1.

Vodovi
Vodovi su elementi za prenos elektrine energije. Izvode se s golim provodnicima i u vidu kablova. Prvi se iskljuivo koriste kao nadzemni, okaeni preko izolatora na stubove. Kablovi, s malim izuzecima, pruaju se ispod zemlje. Izuzetke ine samonosei kablovi na niskom naponu koji se kae na stubove. Vodovi se izvode kao monofazni (faza i nula), trofazni (tri fazna provodnika, sa ili bez etvrtog neutralnog provodnika nule) i, ponekad, kao dvofazni (dve faze i neutralni provodnik nula). Razmatranja koja slede odnose sa na monofazne, odnosno na trofazne vodove, ija su pogonske eme formalno iste s ekvivalentnim emama monofaznih vodova. Kada su s golim provodnicima, da bi bili uravnoteeni, trofazni vodovi moraju da se transponuju.Transpozicija voda znai da sve tri faze (a, b i c) na svakoj treini trase voda sukcesivno zamene poloaje, tako da na celoj trasi voda, svaka faza bude u istom odnosu prema ostale dve faze i prema taki nultog potencijala (neutralni provodnik i/ili zemlja). Skica transponovanja voda data je na slici 1.1.

Slika 1.1 Skica transponovanog voda

Kada je trofazni kabl jedinstven u smislu da su u okviru istog plata smetena sva tri fazna provodnika i kada kabl ima plat od provodnog materijala, ili kada se trofazni kabl sastoji od tri nezavisna monofazna kabla, svaki sa svojim provodnim platom, tada je on uravnoteen. Kada su uravnoteeni, trofazni vodovi u bilo kom reimu (simetrinom ili reimu koji to nije) mogu da se prikau sa tri monofazna reprezenta pogonske eme, po jedna za svaki od simetrinih reima direktnog, inverznog i nultog redosleda slika 1.2. Ta ema je topoloki identina sa emom monofaznog voda (vod sa dva provodnika jedna faza i nula).

Slika 1.2 Pogonska ema trofaznog voda za simetrian reim x-tog redosleda x=d,i,o (odnosno ema monofaznog voda bez superskripta x).

Dakle, ekvivalentne eme trofaznog voda za sva tri simetrina reima pogonske eme topoloki su meusobno iste. Pogonske eme za pozitivni i negativni redosled imaju i jednake parametre, koji se razlikuju od parametara pogonske eme za nulti redosled. Parametri R, L, G i C predstavljaju pogonsku (rednu) otpornost, (rednu) induktivnost, (otonu) odvodnost i (otonu) kapacitivnost, respektivno. Napomena: Ako se izostavi odrednica pogonski, onda se ova etiri termina odnose na monofazne vodove. (Redna) otpornost -R Ovaj parametar voda dolazi do izraaja samo kada postoje struje kroz fazne provodnike. Svakoj od tih struja se suprostavlja (pogonska) otpornost provodnika. Ona je srazmerna odnosu duine voda l i povrine poprenog preseka provodnika S: R : l/S Za otpornost kabla i voda s golim provodnicima vai sledea relacija: Rk Rv , to je posledica injenice da se za prenos iste snage istim naponom zahteva ista struja (subskripti k i v ukazuju na kabl i vod s golim provodnicima, respektivno). Za istu struju se zahteva ista koliina bakra ili aluminijuma. Zbog oteanog hlaenja, poluprenik faznog provodnika kabla treba da bude neto vei od odgovarajueg kod voda s golim provodnicima (ovde je hlaenje intenzivnije), pa je tako i redna otpornost kabla neto manja od redne otpornosti voda s golim provodniima, iste nominalne struje. (Redna) induktivnost -L Ovaj parametar voda dolazi do izraaja samo kada postoji naizmenina (naelno promenljiva) struja kroz fazne provodnike. On se javlja zbog toga to se svakoj konturi koju ine parovi faznih provodnika i parovi jedan fazni provodnik i

neutralni provodnik i/ili zemlja, asociraju odgovarajue sopstvene i meusobne induktivnosti sa ostalim konturama trofaznog voda (kod monofaznih vodova postoji samo sopstvena induktivnost). Strujama kroz fazne provodnike, s povratnim putem kroz neutralni provodnik i/ili zemlju, suprostavljaju se elektromotorne sile indukovane u tim konturama usled promene fluksa izazvanog tim strujama. Induktivnost L je srazmerna logaritmu odnosa meusobnog rastojanja provodnika d i njihovog prenika r: L: ln d/r R: l/S

