UNIVERZITET U NIU FAKULTET ZATITE NA RADU

Magistarska teza:

OCENA RIZIKA KAO ELEMENT UPRAVLJANJA BEZBEDNIM RADOM PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU SA OPASNIM MATERIJAMA

Mentor: Prof. dr Branislav Anelkovi Ni, 2006.

Kandidat: Suzana Stoi, dipl.ing. znr

SADRAJ 1.UVOD .................................................................................................................. 5

1.1. Predmet istraivanja ....................................................................................... 5 1.2. Cilj istraivanja ............................................................................................... 6 1.3. Hipoteze.......................................................................................................... 6 1.4.Metodi istraivanja........................................................................................... 6 1.5. Instrumenti istraivanja ................................................................................. 6 2. KARAKTERISTIKE OPASNIH MATERIJA S OBZIROM NA BEZBEDAN RAD I NJIHOVO SKLADITENJE ................................................................................. 7 2.1. O udesima ....................................................................................................... 7 2.1.1. Udesi u industriji i skladitima................................................................7 2.1.2. Udesi u transportu opasnih materija .......................................................8 2.2. Opasne materije u skladiranju i transportu ..................................................... 9 2.2.1. Klaifikacija opasnih materija ................................................................ 11 2.2.2. Analiza osnovnih klasifikacionih sistema ................................................ 11 2.3. Osobine 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. 2.3.4. 2.3.5. opasnih materija ............................................................................. 15 Opte osobine ................................................................................... 15 Zapaljivost i eksplozivnost................................................................... 16 Toksinost ........................................................................................ 20 Radioaktivnost................................................................................... 21 Korozivnost ....................................................................................... 21

2.4. Karakteristike pojedinih klasa opasnih materija ........................................... 21 2.4.1. Eksplozivne materije - klase 1.............................................................. 21 2.4.2. Komprimovani gasovi pretvorenii u tenost i gasovi rastvorenii pod pritiskom - klase 2......................... .................................................... 24 2.4.3. Zapaljive tenosti - klase 3.................................................................. 27 2.4.4. vrste zapaljive materije - klase 4........................................................ 28 2.4.5. Oksidirajue materije - klase 5............................................................. 29 2.4.6. Otrovne materije - klase 6................................................................... 29 2.4.7. Radioaktivne materije - klase 7 ............................................................ 31 2.4.8. Korozivne materije - klase 8 ................................................................ 34 2.4.9. Ostale opasne materije klase 9 ............................................................ 37 3. OCENA RIZIKA U FUNKCIJI UPRAVLJANJA BEZBEDNIM RADOM PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA...................................... 38 3.1. Ciljevi i funkcija ocene rizika......................................................................... 39 3.2. Metodi identifikacije, analize i ocene rizika ................................................... 39 3.2.1. Pokazatelji i kriterijumi za ocenu rizika.................................................. 40 3.2.2. Kriterijumi za ocenu rizika ugroavanja zdravlja ljudi .............................. 40 3.2.3. Kriterijumi za ocenu rizika oteenja prirodnih i radom stvorenih vrednosti ......................................................................................... 41 3.2.4. Primena instrumenata, upitnika i ek listi za analizu i ocenu rizika ............ 42 3.2.5. Statistiki metod................................................................................ 44 3.2.6. Metod uporedne analize ...................................................................... 44 3.2.7. Metod "grube" analize rizika ................................................................ 45 3.2.8. Metod analize "ta ako?"..................................................................... 45 3.2.9. Metod indeksnog rangiranja (Dow-Mondov indeks).................................. 45 3.2.10. Metod analize rizika i pouzdanosti (HazOp) .......................................... 45 3.2.11. Metod stabla dogaaja ...................................................................... 46 3.2.12. Metod ekspertskih ocena elemenata opasnosti...................................... 46 3.2.13. Metod analize naina, uinka i kritinosti otkaza (FMECA)....................... 47 3.3. Praktina primena metoda FMECA u funkciji analize rizika pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama .................................................................. 49

3.4. Upravljanje rizikom ...................................................................................... 56 3.4.1. Proces upravljanje rizikom................................................................... 56 3.4.2. Procedura upravljanja rizikkom u skladu sa CSA-Q850 Rizini okvir ........... 57 3.4.3. HPB Rizini okvir ................................................................................ 59 3.4.4. APEEL-Program UNEP u funkciji odgovora na udes .................................. 59 3.4.5. Sistemski inenjering u funkciji bezbednog rada sa opasnim materijama .... 60 3.4.5.1. Sistem upravljanja kvalitetom proizvoda i usluga................... 62 3.4.5.2. Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine ......................... 63 3.4.5.3. Sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu ... 64 3.4.6. Predlog modela integrisanog sistema upravljanja .................................... 67 4. NALIZA RIZIKA PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA NA PODRUJU NIA, LESKOVCA I PROKUPLJA.................................................... 69 4.1. Identifikacija opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ................................................................................................... 69 4.1.1. Priprema za identifikaciju .................................................................... 69 4.1.2. Prikupljanje podataka ......................................................................... 69 4.1.3. Identifikacija opasnih materija na podruju Nia, Leskovca i Prokuplja ....... 69 4.2. Identifikacija objekata, kritinih taaka procesa i uzroka dogaaja udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama analiziranim na podrujima Nia, Leskovca i Prokuplja ......................................................... 72 4.2.1. Identifikacija opasnih objekata............................................................. 73 4.2.2. Identifikacija kritinih taaka procesa, postrojenja i instalacija.................. 73 4.2.3. Uzrok dogaaja od znaaja za procenu rizika ......................................... 74 4.3. Analiza posledica udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama..... 77 4.3.1. Priprema za analizu posledica .............................................................. 77 4.3.2. Prikaz mogueg razvoja dogaaja sa scenariom udesa ............................ 77 4.3.3. Modeliranje efekata ............................................................................ 77 4.3.3.1. Lagraneovski modeli ........................................................ 77 4.3.3.2. Statistiki modeli .............................................................. 78 4.3.3.3. Gausovski modeli.............................................................. 78 4.3.3.4. Modeli za odreivanje zone uticaja detonacije ....................... 80 4.3.3.5. Modeli odreivanja zone uticaja toplotne radijacije vatrene lopte........................................................................................... 82 4.4. Analiza povredivosti ..................................................................................... 84 4.4.1. Identifikacija povredivih objekata ......................................................... 84 4.4.2. Odreivanje mogueg nivoa udesa ....................................................... 84 4.4.3. Procena irine povredive zone .............................................................. 85 4.5. Procena rizika od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama prema vaeoj metodologiji Republike Srbije ............................................... 87 4.5.1. Procena verovatnoe nastanka udesa.................................................... 87 4.5.2. Procena moguih posledica .................................................................. 89 4.5.3. Procena rizika od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama .... 90 4.5.4. Matrica upravljanja procenjenim rizikom od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ............................................................ 91 5.MODEL UPRAVLJANJA BEZBEDNIM RADOM PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJUOPASNIM MATERIJAMA................................................................. 92 5.1. Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama .................................................................. 94 5.2. Procedure nabavke, prijema, skladitenja, manipulacije, korienja i distribucije sirovina i repromaterijala sa svojstvom opasnih materija ....... 112

5.3.

Procedure za reagovanje u sluaju opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama .............................................................. 121

5.4. Model uputstva za bezbedan rad sa hemijski opasnim materijama ............ 128 5.5. Zapisi o upravljanju rizikom od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ................................................................................. 136

6. ZAKLJUNA RAZMATRANJA ............................................................................ 138 LITERATURA ............................................................................................................ PRILOZI .................................................................................................................

1.

Uvod

Savremeni tehniko-tehnoloki sistemi i pored oiglednog napredka jo uvek sa sobom nose velike rizike od naruavanja elemenata sistema radne i ivotne sredine i nastanka povreda na radu, poara, eksplozija i udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Gotovo da nema oblasti ljudske delatnosti u kojoj ne postoji mogunost nastanka neke tete. Ta saznanja uslovila su potrebu za preduzimanjem odreenih mera kako bi se izbegao nastanak teta ili bar preduzele aktivnosti da njihove posledice budu to je mogue manje. Zadaci koji se danas postavljaju pred privredne subjekte pored ostalih su i bezbednost zatita ivotne sredine. Realizacija logistikih procesa, u proizvodnji, prometu i skladiranju namee znaajne promene, kako u strukturi robe kaoja se transportuje tako i pristupu realizacije transpornih procesa. Stoga kod prometa i skladiranja opasnih materija veliki znaaj dobija aspekt upravljanja rizikom pri manipulacijama i radu sa opasnim materijama.

1.1. Predmet istraivanja

U skladitima logistikog sistema, u kojima su prisutne opasne materije, transportno-pretovarno-skladini procesi predstavljaju mesta u kojima je prisutna najvea opasnost i najvea verovatnoa pojave udesa. Osnovna karakteristika udesa koji nastaju u okviru procesa skladiranja opasnih materija je prisustvo toksinih, zapaljivih, radioaktivnih i eksplozivnih materija to direktno utie i na razmere neeljenog dogaaja koji mogu odneti ljudske ivote, dovesti do velikih materijalnih gubitaka i ugroziti ivotnu sredinu. Pretovarno-skladine manipulacije obuhvataju izbor uslova i sredstava za operacije pretovara i skladiranja, definisanje naina rada, manipilacije teretom (utovar, istovar i skladiranje). Konstruktivno izvoenje opreme i sredstava u vezi je sa bezbednim izborom proizvodnog i skladinog postrojenja, vozila, elemenata opreme odravanjem i ispitivanjima i kontrolom iste. Lica za rad sa opremom i ureajima za rad sa opasnim materijama moraju da budu struno obueni i osposobljeni za bezbedan rad i ponaanje u sluaju udesa. U tom cilju reenja za upravljanje bezbednim radom pri skladiranju i rukovanju sa opasnim materijama se trae u okviru: odreivanja granica ugroenog prostora, odnosno zona opasnosti, ograniavanjem koliine opasnih materija na najmanju moguu meru, klasifikovanja zona ugroenosti prema nivou opasnosti, kako bi se odredi-le granice bezbednosti u odnosu na ostale objekte, a oteenja susednih objekata ogranie na predvien nivo, ocene pojave udesnog dogaaja i preduzimanja mera da se one spree, a eventualne posledice ogranie. S obzirom da je u Republici Srbiji razvijena hemijska industrija sa potrebama proizvodnje i skladiranja opasnih materija, i da predstavlja tranzitni pravac u prevozu opasnih materija, istraivanja u ovoj oblasti kao i razvoja normativne standardizacione regulative od posebnog je znaja za Srbiju i adekvatno ureivanje u ovoj oblasti u skladu sa 5

meunarodnim i evropskim zahtevima. To je u interesu domaih proizvoaa, prevoznika i korisnika opasnih materija jer EU norme prate najnoviji tehnoloki razvoj, koje podrazumevaju metode ispitivanja na nivou tehnolokih mogunosti zemalja Evropske zajednice. U nedostatku sopstvenih propisa javljaju se nedoslednosti u primeni pojedinih mera ije posledice mogu biti katastrofalne za stanovnitvo, materijalna dobra i ivotnu sredinu i prepreka za ukljuivanje u evropske i svetske trine tokove.

1.2. Cilj istraivanja

Cilj rada je: definisanje funkcionalnih zavisnosti izmeu procesa skladiranja i manipulacija sa opasnim materijama, i parametara vezanih za opremu i ureaje, nain rada, odravanje i planiranje rada, analiza i definisanje uslova za bezbedan rad sa opasnim materijama iji bi parametri sluili kao osnova za normativno ureivanje u oblasti proizvodnje, pretovara i skladiranja opasnih materija. Praktian primer za analizu vrsta i koliina opasnih materija primenjenu na podruju Nia, Leskovca i Prokuplja.

1.3. Hipoteze
Izbor modela upravljanja bezbednim radom u procesu skladiranja i rukovanja sa opasnim materijama utie na nivo rizika u pogledu ugroenosti ljudi, materijalnih dobara i ivotne sredine.

1.4. Metodi istraivanja

Za odreivanje parametara bezbednosti objekata namenjenih za rad rukovanje i skladiranje opasnih materija korieni su statistiki metodi. Za odreivanje kritinih puteva i kritinih taaka moguih udesnih dogaaja korien je metod verovatnoe i metod stabla dogaaja.

1.5. Rezultati i doprinos istraivanja

Oekivani rezultati ogledaju se u odreivanju: ugroenosti objekata sa opasnim materijama i prostora oko objekta, verovatnoe pojave udesa i zona oteenja kod objekata sa opasnim materijama, izbor modela za upravljanje bezbednim radom, predloga aktuelnih svetskih trendova u oblasti bezbednog rada sa opasnim materijama. Doprinos istraivanja ogleda se u: utvrivanju bezbednih uslova u skladu sa dostignuima meunarodnih i evrop-skih institucija u oblasti skladiranja i manipulacijama sa opasnim materijama, izboru parametara od znaaja za ocenu rizika i preduzimanja mera bezbednosti pri skladiranju i manipulacijama sa opasnim materijama, izbor odgovarajuih procedura za bezbedan rad pri skladiranju i rukovanju sa opasnim materijama.

2. KARAKTERISTIKE OPASNIH MATERIJA S OBZIROM NA BEZBEDAN RAD I NJIHOVO SKLADIRANJE

Industrijske delatnosti nose sa sobom rizike, koji su praeni brojnim nezgodama, a koje za posledicu imaju ne samo negativan uticaj na radnu sredinu ve i na ivotnu sredinu. Gradovi Bopal (Indija) i ernobil (Ukrajina) preko noi su postali simboli rizika koji donosi moderna industrija. Postali smo svedoci brojnih nezgoda - udesa u hemijskoj industriji i transportu hemijskih supstanci. Udesi mogu biti: prirodnog karaktera u sluaju elementarnih katastrofa (zemljotresa, poplava i dr.) i antropogenog kod tehniko-tehnolokih katastrofa (havarija na proizvodnim sistemima, zbog ljudske greke, razliitih kvarova, zastoja, neispravnosti sistema, itd.), odnosno, svih moguih vrsta nezgoda. U navedenim sluajevima moe doi do isputanja znatne koliine hemijskih supstanci koje daju odgovarajue jednokratno, ali visoko ili vrlo visoko zagaenje ivotne sredine. To zagaenje se vremenom moe proiriti, sa posledicama koje traju kratko ili veoma dugo, u zavisnosti od same hemijske supstance, kao i od meteorolokih i hidrolokih karakteristika terena [1].

2.1 O udesima
Prema dostupnim podacima koji obuhvataju samo vee udese tehnolokih sistema sa ekolokim posledicama u svetu, u XX veku, oko 56% je nastalo u poslednjih 20 godina, a 33% za poslednjih deset. Istovremeno se uveavaju i njihove posledice. Od ukupnog broja nastradalih ljudi u ovom veku, u udesima tehnolokih sistema 47% je nastradalo samo u periodu od 1980. do 1988. godine. Takoe, uveavaju se i materijalni gubici. Tako su, na primer, u periodu od 1925 - 1965. godine, ukupni gubici u SAD-u, zbog udesa na tehnolokim sistemima bili 1,4 milijarde dolara. Devedesetih godina XX veka su procenjeni na oko 23 milijarde dolara godinje, a dvehiljadite godine na oko 38 milijardi dolara. Prema podacima Meunarodne organizacije za rad (MOR) do 1990. godine u svetu je zabeleeno oko 1000 veih hemijskih udesa. Od ovog broja 35-40% udesa desi se pri transportu, a 24 u skladitima. to se tie Jugoslavije do devedesetih godina se deavalo 20-25 udesa godinje i uglavnom su se deavali u industriji. Osnovni uzrok ovih udesa vezan je za ljudske greke (62%), a manji deo za tehnologiju (20%) [1]. 2.1.1. Udesi u industriji i skladitima Najtee posledice u istoriji hemijske industrije su nastale u Bopalu (Indija) u hemijskoj fabrici za proizvodnju pesticida UNION KARBIDE-India, jedne od najpoznatijih multinacionalnih kompanija sa seditem u SAD. U noi izmeu 2. i 3. decembra 1984. godine dolo je do havarije. Tom prilikom, u atmosferu je osloboeno oko 40 tona metil-izocijanata pomeanog sa fozgenom, koji je nekoliko desetina puta otrovniji od cijanvodonika. Isticanje je zapoelo u 23 asa kada je u jedan od tri podzemna rezervoara prodrla voda, koja je reagujui sa fozgenom pove7

ala pritisak i temperaturu, usled ega je dolo do probijanja ventila na rezervoaru. Trolana ekipa, zaduena za nadgledanje rezervoara, delovala je panino. Dva lana su pobegla napustivi fabriki krug tako da voa ekipe, pod dejstvom toksinog gasa, sam nije uspeo da otkloni kvar. Posledice udesa: U prvih est dana posle udesa, lekarsku pomo je zatrailo 50.000 otrovanih, dok je osam dana posle udesa, prema zvaninim podacima, broj smrtnih sluajeva iznosio 2500 ljudi, od ega su vie od jedne treine bila deca. Bilo je ukupno oko 2000 teko otrovanih, meu kojima su mnogi trajno oslepeli, a neki pretrpeli teke oblike poremeaja nervnog sistema. U studiji Indijskog saveta za medicinska istraivanja, objavljene 1986. godine, navodi se podatak da oko 25000 preivelih rtava iz Bopala pati od mentalnih poremeaja i stalnih respiratornih smetnji. U novembru 1986. godine, u hemijskoj fabrici SANDOZ u Bazelu (vajcarska), poar je zahvatio skladite u kojem je bilo 90 razliitih vrsta hemikalija u koliini od 1250 t. Umesto u rezervoare za otpadne vode, voda kojom je ovaj poar gaen i hemikalije dospeli su direktno u Rajnu a i preko podzemnih voda. Maksimalna koncentracija hemikalija reci bila je prisutna 12 dana, koliko je potrebno da voda pree rastojanje od Bazela do Severnog mora. Posledice te ekoloke katastrofe su: 1200 stanovnika Bazela zatrailo je lekarsku pomo, zaustavljen je ivot u reci, bunari iz kojih su se stanovnici snabdevali pijaom vodom su iskljueni iz upotrebe, tako da su se stanovnici snabdevali vodom za pie iz cisterni, u radijusu od oko 300 km poremeena je ekoloka ravnotea. Konstatovano je uginue riba, unitenje biljnog i ivotinjskog sveta u okolini kompleksa hemijske industrije. U Subotici je izmeu 4. i 5. maja 1996. godine u fabrici Azotara dolo do poremeaja u procesu proizvodnje, kada je kroz dimnjak fabrike u vidu estica, u atmosferu otilo oko 10 t vetakog ubriva KAN. Do udesa je dolo u trenutku nestanka elektrine energije i kompjuterskog reprogramiranja procesa proizvodnje, pa je puna tri sata kroz dimnjak Azotare izlazio KAN, odnosno amonijum nitrat od koga se pravi ovo ubrivo. Poljoprivrednicima u okolini Azotare naneta je velika teta, jer je amonijum nitrat u obliku belog praha potpuno pokrio biljke i drvee koje je nakon toga poelo da se sui [1]. 2.1.2. Udesi u transportu opasnih materija Transport toksinih, zapaljivih i eksplozivnih materija eleznicom i auto saobraajem predstavlja potencijalnu opasnost za ljude i ivotnu sredinu. Od velikog broja nezgoda koje su se dogodile pri transportu opasnih materija u svetu i dravama bive Jugoslavije naveden je samo deo najkarakteristinijih. Voz koji je u prolazu iskliznuo, prouzrokovao je oteenje jedne od tri cisterne sa bezvodnim amonijakom na koloseku u Nebraski (SAD) 18. februara 1969. godine. Iz nje je isteklo 76 t bezvodnog amonijaka, od koga je zbog niske temperature (-15oC) trenutno formiran oblak nad zemljom uz pokrivanje velike povrine. Delovima vagona i havarisanje cisterne oteeno je nekoliko kua uz samu prugu. Petoro ljudi je umrlo odmah, etvoro neto kasnije, a 53 su bili otrovani, od toga 28 teko. Auto-cisterna sa propilenom je eksplodirala u blizini panskog turistikog kampa Los Alfages 1978. godine. Vatreni oblak je velikom brzinom prekrio kamp. Za 215 turista iz kampa nije bilo spasa. U mestu Misisaga (Kanada) 1979. godine desio se jedan od poznatijih udesa u transportu opasnih materija. Na jednom vagonu-cisterni u kompoziciji teretnog voza koji je bio napunjen toluenom, dolo je do poara i njegovog paljenja. Na raskru pred ulazak u stanicu dolo je do eksplozije vagona, a zatim do nasedanja i iskliznua jo 23 vagona u kojima su se nalazili propan-butan, kao i cisterne sa 90 t hlora. Eksplozija sa propan-butanom bila je tako snana da je jedan vagon odbaen oko 1 km. Ona je otetila i cisterne sa hlorom, koji je poeo da istie. Prilikom pregleda i kontrole vagona cisterni koji su izvreni na predhodnoj stanici, udaljenoj oko 40 km od mesta udesa, nije uoena bilo kakva neispravnost. Eksplozija vagona desila se u 23 h i 54 min. Ona je istovremeno bila signal za deurne slube hitne medicinske pomoi. U roku od samo 4 min na licu mesta su bili policajci, vatrogasna i ambulantna kola. Bio je prisutan i izvestan broj 8

graana. Pristigli su stariji policijski oficiri koji su nakon brzog uvida u situaciju, a prema planu intervencija, uspostavili komandno mesto u blizini mesta udesa za svega 6 min od momenta eksplozije. Nekoliko minuta od momenta eksplozije zapoela je evakuacija ljudi iz fabrike u blizini mesta nezgode. Jedan as i 30 minuta nakon eksplozije konstatovano je da meu havarisanim vagonima ima jo onih iz kojih istie hlor. Odmah je pozvana specijalizovana ekipa za rad i udese sa hlorom iz regionalnog centra udaljenog 250 km. Istovremeno je naloena evakuacija ustanova i graanstva. U roku od 24 asa sa povrine od oko 117 km2 evakuisano je 250000 ljudi, 3 bolnice, nekoliko domova za stare i neke druge institucije. Specijalizovana ekipa za rad i udese sa hlorom stigla je na mesto udesa za 6 h i 30 min od momenta eksplozije, a neto ranije i ekipa za propan. Posle preduzetih mera, sa smanjenjem opasnosti, poelo je vraanje evakuisanih institucija i graana. Sve se zavrilo za 6 dana. Bilo je i srenih okolnosti u ovom udesu. Prva, vreme je bilo mirno, bez vetra. Druga povoljnost bila je ta to je pri prvoj eksploziji sa plamenom peurkom propana u visinu bio povuen i hlor iz oteenih cisterni, gde je vazdunim strujanjima dolo do rasejavanja. Treba dodati i to da su mainovoa i koniar voza nakon prve eksplozije, koja je obuhvatila vagone iz sredine kompozicije, otkaili prve vagone i odvezli ih na bezbednu udaljenost, kao i to, da je temperatura okruenja bila nia od kritine take temperature za hlor. Naknadno je procenjeno da bi u nepovoljnim vremenskim uslovima u prvih pola sata bilo oko 15000 mrtvih. Ovako detaljan prikaz akcidenta uinjen je iz razloga to nedvosmisleno ukazuje na zakljuak da su organizovanost, tehnika opremljenost i brzina reagovanja odreenih slubi, odnosno dravnog aparata, kao i profesionalno i odgovorno ponaanje radnika od presudnog uticaja na smanjivanje ili ak spreavanje posledica udesa, iako se ovde nije radilo o fabrici, tj. unapred poznatoj lokaciji mogueg udesa. Isticanje otrovnog gasa iz kamiona cisterne izazvalo je smrt 26 lica i trovanje vie od 900 ljudi u pakistanskom gradu Lahoreu 1996. godine. Postoji zabuna o vrsti gasa od koga su, takoe, uginule mnoge ivotinje. Lekari tvrde da je u pitanju amonijak, dok ef lokalne uprave, zamenik komesara Kamran Laari, konstatuje da je u pitanju hlor. U bivoj SFRJ, SRJ kao i Srbiji i Crnoj Gori je, takoe, registrovan odreen broj udesa sa opasnim materijama ali na srteu ne sa tako katastrofalnim posledicama ako se ne raunaju udesi za vreme bombardovanja objekata i postrojenja 1999. godine [1]. Opasne materije koje se skladite, same po sebi, s obzirom na svoja osnovna fiziko-hemijska svojstva i karakteristike pojavnog oblika, mogu predstavljati odreenu opasnost. Naime, deo materije koje se danas koriste i uvaju u skladitima, pored nesporne upotrebne vrednosti poseduju i svojstva koja predstavljaju neku od opasnosti po oveka ili njegovu ivotnu sredinu. Da bi se zatitio od efekata tetnog dejstva opasnih materija, ovek je primoran da ih izuava, analizira njihov uticaj i utvruje mere zatite i da time poveava sopstvenu bezbednost i bezbednost dobara. Realizacija skladinih i transportnih procesa predstavlja, u sutini, izvor udesa i pojavljuje se otuda kao osnovni faktor bezbednosti. Greke u tehnologiji realizacije skladinih i transportnih procesa, loa organizacija, upravljanje i kontrola rada, ne pridravanje predvienih radnih postupaka i procedura, pojavljuju se, otuda, kao faktori poveanja rizika od nastanka razliitih vrsta povreda ili drugih oblika ugroavanja zdravstvenog stanja [2].

2.2. Opasne materije u skladiranju i transportu

Jedan od najznaajnijih aspekata bezbednosti skladita i prevoza je zatita od neeljenog dejstva opasnih roba. Problem zatite od dejstva ovih materija podrazumeva dve osnovne grupe aktivnosti: sa jedne strane, potrebno je izuavati karakteristike opasnih roba u cilju sagledavanja mogunosti i mehanizama njihovog tetnog dejstva, a, sa druge strane, na bazi saznanja o njihovim karakteristikama potrebno je definisati mere zatite kojima se verovatnoa nastanka tete i eventualne posledice akcidenta mogu umanjiti. 9

Imajui reeno u vidu, problem zatite od opasnih materija razmotren je u okviru dve celine: osnovne karakteristike opasnih materija i preventivna zatita od neeljenog dejstva opasnih materija [2]. Sa razvojem nauke, tehnike i tehnologije sve je vei broj materija koje ovek koristi u cilju zadovoljenja svojih potreba. Pored nesporne upotrebne vrednosti, deo tih materija poseduje i svojstva koja predstavljaju neku od opasnosti po oveka ili njegovu ivotnu sredinu. Da bi se zatitio od efekata tetnog dejstva opasnih materija, ovek je primoran da izuava ove materije, analizira njihov uticaj i utvruje mere zatite. U kolikoj meri je to obiman i sloen posao dovoljno ilustrativno govori podatak da nauka danas poznaje preko etiri miliona hemijskih jedinjenja, od kojih se, prema grubim procenama svakodnevno u upotrebi nalazi vie desetina hiljada, meu kojima se esto sreu i materije koje mogu izazvati tetno dejstvo. Poseban problem, predstavljaju javna skladita u kojima ee dolazi do neeljenog meanja roba ijim se zajednikim skladiranjem, kako rizici, tako i veliina posledica tetnog dogaaja, mogu viestruko uveavati. Takoe, u javnim skladitima sa opasnim robama direktno radi radna snaga koja je nekvalifikovana za bilo kakvu intervenciju koja bi bila neophodna u cilju da ne doe do veih tetnih dogaaja. Da bi se ovaj problem sveo na najmanju moguu meru u svetu je pokrenut veliki broj inicijativa za rad sa opasnim materijama u oblasti njihovog skladiranja. Sve te inicijative idu u tri osnovna pravca: klasifikacija opasnih materija sa aspekta slinosti tetnog dejstva na oveka i njegovu ivotnu sredinu razvoj tipskih objekata za razliite zadate koliine koji e svojim kvalitetom odgovarati uvanju opasnih materija lociranje skladinih objekata uz respektovanje uticaja okruenja [3]. Opasne materije su one koje pri proizvodnji, transportu, rukovanju i korienju mogu da predstavljaju opasnost u pogledu ugroavanja zdravlja ljudi, materijalnih i prirodnih dobara. Opasne materije su, prema slinim osobinama koje karakteriu odreenu opasnost, svrstane u odreene grupe, tj. klase. Cilj ovakvog grupisanja je svoenje ogromnog broja razliitih opasnih materija u nekoliko klasa, tj. grupa. To omoguava primenu identinih mera zatite za odreene grupe, odnosno klase. Zbog velike i stalno rastue opasnosti od opasnih materija permanentno se usavrava Meunarodni program za hemijsku bezbednost (IPCS), koji je donet na Skuptini svetske zdravstvene organizacije (WHO) 1977-1978. godine (rezolucijama WHA 30.47 i WHA 31.28). Osnovna svrha ovog programa je zatita ljudi od opasnih materija, tj. zatita radne i ivotne sredine. Najvanija pitanja obuhvaena ovim programom su: upozoravanje-obavetavanje o opasnim materijama i istraivanje rizika od opasnih materija; stvaranje meunarodnog informacionog sistema o opasnim materijama, sa sledeim podacima: hemijski sastav proizvoda, rizici za zdravlje od pojedinih opasnih materija, strune konsultacije i podaci o novim istraivanjima, prikaz simptoma bolesti, pregled postojeih meunarodnih i dravnih graninih vrednosti, podruja upotrebe opasnih materija po granama i radnim mestima, kao i predlozi redosleda zatitnih mera kojima se moe iskljuiti ili ograniiti rizik od opasnih materija, prva pomo i postupak leenja u sluaju trovanja; izrada meunarodnih propisa o opasnim materijama; politika meunarodnih graninih vrednosti (posebno se misli na maksimalno prihvatljive koncentracije na radnom mestu); meunarodni sistem oznaavanja opasnih materija i sl.; obaveze zemalja izvoznica opasnih materija, nacionalni sistem zatite; meunarodna solidarnost sindikata itd. Danas u svetu postoji vie nacionalnih i meunarodnih propisa, preporuka i sporazuma o nainu klasifikacije opasnih materija, koji u sebi sadre precizno definisane klasifikacione grupe. Obzirom da je veina zemalja potpisnica Meunarodne konvencije o 10

prevozu opasnih mateirja, praktino ne postoje sutinske razlike nacionalnih sistema klasifikacija. Jedina razlika moe se uoiti u broju klasifikacionih grupa, koja je posledica primenjenog stepena detaljizacije u razvrstavanju opasnih materija. S obzirom na znaaj koji transportni procesi imaju u sferi reprodukcije nije udo to upravo u toj oblasti postoje najrazvijeniji sistemi klasifikacije opasnih materija. Klasifikacija u oblasti pretovara i skladiranja javlja se kao nadgradnja klasifikacije opasnih materija u transportu, pri emu izmeu ovih klasifikacija ne postoje signifikantne razlike [1]. 2.2.1. Klasifikacija opasnih materija Praktina primena odgovarajuih mera zatite, zbog velikog broja materija koje poseduju neko od opasnih svojstava, u praksi je neizvodljiva bez klasifikacije kojom je mogue definisati grupe opasnih materija sa slinim osobinama. Klasifikacija opasnih materija se prvenstveno sprovodi u cilju definisanja adekvatnih mera zatite od tetnog dejstva ovih materija na oveka i njegovu prirodnu sredinu. To podrazumeva precizno definisanje svih relevantnih karakteristika opasnih materija, sagledavanje uslova pod kojima dolazi do nastanka tetnog dejstva, kao i naina na koji se ono manifestuje. Imajui ovo u vidu klasifikacija opasnih materija pojavljuje se kao osnovna pretpostavka primene zatitnih mera koje ovek sprovodi da bi umanjio ili potpuno eliminisao neeljene efekte pri radu sa ovim materijama u svim oblastima svoje delatnosti. Klasifikacija opasnih materija koju su usvojile UN i preporuile svim zemljama sveta predstavlja polaznu i najznaajniju kariku u reavanju problema u radu sa opasnim materijama. Razlika opte kulture i optih znanja znaajnih za ovu oblast, u pojedinim zemljama uslovila je i pojavu znaajnih razlika u regulisanju rada sa opasnim materijama i pored injenice da su one prihvatile preporuke UN. Pri ovome, domai propisi predstavljaju minimum koji se mora ispotovati, a preporuka OUN i propisi drugih zemalja, ukoliko su u odreenim segmentima otriji, sugestije o kojima treba razmiljati kada se klasifikacija sprovodi [3]. U Tabeli 1. data je osnovna klasifikacija opasnih materija prema preporukama OUN. Neophodno je napomenuti da pored karakteristika opasne materije koja se skladira, znaajnu ulogu u ponaanju pri udesu, a time znaajan uticaj na klasifikaciju, ima i njen pojavni oblik, odnosno nain pakovanja, i to kako po osnovu jedinice, tako i po osnovu naina pakovanja. 2.2.2. Analiza osnovnih klasifikacionih sistema Posebno znaajan aspekt rada sa opasnim materijama predstavlja njihova kompatibilnost u procesima skladiranja i prevoza. Ovo iz razloga to postoje opasne materije koje, kada se nau jedna pored druge, predstavljaju daleko veu opasnost nego stoje predstavlja svaka pojedinano za sebe. esto se deava da klasifikacija opasnih materija po preporukama OUN i njihova kompatibilnost nisu dovoljni za konanu odluku o formiranju homogenih grupa sa aspekta skladiranja. Potrebno je izvriti i dodatne analize sa aspekta ponaanja materije u sluaju udesa, to kao rezultat daje, najee, dalju dehomogenizaciju, kakav je sluaj, naprimer, kod eksplozivnih materija, sa aspekta uslova za nastanak eksplozije u masi ili sukcesivno. Takoe, znaajno je za svaku homogenu grupu tano utvrditi "prihvatljivu opasnost" koja moe biti: detonacija u masi ili udarni talas razlet fragmenata poar stvaranje otrovnog oblaka i sl.[3]. Razvoj transportnih sistema kroz istoriju, i sve vea potreba za meunarodnom razmenom dobara, meu kojima i opasnih materija, uslovili su pojavu meunarodnih propisa koji su se razvijali u okviru pojedinih vidova transporta, a u novije vreme i preporuka kojima se pokualo postizanje uniformnosti granskih propisa, koja je od 11

posebnog znaaja za primenu savremenih transportnih sistema. Ovi propisi i preporuke po pravilu slue kao osnov i podloga za izrade nacionalnih propisa. Klasifikacija opasnih materija u drumskom saobraaju je izvrena u skladu sa meunarodnim propisima koji ureuju njihovu upotrebu, prevoz i skladiranje. Prema Evropskom sporazumu o meunarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobraaju (ADR)1, opasne materije svrstane su u devet klasa: Klasa 1- eksplozivne materije; Klasa 1.1- materije i predmeti koji predstavljaju opasnost od eksplozije celokupne mase (praktino jednovremeno eksplodira, obuhvatajui celokupni sadraj); Klasa 1.2- materije i predmeti koji predstavljaju opasnost od razleta fragmenata, ali ne i opasnost od eksplozije celokupne mase; Klasa 1.3- materije i predmeti koji predstavljaju opasnost od poara, uz minimalnu opasnost od razletanja fragmenata ili eksplozije, ali ne predviaju opasnost od eksplozije celokupne mase. Artikli ove grupe: a) sagorevaju sa radijalnim irenjem toplotnog zraenja i b) sagorevaju jedno za drugim, inicirajui minorne efekte razleta ili eksplozije; Klasa 1.4- obuhvata materije i predmete koji ne predstavljaju znaajnu opasnost. To su materije i predmeti koji imaju malu opasnost u sluaju paljenja ili iniciranja tokom prevoza. Efekti se praktino u potpunosti zadravaju u okviru pakovanja i ne ekuju se fragmentno ni probojno dejstvo. Spoljni plamen ne izaziva simultanu eksploziju celog sadraja pakovanja; Klasa 1.5- vrlo neosetljive materije, koje u sluaju iniciranja predstavljaju opasnost od eksplozije u masi. Veoma je mala verovatnoa iniciranja ili prenosa stanja poara u detonaciju pod normalnim uslovima transporta. Kao minimalan zahtev, ne smeju detonirati u testu sa otvorenim spoljnim plamenom; Klasa 1.6 - ekstremno neosetljive materije koje ne poseduju opasnost od eksplozije u masi. Predmeti mogu sadrati samo ekstremno neosetljive detonirajue supstance koje imaju beznaajnu verovatnou akcidentnog iniciranja ili propagacije. Klasa 2- zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tenost i gasovi rastvoreni pod pritiskom - spadaju materije koje imaju kritinu temperaturu ispod 500C odnosno materije koje na 50oC imaju pritisak vei od 3 bar. Klasa 3- zapaljive tenosti - ine zapaljive tenosti ili smee tenosti koje na temperaturi od 500C imaju pritisak para nii od 3 bar, a taku paljenja manju od 61oC. Klasa 4- zapaljive vrste materije; Klasa 4.1-zapaljive vrste materije - koje kad su u suvom stanju mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom (sumpor, celuloid, nitroceluloza, crveni fosfor) ali nisu sklone samopaljenju. Klasa 4.2-materije sklone samopaljenju - pale se u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija ili izvora paljenja (beli i uti fosfor, cinkovi alkali, otpaci nitrocelulozni filmovi, sirovi pamuk, upotrebljavane - nauljene i zamaene krpe itd.)

Evropski sporazum o meunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraaju - ADR (skraenica potie od izvornog teksta na fransuckom Accord Europeen ralatif ou transport international de marchandises Dangereuses par Route) zakljuen u enevi 30.09.1957. i ratifikovala ga je biva SFRJ (Sl. list SFRJ, br.59/79 - Meunarodni ugovori). Dalja razrada ovog dokumenta poverena je Ekonomskoj komisiji za Evropu UN Komitetu za unutranji saobraaj - Radnoj grupi za transport opasnih dobara, sa seditem u enevi. Sastavni deo ovog Sporazuma su i aneksi A i B koji su objavljeni u Sl. listu SFRJ, br. 61/70.- Meunarodni ugovori. Aneksi A i B su podloni izmenama. Izmene i dopune su ratifikovane i objavljene u Sl. listu SFRJ, br. 8/77, 1/78, 6/78 i 11/80. Preien tekst aneksa A i B u kojima su obuhvaene sve ove izmene i dopune nastale do 01.05.1985. i dopune od 01.01.1988. godine izdate su kao Publikacija Ujedinjenih nacija ISBN 01-1-139025-7. U meuvremenu Evropska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu izvrila je izmene i dopune od 1990. godine sa obavezom primene od januara 1990. godine i koje su Zakonom o prevozu opasnih materija od 1990. godine prihvaene kao obaveza. Najnovije izmene donete su 2000. godine sa rokom primene i vaenja od januara 2003. godine.

