Matematika 7 - Zbirka

Mirjana Stojsavqevi}-
Radovanovi} Qiqana Vukovi}

Zorica Jon~i}
M
MM ATEMATIKA
zbirka zadataka za sedmi razred osnovne {kole

-

M

7

1 Dati su brojevi: 4506; 0,301; 9090;
1
; 0; 90,9; 1; 302.

Izdvoj sve:
2

a) prirodne
brojeve b) cele
brojeve.

2 Napi{i u obliku razlomka:
a) 0,4 b) 9 v) 22 g) 1,6 d)
1,025

Podseti se:
Skup prirodnih brojeva ozna~avamo sa N.
N = {1, 2, 3, 4 }

0,3 =
3

10

2,057 =
2 057

1 000
Skup celih brojeva ~ine svi negativni celi brojevi, nula i svi
pozitivni celi brojevi. Ozna~avamo ga sa Z.
Z = { 3, 2, 1, 0, 1, 2, 3 }
Skup racionalnih brojeva ~ine svi negativni racionalni brojevi,
nula i svi pozitivni racionalni brojevi. Ozna~avamo ga sa Q.
Q =
{
...
1
...
2
...
5
... 0 ...
1
...
2
...
}

2 3 6 2 3

3 Koje je tvr|ewe ta~no?
a) 101 N b) 1 Z v)
2
Q g) 0,12
Z

5
d)
1
Z |) 2009, 09 Q

2

4 Ako broj pripada nekom od navednih skupova,
u prazno poqe u tabeli upi{i , kao {to je
zapo~eto.

Svi brojevi koji se mogu
napisati u obliku razlomka
pripadaju skupu racionalnih
brojeva.

2,202 0
3

7 2
1

10
11

303,09
6

7
N
4 2 3
Z
Q
2

5 Svaki od datih brojeva upi{i u odgovaraju}i deo Venovog dijagrama:
0,7;
5
; 0; 3
1
; 100; 7; 2,7; 1
1
; 0,5

3 2 2

Q Z N

6 Patike kotaju 8 909,99 dinara. Pri pla}awu cena se zaokrugquje
na ceo broj dinara i iznosi:
a) 8 900 dinara b) 8 910 dinara v) 9 000 dinara
Koji je odgovor taan?

7 Zaokrugli na ozna~eno dekadno mesto:
a) 35,3567 b) 0,1209 v) 999,2 g) 1,0006 d) 200,45

Podsetimo se ukratko pravila
zaokrugqivawa. Posledwa cifra koju
zadravamo:
ostaje nepromewena ako je prva cifra iza we 0, 1, 2, 3 ili 4
uve}ava se za jedan ako je prva cifra iza we 6, 7, 8 ili 9.
Posledwa cifra koju zadravamo uve}ava se za jedan ako je cifra koju
odbacujemo 5, a iza we ima cifara razli~itih od nule.
Ako je prva cifra koju odbacujemo 5, a iza we nema cifara
razli~itih od nule, posledwa cifra koju zadravamo:
uve}ava se za jedan ako je neparna
ostaje nepromewena ako je parna.

8
Prikaì na brojevnoj pravoj:
a)
5

2
b) 1
1

4
v)
3

4

3 2 1 0 1 2 3

9 Upi{i znak > ili < tako da nejednakost bude ta~na.
a) 0,305 0,35 b)
7

2
3

v)
2

4

4 5 3
7

3

10 Vrednost izraza 4,34 6,66 je:
a) 2,32 b) 10 v) 11

11 Koliko je 0,6 0,08? Koji je odgovor taan?

a) 0,48 b) 0,0048 v) 0,048 g) 4,8

12 Izra~unaj.
a) 1111 : 11 b) 7 : 20 v) 1,02 :
(
3) g) 242 : 1,1 d) 7,5 : (0,05)

13 Vrednost izraza 4 2 (0,5) je:
a) 1 b) 3 v) 5

14 Proveri da li je vrednost izraza prirodni broj.
10

3
+ 0,5 0,3

3 10

15 Izra~unaj vrednost izraza.
30 : (0,03) 0,3 : 3 + 0,03 : 0,3

1 Kako je 24
2
= 576, izra~unaj:
a) 2,4
2
b) (240)
2
v) (0,24)
2

2 Popuni prazna poqa u tabeli.

a 0,4 0,3
4

10
4
3

10
4
1

10

0,3

a
2

3 Izra~unaj.
20
2
200
2
2 000
2
20
000
2

Kod kvadrirawa ovakvih brojeva, broj
nula pove}ava se dva puta.
Na primer:
500
2
= 250 000

4

2
4 Izra~unaj.
0,6
2
0,05
2
0,002
2
0,009
2

5 Koriste}i digitron, izra~unaj.
a) 4,7
2

b) 0,056
2

v) (16,16)
2

g)
(
0,485
)
2

Kod kvadrirawa decimalnog broja
broj decimalnih mesta pove}ava se
dva puta.
Na primer: 0,1
2
= 0,01
0,08
2
= 0,0064

Kako pomo}u digitrona ra~unamo,
na primer, 45
2
?
Ukucamo broj 45, zatim pritisnemo
tipku x
2
i na ekranu pro~itamo
rezultat: 2 025.

6 Zaokruì DA ako je jednakost ta~na ili NE ako jednakost nije ta~na.
0,00007
2
= 0,000000049 DA NE
(4,84)
2
= 23,4256
DA NE
(
101,01
)
2
= 10 203,0201

DA NE

7 Uporedi brojeve i napi{i odgovaraju}u nejednakost.
a) 0,2
2
i 0,2 b) 1,5
2
i 1,5
3
2

0,7
2
= 0,49 2,1
2
= 4,21

v) 0,8
2
i 0,8
g)
( ) i
3

2

0,7
2
< 0,7 2,1
2
> 2,1

Ako je racionalni broj a > 1, onda je a
2
> a.
Ako je racionalni broj 0 < a < 1, onda je a
2
< a.

8 Izra~unaj.
a) 0,5 2
2
b) 4 (5)
2
v) (10) (0,1)
2
g) (3)
2
(2)

9
Izra~unaj.

4
2
4

4
2
4
2

5

5
2
5
5
2
( )
2

10 Koliko je
1

1 000
10 000 000? Koji je odgovor taan?
a) 0,1 b) 1 v) 10 g) 100

5

2
2
2
2
2
b)
( )
( )

2)
2
2
2 2
2
11 U prazno poqe upi{i znak >, < ili = tako da dobije{
ta~na tvr|ewa.

2
(

2
)

2
2

3 9
a)
(
1
)

1
b)
(1,5)
2
3

v)
(
5
1
)
5

g) (0,9)
2
(
9
)

10

12
Izra~unaj.

a)
4
1

b)

2

v)

( )
2

Prvo izra~unaj kvadrat broja.

2
1
3
7 2
5
2

1

13 Vrednost izraza (3)
2
(9) je:
a) 18 b) 3 v) 0 g) 15 d) 18

14 Izra~unaj.
a) 8
2
(20)
2
b) (0,4)
2
+ 7
2
v) 10
2
(10)
2

15 Izra~unaj.
2

4

2
2 +
5
v) 10
9,1

Prvo izra~unaj izraz u
zagradi, pa onda
kvadriraj. a)
(
1
1
)
3
2

16
Izra~unaj.
a) (3 4)
2
+ 5
2
b) 9
2
(12 + 8)
2
v) (2)
2
(6 4)
2
+ 3
2
: 9

17 Izra~unaj.
a) 0,2
2
(2)
2
(1,2)
2
b) (9)
2
: (3)
2
(1)
2
0,5 v) 6
2
3
2
2 + 8
2
: 16

18
Izra~unaj.

4
(
16
)

2

(

2
)

a)
(
17 ( 4)
2
)
( 5) :
(

5
)
b) 4
2

1
+
1 1

(
19 Izra~unaj vrednost izraza:
a) x
2
+ y
2
ako je x =
1
, y = 2

2
b) a
2
+
(
b
)
2
ako je a = 1, b = 0,5

v) m n
2
m
2
n ako je m =
1
, n = 3.

3

20 Ako je a = 4, ta je vee:
a) a ili a
2
b) a
2
ili
|
a
|
?

6
2

1 Izra~unaj.
a) 121, 64 , 169 , 900 , 625 , 225 , 289,
196

b) 0,01, 0,36, 1,44 , 0,25 , 0,09, 0,64,
1,69

Moè{ da koristi{
tablicu kvadrata datu
u prilogu u uxbeniku.

v)
1
,
25

49
64

289
4

256

36

16 121
,

225
,

9
,
625
,

81
,

144
,

441

g)
(1)
2
,

(6,25)
2
,

(
2
2
)
,

(169)
2

5

2 a) Izra~unaj.

49 9
2,25

0,16

121 0,49
b) Pore|aj vrednosti dobijene u zadatku pod a) od najmawe do najve}e.

3 Izme|u kojih se uzastopnih celih brojeva nalazi:

a) 0,64 b) 1,21 v) 4,41 g) 6,25 ?

4 Koje su nejednakosti ta~ne?

a) 64 < 81 < 100

b) 0,81 <

1
1

0,09 <

1

0,01
v)
4
>

>
9 16

g) 1,2
2
< (1,3)
2
<

1,21
2

d)
(4,4)
2
<

(4,5)
2
<

4,6
2

5
Izra~unaj.
a) 49 18

b) 24

900

v) 81 81

g) 64 + 4 64

6
Izra~unaj.
a) 9 + 5,7

b) 400 20 4

v) 1 4

g) 8

16 + 2
2

d)
49

7

|)
9

36 + 0

64 4 121

7 Izra~unaj.
a ) 16 0 0

400

b)

9

1

1
6

1
6

v) 0,16 +

0,04

g)
0,0
1
1

7

1
2
2
1 1
8 Izra~unaj.

a) 169 + 5
900

b)
(

144

9
)
: 3
2

v) 3 25 4
81

5 900 = 5

900

Izra~unaj.

16

a)

25

b) 13
2
12
2

v)
(

0,36 +

1,96
)
2

a)
1
16

25 16

25
=

=

=
3

5

25 25
9
25

izra~unata vrednost potkorene veli~ine 1
16

25

izra~unata vrednost korena

2 2

b) 13
2
12
2
= 169 144 izra~unata vrednost potkorene veli~ine 13 12

= 25

= 5 izra~unata vrednost korena

v)

0,36 1,96

= (0,6 + 1,4)
2

izra~unata vrednost kvadratnih korena 0,36 i 1,96

9
Izra~unaj.
= 2
2
izra~unat zbir

= 4

a) 1 +
9

b) 1
7

v)
25
2
1

16

10 Izra~unaj.
16 4 4

a) 5
2
4
2
b) 8
2
+ 6
2
v) 10
2
6
2

11 Izra~unaj.

a) (3)
2
3 4
2
+ 9

12 Izra~unaj.

b) 8
2
48 (10)
2

(0,1)
2

a)
(
4 + 25
)
b) (

0,81 + 0,01
)
2
( 2)
2

13 Izra~unaj.
1 1

a)
(
576 2 9
)
:
(
2
)

b) (
4 25 5 1
)

2
36 + 2
4

36 = 36
2 2

8

(
1
)
(8)
)
10 b) 8

|

100
|

2
2
14 Izra~unaj.
a) 2 400 3
1

9

b)
1

16

16 4
1

16

2
v) 10 2,56
10

15 Izra~unaj.
a)
(

(9)
2
7 49 + 5

2
2
|

\

( 0,25)
2
+ ( 1)
2

0,01 +
( 1)
2
|
: 0,31

.

16 Izra~unaj.
5 0,04 +
|
\
(
0,1
)
2
+
1
|
: 0,02
.


a) a + b
2
, ako je a = 36, b = 2

b) a
2
b
2
, ako je a = 1, b = 0,6
v)
(
a b
)
(a b) , ako je a = 4, b = 9

1 Odredi celi deo i prve dve decimale broja
11.
Primeni postupak koji je prikazan za broj 2.

2 Izme|u koja se dva cela broja nalazi broj
2?
Pogledaj stranu
16 u uxbeniku.

3 Svakoj od ta~aka A, B, C, D, E, F, G, H, T na brojevnoj pravoj pridruì jedan od brojeva

2,
9
,

4

5,

11,

9, 7 , 4
,
4
,

25

15
, kao {to je zapo~eto.

2
4
15

25

A B C D E F G H T

0 1 2 3 4 5

9
data je tabela u k
su navedene prib
vrednosti kvadra
prirodnih broje
1 000 s ta~no{}u
decimale.
Pogledaj tabelu i
vrednost 103.
103 10,15

atnih korena
isti tabelu u prilogu uxbeniku.
dnosti na ceo broj.

6 Koje je tvr|ewe ta~no?

7
a) 5 II b) 0,222 Q

Koji je od brojeva:
v) 1,2 Q g) 1,238
I

a) 7 b) 31
v) 510 g) 15
d) 654 |) 2 572

4 Izme|u koja se dva cela uzastopna broja nalazi:
a) 50 b) 105 v) 28 ?

5 Iz skupa {47,555;
1
; 17 ; 0,777; 64 ; 4, 3,989889} izdvoj:

3
a) podskup racionalnih brojeva
b) podskup iracionalnih brojeva.

0,1212; 4 ; 4,04004; 2 ; 0,5; 3,3333;
4
; 121 ;
16
; 13

iracionalan?
3 225

8 Odredi vrednost kvadratnog
korena
koriste}i digitron.
Rezultat zaokrugli
na dve decimale.

Kada se na ekranu digitrona
pojavi broj 541, pritisnu}emo
tipku sa oznakom . Tada
}e se na ekranu pojaviti broj
23,259406699
s vi{e ili mawe decimala u
zavisnosti od vrste digitrona.
541 =
23,259406699
Podseti se pravila
zaokrugqivawa na strani 3.

9 Odredi pribli`nu vrednost
kvadratnog korena
koriste}i tablice.
a) 5
b) 45
v) 147
g)
725
U prilogu u uxbeniku
ojoj
li`ne
tnih korena
va od 1 do
na dve

proitaj

10 a) Odredi vrednost kvadr
11, 75 , 223 , 888 .
Kor b) Zaokrugli dobijene
vre

10
)
2
(
8 Odredi vrednosti kvadratnih korena: 14
,
Koristi digitron.
99, 408, 8, 751.
Zaokrugli dobijene vrednosti na jednu decimalu.

9 Odredi skup re{ewa kvadratne
jedna~ine. a) a
2
= 5
b) x
2
=
3

4

Jedna~ina: x
2
= 2
Re{ewa: x
{
2, 2
}
Provera:
( )
2
( )
2
2 = 2, 2 = 2

10 Odredi skup re{ewa kvadratne
jedna~ine. a) x
2
= 576 b) a
2
= 0,16
v) x
2
=
81

4

g) y
2
= 784 d) x
2
= 0

11 Re{i kvadratnu jedna~inu.
a) 4x
2
= 16 b) 9x
2
= 144 v) 1
1
x
2
=
3

3 4

1 Uprosti izraz.
a) 6 2 3 2

b) 3 3 7 3 + 5
3

v) 3 12 2 + 8 2 + 3 3

2 a) Uprosti izraz 12 5 4 5 5 5 .

b) Izra~unaj pribli`nu vrednost izraza dobijenog pod a) za 5 2,24.

3 Izra~unaj.
a) 1 089 b) 1
225
Rastavi potkorenu
veli~inu na ~inioce.

4 Izra~unaj.
2
b)

( )
2

2

(
a
)
2
= a, a 0
2
v) 3
2
2 g)
5
2

5

1
|
5 .
|

5 Izra~unaj.
2 2

( )
2

a
2
= a

(
(
a) (7)
2
+ 7
(
7
)

b)
1

2
4
)
3
2

v)
1

2
4
)

4 +
1
| |

2

11
12
6 Kako je 144 = 12, koliko
je:

a) 14 400
b) 1,44

v) 0,0144 ?

U zadatku pod a) primeni: a b =

U zadatku pod b) i v) primeni:
a
b

a b za a 0, b 0

=
a
za a 0, b > 0

b

7 Uprosti.
a) 32 b) 27 v) 12 g) 108 d) 50

8 Koja je jednakost ta~na?

a) 2 + 8 =
10

b) 2 +

8 = 3 2

v) 2 + 8 = 4 2 g) 2 + 8 = 5 2

9 Uprosti.
a) 3 18 +
72

b) 48 2
27

v) 625

125

10 Uprosti.
a) 7 + 5 28 2
63

b)
1

6

180
1

4

80 + 45

Prilikom ra~unawa u imeniocu razlomka moè se pojaviti kvadratni koren,
na primer
5
.
2

Pro{irivawem razlomka
5
sa 2, dobijamo razlomak:
2
5
=
5 2
=
5 2
=
5 2
2 2
2

(
2
)
2
2

To radimo da bismo izbegli deqewe iracionalnim
brojem. Taj postupak naziva se racionalisawe imenioca
razlomka.

11 Racionali{i imenioce kao {to je zapo~eto.
a)
4
=
4 3
=
4 3
=
4
3
b)
3

v)
1

g)
2

12

3 3 3

12 Uprosti.
a)
2
4

2
(
3
)
2
3

b)
5 +
10

5
7 6 5

Prvo moè{ da racionali{e{
imenilac razlomka
4
.

2

2
4
3
(
1
)
5
( )
2

( )
2

( )
(
1
)
2
2
2 2
v)
Uprosti
14,4
.

14,4 =

144

primewujemo formulu
a
=
a
10
b
b
=
144

10
=
12

10
ra~unamo 144 = 12 (vidi 6. zadatak)

racionali{emo imenilac
=
12 10
=

12 10
=
12 10

= 1,2 10

8 Uprosti.
10 10

(
10
)
10

a) 3,6 b) 10,8

1 Za dati skup
A

-

1; 0; 2; 1,222...; 5; 1020304...; ; 4,33 napi{i podskup:

9

a) racionalnih brojeva b) iracionalnih brojeva.

2 Koja su tvrewa ta~na?
a)
1
I b) 0,2 Q v)

2

3 Izra~unaj.

2 Q g) 0,75 I
2
a)
(
1
)
2
b)

(
3
)
2

g) 2
1

2
d) 1
3

4
|) 0,002
2
e) (0,1)
2

4 Izra~unaj.
2
a) 2
2
+

2

5 Izra~unaj.

2
2

b) +
5

1
(
2
)
2

a) 6
2

(

1
)
+ 2
(
6 + 3
2
)

b) 4
2

3

+
(

+ ( )
)

2

3

6 Izra~unaj.
2
2

4
4 5 2

a)
(

3
)

(

1
)

(
3
2
)
+ 2

1
3

b)
(

1
)

(

2
)

(

2
)
+

(

1
)

2 3
2
2

2 3
1 2 : 1
2

7 Izra~unaj vrednost izraza (2 x)
2
(3y)
2
+ y za:
a) x = 1, y =
1

3

b
)

x
=
1
, y = 2

2

13
14

3 = 1,73

5 < 3

2 1 < 0,5

(2)
2
= 2

DA / NE

DA / NE

DA / NE

DA / NE

8 Znaju}i da je 2 1,41 i da je 3 1,73,
pore|aj po veli~ini: 2 2; 3; 1 2 3; 5.

9 Odredi dva uzastopna prirodna broja izme|u kojih se nalazi broj:
a)
5
b) 2 3 v) 18 g) 3
2
d) 2 + 3

10 Date su ta~ke na brojevnoj pravoj:

A B C
D

2 3 3
1
4

2
Koordinata koje ta~ke je najpribli`nija broju 10?
a) A b) B v) C g) D

11 U tabeli zaokruì DA ako je tvr|ewe ta~no
ili NE ako tvr|ewe nije ta~no.

2 3 > 4

DA / NE

12 Zbir svih celih brojeva koji pripadaju intervalu [2, 3] je:
a) 3 b) 2 v) 0 g) 1,73 d) 4

13 Izra~unaj.

a)
9

4

b) 0,09

v) 2,25

g)
(1,2)
2

14 Izra~unaj.

a) 1
144

169

b) 15
2
81

15 Izra~unaj.

a) 81

121 + 1

256
14
b)
(

625 2
25
)

2,2
5

2
2 2
b
2
2 2
4
2
|
Izra~unaj.
2

2

2 3
|

a)
(
3 2
)

b)

3
.

a)
(
3 2
)
= 3
2

(

2
)
2

( ) ( ) ( )

koristimo pravilo a b = a b

= 9
.
2

= 18

2

(
2 3
)
2

(
2
)
2
= 2

2 2

b)
2 3

3
=
3
2

koristimo pravilo
(
a
)
=
a
za a 0, b > 0

b
2

2
2
(
3
)
2

=
3
2

koristimo pravilo (a b) = (a) (b)
=
4 3

9
=
4

3

16 Izra~unaj.
2
2

2
|
5 2
|
2

a)
(
4 5
)

( 4)

b)
\
2
.
0 5

|
+ ,

17 Izra~unaj.
2
2

2
|
1 9
|
2

a)
(
0,36 + 0,4
)
( 1) b) 2
(0,2) 49

v)
5
\
0,04 +
3

|

(
2
)

.

18 Izra~unaj.

4

2
2
2
0, 4

b)
2

2

0,16 : 2
a)
1
1
2
1 1 2

19 Izra~unaj.
a)
(
5 2
)

(
2 5
)
+
(
5
)
:

(5)

b)
4 2

2
(3)
2
9 :
(
1
2
)
2 2 2
2

3

20 Uprosti:
128,
32, 75, 48, 20.

21 Uprosti.
a) 3 +
1

2

108 5 75

b) 2 50

18 + 6 98

22 Koje su jednakosti tane?

a) 2 2 = 2 b) 18 : 2 = 2 3 v) 180 : 2 5 = 3

15
16

2
)
3
2
)
23 Uprosti izraz.
18 3 2 4

18

24 Racionali{i imenilac razlomka.
a)
5

5
b)
6

2
v)
1

10

25 Znaju}i da je 2
1,41;
3 1,73; 5 2,24, izra~unaj:
2
2
( )
2
+
( )
2

(

)

26
Proveri da li je jednakost tana.
1
1
:

5
5
0,2 : 5 = 1

6

27 Izra~unaj.
a)
(
3 150 + 4 54

6
2

3

b) 5
2
+ 12
2
:

v)
17
2
8
2
:
(13)
2
+
1
:

(5)
2
+
3
:
3
+ 0,25

4
3
4

8
g)
(

50 3 72 +

18
2
1

2

d) 1,69
7

5

2 +
2
:

49

(2)
2
+ 0,5 4

28 Rei jednainu.
a) 1 + x
2
= 8 b)
1
x
2
1 =

9

v) 0,16 x
2
= 9 g)
2
x
2
=
3

25 16 3 8

29 Pokaì da je vrednost izraza
1

16

256

prirodan broj.

Prvo izra~unaj vrednost 256 .

30 Izra~unaj.
2
2

(
4 3
)
= 16 3

a) 11
2
+
(
4 3
)
b) 13
2

(
4 3
)

2
2
31 Kom intervalau, (1,0) ili (0,1), pripada vrednost

x
2
= x
izraza ( 3 2)
2
? Objasni.

32 Ako je a
=
(
1 2
)
, a =
(
2 2
) , izra~unaj a + b.

33 Izra~unaj x
2
ako je x = 3 .

34 Re{i
jedna~inu.
a) x
2
+ 2 = 8

b)

3 + 1+ x
2
= (

3 10)

v) (4x 2)
2
= 5

g) (2x 4)
2
= 25

35 Re{i nejedna~inu.
Napi{i odgovaraju}i interval i prikaì ga na brojevnoj pravoj.

a) x < 2 b) 1 x <
2

36 Re{i jedna~inu.
v) x 1

Skup svih realnih brojeva
mawih od dva je brojevni
interval ( , 2) a veih od
a) 2x 3 = 7
b) 3x 5 = 2
v) 4x + 3 = 12
broja dva (2, + ).

Simbol itamo
beskonano.
37 Odredi sve cele brojeve koji zadovoqavaju nejedna~inu.

a) x < 3 b) 3x 17 >
5

v) 2x + 3 > 6

17
18

1 Neka su a i b katete i c hipotenuza pravouglog
trougla.
Konstrui{i pravougli trougao ako je:
a) a = 7,5 cm, b = 4 cm b) a = 4 cm, c = 5,8 cm
Izra~unaj duìnu tre}e stranice i proveri merewem.

2 Izra~unaj nepoznatu stranicu pravouglog trougla na
slici.
Duìne poznatih stranica date su u centimetrima.

a) b)
b

c
16 24

U delu zadatka pod |)
kvadratni koren sredi
na slede}i na~in:
72 =

26
30
36 2 =

36

2 = 6 2

v)

5

1,4

z
g) d)
2 2 3
x

2

y
3
|)

17 19

a
3 Izra~unaj rastojawa izme|u ta~aka A i B, C i D, E i F, G i H.
1 cm
1 cm
B
F
A
H
C
E

Za ra~unawe duìna duì
docrtaj u mreì za svaku
du` pravougli trougao
i primeni Pitagorinu
teoremu.

D
G

4 Koji je od trouglova na slici pravougli trougao? Primeni Pitagorinu teoremu.

a) b) v) g)

14 cm 24
cm
15 cm
15 cm

8 cm
12
cm

6 cm
13
c m
7 cm

26 cm
18

17 cm

10
cm

a

5 cm

15 cm

8 cm

0,9 cm

1,2 cm
b 12 cm

c 13 cm

1,5 cm 1,3 c

5 Dokaì da je re o pravouglom trouglu ako su duìne wegovih stranica:
a) 10 cm, 24 cm, 26 cm b) 10 cm, 10 cm, 10 2 cm

6 Koje tri duì mogu biti stranice pravouglog trougla?
a) 6 cm; 7,2 cm; 9,7
cm b) 10 cm, 60 cm, 61
cm v) 3,3 cm; 5 cm;
6,5 cm g) 3 cm; 7,2 cm;
7,8 cm

7 Neka su a i b katete i c hipotenuza pravouglog trougla.
Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

m

8 Na osnovu podataka sa slike izra~unaj duìne x i
y. a)
x
y
9 cm

U delovima zadatka pod b)
i v) prvo izra~unaj duìnu
x, a zatim duìnu y.

40 cm 12 cm

b)

17 cm

15 cm
y

x
10 cm
v)

y
x

6 cm

30 cm

24 cm

9 Katete pravouglog trougla su a i b i hipotenuza c.
Nacrtaj skicu i izra~unaj duìnu nepoznate stranice
ako je:
a) a = 1,4 cm, b = 4,8 cm b) a = 6,3 cm, c = 6,5 cm
v) b = 2
2
cm, c = 2
3
cm g) a = 4 cm, b = 2 3 cm

5 5

10 Stablo jele polomqeno je od udarca groma na visini od 3,6
m. Vrh polomqenog dela udaqen je od podno`ja stabla 1,5
m. Koliko je jela bila visoka?

3,6 m

19
1,5 m
20

b

a

c

11 Primewujui Pitagorinu teoremu, dokaì da je trougao na slici pravougli trougao.

1 cm
1 cm

Prvi korak
Izra~unaj stranice a, b, c.
a
2
= 4
2
+ 2
2
, a
2
= 20, a = 2 5
Na isti nain izra~unaj stranice b i c.

Drugi korak
Utvrdi da li je zbir kvadrata dve stranice
jednak kvadratu tre}e stranice.

Tri prirodna broja za koja vaì da je zbir kvadrata dva broja jednak kvadratu
tre}eg broja nazivamo Pitagorini brojevi ili Pitagorine trojke brojeva.
Ako su brojevi jedne trojke uzajamno prosti, kaèmo da je to osnovna
trojka Pitagorinih brojeva. Osnovne trojke bile bi, na primer:

3, 4, 5 5, 12, 13 8, 15, 17 7, 24, 25 15, 8, 17 21, 20, 29

Ostale Pitagorine trojke brojeva dobijamo tako {to osnovne trojke pomnoìmo
prirodnim brojem. Na primer:

mnoìmo

3, 4, 5

5, 12, 13

8, 15, 17

7, 24, 25

15, 8, 17

21, 20, 29

brojem 2

6, 8, 10

10, 24, 26

16, 30, 34

14, 48, 50

30, 16, 34

42, 40, 58

brojem 3

9, 12, 15

15, 36, 39

24, 45, 51

21, 72, 75

45, 24, 51

63, 60, 87

Svaki prirodni broj ~lan je bar jedne Pitagorine trojke.
I realni brojevi dobijeni mnoèwem ili deqewem
Pitagorine trojke brojeva istim brojem, razli~itim od
nule, imaju osobinu da je zbir kvadrata dva broja
jednak kvadratu tre}eg broja. Na primer:

Pogledaj re{ewe zadatka
1 i prona|i u tabeli o
dgovaraju}u Pitagorinu
trojku.

delimo

3, 4, 5

5, 12, 13

8, 15, 17

7, 24, 25

15, 8, 17

21, 20, 29

brojem 2

1,5; 2; 2,5

2,5; 6; 6,5

4; 7,5; 8,5

3,5; 12; 12,5

7,5; 4; 8,5

10,5; 10; 14,5

brojem 5

0,6; 0,8; 1

1; 2,4; 2,6

1,6; 3; 3,4

1,4; 4,8; 5

3; 1,6; 3,4

4,2; 4; 5,8
21

12 Izra~unaj obim i povr{inu pravouglog trougla
ako su katete a = 1,8 cm i b = 2,4 cm.

2,4 cm
c

O = a + b + c
c
a
P =
a b

2 b

1,8 cm

13 Izra~unaj obim i povr{inu trougla ABC na slici.

a)
C

b)
B

1,7 m

A
v)
C

2,8 m 4,5
m

0,8 m

2,5 m
2 m

A
B
C
A
D

2,1 m
B

Katete pravouglog trougla su 24 cm i 7 cm.
Izra~unaj visinu h
c
, koja odgovara hipotenuzi
c.

Prvi korak
Izra~unavamo hipotenuzu.
c
2
= 24
2
+ 7
2
, c
2
= 625, c = 5 cm

Drugi korak
Izra~unavamo povr{inu trougla.
P =
a b

2
P =
24 7
= 12 7

2
P = 84 cm
2

Tre}i korak
Kako za povr{inu trougla vaì i P =
c h
c
, sledi:

c

24 m

h
c
7 m
25
h
c

2
2
= 84

25 h
c
= 84 2

h
c
= 168 : 25
h
c
= 6,72 cm

14 Kateta pravouglog trougla je a = 48 mm
i hipotenuza c = 60 mm. Izra~unaj katetu
b
i visinu koja
odgovara
hipotenuzi.
22

Primeni formule
za povr{inu trougla.

P =
ab
, P =
ch
c
2 2
23

15 Povr{ina pravouglog trougla je 8,4 cm
2
i duina jedne katete je 4,2 cm.
Izra~unaj duinu hipotenuze i wenu visinu.

16 Katete pravouglog trougla su a = 1 cm, i b = 2,4 cm. Konstrui{i trougao koji
ima dva puta ve}e stranice. Primewujui Pitagorinu teoremu, dokai da je to
pravougli trougao.

17 Konstrui{i pravougli trougao ~iji je o{tar ugao 45 i:
a) kateta 4 cm b) hipotenuza 8 cm.
Kolike su duìne preostale dve stranice
trougla? Primeni Pitagorinu teoremu.

Ako je o{tar ugao
pravouglog trougla 45,
wegove katete su jednake.

1 Izra~unaj dijagonalu d pravougaonika ako su wegove stranice:
a) 5 cm, 2
2
cm b) 3 3 cm, 3 2 cm

3
2 Izra~unaj duinu dijagonale kvadrata ako je stranica:
a) a = 2,5 cm b) a = 2 6 cm

3 Izra~unaj duinu stranice kvadrata ako je data dijagonala:
a) 18 cm b) 2 2 cm v) 6 cm

4 Izra~unaj obim i povr{inu pravougaonika
ako su date duìne dijagonale i jedne stranice.
a) d = 26 cm, a = 10 cm b) d = 30 cm, a = 24 cm

5 Izra~unaj obim i povr{inu kvadrata ako je data
duìna dijagonale:
a) 8 cm b) 20 2 cm

6 Obim pravougaonika je 46 cm, i jedna stranica je a = 8
cm.
Izra~unaj dijagonalu pravougaonika.
Obim pravougaonika: O = 2a +
2b
Povr{ina pravougaonika: P = ab

Obim kvadrata: O = 4a
Povr{ina kvadrata: P = a
2

7 Povr{ina pravougaonika je 120 cm
2
, a jedna stranica 15 cm.
Izra~unaj dijagonalu pravougaonika.

8 Obim kvadrata je 48 cm. Izra~unaj duinu dijagonale.
24

9 Izra~unaj obim i povr{inu kvadrata ~ija su temena sredi{ta
stranica kvadrata stranice 12 cm.

12 cm
Stranica osen~enog kvadrata je
hipotenuza jednakokrakog
pravouglog trougla ~ije su katete
jednake polovini stranice datog
kvadrata.

10 Na osnovu podataka sa slike izra~unaj
obim i povr{inu osen~enog trougla.

a) b)

30 mm

30 mm

Prvo izra~unaj dijagonalu
kvadrata (pravougaonika).
Osen~eni trougao je
jednakokraki trougao.
Wegov krak jednak je
polovini

30 mm

40 mm
dijagonale kvadrata
(pravougaonika) na slici.

1 a) Izra~unaj h. b) Izra~unaj a. v) Izra~unaj b.

5,2 cm
h

9,6 cm

5,2 cm
3 2 cm

2 2 cm
a

3 2 cm

b

6,3 cm

b

3,2 cm

2 Ako je a osnovica jednakokrakog trougla, b krak, h visina koja odgovara
osnovici, popuni tabelu.

a

b

24 cm

20 cm

26 cm

80 cm

41 cm

1,4 cm

2 2 cm

h

24 cm

2,4 cm

2 2 cm

3 Izra~unaj visinu jednakostrninog trougla ako je stranica:
a) a = 10 cm b) a = 3,6 cm v) a = 4 3 cm

,
4 Izra~unaj duinu stranice jednakostrani~nog trougla ako je
data visina. Nacrtaj skicu trougla.
a) h = 100 cm b) h = 3 cm

5 Izra~unaj povr{inu jednakokrakog trougla ako je
osnovica a = 24 cm i krak b = 13 cm. Nacrtaj
skicu.

6 Izra~unaj povr{inu jednakostrani~nog trougla
ako je data duina stranice. Nacrtaj skicu.
a) 6 cm b) 2,6 cm v) 2 3 cm

Povr{ina trougla
P =
a
h
a

2

Izvedemo formulu za izraunavawe povrine jednakostraninog trougla.

U prethodnom razredu nau~ili smo da je povr{ina trougla jednaka
polovini proizvoda stranice i odgovaraju}e visine, dakle:

P =
1
a h

2
a
a
Na osnovu odnosa izme|u visine i stranice
h

jednakostrani~nog trougla:
h =
a 3

2
a

dobijamo da je povr{ina jednakostrani~nog trougla jednaka:
P =
1
a
a

2 2

3 , odnosno:

2
3

P =
a

4

7 Duina stranice jednakostrani~nog trougla jednaka je 18 cm.
Primenom Pitagorine teoreme izra~unaj visinu i povr{inu.

8 Izra~unaj povr{inu jednakostrani~nog trougla ako je:
a) a = 12 cm b) a = 2 3 cm

9 Izra~unaj visinu i povr{inu jednakostrani~nog trougla ako je:
a) a = 20 cm b) a = 20 3 cm

10 Izra~unaj povr{inu jednakostrani~nog trougla ako je:
a) h = 12 cm b) h = 2 3 cm

11 Povr{ina jednakokrakog trougla je 420 mm
2
i osnovica 70 mm.
Izra~unaj obim tog trougla.

24
25

12 Povr{ina jednakostrani~nog trougla je 20 3 cm
2
. Koliki je obim tog trougla?

13 a) Duina katete jednakokrako-pravouglog trougla je 36 cm. Izra~unaj obim trougla.
b) Duina hipotenuza jednakokrako-pravouglog trougla je 12 2 cm. Izra~unaj obim trougla.

14 Duina hipotenuze pravouglog
trougla je 12 cm i jedan o{tar
ugao 30. Izra~unaj katete tog
trougla.

Dopuni dati trougao trouglom, kao
{to je prikazano na slici. Dobijen
je jedan jednakostrani~ni trougao
stranice c.

c

30
30 b

60
a

c

30
b
60
a
Zakqu~ujemo da je kateta a, koja se
nalazi naspram ugla od 30,
jednaka polovini hipotenuze, a
kateta b jednaka je visini
jednakostrani~nog trougla stranice
c.

c 60
a

15 Duina katete pravouglog trougla je 18 cm i ugao naspram we
30. Izra~unaj obim i povr{inu trougla.

16 Duina kraka jednakokrakog trougla je 20 cm i ugao na
osnovici je 30. Izra~unaj obim i povr{inu trougla.

17 Izra~unaj povr{inu paralelograma na slici.
a) b) v)

8 cm
30
12 cm

8 cm

45

12 cm

8 cm

60

12 cm

Veza 3
2
+ 4
2
= 5
2
, koja postoji izme|u stranica
trougla
~ije su duìne 3, 4 i 5 istih mernih jedinica, bila je
poznata jo{ kod Vavilonaca, 2 000 godina p. n. e. U
in- dijskim spisima iz V i IV veka pre nae ere
govori se o na~inu dobijawa pravog ugla pomo}u
uèta sa ~voro- vima. Ti ~vorovi vezivani su na
jednakim rastojawima. Od uèta se pravi trougao
tako da je broj ~vorova na stranicama trougla 3, 4, 5
ili 12, 16, 20 itd.
Kori{}ewe konopca za odre|ivawe pravog ugla imalo
26
je prakti~nu primenu u parcelisawu zemqi{ta.

( )

, , ,

1 Koje tri duì mogu biti stranice jednakokrako-pravouglog trougla?

a) 2 2 m, 2 2 m, 8 m
b) 4 m, 4 m, 4 2
m v) 3 m, 3 m, 3 3
m g) 3 m, 3 m, 3
m

2 U krug polupre~nika 6 cm upisan je pravougaonik
stranice 6 cm. Izra~unaj povr{inu
pravougaonika.

3 Izra~unaj obim i povr{inu kvadrata
ako je polupre~nik opisanog kruga 2 2 cm.
Dijagonala pravougaonika je
pre~nik wegovog opisanog
kruga.

O O

4 Stranica kvadrata na crteù je 12 cm. Izra~unaj obim i povr{inu osen~ene figure.
a) b) v)
x x x
x
y 2y

x

x

5 Trougao ABC je pravougli trougao.
Na osnovu podataka sa slike
izra~unaj duìne duì h, p i q.

B

Prvi korak
Izra~unaj hipotenuzu c trougla ABC.
Drugi korak
Izra~unaj povr{inu trougla ABC P =
a b
.

2

p
9 cm
c

h q

C
12 cm
A

Tre}i korak
Izra~unaj visinu h na osnovu formule za
povr{inu: P =
c h
.
2
êtvrti korak
Izra~unaj duì p i q primewuju}i Pitagorinu
teoremu na trouglove BCD I CAD.

6 Ugao izme|u dijagonale pravougaonika i jedne stranice je 30. Ako
je duìna dijagonale 6 cm, izra~unaj obim i povr{inu

pravougaonika.

26

7 Dijagonale pravougaonika duìne 16
cm seku se pod uglom od 60. Izra~unaj
duinu stranica pravougaonika.

Dijagonale pravougaonika se polove.

8 Izra~unaj rastojawe od
centra kruga do tetive ako je
duìna tetive 24 cm i pre~nik
kruga
40 cm.
O

r

r
t

Rastojawe od ta~ke M do duì
AB jeste duìna duì MD.
M
2
t A D B

9 Kroz ta~ku A van kru`nice
polupre~nika
12 cm povu~ena je tangenta na
kru`nicu. Izra~unaj rastojawe od ta~ke
A do najbliè ta~ke kru`nice ako je
duìna tangentne duì 16 cm.

