VIZUELAN KULTURA BALKANA U XIX VEKU

Tradicija kao posledica spektakla

Danica Spasojevi IU 09/85
Prof Nenad Makuljevi 6/12/2013

Tradicija kao posledica spektakla

Spektakl kao proizvod ljudskog delanja raa lano jedinstvo koje je obeleeno odsustvom bia u samom sebi. On je reifikacija svesti jer uvod stvari kao posrednike izmeu bia, u kojima bie vie ne prepoznaje svoju stvarnu delatnost. Debor

Stvaranje tradicije posebno je karateristino za period industrijalizacije, preciznije, za kraj 19. veka pa do danas. Procvat novih praznika zahvatio je Evropu polovinom 19. veka kada se jednakim intezitetom proklamuju novi ali i obnavljaju stari. Svi segmenti drutva dobijaju svoje datume, drava slavi one koji su od istorijskog i nacionalnog znaaja, radnika klasa ima svoje dane za pamenje, crkva i ostale institucije ne zaostaju. Srednjoj klasi, narodu, ostaje da u skladu sa znaenjem rei1 posmatraju prireeno praznovanje. Sve proslave imaju zajedniku i vrlo bitnu karakteristiku, morale su liiti na neto staro i tradicionalno. One su odraz te veite ljudske potrebe da se pronau vra uporita u trenucima kad nam ih ne nude trenutne okolnosti ili vladajua ideologija, politika ili bilo koji drugi aspekt ivota. Razvoj efemernog spektakla u Kneevini Srbij vremenski se poklapa sa sticanjem dravne i politike samostalnosti, ime su stvoreni svi neophodni uslovi za konstituisanje ovog anra. Najranija pojava javnih sveanosti na naim prostorima vezuje se za versko-politike programe karlovakih mitropolita. Njihovo kontinuirani organizovanje u Srbiji moe se pratiti od tridesetih godina 19. Pa sve do prvih decenija 20. veka, kad one poprimaju dinastiko politiki karakter. Poseban znaaj javne sveanosti dobijaju u periodu druge vladavine Miloa i Mihaila Obrenovia. 2 U Srbiji koja tei modernizaciji i evropskom priznanju, i onda kao i sada, razvija se reprezentativna kultura koja uobliava sloenu, simboliku politiku scenu. Jedan od
1

Spektakl (l. Spectaculum, fr spectacle) pogled, prizor; pozorite, gledalite; pretstava, naroito komad u kome ima mnogo ta da se vidi. 2 Biljana Mii, Naslee; tekst koji predstavlja dopunjenu verziju diplomskog rada Efemerni spektakl, javne sveanosti i vladarska propaganda: Proglaenje kraljevine Srbije i put kralja Milana 1882. Beograd 2003.

Tradicija kao posledica spektakla

njenih vanih elemenata bio je uvoenje dravnih praznika koji postaju stubovi kolektivne memorije i nacionalne ideje. To modifikovano pamenje prolosti je formiralo eljenu sliku nacije u stvarnosti i onoga to e ona postati u budunosti. Vladajua kultura nacionalizma nije se mogla zamisliti bez javne nacionalne sveanosti. Preko njih se manipulisalo emocijama i seanjem, kroz njih su drevni obrasci postaju novi i reinterpretirani i idealizovani. 3 Javne sveanosti koje su nam danas poznate posredstvom opisa u tadanjoj tampi, ree preko sauvanih crtea ili fotografija, predstavljaju u svojoj osnovi puzadno sredstvo proslavljanja vladara i dinastije. Humanizacijom vladareve linosti i uspostavljanjem prisnijeg odnosa sa podanicima tokom sveanosti, efemerni spektakli su bili pouzdan put u uvrivanju pozicija i podsticanju popularnosti vladajue dinastije. Nudei sliku fiktivne i ulepane stvarnosti spektakli potvruju politike projekte ili ideologije na neposredan i delotvoran nain. 4

