
U vezi sa prvom pothipotezom, u priblino pololliniispitanih i u E i u K grupi
(46,67% odno'sno 57,14%) dolo je do pobolJanla standarda to je mereno preseljenjem u
noove, bolje stano"e. promenom radnog mesta na bolje, zaposlenjem starijeg deteta, odnosno
odseljavanjem iz primarne porodice. Kak'O su deca ,iz obeju grupa nastavila da se ponaa'ju na
<ll 1SS
isti ove promene oo,i,gledno nisu bile od uticaja n'j za izmeDU
"klime pa ni ,njenog uticaja na funkcionisanje dece, to ujedno da ova pot.
hipoteza nije
to se druge. po.thiPoteze . desilo se m,o!l.lo i - usitnjavanje
tako da u SUS.tl!",' I dono,senJ.e i nije Ako pod.
setimo pod .razvoJnim ometalljima I njihOVim utlcaJ,lma na dete kaoO pOjedinca odnosno
po",dlcu l. njenu dinamiku, podra,zu,meyaju deteta, bo,lesti, hospitalizacija, ope.
raCIJe, razvod roditelja, smrt iJllskog clana porodice, itd, itd., jasno je da
su dobiJem ne samo po. svom heterogeni, l1ego nisu uvek ni
tormalno uporedlj I,!:I , pa nl na n'!Vou statlstlCi(lh pokazatelja upotrebljivi. mada ova
pothlpoIeza ne moze .?a III ni dobile smo podatak dodue "kvalita.
tlvne all. kOJI bez ZnaC8js. Naime, u situac'ijama razvojnih ometanja, prema
Jav?ma samih. rMIJkl. kOJ!'l su d.8vale, 73,33% roditel'ia de'ce ponaale se
neadekvatno. sto nl.l'3 bila od!lka ponasanja neneuroticne dece. Ako nita drugo
ovaj podatak. ukaZUje kvalitet roditeljskog ponaanja LI i'votno ne'izbenim
okolnostima I "predstavlja pmlog s'agledavanju razl'ika funkcioni'Sania
ovalNim situaCijama LI Ei K grupi ispitivane dece. ' u
d I Na\.ooekivanja lata nega'ti,yna pozitivna "kl'ima koja ie vl'a.
.1 a IvanI m grupama dece pre pet. god'ma I sada LI istom smi,slu de I ollati na njih' ostva-
ri,a se. alme. na kOJe su.:maj:ke dale LI intervjuu, odnOSi u oro.
:;u 'IstI 'd tj .. losl koo
l
: i pre pet godina, ali i loiji u :preosralim
4% ,. grupI su .o nosI osta I isti tj preteno dobri u 7619A b l"
t' ,B loiJi u jed.noj. porodici. ZanimlHv je 'podatak da se u K grUPi' II
pogor:nje) Je tl E grupi nije razveo ni,jedan. Ma kako da bl
na malom I, o u mogI a ImajU drugu . teinu, je da i
nastavl,iaju svoj. II .
u neurotIcnog 12bora 'i odran]ll i roaitel'jske dijade k l ,r,sr'ddn-
r.eurotlcnlm smetnjama neophodno za opstanak, dobijeni rezultati
Ako bismo sada saele ono d
vanju dole, moglo bi kao bitno da i ispiti-
- porodice kaje su pre pet godina, II Vl"e,!,e prvog ispitivanja, svojom optom erno.
CIOnalnom klimom dovele do toga da njihova deca razviju tip odbrane
i odnosa prema r a i koju su radi ko e s .
ne.urgtJCnu f ,dov.odile II pSihijatrijskJ
" ' I anas un ClOnISU na Isti nacm - i nekompetentno'
-. njihova deca su , dalje anksio .. .. '

gucl1lh kanala unutranjih napetosti, uticali moda na mo
neurozu I njeno bolje uklap.anje. u drutvene norme. Ovo
I
,razvoJna ometanja ma kakva da su bila, nisu bitnije uticala na ou raja
nl na "Idimu II celini, pa ni na osnovno
kal je I su pre godina funkcionisa!e
ga;m d't rk' l f P .)[J ce o <upnom !J'oJ!'od!cnom ;ddlmomu i
'd' a rD I .e JS .og . para, stvarale uslove za dovoljno dobar, , "o-i 'alno
o qovaraJlJc! razvoJ ." " , ." ... 'I.. J-
dva .. rezt"ltati u
J
ponovljenom ispitivanju odgovor na
r ' _,v S inS a PI ailJa: a pItanje o pouzdanosti kriterUum8 prorGrV"
i b] pitanje o smetnjama kao prolaznim
II ajnim, vidoVIma, odbram.benoadapHvnog funkCionisanja detelove - "
_ '" aj 90e'Jel1l, podaCI su pouzdanosti kriterijuma na osnovu kojih je izvrena pro-
se e elja Ispitanika za E odnosno za f( ,grupu Ovo dalje da rimen'e' -
profil deteta moe II praksi p rla
< sadraja, za ovu vrstu ,procene, /\Ja taj sp- -oho' F
.. Ins<, urnen,anJ" neophodan u radu sa problemima razvojnog doba, gacu)e
bl iO se odgovora na drugo pita' k" " ' '.
neuroza razvojnog doba On bi govorio p ot' nje;. OJI je Ujedno prilog 'flslhodmamskoj teoriji
koji je ZBuzeti stav u 'prvobitnom u vezJ' sa neuroza
uroza razvojnog doba} ne ,-. .' F Ime, u uvo nom L .8 U je receno da je ne-
_
ZE ali i NE MORA d aa se zadm kao ""lm nacIll pSlhlekogtunkcionisanja" tj. da MO-
deca (15j koja su na u odraslog doba. Prema do-bijenim rezultatima sva
tako. da fu.nkcioniu i pet ta? nrtavljaiU
fOji smo nameravali da kontro'liemo kao
stog razloga I iZ pro
nSlaJ' db etel tom, .odnosno savetodavl1o-suportativni sa ro.diteljima.
e 10 moeemo se samo pitati da II bi se ' LI I rk ' . "I '
gor,a.lo da ove vrste. ,"!ije bHo, Ovako dobijeni'
sklopa. I dinamike odnosn? potrebi ,za na.
nom obJektima, eli ,ne o Plo!.at.noll], ))manevruu II
:dvno ranom razvoJnom) periodu zivota.
Ako je tako, ta bi to moglo da
Pre .svega, uzorak ',spitivane dece je visoko selekcioniran, jer se radHo o deci ko'u
su roditelji doveli .u pS.lhljatrJJsku ustanovu. onda kada nisu vie umeli da na kraj
detetov!m slmptOll1l1na, I kada su detetova ponaanje i preva21ile NJIHOVE, (roditelj.
L
156 ideje 1/87. (godiina XVII)
ske) tolerancije. Mnoga ,podjednako, ali I manje i vie decal, nikada
i ne stignu do psihijatrijske ustanove zbog roditelja da podnose
funkcionisanje deteta. Dalje, tokom rasta i razvoJa dolazi all i adapta-
cije, pa samim tim i tolerancije, na sopstvenu odnosno detetovu neurozu koje u
brojnim nalazi pozitivne procenjene, drutveno Vidove ispoljava,il1ja.
Dovoljno je da pomenerno izuzetno ambiciozne koji tako funkcioniu u- skla-
du sa duhoko potrebama a ne u sagiasnoJItI, sa razlfojne zdraivem sublimacUom.