12

Klasa 4.3- materije koje u dodiru sa vodom oslobaaju zapaljive gasove - pale se u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum karbid ) Klasa 5- oksidirajue materije i organski peroksidi; Klasa 5.1- oksidirajue materije - u dodiru sa drugim materijama, se razlau i pri tom mogu prouzrokovati poar (hloridi, perflorati, vodeni rastvor vodonik superoksida, peroksidi alkalnih metala i njihove smee). Klasa 5.2- organski peroksidi - organske materije sa viim stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje i ivot ljudi ili oteenje materijalnih dobara.Veliki broj organskih peroksida je osetljiv na poveane temperature i udare, pri emu mogu eksplodirati. Zbog svoje nestabilnosti, neki od njih, moraju se skladititi i transportovati na niskim temperaturama. Klasa 6- otrovne (toksine) i infektivne materije; Klasa 6.1- otrovi (toksine materije) - materije sintetikog, biolokog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih materija koji uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu. Klasa 6.2- infektivne materije, i materije koje ire neprijatan miris ili sadre mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (svea usoljena ili neusoljena koa, otpaci od proizvodnje tutkala, iznutrice, lezde, fekalije, mokraa, gnojivo i dr.) Klasa 7- radioaktivne materije - sadre radioaktivne atome. Klasa 8- korozivne materije - ine materije koje u dodiru sa drugim materijama i ivim organizmima izazivaju njihovo oteenje ili unitenje (sumporna, azotna kiselina, mravlja kiselina, brom, natrijum hloroksidi, hidroksidi, homogeni elementi). Korozivne materije u dodiru sa ljudskim organizmom izazivaju teka oteenja koe, oiju, disajnih puteva i probavnih organa. Delovanjem na druge materije mogu oslobaati toplotu, otrovne gasove i pare to moe dovesti do poara i eksplozija. Klasa 9- ostale opasne materije - materije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a koje se ne mogu svrstati u prethodne klase (azbest, suvi led, magnetni materijali i sl.) Klasifikacija opasnih materija prema ADR-u prikazana je u tabeli 1.
Tabela 1. Klasifikacija opasnih materija prema ADR-u [1] Klasa 1 2 3 EKSPLOZIVI GASOVI: Komprimovani, prevedeni u teno stanje, gasovi rastvoreni pod pritiskom ili duboko ohladjeni ZAPALJIVE TENOSTI ZAPALJIVE VRSTE MATERIJE: Materije sklone samozapaljivanju, materije koje u dodiru sa vodom oslobadjaju zapaljive gasove OKSIDIRAJUE MATERIJE I ORGANSKI PEROKSIDI OTROVNE (TOKSINE) I INFEKTIVNE MATERIJE RADIOAKTIVNE MATERIJE KOROZIVNE MATERIJE OSTALE MATERIJE Materije koje predstavljaju neku opasnost, a nisu obuhvaene prethodnim klasama 4.1.Zapaljive vrste materije 4.2. Materije sklone samozapaljenju 4.3.Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove 5.1. Oksidirajue materije 5.2. Organski peroksidi 6.1. Gadne i zarane materije 6.2. Infektivne materije Naziv klase Napomena Prema vrsti opasnosti podeljeni su u est podklasa-1.1,1.2,1.3,1.4, 1.5, i 1.6

5 6 7 8 9

13

Pored podele opasnih materija u klase i podklase ADR propisi obuhvataju podelu materija u restriktivne i nerestriktivne (slobodne) klase, a navedeni su i takozvani ivini brojevi radi lakeg nalaenja pojedinih materija, s obzirom da je kao prilog ADR propisa dat i spisak opasnih materija po pojedinim klasama. Prva meunarodna konvencija o prevozu robe na eljeznici pod nazivom (Convention international concrenant le transport par chemin de fer des marchandises CIM) potpisana je u Bernu 14. oktobra 1890. godine. Od tada pa do danas, ta je konvencija doivela nekoliko revizija. Prevoz opasnih materija regulie se jednim lanom ove Konvencije, a na osnovu toga donet je i Prilog I konvencije koji, u stvari, obuhvata propise o prevozu opasnih materija eleznicom. Taj prilog nosi naziv Reglement international concernant le transport des marchandises dangereuses - Meunarodni pravilnik o prevozu opasne robe (RID). Usavravanje i razrada ovih propisa povereni su Komitetu eksperata u Bernu. Analogno klasifikaciji opasnih materija po ADR - sistemu, i u okviru ove klasifikacije definiu se restriktivne i nerestriktivne klase i navodi se spisak opasnih materija oznaenih tzv. ivinim brojevima, prema RID-u. Istovremeno sa razmatranjem propisa o transportu opasnih materija na putevima, Evropska ekonomska komisija (EEC) je razmatrala i problem transporta opasnih materija na unutranjim plovnim putevima. Originalni naziv dokumenta kojim se reguliu pitanja iz ove oblasti je Accord europeen relatif autransport international des marchandises dangereuses par voie de navigation interieure (Evropski sporazum o meunarodnom transportu opasnih dobara unutranjom plovidbom), a zvanina skraenica je ADN. Od znaaja je napomenuti da je u unutranjoj plovidbi prihavaena klasifikacija analogna prethodno navedenom. Prvi propisi u oblasti pomorskog transporta opasnih materija datiraju iz sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka, a vaili su uglavnom u Evropi. Prvo izdanje Meunarodnih pravila o transportu opasnih proizvoda morem (International Maritime Dangerous Goods - Code - IMDG) IMCO je objavljen 1965. godine, od kada je doiveo vei broj izmena i dopuna. Klasifikacija opasnih materija prema IMDG preporukama zasniva se na kriterijumima koje je usvojio Komitet za transport opasnih materija pri OUN. Poto je II Svetski rat doveo do raspada niza meunarodnih organizacija u toku rata, odnosno pred sam zavretak (1944. godine) dolo je do sazivanja meunarodne konferencije u ikagu. Na ovoj konferenciji osnovana je Meunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (International Civil Aviation Organization - ICAO), koja je poela sa radom 1947. godine, sa seditem u Montrealu. Aneks 18 ove konvencije odnosio se na transport opasnih dobara (The Safe Transport of Dangerous Goods by Air). Na bazi tog aneksa, uz saradnju strunjaka za transport opasnih roba pri komitetu UN razvijene su i tzv. Tehnike instrukcije za bezbedan transport opasnih dobara u vazdunom transportu (Technical instructions for the safe transport of dangerous goods by air). Ove instrukcije obuhvataju opte odredbe, klasifikaciju i spisak opasnih materija, uputstva za pakovanje, utovar, testove, nain oznaavanja, skladiranje i sl. U dravama bive Jugoslavije doneti su mnogi zakonski i podzakonski propisi kojima se neposredno ili posredno regulie ova materja u kojima je uglavnom prihvaena podela na 9 klasa [1]. Ono to je posebno vano, i to proima sve te propise, naroito u oblasti otrova i pesticida, jeste da propisuju i obavezu primene mera zatite. Prema pojedinim zakonima postoje i druge klasifikacije. Na primer prema Zakonu o otrovima [5] dele se prema stepenu toksinosti i srednjoj smrtnoj dozi za laboratorijske ivotinje, zavisno od oralnog, dermalnog i inhalacionog dejstva, razvrstavaju u grupu I, grupu II i grupu III. U grupu I spadaju otrovi ija srednja smrtna doza (LD-50), unoenjem u eludac pacova, iznosi do 25 mg/kg, nanoenjem na kou pacova ili kunica -50 mg/kg, udisanjem kod pacova (LC-50) do 0,5 mg/l vazduha u toku etiri asa. U grupu II spadaju otrovi ija srednja smrtna doza (LD-50), unoenjem u eludac pacova, iznosi od 25 mg/kg do 200 mg/kg, nanoenjem otrova na kou pacova ili kunica14

od 50 mg/kg do 400 mg/kg, udisanjem kod pacova (LC-50)-od 0,5 mg/l vazduha do 2 mg/l vazduha u toku etiri asa. U grupu III spadaju otrovi ija srednja smrtna doza (LD-50), unoenjem u eludac pacova, iznosi od 200 mg/kg do 2000 mg/kg, nanoenjem na kou pacova ili kunica-od 400 mg/kg do 2000 mg/kg, udisanjem kod pacova (LC-50)-od 2 mg/l do 20 mg/l vazduha u toku etiri asa. Otrovi se razvrstavaju u grupe i prema hroninom dejstvu kancerogenosti, teratogenosti, mutagenosti, embriotoksinosti, alergenosti, nadraljivosti za kou i sluznicu, opasnosti za ivotnu sredinu nagrizajuem dejstvu, eksplozivnosti, zapaljivosti, lakoj zapaljivosti, samozapaljivosti i drugim kriterijumima za razvrstavanje otrova. Aktivnosti nosilaca zatite od akcidenata sa opasnim materijama nisu uvek dovoljno usklaene i povezane, iako smo svesni da su ciljevi ove zatite jedinstveni i zajedniki. U toj oblasti treba obezbediti efikasniju koordinaciju svih preventivnih i ostalih mera i aktivnosti radi zatite od udesa sa opasnim materijama. U dosadanjem periodu, u pripremama civilne zatite prednost su imale pripreme za delovanje civilne zatite u ratu, prilikom elementarnih i drugih masovnih nepogoda, a ne u udesima sa opasnim hemijskim materijama. Taj postojei nivo organizovanosti i spremnosti civilne zatite omoguava uspene pripreme i preduzimanje mera u sluaju hemijskih udesa. Meutim, jedinice civilne zatite u ovim propisima nisu ba sagledane kao mogua interventna snaga. One u svom sastavu imaju strune i osposobljene kadrove, a i opremljene su odgovarajuim zatitnim sredstvima. Za delovanje u udesnim dogaajima jedinice moraju da budu vrlo mobilne da efikasno odgovore na akcident, skrate vreme delovanja opasnih materija i zbrinu ugroena lica i dobra, to se uz adekvatna materijalna ulaganja moe postii sa jedinicama civilne zatite i vatrogasnim jedinicama [1].

2.3. Osobine opasnih materija

U radu sa opasnim materijama u odnosu na mogunost grube identifikacije opasnosti i preduzimanja odgovarajuih mera zatite neophodno je poznavanje osnovnih osobina kao to su: opte osobine; osobine u pogledu zapaljivosti - eksplozivnosti; osobine u pogledu radioaktivnosti; osobine u pogledu otrovnosti (toksinosti) [1]. 2.3.1. Opte osobine Pod optim osobinama podrazumevaju se one osobine koje odreuju opte stanje materije kao to je mogunost identifikacije prema koncentraciji, boji, mirisu, ukusu ili kao to su osobine koje odreuju ponaanje materije pri zagrevanju, kao to su isparljivost, taka topljenja, taka kljuanja, itd. Koncentracija je koliina aktivne materije u posmatranoj drugoj materiji ili nekoj zapremini, koja moe biti: zapreminska i izraava se u cm3 ili m3 (npr. koncentracija sumpordioksida u vazduhu, amonijaka u vazduhu) i teinska koja se izraava u mg ili m3. Boja je osobina nekih materija prema kojoj se mogu raspoznati i ime se mogu priblino indentifkovati (npr. razliite boje nafte i benzina). Ukus - Materije po ukusu razlikujemo u odnosu na: gorko (predstavnik kinin); slatko (eer); kiselo (bilo koja kiselina); slano (natrijumhlorid). 15

Miris je osobina materije prema kojoj se po oseaju mirisa mogu priblino indentifikovati. Ovde mogu nastati sledei problemi: kod nekih materija vreme letalnog delovanja moe biti krae od vremena potrebnog da se rastvore u sluzi da se osete; i pri istovremenom dejstvu dve materije moe doi do neutralizacije mirisa. Rastvorljivost predstavlja osobinu neke materije da se rastvara u drugoj. Rastvorljivost je bitna sa aspekta proizvodnje, kod meanja sa drugim sirovinama, kod ienja i sl., zatite od poara, kod gaenja poara, toksinosti, itd. Neke materije imaju osobinu da isparavaju na sobnoj temperaturi, tako intenzivno da mogu izazvati visok pritisak u sudu u kome se transportuju. Pritisak je u zavisnosti od temperature okoline pa je ova karakteristika od znaaja za mnoge opasne materije, s obzirom na izdrljivost sudova u kojima se nalaze. Osloboene pare tenosti se meaju razliito sa vazduhom. Materije sa visokim parcijalnim pritiskom kod isparavanja se lako meaju sa vazduhom. Neke od materija (fluor-hloro-ugljovodonici) kod oslobaanja mogu doi do najviih slojeva vazduha. Materije sa niskim parcijalnim pritiscima kod ispravanja (benzin), ije pare ostaju da lebde neposredno pored suda, oslobaaju se lagano. Tek u dodiru sa vazduhom mogu da stvore eksplozivnu smeu koja uz adekvatni izvor paljenja moe da dovede do poara. Taka topljenja je najnia temperatura pri kojoj se vrsta materija topi i prelazi u teno stanje. Taka kljuanja je temperatura na kojoj je pritisak para tenosti jednak atmosferskom pritisku to dovodi do kljuanja tenosti. Meanje sa vodom je osobina materija da se u dodiru sa vodom ponaaju razliito. Neke od njih se lako meaju sa vodom, a pojedine materije se raspadaju u vodi i tek tada menjaju svoja svojstva i svojstva vode kao rastvaraa. Pojedine materije se ne meaju sa vodom. Neke materije koje se meaju sa vodom, ako su lake od vode izmeane sa vodom plivaju po povrini (npr. nafta, benzin i sl). Zbog izuzetno tankog sloja koji obrazuju na povrini vode (npr. nafta) takve materije pokrivaju srazmerno veliku povrinu vode. Ovo svojstvo predstavlja veliku ekoloku opasnost, ukoliko usled akcidentnog dogaaja doe do izlivanja vee koliine materije u vodotoke reka, jezera ili mora. Viskozitet materije je osobina koja ima izuzetnu vanost kod punjenja, odnosno pranjenja sredstava za transport, kao i za sam proces transporta. Od stepena viskoziteta materije zavisi brzina punjenja, odnosno pranjenja kao i opasnosti od pojave statikog elektriciteta pri protoku materije kroz cevovode. Takoe ovo svojstvo materije ima uticaj na reim vonje prevoznog sredstva, naroito u veim krivinama, gde usled zapljuskivanja bonih zidova cisterni moe doi do iskliznua istih, odnosno sletanja sa puta [1]. 2.3.2. Zapaljivosti i eksplozivnost Svakom ustaljenom sagorevanju bilo koje zapaljive materije prethodi trenutak njenog paljenja. Paljenje predstavlja poetni stadijum sagorevanja koji se javlja kao rezultat delovanja izvora paljenja, na primer otvorenog plamena, na zapaljivu materiju. Taka paljenja je najnia temperatura pri kojoj zapaljiva materija poinje i nastavlja da gori i nakon uklanjanja izvora paljenja. Taka zapaljivosti tenosti (taka bljeska) je najnia temperatura tenosti pri kojoj se iznad njene povrine obrazuje njena parovazduna smea sposobna da se zapali otvorenim plamenom. Temperatura samopaljivosti predstavlja najniu temperaturu do koje je potrebno zagrejati zapaljivu materiju, da bi se ona u daljem procesu samooksidacije zagrejala i zapalila. Samozagrevanje materije mogue je samo u sluaju kada je koliina osloboene toplote u procesu oksidacije vea od toplote koja se predaje okolini. Vremenski interval koji je potreban da bi dolo do samozagrevanja i paljenja materije oznaava se kao period indukcije. 16

Proces sagorevanja u homogenim smeama zapaljivih gasova, para i praina sa vazduhom ili kiseonikom, nije mogu pri bilo kom odnosu njihovih komponenata, ve samo u odreenim granicama njihovog sastava koje su oznaene kao koncentracione granice zapaljivosti. Najnii sadraj zapaljivog gasa u smei sa vazduhom, kiseonikom ili nekim drugim oksidantom, pri kome je mogue sagorevanje, naziva se donja granica zapaljivosti. Najvia koncentracija gasa u smei sa vazduhom, kiseonikom ili nekim drugim oksidantom pri kojoj je sagorevanje jo uvek mogue zove se gornja granica zapaljivosti. Donja granica zapaljivosti se karakterie velikim vikom oksidanta a gornja granica zapaljvivosti velikim vikom gorive materije, dok je pri stehiometrijskoj koncentraciji taj odnos takav da ni jedne komponente (gorive ili oksidante) nema u viku. Interval izmeu donje i gornje granice zapaljivosti oznaava se kao interval zapaljivosti i u svakoj njegovoj taki moe doi do paljenja uz postojanje pogodnog izvora paljenja. Smee sa koncentracijama zapaljivih komponenata ispod donje i iznad gornje granice zapaljivosti ne mogu se zapaliti u zatvorenoj zapremini za sagorevanje i oznaavaju se kao bezopasne. Granice zapaljivosti i granice eksplozivnosti meusobno se poklapaju. Do najintenzivnijeg sagorevanja homogenih gaso-, paro- i praino- vazdunih smea dolazi pri postojanju stehiometrijske koncentracije zapaljivih komponenata u smei [1]. U zavisnosti od brzine i naina formiranja smee gasova i para tenosti pri njihovom oslobaanju i meanju sa vazduhom razlikujemo primarni i sekundami oblak. Primarni oblak nastaje kada celokupna koliina gasova ili tenosti, ili njen vei deo, pri havariji veoma brzo (za 1 do 3 minuta) u obliku pene ili aerosola, pree u atmosferu. Sekundami oblak nastaje isparavanjem tenosti koja je prilikom havarije razlivena na tlo. U zavisnosti od temperature kljuanja tenosti zavisi stvaranje primamog ili sekundamog ili oba istovremeno. Poznato je da se materija u zavisnosti od pritiska P i temperature T , moe nalaziti u razliitim agregatnim stanjima (slika 1.). Da bi se sabili, gasovi se hlade i sabijaju do parametara koji odgovaraju tenoj fazi a koja se u optem sluaju razlikuje od pritiska i temperature okolne sredine. Deo krive AB predstavlja uslove za izjednaavanje dve fazetenosti i para (linija zasiene pare). Trojna taka A fiksira istovremeno izjednaenje tri faze.U kritinoj taki B opada granica izmeu tenosti i para; pri T Tkr materija se nalazi u gasnom stanju, nezavisno od pritiska. Otru granicu izmeu pare i gasa nemogue je postaviti.

Slika 1. Dijagram stanja materije: A-trojna taka; B- kritina taka;1-vrsta faza; 2-tenost; 3-gas; 4-para [4]

17

U termoizolovanim (izotennnim) sudovima i rezervoarima na temperaturama ispod 0oC uvaju se sabijeni gasovi (metan, azot, kiseonik), tkz. kriogene materije. Kritina temperatura takvih materija je mnogo nia, nego temperatura okoline. Materije druge grupe (propan, butan, amonijak, hlor) uvaju se u tenom stanju pod pritiskom u jednoslojnim sudovima i rezervoarima na temperaturi okolne sredine. Materije prema njihovom poloaju u zonama dijagrama stanja, moemo da svrstamo u 4 grupe. U prvu kategoriju su materije sa kritinom temperaturom niom od temperature okolne sredine i to su: metan, azot, kiseonik. U drugu grupu spadaju materije sa kritinom temperaturom viom od okolne sredine, kod kojih je taka kljuanja nia od okoline (rashlaen gas pod pritiskom, propan, butan, amonijak, hlor). One imaju izuzetno brz proces isparavanja u sluaju rashermetizacije. U treu kategoriju spadaju tenosti kod kojih je kritian pritisak iznad atmosferskog i taka kljuanja iznad temperature okoline (materije koje se u obinim usiovima nalaze u tenom stanju). Tu spada npr. etilenoksid, butan pri niskim temperaturama (u zimskom periodu). U etvrtu kategoriju spadaju materije koje na temperaturi okoline imaju taku kljuanja viu od temperature spoljanje sredine pri atmosferskom ptritisku. Kod isticanja tenosti tree grupe, isparavanje zavisi od naina zagrevanja, temperature spoljne sredine i brzine vetra. Na slici 2. data je orijentaciona zavisnost brzine isparavanja Visp razlivene tenosti od brzine vetra Vvt [4].

Slika 2. Orijentaciona zavisnost brzine isparavanja razlivanja tenosti od brzine vetra [4]

Pri potpunoj havariji sudova sa kriogenim materijama i materijama druge grupe dolazi do njihovog isticanja i brzog isparavanja i obrazovanja oblaka smee (vatrene lopte). Paljenje ovkve smee nastaje iniciranjem izvora paljenja, pri emu moe doi do eksplozije i detonacije. Zapaljivi oblak para ili gasa pali se pri odreenoj koncentraciji komponenti smee ije su granice karakteristine za svaku materiju. Vatrena lopta bez detonacije se javlja obino pri gorenju smee uz oslobaanje toplote i to u sluajevima kada je sastav blizak stehiometriskom. Prelazak u detonaciju izazivaju razliiti uticaji (objekti, predmeti, prepreke na putu itd.) to dovodi do turbulencije. Opasnost od paljenja postoji uglavnom ako je koncentracija 1,53,0104 [ppm]. Pri tome je mogue deflagraciono i detonaciono sagorevanje. Sagorevanje bez detonacije obino je pri gorenju smee prebogate zapaljivim gasovima. Detonaciono sagorevanje se 18

karakterie udarnim talasom, a deflagraciono toplotnom radijacijom vatrene lopte, dok toksini produkti sagorevanja karakteriu oba procesa. Treba napomenuti da su mnoga jedinjenja koja sa vazduhom obrazuju eksplozivnu smeu istovremeno i toksina, to ih ini dvostruko opasnim (amonijak, dihioretan, metilhlorid. metilmerkaptan, metiltrihiorsilan, ugljenmonoksid, etilenoksid, sumporvodonik, toluen, etilmerkaptan, etilhlorid). Sferni detonacioni talas moe da se javi i neposredno u zapaljivoj smei iniciranjem slabog energetskog izvora (iskra) , ako dimenzija oblaka prelazi neke kritine vrednosti i nalazi se u granicama datim u Tabelama 2,3 i 4.
Tabela 2. Vrednosti kritinih parametara i gustina nekih materija u sabijenom stanju [4] Materija T[oC] kljuanja pri P= 0.1 MPa -252.0 -196.0 -183.0 -164.0 -103.7 -88.6 -47.7 -42.17 -34.5 -33.5 -0.6 80.7 -11.7 36.0 -78.52 -128.0 100.0 Tkr [oC] P [MPa] s [kg/m3]

Vodonik Azot Kiseonik Metan Etilen Etan Propilen Propan Hlor Amonijak Butan Cikloheksan Izobutan Pentan Ugljen-dioksid Tetrafluoromatan Voda

-240.0 -147.0 -118.0 -82.0 9.5 -32.1 91.4 96.8 144.0 132.4 153.0 280.0 133.7 197.0 31.0 -45.5 374.0

1.28 3.40 5.05 4.65 5.02 4.83 4.55 4.21 7.70 11.30 3.70 4.01

567 546 608 582 682 601 580 626 1180 1960 1000

21.8

Tabela 3. Minimalna energija (Emin) iniciranja najosetljivijih, prema detonaciji, gasoparo-vazdunih smea (smee sa zapreminskom koncentracijom goriva) i minimalni prenik (dmin)oblaka koji moe da dovede do detonacije [4] Gorua komponenta Acetilen Vodonik Propan Propilen Etan Etilen Metan [%] 12.5 29.6 5.7 6.6 5.7 9.5 12.3 Emin[J] 1.3 4.2 2.5 7.6 5.1 1.2 2.3 102 106 106 105 106 105 108 dmin[m] 3.12 19.6 85.8 58.5 109.6 31.2 398.0

Pri radu sa gaasovitim ugljovodonicima priblino je 30 puta vea opasnost od havarije nego pri radu sa benzinima. Havarije sa propanom, butanom i njihovim smeama su 3 puta ee negoli havarije sa parama benzina [4]. Pri radu sa metanom u industriji eksplozije su manje verovatnoe jer ne obrazuju stabilne smee u blizini povrine zemlje. Njegova detonacija mogua je u ogranienom prostoru u sluaju isticanja i paljenja kao i pri iniciranju eksplozivom.

19

Tabela 4. Koncentracione granice (u%) detonacije i zapaljenja gaso-parovazdunih smea u neogranienim i zatvorenom prostoru [4] Zapaljive materije Acetilen Butan Vodonik Propan Propilen Etan Etilen Benzol Ksilol Cikloheksan Metan Amonijak Ugljenmonoksid Vodoniksulfid Detonacija Otvoren prostor Zatvoren prostor donja gornja donja gornja 4.2 50.0 2.5 5.2 1.98 6.18 18.3 58.9 3.0 7.0 2.57 7.37 3.5 8.5 3.55 10.40 4.0 9.2 2.87 12.2 3.32 14.7 1.6 5.55 Zapaljivost donja 2.5 1.8 4.0 2.1 2.4 3.0 2.7 1.3 1.1 0.57 5.0 15.5 12.5 4.3 gornja 80.0 8.4 75.0 9.5 11.0 12.4 36.0 7.9 6.4 7.8 15.0 27.0 74.2 45.5

Detonacija je termohemijska reakcija koja se odlikuje velikom brzmom hemijskog razlaganja. Eksplozivna materija potpuno prelazi u gasovite produkte pre nego to je u stanju da izvri bilo kakav rad. Energija aktiviranja se prenosi sa sloja na sloj udarnim talasom koji se kree kroz eksplozivnu materiju brzinom veom od brzine zvuka. Zona hemijskih reakcija je znatno ua i kree se zajedno sa udamim talasom. Razlika izmeu detonacije i deflagracije je u tome to se pri deflagraciji nastali gasovi udaljuju od povrine reakcione zone, dok pri detonaciji oni pribliavaju reakcionoj zoni, poveavajui na taj nain pritisak u njoj. Pri havarijama gasovoda rezervoara oblak, nastao isparavanjem razlivenog goriva esto ne detonira, ve intenzivno gori, obrazujui vatrenu loptu.Ovo je mogue jer su kod veine ugljovodonika koncentracione granice zapaljenja njihovih gaso-parovazdunih smea ire nego prilikom detonacije. Ovo je mogue prilikom havarijama rezervoara sa goruim tenim pregrejanim produktima (sabijeni ugljovodonici, amonijak, hlor, freoni) koji se skladiraju u zatvorenim rezervoarima pri povienom pritisku. Negativno dejstvo vatrene lopte odreeno je intenzitetom njenog toplotnog zraenja. Pri havariji sistema sa pregrejanom tenou dolazi do izlivanja i njenog brzog isparavanja. Poami karakter procesa objanjava se u veoma brzom razaranju sudova i rezervoara koji sadre produkt pod pritiskom (vreme potpunog razaranja suda zapremine F=100(m3) pri pritisku od 1[MPa] iznosi svega 7 [ms] [4].

2.3.3. Toksinost Otrovima se smatraju materije koje, kad uu u ljudski organizam u relativno malim koliinama, izazivaju poremeaj normalnih funkcija organizma, odnosno dolazi do privremenog ili trajnog oteenja tkiva i organa. U zavisnosti od otrovne doze unesene u organizam otrovi se dele u tri grupe (I, II i III) [5] gde su najopasniji otrovi iz grupe I jer je potrebna mala koliina otrovne materije da izazove smrt usled trovanja.

20

Prema nainu unoenja u organizam toksino delovanje opasnih materija na organizam oveka moe biti: udisanjem - respiratorno; oralno - digestivno; resorpcijom, apsorpcijom preko koe. Prema mestu kontakta: lokalno, samo na delu gde su unete; sistematino, po itavom organizmu. Obzirom na vreme eksponiranja: akutno i hronino. Trovanje moe biti akutno - kada u kratkom vremenskom intervalu u organizam ue vea koliina otrovne materije; ili pak hronino - kada otrovna materija u manjim koliinama ulazi u organizam kroz dui vremenski period. Posledice mogu biti teke, do smrtnog ishoda. Neke otrvne materije mogu biti i eksplozivne, zapaljive ili oksidirajue i kao takve mogu prouzrokovati poar ili eksploziju, a neke mogu imati i nagrizajue ili nadraujue delovanje, dok neke zapaljive i eksplozivne materije mogu biti toksine ili da pri sagorevanju obrazuju toksine produkte [1]. 2.3.4. Radioaktivnost U svetu se sve vie koriste mnoge radioaktivne materije kao izvor energije zbog ogranienih rezervi energetskih resursa (sirova nafta, ugalj i dr.). Radioaktivne materije se koriste i u drugim tehnolokim procesima. Transport, promet i manipulacija sa ovim materijama dovode do sve vee opasnosti od radioaktivnog zraenja [1]. 2.3.5. Korozivnost Nagrizajua svojstva korozivnost nekih materija ine da one mogu da rastvaraju druge materije. Te materije su opasne ne samo za oveje telo pri dodiru sa ovim materijama, ve i zbog osobine da veina njih rastvara i sudove u kojima se transportuju, te se i opasnosti samim tim poveavaju. Pojedine kiseline rastvaraju metal, plastiku i druge materije, tako da je njihov transport i skladiranje vrlo opasno. Poznavanje navedenih osobina je neophodno s obzirom na planiranje i preduzimanje adekvatnih mera zatite pri prevozu, skladiranju i radu sa opasnim materijama [1].

2.4. Karakteristike pojedinih klasa opasnih materija

2.4.1. Eksplozivne materije - klase 1 Pod eksplozivima se podrazumeva skup gasovitih, tenih ili vrstih jedinjenja u kojima se, pod dejstvom spoljnog uticaja, naglo odvijaju hemijske promene, koje za posledicu imaju oslobaanje velike koliine toplote i gasova. U osnovi, one su nosioci potencijalne energije koja sagorevanjem prelazi u kinetiku. Razlike izmeu pojedinih eksplozivnih materija, a samim tim i razlike u efektima koji nastaju kao posledica njihove eksplozije su veoma velike. Iz ovog razloga neophodno je utvrditi neki skup njihovih karakteristika koje bi omoguile uoavanje tih razlika i formiranje tih grupa sa srodnim efektima eksplozije. Najee se u ovaj skup svrstavaju: gustina eksplozivnih materija, brzina eksplozivnih procesa, energija, gasna zapremina, temperatura eksplozije, 21

bilans kiseonika i osetljivost. Pored navedenih karakteristika, u pojedinim sluajevima od znaaja su i ostale fiziko-hemijske osobine, kao to su: taka ovravanja, vlaga, procenat nerastvorenih materija u benzolu, procenat pepela. Podela eksplozivnih materija se moe vriti sa vie aspekata. Uobiajene kategorizacije se zasnivaju na agregatnom stanju, hemijskom sastavu i karakteru dejstva. Prema karakteru dejstva, kao osobini koja je veoma znaajna za realizovanje transportno skladinih procesa, eksplozivne materije se dele na [2]: brizantne eksplozive, inicijalne eksplozive, barute i pirotehnike smee. Podela eksplozivnih materija prikazana je na Slici 3.

Slika 3. Podela eksplozivnih materija [2]

Brizantni (razorni) eksplozivi imaju velike brzine detonacije i veliku razornu mo. Brzinadetonacije se kree u opsegu od 2500 do 8000 m/s. Inicijalni eksplozivi su veoma osetljivi. Detoniraju od blagog udara ili kada se zapale. Osnovna namena im je da izazovu detonaciju kod drugih, manje osetljivih eksplozivnih materija. Osnovni predstavnici ove grupe su ivin fluminat, olovni azid, tricinat i tetrazen. Baruti su tipini predstavnici eksplozivnih materija koje se razlau deflagracijom. Drugim reima, brzina njihovog sagorevanja je mala. U zatvorenom prostoru stvaraju veoma velike pritiske. Prema sastavu baruti se dele na: crne, malodimne i raketne. Malodimni baruti imaju znatno veu kalorinu mo od crnih. Sagorevaju ravnomernije i praktino bez dima. Dele se u tri osnovne grupe: nitrocelulozni, nitroglicerinski, nitrogvandinski. Nitroglicerinski baruti imaju dve aktivne komponente. Jedna je uvek nitrocelulozna, a druga teni eksploziv. U odnosu na nitrocelulozne, ovi baruti se lake pale i bre sagorevaju. Temperatura paljenja se kree od 160 do 170oC. Osetljiviji su na udar od nitroceluloznih. Predstavnici ove grupe baruta su: balastiti, korditi, baruti bez rastvaraa, 22

diglikolski i sferini. Opasnosti koje mogu nastati pri neeljenom aktiviranju eksplozivnih materija treba analizirati u funkciji od fiziko-hemijskih procesa koji nastaju pri eksploziji. Analiza osnovnih karakteristika eksplozivnih materija je pokazala da osnovne razlike izmeu pojedinih pripadnika u ovoj grupi lee u razliitim oblicima razlaganja. Pri detonaciji dolazi do izrazito brzog oslobaanja energije, sa posledicama: stvaranje detonacionog talasa u eksplozivnoj materiji koga prati i odgovarajui, veliki pritisak detonacije i stvaranje udarnog talasa koji nastaje nakon detonacije u vidu talasa kompresije koncetrino rasporeenog oko mesta eksplozije. Prvi efekat detonacije prouzrokuje oteenja objekata koji se nalaze u neposrednom kontaktu sa eksploivnom materijom. Razaranje nastaje neposredno usled pritiska detonacije i posredno formiranjem kumulativnog mlaza ili jakih udarnih talasa u objektu. Formiranje udranog talasa je, sa aspekta opasnosti, najznaajniji efekat detonacije. Udarni talas potpuno pokriva prostor oko cenra eksplozije, stvarajui uslove da se razorno dejstvo prenese na vee rastojanje. Njegovim nailaskom dolazi do naglog poveanja pritiska, da bi posle izvesnog vremena ponovo pao na prvobitnu vrednost, tako da fazu kompresije prati faza razreivanja. Efekti dejstva udarnog talasa zavise od ostvarenog nadpritiska, koji u blizini mesta detonacije iznosi od nekoliko desetina do nekoliko stotina kiloPaskala. Uoeno je postojanje nekoliko vrsta opasnosti od dejstva eksplozivnih materija: neposredno dejstvo pritiska detonacije koji izaziva direktno ruenje i stvaranje kratera na mestu eksplozije, dejstvo udarnog talasa, dejstvo razbacanih paradi i poarno dejstvo. Neposrednim dejstvom pritiska detonacije ugroen je objekat i ljudi koji se nalaze na mestu eksplozije.Ovo dejstvo svakako zavisi od koliina eksploziva i njegovih karakteristika, ali u najveem broju sluajeva znai potpuno unitenje objekta i sigurnu smrt ljudi koji se nalaze u blizini mesta eksplozije. Dejstvo udarnog talasa zavisi od nadpritiska koji se ostvaruje i duine njegovog trajanja. Efekte koji nastaju kao posledica razbacivanja fragmenata praktino je nemogue kvantifikovati bez analize konkretne situacije. Efekti se u principu ocenjuju na osnovu gustine razbacane paradi, njihove brzine i sekundarne koju sobom nose (temperatura, eksplozivnost...). Poarno dejstvo se manifestuje kroz neposredno delovanje plamena nastalog kao posledice eksplozije i kroz delovanje zagrejanog vazduha, pri emu se, kao i kod vazdunog udarnog talasa, ugroena zona nalazi koncentrino oko mesta eksplozije. Pored ovih osnovnih, mogu se pojaviti i neke sekundarne opasnosti koje se u najveem broju sluajeva odnose na stvaranje toksinih produkata eksplozije [2]. Za prevoz eksplozivnih materija potrebno je posebno odobrenje koje izdaje nadleni organ Ministarstva unutranjih poslova na teritoriji u kojoj je prevoznik. Za prevoz eksploziva na teritoriju veina drava, zahtev podnosi prevoznik. Za uvoz ili izvoz eksploziva preko dravne granice zahtev podnose preduzea koja se bave prevozom ili proizvodnjom eksplozivnih materija. Tada se uz zahtev daju podaci o posedovanju odobrenja za obavljanje prevoza ili proizvodnje eksplozivnih materija (broj i datum izdavanja odobrenja). Pretovar i/ili utovar eksplozivnih materija izvan kruga proizvoaa eksplozivnih materija dozvoljen je samo na onim mestima koje odobri ili odredi ovlateno telo Ministarstva unutranjih poslova. Ukoliko u toku prevoza eksplozivnih materija doe do gubljenja odreene koliine eksplozivne materije, prevoznik je duan da o tome odmah obavesti policiju, bez obzira na koliinu izgubljene eksplozivne materije [1].

23

2.4.2. Komprimovani gasovi, gasovi pretvoreni u tenost i gasovi rastvorenii pod pritiskom - klase2 Podela gasova koji pripadaju ovoj klasi opasnih materija moe se realizovati po vie osnova (Slika 4.)

GASOVI IZ KLASE 2 OPASNIH MATERIJA

KOMPRIMOVANI GASOVI

TE^NI GASOVI

SMRZNUTI GASOVI

PREMA PRITISKU

PREMA KVALITETU

PREMA VRSTI OPASNOSTI ZAPALJIVI INERTNI TOKSI^NI

25 BAR 50 BAR

150 BAR

TEHNI^K

^ISTI

Slika 4. Podela gasova iz klase 2 opasnih materija [1]

U komprimovane gasove se svrstavaju svi gasovi koji su pod povienim pritiskom upakovani u eline beavne sudove. Komprimovanje gasova i pakovanje u eline sudove (najee boca od 40 l zapremine) vri se pre svega zbog toga da bi se vea koliina odreenog gasa uskladitila u to manji prostor, omoguio transport na vee rastojanje i kod korienja obezbedio izbor vee koliine gasa na jednom mestu. Komprimovani gasovi se retko pune u vee eline sudove (100,200 i 350 l), pre svega iz bezbednosnih razloga. Komprimovanje gasova se vri na razliitim vrednostima pritiska (25, 50, 150 bara), to direktno zavisi od vrednosti kritinog pritiska za neki gas. Naime, vrednost pritiska na koji se komprimuje neki gas treba da bude najmanje 25% nia od vrednosti kritinog pritiska za taj gas. Ukoliko se ne bi vodilo rauna o tome, gas bi se na nekoj vrednosti, bliskoj vrednosti kritinog pritiska i na ambijentnoj temperaturi preveo u teno stanje. Osim toga to se komprimovani gasovi mogu razlikovati po kvalitetu i pritisku, mogu se razlikovati i po tome da li su zapaljivi, toksini ili inertni. O navedenim osobinama posebno se mora voditi rauna o radu sa njima. Teni gasovi su gasovi koji su prevedeni u teno stanje pod uticajem povienog pritiska ili niske temperature, ili pod istovremenim uticajem povienog pritiska i niske temperature. Za svaki gas posebno se odreuju optimalni odnos pritiska i temperature kada se projektuje oprema za utenjavanje gasa, imajui u vidu pre svega cenu energije i rashladnog fluida. Prevoenjem gasova u teno stanje omoguuje se uskladitenje ili transport mnogo veih koliina gasa (po jedinici zapremine) nego pri komprimovanju. Tako na primer, 1l tenog hlora daje oko 450 l gasovitog hlora pod normalnim uslovima. Teni gasovi se skladiraju i transportuju u avnim elinim sudovima, kako malih zapremina (od 1, 40, 100, 200, 350 l), tako i vrlo velikih, jer se teni gasovi u sudovima nalaze pod uticajem nieg pritiska vlastite gasovite faze. Smrznuti gasovi se dobijaju pod uticajem veoma visokih vrednosti pritiska i niskih temperatura. Smrznuti gasovi se obino ne skladiraju u veim koliinama, niti se transportuju na vea rastojanja, ve se preteno koriste u industriji gde se i proizvode. Izuzetak ini smrznuti ugljen-dioksid (''suvi led'') koji se koristi kao rashladno sredstvo, najee u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Stepen toksinog dejstva je vrlo vaan parametar koji takoe treba obavezno navesti za sve komprimovane gasove koji su toksini, a posebno se mora uzeti u obzir kod odreivanja uslova za skladiranje i transport. 24

Materije i sledei nain: 1. 2. 3.

roba klase 2 prema stepenu opasnosti svrstani su shodno ADR-u na

Sabijeni gasovi, gasovi koji imaju kritinu temperaturu ispod 20C Teni gasovi, gasovi koji imaju kritinu temperaturu 20C ili veu Rashlaeni teni gasovi, gasovi koji su delimino teni zbog njihove niske temperature 4. Gasovi rastvoreni pod pritiskom, gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u rastvarau 5. Rasprivai i sudovi, mali, koji sadre gas ili gasne patrone 6. Ostali artikli koji sadre gas pod pritiskom 7. Gasovi koji nisu pod pritiskom a predmet su specijalnih zahteva 8. Prazni sudovi i prazni tankovi. Kritina temperatura je temperatura iznad koje se gas ne moe prevesti u teno stanje. Prema vrsti opasnosti materije klase 2 mogu biti: A - zaguujui TF - otrovan, zapaljiv O - oksidirajui TC - otrovan, korozivan F - zapaljivi TO - otrovan, oksidirajui T - otrovni TFC - otrovan, zapaljiv, korodirajui C - korozivni TOC - otrovan, oksidirajui, korozivan Materijali od kojih se izrauju posude u kojima se vri transport materija klase 2 i njihovi zatvarai moraju biti otporne na sadraj posude i ne smeju sa njim formirati tetna jedinjenja. Zavisno od toga za koju je opasnu materiju posuda namenjena vri se njihova periodina kontrola na svake dve, pet ili deset godina. Na metalnim posudama moraju da se nalaze sledei podaci u obliku lako itljivih i postojanih slova, odnosno brojeva: puni naziv gasa ili meavine; naziv ili marka proizvoaa posude, odnosno vlasnika; broj posude; masa posude bez delova opreme i prikljuka; masa posude sa opremom i prikljucima (posude za tene gasove); vrednost pritiska na koji se boca ispituje kao i datum ispitivanja; ig nadlenog organa za ispitivanje; maksimalno dozvoljena vrednost pritiska punjenja (gasovi pod pritiskom); zapremina posuda i dozvoljena koliina punjenja (za tene gasove i za amonijak rastvoren pod pritiskom). Boce u kojima se prevoze opasne materije pakuju se u specijalne palete tako da budu u vertikalnom poloaju, a boce sa gasovima mogu biti u vertikalnom ili horizontalnom poloaju. Boce moraju biti obezbeene od kotrljanja i prevrtanja. Niske boce iji je prenik vei od 30 cm i u kojima se prevozi naftni teni gas propan butan ne moraju se stavljati na palete, ve se mogu pakovati vertikalno jedna na drugu do visine stranice. Boja posude za gasove je znaajna jer se pomou nje vri raspoznavanje vrste gasa u boci. U Tabeli 5. dat je pregled bojenja posuda i instalacija namenjenih za gasove [1].