Za induktivnost kabla i voda s golim provodnicima vai sledea relacija: Lk << Lv To je posledica relacije (3.4.2), odnosno srazmere induktivnosti i logaritma odnosa meusobnog rastojanja i poluprenika provodnika. Kod kabla je to rastojanje (d) mnogo manje nego kod voda s golim provodnicima pa je i induktivnost kabla mnogo manja. (Otona) odvodnost -G Ovaj parametar voda dolazi do izraaja samo kada su fazni provodnici pod naponom. Kod vodova s golim provodnicima, odvodnost se javlja usled nesavrenosti izolatora. Preko njihove, uglavnom zaprljane povrine, "odvode" se struje s faznih provodnika pod naponom (otone struje). To je efekat puzajuih struja na izolatorima koji su pod naponom. Pored toga, na povrinama faznih provodnika vodova s golim provodnicima trajno postoji jo jedan otoni efekat efekat korone. Taj efekat se javlja na svakom naelektrisanom telu ako je elektrino polje u njegovoj okolini vee od dielektrine vrstoe medijuma (ovde vazduha 30 kV/cm). Efekat korone, s obzirom da su goli provodnici vodova "poueni" (dakle nisu glatki), skoro da ne moe da se izbegne. Dakle, kod vodova s golim provodnicima, odvodnost G je posledica opisana dva efekta puzajuih struja i korone. Njega je teko eksplicirati poto varira sa zaprljanou izolatora (puzajue struje), vremenskim uslovima (korona je na vlanom vremenu izraenija), itd. Odvodnost kabla i voda s golim provodnicima posledice su kvalitativno razliitih efekata. Odvodnost kabla ine gubici u dielektriku (definisani tangensom ugla gubitaka -tgd), poto je u pitanju ponaanje kabla kao nesavrenog kondenzatora, a kod voda su u pitanju puzajue struje i korona. Zbog toga se oni ne porede kvantitativno. (Otona) kapacitivnost -C Ovaj parametar voda dolazi do izraaja samo kada su fazni provodnici pod naizmeninim (naelno promenljivim) naponom. On se javlja zbog toga to se svaki provodnik karakterie nekom kapacitivnou, tj. to svaki par faznih provodnika i svaki par fazni provodnik neutralni provodnik i/ili zemlja, predstavljaju kondenzatore. Tako se u vodu, njegovim stavljanjem pod napone, uspostavljaju otone kapacitivne struje kroz dielektrikum vazduh, s faznog provodnika ka faznom provodniku i s faznog provodnika ka neutralnom provodniku i/ili zemlji. (Kod monofaznih vodova postoji samo kapacitivnost izmeu dva provodnika.)

Kapacitivnost C je srazmerna logaritmu odnosa prenika provodnika r i meusobnog rastojanja provodnika d: C: ln r/d 1.2.1