U naem uzorku nije npr. bilo nijednog deteta keje je bilo izuzetno uspenO' II koli ili II
nekim vankolskim aktivnostima, a u iVotu ih bez sumnje ima! Uredno; vredno, ambi
ciozno devetogodinje dete koje ima izuzetno ra'ZVijeno dunosti i cbaveza, kojei se
spremno igre sa vrnjacima ili televizijskel emisije da bi pripremilo sve tO' je po-
trebno za sutranji kolski dan, koje radije encikloped'iju nego strip, NIJE detel koje
zabrinuti ni roditelje ni nastavnike - naprotiv! Forma, njegove, za nas prepozna'tljive neuroze,
i i drutveno predstavlja veoma poeljan vid ponaanja. Kao takav biti
ljen i podstican, verovatno se razviti i u opti stil i ivljenja, sve do trenutka dok
unutranje MORA (I) ne postF)ne prejako i preteko za unutranje i ne postane pre-
poznatljivo kao problem na pa i irem planu. Do tada tolerisani i zane
marivani Simptomi kao to su npr. tikovi, sitne prisile, II emocionalnom komunI-
ciranju itd. alarmantni signali kada prerastu u generalizovanije tikove, priSilne radnje,
perfekcionizmom sputanu intelektua,lnu (profesionalnu) efikasnost ili emocionalnu distanciranost
i u odnosu rl" najblie porodice.
Dalje, u vreme ovog drugog ispitivanja sve petnaestoro dece se nalazilo u nekoj od
faza adolescentnog perioda (11; 6 - 16; 6) koji je sam po sebi dovoljl1o dug i dovoljno
period emocionalno-socijalng razvola, ostalog i ra<;ii reaktivaci,je iz
ranih razvojnih perioda, te predstavlja jedinstvenu ANSU i za izrastanle Iz neuroze ili nala
enje saglasnosti sa sopstvenom neurozom.
Sasvim je sigurno da se sa neurozom moa iveti, nekada i vrlo- dobro, ako ona
na koje donosi zadovoljenje i nekih od potreba ne
za sobom teu emocionalnu patnju ni .njen!>j sredin.i u mE!!i u'
naruavala bilo sopstveni bilo integritet bliskih osoba. Mazda Je zato IspravniJe razmlsJJatl
o tome U ST A se razvila neuroza razvoJnog doba nego da li se razvIla lli ne razvija u neurozu
odraslog doba? Stoga se na ovom mestu l pitanje: II ta biti sa nae petnaestoro
I dvadeset i petoro dece za pet ili deset godina kada budu
ljudi, dobro u samcstalnl i profes'iona-Ini ivot?"
je, da 'ollakva Ispitivanja imaju svoju posebnu vrednost
upravo zato ioo rezultate dobijene u pop'recnim Ispitivanjima na osnovu ,koJ!ih dono-
simo od opteg i vrednosti, podvrgavaju realni'joj procen,I, daju nam
za vie odoo'sno otvaraju nove probleme li postavljaju nOlia pitanja.
Ovo lispitivanje je izvreno sa anjem da bude pnilog potpurli,}em ,nazumevanju
nih smetnji razvojnog doba kao ,l podstrek za dalja ispitivanja ,i Irazmlljarlja ovog tipa.
Literatura
1. Berger J.: Psihodijagnostika, Nolit, Beograd, 1983.
2. B,ojan'in S.: NeuropsihijatriJa razvojnog doba, ,privredna tampa, Beograd, 1979.
3. Freud ,t;.,: Normality and Pathology in ChIldhood - Assessment of development, The
Wrl,tings of Anna Freud, Vol. VI. University Press Inc. New York, 1965.
4. GUiltord, J_ P.: Osnove psiholoke i pedagoke statistike, Savremena admin'istr-aclja,
Beograd, 1968.
5. Hutt, L. M.: The Hutt Adaptation of the Bender-Gestalt Test, Gnune and Stnaton Ltd ..
New York, 1969.
1980.
1984.
6. K.: Povezanost smetnji sa strukturom odnosno pa-
tologijom roditelja (doktorska disertaai-] a) , FlIozofskl fakultet, Uriiverzitet u Beogradu,
7. K.: DST-intervju, Savez drutava psihologa SR Srbije, Beograd,
8. V.: Provera pouzdanosti kriterl/uma odsustva smet-
nji, (dilplomskJl rad), Odeljanje za pslhologi'ju, FUozofskog fakulteta, Beograd, 1982.
9. Luria A. R.: Osnovi neuropsiho/ogi/e, NoMt, Beograd, 1976.
10. J.: Provera pouzdanosti kriterijuma neurOza razvo/-
nog doba (diplomski rad), Odeljenje za psihologilu, Filooofskog fllklul,tetJa, Beograd, 1982.
11. Sarason, S., et al. Anxiety in Elementary School Chlldren, John Wmey and Sons
Inc., New York, 1960.
U toku su pripreme za III ispitivanje s obzirom na to da je u periodu januar-juni 1967. god.
taono ,pet godina od II, a deset od Iiispitivanja. nam se da je tema PREVENCIJE kojoj
je bio 34. skup Saveza drutava psihologa SR (1-4. oktobar
1986 - Zlatibor), odnosno tematski broj Ideje, dobar povod za objavlJivanje ovog
rada. (K.K., V.L., J.M.J
metodologija drutvenih nauka
Danas \J'i;e nema potrebe braniti drutvene nauke. od njlih - na
primer, ekOlnomska nauka - '11'8 zaostaju za pnirodnim naukama, kako po
ug,ledu tako 'i po statusu. Druge, moda, nlisu lilstovtetno "tilo-
aLi su na unliverz'ite"liima lirom sveta i razvi-
jaju se u sMadu sa sposobnostima onih kOj'i se njiima bave. To se, pre sv:e'ga,
odnosi na sooiologliju. li tamo gde donedavno nliije billa kao
u Sovjetskom Savezu, ona pooin1e da se mzvi1a, pa ti da s,e' smatra
drutveno kOIrisnom. U tom smislu, bitka z,a sooiolog:iju !il drutvene nauke
uope je dobijena.
A bila je neizvesna. Na jednoj strani, te.il!o se njenom U!tapanJu u ,isto-
riju. Na drugoj strani, teilo se nj.etnom s iideolog'ijom. I to nije
bilo sas'viim bez .osnova. Uzmimo soc1iologliiju za pnim er. U a J kas-
nije, nlij,e biilo jasno kD'jli je predmet lOve nauke, a ni !koulim metodama se
sluJL PO predmetu kao da se nije ,izdvajala odistD'r:ije; a po metodima kao
da je \/lie tr'eba:lo da s'lui propagliranuu vrednost:i nego iznoenju

IJe, od limala pretenzije.
Ne'to elementarne socIoloke mi,sli moe nam da to razu-
memo. Bez obzira na to da li njene vezujemo za onoga ko je najpre
usvojiilo Iii p,r;opaglirao samu socliolog1ilja, za 09'i13ta Konta, Hii za neke koji
su, kao MontestkJe, u tradiioionaina razmatranja liz li pravne Nilozo-
fije uneN sociolokii metod, jasno Je da se pomeranje prema
drutvenih kojima bi se objasnile iz istorije i iz svakodnev-
nog jiv;ota vrIilo radi pnlstup'a drutvu. U nekiim pored
potrebe, neposredno jie uticao i primer plikodniih nauka. Smatra:1O
se .da nema razloga zato ne bi mog,le Iii drutvene nauke da tee listovetniim
objanjenjiima svoj,ih predmeta. Zapravo, od postojala jte
pretenzJjlja da sociologlija postane drutvenih naU/kao
To jie posebnoV'idljiiv;o u delu verovatno li najuNlcajni:j,e'g
sociologa sviilh vremena, Emila Dilrkema, 'kojli je li pravIi ob noV!ite lij ove nau-
ke. Iz tog razloga, mnogi i nastanak '\I1e,zuju z,a time. I
zai,sta, moda v:ie nego blilo ko drugi, Oti'rkem Je li!sti:cao karakter so-
oiologlije li bmtnlio atUtonomilju dmtvenih nauka. To 'je kal<io prema onima
kOjli su da Je sooiolog,ija samo Jedina nova litdeologilja liH, zbog
sklonostli li Sen-Simona da stvaraju crkve, novla re'l,j'gii1a,
tako i prema onima koji su smatrali da se sociologija moe svesti na psiho-
logiju. Ova druga struja, jaka kako u francuskoj tako i u engleskoj drutvenoj
smatrala Jie da ba razlozli zahtevaju da se za drutvene
nice smatra da su one isto to i pSiholoke samo takve da se ispo-
ljavaju u uslovima masovnih ponaanja. Zapravo, ukoliko se o sociologiji uopte
Maks Veber, Metod%gija drutvenih nauka. Zagreb: Globus, 1986. Artur L.
