Kriminalisticka obrada

Kriminalisticka obrada, kao planirana i usmerena operativna delatnost, polazi od odredjenog kriminalnog dogadjaja ili vise dogadjaja, s ciljem da kriminalisticki utvrdi,prikupljanjem cinjenica i podataka,koji imaju znacaj dokaznih informacija,da li postoji odnos izmedju osumnjicenog i kriminalnog dogadjaja,odnosno da utvrdi da li je odredjena pretpostavljena kauzalnost opravdana. Ako se polazi od odredjenog lica a ne od poznatog dogadjaja,cilj kriminalisticke obrade jeste da utvrdi da li postoji odredjena kriminalna delatnost tih lica,i ukoliko postoji da se prikupe cinjenice i podaci,odnosno da se kriminalisticki dokaze takva uzrocnost. Bez obzira da li kriminalisticka obrada polazi od odredjenog poznatog kriminalnog dogadjaja ili lica,uvek je usmerena prema izvrsiocu, cak iako je nepoznat, i odvija se u pravcu njegovog otkrivanja,odnosno prikupljanja dokaznih informacija o njegovoj krivici. Prema tome, kriminalisticka obrada predstavlja skup metodoloskih planiranih i preduzetih mera i radnji od strane organa unutrasnjih poslova u pretkrivicnom postupku povodom odredjenog kriminalnog dogadjaja i njegovog izvrsioca, s ciljem da se pocetna saznanja operativnim radom podignu na takav stepen verovatnoce koji ce omoguciti donosenje odredjenih krivicnoprocesnih odluka. U svakom slucaju, kriminalisticka obrada doprinosi utvrdjivanju istine o postojanju odredjenog krivicnog dela i odredjene kriminalne delatnosti. Proces koji pocinje i odvija se po izvrsenom krivicnom delu ima represivni karakter i sadrzi sledece medjusobno povezane etape ili faze.: -prikupljanje indicija ili saznanja o krivicnom delu i uciniocu i u vezi sa tim odredjivanje dijagnoze ili situacije kriminalnog stanja. -sacinjavanjem kriminalistickih verzija na osnovu prikupljenih i utvrdjenih cinjenica, dijagnoze kriminalnog stanja i u vezi sa tim prognoze daljeg kriminalnog ispoljavanja. -operativno planiranje i odredjivanje cilja opetrativnog rada i u vezi sa tim organizovanje i vrsenje pojedinih operativno taktickih mera i radnji. -Analiticku obradu koja sadrzi analizu dokumentacije prikupljene operativnim radom i istovremeno predstavlja njegovu kontrolu i operativno usmeravanje ka realizaciji kriminalisticke obrade. -Prijavljivanje krivicnog dela i ucinioca i postupanje po krivicnoj prijavi. Sve navedene faze su veoma znacajne,pri cemu,prva predstavlja osnovu na kojoj se grade ostale faze. Cilj koji se ovde zeli postici odnosi se na sledece: otkrivanjem krivicnog dela treba rasvetliti kriminalni dogadjaj i ulogu izvrsioca u krivicnom delu.
1

Ovo se moze postici samo daljim prikupljanjem cinjenica, bilo da je rec o dokazima ili informacijama od dokaznog znacaja. Da bi kriminalisticka obrada rezultirala uspesno, mora da se u prakticnom postupanju, ispoljava veza izmedju teorijske koncepcije i prakse, pri cemu teorijska znanja treba da se verifikuju kroz neposredno operativno postupanje. Izvrsene operativne i istrazne radnje kontrolisu se uporedjivanjem realizovanog toka sa planiranim i u vezi sa tim vrsi se utvrdjivanje u kojoj meri se odstupilo od operativnog plana, shodno izmenjenoj operativnoj situaciji, a zatim slede odredjene korekture u skladu sa operativnim planom i verzijama.

Otkrivanje krivicnog dela i izvrsioca kao cilj kriminalisticke obrade.