Tabela 5. Bojenje posuda i instalacija namanjenih za gasove[1] Namena za vrstu gasa acetilen propan butan kiseonik hlor vatrogasni aparati ostali zapaljivi gasovi Bela Narandasta Plava Zelena Crvena uta Boja instalacije ili suda

Pregled karakteristika nekih gasova dat je u Tabeli 6. 25

Tabela 6. Osobine karakteristinih gasova [1] 225/1073 223/1966 239/1001 23/1965 22/2187 22/1951 225/2201 268/1005 kiseonik vodonik acetilen propan butan ugljendioksid argon azotoksid amonijak nezapaljiv, pomae gorenje, duboko rashlaen, tei od vazduha zapaljiv, neotrovan, laki od vazduha zapaljiv, hemijski nestabilan, rastvoren u acetonu, laki od vazduha zapaljiv, zaguujui, tei od vazduha nezapaljiv, oteava gorenje, duboko rashlaen, tei od vazduha nezapaljiv, oteava gorenje, duboko rashlaen, tei od vazduha nezapaljiv, pomae gorenje, duboko rashlaen nezapaljiv, otrovan

Pored opreme koja je obavezna na vozilima za prevoz opasnih materija, u vozilu koje prevozi gasove koji su otrovni (toksini), tj. imaju oznaku T po ADR-u obavezno je da se nalaze gas maske za lanove posade vozila, kao i za vozaa. U mere primarne zatite pri radu sa gasovima spadaju: upoznavanje sa sobinama opasne materije koja se prevozi pre poetka rada proveriti ispravnost vozila, opreme i zatitnih sredstava biti oprezan u toku rukovanja i prevoza opasnih materija, pridravati se dobijenih Uputstava, a u sluaju nezgode sprovesti mere prema Uputstvu. Sa aspekta srodnosti po kriterijumima znaajnim sa aspekta opasnosti, komprimovani gasovi mogu da se svrstaju u sledee grupe: zapaljivi i eksplozivni, toksini i inertni. Ovoj grupi komprimovanih, tenih i smrznutih gasova pripadaju mnogi gasovi, kao to su: acetilen, propan, butan, vodonik itd. Tipian predstavnik ove grupe je vodonik, koji se komprimuje u eline beavne sudove (boce i kontejneri) pod pritiskom od 150 bara. U ovu grupu komprimovanih, tenih i smrznutih gasova spadaju: hlor, ugljen monoksid, sumpor vodonik, fozgen itd. S obzirom na to da hlor ima iroku primenu u industriji, kao i to da se skladira, pretovara i transportuje u velikoj koliini, moe se uzeti kao tipian predstavnik ove grupe. Hlor se komprimuje, odnosno prevodi u teno stanje, skladiti i pakuje u avne sudove sa maksimalnim radnim pritiskom od 15 bara. U ovu grupu komprimovanih tenih i smrznutih gasova spadaju: azot, argon, helijum itd. Tipian predstavnik ove grupe je azot, koji, inae, ima veliku primenu u industriji, medicini i laboratorijama i koji se proizvodi, skladiti i transportuje kao komprimovani i teni azot. Rad sa komprimovanim, utenjenim i smrznutim gasovima krije u sebi niz potencijalnih opasnosti. Naime, u sluaju da doe do neeljenih situacija u atmosferi e se nai velika koliina gasa, jer komprimovani gas naglo ekspandira i zauzima veliki prostor. Primarana opasnost za sve komprimovane gasove, bez obzira kojoj grupi pripadaju prema potencijalnim sekundarnim opasnostima, je od nagle ekspanzije, koja se javlja u sluaju prskanja elinih sudova (usled poara, udarca ili potresa). U tim sluajevima dolazi do dekompresije gasa sa 25-150 bara na atmosferski pritisak. Sekundarne opasnosti koje mogu nastati u ekscesnim situacijama po pravilu zahtevaju mnogo ire zone u odnosu na objekat (sud) na kojem se dogodio eksces. Zavisno od toga kojoj grupi pripada gas koji se naao u sudu, u trenutku ekscesa moe doi do poara, eksplozije ili toksinog delovanja u iroj zoni, to takoe moe da ugrozi ljudske ivote i materijalna dobra [1].

26

2.4.3. Zapaljive tenosti - klase 3 Materije koje su na temperaturi od najvie 20C u tenom ili itkom stanju spadaju u kategoriju tenosti. Zapaljive tenosti ili smee tenosti prema ADR-u su one tenosti koje imaju pritisak para od najvie 3 bar na temperaturi od 50C i taku paljenja od najvie 61C ili materije sa takom paljenja preko 61C ukoliko se utovaraju ili transportuju na temperaturi koja je vea ili jednaka od temperature paljenja. U klasu 3 spadaju zapaljive tenosti kao to su: benzin, sirova nafta, dizel gorivo, benzol, metanol, etanol, aceton, alkohol, boje, itd. Postoje tenosti koje imaju ove karakteristike, ali zbog izraenih drugih osobina (otrovnost, korozija, itd.) razvrstane su u neke druge klase. Materije klase 3 po ADR u klasifikovane su pod razliitim brojevima i razvrstavaju se prema stepenu opasnosti na: F Zapaljive tene materije bez sporedne opasnosti F1 Zapaljive tene materije sa takom paljenja od najvie 610C F2 Zapaljive tene materije sa takom paljenja preko 610C, koje se predaju na prevoz ili prevoze zagrejane na ili iznad njihove take paljenja (zagrejane materije) FT Zapaljive tene materije, otrovne FT1 Zapaljive tene materije, otrovne FT2 Sredstva za borbu protiv tetoina (pesticidi) FTC Zapaljive tene mateije, otrovne, nagrizajue D Desenzibilisane eksplozivne tene materije Niu taku, tj. temperaturu paljenja imaju zapaljive tenosti manje gustine (benzin ima gustinu na 15C od 0,68-0,78 kg/dm3 i najniu taku paljenja -40C, a dizel gorivo na istoj temperaturi ima gustinu od 0,84 kg/dm3 i taku paljenja oko 55C), tako da treba voditi rauna da se ove materije ne meaju zbog dobijanja nepoznate vrednosti take paljenja dobijene meavine [1]. Sagorevanje tenosti moe biti inicirano na vie naina, od kojih su najznaajniji: zagrejanim telom, elektrinom varnicom i zagrevanjem tenosti. Prva dva naina se mogu nazvati pripaljivanjem jer se hladna tenost zagreva na jednom mestu. Putem zagrejanog tela ili elektrine varnice, pri emu se stvaraju zapaljive smee vazduha i para, dolazi do njihovog paljenja i nastavljanja procesa. Kod samopaljenja zagreva se cela koliina tenosti do trenutka kada su stvoreni uslovi da se proces isparavanja, paljenja para i nastanka sagorevanja realizuje bez nekog drugog spoljnjeg dejstva. Mogue je izdvojiti sledee karakteristike, koje su relevantne za opisivanje ove vrste opasnih materija: temperatura zapaljivosti, temperatura paljenja, temperatura samopaljenja, donja granica paljenja para u vazduhu, temperatura granice paljenja para u vazduhu i brzina sagorevanja. U tabeli 7. date su osnovne karakteristike nekih tenih zapaljivih materija. Osnovna vrsta opasnosti, koja se pojavljuje u sluajevima incidenata, bilo koje vrste, pri radu sa zapaljivim tenostima je poar, odnosno toplotno dejstvo koje nastaje kao posledica vie faktora od kojih se kao najznaajniji mogu izdvojiti trajanje poara i maksimalne temperature koje se ostvaruju. Pored toplotnog dejstva, zapaljive tene materije pri poaru potencijalno sadre I opasnosti od: toksinog dejstva i dejstva udarnog pritiska. 27

Toksino dejstvo se moe pojaviti u sluajevima kada koncetracija para zapaljivih tenih materija dostigne kritine vrednosti ili kada se kao produkt sagorevanja pojave toksine materije. Dejstvo udarnim pritiskom se moe oekivati kada smea para zapaljivih tenosti i vazduha dobije eksplozivne karakteristike i kada irenjem produkata sagorevanja nastaje naglo poveanje pritiska [1].
Tabela 7. Osnove karakteristike nekih zapaljivih materija[1] Temp. kljuanja (oC) 80 78-92 64,8 56,48 25-80 110,6 65-100 do 95-140 83-108 184 155-390 Gustina pare 2,77 1,6 1,11 2 2,5 3,14 3,2-4 2,55-2,6 3,22 Temp. zapalj. (oC) -11 12-26 -20 -58 do -18 4 -20 do 0 10-27 70 57-80 Granice eksploz. smea (%) 1-80 3,5-19 5,5-36,5 2,2-13 0,7-1,4 do 5,9-8 1,2-7 0,8-1,1 do 6,5-7 1,68-2,5 do 8-10,9 1,3-11 0,6-6,5 Temperatura samopalj. (oC) 538 425 455 538 280-320 535 250-260 390-470 538 230-240

Materija Benzol Etil-alkohol Metil-alkohol Aceton Petroletar Toluen Benzin Butil-alkohol Anilin Ulje za loenje

2.4.4. vrste zapaljive materije - klase 4 Kako je ve reeno, pod sagorevanjem se podrazumeva hemijski proces gorenja sa kiseonikom, pri emu se izdvaja odreena koliina tolote, esto praena pojavom plamena. Prema tome, za odvijanje ovog hemijskog pocesa neophodno je prisustvo goriva, kiseonika i toplotnog izvora koji omoguava postizanje potrebne, poetne temperature. Bilo koja materija se moe svrstati u goriva, pod uslovom da sagoreva kada je zagrejana na najvie 500 oC. U okviru goriva, u grupu vrstih zapaljivih materija se svrstavaju one koje su sposobne da se zapale same i da sagore, kao i one koje se mogu zapaliti samo posredstvom nekog toplotnog izvora i nastaviti sa sagorevanjem kada se on udalji. Kriterijumi, bitni za sagledavanje karakteristika vrstih zapaljivih materija, mogu se svrstati u dve grupe. Prvu sainjavaju opti, koji se uglavnom svode na temperaturu paljenja i temperaturu samopaljenja, dok druga grupa sadri one koji su specifini za pojedine vrste zapaljivih vrstih materija. Za vrste zapaljive materije sa temperaturom topljenja ispod 300 oC bitno je sagledati temperaturu paljenja para u vazduhu: za porozne, vlaknaste i rasute od znaaja je temperatura samozagrevanja, temperatura trajanja i uslovi samopoaljenja, za prahove zapaljivost aerosola, pritisak prieksploziji aerosola, brzina porasta pritiska, sadraj kiseonika u aerosolu, a za konstrukcione materijale: kiseoniki indeks, koeficijent nastajanja dima, toksinost dima i rasprostranjenje plamena. Klasifikaciju zapaljivih vrstih materija je veoma teko obaviti, ukoliko je postavljeni cilj obuhvatanje svih relevantnih osobina. Iz ovog razloga, pri klasifikovanju se sreu razliiti pristupi, pa je mogue razmatrati poreklo, hamijski sastav ili oblik sagorevanja posmatranih materija. Kada se razmatra verovatnoa pojave incidenta i njegove razmere, uobiajeno je vrste zapaljive materije deliti u tri grupe: zapaljive vrste materije koje nisu podlone samozapaljenju, zapaljive vrste materije kod kojih moe doi do samozapaljenja i zapaljive materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove. 28

Pored ovoga, u nakim sluajevima je interesantno odvajanje u posebnu grupu onih materija koje se mogu pojaviti u obliku praine i formirati zapaljive, pa ak i eksplozivne smee sa vazduhom. Jasno je da je dominantna vrsta opasnosti, koja se moe pojaviti pri skladiranju, pretovaru ili transportu ove vrste opasnih materija - poar, pri emu su njegove bitne karakteristike koliina toplote osloboena u jedinici vremena, brzina irenja i mogunosti za gaenje. Ove karakteristike ujedno upuuju i na razmere posledica potencijalnih incidenata. Posledice se uglavnom mogu svrstati u dve grupe: neposredno unitenje materijala koji gori i unitenje ili oteenje okolnih objekata i ugroavanje ljudi. igledno je da na obe grupe posledica presudno utiu navedene karakteristike poara, pri emu su od naroitog znaaja brzina njegovog irenja i mogunosti gaenja, kao i lokalizovanje. Kao sekundarni produkt sagorevanja pojavljuje se i velika koliina gasova, koji u ne malom broju sluajeva mogu biti toksini. Iz ovog razloga se toksino dejstvo pojavljuje kao najvanija sekundarna vrsta opasnosti. Svakako da je toksinost produkata sagorevanja znatno manja od toksinosti materija koje su svrstane u grupu otrovnih materija, pa su srazmerno tome i razmere opasnosti manje, ali im je u svakom sluaju neophodno posvetiti panju [1]. 2.4.5. Oksidirajue materije - klase 5 Naziv ove grupe hemijskih jedinjenja vodi poreklo od latinske rei ''per'', to znai ''otar'' i time se delimino ve nazire njihova priroda. Naime, peroksidi su hemijska jedinjenja koja sadre kiseonik sa stepenom oksidacije 1. Njihova glavna karakteristika je posedovanje molekulske veze kiseonik-kiseonik, koja se obino razbija pri visokoj temperaturi. Osnovna podela peroksida se zasniva na njihovom poreklu - organskom ili neorganskom. U irem smislu, organski peroksidi su hemijska jedinjenja koja sadre atome ugljenika i imaju najmanje dva vezana kiseonikova atoma u molekulu. Organski peroksidi se sreu obino u vrlo malim koliinama kao neistoe sadrane u organskim jedinjenjima. Organski peroksidi su poznati ve vie od sto godina, a rizici vezani za rukovanje njima su bili vrlo visoki i obeshrabrili su brzo prve istraivae. Ponovna interesovanja za pomenutu problematiku oivela su poetkom ovog veka, kada je bila prouena veina osnovnih klasa organskih peroksida. Pitanje podele organskih peroksida moe se tumaiti sa vie aspekata, a dominantna injenica je hemijski sastav. Tako postoje: hidroperoksidi, alfa-oksi i alfa-peroksi-hidroperoksidi, peroksidi, peroksidne kiseline, diacilni peroksidi i peroksiesteri. Svi proizvoai peroksida za komercijalnu upotrebu izdaju broure za svako jedinjenje, gde je dat opis supstance (boja, stanje, istoa, upotreba), osobine (komercijalne, temperaturne), nain pakovanja i transporta (preporuke proizvoaa) i opasnosti pri rukovanju [1]. 2.4.6. Otrovne materije - klase 6 Postojanje materija koje izazivaju poremeaje u organizmima ljudi, ivotinja i biljaka je odavno poznato. Meutim, i pored toga pojam otrovnih (toksinih) materija jo uvek nije precizno definisan.

29

Veini definicija pojma otrovnosti zajedniko je da pod ovim podrazumevaju osobinu materije da u ivim organizmima izazove prolazne ili trajne poremeaje koji, u odreenim sluajevima, dovode i do gaenja vitalnih funkcija. Tako Komitet eksperata za transport pri OUN daje sledeu definiciju otrovnih, odnosno zaraznih materija: pod otrovnim podrazumevaju se materije sposobne da izazovu smrt, ozbiljne povrede ili poremeaje zdravstvenog stanja oveka, ako se unese oralno, udiu, ili dolaze u dodir s koom. pod zaraznim podrazumevaju se materije koje sadre tetne mikroorganizme ili njihove toksine, za koje je poznato, ili se sumnja da uzrokuju oboljenje ivotinja ili ljudi. Kao osnovno merilo toksinosti definisana je minimalna smrtonosna doza, ili kako se uobiajeno oznaava LETALNA DOZA (LD50), ime se oznaava ona koliina otrovne materije koja izaziva uginue najmanje 50% eksperimentalnih ivotinja. Potrebno je naglasiti da se letalna doza odnosi na dejstvo materija u vrstom ili tenom stanju, dakle na delovanje same materije, dok je za gasovite i sparljive supstance u vazduhu uveden analogan izmeritelj - LETALNA KONCETRACIJA (LC). U odnosu na ovako definisan izmareitelj izvrena je kategorizacija otrovnih materija prema stepenu toksinosti kako je to prikazano u tabeli 8.
Tabela 8. Kategorije toksinosti Kategorija toksinih materija Praktino netoksine Slabo toksine Mereno toksina Veoma toksine Ekstremno toksine Supertoksine LD50 za pacove, primer oralno, (mg/kg) 26.000, propilenglikol 7.400, sorbinska kiselina 5.800, izopropanol 320, hidroinon 100, olovo-arsenat 50, nikotin Verovatna LD za oveka, teina 70 kg 15 g/kg 5 - 15 g/kg 0,5 - 5 g/kg 50 - 500 mg/kg 5 - 50 mg/kg 5 mg/kg

Otrovne materije sreu se u normalnim uslovima u sva tri agregatna stanja, a u zavisnosti od toga da li se radi o gasu, tenosti ili vrstoj materiji, u mnogome zavisi nain tetnog dejstva, pa se, samim tim, razlikuju i zatitne mere. Pored grupisanja otrovnih materija prema stepenu toksinosti (u odnosu na letalnu dozu ili letalnu koncetraciju) i stepenu potencijalne opasnosti postoje i drugi naini klasifikovanja, od kojih je najee u primeni podela zasnovana, pre svega, na bati pogodnosti za praktinu primenu kako je shematski prikazano na slici 5., ili podela prema Zakonu o otrovima koja je napred navedena. Materije klase 6.1. prema ADR-u i RIDU-u prema karakteristinim osobinama, podeljene su u sledee grupe: T Otrovne materije bez sporedne opasnosti T1 organske tene materije T2 organske vrste materije T3 metaloorganske materije T4 anorganske tene matrije T5 anorganske vrste materije T6 sredstva za borbu protiv tetoina (pesticidi), tena T7 sredstva za borbu protiv tetoina (pesticidi), vrsta T8 uzorci T9 ostale otrovne materije TF Otrovne zapaljive materije TF1 tene materije TF2 tene materije koje se koriste kao sredstva za borbu protiv tetoina (pesticidi) TF3 vrste materije 30

TS Otrovne samozagrevajue materije, vrste TW Otrovne materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove TW1 tene materije TW2 vrste materije TO Otrovne materije koje deluju zapaljujue (oksidirajue) TO1 tene materije TO2 vrste materije TC Otrovne nagrizajue materije TC1 organske tene materije TC2 organske vrste materije TC3 anorganske tene materije TC4 anorganske vrste materije TFC Otrovne zapaljive nagrizajue materije Za prevoz otrovnih materija potrebno je posebno odobrenje. Kada u toku prevoza doe do curenja ili prosipanja otrova, prevoznik je duan da obezbedi da na ugroeni prostor bude spreen pristup osobama i ivotinjama i da o dogaaju odmah obavesti najblie organe sanitarne inspekcije ili policije. Kada u toku prevoza doe do gubljenja odreene koliline otrova, prevoznik je duan da to odmah prijavi najblioj policijskoj stanici, najblioj sanitarnoj inspekciji i poiljaocu otrova. U tom obavetenju se mora navesti koliina i vrsta, odnosno naziv otrova s naznakom opasnosti [1].

PREMA STRUKTURI PREMA POREKLU

PREMA AGREGATNOM STANJU PREMA FIZIOLO[KOM DEJSTVU PREMA POTREBI PRAKTI NE PRIMENE

GASOVITE MATERIJE LAKO ISPARLJIVE MATERIJE MINERALNE

NAIN KLASIFIKACIJE OTROVNIH MATERIJA

MATERIJE

PRIRODNE I SINTETSKE TOKSI^NE MATERIJE

Slika 5. Ostali naini klasifikovanja otrovnih materija

2.4.7. Radioaktivne materije - klase 7 Poznato je da je nemaki fiziar Rentgen jo 1895. godine otkrio X-zrake, odnosno radijaciju izazvanu bombardovanjem vrstih povrina elektronima. Ova pojava je zainteresovala iri krug naunika koji su se posvetili istraivanjima u ovoj oblasti (Bekerel, Poenkare, Kiri i dr.). Ovako je bio otkriven znaajan fenomen, kome je Marija Kiri 1898. godine dala prikladno ime - RADIOAKTIVNOST. Kompleksno radioaktivno zraenje je, u stvari, trostruko zraenje koje se obeleava prvim slovima grke azbuke: alfa, beta i gama. Iako se radioaktivni materijali ne javljaju esto u prometu, Meunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) iz Bea formirala je preporuke i detaljna uputstva za rukovanje radioaktivnim materijalima pri pakovanju, manipulisanju i transportu. U veem broju zemalja doneti su zakonski propisi kojim se reguliu navedene aktivnosti (za nau zemlju jo 1962. godine).

31

Prema vrsti radijacije, radioaktivne materije su podeljene u tri grupe: I grupa - radioaktivne materije koje emituju bilo koje jaine gama zrake same ili zajedno sa alfa i beta zracima II grupa - radioaktivne materije koje emituju neutrone i jednu ili vie radijacija grupe I III grupa - radioaktivne materije koje emituju samo alfa, beta ili druge radijacije. Znaajan doprinos zatiti predstavlja adekvatno lociranje nuklearnih postrojenja ili deponija radioaktivnih otpadaka van ljudskih aglomeracija. U sluaju akcidenta, na ublaavanje opasnosti od spoljanje radijacije utiu tri faktora: vreme, rastojanje, zaklon. Faktor vreme uslovljava da izlaganje zraenju treba ograniiti na minimum. Zato za svako rukovanje radioaktivnim proizvodima prethodno treba izvesti obuku sa neutralnim proizvodima, kako bi se smanjilo nepotrebno kretanje kao i mrtvo vreme. Obuka treba da se izvodi u uslovima slinim realnim uslovima rada. Primljena doza je obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja. Faktor zaklon, zavisno od prirode materijala od koga je napravljen zaklon i od prirode radioaktivnog izvora, definie se debljinom poludoze. To je debljina koja smanjuje za polovinu dozu koja bi bila primljena bez zatite. Za alfa-zraenje problem spoljanje radijacije se ne postavlja, budui da te estice zaustavlja koa. Koriste se rukavice zbog opasnosti unutranje kontaminacije. Za beta-zraenje, kada je udaljenost nedovoljna, zatita se moe ostvariti pomou stakla ili providnih plastinih materija. Za gama-zraenje upotrebljavaju se debeli zakloni od materijala sa velikim atomskim brojem. Radioaktivne materije se mogu pakovati i prevoziti u ambalai namenjenoj samo za odreenu vrstu radioaktivnih materija, zavisno od vrste zraenja, doze ili jaine izvora zraenja te od agregatnog stanja i drugih svojstava radioaktivne materije. Doza zraenja na povrini ambalae i na odreenoj udaljenosti od te ambalae ne sme prelaziti propisanu vrednost doze za tu vrstu radioaktivne materije koja se nalazi u toj ambalai. Radioaktivne materije se ne smeju prevoziti u istom teretnom prostoru s lekovima, prehrambenim proizvodima, stonom hranom i drugim predmetima namenjenim optoj upotrebi koji po posebnim propisima podleu zdravstvenom nadzoru (posue, pribor za jelo i sl.). Ako neka radioaktivna materija, osim radioaktivnosti, ima i druga opasna svojstva kao to su toksinost, zapaljivost, eksplozivnost i sl., u toku pakovanja, prevoza i kod oznaavanja treba primeniti i mere sigurnosti koje su odgovarajue tim (drugim) opasnostima. Za prevoz radioaktivnih materija u zemlji kao i za prijevoz preko dravne granice (uvoz-izvoz) potrebno je odobrenje koje izdaje Ministarstvo zdravlja. Kada se radioaktivne materije uvoze ili izvoze, osun odobrenja Ministarstva zdravlja, potrebna je i saglasnost Ministarstva unutranjih poslova. Ministarstvo zdravlja pri izdavanju odobrenja, takoe i Ministarstvo unutranjih poslova pri izdavanju saglasnosti, mogu narediti i preduzimanje odreenih posebnih mera sigurnosti, koje treba sprovesti prilikom prevoza odreene vrste radioaktivne materije. Trokove sprovoenja posebnih mera sigurnosti snosi poiljaoc za prevoz unutar drave, odnosno prevoznik za prevoz opasne materije preko dravne granice. Prevoznik mora ispunjavati propisane uslove za prevoz radioaktivnih materija, jer e mu u protivnom biti odbijeno odobrenje odnosno saglasnost za prevoz tih materija. Pravnim licima ija je delatnost vezana za korienje radioaktivnih materija odobrenje se moe izdati za vei broj prevoza tih materija, s rokom vaenja do 6 meseci. Izuzetno rok vaenja odobrenja, odnosno saglasnosti moe trajati najdue 1 godinu. Tada se u odobrenju naznauje ukupna koliina radioaktivnih materija i ukupna aktivnost tih 32

materija koje se mogu prevoziti odreenim prevoznim sredstvom. U svrhu dobijanja odobrenja, odnosno saglasnosti za prevoz radioaktivnih materija poiljalac mora podneti zahtev koji mora da sadri sledee podatke: naziv, odnosno ime i prezime i adresu prevoznika, a ako se prevoz obavlja preko granice drave i naziv, odnosno ime i prezime i adresu uvoznika odnosno izvoznika radioaktivne materije naziv i adresu poduzea koje je pakovalo poiljku kao i adresu proizvoaa radioaktivne materije naziv vrste i tehniki naziv radioaktivne materije jainu izvora, maksimalnu dozu zraenja na povrini ambalae i na udaljenosti od 1 m od ambalae izraeno u mSv (mili Seivert) i nain osiguranja (stara merna jedinica za izraavanje ekvivalentne energetske doze zraenja koriena je jedinica pod nazivom Rem, 1 Rem = 10 (mSv); rubni broj po ADR-u i identifikacijski broj, ako postoji; oznaku prevoznog sredstva (avion, eleznica, brod, drumski prevoz); pravac kretanja prevoznog sredstva; naziv ulaznog ili izlaznog graninog prelaza ako se prevoz obavlja preko dravne granice; naziv, odnosno ime i prezime i adresa primaoca; datum i priblino vreme poetka prevoza. Uz zahtev navdenog sadraja poiljalac je duan da priloi i sledee dokaze: overenu kopiju odobrenja za proizvodnju, promet i upotrebu radioaktivne materije koja se prevozi; atest o ambalai za pakovanje radioaktivne materije koja se prevozi uputstva o posebnim merama sigurnosti pri prevozu radioaktivne materije, i spisak line zatitne opreme koju treba da koriste lica prilikom prevoza odnosno prilikom aktivnosti u sluaju udesa. Pre poetka prevoza, a najkasnije 24 sata pre polaska vozila s radioaktivnom materijom, prevoznik je duan da Ministarstvu zdravlja dostaviti obavetenje koje mora da sadri sledee podatke: vrstu i registarski broj prevoznog sredstva kojim e se prevoziti radioaktivna materija broj i datum izdavanja odobrenja za prevoz vrstu i koliinu radioaktivne materije odnosno broj izvora zraenja i njihovu ukupnu aktivnost line podatke o licima koja e obavljati prevoz radioaktivne materije vreme i mesto poetka prevoza radioaktivne materije pravac kretanja prevoznog sredstva vreme dolaska prevoznog sredstva s radioaktivnom materijom u mesto upotrebe kao i ime, odnosno naziv i adresu korisnika. Kada se prevoze takve radioaktivne materije koje u sluaju udesa mogu ugroziti ivotnu okolinu, prevoz se mora obaviti uz pratnju lica koje je osposobljeno za rukovanje radioaktivnom materijom koja se prevozi. U sluaju akcidenta pri kojem je dolo do rasipanja radioaktivnog sadraja, prevoznik je duan da o tome obavesti najbliu policijsku stanicu i ovlaenu sanitarnu inspekciju, a do dolaska strune osobe osposobljene za sanaciju, duan je da vidljivo obelei mesto i da zabrani pristup na to mesto i ljudima i ivotinjama. Ako u toku prevoza doe do gubitka odreene koliine radioaktivne materije, prevoznik je duan da o tome odmah obavesti najbliu policijsku stanicu, a po mogustvu i sanitarnu inspekciju na podruju gde je primeen gubitak radioaktivne materije. Prevoz radioaktivnih materija za potrebe vojske kao i za potrebe policije obavlja se uz vojno ili policijsko obezbeenje i za takav prevoz nije potrebno odobrenje [1].

33

2.4.8. Korozivne materije - klase 8 Opasne materije klase 8 su takve materije koje svojim hemijskim delovanjem, kada se sa njima doe u kontakt, mogu da izazovu povrede koe ili sluzokoe, kao i oteenje ili unitenje drugih materija ili prevoznih sredstava. Materije koje iskljuivo u dodiru sa vodom formiraju korozivnu tenost ili sa vlagom vazduha formiraju korozivnu maglu ili paru takoe spadaju u ovu klasu. Kada, kao rezultat dodavanja neke druge materije, materiji klase 8, ona pree u kategoriju ija je taka plajenja ispod 23C, tada se takve meavine klasifikuju kao materije klase 3, a ako se pojavi izraena otrovnost onda takve meavine prelaze u klasu 6.1. Prema hemijskom sastavu u ADR-u je izvrena podela opasnih materija klase 8 na: C1-C10 Nagrizajue materije bez sporedne opasnosti: C1-C4 Materije kiselog karaktera C1 anorganske tene materije C2 anorganske vrste materije C3 organske tene materije C4 organske vrste materije C5-C8 Materije baznog karaktera C5 C6 C7 C8 C9-C10 Ostale nagrizajue materije C9 C10 C11 Predmeti CF Nagrizajue zapaljive materije CS Nagrizajue samozagrevajue materije CW Nagrizajue materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove CO Nagrizajue materije koje deluju zapaljivo (oksidirajue) CT Nagrizajue otrovne materije CFT Nagrizajue zapaljive otrovne tene materije COT Nagrizajue otrovne materije koje deluju zapaljivo (oksidirajue). materije nisu dozvoljene za prevoz: UN 1798 smee azotne i sone kiseline, hemijski nestabilne smee otpadne sumporne kiseline, hemijski nestabilne smee nitratne kiseline ili meavine raznih otpadnih kiselina, koje nisu denitrisane, perhlorna kiselina u vodenom rastvoru sa preko 72% mase iste kiseline, ili smee perhlorne kiseline sa drugim tenim materijama izuzev vode, sumpor trioksid najmanje 99,95% ist, nestabilizovan (bez inhibitora). Opasne materije klase 8 se prevoze u posebnim sudovima koji odgovaraju za tu vrstu opasne materije, odnosno hemijski ne reaguju na opasnu materiju. Ambalaa moe biti razliite veliine, od paketa, kanti, buradi, tank kontejnera, do autocisterni, itd. Obzirom na znaaj ambalae za materije klase 8 potrebno je tome posvetiti posebnu panju. Tu se misli, pre svega, na periodine preglede ambalae (atesti), provera ispravnosti ambalae, pranje ambalae pri promeni materije koja se transportuje itd. Postoje propisi o koliini opasne materije koja se moe transportovati pojedinim sredstvima i to je dato u ADR-u. Meovita pakovanja za materije klase 8 dozvoljena su prema ADR-u za neke materije. Zabranjeno je meovito (zajedniko) pakovanje kiselina i baza u jednom paketu, ukoliko su u staklenoj ambalai, zbog mogue burne reakcije u sluaju loma ambalae. 34 Sledee

Opasnim se smatraju sledee reakcije ovih materija: sagorevanje ili razvijanje znatne toplote; stvaranje zapaljivih ili otrovnih gasova; formiranje korozivne tenosti; formiranje hemijski nestabilnih materija. Hemijski nestabilne materije klase 8 mogu da se prevoze samo ukoliko su preduzete sve potrebne mere za spreavanje opasnosti u toku transporta. Poiljalac mora da stavi u tom sluaju napomenu u tovarnom listu: Preduzete su sve mere u skladu sa propisima iz margine 2800(5), i da te mere ispuni. Pored ovakve napomene u tovarnom listu se upisuju i druge napomene koje se odnose na naziv materije ili hemijsku oznaku, klasu, broj, stepen opasnosti ako postoji prema ADR-u. Ovi navodi se podvlae. Iz bezbednosnih razloga popunjava se tovarni list i za prazno neoieno vozilo i tada se u napomeni upisuje koja je materija poslednja prevoena, tj. njen naziv, klasa, broj, stepen odgovornosti po ADR-u i to sve podvlai. Ukoliko materija ima samo nagrizajue osobine stavlja se nalepnica opasnosti broja 8. Ukoliko ima dodatnih opasnosti, npr. od paljenja, dodaje se i nalepnica broj 3. Ukoliko ima opasnosti od otrova dodaje se nalepnica broj 6.1, opasnosti od oksidirajuih delovanja nalepnica broj 5, opasnosti od loma ambalae nalepnica broj 12, itd. Prilikom rada sa opasnim materijama klase 8 treba biti posebno obazriv zbog stepena opasnosti koji pojedine materije imaju i razliitih zahteva u toku rukovanja i transporta. Kao to je poznato, pored nagrizajueg dejstva, ove materije mogu da budu zapaljive, otrovne, oksidirajue, itd. Deluju na kou, oi, organe za varenje, itd. Zbog toga je potrebno, pre poetka rada: upoznati se sa osobinama opasne materije zabraniti pristup nepozvanim licima preduzeti potrebne mere zatite na mestu rada sa opasnom materijom obezbediti prvu pomo koristiti potrebnu zatitnu opremu kao to su: zatitne rukavice, izme, radni kombinezon ili kecelju, masku, naoari, itd. U sluaju da je korozivna materija prosuta po odei postoji mogunost da tenost dopre do koe i da je izgori. Potrebno je to pre odeu skinuti, a povreeno mesto: ispirati sa dosta vode; ispirati sa blagim rastvorom baze (natrijumhidrogen karbonat) mesto povreeno kiselinom; namazati povreeno mesto mau za opekotine; posle ukazane prve pomoi organizovati prevoz do prve zdravstvene stanice. Ukoliko je dolo do unoenja opasne materije u organizam preko organa za varenje potrebno je izvriti ispiranje vodom, sokovima, mlekom i po mogunosti izazvati povraanje. Pakovanje - Ambalaa u kojoj se prevoze opasne materije mora da obezbeuje zatitu ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine pri prevozu i pakovanju. Mora biti zatvorena i nepropustiva, kao i dovoljno vrsta i jaka. Lomljivi paket oznaava paket sa lomljivim posudama koje nisu sa svih strana pomou ambalae na efikasan nain zatiene od udara. Paketi koji sadre ambalau od materijala osetljivog na vlagu, utovaruju se u zatvorena ili pokvarena vozila. Bruto masu paketa ini masa robe i njena ambalaa. Otvoreni i oteeni paketi se nesmeju primiti na prevoz, a originalna pakovanja se ne smeju otvarati. Prazni i neoieni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije. Kao i prevozna sredstva kojima se prevoze ovakvi sudovi moraju da budu zatvoreni i oznaeni na isti nain kao da su napunjena opasnom materijom. Ukoliko se i posle istovara vozila koje je prethodno bilo natovareno paketima sa opasnim materijama utvrdi da je jedan deo sadraja paketa iscureo, vozilo se mora to pre oistiti. 35

Kada se vri promena opasne materije koju prevozimo u cisternama obavezno je potrebno pranje tovarnog prostora i instalacije za istakanje u ovlaenoj ustanovi, koja o tome izdaje potvrdu i tada se sa vozila skidaju ili prekrivaju oznake (table i nalepnice) za obeleavanje vozila koja prevoze opasne materije. Prevoz rasutog tovara oznaava prevoz vrstih materija bez ambalae. vrste opasne materije po pravilu ne mogu da se prevoze u rasutom osim ukoliko takav oblik prevoza nije na osnovu propisa za pojedine materije dozvoljen prema odreenim uslovima. Vozilo koje je bilo natovareno opasnim materijama u rasutom stanju mora dobro da se oisti pre ponovnog utovara, sem u sluaju kada se novi tovar sastoji od istih organskih materija kao i prethodni. Utovar i istovar - Utovar i istovar opasnih materija moe da se vri samo na posebnim mestima odreenim od strane nadlenog organa u republici i koja su snabdevena propisanim ureajima i opremom i na vidnom mestu oznaena odgovarajuim znakom opasnosti. Na mestu gde se vri utovar i istovar opasnih materija zabranjen je pristup licima koja neposredno ne uestvuju pri utovaru i istovaru opasnih materija. Utovar i istovar opasnih materija vri se po pravilu danju, ili ako se radi nou osvetljenje na mestu utovara ili istovara mora da bude elektrino i tako uraeno da ne izazove poar ili eksploziju. U zonama opasnosti elektrina instalacija treba da bude izvedena u protiv eksplozivnoj zatiti, odnosno u S ili Ex izvoenju [1]. Svaki materijal pod odreenim uslovima, pri fiziko-hemijskom delovanju odreenih agenasa, moe obrazovati neeljene produkte. Svako obrazovanje bilo kojeg produkta pri delovanju ma kojeg agensa na neki materijal, koje tee protiv nae elje i volje, predstavlja koroziju. Na slici 6. prikazana je gruba podela korozivnih materija. Zajednika karakteristika korozivnih agenasa je da su vrlo reaktivni, odnosno da vrlo agresivno deluju na druge materijale, pre svega na metale i njihove legure, kao i na brojne neorganske i organske materijale.