Ekonomska sociologija. Academic Press, 1983. Martin ubik, Teorija igara i drutvene nauke
I-II. Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1982. l 1984.
moe gOlllorii,ti:, kao o dils,crip,llini kaja li,znoSii' neke pos,ebne Itvndinj,e o oinjeni'cama
koje posmatra, onda s'eradi o psihollOgiUli, Ini, ka'ko se kasnij'e ta
disciplina razvila, o socijalnoj psihologiji. Prvobitni sociologije, Kont i
nisu b.ili u. st,anju da d(:lVoljno jasno izdvoje svoju nauku iz porodice
tlilozof,slk!lh dilScllpllllna, te stvarrnli 'razvoj, pod uticai,em pOZli;U-
vlz'!la pO\lotovo, skoro. teio sociologiju podvede pod poseban vid psiho-
---:1 to pod .onaj deo pSllhologi:je 'kaji il s,e bayi mani,festa-
clJ:al!la ljudske U tom razv,ojlu, Dhnkem je odigrao
ulog'u. Danas lima mn.ogo ne,sporazuma oko koje
'On dao, Ikao 'i oko metodoilOgije koju je on zagova,rao. Ukratko on
je smatrao da su dwtvenlir odnosli stvani, kao li svake drug'e, a da je sre-
diln11i vid socli!Olok,e oslanjanje na kauza.lna Tako
posmatrano, sooilollog,ije kao da :je zallli,slirla ba od ove ne svod.
ljriV'osrl!i drutvenlirh pO!1ava na ps,iholoke; od da
se v drutven!i, o:dnosli posmatrajiu kao uzrooi kOJiima se pojedi-
nacna ponaS,arnija.
Ovla odbrana s!OoilOlogiij,e na ,ilZg,led lilZdvaja drutvene lilZ
ponaanCa. To Dlirkem nlije elleo. Ipak, njegova odbrana sOCiio-
i drutvtmih nauka uopte, kao da j,e zahtevala da da dru-
!vo postojii, na na kojli postoJe li sve druge s,tvari - na pn/mer" kalO
sto :postoj,e ljudi. Tako bliiSmo IliiIi, da kaemo da je
drult\ilo to li to, ne se metaforom 'i ne
na?in,. AI,i, je, dt1utvo ne moe da de,la; samo
pOJedIncii. Zbog toga se smatralo da ue Di,rkemkoleik1lillti,srt IliN sooiorloki rea-
Ust, to se smatralo flillozofski se e'lli lilzbe6i ,kolektii-
vistiioko Di,rkemfrve SOCiiolog'iljre, osta(j,e pmblem
tva na de,l,aI1lJa. Jer, ,ako za 9,rutlva uzmemo
"drutvenil .odnos, onda se ne radi nii o drugom neglQ o odnosu dvoje
ili viie 'ljudii, a tada 'od o drutvu kao stval'i ne ostaje nita.
Dtirkemnij,e tako jednostavan, li, njegova sOC'iolog'iUa, predmetno li meto-
dO'lQki, nije tako ,Iako ali nu'egova 11IislU biNa dovoljno
On zaiplraMO braniilo dir.utv,en'ih vrednosti. Nema sum-
nje, naime, a li 1.1 drugim naukama se to da se Ijrudi u diru-
venom delanju ne rukovode samo sopstvenim interesima, sasvim individual-
nim ka'lku.laoiUlama :i slred:stawa se na drutveno
ustanovljena praVIila ponaanja. Ova ne .p'OstOlje na listi na
positoje pojedinoi Ikojli lih slede. Ona postoje samo ukolriko uh pojedinoi
'i slede. ona postOlje od svakog poje-
dinca, ,pa talkio 'i Old sv.akog sku.pa takVlih pO!iledtinaoa. Alko lilh ne sledi,
a svi drugi to on posledice svog buntovnitva. Ovde moramo bar
deo kauzalne snage ovih posledica da pripiemo samim praVilima, jer uvek
postojli da se ljudi tako ponaaju da buntovnitvo ne do-
vodi do sukoba. Drugim kada bi drutvene vrednosti zavisile samo od
delanja i vrednovanja u svakom datom trenutku, nikad ne bi pos-
tojala prepreka inst'iiuc,ionalnre pred bHo kalkvim V1red-
novanjli:ma - !pred bli mogao da s,e lilspreai drugli oov,ek, aN ne i
drutvena norma. sukOrbi sa normama su nesumnjlilVli, 1!0 .gOVO ni o
nj.ihoVidj pa li oautonomiU1i nauke koJa se bavi nj,ihovim nastankom,
odravanjem i razvojem, tj. sociologije.
Ova odbr,ana je tolliko mada ne i lako
shv:artljliva, da moemo da kaemo da u sooiolokoj profeSliljii sta-
nOViilte: iiilj, je D\i,nkem 1.1 p'ravu 'i,lli nema soc'iologlije. Us}ed tog'a, paradoksalno
de,l'uje oinuenica da je mertodolog'i0,a s,koro bez lirkaikvog utJilcaj-a.
Mnogo su radovii Maks!a Vebe'ra, za koga se moe da je sasvim
su.prno1Jno 'VIiideo sodi'ologliUu. Kao to je pozrnarto, D'irkem li Vebe,r su p'j,salli u
isto vreme i, po svemu sude6i, biH potJpuno ne'svesni uzaJamnog postojanj!a.
Nema dokaza ni da je Di'rkem oiltalo Veberanlirtli da
A savremena sOCi:ologliUla se moe kao spoj D'irk\emove odbrane
predmeta sOClioloke nauke 'i Vebemve odbrane soclioloke metodolo.giij'e.
Najvaniji Veberovi radovi iz metodologije drutvenih nauka sada su
sahranii ii ob\ilavl}eni Ikod nas. No, li su nje'gmti staVOVi hirlli p02Jnati, jer
je uvodni deo Privrede i drutva rasvetljavanju njegove metodo-
logije, a i iz knjige Protestantska etika i duh kapitalizma moe se isto
osvrti i prikazi 159
nazre,tii. Obe ove knj:ige su ranije kod nals objavljene. veoma
je d.a sada objarvljeln .ovaj 'ilzbor, jer se sa91edava Ve-
metodolo:ko sta:noV1ite. tav:i'e, je doao na slretnu
da u :i,zbor ne samo radove o vrednosnoj neutralnosti u dr.u-
tv,enlim nauikarna, li' ,radove kO}i nrilslu neposredno poveiZani sa sooiolo-
k!om me1lod:orlrogliUom, allli ,0bjalnUalvaju sopstvene meto-
dolOrglije za socliol'okih pojmova 'i za o.bav,eze SOCliIO-
loke prrofesliJ'e. Pored toga, ovaj !izbor da se sagleda evoluclija
Veberovih shvatanja, od Protestantske etike, u vezi s kojom su napisani
prvobitni metodoloki i studije, preko Privrede i drutva, u vezi s ko-
jlOm Je ob}aJ\Illjena !p(1VlolJitna verz'ija SOdirolrok!ih pa sve dro naJ-
kasnrij1ih Vebewviih u veZii s kojima jeste nje'govo pre-
davarn}e "Nauka kao pozliv. Po mom misijeinju, teta j'e Jedino to u ovaj
izbor nlilje uvrtena i Veberova o r-aoionalnom ,i ivraDionalno.m dela-
nju, plr,ed:stavlja Roera li Kin'i,sa. Odmah obrjalsn'irti zato tako
mi,s'llim, 'lake p,reoi na pnikaZlivanj.e Veberovih stanoVli,ta.