Srbija 19. veka konstituisala je svoju dravnost na ideji o obnovi srednjevekovne srpske drave i mitu o Kosovu, to e biti i dve glavne teme u formulaciji politike mitologije srpskih vladar u 19. i 20. veku. Tradicija predstavlja glavno sredstvo pomou kojih se pokazuje dugovenost i legitimitet najvanijih nacionalnih institucija. Narod je trebalo ujediniti oko jedinstvenog okvira zajednikog naslea i tradicije. Okretanje prolosti u cilju buenja nacionalne svesti i patriotskih oseanja naroito se ispoljavala u trenucima kada je dravi pretila spoljna opasnost. Legitimnost vladara i dinastije ostvarena je kroz kult dinastije Nemanjia i prvog krunisanog vladara Stefana Prvovenanog. Kasnije se tokom decenija kultu Nemanjia pridruuju i kultovi iz dinastije Obrenovi.

Kult cara Duana bio je jedan od najznaajnijih srpskih nacionalnih kultova. Istorijska injenica da je on bio jedan od najmonijih srpskih vladara, i da je nosio carsku titulu i vladao velikom teritorijom uslovila jr da se on, u istorijskom i mitskom doivljaju, pojavljuje kao olienje nekadanje srpske moi. Kult cara Duana, uz narodne, negovali su i crkveni krugovi. Njegovo nacionalno proslavljanje zapoinje ve u Karlovakoj mitropoliji gde se on postavlja u slubi versko-politikog programa. Tako se, prilikom posete manastiru Hilandaru 1896, kralj Aleksandar Obrenovi kree putem kojim je, prema tradiciji iao car Duan. Na ovoj stazi kralj Aleksandar ponavlja radnje srpskog srednjovekovnog vladara. Ovaj primer sledi i kralj Petar Karaorevi. On do Hiladara takoe dolazi tom uvenom Duanovom
3

Miroslav Timotijevi, Naslee, Memorijal oslobodiocima Beograda

Biljana Mii, Naslee, tekst, dopunjena verzija diplomskog rada Efemerni spektakl- javne sveanosti i vladarska propaganda; Proglaenje kraljevine Srbije i put kralja Milana 1882. 3

Tradicija kao posledica spektakla

stazom.Znaaj kulta kneza Lazara i Kosovskog poraza vidimo preko jedne od najveih sveanosti koja se organizovala na Vidovdan kod manastira Vrdnik u ijoj su se crkvi nalazile Lazareve moti.5

Od Aleksandar Velikog koji je preuzeo persijski kraljevski kostim sakralizacija vladara bila je okosnica oko koje se gajila spektakularna pompa. To je naroito razvio imperatorski Rim gde se oko boga-kralja proizvodi masa svetkovina. Tako se stvara praznik sa funkcijom da prolsavlja veliinu, mo i kontinuitet drutva, vlasti i institucije. Grandioznost slavlja je odrednica stvarne ili eljene veliine vladarske moi. Dakle, svetkovine su samo metafore u kojima su koncentrisane politike poruke i ideje. U njima je mogue proitati drutveno-politike okolnosti, osnovne principe ideologije, ambiciju vlasti i njen odnos prema svetu. 6 Dobar primer insistiranja na nacionalnom konstituisanju najvanijih dravnih rituala je i proglaenje Kraljevine Srbije o emu svedoe i navodi u tadanjoj tampi. U znak objave sveanog ina gradom je odjekunla pucnjava iz sto jednog topa, koja je dolazila iz tri pravca, sa beogradske tvrave, Velike Kasarne i sa Topiderskog brda. Svoje raspoloenje narod je iskazao spontanim slavljem na ulicam i isticanjem dravnih zastava na javnim zdanjima. Vaan deo proslave odvijao se i na Velikoj pijaci, pred zgradom Velike kole, gde je izveden vojni deo sveanosti. Uz zvuke topovske paljbe na Velikoj pijaci. Tad glavnom gradskom trgu, koji je za ovu priliku bio ukraen visokim jarbolima sa zastavaa, organizovana je vojna parada. Centralnim gradskim ulicam, ukraenim trobojkama, raznobojnim fenjerima i vencima od cvea, prolazila je reka ljudi. 7 Boja i izgled zastave su, inae, bili novina u srpskoj javnosti. Dokumenta iz prve polovine 19. veka spominju drugaiji raspored boja: crveno-belo-plavo. 8 Dakle izgled nacionalne zastave koji je usvojen poetkom veka usvaja se i prihvata irom teritorija i doivljava se kao simbom srpskog naciona. Iako su boje srpske nacionalne zastave nove, njihova iroka primena i usvajanje u srpskom narodu uslovili su da se one tumae kao stare i utentine. To je uticalo i na pronalaenje njihove primene u dalekoj prolosti i njihovo simbolino tumaenje prema zahtevima nacionalne ideologije. Simbolian znaaj nae trobojke jo nije utvren. Neka tumaenja u njima vide jedinstvo sa Bogom, prolivenu krv, referencu na fresko slikarstvo srednjeg veka... Ono to je