KOROZIVNE MATERIJE
JAKE JAKE SOLI OSTALI

JAKIH KOROZIVNI Slika 6. Osnovna materija [2] KISELINE BAZEpodela korozivnih KISELINA MATERIJALI

Slika 6. Osnovna podela korozivnih materija [2] Pored fiziko-hemijskih osobina, najznaajniji pokazatelj za sve korozivne materije u svim uslovima delovanja, jeste brzina korozije, koja se izraava u mm/god ili g/m2. U osnovi ovaj pokazatelj definie koliko je neki materijal korodirao (izgubio od poetne debljine) za godinu dana, ili izgubio od ukupne mase po jednom metru kvadratnom povrine za jedan dan, pri delovanju nekog korozivnog agensa pod odreenim uslovima (koncentracija i temperatura). Podela ili grupisanje korozivnih materijala vri se na osnovu naina i vrste korozije koju uzrokuju. Primarne opasnosti koje mogu nastati usled neeljenog incidenta u radu sa korozivnim materijalima su najee: razaranje skladiranih ili transportnih sudova, delimino ili trajno oteenje temelja skladinih rezervoara, delimino ili trajno oteenje graevinskog objekta skladita, delimino ili trajno oteenje elektro i druge instalacije u graevinskom objektu. kontaminacija tla, 36

opekotine i oteenje vida radnika koji rade sa korozivnim materijama i eventualno ugroavanje ivota radnika koji rade sa korozivnim materijama. Meutim, sekundarne opasnosti koje mogu nastati usled neeljenog incidenta u radu sa korozivnim materijalima su po dometu i intenzitetu najee veih razmera, a samim tim i posledice koje nastaju tom prilikom. Sekundarne opasnosti su najee sledee: nastajanje eksplozije (u sluaju razvijanja gasovitih produkata koji prave eksplozivnu smeu), nastajanje poara (u sluaju razvijanja zapaljivih gasovitih produkata), nastajanje toksinog oblaka (u sluaju nastajanja toksinih gasovitih produkata) i ugroavanje zdravlja i ivota ljudi i delimino ili trajno unitavanje materijalnih dobara [2]. 2.4.9. Ostale opasne materije klase 9 Materije ostalih opasnih materija klase 9 razvrstavaju se u sledee grupe: M1 Materije koje prilikom udisanja u vidu fine praine mogu da ugroze zdravlje M2 Materije i ureaji koji u sluaju poara mogu da formiraju dioksine M3 Matreije koje emituju zapaljive pare M4 Litijumske baterije M5 Sredstva za spasavanje M6-M8 Materije koje ugroavaju ivotnu sredinu M6 Tene materije koje zagauju vodu M7 vrste materije koje zagauju vodu M8 Genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi M9 M10 Materije koje se prevoze u zagtrejanom stanju M9 Tene materije M10 vrste materije M11 Ostale materije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a ne potpadaju pod definicije neke druge klase.

37

OCENA RIZIKA U FUNKCIJI UPRAVLJANJA BEZBEDNOU NA RADU PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA

Sa stanovitva bezbednosti i zatite rizik se razmatra s obzirom na ugroavanje zdravlja ljudi, materijalna dobara i prirodne vrednosti. Rizik se moe kvantifikovati kao proizvod dve veliine: verovatnoe pojave neeljenog dogaaja (V) i cene prosenih posledica izazvanih neeljenim dogaajem (P). R= (V x P) Saglasno ovom pristupu rizik se razmatra kao ugroenost i povredivost sistema ili objekata koji je predmet posmatranja. Ugroenost se odnosi na verovatnou da u odreenom sistemu doe do neeljenog dogaaja, dok povredivost obuhvata verovatnou da neeljeni dogaaj "proizvede" neeljene posledice, odnosno dobije karakteristike udesa sa svim materijalnim i nematerijalnim posledicama. Postavlja se pitanje, da li je rizik objektivno mogue meriti, odnosno kvantifikovati!? Takav postupak nije uvek mogu, jer se esto pribegava subjektivnoj kvantifikaciji, koja se zasniva na iskustvu, vrednovanju, ubeenju itd., a i malo smanjivanje verovatnoe ili posledica, znaajno bi uticalo na smanjivanje veliine rizika. U kontekstu ovog tumaenja upravljanje rizikom se bavi problemima odluivanja u akcidentalnoj situaciji, pouzdanou, naina i sistema zatite, materijalnim posledicama, procenom trokova i td. Drugi pristup je prihvatljiviji i praktino znai da u riziku, verovatnoa nastanka udesa i mogue posledice po zdravlje ljudi, materijalnih dobara i ivotnu sredinu podjednako uestvuje smanjenje jednog, drugog ili smanjenje oba smanjuje se i rizik. R = (R, P) U praktinim primenama teorije verovatnoe znaajnu ulogu igra zakon velikih brojeva i pri vrlo velikom broju sluajnih pojava, srednji rezultat praktino prestaje da bude sluajan i moe da se predvidi sa velikom pouzdanou tj. u odreenim uslovima sluajne promenljive postaju pravila. Koristei zakon velikih brojeva, verovatnou nastanka udesa u procesnim industrijama odreujemo na osnovu "kritinih taaka", broja sluajnih pojava kao: veoma veliku, veliku, malu ili je nema. Posledice su vee ako je slaba pripremljenost subjekata na nivou preduzea ili lokalne zajednice i ako su povredivi objekti u neposrednoj blizini izvora udesa i emisije opasnih materija. U principu sve te definicije pokuavaju, u manjoj ili veoj meri, da preciznije iskau pojam koji se esto koristi u svakodnevnom govoru. Termin rizik se uvek koristi onda kada se eli iskazati postojanje mogunosti da doe do nekog neeljenog dogaaja (opasnosti), a da se pri tome ima u vidu mera te opasnosti. Onoga trenutka kada se na bilo koji nain eli utvrditi mera opasnosti od neeljenog dogaaja u nekom sistemu moraju se strogo utvrditi granice toga sistema, a takoe mora se ograniiti i vreme u 38

kome se mera opasnosti utvruje. Ako se konstatuje da je meru neke opasnosti najbolje utvrditi preko verovatnoe nastanka tetnog dogaaja i veliine njegovih posledica onda se za pojam rizik moe rei: da je to: kompleksna veliina kojom se opisuje proizvod verovatnoe nastanka tetnih dogaaja i oekivana veliina posledica tih dogaaja u jednom zatvorenom (zaokruenom) sistemu tokom odreenog vremenskog intervala ili tokom odreene misije [6].

3.1. Ciljevi i funkcija ocene rizika

Ocena rizika vri se poreenjem rizika utvrenog za konkretan sistem sa prihvatljivim rizikom. Prihvatljiv rizik je onaj rizik koji je utvren na osnovu konsenzusa individualnih, grupnih ili drutvenih interesa uzimajui u obzir i cenu smanjenja rizika. Kvantifikacija rizika podrazumeva: identifikaciju i odreivanje elemenata opasnosti; odreivanje mere neizvesnosti tj. verovatnoe opasnosti; procenu vrednosti tj. tete i odreivanje nivoa rizika. Neeljeni (opasan) dogaaj je mogua posledica prisutne opasnosti. Opasnost2 postoji ako su zadovoljene sledee pretpostavke: postojanje izvora potencijalne opasnosti, dejstvo elemenata opasnosti izazvano izvorima emisije energije, materije i informacije, postojanje odreenih vredosti elemenata opasnosti, ekspozicija ljudi i materijalnih dobara delovanju elemenata opasnosti. Do podataka za odreivanje verovatnoe opasnosti moe se doi na vie naina: na osnovu statistikih podataka i eksploatacionih iskustava za tehnike sisteme; metoda za ocenu opasnosti i na osnovu ekspertnih ocena. Najtaniji su podaci dobijeni prikupljanjem i analizom statistikih podataka o otkazima tehnolokih sistema u toku eksploatacije, meutim da bi se to ostvarilo potrebno je voditi evidenciju, uz tanu naznaku vremena pojave otkaza (neeljenog dogaaja) raunatog od poetka eksploatacije. Do statistiki znaajnog skupa podataka o otkazima sistema u toku eksploatacije danas je teko doi iz dva razloga. Prvo, otkazi tehnolokih sistema, znaajni za anilizu bezbednosti sistema ivotne sredine su relativno retki dogaaji pa je za prikupljanje podataka potrebno mnogo vremena. Drugo, zbog brzog tehniko-tehnolokog razvoja promene strukture i naina funkcionisanja sistema, mnogi podaci gube na znaaju. Zbog toga se verovatnoa opasnosti uglavnom odreuje proraunom i procenom na osnovu verovatnoe opasnosti [7].

3.2. Metodi identifikacije, analize i ocene rizika

U samom procesu procene rizika neophodno je pridravati se principa, (PDCA) PLAN-DO-CHEK-ACT (planiraj-uradi-kontrolii-dokumentuj) i sledeih pravila:
2

potrebe definisanja usvajanja metodologije procene rizika; procenu rizika ne treba raditi samo za regularne uslove; uzeti u obzir rizike koji proistiu iz tehnolokih sistema; definisanje postupka kontrole rizika u sluaju da eliminisanje istog nije mogue; definisanje kriterijuma za uporeenje pobiljanja sistema; definisanje aktivnosti provere efikasnosti korektivnih mera; ocena rizika kao preventivna mera; potrebne obuke kadrova koji se bave ovim poslovima;

Opasnost - predstavlja stanje meusobnih veza elemenata sistema, koje odreuje situaciju koja moe dovesti do ugroavanja zdravlja ljudi, prirodnih i radom stvorenih vrednosti [1].

39

 ljudske greke u analizi rizika; voenje evidencija o smanjenju rizika posle korektivnih mera, dokumentovanje svih procesa itd. U cilju unapreenja ovog procesa razvijaju se serije standarda koje daju predloge za upravljanje procenjenim rizikom, kao to su AS/NSZ 4360:1999; CAN/CSA-Q850-97 Za identifikaciju, analizu i ocenu rizika primenjuju se razliiti metodi. Meutim ni jedan metod nije univerzalan, jer mogunost primene metode zavisi od specifinosti sistema, naina funkcionisanja, etape sprovoenja analize i kriterijuma ocene [8]. 3.2.1. Pokazatelji i kriterijumi za ocenu rizika Stepen bezbednosti odreuje se na osnovu pokazatelja rizika oteenja materijalnih i prirodnih dobara i pokazatelja zdravstvenog stanja ugroene populacije za razliite pristupe i ciljeve ocena koriste se razliiti pokazatelji. Ovi pokazatelji se izraavaju razliitim skalama merenja. Za ocenu rizika obino se formira posebna skala poredka sa kriteriumima odreivanja klasa i ranga znaajnosti prema granicama moguih posledica. Najee se posebnim3 podzakonskim aktima definiu kriterijumi za ocenu opasnosti. U kompleksnoj analizi tehniko-tehnolokih sistema nije dovoljno poznavati samo njihove karakteristike, ve je neophodno i razmatranje funkcija sistema tokom eksploatacije kako bi se ustanovila pojavljivanja otkaza delova ili sistema u celini, i moguih posledica. Pokazatelji ocena moguih posledica odreuju se prema: stepenu u groavanja i zdravlja ljudi; stepenu ugroavanja prirodnih i radom stvorenih vrednosti [9]. 3.2.2. Kriterijumi za ocenu rizika prema stepenu ugroavanja Uticaj elemenata opasnosti sistema ivotne sredine na ivot i zdravlje ljudi odreuje se preko izlaznih veliina posmatranog sistema. Za odreivanje pokazatelja uticaja elemenata opasnosti u sistemu ivotne sredine prvo se pristupa identifikaciji elemenata opasnosti, zatim se ekspertnom metodom odreuje znaajnost uticaja elemenata opasnosti onih koji su za tu celinu predstavljaju najveu opasnost u pogledu uticaja na zdravlje ljudi. Za utvrivanje ocene prema intenzitetu delovanja pojedinih elemenata opasnosti primenjuju se kriterijumi po obrazovanoj skali poredka sa pet klasa datoj u radu [9] i Tabelama 9 i 10.
Tabela 9. Kriterijumi za ocenu uticaja elemenata opasnosti na zdravlje ljudi [9]. Opasnost Ne postoji Dozvoljena Granina Kritina Katastrofalna Rang 1 2 3 4 5 < MDK, <MDV = MDK; =MDV u odreenim vremenskim intervalima > MDK, >MDV > graninih utvrenih vrednosti za dati sistem ocenjivanja Vrednosti parametara ne identifikuje se ili su u optimalnim granicama

Za utvrivanje ocene u odnosu na dominirajui uticaj, odnosno odreivanje znaajnosti uticaja u odnosu na smrtnost populacije i statistiku oboljevanja, broj ljudi koji je izloen uticaju posmatranog elementa opasnosti i druge nepoeljne efekte primenjuje se ekspertni metod.

3 Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka kao na primer Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini i drugim pravilnicima

40

3.2.3. Kriterijumi za ocenu rizika oteenja prirodnih i radom stvorenih vrednosti Prirodne vrednosti ivotne sredine su prirodna bogatstva, zemljite, vode, ume, vazduh, biljni i ivotinjski svet [6], a radom stvorene vrednosti su dobra koja je ovek stvorio (graevinska dela namenjena stanovanju, kulturnim, obrazovnim, socijalnim, religijskim i drugim potrebama). Za procenu rizika od oteenja prirodnih i radom stvorenih vrednosti potrebno je poznavanje verovatnoe pojave opasnosti i posledica oteenja prirodnih i radom stvorenih vrednosti. U novije vreme ovom problematikom bave se mnoge organizacije i institucije irom sveta pa je u tu svrhu i u naem zakonodavstvu donet Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa4 i od zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica [10]. U metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine kriterijumi za procenu verovatnoe nastanka udesa kvantifikuju se na sledei nain: verovatnoa udesa je mala ako se pri uobiajenom voenju tehnolokog procesa i odravanju opasnih instalacija proceni da nee doi do udesa za predvieno vreme trajanja opasnih instalacija. verovatnoa udesa je srednja ako se pri uobiajenom voenju tehnolokog procesa i odravanju opasnih instalacija proceni da moe doi do udesa za predvieno vreme trajanja opasnih instalacija. verovatnoa udesa je velika ako se pri uobiajenom voenju tehnolokog procesa i odravanju opasnih instalacija proceni da e doi do udesa za predvieno vreme trajanja opasnih instalacija. U metodologiji upravljanja rizikom od udesa [10] kriterijumi za vrednovanje posledica udesa kvantifikuju se kao: zanemarljive I, znaajne II, ozbiljne III, velike IV, veoma velike V. Procena moguih posledica vri se na osnovu pokazatelja datih u Tabeli 10:

Tabela 10. Kriterijumi za ocenu rizika oteenja prirodnih i radom stvorenih vrednosti [10]. Mogue posledice Pokazatelji koji odreuju posledice Broj poginulih Broj povreenih i intoksikovanih Mrtve divlje ivotinje Mrtve domae ivotinje Mrtve ribe Kontamirana povrina teta od udesa (Miliona dinara) Zanemarljive <0,1t <0,5t <0,5t < 0,02 Znaajne 1-10 0,1-1t 0,5-10t 0,5-5t 1-10ha 0,02-0,2 Ozbiljne 1-5 11-50 1-2t 10-50t 5-20t 10-100ha 0,2-2 Velike 6-20 51-200 2-10t 50-500t 20-100t 1-5km 2-10
2

Veoma velike >20 >200 >10t >500t >100t >5km2 >10

4 Udes jeste iznenadni i nekontrolisani dogaaj ili niz dogaaja nastalih usled nekontrolisanih oslobaanja, izlivanja i rasipanja opasnih materija pri proizvodnji, prometu, upotrebi, prevozu, preradi, skladitenju, odlaganjuili dugotrajnom neadekvatnom [6]. Verovatnoa nastanka udesa procenjuje se na osnovu podataka o dogaajima i udesima na istim ili slinim instalacijama (baza podataka) i podataka dobijenih identifikacijom ulazno izlaznih elemenata opasnosti tehnolokog sistema [10].

41

Prihvatljiv rizik je onaj rizik kojim se moe upravljati pod odreenim uslovima predvienim propisima [10]. Rizik se kvantifikuje na osnovu verovatnoe nastanka hemijskog udesa i moguih posledica prema uslovima datim u Tabeli 11.
Tabela 11. Ocena rizika prema kriterijumima nastanka i posledica udesa[10]. Mogue posledice od udesa i zagaenja ivotne sredine Zanemarljive Znaajne Ozbiljne Velike Veoma velike Verovatn. nastanka udesa i zag..s. Mala (I) Zanemarljiv rizik (II) Mali rizik (III) Srednji rizik (II) Mali rizik (III) Srednji rizik (IV) Veliki rizik (III) Srednji rizik (IV) Veliki rizik (V) Veoma vel. rizik (IV) Veliki rizik (V) Veoma vel. rizik (V) Veoma vel. rizik (V) Veoma vel. rizik (V) Veoma vel. rizik (V) Veoma vel. rizik

Srednja

Velika

Rizik je neprihvatljiv ukoliko se istim ne moe upravljati pod uslovima predvienim propisima [10]. U sladu sa izvrenim procenama rizika zadatak analize procene stanja ivotne sredine lokalne zajenice je da definie administrativno-upravne, preventivno-tehnike i organizacione mere zatite ivotne sredine kao i sredstva, opremu i resurse potrebne za upravljanje procenjenim rizikom. 3.2.4. Primena instrumenata, upitnika i ek listi za analizu i ocenu rizika Primena upitnika u oceni opasnosti je jednostavna i moe dati dobru osnovu za sagledavanje stanja sistema. Metodi na bazi primene upitnika razvijeni su u cilju odravanja opreme u nuklearnim centralama, hemijskim industrijama, a kasnije i u ostalim granama i delatnostima. Upitnici se mogu primenjivati u svim podrujima istraivanja gde je potrebno prikupiti podatke o sagledavanju stanja i u cilju preduzimanja daljih postupaka (analiza stanja, istraivanje hemijskih udesa i zagaenja ivotne sredine, preduzimanje korektivnih mera itd.). Osnovni cilj u primeni upitnika je da se pomou standardizovanog postupka putem pitanja i odgovora prikupi to vie informacija o eljenom problemu istraivanja. Kreacija upitnika je visokostruan posao koji kvalitetno moe da uradi samo iskusan strunjak, ekspert koji je potpuno upoznat sa svim elementima sistema za koji se kreiraju upitnici. Uz to upitnik mora da odgovara cilju koji je postavljen. Za formiranje upitnika u cilju ocene opasnosti od udesa i zagaenja ivotne sredine potreban je strunjak koji dobro poznaje karakteristike posmatrnog sistema ivotne sredine. Upitnici se mogu formirati kao opte i posebne ek-liste. Opte ek-liste se razvijaju za prikupljanje podataka o optem stanju, dok se pojedinanim ek-listama detaljnije istrauju eljena stanja u sistemu. Pojedinane ek-liste se mogu primenjivati kod specifine opreme i kada se eli dublja analiza. Upitnici u sistemu ocene ekolokog rizika mogu da se koriste u bilo kojoj fazi od projektovanja, izgradnje, putanja u rad, projektovanja sistema zatite pa sve do postprojektnih analiza uticaja na ivotnu sredinu. Upitnici se posebno daju za svaku fazu, a obino obuhvataju sledee: postojanje dokumentacije potrebne za ocenu opasnosti od udesa i zagaenja ivotne sredine (ekolokog rizika); prisustva opasnih i tetnih materija u okolnom prostoru; uslove odravanja tehnolokih sistema koji koriste opasne materije; organizacione mere (preventivni i kontrolni pregledi, kritine take, zatitnu opremu i sisteme, ponaanje subjekata sistema zatite); U okviru upitnika o potrebnoj dolumentaciji za ocenu opasnosti od udesa i zagaenja ivotne sredine obino se prikupljaju podaci kao to su: 42

dokumentacija o tehnikim karakteristikama tehnolokih sistema, maina i ureaja; dokumentacije o projektnim reenjima (strateka procena i procena uticaja odreenih planova i projekata na ivotnu sredinu), dokumentacija o rezultatima izvrenih pregleda i ispitivanja opreme , instalacija i ureaja; kao i ostalu dokumentaciju relevantnu za ocenu ekolokog rizika.

Za utvrivanje vrste opasnih materija u sistemu ivotne sredine potrebno je prikupiti podatke o: vrsti tehnolokih procesa koji se odvijaju u posmatranom sistemu, vrstama opasnih materija koje se primenjuju u tehnolokim procesima; karakteristikama opasnih materija u pogledu fiziko-hemijskih i ekotoksikolokih karakteristika. Pri sagledavanju stanja sistema ivotne sredine u delu koji proistie iz odravanja tehnolokih sistema prikupljaju se podaci o: postojanju dokumenata o odravanju potencijalno rizinih tehnolokih sistema; ispunjavanju zahteva iz tehnikih propisa i, standarda i uputstava proizvoaa o odravanju tehnoloke opreme; ispunjenosti zahteva u pogledu strunosti lica koja vre odravanje; ispunjenosti zahteva za odravanje opreme i instalacija koja sadri opasne i tetne materije. Za prikuplanje podataka o oceni stanja sistema ivotne sredine koje proizilaze od organizacionih faktora potrebno je formirati upitnike koji se odnose na: organizovanje radova na opremi koja sadri opasne i tetne materije, organizovanje radova koji predstavljaju opasnost od udesa i zagaenja ivotne sredine; kontrolu nad sprovoenjem propisanih mera zatite od hemijskih udesa i zagaenja ivotne sredine. Sadraj optih i/ili posebnih upitnika zavisi od postavljenog cilja, a kvalitet u najveoj meri zavisi od kvaliteta strunjaka koji ga kreira. Upitnici mogu da se formiraju u obliku tabela u kojima postoji mogunost za unoenje podataka za vei broj elemenata i to po odreenim grupama pitanja. Osim toga, tabele se mogu formirati tako da u njima postoji mogunost za davanje odgovora ne samo sa da-ne, ima-nema, postoji-ne postoji sl., ve i prema nekoj drugoj podeli. To pre svega zavisi od cilja i vrste podataka. Na primer odgovori mogu biti u smislu kvalitativne ocene "postoji", "postoji nepotpuno", "ne postoji" ili "malo", "srednje", "veliko", "vrlo veliko" i sl. Primer upitnika (anketnog lista) dat je u prilogu I. Za davanje ocena o ekolokom riziku upotrebom upitnika potrebno je odreeno iskustvo. U tom smislu, je najbolje da se utvrde i daju preporuke sa granicama prihvatljivosti. Osim toga za pojedine elemente opasnosti mogu se formirati upitnici sa posebnim tabelama. Za formiranje takvih tabela potrebno je primeniti metod ekspertnih ocena koji bi se uz pomo znanja i iskustva usaglaavanjem stavova dolo do najboljih preporuka. U nedostatku takvih preporuka, ocene se daju na osnovu linih stavova i iskustava, u emu je i veliki nedostatak ovog metoda. Veoma esto se ocene daju u obliku grube ocene "postoji opasnost" ili "ne postoji opasnost", gde se postojanje ma i jedne opasne pojave tretira kao postojanje velikog broja opasnih pojava istom ocenom "postoji opasnost" bez blieg reenja. Prednost u primeni ovog metoda su: mogunost kreativnog formiranja upitnika prema postavljenim ciljevima; mogunost preglednog predstavljanja prikupljenih podataka o opasnim pojavama; mogunost primene od strane lica koja nemaju visokustrunost, posebno u sluajevima kada se daju opti odgovori "da" i "ne". 43

Ogranienja u primeni metoda upitnika su: za kreiranje upitnika zahteva se angaovanje strunog lica sa odgovarajuim iskustvom u formiranju upitnika; postoji mogunost propusta u sagledavanju obima i sadraja upitnika, za njegovu primenu je neophodno struno lice sa odgovarajuim iskustvom; pri postojanju vie odgovora na postavljena pitanja postoji tekoa kod obrade dobijenih rezultata. Za davanje ocena elemenata opasnosti potrebne su posebno formirane tabele i utvreni kriterijumi ocene [11]. 3.2.5. Statistiki metod ocene Statistikim metodima dobijamo odreene informacije u obliku pokazatelja o zagaenju ivotne sredine, oboljevanju ljudi kao i korelacije zavisnosti uticaja pojedinih elemenata opasnosti na posmatranu pojavu. U statistikoj analizi posmatra se ponaanje pojave (udes, zagaenje, oboljevanja ljudi) sa svim prateim manifestacijama u odnosu na izvore i uzroke. Na osnovu tako dobijenih podataka izvode se zakljuci koji u procesu planiranja, projektovanja ili preduzimanja odgovarajuih mera zatite mogu imati vrlo znaajnu ulogu. Izvori prikupljanja podataka za formiranje statistikog skupa mogu biti: statistiki uzorak, statistiki izvetaji o oboljevanju ljudi, monografija, statistiki upitnik i dr. Statistika analiza stanja ivotne sredine i korienja prirodnih resursa jeste socijalno ekonomska analiza koja ukljuuje kompleksne pokazatelje koji karakteriu stanje ivotne sredine i uzajamno dejstvo oveka i ivotne sredine. Moe se govoriti o sledeim statistikim pokazateljima i to: pokazateljima stanja zagaenja i/ili ouvanja atmosfere; pokazateljima stanja korienja i/ili ouvanja vodnih resursa; pokazateljima stanja korienja i/ili ouvanja zemljinih resursa; pokazateljima stanja korienja i/ili ouvanja umskih resursa; pokazateljima ouvanja i racionalnog korienja mineralnih resursa. Kod ekolokih istraivanja potrebno je imati u vidu da su praktino svi elementi ekoloke ravnotee sluajnog (stohastikog) karaktera. Metode matematike statistike daju dosta verne rezultate (na primer: stepen odstupanja od normirane vrednosti veliina, sluajno odstupanje ili zakonomernost, itd.). Radi primene statistikih metoda zakonskim propisima predvieno je voenje evidencije o udesima, oboljenjima i povreivanju ljudi, zagaenjima ivotne sredine, a samim tim i njihovo praenje u obliku statistikih izvetaja. Statistike serije date u vidu tabela ili grafikih prikaza, predstavljaju polaznu osnovu za istraivanje pravilnosti i zakonitosti posmatranih pojava [11]. 3.2.6. Metod uporedne analize Metodom uporedne analize najee se analiziraju popisi kako bi se identifikovale i utvrdile poznate opasnosti i pridravanje utvrenih mera zatite. Veliki sloeni sistemi zahtevaju detaljne analize popisa prilagoenih vrsti posmatranog procesa. Takve kontrolne analize popisa esto obuhvataju posebne zahteve za tehniko ureenje opreme i odgovarajue radne procedure. Rezultat analize je popis zabeleki o tome da li su ispotovani tehniki propisi i specifikacije. Postoje vie optih kontrolnih popisa za uvid u rizike sistema u celini. Kontrolni popisi sadre pitanja o znaaju opasnih materija, kritinim takama procesa, uticaju spoljnih inioca. Kontrolni popis opasnosti koristi se i u drugim metodama identifikacije, analize i ocene rizika [12]. 44

3.2.7. Metod grube analize rizika Metoda grube analize rizika ili uvodna analiza rizika koristi se za utvrivanje izvora rizika bez zalaenja u tehnike pojedinosti. Cilj metode grube analize rizika je stvaranje opte slike o tome koji sistemi mogu uzrokovati veliki rizik od udesa i zagaenja ivotne sredine. Potom se za visokorizine sisteme moe koristiti neka detaljnija metoda. Metoda grube analize rizika koristi se u ranoj fazi planiranja novog industrijskog projekta/poduhvata ili postrojenja. Rezultat grube analize identifikacije rizika i vrlo priblina procena verovatnoe pojave udesa i zagaenja ivotne sredine, zajedno sa procenom posledica. Analiza zahteva informacije o znaaju opasnih materija koje se obrauju, koliinama, vrsti opreme i postupcima koji se koriste itd., a o pojedinostima o smetaju opasnih materija i karakteristikama lokacije [12]. 3.2.8. Metod analize ta ako? Metoda analize ta ako? slui za identifikaciju i utvrivanje izvora rizika odgovaranjem na pitanje kakav bi uinak bio usled niza neoekivanih dogaaja koji bi mogli imati ozbiljne posledice. Metoda analize ta ako? koristi se u industriji kako bi se sagledali rizici vezani za izmenu procesne opreme i radnih procedura. Rezultat metode analize ta ako? je tabela potencijalnih udesa i zagaenja ivotne sredine i njihovih posledica, kao i predloga o merama smanjenja rizika ako se to smatra potrebnim. Analiza ta ako? zahteva bolje poznavanje procesa i radnih postupaka u postrojenju nego to to trai gruba analiza. Stoga se metoda analize ta ako? esto sprovodi putem razgovora sa osobljem odgovornim za rad i odravanje postrojenja. Mogui problemi i pogreke navode se u upitniku. Kao podloga za analizu potreban je odgovarajui tehniki opis postrojenja (ukljuujui planove i dijagrame procesa /instrumenata, prema potrebi). Metoda analize ta ako? je logina i daje vredne informacije, ne zahtevajui puno rada, sve dok postoji dobar opisni temelj i ciljevi su jasno odreeni. Metoda je dobra i kao detaljni nastavak grube analize rizika na posebno opasnim postrojenjima, pa kao takva moe biti korisno sredstvo za analizu rizika od udesa i zagaenja ivotne sredine [12]. 3.2.9. Metod indeksnog rangiranja (Dow-Mondov indeks) Indeksne metode koriste se za utvrivanje izvora rizika i razvrstavanje razliitih delova postrojenja za obradu opasnih materija prema riziku od poara i eksplozija. Metoda indeksnog rangiranja koristi se za razradu razliitih inioca rizika i koristi od informacija to se obrauje o opremi, kontrolnim i bezbednosnim sistemima. Brojani inioci koriste se za izradu indeksa rizika od poara i eksplozija kao i ukupnog rizika. Ove procene temelje se na uporeenju sa podacima iz prethodnih udesa i zagaenja ivotne sredine. Kategorija rizika pokazuje da li je potrebno razmatrati preventivne mere. Razradom indeksa za razliite delove postrojenja moe se doi do objektivne uporedne analize rizika. Metoda indeksnog rangiranja zahtevnija je od prethodno opisanih metoda i potreban je znaajniji napor da bi se usvojile metode analize. Dow i Mond razradili su raunarski program za primenu metode indeksnog rangiranja [12]. 3.2.10. Metod analize rizika i pouzdanosti (HazOp) Metoda analize rizika i pouzdanosti (HazOp) je detaljnija i vie analitina u odnosu na prethodno opisane. Koristi se za utvrivanje inioca rizika i moguih radnih problema, kao i za razradu posledica udesa i zagaenja ivotne sredine ili prekida proizvodnje. Metoda analize rizika i pouzdanosti (HazOp) 45

Vodi temeljnom shvatanju vanosti odreenih kritinih taaka i uinaka ljudskih greaka u radu i odravanju, kao i izradi popisa opasnosti i stavki koje bi mogle dovesti do prekida proizvodnje. Za metodu analize rizika i pouzdanosti (HazOp) je potrebno detaljno tehniko predznanje. Metoda analize rizika i pouzdanosti (HazOp) Koristi se u okvirima industrije. Opravdana je samo kao deo analize vrlo sloenih sistema u kojima bi udes i zagaenje ivotne sredine prouzrokovalo ozbiljne posledice [12]. 3.2.11. Metod stabla dogaaja Primena metoda stabla dogaaja zasniva se na ralanjivanju posmatranog sistema ivotne sredine na vie nivoa u obliku niza koji se zavrava nastajanjem udesa i/ili zagaenjem ivotne sredine i negativnim dejstavom na ivot i zdravlje oveka i prirodne i radom stvorene vrednosti. Stablo dogaaja u osnovi se zasniva na logikim metodama i metodu verovatnoe. esto se primenjuje za analizu bezbednosti i pouzdanosti sistema. Na vrhu grane stabla nalazi se neeljeni dogaaj, na primer, otkaz elemenata sistema koji dovodi do nastajanja udesa i/ili zagaenja ivotne sredine. Metod stabla dogaaja je deduktivni metod jer polazi od opteg prema posebnom (do utvrivanja verovatnoe moguih dogaaja, otkaza pojedinih elemenata sistema). Meutim ako posmatramo samo dogaaj koji se ve desio i elimo da utvrdimo uzroke onda analizu sprovodimo obrnutim putem, indukovanim metodom, formiranjem stabla reenja, koji nam omoguuje da utvrdimo koji su svi dogaaji uticali na pojavu udesa i/ili zagaenja ivotne sredine. Analiza metodom stabla dogaaja sastoji se iz nekoliko faza: odreivanje krajnje neeljenog dogaaja; analiziranje specifinosti sistema; formiranje stabla otkaza; predstavljanje stabla otkaza algebarskim simbolima; sumiranje kvantitativnih podataka o otkazu elemenata sistema; ocena verovatnoe otkaza; odreivanje osetljivosti sistema i najznaajnijeg pojedinanog uticaja na verovatnou pojave krajnjeg neeljenog dogaaja. Stablo otkaza se formira od krajnjeg nepoeljnog dogaaja prema svim dogaajima koji mogu da dogaaj prouzrokuju i zavrava osnovnim ili poetnim dogaajem ije se stanje i uzroci dalje istrauju. Na taj nain, pojava krajnjeg, neeljenog dogaaja mogua je u situaciji postojanja logiko uzajamno zavisnih poetnih ili baznih dogaaja. Uzajamna veza dogaaja utvruje se pomou logike veze i, ili. Jednom formirano stablo dogaaja moe se vie puta primenjivati u analizi posmatranog sistema. Pored kvalitativne analize metodom stabla dogaaja iji je cilj otkrivanje uzajamno zavisnih dogaaja u sistemu i uspostavljanje meusobnih veza, primenjuje se kvantitativna analiza. Cilj kvantitativne analize stabla dogaaja je da se utvrdi verovatnoa pojave poetnih dogaaja [11]. 3.2.12. Metod ekspertskih ocena elemenata opasnosti Po definiciji, ekspert je osoba sa visokim stepenom znanja ili vetine u nekoj oblasti, a ekspertni sistem je grupa uzajamno delujuih elemenata koji ine celinu. Ova dva termina obuhvataju prirodu ekspertskog sistema, koji predstavljaju jednu od najinteresantnijih oblasti vetake inteligencije. Oslanjajui se na visok stepen znanja, iskustva, informacije o odreenim zakonitostima u posmatranoj oblasti, na poznavanje sutine problema i na intuiciju, eksperti mogu sa velikom verovatnoom doneti odgovarajuu odluku. To se odnosi i na uslove neodreenosti u kojima je oteana primena drugih metoda. U sistemskom 46

pristupu analize ivotne sredine zadatak i cilj metode svodi se u sutini na racionalniju primenu raspoloivih sredstava i informacija, naunog i strunog saznanja u reavanju konkretnih problema u uslovima neodreenosti, kada se ne raspolae sa potpunim polaznim informacijama ili je za utvrivanje takvih informacija oteana primena eksperimenata ili drugih metoda analize. U tim uslovima sistemski pristup analize ivotne sredine omoguuje uproavanje problema izdvajanjem najbitnijih faktora za ostvarivanje zadataka i cilja sistema. Metod ekspertnih ocena omoguuje otklanjanje uticaja koji se odnose na neodreenost i subjektivnost individualnih ocena o donetim odlukama i sudovima. Cilj i zadatak ekspertnih ocena svodi se na izdvajanje miljenja (suda), skupa individualnih miljenja eksperata. Primena ekspertnih ocena omoguuje pripremu baze podataka za izbor najverodostojnijeg reenja u sloenim situacijama. Zadatak eksperta se sastoji u uporeivanju i ocenjivanju moguih varijanata-reenja i izbora najverodostojnijeg reenja u odnosu na date kriterijume [13]. Metodi ekspertnog ocenjivanja primenjuju se u svim sluajevima kada je ocenjivanje objekata ili njihovih karakteristika subjektivno, kada je postavljene zadatke o objektivnom merenju mogue realizovati, izmeriti, na drugi nain. Pod ekspertnim ocenjivanjem se podrazumeva kompleks logikih i matematikih postupaka usmerenih u cilju dobijanja informacija od eksperta, i analiza tih podataka u cilju izbora racionalnog reenja. Ekspertno ocenjivanje sastoji se u tome da se pri traenju nove informacije na osnovu polaznih poetnih informacija formira grupa eksperata koji primenjujui intuitivno logiku analizu realizuju postvljeni zadatak u cilju donoenja kvantitativnog ili kvalitativnog suda. Rezultujue miljenje vie eksperata, primenom obrade odgovarajuih matematikih postupaka, predstavlja reenje postavljenog zadatka i ini ekspertnu ocenu. Te ocene su subjektivne i stepen tanosti zavisi od znanja, iskustva i psihofizikog stanja eksperta. Metode ekspertnog sistema ocenjivanja mogue je primenjivati u procesu istraivanja efikasnosti sistema za dobijene informacije ukljuujui i informacije o prioritetima, prednostima alternativa. Merenje prioriteta-prednosti je predstavljanje alternativnih varijanata na brojnoj skali. To predstavljanje ostvaruje se specijalnom funkcijom koja karakterie kompleksnu ocenu pozitivnih i negativnih posledica reenja. Ekspertne ocene danas imaju iroku primenu. U naunoj i strunoj literaturi sree se primena ekspertnih ocena u sluajevima: izbora cilja istraivanja; izbora i utvrivanja kriterijuma u zadacima optimizacije; donoenje odluka i usvajanja reenja pri upravljanju sistemom zatite ivotne sredine; formiranja statistikih algoritama upravljanja; ekolokih istraivanja; ocene kvaliteta ivotne sredine; procene ili prognoze stanja elemenata opasnosti sistema ivotne sredine. esto se u praksi primenjuju metodi ekspertne ocene koje nisu reenja ve korisna informacija koja pomae izboru valjanog reenja. Na osnovu dobijenih vrednosti za odreene alternative ekspertnom metodom lice koje usvaja reenje i donosi odluke primenjuje tu informaciju kao osnovu za odluivanje [13]. 3.2.13. Metod analize naina, uinka i kritinosti otkaza (FMECA) U okviru programa "Apolo", u Americi razvijena je metoda za kritiko preispitivanje projektnih reenja za proizvode (usluge) i procese, poznata pod opteprihvaenom skraenicom FMECA (FMECA-Failure mode, effects and criticality analisys). Metoda analize naina efekata i kritinosti otkaza je jedna od tehnika iz teorije pouzdanosti koja se koristi najee u fazi projektovanja sloenih sistema radi ocene bezbednosti sistema. FMECA se primenjuje za preispitivanje projekata, novih proizvoda , usluga i procesa, ali se uspeno moe primeniti i u sledeim uslovima: 47

kod izmena projekta proizvoda/usluga ili procesa, kod promene uslova korienja postojeih proizvoda/usluga u odnosu na uslove koji su razmatrani u fazi projektovanja proizvoda/usluge; kod analize problema u korienju proizvoda/usluga ili u procesu proizvodnje; kod analize pojave i uticaja greaka na stanje ivotne sredine. Cilj FMECA je da projektantima omogui: pravovremeno otkrivanje i lokalizovanje potencijalnih greaka na proizvodu/usluzi ili procesu; izbegavanje ili ublaavanje rizika u projektu; spreavanje trokova mogueg opoziva zbog pojave greke na proizvodu/usluzi ili procesu; spreavanje gubitka imida na tritu. Kao osnov za ocenu reenja u razvoju proizvoda ili procesa razmatraju se: mogue greke na proizvodu ili verovatnoa pojave potencijalne greke; mogue posledice greke ispoljene prema korisniku ili okolini; mogunosti otkrivanja greke i spreavanja da greka izae iz organizacije subjekta i stigne do korisnika proizvoda/usluga ili procesa. Osnovni cilj ovakve analize je otkrivanje i eliminacija neeljenih pojava. U okviru analize razmatraju se svi potencijalni faktori opasnosti ili potencijalni otkazi u pogledu verovatnoe njihovog nastanka. Kompletna analiza obuhvata uzroke pojave otkaza, mogunosti i verovatnou pojave, mogue naine nastanka, efekte na sistem ili elemente sistema pa sve do naina prevencije i korektivnih akcija. Sa stanovita predmeta analize postoje etiri vrste FMECA analize: FMECA proces, FMECA projekta, FMECA sistema i FMECA usluge. Sutinska razlika u samom sprovoenju analize nema. Ipak, razlikuju se predmeti analize, odgovorni resursi, trenutak uvoenja. FMECA procesa prati izvrenje procesa. Uoavaju se i analiziraju mogue greke u aktivnostima procesa. Tei se otkrivanju i suzbijanju slabih taaka procesa. FMECA projekta prati izradu nacrta. Cilj je da se otkriju i analiziraju mogue greke u projektu i, po potrebi, predloe prikladne korektivne mere za njihovo otklanjanje. Tei se dobijanju besprekornog nacrta koji vodi ka usaglaenom delu, odnosno proizvodu. FMECA usluge se posebno posmatra i primenjuje se u uslunim delatnostima. FMECA sistema je, u stvari, kombinacija FMECA procesa i FMECA odgovarajueg projekta i moe se primeniti za globalnije posmatranje predmeta analize.
Tabela 12. Vrste FMECA analize [13] Predmet analize FMECA procesa FMECA projekta FMECA sistema FMECA usluge Aktivnosti u procesu Sklop ili podsklop Sistem-proizvod Koraci pri pruanju usluge Osnova za FMECA Planovi (izrade, kontrole), karte procesa Konstrukciona dokumentacijaprojekti Koncept proizvodakompletna dokumentacija Planovi usluge Trenutak nastajanja Analiza aktivnosti Analiza projekta Nakon FMECA projekta i procesa (ako postoje) Analiza plana usluge Odgovornost za nastajanje (Zavisno od aktivnosti) Konstrukcija, razvoj Razvoj Planiranje usluge