Nalime, Vebenovo me,todolorko pred:stavlti'a poku,aJ sinteze Mi-
love m etordologliU e , neokantovstva :i Meng,erove elwnomske U O!I.'om
izboru, MMa !i Mengera t'ee se To u Miila li nije
tako vano, jer svako ko se bude zanimao za metodologiju drutvenih nauka
da lilzbegne potrebu da Veherovo shvatanje uporedli s Millovlim,
da je ovaj dmg'i u stvani ,prvi li mertodolog drutveniih
nauka. Tako 6e i da s'e Vebe!r veoma mnog.o loslanrj,a na Mi-
la. nje'govu sag,lasnost s Men;gemm taiko da otkr.i-
je, deir se .on na l1I1'eg.a pozi!\(la (u oViim anclilma , aiko s,e ne varam, uopte
se ii ne pozliva), a 'i njegov dopi1inos se zanemaruje. A to
je sasvrim pogreno.. Mengerov uti'caj na Vebe,ra jie nesumnjiivo naJvaniJi.
I Vebemw napad na sledbeni,ke liSri:oI1ijsrk,e kole ne
moe n:i, da s'e razume. No, to :ipak, je to
to se bez razumevanja Veberovog prihvatanja Mengerovih metodolokih stano-
Vita, odnOIsno Mengerove ,odbrane metodollorkog lindiiMidual'izma, ne moe ra-
zumeti Vebemv p,[1ilstup predmetu drutvenih nauka l posebno predmetu so-
A taJ plr,edmet jeste, kako sam ,reikao, nas-
tanak, ustanova, tj. dm,tven1ih v:nedinost,i li prra-
vila ponaanUla. Veber 1e p,riihvatio Mengerovo stanoviite o ralOionainom osno-
vu drutvenirh vrednovanja, za .raiZl'ilku od i, tradriciona'lizma istorij-
ske kole.
No, ovaj 'i zbor velOma dobro pokazuUe neto drug,o. V,ebe:roViu odbranu
samostari:t"los1Ji drutv,enih nauka lj, vrednosne neutJralnosti. s obz,irom
na to da jie ovde uv.r,teno li predavanje o Nauoi kao rj,asno se
da za V"'rednosnu neutralnost Veber nij,e shvatao kalO hl.adnii prrofes.j-
Qnal:izam. Za Vebera, vrednosno, strasno opredierllenje neophodan
je uslov za vrednosnu neutralnost To su dve osnovne teme klOje
u rOVom ,i,zbo.ru padaju u 100i: odbrana metodolo'lkog iirnrdlilvidualiizma
i vrednosno za vrednosnu neutralnost.
U kom smi,s'lu Veber brani metodoloki li:ndivridualiilZam? Vebe.r naj:pre
do!<iazuje da drutvena nauka ne moe da se svede na Is:llo'ni'di:zam je
po nepnihvatIU,iv. ta to znaloi? To jednostavno: nijedno objanje-
nje !<iOIje taiko to g,las'i Iistor'ija da ... .ne mo,e da se prlihvati u
dru,wernloj nauai. Istol"liljski razloZJl ne mo.gu da budu UZI1ooi. POZJiv,anje
na njilh tumaoenj,a, ka.o to dalje ,i sjaj koja se eli,i
alii nema nikakvo opravdanU,e. Da bi se neko u
drurtvrenroj nauoi plriihvati,lo neophodno jre usag.l,aSlitli ga sa
nJem IraoiiOlnalnog del,anJa . .Bez toga, pO'Zlivamo se na ,iSl\!orijske
sile, oilj'e postoj,anj'e Je ,sporno, a i silla je Tu Vebe'r sj.ajno kom-
binuije neokantovsko rideografS'koj pnimdli drrutveniih naUlka, tj. o za-
visnosrtli ilstor!ilje od a ne obl1nluto, s Mengerrov!im dru-
tvenih ustanoVla kalO rao,ionallnlirh pojediiinaca 'i drutvrenlih grupa. Iz-
gledlallo je, pre V'erbe'ra, da se ne moe stanoViite da su drutvene
ustanove sredstva i drutvenih delanja sa shvatanjem o isto-
,r'ijsk!oj zavlilsnrOsti drutvenih ustanov,a. Veber i'e pokazao da moe. To je nje-
gov dopIrinos drutvenoj nauoi.. Nu,egovo l<ionrkr,etnije osrJanjanje na
neokantovS'ki pojam Iideallnlih tiprOva manjie Je sretno. Nalime, drutveni na-
ne moe da se oslanja samo na i ponaanja. On
mora da se pr02iiMa na repre,zern;ta:tilvne poj.edince ,i pOijlave. TIO je Veber
smatrao da se postie idealnih tipova. idealni tipovi
nisu proseol1lipoje:diinoi li lli pIOjave. Onli su, .po ana.logij:i. s
nauklama, one vae u li:diealn!im uslovima. u pn'rod-
nim naukama lide alni usloVIi su .i naljopi1li'j'i us.(oVlii, dok 'Je u drutVIenlim na-
ukama obratno. Idealni! uslovi su posebni, sasvim pa je
njihova skoro neverov8illna. N.o, to s kOjom Vebe'rovo
stoj!i li!lii pada.
linsi,stilranJe na vrednosnoj neutralnosrt!i biiIlO j'e j!Q Vilye
osporalV8Jno. Veber smatrao da drutve'!]i ne treba da drus-
tv'enu nauku koristi kao sredstv'o opravdavanja ili dokazivanja valjan<!sti bilo
kojih vrednosti. To ne znaoi da je da se odrekne s!Qpstvemh vred-
nosti. Potrebno je samo da ih brani na y na koji se jedino
braniiti, a ne pOZ1i.vani,em na pouke nauke'. Up,rosceno
Veberov stav .o Vlrednosn!Qj neutrallnos1Ji mozemo da posmatramIO kao odbaC'I-
vanje izreke o kao Istonija je 'P!redmet naUke, a ne
pedagogiu,e, o ,po:I'itliCli ri ideol.ogliljli da ne govorimo. To ne samo da ne siku-
vrednosna opredeljenja ,ih vredno-
sno slobodan, pred a
To li za pOZIiv. U olVom bniljantnom pr.edavanju, Veber brani
vrednosnu op'nedeljenost za nauku. Zliveti z,a nauku, a ne od nje, je
geslo. Bez obz!i.ra na to to nas drutv'ena vrednosnIO ne uzduze, vred-
nosno je uzvi,eno baVlilli se naukom. Saznanje lima sop'stvenu vrednost.
Ova Vebe'l"Ova metodoloka ula su duboko u dmrtv'enu nauku.
Jedan 'Od najrpoznatij:ih sledbenika Vebemve me,todolog'iu!e li jedan od naizna-
metodologa sociologije, Artur objavio je novu knjigu,
gde kriifJilkuje neomarksIste ii' branli VebelrolV ,p!l1istup Sl()oiologiji. Naime, meto-
dol!Qki se tako to se lIkazuje na da on ne
moe ida objl8snli g'loba'lne drutvene Neophodno je,smatna se, piri-
gde se uZJroClima
to su d!r,ava, Irevoluoija, klase, 'istorili'a, ,kao li g.eografska II' druga
A to su da'leko nadNaze doma
'
8Ij poJediinca. na p.ri-
mell1ima ovo stanovite. On, najpre, da onii Ikoji, s'e kOl'liste
ovUm pojmovima potpunIO nezasnovana li neobrazlo-
ena Nama to moe da uverljiivo, aN ne mo,e
da lizdirJi metodolo,ku li ikr'irlliiku. Potom, Qn pokazuJ'e da me,todo-
lokii iilOOliViiduail:izam nema nlik8ikVIirh da Sive one ko],!
spadaju u U!s,love delanJa . .on posebno eko.n'Olmske
nioce, odnosno koj:i su ne,zaoblllazll!I u ekonomswJ naUCII, a vezanil
su ne samo za elkonomske ,tvoreVline li za uslove. Na pl1imer,
priirodina bogatstva na razvoi trgoVIine. Ovo stanoVli!te ne samo da nUe
u suprotnosti s metQdolok:lm lindividua!,izmom ga zahteva. Jelr, be!z ra-
ciona'f.nog trgm!lilne nli!jedan stepen obi:lja lille bi pwizveo.
vek dela u uslovima i ta se u drutvenim naukama ne
moe pnenebre6i. Bez kOj,i bika, nema drutv,Emih nauka.