Nenad Makuljevi , Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku, Beograd 2006 Jelena orevi, Politike svetkovine i rituali, beograd 1997

Biljana Mii, Naslee, tekst, dopunjena verzija diplomskog rada Efemerni spektakl- javne sveanosti i vladarska propaganda; Proglaenje kraljevine Srbije i put kralja Milana 1882. 8 M. Ekmei, kn 1, 488-489

Tradicija kao posledica spektakla

sigurno jeste da su one, kao i sama zastava, prihvaene kao neto autentino i tradicionalno. 9

O simbolici u konceptu i realizaciji efemrnog spektakla govori i proslava koja je organizovana povodmom povratka Tome Vuia Periia i Avrama Petronijevia. Likovi ustavobranitelja, na stubovima u centru grada, postavljeni su na stubove sa plamenovima na vrhu. Ova konstrukcija nosi jasno simbolino znaenje utemeljeno na amblematici i politikoj mitologiji. Stub u amblematici nosi iroko znaenje i moe biti usmeren ka politikoj glorifikaciji linosti na koju se odnosi i tad oznaava njenu postojanost kao i snanu nadu i nepokolebljivost duha. Odreenje plamena na vrhu stuba kao grke vatre ukazuje na antiko poreklo motiva, ali moe da nosi i viestruko znaenje. Stub sa plamenim srcem na vrhu i krilima oznaava pravu veru, plamen na rtveniku, tumaen kao slika rtve Bogu znai dobra dela i ljubav. Plamen zauzima znaajno mesto i u amblemu patriotizma, izveden iz Homerove Odiseje gde se navodi da je dim otadbine svetliji od vatre drugih zemalja. Prema opisima iz srpskih novina na slikama postavljenmi uz stub prikazana je apoteoza Vuia I Petronijevia aneo koji nosi venac nad glavama ustavobranitelja glorifikuje portretisane na nain na koji je u srpskoj umetnosti XVIII veka bio ukljuen u predstave svetitelja i portrete episkopa. Zajedniko postavljanje dva stuba, sa likovima Vuia i Petronijevia ostvaruju jedinstvenu idejnu konstrukciju. Njihovo zajedniko paralelno postavljanje oznaava i strukturu i stabilnost saveza, u vidu prisutnom jo od rane srednjevekovne prakse i prihvaenom u amblematskom jeziku. U ovom sluaju to je politiki savez iji je plod novo dinastiko ureenje u Srbiji i ustavobraniteljski reim. 10