Tangenta kru`nice je
A normalna na dodirni
r
polupre~nik.
O
M
Du` AM je tangentna du`.
t

10 Polupre~nik kruga je 4 cm. Izra~unaj tetivu t koja odgovara centralnom uglu od:
a) 90 b) 60 v) 120
r
t
O
90

r

r
t

O
60
r

t
r
120
O
r

1 Izra~unaj obim svakog ~etvorougla datog u kvadratnoj mreì.

1
1

G
B V
A

D

27

2 Date su dijagonale romba. Izra~unaj obim.
a) d
1
= 6 cm, d
2
= 12 cm b) d
1
= 2 2 cm, d
2
= 6 2 cm

3 Konstrui{i romb ija je dijagonala
duine 8 cm, a stranica 5 cm,
pa izra~unaj povr{inu.

Prvo konstrui{i trougao
D C

ABO, a zatim romb ABCD.
O
A B

4 Izra~unaj visinu romba ako je
a = 25 cm i d
1
= 14 cm.
Prvi korak
Izra~unaj drugu dijagonalu.

Drugi korak
h Izra~unaj povr{inu kao u prethodnom
zadatku.

Tre}i korak
a
Na osnovu formule P = a h izra~unaj h.

5 Izra~unaj povr{inu romba ako je:
a) O = 8 dm, d
1
= 3,2 dm b) O = 36 cm, d
1
= 6 5 cm

6 Izra~unaj stranicu i visinu romba ako je:
a) P =1 944 cm
2
, d = 72 cm b) P = 0,24 dm
2
, d = 0,8 dm

1 1

7 Od dva jednakokraka trougla kraka 13 cm i osnovice 10 cm
sastavqen je romb kao na slici. Izra~unaj wegove dijagonale.

b b

a

b b

8 Visina romba je 6 cm i o{tar ugao
45.
Izra~unaj povr{inu romba.

a 45
h

45 h
a

Osen~eni trougao je jednakokrako-
pravougli. Primeni Pitagorinu teoremu na
taj trougao
i izra~unaj a.
a
2
= h
2
+ h
2

a
2
= 6
2
+ 6
2

Zatim primeni formulu:
P = a h

28

9 Visina romba je 4 cm. Izra~unaj povr{inu tog romba ako je wegov ugao:
a) 60 b) 30

a

60

4 cm

a

30
a
4 cm

a

Konstrui{i taj romb.

10 Visina paralelograma je h = 3 cm i odgovaraju}a
stranica a = 10 cm. Izra~unaj obim
paralelograma ako je wegov ugao:
a) 60 b) 45 v) 30

Slika ti moè pomo}i
da re{i{ zadatak.

11 Prema podacima sa slike izra~unaj dijagonale trapeza ako je dati trapez:
a) pravougli b) jednakokraki.

8 cm

d
1
d
2

12 cm

9 cm

6 8
cm

2 cm

d

14 cm

U delu zadatka pod b)
prvo izra~unaj visinu.

12 Osnovice jednakokrakog trapeza su a = 40 cm, b = 10 cm
i krak c = 25 cm. Izra~unaj visinu i povr{inu trapeza.

13 Izra~unaj obim jednakokrakog trapeza ako su osnovice
a = 20 cm, b = 6 cm i visina h =24 cm.

14 Izra~unaj dijagonale jednakokrakog trapeza ako je
a = 40 cm, b = 16 cm i c = 20 cm.

15 Od pravougaonika je izrezan pravougli trapez kao {to je prikazano na crteù.
Izra~unaj povr{inu trapeza. Koji je deo pravougaonika osen~eni trapez?
Izra~unaj obim tog trapeza.

4 cm

4 cm

12 cm

29

16 Izra~unaj povr{inu trapeza na slici.
a) b)
4 cm
c

c
2
2b

c
1 5
cm
30 cm
b

10 cm 20 cm

17 Dijagonale jednakokrakog trapeza duìne 20 cm grade prav ugao.
Izra~unaj povr{inu trapeza.

18 Obim jednakokrakog trapeza je 180 cm, duina kraka 25 cm
i jedne osnovice 45 cm. Izra~unaj povr{inu trapeza.

19 Milena je krenula u {kolu tkawa. Treba da napravi
{al duìne 1,6 m, s motivom romba ~ije su dimenzije
prikazane na slici. Koliko takvih rombova treba
da se nae na wenom {alu?

10 cm

12 cm

20 Dijagonala jednakokrakog trapeza gradi s krakom prav ugao. Izra~unaj
obim
i povr{inu trapeza ako je duina ve}e osnovice 50 mm i kraka 30
mm.

1 Povr{ine dva kvadrata su 225 mm
2

i 144 mm
2
. Konstrui{i kvadrat ~ija
je povr{ina jednaka zbiru povr{ina
dva data kvadrata.

225 mm

144 mm

a
2
= 225 mm
2
+ 144 mm
2

a
2
=
(
15 mm
)
2
+
(
12 mm
)
2

2 Konstrui{i kvadrat
~ija je povr{ina jednaka
zbiru povr{ina dva data
a
2

kvadrata.

Konstrui{i pravougli trougao
~ije su katete a i b. Hipotenuza tog
b
2
trougla jeste stranica traènog
a
b
kvadrata.

30
31

3 Konstrui{i kvadrat ~ija je povr{ina
jednaka zbiru povr{ina tri data kvadrata.

a
2

b
2
c
2

a
b
c

Prvi korak
Konstrui{i pravougli trougao ~ije
su katete a i b. Hipotenuzu tog trougla
obeleì slovom x.
Drugi korak
Konstrui{i pravougli trougao kateta x i c.
Hipotenuzu ozna~i sa y. Kvadrat stranice
y je traèni kvadrat.

4 Povr{ine dva kvadrata su 225
cm
2

i 144 cm
2
. Konstrui{i kvadrat
~ija je povr{ina jednaka razlici
povr{ina dva data kvadrata.

5 Konstrui{i kvadrat ~ija je
povr{ina jednaka razlici
povr{ina dva data kvadrata.

225 cm

a
2

144 cm

b
2

a
2
= 225 cm
2
144 cm
2

a
2
=
(
15 cm
)
2

(
12 cm
)
2

a
b

6 Dat je kvadrat stranice a. Koliko je puta povr{ina kvadrata
ve}a od povr{ine datog kvadrata ako mu je stranica:
a) dva puta ve}a b) tri puta ve}a v) 1,5 puta
ve}a?

Pre nego {to odgovori{ na
pitawa, nacrtaj sliku.

7 Konstrui{i kvadrat ~ija je stranica jednaka dijagonali datog kvadrata.
Koliko je puta wegova povr{ina ve}a od povr{ine datog kvadrata?

8 Konstrui{i kvadrat ~ija je stranica jednaka polovini dijagonale datog
kvadrata. Koliko je puta wegova povr{ina mawa od povr{ine datog
kvadrata?

9 Konstrui{i kvadrat ~ija je
povr{ina tri puta ve}a od
povr{ine datog kvadrata.

10 Konstrui{i du` ~ija je duìna:
a) 29 cm b) 37 cm

Prvo konstrui{i pravougli trougao ~ija je
jedna kateta jednaka stranici a datog kvadrata,
a druga kateta jednaka dijagonali d datog
kvadrata. Hipotenuza tog trougla jeste
stranica traènog kvadrata.
32

11 Konstruii du ija je duina:
a) 14 cm b) 30 cm

12 Konstruii du ija je duina:
a) 15 cm b) 24 cm

13 Konstrui{i ta~ke na brojevnoj pravoj:
a) A( 2), C( 8), b) B( 5), D( 10).

14 Konstrui{i du` ~ija je duìna:
a)
3
cm b)
2
cm

2 2

15 Na brojevnoj pravoj odredi taku ija je koordinata:
a)

5

2
b)
3 2

4
16 Odredi na brojevnoj pravoj
ta~ke:

A(2 2), B(1 2), C(1 +
2)

17 Konstrui{i kvadrat povr{ine 20 cm
2
.

18 Date su duì a, b i c. Konstrui{i du` x tako da je:
20 = 2
2
+ 4
2

a) x =

a
2
+ b
2
+ c
2
b) x
=

a
2
b
2
c
2

1 a) Izra~unaj visinu CD trougla ABC.
b) Izra~unaj obim i povr{inu trougla ABC.
v) Da li je trougao ABC pravougli trougao?
C

45 cm

A
27 cm
D

39 cm

B
33

2 Koji su trouglovi na slici pravougli trouglovi?

C S

I
A

D

B
P
H

Q

F

G

E

3 Duina dijagonale kvadrata je 4 2 cm. Izra~unaj obim i povr{inu kvadrata.

4 Oko pravougaonika stranica duine 48 cm i 14 cm opisana
je kru`nica. Koliki je polupre~nik te kru`nice?

5 Koliko je teme D
D

pravougaonika ABCD
udaqeno od dijagonale AC?

A

E

8 cm
C

6 cm

B

Za izra~unavawe
duìne DE koristi
formule za povr{inu
trougla ADC.

6 Od kruga polupre~nika 6 cm izreì najve}i mogu}i kvadrat.
Kolika je wegova povr{ina?

7 Izra~unaj duìnu izlomqene linije m na slici.
a)

1 cm

m
1 cm
b)

m

1 cm

1 cm

8 Izra~unaj obim i povr{inu osen~ene figure ako je jedini~na du`
kvadratne mreè 1 cm.

a) b) v)
34

9 Izra~unaj obim i povr{inu osen~ene figure ako je jedini~na du`
kvadratne mreè 1 cm.
a) b) v) g)

10 Izraunaj duinu izlomqene linije ABCD.
Rezultat zaokrugli na dve decimale.

0,5 cm
0,5 cm
A
D

B
C

11 U kvadrat stranice a = 4 cm upisan je krug i u wega je upisan kvadrat.
Kolika je stranica tog kvadrata?

12 Vrh stabla bora vidi se iz mesta A pod
uglom od 60. Koliko je visoko stablo
ako je podno`je stabla udaqeno 12 m od
A.

A
60

12 m

13 a) Izra~unaj obim i povr{inu svakog trougla na slici.
b) Napi{i razmeru hipotenuza trouglova BCP i CAP i
razmeru wihovih kateta koje se nalaze naspram jednakih
uglova.
v) Napi{i razmeru povr{ina trouglova BCP i CAP.

B
P

30

60

C

35
12 cm
A
Ako je a
= 3 cm,
b = 6
cm,
onda
razmer
a duì
a i b
iznosi
1 : 2.
36
5
2
2

1
14 Izra~unaj obim i povr{inu osen~enih figura
ako je jedini~na du` kvadratne mreè 1 cm.
a) b)

15 Od dva jednakostrani~na trougla stranice a sastavqen je romb.
Izrazi duine dijagonala romba u zavisnosti od a.

16 Od dva jednakokraka trougla jednakih osnovica sastavqen je deltoid.
Izra~unaj obim i povr{inu deltoida ako su duine osnovice i visine jednog
trougla 48 cm i 18 cm, a duina kraka drugog trougla 40 cm.

17 Izra~unaj u centimetrima koliko je najmawe letvica potreb-
no da se napravi zmaj oblika deltoida, kao na slici.

36 cm

15 cm

77 cm

Pri izraunavawu
kvadratnih korena
koristi digitron.

18 Obim deltoida je 11,4 cm, duina jedne stranice 3,7 cm i duina dijagonale koja
ne pripada osi simetrije je 2,4 cm. Izra~unaj povr{inu deltoida.

19 Povr{ina deltoida je P = 480 cm
2
, dijagonala
d
= 40 cm. Ako jedna dijagonala gradi
sa stranicama jednakokrako-pravougli trougao, izra~unaj obim deltoida. Koristi
digitron i izra~unaj obim pribli`no na dve decimale. Koliko ima re{ewa?

20 Izra~unaj povr{inu trapeza na slici.

a)
D
C

b) v)

cm
4
cm

45
A
B
cm
D C

cm 4 cm

4 cm

37
A
6 cm
B A
D
3 cm
C

cm
2
cm

B
38

21 Ugao jednakokrakog trapeza je
60, sredwa linija m = 5 cm i
visina
h = 3 cm. Izra~unaj obim
trapeza.

60

5 cm

Sredwa linija trapeza
m =
a + b

2

22 Povr{ina romba je 336 cm
2
i duina dijagonale 14 cm.
Izra~unaj obim i visinu.

23 Od jednakostrani~nog trougla stranice a = 40 cm izrezan
je jednakokraki trougao kraka 29 cm i osnovice 40 cm, kao
na slici. Izrazi u procentima koji je deo
jednakostrani~nog trougla otpao. Koristi digitron.

24 Od jednakostrani~nog trougla stranice
a = 12 cm izrezan je romb, kao na slici.

40 cm

29 cm

40 cm
Izra~unaj dijagonale romba.
a a

a

25 Dva automobila kre}u istovremeno iz istog mesta.
Automobil A ide na sever, a automobil B na
zapad. Automobil A ide brzinom od 65 kilometara
na sat,
a automobil B brzinom od 72 kilometara na sat. Na
crteù je prikazano wihovo meusobno rastojawe
posle jednog sata vo`we.
a) Koliko }e kilometara automobili biti udaqeni
jedan od drugog posle 2 sata
vo`we, a koliko posle 2,5 sata?
b) Ako su posle izvesnog vremena bili udaqeni
388 km jedan od drugog, koliko su sati vozili i
koliko je kilometara pre{ao svaki?

stranice 10 cm. Izra~unaj
obim i povr{inu svake figure.

10 cm

A

Moè{ da koristi{
digitron.

72 km

65 km

10 cm A

39

D

F

d

d

27 Dopuni crte` tako da dobije{:
a) mreù kocke b) mreù kvadra.

mreà
kocke
mreà
kvadra

28 Na slici je mreà kocke.
a) Izra~unaj rastojawe izme|u
ta~aka A i B.
4 cm

b) Sastavqawem kocke du` AB prelomqena
je na etiri duì. Nacrtaj te duì na
modelu kocke.
B

B
A

A

Kocka je geometrijsko telo (objekat) ograni~eno podudarnim kvadratima.
Zajedni~ke stranice kvadrata nazivamo ivice kocke (duì: AB, BC, CD, DA,
AE, BF, CG, DH, EF, FG, GH, HE), a zajedni~ka temena kvadrata nazivamo
temena kocke (A, B, C, D, E, F, G i H). Kvadrati koji ograni~avaju kocku nazivaju
se strane kocke. Ivicu kocke esto ozna~avamo malim latini~nim slovom a.
H G

E
a
C
a
a
A B

Povr{ina kocke jednaka
29 Dijagonala strane kocke je d = 6 cm.
Izra~unaj povr{inu kocke.

a

a
a
je zbiru povr{ina
svih kvadrata koji
je ograni~avaju.
P =
6a
2

40

D

d

d
1

d
3

a
d
2

D

d

2
30 U u~ionici proveri da li su uglovi ozna~en na slici pravi uglovi.
Koristi pravougli trougao.

Du` koja spaja temena kocke koja ne pripadaju
jednoj strani kocke jeste dijagonala kocke i
obeleàvamo je sa D. Dijagonala D je hipotenuza
pravouglog trougla ~ije
su katete dijagonala d strane kocke i ivica a kocke.
a

D
2
= a
2
+ d
2
a
a

31 Izra~unaj dijagonalu D kocke ako je a = 6
cm.

32 Izra~unaj povr{inu kvadra na slici.

2 cm

4 cm
8 cm

Prvo izra~unaj dijagonalu kvadrata
d
2
= 6
2
+ 6
2
, d
2
= 72, a zatim primeni
Pitagorinu teoremu da izra~una{ D.

Povr{ina kvadra jednaka je zbiru
povr{ina svih pravougaonika koji
ga ograni~avaju.
P = 2ab + 2ac+ 2bc

Kvadar je geometrijsko telo (objekat) ograni~eno pravougaonicima. Zajedni~ke
stranice pravougaonika nazivamo ivice kvadra. Pravougaonici koji
ograni~avaju kvadar jesu strane kvadra.
a
b d
1

a
c

= b
2

+ c
2

b
c
c

c a

b
a

c

a
41

b

D
2
= d
2
+ c
2

b
42

D
d

D

33 Izra~unaj duinu dijagonale kvadra na
slici.

8 cm

10 cm

Prvo izra~unaj dijagonalu d.
d
2
= 12
2
+ 10
2

d
2
= 244
12 cm

34 Izra~unaj duinu dijagonala strana kvadra ako je a = 14 cm, b = 8 cm i c = 2 cm.

35 Izra~unaj ivicu c kvadra na slici.

c

12 cm

9 cm
20 cm

36 Izra~unaj duinu dijagonale kvadra.

a

2a
1,5a

37 Ako je ivica kocke a = 2 cm, izra~unaj duinu dijagonale
kvadra sastavqenog od:
a) 4 kocke b) 6
kocaka. Odredi sva
re{ewa.

38 Na slici je geometrijsko telo sastavqeno od 6 kocaka. Ako je duìna
ivice svake kocke 2 cm, izra~unaj rastojawa izme|u ta~aka A i C i A i
B.

A

B
C

39 Koliko kocaka ~ini telo na slici?
Ako je telo sastavqeno od jedini~nih
A

kocaka (ivica kocke je 1), izra~unaj D
rastojawe izme|u ta~aka:
43
a) C i B b) A i D.
B
C
44

5
(
1
)

( )

1 Zapi{i u obliku stepena.
a) 5 5 5 5 5 5 b) (3) (3) (3) (3) v) 1
1

3

g) x x x x x x x

2 Izra~unaj vrednost stepena.
3
a) 10
4
b)
(
3
)
3
v)

2 2

g) (0,2)
4
d) 0
8

0
8
= 0

3 Koje su jednakosti tane?
a) 10
4
= 1 000
b) 10
5
= 10 10 10 10
10 v) 10
6
= 1 000 000
g) 10
9
= 10 000 000 000

4 Broj 64 napisan u obliku stepena je:
a) 2
5
b) 2
6
b) 2
7


5 Koji broj treba upisati u prazno poqe tako da dobije{ ta~ne jednakosti.

a) 3
4
= b) 6 = 216 v)
17
= 1 g)
5
= 32

6 Izra~unaj.
a) 4 5
4
b) 2 (10)
6
v) 25 (2)
3

7 U tabeli zaokruì DA ako je tvr|ewe ta~no ili NE ako tvr|ewe nije ta~no.

2
4
= (2)
4
(5)
5
= (5)
5
(1)
4
= 1
2
(3)
2
= 3
2

DA NE DA NE DA NE DA NE

8 Koja je jednakost
tana?
a) 3,56 10
5
= 35 600
b) 3,56 10
5
= 356
000
v) 3,56 10
5
= 3 560 000
45

3,1 10
4
= 3,1 10 000
= 31 000
Kako je 10
4
= 10 000, prilikom ovog
mnoèwa decimalni zarez
pomeramo za etiri mesta udesno.
46
4
}

5
3
U nauci se veoma ~esto susre}emo s velikim brojevima. Da bi se izbegle
gre{ke prilikom zapisivawa i ~itawa takvih brojeva, kao i prilikom
ra~unawa korisno ih je zapisati u kra}em obliku, to jest u obliku
stepena.
Na primer:
Zapremina Zemqe pribli`no iznosi 1 080 000 000 000 km
3
.
Zapisano u kra}em obliku: 1 080 000 000 000 km
3
= 1,08 10
12
km
3

Kada veliki broj zapisujemo u kra}em obliku, pravilo je
da ga pi{emo u obliku proizvoda kod kojeg je jedan
~inilac broj izme|u 1 i 10, a drugi broj 10 na neki stepen.
Na primer:
1 080 000 000 000 = 1,08 10
12
km
3

broj izme|u
1 i 10

9
Pribliàn broj stanovnika u Evropi jeste 710 000 000. Kra}i zapis tog broja je:
a) 7,1 10
7
b) 7,1 10
8
v) 7,1 10
9


10 Superkompjuter moè da uradi 135 300 000 000 000
operacija u sekundi. Zaokruì slovo ispred tog
broja ta~no zapisanog u kra}em obliku.
a) 1,353 10
12
b) 1,353 10
13
v) 1,353 10
14

11 Zemqa je od Sunca udaqena 150 miliona
kilometara.
Napi{i tu udaqenost u kra}em obliku.

3

3 490 000 = 3,49 10
6

Decimalni zarez
pomeramo za est mesta
ulevo.

Prioritet ima stepenovawe.

a) 5
3
10 b) (2)
4
3
2
v)
1

(
1
)
g) 4
4
(4)
3

4 4

13 Vrednost izraza (1)
7
3 je:
a) 10 b) 4 v) 2 g) 4

14 Izra~unaj vrednost
izraza.
a) 12 4 (1)
3
b) 2 3
2
3 (2)
3

izraza.
a)
(
2
+
8
)
b) 36 (3,7 + 6,3)
3
v)
3

9
5
,
47

Redosled
operacija:
1.
stepenovawe
2. mnoèwe i deqewe
3. sabirawe i oduzimawe
5 5
(
4
0 25
)

g) (1)
101
i (1)
102
d)
(
2
)
|)
(
3
)
3

2

2
16
[ta je ve}e, 2
3
ili 3
2
?

17 Uporedi:
a) 2
5
i 5
2
b) (2)
4
i (2)
3
v) (10)
5
i
10
5

Prvo izra~unaj vrednost
stepena 2
3
i 3
2
.
2
(
2
)
2
3

i
5
i
5
4
4
3

18 Izra~unaj.
a) (2)
4
(3)
3
b) 80 + 64 : (2)
3

19 Izra~unaj.
150 10 4
2
2 (1,5)
2

.
o

1 Kako je 5
6
= 15 625, koliko je:
a) (5)
6
b) 5
6
v) (5)
6
?

2 U prazno poqe upi{i znak >, < ili = tako da dobije{ ta~nu nejednakost ili jednakost.
( )
4
( )
3

a) 10
5
(10)
5
b) 1
24
(1)
24
v)
1 1

3 Zapi{i u obliku stepena.
( )
2

( ) ( )
7

(
7
)
4
(

1
)
3
(

7
)
5

a) 3
6
3
9
b) 17 17
5
v)
3

4

3

3

4 4
g)
2
3
2

2

d) a
11
a
15
|) c
7
c c
9
e) (b)
7
(b)
2
(b)

8 3

5
4

4
2

=

2 2
=
0

4
2
16

= = 1
4
8 (
4
) (

4
) (

4
)
16
a) 5
20
: 5
17
b)
4

v) 1
1
:
5
:
5
4 4
4
2
4
2

4
0
=1

Za svaki realni broj a vaì:
a
1
= a
a
0
= 1

4 9
5 Napi{i u obliku stepena.
3
5

a)
(
(13)
)
b)

(
5
)
v)
(
(
x
)
4
)

g)
x

2
5
7
7
(
3
)

42

( )
7

2
6
4 3
b)
6 Uprosti, pa izra~unaj vrednost stepena.

7
a) 2
3
: 2 2
2
b)

7
5

(
3
5
3
)
: (
3)
2

v)
3
9
: 3
5

( 2,5)
5
( 2,5)
3

g)
(
2,5
)
9
:
(
2,5
)
2

7 Pomnoì.
a) 4a
4
12a
7
b) 7b
3
2b
11
v) 3y
3
5y
6
g) z
3

9z
2
4z

8 Izra~unaj.
3

Koristi svojstvo
komutativnosti.
4a
4
12a
7
= 4 12 a
4
a
7

Prvo stepenuj stepen:

6
7
(6
2
) 5
4

7 2
3
7 6

7 2 4 6
(
6
)

( )
( )
=
6 6
a)
(
6
3
)
4

b) 2

(
2
)
: 2
(
6
3
)
4

6
12

9 Izra~unaj nepoznati izloìlac.
a) 3
2
3
x
= 3
7
b) 8
x
: 8
3
= 8
5
v) (2)
11
: (2)
x
= (2)
6

a)
(
9
)

:
(
9
)

:
(
9
)

9

b) 0 5
9

1

1

7 2
3
3 4
, :
2 2

7 7 7 7

3 2

(
7
3
)
7
7

a)
(
7
8
)
2

(
0,2
)
6

(
0,2
)
8

b)
(0,2) (0,2)
10

3
4
3
(
3
3
)
v)
3
3

(
3
2
)
( 1)
4
( 1)
2
(
1)
3

g)
(1)
5
(1)

(1)

12 Uprosti izraze za a 0, y 0, b 0.
(
a
10
)
3

a)
5

b)
y

:
(
y

y
) v)

(
(b) (b)
)

:
(
(b) (b)

(
a
5
)

13 Uprosti izraze.
4 3

12 4
7
12 8 9 7

(
(
p
)
8

:
(
p
)
4

)

(
p
)
2

a)
x x x
x
5
, (x 0)
(p )
11
:
(
(p )
5
(p )
3
)
, (p 0)

14 Vrednost izraza
(
4
3
)

a) 1 b) 0 v) 1

:
(
4
4
)

je:

15 Izra~unaj.
a) (2
3
+ 2
2
) 2
2
b)
(
3
2
)
2
5
2
+
(
(2)
2
)
2

43

3 3 4 4
5
5 Vrednost izraza
(

1
)

10

(
1
)
(
1
)
4
( )
2

3
( )
=

2a
3
2a
3

b)
16 Uprosti izraz kao {to je zapo~eto.
a) 5
n + 5
5
2n 3
= 5
n + 5 + 2n 3
= 5
3n + 2
b) 2
2n 1
2
3n + 2

17 Uprosti izraz.
3n + 4 2n 2
a)
3
5n

n + 4 5n 3
b)
4
6n

1 Stepenuj proizvod.
a) (a b)
3
b) (2 x)
6
v) (3xy)
4
g)
(2a)
5

3xy = 3 x y

2 Koja je jednakost tana?
3 3 3

a)
(
4a
2
b
3
)
= 4a
6
b
9
b)
(
4a
2
b
3
)
= 12a
6
b
9
v)
(
4a
2
b
3
)
=
64a
6
b
9

3 Zapi{i u obliku stepena proizvoda.
a) x
4
y
4
b) 2
3
a
3
b
3
v)
(
2
)
x
5
4a
2
b
3
= 4 a
2

b
3

4 Izra~unaj.
3
3

( )
6

( )
6

a) 0,4
3
5
3
b)
(
2
)
3
3

3

4

3
v) 2
4 11

5 5
5

2 5

je:
a) 5 b) 1 v) 0 g) 1 d) 5
Koja je jednakost tana?

6 Izra~unaj.
a) (0,1)
3
100
3
b) 8
2
0,125
2

7 Stepenuj koli~nik.
5
a)
2
(
a
)
3

v) 1
2

7


a)
2a
b
2a
3

b
3

b)
(
b
)
=
8a
3

b
3

v)
(
b
)
=
6a
3

b
3

9 Izra~unaj.
2
3

a)
5

( 48) 4 4

b)
15
2
8
3
v)
(0,1)

:
(
0,25
)

44

3
(
1
)
5 2 4 3 2 4
2

3
10 Uprosti.
a)
(
0,1 x
2
)
10 000

3
b) s
3
2
4

2

a) 2
5
3
5
= 6
10
b) 32
7
: 8
7
= 4
1
v) 42
4
: (21)
4
= 2
4
g) (15
5
: 5
5
) 2
5
= 6
5

a) 2
6
: 4
2
b) 2
3
8
2
v) 27
3
:
3
6

4 = 2
2

2

13 Izra~unaj.
a)
2 8
4
3

b)
9 3

27
3

v)
125 5

25
5

4
2
=
(
2
2
)
= 2
4

14 Uporedi vrednost izraza:
a) 9
9
i 27
6
b) 8
6
i 4
8
a) 64
4
i 16
7

1 Koji broj treba upisati u prazno poqe da bi se dobila tana jednakost?
a) (2)
5
= b) 7 = 343 v)
23
= 1 g)
4
= 256

a) 18 (9)
2
b) 5
3
+ 4
3
v) 2
(
5
)
g) (0,1)
4
(0,1)
3

2

3 Koliko je 5
5
5
3
? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
a) 25
8
b) 5
15
v) 5
8
g) 25
2
d) 5
2

4 Uporedi stepene:
a) 2
5
i 2
8
b)
(
1
)
i
(
1
)
3
3
= 27
3
4
= 81
3 2

5 5
3
3
< 3
4

v) 0,3 i 0,3 g)
(
0,1
) ( )

(0,3)
3
= 0,027
2 4
i

5
0,1
Ako je a realan broj, a > 1, onda je a
n
> a
m
za n >
m.
(0,3)
4
= 0,0081
Ako je a realan broj, a < 1, onda je
a
n

< a
m
za n >
m.
(0,3)
3
> (0,3)
4

5 Napi{i u obliku stepena.
a) 4
5
4 4
7
b) 9
12
9
6
9
3
v) 2,7
6
2,7
3

6 Uprosti.

a) a
5
a a
4
b) x
2
y
6
xy v) a
3
b ab
4
g) 3 x
6
x
3
x d) m
4
5m 3m
3

45

]
]
]
3
4
(
1
) (
a
)
(
2
)
2

(
1
)
5
7
7 Uporedi date brojeve i napi{i odgovaraju}u nejednakost ili jednakost:
a) 5
6
i 5
4
5
3
b) 7
2
7
2
i 49 v)

1
i
1

(
1
)

16 2 2

8 Popuni prazna poqa tako da dobije{ ta~nu jednakost.
7
[
12

a)
= 7

x
6
4

b)
x

36a
8
[

7
5
x
[
=
v)

9a
4

= 4a

izraza.
a) 7
15
:
(
7
)
12
b)
(
5
)

(

5
)

:
(

1
)
v)

7

1

3 5 4
2 2
2
2

10 3

2
3
2

10 Uprosti.

7
2

a)
(
3
2
)
b)

v)
(
y
2
)
5

6
7
g)
8

izraza.

5 2
2
2

5
8

(
3 3
)
:
(
( 3)
)

a) 8
20
:
(
8
4
)
b)
2
v)
2

3
8
: 3
6

12 Izra~unaj.
4
a) 2
4
: 4
2
b) 25
5
: 125
2
v)

9

(
3
5
)
2

13 Koje su jednakosti ta~ne?
a) 36
6
: 6
6
= 6
1
b)
(
1
)
2
5
1

(
3
)
3
6 6 3

2
= v) 3 = 3

g) 4 = 16

14 Izra~unaj x ako je:
a) 3
x
= 27
3
b) 16
x
= 4
8
v) 8
4
= 4
6x
27

3
= (3
3
)
3

15 Uprosti.
a)
(
y
12
:
(
y
2
)

)
y
2

b)
(
x
6
)

:
(
x
15
x
10
)

v) a
30
:
(
(
a
3
)

(
a
2
)
)

3 5 2 5

4
(
x
) ) (
5
( )
2
16 Koja je jednakost
ta~na?
a)
(
(
x
2
)

(
x
3
)
)
x
6
= x
6

b)
(
x
2
)

:
(
(
x
3
)

: x
6
)
= x
6

v) x
6
:
(
(
x
4
)

: x
6
)
= x
6

3 2 3 2 3

17 Stepenuj proizvod ili koli~nik.
3
a)
(
5a
)
3
b)
(
2x
)
5
v)

g)
a

2

d)
2
a

3

46
47

2 3
( )
(
1
)
36ab) 2 aa
5

: 2
a
2

a)
( )
(
1
)
a)
15

= 5 3
4

4
3
4
|
2
.
3

b)
18 Izra~unaj.
a) (0,5)
4
(2)
4

b)
21

v) 4
3

(
1
)
g)
(
1
1
)

(
5
)

d) (0,2)
5

(
1
)
(5)
5

3

(7)
3

3 8 8 5

2 5 6 2

19 Izra~unaj.

3

5 2
2

(
(0,1)
4
)

(0,1)
7

2

2

2

|
(
( 1)
2
)
4
( 1)
2
( 1)
3

a) b)
3 3

3
.
v)

5 2
3
(1)
6

(
(0,1)
8
)

2

2

2

|
(1)
(
(1)
)

20 Uprosti.
3

3
|

a) 6a
2
a
2 1
4

3 27
v) 2x
2
3
:
8x
4

Uputstvo za deo zadatka pod a):

21 Uprosti.
(
2ab
2
)
2

a
2
b
3

2a
3
b
2

(2x
2
y
3
)
4

4x
2
y
5
xy
3

3
6a
2
a
2

3

= 36a
2

1
a
6

27

22
Izra~unaj.
3
2
9
8

a)
27
5

16
2
2
8

b)
4
5

125
5

v)
25
2
5
8

23 Izra~unaj.
4
5
3
b)

21
3
2
5

14
2

15
4

5
3
=

(5 3)
4

5
3

5
4
3
4

=
5
3

24
Izra~unaj.
a)
4 125

(50)
4

b)
36

9
4
(4)
3


(2)
7
:
48
3
(2)
3
(2)
4

(2) (2)
5

2
26 Dokaì da je :
a) 2
10
+ 2
10
= 2
11
b) 3
3
+ 3
3
+ 3
3
= 3
4

27 Dokaì da je vrednost izraza 2
2 008
2
2 006
+ 2
2 003
deqiva sa
25.

28 Uporedi 0,064
665
i 0,16
997
.

29 Brzina svetlosti je 3 10
5
kilometara u sekundi.
Izra~unaj razdaqinu koju svetlost pre|e za jedan sat.

30 Rastojawe izme|u Sunca i Zemqe je oko 1,5 10
8
kilometara.
Svetlost putuje oko 3 10
5
kilometara u sekundi.
Izra~unaj koliko je minuta potrebno Sun~evoj svetlosti
da stigne do Zemqe.

2
10

+ 2
10

= 2 2
10

1
Izra~unaj vrednost izraza za x = 1.

a)
(
4x 5
)

(
4 5x
)
b) 4x 5
(
4 5x
)
v)
(
4x 5
)
4 5

2 Izra~unaj vrednost izraza za a =
1
.

2
a) a
2
4a +
3

4
b) 2
|
a
|
+ ( a)

a) (3x y) (2x + 3y) za x = 5, y =
1 b) c
2
3cd + 4 d
2
za c =
1
, d =
2
3
v)
2
m
2
4n
2
za
m = 1
1
, y =
1
9 2 2

4 Izra~unaj:
2

a)
5a + 2
za a = 12 b)
2
x
za x = 3

2
2 + x
2

5 Izra~unaj:
x
2
y
2

a)

y
2
2y + 1
1

x
2
+ y
2

za x = 3, y = 0,5
b)
y
2
+ 2y + 1
za y =
2

48
49

a
(
3
6 Izra~unaj:
(
s 9
)
+
t
2

36

za s = 12, t = 3
s + t
2
18 s
2

7
Izra~unaj:
1 1
a

1
1
1

b
a1
ab

a
a
+ b
b

2ab

b
za a = 16, b =
9

a
a
+=ba
b

2+ab

b
2

8 Izra~unaj:
5x
2

1

2
(x + y ) +
4
( y )
)
za x = 1,5; y = 0,75

.

1 Odredi stepen monoma.
a) 3x b) 2a
2
v) 4ab g) 0,5x
2
y d) 6mt
2
|) 0,1s
3
t
2

2 Napi{i monom sli~an datom monomu.
a) 2z b)
3
n v) ab g) 2,5x
3
d)
5
s
2
t
3
4 6

3 Monom suprotan monomu
1
x
2
y je:

2
a)
1
y
2
x b)
1
yx
2
v)
1
x
2
y g)
1
y
2
x

2 2 2 2
Koji je odgovor ta~an?

4 Popuni tabelu.

monom stepen monoma suprotan monom

3sg
2

2xy

0,6a

1

5 Odredi monome suprotne datim monomima:
a) 3x b) 2a
2
v) 4ab g) 0,5x
2
y d) 6mn |) 0,1s
3
t
2

50
6 Saberi monome:
a) 4x
2
i 3x
2
b) 6b i 0,6b v) 1,4xy i 2,6xy g)
1
mn i mn

4

7
Uprosti izraz.

a) 7x + 2x 4x b) 1,5x + (6,5x 7x) v)
1
x
3

(
x
3

3
x
3
)

5 4

8 Uprosti izraz.
a) 15x
2
3x
2
x
2
b) 4ab 7 ab 11 ab v) 4x
2
y 0,4 x
2
y x
2
y

9 Uprosti izraz.
a) 2,5x
2
+ (3,1x
2
x
2
) b)
(
1
nt
3

2
nt
3
)
+
5
nt
3

v) 10x
2
y
5
(11 x
2
y
5
2x
2
y
5
) + 7x
2
y
5
2 3
6

10 Uprosti izraze.
a) (3ab 14ab) 5ab b) (8y
3
z
5
10y
3
z
5
) + 2y
3
z
5
v) (c
4
a 3c
4
a) (2c
4
a 9c
4
a)

11 Izra~unaj x ako je 2x + x = 6.

12 Odredi a ako je 2a 5 + a = 10.

13 Sredi polinome.
a) 4 2a + 3a + 5 b) x
2
6 + 3x 2x x
2
+ 1 v) 0,2 3l 0,4l + 1,8 l
2
+ 2,5l
2

Polinom je sre|en po opadaju}im stepenima ili u opadaju}em poretku kada
su u polinomu monomi pore|ani po stepenima, od najve}eg do najmaweg.
Polinom je sre|en po rastu}im stepenima ili u rastu}em poretku kada su
u polinomu monomi pore|ani po stepenima, od najmaweg do najve}eg.

a) Sredi polinom 6x
3
2 + 3x + 4x x
3
2x
2
+ x
2
po opadaju}im stepenima.

b) Sredi polinom 6x
3
2 + 3x + 4x x
3
2x
2
+ x
2
po rastu}im stepenima.

a) 6x
3
2 + 3x + 4x x
3
2x
2
+ x
2
= 6x
3
x
3
2 + 3x + 4x 2x
2
+ x
2
grupi{emo
sli~ne monome
= 5x
3
2 + 7x x
2
sabrani su sli~ni
monomi, to jest polinom
je sre|en
= 5x
3
x
2
+ 7x 2 monomi u polinomu
pore|ani su po stepenima,
od najve}eg do najmaweg
b) 6x
3
2 + 3x + 4x x
3
2x
2
+ x
2
= 6x
3
x
3
2 + 3x + 4x 2x
2
+ x
2
grupi{emo
sli~ne monome
= 5x
3
2 + 7x x
2
sabrani su sli~ni
monomi, to jest polinom
je sre|en
= 2 + 7x x
2
+ 5x
3
monomi u polinomu
pore|ani su po stepenima,
od najmaweg do najve}eg

50
51

14 Sredi polinom u opadaju}em poretku.
a) P
(
x
)
= x + 2x
2
3x + 5 x
2
3 b) L
(
x
)
= 3q
3
2q + q 2q
2
+ 4 + q
3

15 Sredi polinom u rastu}em poretku.
a) 6y
2
2y 5 + 3y
2
+ y + 5 b) 2 + m
3
2 + m
2
2 + 3m
3
m

16 Sredi polinome po rastu}im stepenima.
a) 4k 9k + 3k 5 4 b) 11 + 3s
2
2s s
2
+ 3s 6 v) 8l + 3l
3
l
2
+ 4l + 3l
2
7

17 Re{i jedna~inu.
a) 10x + 7x 3x = 28 b) 2 2x + 6x = 10 v) 6x 5 x + 2x 2 = 7

1 Koja je jednakost ta~na?
a) x + x + x + x = 4x b) x + x + x + x = 4x
4
v) x + x + x + x = x
4

2 Uprosti izraz.
a) y 10y 8y 3y b) ax
3
3ax
3
5ax
3
+ 2ax
3

v) yz yz yz + yz g)
5
c
2
12c
2
+
1
c
2
9c
2
2 2

3
a) Uprosti izraz x
4
y
3
2x
4
y
3
+ 3x
4
y
3
.
b) Izra~unaj vrednost izraza dobijenog pod a) za x = 1, y =
1
.