48

Sprovoenje FMECA analize Kada se prethodno izvri sadrajna priprema, tj. definisana struktura predmeta anlize, treba na osnovu te strukture kreirati potrebne tabele FMECA. Tabele treba ispuniti podacima vezanim za predmet analize: Funkcije. Najpre se za predmet analize definiu funkcije koje e se posmatrati. Funkcije su neke specifine karakteristike, osobine, postupci vezani za predmet anlize. Ako je u pitanju FMECA procesa za funkcije treba uzeti aktivnosti procesa. Greke. Za svaku funkciju (aktivnost) treba predvideti mogue greke. Posledice. Za svaku greku treba predvideti posledice greke. Uzroci. Za svaku posledicu treba predvideti uzroke. Kontrolne mere. Za svaki uzrok se uoavaju kontrolne mere, tj. koje se mere trenutno sprovode da ne bi dolo do pojave ove greke. Uoavanje funkcija, greaka, posledica, uzroka i kontrolnih mera je kljuni deo FMECA analize i treba mu posvetiti odgovarajue vreme i panju. Kvantifikovanje FMECA. U sledeem koraku treba kvantifikovati (oceniti) svaku vrstu (stavku) tabele i to sa razliitih aspekata. Proces ocenjivanja stavki nosi vrlo veliku odgovornost. Osnovne kritike FMECA metode su neminovna subjektivnost ocenjivanja. Meutim ako se kriterijum uskladi sa ablonom i ako se stekne odreeno iskustvo u ocenjivanju, ocena postaje vrlo realna [13]. 3.3. Praktina primena metoda FMECA u funkciji analize rizika pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama

Na osnovu identifikacije aspekata bezbednosti na radu i uticaja aspekta na radnu sredinu i statistike obrade podataka o opasnim dogaajima (udesima i/ili zagaenjima ivotne sredine), opasnim materijama i kritinim takama u tehniko tehnolokim procesima moe se izvriti analiza naina, efekata i kritinosti otkaza primenom metode - FMECA. Aspekt bezbednosti i zdravlja na radu - svaki zahvat koji je u uzajamnom odnosu sa radnom sredinom i kojim se menjaju i/ili se mogu promeniti stanje i uslovi u radnoj sredini, a odnosi se na: korienje, proizvodnji, promet, distribuciju i upotrebu opasnih materija, isputanje opasnih materija u vodu, vazduh i zemljite, i/ili odlaganje opasnog otpada. Uticaj aspekta na radnu sredinu - svaka promena radne sredine pogoranje ili poboljanje, koja je potpuni ili delimini rezultat aspekta bezbednosti i zdravlja naradu. Postupkom identifikacije aspekata i vrednovanja uticaja postie se sledee: identifikuju se svi aspekti bezbednosti i zdravlja na radu sredine koji mogu imati uticaja na radnu sredinu; analiziraju se uticaji aspekata na radnu sredinu; utvruje se sistem vrednovanja svakeog aspekta; propisuje se metod odreivanja znaaja svakog aspekta. Metod FMECA je po svom konceptu preventivna i usmerena ka spreavanju nastanka greaka u fazama projektovanja proizvoda/usluge i procesa koji se smatraju kljunim fazama u obezbeenju sistema kvaliteta zatite radne i ivotne sredine. Do sada je esto primenjivana u oblasti ocene rizika od poara i eksplozija kao i upravljanju sistemom kvaliteta. Praktina primena metoda FMECA u funkciji procene bezbednosti i zdravlja na radu je u primeni. Metod je sistematski i analitiki proces preispitivanja planskih i projektnih reenja proizvoda/usluge ili procesa. Odvija se paralelno sa procesom projektovanja, od preispitivanja projektnog do preispitivanja definitivnih reenja i ocene stanja. Formalizovan je u 49

striktnim pravilima kako ocene pojedinih elemenata opasnosti tako i ocene zbirnog (kumulativnog) uticaja rizika na sistem radne i ivotne sredine odreenog procesa koji je predmet analize, a izlazi su dati u dokumentovanoj formi. Parametri analize se numeriki vrednuju, pa je i konana ocena rizika izraena je numeriki. Numeriki pristup omoguuje da se projektna reenja mogu meusobno uporeivati i to: kod ocene alternativnih reenja proizvoda/usluge i procesa; kod evaluacije projektnih reenja u raznim fazama projektovanja i kod ocene efekata korektivnih mera koje se sprovode u svim fazama planiranja, projektovanja i odravanja sistema kvaliteta radne i ivotne sredine. Osnovna postavka metode FMECA u funkciji ocene bezbednosti i zdravlja na radu je u sutini jednostavna i laka za razumevanje. Sutina metode sastoji se u realizaciji sledeih aktivnosti: a) utvrivanje svih potencijalnih greaka/otkaza na proizvodu/usluzi ili procesu koji su i/ili mogu nastati kao posledica greke u projektu proizvoda/usluge ili procesa koji su nastali kao posledica greeke u projektu/proizvodu usluzi sistema; b) utvrivanje moguih uzroka nastanka svake greke projekta/proizvoda ili usluge; c) analiza svakog para mogua greka-mogui uzrok, sa ciljem da se analitikim metodama utvrde: verovatnoa pojave potencijalne greke na proizvodu/ usluzi za svaki uzrok posebno; teinu posledice greke na proizvodu/usluzi ili procesu prema korisniku, radnoj i ivotnoj sredini ili obavezujuem propisu; verovatnoa da se uzrok greke odnosno greka otkrije u fazi realizacije ili kontrole (monitoringa) i tako sprei ispoljavanje greke prema korisniku ili ivotnoj sredini. d) vrednovanje faktora rizika i to: faktora rizika verovatnoe pojave greke R1; faktor rizika posledica teine greke R2, faktor rizika verovatnoe otkrivanja greke R3.
Tabela 13. Osnovna pravila vrednovanja faktora rizika Vrednost Faktor R1 (Verovatnoa pojave greke) R2 (Posledice greke) R3 (Verovatnoa otkrivanja) SKALA 6

10

Ne pojavljuje se Nikakve Sigurno se moe otkriti

Sigurno se pojavljuje Katastrofalne Teko se moe otkriti

50

Za vrednovanje faktora rizika najee se koristie se ocene 1-10 (mogu se koristiti i drugi rasponi). Kriterijumi i pravila vrednovanja pojedinih faktora rizika dati su u Tabelama 13,14,15,16 i 17. e) izraunavanje indeksa prioriteta rizika R za svaki par mogua grekamogui uzrok po formuli:

R = R1 R2 R3

Tabela 14. Okvirni kriterijumi za vrednovanje faktora rizika verovatnoe pojave greke.

Verovatnoa pojave greke Ne pojavljuje se (verovatnoa 0) Neznatna (verovatnoa 1/10000-20000) Vrlo mala (verovatnoa 1/2000-10000) Mala (verovatnoa 1/1000-2000) Manja od srednje (verovatnoa 1/500-1000) Srednja (verovatnoa 1/200) Vea od srednje (verovatnoa 1/100) Velika (verovatnoa 1/50) Vrlo velika (verovatnoa 1/10) Sigurno se pojavljuje (verovatnoa )

Kriterijumi Ne oekuje se pojava greke/otkaza u referentnom veku proizvoda/usluge ili procesa. Neznatna pojava greke/otkaza u referentnom veku proizvoda/ usluge ili procesa Moe se oekivati greka/otkaz ali veoma retko. U ranijoj praksi nisu registrovane greke odnosno otkazi Moe se oekivati pojava greke/otkaza u referentnom veku proizvoda/usluge ili procesa. U ranijoj praksi registrovane su greke/otkazi, sa zagaenjem radne ivotne sredine ispod MDK i MDV. Oekuje se pojava greke/otkaza u referentnom veku proizvoda/usluge ili procesa u ranijoj praksi registrovane su greke/ okazi sa periodinim zagaenjem radne i ivotne sredine Oekuje se pojava greke/otkaza u referentnom veku proizvoda/usluge ili procesa u ranijoj praksi registrovane su greke/ okazi sa epizodnim (akutnim) zagaenjem radne i ivotne sredine Vrlo verovatna pojava greke/otkaza proizvoda/usluge ili procesa. U ranijoj praksi poznati su problemi sa velikim epizodnim zagaenjem radne i ivotne sredine. Vrlo verovatna pojava greke/otkaza proizvoda/usluge ili procesa u veem obimu. U ranijoj praksi poznati su problemi sa vrlo velikim periodinim zagaenjem radne i ivotne sredine iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti. Oekuje se skoro sigurna pojava greke/otkaza proizvoda/usluge ili procesa sa permanentnim (hroninim) zagaenjem osnovnih inioca radne i ivotne sredine. Oekuje se skoro sigurna pojava greke/otkaza proizvoda/usluge ili procesa sa katastrofalnim posledicama po osnovne inioce sistema radne i ivotne ivotne sredine

Vrednost faktora rizika R1 1 2 3

9 10

51

Tabela 15. Okvirni kriterijumi za vrednovanje faktora rizika teine greke u proizvodu/usluzi ili procesu.
Vrednost faktora rizika R2

Teina greke Nikakva (Ne oekuje se) Zanemarljiva

Kriterijumi Ne oekuje se pojava greke/otkaza u referentnom veku proizvoda/usluge ili procesa pa samim tim ne oekuju se posledice po sisteme radne i ivotne sredine. Ukoliko se pojavi greka/otkaz u referentnom veku proizvoda/usluge ili procesa korisnik verovatno nee ni zapaziti greku koja proizvodi zanemarljive posledice po sisteme radne i ivotne sredine. Teina greke vrlo mala ne utie na vitalne funkcije sistema ivotne sredine, korisnik e verovatno zapaziti greku, a posledice po sisteme radne i ivotne sredine e biti vrlo male. Teina greke mala ne utie na vitalne funkcije sistema radne i ivotne sredine, korisnik e zapaziti greku, a posledice po bezbednost sistema radne i ivotne sredine su male. Teina greke znaajno utie na vitalne funkcije sistema radne i ivotne sredine, korisnik identifikuje greku, a posledice po osnovne inioce sistema radne ivotne sredine su znaajne, bezbednost sistema je ugroena. Teina greke vrlo znaajno utie na vitalne funkcije sistema radne i ivotne sredine, korisnik identifikuje greku, a posledice po osnovne inioce sistema radne i ivotne sredine su vrlo znaajne, bezbednost sistema je ugroena i zahteva se redukcija zagaivaa i sanacija zagaenja. Teina greke ozbiljno utie na vitalne funkcije sistema radne i ivotne sredine, korisnik identifikuje greku, a posledice po osnovne inioce sistema radne i ivotne sredine su ozbiljne, parametri zagaivaa prelaze MDV, bezbednost sistema je ugroena i zahteva se redukcija zagaivaa i sanacija i remedijacija zagaenja. Teina greke ima veliki uticaj na vitalne funkcije sistema radne i ivotne sredine, korisnik identifikuje greku, a posledice po osnovne inioce sistema radne ivotne sredine su velike, parametri zagaivaa znatno prelaze MDV, bezbednost sistema je ugroena i zahteva se redukcija zagaivaa i sanacija i remedijacija zagaenja. Teina greke ima vrlo veliki uticaj na vitalne funkcije sistema radne i ivotne sredine, korisnik identifikuje greku ali nemoe upravljati njome, a posledice po osnovne inioce sistema radne i ivotne sredine su vrlo velike, parametri zagaivaa viestruko dejstvo lokalno i regionalno, neophodna je hitna redukcija zagaivaa i sanacija i remedijacija zagaenja. Teina greke ima katastrofalan uticaj na vitalne funkcije sistema radne i ivotne sredine, korisnik identifikuje ali ne upravlja grekom, posledice po osnovne inioce sistema radne i ivotne sredine su katastrofalne, parametri zagaivaa viestruko dejstvo lokalno, regionalno i prekogranino, narueni nacionalni propisi i meunarodne konvencije o prekograninom zagaenju, neophodna je hitna redukcija zagaivaa i sanacija i remedijacija zagaenja.

Vrlo mala

Mala

Znaajna

Vrlo znaajna

Ozbiljna

Velika

Vrlo velika

Katastrofalna

10

52

Tabela 16. Okvirni kriterijumi za vrednovanje faktora rizika verovatnoe otkrivanja greke u proizvodu/usluzi ili procesu.
Verovatnoa otkrivanja greke

Kriterijumi Parametri zagaenja radne i ivotne sredine su takve prirode da e sigurno biti otkriveni, a greka e biti blagovremeno uoena i otklonjena. Parametri zagaenja radne ivotne sredine su takve prirode da je vrlo velika verovatnoa da e biti vizuelno otkriveni i vrlo je velika mogunost da e greka biti blagovremeno uoena i otklonjena. Parametri zagaenja radne ivotne sredine su takve prirode da je velika verovatnoa da e biti vizuelno ili instrumentalnom metodom otkriveni moe se sainiti veliki broj uzoraka i statistika kontrola, a velika je mogunost da e greka biti blagovremeno uoena i otklonjena. Parametri zagaenja radne i ivotne sredine su takve prirode da je relativno velika verovatnoa da e instrumentalnom metodom biti otkriveni u veem statistikom broju uzoraka, a relativno velika mogunost je da e greka biti otklonjena u sledeem razvojnom ciklusu. Parametri zagaenja radne i ivotne sredine su takve prirode da je srednja verovatnoa da e instrumentalnom metodom biti otkriveni u dovoljnom statistikom broju uzoraka, a srednja je mogunost da e greka biti otklonjena u sledeem razvojnom ciklusu. Parametri zagaenja radne i ivotne sredine su takve prirode da je relativno mala verovatnoa da e instrumentalnom metodom biti otkriveni u veem statistikom broju uzoraka, a relativno male mogunsti da e greka biti otklonjena u sledeem razvojnom ciklusu. Parametri zagaenja radne i ivotne sredine su takve prirode da je mala verovatnoa da e instrumentalnom metodom biti otkriveni u veem statistikom broju uzoraka, a greka se vrlo teko moe otkloniti u sledeem razvojnom ciklusu. Parametri zagaenja radne i ivotne sredine su takve prirode da je vrlo mala verovatnoa da e instrumentalnom metodom biti otkriveni. Vrlo su male mogunosti da se greka moe otkloniti u sledeih nekoliko razvojnih ciklusa. Parametri zagaenja radne i ivotne sredine su takve prirode da je neznatna verovatnoa da e instrumentalnom metodom biti otkriveni. Parametri zagaenja radne i ivotne sredine nisu obuhvaeni kontrolom i ne upravlja se njima. Neznatne su mogunosti da se greka moe otkloniti u sledeih nekoliko razvojnih ciklusa. Parametri zagaenja radne i ivotne sredine su takve prirode da ne mogu biti otkriveni. Parametri zagaenja radne i ivotne sredine nisu obuhvaeni kontrolom i ne upravlja se njima. Ne postoje mogunosti da se greka moe otkloniti u sledeih nekoliko razvojnih ciklusa.

Vrednost faktora rizika R3

Sigurno se moe otkriti

Vrlo velika

Velika

Relativno velika

Srednja

Relativno mala

Mala

Vrlo mala

Neznatna

Teko e ili nee se otkriti

10

53

Ovako izraunati indeks prioriteta rizika se uporeuje sa unapred utvrenim vrednostima kritinog indeksa prioriteta rizika Rk ako R < Rk, plansko i/ili projektno reenje se ocenjuje kao zadovoljavajue, a ako je R Rk, onda se odgovarajuim korektivnim merama u projektnim reenjima obezbeuje da se ostvari cilj R < Rk. U odsustvu definisanog kritinog ideksa prioriteta rizika, mogu se koristiti okvirni kriterijumi za ocenu projektnih reenja u funkciji vrednosti faktora R1, R2 i R3 a prema Tabeli 17.
Tabela 17. Kriterijumi za ocenu reenja Faktori rizika R1 1 1 1 10 10 10 1 10 R2 1 1 10 1 1 10 10 10 R3 1 10 1 1 10 1 10 10

Ocena reenja Idealan sluaj. Cilj u potpunosti postignut. Dovolno sigurno i pouzdano reenje Reenje potencijalno opasno, ali greka ne utie na bezbednost sistema radne i ivotne sredine Zagaenje radne i ivotne sredine prisutno ali ne prelazi maksimalno dozvoljene vrednosti. Zagaenje radne i ivotne sredine esto, prelazi maksimalno dozvoljene vrednosti. esta zagaenja radne i ivotne sredine sa vrlo ozbiljnim posledicama po sistem radne i ivotne sredine. Mogunost nastanka udesa sa vrlo ozbiljnim posledicama po sisteme radne i ivotne sredine Potpuno nepouzdano reenje

Korektivne mere Ne Ne Ne Da Da Da Da Da

Tabela 18. Efekti korektivnih mera Korektivne mere u oblasti: Planiranja Projektovanja Kontrolisanja i ispitivanja (Monitoringa) Uticaj na faktore rizika R1 R2 R3

Korektivna mera nema uticaj na vrednost faktora rizika Korektivna mera moe uticati na promenu faktora rizika

Primeri primene metode FMECA u funkciji ocene bezbednosti na radu pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama dat je u Tabeli 19. [14].

54

Tabela 19. Primer primene metode FMECA za ocenu rizika pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama
Broj analize: Ime: ANALIZA POJAVE I UTICAJA GREAKA NA BEZBEDNOST NA RADU PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU Potpis: OPASNIM MATERIJAMA U PREDUZEU "_______________________" Datum: Aspekt Analiza uticaja aspekta na bezbednost i zdravlje na radu Ocena postojeeg stanja bezbednosti i Mogue pojave Mogue tete zbog Mogunost zdravlja na greke greke otkrivanja i MPG ZG MOG RPN radu otklanjanja greke Parametri radne sredine su takve prirode da je srednja Oekuje se pojava Teina greke ozbiljno utie verovatnoa da e greke u na vitalne funkcije sistema instrumentalnom referentnom veku bezbednosti na ardu i metodom biti otkriveni procesa, u ranijoj ivotne sredine. Korisnik Pretovar I u dovoljnom praksi registrovane identifikuje greku, a skladitenje 5 7 5 175 statistikom broju su greke sa posledice po osnovne opasne materije povredama na radu uzoraka, a srednja je inioce sistema su ozbiljne, sumporne kiselin I periodinim mogunost da e parametri zagaivaa greka biti otklonjena u zagaenjem radne prelaze MDV, bezbednost sledeem razvojnom i ivotne sredine sistema je ugroena. ciklusu. Izradio Odobrio

Projektovane korektivne mere

MOGUE POJAVE GREKE MPG (R1) Nikakva (verovatnoa 0) =1 Neznatna (1/10000-20000) =2 Vrlo mala (1/2000-10000) =3 Mala (1/1000-2000) =4 Relativno mala 1/200-1000) =5 Srednja (1/200) =6 Relativno velika (1/100) =7 Velika (1/50) =8 Vrlo velika (1/10) =9 Sigurno se pojavljuje (1/2) =10

TETE ZBOG GREKE ZG (R2) Nikakva Zanemarljiva Vrlo mala Mala Znaajna Vrlo znaajna Ozbiljna Velika Vrlo velika Katastrofalna

=1 =2 =3 =4 =5 =6 =7 =8 =9 =10

MOGUNOST OTKLANJANJA GREKE MOG (R3) Sigurno se moe otkloniti =1 Vrlo velika mogunost =2 Velika mogunost =3 Relativno velika mogunost =4 Srednja mogunost =5 Relativno mala mogunost =6 Mala mogunost =7 Vrlo mala mogunost =8 Neznatna mogunost =9 Teko ili se nee otkloniti =10

Definisati plan mera, prevencije, pripravnosti I odgovora na udes pri skladiranju I rukovanju opasnim materijama. Definisati proceduru navake, prijema, skladitenja I manipulacije opasnim materijama. Definisati proceduru odgovora na udes opasnim materijama Definisati uputstva za bezbedan rad sa opasnom materijom UTICAJ GREKE (RIZIK) RPN (Risk Priority Number) Zanemarljiv ili vrlo mali Mali Srednji Veliki Veoma veliki od 1 - 10 od 10 - 100 od 100-200 od 200-500 od 1000 500-

3.4. Upravljanje rizikom

Nacionalni standardi za upravljanje rizikom prvo su se pojavili u Australiji i Novom Zelandu 1995.godine, zatim u Kanadi 1997.godine (CAN/CSA-Q850-97) i konano u Velikoj Britaniji 2000 godine (BS-6079-3: 2000). Ostale zemlje i regioni trenutno prouavaju sline standarde, a meunarodna organizacija za standardizaciju priprema listu globalnih definicija iz upravljanja rizikom. Sve vei broj razliitih aktivnosti koje izazivaju zabrinutost, kao to su zagaenje ivotne sredine, finansije i osiguranje, upravljanje informacijama naveli su Standards Australia i Standards New Zeland da osnuju zajedniki komitet za razvoj standarda upravljanja rizikom [15]. Standard upravljanja rizikom (AS/NSZ 4360:1999) obezbeuje formalizovan sistematski proces donoenja odluka kojim se identifikuju reenja problema veoma irokog spektra. Ono to pristup u standardu ini interesantnim je sistemska analiza rizika i odluka o prihvatljivosti rizika. 3.4.1. Proces upravljanja rizikom Proces upravljanja rizikom definie se kao - sistematska primena politike, procedura i praksi na zadatke uspostavljanja konteksta, identifikovanja, analiziranja, procene, tretiranja, praenja i saoptavanja rizika [15] to se ematski moe prikazati na sledei nain kao na Slici 7.
Definisanje konteksta (Bezbednost na radu)

Organizacioni kontekst Komunikacije i konsultacije Kontrola i preispitivanje

Analiza rizika (Identifikacija, analiza i procena)

Evaluacija (ocena) rizika

Rizik se prihvata?

Tretiranje rizika (Implementacija, izvrenje i monitoring)

Slika 7. Proces upravljanja ekolokim rizikom [15]

Osnovni elementi upravljanja rizikom su: identifikacija, analiza, procena, tretman rizika, konsultacije i komunikacije i proces monitoringa i preispitivanja. Definisanje konteksta podrazumeva: strateki kontekst, organizacioni kontekst i kontekst upravljanja rizikom. Strateki kontekst posebno ukazuje na potrebu da se uspostavi komunikacija i politika konsultovanja sa svim zaintetresovanim stranama.

56

Organizacioni kontekst ukazuje na to da, pre nego to se zapone studija upravljanja rizikom potrebno je definisati kljune karakteristike organizacije. Politika i ciljevi organizacije pomau da se definiu kriterijumi na osnovu kojih se odluuje da li je rizik prihvatljiv ili ne. Upravljanje rizikom se mora posmatrati kao preventivna akcija zasnovana na predvianju, kontroli i procenjivanju, a sve u cilju smanjenja, prenoenja ili izbegavanja rizika [16,11]. 3.4.2. Procedura upravljanja rizikom u skladu sa CSA-Q 850 Rizini okvir U Kanadi je opte prihvaen okvir upravljanja rizikom, CAN/CSA-Q 850-97. Vodi za donoenje odluka bio je razvijen i odobren pod pokroviteljstvom Udruenja Kanadskih standarda (CSA). Okvir Q 850 je baziran na saradnji koju su napravili predstavnici iz vlade, industrija, nauke kao i ekolokih oraganizacija. Najvaniji koraci u okviru Q 850 se sastoje u sledeem: Korak 1: Uvoenje(inicijacija) Prvi korak definie sadraj i organizacione strukture u reavanju specifinog problema unutar rizinog menadmenta ukljuujui i odluke kao to su: obimnost problema, vremenski rok upuivanja problema, zainteresovanost i nadgledanje procesa poslovanja, odgovornost lica koja donose odluke u reavanju problema, zakonodavstvo i zakonski mandati za oekivane poslove, vremenski okvir unutar kojeg proces treba da funkcionie. Korak 2: Preliminarne analize/identifikacija rizika Identifikacija rizika podrazumeva procenu verovatnoe pojavljivanja nekog zagaivaa koji bi bio potencijalno opasan po zdravlje ljudi, a koji je baziran na fizikohemijskim osnovama i toksinim efektima u ogledima nad ivotinjama i opserviranju efekata na ljudsko zdravlje. Zbog toga to se termini rizik i opasnost esto zamenjuju u razliitim delovima sveta, identifikacija rizika i identifikacija opasnosti oznaavaju istu vrstu aktivnosti u okviru Q 850. Korak 3: Procena rizika Ovaj korak pokuava da kvantitativno odredi koliinu rizika koji se napravi pri razliitoj expoziciji ekolokim zagaivaima. Procena rizika je multifazni proces koji se sastoji od tri aktivnosti: Procena dozirane reakcije Ovaj korak podrazumeva pojavu tetnih efekata koji potiu od tetnih supstanci odreenog stepena expozicije, baziran na epidemiolokim studijama u ljudskoj populaciji i toksinim efektima u ogledima nad ivotinjama. Procena expozicije Procena expozicije determinie uzorak i stepen izloenosti supstancama u razliitim segmentima populacije ukljuujui i procenu doziranja, expoziciju i kontinuirano izlaganje razliitim ekoloki zagaenim sredinama: vazduhu, vodi, zemljitu i hrani. Posebna zabrinutost je expozicija unutar moguih subgrupa populacije-mladi, stare osobe, ene u reproduktivnom periodu, osobe sa drugim zdravstvenim problemima, manjinski deo ili ugroeni deo drutva. Osobenosti rizika Ovaj korak predstavlja kombinaciju kvalitativnih osobina prirode rizika determinisane identifikacijom rizika (identifikacijom opasnosti) zajedno sa kvantitativnim osobinama tetnosti, determinisane doziranom reakcijom i expozicijom. Osobenosti rizika karakteriu verovatnou pojave tetnih efekata po zdravlje ljudi za razliite nivoe expozicije. Karakterizaciju rizika sadri i dobro dokumentovan rezime kritika unutar

57

procesa procene rizika na nauno baziranim odlukama u kasnijim procenama rizika i kontroli rizika. Ideoloki, moe posluiti za efektivnu saradnju meu naunicima, upravljaima, revizorima i optem ljudstvu. Korak 4: Ocena rizika Glavna odluka potie od ocene rizika ukljuujui razne faktore kao: ekonomske, socijalne, politike i zakonodavne. Balansirajui izmeu cene kontrole i beneficija zbog smanjene expozicije, koriste informacije koje je dao konsenzus ili analize i druge proste ekonomske metode. Faktori nisu kvantifikovani kao kod rizika u socijalno prihvatljivim grupama i zakonodavni i politiki aspekti regulacije koji sadre dravne jurisdikcije, takoe prolaze preglede. Korak 5: Kontrola rizika Unutar okvira Q 850 postoji kontrola rizika koja sainjena od nekoliko glavnih aktivnosti: identfikacija izvodljivih opcija kontrole rizika, ocena kontrole rizika, revizorno odreivanje opcija. Ovo podrazumeva i proces ocene alternativnog nadzora i nekontrolisanih opcija kai i odabir najprihvatljivijih opcija. Selekcija opcija je zadatak koji iziskuje upotrebu perioda zasnovanih na linim merilima u odlukama koje prihvataju rizik i preuzimaju odgovornost u kontroli rizika. Korak 6: Implementacija (izvrenje) i monitoring (praenje i merenje) Krajni korak podrazumeva nadzor i dobrovoljne akcije uz saglasnost i praenje efekata akcija. Svi koraci: Komunikacija rizika Kao dodatak, okvir Q 850 podvlai znaaj procesa rizine komunikacije u procesu donoenja odluka. U ranijim okvirima, na ovu aktivnost se obino nije obaziralo ili je tretirana smo kao informacija u procesu irenja umesto da objasni i konkretizuje odluke rizinog menadmenta o zabrinutosti revizora i populacije uopte. U suprotnom, rizina komunikacija u okviru Q 850 je konstruisana sa relativno moguim izmenama rada u svim delovima procesa rizinog menadmenta. Rizina komunikacija ukljuuje i uee revizora ohrabrujui voenje dijaloga izmeu menadera rizika i ostalih uesnika svih aspekata rizika u ovom procesu. To je primarno objektivni multiplicirani izvor informacija, a ne nagovor ili pogodba niti javni prenosilac. Aktivnosti rizine komunikacije podrazumevaju itav spektar rizine procene, ocene i kontrole rizine aktivnosti. Okvir Q 850 pored toga podrazumeva i seriju diskretnih odluujuih taaka umetnutih izmeu svake glavne aktivnosti. Kada se rizina informacija smatra adekvatnom u donoenju odluka, informativne odluke mogu proi kroz naredne situacije kao kratak rezime ili kao preporuka za akciju. U suprotnom, kada pristigne neadekvatna informacija, pitanje je kada e biti upuena nazad u prethodni sistem radi dalje obrade podataka i analiza. Ovaj tip rizine odluke u sistemu konstruisan je kao sistem ponavljanja. Jedna informacija se moe ponavljati ukoliko se to zahteva, toliko dugo koliko je glavna informacija ne analizira ili pronae. Prema tome svaki odluujui korak u okviru Q 850 moe biti ponovo poseen kada to dodatna informacija zahteva i ceo proces moe biti ponovo restartovan kada nove, prihvatljive informacije kasnije pristignu. Multipli sistem odluka takoe, moe dozvoliti ponitenje procesa rizinog menadmenta u nekom od sistema kada postojanje indikativne informacije nije opravdano za dalju obradu podataka ili analizu. Na primer, ako je novo detektovani ekoloki zagaiva koji potie iz prirode, a nije proao kontrolni postupak, proces rizinog menadmenta moe ponititi postojeu etapu. Slino tome, ako je proizvoa odluio da povue potencijalno toxinu supstancu iz proizvodnje i distribucije, tada je mogue ponititi aktivnosti regulacije u etapi rizine kontrole.

58

3.4.3. HPB Rizini okvir Rizini okvir menadmenta zdravlja Kanade tj. Rizina Determinacija:model rizinog odreivanja i rizini menadment, osnovano je rane 1990 godine kao Udruenje za zatitu zdravlja (HPB). Trebalo je da poslui kao smernica udruenju zdravlja Kanade u zatiti Kanaana protiv ekolokih opasnosti - kao to su hemijski zagaivai i zagaivai hrane i druge javne aktivnosti u kontroli bolesti i irenju zaraze. Uticaj HPB rizinog okvira se osea unutar granica Zdravlja Kanade, isto tako ova agencija podnosi izvetaje o koliini ekoloki opasnim supstancama u nekoliko razliitih delova, uglavnom o uvezenim ekolokim zagaivaima preko Kanadske zatite ivotne sredine(CEPA). HPB okvir se odraava u nekoliko razliitih naunih disciplina izmeu Kanadske i vlade Sjedinjenih Drava kao i u primeni nekih odluka. Uglavnom, razlika izmeu odreivanja stepena rizika je objektivna nauna inicijativa i rizina procena je subjektivni, nespecifini proces u manje istaknutim delovima Kanade nego u Sjedinjenim Dravama. 3.4.4. APELL: Program UNEP u funkciji odgovora na udes Sistemi odgovora na tehnoloke udese projektuju se da eliminiu uzroke ili smanje posledice akcidenata. U veem broju zemalja razliiti je pristup zatite od udesa pa su Ujedinjene nacije preko svog programa za zatitu ivotne sredine (UNEP), a u saradnji sa meunarodnim organizacijama CEC, OECD, WHO, strunim i nevladinim organizacijama, pripremile - Prirunik o obavetenosti i pripravnosti za akcidente na lokalnom nivou (APELL-Awareness and Preparredness for Emerge - ncies at local Level), koji se moe smatrati kao meunarodno standardizovan pristup za odgovor tehnoloke akcidente na lokalnom nivou. APELL je program UNEP-a, namenjen za pomo vladama, lokalnim upravama, rukovodiocima i strunjacima u preduzeima u cilju obavetenosti i pripreme planova za odgovor na udese koji bi mogli da ugroze ivote ljudi, imovinu i ivotnu sredinu. To, meutim, ne znai da APELL treba da zameni ili da se mea u postojee nacionalne propise o zatiti od tehnolokih akcidenata. Osnovni ciljevi APELL-a su: da obezbedi informacije ugroenim lanovima lokalne zajednice o opasnostima koje prete od industrijskih operacija u njihovom susedstvu i merama koje su preduzete da se smanji rizik; da proverava, aurira ili uspostavlja planove odgovora na akcident na loklanom prostoru; da povea stepen ukljuivanja lokalne industrije i planove lokalne zajednice u zajedniki plan; da omogui ukljuivanje lanova lokalne zajednice u pripremu, proveru i sprovoenje tog plana. Uesnici APELL-a su: na nacionalnom planu - dravni organi koji su odgovorni: za planiranje, industriju, zatitu ivotne sredine, bezbednost i zdravlje na radu, javne slube i drugi; na lokalnom nivou - organi lokalne uprave, vlasnici i rukovodioci preduzea, subjekti sistema zatite lokalne zajednice, interesne grupe, nevladine organizacije, sredstva javnog informisanja i drugi. U interesu direktne i bliske saradnje kao i izgradnje jedinstvenog pristupa meu uesnicima u odgovoru na akcident, APELL predvia formiranje lokalnih koordinacionih grupa kao posrednika izmeu industrije i lokalne zajednice.

59

U sprovoenju procesa za odgovor drutvene zajednice na tehnoloke akcidente neophodno je: 1. identifikovati uesnike u odgovoru na akcident i utvrditi njihove uloge, snage i zaduenja; 2. ispitati opasnosti i rizike koji mogu izazvati akcidente veih razmera; 3. preispitati postojee planove zatite razliitih uesnika u odgovoru na akcident i proveriti koliko ti planovi doprinose koordiniranoj akciji; 4. utvrditi potrebne zadatke u odgovoru koji nisu obuhvaeni postojeim planovima; 5. zadatke dodeliti uesnicima koji ih najbolje mogu izvriti; 6. izvriti neophodne promene za unapreenje postojeih planova i integrisati ih u opti plan lokalne zajednice; 7. nakon usaglaavanja izraditi konaan plan, na koji treba dobiti saglasnost lokalne uprave; 8. pristupiti obuavanju svih subjekata sistema zatite koji uestvuju u sprovoenju plana i obezbediti da svi uesnici budu uvebani za odgovor na udes; 9. uspostaviti postupke za periodinu kontrolu, proveru i auriranje plana; 10. obavestiti sve subjekte sistema zatite, organe uprave lokalne zajednice i javnost o integrisanom planu zatite i obezbediti sredstva za obuku subjekata sistema zatite. 3.4.5. Sistemski inenjering u funkciji bezbednog rada sa opasnim materijama Pojanjenje pojma sistemskog inenjeringa u velikoj meri zavisi od injenice da li se metode sistemskog inenjeringa koriste u razreavanju problema vezanih za industriju ili nauna istraivanja. U sluaju industrije sistemski inenjering je fokusiran na aplikativnu primenu postojeih alata i metoda za reavanje problema, dok se u istraivakim ustanovama sistemski inenjering uglavnom koncentrie na kompleksne matematike metode i algoritme vezane za stvaranje ve definisanih alata. Sistemski inenjering je stvaralaki razvojni proces, slian osnovnom inenjeringu koji polazi od koncepta ili plana potpunog sistema, koji je postavljen u sistemskoj analizi. Sistemski inenjering ima za cilj da razradi koncept sve dok ne postavi realan sistem. Sistemski inenjering utvruje i specificira elemente podsistema koje treba sakupiti, obraditi, proizvesti, razviti, ispitati i oceniti u saglasnosti sa razvojnim planom i konceptom. Analiza sistema sastoji se u izuavanju svojstava sistema i efektivnosti funkcionisanja na osnovu izvedenog matematikog modela. Svojstva sistema zavise kako od parametara i karakteristika elemenata (podsistema), tako i od strukture tehnolokih veza izmau elemenata. Tokom analize potrebno je oceniti stepen uticaja parametara na vrednosti izlaznih veliina sistema koje karakteriu stanje sistema. Modelovanje posebnih elemenata, a na osnovu modelovanih elemenata modelovanje celokupnog ispitivanog sistema, predstavlja prvi i osnovni korak sistemskog prilaza. Pod modelom se, obino podrazumeva objekat ijim izuavanjem dobijamo pouzdane informacije o ponaanju objekta u uslovima realnog okruenja. Postupak simulacije mogao bi se okarakterisati kao proraun matematikog modela definisane topologije u cilju kvantitativnog saznanja ulazno-izlaznih veliina sa parametrima i karakteristikama posebnih elemenata. Menjanjem strukture veza izmeu elemenata i podsistema (variranjem vrednosti parametara) te sprovoenjem prorauna, uporeuju se rezultati razliitih varijanti i dobija se prava predstava o nedostatcima i prednostima elemenata i podsistema. Kako je svaki problem simulacije zasnovan na odgovarajuem matematikom modelu, to se u okviru simulacije sistema generalno mogu definisati:

60

simulacija stacionarnog stanja, u ijem kvalitativnom i matematikom modelu ne postoji komponenta vremena; simulacija dinamikog stanja u ijem kvalitativnom i u matematikom modelu postoji komponenta vremena. Razvojni plan je akcioni plan zadataka i aktivnosti. Razvojni plan sadri vreme i injenice i time omoguuje integrisanje novih i postojeih elemenata u novi sistem [17]. Optimizacija podrazumeva jasno odreivanje upravljaki najpovoljnijih odluka koje su u skladu sa definisanim ciljem i u sklopu odabranih kriterijuma za vrednovanje upravljanja. Optimizacijom se tei minimizaciji negativnih efekata ili maksimizaciji pozitivnih efekata. Funkcija cilja optimizacije svodi se na nalaenje ekstremne vrednosti izabranog kriterijuma efektivnosti funkcionisanja. Kao kriterijum efektivnosti funkcionisanja sistema koriste se po pravilu ekonomski kriterijumi (procesni gubici, redukovan dohodak, investicije) ili energetsko-ekoloki kriterijum koji se esto izraavaju putem takozvanih kojeficijenata (stepena) korisnosti. Najznaajniji meu kojeficijentima korisnosti su: kojeficijent iskorienja mase, energetski stepen iskorienja i stepen energetske efikasnosti Postupak sinteze u sistemskom inenjeringu slui za reavanje najkompleksnijih problema. Postavka problema sinteze struktuirane su na input-e i output-e iz sistema. Potrebno je razviti emu toka procesa koja e transformisati date input-e u eljene output-e, uz potovanje energetskih, ekonomskih i ekolokih kriterijuma. Pri tome treba reiti tri kljuna zadatka: koje e komponente sistema biti prisutne u emi toka, kako e komponente sistema meusobno biti povezane i kakvi e radni parametri i dimenzije biti dodeljeni komponentama. Sistemsko upravljanje - obuhvata organizacione strukture i metode radi planiranja, usmeravanja i kontrolisanja aktivnosti i operacija sistemskog inenjeringa kroz ceo ciklus sistema. Sistemsko upravljanje obuhvata funkcije i postupke koji su potrebni za pravilan rad postojeeg sistema ili izgradnje novog sistema. Sistemsko upravljanje se moe primeniti na pojedinano korienje ili na trajne operacije nekog postojeeg sistema, kao to su, na primer, proizvodni ureaji, vojni sistemi, ili neki urbani sistemi u lokalnoj zajednici. Sitemsko upravljanje je neophodno pri organizaciji i planiranju svih aktivnosti i funkcija koje su neophodne za razvoj inenjeringa u nekom sistemu u ovom sluaju inenjernga zatite ivotne sredine. U proteklih dvadesetak godina pokrenuta su dva velika projekta: sistem upravljanja kvalitetom i sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, a u poslednje vreme razvijaju se i novi sistemski standardi za upravljanje bezbednou i zatitom zdravlja na radu. Kvalitet usluga i proizvoda postavlja se danas kao imperativ pre profita. Industrijski i ekonomski najrazvijenije zemlje sveta uspostavljaju nove trine i poslovne filozofije inovirajui funkciju kvaliteta. Kvalitetu proizvoda i usluga poklanja se tolika panja da je kvalitet postao globalni svetski fenomen. Vodee svetske kompanije svoje poslovanje danas podreuju konceptu totalnog upravljanja kvalitetom (TQM) bazirajui ga pritom na tri osnovna inioca: organizaciju, tehnologiju i informaciju. Pre dvadesetak godina veina standarda bila je namenjena i bavila se tehnikim specifikacijama proizvoda, bezbednou i spojevima izmeu komponenata. Meunarodni standardi nisu igrali svoju dananju ulogu sve dok nije dolo do znaajne preorijentacije formiranjem Tehnikog komiteta ISO/TC 176 Upravljanje kvalitetom i obezbeenje sistema kvaliteta, 1979.godine. Od tada standardi ISO 9000 se razvijaju i sve vie postaju kljuni element stratekog poslovnog menadmenta. Preventivni inenjering uvaava zahteve i kriterijume koje postavljaju standardi sistema upravljanja kvalitetom QMS, sistema zatite ivotne sredine EMS, kao i standardi upravljanja bezbednou i zatitom zdravlja na radu OHSAS.