U osnovi simboli odraavaju drutvenu strukturu, i ona drutva koja su stabilna, sa jakom tradicijom i vrstom organizacijom, sklona su proizvodnji i upotrebi, visokokondenzovanih, vieznanih simbola. Zahvaljujui istaknutoj tradicionalnosti i visokom vrednovanju simbola, drutvena organizacija postie visok stepen kontrole nad svojim lanovima, istovremeno potvrujui i legalizujui vlastiti identitet i celokupnu mreu institucija vrednosti na koje se oslanja. 11 Osim insistiranja na tradiciji vano je pomenuti i njenu namernu invenciju. Jedan od praznika ije je praznovanje zapoeto u XIX veku, a koji se odrao kao znaajni srpski nacionalni praznik je dan Svetog Save. Najraniji poeci kolske proslave vezuju se za Zemun i 1812. godinu. Uvoenje ove proslave pokazuje nain
9

Nenad Makuljevi , Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku, Beograd 2006

10

Biljana Mii, Naslee, tekst, dopunjena verzija diplomskog rada Efemerni spektakl- javne sveanosti i vladarska propaganda; Proglaenje kraljevine Srbije i put kralja Milana 1882. 11 Jelena orevi, Politike svetkovine i rituali, beograd 1997

Tradicija kao posledica spektakla

konstrukcije i znaaja nove nacionalne tradicije. Praznovanje je sastavljeno od najznaajnijih elemenata srpske crkveno-narodne tradicije i savremenih formi spektakla. Praznik Svetog Save dobio je karakter kolske slave, to je uslovilo da se na taj dan odrava bogosluenje i priprema slavski kola. Tako je bitan segmen proslave sadrao elemente koji su uprao negovani u crkvenoj i narodnoj tradiciji i koji su prazniku davali verski i narodni karakter. Spektakl koji se odigravao tokom proslave, sveane povorke, ispaljivanje plotuna, osvetljavanje zgrada kao i sveani, prigodni govori i Svetosavska pesma, jasno su govorili o savremenom znaaju praznika. Negovanjem i podsticanjem proslave kod svih Srba, Sveti Save je dobijao svenacionalni karakter.

Jasno je da je efemerni spektakl mogao biti vezan za sasvim nov sadraj ili temu. Vano je bilo da bude predstavljen kao neto drevno i usaeno u sr nacije. Tako se izmiljena tradicija kroz ritualno ponavljanje pretvara u naviku i kontinuitet sa prolou. Tradicionalizacija se, dakle, ne oslanja na prolost injeniki, ve sluajno, stvarajui vlastitu sliku ili izvlai iz nje samo ono to je trenutno znaajno. Posebno je mono sredstvo kada ne postoji jasno ograniena i determinisana reenja ili odgovori, kao u sliaju religije. Tradicija tada dobija auru dugovenosti i uniiverzalnosti, postaje uzor i lako se proiruje i interpretira u kontekstu eljene politike ideologije. Na taj nain se politiki ciljevi koz prizmu tradicije perepiraju kao neto to pripada samom biu naroda, kao deo opte kulture, navike i obiaja. 12

Nacionalne javne sveanosti mogle su da imaju i funeralni karakter. Tada su one proisticale iz kulta nacionalnih heroja ili svetiteljskih kultova. Po smrti istaknutih linosti, njihovo delo se u nacionalnoj svesti potvrivalo i proslavljalo kao izuzetno znaajno. Njihova tela su vaenja iz prvobitnih grobnica i sveano polagana u nove primerene grobove. Tom prilikom se odvijao i translatio posmrtnih ostataka novih nacionalnih svetitelja. Jedna od najreprezentativnijih funeralnih sveanosti odrana je povodom prenoenja tela Vuka Karadia iz Bea u Beograd. lanovi Srpske kraljevske akademije eleli su da njegovo telo, povodm stogodinjice njegovog roenja, prenesu u Srbiju, ali se prema dogovoru sa Minom Vukomanovi Karadi, erkom, sprovoenje ove ideje odloilo. Nakon Minine smrti Kralj Aleksandar Obrenovi izdaje naredbu da se projekat izvede. Prenos tela Vuka Karadia bila je u isto vreme kad i prenos tela jerneja Kopitara, tako da se u Beu odigrala ceremonija sa jugoslovenskim karakterom. Iz Bea Vukovo telo je vozom preveeno za Beograd. Svuda je bilo sveano doekano a u Beogradu je velikim sprovodm
12