2

4 Uprosti izraz.
a)
3
a + a +
5
a
1
a b) 5z
4
2,7z
4
+ z
4
0,3z
4
4 4 4

5 Uprosti izraz.
a) 2x (3x 5x) b) 14z
2
+ (9z
2
5z
2
) v) 14cd (7cd + 2cd) 4cd

6 Uprosti izraz.
a) 7x 7 + 3y + 5 17x b) a + 6b 1 b + 4a + 7

7 Za svaki od polinoma: A = 41 4x, V = 3x
2
13x + 33, S = x
3
+ x
2
x
1, odredi suprotan polinom.

3
8 Ako je A = 4x 3 i B = 7x + 1,
izra~unaj:
a) A + B b) A B v) A
B

9
Uprosti izraz.
a) 25 (3x 5) b) 4t
2
+ (1 7t
2
) v) xy (5xy 5)

10 Uprosti izraz.
a) 9x
3
7x
2
5x
3
x
2
b) (9x
3
7x
2
) (5x
3
x
2
) v) 9x
3
(7x
2
5x
3
x
2
)

11 Uprosti izraz, pa izra~unaj wegovu vrednost.
a) m (8m 1) + (2 3m) za m = 0,7
b) (2c + 3d) (2d 3c) za c = 5,7 i d = 14,3

12 Od polinoma 7 4x + 3x
2
x
3
oduzmi polinom 5x 7x
2
2x
3
..

13 Polinomu 5t
2
8t + 3 dodaj razliku binoma t
3
2t
2
i t
2
2.

.

1 Izra~unaj obim figure.
a) za a = 1,5 cm b) za x = 0,6 cm
a a
x

a a
x
a a
x

a
a

a a
2x

2x x

2x 2x

2 Uprosti izraz, pa izra~unaj wegovu vrednost.
a) (x y) + (2x 3y) 10 za x =
1
, y = 2
b) (2z + z
2
3) z
2
(2z
2
3) za z = 0,5

3 Odredi polinome suprotne navedenim polinomima.
a) L = 4x
4
2x
2
+ 3 b) R =
1
5y y
2
+ 2y
3
v) T = 2z + 6r 4,4t + 5

2

52

4 Uprosti.
a)
(
x
3
2x
2
+ 3x
)
b)
(

(
x3 2x
2
+3x
))

(a) = a

Uprosti izraz.
a) 7x (4x + (2x 9x)) b) 3m + (5 (2m
2
m) + 3m
2
) m
2

a) 7x
(
4x +
(
2x 9x
))
= 7x
(
4x +
(
7x
))
izra~unata razlika 2x 9x = 7x
= 7x
(
11x
)
izra~unat zbir 4x +
(
7x
)
= 11x

= 7x + 11x
= 18x
b) 3m + (5 (2m
2
m) + 3m
2
) m
2
= 3m + (5 2m
2
+ m + 3m
2
) m
2
oslobodili smo
se unutra{we
zagrade
(2m
2
m) = 2m
2
+ m
= 3m +
(
5 + m + m
2
)
m sre|en polinom u zagradi

5 2m
2
+ m +3 m
2
= 5 + m + m
2

= 3m + 5 + m + m
2
m
2
oslobodili smo se
zagrade

= 6m + 5 sre|en polinom

5 Uprosti izraz.
a) 11c ((6c + 7c) 2c) b) 5x (3x x) + (2x (9x 6x))

6 Uprosti izraz.
a)
(

1
y
2
y
2
)

3
y
2

(

7
y
2
+ y
2
)

b) 3ab (ab (1,5ab + 2ab)) 1,2ab

4 4 4

7 Uprosti izraz.
a) x y (5y (3y + 2x)) b) (a + b) (a + (a + b))

8 Uprosti izraz.
a) 5 (a 3 + (2a (3a 1)) b) (14y (3 + 4y)) (9y 3 (y 7))
9 Odredi zbir i razliku polinoma A = 5 3x + 4x
2
i B = 2x
2
x + 1.

10 Dati su polinomi S = a
2
b
3
+ 2a
3
b
2
+ 9a
2
b
2
i T = 4a
2
b
3
2a
3
b
2

a
2
b
2
. a) Odredi S + T i S T.
b) Od zbira polinoma S i T oduzmi wihovu razliku.

53

7x + x 5 = 11 3x (4 10 + 5x) =

8x 5 = 11
3x
(
6 + 5x
)
= 16

8x = 11 + 5 3x + 6 5x = 16

8x = 16 2x + 6 = 16

Re{i jedna~inu: a) 7x (x + 5) = 11 b) 3x (4 (10 5x)) = 16

a) 7x
(
x + 5
)
= 11 b) 3x
(
4
(
10 5x
))
= 16

16

x = 16 : 8 2x = 16 6

x = 2 2x = 22
x = 22 :
(
2
)
x = 11

1 Re{i jedna~inu.
a) 2x 3x + 6x = 30 b) 4a + 3 11a 7 = 32

2 Re{i jedna~inu.
a) 3y (11y 6) = 2 b) (2b 0,5) (3,5 4b) = 56

3 Re{i jedna~inu.
a) 7x (4 2x) (x 9) = 31 b) 25 (2c + 1) (14 10c) = 6

4 Polinomu 3x
4
5x
3
+ x
2
7 dodaj razliku binoma 2 4x
3
i 5x
2
+ 4x
4
.

5 Od polinoma 2a
3
5a
2
+ 2a + 1 oduzmi zbir polinoma 1 7a
3
+ 3a i 5a
3
+ a
2
3.

Zbir tri uzastopna prirodna broja je 123. Koji su to brojevi?

x + (x + 1) + (x + 2) = 123
3x + 3 = 123
3x = 120
x = 40
Traèni brojevi su 40, 41 i 42.

6 Odredi ~etiri uzastopna prirodna broja ~iji je zbir 258.

7 Zbir tri uzastopna cela broja je 75. Koji su to brojevi?

54

1 Odredi stepen monoma.
a) x b)
5
a
3

7
v) 45xyz g) 80x
2
y
8
d) 2m
4
nt
3

2 Odredi monome suprotne datim monomima.
a) 8c
2
b) d
5
v)
1
a
4
b
4

2
g) 9,3x
2
yc

3 Saberi monome:
a) 5y
3
i 3,7y
3
b)
2
t i
1
t v) 4,2x
5
y i 7,2x
5
y

3 2

4 Sredi polinome, a zatim ih pore|aj po opadaju}im stepenima.
a) 4x
3
2x + 7x
2
+ 5 x
3
+ 2x 4 b) 1,2
1
y
1
y
2
+ 2,5y
2
+ 2y +
3

5 2 5

5 Sredi polinome, a zatim ih pore|aj po rastu}im stepenima.
a) 4k 9k
2
+ 3k 5 + 4k
2
b) 11 +3s
2
2s s
2
+ 3s 6 v) 7 4l + 6l
3
l
2
+ 4l + 3l
2

6 Odredi polinom suprotan datom.
a) 0,2 2,2b 0,5b
2
+ b
3
b)
2
ab +
1
a
2
+ 3b 6

3 2

7 Odredi polinom suprotan datom.
a) x
2
2 3x +
3
b) 11,1y
4
22,2y
3
3,33y
2

8
Izra~unaj x ako je 3x x = 6

9 Odredi a ako je 2a + 5 + a = 10.

10 Ako je stranica jednog kvadrata a, a drugog dva puta ve}a, odredi zbir wihovih obima.

11 Stranice jednog pravougaonika su a i b. Povr{ina tri takva pravougaonika je:
a) 3a + 3b b) a b v) 3a b

12 Dati su polinomi P = 6x x
2
3 i Q = 3x
2
2x + 7.
a) Odredi P +
Q. b) Odredi P
Q.

v) Od razlike polinoma P i Q oduzmi wihov zbir.

55

13 Uprosti izraz.
a)
(
2t + 3t
)
+
(
9t 3t 7t
)
+ t b) 2
3
x
5
+
(
3x
5

9
x
5
)

4
2

14 Uprosti izraz.
a) 18 + yz + (8 (4yz
2
16) 3yz) + 4yz
2
b) (3t (2t
2
+ t 5)) (4 (4t
2
+ 2t))

15 Dati su polinomi:
A = 2x
2
4x + 11 B = x
2
3x + 4 C = 7x
2
+ 9x 4
Odredi:
A + B + C A + B C C (A + B) B (C A)

16 Uprosti izraz i izra~unaj wegovu vrednost.
a) a (a + (a (a + (a 5)))) za a = 1,7
b) (x
2
y
2
) + (x
2
+ y
2
) (y
2
x
2
) (x
2
y
2
) za x = 2, y = 1

17 Data su dva jednakostrani~na trougla ~ije su stranice a i
a
.

Odredi zbir wihovih obima i zbir wihovih povr{ina.
2

Pogledaj formulu za
povr{inu jednakostrani~nog
trougla na strani 24.

56

A

, .

1 Obeleì svaki mnogougao, a zatim napi{i kojoj vrsti po broju stranica pripada.

Petougao ABCDE

E

A
D

B
C

2 Nacrtaj osmougao ABCDEFGH. Obeleì wegova
temena. a) Napi{i temena susedna temenu E.
b) Napi{i temena nesusedna temenu G.
v) Nacrtaj dijagonale iz temena C. Koliko ih ima?

3 Nacrtaj petougao ABCDE tako da
bude:
a) konveksan b) nekonveksan.

4 Nacrtaj {estougao i obeleì wegova temena ako je {estougao:
a) konveksan b) nekonveksan.

5 Nacrtaj sve dijagonale iz temena B mnogougla na slici. Napi{i koliko ih ima i
na koliko je trouglova tim dijagonalama podeqen dati mnogougao. [ta je
zapo~eto?
a) sedmougao b) devetougao v) desetougao
F
E
I
H
G G
F
J
G
E

D
H
A
F
A
I
D
C
B
E

B B
C
C
D

6 Nacrtaj du AD kao na crteu. Nacrtaj proizvoqan sedmougao ABCDEFG ako je data du`
wegova dijagonala.

D

A

57

7 Koliko mnogougao ima stranica ako iz jednog temena moè{ nacrtati:
a) 12 dijagonala b) 25 dijagonala?

8 Nacrtaj mnogougao i obeleì wegova temena
ako su nacrtane jedine dijagonale
D

iz temena D.
Koliko mnogougao ima stranica?

9 Nacrtaj sve dijagonale {estougla na slici.
A F

Koliko ih ima?
B
E

C
D

10 Nacrtaj proizvoqan mnogougao i sve wegove
dijagonale ako je:
a) n = 7 b) n = 8 v) n = 10
Koliko svaki od mnogouglova ima dijagonala?

Postupak crtawa
dijagonala: prvo nacrtaj sve
dijagonale iz jednog temena,
zatim sve dijagonale iz
slede}eg temena i tako
redom.

Broj dijagonala jednog mnogougla je 44. Koji je to mnogougao?

Prvi korak
Primewujemo formulu za broj dijagonala:
n (n 3)
2
= 44

n (n 3) = 88

Drugi korak
Rastavqamo broj 88 na ~inioce:
88 = 2 2 2 2 11 = 8 11
Dobili smo da je 88 proizvod dva prirodna broja koja se razlikuju za 3.
Dakle, n = 11. Jedanaestougao ima 44 dijagonale.

11 Koliko mnogougao ima stranica ako je ukupan broj wegovih dijagonala:
a) 20 b) 90 v) 170 g) 405?

12 Da li postoji mnogougao ~iji je ukupan broj dijagonala jednak:
a) 100 b) 3 320?

58

1 Izra~unaj zbir uglova:
a) devetougla b) petnaestougla v) trinaestougla.

2 Izra~unaj koliko mnogougao ima stranica ako je
dat zbir unutra{wih uglova mnogougla.
a) 1 440 b) 1 800 v) 5 400

a) Re{i jedna~inu:
(
n 2
)
180 = 1 440

3 Izra~unaj ugao mnogougla na slici.

a) b) v)

92

124
110

113

135

120
142
143

106

113
120

45

60

4
Izra~unaj uglove
1
,
2
i
3
.

48

2

108
3

156

113

1 75

5
Zbir unutra{wih uglova mnogougla je 2 520. Koliko stranica ima mnogougao?
Koliko dijagonala ima mnogougao?

6
Koliki je zbir unutra{wih uglova mnogougla koji ima 54 dijagonale?

7
Neka je jedan unutrawi ugao petougla i neka je svaki slede}i ugao od preostala
~etiri za 20 ve}i od prethodnog. Izra~unaj sve uglove petougla.

8 Izra~unaj spoqa{we uglove {estougla ako je jedan spoqa{wi ugao , drugi 2,
a svaki slede}i spoqa{wi ugao, od preostala ~etiri, jednak zbiru prethodna dva.

9 Tri spoqa{wa ugla {estougla su prava, a ostala tri su jednaka.
Izra~unaj spoqa{we i unutra{we uglove tog {estougla.

10 Izra~unaj spoqa{we uglove petougla ako je jedan spoqa{wi ugao , a svaki slede}i
od preostala ~etiri za 10 ve}i od prethodnog.

59

11 Izra~unaj nepoznate uglove mnogougla na slici.
a) b) v)

149
130
138

115
102

85

154

100
164

12 U petouglu su tri ugla prava i dva ugla jednaka. Koliki su uglovi petougla?

13 Od dva jednakokraka trapeza jednakih osnovica sastavqen je konveksan {estougao.
Ako je po jedan ugao datih trapeza 42, koliki su uglovi
{estougla?

14 Od dva pravougla trapeza jednakih osnovica sastavqen je konveksan petougao.
Ako je po jedan ugao datih trapeza 55, koliki su uglovi petougla?

15 Izra~unaj zbir ozna~enih uglova petokrake zvezde na
slici.

D
5

D
1
D
4

D
3

Uglovi x, y, z, , j, su
spoqawi uglovi petougla
M
x
G
D
2
y
z

1 Koji su mnogouglovi na slici pravilni? Zaokruì slova ispod wih.

Koristi {estar da
utvrdi{ jednakost
uglova i stranica.

a) b) v) g) d)

|) e) `) z) i)

60

2 Izra~unaj unutra{wi ugao pravilnog mnogougla ako je:
a) n = 15 b) n = 18 v) n = 20

3 Izra~unaj broj stranica pravilnog mnogougla ako je unutra{wi ugao:
a) 150 b) 140 v) 165

4 Izra~unaj unutra{wi ugao i centralni ugao pravilnog mnogougla ako je spoqa{wi ugao:
a) 15 b) 45

5 Koliko stranica ima pravilni mnogougao ako je spoqa{wi ugao:
a) 40 b) 20 v) 12?

6 Dijagonale pravilnog petougla E
su jednake.
Dokaì.
A
D

Dokaì da su trouglovi
ADE i ACB podudarni.

B
C

7 Dat je pravilan petougao
ABCDE.
Izra~unaj uglove EAD, DAC i
ADC.

E

Prvo izra~unaj unutra{wi
ugao petougla.
Trougao AED je
jednakokraki trougao.
A
D

B C

8 Dat je pravilan {estougao ABCDEF.
F E

Izra~unaj uglove FAE i AED.

A D

B C

9 Koliko dijagonala moè da se
povu~e iz jednog temena pravilnog
sedmougla ABCDEFG na slici?
Nacrtaj ih.
Koje su dijagonale jednake? Dokaì.

A
6

A
7
A
5

A
1
A
4

A
2
A
3

Dokaì da su
odgovaraju}i
trouglovi podudarni.
Primeni pravilo SUS.

61
62
10
Nacrtaj ose simetrije i obeleì polupre~nike opisane i
upisane kru`nice pravilnog:
a) sedmougla b)
osmougla.

11
Pravilnim mnogouglovima na slici konstrui{i centar.

êtvorougao ABCDE na slici je jednakokraki trapez.
Dokaì.
D
a
C

a
a

Dokaimo da su stranice AB i CD paralelne
A
B

Produùjemo krake AD i BC do preseka u ta~ki E.
Trougao DCE je jednakokraki trougao, DE = CE, jer je:
CDE = DCE = 180
Zbir uglova u trouglu DCE je 180. Izrazimo ugao CED:
CED = 2 180
Trougao ABE tako|e je jednakokraki trougao jer su stranice E
AE i BE jednake:

AE = AD + DE, BE = BC + CE
Stranica AB je osnovica jednakokrakog trougla
ABE,
{to zna~i da su uglovi na woj jednaki.
EAB =
EBA
Izrazimo ugao EAB preko ugla CED:

D
a
C

a
a

A
E
B

EAB = (180 CED) : 2 = (180 (2 180)) :
2

D
a
C

63

EAB = 180
a
a

Zakqu~ujemo da je:
A
B
EAB =EDC
{to zna~i da su prave AB i DC paralelne,
odnosno da je ~etvorougao ABCD jednakokraki trapez.

A
A A
12 Stranice osen~enog ~etvorougla su tri stranice i
dijagonala pravilnog mnogougla na slici.
a) Dokaì da je osen~eni ~etvorougao jednakokraki
trapez. b) Izra~unaj wegove uglove.

13 Produì stranice A
1
A
2
i A
7
A
8
devetougla A
1
A
2
A
3
A
4
A
5
A
6
A
7

do preseka S.
Pokaì da je trougao A
2
A
7
S jednakostrani~ni trougao.
S

Pogledaj re{en primer
na prethodnoj strani.

Izra~unaj uglove
trougla A
2
A
7
S.
A
8

9
A
7

A
1
A
6

A
2
A
5

A
3
A
4

14 Na slici je pravilan mnogougao. Izra~unaj uglove:
a) ~etvorougla A
1
A
2
A
3
A
6
b) petougla A
1
A
4
A
5
A
6
A
7
v) trougla A
1
A
4
A
8
.

A
7

A
8
A
6

A
8

9
A
7
A
8

9
A
7

A
1
A
5

A
2
A
4

A
3

A
1
A
6

A
2
A
5
A
3
A
4

A
1
A
6

A
2
A
5
A
3
A
4

15 Na slici je pravilan mnogougao. Dokaì da je:
a) trougao A
1
A
3
A
5
pravilan b) ~etvorougao A
2
A
4
A
6
A
8
kvadrat.

A
6
A
5

A
1
A
4

A
7

A
8
A
6

A
1

A
A
5

A
2
A
4

Uputstvo za deo
zadatka pod b):
dokai
jednakost
stranica i
uglova
etvorougla.
A
2
A
3
3

63
64

ro ro

ru ru

Izrazi pomo}u stranice a polupre~nik opisane i polupre~nik upisane kru`nice:
a) jednakostrani~nog trougla

b) kvadrata

v) pravilnog {estougla.

a) b) v)

ro ro

ru ru

roro ro
ruru ru

a a
a a

aa a

Centar jednakostrani~nog
trougla je presek simetrala
uglova, simetrala
stranica, visina i teì{nih
duì.
Centar kvadrata je presek
simetrala stranica i
simetrala uglova,
odnosno dijagonala
kvadrata.
Karakteristi~ni trougao
pravilnog {estougla je
jednakostrani~ni trougao.

r =
2
h

o
3
r =
1
h

u
3
r =
1
d

o
2
r =
1
a

u
2

r
o
= a r =
a
3

u
2
r
2 a 1 a a 1

o
=
3

2
3 r
u
=
3

2
3

r
o
=
2
2 r
u
=
2
a

r
a a

o
=
3
3 r
u
=
6
3

16 Duina stranice pravilnog mnogougla je 12 cm. Izra~unaj polupre~nik opisanog
kruga i polupre~nik upisanog kruga ako je:
a) n = 3 b) n = 4 v) n = 6

17 Polupre~nik opisanog kruga pravilnog mnogougla je 12 cm.
Izra~unaj duinu stranice mnogougla ako je:
a) n = 3 b) n = 4 v) n = 6

18 Polupre~nik upisanog kruga pravilnog mnogougla je 2 cm.
Izra~unaj duinu stranice ako je:
a) n = 3 b) n = 4 v) n = 6

19 Koliko dijagonala ima pravilan {estougao?
Nacrtaj ih.
Izra~unaj wihove duìne ako je stranica a = 6 cm.

20 Dokaì da je
kra}a dijagonala
pravilnog {estougla
dva puta ve}a
od
polupre~nika
65
upisanog kruga.
d
1

d
2

d
1
= 2a
d
2
= 2h
a

Sa h je oznaena visina
jednakostrani~nog trougla.

21 Neka su M, N, P, Q, R i S sredi{ta
stranica pravilnog {estougla ABCDEF na
slici. Dokaì da je {estougao MNPQRS
pravilan.
E
S
D
M
R

F
C
N
Q
A
P
B

22 Na slikama su jednakostrani~ni trougao, kvadrat, pravilan {estougao i wihove
opisane kru`nice. Na osnovu podataka sa slike izra~unaj wihove stranice.

1 cm
a
2 cm

30

2 cm

90

a

2 cm
2 cm
60

a

2 cm

23 Od ~etiri podudarna deltoida moè{ da sastavi{ pravilan osmougao.
Koliki su uglovi takvog deltoida?

24 Na slici je pravilan mnogougao. Dokaì da su paralelne stranice:
a) A
1
A
2
i A
4
A
5
b) A
1
A
2
i A
5
A
6

A
7

A
6
A
5
A
8 A
6

A
1 A
4
A
1 A
5

A
2
A
3
A
2
A
4

A
3

25 Ako je mnogougao na slici pravilan, dokaì da je osen~eni ~etvorougao pravougaonik.
a) b)

26 Dokaì da najve}a i najmawa dijagonala pravilnog osmougla
grade ugao od 45 ili 90 ili su meusobno paralelne.

65
66

1 U kru`nicu k upi{i:
a) jednakostrani~ni trougao b) kvadrat.

O
O

a) Centralni ugao
jednakostrani~nog
trougla je 120.
b) Centralni ugao
kvadrata je 90.

2 Nacrtaj kru`nicu k(O, r = 2,5 cm). Upi{i u kru`nicu jednakostrani~ni trougao i
pravilan {estougao. U kakvom su odnosu wihove stranice?

3 Polupre~nik opisanog kruga pravilnog mnogougla je 3 cm. Konstrui{i mnogougao ako je:
a) n = 4 b) n = 8
4 U kru`nicu polupre~nika 3 cm upi{i pravilan dvanaestougao.

5 U kru`nicu polupre~nika 3 cm upi{i pravilan estougao.

6
Duina stranice pravilnog mnogougla je 2,5
cm.
Konstrui{i mnogougao ako je:
a) n = 6
b) n = 8
v) n = 12

a) Nacrtaj jednakostrani~ni
trougao ABO stranice 2,5
cm
i kru`nicu k
(
O, r = 2,5 cm
)
.

b) Nacrtaj jednakokraki trougao
ABO, osnovice AB = 2,5 cm i
O = 45. Nacrtaj kru`nicu
k
(
O, r = OB
)
.

Konstrui{i pravilan {estougao ako je r
u
= 2 cm.

Prvi korak
Konstrui{emo pravougli trougao ASO kao na slici.
O
30

2 cm

A S

Drugi korak
Konstrui{i kru`nicu k(O, r = OA). Presek prave AS i
kru`nice k ozna~imo sa B. Du` AB je stranica
pravilnog
{estougla i kru`nica k je wegova opisana kru`nica.

30

O

2 cm
S
A B

7 Konstrui{i jednakostrani~ni trougao
ako je polupre~nik upisane kru`nice 2 cm.

Prvi korak
Konstrui{i trougao ASO.

60

O
2 cm
A
S
Drugi korak
Konstrui{i karakteristi~ni trougao ABO.

8 Konstrui{i pravilan {estougao ako je:
a) mala dijagonala duine 3
cm.
b) velika dijagonala duine 4 cm.

Skica ti moè pomo}i da re{i{ zadatak.

a) b)

3 cm
a 120
a
4 cm

a
120
a

9 Konstrui{i pravilan osmougao ako je:
a) r
u
= 2 cm b) najmawa dijagonala 3 cm v) najve}a dijagonala 5 cm.

10
Koriste}i uglomer i lewir, nacrtaj
pravilan petougao stranice a = 3 cm.

11
Koriste}i lewir, {estar i uglomer,
nacrtaj pravilan petougao ako je:
a) polupre~nik opisanog kruga r

= 3
cm

Unutra{wi ugao pravilnog
petougla jednak je 108.

Uputstvo za deo zadatka pod b): prvo
konstrui{i jednakokraki trougao ACO.
D C
b) dijagonala d =3 cm.

144
E B

A

12
Koriste}i lewir, {estar i uglomer, nacrtaj pravilan desetougao stranice a = 2 cm.

67

A
E

1 Petougao ABCDE na slici podeqen je dijagonalama
AC i AD na tri trougla.
Izmeri potrebne duì u milimetrima i
izra~unaj povr{inu mnogougla.
B

D

2 Nacrtaj proizvoqan petougao, razloì ga na tri trougla. C
Izmeri potrebne elemente i izra~unaj obim i povr{inu.

3 Nacrtaj proizvoqan sedmougao. Razloì ga na najmawi broj trouglova.
Izmeri odgovaraju}e elemente i izra~unaj povr{inu sedmougla kao zbir
povr{ina tih trouglova.

4 Razloì mnogougao na slici, izmeri potrebne duì
u milimetrima i izra~unaj povr{inu mnogougla.

b
c

a

a

c
b

5 Razloì mnogougao na slici na jedan
pravougaonik i dva trougla i izra~unaj wegovu
povr{inu.
2 cm

2 cm

4 cm

1 cm

6 Stranice deltoida su 3,6 cm i 5,2 cm i polupre~nik upisanog kruga je 1,8 cm.
Izra~unaj povr{inu deltoida.

7 Izra~unaj povr{inu:
a) pravougaonika stranica a = 1,2 cm i b = 0,8 cm
b) romba ije su dijagonale d
1
= 2 cm i d
2
= 3,6 cm
v) deltoida ije su dijagonale d
1
= 4 cm i d
2
= 3,2 cm
g) trougla ija je stranica a = 6 cm, a odgovaraju}a visina ha = 4,2 cm.

68

a
a
8 Izra~unaj obim i povr{inu pravilnog mnogougla
stranice a = 4 cm ako je:
a) n = 3 b) n = 4 v) n = 6

Prvo izra~unaj stranicu trougla.
Primeni formule:

n = 3, r
o
=
3

n = 4, r
o
=
2

3 , r
u

2, r
u

=
r
o
2
=
1
a

2
n = 6, r = a , r =
a
3

o u
2

9 Izra~unaj obim i povr{inu jednakostrani~nog trougla ako je:

= 3 cm
b) polupre~nik upisanog kruga r
u
= 2
cm v) visina h = 12 cm.

10 Izra~unaj obim i povr{inu kvadrata ako je:

= 3 cm b) polupre~nik upisanog kruga r
u
= 2 cm.

11
Izra~unaj obim i povr{inu pravilnog {estougla ako je


= 3 cm b) poluprenik upisanog kruga r
u
= 3 cm.

12
Dokaì da je povr{ina jednakostrani~nog trougla ~ije su stranice jednake kra}oj

dijagonali pravilnog {estougla jednaka polovini povr{ine tog {estougla.

13 [estougao na slici sastavqen je od dva
podudarna jednakokraka trapeza. Na osnovu
podataka
sa slike izra~unaj obim i povr{inu {estougla.

18 mm

Primeni Pitagorinu teoremu
i izra~unaj duinu kraka
trapeza.

12 cm

36 mm

14 Povr{ina jednakostrani~nog trougla je 12 3 cm
2
. Izra~unaj duinu stranice trougla.

15 Povr{ina pravilnog {estougla je 12 3 cm
2
. Izra~unaj duinu stranice {estougla.

16
Pravilan {estougao i jednakostrani~ni trougao imaju jednake obime.
U kojoj su razmeri wihove povr{ine?

69

17
Od kvadrata stranice a = 12 cm izrezan je osmougao kao na slici. x
Izra~unaj wegov obim i povr{inu.
Izrazi u procentima koji je deo datog kvadrata osmougao.
x

x

18 Od jednakostrani~nog trougla izrezan je {estougao kao na slici.
x

Dokaì da je {estougao pravilan.
Izrazi u procentima koji je deo datog trougla {estougao.
x

x

19 Izra~unaj obim i povr{inu osen~ene figure ako se zna da je
stranica pravilnog {estougla a = 12 cm.
a) b)
x
x

x x

x x
a a

20 Dokaì da je povr{ina pravilnog osmougla jednaka proizvodu najve}e
i najmawe dijagonale.

21 Nad stranicama kvadrata stranice a = 4 cm konstruisani D
su jednakostrani~ni trouglovi na slici.
Dokaì da je ~etvorougao ABCD kvadrat i
izra~unaj wegov obim i povr{inu.
A C

B

22 Nad stranicama jednakostrani~nog trougla stranice E
D a = 6 cm konstruisani su kvadrati. R
Izra~unaj obim i povr{inu {estougla ABCDEF.
F
C

P Q

A B
70

23
Izra~unaj obim i povr{inu figure na slici.

a) b) v)
x
x
x
x
x
x

24 Koji deo, izraen u procentima, zauzima osen~ena figura u odnosu na dati mnogougao?

a a

a a a
a

-

1 Da li broj dijagonala mnogougla moè da
bude:
a) 15 b) 100 v) 120 g) 1 710?

2 Koji je to mnogougao kod kojeg je broj stranica jednak broju dijagonala?

3 Postoji li petougao sa uglovima od: 40, 125, 155, 90, 135?

4 Zbir unutra{wih uglova mnogougla je 1 800.
Odredi broj stranica i broj dijagonala tog mnogougla.

5 Da li zbir unutra{wih uglova nekog mnogougla da bude 3 000?

6 Centralni ugao pravilnog mnogougla je j = 2230. Koliko mnogougao
ima stranica? Koliki je wegov unutra{wi ugao? Koliko ima dijagonala?

7 Koliko stranica ima pravilni mnogougao ako je spoqa{wi ugao:
a) 730 b) 15 v) 18 g) 1115 d) 9?

71

8 Koliko osa simetrije ima:
a) pravilan
sedmougao b)
pravilan osmougao
v) pravilan
dvanaestotougao g)
pravilan trinaestougao?
Koji su od wih centralnosimetri~ni mnogouglovi?

9 Osen~eni mnogouglovi dobijeni su od pravilnih mnogouglova, kao to
je prikazano na crteìma. Dokaì da su osen~eni mnogouglovi
pravilni.

10 Konstrui{i karakteristi~an trougao pravilnog mnogougla stranice a = 3 cm ako je:
a) n = 12 b) n = 16.

11
Date su prava a i ta~ka O van we.
Konstrui{i pravilan mnogougao ~ija stranica
pripada pravoj a, a ta~ka O je wegov centar, ako
je:
a) n = 3 b) n = 4 v) n = 6

Prvo konstrui{i
karakteristi~ni trougao.

12 Konstrui{i pravilan osmougao ako duìna najkra}e dijagonale iznosi 3 cm.

13 Nacrtaj proizvoqan petougao i razloì ga na tri trougla.
Izmeri potrebne elemente i izra~unaj obim i povr{inu.

14
Pravilan mnogougao razloèn je na dve figure. Odredi razmeru wihovih povr{ina.

P1
P1

P2
P2

a
a

72

5
2

( )

.

1 Pomnoì monom brojem.
a) 5x 3 b)
4
y
2
(25) v)
(
0,2
)
nm
(
6
)
g)
5
a
2
14 b
3
5 7

2 Koji broj treba upisati u prazno poqe da bi se dobila ta~na jednakost?
a) y
3
4 = 48y
3
b) 7a
2
b
7
= 56a
2
b
7
v) a
2
1,5 b
7
= 6a
2
b
7

3 Uprosti izraz.
a)
1
a
3
c
2

50

2

b) y z
3
6
1

4

v) 0,4 m3c
3
8

4 Uprosti izraz.
a) y
2
2y
3
b) 2z 4zt v) 21a
2

(
2a
4
)
g) 18xy
(
3y
3
)

5 Koji monom treba upisati u prazno poqe tako da dobije{ ta~na jednakost?
a) 34a = 34a
5
b) 9x
2
y
(
3x
)
= v) 2,5 z
5
t
3
= 10z
6
t
5

6 Pomnoì.
a) 30xy
2
0,5x
2
y b)
3
b b
2

4
v)
(
1
a
)

(
3
a
5
)
24

g) 4cd 4c 4d

2 3 2 4

7 Uprosti izraz.
2

a)
(
x
2
y
)
3
b)
(
1,2a
2
b
3
)
2
v)
(
2n
3
m
4
)
2
g)
(
3
cd
2
t
)

8 Uprosti izraz.
3

a)
(
3x
)

(
x
2
)
3

(
2x
3
)
b)
(
1
t
3
)
(2t )
4
t

v)
(
0,2ab
2
c
2
)

(
5a
2
b
)

9 Dati su monomi P = 2ab
2
, Q =
1
ab i R = 3a
2
b. Odredi:

6
a) P Q b) P R v) P Q R g) P
2
Q d) P R
3

10 Dati su monomi A = 8x
3
y
6
i B = 2xy
2
. Odredi:
a) A B b)
1
A
2

B

64
v) A B
3

73

1 Pomnoì.
a) 9
(
2 + x
2
)
b)
(
3 4x
)
5 v) 6
(
8x
2
x
)
g)
(
10 + 2x
)

(
3
)

2 Koje su od slede}ih jednakosti ta~ne?
a) 20
(
0,2z +1
)
= 4z
20 b) 20
(
0,2z +1
)
= 4z
20 v) 20
(
0,2z 1
)
= 4z
+20 g) 20
(
0,2z 1
)
= 4z
+ 20

3 Pomnoì.
a) 5
(
0,8 4a + a
2
)
b)
(
y
3
+ 3y 1
)

(
11
)

4 Koje monome treba upisati u prazna poqa da bi se dobila ta~na jednakost?
a) 2z
(
z 3
)
= 6z b)
(
1 + a
2
3a
3
)

(
2a
)
= 2a
3
+
v) 12ab
(
2a 3b + 4ab
)
= 24a
2
b +

5 Uprosti izraz.
a)
(
7x + x
3
)

(
x
2
)
b)
(
9t
3
3t
2
11t
)
2t

6 Uprosti izraz.
a) 3
(
1 4x
)
2 b) 3x
(
x 2
)

3x
2

v)
(
y 9y
2
)
5y
2
+ 40y
4

Operacija mnoèwa ima
prioritet u odnosu na
operaciju sabirawa.

Uprosti izraz 4x 5
(
7 x + 4x
2
)
.
Re{ewe
4x 5
(
7 x + 4x
2
)
= 4x 5 7 5
(
x
)
5
(
4x
2
)
prvo pomnoìmo polinom
monomom
= 4x 35 + 5x 20x
2

= 4x + 5x 35 20x
2
grupi{emo sli~ne monome
= 9x 35 20x
2

= 35 + 9x 20x
2

74

7 Uprosti izraz.
a) 2x
2
x
(
5x 4
)
b) 5y
3
2y
(
y
2
3y
)
v) 4x
(
x 3
)
2
(
7x
2
+ x
)

8 Uprosti izraz.
a) 12x
2
+ 3x
(
x + 6
)
b) x
3
4x
(
x
2
2x
)
v) x
(
4x + 5
)
+ 3
(
7x
2
x
)

9 Uprosti izraz.
a) 20 15
(
3 x
)
3 b) 5x + 5x
(
x 6
)
3x
2

1 Uprosti izraz.
a) 3
(
4 2x
2
)
b) 5
(
4x + 8x
2
)
v) x
(
6y xy
)

2 Uprosti izraz.
a) 6
(
a 7b + c
)
b)
(
2 7x + x
2
)

(
5x
)
v)
(
3
x +
9
y +
1
xy
)
20xy

5 10 4

3 Uprosti izraz.
a) 2x
(
x + 4
)
3
(
x + 1
)
b)
(
c
2
7c
)
9c 6c
(
2c + 5
)

4 Uprosti izraz.
a)
(
4y + 1
)

(
4y 1
)
b)
(
5x
2
+ 3
)

(
1 3x
)
v)
(
3 + x
)

(
2 x
)

5 Koje monome treba upisati u prazna poqa da bi se dobila ta~na jednakost?
a)
(
x + 4
)

(
4x 3
)
= 4x
2
+ 16x
b)
(
8d + 7
)

(
4d 5
)
= 40d + 35

6 Pomnoì binome.
a)
(
3a b
)

(
3b a
)
b)
(
x 2y
)

(
x + 2y
)
v)
(
3c 4d
)

(
c 6d
)

7 Uprosti izraze.
a)
(
ac
2
1
)

(
5 a
2
c
)
b)
(
3x y
2
)

(
5x + y
2
)
v)
(
1 3x 4x
2
)

(
x 2
)

75

8 Uprosti izraz.
a)
(
x + 2
)

(
3x 1
)
5x
2
b)
(
y 1
)

(
4y 1
)
+ y
(
y +
1
)

Prvo pomnoì binome,
a zatim sredi
polinom.

Uprosti izraz 6x
(
3 2x
)

(
3x 2
)
.
Re{ewe
6x
(
3 2x
)

(
3x 2
)
= 6x
(
9x 6 6x
2
+ 4x
)
pomnoìli smo binome
(
3 2x
)
i
(
3x
2
)

= 6x 9x + 6 + 6x
2
4x
(
9x 6 6x
2
+ 4x
)
= 9x + 6 + 6x
2

4x
= 6x 9x 4x + 6 + 6x
2
grupisali smo sli~e monome
= 7x + 6 + 6x
2

= 6 7x + 6x
2

9 Uprosti izraz.
a) 4z
(
z 2
)

(
z + 6
)
b) 2a
2

(
2a 1
)

(
4 a
)

10 Uprosti izraz.
a)
(
x 3
)

(
x + 2
)
6x
(
x + 1
)
b)
(
x 5
)

(
x + 7
)
+
(
1 x
)

(
4 + x
)

1 Uprosti izraz.
a) 2
(
3a a
2
)
b) 5
(
2a 3b + 4c
)
v)
(
x
2
8x + 2
)

(
3x
)

2 Uprosti izraz.
a) 3c
(
2c + 4
)
4c b) 12 3
(
x 4
)
v) 2m
(
3m
2
4m
)
+ 3m
2

3 Uprosti izraz.
a) x
(
5 + x
)
+ 2
(
x
2
3x
)
b) y
2
y
(
1 y
)

4 Na osnovu teksta napi{i izrzaz i uprosti ga.
a) Od binoma 3x
3
5x oduzmi proizvod monoma 2x i 3x
2
.
b) Od proizvoda monoma 5x i 4x oduzmi polinom 7x
2
+ 12x
. v) Razliku monoma 2x i 9 pomnoì binomom 7x
2
+ 4x.

76

5 Uprosti izraz.
a) 2
(
6a
2
+ 2a 5
)

(
1 5a
)

(
3a
)
b)
(
2x + 3
)

(
5x
)
4
(
1 3x + 3x
2
)

Re{i jedna~inu 2
(
3 x
)
+ 2x + 4 = 8
Re{ewe
2
(
3 x
)
+ 2x + 4 = 8 prednost ima operacija mnoèwa,
6x 2x + 2x + 4 = 8 pomnoìli smo binom
(
3 x
)
brojem 2
6x + 4 = 8

6x = 8 4

6x = 12

x = 2

6 Re{i jedna~inu.
a) 3
(
x + 2
)
5x = 6 b) 10x 4
(
x 1
)
= 16

7 Re{i jedna~inu.
a) 2
(
a 3
)
+ 5
(
1 a
)
= 3 b) 8
(
2c + 3
)
5
(
3c 6
)
=
60

2
(
a 3
)
= 2
(
a 3
)

8 Re{i jedna~inu.
a) 3( y 1) ( y + 1) 6(2y 1) =
0

b) 5 = 13
(
z 5
)
z
(
z 1
)
+ z
2

9 Uprosti izraz.
a) b
(
2b + 1
)
4
(
b
2
3b + 1
)
b) 3a
(
a 1
)
2
((
a
2
a + 3
)

(
3 + 2a 3a
2
))

10 Uprosti izraz.
a)
(
3 a
)

(
a + 6
)
b)
(
2x + 1
)

(
5x 3
)
v)
(
2y + 3x
)

(
3y 2x
)

11 Uprosti izraz.
a) 9a
2
+
(
5a 4
)

(
3 + a
)
b)
(
2y 7
)

(
2 y
)
2y
2
v) 3a
2
2a
(
2a + 2
)

(
a 1
)

12 Uprosti izraz.
a) 2x
(
1 3x + 3
(
x + 2
))
+ 4 5x b) 3a 2
(
1 3
(
3a 2
))
6a

77

4
13 Uprosti izraz.
a) 3
(
z 1
)
+
(
2z 3
)(
z + 1
)

b)
(
x 1
)(
x 2
)

(
x + 1
)
x

(
2z 3
)(
z + 1
)
=
(
2z 3
)

(
z + 1
)

14 Re{i jedna~inu.
a) 5
(
3x
2
2
)
+
(
5x 1
)(
3x + 2
)
= 40 b)
(
3x 4
)(
4x + 1
)
6
(
2x
2
2
)
=
2

15 Na osnovu teksta napi{i izraz i uprosti ga.
a) Polinomu 3x
2
8x + 11 dodaj proizvod binoma
(
3x + 1
)(
x
2
).
b) Od polinoma x
2
+ x + 1 oduzmi proizvod binoma
(
x 1
)(
x +
1
).
v) Proizvod binoma 2x y i y + 3x umawi za petostruku
vrednost
polinoma x
2
2xy + 3y
2
.