Da se o ii:zboru moe mnogo toga kao li da od .toga
drutv'ena nauka moe samo da lima konilStli, moe da se Vidi u lizuzetn1im
knjigama Martina ubika. Kada su. Mil, i razyijali i
metodolo,l<ii lindi'Vlidualliz,am, teori1a .Igara III Njen razvol se,
pokazao kao ledna od potvrda OVO!;! m.e
todolokog stanoVIita. staMie, ii ona !Qmogucava
DirkemIOvog 'pniMidnog ,kolektlivizma s Veberovim lillldiiMidu.a'lliZJmom:. teo-
ri1a i'g,ara prertJpostavl'ja ullogu . prav:I!la.
da ona postoje samo uz sag,lasnos:t, volJnu lilITI ne'Vollll1u, .?n'lh kO!11 se
slue. To je upravo ono to je Dirkem smatrao, mada ilije da
to lizrazi. A to je mogao da mu cillJ ne
bi bilO lOd diskurz:ivnog. Svele:dn:o: 011:aJu91 me-
toda li,gara se mogu u naulkama,
se drutvenih nauka !i, posebno, slOOI<ologlllJe pl1lbllllZava 'I h-
lozofskoj i mellodolokoj ll: su li Dii!rke1!I i Ve-
ber te'Jrlii, i od niJe ostala s,amo teznj.a, vec 'I' IIlspra:vna shvatan18.
Vladimir Gligorov
zagonetka omladine
Kada su pre par mesec'i francuski studenti izali Ila ulioe i
premijera iraka na pregovore i kada su se u evropskim univerzitetski m cen-
trima JaV'ljati ,trajkovi solidannosti, j'e, prvo tiho, ,a ;zatim sve
glasnije da se pitanje - da li je to nova 1968? Nedugo zatim, kada su
p8lns'ki ,svdja 'pr,av,a 'i Ikada, su vesti
o studentskim demonstracijama da stiu iz Argentine, Meksika, Ko-
reje, ... OIVO Ipit8lnje panilano.
Ovim nemirima mladilh samo se da pos-
lednje XX veka bellee vrilO i vdo ,angaJovana 'istu-
pan1'a 'generaCija tradiCionalno dalekih pofi.tici.
lOvi 'i'stllpi Igovore o nastupu novih generaCiJa mladih,
je odgovoriti dok se prethodno ne daju odgovori na pitanja _
ta je uQPte mlada 'generacija danas, ikako 1e ml'stala i kako s'e menja kroz
i's[ori'jlu.
U Iknji!z!i prof. - Z,agonetka oml,ad'ine - teo,rija ,i isto-
rija omladinske strukture' nalazimo, kako odgovore na dobar deo ovih pi-
tanja, tako i razvijanje jednog novog, i strukturalnog pris-
tupa poimanju omladine.
Prvi odelj8lk ove knj'i!g,e daje sistemartJskipreglerd teol1iJsikih Qsmisljava-
n}a oml:adilne kao [posebne ,kategorije u durtvenoj nauci' na Zapadiu. No, pre
nego to 'priS!tupa ,ainalizi ov.ih teorija, autori'ca daje vrlo
pojmovno kategorija mladi i omladina;
",Pojam mladih odnosi se na skup osoba kOie se nalaze u spe-
etapi ivotnog ciklusa kroz koju prolazi svaka ljudska
jedinka, ,a kOja se zove mladost ili doba odrastanja i sa'Zfevanja.
Ta etapa ima svoja bio-pSiholoka Dbeleja i i kaD
takva predstavlja univerzalnu pojavu za sve pojedince i u svim
drutvima. " Dakle, termin mladi pDjmovnD se odnosi na jednu
prirDdnu zakonitost IjudskDg i sa sDciDlokDg stanovita
se upDtrebljava i moe imati samo kao ka-
tegorija, kao skup Dsoba kOjima je da se nalaze u
starosnDj dobi Ddrasta!nja sazrevanja.'
Nasuprot tome, tenmiln omladina ,imasasIVim smi-
sao. On na ii skupi\f1e
mladih osoba:
"Po naem miljenju, termin omladina trebaID bi rezervisati
za pDjavu durtveno-kulturnog i
, - Zagonetka omladine - Teorija i istOriia omladinske strukture, CIDID,
IDIS, BeogradIZagreb, 1986.
2 Ibid, str. 16/17.
162 .. ideje 1/87. (godina XVII)
mladih kao osobne istorijske strukturalne formacije. Omladina ni-
je samo pojava koja se objektivno na temelju podrutvlja-
vanja proizvodnje i organizacije ljudskog ivota i ljudskih zajed-
nica, je to i pojava jedne Jjudske skupine
na temelju kolektivnog traganja za okvirima identifikacije
i stvaranja personalnog identiteta pojedinaca koji je
U s,veNu ,ovih pojmovnih autodea priJ,aii ran aliz i
del,a najvanije novija litara-bure (od ezdelse'ti1h do oSlamdesetih go-
dina) koja se havi ,i uloge LI
menom svetiu. derl,a prvog ode lJka analiziraju reetm :gunpe tleorlJsklh
orijen:taci'ja u :sociologiji omladine do kojih s'e :dolo na osnovu posebn: klla-
sifikacijske eme. Prva ravan te eme odnosi se na distinkciju pOjmova
mladi ,i omladina ia:utori'oa Ue tretira kao osu. OISla
odnos,i s'e rna razNim izmec!u i pristupa omladiini tj.
r,azliiku posmatranja omiaidiine ikao, starosne i stalne obno-
ve durtv,a 'generadjama. Na ovih kriteriija izdya,iaJu se
gUl1pe teorijskih stanovita: 1. teorija 'o .u
drutvenoj ulozi i poloaju; .2. teorija o omiadmi kao speclflCnOt
i(u okViru koje se anal'iziraju teze o kao kao
obliku podkultur!log grupisanja i noyoj klasI:'); 3: teorija o. unutargene-
racijskom ivotnom ciklusu (u kOje se o
ci,ji Ikao ivotnom ciklusu,
racija); i 4. teorije o odnOSima I socljalmm 'Ili.
generaci,j,ama (gde se anarl i'zi raju teorije okohortnim .grupama, lPolifl'cbm ge-
neracijamai' ,generacijskim pokretima).
II,z rekonstrukcije ovih teorirjskih istanmfiliJa autoriirca izvodi zak-
koji polaznu osrnovu njenog vi,astitog sagledavanja rp:roblematike
oml,adilne, iZ!lo'enog 'll drugom odeiljiku knjige.
ukazivanje oa racWoj. prema'. deci li:
autorica pokazuje da omladina nastaje Iposledl'ca kapltahstlckog
rpmizvodnje i da je hitno klarsn'lm
durrtv,a. >Razvoj omladiine nove strukture kOJa u rstvarl znacI
konstituislanje }ednoobr,a,zovne matrice odrastanja pojedJ:naca u savreme-
nom drutvu4 limao 1'e nekol'iko etapa: 1. etapIa ,malog 2. etapa
ml,adog ;3.etapadvokl,asnog obrasca odrastanja I 4. etapa "po-
optavarnjra tj. Ikonaanog uspostav,!j,anja omladine ikao !poseibne Istrukture.
ulogu porodice ,j kole s'e O?,!irJa. od.msta-
nje i anailizIra
slobode koji su ili individualizaei'ju mladih,
klasn!i karakter obraSroa odrastanja.