61

3.4.5.1. Sistem upravljanja kvalitetom proizvoda i usluga u funkciji i zatite bezbednosti Izraz kvalitet u svakodnevnom ivotu ima iroko znaenje, a moe da se odnosi na proizvod, uslugu, rad, organizovanje i slino. Kvalitet-poeljno svojstvo skupa karakteristika proizvoda sistema ili procesa da mogu da ispune zahteve naruilaca i ostalih interesenata [18]. Sistem menadmenta kvalitetom-sistem za utvrivanje politike kvaliteta i ciljeva kvaliteta i za ostvarivanje ovih ciljeva [18]. Proces-sistem aktivnosti koji koristi meusobno zavisne resurse da bi transformisao inpute u autpute. Resursi mogu ukljuivati upravljanje, usluge, personal, finansije, postrojenja, opremu, tehnike i metode. Serija standarda ISO 9000 zasnovana je na ideji PROCESA, odnosno na injenici da se proizvod pojavljuje kao rezultat procesa. Shodno tome, i upravljanje kvalitetom je usmereno na upravljanje procesima i ono se odvija u dva pravca: a) upravljanje strukturom i aktivnostima unutar samog procesa i b) upravljanje kvalitetom proizvoda/usluga koji/e nastaju tokom procesa. Koncept sistema upravljanja kvalitetom na kome je zasnovan novi standard naziva se Model procesa upravljanja kvalitetom to upuuje na injenicu da vie nemamo model sistema, nego model upravljakog procesa koji treba definisati i primeniti na aktivnosti relevantne za nastajanje proizvoda to se moe videti sa Slike 8.

Slika 8. Model sistema upravljanja kvalitetom zasnovanog na procesima [18]

Uoljivo je da su zahtevi nacrta standarda ISO 9001: 2000 grupisani u etiri poglavlja, i to: 1) odgovornost rukovodstva; 2) menadment resursima; 3) realizacija proizvoda/usluge; 4) merenje, analiza i poboljanje. U okviru podsistema menadmenta resursima mogu se prepoznati sledei podprocesi: obezbeenje resursa; ljudski resursi; infrastruktura; radna sredina.

62

Infrastruktura obuhvata, gde je to primenljivo, radno mesto, prostorije, pripadajuu opremu, odgovarajue odravanje i logistiku podrku. Pod upravljanjem radnom okolinom podrazumeva se da organizacija mora da definie i obavlja menadment radnom sredinom da bi se postigla usaglaenost sa zahtevima proizvoda. 3.4.5.2. Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine Upravljanje sistemom zatite ivotne sredine prema seriji standarda ISO 14000 je upravljanje organizovanim ljudskim aktivnostima (u privrednim i drugim organizacijama) radi smanjivanja i spreavanja negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Kod nas ova serija nosi oznaku JUS ISO 14000-2004, a do sada je objavljeno nekoliko standarda iz ove serije. Serija standarda ISO 14000 u 2004. godini je doivela prvu reviziju. Broj sertifikata ISO 14001 u Svetu je zakljuno sa oktobrom 2004. godine dostigao cifru od 74.004 to se moe smatrati uspehom jer se taj broj iz godine u godinu uveava. Ono to je porazno jeste injenica da se Srbija i Crna Gora svrstavaju u zemlje sa najmanjim brojem sertifikata JUS ISO 14001 svega 12 [19]. Standardi serije ISO 14000 obezbeuju organizacijama koje ih primenjuju elemente za delotvoran sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, iji se elementi mogu integrisati sa drugim zahtevima upravljanja, kako bi organizacija mogla da ostvari i ciljeve zatite ivotne sredine i ekonomske ciljeve. Zahtevi standarda ISO 14000 se poklapaju sa proklamovanim neprekidnim poboljanjem u kontekstu PDCA ciklusa. Razloge za primenu serije standarda ISO 14000 moe se sagledati kroz primenu zainteresovanih strana: drava, sa motom potovanja propisa; lokalna samouprava iji interes mora biti kvalitet ivota sa rastom drutvenog standarda, kvaliteta ivota nema bez kvaliteta ivotne sredine; akcionari, sa stavom koji se odnosi na pravni aspekt i imid, osiguravajua drutva, koja sve vie i vie uzimaju u obzir procenu ekolokog rizika; banke, sa ciljem da investicije (kredite) usmeravaju na programe sa manjim ekolokim rizikom; menadment, koji e u sistem upravljanja ugraivati i upravljanje zatitom ivotne sredine; zaposlene, koji e zbog oseaja line odgovornosti teiti da zatita ivotne sredine ima zadovoljavajui tretman. Navedenim interesnim grupama je standard ISO 14001 klju koji omoguava da se stratekim pristupom upravlja zatitom ivotne sredine. Revizija standarda ISO 14001 iz 2004. godine je svoju panju usmerila na razjanjenje zahteva iz prethodnog izdanja (1997) kao i na povezivanje sa standardom ISO 9001:2000 u cilju ostvarivanja njihove kompatibilnosti, a na dobrobit zajednice. Novo izdanje standarda ISO 14001 mnogo vie nego u prethodno izdanje potencira procesni pristup koji predstavlja osnovu za oba standarda i tako omoguava jednostavnu primenu pojedinanu ili integrisanu. Revizija je samo jo vie uvrstila vezu izmeu QMS i EMS.

63

Slika 9. Model sistema upravljanja zatitom ivotne sredine [20]

3.4.5.3. Sistem zatite zdravlja i bezbednosti na radu U procesu sistema upravljanja kvalitetom ISO 9000 javljala se dilema dali pomenuti sistem podrazumeva i bezbednost i zatitu zdravlja na radu? Standardi serije ISO 9000 su i do sada koristili termine kao to subezbednost, pouzdanost, odgovornost za kvalitet, zdravlje.... ali ono to je bitno i najvanije je da su u toku primene i razvoja standarda serije ISO 9001: 2000 uvaene primedbe i otklonjene dileme. Prisutna je tendencija ka razvoju novih standarda koji problematiku bezbednosti i zatite zdravlja na radu sagledavaju na jedan novi sistemski nain razvojem novih sistemskih standarda ISO OHSMS i BS 8800. Standard ISO OHSAS nastaje kao posledica potreba i nastojanja sistematinijeg regulisanja pitanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu. Struktura standarda je istovetna kao i kod ostalih upravljakih standarda, a njihova primena u praksi je snano podrana zakonskom regulativom na svetskom nivou (ILO). Zvanino razmatrane potrebe za donoenjem standarda iz oblasti sistema menadmenta bezbednosti i zatite zdravlja na radu (Ocupational Health and Safety Menagement System-OHSMS) zapoeto je jo 1995 godine, a prvo izdanje standarda ISO OHSAS 18001 izdato je 1999 godine, a u naoj zemlji JUS BSI 18001: 2005. Veza izmeu postojeih standarda ISO 9000: 2001 i budueg sistema menadmenta bezbednou i zatitom zdravlja na radu (ISO 18000) je evidentna, mogua i ostvariva, pa ak i vrlo poeljna. Bez obzira koji standard ili praksa se primene, postoji tendencija u industriji da se poveu kvalitet, produktivnost, bezbednost i zatita zdravlja na radu i zatita ivotne sredine sa naglaskom na upravljake sisteme. Osim toga u industrijski razvijenim zemljama se sve vie vodi rauna o zdravlju i bezbednosti na radu, ne samo u smislu usaglaavanja sa zakonskim propisima, ve u cilju ostvarivanja prednosti na tritu kroz poveanje efikasnosti i ekonominosti. Razvoj standarda iz oblasti upravljanja bezbednou na radu i zatitom zdravlja radnika moe da ublai neke zakonske razliitosti koje su prisutne u mnogim zemljama sveta.

64

Upravljanje bezbednou i zatitom zdravlja na radu podrazumeva skup usklaenih strategija, aktivnosti i mera koje se preduzimaju u cilju utvrivanja rizika od povreda na radu, zdravstvenih oteenja i profesionalnih oboljenja, dokumentovanja tehniko-tehnolokih i organizacionih mera zatite i praenja i kontrolisanja negativnih uticaja na sistem radne sredine. Sistem upravljannja bezbednou i zatitom zdravlja na radu moe biti samostalan sistem ali, i integralni deo sistema upravljanja kvalitetom. U procesu upravljanja bezbednou i zatitom zdravlja na radu posebna panja se mora posvetiti smanjivanju rizika od nastanka povreda na radu i naruavanju zdravlja radnika. Upravljanje bezbednou i zatitom zdravlja na radu zahteva optimizaciju sistema ovek-maina i ovek-radna sredina. Standard ISO 18001 kompatibilan je sa standardom ISO 9001: 2000 i ISO 14001 : 2004 pa neke firme su svoju politiku menadmenta zatitom ivotne sredine i menadmenta bezbednou i zatitom zdravlja na radu su mnogo ranije poele da tretiraju integrisano. Neke organizacije u svetu su ve uvele integrisane sisteme menadmenta, kao na primer IBM, Raychem, Monsanto-Canada, Kajima Construction i TR Oil Services Ltd, a kod nas integrisane sisteme menamenta u skladu sa napred navedenim standardima razvijaju i delom primenjuju Toza Markovi Kikinda, Nopal Baka Palanka, Zvezda Gornji Milanovac, a u razvoju je i u Fabrici lak ice u Boru. Preventivno orijentisani program sistema upravljanja bezbednou i zatitom zdravlja na radu i sistema upravljanja zatitom ivotne sredine treba da se integriu sa sistemom upravljanja kvalitetom i ne treba ih posmatrati odvojeno ve teiti njihovoj integraciji. Sistem upravljanja bezbednou i zatitom zdravlja na radu (ISO 18001) (Slika 10) usaglaen sa ISO 9001: 2000 i ISO 14000: 2004 sadri sledea pet glavna elemenata: 1) Postojanje politike bezbednosti i zatite zdravlja na radu-ciljevi uinka 2) Procena profesionalnog rizika, dokumentacija rizika i upravljanje rizikom. 3) Organizaciona struktura, struna osposobljenost i kompetentnost pojedinaca koji upravljaju sistemom bezbednosti i zatite zdravlja na radu. 4) Dokumentovanje, validacija i verifikacija sistema upravljanja bezbednou i zatitom zdravlja na radu. 5) Kontinualno preispitivanje i poboljanje.

65

POLITIKA BEZBEDNOSTI I ZATITE ZDRAVLJA NA RADU

Opti zahtevi

Definisanje oblasti primene

Aspekti bezbednosti i zatite zdravlja na radu

Zakonske obaveze

PLANIRANJE

Ocena rizika

Opti i posebni ciljevi

Akcioni program bezbednosti i zatite zdravlja na radu Organizaciona struktura i odgovornost Struna osposobljenost i kompetentnost

Komunikacije na razliitim nivoima

INPLEMENTACIJA

Dokumentaciona osnova sistema menadmenta Kontrola nad dokumentacijom i postupcima Postupak u sluaju udesa/ havarije/akcidenta

Monitoring i merenja

Korektivne i preventivne mere

PROVERA I KOREKTIVNE MERE

Evidencija o bezbednosti i j zatite zdravlja na radu Provera sistema menadmenta bezbedn. i zatite zdravlja na radu Preispitivanje sistema menadmenta bezbed. i zatite zdravlja na radu

PREISPITIVANJE SISTEMA
Preispitivanje politike, ciljeva i drugo

Slika 10. Predlog modela sistema upravljanja bezbednou i zatitom zdravlja na radu [21]

66

Registracija OHSAS 18001 prema miljenjima [22] cerifikacionih tela donosi sledee koristi za organizacije: potencijalno smanjenje broja nesrea i vanrednih situacija; potencijalno smanjenje trokova u vezi sa povredama na radu; dokazivanje ispunjenja zakonskih propisa i regulative; primena inovacija i razvojnih programa od opteg znaaja i interesa; efikasnije upravljanje profesionalnim rizicima; potencijalno smanjenje trokova osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. 3.4.6. Predlog modela integrisanog sistema upravljanja Integrisani menadment sistemi u svetskoj praksi danas se mogu posmatrati na dva naina: prvi - teorijski pristup je razmatranje ta integracija u stvari znai, da li je to potpuna integracija u jedan novi, ili stari, poslovni upravljaki sistem, ili je paralelno funkcionisanje i integracija pojedinih elemenata ukljuenih sistema; drugi - koji, polazi od savremene prakse ocenjivanja preko tree strane, koji su nametnula najvea sertifikaciona tela kao BSI, LRQA, TUV Cert itd. IMS po njima podrazumeva sistem koji ukljuuje sve do sada razvijene sisteme upravljanja. To podrazumeva integraciju QMS, EMs, kao veoma razvijenu praksu ali i ukljuenje OHSAS i HACCP. U praksi se ve primenjuje termin IAS (Integrated assesment service), a i sam novi standard ISO 9011, govori o mogunosti ovakvih ocenjivanja.
Tabela 20. Vrste i funkcije upravljakih sistema UPRAVLJAKI SISTEMI VRSTA UPRAVLJAKOG SISTEMA QMS - Sistem upravljanja kvalitetom EMS - Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine OHSAS - Sistem upravljanja bezbednou i zatitom zdravlja na radu HACCP - Analiza opasnosti i sistem kritine kontrole ZATITA kupaca drutva zaposlenih zdravstvene ispravnosti namirnica PREPORUKESTANDARDI ISO 9001 ISO 14001 OHSAS 18001 HACCP CA 97/13A Revizija 2003

Iz Tabele 20. moe se zakljuiti neophodna potreba integrisanog upravljanja sistemom kvaliteta, sistemom zatite ivotne sredine i sistemom bezbednosti zatite zdravlja na radu i vizuelno se to moe prikazati kao na slici 11. Standarde QMS, EMS i OHSAS ne treba doivljavati kao barijere ve kao sredstvo za postizanje ciljeva kao to su bezbednost na radu, zatita ivotne sredine i kvalitet proizvoda i usluga. Preventivno orijentisani programi sistema upravljanja bezbednou i zatitom zdravlja na radu i sistema upravljanja zatitom ivotne sredine treba da prate proces razvoja tehniko-tehnolokog sistema u svim fazama planiranja, projektovanja i eksploatacije tehnolokih sistema i ne treba ih posmatrati odvojeno. Na podruju zatite radne i ivotne sredine prebacuje se teite sa tradicionalnog inenjerstva i razmiljanja po svrenom inu na preventivno razvojne programe odnosno na primenu preventivnog inenjeringa uz sveobuhvatnu primenu standarda ISO 9001:-2000, ISO 14001 i standarda ISO 18001 to je svakako pozitivno i korisno u daljem stratekom razvoju tehnolokih sistema. Na taj nain tendencija ka stvaranju integrisanog sistema upravljanja je sve izraenija [21].

67

Zahtevi trita Ostvarivanje proizvoda/ usluga

Zakonske obaveze: -nacionalni standardi -internacionalni standardi -pravilnici ZNR, ZOP, ZS

Udruena strategija: -politika QS, EMS i OHSMS -kultura rada

Inspekcije Ispitivanja Procene

POLITIKA, PLANIRANJE QMS; EMS i OHSAS

Zahtevi upravljanja resursima: -kadrovskim; -informacionim; -infrastrukturom i -radnom i ivotnom sredinom

Preispitivanje i korektivne mere

Upravlanje resursima Stalno unapredje nje QMS; EMS; OHSAS

Merenje i analiza

Odgovornost rukovodstva

Provera i ocenjivanje

OSTVARIVANJE PROIZVODA I/ILI USLUGA

Primedbe Pohvale Sankcije

ZADOVOLJSTVO KUPCA / KORISNIKA USLUGE

Slika 11. Predlog modela integrisanog sistema upravljanja [21]

68

4. ANALIZA RIZIKA PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA NA PODRUJU NIA, LESKOVCA I PROKUPLJA
4.1.Identifikacija opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama
Na prostoru Nia, Leskova i Prokuplja sprovedeno je istraivanje u cilju identifikacije podataka o opasnim materijama. U procesu istraivanja metodom upitniuka izvreno je prikupljanje podataka o koliinama opasnih materija. Upitnik je struktuiran u nekoliko poglavlja tako da sadri sve neophodne informacije u vezi sa prikupljanjem neohodnih i relevantnih informacija za formiranje odgovarajue baze podataka o preduzeu, odgovornim licima, potencijalnim opasnim materijama, slabim takama zbog kojih je mogu udes i zagaenje ivotne sredine i strunoj osposobljenosti lica koja uestvuju u skladiranju i rukovanju opasnim materijama kao i prikupljanje informacija u vezi sa subjektima zatite koji upravljaju opasnim materijama. Istraivanje je sprovedeno u veem broju preduzea na podruju Nia, Leskovca i Prokuplja sa potencijalnim rizikom od udesa opasnim materijama. 4.1.1. Priprema za identifikaciju Priprema obuhvata formiranje strunog tima koji e raditi na identifikaciji opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. U tu svrhu najbolje je formiran struni multidisciplinarni tim. Za formiranje strunog tima za identifikaciju opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama odgovoran je dirktor preduzea i/ili upravnik skladita opanih materija. 4.1.2. Prikupljanje podataka U funkiji odnosno za potrebe prikuplanja podataka formiran je tipski obrazac za identifikaciju, analizu, kvantifikaciju i kvalifikaciju opasnih materija. Obrazac se formira u cilju prikupljanja relevantnih podataka na osnovu kojih e biti izvrena identifikacija, analiza, kvantifikacija i kvalifikacija opasnih materija. Struktura i sadrina obrasca, na osnovu koga se moe izvriti identifikacija, analiza, kvantifikacija i kvalifikacija opasnih materija data je u prilogu 1. ovog rada. 4.1.3. Identifikacija opasnih materija na podruju Nia, Leskovca i Prokuplja Prikupljanje podataka o koliinama i vrstama opasnih materija izvrena je na prostoru Nia, Leskovca i Prokuplja za 2004.g. sa posebnim osvrtom na lokacije na kojima su opasne materije smetene, bezbednost pri skladiranju i rukovanju, kao i uticaju opasnih materija na saobraajne komunikacije i zagaenju voda, vazduha i zemljita.

69

Rezultati istraivanja pokazuju da se u preduzeima na podruju Nia koristi veliki broj opasnih materija. Mnoge identifikovane opasne materije koriste se u vei broj preduzea u razliitim koliinama. Najee koriene opasne materije su: nafta, benzin, propan butan, kiseonik, hlorovodonina kiselina, itd. to se moe videti iz tabela datih u prilogu tabele od P1 do P5. Iz priloenih tabela identifikacije opanih materija moe se uoiti da preduzea na podruju Nia, Leskovca i Prokuplja raspolau znaajnim koliinama opasnih materija i da postoji potencijalna opasnost od nastanka hemijskog udesa i zagaenja ivotne sredine, da su prisutni svi manifestacioni oblici udesa i zagaenja ivotne sredine a samim tim da postoji potencijalna opasnost po bezbednost i zdravlje ljudi. U procesu istraivanja intervjuisani su i subjekti sistema zatite kao to su: vatrogasne slube, transportne slube, slube zatite u preduzeima, rukovodea struktura privrednih subjekata, pripadnici slube unutranjih poslova (saobraajna policija kontrola prevoza opasnih materija), sluba hitne medicinske pomoi i td. Cilj istraivanja je bio da se sagledaju objektivni pokazatelji, stavovi i miljenja ispitanika o stanju izgraenosti, procena ugroenosti; stanju pripremljenosti strunih slubi i organizovanih snaga u preduzeu, lokalnoj zajednici, stanju upotrebe i delovanja subjekata sistema zatite u udesnim situacijama (mere pripravnosti). Na ozbiljnost problema i stanje ugroenosti od moguih udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama utiu: zastarela i dotrajala oprema; opasni i stari tehnoloki procesi; sve oteanije odravanje postrojenja zbog nemogunosti nabavke specijalnih materijala, instrumenata za kontrolu; poveano habanje industrijskih postrojenja zbog estih, naglih, nepredvidivih i predvidivih prekida rada usled nedostataka sirovina, rezervnih delova i opreme; rad bez kontrole bezbednosnih i sigurnosnih sistema; umanjena psihika stabilnost radnika i dr. Velika verovatnoa za nastanak udesa i zagaenja ivotne sredine ukazuje na neophodnost svakodnevne procene rizika, razvijanja politike predvianja, spreavanja, ublaavanja i praenja znaajnih negativnih uticaja na ljude, imovinu i ivotnu sredinu. Za odreivanje stepena opasnosti u sluaju udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama pored karakteristika opasnih materija bitnih za procenu uticaja na bezbednost i zdravlje ljudi neophodno je znati kritine take procesa i postrojenja, imati bilans tetnih materija i utvrditi koje se koliine, na koji nain mogu nekontrolisano osloboditi iz procesnog postrojenja. Na podruju Nia, Leskovca, i Prokuplja u odreenim tehnolokim procesima pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama moe doi do udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama, a manifestacioni oblici udesa ogledaju se u vidu: lokalnih curenja, prosipanja, izlivanja opasnih materija, emisija otpadnih materija u vazduh; preko emisije otpadnih tehnolokih voda koje utiu na zagaenje voda i zemljita. Karakteristike proteklih petnaestak godina se mogu iskazati injenicom: da je veliki broj preduzea radilo sa malim uposlenim kapacitetima; da je rad baziran na starim tehnologijama za ije su pokretanje i odravanje potrebna velika finansijska ulaganja; da se proizvodnja odrava po svaku cenu ne vodei dovoljno rauna o propisanim merama bezbednosti na radu; nedostatku preventive u odravanju i sl. Kada je u pitanju ljudski faktor u obrazlaganju uzoraka od strane oveka najee se istie: neodgovornost i nedovoljna radno tehnika disciplina; nepotovanje mera bezbednosti na radu; nedovoljno poznavanje posledica opasnosti; nedovoljna obuenost i osposobljenost za bezbedan rad; nemar; neefikasan nadzor i monitoring prometa, prerade, uskladitenja i rukovanja opanim materijama.

70

Veoma je mali broj preduzea na podruju Nia, Leskovca i Prokuplja koja imaju izraene realne procene opasnosti od udesa i zagaenja ivotne sredine. Procena opasnosti pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama je dokument od stratekog znaaja sa sloenom procedurom koja na neposredan nain opisuje svu teinu problema. Cilj procene opasnosti (rizika) pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama je da se iznae optimalni model upravljanja opasnim materijama i da se predvide preventivne mere za umanjenje i/ili eliminisanje efekata dejstva opasnih materija na oveka i ivotnu sredinu. Na osnovu rezultata istraivanja, analize sadraja interne dokumentacije preduzea i intervjuisanja odgovornih lica, procena opasnosti objekata i ire ivotne sredine na podruju Nia, Leskovca i Prokuplja delimino je izraena faza identifikacije opasnih materija, a procena opasnosti nije u potpunosti zavrena. Prisutna je neujednaenost sadraja, kvalitet i njihova operativna upotrebljivost kao i nepovezanost odreenih reenja. Ugroena bezbednost stanovnitva, preduzea, imovine u obrnutoj je srazmeri sa organizovanou zajednice na minimiziranju rizika od pojave udesa i brzog odgovora kao i spremnosti u saniranju posledica. Svi navedeni uzroci su dovoljan razlog za preduzimanje to hitnijih mera spreavanja i prevencije nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. U toku istraivanja uoeno je zabrinjavajue stanje pripremljenosti subjekata zatite pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Osposobljavanje, opremanje, organizovanje i informisanje subjekata sistema zatite i javnosti u vezi sa opasnostima pri upravljanju opasnim materijama i donoenja odgovarajuih planova delovanja mora biti obaveza od prioritetnog znaaja. Pravilno shvatanje situacije i sposobnost da se unapred predvide mogue akcidentne situacije su od velike vanosti za to bru intervenciju kada nastane udes. Osposobljenost za bezbedan rad pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama je bitan inilac pripremljenosti, u uslovima udesa, podrazumeva posedovanje specifinih znanja, vetina i navika, odnosno primenu tih znanja bezbedno skladiranje i rukvanje opasnim materijama. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad mora biti kontinuirano, a programi se stalno moraju prilagoavati aktuelnom stanju. Istraivanjem je utvreno da se obuka za bezbedan rad pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ne izvodi redovno. Teite edukativnih programa usmereno je na optu obuku iz zatite na radu dok je mala zastupljenost obuke za bezbedan rad sa opasnim materijama i naina delovanja u sluaju udesa. Sve to ukazuje na neuvaavanje specifinosti pojedinih opasnosti, odnosno potrebu usvajanja karakteristinih znanja i radnji primerenih potrebi upravljanja opasnim materijama pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Opremljenost i priprema subjekata sistema zatite za odgovor na udes mora da se zasniva na postavljenim ciljevima i odgovornosti subjekata upravljanja rizikom. Funkcija civilne zatite ili njena alternativa se znaajno mora reformisati, unaprediti i redefinisati u skladu sa novim izazovima savremenih pretnji i opasnosti. Poslovna politika upravljanja sistemom zatite zdravlja i bezbednosti na radu u odnosu na prevenciju udesa je od izuzetnog znaaja. Definisanjem ta se u odnosu na potencijalni udes oekuje od svih subjekata zatite su bitan inilac prevencije i zainteresovanosti menadmenta preduzea za bezbedan rad pri prevozu, skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Poslovnom politikom privrednih subjekata, dunostima i zadacima u odnosu na opremanje udesa i zagaenja ivotne sredine moraju biti upoznati svi zaposleni. Velika razlika stavova izraena je kod zaposlenih i rukovodee strukture, gde zaposleni smatraju da nisu dovoljno upoznati sa opasnostima i tetnostima pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. U naim privrednim organizacijama jo uvek postoje stavovi odgovornih funkcija koji ne shvataju dovoljno znaaj upravljanja rizikom od opasnih materija, a upravljanje rizikom od udesa stavlja se na margine poslovne politike. Na osnovu uvida u raspoloive planove zatite utvreno je da nisu precizirane dunosti, zadaci zaposlenih u odgovoru na udes opasnim i tetnim materijama. Najvei razlozi su nedovoljno razvijena svest i odnos donosilaca odluka prema primeni preventivnih mera, odgovornosti prema radu.

71

Radi efikasnog delovanja subjekata pored zakonske regulative neophodno je adekvatno planiranje, i izgraen plan delovanja po jedinstvenoj metodologiji, a u okviru njega specifine akcije za razliite vrste hitnih sluajeva pri emu je svaki plan subjekta deo sveobuhvatnog plana. Planovi zatite od udesa opasnim materijama, moraju biti usklaena sa: planovima vieg reda i da ukljuuju akcije neophodne za lokalizovanje udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; da se daju na uvid zaposlenima i subjektima sistema zatite. Vaan uslov za uspean odgovor na akcident pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama je adekvatan sistem obavetavanja i uzbunjivanja za sluaj nastanka udesa i zagaenja ivotne sredine. Obavetavanje predstvalja razmenjivanje informacija izmeu pojedinaca ili grupa, kojima se otklanja neka neizvesnost. Da bi se obezbedila pravovremenost i efikasnost akcija i mera zatite u spaavanju ljudi i imovine neophodno je da subjekti sistema zatite raspolau odgovarajuim informacijama kako bi mogli pravovremeno reagovati efikasnom upotrebom snaga i sredstava za odgovor na udes. Blagovremeno i tano prenoenje informacija zahteva da postoji odgovarajua komunikacija izmeu subjekata sistema zatite kako na nivou privrednih subjekata tako i na nivou lokalne zajednice. Lokalnom stanovnitvu se moraju dati jasna uputstva, ta oni mogu da urade da se zatite i ta mogu da oekuju od odgovornih u smislu zatite. Informacije i poruke koje dobija stanovnitvo (javnost) moraju biti precizne i jasne kako bi se izbegla panika. Pravo lokalnog stanovnitva (javnosti) je da bude na vreme obaveteno o svim moguim opasnostima regulisano je i Arhuskom konvencijom i novousvojenom zakonskom regulativom iz oblasti zatite ivotne sredine. Zbog svega napred navedenog neophodno je da se pristupi razvoju savremenih centara koji e redefinisati i osavremeniti rad civilne zatite kako na lokalnom tako i na nacionalnom planu. U Prilogu u tabelama od P6 do P29 su date vrste i koliine materija na podruju June Srbije za 2002.g.

4.2. Identifikacija opasnih objekata kritinih taaka procesa i uzroka dogaaja udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama
Istraivanje je sprovedeno radi prikupljanja podataka o opasnim materijama koje mogu biti potencijalni uzronici udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Upitnik (Obrazac) za identifikaciju opasnih objekata, kritinih taaka procesa i dogaaja sastavljen je od osam poglavlja u kojima je sadrano oko 50 pitanja kojima su traeni odgovori o: preduzeu, odgovornim licima, potencijalno opasnim materijama, slabim (kritinim) takama u procesu proizvodnje zbog kojih je mogu udes, strunoj osposobljenosti lica koja uestvuju u upravljanju opasnim materijama, moguim uzrocima i posledicama hemijskog udesa, merama bezbednosti i zatite radnika i zatite ivotne sredine, o zdravstvenom stanju radnika, sistemima zatite u preduzeima, o tome koja ustanova vri merenja i praenja zagaujuih materija, sluba ili lice nadleno za praenje i sprovoenje mera zatite ivotne sredine, da li preduzee ima sainjenu ekoloku studiju ili elaborat o zatiti ivotne sredine koji se odnosi na procenu ugroenosti radne i ivotne sredine, kao i o tome da li preduzea imaju izraene planove zatite u sluaju udesa. Istraivanje je sprovedeno u privrednim subjektima na podruju Nia, Leskovca i Prokuplja za 2004.g. Napomena Kvalifikacija i kvantifikacija opasnih materija za koje se vri procena opasnosti izvrena je na osnovu Pravilnika o metodologiji za ocenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Slubeni glasnik R Srbije br. 60/94 ) Liste opasnih materija koja je data u prilogu pravilnika.

72

4.2.1. Identifikacija opasnih objekata Potencijalno opasni objekti su oni objekti u kojima se skladiti, priprema, proizvode, uvaju i/ili distribuiraju opasne materije i koji zbog svoje lokacije, namene i stanja predstavljaju potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi, bezbednost na radu i ivotnu sredinu. Kategorizacija objekta u direktnoj je vezi sa postojanjem tehni ke dokumentacije, primene odreenih principa, standarda, preporuka koje stvaraju uslove za bezbednost na radu.
Tabela 21. Primer kvantifikacije i kvalifikacije opasnih materija Kvantifikacija i kvalifikacija hemijski opasnih materija
NAZIV Generiki, hemjski i drugi i formula hemijske materije MASENI (Zapreminski) BILANS (kg, t, ili m3) Srednja godinja Koliine predviene Listom opasnih materija za koje se vri procena rizika

Preduzee/ Pogon/ Skladite

Redni broj u Listi opasnih materija

Procena rizika od udesa VRI SE /NE VRI ?

NI Eksploziv amonex 60/1000 Eksploziv amonex 28/1000 Teni kiseonik Acetilen Azot teni Azot suboksid HCl Ksilol Toluol Amonijak Sumporna kiselina 9,2 10,32 44,44 22 46,2 1,1 LESKOVAC 24 30 37 PROKUPLJE 22,50 16,38 10 10 200 5 / / 5 i 10 5 i 10 5 i 10 50 ili 10 10 33 33 14 / / 31 i 34 31 i 34 31 i 34 2 i 31 31 i 34 vri se vri se ne vri se vri se ne vri se ne vri se vri se vri se vri se vri se vrise

"Juna morava"

"Tehnogas"

"FOM"

4.2.2. Identifikacija kritinih taaka procesa, postrojenja i instalacija (ukljuujui i transport) U okviru identifikacije izvora opasnosti odreuju se: kritine take u sistemu, uzrok dogaaja od znaaja za procenu rizika i stablo dogaanja sa potencijalnim posledicama. "Kritine take u sistemu" su ona mesta u procesu rada koja, sa aspekta graevinsko-tehnikog, tehnolokog ili organizacionog (upravljakog) predstavljaju najei mogui uzrok inicijalnog dogaaja koji dovodi do udesa. Smanjenje ili gubljenje radnih karakteristika tehniko-tehnolokog sistema u procesu eksploatacije moe biti uzrokovano habanjem, lomovima, korozijom i drugim ote enjima. Karakter pojavljivanja i proticanja procesa ote enja odreuje vid

73

otkaza. Oteenje se moe pojaviti zbog greaka pri projektovanju i izradi ili zbog drugih razloga. Takoe, neka neznatna oteenja mogu vremenom prei u kategoriju znaajnih koja dovode do otkaza veeg tehnikog sistema. Oteenja sastavnih delova sistema mogu biti doputena (postepeno habanje, zamor i dr.) i nedoputena (nedovoljna vrstoa, brzo habanje i dr.). Za identiflkaciju otkaza potrebno je da se utvrdi: uzrok otkaza, manifestaciju otkaza, lokaciju otkaza. Traenje i otklanjanje slabih mesta na tehni ko-tehnolokim sistemima je posebna aktivnost koja se zasniva na podacima procesa preventivnog odravanja. Identifikacija slabih mesta i njihovo otklanjanje je sloenije od samog otklanjanja otkaza i ona su usko povezana sa pojavom i uestalou otkaza. Ljudske i organizacione greke potrebno je takoe analizirati kao mogui uzrok dogaaja iz razloga to statistika hemijskih udesa u svetu pokazuje da je faktor ovek jedna od najslabijih taaka u sistemu i kao uzrok dogaanja javlja se u 40-45 % sluajeva. 4.2.3. Uzrok dogaaja od znaaja za procenu rizika Uzrok dogaaja od znaaja za procenu rizika koji se analizira u direktnoj je vezi sa verovatnoom da dogaaj nastane. Ocena rizika se uglavnom zasniva na dogaajima sa najveom verovatnoom, a dogaaji sa malom verovatnoom su samo teorijski razmatrani, zbog toga to su doga aji sa malom verovatno om naj e e uzrokovani vanrednim situacijama, kao to su sabotaa, ratna dejstva, elementarne nepogode i sl. ili kardinalne greke u voenju procesa. Nekoliko hemijskih akcidenata sa katastrofalnim posledicama zahtevalo je promenu pristupa ovoj problematici, pa je u svetskoj literaturi (npr. "RMP For Ammonia Refrigeration Facilities") sada oigledna tendencija da se izrauje i scenario najgoreg mogueg dogaaja ("Worst case release scenario"). Svetska iskustava o akcidentalnim pojavama na postrojenjima za skladitenje opasnih materija, kao i prethodna razmatranja omoguila su formiranje liste uzroka opasnih dogaaja. U Tabelama 22. i 23. dati su primeri analize kritinih taaka, uzroka opasnih dogaaja i stabla dogaaja sa potencijalnim posledicama.

74

Tabela 22. Primer analize kritinih taaka, uzroka opasnih dogaaja i stabla dogaaja sa potencijalnim posledicama Broj analize Strana Izradio: Tim za Datum identifikaciju Pogon "________________" Proces "__________________________" Instalacija "Ureaji i instalacije za pretakanje Kritina taka Uzrok opasnih procesa dogaaja od znaaja Stablo dogaaja sa potencijalnim posledicama za procenu rizika Polazei od Uzroci otkaza u Zagadjenje vazduha funkcije odeljenja za sistemu za skladitenje, Formiranje toksinog oblaka skladitenje opasnih mogu nastati usled: Intoksikacija zaposlenih materija _______ , poara i eksplozija u graevinskih skladitu; Zagadjenje zemljita karakteristika same prirode Poar na sistemu za Razlivanje na pod objekta, hemijske reakcije; pretakanje Zagadjenje vodotokova karakteristika korozije rezervoara tehnolokog procesa, sa pripadajuim Zagadjenje vodotokova i raspoloivosti instalacijama; opreme koja se kvarova zaporne i koristi zakljueno je sigurnosne Destrukcija objekta Zagadjenje zemljita da su kritine take: armature; skladite; mehanikog loma Povrede zaposlenih Petakanje opasnih rezervoari sa cevnih vodova zbog materija pripadajuom velike nagrienosti. Isparavanje i zagadjenje instalacijom i zemljita armaturama i gravitacijski Isticanje na tlo Zagadjenje zemljita sistem cevovoda. ANALIZA KRITINIH TAAKA PROCESA, POSTROJENJA i/ili INSTALACIJA
Korozija rezervoara i pripadajuih instalacija Isparavanje Zagadjenje vodotokova Zagadjenje vazduha Zagadjenje zemljita Mehaniki lom sistema cevovoda Isticanje na tlo Zagadjenje vodotokova

Tabela 23. Primer analize kritinih taaka, uzroka opasnih dogaaja i stabla dogaaja sa potencijalnim posledicama
Broj analize Izradio: Tim za identifikaciju Pogon "Transport__________ " Proces "Transport opasne materije" Instalacija "Auto cisterna i/ili vagon cisterna " Tabela ANALIZA KRITINIH TAAKA PROCESA, POSTROJENJA i/ili INSTALACIJA taka Uzrok opasnih dogaaja znaaja za procenu rizika od Kritina procesa Stablo dogaaja sa potencijalnim posledicama Strana Datum:

Na osnovu uvida u stanje i identifikacije karakteristika transportnih sredstava i raspoloivosti vozila zakljueno je da su kritine take: punjenje cisterne opasnom materijom; prevoz opasne materije i istakanje opasne materije.