16 Proveri da li je vrednost izraza ceo broj.
a) 3
(
a
2
+ 5a 3
)

(
2 + a
)(
8 + 3a
)
a
b)
(
2 c
)(
3c
2
+ c
)
+ 4c
2
(
1+ c
)
c
(
c + c
2
+
2
)

17 Uprosti izraz i izra~unaj wegovu vrednost za datu vrednost
promenqivih. a)
(
x + 2
)(
3 x
)
4x
2
, za x = 2
b) y
(
y 4
)

(
y + 1
)(
3 2y
)
, za y =
10

v)
(
2x + 3y
)(
y 2x
)
3y
(
y + x
)
, za x = 1, y =

1

1 Izra~unaj kvadrat binoma.
a)
(
x + 10
)
2
b)
(
3 y
)
2
v)
(
6 + 5z
)
2
g)
(
3x 1
)
2

2 [ta treba da upi{e{ u prazna poqa da bi se dobila ta~na
jednakost?

a)
(
m +
)
2
= + + 49 b)
(
4
)
2
= y
2
+

v)
(
+
)
2
= + 2ab + g)
(
3x
)
2
= 6xy +

a)
(
3 + a
)
2

b)
(
x + 6
)
2
v)
(
y 2
)
2
g)
(
b 5c
)
2

(
a b
)
2
=
(
a + b
)
2

(
a + b
)
2
=
(
a b
)
2
=
(
b a
)
2

78

(
1
)

(
1
)

(
2
)

4 Poveì jednake polinome.
(
a + 4
)
2
(
a 4
)
2
(
a + 4
)
2
(
a 4
)
2

a)
(
3m 1
)
2
= 3m
2
3m + 1 b)
(
3m 1
)
2
= 9m
2
6m +
1 v)
(
3m 1
)
2
= 9m
2
3m + 1 g)
(
3m 1
)
2
= 3m
2
6m
+ 1

2
a) x +
2
2
b) 2z
2
2
v) 3y +
3

7 Uprosti izraz.
a)
(
x + 2
)
2
2 b) 4x +
(
3x 1
)
2
v)
(
2x + 3
)
2
4x
2

8 Uprosti izraz.
a)
(
2x + 5
)
2
+ x
(
3x 7
)
b) 4
(
5x
2
7x
)
+
(
4x + 1
)
2

9 Uprosti izraz.
a)
(
2y + 3
)
2

(
y + 2
)(
1 + y
)
b)
(
2x 3
)
2
+ 4x
2
2x
(
x + 2
)

Prvo kvadriraj binom,
a zatim sredi
polinom.

Uprosti izraz 3x
(
7 3x
)

(
3x + 1
)
2

Re{ewe
3x
(
7 3x
)

(
3x + 1
)
2
= 21x 9x
2

(
9x
2
+ 6x + 1
)

= 21x 9x
2
9x
2
6x 1
(
9x
2
+ 6x + 1
)
= 9x
2
6x 1
= 21x 6x 9x
2
9x
2
1 grupisali smo sli~ne monome
= 15x 18x
2
1 sabrali smo sli~ne monome
= 18x
2
+ 15x 1 sredili smo polinom po
opadaju}im stepenima

10 Uprosti izraz.
a) 3
(
6a a
2
)

(
4 3a
)
2
b) 4b
(
4 b
)

(
3 + 2b
)
2

11 Uprosti izraz.
a)
(
x 1
)
2
+
(
5 + x
)
2
b)
(
11 + x
)
2

(
9 x
)
2

79

4
12 Uprosti izraz.
a)
(
2a 4b
)
2
+
(
a + 2b
)
2
b)
(
3z t
)
2

(
z + 3t
)
2

13 Dati su polinomi M = x + 2 i N = x 2. Odredi:
a) 3M 5N b) M N
v) M
2
+ N
2

g) M
2
N
2

d)
(
M N
)
2
|)
(
M + N
)
2

14 Uprosti izraz 2xy
(
x + y
)
2
pa izra~unaj wegovu vrednost za x = 0,1 i y =
1
.

15 Uprosti izraz.
a)
(
x 2y
)
2

(
x 2y
)(
3x + y
)
b)
(
4s 5t
)(
3t + s
)
+
(
t + 4s
)
2

16 Uprosti izraz.
a)
(
4a + 1
)
2
4
(
a + 2
)(
3 a
)
b) 9
(
c 1
)(
c + 1
)

(
3c 4
)
2

17 Re{i jedna~ine.
a)
(
x 1
)
2
x
(
x + 6
)
= 9 b) y
(
y + 1
)

(
2 y
)
2
= 1
v)
(
3x 2
)
2
3
(
3x + 2
)(
x 1
)
= 1 g)
(
y 1
)(
2y + 3
)
2
(
2 y
)
2
= 4

18 Na osnovu teksta napi{i izraz i uprosti ga.
a) Kvadrat binoma 2a 3 umawi za trostruku vrednost polinoma 7 + 4a +
a
2
. b) Proizvod binoma x 2 i 16x + 1 umawi za kvadrat binoma 4x + 1.
v) Kvadratu binoma 7 + a dodaj dvostruku vrednost proizvoda 7 + a i 7 a.

Duìna jedne katete pravouglog trougla je 6 cm, a druga je za 2 cm kra}a od
hipotenuze. Izra~unaj povr{inu trougla.

Re{ewe
x
2
(x 2)
2
= 6
2

x
2

(
x
2
4x + 4
)
= 36

x
2
x
2
+ 4x 4 = 36

4x 4 = 36

6 cm

x

x 2
P =
a b

2
a = 6 cm

b = 10 cm-2 cm = 8 cm
P =
6 8

2
x = 10 P = 24 cm
2

19 Izra~unaj povr{inu pravougaonika ako je duìna jedne wegove stranice 3
cm, a dijagonala je za 1 cm duà od druge stranice.

80

20 Visina koja odgovara osnovici jednakokrakog trougla kra}a je od kraka za 3 cm.
Kolika je povr{ina trougla ako je duìna osnovice 18 cm

21 Duìna stranice pravilnog osmougla je 4 cm.
Izra~unaj polupre~nike opisanog i upisanog kruga.

22 Koliko dijagonala ima pravilan osmougao?
Izrazi wihove duìne u zavisnosti od stranice a osmougla.

23 U kru`nicu k(O, r = 2 cm) upi{i pravilan dvanaestougao, a zatim izra~unaj
duìnu wegove stranice.

1 Odredi najve}i zajedni~ki delilac brojeva.

a) 16 i 24 b) 12 i 20 v) 9, 15 i 27 g) 24, 36 i 48

2 Napi{i monom u obliku proizvoda prostih ~inilaca.
a) 12a
2
b) 70x
2
y v) 42t
2
s
3
r

3 Napi{i izraz u obliku proizvoda.
a) 27x + 18y b) 5a 15b v) 16t + 8z

4 Rastavi binom na
~inioce. a) 4x + 16 b)
34 17b
v) 3ab 9 g) 25
15yz

Rastaviti polinom na ~inioce
zna~i predstaviti ga u obliku
proizvoda polinoma.

5 Rastavi binom na ~inioce.
a) 2a 2 b) 23 + 23t
2
v) 4z
2
2z g) 5x + 50x
2

81

6 Rastavi polinom na ~inioce izdvajawem zajedni~kog ~inioca ispred
zagrade. a) 6a 3b + 9 b) 12a
2
16a + 8 v) 50x
2
25x + 15

a) x
3
x
2
b) a
3
b
2
+ a
3
v) 5z
2
2z + z
3

a) 48a
3
42a
2
b) 30x
9
75x
5
v) 96n
4
+ 16n
8

a) 72ab
2
18b
2
b) 4s
3
t
2
12st
3
v) 8x
2
y + 40xy

a) 28ab
2
c 40 a
2
bc
2
b) 32s5t
2
+ 8s
3
t
3
r v) 56 x
2
y
2
z
3
+ 24y
3
z
2

zagrade. a) 30a
2
+ 5a 20 b) 18x 12x
2
+ 6 v) 48z
3
+ 8z
2
24z

12 Rastavi polinom na ~inioce.
a) 16ab + 4a
2
b + 12 ab
2
b) 35x
2
y 5xy
2
+ 15xy v) 14yz
3
56y
2
z
2
+ 28y
3
z

13 Rastavi polinom na ~inioce.
a) 27a
6
+ 12a
4
b + 15a
5
b
2
b) 42xy
4
6x
2
y
2
24xy
3

v) 15m
4
n
4
10m
5
n
2
5m
5
n
3

1 Zajedni~ki ~inilac monoma 15x
2
i 30y
2
je:
a) 15 b) 30 v) 15xy g) 30xy d) 15x
2
y
2
|) 30x
2
y
2


2 Napi{i binom u obliku proizvoda. Izdvoj zajedni~ki ~inilac
ispred zagrade.
a) 45x + 72 b) 34a 17b v) nb + na

82

3 Rastavi na ~inioce.
a) 4x
2
10x b) ab a
2
v) 8n
2
4n
3

a) 90a 45 b) 5x + 15x
2
v) 23y
2
23y

Skrati razlomak
8x 4 y
.

4
Re{ewe

Skratiti razlomak zna~i podeliti
brojilac i imenilac istim brojem.
8x 4 y

4
4
(
2x y
)
=
4
= 2x y

5 Skrati razlomak.
2

a)
30 z + 45t

15
b)
56z + 35t

7
v)
60 x + 15 y

15

a) 42x
2
y 36xy b) a
3
b
2
b
2
v) 48t
2
s + 32tr

a) xyz xy
2
b) 6a
4
b
2
9a
5
b v) 24mn
4
+ 6m
3
n
3

zagrade. a) 3 9a + 6a
2
b) 8x
2
2x
3
+ 4x v) 22k
4
+ 11k
2
44k
3

zagrade. a) 16ab + 4a
2
b + 12ab
2
b) 35x
2
y 5xy
2
+ 15xy v) 14yz
3

56y
2
z
2
28y
3
z

zagrade. a) 10z
4
t
2
5z
2
t
2
15z
3
t
3
b) 8x
2
y 18x
2
y
2
+ 2xy

11 Rastavi trinom na ~inioce primewuju}i formulu za kvadrat binoma.
a) a
2
16a + 64 b) 121 22y+ y
2
v) 4b
2
+ 4b + 1

83

2
2

12 Primeni formulu za kvadrat binoma i izra~unaj kao {to je zapo~eto.
a) 10
2
+ 2 10 4 + 4
2
=
(
10 + 4
)
2
= 14
2
=196
b) 1, 5
2
2 1,5 0,5 + 0,5
2

v) 144 + 2 12 8 + 64

13 Primeni formule za kvadrat zbira
i kvadrat razlike i izra~unaj.
a) 41
2
b) 99
2
v) 105
2

41
2
=
(
40 + 1
)
2
= 40
2
+ 2 40 1 + 1

14 Primeni formulu za razliku kvadrata i rastavi binom na ~inioce.
a) a
2
81 b) 0,04 x
2
v) y
2
900 g) z
2
2,56

a) 0,36 a
2
b) 25x
2
49 v) 2,25n
2
1,44m
2

g) 9x
2

1

9
d)
25
x
2
y
2

64

|) 0,16a
2
441b
2

16 Primeni formulu za razliku kvadrata i izra~unaj kao {to je zapo~eto.
a) 27
2
26
2
= (27 26)(27 + 26) = 53
b) 7,4
2
2,6
2
v) 14,5
2
5,5
2
g) 8,1
2
3,1
2

17 Hipotenuza pravouglog trougla ima duìnu 35 cm, a jedna kateta duìnu 28 cm.
Izra~unaj duìnu druge katete primewuju}i formulu za razliku kvadrata

18 Primewuju}i formule za razliku kvadrata i kvadrat binoma,
izra~unaj vrednost izraza:
54
2
46
2

a)
54
2
+ 2 54 46 +
46
2

100 2 10 4, 4 + 4,4
2

b)
3,3
2
2,3
2

19 Izra~unaj.
999
2
1
2

a)
99
2
+ 2 99 + 1

908
2
92
2

b)
26
2
25
2

20 Izra~unaj.
a)
81 1

55
2
45
2

2,1
2
0, 01

b)
2,5
2
2 2,5 1,5 + 2,25

84

2
2
21 Izra~unaj.
2 2 2

a)
1, 21 + 2 1,1 0,9+ 0,9

2,1
2
1,9
2

b)
1000 500

160 000 + 2 400 600 + 600
2

Rastavi na ~inioce.
a) 75x
2
5 b) 9x
3
36x
Re{ewe
a) 75x
2
5 = 5
(
25x
2
1
)
b) 9x
3
36x = 9x
(
x
2
4
)

= 5
((
5x
)
2
1
)
= 9x
(
x
2
2
2
)

= 5
(
5x 1
)(
5x + 1
)
= 9x
(
x 2
) (
x + 2
)

a) 8x
2
72 b) 128 2x
2
v) 6x
2
96

a) a
3
a b) 81b b
3
v) 98x
3
2x

Uprosti izraz
(
x + 2
)
2
9.
Re{ewe
2

( x + 2) 9 =

x
{
+ 2
3
{
primenimo formulu a
2
b
2
=
(
a b
)(
a + b
)

a

b

=
(
x + 2 3
) (
x + 2 + 3
)

=
(
x 3
) (
x + 5
)

24 Uprosti izraz.
a)
(
x 1
)
2
25 b)
(
3 + x
)
2
9

Uprosti izraz 16 x
2

(
x + 8
)
2
.
Re{ewe

2

2

16x
2
(x + 8)
2
=
4
{
x

x
{
+ 8
primenimo formulu a
2
b
2
=
(
a b
)(
a + b
)

a

b

=
(
4x
(
x + 8
)) (
4x +
(
x + 8
))
oslobodimo se unutra{wih zagrada
=
(
4x x 8
) (
4x + x + 8
))
saberimo sli~ne monome

=
(
3x 8
) (
5x + 8
)

85

2
2
}

}

}

}

25 Uprosti izraz.
a) 100x
2

(
x 10
)
2
b)
(
2x + 3
)
2
4x
2

Uprosti izraz.

a) a
(
x 3
)
+ 8
(
x 3
)
b) b
(
x y
)
5
(
x y
)

Re{ewe
a) a
(
x 3
)
+ 8
(
x 3
)
=
(
x 3
) (
a +8
)

zajedni~ki ~inilac je x 3

b) b
(
x y
)
5
(
x y
)
=
(
x y
) (
b 5
)

zajedni~ki ~inilac je x y

26 Uprosti izraz.
a) a
(
s + t
)
+ b
(
s + t
)
b) 2n
(
x y
)
5
(
x y
)
v) 3p
(
a b
)
+ 2t
(
a b
)

27 Uprosti izraz.
a) 2z 2t + az at b) xa ya + xb yb

Skrati razlomak.
a)
x 16
, x 4
b)

2x 8

Re{ewe

x
2
+ 6x + 9
3x + 9

, x 3

a)
x 16

2x 8

(x 4)(x + 4)
=
2(x 4)
=

x + 4
2

2
2

b)
x + 6x + 9

3x + 9

=
(x + 3)
=

3(x + 3)

x + 3
3

28 Skrati razlomak.
a)
5x + 25
, x 5
b)

x
2
+ 10x + 25

x
2
+ 6x + 9
3x + 9

4x
2
9 3
, x 3 v)
6x + 9
, x

2

86
87

2
29 Skrati
razlomak.
2y 6

b
2
+ 8b + 16

a)
4 y
2
36
, y 3 , y 3
b)

3b + 12
, b 4

30 Skrati
razlomak.
a)
3x + 12x + 12

a
3
4a

6x + 12
, x 2 b)
4 3
, a 0, a
2
a + 2a

31 Skrati
razlomak.
2y + 6

b
2
8b + 16

a)
2y
2
18
, y 3 , y 3
b)

3b 12
, b 4

1 Re{i jedna~inu.
a)
(
x 1
)(
x + 5
)
= 0 b)
(
2 + t
)(
3t 6
)
= 0
v)
(
27 c
)(
c 6
)
= 0

2 Re{ewa jedna~ine
(
4 + x
)(
9 x
)
= 0 su:
a) x = 4 b) x = 9 v) x = 4 g) x =
9
Zaokruì slova ispred ta~nih odgovora.

Proizvod je jednak nuli ako je bar
jedan od ~inilaca jednak nuli.

3 Re{i jedna~inu.
a)
(
3,2n 16
)(
n + 1,2
)
= 0 b)
(
0,3a + 2,7
)(
5a 5,5
)
= 0

4 Re{i jedna~inu.
a) x
2
2,5x = 0 b) 4y + y
2
= 0 v) 2m
2
m =
0

5 Re{i jedna~inu.
a) x
2
49 = 0 b) 900 y
2
=
0

6 Re{i jedna~inu.
a) 25x
2
81 = 0. b) 1,44
0,36y
2
= 0
88

Prvo polinom rastavi na ~inioce.

Re{i jedna~inu x
2
+8x + 16 = 0.

Re{ewe
x
2
+8x + 16 = 0 koristimo formulu za kvadrat binoma
(
a + b
)
2
= a
2
+ 2ab + b
2

(
x + 4
)
2
= 0 kvadrat broja jednak je nuli ako je taj broj jednak nuli
x + 4 = 0
x = 4

7 Re{i jedna~inu.
a) x
2
+10x + 25 = 0 b) x
2
6x + 9 = 0 v) x
2
8x + 16 = 0

8 Re{i jedna~inu.
(
2
x
4
)(
2
x 1
)
= 0

b)
16
x 1 = 0

v)
16
x
4
= 0
a)
1 3
3
9 2 9 2 1

88
89

.

1 Na grafikonu su prikazani odgovori posetilaca jednog bioskopa na pitawe o
tome koji filmski ànr najvi{e vole da gledaju.
a) Na osnovu grafikona popuni tabelu kao {to je zapo~eto.
broj
gledalac
a
80

78
filmski
72
68
ànr
64
60

broj
gledalaca

56
52
48
44
40
36
32
28
24
20
16
12
8
4
0
filmski
anr
animirani 28
triler
nau~na fantastika
akcija
horor

b) Koliko je ukupno bilo posetilaca u bioskopu

2 U~enike osmog razreda jedne {kole pitali su koliko prose~no sati u toku dana
provode uz kompjuter. Rezultati ispitivawa dati su u tabeli.
Dovr{i crtawe grafikona.

broj sati
provedenih ispred
kompjutera

broj
u~enika
broj
u~enik
a
12
11
10

do 1 sat 5
9
8
od 1 do2 sata 12 7
6
od 2 do3 sata 6 5
4
od 3 do 4 sata 4
3

2
1

5 i vi{e sati 1
0
90

sati
91

slobodno vreme
re
iz
~itawe 20
Internet 18
sportske aktivnosti 30
gledawe filmova 25
ostalo 7

3
3
2
5 Na osnovu tabele dovr{i crtawe grafikona.

naziv filma
ukupna cena
snimawa filma
(u milionima
dolara)
naziv
filma
Titanik 601
Rat zvezda
461
[rek 2
436,7
E.T. vanzemaqac
435

[rek 2

400 420 440 460 480 500 520 540 560 580
600
buxet
(u milionima
dolara)

3 Na grafikonu je dato vreme koje je Milena provela rade}i doma}e
zadatake tokom jedne nedeqe.
a) Ako je za izradu doma}eg zadatka iz matematike
Mileni trebalo 4 sata, koliko je ukupno vremena te
nedeqe provela rade}i sve doma}e zadatke?

b) Proceni koji je deo vremena Milena provela
rade}i doma}e zadatke iz matematike, geografije i
istorije zajedno. Koji je od ponu|enih odgovora ta~an?

5
ukupnog vremena

4
ukupnog vremena

5
ukupnog vremena

geografija
istorija

engleski
jezik
srpski
jezik

matematika

4 Rezultati ankete Kako provodim slobodno vreme dati su u tabeli.
Svakom delu grafikona pridruì odgovaraju}i podatak iz tabele, kao {to je zapo~eto.

zultati ankete
raèni u procentu

Internet
92

6 U tabeli je pekar Mihailo prikazao promet u svojoj pekari u toku jednog prepodneva.
Kom grafikonu odgovaraju podaci iz tabele? Zaokruì slovo ispred ta~nog
odgovora?

vrsta peciva
prodato

(u komadima)
kifle 70
perece 30
burek 40
poga~ice
60

a) b) v) g)

60
70

30
40
30
40
30
60
70
70
60
70
60

40
30
40

7 Na grafikonu su prikzane vrednosti prodajnog i kupovnog kursa za evro u periodu od
12. 5. 2010. do 11. 6. 2010. godine.

Kursna lista u periodu od 12.5 do 9.6

kurs evra

104
103,5
103
102,5
102
101,5
101
100,5
100
99,5
99
12. 5. 14. 5. 18. 5. 20. 5. 24. 5. 26. 5. 28. 5. 1. 6 3. 6 7. 6
9. 6

datum

kupovni kurs
prodajni kurs

93
a) Kog je datuma zabeleèna najnià vrednost prodajnog kursa evra?

b) Kog je datuma zabeleèna najvi{a vrednost kupovnog kursa evra?

v) Napi{i datume kada je vrednost kupovnog kursa za evro bila ve}a od 103
dinara. g) Napi{i datume kada je prodajna vrednost za evro mawa od 102,5
dinara.
94

1966
1970
Engleska
Brazil

1
1974 Nema~ka

0
1978 Argentina

1982 Italija

1986 Argentina

1990 Nema~ka

1994 Brazil

1998 Francuska

2002 Brazil

2006 Italija

2010. [panija

8 U tabeli su date godine odr`vawa svetskih prvenstava u fudbalu i pobedni~ki timovi.

godina odràvawa
svetskog kupa
pobedni~ki
tim
broj pobeda
na
Svetsko
m
prvenstv
u
1930 Urugvaj 5
1934 Italija
1938 Italija
4

1950 Urugvaj
1954 Nema~ka
3

1958 Brazil
2
1962 Brazil

zemqa
pobedni
k

a) Koliko je puta Brazil osvojio Svetsko prvenstvo?
b) Na osnovu tabele dovr{i zapo~eti grafikon.
v) Koje su zemqe samo jednom osvojile Svetsko prvenstvo?
g) Koje su zemqe isti broj puta osvojile Svetsko prvenstvo?
d) Koja zemqa ima najvi{e osvojenih Svetskih prvenstava?

9 Na grafikonu je data visina i teìna ~lanova jednog ma~evala~kog tima

visina
190

185

180

175

170

165

160

50 55 60 65 70 75 80 85
90

teina

a) Andrej je najvi{i u klubu. Kolika je wegova visina? Kolika je wegova teìna?
b) Miqa je najlaka{a. Kolika je wena teìna?
v) Koliko de~aka je visoko 180 cm? Kolike su wihove teìne?
95
g) Vera i Mateja imaju istu teìnu. Kolika je visina svakog od wih?
96

A

2

D

B

2 4

C

teka

1 Na mapi grada postavqena je koordinatna mreà kao na slici.

a) pozori{ta

b) èlezni~ke
stanice v) biblioteke
g) stadiona.
y
stadion
biblio
1

pozori{te

1
x

`.stanica
bioskop

2 a) Napi{i koordinate ta~aka A, B, C i D.
y

b) Nacrtaj u istom koordinatnom sistemu ta~ke:
M(1, 0), N(3, 4) i P(0; 1,5).

x

3 Ako ta~ka B ima koordinate B(1,3; 0,5), napi{i koordinate ostalih datih ta~aka.

y

E
C

A
1

B
D

1 2
x

Q
M
F
P
G
H
97

B

C

D
O
A

E

A

x

4 Odredi poloàj ta~aka u datom koordinatnom sistemu:
A(1,2; 2), B(3,4; 1), C(1,6; 0,8), D(0, 0,5), E(0,2;
3,2)

Nacrtaj koordinatni sistem
na milimetarskoj hartiji.

5 Date su ta~ke u koordinatnom sistemu.
Kojim }e{ ta~kama pridruìti date koordinate? Popuni tabelu

koordinate (
1
,2) ( 2
3
,
1
) (1,
1
) (
1
, 3) ( 3
1
2)

ta~ka
2 4 2 2 4 2
,

y

1

x

6 Nacrtaj ta~ke u koordinatnom sistemu:
A(1, 2), B(3, 1), C(1, 4), D(1, 1), E(3, 2), F(2,
2)

a) Koje su ta~ke jednako udaqene od x-ose?

b) Koje su ta~ke jednako udaqene od y-ose?

7 Kojem kvadrantu pripadaju date ta~ke? Popuni
tabelu.

udaqenost ta~ke A
y od y ose

udaqenost ta~ke A
od x ose

ta~ka
A(1,2; 2) B(3,4; 1) C(1,6; 0,8)
E(0,2; 3,2)
kvadrant

8 a) Kojim kvadrantima pripadaju ta~ke ~ije koordinate imaju isti predznak?
b) Kojim kvadrantima pripadaju ta~ke ~ije koordinate imaju razli~ite predznake?
v) Kojim kvadrantima pripadaju ta~ke ~ije koordinate imaju pozitivne x-koordinate?
98
g) Kojim kvadrantima pripadaju ta~ke ~ije koordinate imaju pozitivne y-koordinate?
99

A (2, 3)

b)

A( 3, 3 )

A(4, 2)

A

-2

1

A

1

-3

9 Nacrtaj x-osu.

a)
y

b)
y

A (3, 3)

10 Nacrtaj y-osu.

a)

x
x

11 Data je ta~ka A(2, 1) u koordinatnom sistemu
xOy.
y

1
x

Odredi koordinate ta~ke A ako se:
a) y-osa pomeri za dve jedinice
udesno b) y-osa pomeri za tri
jedinice ulevo v) x-osa pomeri za
dve jedinice nagore
g) x-osa pomeri za dve jedinice nadole.

Kada se y-osa pomeri
za jednu jedinicu
udesno, koordinate
ta~ke A bi}e A(3, 1).

y

x

12 a) U kakvom su poloàju ta~ke A(1; 2) i B(1; 2) u odnosu na x-osu?
b) U kakvom su poloàju ta~ke C(3; 2) i D(3; 2) u odnosu na y-osu?
100

v) U kakvom su poloàju ta~ke A(1; 2) i B(1; 2) u odnosu na koordinatni po~etak?
10
1

A

E

B

G

D

F

C

H

I

L

J
K
M

1 Q

R

P

N

U

V

T

Z

S

B

S

A

A

A

a

A

13 Koje su ta~ke na slici simetri~ne u odnosu na:
a) x-
osu b)
y-osu
v) koordinatni po~etak?
Napi{i wihove koordinate.
1

Nacrtaj ta~ke simetri~ne ta~ki S(2, 4) u odnosu na
y

x-osu i y-osu i napi{i wihove koordinate.

Ta~ka A(2,4) simetri~na je ta~ki S u odnosu na x-
osu. Ta~ka B(2,4) simetri~na je ta~ki S u odnosu
na y-osu.
x

14 Odredi koordinate ta~aka koje su sa ta~kom M(3,2) simetri~ne u odnosu na:
a) x-osu b) y-osu v) koordinatni po~etak.

15 Nacrtaj i napi{i koordinate ta~ke B simetri~ne ta~ki A u odnosu na pravu a na
slici. a) b) v)
a
y y y
a

x
x
x

16 a) Nacrtaj i napi{i koordinate ta~ke C simetri~ne ta~ki A(5, 8) u odnosu
na pravu a,koja sadrì ta~ku B(0, 3) i paralelna je sa x-osom.

b) Nacrtaj i napi{i koordinate ta~ke C simetri~ne ta~ki A(5, 8) u odnosu
na pravu a, koja sadrì ta~ku B(3, 0) i paralelna je sa y-osom.

v) Nacrtaj i napi{i koordinate ta~ke D simetri~ne ta~ki A(5, 8) u odnosu
102
na pravu a, koja je simetrala prvog i tre}eg kvadranta.
10
3

17 Kojoj vrsti trouglova prema uglovima pripada
trougao
~ija temena imaju koordinate:
a) A(1, 2), B(3, 4), C(6, 2)

b) A(1, 2), B(3, 1), C(3, 2)

v) A(1, 2), B(3, 1), C(6, 2)?

Nacrtaj ta~ke u koordinatnoj
ravni.

18 Kojoj vrsti pripada ~etvorougao ~ija temena imaju koordinate:
a) A(3, 2), B(3, 2), C(3, 2), D(3, 2) b) A(1, 2), B(3, 0), C(3, 4), D(1, 0)?

19 Ako su A i B temena kvadrata ABCD, nacrtaj ga u koordinatnoj ravni i
zapi{i koordinate preostalih temena. Koliko ima re{ewa?
a) A(2, 1), B(3, 1) b) A(1, 2), B(1, 3)

20 Ako su A, B, C temena paralelograma ABCD, nacrtaj taj paralelogram i
zapi{i koordinate temena D.
a) A(1, 2), B(3, 2), C(2, 2) b) A(1, 2), B(1, 3), C(4, 4)

v) A(2, 2), B(1, 4), C(3, 2

21 Oboj u koordinatnoj ravni ta~ke ~ije su koordinate:
a) (0, y), y R b) (x, 0), x R v) (1, y), y R g) (x, 3), x R

d) (2, y), y R |) (x, 4), x R e) (a, a), aR `) (a, a), a R

22 Na slici je osen~en deo koordinatne ravni. Koje od ta~aka pripadaju osen~enom delu?
A(1, 2), B(5, 1), C(6,2), D(1, 2), E(4, 1), F(4,4), G(1, 2), H(3, 1), I(6, 5)
a)
y

1
-3 1
x
b) y

1
1 2
x

v) g)
y y

3 3

1 1
1
x
1 x
104

Koji uslov zadovoqavaju koordinate ta~aka koje pripadaju osen~enom delu ravni?

a) b) v)
y
y

4

1
1 2
x

1 1
-4
1
2
x 1
x

-5

a) Ta~ke koje pripadaju osen~enom delu zadovoqavaju uslov x 2.

b) Sve ta~ke koordinatne ravni ~ije koordinate zadovoqavaju uslov 4 x 2
pripadaju osen~enom delu ravni.
v) 5 y 4

23 Koji uslov zadovoqavaju koordinate ta~aka u
ravni koje pripadaju osen~enom delu?

y

4

1
-1 1 6 x
-2

24 Osen~i u koordinatnoj ravni deo ~ije ta~ke zadovoqavaju uslov:
a) x 2 b) x 0 v) 3 x 1 g) y 0
d) y 2 |) 1 y 0 e) 2 x 5 i 1 y 6

10
5

D

A

B

1

1

C

G

E

H

M

1

1

F

1 Izra~unaj u jedini~nim duìma rastojawe
od ta~ke A do koordinatnog po~etka.
a) A(1, 2) b) A(2, 2)
v) A(4, 3) g) A(5, 7)

2 Koliko je rastojawe izme|u ta~aka:
a) A(6, 0) i B(0, 8) b) A(2,4; 3) i B(4,5;
3)
v) A(0; 5) i B(0; 8) g) A(2; 1,4) i B(2, 2)?

y
A
rastojawe od ta~ke
A do koordinatnog
poetka
O
x

Izrazi rastojawe izme|u ta~aka
u jedini~nim duìma.

3 Izra~unaj koliko jedini~nih duì ima du` d ako su date koordinate wenih
krajwih ta~aka.
a) (0, 5), (5, 0) b) (3, 5), (5, 3) v) (0, 5), (5, 2) g) (3, 5), (5, 0)

4 Date su ta~ke A(3, 0), B(3, 3), C(4, 5) i D(0, 5).
Koliko je rastojawe izme|u ta~aka:

a) A i B b) C i B v) A i D g) C i D d) B i D?

5 Nacrtaj ta~ke A(0, 3) i B(4, 0) u koordinatnom sistemu.

Nacrtaj bar jo{ dve ta~ke, C i D, koje su od ta~ke A udaqene isto koliko i ta~ka B
i zapi{i wihove koordinate.

6 Ako je duìna jedini~ne duì jednaka 0,4, popuni tabelu.

du`

duìna u
jedini~nim
duìna u
y

duìma
AB
AC
BD
centimetrima

x

7 Izra~unaj duìnu izlomqene linije EFGHM
y

ako je duìna jedini~ne duì jednaka 0,5 cm.

x
106

C

A

B

1

1

E

D

a) AB b) CD v) AE
g) AC d) CB

8 Odredi koordinate sredi{ta duì:
y

x

9 Odredi koordinate sredi{ta M duì AB ako je:
a) A(3, 0) i B(4, 0) b) A(2,4; 3) i B(4,8; 3)
v) A(0, 3) i B(0, 4) g) A(2; 1,4) i B(2, 2)

10 Ta~ke A(1,2), B(2, 2), C(2, 6) i D jesu
temena pravougaonika. Odredi koordinate
temena D i koordinate ta~ke O preseka
dijagonala.

Nacrtaj u koordinatnoj ravni
pravougaonik ABCD

11 Date su koordinate tri temena paralelograma ABCD.
Odredi koordinate ~etvrtog temena i koordinate
ta~ke
O preseka dijagonala.
a) A(2, 2), B(0, 0), C(4, 0) b) A(2, 2), C(0, 0), D(4,
0)

Nacrtaj u koordinatnoj ravni
date tri ta~ke. Konstrui{i
~etvrto teme paralelograma
i pro~itaj wegove koordinate.

12 Izra~unaj duìne teì{nih duì trougla ABC ako je:
a) A(2, 0), B(4, 0) i C(0; 4)
b) A(3, 4), B(3, 0) i C(3, 2)

Podseti se da su krajwe ta~ke
teì{ne duì teme trougla i
sredi{te naspramne
stranice.

13 Odredi koordinate ta~aka A
1
i B
1
simetri~nih, redom, ta~kama A(2, 2) i B(1, 4)
u odnosu na osu y i izra~unaj obim ~etvorougla A
1
ABB
1
.

14 Izra~unaj obim trougla ABC.
a) A(3, 0), B(4, 0) i C(0, 3) b) A(3, 4), B(3, 0) i C(2, 2)

15 Izra~unaj obim trapeza ABCD.
10
7
a) A(4, 4), B(4, 4), C(1, 0), D(4, 0) b) A(4, 2), B(0, 5), C(0, 7), D(4, 10)
108

C

M

P

E

1

Q

B

D

M

C

2

1

5

1

x

16 a) Ako je ta~ka M sredi{te duì CD, nacrtaj ta~ku D
y

i napi{i wene koordinate.

b) Ako je ta~ka P sredi{te duì AB, nacrtaj ta~ku A
v) Ako je ta~ka Q sredi{te duì EF, nacrtaj ta~ku F
x


Neka je ta~ka M(2, 3) sredi{te duì CD. Odredi koordinate ta~ke C ako je D(1, 4).

Ako su (x
1
, y
1
) i (x
2
, y
2
) koordinate krajwih ta~aka duì, onda se koordinate (x
S
, y
S
)
sredi{ta duì ra~unaju po formuli:
x
x
1
+ x
2

y
1
+ y
2

s
=

Dakle,
2
, y
s
=
2
2 =
1 + x
2
, odakle sledi 1 + x

= 4, odnosno
x

y
= 5.

2
2 2

Na isti na~in dobijamo:
3 =
4 + y
2

2
4 + y
2
= 6
y
2
= 2

17 Ako je ta~ka S sredi{te duì AB, odredi koordinate ta~ke B.
a) S(3, 1), A(0, 1) b) S(3, 0), A(3, 2) v) S(3, 0), A(0,
2)
g) S(3, 3), A(2, 2) d) S(3, 4), A(3, 2)

18 Ta~ka O(4, 4), je presek dijagonala, a ta~ke A(3, 7) i B(0, 2) jesu
temena paralelograma ABCD. Odredi koordinate temena C i D

19 Izra~unaj povr{inu pravougaonika ABCD ako je A(1, 1), B(3, 1), C(3, 4).

20 Izra~unaj povr{inu trougla ABC ako je:
a) A(2, 2), B(2, 2), C(1, 3) b) A(2, 2), B(5, 2), C(3, 1)
10
9

D

A

1

C

B

D C

1

A

B

A

A

P

B

R

C

Q

21 Izra~unaj povr{inu paralelograma ABCD ako je jedini~na du` 0,5 cm.

a)
y

b)
y

1
1
x x

22 Izra~unaj povr{inu trapeza u zadatku 15.

Izra~unaj povr{inu trougla ABC
y

ako je A(2, 3), B(4, 2) i C(1, 4).

Duìne duì u koordinatnoj ravni izraène su u
jedini~nim duìma. Jedinica mere za povr{inu
x

u koordinatnoj ravni je jedini~ni kvadrat,
to jest kvadrat stranice 1.
P
APQR
= 7 6 = 42

1 6
= 3

P
APB
=
2

P
BQC
=
3 6
= 9

2
P
CRA
=
7 3
= 10,5

2
P
ABC
= 42 (3 + 9 + 10,5) = 42 22,5 =
19,5
Na primer, duìna duì AP je
6 jedini~nih duì, povr{ina
pravougaonika APQR je
42 jedini~na kvadrata.

23 Izra~unaj povr{inu trougla ABC ako je:
a) A(2, 5), B(2, 2), C(1, 3) b) A(2, 4), B(5, 2), C(3, 1)

24 Izra~unaj povr{inu ~etvorougla ABCD na slici.

y

a)
D
4
b)
y

A 4

A
1
4 3
-1

B 4

1 2 3
x
C
110

1

3 2
B
2

3

D
1 2 3
x

C
11
1

875

1 750

2 625

8 750

25

50

75

250

x
3
25 Izra~unaj povr{ine trouglova u zadatku 14.

26 Izra~unaj povr{inu petougla ABCDE ako je A(4, 2), B(1, 4), C(4, 0), D(0, 4), E(1, 4).

27 Du` AB preslikaj centralnom simetrijom u odnosu na ta~ku S na du` A
1
B
1
.
Izra~unaj obim i povr{inu ~etvorougla AB
1
A
1
B ako je A(2, 3), B(1, 2) i S(0, 2)

.

1 Da li su veli~ine x i y date u tabeli direktno proporcionalne? Objasni.

x

2, 4

2

0,6

1,6

y

12

10

3

0,8

2 Veli~ine x i y su direktno proporcionalne.
Odredi koeficijent proporcionalnosti i popuni tabelu.

1

3
3 6

y 1 3
1
9

3 U tabeli je dat broj fotokopija koje se mogu napraviti za odre|eno vreme na
ma{ini za fotokopirawe.

broj
fotokopija

vreme
(u minutima)

a) Da li su vreme i broj fotokopija direktno proporcionalne veli~ine?

b) Koliko se fotokopija moè napraviti za 1 000 minuta?
112

4 Veli~ine x i y direktno su proporcionalne. Zapi{i formulom zavisnost
veli~ina x i y i nacrtaj grafik.
a)

b)

x 1

1 2 x
1

2
1 3

y

4

4

8

y

1

2

6

5 Nacrtaj grafik zavisnosti veli~ina x i y
datih formulom:
a) y = 3x b) y =
5
x

2

Prvo napravi tabelu vrednosti za
promenqive x i y. Za crtawe grafika
dovoqno je da izabere{ dve vrednosti za
x
i da izra~una{ odgovaraju}e vrednosti za y.