Otkrivanje krivicnog dela odnosi se na postupak saznavanja osnovnih informacija i dalje razvijanje ove aktivnosti, s ciljem da se otkloni dilema da li je u pitanju krivicno delo ili ne, a zatim da se nastavi sa rasvetljavanjem kriminalne delatnosti i otkrivanje izvrsioca krivicnog dela ukoliko je nepoznat. Ta prva saznanja o delu i izvrsiocu predstavljaju zakonsku i kriminalisticku osnovu za dalje postupanje organa unutrasnjih poslova. Otkrivanje predstavlja i identifikaciju izvrsioca krivicnog dela ciji je izvrsilac u vreme saznanja o delu nepoznat. Razjasnjavanje se najcesce preduzima u odnosu na imovinske i krvne delikte, prevare, falsifikate, dela u vezi da drogom, odnosno delikte prikrivenog profesionalnog kriminaliteta. Rasvetljavanje i razjasnjavanje krivicnog dela predstavlja fazu u kojoj se pojedine informacije i cinjenice produbljuju, odbacuju one koje nisu kriminalisticki i pravno zasnovane i sticu nove. Otkrivanje, rasvetljavanje i razjasnjavanje ima za cilj sticanje osnovane sumnje, kako bi se stekli uslovi za pokretanje krivicnog postupka. Aktivnosti razjasnjavanja i faza otkrivanja vezana je za osumnjicenog. Otkrivanjem krivicnog dela i izvrsioca doseze se do samog izvrsenja i unazad, retroaktivno. Rasvetljavanjem, odnosno razjasnjavanjem krivicnog dela nastaje mogucnost pravnog odnosa. Operativni odnos nastaje sticanjem osnova sumnje, a krivicnoprocesni odnos sticanjem osnovane sumnje koja, po pravilu dovodi do pokretanja krivicnog postupka. Organi unutrasnjih poslova su u situaciji i obavezi da izgradjuju metode i sredstva kojima ce najuspesnije i najefikasnije da se angazuju pri otkrivanju
2

krivicnih dela i ucinilaca. Sadrzina i sustina ove operativne delatnosti sastoji se iz preduzimanja mera i radnji na otkrivanju krivicnih dela, kao i na obezbedjivanju tragova i predmeta koji bi posluzili kao dokazi u krivicnom postupku.

Zlatna pitanja kriminalistike

Osnovna, zlatna pitanja kriminalistike su u vezi sa objektivnom stranom i subjektivnim elementima krivicnog dela u fazi rasvetljavanja, razjasnjenja i presudjenja. U objektivnu stranu spadaju pitanja: Sta se desilo,gde se desilo, kako se desilo, i cime je izvrseno. Pitanja koja se odnose na subjektivnu stranu razjasnjenja dela jesu: Sa kime je izvrseno, zasto je izvrseno, nad kime je izvrseno i ko je izvrsilac. Osnovna zlatna pitanja kriminalistike najvecim delom se upravo i odnose na otkrivanje izvrsioca. STA SE DESILO? Rec je o vrlo znacajnom pitanju koje se namece neposredno po saznanju za dogadjaj kojim se moze potvrditi ili demantovati sumnja o tome da je u pitanju krivicno delo. Ukoliko se potvrde osnovi sumnje o izvrsenju krivicnog dela za koje se goni po sluzbenoj duznosti, ovlascena sluzbena lica organa unutrasnjih poslova su duzna da preduzmu potrebne mere, s ciljem da se pronadje ucinilac krivicnog dela i spreci njegovo bekstvo ili sakrivanje, da se otkriju i obezbede tragovi krivicnog dela i predmeti koji mogu da posluze kao dokaz, odnosno da se prikupe sva obavestenja koja bi mogla biti od koristi za uspesno vodjenje krivicnog postupka. Ukoliko se potvrdi postojanje osnovane sumnje o ucinjenom krivicnom delu, ovlasceno sluzbeno lice ce nadleznom javnom tuziocu podneti krivicnu prijavu protiv poznatog, odnosno nepoznatog ucinioca. Ako je u konkretnom slucaju rec o krivicnom delu za koje se goni po privatnoj tuzbi, o saznatom ce biti obavesten osteceni gradjanin.