Za kapacitivnost kabla i voda vai sledea relacija: Ck >> Cv . To je posledica relacije 1.2.1 , odnosno srazmere kapacitivnosti i logaritma odnosa prenika provodnika i njihovog meusobnog rastojanja. Kod kabla je to rastojanje (d) mnogo manje nego kod nadzemnog voda, pa je i kapacitivnost kabla mnogo vea od odgovarajueg voda s golim provodnicima. Kod trofaznih vodova s golim provodnicima, vrednosti rednih parametara (R i L) pogonske eme za nulti redosled naelno su tri do pet puta vee od vrednosti odgovarajuih parametara pogonske eme za inverzni i direktni redosled. To je posledica sledeeg: 1. Kad je (redna) otpornost u pitanju, suma struja pozitivnog i negativnog redosleda trofaznog voda, koja bi se zatvorila kroz neutralni provodnik i/ili zemlju jednaka je nuli. Dakle, taj parametar voda ine samo otpornosti faznih provodnika voda. To znai da pogonske (redne) otpornosti za direktni i inverzni redosled ne zavise od otpornosti neutralnog provodnika i zemlje. Za razliku od toga, u simetrinom reimu nultog redosleda povratna struja kroz neutralni provodnik i/ili zemlju jednaka je trostrukoj faznoj struji nultog redosleda. Zbog toga, pogonsku (rednu) otpornost nultog redosleda, osim parametara faznih provodnika, ine i otpornosti neutralnog provodnika i/ili zemlje. 2. Kad je (redna) induktivnost u pitanju, ukupni fluks kroz konturu fazni provodnici neutralni provodnik i/ili zemlja za simetrini reim pozitivnog i negativnog redosleda znatno su manji od istog fluksa za simetrini reim nultog redosleda. U prvom sluaju ti fluksevi su rezultat faznih struja iji je sumirani efekat naelno nula, a u drugom sluaju sumirani efekat je naelno trostruk do petostruk. Pogonska otona odvodnost nultog redosleda voda s golim provodnicima oko dva puta je manja od odgovarajueg parametra za direktni (inverzni) redosled, zbog trostruke povratne struje kroz neutralni provodnik i/ili zemlju. Pogonska otona kapacitivnost nultog redosleda voda s golim provodnicima oko dva puta je manja od odgovarajueg parametra za direktni (inverzni) redosled, zbog toga to se fazni provodnici nalaze na istim naponima, pa meufazne kapacitivnosti nisu izraene kao kod simetrinih reima direktnog i inverznog redosleda. Tako, pogonsku otonu kapacitivnost nultog redosleda ine samo kapacitivnosti izmeu faza i neutralnog provodnika i/ili zemlje. ema prikazana na slici 1.2 jeste potpuna ekvivalentna (pogonska) ema voda poto su na njoj eksplicirana sva etiri njegova parametra. Umesto te potpune eme, u analizi EES se esto koriste pojednostavljene eme vodova, zanemarivanjem pojedinih parametara. Npr, kada su u pitanju niskonaponski vodovi (npr. 0.4 kV) s golim provodnicima, otoni parametri su tako mali da za veliki broj prorauna mogu da se zanemare slika 1.3.a. Kod vodova vrlo visokih napona (npr. 400 kV), rezistansa redne impedanse voda je desetak puta manja od njene

reaktanse, kao to je i susceptansa otone admitanse znatno izraenija od njene konduktanse, pa se za takve vodove esto koristi ema pojednostavljena ema prikazana na slici 1.3.b.

Slika 1.3 Pojednostavljene eme voda: niskonaponski vodovi s golim provodnicima (a) i vodovi vrlo visokih napona (b) 1.1. Osnovni nominalni podaci (''tablica vodova'') Pod osnovnim nominalnim podacima vodova, ovde se podrazumevaju oni kojima su odreeni naponski nivo, strujna opteretivost (snaga) voda i na osnovu kojih u potpunosti mogu da se izraunaju parametri pogonskih ema, koje se uobiajeno koriste za prikaz vodova u modelima EES slike 1.2. Ti podaci su navedeni u "tablici voda". Osnovni nominalni podaci glase: 1. Nominalni napon Un (za monofazni vod, odnosno fazni za trofazni vod), odnosno linijski kod trofaznih vodova Vn =3Un [kV]; 2. Nominalna struja In [A]; 3. Nominalna prividna snaga Sn1 (monofazni vod, odnosno fazna za trofazni vod), odnosno trofazna kod trofaznih vodova Sn = 3Sn1 [kVA, MVA] (redundantan podatak, poto moe da se izvede iz prethodna dva Sn1 = UnIn , odnosno Sn = 3VnIn );

4. rd [W/km], xd[W/km], gd[S/km] i bd[S/km] podune (po dunom kilometru) vrednosti rezistanse i reaktanse redne impedanse, konduktanse i susceptanse otone admitanse monofaznih vodova, odnosno pogonske vrednosti za simetrine reime direktnog i inverznog redosleda kod trofaznih vodova; 5. ro [W/km], xo[W/km], go[S/km] i bo[S/km] podune vrednosti rezistanse i reaktanse redne impedanse, konduktanse i susceptanse pogonske otone admitanse za simetrine reime nultog redosleda kod trofaznih vodova. Saglasno sa emom voda, prikazanom na slici 1.2, za vod se definiu sledei kompleksni parametri: Redna impedansa, koja se sastoji od redne rezistanse i redne reaktanse: Z = R + jL = R + jX , x = d (i), o; otona admitansa, koja se sastoji od otone konduktanse i otone susceptanse: Y = G += G + jB , x = d (i), o; ije se polovine rasporeuju na dva kraja pogonske eme voda. Saglasno s tim, emi voda moe da se da standardna forma slika 1.1.1.

Slika 1.1.1 - Standardna pogonska ema trofaznog voda za simetrian reim x-tog redosleda, x=d, i, o (odnosno, bez superskripta x, ekvivalentna ema monofaznog voda).