6 U jednoj kutiji nalazi se 6 markera koji se koriste
za pisawe po beloj tabli.

broj markera = 6 broj kutija
a) Napravi tabelu kojom }e{ predstaviti zavisnost broja markera od broja kutija.
b) Zapi{i formulom tu zavisnost.
v) Nacrtaj odgovaraju}i grafik.

7 Iz rezervoara zaprmine 750 l svakog minuta istekne 25 l
vode. a) Koliko vode istekne za 2, 5, 8, 11, 14 minuta?
b) Da li su vreme i koli~ina vode u ovom zadatku direktno proporcionalne veli~ine?

v) Koliko je vremena potrebno da istekne sva voda iz rezervoara?

8 Za 4 minuta pri punom gasu elisa na avionu napravi 10 800
obrtaja. a) Koliko obrtaja pri punom gasu elisa napravi za jedan
minut?
b) Koliko obrtaja pri punom gasu elisa napravi za 6,5 minuta?

v) Ako je elisa pri punom gasu napravila 21 600 obrtaja, koliko je minuta radila?

Avion dvosed Lasta napravqen u na{oj fabrici
aviona Utva opremqen je klipnoelisnim motorom koji
ima maksimalan broj obrtaja 2 700 u minuti, {to avionu
daje maksimalnu brzinu od 400 km/h.
105

x
4
2
2
2
4

1 Veli~ine x i y su direktno proporcionalne. Odredi koeficijent
proporcionalnosti i popuni tabelu.

5

2
4 1 8

y 1 2 8

2 Veli~ine a i b obrnuto su proporcionalne. Odredi koeficijent
proporcionalnosti i popuni tabelu.

x 16 1 2

y 0,5
1 3

3 Da li su vrednosti za x i y date u tabeli direktno proporcionalne? Objasni.

x 5

1

5
15

y 12 1,2 3 36

4 Bojan vozi bicikl prose~nom brzinom od 10 kilometara na sat.

a) Koliko kilometara Bojan pre|e za 2 sata, 3 sata, 4 sata, 5 sati?

b) Da li su pre|eni put i vreme izra~unati pod a) direktno proporcionalne
veli~ine?

s = vt

5 Povr{ina paralelograma je 30 cm
2
.
a) Izra~unaj h
a
i h
b
ako je a = 6 cm i b =15
cm. b) Da li su duìne stranice a i visine
h
a
,
kao i stranica b i visine h
b
datog
paralelograma
obrnuto proporcionalne veli~ine? Objasni.

Kra}oj stranici datog
paralelograma odgovara
duà visina, a duòj stranici
odgovara kra}a visina.

h
a h
b
b
106

a

6 a) Na osnovu grafikona popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

O (cm)

30

25

20

15

10

5

1 2 3 4 5 6
7
a (cm)

obim jednakostraninog trougla
obim pravilnog petougla

b) Da li su obim i duìna stranice direktno proporcionalne veli~ine?

stranica (cm)
obim
jednakostrani~nog
trougla (u cm)
obim pravilnog
petougla (u cm)
1 3 5

106
107

vreme
(min)

pre|eni
put (m)

0

2

4

6

a
2
2
.
a) Popuni tabelu ako su a i b stranice pravougaonika.

a 2 4 5

b 3 6

b) Da li su duìne stranica datog pravougaonika obrnuto proporcionalne
veli~ine?

8 Da li su veli~ine x i y date u tabeli direktno ili obrnuto proporcionalne?
Objasni.

3

4
6 1,5 5

b 4

1

2 0,6

9 Na grafiku je predstavqena zavisnost pre|enog puta (izraènog u metrima)
od vremena (izraènog u minutima).

preen
i put
(m)

350

300

250

200

150

100

50

2 4
6
vreme
(min)

a) Koliki je put pre|en za 3 minuta?

b) Koliko je vremena potrebno da se pre|e put od 300 metara?

v) Popuni tabelu.

g) Da li su veli~ine pre|eni put i vreme direktno proporcionalne? Objasni.

10 Mama je za 0,5 kg mesa platila 235 dinara. Koji su odgovori ta~ni?

a) Za 1 kg mesa platila je 470 dinara.

b) Za 2,8 kg mesa platila je 658 dinara.

v) 3a 4 700 dinara moè se kupiti 10 kg mesa.

g) Za 2 350 dinara moè se kupiti vi{e od 5 kg mesa.

11 Vojinov auto na 100 km potro{i 6,5 l benzina.

a) Koliko litara benzina }e auto potro{iti na putu duìne 300 km?
b) Koliko litara benzina }e auto potro{iti na putu duìne 50 km? v)
Koliko litara benzina }e auto potro{iti na putu duìne 350 km?
g) Koliki put moè da pre|e Vojin sa svojim autom ako je kupio 26 l benzina?

1 Od kojih brojeva moè{ sastaviti proporciju?
a) 3,6; 9; 4; 10 b) 8; 0,8 80; 0,08 v)
1
,
1
, 1, 4

4 2

2 Izra~unaj vrednost nepoznatog ~lana proporcije.
a) 4,6 : 23 = 9,2 : x b) a :
3
= 45 : 9 v) 100 : y = 1 :
0,1

5

a) 24 : (x + 2) = 6 : x b) x : (x 5) = 4 : 1 v) 2 : x = 14 : (x + 1)

4 Stranice pravougaonika su u razmeri a : b = 6 :
9.
Ako je a = 12 cm, izra~unaj stranicu b i povr{inu
pravougonika.

5 Dat je kvadrat stranice a = 4 cm.

a) Odredi povr{inu drugog kvadra tako da
odnos stranica prvog i drugog kvadrata bude
2 : 3.

b) Odredi povr{inu tre}eg kvadrata tako da
odnos stranica drugog i tre}eg kvadrata bude 2
: 1.

Stranicu b ra~una{ na
osnovu proporcije 12 : b = 6 :
9

U delu zadatka pod a)
stranicu b traènog
kvadrata ra~una{ na
osnovu proporcije 4 : b = 2
: 1.

108
109

ci

6 Kuvar Mile pravi proju tako {to pome{a kukuruzno i p{eni~no bra{no u odnosu
5 : 2, pa doda ostale sastojke. Koliko mu je potebno p{eni~nog bra{na ako ima
500 g kukuruznog bra{na?

Rastojawe na karti izme|u Beograda i Novog Sada
iznosi 30 cm. Koliko je rastojawe u prirodi izme|u
tih gradova ako je karta ra|ena u razmeri 1 : 250
000.

Ozna~imo sa x traèno rastojawe.
Razmera 1 : 250 000 zna~i da 1 cm na karti

1:250 000
odgovara 250 000 cm u prirodi, pa
rastojawu od 30 cm na karti odgovara x cm u
prirodi.

Na osnovu podataka sastavimo proporciju.
1 : 250 000 = 30 :
x x = 30 250 000
x = 7 500 000 cm = 75km
Novi Sad

Beograd

7 Na karti razmere 1 : 50 000 rastojawe izme|u dva mesta iznosi 9 cm. Koliko je
to rastojawe u prirodi?

8 Beograd je od Pariza udaqen 1 445 km. Koliko je rastojawe izme|u ova dva
grada na karti ako je ona ra|ena u razmeri 1 : 1 000 000?

9 Model prema kojem je izra|ena kupola katedrale Santa Marija del Fiore ra|en
je u razmeri 1 : 12. Ako je pre~nik modela 3,5 m, koliki je pre~nik kupole?

Katedrala Santa Marija del Fiore nalazi se u
italijanskom gradu Firenci i jedna je od najlep{ih
gra|evina podigutih u Evropi od XIII do XV veka.
Izgradwa je trajala vi{e od 150 godina jer su Firentin
èleli katedralu s najve}om kupolom. Gra|ani Firence
raspisali su javni konkurs na kojem je pobedio Filipo
Bruneleski, firentinski zlatar, skulptor i arhitekta
nadma{iv{i mnoge poznate renesansne umetnike.
Bruneleskijava genijalnost ogledala se u tome {to za
konstrukciju kupole, zidanu od opeke, nisu bile potrebne
drvene potpore ona je sama sebe podupirala.

P
Petar i Vera treba da podele xeparac od 2 400 dinara u odnosu 7 : 5. Koliko dinara
treba da dobije Petar, a koliko Vera?

Re{ewe
Obeleìmo sa P deo sume koji treba da dobije
Petar, a sa V deo sume koji treba da dobije Vera.

P + V = 2400 zbir suma je 2400
P : V = 7 : 5 odnos wihovih suma je 7 : 5
P : 7 = V : 5 unutra{wi ~lanovi u
proporciji mogu zameniti mesta

Ako sumu od 2 400 dinara
treba podeliti u razmeri
7 : 5, to zna~i da 2 400
dinara treba podeliti na 12
jednakih delova, od ~ega
Petar dobija
7 tih delova, a Vera
5.
7
= k ,

V

5
= k

P = 7k, V = 5k
P + V = 12k

Zakqu~ujemo da je:
12k = 2400
k = 200
Petar dobija: 7 k = 7 200 = 1 400 dinara. Vera dobija: 5 k = 5 200 = 1 000 dinara.

10 U bokalu zapremine 1,5 l napravqen je sok od vode i sirupa u odnosu 3 : 2.
Koliko je decilitara vode i koliko decilitara sirupa potrebno da bi se napravio sok?

11 U jednoj {koli odnos de~aka i devoj~ica je 4 : 5.

a) Kolika je razmera broja de~aka i ukupnog broja u~enika?

b) Kolika je razmera broja devoj~ica i ukupnog broja u~enika?

v) Ako u {koli ima 450 de~aka, koliko ima devoj~ica?

12 O{tri uglovi u pravouglom trouglu odnose se kao 7 : 2.
Izra~unaj mere tih uglova.

13 Obim jednakokrakog trougla je 39 cm. Ako je odnos kraka
prema osnovici 5 : 3, izra~unaj duìne osnovice i
kraka.

Zbir o{trih uglova u
pravouglom trouglu je 90.

O = 2a + b

14 Bronza je legura bakra i kalaja u razmeri 4 : 1. Koliko kilograma je te{ka
statua kowanika odlivenog od ove legure ako je u woj 120 kg kalaja.

Bronza je najstarija legura, napravqena jo{ u preistoriji. Dobijena je stapawem bakra i
kalaja koji su u ~istom obliku nalaèni u prirodi. Prednost legura jeste u tome {to se
one lak{e tope i obra|uju od osnovnih metala, a imaju ve}u ~vrsto}u i postojanost od wih.

110
111

x

y

18

36

5

4

3

x
1
1

1,2

0,5

5

y
2
3
5

2

0,

2
a
2

1 Veli~ine x i y date u tabeli direktno su proporcionalne.
Odredi koeficijent proporcionlnosti i popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

a) b)
x 3 24
6

y 12 18
x 3 7

y 1 3,5
1

2 a) Veli~ine x i y obrnuto su proporcionalne.
Popuni tabelu.

b) Koliki je koeficijent proporcionalnosti?

6

3 Veli~ine a i b obrnuto su proporcionalne. Koeficijent proporcionalnosti je 6.
Popuni tabelu.

1 3
12 4

b 1
3

4 Da li su veli~ine x i y date u tabeli direktno ili obrnuto proporcionalne?
Objasni.
Popuni tabelu.
2

6
2

5 Baka Marina pravi xem od kajsija tako {to
na 800 g kajsija potro{i 200 g {e}era.

a) Koliko joj je {e}era potrebno za 5 kg kajsija?

b) Koliko joj je kajsija potrebno ako je kupila
8 kg {e}era?

Koli~ine kajsija i {e}era
jesu direktno proporcionalne
veli~ine. Za vi{e kajsija
potrebno je vi{e {e}era.

6 Ana pretr~i 60 m za 12 sekundi. Za koliko }e
sekundi pretr~ati 100 m ako bude tr~ala istom
brzinom?

7 Igor za 20 minuta pro~ita 5 strana kwige.
Koliko mu je potrebno vremena da pro~ita
kwigu koja ima 300 strana?

Za duù stazu potrebno je
vi{e vremena.

Moè{ da ra~una{ i ovako:
5 strana 20 minuta
1 strana 20 : 5 = 4 minuta
300 strana 300 4 minuta

8 Pakovawe od 1,5 kg medewaka ko{ta 360 dinara. Koliko ko{ta pakovawe od 850 g

9 Neki travwak 5 kosa~a pokosi za 9 sati.
Koliko je kosa~a porebno da se isti
travwak pokosi za 15 sati?

Mawe kosa~a pokosi isti
travwak za vi{e sati. Broj
kosa~a i broj sati jesu
obrnuto proporcionalne
veli~ine.

10 \or|e je nameravao da kupi 50 xakova po 60 kg semenskog kukuruza.
U prodavnici su imali samo xakove od 75 kg. Koliko je xakova od 75 kg potrebno
\or|u da bi kupio koli~inu semenskog kukuruza koja mu je potrebna?

11 U toku godine u jednom preduze}u obavi se prose~no 28 028 telefonskih razgovora.
Kolko se prose~no razgovora obavi u tom preduze}u za dve nedeqe?

12 Za 600 g suvih kajsija potrebno je 1,35 kg sveìh. Koliko je sveìh
kajsija potrebno za 1 kg suvih kajsija?

13 Od jednog stabla oraha moè se dobiti 18 dasaka debqine 3,5 cm. Koliko se dasaka
debqine
3 cm moè dobiti od istog stabla?

14 Od 45 m
2
kartona napravi se 75 kutija. Koliko se kutija moè napraviti od 36 m
2
kartona?

15 Centrifuga ve{-ma{ine napravi 900 okretaja u minutu.
a) Koliko okretaja napravi za 20 sekundi?
b) Koliko okretaja napravi za
1

15

sata?

16 Milkin pas prose~no za 8 dana pojede pakovawe hrane od 2 kg.
Koliko hrane prose~no pojede Milkin pas za 3 dana?

112
113

2
ja

1 Popuni tabelu.

razlomak

1

decimalni

Nau~ili smo da se
procentom izraàva deo od
100, to jest
procentni zapis broja
1
je 1%.

broj
0,45

procenat
17%
100

2 Izra~unaj.

a) 4% od 400

b) 14% od 56 000

v) 95% od 5 00 g) 2,6% od 1
000.

Izra~unati 5% od broja 1
200 zna~i izra~unati
vrednost proizvoda:
5% 1 200 =
5
1 200

100

Crna ~okolada sadrì 80% kakaoa.
Koliko grama kakaoa ima u pakovawu od 90 g crne ~okolade?

Prvi na~in
Ra~unamo vrednost proizvoda:
80% 90 =
80
90 = 72

100
U ~okoladi od 90 g ima 72 g kakaoa.

Drugi na~in
U re{avawu ovakvih i sli~nih zadataka moè{ koristiti proporciju.
grami procenti
90 100
x 80
90 : x = 100 : 80
100 x = 7200
x = 72
U ~okoladi od 90 g ima 72 g
kakaoa.
Grami i procenti su
direktno proporcionalne
veli~ine

3 Prilikom mlevewa p{enice oko 25% otpada na mekiwe.
114
Koliko se kilograma mekiwa dobija od 720 kg p{enice?

4 Na kesici prènih krompiri}a nalazi se tabela
o hranqivoj vrednosti proizvoda.

hranqiva vrednost u 100 gr
proteini 5,3 gr
ugqeni hidrati 53,5 gr
masti 35,2
gr energetska vrednost 548
kcal
a) Koliko grama masti ima u 150 g prènih krompiri}a?

U me|unarodnom sistemu mera
(SI) merna jedinica za energiju
je xul.
1 kcal = 4,1858 kj

b) Koliko }emo kalorija uneti u organizam ako pojedemo 44 g krompiri}a?

v) Izrazi rezultat pod b) u xulima.

5 Kosilica za travu koristi me{avinu benzina i uqa. U rezervoar
kosilice moè se sipati
1
l me{avine benzina koja sadrì 2,5%
uqa.
2
a) Koliko mililitara uqa sadrì ta me{avina?
b) Koliko decilitara benzina sadrì ta me{avina?

6 U jednom odeqewu 30% u~enika zavr{ilo je
godinu
sa odli~nim uspehom, 50% sa vrlo dobrim, a 6 u~enika imalo
je dobar uspeh. Dovoqnih i nedovoqnih u~enika nije bilo.

a) Koliko je u~enika u ovom odeqewu?

b) Koliko je u~enika sa odli~nim uspehom?

1 l = 1 000 ml
1 l = 10 dl

Dobar uspeh imalo je
20% u~enika.

7 U toku jedne poslovne godine preduze}e je ostvarilo 18% prihoda od prodaje usluga,
70% od prodaje proizvoda i 12% od drugih poslova. Ako prihod od drugih
poslova iznosi 1 200 000 dinara, izra~unaj prihod od:

a) prodaje usluga

b) prodaje proizvoda.

Nepohodan unos kilokalorija u organizam zavisi
od uzrasta, pola i, naravno, nivoa fizi~ke
aktivnosti pojedinca. Da bi se devoj~ice normalno
razvijale
i rasli u periodu adolescencije neophodno je da
u proseku dnevno unesu prose~no 2 100 kcal, dok
je de~acima potrebno 2 400 kcal dnevno.

114

8 Cena automobila bez poreza iznosi 12 999
evra. a) Kolika je cena u evrima s porezom od
18%?
b) Ako je na dan pla}awa sredwi kurs
evra bio 105,2 dinara, kolika je
vrednost
tog automobila u dinarima?

9 Patike ko{taju 7 340 dinara. Vlada je na prole}noj
rasprodaji kupio patike po ceni niòj za 20%.
Koliko je Vlada platio patike?

Prvi na~in
a)12 999 + 18% 12 999
Drugi na~in
Ozna~imo sa x cenu sa porezom
u evrima
dinari procenti
12 999 100
x
118
Moè{ koristiti digitron.

Prvi na~in
7 340 20% 7 340

Drugi na~in
dinari procenti
7 340
100
x
80

10 Cena cipela smawena je sa 7 800 na 6 396 dinara. Koliko to snièwe iznosi u procentima?

11 Na prijemnom ispitu Nikola je od 17 zadataka ta~no uradio 15.
Koliki je procenat ta~no ura|enih zadataka?

12 Pro{le {kolske godine u prvi razred gimnazije upisano je 180 u~enika. Ove
godine upisano je 20% vi{e. Koliko je sada u~enika upisanih u prvi razred?

13 U prodavnici je u toku jedne nedeqe zbog lo{eg vremena prodaja ki{obrana porasla
u odnosu na prethodnu nedequ za 24%, {to iznosi 30 komada.
a) Izra~unaj koliko je ki{obrana prodato prethodne nedeqe, a koliko tokom te
nedeqe. b) Izra~unaj koliko }e se ki{obrana prodati naredne nedeqe ako prodaja
opadne za
10% u odnosu na tu nedequ.

14 Cena kilograma soli je 65 dinara. So je prvo
poskupela za 10% , a onda je pojeftinila za
10%.
Koliko iznosi cena kilograma soli posle
pojeftiwewa?

Prvi korak
Prvo izra~unaj cenu
posle poskupqewa od
10%.

Drugi korak
Izra~unaj snièwe od 10%
na cenu koju si

dobio u prvom koraku.

115

15 Cena nekog proizvoda je 4 500 dinara. Posle pojeftiwewa od 12% do{lo je
do poskupqewa od 5%. Kolika je cena proizvoda posle tih promena?

16 Od 120 u~enika {estog razreda 80% bavi se sportom, a od wih 50% trenira fudbal.
Koliko u~enika {estog razreda trenira fudbal?

17 Na sajmu kwiga Janko je kwigu,s
popustom od 15%, platio 676 dinara.
Koliko je kwiga ko{tala pre pojeftiwewa?

Neka je x cena kwige pre
pojeftiwewa. Kako je popust 15%, to
zna~i da 85% od po~etne cene kwige
iznosi 676 dinara.

Prvi
na~in
85% x =
676

Drugi na~in
dinari procenti
676
85
x
100

18 Nada je izvesnu sumu novca stavila na {tedwu. Posle godinu dana Nada je, uz
dobijenu kamatu od 5%, na svom ra~unu imala 56 700 dinara. Kolika je suma koju je
Nada dala na
{tedwu?

1 Od kojih brojeva moè{ sastaviti proporciju?
a) 15, 35, 9, 21 b) 0,25; 0,45; 0,6; 0,96 v) 3
5
;
3
3

; 6
1
; 5
5
7 11 9 13

a) 12 : 16 = 3 : x b) 99 : 72 = 4x : 32 v)
3
x :

8

= 9
3
: 17
1
10 15 4 3

3 Maja testo za kola~e pravi tako {to stavi 4 jajeta, 80 g {e}era i 100 g bra{na.
Koliko je {e}era i bra{na Maji potrebno ako èli da napravi testo od 6 jaja?

4 Polupre~nici krugova su u razmeri 3 : 4. Ako je polupre~nik maweg kruga 6 cm,
izra~unaj obim i povr{inu ve}eg kruga.

116

117

5 U zelenoj zoni cene kilovat-sata (kWh) po niòj i vi{oj tarifi odnose se kao 1 : 4.
Ukoliko je cena kilovat-sata po niòj tarifi 1,04 dinara, koliko }emo platiti ako
potro{imo 238 kWh po vi{oj tarifi i 112 kWh po niòj tarifi?

6 Podeli broj 324 na dva dela koji se odnose kao 4 : 5.

7 Jedan unutra{wi ugao trougla je 63, a druga dva ugla odnose se kao 4 : 5.
Izra~unaj uglove trougla.

8 Podeli broj 700 na dva dela koji se odnose kao
1
:
1

2 3

Na primer, iz proporcije:
a : b = 2 : 3
zakqu~ujemo da su veli~ine a i b proprocionalne brojevima 2 i 3,
{to zapisujemo:
a = 2k b = 3k

Sli~no tome, za tri veli~ine ili vi{e wih moèmo formirati produènu
proporciju.
Na primer, zapis:
a : b : c = 5 : 7 :
9
jeste produèna proporcija. Na osnovu produène proporcije zakqu~ujemo
da su veli~ine a, b i c, redom, proporcionalne bojevima 5, 7 i 9, odnosno
da je:
a = 5k b = 7k c =
9k

Doma}instva pla}aju ra~un za elektri~nu energiju
na osnovu utro{enih kilovat-sati.
Utro{eni kilovat-sati, bez obzira na vrstu brojila,
raspore|eni su po zonama na slede}i na~in:
zelena do 350 kWh,
plava od 351 do 1600 kWh
i crvena od 1601 kWh.
U svakoj zoni postoje dve tarife vi{a
je od 8 h do 24 h, a nià od 24 h do 8h.

2
2 2
2
Podeli 3 660 dinara na tri osobe tako da sume koje e one
dobiti budu u odnosu 1 : 2 : 3.

Re{ewe
Obeleìmo sa a deo sume koji e dobiti prva osoba,
sa b deo sume koji e dobiti druga osoba, a sa c deo
sume koji e dobiti tre}a osoba.

a + b + c = 3660 zbir wihovih suma iznosi 3600 dinara
a : b : c = 1 : 2 : 3 odnos wihovih suma je 1 : 2 : 3
a = k, b = 3k, c =
4k k + 2k + 3k = 3
660
6k = 3 660
k = 610
a = 610 dinara, b = 1 220 dinara, c = 1 830 dinara

Sumu od 3 600
dinara podelili smo
na 6 jednakih delova.
Prva osoba je dobila
jedan takav deo, druga
osoba dva takva dela,
a tre}a tri.

9 Metalni nov~i} od dva australijska dolara napravqen je od legure bakra,
cinka i nikla u razmeri 46 : 3 : 1. Ako je jedan takav nov~i} teàk 10 grama,
koliko kilograma bakra, cinka i nikla ima u 10 000 nov~i}a?

10 Izra~unaj unutra{we uglove trougla ako se oni odnose kao 2 : 3 : 4.

Katete pravouglog trougla odnose se kao 3 : 4. Ako je duìna hipotenuze 90
cm, izra~unaj obim i povr{inu trougla.

Re{ewe
Neka su a i b katete pravouglog trougla.
a : b = 3 : 4
a = 3k, b = 4k
Da bismo izra~unali obim pravouglog trougla, neophodno je da primenimo
Pitagorinu teoremu.
a
2
+ b
2
= c
2

(3k) + (4k) = (90 cm)

9k
2
+ 16k
2
= 8100 cm
2

25k
2
= 8100 cm
2

k
2
= 324 cm
2

k = 18 cm
a = 54 cm, b = 72 cm
O = 54 cm + 72 cm + 90 cm = 216 cm
P =
54 cm +72 cm
= 1 944 cm
2

11 Odnos jedne katete i hipotenuze pravouglog trougla je 3 : 5.
Ako je druga kateta duìne 12 cm, izra~unaj obim trougla.

12 Stranice pravougaonika odnose se kao 7 : 5, a wegov obim je 48 cm.
Izra~unaj povr{inu pravougaonika.

118
119

13 Aleksa put od 240 km automobilom pre|e za 3
sata.

a) Koliko }e kilometara Aleksa pre}i za 4,5
sata ako se kre}e istom brzinom?

b) Koliko mu je sati potrebno da pre|e 180 km
ako se kre}e istom brzinom?

1 h = 60 min

14 Celokupnu koli~inu peska sa jednog stovari{ta moè da razveze 16 kamiona nosivosti 5 t.
Koliko je kamiona nosivosti 8 t potrebno da se razveze ista koli~ina peska?

15 Cena pakovawa od 2,5 kg luka iznosi 112,5 dinara. Koliko ko{ta
pakovawe od 500 g luka?

16 Putni~ki voz pre|e razdaqinu izme|u dva grada za 1,5 h voze}i prose~nom
brzinom od 80
km

h

a) Koliko bi vremena trebalo vozu da pre|e tu razdaqinu ako se kre}e prose~nom
brzinom od 60
km
?

h
b) Kolika je prose~na brzina voza koji tu razdaqinu moè da pre|e za 1,2 sata?

17 Ra~un Infostana za mesec juli iznosi 2 870 dinara. Uplatom do 15. 7. ostvaruje
se popust od 5%. Koliko iznosi ra~un u dinarima?

18 Za koliko }e sati pe{ak pre}i 7 km ako za 24 minuta pre|e 2 km?

19 Za jedan dan 25 radnika prose~no nabere 500 kg
vi{awa. a) Koliko vi{awa nabere 15 radnika za jedan
dan?
b) Koliko je radnika potrebno da bi se u jednom danu nabralo prose~no 800 kg vi{awa?

v) Koliko kilograma vi{awa prose~no nabere 25 radnika za pet radnih dana?

20 Kanal za vodovodne cevi iskopa 6 radnika za 8 sati.
Koliko je radnika je potrebno da bi se taj isti kanal iskopao za 6 sati?

21 U fabrici bezalkoholnih pi}a jednom vrstom soka napuweno je 600 boca od 1,5 l.
Koliko bi se fla{a zapremine 2l napunilo tim sokom?

22 Posle snièwa od 210 dinara pantalone se
prodaju za 3 290 dinara. Koliko je snièwe u
procentima?.

Prvo izra~unaj
cenu pre snièwa

1
23 Prodajna cena patika je 6 420 dinara.
Ako je trgova~ka marà 7%, kolika je nabavna cena
patika?

nabavna
cena
+ trgova~ka marà
= prodajna cena

24 Cena nao~ara za sunce iznosi 2 500 dinara. Posle letwe sezone, cena tih nao~ara
prvo je snièna za 40%, a onda za 10%. Kolika je cena nao~ara posle oba snièwa?

25 Kada je Sa{a pre{ao 150 m puta od ku}e do prodavnice, ostalo mu je da
pre|e jo{ 60% puta. Koliko je prodavnica udaqena od Sa{ine ku}e?

26 Rastojawe izme|u Pariza i Wujorka ârls Lindberg je 1927. godine prvi uspeo da

preleti avionom za 33,5 sati, lete}i prose~nom brzinom od 167
km
. h
a) Tipi~ni putni~ki avioni, kao {to je boing 747, danas prele}u ovu relaciju
prose~no za 7,5 sati. Kojom prose~nom brzinom danas lete putni~ki avioni?
b) Najbrì putni~ki avion konkord na ovoj relaciji leteo je prose~nom brzinom
od 1526
km
. Koliko je sati prose~no trajao wegov let na toj relaciji?
h

27 Stranice pravougaonika su a = 20 cm i b = 12
cm.
Za koliko }e se procenata pove}ati
wegova

Prvi korak
Izra~unaj a

= a + 20%a

povr{ina ako se stranica a pove}a za
20%, a stranica b smawi za 10%?
i b = b
1
10%b.
Drugi korak
Izra~unaj P
1
= a
1
b
1
.

Tre}i korak
Razliku povr{ina P
1
P

izrazi procentom u odnosu na
povr{inu P.

28 Sveè gro`|e sadrì 80% vode, a suvo 18% vode. Koliko kilograma sveèg gro`|a treba
za
16 kg suvog gro`|a?

29 Ruda sadrì 60% primesa. Posle prerade metal sadrì 6% primesa. Koliko se
metala dobija iz 42 tone ove rude?

120
121

ugao

'
odgovaraju}a
tetiva

dgovaraju}i
luk

1 Nacrtaj krug k(O, r = 3 cm) i centralne uglove ( = 45 i = 30.
Za svaki ugao nacrtaj i obeleì odgovaraju}u tetivu i oboj odgovaraju}i luk.

2 Nacrtaj centralni ugao i tri periferijska ugla koja odgovaraju obojenom luku date
kru`nice.
a) b)
C A
k

k

O
D
O

B

3 Nacrtaj i obeleì centralni ugao koji odgovara periferijskom uglu kruga na slici.
Oboj i obeleì odgovaraju}i luk.

a) b) v)

k
k

k
O
O
O

4 Data je kru`nica k i periferijski uglovi na slici.
Za svaki od wih nacrtaj i obeleì odgovaraju}i centralni
ugao, odgovaraju}u tetivu i luk i popuni tabelu.
F
k

B

A
E O
Q

M
C

G
P

5 Izra~unaj ugao na slici.
a) b) v)
k k

k
r
130
O
r
O
r
O

r
60
100

6 Izra~unaj uglove ( i na slici.
a)
k
r
40

b)

k
r

O

O

r

80

7 Na osnovu slike popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

( '
[

60

O
60

30

8 Koliki je periferijski ugao nad pre~nikom kruga?

Pravilan petougao ABCDE upisan je u krug K. Izra~unaj ugao:
a) ADB b) EDB
Re{ewe
D

a) Neka je = ADB

Luk A
B iznosi petinu kru`ne linije jer je u krug upisan

E
C

pravilan petougao.
Zna~i da centralni ugao nad lukom A
B
odgovara petina punog ugla.

iznosi 72 jer luku A
B

A
B

Ugao je periferijski ugao nad lukom A
B .
Zakqu~ujemo da je = 36.

122
123

2
k
b) Neka je = EDB
D

Luk E
B jednak je
2

5
kru`nice k.

E C
Centralni ugao nad lukom E
B

je
2
punog ugla.

Ugao je periferijski ugao nad 5

om E
AB.

Zakqu~ujemo da je =
72.
luk

A
B

9 U krug je upisan pravilan mnogougao. Koji
deo kru`nice odgovara periferijskom uglu
? Izra~unaj taj ugao.

a) b)
v)

Odgovaraju}i luk ugla
u delu zadatka pod a) iznosi

8
opisane kru`nice.

10 Koliki je centralni, a koliki periferijski ugao, ako je odgovaraju}i luk:

a) petina kru`nice b) tre}ina kru`nice

v) ~etvrtina kru`nice g) osmina kru`nice?

11 Izra~unaj centralni i periferijski ugao nad:
a)
3
kru`nice b)
5
kru`nice v)
5

kru`nice.

5 9 12

12 Izra~unaj ugao na slici.

a)
k
b)

O
200

l
O
212

U delu zadatka pod b) za ugao
odgovaraju}i centralni ugao je 360 212

2
Krajwe ta~ke tetive AB kruga K dele kru`nicu na dva luka, l
1
i l
2
.

Dokaìmo da je zbir periferijskih uglova nad lukovima l
1
i l
2
jednak 180.

Re{ewe
Kru`nom luku l
1
odgovaraju centralni ugao (
1
i periferijski ugao
1
, {to zna~i da je:
(
1
= 2
1

Kru`nom luku l
2
odgovaraju centralni ugao (
2
i periferijski ugao
2
, {to zna~i da je:

(
2
= 2
2

Kako je (
1
+ (
2
= 360, sledi da je:
2
1
+ 2
2
= 360

1
+
2
= 180

l2

1
2
A
1

2
B

l1

13 Tetiva kruga jednaka je polupre~niku. Koliki je centralni ugao nad tom tetivom?
Koliki je periferijski ugao nad tom tetivom?

14 êtvorougao ABCD upisan je u kru`nicu k. Ako je ABC = 122 i BCD = 88,
izra~unaj ostale unutra{we uglove tog ~etvorougla.

15 êtvorougao ABCD upisan je u kru`nicu k. Ako su ABC = 108, BCD = (
i CDA = ( + 10, izra~unaj (.

Ta~ke A i B dele kru`nicu na lukove l
1
i l
2
za koje vaì l
1
: l
2
= 2 :
3. Koliki su periferijski uglovi nad tim lukovima?

Re{ewe
Neka su (
1
i (
1
odgovaraju}i centralni uglovi, a
1
i
2
periferijski uglovi.
Duìna luka i centralni ugao direktno su proporcionalne veli~ine, pa je:
(
1
: (
2
= 2 : 3

Primenimo svojstva proporcije.
l

(
1
: 2 = (
2
: 3 = k

(
1
: 2 = k i (
2
: 3 = k

(
1
= 2k i (
2
= 3k

Znaju}i da je (
1
+ (
2
= 360, dobijamo:
2
2k + 3k = 360

5k = 360
1

k = 72
(
1
= 144, (
2
= 216
1
= 72,
2
= 108
l
1

124
125

16 Izra~unaj periferijske uglove i nad lukovima l
1
i l
2
ako je:

a) l
1
: l
2
= 1 : 5 b) l
1
: l
2
= 2 : 7 v) l
1
: l
2
= 7 : 5

17 Ta~ke A, B i C dele kru`nicu u odnosu 2 : 3 : 3. Izra~unaj uglove trougla ABC.

18 Dokaì da je centralni ugao ( kruga dva puta ve}i
od odgovaraju}eg periferijskog ugla kada
centar O kruga ne pripada periferijskom uglu .

k

Nacrtaj pre~nik CD kruga K.
Odredi uglove (
1
, (
2
,
1
i
2
.
Vaì
( = (
2
(
1
i =
2

1
.

O
D

A

C
A

B
k

1
2
O

C

B
1

1 Izra~unaj obim kruga ( = 3,14) ako je:

a) r = 5 cm b) r = 1,2 cm v) r = 0,25 cm g) r = 35 cm

2 Izra~unaj obim kruga ( = 3,14) ako je duìna pre~nika:

a) 42 cm b) 24,5 cm v) 15,4 cm

3 Izra~unaj polupre~nik kruga ( H
22
) ako je obim:

7
a) 11 cm b) 220 cm

4 Koliko je ìce potrebno da se naprave olimpijski krugovi ako je polupre~nik
svakog kruga 10 cm ( H 3,14).

5 Koliko }e se puta pove}ati pre~nik kruga
ako se obim pove}a:

a) dva puta b) pet puta?

6 Koliko }e se puta smawiti obim kruga
ako se polupre~nik smawi:

a) dva puta b) pet puta?

Slede}i primer moè ti pomo}i
da re{i{ zadatke 5 i 6:

Obimi dva kruga su 8 i 16.
Izra~unaj wihove polupre~nike
i odredi wihovu razmeru.

7 Koliko metara satenske trake treba kupiti da bi se op{io
stoqwak pre~nika 1,5 m ( = 3,14)?

8 Polupre~nik to~ka bicikla je 45 cm.
Koliki put pre|e Milan biciklom ako se
to~ak okrene 100 puta?

9 Izra~unaj obim polukruga na slici.

Prvo izra~unaj obim to~ka.

Obim figure jeste duìna linije
koja je ograni~ava.

r = 2 cm

10 Izra~unaj obim figure na slici.
a) b) v)

30 mm 10
mm
30 mm

10 mm

30 mm

10 mm

11 Ako je r
1
= 4 cm i r
2

= 6 cm, izra~unaj obim
osen~ene figure na slici. r2
r1

12 Od ìce duìne 12 m napravqena je kru`nica. Koliki je pre~nik te kru`nice?
Za uzeti 3,14. Rezultat zaokruì na dve decimale.

126
127

ro

ru

=
a 3

13 Koliko }e se puta okrenuti to~ak automobila pre~nika 80 cm na putu od 3 140 km.
Za uzeti 3,14.

14 Planete Zemqa, Mars i Venera kruè oko
Sunca.
Koliko je svaka od wih udaqena od Sunca ako
su duìne wihovih putawa:

Zemqe: 942 000 000 km
Marsa: 1 431 840 000 km
Venere: 678 240 000 km?

U zadatku je uzeto da je
putawa planeta koje se
kre}u oko Sunca kru`na.
Za uzeti 3,14.

15 Izra~unaj obim kruga opisanog oko pravouglog trougla s katetama duìne 4 cm i 3 cm.

16 Duìna stranice jednakostrani~nog trougla je 6 cm. Izra~unaj obim kruga:

a) opisanog oko tog trougla b) upisanog u taj trougao.

Znamo da su polupre~nik opisane i
polupre~nik upisane kru`nice
jednakostrani~nog trougla redom:

Podseti se formula za
izra~unavawe
polupre~nika
r =
2
h i r

=
1
h
upisanog i opisanog
o
3
u
3
Kako je h =
a 3
, sledi da je:

2 ro
ru

kruga preko stranice kod
kvadrata,
jednakostrani~nog trougla i
pravilnog
r
o
3
i r
u
=
a 3
6
a
{estougla. Pogledaj stranu
64 u zbirci.

17 Stranica kvadrata je 6
cm.
Izra~unaj obim kruga:

a) r =
a

d a 2

a) opisanog oko tog
kvadrata b) upisanog u taj
kvadrat.

a
u
2
, r
o
=
2
=
2

128

Za koliko se razlikuju obimi opisanog i

18
upisanog kruga pravilnog {estougla sa
stranicom duìne 1,2 cm?

Polupre~nici opisane i
upisane kru`nice pravilnog
a 3

{estougla su: r
o
= a, r
u
=
2

19 Obim kruga upisanog u kvadrat iznosi 8,8 cm. Izra~unaj stranicu kvadrata. Neka je H
22
.

7

20 Biciklista vozi istom brzinom po kru`noj stazi pre~nika 80 m.
Ako za jedan minut pre|e 314 m, za koliko }e minuta obi}i stazu 5 puta?

21 Koliko granitnih plo~ica treba da se
postavi po obodu kru`nog travwaka na slici
ako su dimenzije plo~ica 3030 cm.

r = 5m

22 Na kru`noj povr{ini obima 400 m napravqeni su
pe{a~ka staza {irine 3 m i kru`ni travwak kao na slici.
3 m

Koliko je metara ìce potrebno da bi se travwak ogradio?
Potrebne vrednosti zaokruì na jedinice. r

23 Obim kruga opisanog oko pravougaonika je 8 cm.
Ako je duìna jedne stranice 4 cm kolika je duìna
druge stranicae pravougaonika?

Dijagonala pravougaonika je
jednaka pre~niku opisanog
kruga.

24 Izra~unaj obim:
a) ~etvrtine kruga b) {estine kruga.
r = 2 cm
90

60
r = 2 cm

1 Polupre~nik kruga je 4 cm. Izra~unaj duìnu luka koji je jednak:

a) polovini kru`nice b) ~etvrtini kru`nice v) petini kru`nice.

2 Izra~unaj duìnu luka kru`nice polupre~nika 3 cm ako je odgovaraju}i
centralni ugao:
a) 30 b) 75 v) 100 g) 156 d) 225

128
129

(
1
)
( )
4
3 Koliki je pre~nik kruga ( H
22
) ako je centralni ugao 45, a duìna luka:

7
a) 1,1 cm b) 13,2 cm v) 55 cm?