isto 6

Tradicija kao posledica spektakla

ispraeno do Saborne crkve. Radi isticanja Vukovih zasluga, na elu povorke, uz krst i venac, noene su gusle i Vukova dela. itavu ceremoniju je pratio i hor uz prigodnu pesmu J.J. Zmaja, u kojoj je isticana zahvalnost i ukazivana poast srpskih mukaraca, ena i dece.13 Vaan je bio i prenos tela Branka Radievia iz Bea u Sremske Karlovce, pa na Strailovo 1883. Ouvane su i fotografije koje svedoe o ovom dogaaju. Branko je sahranjenna Strailovu, gde mu je nad grobom podignuta piramida. U mentalitetu 19. veka postojala je naglaena sklonost ka podizanju spomenika nacionalnim herojima, koji se uzdiu na nivo mitskih likova. Bio je to jedan od vizualnih elemenata uobliavanja nacionalnog kulturnog i politikog identiteta i njegovog kolektivnog samopotvrivanja14.Spomenici postaju vano retoriko sredstvo javnog ubeivanja u srpskoj sredini. Tako spomenic postaju kljuni u isticanju lojalnosti, imajui istovremeno i instrumentalnu i emocionalnu vrednost. To znai da oni u okviru politikog sistema, ne samo da izraavaju pozitivan odnos prema njemu, ve pretstavljaju aktivne mehanizme uz pomo kojih se stie legitimitet i stabilnost. Oni postaju sredstva razmene vrednosti, uz pomo kojih pojedinac sagledava grupu kojoj pripada. Spomenici su sredstvo identifikacije ali i motorna snaga koja pokree grupe i mase ka realizaciji odreenih projekata i ideolokih postulata. Oni olakavaju percepciju, razumevanje dogaaja i politike akcije, jer pretvaraju apstrakten pojmove u stvari, tj u ule forme koje imaju veliku psiholoku i emotivnu delotvornost.

Poetkom 19. veka, sa uobliavanjem nacionalne ideologije, ideal rtvovanja za veru, dopunjava se idealom rtvovanja za otadbinu. Motiv krvi prolivene za slobodu postao je paradigmatsko mesto patriotskog stava. Nastaje novi tip muenika stradalnih za slobodu i otadbinu, ijom se smru sakralizuje nacionalna istorija. Memorijal borcima palim za osloboenje Beograda 1806. Pokazuje da se ovakav tip komemoracije pojavljuje u srpskoj sredini veoma rano, na samom poetku uobliavanja nacionalne svesti. Pedesetogodinjica bitke za Beograd padala je 30. novembra 1856, u vreme kad se na elu drave nalazio knez Aleksandar Karaorevi. Meutim jubilej je proslavljen tek neto sveanije. Proslava je sadrala uobiajnu dvojnu strukturu godinjih proslavljanja praznika, koji su obuhvatali verske i svetovne elemente. U kratkom, zvaninom izvetaju o proslavi, objavljenom u Srpskim novinama, vie panje je posveeno bogosluenju u beogradskom Sabornom hramu i narodnom slavlju na gradskim ulicama. Po zavretku bogosluenja zapoeo je svetovni deo proslave. Kenz je priredio zvanini prijem u dvoru, na koji su pozvane odabrane zvanice.
13 14

Nenad Makuljevi , Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku, Beograd 2006 Miroslav Timotijevi, Naslee, Memorijal oslobodiocima Beograda