GDE SE DESILO? Mesto kriminalnog dogadjaja ima visestruki znacaj. Na tom mestu se mogu pronaci predmeti i tragovi izvrsenja, odnosno zateci ili pronaci lica koja su u vezi sa dogadjajem. Lice mesta predstavlja prostorni okvir preduzimanja niza kriminalistickotaktickih i kriminalistickotehnickih mera i radnji(obezbedjenje lica mesta, prikupljanje obavestenja, ogranicenje slobode kretanja, pretresanje, legitimisanje i drugo). Preduzimanje mera i radnji radi provere alibija osumnjicenog ili okrivljenog gubi smisao ukoliko mesto izvrsenja nije pouzdano utvrdjeno. Kod pojedinih krivicnih dela mesto izvrsenja predstavlja obelezja bica dela, (npr:pri povredi cuvanja drzavne granice, pri narusavanju nepovredivosti stana-tudji stan ili zatvorene prostorije, pri protivpravnom zauzimanju zemljista sa posebnom namenom-zastita suma, nacionalni park ili drugo zemljiste sa posebnom namenom itd. ), ili njegovu kvalifikatornu okolnost(npr:pri povredi strazarske,patrolne ili druge slicne sluzbe-skladiste oruzija,municije, ili eksplozivnog materijala ili drugi objekat vaznijeg znacenja: pri izazivanju opste opasnosti-mesto gde je okupljen veci broj ljudi-javni skup). Sadrzaj odgovora na pitanje gde se desilo od posebnog je znacaja i stoga sto je prvenstvena mesna nadleznost suda i javnog tuzioca zasnovana na cinjenici da je na njihovom podrucju izvrseno ili pokusano krivicno delo. KADA SE DESILO? Nacin na koji je nastao i odigrao se kriminalni dogadjaj moze biti pouzdana indicija o tome da je u konkretnom slucaju rec o krivicnom delu, a ne o nekom drugom dogadjaju,odnosno o motivu,telesnim svojstvima,godinama starosti, profesionalnim znanjima ili vestinama ucinioca i o njegovom prethodnom poznavanju pojedinih znacajnih okolnosti. Nacin izvrsenja kod pojedinih krivicnih dela predstavlja element njihovog bica, npr: pri ugrozavanju bezbednosti leta vazduhoplova-postavljanje ili unosenje u vazduhoplov ekzplozivne ili druge naprave i supstance. Nacin izvrsenja moze biti i jedna od okolnosti koja odredjenim krivicnim delima daje tezi, kvalifikovani oblik(npr:pri ubistvu-svirep ili podmukao nacin,prilikom ostecenja poverilaca-priznanje neistinitih potrazivanja,sastavljanje laznih ugovora ili neka druga prevarna radnja: pri silovanju-narocito svirep ili narocito ponizavajuci nacin itd.

CIME JE IZVRSENO? Pronalazenjem sredstava izvrsenja i njihovih tragova tokom kriminalisticke obrade mesta dogadjaja ili operativne obrade dolazi se do odgovora na pitanje, cime je krivicno delo izvrseno. Na upotrebljena sredstva mogu ukazati i lica ucesnici u dogadjaju, osteceni ili zrtve, ocevici i ucinioci. Utvrdjivanjem svojstava predmeta izvrsenja stice se veoma znacajna indicija o pripremanom,pokusanom ili izvrsenom krivicnom delu, motivu, telesnim svojstvima i profesionalnim znanjima i vestinama ucinioca. Na predmetima izvrsenja mogu se naci razliciti tragovi, pa i oni na osnovu kojih se moze izvrsiti pouzdana identifikacija ucinioca. Radi pronalazenja ovih predmeta,mogu se preduzeti sledece radnje: uvidjaj, pretresanje, pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, pregleda odredjenih objekata, uvida u dokumentaciju,privremenog oduzimanja predmeta i raspisivanje potraga. Ove radnje po zakonu mogu preduzimati sud i policija ukoliko su ispunjeni odredjeni zakonski uslovi. Ako je krivicno delo ostalo u pokusaju, tada treba utvrditi da li su upotrebljena sredstva podesna za izvrsenje, posto se u slucaju kaznjivog pokusaja nepodesnim sredstvima ucinilac moze blaze kazniti ili osloboditi kazne. Odredjena sredstva izvrsenja su kod pojedinih krivicnih dela element njihovog bica(npr:pri neovlascenom prisluskivanju i tonskom snimanjuposebni uredjaji, pri neispravnom merenju-lazni tegovi idr.) , ili predstavljaju uslov za postojanje kvalifikovanog oblika(npr: pri lakoj telesnoj povredi-oruzje,opasno orudje ili drugo sredstvo podobno da se telo tesko povredi ili zdravlje tesko narusi, pri kockanju-lazne karte, pri neovlascenom laznom nabavljanju, drzanju,nosenju,izradi ili prodaji vatrenog oruzja,municije ili eksplozivnih materija-rasprskavajuce ili gasno oruzje,vatreno oruzje,municija ili eksplozivna materija velike razorne moci. S KIME JE IZVRSENO? Ovo pitanje se postavlja onda kada se sumnja ili je izvesno da je kriminalni dogadjaj koji se rasvetljava nastao aktivnoscu vise lica, odnosno njihovim saucestvovanjem. Broj ucesnika se moze utvrditi zaticanjem na mestu dogadjaja,prikupljanjem obavestenja od gradjana i misaonom rekonstrukcijom toka dogadjaja, izvrsenom na osnovu stecenih saznanja i predmeta i tragova pronadjenih tokom kriminalisticke obrade. U slucaju doprinosa vise lica u krivicnom delu, moguca je primena krivicnoprocesnih propisa o saizvrsilastvu,podstrekavanju, pomaganju i organizovanju zlocinackih udruzenja. Ako vise lica ucestvuje u radnji
5