4 Koliki je centralni ugao kruga polupre~nika 4 cm ako je duìna luka:
a) 1,2 cm b) 7,2 cm v) 1 cm?

5 Izra~unaj duìnu luka kruga s polupre~nikom
duìne 6 cm ako je centralni ugao:
a) 102 b) 152 v) 2002 g) 10002

Pretvori minute u stepene.

Na primer: 62 =

10

6 Izra~unaj duìnu luka kruga s polupre~nikom
duìne 6 cm ako je centralni ugao:
a) 22302 b) 52302 v) 33452 g)
7152

452 =
45

=

60
(
3
)

33452 =
135

(
4
)

7 Koliki ugao opi{e ta~ka na ekvatoru pri rotaciji
Zemqe oko svoje ose za:

a) 1 sat

b) 3 sata

v) 10 minuta?

Ako duìna polupre~nika Zemqe iznosi 6 370 km,
koliki put pre|e ta ista ta~ka za dato vreme?

8 Koliki ugao opi{e velika kazaqka na satu za:

a) 1 minut

b) 12 minuta
v) 5 minuta?

Za 24 sata ta~ka opi{e pun ugao.

Za jedan minut velika kazaqka
opi{e {ezdeseti deo punog
ugla.

9 Koliki put pre|e vrh velike kazaqke duìne 8 cm na satu za:

a) 1 minut b) 15 minuta v) 20 minuta g) 45 minuta?

10 Koliki ugao opi{e mala kazaqka na satu za:
a) 1 sat b) 1 sat i 15 minuta v) 50
minuta?

Za jedan sat mala kazaqka
opi{e dvanaestinu punog ugla

11 Koliki put pre|e vrh male kazaqke duìne 6 cm na satu za:

a) 1 sat b) 30 minuta v) 1 sat i 10 minuta g) 3 sata i 20 minuta?

12 Kolika je duìna velike kazaqke na satu ako je wen vrh pre{ao 125,6 cm za 40 minuta?

13 Beograd se nalazi na pribli`no 45 geografske {irine.
Koliko je Beograd udaqen od ekvatora ako je
polupre~nik zemqe 6 370 km?

45

14 Obojena linija sastoji se od delova kru`nih linija. Izra~unaj wenu duìnu.

2 cm 3 cm
4 cm

15 Izra~unaj obim osen~ene figure ako je duìna stranice kvadrata 2 cm.

a) b) v)

130

16 Izra~unaj duìnu obojene linije na slici.

a) b)

2 cm
2 cm

1 cm

1 Izra~unaj povr{inu kruga ako je dat polupre~nik. Za uzeti 3,14.
a) r = 2,5 cm b) r = 0,8 cm v) r =
5
cm

4

2 Pre~nik kruga iznosi 12,6 cm. Izra~unaj obim i povr{inu. Za uzeti
22
.

7

3 Popuni tabelu.

r 2r O P

6 cm

16,6 cm

24 cm

6,25 cm
2

4 Ako polupre~nik kruga smawi{ sa 1 dm na 0,1 dm, koliko }e se puta
smawiti povr{ina kruga?

5 Kako }e se promeniti povr{ina kruga polupre~nika 2,5 cm ako se
polupre~nik pove}a 4 puta?

6 Koliko }e se puta smawiti povr{ina kruga ako se polupre~nik smawi 3 puta?

131

7 Izra~unaj povr{inu kruga ako centralnom uglu od 45 odgovara luk duìne 12,56 cm.

8 Izra~unaj obim kruga ako je povr{ina jednaka:
a) 144 cm
2
b) 0,64 cm
2
v) 2,56 cm
2

9 Krug je upisan u jednakostrani~ni
trougao i opisan oko wega.
Koji deo opisanog kruga zauzima upisani krug?
ro

ru
a

10 U kvadrat sa stranicom duìne 4 cm upisan je krug.
Koji deo kvadrata u procentima ~ini krug?

11 Od pravougaonika stranica 4 cm i 6 cm je izrezan najve}i krug.
Izrazi u procentima koji deo pravougaonika je otpao?

r
o
= 2r
u

a = 2r
u

4 cm

12 Oko kvadrata opisan je krug povr{ine 64 cm
2
. Kolika je povr{ina kvadrata?

13 Oko pravilnog {estougla sa stranicom duìne 6 cm opisan je krug.
Izra~unaj povr{inu tog kruga. Kolika je povr{ina upisanog kruga?

14 Od kartona oblika kvadrata sa stranicom duìne 6 cm izrezani su krugovi kao {to
je prikazano na slici. Koliko je procenata kartona otpalo?
a) b)

15 U deo parka oblika kruga pre~nika 6 m treba
zasaditi zimzeleno grmqe. Koliko grmova treba
zasaditi ako je za jedan grm potrebno najmawe 1,2 m
2
zemqi{ta?

132

16 U jednoj ba{ti zasa|ene su lale u 3 kru`ne aleje pre~nika tri metra. Koliko je lala
ukupno zasa|eno ako na jednom kvadratnom metru moè da se zasadi 20 lala?

17 Pekar Pera pe~e keks u obliku kruga i odozgo
ga preliva ~okoladom.
Za povr{inu od 1 cm
2
potrebno je 2 g
~okolade. Koliko }e komada keksa Pera
preliti sa 200 g
~okolade ako je pre~nik jednog keksa:

a) 3 cm b) 4 cm?

18 Povr{ina kruga je 100 cm
2
. Ako se povr{ina kruga pove}a za 44%, za koliko }e
se procenata pove}ati obim kruga?

19 Obim kruga iznosi 200 cm. Ako se obim pove}a za 10%, za koliko }e se
procenata pove}ati povr{ina kruga?

20 Od polukruga kao na slici izrezan je najve}i krug.
Koliki je polupre~nik tog kruga?
Kolika je povr{ina otpalog dela?

r = 4 cm

21 Od kruga polupre~nika 6 cm izreì tri najve}a podudarna kruga.
Koliki je wihov polupre~nik?
Koliko je materijala u procentima otpalo?

22 U krug su upisana ~etiri najve}a mogu}a podudarna kruga.
Ako je polupre~nik maweg kruga 2 cm, koliki je polupre~nik
velikog kruga?

133

i

1 Kom delu kruga odgovara osen~eni ise~ak? Ako je polupre~nik kruga 3 cm,
izra~unaj povr{inu osen~enog ise~ka.

a) b) v) g)

90 120
150
225

2 Koliki je centralni ugao kruga ako je povr{ina ise~ka jednaka:
a) polovini kruga b) tre}ini kruga v)
2
kruga?

5

3 Izra~unaj povr{inu kru`nog ise~ka ako je:
a) ( = 36 i r = 2 cm b) ( = 125 i r = 2,4 cm
v) ( = 270 i r = 2 cm g) ( = 300 i r = 3 cm

4 Od kruga polupre~nika 4 cm odse~en je ise~ak ~ija je
povr{ina jednaka petini kruga. Koliki je centralni ugao?
Koliki je obim tog ise~ka?

Obim ise~ka je zbir
duìna odgovaraju}eg luka
i polupre~nika.

5 Duìna ~etvrtine kru`nice je 12 cm. Koliki je polupre~nik te kru`nice?
Koliki je centralni ugao? Kolika je povr{ina ise~ka?

Izra~unaj povr{inu ise~ka ako je l = 2 cm i r = 6 cm.

Re{ewe

Zamenimo veli~ine l i r u jedna~ini l =
r
datim vrednostima i izra~unajmo ugao (.

180
6
=

180
2

= 2
k
30
r
= 60
0
O

Primenimo formulu za izra~unavawe povr{ine ise~ka.

l

P
36
60

= 6 cm
2

360

134

2
Pokaìmo da se povr{ina kru`nog ise~ka moè izraziti pomo}u duìne odgovaraju}eg
luka i polupre~nika kruga. Formulu za povr{inu ise~ka P
r
moèmo

zapisati na slede}i
na~in:
P =
r
r

i
360
i
180 2

P
i
180

2

Znaju}i da je l
r
, zakqu~ujemo da je:

180
P
l r

i
=
2

6 Izra~unaj povr{inu kru`nog ise~ka ako su:
a) l = 15 cm i r = 4 cm b) l = 2 cm i r = 4 cm v) l = 6 cm i r = 1,5 cm

7 Izra~unaj polupre~nik kruga ako su:
a) P
i
= 2 cm
2
i l = 2 cm b) P
i
= 4 cm
2
i l = 1,8 cm v) P
i
= 4,6 cm
2
i l = 5 cm

8 Izra~unaj duìnu kru`nog luka ako je polupre~nik kruga 1,5 cm, a povr{ina
odgovaraju}eg kru`nog ise~ka:
a) P = 3 cm
2
b) P = 1,2 cm
2

9 Izra~unaj povr{inu kru`nog prstena ako su:

a) r
1
= 2 cm i r
2
= 3,5 cm b) r
1
= 5 cm i r
2
= 10 cm

10 Izra~unaj obim i povr{inu kru`nog prstena ako su:
a) r = 2 cm i r = 0,5r b) r = 2 cm i r =
3
r

1 2 1 1 2
4
1

Obim kru`nog prstena jeste
zbir obima kru`nica.

11 Krug je upisan u pravilan mnogougao sa stranicom duìne 6 cm i opisan oko wega.
Izra~unaj povr{inu kru`nog prstena izme|u ta dva kruga ako je:

a) n = 3 b) n = 4 v) n = 6

12 [irina kru`ne staze posute {qunkom je 3 m. Kolika je povr{ina staze ako je
unutra{wi polupre~nik 4 m?

13 Na slici su ~etiri koncentri~na kruga.
Polupre~nik najmaweg kruga je 1 cm,
a svakog slede}eg za 1 cm vi{e. r
Izra~unaj povr{ine obojenih kru`nih prstenova.
Odredi razmeru povr{ina sivog i plavog
prstena.

135

14 Povr{ina kru`nog prstena je P = 144 cm
2
. Ako je polupre~nik spoqa{weg kruga
20 cm, koliki je polupre~nik unutra{weg kruga?

15 Izra~unaj obim i povr{inu obojene figure na slici.

a) b)
v)

Na ovim crteìma povr{ina
kru`nog ise~ka jednaka je
~etvrtini kruga.

2 cm 2 cm 2 cm

2 cm
4 cm
4 cm

16 Izra~unaj obim i povr{inu obojene figure na slici ako je stranica
kvadrata duìne 2 cm.

a) b) v)

17 Koji deo kvadrata u procentima zauzima obojena figura na slici?

a) b)

18 Izra~unaj obim i povr{inu obojene figure na slici ako je duìna stranice trougla 2 cm.
a) b) v

136

19 Izra~unaj obim i povr{inu obojene figure na slici ako je duìna stranice
{estougla 2 cm.

a) b)

20 Izra~unaj obim i povr{inu obojene figure ako je polupre~nik ve}eg ise~ka 4
cm, a maweg 3 cm:

a) b) v) g)

90
60

150
225

21 Planirano je da se u prole}e zeleno ostrvo na trgu kru`nog oblika
uredi kao {to je prikazano na slici.
Kolika je povr{ina aleje na kojoj su zasa|ene
begonije? Koji deo ostrva u procentima zauzimaju
lale?
Koji je deo zelenog ostrva prekriven travom?

r = 5 m
r = 1 m

r = 8 m

r = 3 m

zumbul
crvene lale
ute lale
begonija
petunije
lepi jova
dan i no

137
138

90

22 Izra~unaj obim i povr{inu obojene figure ako je polupre~nik ise~ka 4 cm.

a) b) v)

90
60
120

23 Povr{ina crnog prstena je 3,04 cm
2
, plavog 7,2 cm
2
,
sivog 3,51 cm
2
. Ako je povr{ina belog kruga 2,25
cm
2
, koliki su polupre~nici odgovaraju}ih krugova?
r

24 Izra~unaj povr{inu osen~ene figure.

90

4 cm

5 cm

6
K -

1 Popuni tabelu

obojeni luk
r = 1 cm

centralni

ugao
30 45 60 120 270

30
0
1 1

deo kru`nice
=

360
0
12 4

duìna luka

cm

2 Popuni tabelu

osen~en
a
figura

r = 1 cm

centralni

ugao
30 60 120 270

30
0
1 1

deo kruga
=

360
0
12 8

povr{ina

cm
2

cm
2
12 4

139
140

1 Napi{i razmeru duì ~ije su duìne date u tabeli.

1 1 1 4 4

a b c a : b b : c
c : a

4 cm 2 cm 6 cm

1,2 cm 3 cm 0,8
cm

2 m 35 cm 2
dm
3
: 1
3
=
3
:
3
=
1
= 4 : 1

1 1 2

3
cm 1
3
cm
5
cm

2 cm 2 2 cm 6 cm

2 Koja je razmera jednaka razmeri 6 : 5?

a) 16 : 30 b) 15 : 45 v) 45 : 15 g) 48 : 30 d) 40 : 48

3 U kojoj je razmeri nacrtan crte` ako je:

a) visina ku}e 9 m b) visina ~a{e 8 cm v) pre~nik dugmeta 12
mm.

5 mm

5 mm

5 mm
5 mm

5 mm

5 mm

4 Marija i wena mla|a sestra Qiqa izmerile su svoje visine,
1,66 m i 1,02 m. U kojoj su razmeri wihove visine?

5 Ajfelova kula visoka je 324 m. U kojoj razmeri treba napraviti
wenu maketu tako da visina bude 30 cm?

6 \or|e je od letvice duìne 120 cm odrezao kra}u letvicu duìne 36 cm.
a) Koji je deo prvobitne letvice odrezao \or|e?
b) U kojoj su razmeri delovi prvobitne letvice?

7 Du` AB podeqena je ta~kama C, D i E na ~etiri jednaka dela. Napi{i razmeru:

a) AC : CB b) AD : DB v) AB : CD g) AD : AB

8 a) Neka ta~ka C deli du` AB u razmeri AC : CB = 4 : 5.
Napi{i razmere AC : AB i AB : CB.

b) Neka ta~ka M deli du` BC u razmeri BM : BC = 3 : 8.
Napi{i razmere BM : MC i MC : BC.

9 Uprosti razmere duì.

a) 18 dm : 0,8 dm b) 8,4 m : 2,1
m

v) 25 m : 300 m g) 2,5 mm : 2
cm

Napi{i razmeru kao koli~nik dva
uzajamno prosta broja. Na primer:
4 cm : 2 cm = 2 : 1

10 Uprosti razmere duì.

a) 16 dm : 0,8 m b) 8 m : 2 km v) 25 mm : 300 m g) 2 mm : 2,5 km

11 Bojan i Petar vozili su bicikle. Za jedan sat
Bojan je pre{ao 24 km, a Petar 3 km mawe.
U kojoj su razmeri putevi koje su oni pre{li?

12 U kojoj su razmeri polupre~nik opisanog kruga i stranica:

a) jednakostrani~nog
trougla b) kvadrata
v) pravilnog {estougla.

13 Du` AB podeqena je ta~kama M, P, Q na duì duìna 4 cm, 8 cm, 3 cm i 9 cm.
Napi{i razmere duì:

AM : AB, MP : MQ, PB : MP, AQ : PB i MQ : AB.

14 Pravougaona parcela dimenzija 400 m 250 m predstavqena je na crteù
pravougaonikom sa stranicama duìne 8 cm i 5 cm. U kojoj je razmeri nacrtana
parcela?

15 Jelena je nacrtala skicu bazena u obliku pravougaonika dimenzija
10 cm 15 cm. Ako su stvarne dimenzije bazena 45 m 30 m, da li je
Jelena nacrtala odgovaraju}u skicu?

141
142

1
16 Date su duì a = 12 cm i b = 20 cm. Napi{i wihovu razmeru.
a) Ako kra}u du` pove}a{ za 4 cm, napi{i wihovu razmeru.
b) Ako duù du` smawi{ za 4 cm, napi{i wihovu razmeru.
v) Ako obe duì pove}a{ za po 8 cm, napi{i wihovu razmeru.

17 Nacrtaj dve duì u razmeri:

a) 3 : 4 b) 5 : 2 v) 120 : 200 g) 0,1 : 1,2?

18 Na polupravoj Ox data je ta~ka A. Konstrui{i ta~ku
A
tako da je:

a) OA : OA
1
= 1 : 2 b) OA : OA
1
= 2 : 3 v) OA : AA
1
= 1 : 3

19 Stranice trougla su: a = 3,2 cm, b = 5,6 cm i c = 4 cm. Napi{i i uprosti razmere:

a) a : b b) b : c v ) c : a

20 Na geografskoj karti razmere 1 : 300 000
rastojawe izme|u dva mesta iznosi 12 cm.
Koliko je stvarno rastojawe izme|u tih mesta?

21 Za predstavqawe duìna objekata
u
razmera 1 : 20 1 : 300 100 : 1 1500 :
1
ravni koristimo razmeru a : b,

gde je a duìna
odgovaraju}eg

duìna
5 cm 3 km

objekta na crteù ili duìna lika,
a b stvarna duìna objekta ili
duìna originala.
Izra~unaj i popuni tabelu.
originala b
duìna

lika a
40 cm 30
mm

22 Du` m duìne 30 cm podeqena je na duì p i q tako da je p : q = 2 :
3. a) Koji je deo duì m du` p, a koji du` q?
b) Izra~unaj duìne duì p i q.

23 Izra~unaj duìnu nepoznate duì:

a) b : a = 1 : 20 za a = 150 cm

b) a : s = 0,1 : 3 za a = 9 cm

143
v) t : c = 8 za t = 12 dm

24 Duì a i b stoje u razmeri 2 : 3. Ako je duìna kra}e duì 25 cm,
kolika je duìna duè duì?

25 Jovanka je na crteù prikazala svoju sobu u obliku pravougaonika dimenzija 4,5 cm 3,5 cm.
Kolike su stvarne dimenzije wene sobe ako je crte` prikazan u razmeri 1 : 20.

26 Mina je nacrtala kvadrat sa stranicom duìne 6 cm. Milica je dobila zadatak
da nacrta kvadrat ~ija je stranica sa stranicom datog kvadrata u razmeri 2 : 3.
Kolika je duìna stranice Mili~inog kvadrata? Koliki su obimi Mininog
i Mili~inog kvadrata? Kolika je wihova razmera?

27 Zora je nacrtala du` a. Bo{ko je nacrtao du` b koja iznosi
2

duì a.

U kojoj su razmeri Zorina i Bo{kova du`?
3

28 Ako je a = 2 cm, b = 15 cm i c = 12 cm, izra~unaj duìnu duì d tako da je:

a) a : b = c : d b) a : d = c : b v) d : b = a : c

29 Stranice pravougaonika odnose se kao 4 : 5. Izra~unaj povr{inu
pravougaonika ako je duà stranica 25 cm.

30 Stranice pravougaonika stoje u razmeri 3 : 4. Ako je obim pravougaonika 70 cm,
izra~unaj duìnu stranice.

31 Duìne osnovice i kraka jednakokrakog trougla odnose se kao 4 : 7.
Ako je obim trougla 108 cm, izra~unaj duìne osnovice i kraka.

Dijagonale romba stoje u razmeri 4 : 5, a wegova povr{ina je 640
m
2
. Izra~unaj duìne dijagonala romba.

Kako je d
1
: d
2
= 4 : 5, to je:

d
1
= 4 k i d
2
= 5 k , k > 0

Primenimo formulu za povr{inu romba:
P =
d
1
d
2

2
4k 5k

2
= 640 m
2

10k
2
= 640 m
2

k
2
= 64 m
2

k = 8 m
d
1
= 32 m, d
2
= 40 m

143

2
, a odnos wegovih stranica 3 : 5.
Izra~unaj obim pravougaonika.

33 Visina i osnovica jednakokrakog trougla odnose se kao 5 : 4.
Ako je povr{ina trougla 160 cm
2
, izra~unaj duìnu kraka.

34 a) Pokaì da su duì a = 4 cm, b = 7 cm, c = 3,2 cm, d = 2
3
cm

samerqive sa duì m = 0,8 cm.
5

b) Pokaì da du` e = 2 2 cm nije samerqiva sa duì m = 0,8 cm.

35 Da li su slede}e duì samerqive:
a) stranica i dijagonala kvadrata
b) stranica kvadrata i polupre~nik upisanog kruga
v) kra}a dijagonala pravilnog {estougla i polupre~nik upisanog
kruga g) stranica i visina jednakostrani~nog trougla
d) polupre~nik opisanog i polupre~nik upisanog kruga jednakostrani~nog trougla?

36 Napi{i i uprosti razmeru a : b : c ako je:

a) a = 8 cm, b = 12 cm, c = 20 cm b) a = 2,5 cm; b = 3,5 cm; c = 40 cm

37 Ako je razmera tri duì 2 : 3 : 5, a duìna najkra}e duì
jednaka 5 cm, izra~unaj duìne druge dve duì.
a : b : c = 2 : 3 : 5
a = 2k, b = 3k, c =
5k

38 Duà osnovica jednakokrakog trapeza je a = 12 cm, a osnovice i visina odnose
se kao 2 : 4 : 3. Izra~unaj duìne kra}e osnovice i visine trapeza.

39 Obim jednakokrakog trapeza je O = 80 cm, a osnovice i krak odnose se kao 3 : 5 : 4.
Izra~unaj duìnu osnovica i kraka trapeza.

40 a) Ako je a : b = 1 : 5 i b : c = 5 : 3, koliko je a : c?

b) Ako je a : b = 3 : 5 i b : c = 2 : 7, koliko je a : c?

41 U kojoj su razmeri duì a i c ako su:
a) a =
2
b i b =
5
c b) a = 1,5b i b =
1
c v) a =
2
b i b = 0,3c

5 3 2 5

144

1 Podeli du` duìne 12 cm na:

a) 5 jednakih delova b) 10 jednakih delova.

2 Konstrui{i ta~ku M na datoj duì AB tako da je:

a) AM : MB = 6 : 7 b) AM : MB = 11 :
2

3 Konstrui{i ta~ku M na datoj duì AB tako da je:

a) AB : MB = 3 : 2 b) MB : AM = 4 : 3

4 Na polupravoj OA konstrui{i ta~ku A
1

tako da je:
a) OA : OA
1
= 2 : 1 b) OA
1
: OA = 4 : 3 v) OA : AA
1
= 2 : 3

5 Nacrtaj brojevnu pravu s jedini~nim duìma
duìne 2 cm.

Predstavi ta~ke: A(1
2
), B(2
1
), C(
1
), D(2
2
)

3 6 3
5

Za odre|ivawe ta~ke A
podeli jedini~nu du` izme|u
ta~aka
s koordinatama 1 i 2 na tri
jednaka dela.

6 Nacrtaj u svesci brojevnu pravu kao na slici, a zatim odredi ta~ku B(1).

A

0
1
1

3

7 a) Ta~ke A(
2
) i B(
1
) pripadaju brojevnoj pravoj na slici. Odredi ta~ke O(0) i C(2).

3 3
A B

2
1

3
3

b) Ta~ke A(3) i B(2) pripadaju brojevnoj pravoj na slici. Odredi ta~ke O(0), C(3).

A
B

3
2

145

8 Predstavi ta~ke A( 1
1
, 0) i B(
4
, 2) u koordinatnoj ravni. Duìna jedini~ne duì je 7 mm.

3 5

9 Izra~unaj nepoznatu du` x na slici ako je AB DE i AD : DC = 1 :
3.
C

18 cm
D E
x
A B

10 Kraci ugla pOq prese~eni su paralelnim pravama AC i
BD.
Ako je OC = 6 cm, CD = 2 cm i OA = 12 cm, izra~unaj
AB.

q A
B

O
D
p
C

11 Kraci ugla A prese~eni su paralelnim pravama BC i DE.
E

Izra~unaj duìnu duì AD ako je AC : AE = 4 : 5 i BD = 12.
Duìne duì date su u centimetrima.
C

A
B D

12 Izra~unaj duìnu nepoznate duì
ako su prave a, b, c paralelne. m

24 cm 32
cm
a b
c

1 Objasni za{to su trouglovi ABC i DEF sli~ni. Koja stranica trougla DEF
odgovara stranici AB trougla ABC/

C
D

100
A
30 30 50

B
E F

146

A
2 Dati su uglovi dva trougla. Proveri da li su trouglovi sli~ni.
a) 60, 45 i 75, 45 b) 120, 14 i 100, 24 v) 33, 60 i 87, 33

3 Objasni za{to su trouglovi ABC i DEF sli~ni.

B
42

A D
F
48

C
E

Dva pravougla trougla su sli~na ako je jedan o{tar
ugao jednog trougla jednak o{trom uglu drugog trougla.

4 Trouglovi na slici su jednakokraki, CB =AC i DF = EF. Pokaì da su sli~ni.
a)
F

30

b)
D
B
C

50 80

D E
C

30
A
50
B E

Dva jednakokraka trougla su sli~na ako je ugao na osnovici jednog trougla jednak
uglu na osnovici drugog trougla.
Dva jednakokraka trougla su sli~na ako je ugao pri vrhu jednog trougla jednak uglu
pri vrhu drugog trougla.

5 Dat je po jedan o{tar ugao ugao dva pravougla trougla. Proveri koji su od wih
sli~ni. a) 45 i 35 b) 22 i 88 v) 65 i 25 g) 50302 i 39302.

6 Ako su prave AB i CD paralelne, pokaì da su trouglovi AOB i DOC sli~ni.

D

B

O
A
C

147

1
7 êtvorougao ABCD je trapez. Dokaì da je ABE < CDE.

D C

E

A B

8 Trougao ABC je jednakokraki trougao (AC =BC).
Trouglovi ADC i CDE su
sli~ni. Za wihove uglove vaì:
ADC = CED i ACD = DCE
(jer je du` CD visina trougla ABC koja odgovara
osnovici). Prona|i jo{ dva para sli~nih trouglova na
slici.
C

Visina jednakokrakog trougla
koja odgovara osnovici
polovi ugao pri vrhu.

E

A B
D
C1
C

9 Trouglovi ABC i A B
C

su sli~ni.

1 1 1
Pokaì da su trouglovi ACM i A
1
C
1
M
1
sli~ni.

A
M
B
A1
M
B1

10 Trougao ABC na slici je pravougli trougao i CD je
visina koja odgovara hipotenuzi. Pokaì da vaì:
a) ABC < ACD b) ABC < CBD v) ADC <
CDB

C

Uglovi CAD i BCD su
jednaki kao uglovi sa
normalnim kracima.

C
A
D
B
D
11 Navedi bar tri para sli~nih trouglova sa slike. E
Napi{i parove odgovaraju}ih stranica.

A
F
B

148

E
12 Ako su ta~ke G i F sredi{ta stranica AC i AB trougla ABC, napi{i sve
parove sli~nih trouglova.

a) b)

C
C

D

G
F

A
D F E
B

A
E
B

C
13 Ta~ke D, E, F jesu sredi{ta stranica trougla
ABC, a ta~ke P, Q i M sredi{ta stranica trougla
DEF.
a) Dokaì da su trouglovi ABC, DEF i PQM sli~ni.
F
M E

b) Napi{i razmeru stranica trouglova:
P
Q
ABC i DEF, ABC i PQM, DEF i PQM.
A
D
B

14 Pokaì da su sli~ni trouglovi:
D C

a) ABO i ABC b) AFO i ABC v) ABO i AFO.
O
b) Napi{i razmeru wihovih odgovaraju}ih stranica.

A
F
B

15 Dokaì da su trouglovi EMO i EFG sli~ni. G
U kojoj su razmeri odgovaraju}e stranice?
O

E
M
F

16 Petougao ABCDE je pravilan, a ta~ke M, H, G i F
jesu sredi{ta duì AB, AC, AD, i AE. Dokaì:

Koristi svojstvo sredwe
linije trougla.
a) ABC < AMH,
ACD < AHG,
ADE <
AGF

b) Napi{i razmeru wihovih
odgovaraju}ih stranica.
E

F
A
G
D

M
H

B
C

149

17 Nacrtaj proizvoqan trougao DEF. Na stranici EF odaberi dve ta~ke, M i P. Nacrtaj
prave m i p koje sadrè ta~ke M i P koje su paralelne sa stranicom DE. Wihove
preseke sa stranicom DF obeleì sa G i K. Da li vaì: DEF < GMF, GMF < KPF?
Objasni.

18 Trouglovi ABC i PQR su sli~ni. Na osnovu podataka sa slike izra~unaj stranice
trougla
PQR.

C
R

4 cm
2,5 cm

A
3 cm
B

P
2,4 cm
Q

19 Jednakokraki trouglovi ABC i EFD su sli~ni. Na osnovu podataka datih na slici
izra~unaj duìne stranica ED i FD.
D
C

2 cm

A
B
3,6 cm
E
F

1,5 cm

20 Duìne hipotenuze c i katete a pravouglog trougla ABC su 7 cm i 5,6 cm.
Odgovaraju}e stranice sli~nog trougla A
1
B
1
C
1
se odnose kao a
1
: a = 2
: 7. Izra~unaj stranice trougla A
1
B
1
C
1

21 Stranice trougla ABC su: a = 1,2 cm, b = 3 cm i c = 4,6 cm.
Izra~unaj stranice sli~nog trougla A
1
B
1
C
1
ako je:

a) a : a
1
= 2 : 5 b) a
1
: a = 2 : 5

22 Duìne stranica trougla su 1,2 cm, 5 cm i 4,6 cm.
Izra~unaj ostale stranice sli~nog trougla ako je duìna wegove:

a) najduè stranice 15 cm b) najkra}e stranice 15 cm.

Nacrtaj pravougli trougao ABC s katetama a = 4 cm i b = 2,4
cm. Nacrtaj wemu sli~an trougao A
1
B
1
C
1
, ~ija je kateta a
1
= 3,2
cm.

Re{ewe
A

Prvi korak
Nacrtaj trougao ABC.

C
B

150

A
Drugi korak
Nacrtaj katetu a
1
= 3,2 cm.

Konstru-{imo uglove:
xC
1
B
1
= 90 i C
1
B
1
y = CBA

Poluprave C
1
i B
1
y odre|uju teme A
1
.

x
y
A1

C1
B1

23 Nacrtaj trougao A B C , sli~an trouglu ABC iz prethodnog re{enog primera, ako je:

1 1 1
a) kateta b
1
= 4 cm b) hipotenuza c
1
= 4 cm
Izra~unaj duìnu preostalih stranica trougla A
1
B
1
C
1
.

24 Du` DE je paralelna sa stranicom AB trougla ABC. Na osnovu podataka sa slike
izra~unaj nepoznatu du` x.
a)
C
b)
D
18 cm

D E
x

6 cm

44 cm

18 cm
A
B
30 cm

B
x
E

C

30 cm

25 [estougao ABCDEF je pravilan, ta~ka O je centar {estougla
E

i ta~ke P i Q su sredi{ta stranica AB i BC. Dokaì da vaì:
F D

a) AEF < PBQ b) ADE < APO
O
v) APO < PMO g) PBM < ADE

Napi{i razmere odgovaraju}ih stranica.
A M
C
P Q
B

26 a) Ako je b = 10 cm i h = 6 cm, izra~unaj a, p i q.

b) Ako je a = 20 cm, q = 12 cm, izra~unaj h, b i p.
C
B
q

D c

b
a
a
p
h
h

A
p
D
q
B C
b
A

151

27 Neka je du` AB tangentna du` kru`nice k sa centrom
u ta~ki O na slici i prava AO se~e kru`nicu
u ta~kama C i D.
Pokaì da su trouglovi ABC i ABD sli~ni.
Napi{i jednakost razmera odgovaraju}ih stranica.

Podseti se da je ugao
izme|u tetive kruga i
tangentne duì jednak
periferijskom uglu nad tom
tetivom..

E

C

D

A
M
B

28 a) Pokaì da su trouglovi ABC i EDC sli~ni. b)
Pokaì da su trouglovi ABC i ADE sli~ni.
Napi{i jednakost razmera odgovaraju}ih stranica.

Uglovi BAC i CED na slici a)
jednaki su kao periferijski uglovi
na lukom BD.

a)
E
A
b)
C

D

O
O C
A

B
B

E
D

29 Trougao ABC (AC = BC) na slici je jednakokraki
trougao i AD simetrala ugla na osnovici.
a) Pokaì da je trougao ADC jednakokraki.
b) Pokaì da su trouglovi ABC i ABD sli~ni.
v) Ako je a osnovica i b krak trougla ABC napi{i
jednakost razmera odgovaraju}ih stranica
sli~nih trouglova ABC i ABD

C

D

72

A
B

152

30 Trougao ABC na slici je jednakokraki trougao (AC =BC) i BCD =36.
A

a) Pokaì da su ABC i BCD sli~ni.
b) Napi{i jednakost razmera odgovaraju}ih stranica.
D

B

36
108
C

1 Duìna senke u~enika visine 1,8 m je 3 m. U isto vreme duìna senke
drveta u wegovoj blizinije 7,5 m. Kolika je visina drveta?

2 \or|e leì na travi i preko {tapa gleda vrh zgrade.
Pomo}u sli~nosti trouglova i podataka sa slike izra~unaj visinu zgrade.

90 cm
60 cm

15 m

3 Iz ta~ke A vidi se zid i vrh drveta koje se nalazi iza
zida, kao {to je prikazano na slici. Koliko je visoko
drvo? Potrebni podaci dati su na slici.

6 m

A

4,5 m

60 cm 30 cm

4 Kolika je {irina reke prikazane na crteù?
d

3,5 m

2,5 m

4,5 cm

153

5 Da bi prelazili preko potoka, me{tani dva
obli`wa mesta postavili su vise}i most koriste}
i kao oslonac dva stabla na obalama potoka.
Posle izvesnog vremena odlu~ili su da sagrade
most.

A

novi most

vise}i most
Pre izgradwe mosta napravili su slede}i crte`.
B

Ako je vise}i most duga~ak 11 m, na kom rastojawu
C

od stabla A treba postaviti temeqe B novog mosta?
Koliko je duga~ak novi most?

6 Izra~unaj {irinu jezera. Potrebni podaci dati su na slici.
E
6 m

15 m
D

a)

102 m

36 m
b)

216 m

108 m
256 m

104 m

7 Marko je postavio ogledalo na ko{arka{ki teren kao {to je prikazano
na slici i izmerio udaqenost ogledala od podno`ja ko{arka{ke
table. Na koju udaqenost od ogledala treba da stane Marko
da bi u ogledalu video vrh ko{arka{ke table?

4 m

1,8 m

ogledalo
3,6 m

8 Primeni sli~nost trouglova i izra~unaj visinu zgrade.
Potrebni podaci dati su na slici.

1,5 m

ogledalo
2 m

16 m

9 Izra~unaj stranicu a kvadrata upisanog u pravougli trougao na
slici.

B

a
36 cm
a

C

A
48 cm

154

10 Duìne osnovica i visine jednakokrakog trapeza ABCD jesu 12 cm, 8 cm i 3
cm.
Neka prava AD se~e pravu BC u ta~ki F. Izra~unaj duìnu visine trougla ABF.

cm.
Neka prava AC se~e pravu BD u ta~ki F. Izra~unaj visinu trougla ABF

cm.
Neka se dijagonale AC i BD seku u ta~ki E. Izra~unaj duìne duì AE i
EC.

13 Stranice trougla ABC su a = 12 cm, b = 18 cm i c = 24
cm.
Izra~unaj obim sli~nog trougla A
1
B
1
C
1

ABC < A
1
B
1
C
1

ako je duìna najmawe stranice 4
cm.

a
=
b
=
c
= k

Kolika je razmera obima trouglova ABC i A
1
B
1
C
1
?

14 Obimi dva sli~na jednakokraka trougla ABC i A B
C

a
1
b
1
c
1

O
= k

O
1

su 45 cm i 144 cm.

1 1 1
Izra~unaj duìne krakova oba trougla ako je duìna osnovicae trougla ABC jednaka 20 cm.

15 Data su dva jednakostrani~na trougla ~ije su stranice a = 6 cm i
a
1

= 12 cm.
a) Kolika je razmera wihovih stranica?
b) Kolika je razmera wihovih obima?
v) Kolika je razmera wihovih povr{ina?

16 Data su dva pravougla trougla na slici. Pokaì da su
sli~ni. a) Kolika je razmera wihovih odgovaraju}ih
stranica?
b) Kolika je razmera wihovih obima?
B
E

v) Kolika je razmera wihovih povr{ina?

30 30

A
2,5 cm
C
D
3 cm
F

17 Pokaì da su visine trougla obrnuto proporcionalne
odgovaraju}im stranicama.

C

Trouglovi AEC i ABD
su sli~ni. Za{to?
Napi{i odgovaraju}u
D proporciju.
C
D

F
F

A
B

A
E
B
E

155

1
c
P =
c

1
1
c
2
c
c
1
P
2
Pokaì da se povr{ine sli~nih trouglova odnose kao kvadrati odgovaraju}ih stranica.

Re{ewe
Neka su trouglovi ABC i A
1
B
1
C
1
sli~ni.

Pokazali smo da su odgovaraju}e visine proporcionalne odgovaraju}im stranicama:

h
c
: h
c

= c : c
1
,
odnosno
h
c
h
1
=
c
.

c
1
Povr{ine trouglova ABC i A
1
B
1
C
1
su:

c h
2
i P
1
=

c
1
h
c

2
P
c h
c

=

P
=
c

h
c
P
1
c
1

h
c
P
1
c
1
h

Kako je
h
c
=
c
, sledi da je
P

=
c
.

.
h
1
c
1 1
1

18 Duìne kateta pravouglog trougla su 12 cm i 8 cm.
Kolike su katete sli~nog trougla ako je wegova povr{ina 363 cm
2
?

19 Duìne osnovica i kraka jednakokrakog trougla je a = 24 cm i b = 26 cm.
Izra~unaj duìne osnovice a
1
i kraka b
1
sli~nog trougla ako je razmera
wihovih povr{ina P : P
1
= 4 : 9.

20 Povr{ine dva kvadrata su 144 cm
2
i 16
cm
2
. a) Kolika je razmera wihovih
stranica?
b) Kolika je razmera wihovoh obima?

Svi pravilni mnogouglovi sa istim brojem stranica sli~ni su jer imaju jednake uglove
i proporcionalne stranice.

21 Razmera stranica trougla ABC je a : b : c = 4 : 5 : 6.

a) Izra~unaj duìne ostalih stranica trougla ako je a = 2 cm.
b) Izra~unaj duìne stranica sli~nog trougla ako duìna wegove najduè

stranice iznosi 15 cm.

156

22 Razmera stranica trougla ABC je a : b : c = 3 : 5 : 6, a obim 56 cm. Kolike su
stranice sli~nog trougla ako je wegov obim 7,5 cm?

23 Konstrui{i pravougli trougao ABC ako je hipotenuza c = 4 cm i ( = 60.
Konstrui{i zatim sli~an trougao A
1
B
1
C
1
ako je:

a) c : c
1
= 5 : 4 b) c : c
1
= 4 : 5

24 Konstrui{i trougao ABC ako je c = 5 cm, ( = 60 i b = 4 cm.
Zatim konstrui{i trougao sli~an datom ako je razmera a : a
1
= 3 : 4.

25 Osnovica i krak jednakokrakog trougla su a = 7 cm i b = 6 cm.
Konstrui{i jednakokraki trougao sli~an datom ako je duìna:

a) wegove osnovice 6 cm b) wegovog kraka 8 cm.

26 Konstrui{i pravougli trougao ABC ako su katete a = 4 cm i b = 3.
Konstrui{i trougao A
1
B
1
C
1
sli~an datom ako je:

a) c
1
= 6 cm b) c
1
= 6 cm
Kolike su katete a
1
i b
1
trougla A
1
B
1
C
1
?

Prvi korak

Kada je primetio brod na pu~ini, Tales je odredio
dve ta~ke A i B na obali i izmerio wihovo rastojawe.

Posmatraju}i brod iz ta~ke A, odredio je ugao
izme|u pravca AB i pravca pod kojim je gledao brod,
AM.

Ta~ka M je teme trougla koje ozna~ava poloàj
broda. Isto to je uradio posmatraju}i brod iz ta~ke
B.
Na osnovu tih podataka nacrtao je trougao A
1
B
1
M
1
sli~an trouglu ABM. Zatim je nacrtao visinu M
1
D
1
i izmerio wenu duìnu.