"U tom . .. procesu konstituisanja omiadine i
skog sistema kao posebnog n.al.0uc!jl-
vije u ovom periodu jeste da se i Jedno I. durgo. po/avljuJ.1! kao
stvarnost' ivljenja ff samo za fedan I to. man}1
mladih ljudi u durtvu... rezervi san! su samo :za deo mladih
pripadnika klase ... deo mladih iz. ko.-
radnicl y seljacJy sUne Triali tgrOVGl y narnesteng""
LI dravnim slubama, te sirotinja ff lumpenproletarijat, ne
ni u omladini, ni u kolskom sistemu, ili to sa-
mo i neredovno,5
Tek ubrzan tehin!ilaki progres sa ipover6anom socijaHzaciljom i birokrat
skom racionali.zacijom sistema koj'i ne tl1pi durtva
kO}i ne poseduju st,alno noviih znanja, donOSi ;promene u statusu
mladih - obrazac odrastanja.
3 Ibid, str. 17.
Ibid, str. 78.
5 ,Ibid, str. 91.
, Ibid, str. 96.
"Pooptavanje statusa najpre v drutvenu tefli.
timaciju i uvaavanje posebnosti doba bez. o;bzJra
na socijalne, klasne, rasne, nacionalne I druge karakteristike
obeleja mladih ljudi kao pojedinaca.'
Ovo me ukida razlike koje LI okviru ovih ka
rakteristirka postoje, ono umesto toga rpfotpi'suje jediinstven obr,azac
tanja za sve ml,ade, lih i dal1e u neravnopravnom pOrloa1u, kako
- unutar posebnih segmenata, tako i prema drutvu.
odautori!teta pOI'l0dilce i skole mas'e mladih koji Ors,taju
u alimentiral10m poloaju II odnosu na roditelje! drutvo jeste rezultiralo sna-
nim kreativnim delovanjem u kulturi, ali ta sloboda je bila prividna jer je ostala
u okvirima omladiinskog ta kultura je, j kao podkultura, bila
vrlo brzo u prihvatljive obliike i posrtala deo ivotnog stilra ne samo
ml,adih.
da pooptavanje ohr,es,c8 odrastanja donosi "obema kla
sama i njihovom podmlatku sa ciljem stavljanja pod neposred-
nu kontrolu i uipotrehu od !Starne proizvodno sistema .' da su
mladi izolovani od ostalih delova drutvene strukture i da ta izolacija otvara
proSrtor svakov,nsnoj ideologizaciji ,autorica da izop
tenost mladih iz ostalih strukturalnih segmenata drutva mora potrebu
imanentne aktivnosti mladih, li to aktivnosti jedne posebne vrste,
vlastitog identiteta.
"U drutvenoi situaciii koja ne dozvoljava automatsko identitiko-
vanje kroz li tradicijskoj prakSi, ali sve teim dolae
nje do identiteta putem identifikacije sa poznatim i persollaJizo-
vanim reprezentima autoritarnih struktura, proces identifikacije
postaje sve neizvesniji. U tim okolnostima, traganje za identi-
tetom, koje predstavlja problem svake mlade individue,
poslaje durtveni problem omladine.'
Aktuelnost ove potrebe jezgrovito iskazane u s:tuidents,kom bunilu 1968.
godine kro.z paroliu: ,,!Jono :postaje og'leda se u .samosveisti novih
durtlfeniih pokreta koji ,stupaju na scenu savremenog sve,ta ove
decern'ije. ! mada ti pokreti misu :pa nrj preteno omladinski, orni
predstavij,aju rpredivrllJu ansu za '1proces ukidanJa omiradine kao i.storiJske
objektiVirzacjJe ... Ikroz dosledno mladih kao ravnopravnih
u durtvenom kretanju :kojim :s,e menja 'i stvara istoriJa:
ArflaHza strulkJture u ovom radu je vrio kr,atko, zavrno
pog<lavlje pos'lfe6eno LI jrugoslovenskom durtvu) preds'vavlja
jan . u razviJanju jo uvek sIabirh teorijskih osnova Jugosi!ov,e'l1ske
soclo!ogije orml'aidilne, kako o omladini kakav do
sarda kod nas nije pri'!<azan, taiko ii jedan nov i argumentovano
utem,eljen priistup Dve probiematike,
7 Ibid, str. 110.
Ibid, str. 114.
Ibid, str. '114.
---------.-----. --------------
skj, kriza, demokratija
IPisari!i o poloaju SaVle2!a komunista Jugoslavije u peI'iod:u Iproduiblji-
vanja durtvene krize u JugoslaviJi, 'istraJivari!i kriille Ina
su sloen lZadatak zahteva temeljno jugos:)ovenskog dru-
tvai, posrebno, unutranjih 'Odnosa u s:aJmoj 'Partiji.' l'straivanje kOje je SV,6Q-
buhvatno 'Postavlja nilZ objektiMnith a se posebno
postaVIljajiu subj,ektivnog jer }e ; an obje/kat na ,kogia
prooes (kr,ilZa) Ikoji posmatra. Svi mi, :kao drutva
ismo delovanju IkriZle, ,a nj-ene ekonomske i socijalne poslledi,ce
na nau svest i odnos prema praksi. ima odgovoran zadatak da
saopti rezultate istraivanja i obavezu da saopti objektivne nalaze o dru-
tvu do kojih j:e do'ao, pri se ,i sam isa ,ni:zom nerazreenih di-
I,ema. VI,adimilr Goati ;s,e vie ,godina bavio 'i's1:raivanj.emSa:ve'za, komu-
nista od regionalnih do, zasad jedinog optejugoslovenskog, istraivanja
Svest <:l:anova Sav,ez,a Ikomun'ilsta .(1982. ,gadine). Sa ralZlo-
gom se od takvog iz:rilcanje ,oelovitih ;i kOlmp
'
etentl1ili oce-
na, ,posebno i ,zbog toga to opr,edeljenj,e za .I,straivanje partij:e kore,sponidira
sa nj-elgovim 1P0znav,anjem tehni,kia i metoda 'i:spitiiV'anja javnog mnenJa,
se :i'strai,vanjem bavia vi!e godina.
iU studijli SKJ, kriza, demokratija ,otvo'reno j'e V'i'e kOjla su su-
tinska sa s,j)anovillla .reaJVIanja aktuelnih durtvenih rprobl'ema: kr,iza i pers-
pektive njienog r:eavanja (Istr. 18-30), SKJ i interesi (str. 31-55), SKJ u
sistemu (str. 56-71), pitanje interne demokratije u SKJ (str. 72-
-90). IPogl18Nljla od V;(:( do X ,sadre razmatranj,e odnosa unutar sa
Jl:agl:asikom odnosa mkovodstv,a 'i Ikao i ideljn01p0.li-
.i distribucije .uti'caja irdejnaqpr,edeljienja
nova (str. 107-124), angaovanje (str. 125-139), distribucija
u '(str. 140-152). 2iavrno IPog.lav!j,e sadri ,analilZ!u dosadal1Ijth i!stra-
ivanja SKJ, Koja ima ni'z zanimljhtith metodolokih ii teorl]skith Inapo-
mena, na koje treba daohl'1ate panju ne ,samo i oni
KOj.ima je stalo do politi/oke Jugoslav,enskog
drutva'.