izvrsenja ili drugoj radnji kojom se zajednicki cini krivicno delo, samo ucestvovanje je u tom slucaju obelezje bica krivicnih dela kod kojih postoji nuzno saizvrsilastvo,(npr:kod pobune lica lisenih slobode-lica koja su ucestvovala u tuci u kojoj je neko lisen zivota ili je drugom nanesena teska telesna povreda, pri ucestvovanju u skupini koja spreci sluzbeno lice u vrsenju sluzbene radnje-lica koja ucestvuju u skupini itd.). Ucesce vise lica u krivicnom delu moze biti i kvalifikatorna okolnost(npr:pri silovanju-vise lica, pri teskoj kradji-vise lica koja su se udruzila za vrsenje kradja, pri teskim slucajevima razbojnicke kradje i razbojnistva- u sastavu grupe ili bande itd). ZASTO JE IZVRSENO? Policija tokom rasvetljavanja kriminalnog dogadjaja ima za cilj i utvrdivanje motiva izvrsenja. To je posebno vazno u slucaju nepoznatog ucinioca, kada motiv izvrsenja moze posluziti kao znacajna indicija i biti osnov za odredjivanje kruga mogucih izvrsilaca. Motivi izvrsenja se kao unutrasnji psihicki pokretac konkretnih ljudskih aktivnosti utvrdjuju na osnovu niza karakteristika ucinjenog dela: njegove vrste, objekta,mesta, vremena,nacina i sredstva izvrsenja. Odgovor na ovo pitanje znacajno je jer motivi,namere i pobude mogu da predstavljaju element bica krivicnog dela(npr:pri kradji-namera je pribavljanje protivpravne imovinske koristi, pri oduzimanju vozila-namera je da se upotrebi za voznju , pri sprecavanju dokazivanja-namera je sprecavanje ili otezavanje dokazivanja itd), ili kvalifikatornu okolnost(npr:pri odavanju sluzbene tajne-ucinjeno iz koristoljublja ili radi objavljivanja ili koriscenja u inostranstvu, pri ubistvu-izvrsenog iz koristoljublja,radi izvrsenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela, iz krvne ili bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda idr). Motiv izvrsenja moze da predstavlja i obelezje privilegovanog oblika pojedinih krivicnih dela (npr.pri sitnom delu kradje, utaje ili prevare-ako je kradja ili utaja stvari izvrsena radi neposredne potrosnje ili upotrebe za sebe ili clanove svoje porodice itd.)