Na osnovu sli~nosti trouglova i proporcionalnosti
odgovaraju}ih visina i stranica izra~unao je
rastojawe MD broda od obale.

BROD
M

A D
B

M1

A1

B
D1
1

157
158
2

- 2
1. a) 4 506, 302
- 7
1. a) 11, 8, 13, 30, 25, 15, 17, 14
b) 0,1; 0,6; 1,2; 0,5; 0,3; 0,8; 1,3
b) 1, 0, 9 090, 4 506,
302
v)
1
,
5
,
7
,
8
,
17
,
2
,
16

4
,
6 2

2. a)
2

5

b)
9
=
18

1 2
=
27

3
= ...
v)

22

1
=
44

2
=
66

3
= ...
4
11 15 3
25
9 12
=
3 21
=
7
g)
8
= 1
3

d)
41
= 1
1

g) 1; 6,25;
12
; 169
5
5 5 40 40
3. b), v), |)
6. b)
7. a) 35,36 b) 0,121 v) 999 g) 1,001 d)
200,4

8.

2. a) 7; 3; 1,5; 0,4; 11; 0,7
b) 0,4; 0,7; 1,5; 3; 7; 11
3. a) 0 i 1 b) 1 i 2 v) 2 i 3 g) 2 i 3
4. a), v), d)
5. a) 11 b) 6 v) 72 g) 60

3
5

2

2 1
3

4

0 1 1
1
2
3

4

6. a) 8,7 b) 60 v) 1 g) 8 d)
7

|) 5
8

9. a) 0,305 > 0,35 b)
7
> 2
3
v)
2
<
4
.

7. a) 20 b)
1

8 11
v) 0,6 g) 0,9

10. v)
4 5 3
7
2
8. a) 163 b) 3 v)
21
11. v)
12. a) 101 b) 0,35 v) 0,34 g) 220 v)
150

9. a)
5

4
b)
3

4
v) 2
13. v)
14. Vrednost izraza nije prirodni broj.
15. 1 000
10. a) 3 b) 10 v) 8
11. a) 6 b) 6
12. a) 49 b) 3
13. a) 9 b) 60
- 4
14. a) 39 b)
3

4
v) 15,9
1. a) 5,76 b) 57 600 v) 0,0576
2. 0,16; 0,09;
16
; 16;
9
; 16;
1
;
0,09

15. a) 0 b) 10
16. 11

100

100

100

3. 400, 40 000, 4 000 000, 400 000 000
4. 0,36; 0,0025; 0,000004; 0,000081
5. a) 22,09 b) 0,003136 v) 261,1456 g)
0,235225
17. a) 8 b) 0,8 v) 24

- 9
1. 3,316

6. NE, NE, DA
2

7. a) 0,2
2
< 0,2 b) 1,5
2
> 1,5 v) 0,8
2
< 0,8 g)
(
3
)
>
3
2. 2 i 1

8. a) 2 b) 100 v) 0,1 g)
18
9.
16
,
4
,
16
,
16
2
3. A ( 11 ), B ( 5 ), C (
9
), D (
4
), E ( 2 ), G ( 7
),

4 25
25 25 5
25
10. v)
11. a) < b) = v) > g)
<

H
( 9 )
, T
( 15 )
4. a) 7 i 8 b) 10 i 11 v) 6 i 5
1

12. a)
9

b)
15
= 3
3

v)
22

5. a) {47,555; ; 64 ; 4; 0,777}
3
7 4 4
25
13. d)
b) { 17; 3,989889... }
6. a)

14. a) 336 b) 49,16 v) 0

159

2
)

2 2
15. a)
9

16
b)
169

25

v) 0,81
7. 2 ; 0,5 ; 13
8. a) 7 H 2,65 b) 31 H 5,57 v) 510 H 22,58
16. a) 26 b) 65 v) 17
17. a) 5,4 b) 8,5 v)
22
18. a) 21 b) 1
g) 15 H3,87 d) 654 H 25,57 |) 2572 H 50,71
9. a) 5 H 2,24 b) 45 H6 ,71 v) 147 H
12,12 g) 725 H 26,93
19. a)
17
= 4
1

b) 0,75 v)
8
= 2
2
.

10. a) 3,32; 8,66; 14,93; 29,80 b) 3, 9, 15, 30

4 4 3 3
20. a) a b) |a| 11. 3,7; 9,9; 20,2;2,8; 27,4
2
2

12. b) a
{
5,

5
}
,
(

5
)
= 5,
(

5 = 5
2
3 3 3 3

v)
x

3
,
3
,

=
,
=

2

4 2 4
160
4
2
{

}

13. a) x {24, 24} b) a {0,4; 0,4} v) x
{

9
,
9
}

23. 4
24. a)
b)

v)
10

g) y {28, 28} d) x {0}
14. a) x {2, 2} b) x {4, 4} v) x
{

3
,
3
}

2 2
5 3 2
10

25. a) 136,2 b) 35,77
26. da

4 4
27. a) 52 b)
2
1

v) 3 g) 11 d) 1,3

11
1. a) 3 2 b) 3 v) 4 3 4 2
2. a) 3 5 b) 6,72

6
28. a) x {3,3}

b) x
1
,
1

4 4

3. a) 33 b)
35

v) x
{

15
,
15
}

g) x
{

3
,
3
}

2 2 4 4
4. a) 10 b) 51,7 v) 1 g) 4
5. a) 56 b) 1 v)
1

2
6. a) 120 b) 1,2 v) 0,12
7. a) 4 2 b) 3 3 v) 2 3 g) 6 3 d) 5
2
8. b)
9. a) 15 2 b) 2 3 v) 25 5 5
10. a) 5 7 b) 3 5

16
29. Vrednost izraza je broj 1.
30. a) 13 b) 11
31. (0,1)
32. 1
33. 3
34. a) 6 ili 6 b) 3 ili 3 v)
3
ili
7

11. b)
3 7

7

v)
6

6

g)
2 5

5

g)
1
ili
9
4 4

2 2
12. a) 2 b) 3
5

35. a)
(
2, 2
)
b)
[1, 2)

v) (, 1
]
ili
[
1, )

7 9 15

13. a) 0,6
10
b) 0,6 30
36. a) 5, 5 b)
3
, 1 v)
4
,

4
37. a) 2, 1, 0, 1, 2 b) 8, 9 ili 8, 9, 10 v)
13
2, 3, 4 ili 5, 6, 7

1. a) 1; 0; 1,222...; ;
4,33
b)
{

2; 5,1020304...
}

2. b), v)
3. a) 1 b)
1

9
v)
9

25
g)
25

4
d)
49

16
|) 0,000004 e) 0,01

a
4. a) 4
1

4
b)
11

20
1. a) 8,5 cm b) 4,2 cm
2. a) 34 cm b) 10 cm v) 4,8 cm g) 2 2 cm d) 5 cm

5. a) 26 b)
72
|) 6 2 cm

6. a) 3
3

4
28
7. a)
3
b) 8
5

6
b) 23

3. AB = 5 cm CD = 5 cm EF = 3 2 cm GH = 2 13 cm
4. v)
5. a) 10
2
+ 24
2
= 100 + 576 = 676, 26
2
= 676
8. 5, 2 2 , 1 2 3 , 3
9. a) 2 i 3 b) 3 i 4 v) 4 i 5 g) 1 i 2 d) 4 i
5
10. a)
11. NE, DA, DA, NE, NE
12. b)
b) 10
2
+ 10
2
= 100 + 100 = 200,
(
10 2
)
= 200

6. g)
7. prvi red: 1,2 cm; drugi red: 0,5 cm; tre}i red: 17 cm
8. a) x = 41 cm, y = 15 cm b) x = 8 cm, y = 6 cm
v) x = 18 cm, y = 6 10 cm

13. a)
3

2
14. a)
5

13
b) 0,3 v) 1,5 g)
1,2

b) 12
9. a) c = 5 cm b) b = 1,6 cm v) a = 1 cm g) c = 2 7 cm
10. 3,9 m + 3,6 m = 7,5 m
11. a
2
= 20, b
2
= 20, c
2
= 40, a
2
+ b
2
= 40
15. a) 17 b) 22,5
16. a) 64 b)
51

4
17. a) 0 b) 6,6 v) 6

161

12. c = 3 cm; O = 7,2
cm; P = 2,16 cm
2

13. a) O = 12,6 cm; P =
6,3 cm
2
b) O = 4 cm; P = 0,6 cm
2

v) AD = 1,5 cm; CB = 2,9 cm; AB = 3,6 cm; O = 9
cm;
2

18. a)
11

40

b) 0,15
P = 3,6 cm
14. b = 36 mm, P = 864 mm
2
,
h =
2P
, h = 28,8 mm

19. a) 31 b)
41

15. c = 5,8 cm, h
c
H 2,9
cm

c
c
c

20. 8 2, 4 2, 5 3, 4 3, 2
5
21. a) 21 3 b) 49 2
22. a), v)
16. a
2
= 1 cm
2
, b
2
= 5,76 cm
2
, c
2
= 6,76 cm
2
, a
2
+ b
2
= 6,76
17. a) xipotenuza je 4 2 cm b) katete su 4 2 cm
162

22
1. a) d = 5
2
cm b) d = 3 5 cm

3
2. a) 2,5 2 cm b) 4 3 cm
3. a) 9 2 cm b) 2 cm v) 3 cm
4. a) b = 24 cm, O = 68 cm, P = 240 cm
2

b) b = 18 cm, O = 84 cm, P = 432
cm
2

5. a) a = 4 2 cm, O = 16 2 cm, P = 32 cm
2

b) a = 20 cm, O = 80 cm, P = 400
cm
2
.
6. b = 15 cm, d = 17 cm
7. 17 cm
8. 12 2 cm
9. P = 72 cm
2
, O = 24 2 cm
10. a) P = 225 mm
2
, O = (30 + 30 2) mm
b) P = 300 mm
2
, O = 90 mm

23
1. a) h = 2 cm b) a = 2 10 cm v) b = 6,5 cm
2. prvi red: 20 cm; drugi red: 2,5 cm; 10 cm;
tre}i red: 16 cm; 9 cm
3. a) 5 3 cm b) 1,8 3 cm v) b = 6 cm
5. c = 12 cm;, h = 10,8 mm; q = 9,6 mm; p = 5,4 mm
6. Stranice pravougaonika su 3 cm i 3 3 cm.
O = (6 + 6 3) cm, P = 9 3 cm
2

7. Stranice pravougaonika su 8 cm i 8 3 cm.
8. 16 cm
9. 8 cm
10. a) 4 2 cm b) 4 cm v) 4 3 cm
U delu zadatka pod v) primeni postupak iz zadatka
14 na strani 25 da izra~una{ stranice pravouglog
trougla OAD.
B
D
30

O
A

60

27

1. A: O = 4 10; B: O = 8 2; V: O = 8
2; G: O = 4 5; D: O = 4 2 + 2 5
2. a) O = 12 5 b) O = 8 5
3. P = 24 cm
2

4. a = 6 3 cm b) a = 2
cm
4. d
2

= 48 cm, P = 336 cm
2
, h = P : a, h = 13,44 cm
5. h = 5 cm, P = 60 cm
2

6. a) 9 3 cm
2
b) 1,69 3 cm
2
v) 3 3
cm
2

5. a) 3,84 dm
2
b) P = 36 5
dm
2

72 cm d
2

2

7. h = 9 3 cm, P = 81 3
cm
2

8. a) 36 3 cm
2
b) 3 3
cm
2

6. a)
2
a = 45 cm
= 1 944 cm , d
2
= 1944 : 36 cm = 54 cm

9. a) h = 10 3 cm, P = 100 3
cm
2

b) h = 30 cm, P = 300 3
cm
2

h = 1944 : 45 cm = 43,2 cm
b) a = 0,5 cm, h = 0,48 cm
10. a = 8 3 cm, P = 96 3 cm
2
b) a = 4 cm, P = 4 3
cm
2

7. d
1

= 24 cm, d
2

= 10 cm
11. Duìna kraka je 37 mm, O = 144
mm
12. a = 2 10 cm, O = 6 10 cm

8. a = 6 2 cm, P = 36 2 cm
2

16 3

13. a) O =
(
72 + 36 2
)
cm b) O =
(
24 + 12 2
)
cm
9. a) P = cm
2
b) P = 32 cm
2

3
14. a = 6 cm, b = 6 3 cm
15. c = 36 cm, b = 18 3 cm, O = (54 + 18 3)
cm,
10. a) O = (20 + 4 3) cm b) O = (20 + 6 2) cm

v) O = 32 cm
P = 162 3
cm
2

11. a) d
1

= 15 cm, d
2

= 145 cm b) d = 10 cm
16. O = (40 + 20 3)cm, P = 100 3 cm
2

17. a) P = 48 cm
2
b) 48 2 cm
2
v) 48 3 cm
2

, ,
, 26
1. b)
2. 36 3 cm
2
163

12. h
2
= 25
2
15
2
, h = 20 cm, P = 500 cm
2
sli~ica
13. O = 76 cm
14. d = 8 29 cm
15. P = 32 cm
2
, O = (20 + 4 5) cm
Osen~eni trapez je
2
pravougaonika.

3
3. O = 16 cm, P = 16
cm
2

16. a) P = 21
cm
2

b) P = 150 5 cm
2

4. a) Hipotenuza osen~enog trougla je 6 5
cm,
O =
(
18 + 6 5)
cm, P = 36 cm
2

b) Krak jednakokrakog trougla je 6 5 cm,
O =
(12 5 + 12
)
cm, P = 72 cm
2

v) Dokaì da je osen~eni ~etvorougao
paralelogram.
Duà stranica paralelograma je 10 cm, a kra}a
2 13 cm. O =
(
20 + 4 13
)
cm, P = 72 cm
2

17. a + b = 20 2 cm, h = 10 2 cm, O = (20 2 + 30) cm,
P = 200 cm
2

18. P = 975 cm
2

19. 10 rombova
20. O = 124 mm, P = 768 mm
2

164

8

2

1
-4 -3 -2 -1 0
1

2 2 2

30

Trougao DEF nije pravougli trougao: DE = 10 , EF = 5
, DF = 13
6. ~etiri puta b) 9 puta v) 2,25 puta
(
10
)
+
(
5
)

(
13
)
.

3a
2a
a
1,5a

Na sli~an na~in dokaì i da trougao IGH
nije pravougli trougao.
3. O = 16 cm, P = 16 cm
2

4. r = 25 cm
a
2a
3a
7. 2 puta ve}a
8. 2 puta mawa
9. Pogledaj zadatak 3 na strani
31.

1,5a
5. Rastojawe od temena D do hipotenuze AC trougla ACD
je 4,8 cm.
6. P = 72 cm
2

7. a) m = 4 2 cm b) m = 6 2 cm

10. a) 29 =

5
2
+ 2
2

b) 37 =

6
2
+ 1
2
8. a) O = (8 2 +16) cm, P = 48 cm
2

11. a) 14 =

3
2
+ 2
2
+ 1
2

b) 30 =

5
2
+ 2
2
+ 1
2
b) O = 16 2 cm, P = 30 cm
2

12. a) 15 =

4
2
1
2

ili 15 =

3
2
+ 6
2

v) O =
(
8 + 12 2)
cm, P = 24 cm
2

b) 24 =

5
2
1
2
ili 24 =

4
2
+ 2
2
+ 2
2

1 cm
9. a) O =
(
10 5 + 10
)
cm, P = 50
cm
2

b) O = (10 2 + 4 13), P = 50
cm
2

v) O = (
6 2 + 4 29
)cm, P = 42 cm
2

4 cm

1 cm
15 cm
14 cm

3 cm

2 cm
g) O = (10 2 + 4 13)cm, P = 50 cm
2

10. Duìna linije ABCD je:
(2 17 + 4 2)0,5 cm H (2 4,12 + 4 1,41) 0,5 cm
= 6,94 cm
a)
b)
11. 2 2 cm
13. a) 8 = 2 2
12. Stablo je visoko 12 3 m H 20,76 m.
13. a) BCP: O = (6 + 6 3) cm, P = 6 3 cm
2

CAP: O = (18 + 6 3) cm, P = 18 3 cm
2

ABC: O = (12 + 12 3) cm, P = 24 3 cm
2

b) BP: CP = 3 : 3, CP : AP = 1 : 3 = 3
: 3
BC: CA = 3 : 3

b)
v)
P : P

= 1 : 3

BCP CAD

10 5

-1 0

1 2
5
3
10
14. a) O = 28 2 cm, P = 42 cm
2

b) O =
(
12 2 + 8
)
cm, P = 20 cm
2

15. d
1
= a 3, d
2
= a

32
18. a) Pogledaj re{ewe 3. zadatka.
b) Prvi korak: Konstru{i pravougli trougao ~ija je
16. O = 140 cm, P = 1200 cm
2

17. 412 cm
18. P = 6,12 cm
2

jedna kateta b, a hipotenuza a. Druga kateta }e
biti:
19. Neka je d
1

= 40 cm. Duìna druge dijagonale je
a
2
b
2
.

Drugi korak: Konstrui{i pravougli trougao ~ija je
kateta c, a hipotenuza a
2
b
2
. Kateta tog
trougla je traèna du`.

32
1. a) CD = 36 cm b) O = 126 cm, P = 756 cm
2

2. Trougao ABC je pravougli: AC = 5, BC = 5, AB = 10,
2 2 2

165

d
2
= 2 480 : 40 cm = 24 cm.

Prvo re{ewe: Ako je d
1
osa simetrije deltoida, onda d
2
gradi sa stranicama jednakokrako-pravougli trougao.
Visina tog trougla je 12 cm i krak tog trougla je
12 2 cm, a to je i stranica a deltoida.
Stranicu b deltoida dobijamo primenom Pitagorine
teoreme b
2
= 12
2
+ 28
2
, b = 4 58.
O =
(
24 2 + 8 58
)
cm H 94,80 cm

Drugo re{ewe: Ako je d
2
osa simetrije deltoida dobija

(
5
)
+
(

5
)
=
(

10
) .
se: O = (40 2 + 8 26) cm H 97,20 cm.
Na sli~an na~in dokaì i da je trougao PQS
pravougli
trougao.
20. a) P = 14 cm
2
b) P = 4 7 cm
2
v) P = 8 cm
2

166
2 3
(
5
)

(
x
)

5
2
2
2
21. O = (10 + 4 3) cm
22. O = 100 cm, h = 13,44 cm
23. Povr{ina jednakostrani~nog trougla je 400 3
cm
2
, visina jednakokrakog trougla je 21 cm,
povr{ina jednakokrakog trougla je 420 cm
2
.
Povr{ina dela
trougla koji je otpao je P = 400 3 420 H 272
cm
2
.

7. DA, DA, NE, DA
8. b)
9. b)
10. v)
11. 1,5 10
8

12. a) 115 b) 7 v)
15

g) 320

Izraèno u procentima u odnosu na povr{inu
jednakostrani~nog trougla: 272 : 692 = 0,3930 H
39%.
24. d
1
= 6 3, d
2
= 6

25. a) Automobili }e jedan od drugog biti udaqeni posle
jednog sata vo`we 97 kilometara, posle dva
sata vo`we 194 km, a posle 2,5 sati 242,5 km.
64
13. b)
14. a) 16 b) 42
15. a) 16 b) 36 000 v) 18
16. 3
2

17. a) 2
5
> 5
2
b) (2)
4
> (2)
3
v) (10)
5
= 10
5

b) Neka su vozili k sati u trenutku kada su bili
g)
(
1
)
101
<
(
1
)
102
d)
(

2
)

<
(2)

|)
(
3
)
>
3
udaqeni 388 km. Re{avawem jedna~ine
388
2
= (72k)
2
+ (65k)
2
, dobijamo da je k
2
= 16,
odnosno k = 4. Automobil A pre{ao je 260
km,

18. a) 43 b)
72
19. 14,5
5 5 4
4
3

a automobil B je pre{ao 288 km.
26. Trougao A: O = (10 2 + 10) cm, P = 25
cm
2

Trougao B: O =
(
5 + 5 2)
cm, P =
25
cm
2
.
oe 42
1. a) 15 625 b) 15 625 v) 15 625
2. a) > b) = v) <

4
10

12 12

Kvadrat V: O = 10 2 cm, P =
25
cm
2

3. a) 3
15
b) 17
6
v) (
3
) g) (

7
)
=
(
7
)

d) a
26
2
Paralelogram G: O =
(
10 + 5 2
)
cm, P =
25
cm
2

4 2 2
|) c
17
e) b = b
2
( )
10 10
Trougao D: O =
(
10 + 5 2)
cm, P =
25
cm
2
4. a) 5
3
= 125 b) 1 v)
(
1
1
)
=
(

5
)
=
25

2
37

21
5. a) 13
10
b)

7
4 4
16
20
v) x
36
g)

3
28. a) 4 17 cm
29. 108 cm
2

31. 6 3 cm
32. 112 cm
2

33. 2 77 cm
34. 2 17 cm, 2 65 cm, 2 37 cm
35. 5 7 cm
36.
a
29

2
37. b) Prvo re{ewe: 6 2 cm
Drugo re{ewe: 6 cm
b) Prvo re{ewe: 2 14 cm
Drugo re{ewe: 2 38 cm
38. AC = 6 2 cm, AB = 2 11 cm
39. a) 4 2 b) 29

( )

6. a) 16 b) 49 v) 1 g) 2,5
7. a) 48a
11
b) 14b
14
v) 15y
9
g) 36z
6

8. a) 6 b) 2
9. a) x = 5 b) x = 8 v) x = 5
10. a)
9
b) 0,25

7
11. a) 1 b) 0,008 v) 81 g) 1
12. a) a
5
b) y v) b
4

13. a) x
3
b) p
3

14. v)
15. a) 48 b) 72
16. b) 2
5n +1

17. a) 3
2
= 9 b) 4

44
1. a) a
3
b
3
b) 64x
6
v) 81x
4
y
4
g) 32a
5

2. v)

4
b) 2ab
3
v)
(
2
x
)

40
3. a)
(
xy
) ( )
3
167

( ) (
3
)
x

2
1. a) 5
6
b) 3
4
v) g)
7

2

4. a) 8 b) 8 v) 1
5. g)
2. a) 10 000 b) 27 v)
1
g) 0,0016 d) 0

6. a) 1 000 b) 1
3

3. b), v)

125

7. a)
1

a 81

4. b)

8. b)

32
b)
64
v)
49
5. a) 81 b) 3 v) 1 g)
2

9. a)
1
b) 216 v) 0,0256

6. a) 2 500 b) 2 000 000 v) 200
9
6 9

10. a) 10x b) 2s
168
14
14
42
11. v), g)
12. a) 4 b) 512 v)
27

30. s = v t , t =
s
=
1,5 km
= 0,5 10
3
s = 500 s =
500
min

v 3 km 60

13. a) 32 b) 9 v) 1
14. a) 9
9
= 27
6
b) 8
6
> 4
8
v) 64
4
<
16
7

H 8,3 min
3 10
s

45
1. a) 32 b) 3 v) 1 g) 4

48
1. a) 81, b) 49 v) 41
2. a) 63 b ) 189 v)
17

4

g) 0,0011
2. a) 3 b)
7

4

3. v)
3
2
3. a) 208 b) 18
1
v)
1

4. a) 2
5
< 2
8
b) (
1
) < (
1
)

9 2
5 5
7

v) 0,3
2
> 0,3
4
g)
(
0,1
)
3
>
(
0,1
)
5

4. a) 2 b) _
11

5. a) 4
13
b) 9
21
v) 2,7
9

6. a) a
10
b) x
3
y
7
v) a
4
b
5
g) 3x
10
d) 15m
8

3

5. a)
35

37
6. 23
7. 377

b)
1

9
7. a) 5
6
< 5
4
5
3
b) 7
2
7
2
> 49 v)

1
=
1

(
1
)

8. 9,5

8. a) 17 b) 2 v) 4
9. a) 343 b)
625

16

v) 3,5
16 2
2

49
10. a) 3
8
b)
(

1
)
=
(
1
)

v) y
10
g)
(
a
)

1. a) prvi b) drugi v) drugi
g) tre}i d) tre}i |) peti

7 7
8
11. a) 1 b) 16 v) 3
12. a) 1 b) 625 v) 9
13. b), g)
14. a) 9 b) 4 v) 1
15. a) y
8
b) x
5
v) a
14

3. v)
4. prvi red: tre}i, 3sg
2

drugi red: drugi, 2xy
tre}i red: prvi, 0,6a
~etvrdi red: nulti, 1
2 2

16. b)
3
5

5. a) 3x b)
2a
v) 4ab g) 0,5x y d) 6mnt
17. a) 125a
3
b) 32x
5
v)
x

64

g)
a

32

d)
4
a
2

9

|) 0,1s
3
t
2

2
3

18. a) 1 b) 27 v) 8 g) 1 d)

1
6. a) 7x b) 6,6b v) 4xy g)
4
mn

19. a) 0,001 b)
4

9
20. b) 8a
18
v) x
2

32
v) 1
7. a) 5x b) 2x v)
1
x
3

20
8. a) 11x
2
b) 22ab v) 2,6x
2
y
21. a) 2ab
5
b) 4x
5
y
4

22. a) 27 b) 64 v)
125

9. a) 0,4x
2
b)
2
nt
3

3
v) 8x
2
y
5

23. b) 1 512
24. a) 80 b) 4

47
25. 4
27. 2
2 008
2
2 006
+ 2
2 003
= 2
2 003

(
2
5
2
3
+ 1
)
= 2
2 003

25

10. a) 16ab b) 0 v) 5c
4
a
11. x = 2
12. a = 5
13. a) a + 1 b) 2x
2
+ x 5 v) 1,5l
2
3,4l + 2

14. a) P(x) = x
2
4x + 2 b) L(x) = 4q
3
2q
2
q + 4
15. a) y +9y
2
b) 6 m + m
2
+ 4m
3
665 665
3 665

1 995

28. 0,064
665
=

1000

=
125
=
(
5
)
=
(
5
)

16. a) 9 2k b) 5 + s + 2s

v) 7 4l + 2l

+ 3l
64 8 2
2
2 2 3

17. a) x = 2 b) x = 3 v) x = 2
169

( ) ( ) ( )
(
2
)

(
2
)

<

0,16
997
=

100
997
997 2
997
1
994
=
25
=
5
=
5

51
16 4 2 2
1 995 1 994
1. a)
3 2

5
<
5
2. a) 20y b)
5ax
3. a) 2x
4
y
3
b)
1
v) 0 g) 18c
0,064
665
0,16
997
4
5
4

29.
s = v
t
4. a) a b) 3z
4
4

s = 3,0 10
5 km

1h

5. a) 4x b)
10z
v) cd
s
s = 3,0 10
5 km
3600
s s
s = 1,08 10
9
km

6. a) 10x + 3y 2 b) 5a + 5b + 6
7. A = 41 + 4x , B = 3x
2
+ 13x 33, C = x
3
x
2
+ x + 1
170
6
=
2
8. a) 3x 2 b) 11x 4 v) 3x + 2
9. a) 30 3x b) 3t
2
+ 1 v) 4xy + 5
10. a) 4x
3
8x
2
b) 4x
3
6x
2
v) 14x
3
6x
2

11. a) 5,4 b) 20
12. 7 9x + 10x
2
+ x
3

13. t
3
+ 2t
2
+27
2
8t + 5

.
52
1. a) 15 cm b) 14,4 cm
2. a) 1 b) 5
3. a) L = 4x
4
+ 2x
2
3 b) R =
1
+ 5y + y
2

2y
3

2
v) T = 2z 6r + 4,4t 5
4. a) x
3
+ 2x
2
3x b) x
3
2x
2
+ 3x
5. a) 10c b) 2x

, .
57
2. a) D, F b) A,B,C,D,E v) ima 5 dijagonala
5. a) Broj dijagonala iz jednog temena sedmougla je
4, a broj trouglova 5.
b) Broj dijagonala iz jednog temena devetougla je
v) Broj dijagonala iz jednog temena desetougla je
7. a) 15 stranica b) 28 stranica
8. 6
9. 9
10. Broj dijagonala je:
6. a)
5
y
2

4
b) 4,3ab
a) 14 b) 20 v) 35
11. a) 8 b) 15 v) 20 g) 30

7. a) 3x + 7y b) a 2b
8. a) 4a 3 b) 18y 7
9. a) A+B = 6x
2
4x 4 b) AB =2x
2
2x 6
10. a) S + T = 3a
2
b
3
+ 8a
2
b
2
; S T = 5a
2
b
3
+ 4a
3
b
2
+
10a
2
b
2

b) 8a
2
b
3
4a
3
b
2

2a
2
b
2

11. a) x = 6 b) a = 4
12. a) y = 1 b) b = 10
13. a) x = 6 b) c
1

2
14. x
4
9x
3
+ 6x
2
5
15. 4a
3
6a
2
a + 3
16. 63, 64, 65, 66
17. 26, 25, 24

55
3. a) 8,7y
3
b)
1
t v) 3x
5
y
4. a) -5x
3
+ 7x
2
+ 1 b) 2y
2
+
9
y +
9
12. a) ne b) da, n = 83

59
1. a) 1 260 b) 2 340 v) 1 980
2. a) n = 10 b) n = 12 v) n = 32
3. a) ( = 146 b) ( = 156 v) ( = 105
4. (
1
= 105 (
2
= 132 (
3
= 106
5. n = 16, D
n
= 104
6. n = 12
7. 68, 88, 108, 128, 148
8. 1115; 2230; 3345; 5615; 90; 14615
9. spoqa{wi uglovi: 90, 90, 90, 30, 30, 30
unutra{wi uglovi: 90, 90, 90, 150, 150, 150
10. Re{imo jedna~inu: 5( + 100 = 360, ( = 52.
Spoqa{wi uglovi petougla su: 52, 62, 72, 82, 92.
11. a) ( = 146 b) ( = 110 v) ( = 122, = 95

5 5

5. a) 5 + 7k 5k
2
b) 5 + s + 2s
2
v) 7 + 2l
2
+
6l
3

6. a) 0,2 + 2,2b + 0,5b
2
b
3
b)
2
ab
1
a
2
3b +
6

12. 90, 90, 90, 135, 135
15. x + y + z + o + [ = 360
3 2 (
1
+ (
2
+ (
3
+ (
4
+ (
5
= 180

7. a) x
2
2 + 3x

8. x = 3
9. a = 5
10. 12a
3 b) 11,1y
4
+ 22,2y
3
+
3,33y
2

x
4
y

11. v)
12. a) 4x
2
+ 4x + 4 b) 2x
2
+ 8x 10 v) 6x
2
+ 4x
14
13. a) 23t b)
17
x
5

4
14. a) 42 2yz b) 6t
2
9
15. 8x
2
+ 2x + 11; 10x
2
8x 3;
6x
2
+ 16x 19; 4x
2

10x + 11
16. a) 6,7 b) 10
17.
9
a ,
5a 3

2
16
171

2 z
3

60
1. a), v), d), z).
2. a) ( = 156 b) ( = 160 v) ( = 176
3. a) n = 12 a) n = 9 a) n = 24
4. a) Unutra{wi ugao je 165, a centralni 15. b)
Unutra{wi ugao je 135, a centralni 45.
5. a) n = 9 a) n = 18 a) n = 30
6. Trouglovi ABC i ADC su podudarni na osnovu
pravila SUS.
172

7. EAD = 36, DAC = 36, ADC = 72
8. FAE = 30, AED = 90
9. Iz jednog temena mogu se povu}i ~etiri dijagonale.
BD = DF, AD = DG
12. a) Uputstvo
Obeleì jednake stranice i jednake uglove na
osen~enom ~etvorouglu. Na osnovu re{enog
primera na strani 62, zakqu~uje{ da je osen~eni
~etvorougao jednakokraki trapez.
22. a) a = 2 3 cm b) a = 2 2 cm v) a = 2 cm
23. 90, 67 30, 67 30, 135
24. a) Ugao {estougla je 120.
Dokaì da je A
1
A
2
A
4
A
5
paralelogram
25. Primeni postupak sli~an onom u prethodnom zadatku

65
26.
2230

b) 108, 72, 72, 108, 120, 60, 60, 120, 135,
45,
6730
dm

a
6730

dm
a
45, 135, 140, 40, 40,
140
45 dv dv dv
45
13. Uputstvo
S

45
a
d

40

60
A
9

20
A
8
120
A

45
m

60
7

A
1
A
6

120 60
[ = 135
(
6730 + 2230) = 45 o = 90

( + = (135 6730) + (135 2230) = 180

A
2
A
5
A
3
A
4
14. a) A
1
A
2
A
3
= 135, A
2
A
3
A
4
= 90,
A
3
A
6
A
1
= 45, A
6
A
1
A
2
= 90
b) Iskoristi re{ewe 12. zadatka.
A
1
A
4
A
5
= 100, A
4
A
5
A
6
= 140, A
5
A
6
A
7
= 140,
A
6
A
7
A
1
= 100, A
7
A
1
A
4
= 60
v) A
1
A
4
A
8
= 40, A
4
A
8
A
1
= 60, A
8
A
1
A
4
= 80
15. a) Trouglovi A
1
A
5
A
6
, A
5
A
3
A
4
i A
1
A
2
A
3
podudarni su
po pravilu SUS.
b) Trouglovi A
1
A
2
A
8
, A
2
A
3
A
4
, A
4
A
5
A
6
i A
6
A
7
A
8
podudarni su po pravilu SUS, dakle stranice
~etvorougla su jednake. Izra~unaj wegov unutra{wi
ugao.
16. a) r
u
= 2 3 cm, r
o
= 4 3 cm b) r
u
= 6 cm, r
o
= 6 2
cm
v) r
u
= 6 3 cm, r
o
= 12 cm.

17. a) a = 12 3 cm b) a = 12 2 cm v) a = 12 cm.
18. a) 4 3 cm b) 4 cm v)
4 3
cm

3

66
1. a) Nacrtaj centralni ugao od 120. Odgovaraju}a
tetiva je stranica jednakostrani~nog trougla.
2. 3 : 1
3. a) Pogledaj zadatak 1. b).
b) Konstrui{i centralni ugao od 45. Odgovaraju}a
tetiva je stranica pravilnog osmougla.
4. Pogledaj zadatak 3. Centralni ugao
pravilnog dvanaestougla je 30

68
1. 629,5 mm
2

3. Sedmougao razloì na pet trouglova.
A
4

A
5
A
3

19. d
1
= 12 cm, d
2
= 6 3 cm.

20. d = 2h, r
u
= h, gde je h visina jednakostrani~nog
A
A
2

trougla OAB.
6

E D

F
O
C

A
7

5.

1 cm

A
1

4 cm

1 cm
A B

21. Uputstvo
Trouglovi APN, BQP, QCR podudarni
su.

1 cm
17
13
2 cm
E
S
D
M R
173

P =
(
6 +

6. 15,84 cm
2

13
)
cm
2

F C
7. a) 0,96 cm
2
b) 3,6 cm
2
v) 6,4 cm
2
g) 12,6 cm
2

N
Q
d) 18 cm
2

A
P
B
8. a) 4 3
cm
2

b) 16 cm
2
v) 24 3 cm
2

174
9. a) P = 9 3 cm, P =
27 3
cm
2

4
b) P = 12 3 cm, P = 12 3 cm
2

v) O = 24 3 cm, P = 48 3 cm
2

10. a) O = 12 2 cm, P = 18 cm
2
b) O = 16 cm, P = 16
cm
2

11. a) O = 18 cm, P =
27 3
cm
2

2
b) O = 12 3 cm, P = 18 3 cm
2

12. Povr{ina pravilnog {estougla stranice a je
2

4. n =12, D
12
= 54
5. ne
6. n = 16, ( = 157302
7. a) 48 b) 24 v) 20 g) 32 d) 40
8. a) 7 b) 8 v) 12 g) 13.
Centralno simetri~ni su pravilni mnogouglovi
s parnim brojem stranica.
12. Najkra}a dijagonala gradi sa stranicom ugao od
22302.
Prvo konstrui{i jednakokraki trougao sa osnovicom
P
1
=
6a 3
4
. Kra}a dijagonala pravilnog {estougla
a = 3 cm i uglovima od po 22302 na woj. Kraci
tog trougla su stranice traènog osmougla.
dva puta je ve}a od polupre~nika upisanog kruga,
d
2
= a 3 . Povr{ina jednakostrani~nog trougla ~ije
su stranice jednake kra}oj dijagonali {estougla
2

14. a) P
1
: P
2
= 1 :
3
b) P
1
: P
2
= 1 : 5

je P
2
=
(
a 3
)
4
3 , P
2
=

3a
2

4
3 . Upore|uju}i

( )
povr{ine P
1
i P
2
, vidimo da je P
1
=
2P
2
.

13. O = 96 cm, P = 648 cm
2

14. a = 4 3 cm
15. a = 2 2
.
73
1. a) 15x b) 20y
2
v) 1,2nm g) 10a
2
b
3

2. a) 12 b) 8 v) 4
16. 2 : 3 3. a) 25a
3
c
2
b)
3
yz
3

2

v) 3,2m
3
n
3

17. O =
(
16 + 16 2cm, P = 112 cm
2
. Povr{ina
osmougla

pribli`no iznosi 78% povr{ine kvadrata.
18. H 67%
19. a) O = 30 3 cm, P = 81 3 cm
2

4. a) 2y
5
b) 8z
2
t v) 42a
6
g) 54xy
4

5. a) a
4
b) 27x
3
y v) 4zt
2

6. a) 15x
3
y
3
b) 2b
3
v) 9a
6
g) 64c
2
d
2

7. a) x
6
y
3
b) 1,44a
4
b
6
v) 4n
6
m
8
g)
9
c
2
d
4
t
2
b) O =
(
36 + 12 3
)
cm , P = 108 3
cm
2

25
8. a) 6x
10
b) 2t
14
v) a
5
b
4
c
2

70
9. a)
1
a
2
b
3

3
b) 6a
3
b
3
v) a
4
b
4
g)
2
a
3
b
5

3
d) 54a
7
b
5

20. A
6 A
5

A
7
A
4

A
8
A
3

A
1
A
2
Povr{ina osmougla je ~etiri puta ve}a od povr{ine
osen~enog deltoida.
d d
d

10. a) 16x
4
y
8
b) 2x
7
y
14
v) 0

74
1. a) 18 + 9x
2
b) 15 20x v) 48x
2
+ 6x g) 30 6x
2. b)
3. a) 4 20a + 5a
2
b) 11y
3
33y + 11
4. a) 2z (z 3) = 2z
2
6z
b) (1 + a
2
3a
3
) (2a) = 2a 2a
3
+
6a
4

v) 12ab (2a 3b + 4ab) = 24a
2
b 36ab
2
+ 48a
2
b
2

5. a) 7x
3
x
5
b)18t
4
6t
3
22t
2

6. a) 1 12x b) 6x v) 5y
3
5y
4

7. a) 3x
2
+ 4x b) 3y
3
+ 6y
2
v) 10x
2
14x

P
deltoida
=
1
d

3
=
1

3
2
1
2
4
8. a) 9x
2
+ 18x b) 3x
3
+ 8x
2
v) 25x
2
+
2x
2

21. O =
(
8 2 + 8 6
)
cm, P =
(
64 + 32 3
)
cm
2

9. a) 28 + 15x b) 2x
175

35x
22. O =
(
18 + 18 3
)
cm ,
P =
(
108 + 9 3 + 27 6
)
cm
2

23. a) O = 16x, P = 8x
2
+ 4x
2
2 b) O = 12x, P = 3x
2
3

75
1. a) 12 6x
2
b) 20x 40x
2
v) 6xy x
2
y
v) O = 8x, P = x
2
+ x
2
3

2. a) 6a 42b + 6c b) 10x +
35x
2

5x
3

v) 12x
2
y + 18xy
2
+ 5x
2
y
2

24. a) 50% b) pribli`no 66,67%
v) pribli`no 33,33% g) 20%

a 71
1. a) ne b) ne v) da g) da
2. petougao
3. ne
3. a) 2x
2
+ 5x 3 b) 9c
3
75c
2
30c
4. a) 16y
2
1 b) 15x
3
5x
2
9x + 3 v) 6 x x
2

5. a) 3x, 12 b) 32d
2
, 28d
6. a) 10ab 3a
2
3b
2
b) x
2
4y
2
v) 3c
2
22cd + 24d
2

7. a) 5ac
2
a
3
c
3
5 + a
2
c b) 15x
2
2xy
2
y
4

v) 4x
3
+ 5x
2
+ 7x 2
8. a) 2x
2
+ 5x 2 b) 5y
2
4y + 1
176

=
2 2
2
+
a
9. a) z
2
+ 12 b) 4a
2
9a + 4
10. a) 5x
2
7x 6 b) x 31

76
1. a) 6a + 2a
2
b) 10a 15b + 20c v) 3x
3
+ 24x
2
+
6x
2. a) 6c
2
+ 8c b) 3x + 24 v) 6m
3
5m
2

3. a) 3x
2
x b) 2y
2
y

81
21.

a
2ro

c
a
2230

2
45

45
a

4. a) 3x
3
5x b) 27x
2
12x v) 14x
3
+ 71x
2
+
36x
5. a) 27a
2
a + 10 b) 2x
2
3x 4
6. a) x = 0 b) x
10

3

2ru

ro
a 2
a
a
(
2 + 1
)

7. a) a = 2 b) c = 6
a a

8. a) y =
1

5

b) z = 5 a 2 + a = 2r
u
, a
( 2 + 1
)
= 2r
u

9. a) 2b
2
+ 13b 4 b) 5a
2
+ 3a
10. a) a
2
3a + 18 b) 10x
2
+ 11x 3 v) 6y
2
+ 5xy
6x
2

r
u
=

a
(
2 + 1
)

2 2
2
2

11. a) 4a
2
+ 11a 12 b) 4y
2
+ 11y 14 v) a
2
2a
+ 2
12. a) 19x + 4 b) 15a 14
(2r
o
) =
(
a
(

2 + 1
))
+ a

(
4 + 2 2
)

13. a) 2z
2
+ 2z 6 b) 4x +
2
14. a) x = 4 b) x = 1
(2r
o
) = a
(
3 + 2 2
)
,
r
o
= a
2
15. a) x 1 b) x + 2 v) x
2
16y
2
+
9xy
16. a) da, vrednost izraza je 25

21. velika dijagonala:
2r
o
=
a

(
4 + 2 2
)

b) da, vrednost izraza je
0
17. a) 16 b) 247 v)
9

sredwa dijagonala: 2r
u
= a
(

2 + 1
)

4
78
1. a) x
2
+ 20x + 100 b) 9 6y + y
2

v) 36 + 60z + 25z
2
g) 9x
2
6x + 1
2. a) 7, m
2
, 7 m b) y, 8 y, 16 v) a, b, a
2
, b
2
g) y,
9x
2
, y
2

3. a) 9 6a + a
2
b) x
2
12x + 36
v) y
2
4y + 4 g) b
2
10bc + 25c
2

mala dijagonala: r
o
2 =
a

22.