Autor na objektivnog 'i odgovornog istraivanja
tv,enilh procesa kOj'i 'su lU toku - to je, teo.rijskim jezi.kiom s,a
durtvenam Ikr.izom u Jugols,llalviji. Taj proces traJe Viie godina i
Zlav:r,en. Istovremeno, kao nastoj'i da objasni ,uzrolke i mo-
r,eenJIe krize, s,a :s'tano.v:i'ta del,altnosti ikoja, po Statutu usvoje-
nom 1958. godine i Ustavu SFRJ iz 1974. ima ulogu i odgovornost za ra-
zvoj drutveno-ekonomskog i sistema Jugoslavije. Naravno da sva pi
tanja ISlU veoma za ocenu dello.'v'anj,a SKJ nisu mogla biti ralZmat-
r8ill'au j.eidnoj Izostavljeno j:e veoma :pitanje
nih odnOIsa idelovlanJe iredente na KOSOViU . .ovo :Je utol'ilko to je
ekonomske kri'ille i devalvacije vrednosti dinara (1980) to bio.
duboke durtv'ene O sutini IkrilZe autor daj:e ocenu:
Svest o danas Ije iroko prodrla o ubedlJivo dramaticna
,ilZne:ta lU ,Rr'edlogu CK SKJ o ostv.alrivanju i'v'ode6e u!lo-
ge SKJ i njegovog idejnog i akcionog jedinstva (juli 1984): U raz-
voJu ,samouprai'v'lj:anj.a doo I i smo do :na Ikome se
dailjia 'i s amou,prav-
lJanja :(str. 18). Jugoslovens!ko. dru,tv,o, posle due </iaee
osamdesetithgodina je postailo stagnan1lno, da :bi ISe staignacilja Ipretvorila
u olZ!biJ:jno zaostajianje lU odnosu na draVIe" kako :na eko.nom-
skom tatko i na ,socijalnom pl:anu, a uz to j'e primetan nedostatakkolekti:.me
vOllue dase p:rivrednai drutvena reforma. prob-
lem kojim se studija ba!Vi, postavlja se pita:nje sOCij'alne iraslojenostl:i i soci-
jailnog interesa za durtv'6!l1e promene. da neki slojevi po-
sedUju tamu da ne ele promene i 'iih ometaju,
dok materij:a:lne OSkUldiloe u kojem borba za materi-
Dr Vlaclimi,r Goati: SKJ, kriza, demokratIja. avangarde danas. - ZlI9reb,
COD teme, Biblioteka suvremene misl:i VelJ:ka ediOij.al, 1986, str. 161.
osvrti i !lrikazi e 167
estetika i duh Iepenskog vira
Povodom poslednje izlobe slika u briselskoj galeriji
Alber L i beogradskoj galeriji Kulturnog centra neophodno je ukazati na neke
bitne estetske domete slikarevog stvaralatva!
Ovaj, poznl ciklus od dvadeset devet izloenih slika, briljivo i do per-
fekcije oblikovan, pretpostavlja izuzetan kulturni sezone u nas.
Cudesni slikar, osobenog estetskog izraza, ovoga puta nas jo dublje
uvodi u neistraenog i tajanstvenog. Mitski simboli i prepoznatljiv
etnografski korpus, iracionalne interpretacije, odlika su Stank.ovi-
ekstravagantn.osti k.oja nije i I.okalna kak.o to tvrde neki lik.ovni
(Marku, Kusovac), jer izvire iz univerzalnih i tok.ova
umetnosti k.oja nije deljiva i sv.odiva na I.okalno i balkansk.o. Slikareva estetika
je u funkciji univerzalnog, jer je sloenim P.ostupk.om
na fonu .opteg, a ne usko folklornog I regi.onalnog.
Slika ( .. Zlatni konji EtruriJe u pratnji za Radovan.om i Desankom), vie-
sl.ojne-sloene estetske strukture, k.oja predstavlja vrhunac umetnikovog stva-
ralatva, sa krilatim, konjima koji prate usnule r.oditelje slikara
i predmete kao de.o mita i tradicije, ali i onog i u
sve.oPt.oj istoriji uvodi nas u svet najdubljeg P.onira-
nja, ali i trajanja, jer brzo, poput smrti nestaje tama usnulih
mudraca, a iza lunarnog plavetnila, iz h dubina, meteor-
ski d.olazi novi embrIonalni ivot da pr.odui trajanje istog.
Kontroverzni likovni stvaralac, koga belgijski Alen Vire naziva
Dalijem Istoka, zaokupljen je slikanjem mitologije i praistorijsk.og rituala.
Njeg.ove slike, sa m.otivima skulpture Lepenskog Vira, as.ociraju na
nestajanje visokorazvijene dunavske CivilizaCije pre .osam milenijuma. Ribolike
glave, utemeljene u ist.orijsk.o .ov.oga podneblja, sa uronjeni m u
i P.ogledima izgubljenim u beskraj u prete!
Glave sa Lepenskog Vira, primetne na .oPustel.om i
pejzau prete n.ov.om ap.okalipsom, .onoj koja je zadesila
Maje, Hazare i razvijenu kulturu Lepensk.og Vira. Matoviti slikar, k.ombinaci-
jom i sadanjih motiva uspostavlja ist.orijski k.ontinuitet
u dodir prolo i sadanje. Strah za sudbinu sadanje CivilizaCije je
primetan. I, zaista, moda je fatumski kraj ove, i dezintegrisane
kulture isti ka.o i onih davno
Slik.om praroditelji pred Heraklovim StuP.ovima Stan-
zadire u neki, nama nepoznati - paralelni svet.
priroda se vinula prema nebesima, ali i P.oneka glava sa Lepensk.og Vira,
da levitira u pr.ost.oru.
Svi predmeti sa Zemlje pohitali su prema nepoznat.om, jer je
tajna .ove i prolih civilizacija, prema slikarevom otkr.ovenju, ipak ispisana
negde u beskraju. figure, odv.ojene .od svoje matice, a
raspete zvezdama tragaju za svoj.om sutin.om.
Balvani, sita, vretena, ali i ljudska tela postaju i lj
senkama nebeskih tela, tek figure. OV.o, estetsko .obliko
vanje je sastavni deo novog likovnog istraivanja od Ali, ovde
se ne radi o novoj metamorfozi, o prevladanom nadrealizmu.
Nepristrasni mora priznati da se (slikar iz kruga
likovnih stvaralaca nekada okupljenih oko Medijale) ovom serijom slika koju
karakteri e rafinirana estetika, fascinantna metafora, izraajna i tran-
scendentno razmiljanje svrstava u osobene i slikare nae epohe!
Dragan
Povodom izlobe slika od - .Lepenski Vir-
spoIsobnost partijie iskazuju s-e i Iputem poverenJa koJe daje svom
ru:k.ov-odstvlll.
tdl'utva sl'edinom os-amdesetih godina je i
posle?'llca (.objekitivna I. delovan1a Saveza komunista, koji nema
i -generacijski ohn.ovi. Autor preciz-
no. unutar SKJ koji su samo deo problema, jer
te'skoea. Jie u zameni kllasnog principa nacionallnimi podela .organi-
po ikao n.osi.ocima nacionaln'ih inter-es-a. FederalHzacija par-
tiJe bitno J-e. utllcala na vakcione sposobnosti i idejnog jedinstva Sa-
receno, promena koju
part/jla kOJa zastupa jedinstveni jugoslovenslkii interes, obnav-
ljanje I Autor U. stvarnosti, pro-
g!:almskl 1._ustaMnl ne ostvaruju se U dovoljnoj meri: umest.o domina,
cl)e !!1teresa, u. prevladavaju intereSi slojeva veza-
nIJIh v.last I nada (str. 37). Odsustvo di-
II delo"anja izazivalo je promene u
Je lizraz'lto od demokratskih ka -autoritann-im odnosima
I .. u sistemu Goati ukazuje na re-
Istrazivanja sprovadenog 1982. godine, u kojem je 10%
!spltanIka-clanoya komunista izjavilo da SKJ treba da preuzme u svo-
Je drus'tvenim posl.ovima (str. 61). POr81st birolkna.tsko-uni-
tannIh I odnosa mog'ao se ooakivati, s ohzirom na ne!prevladane
ostatke ld ej n:?g dogr.natiZ!ma .i stepen kulture i SMesti u
sasta:,u ali i drutvu. Tendencij,a,
autoritarnosti bila 'je oceklvana utkolhko se kriza produbljuje a !probll'emi .osta-
Ju nere-an'i.
.. . treba kao vdop'J'linos aktuellndj diskusi-
ji .o krJZle jugoslovenskog drustva. ftiultor I)lJ'legnantlno, ve-
,kvahfJlkovano I alrgumentovano ukazuje na sllahe i arita kl"ize sa
Cd!9m reavanja problema. Stogia smatnamo je
ZlaklJuaak.o sutini uloge i delovanj.a SKJ: Bogatstvo teori1skog
.. partiji koja jo osvojil.a vlast,
taj deo zadatka, .. sugestivno na opredelje-
nja r Je. ree o Jugos,!,8tvIJe u savremenim usl.ovima ( ... )
tih ":'I0!.emo, na primer, u tekstovima u kojima
na'gla'sava !.skljuc-Il\lopotreba da Savez komunista Jugosl:avije de-
IUj.e kao snag:a promene - to je s,as-vim :stini'to - ali se
pr'l on, u nekim aspektima, mora hi;ti i snaga konsoBid-aci-
Je, 'Vec ostvarenih progresivnih drutveniih pro-mena (str. 157).