Tradicija kao posledica spektakla

Narodna sveanost povodm praznika organizovana je na ulicama koje su ovom prilikom bile posebno ukraene. Naroito se isticala kua Liceja iji su prozori bili osvetljeni posebnim napravama. Re je o vitraima sa amblematskim piktogramima, koji se u to vreme spominju u opisima slinih javnih sveanosti. U dvoritu liceja uesnici su zapalili i bengalsku vatru. Upotreba ovih svetlosnih efekata zasnivala se na simbolizmu vezanom za ideju ponovnog raanja i obnove zlatnog doba. Na balkonu jedne od reprezentativnih zgrada istaknuta je osvetljena patriotska parola Za veru i otaestvo. Grad je uvee takoe bio bogato osvetljen a graane je uveseljavala vojna muzika. Organizovanje javne uline svetkovine bilo je opte mesto propisane mobilizacije naroda koja je ukazivala na zakonsku ravnopravnost svih pripadnika nacije kao graana nacionalne drave. Moderno drutvo u Srbiji 19. veka shvata istoriju kao jednu od najvanijih disciplina narodne pedagogije koja se bavi dogaajima iz prolosti i njenog ukljuivanja u slubu uobliavanja nacionalnog identiteta. Pamenje vanih dogaaja iz prolosti nije vie bilo samo odraz spontanosti, nego se sve vie postaje dunost koju nacionalno osveena elita namee pojedincu i celoj zajednici. Podseanjem na herojsku prolost, koja izaziva oduevljenje, razvija se istorijski kontinuitet nacije. On se stvara i uva od zaborava istorijskim, knjievnim i umetnikim delima, ceremonijama, memorabijalijama, memorijalima i simbolima, koji vraaju prolost u fokus moderne zajednice i njenog kolektivnog identiteta. 15

Predstava je konani zavretak nekog iskustva. 16

Krajem 19. veka, sveane istorijske povorke postale su stvar prestia i mode. Pod uticajem velikih kulturnih centara i druge sredine prihvatile su koncept istorijskih sveanih povorki. Velika proslava Beogradskog pevakog drutva iz 1903, u svojoj sri je imala efemernu sveanu istorijsku povorku. Istoristika sutina ovakvih javnih sveanosti proisteka je iz sadraja i namene samih patriotsko-kulturnih udruenja, kakvo je bilo Beogradsko pevako drutvo. Drevni obrasci postali su novi a imaginarna zajednica prolosti postala je zamiljeni ideal na osnovu kojeg je konstituisana nova istorijska stvarnost. Sama sveanost odigrala se u jednom od najinteresantnijih perioda srpske istorije. Samo dva dana nakon zavretka proslave dogodio se Majski prevrat. Ubistvo kralja Aleksandra Obrenovia i kraljice Drage dovelo je do dinastike smene. Kljuni dogaaj koji e od beogradskog pevakog drutva stvoriti elitnu nacionalnu instituciju zbio se 1882. kad je Drutvo slavilo trideset godina postojanja. Velike sveanosti koje su pratile godinjicu postojanja zapeatio je poetak nove drutvene klime. Ktitorisanjem zastave, kraljica Natalija
15