Uzrok opasnih dogadjaja moe biti: curenje opasne materije zbog otkaza sigurnosno zapornih armatura; saobraajni udes.

Zagadjenje zemljita Proputanje na spojevima Punjenje cisterne opasnom materijom Kvar na zaporno sigurnosnim armaturama Zagadjenje vodotokova Zagadjenje vazduha Zagadjenje vodotokova Poar i eksplozija Zagadjenje vazduha Poar i eksplozija Zagadjenje zemljita Zagadjenje vodotokova Transport opasne materije Saobraajni udes Zagadjenje vazduha Curenje i isticanje opasne materije Zagadjenje zemljita Zagadjenje vodotokova Zagadjenje vazduha Istakanje cisterne sa opasnom materijom Curenje i isticanje opasne materije Zagadjenje zemljita Zagadjenje vodotokova

4.3. Analiza posledica od udesa pri skladiranju i rukovanju sa

opasnim materijama
4.3.1. Priprema za analizu posledica Priprema za analizu posledica obuhvata formiranje tima za procenu posledica. U tu svrhu odgovorna funkcija privrednog subjekta odgovarajuom odlukom ili reenjem formira struni tim za procenu posledica od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Sastav tima je multidiciplinaran i sastavljen od strunjaka razliitih zanimanja. 4.3.2. Prikaz mogueg razvoja dogaaja sa scenariom udesa Prikaz mogueg razvoja dogaaja obuhvata sagledavanje mogueg obima udesa i posledica po ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, kao i veliinu tete koja tom prilikom moe da nastane. Mogue vrste hemijskih udesa, koji se mogu manifestovati u vidu: a) izlivanja opasnih materija i prodiranje u zemljite i vodotokove, b) stvaranja toksinih oblaka, c) poara, d) eksplozija. 4.3.3. Modeliranje efekata Modeliranje efekata i njihovom analizom dolazi se do odreivanja mogueg obima udesa i posledica, a obuhvata izraunavanje sledeih efekata: isticanje i isparavanje opasnih materija; poar i eksplozija opasnih materija; emisija i isputanje gasovitih materija; Prostiranje tetnih materija zavisi od vrste izvora zagaenja, odnosno da li je izvor: takasti, povrinski ili linijski. U osnovi, sve ove vrste izvora se mogu svesti na takaste izvore, tako da je ova podela samo uslovna. Povrinski izvori se tretiraju kao integral veeg broja malih individualnih izvora. Industrijski izvori se najee posmatraju kao takasti izvori jer se tetne materije obino emituju preko nekog otvora gde je koncentaracija veoma velika, dok se saobraajnice tretiraju kao linijski izvori zagaivanja. Upotrebom simulacionog modela dobijaju se koji se odnose na uslove za lokaciju objekata i stvaranje zatitnih zona, stambenih zona, izbor opreme i dr. U primeni je veliki broj razliitih modela, i ovom prilikom daje se pregled onih modela koji su do sada bili korieni na problemima urbane sredine. 4.3.3.1. Lagranovski modeli Karakteristika ovih modela je da se izraunavanje difuzije, transformacija i uklanjanja tetnih materija vri u pokretnom referentnom sistemu koji je vezan za odreeni deo vazduha koji se transportuje osmotrenim ili prognoziranim poljem. Tipian primer za Lagraneovske modele, a ujedno i najei, je model daka u kome se kontinualna emisija zagaivaa simulira diskretnim emisijama "daka" u odreenim vremenskim intervalima. Osnovni raunski algoritam modela daka sastoji se od pet raunskih podkoraka (Aleksi N.; Milutinovi M.): emisija-na svakom izvoru tetne materije, advekcija-centar svakog daka se pomera prema osmotrenom ili prognoziranom vetru, difuzija-dimenzije svih postojeih daaka se menjaju u zavisnosti od lokalnog stanja turbulencije,

77

 suva i vlana depozicija i hemijske transformacije-masa svakog daka se umanjuje da bi se ovi efekti uzeli u obzir, dopirinos receptorima-sumiranje pojedinanih doprinosa svih daaka. Kljuna taka u primeni ovih modela je, pre svega, u definisanju polja vetra, kao i definisanju brzine difuzije daka. Pri tome je uobiajeno da se pretpostavi da je npr. poluprenik daka jednak gausovskom parametru disperzije . to se tie ovih modela, treba istai i to da je sem daka mogue koristiti i druge naine diskretizacije emisija iz izvora. Mogue je koristiti i klasian gausovski model perjanice. Alternativno, klasinu perjanicu je mogue predstaviti i nizom segmenata koji se pojedinano razmatraju. 4.3.3.2. Statistiki modeli Statistike teorije prouavaju tok kretanja pojedinih fluida i pokuavaju da odrede statistike elemente potrebne za prezentaciju difuzije. Statistike veze promenljivih iz skupa uporednih osmatranja zagaenosti i meteorlokih parametara postiu se uspostavljanjem odreenih regresivnih zavisnosti. Za kratkorone i srednjorone prognoze (do jedan dan) veoma dobre rezultate daje primena stohastikih metoda analize vremenskih serija, a posebno autoregresivnih. Naime, radi se o statistikoj ekstrapolaciji serija zasnovanih na osnovu podataka u prethodnom periodu. Od pomenutih auto-regresivnih modela posebno treba istai Arimax modele koji se zasnivaju na tome da se pri oceni parametara modela koriste koncentracije i meteorloke veliine iz prethodnih perioda, ali tako da se omogui da se pri prognozi kao ulaz u model koriste prognozirane meteoroloke veliine, npr. vetar i temperatura. Statistiki modeli su u prikazivanju difuzije prilino nestalni i promenljivi, pa se sa poveanjem vremena i distance moe oekivati da izgube tanost. Pri tom su bolji za horizontalnu difuziju jer je turbulentna difuzija tu homogenija i pored svih slabosti, statistika analiza osmatranja je neophodan korak u razvoju i primeni difuzionih modela i to posebno u sluajevima kada postoje neizvesnosti u pogledu stvarne emisije. 4.3.3.3. Gausovski modeli U istraivanjima i praksi najee se mogu sresti gausovski difuzioni modeli. Kao ilustracija gausovskih modela moe navesti jedna opta klasifikacija difuzionih modela: modeli u ijoj je osnovi difuziona jednaina, stohastiki modeli i modeli koji predstavljaju odreenu statistiku raspodelu. Pre svega treba rei da je ovaj Gausovski model prilino empirijski. To znai da ako se odlui da se na nekoj lokaciji sa industrijskim postrojenjem pone vriti modelovanje gausovskim modelima za procenu uticaja na okolinu (bilo usled rutinske ili akcidentne emisije tetnih materija u atmosveru), a pri tome se ne raspolae tehnikim mogunostima za proveru dobijenih rezultata-poreenje sa rezultatima iz sloenijih modela je jedini ispravan nain da se oceni pogodnost primene ovih modela na konkretnoj lokaciji. Gausovski modeli difuzije su modeli koji najee primenjuju u praksi pa su verovatno zbog toga i najvie osporavani. Glavni razlozi koji idu u prilog primeni ovih modela su, pre svega, jednostavnost primene kao i relativno dobro slaganje sa fizikim eksperimentima, to ini sasvim opravdanim pristup da se modeli, poput ovih, koji se u osnovnim stavovima zasnivaju na fizikim ekperimentima, numeriki proveravaju poreenjem sa sloenijim numerikim modelima koji svoje ishodite imaju u fizikim zakonima i sloenijim matematikim raunima. Gusovski modeli polaze od pretpostavke da raspodela koncentracije pasivne supstance u perjanici ima odreeni matematiki oblik, tako da sadre Gausovu jednainu difuzije koja, ustvari, predstavlja reenje Fickove difuzione jednaine sa konstantnim kojeficijentima. U osnovi Gausovog modela dimne perjanice lei jednaina:

78

2 1 x + h 2 1 x 2 qs 1 x2 + h 3 1 X= exp exp 2 + exp 2 2 2U 2 3 1 3 3

u kojoj su: X srednja koncentracija, qs brzina emisije, U srednja brzina vetra (konstantna), h visina ose perjanice, standardna devijacija raspodele koncentracije pasivne supstance u i Gausovom oblaku u pravcu i. Tamo gde budu korieni indeksi (i) podrazumeva se da i=1 odgovara pravcu vetra (x), i=2 bonom pravcu na pravac vetra (y), a i=3 vertikalnom pravcu (z). Kada je re o ovim modelima moe se izvriti klasifikacija na dva osnovna oblika jednaine zavisno od vremena proteklog od emitovanja tetnih materija i trajanja emisije. Ako trajanje emitovanja i uzorkovanja due od vremena putovanja koristi se prethodna jednaina tzv. sluaj kontinualne emisije, a ukoliko je vreme putovanja due od trajanja emisije ili uzorkovanja u tom sluaju se primenjuje difuziona jednaina za sluaj trenutne emisije, tzv. puff sluaj:
2 2 2 z y 1 x ut + X = exp + 3 2 x y z (2 ) 2 x y z

U ovoj jednaini Q predstavlja ukupnu osloboenu koliinu pasivne supstance dok ostali simboli imaju isto znaenje kao i u prethodnoj jednaini. Koordinate x, y i z raunaju se od centra trenutno emitovanog oblaka, a vrednosti za i se razlikuju od onih za kontinualnu emisiju. Radi lakeg shvatanja principa na kojima funkcioniu Gausovski modeli, odnosno koordinatni sistem koji se upotrebljava u njima, dat je ematski prikaz. U ovim modelima kao koordinatni poetak podrazumeva se sam ispust tj. izvor dimnjaka, dok se raunanje koncentracije i irenje dimne perjanice posmatra u x, y i z pravcu.

Slika 12. Izgled koordinatnog sistema Gausovske raspodele u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Distribucija emitovanih gasova oko centralne linije emisije podlee Gausovoj raspodeli, sa raspodelom vrednosti koje se mogu predstaviti kao devijacije. U osnovi modela koji je ovde primenjen, za raunanje koncentracija polutanata nakon emisije iz takastog izvora na udaljenosti od izvora u bilo kojoj taki x, y i z. Standardne devijacije

y , z

raunate su na osnovu seta Briggs-ovih sigma

krivih. Zatim se vri prepoznavanje krive iz seta tj. onog tipa atmosferske turbulencije

79

"klase stabilnosti" pri kome je eksperimentalno dobijen par traenih standardnih devijacija za svaki konkretan sluaj. Horizontalna devijacija je funkcija pojava turbulencije i ona je obino vea od vertikane devijacije koja je funkcija pojava turbulencije i ona je obino vea od vertikalne devijacije koja je funkcija brzine hlaenja gasova. Mesto gde je maksimalna koncentracija pri tlu u odnosu na izdignuti izvor je tamo gde je:

= / 2 , tako da se maksimalne koncentracije mogu dobiti pomou izraza:

C( x , 0 , 0 ) =

0,117Q u y z

4.3.3.4. Modeli za odreivanje zone uticaja detonacije Sa ozbiljnim izuavanjem detonacionog sagorevanja oblaka para u neogranienom prostoru (Undefined Vapor Clound Explosion - UVCE) poelo se sedamdesetih godina. Parametri detonacionog talasa i proces rasprostiranja unutar granica oblaka para, smatraju se nepromenljivim za ceo period rasprostiranja, do spoljanjih granica oblaka. U cilju odreivanja opasnog delovanja UVCE, odnosno odreivanja ugroene zone, neophodno je izraunavanje parametara detonacionog talasa, produkata detonacije i vazdunog udarnog talasa. Natpritisak udarnog talasa :

R = mt =

R ; priR R0 mt

2mQes ; m = sV0 Qt Va m V0 = M Cv P = 10[

2 ,11 0 , 97 log R + 0 , 44 (log R ) 2 ]

I = T 3 mt

2I Pm

gde je: R rastojanje od centra eksplozije do mesta gde se odreuje nadpritisak, m; toplota eksplozije trotila (4,184 106 J/kg); Qt toplota eksplozije para oblaka stehiometrijskog sastava, J/kg; Qes m masa zapaljivog oblaka, kg; r - gustina oblaka pri stehiometrijskom sastavu, kg/m3; zapremina oblaka, m3; Vo zapremina idealnog gasa (22,4 m3/kmol); Va M molekulska masa, kmol; Cv - zapreminska koncentracija; u koeficijent ije su vrednosti (1;0,5;0,02-0,07); atmosferski pritisak, Pa; Po Pm nadpritisak, Pa; I specifini impuls udarnog talasa, Pas; efektivno vreme, s.

80

Za odreivanje parametara na granici oblaka vrednosti ro zamenjuju vrednostima Ro dobijene iz uslova neprekidnosti funkcije Pm(R) u taki R = Ro

se

R 0 = 10

mt K12 A

= K1
A = 1,25 - log(P2/Po)/0,52 K1 = 1,09/0,52

Vrednost impulsa pri RRo uzimaju se da su jednaka vrednostima I(Ro). Efektivno vreme q (s), delovanjem faze sabijanja udarnim talasom sa pritiskom, aproksimira se trouglom P(t)= Pm(1 - t/) i odeuje po jednaini = 2I/ Pm Opasno dejstvo nadpritiska udarnog talasa ogleda se u povreivanju ljudi i ruenju objekata na pravcu delovanja. Za odreivanje ekolokog rizika i bezbednog rastojanja, potrebno je imati nivoe povreivanja ljudi i stepen ruenja objekata u zavisnosti od impulsa i nadpritiska udarnog talasa. Nivoi povreivanja ljudi i stepen ruenja objekata mogu se prognozirati po teoriji, ali usled velikog broja praktinih informacija o eksplozijama i njihovim posledicama uglavnom se pri proraunu koriste praktini podaci. Koristei se njime moe se prognozirati verovatni stepen ruenja objekata i nivo povreivanja ljudi, za bilo koje rastojanje pri eksploziji ekvivalentne koliine TNT. Ovakva prognoza ima statistiku primenu i odnosi se na dijapazon radijusa, a ne na neku konkretnu veliinu. Na ovo upuuju i sledee injenice: parametri udarnog talasa (nadpritisak, impuls) mogu se prognozirati samo statistiki, karakteristike objekata povreivanja su razliite ljudi se razlikuju po uzrastu, fizikom stanju, kue po veliini, graevinskom materijalu i konstrukciji, na karakter povreivanja utie orijentacija ugroenih objekata, pre svega u odnosu na pravac rasprostiranja udarnog talasa.

Ocena maksimalnog rastojanja, pri kome nastaje, na primer, smrt oveka a koja nastaje iskljuivo od nadpritiska eksplozije, menja se u zavisnosti od fizikog stanja oveka i njegovog poloaja u odnosu na druge objekte u trenutku eksplozije. Tako na primer, smrt je verovatnija pri istim ostalim uslovima ako se ovek nae blie zidu, koji je normalan na pravc udarnog talasa, nego li kada se nae na otvorenom. Najmanji rizik bie za one ljude koji lee na zemlji.Nivo povreivanja ljudi, od impulsa i nadpritiska udarnog talasa (koji potie od oruja) dati su u Tabeli 24. Tabela 24. Zavisnost povreda ljudi od nadpritiska eksplozije
Nivo povrede Smrt Letalni ishod 50% 3,5 - 5 Prag smrt. povreda 2-3 Tee povrede plua 1,33 - 2 Pucanje bubne opne <god 2 - 2,33 Pucanje bubne opne >god 1 - 1,33

Nadpritisa k bar

5-8

81

Znajui nadpritisak udarnog talasa, za odreeni nivo povreivanja ljudi, mogue je iz prethodnih formula odrediti rastojanje do centra eksplozije oblaka para, odnosno bezbedno rastojanje. Zavisnost kategorije oteenja objekata od nadpritiska eksplozije data je u Tabeli 25. Tabela 25. Zavisnost kategorije oteenja objekata od nadpritiska eksplozije Kategorija ruenja A - potpuno ruenje objekata B - ozbilj. ote. koje se ne moe sanirati Ca - oteenje koje se moe sanirati 90% - oteenje zastakljenosti prozora 50% - oteenje zastakljenosti prozora 5% - oteenje zastakljenosti prozora Nadpritisak, kPa 70 33 25 4 2 0,5 Koeficijent 0,675 1,0 1,74 5,0 10 20

Rastojanje R pri kome e nastupiti odreene kategorije oteenja objekata, moe se odrediti prema formuli:

Rb =
gde je: Rb Q

56Q 1/ 3

[1 + (100 / Q) 1/ 2 ]

1/ 6

radijus pri kome nastaje ruenje objekata do kategorije B, m; masa eksplozivne materije preraunata na TNT, t.

Za ostale kategorije oteenja, naveden izraz se mnoi sa koeficijentom datim u tabeli 25. Pri Q>4t, zavisnost Rb se aproksomira izrazom: Rb=56Q1/3 Za male vrednosti, Q<4t, zavisnost Rb se izraunava izrazom: Rb=38Q2/3 U prethodnim izrazima pokazatelj stepena se nalazi, zavisno od mase eksplozivne materije (oblaka pare), u granicama od 1/3 do 2/3. Ovo objanjava korienje pokazatelja 1/2 za odreivanje bezbednih rastojanja u odgovarajuim normativnim dokumentima Velike Britanije, Francuske, SAD-a . Bez obzira na to to se u pojedinim studijama izraava sumnja u ispravnost ocene eksplozije oblaka pare TNT ekvivalentom, to ovaj metod nije manje znaajan jer je jo uvek jedini praktino razraeni pristup. 4.3.3.5. Modeli odreivanja zone uticaja toplotne radijacije vatrene lopte Smee gasova i para prebogate gorivim materijama ne detoniraju ve intenzivno gore obrazujui vatrenu loptu. U odnosu na detonaciju ovaj proces je ei jer su kod veine para ugljovodonika koncentracione granice paljenja ire nego granice detonacije. Opasnost delovanja vatrene lopte odreuje se u odnosu na intenzitet toplotnog zraenja. Impuls toplotnog zraenja prema Kocetkovu:

Q = bs 3 MT R0 =

(2 R0 / R) 2 F + (2 R0 / R) 2

Impuls toplotnog zraenja prema Dow Chemical:

1 A M 2 1

82

Q = q ts q = E F R02 R ( R02 R 2 ) 3/ 2 = 1 0,058 ln R F= t s = 4,5 G 1/ 3

gde je: Q impuls toplotnog zraenja, kJ/m2; q toplotni fluks, kW/m2; E snaga povrinske emisije vatrene lopte, za vertikalne i horizontalne rezervoare E=270kW/m2, za sferne E=200kW/m2; F koeficijent ugla upada; R rastojanje po horizontali od rezervoara do mosta gde se odreuje toplotni impuls, m; ts vreme trajanja vatrene lopte, s; G masa zapaljive materije u polovini zapremine rezervoara, t; j - provodnost vazduha; Ro poluprenik vatrene lopte, m; M - masa oblaka, kg; T temperatura vatrene lopte, K; bs konstanta 2,04 104; N=161,7; A1=3,76-3,86; a=0,325-0,320 konstante. Paljenje razliitih materija, u okolini mesta deflagracionog sagorevanja, zavisi od toplotnog impulsa i njegovog trajanja. Na primer, minimalna veliina impulsa, koja izaziva paljenje drveta, iznosi oko 0,4 MJ/m2. Da bi se odredilo bezbedno rastojanje oveka od vatrene lopte neophodno je znati dozu toplotnog zraenja. Bolan temperaturni prag, za kou oveka, nastaje pri temperaturi tp=44oC. Pri temperaturi veoj od tp stepen opasnosti zavisi od energije Q i duine trajanja t, zraenja. Smatra se da bez bolnih znakova koa izdrava toplotni fluks intenziteta q=21kW/m2 u trajanju od 2s. Pri stacionarnom fluksu ovim podacima odgovara Q=42kJ/m2. Granini, bezbedni radijus, u odnosu na toplotnu radijaciju, prema napred datom modelu Dow Chemical, iznosi: Rg=(3,1-3,6)Ro Prema datom modelu u Tabeli 26. dati su dobijeni parametri vatrene lopte na rastojanju 200 metara od povrine vatrene lopte. Tabela 26. Parametri vatrene lopte na rastojanju 200m od povrine vatrene lopte
Parametar radijus vatrene lopte (m) vreme trajanja (s) koeficijent F koef.provodljiv.vazduha toplotni fluks (KW/m ) impuls topl.zraenja (KJ/m2)
2

R0 = 29 G 1/ 3

Izraz Ro=29G1/3 ts=4,5G

1/3

m=102 t 106,8 16,6 0,102

m=103t 230,2 35,7 0,196 0,648 34,30 1224,7

m=104t 495,9 76,9 0,274 0,620 45,86 3529,05

Tp=1-0,058ln(r) q=EFTp Q=qts

0,667 18,39 305,41

83

Pored napred definisanih modela mogu se nai na internetu razliiti modeli koji prestavljaju procenu rasprostiranja granica prostora ugroenim parama i gasovima opasanih materija kao to su npr.: ERG 2000 (Energency Response Guidebook) i HeS PRO.

4.4. Analiza povredivosti

4.4.1. Identifikacija povredivih objekata Identifikacija povredivih objekata ima za cilj da utvrdi sve osetljive objekte i inioce radne i ivotne sredine u okolini potencijalnog izvora udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Identifikacija povredivih objekata obuhvata utvrivanje osetljivih objekata, uzimajui u obzir demografski faktor, materijalna i prirodna dobra koja mogu biti ugroena u sluaju nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Objekti koji mogu biti ugroeni od potencijalnih hemijskih udesa su: stambena naselja odnosno zone kolektivnog stanovanja; seoska stambena naselja; objekti kolskih ustanova; objekti dejih ustanove; objekti gradskih pijaca; objekti od saobraajnog znaaja; objekti od sportskog znaaja i td. Materijalna i prirodna dobra koja mogu biti ugroena u sluaju nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama odnose se na: ugroenost seoskih naselja; potencijalno zagaenje podzemnih voda; zagaenje zemljita; zagaenje vodotokova . 4.4.2. Odreivanje mogueg nivoa udesa Obim svakog udesa se moe posmatrati sa vie aspekata: na osnovu ugroenosti bezbednosti pri radu, ugroenosti ivotne sredine, kao i na osnovu trajanja tetnih efekata i obima sanacionih mera. Ovde je prihva ena podela udesa prema obimu u zavisnosti od procenjenog nivoa akcidenta, mesta akcidenta i naina upravljanja: I prvi nivo (nivo postrojenja). tetni efekti udesa su ogranieni na jedan objekat ili postrojenja i mogu se kontrolisati od strane procesnog osoblja. Za organizovanje mera i suzbijanje efekata dovoljna su sredstva preduzea, a ne oekuju se posledice po zajednicu. II drugi nivo (nivo preduzea). tetni efekti su zahtvatili vie objekata i postrojenja, ili itav kompleks preduzea. Mogu se oekivati posledice po lokalnu zajednicu. Za odgovor na akcident, pored sredstava preduzea, potrebna je i pomo lokalne zajednice. III trei nivo (komunalni nivo). Odnosi se na akcidente gde se tetni efekti prenose na javni sektor optine i zahtevaju se sredstva lokalne zajednice (optine ili grada). IV etvrti nivo (regionalni nivo). Radi se o irem i ozbiljnijem akcidentu koji ima regionalni zna aj. Moraju se koristiti sredstva regionalnog ili republikog nivoa.

84

V peti nivo (meunarodni nivo) - radi se o udesu veoma irokih razmera i negativne posledice se mogu preneti van granica Republike. Mora se uspostaviti meunarodna saradnja u cilju preduzimanja adekvatnog odgovora na udes. Odreivanjem mogueg nivoa udesa utvruje se, koji od sledeih pet nivoa udesa moe nastati, s obzirom na mesto nastanka i obim negativnih posledica. Za ovu procenu bie analizirani mogui udesi koji podrazumevaju: "najgori mogui sluaj". "Scenario najgoreg mogueg sluaja" u obzir uzima situaciju kod koje je dolo do nekontrolisanog osloba anja opasne materije iz najveeg skladinog prostora (rezervoara ili grupe rezervoara) i pod najnepovoljnijim meteorolokim i drugim uslovima. Time se stvaraju pretpostavke najveeg obima akcidenta koji podrazumeva III i IV nivo; "sluaj sa srednjom verovatnoom" i "sluaj sa velikom verovatnoom". 4.4.3. Procena irine povredive zone Procena irine povredive zone vri se na osnovu modela efekata i podataka dobijenih identifikacijom povredivih objekata. irenje povredive zone (Tabela 27) prikazuje se na karti izo-linijama podjednakih koncentracija para i gasova, istog toplotnnog zraenja ili udarnog talasa.

85

Tabela 27. Primer procene irine povredive zone Broj analize: 1 Strana: 1 Izradio: Tim za analizu i Datum: procenu Preduzee/Pogon/Skladite "__________________" Objekat "Skladite opasnih materija" Analiza povredivosti Prikaz mogueg razvoja Modeliranje efekata Identifikacija povredivih Odreivanje mogueg Procena irine dogaaja sa scenariom udesa objekata nivoa udesa povredive zone ANALIZA I PROCENA POSLEDICA OD UDESA I ZAGAENJA IVOTNE SREDINE Scenariom je modeliran najgori mogui sluaj kada zbog dotrajalosti sistema za skladiranje opasnih materija i nepotovanja procedure i uputstava za bezbedan rad sa opasnim materijama i/ili nepropisno odravanje objekata i instalacija na skladitu nastaje poar i/ili eksplozijvno sagorevanje reagenasa i prenoenje poara na susedne objekte i/ili nekontrolisano izlivanje i rasturanje opasnih materija u zemljite i vodotokove Sagorevanje i oslobaanje opasnih materija uz irenje aerosola i isparenja uz mogunost nastanka koncentracija koje mogu biti tetne po bezbednost i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Ukoliko se ne izvri evakuacija zaposlenih moe doi do intoksikacije ljudi. Emisija produkata sagorevanja i izlivanja opasnih materija mogu imati toksian efekat na ljude i ivotnu sredinu odnosno na zagaenje vazduha, voda i zemljita Broj zaposlenih u jednoj smeni do _____. Broj povreenih i/ili intoksikovanih _____ zaposlenih. Zagaenje povrinskih i podzemnih voda i zemljita u industrijskom krugu pogona _____________. Zagaenje vazduha u zavisnosti od rue vetrova u naseljima ______________ ______________________ Trei nivo udesa Negativne posledice udesa mogu zahvatiti jedan deo ili ceo industrijski krug pogona ______________ i zagaenje voda i zemljita, a zagaenje vazduha se moe proiriti i na delove stambenih naselja ______________. Karta br: _____

4.5. Procena rizika od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama prema vaeoj metodologiji Republike Srbije
4.5.1. Procena verovatnoe nastanka udesa Verovatnoa nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama procenjuje se na osnovu podataka o dogaajima i udesima na istim ili slinim instalacijama kod nas i u svetu i podataka dobijenih identifikacijom aspekata i uticaja na bezbednost pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Procena verovatnoe nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama vri se na jedan od sledeih pristupa: istorijski, analitiki i kombinovano, a na osnovu Metodologije upravljanja rizikom od udesa kvantifikuje se kao mala, srednja i velika. Prema podacima OECD-a u periodu 1970-1991 godine (Tabela 28), u svetu je registrovano 197 udesa sa posledicama, i to: vie od 25 poginulih; vie od 125 povreenih; vie od 10.000 evakuisanih; vie od 10 miliona dolara tete.
Tabela 28. Udesi opasnim materijama u svetu od 1970 do 1991. godine prema podacima OECD-a Ukljuene materije Eksplozivi, dinamit, municija, ostala pirotehnika sredstva Gas, butan, propan, propilen Benzin, kerozin, nafta, ulja, petrohemijski proizvodi Hlor Amonijak Ostalo-pesticidi, vetaka ubriva, kiseline itd. UKUPNO Broj udesa 24 35 28 21 11 70 197 % 12,7 18,5 14,8 11,1 5,8 37,1 100

U Tabeli 29. uoava se da su najee ukljuene materije u udesu, proizvodnji i korienju pesticidi, vetakih ubriva, kiselina i td., a neto ree u naftnoj industriji i industriji eksploziva. Tabela 29. Udesi opasnim materijama u svetu do 1990. godine prema podacima MOR-a Vrsta opasne materije Prirodni TNG Hlor Benzin Amonijak i jedinjenja Vinilhlorid Hlorovodonina kiselina Vodonik Sumporna kiselina Etilen Etilen oksid Broj udesa 188 123 68 62 41 32 30 23 21 18

U svetu se svaki dan desi 30-35 manjih udesa opasnim materijama u kojima ima ljudskih rtava i ugroavanja ivotne sredine. Prema podacima koje je prikupila i objavila Meunarodna organizacija za rad do 1990.godine u svetu je bilo oko 1.000 veih udesa s tim da su u 606 sluajeva uzrok bile prikazane specifine opasne materije. 87

Uoljivo je da udesi sa opasnim materijama -sumpornom kiselinom i hlorovodoninom kiselinom zauzimaju znaajno mesto. Imajui u vidu navedeno udesi sa opasnim materijama vie nisu sluajnost ve oni postaju pravilo. U Republici Srbiji do sada nisu zabeleeni hemijski udesi velikih razmera slini onima u Sevezu, Bopalu, "Sandozu", ernobilju i dr., ali ih je bilo i to sa znaajnim posledicama. Ali je zato znaajnih hemijski udesa bilo u periodu agresije Nato alijanse na SR Jugoslaviju 1999.godine, kada je razoreno nekoliko petrohemijskih objekata. Za procenu verovatnoe nastanka dogaaja (Tabela 30) u ovom istraivanju koristi se kombinovani analitiko istorijki pristup to podrazumeva da je: verovatnoa nastanka udesa je MALA ako pri uobiajenom voenju tehnolokog procesa i odravanju opasnih instalacija proceni da nee doi do udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama za predvieno vreme trajanja opasnih instalacija; verovatnoa nastanka udesa je SREDNJA ako pri uobiajenom voenju tehnolokog procesa i odravanju opasnih instalacija proceni da moe doi do udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama za predvieno vreme trajanja opasnih instalacija; verovatnoa nastanka udesa je VELIKA ako se pri uobiajenom voenju tehnolokog procesa i odravanju opasnih instalacija proceni da e doi do udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama za predvieno vreme trajanja opasnih instalacija.
Tabela 30. Primer procene verovatnoe nastanka udesa po pojedinim dogaajima Preduzee/Pogon/Skladite 1. Skladite sirovina i gotovih proizvoda 2. Skladite i pretakalite hlorovodonine kiseline 3. Pogon za proizvodnju opasne materije ____________ 4. Sistem za neutralizaciju i preiavanje opasnih otpadnih voda 5. Sistem za preiavanje otpadnih opasnih gasova Dogaaj Izlivanje opasnih materija Poar Isparavanje Izlivanje opasnih materija Isparavanje Poar Izlivanje opasnih materija Isparavanje Poar Isputanje opasnih otpadnih voda Emisija otpadnih gasova Verovatnoa nastanka dogaaja Srednja Srednja Mala Srednja Mala Mala/Zanemarljiva Srednja Mala/Srednja Mala Mala Velika

Tabela 31. Primer procene verovatnoe nastanka udesa Preduzee/Pogon/Skladite 1. Skladite sirovina i gotovih proizvoda 2. Skladite i pretakalite hlorovodonine kiseline 3. Pogon za proizvodnju opasne materije ________ 4. Sistem za neutralizaciju i preiavanje otpadnih voda 5. Sistem za preiavanje otpadnih opasnih gasova PROCENA VEROVATNOE NASTANKA HEMIJSKOG UDESA Srednja Mala Srednja Mala Velika

88

4.5.2. Procena moguih posledica

Na osnovu pokazatelja za procenu posledica prikazanih u tabeli 32. posledice udesa kvantifikuju se kao: zanemarljive, znaajne, ozbiljne, velike i veoma velike. Tabela 32. Primer procene posledica udesa opasnim materijama po pojedinim dogaajima
Preduzee/Pogon/Skladite 1. Skladite sirovina i gotovih proizvoda 2. Skladite i pretakalite hlorovodonine kiseline 3. Pogon za proizvodnju opasne materije "____________" 4. Sistem za neutralizaciju i preiavanje opasnih otpadnih voda 5. Sistem za preiavanje opasnih otpadnih gasova Dogaaj Izlivanje opasnih materija Poar Eksplozija Izlivanje opasnih materija Isparavanje Poar Izlivanje opasnih materija Isparavanje Poar Isputanje opasnih otpadnih voda Procena posledica udesa Znaajne Znaajne Znaajne Znaajne Zanemarljive Zanemarljive Znaajne Znaajne Znaajne Znaajne

Emisija otpadnih gasova

Znaajne

Na osnovu izvrene analize i procene posledica po dogaajima moe se konstatovati da se posledice od nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama (Tabela 33) u Preduzeu/Pogonu/Skladitu ______________ kvantifikuju i procenjuju na sledei nain: Tabela 33. Primer procene posledica od nastanka udesa u Preduzeu /Pogonu /Skladitu ________
Preduzee/Pogon/Skladite 1. Skladite sirovina i gotovih proizvoda 2. Skladite i pretakalite hlorovodonine kiseline 3. Pogon za proizvodnju opasne materije "______________" 4. Sistem za neutralizaciju i preiavanje opasnih otpadnih voda 5. Sistem za preiavanje opasnih otpadnih gasova PROCENA POSLEDICA OD NASTANKA UDESA PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA Znaajne Znaajne Znaajne Znaajne Znaajne

89

4.5.3. Procena rizika od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama Ocenom rizika pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama dolazi se do zakljuka da li je rizik od opasnih materija prihvatljiv ili ne. Prihvatljiv rizik je onaj rizik kojim se pod odreenim uslovima predvienim propisima zatite ivotne sredine moe upravljati. Na osnovu pokazatelja za procenu rizika prikazanih u tabeli 34. rizik se kvantifikuje kao [10]: zanemarljiv mali srednji veliki veoma veliki (I), (II), (III), (IV), (V).

Tabela 34. Primer procene rizika od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama [10] PROCENA RIZIKA OD UDESA PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA Procena verovatnoe Preuzee/Pogon/Skla od nastanka udesa dite Broj analize: 1 Izradio: Tim za analizu i procenu Procena moguih posledica Strana: 1 Datum: Procena rizika

1. Skladite sirovina i Srednja Znaajne gotovih proizvoda 2. Skladite i pretakalite Mala Znaajne hlorovodonine kiseline 3. Pogon za proizvodnju Srednja Znaajne opasne materije "____" 4. Sistem za neutralizaciju i Mala Znaajne preiavanje opasnih otpadnih voda 5. Sistem za preiavanje opasnih Velika Znaajne otpadnih gasova UKUPNO PROCENJENI RIZIK NA NIVOU PREUZEA/POGONA/SKLADITA KVANTIFIKUJE SE KAO:

Srednji rizik (III) Mali rizik (II) Srednji rizik (III) Mali rizik (II)

Veliki rizik (IV) Srednji rizik (III)

90

4.5.4. Matrica upravljanja procenjenim rizikom od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama
Tabela 35. Matrica upravljanja rizikom od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim mterijama Ocena rizika Zanemarljiv ili Vrlo mali Definisanje stanja bezbednosti Izuzetno bezbedan rad sa opasnim materijama Bezbedan rad sa opasnim materijama Ugroena bezbednost na radu sa opasnim materijama Planiranje mera zatite Pan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes opasnim materijama Pan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes opasnim materijama Pan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes opasnim materijama Sprovoenje mera zatite Praenje i merenje mera zatite Ciljani monitoring

Projekti zatite

Mali

Projekti zatite

Periodini monitoring Periodini monitoring Automatski monitoring Ciljani monitoring Periodini monitoring Automatski monitoring Ciljani monitoring Periodini monitoring Automatski monitoring

Srednji

Projekti sanacije, remedijacije i rekultivacije

Veliki

Nebezbedan rad sa opasnim materijama

Pan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes opasnim materijama

Projekti sanacije, remedijacije i rekultivacije

Vrlo veliki

Izuzetno nebezbedan rad sa opasnim materijama

Pan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes opasnim materijama

Projekti sanacije, remedijacije i rekultivacije

91

5. MODEL UPRAVLJANJA BEZBEDNIM RADOM PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA

Udesi opasnim materijama se esto deavaju bez upozorenja. Kada do njih doe esto puta je suvie kasno da se vri planiranje, organizovanje, opremanje i obuka za bezbedan rad sa opasnim materijama. Zato su vrlo bitne pripreme unapred da se svedu na minimum povreda i gubitak ili oteenja imovine, opreme i sposobnosti za proizvodnju. Od presudne je vanosti da se uspostavi i odrava stanje spemnosti za reagovanje u uslovima nastanka udesa. Na osnovu rezultata istraivanja definie se modeli postupka za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama, koji su primenljivi i u drugim oblicima industrijskih akcidenata. Sveukupna analiza sadraja interne dokumentacije preduzea i drugih subjekata i izjava odgovornih struktura, ukazuje na niz nedostataka o emu je ve bilo govora i upuuje na neophodnost dalje dogradnje modela odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama, a naroito II nivoa udesa-nivo industrijskog kompleksa. Spoznaja kljunih determinirajuih inilaca koje komplikuju stanje sigurnog i bezbednog rada sa opasnim materijama govore o potrebi hitnog definisanja postupka, dunosti i zadataka u sluaju akcidenta kao i odgovornosti kojima su zaduene odreene strukture i fizika lica u preduzeu i ire u cilju savladavanja uslova i uzroka nastanka akcidenta sa opasnim materijama. Ustanovljavanje ovog postupka obezbeuju se mere kojima e se spreiti, umanjiti i ukloniti opasnost pri radu i po ivotnu sredinu i da se obezbeuje brza obnova i nastavak rada uz poboljanje uslova koji su postojali pre udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Stalno prisutni rizik od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i mogue posledice po ljude i ivotnu sredinu su dovoljan razlog da za svaki pogon, postrojenje postoji plan delovanja u sluaju udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Veoma je teko dati neki uopteni koncept odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ali u principu ako nastane udes prvo mora da reaguje rukovodstvo pogona (fabrike), zbog najboljeg poznavanja dogaaja i njegovog daljeg razvijanja, a svi ostali subjekti zatite moraju biti spremni da reaguju u sluaju potrebe za dodatnom pomoi. Najbolji odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama se postie jo u fazi projektovanja objekata u kojima e se opasne materije skladiraju i uvaju. U procesu prijema, manipulacije i distribucije opasnih materija potrebno je stalno razvijanje i primena mera prevencije, pripravnosti i pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Svako preduzee treba da tei da propie tehnologiju svog rada, da stavi na znanje zaposlenima kako treba raditi, koja su ogranienja i kriterijumi, te kakvo treba da je ponaanje lanova organizacije u svakoj situaciji u procesima korienja i upotreba opasnih materija i to ne sme biti stvar elje, dobre volje, linih prohteva ve dunosti i obaveza rukovodeih struktura preduzea. 92

Odgovorni u privrednom subjektu treba da osiguraju da njihovi zaposleni shvate plan delovanja preduzea i program za spreavanje akcidenata u pogonu i/ili skladitu opasnih materija, kontrolu i zatitne mere tokom nastale situacije i akcije na otklanjanju posledica od akcidenata. Shodno tome u radu se predlau modeli upravljanja rizikom pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i to: model plana mera, prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; model procedure (postupak) nabavke prijema, skladitenja, manipulacije, distribucije i korienja opasnih materija; model procedure (postupka) reagovanja u sluaju opasnosti od udesa opaasnim materijama; model uputstva za bezbedan rad sa opasnim materijama; model zapisa o upravljanju rizikom pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

93

5.1. Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama

94

Na osnovu l.58. Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl.glasnik R.Srbije, br.135/04), Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagadjivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Sl.glasnik R.Srbije br.60/94) i Studije o proceni opasnosti od hemijskog udesa i zagaenja ivotne sredine za skladite opasnih materija __________________ od _______ 200___.godine, sainjen je:

PLAN MERA PREVENCIJA, PRIPRAVNOSTI I ODGOVORA NA UDES PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA

A. OPTI POJMOVI Udes opasnim materijama, je vanredni dogadjaj ili niz dogadjaja nastalih usled nekontrolisanih oslobadjanja, izlivanja ili rasturanja opasnih hemijskih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, skladitenju i uvanju koji ugroavaju bezbednost ljudi i prouzrokuju tete u radnoj i ivotnoj sredini. ivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove a ivot. Zagadjivanje ivotne sredine, jeste unoenje zagadjujuih materija ili energije u ivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima, koje ima ili moe imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi. Zagadjujue materije, su materije ije isputanje u ivotnu sredinu utie ili moe uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet. Opasne materije, jesu hemikalije i druge materije koje imaju tetne i opasne karakteristike. Opasni otpad, je otpad koji nastaje u industrijskim ili hemijskim procesima i koji zbog svog svojstva i koliina ima jednu ili vie osobina opasnih materija sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja. Rizik jeste odreeni nivo verovatnoe da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi. Upravljanje rizikom podrazumeva preduzimanje mera preventive, angaovanje opreme i sredstava i primenu postupaka za stvaranje uslova pod kojima je rizik prihvatljiv. Procena opasnosti od udesa, jeste proces identifikacije opasnosti, procene posledica i ocene rizika od udesa.