Autor krJ!l-ckl na0":latpa .:Iabosti Saveza komunista Jugosl,avije, sa osnovnom
metodo I askom optlmlstlckom u im3 veoma
malo za I18izliku Old rukovodstva KRSS koje jc predu-
zeJo dugomene mere u cllju re8lJoiZ!ovanja lP,riv.rednith i drutvenih reformi Sa-
ve'z komuniista se 2ialae za tehnoloki razvoj, la u pnalksi us-
.peva da ostvari oentraHza,ciju trita i jed'in:sirven pravni si1stem ka.o uslove
'j.z krilze.
_ VI.'aldil'!1ir,a Goatija SKJ, kriza, demokratija Je podsti>cajna time
sto niZ pitanja za raspravu. PraVi na koji treba da bude razmo-
trena je jav:na raspllav:a u ,kojoj hi se gledli,1la_ i podrobnije
osveti ili autorovi stavovi izneti u knjizi.
Dubravka
jaln:i opstanak uki:daa:ngaovan odnos prema durtvenoj krilzi; prob-
lem sa kOj!im Is:e i SKJ :i deo dur1Na je u tOlmeito kri:Zla moe
da se reava jedino sredstvima, a za takva reenja velika
stanovni'tv,a:, ilz svih drutvenih SI! ajeva , spremna. P,artija avangarde
ima zadatak da u toj sloenoj situaciji defini:e sopstvene cilj':eve i taktiku
u sikl'aldu sa zahct:evima aktuelnih :prohlema. Ako se taikva partij:a ilsol'lpl'j:uje u
ciljevima pre vie decenija u Programu, opada i za
promene. Autor o ovom :problemu 'kae: "Partija koja nastoji da bude avan-
gm!da u durtvu koje se 'j - kao to je
sa na.im - mora hi:ti u sibanju da penmanentno na1j:adekvatnija
reenja za iZ:8!zove hetewgene !prakse. Da ta reenja ne bi bila samo
puki refleks, u stvari diktat drutvene empirije, nego da bi vodili a oivotvo-
renju stratekih ciljeva avangardne partije neophodno je da ih proima je-
dinstvena inslpi:racija, da se uniima belz vidi' crvena nit (str. 14).
ovde ise i nalaZi u nSl,avalnju kri'ze. Pojedine auto-
rov,e itVi4dnje imaju kOlr1ota:ciju t:eorijskO'gi metod!skog optimizma, kalO na pri-
mer prostor za demokratski dijalog u naoj zemlji je danas iri nego rani-
je - ne u ta:onost ove ocene, smatramo da je broj v'enma sllnenih
problema sa kojima se jugoslovensko drutvo, pre svega ekonom-
skih, toliko velik, da sloboda dijaloga sama po sebi predstavlja veoma apstrak-
tan ako nedostaju stvarna sreidstva i 'durgia)
za l1ealizov:anje IPredlog,a. Za potpunije razumevanje stavova :autora :potrebno je
prihvatiti nJe'9'ovu sopstvenu distancu: "Strani:ee kO'je sle:de mogu biti
'i kalO p:J,edoajeza debatu ipa 'i kao 'dolivalnie uljla na vatru'
i se :plodne 'rasIPraive o Save'ZiU komutniista Jugosllavij:e {str. 16).
U oceni ekonomslkekrize V'ladimir Goati uglavnom prihvata s1Ja:nmtista
drug'ih j:ugos,lbvenskih "Od osa:mdesetihgodina stopa .infla-
cije je izutletn:o vilsoka, a Old 1978. Je trend olP'aid:alnja re:alni:h Hanih
do:hoidaka (str. 20). ostalim ocenama, zapazil:i smo jedan veoma
uOljY'ten koji smatramo i te ga navodimo u celini: U
nas Old rata naovamo nikada nile postojala autonomij.aekonomije u odnosu
na nelgo se jedino moglo govo,riti o i'zveisno'j :Hi manjoj
ni :slobode ekonomskih subjekata u dOlno,elnju mikro odluka ,(str. 21). Ova-
kav nije u celini jer je u p'i"'Vom razldo:blju posleratnog raz-
voja, zbog potreba ,industriJalizacije bi'lo neophodno, i jedino mogu6e re'enje,
admi:nistr:aUvno upravlj:anJe :prilvre:dom. Ovo treba nalgl:asi:ti u s:vl1hu ilstinitog
pozInavanja oSlnovnih iz jugoslovensike praksIe, kao ,i u sVrlhu
upo2lnavanj:a sa prvim ,gOld ina rarzvoja jugos'lo-
ven skog dUI'tva; da se retroaktivno ne bi osporaiVali vel'i'ki napori u industrie
ja\iiz8cij'l zemlje, treba podslei:iti da je privreda bill:a ona:j model
koli li prvoj faz'j Ia'zvoja priiVre:de ,kapitalnih objekata,
i da tek naikOln te iial1le i decelntraHzladje OidluiWv,3nja liTIogu6e postaVIljati
o:prmndanosti upravljanja pdvreidom instunmenata,
je po'stojala ill1lte'!'vencija i u kO'joj meri. S tim u
,,"ezi, treba dliferenG'inati pitanje od ako-
nomske de1zinteg,m:cije. lalko je, to ne treba poseihno obrazlagati, jugoslo
venski fe,derali'zam zasnovan na stepenu deeentrali:zaci:jle od fede,ra-
>!izma i:stoannevropsikil!Tl zemHama, :ie:dins'tvo privreide mora
biti ostvareno, jer je privrede ugradila svoju veoma visoku
cenu II :inflacije u JugOls,!iaviJi. Dezi:nte'gracija triita Je inter-
\lenoijama zajednioa., koje .su preuzele ulogu drave i funk-
cijle II fina:nsljls:koj sferi. OvakVI zaihvati od strane optina nespojhri su sa
pravnom pr,alks'Om i finansijskim prolPis'ima modernih drava, ukoji:ma pos-
toji tenJa ka oe:ntr,aHz:aloiji :polsebno u ekonornskoj i filnan.s1ijskoj sfe'ri. posleb-
no lU :poreske politike. Sve ove navodi neposredno
ili se :poziva na osnovne do:kumeinte koji se lU p r.aks i Eko-
nomska integraCija i koordinacija delatnosti svih privrednih subjekata je nu-
nost u cilju jugoslovenske privrede. R:azuml:jivo da :j'z.a
a.tOlmi,zova:ne privrede stoje a[omi;zov8:ni intereis:! i steioen,iih privile-
gija, to a:utor ne eksip!ilcira kao poseban problem, Isa s:tano-
viita opearl1!\mosti SKJ kao In:osloca i oidgovcorne organiza:Ci:je tla
svih ,ali<fivnostl u Jugosl!avi:ji. Go,s,ti se bavi sodjeJl:nom dinamiikom.
posebno unutargunpni:m kao ce,lokupnog
On 'ipak nije ulkazao na uzroke birokra1tilzH1ci:jei partiljskog ruko-
vodstva kao doprinos sJ:albl}e:nju ugleda i uticaJa paltije. Idejna i

376 Časopis Ideje Broj 1 NIRO Mladost Beograd 1987

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

376 Časopis Ideje Broj 1 NIRO Mladost Beograd 1987

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

za teoriju savremenog

vez.e Mariksovog fHozolfslkog mate-

tvrdilO da bOlljevizam n'iiti niti ospo-

us'lovima i'spoljlav.a u svom istorijski no-

Das könnte Ihnen auch gefallen