NAD KIME (CIME) JE IZVRSENO? Bez obzira na to sto su nacini saznanja za krivicna dela razliciti, aktivnost policije u pretkrivicnom postupku veoma cesto biva inicirana prijavljivanjem krivicnih dela od strane ostecenih lica i zrtava. Ova lica su narocito zainteresovana za rasvetljavanje krivicnog dela, otkrivanje i kaznjavanje ucinioca, pa se mogu pojaviti kao znacajan izvor podataka i kad nisu prijavioci ucinjenog dela, vec se za njih saznalo naknadno,tokom operativnog rada. Skup istih ili slicnih karakteristika veceg broja napadnutih objekata ili lica nad kojima je krivicno delo izvrseno, moze ukazivati na odredjeni modus operandi ucinioca, i time posluziti kao osnov za planiranje daljeg rada ne samo na rasvetljavanju izvrsenih krivicnih dela nego i na sprecavanju novih. Odredjeni objekt radnje izvrsenja, odnosno osteceno lice sa odredjenim karakteristikama, predstavlja u pojedinim slucajevima obelezje bica krivicnog dela ili kvalifikatornu okolnost. Tokom rada na rasvetljavanju konkretnog kriminalnog dogadjaja ne sme se zanemariti ni moguci doprinos lica koje je svojim ponasanjem,u vecoj ili manjoj meri, isprovociralo radnju izvrsenja krivicnog dela. Zakon kod pojedinih krivicnih dela predvidja mogucnost blazeg kaznjavanja ili oslobodjenja od kazne ucinioca koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem ostecenog lica(npr:pri sprecavanju sluzbenog lica u vrsenju sluzbene duznosti,klevete,uvrede itd). KO JE UCINILAC? Mnogobrojna krivicna dela vrse se na nacin,u vreme ili na mestu koji otezavaju rad na otkrivanju i rasvetljavanju,tako da veoma cesto nije lako utvrditi odgovor na pitanje ko je ucinilac. Ucinilac krivicnog dela smatra se poznatim u slucaju kada ovlasceno sluzbeno lice organa unutrasnjih poslova, zaticanjem na delu, tokom operativnog rada, prijavom ili na neki drugi nacin, utvrdi postojanje osnovane sumnje o tome da je odredjeno lice ucinilo krivicno delo. Ima vise krivicnih dela kod kojih izvrsioci mogu biti samo odredjena lica, odnosno kod kojih je sastavni deo bica licni odnos, odnosno svojstvo ucinioca.(npr:pri protivzakonitom pretresanju-sluzbeno lice, pri protivljenju pretpostavljenom-vojno lice, pri neovlascenom otkrivanju tajneadvokat,lekar ili drugi zdravstveni radnik itd).

Pojedina kricvicna dela dobice kvalifikovani oblik ukoliko su njihovi ucinioci lica sa odredjenim licnim svojstvima,odnosima ili okolnostima(npr:pri podrivanju vojne i odbrambene moci- gradjani Srbije, pri protivpravnom lisenju slobode-sluzbeno lice, pri zloupotrebi poverenjastaralac ili advokat). Kao izvrsilac privilegovanog oblika ubistva, ubistva deteta pri porodjaju,moze se pojaviti samo majka deteta. ODGOVORI NA ZLATNA PITANJA I PROVERA VERZIJA Zlatna pitanja kriminalistike predstavljaju osnov svih verzija koje se postavljaju od trenutka preduzimanja mera prvog zahvata, pa do okoncanja postupka. Kriminalna delatnost se moze smatrati razjasnjenom tek onda kada se na sva navedena pitanja daju potpuni i odredjeni odgovori,potkrepljeni dokazima. Na osnovu odgovora na pojedina pitanja , odnosno njima stecenih indicija sacinjavaju se verzije. Verzije se mogu planirati i tako sto se vise njih veze za jedan element(motiv,nacin,sredstva izvrsenja,odredjeno lice kao izvrsioca). Operativnim radom nije dovoljno dokazati samo istinitost odredjene verzije, nego neistinitost ostalih planiranih verzija. Samo u tom slucaju mozemo sa sigurnoscu tvrditi da smo uspeli da utvrdimo podudarnost planirane verzije sa faktickim cinjenicama koje se odnose na krivicno delo i njegovog izvrsioca. Operativne verzije se postavljaju i radi sprecavanja kriminalne delatnosti. Verzije se mogu podeliti na preventivne i represivne. Preventivne verzije se mogu postavljati i na osnovu opste sumnje u mogucnost nastupanja kriminalne posledice u okviru kriminoloske prognoze. U odnosu na ove okolnosti moguce je stvarati preventivne verzije, dok bi represivne bile one koje stvaraju organi unutrasnjih poslova u pretkrivicnom postupku, odnosno istrazni sudija u prethodnom krivicnom postupku, u skladu sa prikupljenim indicijama i dokaznim informacijama o krivicnom delu i uciniocu.Planiranje treba da bude u skladu sa postojecim verzijama, a same verzije uslovljene sadrzajem zlatnih osnovnih pitanja kriminalistike. Realizacija operativnog plana podrazumeva sumiranje i ocenu prikupljenih informacija i dokaza, odnosno proveru koje su se indicije i po njima sacinjene verzije pokazale osnovanim i u vezi sa tim kakve korekcije i usmeravanja u pretkrivicnom postupku treba preduzeti. Kada ce se pristupiti planiranju, odnosno sacinjavanju verzija,donosenju operativnog plana i zavodjenju kriminalisticke obrade,zavisi od broja i sadrzine indicija, odnosno od toga da li prikupljena saznanja pruzaju dovoljno osnova za postavljanje bilo kakvih radnih pretpostavki.
8