2 cm
2
(
4+ 2 2
)
2
.

4. (a + 4)
2
= (a 4)
2
, (a 4)
2
= (a +
4)
2

30
2 cm

6. a) x
2
+ x +
1

4
b)
1
2z + z
2

4
v) 9y
2
+ 4 y +
4

9
7. a) x
2
+ 4x + 2 b) 9x
2
2x + 1 v) 12x + 9
8. a) 7x
2
+ 13x + 25 b) 36x
2
20x + 1
9. a) 5y
2
+ 11y + 7 b) 6x
2
16x + 9
10. a) 6a
2
+ 8a b) 8b
2
28b 9
11. a) 2x
2
+ 8x + 26 b) 40x + 40
12. a) 5a
2
12ab + 20b
2
b) 8z
2
12zt 8t
2

13. a) 2x + 16 b) x
2
4 v) 2x
2
+
8 g) 8x d) 16 |) 4x
2

14. 0,0725
15. a) 2x
2
+ xy +6y
2
b) 16t
2
9st + 20s
2

16. a) 20a
2
+ 4a 23 b) 24c 25
17. a) x = 1 b) y = 1 v) x = 1 g) y =
5

18. a) a
2
24a 12 b) 39x 3 v) a
2
3
14 a +
147
19. 12 cm
2

20. 108 cm
2

a
2
= 1 +
(
2 3
)

a = 8 4 3

81
1. a) 8 b) 4 v) 3 g) 12
2. a) 2 2 3 a a b) 2 5 7 x x y
v) 2 3 7 t t s s s r
3. a) 9(3x + 2y) b) 5(a 3b) v) 4(4t + 2z)
4. a) 4(x + 4) b) 17(2 b) v) 3(ab 3) g) 5(5 3yz)
5. a) 2(a 1) b) 23(1 + t
2
) v) 2z (2z 1) g) 5(x + 10x
2
)
6. a) 3(2a b + 3) b) 4(3a
2
4a + 2) v) 5(10x
2
5x + 3)
7. a) x
2
(x 1) b) a
3
(b
2
+ 1) v) z(5z 2 + z
2
)
8. a) 6a
2
(8a 7) b) 15x
5
(2a
4
5) v) 16n
4
(6 + n
4
)
9. a) 18b
2
(4a 1) b) 4st
2
(s
2
3t) v) 8xy (x 5y)
177

10. a) 4abc(7b 10ac) b) 8s
3
t
2
(4s
2
tr)
v) 8 y
2
z
2
(7x
2
z + 3y)
11. a)5(6a
2
+ a 4) b) 6(3x 4x
2
+ 1) v) 8z(6z
2
+ z
3)
12. a) 4ab(4 a + 3b) b) 5xy (7x y + 3)
v) 14yz(2z
2
4yz + 2y
2
)
13. a) 3a
4
(9a
2
4b 5ab
2
) b) 6xy
2
(7y
2
x 4y)
v) 5m
4
n
2
(3n
2
2m mn)
178

A (2, 3)

y

0. a)

y

A (3 ,3)

y

A( 4,2 )

y

A( 3,3 )

3
3
82
1. a)

v) m = 0 ili m= 2
5. a) x = 7 ili x = 7 b) y = 30 ili y = 30
9
2. a) 9(5x + 8) b) 17(2a b) v) n(b + a) 6. a) x =
9
ili x =

b) y = 2 ili y = 2

3. a) 2x(2x 5) b) a(b a) v) 4n
2
(2 n)
4. a) 45(2a 1) b) 5x(1 + 3x) v) 23y(y
1)

5
7. a) x = 7
5
b) x = 3 v) x = 4

5. a) 2z + 3 b) 8z + 5t v) 4x
2
+
y
8. a) x =
3 2 4 4

2
ili x =
3
b) x =
3
ili x =

6. a) 6xy(7x 6) b) b
2
(a
3
1) v)16t(3ts + 2r)
7. a) xy(z y) b) 3a
4
b(2b 3a) v) 6mn
3
(4n
+m
2
)
8. a) 3(1 3a + 2 a
2
) b) 2x(4x x
2
+ 2)
v) 11k
2
(2k
2
+ 1 4k)
9. a) 4ab(4 + a + 3b) b) 5xy (7x y + 3)
v) 14yz (z
2
4yz 2y
2
)
10. a) 5z
2
t
2
(2z
2
1 3zt) b) 2xy (4x 9xy + 1)
11. a) (a 8)
2
b) (11 y)
2
v) (2b + 1)
2

12. b) 1 v) 400
13. a) 1 681 b) 9 801 v) 11 025
14. a) (a 9)(a +9) b) (0,2 x)( 0,2 + x)
v) (y 30)(y + 30) g) (z 1,6)(z + 1,6)
15. a) (0,6 a)( 0,6 + a) b) (5x 7)(5x 7)
v) (1,5n 1,2m)(1,5n 1,2m)
g)
(
3x
1
)(
3x +
1
)
d)
(
5
x y
)(
5
x + y
)

3 3 8
8
|) (0,4a 21b)(0,4a + 21b)
16. b) 48 v) 180 g) 56
17. 21 cm
v) x =
2
ili x
2
=
3

1. a) (3, 1) b) (3, 3) v) (2, 0) g) (2, 3)
2. a) A(6, 4), B(8, 0), C(4, 8), D(5, 2)
3. A(0,5; 1), C(2,5; 2), D(1; 0,1), E(2,6; 2,7), F(1;
1,5), G(1,6; 2,1), H(0,5; 1,8), P(2,8; 1,9), M(1,5;
1), Q(0,3; 0,5)
5. C, D, A, B, E
6. a) A, E, F b) A, C, D
7. II, IV, III, I
8. a) prvom i tre}em b) drugom i ~etvrtom
v) prvom i ~etvrtom g) prvom i drugom

9. a) b)
18. a)
2

25
b) 5,6
19. a) 99,8 b) 16 000
20. a) 6,56 b) 4,4
x

21. a) 5 b) 0,75
22. a) 8(x 3)( x + 3) b) 2(8 x)( 8 + x) x
v) 6(x 4)( x + 4)
23. a) a(a 1)( a + 1) b) b(9 b)( 9 + b)
v) 2x(7x 1)( 7x + 1)
b)

24. a)(x 6) (x + 4) b) x(x + 6)
25. a) (9x + 10)(11x 10) b) 3(4x + 3)
26. a) (s + t)(a + b) b) (x y)(2n 5) v) (a b)(3p + 2t)
27. a) (z t)( 2 + a) b) (x y)(a + b)
93
28. a)
5

x + 5

29. a)
1

2y + 6

30. a)
x + 2

2
31. a)
1

y 3

b)
x + 3

3
b)
b + 4

3
b)
a 2

a
2

b)
b 4

3
v)
2x 3

3

x
x

11. a) A(4, 1) b) A(1, 1) v) A(2, 1) g) A(2, 3)
12. simetri~ne su
13. a) F i P, H i J, C i N b) F i C, P i N, T i
Z, v) F i N, M i I, S i A, C i P
14. a) (3, 2) b) (3, 2) v) (3, 2)
15. a) B(1, 2) b) B(3, 4) v) B(2, 3)

87
1. a) x = 1 ili x = 5 b) t = 2 ili t = 2
v) c = 27 ili c = 6
2. b) i v)
3. a) n = 5 ili n = 1,2 b) a = 9 ili a= 1,1
4. a) x = 0 ili x = 2,5 b) y = 0 ili x = 4
179

16. a) C(5, 2) b) C(11, 8) v) D(8, 5)
17. a) o{trougli b) pravougli v) tupougli
18. a) pravougaonik b) trapez
19. a) C(3, 4), D(2, 4) ili C(3, 6), D(2, 6)
b) C(4, 3), D(4, 2) ili C(3, 6), D(2, 6)
20. a) D(4, 2) b) D(4, 1) v) D(2, 0)
21. a) y-
osa
b) x-
osa
180

-2

y

-3 -1

2

-2

D

A

C

B

1
2
v) prava paralelna sa y-osom kroz ta~ku (1,0)
g) prava paralelna sa x-osom kroz ta~ku (0,3)
d) prava paralelna sa y-osom kroz ta~ku
(2,0)
|) prava paralelna sa x-osom kroz ta~ku (0,
4)
e) simetrala prvog i tre}eg kvadranta
z) simetrala drugog i ~etvrtrog kvadranta
22. a) E, B b) F, H, C v) A, B,C, D, E, G, H g)
F, I
23. 1 o x o 6, 2 o y o 4
19. P = 12
20. a) P = 10 b) P = 4,5
21. a) P = 6 cm
2
b) P = 7,5 cm
2

22. a) P = 26 b) P = 20
23. a) P = 11,5 b) P = 9,5 P = 10,5
24. a) P = 27 b) P = 18 P = 18,5
25. a) P = 10,5 b) P = 10
26. P = 36

24. a) y

b)
v*

27. O = 2 10 + 2
82

P = 26
y
.
103
x
12

10 3

0, 8

x x
1.
Kako je

= = = 5 , a

= 0,5,

2,4 2 0,6 1,6

y y
y
veli~ine x i y nisu direktno proporcionalne.
2. k =
1
, k = 3

g) y

3

1
1
d) |) e)

6

x
-2 5
-1
1
3
3. a) jesu, k = 35 b) 35 000
4. a) u = 4x b) u = 2x

99
1. a) 5 b) 2 2 v) 5 g) 74
2. a) 10 b) 2,1 v) 13 g) 3,4
3. a) d = 5 2 b) d = 8 2 v) d = 34 g) d =
89
4. a) 3 b) 53 v) 34 g) 4 d) 13
y
y=4x
y
y=2x
6

2
1
5. Na primer, ta~ke C(4,0), D(4,6) su na jednakom
rastojawu od ta~ke A kao ta~ka B.

5.
-1 1 2
x

-4
y
-1
1

y

5
3
x

y=
5
x

2

3
y=3x
2
1

-1 1
x

-2 -1 1 2
x

6. prvi red: 6; 2,4 cm; drugi red: 5, 2 cm;
tre}i red: 2 2; 0,8 2 cm
7. (3+ 3 2 + 2 +3) 0,5 cm = (3+ 2 2 ) cm H 5,82 cm
8. a) (0,5; 0) b) (1, 1) v) (0, 0) g) (2,2 ) d) (0,5;
2)
9. a) (0,5; 0) b) (3,6; 0) v) (0, 3,5) g) (2; 0,3)
10. D(1, 6), O(0,5; 4)
11. a) D(2, 2), O(1, 1 b) B(6, 2), O(1, 1)
12. Uputstvo Prvo izra~unaj koordinate
sredi{ta stranica datog trougla.
a) t
C
= 17 t
B
= 20 t
A
= 29

b) t
C
= 6 t
B
= 3 2 t
A
= 3 2

-3

-5

6. Uputstvo
Sastavi tabelu, na primer za 1, 2, 3, 4 kutije i za
svaku izra~unaj broj markera.
7. a) 60 l, 150 l, 240 l, 33 l 420 l b) jesu v) 30 minuta
8. a) 2 700 obrtaja b) 17 550 obrtaja v) 8 minuta

105
1. prvi red: 5, 20

13. O = 6 + 2 5
14. a) O = 12 + 3 2 b) O = 4 + 2 29
181

15. a) O = 22 b) O = 20
drugi red:
8
,
2
,
16

5 5 5
k =
2
16. D(1, 1) , A(2, 4), F(1, 4)
5
8

17. a) B(6, 1) b) B(3, 2) v) B(6,
2)
g) B(8, 8) d) B(9, 6)
18. C(11, 1), D(8, 6)
2. prvi red: 8,
3

drugi red: 4
k = 4
182
3. Jesu, jer je
12
=
1, 2
=
3
=
36
= 2, 4

5 1 5
15
2 4
4. a) 20 km, 30 km, 40 km, 50 km
b) jesu
5. a) h = 5cm h = 2cm

6. a) 30 b) 9
7. a) 1 800 000 b) 7 000 000
10. 18%
11. H88%
12. 216 u~enika
a b
2 2 13. a) Prethodne nedeqe je prodato 125
ki{obrana,

b) Jesu, jer je a h
a
,= 30
cm

7. prvi red: 14; 7
drugi red: 21; 10,5; 8,4
i b h
b
= 30 cm
.

a te nedeqe 154. b) 138,6
14. Posle poskupqewa so je ko{tala 71,5 dinara,
9. a) 150 m b) 6 minuta v) drugi red: 0, 100, 200,
300
10. a) i v)
11. a) 19,5 l b) 3,25 l v) 22,75l g) 400 km

109
1. a) i b)
2. a) x = 46 b) a = 3 v) y = 10
a posle pojeftiwewa 64,35 dinara.
15. 4 158 dinara
16. 48 u~enika
18. 54 000 dinara

116
1. a) i v)
2. a) x = 4 b) x = 11 v) x = 1

3. a) x =
2

3
4. b = 18 cm

b) x = 4 v) x =
1

6

3. 120 g {e}era, 150 g bra{na
4. O = 16 cm, P = 64 cm
2

5. a) 36 cm
2
b) 9 cm
2

6. 200 g
7. 4,5 km
8. 1,445 m
9. 42 m
10. 0,9 l vode i 0,6 l sirupa
11. a) 4 : 9 b) 5 : 9 v) 200 de~aka i 250
devoj~ica
12. 70 i 20
13. b = 15 cm a = 9 cm
14. 600 kg

111
1. a) k = 6 b) k =
1

2. b) 180
2

5. a) 1,250 kg b) 32 kg
6. 20 sekundi
7. 20 sati
8. 204 dinara
9. 3 sata
10. 40 xakova
11. 1078
12. 2,250 kg
13. 21 daska
14. 60 kutija
15. a) 300 okretaja b) 3 600 okretaja
16. 750 g

113
1. prvi red:
9
,
17
5. 1 106,56 dinara
6. 144 i 180
7. 52, 65
8. 420 i 280
9. 92 kg, 6 kg, 2 kg
10. 40, 60, 80
11. O = 50 cm
12. P = 140 cm
2

13. a) 360 km b) 2h 15 min
14. 10 kamiona
15. 22,4 dinara
16. a) 2 sata b) 100
km

17. 2 726,5 dinara
h

18. 1 h 24 min
19. a) 300 kg b) 40 radnika v) 2 500 kg
20. 8 radnika
21. 470 boca
22. 6%
23. 6 000 dinara
24. 1 350 dinara
25. 375 m
120
28. 65,6 kg
29. 17,87 tona

4. prvi red: AG, AC, MQ drugi red: A
G , A
GC , M
FQ
5. a) 60 b) 30 v) 50
6. 120, 60

20 100

drugi red: 0,5; 0,17
tre}i red: 50%, 45%
2. a) 16 b) 7 840 v) 475 g)
26
3. 180 kg
4. a) 52,8 g b) 241,12 kcal
5. a) 12,5 ml b) 4,875 dl
183

6. a) ( = 80, = 40 b) ( = 160, =
80
7. = 45, o = 15, [ = 45, = 75
8. 90
9. a) 45 b) 60 v) 40
10. a) 72, 36 b) 120, 60 v) 90, 45
g) 45, 22 302
11. a) 216, 108 b) 200, 100 v)
150, 75
184
2 2
A
12. a) = 100 b) = 74
13. 60, 30 ili 120, 60
14. 92, 58
15. ABC = 108 , BCD = 62,
CDA = 72, DAB = 118

128
1. a) l = 4 cm = 12,56 cm b) l = 2 cm = 6,28 cm
v) l =
8
cm = 5,024 cm

5
2. a) l =

cm = 1,57 cm b) l =
5
cm

2 4

16. a) = 30, = 150 b) = 40, =
140
v) = 105, = 75
17. Uglovi trouga ABC su: 46, 67302,
67302
v) l =
5
cm g) l =
13
cm d) l =
15
cm

3 5
4
3. a) r = 1,4 cm b) r = 16,8 cm v) r = 70 cm
4. a) 54 b) 324 v) 90

18. Nacrtaj pre~nik CD kruga K. Odredi uglove (
1
,

(
2
,
1
i
2
kao na slici tako da je ( = (
2
(
1
i

5. a) l =
180
cm b) l =
120
cm

=
2

1
. Na osnovu prvog slu~aja (pogledaj
dokaz na

strani 148 u uxbeniku), zakqu~ujemo: (
1
= 2
1
i (
2
=

v) l =

cm g) l =

9
5
cm

9
2
2
, odakle sledi: ( = 2
1
2
2
, odnosno ( =
2.

6. a) l =
3
cm b) l =
7
cm

4
k
9

4
29

D
v) l =
8
cm g) l =
120
cm

1
2
O

C

B
1
7. a) 15, l H 1 667 km b) 45, l H 5 000 km
v) 2 302, l H 278
km
8. a) 6 b) 72 v) 30
9. a) l =
4
cm b) l = 4 cm

15
125
1. a) O = 31,4 cm b) O = 7,536
cm

v) l =
16
3
cm g) l =
12
cm
v) O = 1,57 cm g) O = 219,8 cm
2. a) O = 131,88 cm b) O = 76,93 cm v) O = 48,356
cm
3. a) r = 1,75 cm b) r = 35 cm
4. 5 20 cm = 100 3,14 cm = 314 cm = 3,14 m
5. a) dva puta b) pet puta
6. a) dva puta b) pet puta
7. 4,71 m
8. 282,6 m
9. O = 4 + r = 4 + 23,14 = 10,28 cm
10. a) 30 : 2 + 10 : 2 + 40 : 2 = 40 H 125,6 mm
b) 125,6 mm v) 125,6 mm
11. O = 2r
1
+ 2r
2
= 20 cm

12. 2r H 3,82 m = 382 cm
13. 12 500 puta
14. Zemqa: 150 000 000 km Mars: 228 000 000 km
Venera: 108 000 000 km
15. hipotenuza je c = 5 cm; r
o
= 2,5 cm; O = 5 cm

16. a) r
o
= 2 3 cm, O = 4 3 cm

b) r
u
= 3 cm,
O = 2 3 cm
17. a) r
o
= 3 2 cm, O = 6 2 cm b) r
u
= 3 cm, O = 6
cm

18. O
o
= 2,4 cm, O
u
= 1,2 3 cm, O
o
O
u
H 0,324 cm

19. r = 1,4 cm; a = 2r = 2,8 cm
10. a) 30 b) 37,5 v) 25
11. a) l = cm b) l =

cm v) l =
7
cm g) l =
10
cm

2 6 3
12. r = 30 cm
13. H 5 000 km
14. l = (3,5 + 1,5 + 3) cm = 6 cm
15. a) O = 3 cm b) O = (4 + 3) cm v) O = 4 cm
131
16. Obojena linija se sastoji od vi{e polukru`nica.
a) l = (2 + 3 + 4 + 5 + 6) cm = 20 cm
b) l = ( + 1,5 + 2 + 2,5 + 3) cm = 10 cm

131
1. a) 19,625 cm
2
b) 2,0096 cm
2
v) H4,91 cm
2

2. P = 124,74 cm
2

3. prvi red: 12 cm, 12 cm, 36 cm
2

drugi red: 8,3 cm; 16,6 cm; 68,89 cm
2

tre}i red: 12 cm, 24 cm, 144 cm
2

~etvrti red: 2,5 cm; 10 cm; 10 cm
4. 100 puta
5. Povr{ina }e se pove}ati 16 puta.
6. 9 puta
7. r = 16 cm P = 256 cm
2

8. a) O = 24 cm b) O = 1,6 cm v) O = 3,2 cm

20. Duìna staze je 80 m = 251,2
m.
P
u
r
u

r
u
1

5 251,2 m = 1256 m; 1256: 314 = 4
min
9.
P

= = =
r
2

(2r )
2
4

21. Obim travwaka je 10 m = 31,4 m. Broj plo~ica ra~unamo: 3140 cm : 30 cm H 105
185

kruga 4
22. Polupre~nik kru`ne povr{ine je 400 : 2 H 64
m.
Polupre~nik travwaka je 64 m 3 m = 61 m.
Potrebno je pribli`no 128 3,14 m H 383 m
ìce.
o
o
u
P
10.
P
=
16
= 78,5%

kvadrata
11. 47,66% H 48%
12. 128 cm
2

23. Stranica pravougaonika je 48 cm = 4 3
cm .

13. P
o
= 36
cm

P = ( 3 3 )
cm

= 27 cm

2 2 2 2
u
24. a) O = 4 + 2r : 4 = 7,14
cm
b) O = 4 + 2r : 6 = 6,09
cm
14. a) 21,5% b) 21,5%
186
1 2
2
2

2
15. Povr{ina zemqi{ta je 28,26 m
2
.
28,26 : 1,2 = 23,55
Mogu se zasaditi 23 grma.
18. a) O = cm, P = ( 3 0,5) cm
2

b) O = (2 +
5
) cm, P =
5
cm
2
3 6
5
2

16. 423 lale
v) O = 5, P =( 3
+
2
) cm

17. a) Povr{ina jednog keksa je 2,25 cm
2
= 7,065
cm
2
.
Za jedan keks potrebno je 14,13 g ~okolade.
Od 200 g ~okolade moè se preliti 200 : 14,13
H14
19. a) O = 4 cm, P = ( 6 3 2) cm
2

b) O = 8 cm, P = ( 6 3 + 4) cm
2

komada keksa.
b) H 7 komada keksa
18. Povr{ina ve}eg krug je 144 cm
2
, {to
zna~i

20. a) O = 2 + 3,5 cm, P =
7

4
b) O = 2 +
7
cm, P =
7
cm
2

cm
2
da je polupre~nik 12 cm. Obim kruga je srazmeran
3 6
polupre~niku, pa iz koli~nika 12 : 10 zakqu~ujem da
}e

v) O = 2 +
35
cm, P =
35
cm
2

se obim pove}at za 20%.
19. Obim ve}eg kruga je 220 cm, {to zna~i da
je

g) O = 2 +
6
35
cm, P =

4
12
35

8
polupre~nik ve}eg kruga 120 cm. Neka
je
21. begonije: 12,56 cm
2

P = 10 000
cm
2

i P = 12 100 cm
2
. Iz koli~nika
lale: 12,56 cm
2
; 6,25%;
12100 : 10000 = 1,21, zakqu~ujemo da je
povr{ina kruga pove}ana za 21%.
20. 4 cm
2

133
21. Centri upisanih krugova su temena
jednakostrani~nog trougla. Ako je polupre~nik
upisanog kruga r onda je stranica jednakostrani~nog
trougla 2r. Polupre~nik
trava: 64 cm
2
6 cm
2
16cm
2
=
42
42 : 64 = 0,65625 = 65,625%
138
22. a) O =
(
4 2 + 2
)
cm, P = (4 8) cm
2

b) O =
(
4 +
4
)
cm, P =
(
8
4 3
)
cm
2

3
3
8 16
2

upisanog kruga je r =
18
cm . Povr{ina
otpalog
3 + 2 3

dela je pribli`no 39%.

v) O =
(
3
+ 4 3
)
cm, P =
(

23. 1,5 cm; 2,4 cm; 3,6 cm; 4
cm
3
4 3
)
cm

22.
(
2 + 2 2
)
cm

24. P = (
4 3
+

2
2
2

2
+

1,5
2

2

2,5
2

2
)cm

= 6 cm
2

134 138
1. a)
1

4
b)
1

3
v)
5

12
g)
5

8

1. prvi red: 90
0
, 1800
0
, 360
0

2. a) 180 b) 120 v) 144
3. 0,4 cm
2
b) 2 cm
2
v) 3 cm
2
g)
7,5cm
2

4. Centralni ugao je 72.

drugi red:
1
,
1
,
1
,
1
,
3
, 1

8 6 3 2 2
tre}i red:

cm,

cm,

cm,
2
cm, cm,
3
cm, 2 cm

Obim ise~ka je (4 + 4 + 1,6) cm = (8 + 1,6)
cm
4
2. tre}i red:

3
cm
2
,

2
cm
2
,

3
cm
2
,

2
cm
2
,

5. r = 24 cm, ( = 90, P
i
= 144 cm .

12 8 6 3

6. a) 30 cm
2
b) 4 cm
2
v) 4,5
cm
2

7. a) 2 cm b) 2,5 cm v) 1,84 cm
8. a) 4 cm b) 1,6 cm
2
cm
2
,
3
2
cm
2
, cm
2

9. a) 8,25 cm
2
b) 75 cm
2

10. a) O = 6 cm, P = 3 cm
2
b) O = 7 cm, P = 1,75
cm
2

140

11. a) r
o
= 2 3 cm, r
u
= 3 cm, P
o
P
u
= 9
cm

v) 9 cm
2

1
2
.
7
2
cm
2
4
2
cm
2
= 33 cm
2

13. crni prsten: 3 cm
2
, sivi prsten: 5 cm
2
,
plavi prsten: 7 cm
2

187

2
2
14. Polupre~nik unutra{weg kruga je 16 cm.
15. a) O = (4 + ) cm, P = (4 ) cm
2

b) O = (8 + ) cm, P = (8 ) cm
2

v) O = (4 + 2) cm, P = (8 2) cm
2
b) 9 cm
2

1. prvi red: 2 : 1, 1 : 3, 3 :
2 drugi red: 2 : 5, 30 : 8, 2
: 3
tre}i red: 2 : 35, 35 : 2, 1 : 1
~etvrti red: 1 : 4, 10 : 3, 6 :
5 peti red: 1 : 2, 2 : 3 , 3
: 1
2. g)
3. a) 1 : 300 b) 1 : 4 v) 5 : 2
4. 1,66 : 1,02 = 83 : 51
16. a) O = 2 cm, P = (4 ) cm
2

b) O = (4 + ) cm, P = (4 0,5)
cm
2

v) O = 2 cm, P = 2 cm
2

17. a) P = a
2

a
+
a
= a
2
(
1

)
,
4 8 8

5. 5 : 54
6. a) \or|e je odrezao
3
letvice.

10
b) Razmera delova letvice je 3 : 7.
7. a) AC : CB = 1 : 3 b) AD : DB = 1 :
1 v) AB : CD = 4 : 1 g) AD : AB =
1 : 2
P : P
kvadrata
= 0,6075 = 60,75% b) 39,25%
188
1 1 1
1 1
8. a) AC : AB = 4 : 9, AB : CB = 9 : 5
b) BM : MC = 3 : 5, MC : BC = 5 :
8.
9. a) 45 : 2 b) 4 : 1 v) 1 : 12 g) 1 : 8
10. a) 2 : 1 b) 2 : 500 v) 1 : 12 000 g) 1 : 1 250
000
11. 8 : 7
12. a) 3 : 3 b) 2 : 1 v) 1 : 1
13. AM : AB =1 : 6, MP : MQ = 8 : 11, PB : MP = 3 :
2, AQ : PB = 5 : 4, MQ : AB = 11 : 24
14. 1 : 50
15. da
16. a : b = 3 : 5 a) 4 : 5 b) 3 : 4 v) 5 : 7
19. a : b = 4 : 7, b : c = 7 : 10, c : a = 5 : 4
20. 36 km
21. prvi red: 0,25 cm; 300 km
drugi red: 12000 cm = 120 m, 5 mm
22. a) p =
2
m, q =
3
m b) p = 12 cm, q = 18 cm

10. Kako je AC DB, sledi da je:
OC : DC = OA : AB, odnosno 12 cm : AB = 3 cm : 1,
AB = 4 cm.
11. Iz AC : AE = 4 : 5, sledi da je AC : CE = 4 : 1.
Kako je BC DE, sledi:
AC : CE = AB : BD, 4 : 1 = AB : 12 cm, AB = 48 cm,
AD = 60 cm.
12. m = 36 cm

146
1. Ugao ACB = 50. Trouglovi ABC i DEF imaju po dva
ugla jednaka odakle sledi da su sli~ni.
2. a) Uglovi prvog trougla su: 60, 45 i 75. Uglovi drugog
trougla su: 75, 45 i 60. Trouglovi su sli~ni.
b) Uglovi prvog trougla su: 120, 14 i 46. Trouglovi
nisu sli~ni jer nemaju po dva ugla jednaka.
5 5
3. Drugi o{tar ugao prvog trugla je BAC = 90 42 =

23. a) b = 75 cm b) s = 270 cm v) c = 1,5 dm
24. 37,5 cm
25. 9 m i 7 m
26. Duìna stranice Mili~inog kvadrata je 4 cm.
Obim Mininog kvadrata je 24 cm, a Mili~inog 16
cm. Razmera obima kvadrata je 3 : 2.
27. 3 : 2
28. a) d = 90 cm b) d = 1,6 cm v) d = 2,25 cm
29. b = 25 cm, a = 20 cm, P = 500 cm
2

30. a = 20, b = 15
31. a = 24 cm, b = 42 cm
32. a = 15 cm, b = 25 cm, O = 80 cm
33. h = 20 cm, a = 16 cm, b = 4 29 cm
34. a) a : m = 4 : 0,8 = 40 : 8 = 5 : 1 = 5
b) e : m = 2 2 : 0,8 = 20 2 : 8 =
5
2

2
35. a) ne b) da v) da g) ne d) da
36. a) a : b : c = 2 : 3 : 5 b) a : b : c = 5 : 7 : 80
37. a : b : c = 2 : 3 : 5
e a = 2k, b = 3k i c = 5k
Najkra}a du` je du` a.
5 cm = 2k; k = 2,5 cm; b = 7,5 cm; c = 12,5 cm
38. b = 6 cm, h = 18 cm
39. a = 15 cm, b = 25 cm, c = 20 cm
144
40. a) a : c = 1 : 3
b) a : b = 3 : 5 i b : c = 2 : 7
U prvoj razmeri veli~ina b je proporcionalnao s 5
, a u drugoj razmeri sa 2.
NZS(2,5) = 10
Pro{iri}emo prvu razmeru sa 2, a : b = 6 : 10, drugu
sa
5, b : c = 10 : 35.
Zakqu~ujemo da je a : c = 6 : 35.
41. a) a : c = 2 : 3 b) a : c = 3 : 4 v) a : c = 2 : 25

145
9. Kako je AB DE, sledi da je:
48. Trouglovi su sli~ni.
4. a) Ugao na osnovici prvog trougla je FDE = 75. Ugao
na osnovici drugog trougla je CAB = 75. Trouglovi
su sli~ni.
b) Ugao pri vrhu prvog trougla je ACB = 80.
Truglovi su sli~ni.
5. a) Trouglovi nisu sli~ni. b) Trouglovi nisu
sli~ni. v) Trouglovi jesu sli~ni. g) Trouglovi
jesu sli~ni.
6. OAB = ODC i OBA = OCD uglovi sa
paralelnim kracima
7. AEB = DEC i EAB = ECD uglovi sa
paralelnim kracima
8. ADC < DBC, CDE < DBE
9. M = M = 90 i A = A (ABC < A B C )
10.a) Trouglovi ABC i ADC su sli~ni, jer imaju
zajedni~ki ugao kod temena A.
b) Trouglovi ABC i CBD su sli~ni, jer imaju
zajedni~ki ugao kod temena B.
v) Trouglovi ADC i CBD su sli~ni, jer je CAD =
DCA kao uglovi sa normalnim kracima.
11. AFE < ABC, CED < BCF, AFE < CED
12. a) ADC < AEC, CDF < CEB, AEG < ABC
13. Kako je ADF < ABC i ADF E DEF sledi
DEFF < ABC. Razmera stranica trouglova ABC i DEF
je 2 : 1, trouglova ABC i PQM je 1 : 4 i trouglova
DEF i PQM je 2 : 1.
14. a) 2 : 1, b) 1 : 2 v) 2 : 1
15. 1 : 2
16. a) Du` MH BC jer je MH sredwa linija trougla ABC
b) 1 : 2
17. Pogledaj re{ewe prethodnogzadatka.
18. QR = 2 cm, PR = 3,2 cm
19. ED = 27 cm
20. Izra~unaj prvo katetu b pravouglog trougla
ABC, b = 4,2 cm.
Stranice trougla A
1
B
1
C
1
su: a
1
= 1,6 cm; b
1
= 1,2 cm;

c = 2 cm.

AD : DC = BE : EC, BE : EC = 1 : 3, x : 18 cm = 1
: 3,
1
21. a) a

= 3 cm; b

= 7,5 cm; c

= 11,5 cm

x = 6 cm
1
189

b) a = 0,48
1
b = 1,4
1
c =
1,84
cm
1
cm;
1
cm;
1
190

22.Stranica duìne 5 cm je najduà stranica prvog
trougla. Iz proporcije 1,2 cm : 5 cm = a : 15 cm
ra~una{ stranicu a drugog trouga koja odgovara
stranici duìne 1,2 cm prvog trougla, a = 3,6
cm. Iz proporcije 4,6 cm : 5 cm = b : 15 cm
ra~una{
b = 13,8 cm.
24. a) Trouglovi CAB i CDE su sli~ni(A = D, B =
E)
odakle sledi AB : DE = BC : EC,
30 cm : x = 24 cm : 18 cm, x = 40 cm.
b) x = 15 cm

151
26. a) Primenom Pitagorine teoreme na trougao ADC
izra~unaj p, p = 8 cm. Iz sli~nosti trouglova ADC i
CDB sledi p : h = h : q, 8 cm : 6 cm = 6 cm : q, q = 4,5
cm i b : p = a : h, 10 : 8 = a : 6, a = 7,5 cm.
27. Trouglovi ABC i ABD su sli~ni jer imaju zajedni~ki
17. Nacrtajmo trougao ABC i visine CE i BD
koje odgovaraju stranicama AB i AC.
Trouglovi AEC i ABD su sli~ni ( E = D = 90, A je
zajedni~ki ugao), odakle sledi:
AC : AB = CE : BD
Ako trougao ABC obeleìmo kao na slici
prethodno tvr|ewe moèmo napisati i ovako:
b : c = h
c
: h
b

C
D

F

A
E
B
18. 33 cm i 22 cm
ugao kod temena A i ABC = BDA odakle sledi
19. a
1
= 36 cm b
1
= 39 cm
AB : AD = AC : AB = BC : BD
28. a) Trouglovi ABC i EDC su sli~ni jer je: ACB =
ECD
20.a) 3 : 1 b) 3 : 1
21. a) b = 2,5 cm, c = 3 cm b)
a
1

= 10 cm b
1

= 7,5 cm
i BAD =DEC (periferijski uglovi nad lukom BD)
odakle sledi: BA : DE = BC : DC = AC : EC
b) Trouglovi ABC i ADE su sli~ni jer imaju zajedni~ki
ugao kod temena A i ACB = AED (periferijski
uglovi nad lukom BD) odakle sledi: BA : DA = BC : ED
= AC : AE
29. a) Po{to je trougao ABC jednakokraki sledi da je
BAC
= 72 i ACD = 36. Kako je CAD = 36 sledi da je
trougao ADC jednakokraki, AD = CD.
b) Trouglovi ABC i ABD su sli~ni jer imaju
zajedni~ki ugao kod temena B i ACB = BAD =
36.
v) BA : BD = BC : BA odnosno a : (b a) = b : a
30. a) Uglovi trougla ABC su: 36, 108 i 36.
Uglovi trougla BCD su: 36, 36, 108.
Zna~i trouglovi ABC i BCD su
sli~ni. b) a : b = b : (a b)

~ 153
1. 4,5 m
2. 11,2 m
3. 7,2 m
4. 6,3 m
5. AE H 16,17 m, AV H 5,17 m
6. a) 198 m b) 457,6 m
7. x = 1,62 m
8. 11 m
9. a = 20 cm
10. a) 2 11 cm b) 11 cm
11. 2 cm

12. AE =
3
73 cm , EC =
1
73 cm

22. a
1
= 1,5 cm b
1
= 2,5 cm c
1
= 3 cm
4
4
13. b
1
= 6 cm, c
1
= 8 cm, O : O
1
= 3 : 1

14. Duìna kraka trougla ABC je 12,5 cm, a trougla A
1
B
1
C
1
191

40 cm
15. a) 1 : 2, b) 1 : 2 v) 1 : 4
16. a) 5 : 6 b) 5 : 6 v) 25 : 36
176

175
176

2
2
4
7
9
11
13
16
18
22
23
, , , 26
27
30
32
37
( ) 40
40
. o 42
44
45
47
48
. 49
51
. 52
55
57
, . 57
59
60
66
65
68
70
- 71
( ) 73
. 73
74

75
76
78
81
81
82
87
89
. 89
93
93
99
.

103
105
108
111
ja 113
116
120
121
121
125
128
131
131
133
134
138
K - 139
140
140
144
145
146
151
153
158

176
177

-

dr Zorana Luànin, redovni profesor, Prirodno-matemati~ki fakultet u Novom Sadu
dr Dragica Pavlovi}-Babi}, docent, Filozofski fakultet u Beogradu
Du{anka Kova~evi}, profesor, O[ Milo{ Crwanski u Beogradu
Zlata Stuparevi}, nastavnik, O[ 1300 kaplara u Beogradu

-

8

./: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

.000

ISBN 978-86-7781-

copyright 2010

Matematika 7 - Zbirka

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Matematika 7 - Zbirka

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Mirjana Stojsavqevi}-

Radovanovi} Qiqana Vukovi}

B iznosi petinu kru`ne linije jer je u krug upisan

Das könnte Ihnen auch gefallen