Miroslav Timotijevi, Naslee, Memorijal oslobodiocima Beograda

V. Turner, Od rituala do teatra. Ozbiljnost i ljudske igre, Zagreb 1989, 44

16

Tradicija kao posledica spektakla

je postala kuma Drutva a osveenjem zastave Drutvo je dobilo svoj identifikacioni vizuelni amblem. Zastava je postala kultno osvetana memorabilija, koja e u budunosti markirati njihove nastupe. Reprezentacija beogradskog pevakog drutva na ulicama glavnog grada bila je javna svetkovina i tipina istorijska povorka. Prihvatanje kulturnih modela iz Evrope, praenje modnih trendova, kopiranje graanske samoreprezentacije i okruenja, ali i osobenost momenta bile su osobine kljune za organizovanje sveanosti. 17 Kulminacija prvog dana proslave zbila se u trenutku kada je sveana povorka stigal do dvora. U tom momentu su se svi fenjeri upalili, more svetlosti obasjalo je dvorski plato. Svetlo u mraku, simboliki kontrast tame i svetlosti, stara tema doivela je novu modernu interpretaciju. Progres industrijalizacija, modernizacija, koji su se odigrali u poslednjim decenijama veka, vezivani su za procvat graanstva. Metafora svetlosti kao simbola napretka i elektrifikacije garantovana je progresivnim napretkom graanstva. Takva je situacija bila u Beogradu krajem veka, i ovde vidimo graanstvo koje se na simbolian nain predstavlja kao zastupnik i garant progresa. Nakon uvodnog dana, zapoelo je trodnevno slavljenje jubileja. U Sabornoj crkvi sluena je liturgija u toku koje je pevalo Beogradsko pevako drutvo. Nakon zavretka liturgije, opet je niz sastavljen od mnogobrojnih pevakih drutava po utvrenom raspredu formirao kolonu koja je krenula ka mestu gde je trebao da bude osveen kame temeljac Umetnikog doma kod Narodnog pozorita. Posle osveenja i polaganja temeljca, odrao se kongres srpskih pevaa, kojim su predsedavali: Stevan Todorovi, Aleksa anti i Radivoj Paunovi. Uvee je odran koncert na kome je uz gulse izvedena neka narodna pesma. Drugog dana vrhunac proslave bila je istorijska kolona koja je nakon liturgije krenula ka Kalemegdanu, pa Vasinom ulicom ka dvoru. arolika kolona opisana je u novinama: heroldi, i fanfari na konjima, za njima su ili lanovi drutva Duan silni i Soko, potom vojna muzika i kopljanici na konjima, pa prva sveana etvoroprena kola; Kraljevina Srbija na prestolu, nad njom vila koja je krunie vencem, a oko nje Srbi iz sviju krajev srpstva. Oko kola devojke u belo obuene. Iza prvih kola ili su izaslanici sa zastavama razliitih drutava, pa zastava Beogradskog pevakog drutva, zastave sviju drutava i druga vojna muzika. Za ovima su bila druga sveana kola: alegorija srpske pesme, koju predstavlja guslar, oko koga su u narodnom odelu okupljeni iz svih krajeva srpskih. Iza ovih su ila sva pevaka drutva u grupi.18

17

Igor Borozan, Estetiziranje, teatralizacija i nacionalizacija graanstva Proslava Beogradskog pevakog drutva 1903, tekst
18

veernje novosti,god X, br 144, 27. maj 1903.

Tradicija kao posledica spektakla

Istoristiki osnov povorke oigledan je u samim uvodnim ivim slikama koje su se kretale pred Beograanima. Kostimizirani uesnici bili su eho imaginarne recepcije srpskog srednjeg veka ali i deo savremenih trendova i modnog trenutka. Nakon uvodnih segmenata sveane povorke, itava procesija doivljava vizuelni vrhunac. U fokusu itavog deavanja nala su se sveana kola sa ivim skulpturama. Prva etvoroprena kola vozila su Kraljevinu Srbije. Ikoninom, zamrznutom alegoriskom personifikacije Srbije interpretirane su tenje nacije. Na istoristikom tronu sedela je figura, sa srpskim titom u desnoj ruci, i ezlom u levoj. Iz opisa saznajemo da je nju pratila vila koja je bdela nad Srbijom. Personifikaciju Srbije okruuju predstavnici svih delova Srpstva u narodnim (regionalnim) nonjama. Na taj nain se jasno emituje poruka o odravanju ideje integralnog Srpstva.U podnoju sveanih kola nalazile su se devojke u belom koje su zaokruile itavu kompoziciju. Lepota, mladost i blenia odee trebale su da imbolizuju vitalnost nacije, njebu reproduktivnu mo, i njenu estetsku sublimiranost. 19 Sveanost povodom jubileja Beogradskog pevakog drutva paradigmatski je primer samoreprezentacije nacije na kraju veka. Odravanje proslave u okviru javnog, ceremonijalnog ivota prestonice bilo je od izuzetnog znaaja. Velike trodnevne sveanosti kulminirale su trijumfalnim hodom graanstva, manifestovanim sveanom istorijskom povorkom koja je prola beogradskim ulicama. Trijumfalni hod graanstva kao nosioca urbanizacije, progresa i napretka podran je ikoninim ivim slikama. Manifestacija je kreirala urbanu strukturu grada, karakteriui ga i simboliki u skladu sa ustanovljenim evropskim modelima. Imaginarna slika grada postala je realnost elitne gradske zajednice. Prilagoen traenim, konzervativnim modelima srpske elite, plasiran putem jasno itljivih nacionalnih amblema veliki spektakl beogradskog pevakog drutva prilagoen je lokalnom podneblju, normirajui estetsko i politiko bie nacije.20