U okviru operativnog rada stvaraju se uslovi za odbacivanje postojecih i donosenje novih verzija, sve do konacnog potvrdjivanja one najverovatnije. Zato i sam plan treba stalno menjati, proveravati i usmeravati u skladu sa novim cinjenicama, jer i same cinjenice na osnovu kojih se stvaraju verzije u pretkrivicnom postupku nisu precizno odredjene niti uokvirene. Pojedine operativno-takticke radnje su unapred odredjene sadrzajem samih verzija. U daljem operativnom postupanju njihovim vrsenjem proveravaju se i same verzije. S obzirom na to da je rec o indicijama i na osnovu njih sacinjenim radnim pretpostavkama,otvoren nacin vrsenja pojedinih radnji, s ciljem utvrdjivanja stvarnog stanja, mogao bi da naskodi ugledu, odnosno dostojanstvu lica na koja se odnose indicije ili pretpostavke. S druge strane na konspirativan rad obavezuju i razlozi operativnosti, buduci da su lica u odnosu na koja se radnje preduzimaju zainteresovana za ishod pretkrivicnog postupka, pa bi nastojala da uniste ili sklone materijalne dokaze, uticu na svedoke, ili , pak, da pobegnu. Broj lica sa daljim operativnim radom suzava i dovodi u realne granice, naravno, ukoliko su i same verzije bile realne. Ukoliko su se sve verzije posle preduzetih operativno-taktickih mera i radnji pokazale kao neosnovane, to obavezuje organ unutrasnjih poslova na dalje operativno postupanje u pravcu prikupljanja novih informacija, njihovo proveravanje, izmenu plana ili njegovo modifikovanje, odnosno usmeravanje rada prema onim verzijama koje su trenutno najrealnije. Bez obzira na to sto je ponekad moguce odredjene mere radnje, kao i odredjene verzije planirati i u odnosu na konacan razvoj, pojedine razlike ukazuju na potrebu razlicitog tretmana svakog konkretnog slucaja. Cak i prilikom primene iste operativno-takticke mere , specificnosti slucaja uticace na specificnosti njenog vrsenja.

OPSTE KRIMINALISTICKE MERE I RADNJE SPRECAVANJA I SUZBIJANJA KRIMINALITETA. Najveci deo kriminalisticke delatnosti zasnovan je u smislu odrdbi Zakonika o krivicnom postupku,Zakona o unutrasnjim poslovima,krivicnih zakona kao i drugih zakonskih propisa i podzakonskih akata po kojima su organi unutrasnih poslova neposredni vrsioci operativno kriminalistickih radnji i podnosioci krivicnih prijava. Na ovaj nacin su prava,duznosti, i ovlascenja koja se odnose na delatnost organa unutrasnjih poslova na sprecavanju i suzbijanju kriminaliteta utvrdjena posebnim pozitivnim propisima. Sve radnje koje se preduzimaju mogu se podeliti na osnovu razlicitih kriterijuma. Od tih kriterijuma za nas su znacajni: 1) da li se radnje preduzimaju s ciljem sprecavanja izvrsenja krivicnog dela ili radi otkrivanja i dokazivanja vec izvrsenog krivicnog dela. 2) po zahtevu drzavnog tuzioca i predlogu istraznog sudije,ili samoinicijativno. 3) pre podnosenja krivicne prijave ili u fazi istrage, u pokrenutom krivicnom postupku. 4) Da li su to radnje kriminalisticko takticke ili kriminalisticko tehnicke 5) koji je nacin njihovog vrsenja i dokumentovanja i tako dalje. Zakonik o krivicnom postupku predvidja sledece mere i radnje koje preduzima organ unutrasnjih poslova: -prikupljanje obavestenja od gradjana -saslusanje osumnjicenog -pregled prevoznih sredstava,putnika i prtljaga -ogranicenje kretanja na odredjenom prostoru -preduzimanje potrebnih mera u vezi sa utvrdjivanjem istovetnosti lica i predmeta -fotografisanje i uzimanje otisaka prstiju -javno objavljivanje fotografija -raspisivanje portage za licima i stvarima -pregled odredjenih objekata i prostorija drzavnih organa,radnih organizacija i drugih organizacija i zajednica -pregled odredjene dokumentacije ovih organa,organizacija i zajednica u prisustvu odgovornog lica -upucivanje lica zatecenog na mestu izvrsenja krivicnog dela istraznom sudiji i njegovo zadrzavanje do dolaska istraznog sudije - i druge mere i radnje. Ove mere i radnje se nazivaju potrazne ili opste operativno takticke mere i radnje. Jedino u slucaju saslusanja osumnjicenog ukoliko se preduzima u
10

skladu za zakonskim uslovima i u prisutvu njegovog branioca ima znacaj radnje dokazivanja. U kriminalistickoj obradi preduzimaju se ne samo opste operativno takticke radnje, vec i radnje dokazivanja, s tim sto se opste preduzimaju, po pravilu na pocetku i tokom kriminalisticke obrade, a radnje dokazivanja po pravilu, na kraju kada treba obradu finalizirati na vrednost dokaza, ili pak, u pokrenutom krivicnom postupku. Radnje dokazivanja po pravilu preduzima istrazni sudija, a samo izuzetno organ unutrasnjih poslova. Zakonik o krivicnom postupku predvidja sledece radnje dokazivanja: Pretresanje stana i lica, privremeno oduzimanje predmeta, uvidjaj, vestacenje, saslusanje okrivljenog,saslusanje svedoka,suocavanje i prepoznavanje. Radnje dokazivanja su po pravilu represivnog karaktera. One se najcesce preduzimaju post delictum, i po pravilu u fazi istrage, sto znaci da je njihova svrha otkrivanje i rasvetljavanje krivicnog dela, a neretko i pre formalnog pokretanja istrage, s ciljem prijavljivanja dela i podnosenja izvestaja nadleznim organima, kao i prikupljanje dokaza materijalnih i licnih. U preventivne ili tzv radnje sprecavanja spadaju: -zadrzavanje do 24 h ako je potrebno utvrditi identitet nekog lica, a on se na drugi nacin ne moze utvrditi. -legitimisanje i privodjenje -posluzivanje prevoznim sredstvom drugih organa, organizacija i gradjana radi hvatanja ucinioca krivicnog dela koga neposredno gone -upotreba fizicke snage, sredstva prinude i vatrenog oruzja. Preventivno represivne mere i radnje organ unutrasnjih poslova preduzima, po pravilu,samostalno u odnosu na pojedina preddeliktna stanja ili potencijalne izvrsioce krivicnih dela,a u okviru kriminalisticke kontrole. Radnje suzbijanja kriminaliteta,tj.radnje otkrivanja krivicnih dela i ucinilaca su represivne i one mogu biti opste i istrazne radnje, sto je u zavisnosti od toga da li se te radnje, po pravilu,preduzimaju u pretkrivicnom ili krivicnom postupku. Radnje dokazivanja mogu se podeliti i na osnovu toga da li se njihovim vrsenjem obezbedjuju licni i materijalni dokazi.