Princip igre sadran je u samoj definiciji spektakla. Sloboda sveta zabave igre i razonode, je utoite stvaralake energije igre, koja se pretapa u oseanje uivanja i uivljavanja u samo bie drutva. Osobine igre upravo i omoguavaju da svetkovina, proslava, manifestacija ivi van mitskog, religijskog ambijenta. One dozvoljavaju da posebnost iskustva igre poveemo sa znaajnim istorijskim datumima, da potrebu za prekoraenjem dozvoljenog pretoimo u iskustvo lepeg i mogueg.
19

Igor Borozan, Estetiziranje, teatralizacija i nacionalizacija graanstva Proslava Beogradskog pevakog drutva 1903, tekst
20

isto

10

Tradicija kao posledica spektakla

Sve predstave pretvaraju se u jedinstveni mozaik i otkriva se jedan skriveni kulturni program. U svim tim situacijama imamo posla sa socijabilnou sporazumno uoblienoj u formi igre.21

Na kraju ostaje samo pitanje uesnika tj pitanje odnosa izmeu privida i realnosti. Spektakl, po svojoj prirodi stvara distancu izmeu predstave i gledalaca, pa samim tim, brie mogunost aktivne participacije i podele zajednike volje, kao jezgra tradije i igre praznika. Privid i jeeste ono na emu se zasniva snaga predstave i snaga moi. Ako zaista videti znai verovati u ovom sluaju verovaemo u veliinu, snagu, nedodirljivost vlasti i poruka i poruka koje spektakl prikazuje. On je anr, nain prikazivanja vlasti, sama sutina politikog rituala. On podstie dopadanje i mada nekad i banalizuje poruke uvek ih pribliava i popularie, bez njegove iluzije i igre te politike ideje ne bi bile tako prihvatljive i poeljne. Negativan utisak o spektaklu najee je posledica nedovoljno snanog idejnog koncepta koji bi pruio sadrajnije poruke. Spektakl je nezaobilazan sastojak kulture i kao takav je u neprekidnioj vezi sa subjektivnim i objektivnim stanjima u drutvu.

LITERATURA: Nenad Makuljevi , Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku, Beograd 2006 Jelena orevi, Politike svetkovine i rituali, beograd 1997 SANU, Beograd u delima evropskih putopisaca, tekst Nenad Makuljevi, Efemerni spektakl u miltikulturalnom Beogradu Igor Borozan, Estetiziranje, teatralizacija i nacionalizacija graanstva Proslava Beogradskog pevakog drutva 1903, tekst Biljana Mii, Naslee, tekst, dopunjena verzija diplomskog rada Efemerni spektakljavne sveanosti i vladarska propaganda; Proglaenje kraljevine Srbije i put kralja Milana 1882. Miroslav Timotijevi, Naslee, Jubilej kao kolektivna reprezentacija: Proslava pedesetogodinjice Takovskog ustanka u Topideru 1865. godine Miroslav Timotijevi, Naslee, Memorijal oslobodiocima Beograda

21

Jelena orevi, Politike svetkovine i rituali, beograd 1997

11

Tradicija kao posledica spektakla

12