11

PRIJAVLJIVANJE KRIVICNIH DELA-KRIVICNA PRIJAVA Pojam i vrste krivicne prijave Ne postoji zakonska definicija krivicne prijave. Najcesce se oznacava kao pismeno ili usmeno obavestenje koje gradjani ili drugi subjekat upute organu krivicnog gonjenja o izvrsenom krivicnom delu i njegovom uciniocu,ukoliko je poznat. Krivicna prijava se moze odnositi na fakticki potpuno utvrdjeno cinjenicno stanje, ali i na postojanje samo osnovane sumnje da je krivicno delo izvrseno. Uvek je najkvalitetnija ona krivicna prijava cija se sadrzina zasniva na stvarnim cinjenicama i kada je cinjenicno stanje u njoj potkrepljeno dokazima. Krivicnu prijavu organ unutrasnjih poslova podnosi ili prosledjuje drzavnom tuziocu, sto zavisi od izvora, odnosno nacina saznanja za odredjeno krivicno delo. U vezi sa tim, postoje i dve vrste krivicnih prijava koje organi unutrasnjih poslova dostavljaju drzavnom tuziocu. 1) krivicne prijave koje su rezultirale iz aktivnosti organa unutrasnjih poslova 2) krivicne prijave koje drugi subjekti dostavljaju organu unutrasnjih poslova,pa ih ovi dostavljaju drzavnom tuziocu u pismenoj formi,naravno kao prijave drugih subjekata. SADRZINA KRIVICNE PRIJAVE Krivicna prijava treba da sadrzi: prezime i ime prijavljenog lica, kao i druge raspolozive podatke o njegovom identitetu(naravno ukoliko je izvrsilac krivicnog dela poznat), raspolozive podatke o krivicnom delu cije se izvrsenje prijavljuje, podatke o neformalnim-vanprocesnim radnjama , a posebno o radnjama dokazivanja preduzetim u fazi otkrivanja i rasvetljavanja dogadjaja , a pre podnosenja krivicne prijave, kako i podatke o ostecenom licu. Od kvaliteta krivicne prijave zavisi, u velikoj meri kako pokretanje tako i uspesno vodjenje krivicnog postupka,ali krivicna prijava sama za sebe nije dokaz nijedne cinjenice navedene u njoj. Organi unutrasnjih poslova su obavezni da uz krivicnu prijavu dostave predmete,skice,fotografije,zapisnike o izvrsenim radnjama,sluzbene beleske i druge materijale kojima se potvrdjuje cinjenicno stanje navedeno u prijavi,odnosno koji mogu biti od koristi za uspesno pokretanje i odvijanje krivicnog postupka. Drzavni tuzilac odlucuje o krivicnoj prijavi na osnovu cinjenica sadrzanih u prijavi,kao i prilozenih podnesaka.
12

OPERATIVNI I PROCESNI ZNACAJ KRIVICNE PRIJAVE Kada primi krivicnu prijavu, drzavni tuzilac moze doneti sledece odluke: da odbaci krivicnu prijavu, da zahteva sprovodjenje istrage, da predlozi optuzbu bez sprovodjenja istrage,podneti optuznicu,odnosno optuzni predlog, na osnovu krivicne prijave predloziti istraznom sudiji da preduzme pojedine,odnosno odredjene istrazne radnje,ili pak moze zahtevati prikupljanje potrebnih obavestenja. Drzavni tuzilac moze odloziti krivicno gonjenje, a potom Iodbaciti krivicnu prijavu za krivicna dela za koja je predvidjena novcana kazna ili kazna zatvora do tri godine. Odluku o odbacivanju krivicne prijave drzavni tuzilac moze doneti ako je osumnjiceni, usled stvarnog kajanja,sprecio nastupanje stete ili je stetu vec u potpunosti nadoknadio,a drzavni tuzilac,prema okolnostima slucaja, oceni da izricanje krivicne sankcije ne bi bilo pravicno. POSEBAN IZVESTAJ KAO DOPUNA KRIVICNE PRIJAVE Posebnim izvestajem koji se dostavlja povodom vec podnete krivicne prijave, OUP-a se drzavnom tuziocu obraca, najcesce u sledecim situacijama: 1) kada otkrije ucinioca krivicnog dela koje je prethodno prijavljeno kao delo sa nepoznatim uciniocem 2) kada utvrdi da je ucinilac drugo lice, a ne ono protiv koga je podneta krivicna prijava 3) kada utvrdi da prijavljeno delo u stvari nije krivicno delo 4) kada utvrdi nove cinjenice koje mogu da posluze kao dokaz u krivicnoj stvari povodom koje je podneta krivicna prijava 5) kada otkrije do tada nepoznata, odnosno nerasvetljena krivicna dela prijavljenog lica 6) kada otkrije saucesnike prijavljenog lica.

13

14