95

B. MERE PREVENCIJE Prevencija je skup mera i postupaka koji se preduzimaju na potencijalnom mestu udesa na skladitu opasnih materija "______________" , a imaju za cilj spreavanje i smanjivanje verovatnoe nastanka hemijskih udesa i moguih posledica po ivot i zdravlje zaposlenih i ivotnu sredinu. Da bi se verovatnoa nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama zadrala na nivo kojim se moe upravljati rizikom potrebno je obraditi i inovirati postojeu dokumentaciju koja se odnosi na izvrene remontne radove, servisiranje, zamenu delova, atestiranje i kontrolu ureaja i opreme. Na osnovu podataka dobijenih obradom dokumentacije, a u skladu sa zahtevom proizvoaa i isporuioca opreme u pogledu odravanja iste sastaviti i/ili inovirati: Plan Plan Plan Plan Plan Plan Plan Plan redovne - rutinske kontrole, periodine kontrole, servisiranja, atestacije, kontrole i monitoringa sistema bezbednosti na radu, zatite od poara i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

Plan redovne, rutinske kontrole treba da sadri obavezu dnevne kontrole nivoa opasnih materija u sistemima i rezervoarima, proveru radnih uslova, pritiska i temperature. O izvrenoj kontroli se vodi dnevni izvetaj. Plan periodine kontrole treba da sadri najmanje: kontrolu sigurnosnih ventila; kontrolu manometara; kontrolu termostata; kontrolu automatike pregledom elemenata u elektrorazvodnoj ploi, radnoj zatitnoj automatici (na 6 meseci); kontrolu cevovoda na propusnost. O obavljenim periodinim kontrolama se vodi knjiga kontrole. Plan servisiranja se radi, u skladu sa zahtevima proizvo a a i isporu ioca opreme. Posebno moraju da budu obuhva eni kompresori, kondenzatori, pumpe i dr. Plan atestacije - atestirani sudovi pod pritiskom moraju posedovati certifikat o max. i min.: radnom pritisku i radnoj temperaturi, dozvoljenoj ispunjenosti , datumu sledee atestacije. Za sve sudove pod pritiskom ija je atestacija starija od 2 godine kao i za one koji ne poseduju certifikat istu je potrebno izvriti u to kraem roku. Potrebno je napisati operativna Uputstva za rad postrojenja u kome se koristi opasne materije ("Operational manual"), gde e se detaljno razraditi i precizirati zaduenje svakog operatera. Pored uputstva sastavlja se Plan i program obuke operatera. Plan obuhvata proveru znanja operatora iz "Operational manual" kao i poseban deo gde se kod operatera razvija sposobnost da uoi izvor opasnosti i indikatore koji ukazuju da se na postrojenju odvija neto u suprotnosti sa uobiajenim uslovima. Potrebno je redovno vriti kontrolu razvodnog cevovoda i armature van objekta, uz obaveznu zamenu cevi koje su oteene napredovanjem korozivnih procesa. Na mestima gde nedostaje izolacija, istu treba obnoviti.

96

Plan bezebednosti na radu (Akt o proceni profesionalnih rizika) predvia identifikaciju, analizu o procenu rizika po bezbednost i zdravlje na radu i definisanje mera i postupaka za spreavanje nastanka povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Plan mera zatite od poara sadri obavezu izrade operativnih karata i definisanje mera zatite od poara kao i njegovu kontrolu, reviziju i inovaciju u skladu sa stvarnim stanjem na terenu. Plan odgovora na udes opasnim materijama podrazumeva identifikaciju, analizu i procenu rizika radi definisanja mera i postupaka za spreavanje nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Mere i postupci prevencije sastoje se u sledeem: B.1. Plan mera prevencije od poara i eksplozija Pri izgradnji i odravanju objekata/skladita___________________________, potovani su propisi i primenjivane mere zatite iz oblasti zatite od poara. U oblasti normativnog regulisanja zatite od poara stvorene su odgovarajue pretpostavke za preventivno delovanje i doneti ili inovirani sledei normativni akti: Pravilnik o zatiti od poara; Plan zatite od poara (operativne karte) i Naredbu za primenu mera pri rezanju, lemljenju i zavarivanju.

Za gaenje poetnih i srednjih poara periodino servisirati, ispitivati i odravati odgovarajua sredstva i instalacije za gaenje poara. Odravanje, servisiranje, ispitivanje i kontrolu aparata za gaenje poara sprovoditi redovno i periodino svakih est meseci u saradnji sa ovlaenom organizacijom. Odravanje, servisiranje i kontrolu spoljne i unutranje hidrantske mree sprovoditi redovno, a ispitivanje vriti jednom godinje u saradnji sa ovlaenom organizacijom. Odravanje, servisiranje, kontrolu i ispitivanje stabilnog i automatskog sistema za detekciju i dojavu poara i video nadzor _________________________ vriti redovno jedanput godinje u saradnji sa ovlaenom organizacijom. i dvomeseni pregled na osnovu Pravilnika (Sl.list SRJ br.87/93) od strane strune slube ZOP. Odravanje i kontrolu prohodnosti protivpoarnih puteva vriti svakodnevno od strane nadlene slube. Obuku zaposlenih i proveru znanja iz oblasti zatite ivotne sredine vriti periodino na svake tri godine. B.2. Plan mera prevencije izlivanja, rasturanja i odlaganja opasnih hemijskih materija Na skladitu _____________________ na kome su identifikovane opasne materije i procenjen srednji/veliki rizik od nastanka opasnosti pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama definiu se: procedura (postupak) nabavke prijema, skladitenja, manipulacije, distribucije i korienja opasnih materija; procedura (postupak) reagovanja u sluaju opasnosti od udesa i zagaenja ivotne sredine; uputstva za bezbedan rad sa opasnim materijama. Na osnovu identifikovane vrste i koliine opasnih materija neophodno je definisati i sredstva za zatitu od izlivanja i rasturanja.

97

Za sluaj nekontrolisanog izlivanja opasne materije i tsl. neophodno je planirati i obezbediti korienje tehnikih reenja za prihvatanje opasne materije i apsorcionih materijala kao to su zemlja, ljunak, pesak, drvena strugotina i tsl., radi spreavanja prodiranja u kanalizacionu mreu ili okolni zemljini prostor. Na skladitu _____________________ postoje namenski objekti za spreavanje izlivanja i rasturanja opasnih materija i to: prihvatni rezervoar za opasnu materiju ________ u sluaju curenja i uzlivanja; postrojenje za neutralizaciju i preiavanje otpadnih voda;

Napred navedene objekte je potrebno periodino pregledati, ispitati i preventivno odravati. Redovno sprovoditi periodina ispitivanja kvaliteta otpadnih voda i emisija gasovitih materija u skladu sa vaeim propisima za ove vrste ispitivanja. B.3. Preventivne mere organizacije, kontrole i nadzora U pogonu/ skladitu ________________ u kome je definisan srednji i/ili veliki rizik od nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama neophodno je stalno prisustvo predstavnika slube zatite na radu, zatite od poara i zatite ivotne sredine radi organizacije, sprovoenja i nadzora nad primenom mera preventive. U pogonu/ skladitu ________________ moraju da postoje sledea normativno pravna akta koja se odnose na bezbednost na radu, zatitu od poara i zatitu ivotne sredine koji su direktno ili indirektno u funkciji zatite od nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i to: pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu; akt o proceni profesionalnih rizika; plan mera pripravnosti, preventive i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; pravilnik o zatiti od poara; plan zatite od poara; proceduru reagovanja na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i uputstva za bezbedan rad sa opasnim materijama.

B.4. Program praenja i kontrole (monitoringa) U toku eksploatacije objekata, opreme i instalacija pogona/skladita __________ u kojoj je procenjen srednji/veliki rizik od nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama u cilju poboljanja rada i razvoja, neophodno je definisati razvojne planove i programe unapreenja bezbednosti i zdravlja na radu, zatite ivotne sredine i zatite od poara i teiti razvoju integrisanih sistema QMS, EMS i OHSAS u skladu sa ISO 9000, ISO 14000 i ISO 18000. Kontrolu merenja emisija tetnih gasova i isparenja, kontrolu kvaliteta otpadnih voda i kontrolu i ispitivanja sredstava i opreme za zatitu od poara sprovoditi periodino u skladu sa propisima bezbednosti na radu, zatite ivotne sredine i zatite od poara u saradnji sa ovalenim institucijama kao to su: Institut za _________________; Institut bezbednosti i zatite na radu _________________ , Institut za naunoistraivaku i razvojnu delatnost ______________; Fakultet zatite na radu _____________________; Institut preventivni inenjering _______________; Institut "Vatrogas" _________________________; Zavod za zatitu zdravlja "______________" i tsl. 98

C. MERE PRIPRAVNOSTI (REIM POVEANOG RIZIKA) Pripravnost je stanje koje se postie pripremom svih nadlenih subjekata na skladitu ___________________, opreme i tehnike radi najadekvatnijeg odgovora na hemijski udes i zagaenje ivotne sredine uz najmanje posledice, a obezbeuje se donoenjem planova zatite. C.1. Tim za koordinaciju odgovora na hemijski udes i zagadjenje ivotne sredine U cilju blagovremenog, sveobuhvatnog i kvalitetnog odgovora na hemijski udes i zagaenje ivotne sredine kao mera pripravnosti formira se: Tim za koordinaciju odgovora na udes i zagaenje ivotne sredine u sledeem sastavu:
Red Br. IME I PREZIME Funkcija u timu Funkcija u organizaciji Struna sprema Brojevi telefona Posao Kui Mob.

1. 2. 3 4 5 6 7

Direktor Ruk. skladita Ruk. slube ZNR Ruk.slube ZOP Ruk. slube ZS Ruk.odravanja Poslovoa

Koordinator tima Zam. koordinatora lan lan lan lan lan

U timu za odgovor na udes i zagaenje ivotne sredine poeljno je imati one funkcije koje se profesionalno bave preventivnim odravanjem i preventivno tehnikom zatitom pa je u tom smislu i dat predlog kao u tabeli. Optimalno brojno stanje tima za odgovor na udes udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama je 6-10 lanova sa jasno podeljenim ulogama i zadacima. Zadatak tima je da sve od momenta saznanja o moguem nastanku ili nastalom udesu pa sve do zavretka saniranja posledica eventualnog udesa preduzima odgovarajue mere u skladu sa ovim Planom i Procedurom odgovora na hemijski udes opasnim materijama. C.1.1. Definisanje uloge i obaveze uesnika u odgovoru na udes udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama Direktor 1) Organizuje bezbednost i zatitu zdravlja zaposlenih; 2) Odgovoran je za planove, postupke, uputstva, koordinaciju i funkcionisanje subjekata sistema zatite iji je zadatak preduzimanje mera odgovora za savlaivanje uslova akcidentne situacije; 3) Utvruje programe bezbednosti i zdavlja na radu sa opasnim materijama; 4) Odobrava izdavanje informacija koje se tiu akcidentne situacije; 5) Odlukama, uredbama, direktivama i instrukcijama ostvaruje funkciju rukovoenja u odgovoru na udes opasnim i tetnim materijama; Tim za koordinaciju odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama 1) Koordinira planove i postupke zatite za sluajeve udesa sa opasnim materijama; 2) U funkciji upravljanja akcijom odgovora na udes, tim ostvaruje sledee aktivnosti: vri planiranje, organizaciju, 99

 koordinaciju i sadejstvo sa drugim subjektima sistema zatite i monitoring (praenje i kontrolu). 3) Vri procenu nastale situacije i odreuje vrstu aktivnosti u procesu odgovora na udes; 4) Odreuje pojedine korake u utvrenim etapama i angauje ostale subjekte sistema zatite; Tim za koordinaciju odgovora na udes udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama potinjen je direktoru i obavlja savetodavnu ulogu u savladavanju uslova nastanka udesa sa opasnim materijama. Rukovodilac skladita/Upravnik pogona 1) Organizuje sprovoenje mera bezbednosti pri radu sa opasnim materijama; 2) Proglaava stanje udesa sa opasnim materijama; 3) Obavetava i angauje osoblje za odgovor na udes opasnim materijama; 4) Sprovodi mere bezbednosti na radu i zatite ivotne sredine; 5) Koordinira aktivnosti radi odravanja i obnavljanja procesa rada; Rukovodilac slube bezbednosti na radu 1) Izraujeplanove i organizuje uvebavanje postupaka odgovora na udes sa opanim materijama; 2) Usmerava aktivnosti subjekata sistema zatite koji pristiu na licu mesta, ukljuujui vatrogasnu jedinicu, obezbeenje, saobraajnu policiju, hitnu medicinsku pomo, transportnu slubu i tsl.; 3) Organizuje obuku i obezbeuje informacije o opasnostima; 4) Informie direktora o svim aktivnostima i napredovanju preduzetih mera zatite; 5) Odrava vezu sa spoljanjim subjektima zatite; 6) Obavetava odgovarajue organe dravne uprave; 7) Organizuje nabavku zatitne opreme i sredstava line zatite; 8) Vri izradu akata iz oblasti bezbednosti na radu i unstrukcija (uputstava) za bezbedan rad sa opasnim materijama; 9) Organizuje zatitu zdravlja zaposlenih pri radu sa opasnim metrijama, obezbeuje nunu pomo za povreene. Deurni fabrike/pogona/skladita opasnih materija 1) Otvara linije za komunikaciju i razmenu informacija; 2) Prima i prosleuje informaciju o nastalom udesu sa opasnim materijama; 3) Vri kratku procenu nastale situacije i odmah izvetava direktora, slubu zatite i koordinatora tima za odgovor na udes; 4) Obavetava i poziva na intervenciju spoljne subjekte sistema zatite, vatrogasnu slubu, hitnu medicinsku pomo, sekretarijat unutranjih poslova, i druge specijalizovane jedinice; 5) Koordinira akcijom odgovora na udes opasnim materijama do dolaska direktora, rukovodioca tima za koordinaciju i rukovodioca slube bezbednosti na radu; 6) Obezbeuje nunu prvu pomo do dolaska hitne medicinske pomoi. Poslovoa /smenovoa 1) Obavetava deurnog skladita/pogona/fabrike o potencijalnom i/ili nastalom udesu; 2) Pristupa bezbednom zaustavljanju procesa rada u zoni akcidentne situacije i sprovodi postupak za odgovor na udes i zagaenje ivotne sredine; 3) Organizuje spaavanje ugroenih radnika i vri spreavanje irenja akcidenata; 4) Obavetaava pripadnike tima za odgovor na udes o svim poznatim izvorima i uzrocima nastanka udesa; 5) Organizuje mere zatite do dolaska lica nadlenih za odgovor na udes.

100

Zaposleni 1) potencijalnom i/ili nastalom udesu obavetava neposredno odgovornog rukovodioca; 2) U skladu sa uputstvima za bezbedan rad uestvuje u zaustavljanju spreavanju toka akcidenta, spasavanju nastradalih i otklanjanju i saniranju posledica udesa. Vatrogasna sluba 1) Na poziv, javlja se u pogoenu zonu sa opremom za odgovor na suzbijanje poara; 2) Po dolasku na mesto dogaaja usmerava aktivnosti na gaenju poara i spaavanju preostale imovine, u skladu sa planom zatite od poara. Sluba hitne medicinske pomoi 1) Po pozivu, javlja se na mesto dogaaja i prua prvu pomo povreenima; 2) Vri transport povreenih do najblie zdravstvene ustanove radi dalje specijalistike hospitalizacije Fiziko-tehniko obezbeenje 1) Sprovodi fiziko-tehniku zatitu objekta, poverljivih materijala, opreme itd.; 2) Preusmerava saobraaj ukoliko nastali udes preti da ugrozi saobraaj; 3) Vri prihvat jedinica subjekata sitema zatite (vatrogasne jedinice, hitne medicinske pomoi, saobraajne policije i tsl.). Operater telefonske centrale 1) Vodi evidenciju poziva obavljenih za pruanje prve pomoi u suzbijanju udesa; 2) Prihvata ulazne i izlazne pozive koje zahtevaju direktor, tim za koordinaciju odgovora na udes, rukovodilac skladita/ pogona. C.2. Plan vebe i provere znanja 1) Uvebavanje primene Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama izvodie se periodino sa ciljem: da se zaposleni upoznaju sa planom mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; da se zaposleni upoznaju sa dunostima u sluaju udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; da se identifikuju nedostaci i izvre potrebne korekcije i podeavanja plana i njegova periodina inovacija. 2) neophodno je uvebavati i vriti proveru plana delovanja: pojedinih delova (subjekata), usklaenosti i saradnje, proveru celokupnog plana delovanja u odgovoru na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. 3) provera plana delovanja treba da bude dovoljno uestala da obezbedi primenjivost plana u sluaju udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i da zaposleni budu neprekidno upoznati sa svojim dunostima i zadacima, a izvodi se kroz: redovnu obuku i vebe simuliranjem akcidenata i vanredne vebe (nenajavljenog tipa ali unapred predviene i koordinirane).

101

C.3. Oprema i sredstva za odgovor na udes C.3.1. Oprema za protivpoarnu zatitu Plan mora da sadri podatke o raspoloivim sredstvima i opremi za zatitu od poara kao i spiskom tih sredstava kao to je to navedeno u dole prikazanoj tabeli. 1) Aparati za gaenje od poara u pogonu/skladitu ____________________ rasporeeni su po objektima i postrojenjima u skladu sa Planom zatite od poara. Naziv sredstva S6 S9 S50 S100 CO2 5kg CO2 10 kg 2) Sistem hidrantske mree sa ____________ prikljunih mesta na spoljnoj hidrantskoj mrei i __________ prikljunih mesta na unutranjoj hidrantskoj mrei. 3) Ostala sredstva za protivpoarnu zatitu: kofe za vodu, lopate, krampovi, protivpoarne lestve, penjako ue, lemovi za vatrogasce, pumpe za pretakanje nalaze se u ______________. 4) ______________ kompleta spoljnih hidrantskih ormaria nalaze se neposredno pored mesta za prikljuak na hidrantskoj mrei. C.3.2. Oprema za bezbednost na radu Sredstva i oprema za bezbednost na radu koja se koriste u pogonu/skladitu su: Zatitno odelo _____ kom Zatitne cipele _____ kom Zatitne gumene rukavice _____ kom Zatitni titnik za lice _____ kom Zatitna maska, cedilo, L, BB _____ kom C.3.3. Oprema za pruanje prve pomoi Plan mora da sadri podatke o raspoloivim sredstvima i opremi za pruanje prve pomoi kao i spiskom tih sredstava i gde se ista nalaze kao i vozila koja se mogu koristiti za zbrinjavanje najhitnijih sluajeva. U pogonu/skladitu ______________ se pored uobiajenih sredstva i oprema za pruanje prve pomoi koriste jo i sprave kao to su: Nosila za povreene take i sl. Koliina

102

C.4. Opta uputstva o postupcima u sluajevima udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

OPTE UPUTSTVO ZA SLUAJ POARA Bez panike pristupiti gaenju poara. Upotrebi raspoloiva sredstva i opremu za gaenje poetnih poara. Obavesti neposrednog rukovodioca i vatrogasnu jedinicu. Unutranje obezbeenje pogona/skladita ________ Upravnika pogona/skladita Sekretarijat za unutranje poslove 92; Teritorijalnu vatrogasna jedinicu 93; Hitnu medicinsku pomo 94; 4. Spaavaj ivote ugroenih lica. 5. Sauvaj materijale od izuzetne vrednosti i sklanjaj opasne materije iz ugroenog prostora. 6. Odstrani lakozapaljive materijale sa mesta poara. 7. Iskljui dovod elektrine struje na maini, ureaju, prostoriji ili objektu koji je zahvaen poarom. 8. Zatvori otvore za dovod sveeg vazduha da bi se srpreio proces gorenja i irenja poara. 9. U akciju gaenja poara ukljui osoblje obueno iz oblasti zatite od poara. 10. Nakon dolaska Vatrogasne jedinice rukovodjenje u gaenju poara prepusti komandiru vatrogasne jedinice. 1. 2. 3.

OPTE UPUTSTVO U SLUAJU IZLIVANJA I RASTURANJA OPASNIH MATERIJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Bez panike pristupi spreavanju izlivanja opasnih materija; U postupku spreavanja izlivanja opasnih materija obavezno koristi lina zatitna sredstva i zatitnu opremu; Obavestiti neposredne rukovodioce i slubu ZNR, ZOP i ZS; Koristiti odgovarajue posude za prihvat opasnih materija i/ili ukljuiti apsorpcione materijale za spreavanje prodiranje i emisije ovih opasnih materija; Izvriti procenu o potrebi angaovanja TVJ, slube MUP /ili drugih spec. slubi; Sklanjaj sa mesta udesa preostale ugroene opasne materije; Nakon pristizanja TVJ i ostalih nadlenih slubi prui neophodne informacije.

103

OPTE UPUTSTVO ZA BEZBEDAN RAD

1. Pre rasporeivanja na radno mesto zahtevaj da te neposredni rukovodilac upozna sa opasnostima, tetnostima i zatitnim merama na tvom radnom mestu. 2. Pre ukljuivanja sredstva za rad (postrojenja, maine, ureaja i alata), proveri da li je ispravno i da li su ostali radnici bezbedni. 3. Ne upotrebljavaj neispravna sredstva za rad i instalacije dok se ne izvri potrebna opravka. 4. Ne skidaj zatitne naprave sa sredstva za rad, jer su namenjena za zatitu tvog ivota i zdravlja. 5. Nemoj da radi na radnom mestu gde ti preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje i zahtevaj da se opasnost otkloni. 6. Obavezno upotrebljavaj lina zatitna sredstva i opremu za zatitu na radu koja su predviena za tvoje radno mesto. 7. Pravilno rukuj linim zatitnim sredstvima i koristi ih namenski. 8. Odravaj linu higijenu, red i istou na radnom mestu. 9. Svaku povredu na radu prijavi neposrednom rukovodiocu, radi ukazivanja prve pomoi i ispunjavanja prijave o povredi na radu. 10.Ne dolazi na posao pod dejstvom alkohola ili narkotika i ne donosi ih na radno mesto.

C.5. Posebna uputstva za bezbedan rad za konkretnu opasnu materiju U skladu sa karakteristikama opasne materije obavezno definisati uputstvo za bezbedan rad za konkretnu opasnu materiju. Posebna uputstva za bezbedan rad data su prilogu plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama za svaku opasnu materiju koja je uzronik potencijalnog udesa. C .6. Sredstva komunikacije U sluaju udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama sistem komunikacija tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama odvijae se sledeim sredstvima veza i komunikacija: fiksnom telefonijom; telefaksom; elektronskom potom i mobilnom telefonijom i

104

D. MERE ODGOVORA NA UDES (UDESNI REIM) Odgovor na hemijski udes i zagaenje ivotne sredine u pogonu/skladitu_____________ zapoinje onog trenutka kada se dobije prva informacija o nastalom udesu opasnim materijama, koja sadri podatke o: 1) mestu i vremenu udesa 2) vrsti opasne materije koje su prisutne na mestu udesa; 3) proceni toka udesa; 4) proceni rizika po bezbednost ivota i zdravlja zaposlenih i ivotnu sredinu i 5) druge znaajne podatke za odgovor na udes i zagaenje ivotne sredine. D.1. Informacije o udesu i zagaenju ivotne sredine Radnik fiziko-tehnikog obezbeenja, odnosno poslovoa pogona/skladita obavetavaju koordinatora tima za odgovor na udes, Teritorijalnu vatrogasnu jedinicu u sluaju poara ili izlivanja opasnih materija i druge odgovarajue slube po potrebi. Odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama na nivou opasne instalacije i/ili industrijskog kruga pogona/skladita ____________ realizuju se na nivou pogona/skladita__________________ i uz koordinaciju tima za odgovor na udes na nivou preduzea. Odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama na irem nivou industrijskog kompleksa realizuju se na nivou preduzea _________ uz koordinaciju tima za odgovor na udes na nivou pogona/skladita _________, tima za koordinaciju odgovora na udes na nivou preduzea ______________ i predstavnika nadlenog organa za zatitu ivotnesredine lokalne uprave. Javnost i zaposleni obavetavaju se o nastalom udesu i zagaenju ivotne sredine u skladu sa Zakonom o zatiti ivotne sredine. D.2. Procena o potrebi angaovanja za odgovor na hemijski udes i zagaenje ivotne sredine Koordinator tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama sagledava informaciju, angauje tim za koordinaciju odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama, analizira, procenjuje i donosi reenja o potrebi angaovanja ostalih specijalizovanih ekipa i slubi i postupa u skladu sa procedurom odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i emom odgovora na udes (slika 1). Subjekti odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama u skladu sa procenom potreba angauju: Sekretarijat unutranjih poslova _________; Zavod za ___________________________; Sluba za hitnu medicinsku pomo _______; tabove i jedinice civilne zatite i druge specijalizovane ekipe (vojske, TVJ i tsl)

105

MINISTARSTVO NADLENO ZA ZATITU IVOTNE SREDINE

Tim za koordinaciju odgovora na udes opasnim materijama na nivou Republike

IV NIVO UDESA

ORGAN LOKALNE UPRAVE OPTINE _____ ZADUEN ZA ZATITU IVOTNE SREDINE

Tim za koordinaciju odgovora na udes i opasnim materijama na nivou optine ___________

III NIVO UDESA

DIREKTOR PREDUZEA
Koordinator timova za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama na nivou preduzea II NIVO UDESA

Pogon /Skladite Upravnik pogona/skladita I NIVO UDESA Tim za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama na nivou pogona/skladita

Slika 1. Predlog organizacione eme odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

106

107

108

E. MERE OTKLANJANJA POSLEDICA UDESA-SANACIJA (POSTUDESNI REIM) Mere za otklanjanje posledica od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama imaju za cilj praenje posudesne situacije, obnavljanje i sanaciju radne i ivotne sredine, vraanje u prvobitno stanje, kao i uklanjanje opasnosti od ponovnog nastanka udesa. Subjekti u pomoi na snaciji posledica od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama u skladu sa procenom potreba su: organizacije specijalizovane za upravljanje opasnim materijama i rekultivaciju i sanaciju zemljita. Za sluaj nastanka hemijskog udesa ove organizacije sadejstvuju sa ostalim specijalizovanim jedinicama iz take 4. sa nivoa lokalne zajednice i angauju se na sanaciji posledica nastalih udesom. E.1. Sanacija posledica Sanacija obuhvata izradu plana sanacije i izradu izvetaja o udesu. Plan sanacije sadri: 1) ciljeve i obim sanacije; 2) snage i sredstva angaovanja na sanaciji, redosled njihovog korienja i rokove; 3) program postudesnog monitoringa ivotne sredine (biomonitoring), stanje zdravlja ljudi i ivotinja; 4) trokovi sanacije; 5) nain obavetavanja javnosti o proteklom udesu. 5.1.1. Sanacija posledica od poara Za sanaciju posledica od poara angauju se sledee jedinice i slube: Teritorijalna vatrogasna jedinica, Odgovarajue slube MUP, Slube hitne pomoi Medicinskog centra, Zadatak pomenutih jedinica i slubi je zbrinjavanje povreenih, evakuacija i spaavanje ljudi i materijalnih dobara iz ugroenog prostora, regulisanje saobraaja, suzbijanje nastalog i spreavanje nastanka drugih poara i raiavanje i sanacija zgarita. E.1.2. Sanacija posledica od izlivanja i rasturanja tenih materija Za sanaciju posledica ovakvog udesa potrebno je angaovati sledee slube i jedinice: Komunalne slube optine, TVJ, Odgovarajue slube MUP, Ovlaenu instituciju za ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, Specijalizovanih slubi Instituta za poljoprivredu. Zadatak pomenutih slubi i jedinica je da sprei dalje izlivanje opasnih materija, da sprei prodor ovih materija u okolno zemljite i kanalizacionu mreu, prikupljanje rasutih koliina i apsorpciju preostalih koliina odgovarajuim materijalom (zemlja, pesak, ljunak, drvena strugotina), kao i kontrola kvaliteta otpadnih voda za vreme i nakon udesa i zagaenja ivotne sredine.

109

E.1.3. Sanacija posledica od emisije opasnih gasova i isparenja Za sanaciju ovih posledica angaovati i ukljuiti sledee slube: Specijalizovanu slubu za eko-toksikoloki monitoring; Specijalizovane slube zavoda za zatitu zdravlja; Inspekcijsku slubu _______________________; Zavod za ________________________________; Zadatak pomenutih slubi je da: izvre identifikaciju, analizu, procenu i vetaenje nastalih teta i utvrde stvarno stanje uticaja prekomernih koncentracija opasnih materija na ivotnu sredinu i daju predlog mere za smanjenje daljeg zagaenja ivotne sredine. E.2. Izvetaj o udesu Nakon nastanka i sanacije udesa, neophodno je sainiti izvetaj o udesu koji se dostavlja po potrebi, izvrnim organima SO ________, inspekcijskim organima i nadlenom ministarstvu i saine izvetaj sa predlogom mera za sanaciju i zatitu. Izvetaj se definie u skladu sa odgovarajuom procedurom. Izvetaj o udesu pri skladiranju i rukovanju opanim materijama sadri: 1. Analizu izvora, uzroka i posledica udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama 2. Razvoj i tok udesa i odgovora na udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama 3. Procenu veliine (nivoa) udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama 4. Analiza trenutnog stanja i prognoza daljeg toka.

110

F. PRILOZI I GRAFIKA DOKUMENTACIJA F.1. Prilog vanih telefonskih brojeva slubi, jedinica i institucija bitnih za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama
Red. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 NAZIV USTANOVE/ ORGANIZACIJE/ INSTITUCIJE Centar za obavetavanje i uzbunjivanje SO _______ Teritorijalna vatrogasna jedinica _______ Komandir vatrogasne jedinice Odgovarajue slube MUP Hitna medicinska pomo MC __________ Medicinski centar ___________ Bolnica _________ Sluba za fiziko tehniko obezbeenje Komunalno preduzee "_________" Javno preduzee "Vodovod" Elektrodistribucija _______________ Zavod za zatitu zdravlja "_________"-_________ Naelnik protivpoarne policije Republika inspekcija zatitu ivotne sredine Republika inspekcija za vodoprivredu Republika inspekcija za zatitu na radu Odeljenje za ______ Nadleni organ za zatitu ivotne sredine lokalne uprave _____ 92, 94; Broj telefona 985 93;

F.2. Prilog grafike dokumentacije a) Situacioni plan preduzea/skladita __________;

111

5.2.

Procedura nabavke, prijema, skladitenja, manipulacije, korienja i distribucije sirovina i repromaterijala sa svojstvom opasnih materija

112

Naziv dokumenta: PROCEDURA NABAVKE, PRIJEMA, SKLADIRANJA, MANIPULACIJE, KORIENJA I DISTRIBUCIJE SIROVINA I REPROMATERIJALA SA SVOJSTVOM OPASNIH MATERIJA

113

SADRAJ: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Predmet procedure Veza sa drugim dokumentima Definicije Ovlaenja i odgovornosti Opis procedure Dijagram toka aktivnosti Prilozi

DISTRIBUTIVNA LISTA: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Direktor Zamenik direktora za proizvodnju i odravanje Rukovodilac slube nabavke Rukovodilac slube prodaje Upravnik Fabrike/Skladita Rukovodilac Skladita Rukovodilac slube zatite ivotne sredine Rukovodilac slube zatite na radu Rukovodilac tehniko-tehnoloke pripreme

114

A. Predmet procedure:
Procedura definie proces odgovornosti kod nabavke, prijema, skladitenja, manipulacije, korienja i distribucije sirovina i repromaterijala sa svojstvom opasnih materija u preduzeu/pogonu/skladitu ______________.

B. Veza sa drugim dokumentima:

Procena opasnosti od hemijskog udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama .

C. Definicije:
Opasnim materijama smatraju se eksplozivne, zapaljive, oksidirajue, otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije utvrene jugoslovenskim standardima i drugim propisima koje se koriste, skladite ili proizvode u procesu rada, kao i materije ija svojstva vezana za neke supstance mogu da budu opasne po ivot i zdravlje radnika.
Klasa 1 2 3 4 Naziv klase EKSPLOZIVI GASOVI ZAPALJIVE TENOSTI ZAPALJIVE VRSTE MATERIJE: Materije sklone samozapaljivanju, materije koje u dodiru sa vodom oslobaaju zapaljive gasove 4.1.Zapaljive vrste materije 4.2. Materije sklone samozapaljenju 4.3.Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove 5 6 OKSIDIRAJUE MATERIJE ORGANSKI PEROKSIDI I 5.1. Oksidirajue materije 5.2. Organski peroksidi 6.1. Gadne i zarane materije 6.2. Infektivne materije 7 8 9 RADIOAKTIVNE MATERIJE KOROZIVNE MATERIJE RAZLIITE MATERIJE Napomena Prema vrsti opasnosti podeljeni su u pet klasa1.1,1.2,1.3,1.4,1.5 Komprimovani, prevedeni u teno stanje, gasovi rastvoreni pod pritiskom ili duboko ohlaeni

OTROVNE (TOKSINE) I INFEKTIVNE MATERIJE

Materije koje predstavljaju neku opasnost a nisu obuhvaene prethodnim klasama

115

D. Odgovornosti i ovlaenja:
D.1. Direktor odgovoran je za: odobrenje procedure nabavke, prijema, skladitenja, manipulacije, korienja i distribucije opasnih materija D.2. Rukovodilac slube nabavke odgovoran je: za sprovoenje procedure nabavke, prijema, skladitenja, manipulacije, korienja i distribucije opasnih materija. D.3. Rukovodilac slube bezbednosti na radu odgovoran je za: identifikaciju opasnosti rizika po bezbednost i zdravlje na radu; izradu uputstva za bezbedan rad sa opasnom materijom; planiranje nabavke sredstava i opreme za zatitu na radu D.4. Rukovodilac slube zatite ivotne sredine odgovoran je: identifikaciju, analizu i procenu uticaja opasne materije na ivotnu sredinu; planiranje nabavke i opreme za zatitu ivotne sredine. D.5. Rukovodilac proizvodnje pogona/skladita _______________ odgovoran je: za sprovoenje procedure nabavke, prijema, skladitenja, manipulacije, korienja i distribucije opasnih materija. D.6. Rukovodioc slube za tehniko tehnoloku pripremu odgovoran je za: planiranje nabavke opasne materije i identifikaciju fiziko-hemijskih karakteristika opasne materije.

E. Opis procedure:
E.1. Rukovodilac slube za tehniko-tehnoloku pripremu planira na-bavku sirovina i repromaterijala sa svojstvom opasne materije i rukovodiocima slubi zatite na radu i zatite ivotne sredine dostavlja: zapis-zahtev za analizu bezbednosti upotrebe opasne materije (zahtev za procenu rizika). E.2. Rukovodioci slubi bezbednosti na radu i zatite ivotne sredine analiziraju bezbednost upotrebe opasne materije i sainjavaju: zapis o bezbednosti upotrebe opasne materije u kome se konstatuje nivo rizika upotrebe opasne materije i odobrava ili ne odobrava nabavka opasne materije. E.3. Ukoliko je odobrena upotreba opasne materije rukovodilac slube bezbednosti na radu vri izradu: uputstva za bezbedan rad sa opasnom materijom _______; vodi registar sa karakteristikama opasnih materija. E.4. Rukovodilac slube nabavke, vri nabavku i od dobavljaa u kupoprodajnom ugovoru zahteva uz isporuku opasne materije dostavljanje i: uputstvo za bezbedan rad; uputstvo za transport, prenoenje, skladitenje i uvanje; uputstvo za uklanjanje i unitavanje opasne materije i ambalae; postupanje u sluaju udesa; uputstvo o pruanju medicinske prve pomoi povreenom radniku; propisanu javnu ispravu sa identifikacionim podacima.

Pri prijemu rukovodilac nabavke prosleuju napred navedenu dokumentaciju rukovodiocima slubi zatite na radu i zatite ivotne sredine.

116

E.5. Rukovodiocu slube zatite na radu isprave (dokumentaciju) iz take E.4. unosi u bazu podataka, umnoava, distribuira korisnicima opasne materije, arhivira i vodi: evidenciju opasnih materija (obrazac br. 10) Pravilnika o voenju evidencije i zatite na radu (Sl.glasnik RS br.2/92 i 7/99). Red. br. 1 Naziv materije i sinonimi 2 Hemijsko ime, sastav (za smee) 3 CAS broj Agregatn o stanje 5 Klasa opasne materije 6 Koliina (kg) 7

E.6. Magacioner sirovina i repromaterijala vri prijem, skladitenje i manipulaciju opasnim materijama i duan je da potuje obaveze propisane uputstvima za bezbedan rad i zatitu ivotne sredine i vodi evidenciju: zapis o prijemu i zapis o izdavanju na korienje opasne materije. E.7. Korisnici opasne materije duni su da koriste i sprovode uputstva za bezbedan rad, zatitu zdravlja i zatitu ivotne sredine i vode evidenciju: zapis o upotrebi i nastalom otpadu sa svojstvom opasne materije. E.8. Ukoliko postoji otpad opasne materije korisnik opasne materije obavezan je da saini: zapis o kvantitetu otpada sa kojim se postupa u skladu sa Zakonom definisani postupak.

117

F. Dijagram toka aktivnosti:

Ulazni dokument Poetak Obaveze koje proistiu iz zakonskih propisa Izlazni dokument

Planiranje nabavke sirovine i repromaterijala sa svojstvom opasne materije Nalog za nabavku

Politika zatite ivotne sredine

Analiza bezbednosti opasne materije Baza podataka Zapis o proceni rizika Procenjenim rizikom se moe upravljati ? Ne Odustajanje od nabavke

Kraj

Da

Izrada uputstva Uputstvo za nabavku Uputstvo za opasne bezbedan rad materije i ZS Obezbeenje LZS i opreme za ZS Upu. za prijem, skladitenje i manipulaciju OM Registar Uverenje o opasnoj Lista hazarda sa uputstvom za materiji bezbedan rad opasnih materija

Nabavka opasne materije

Umnoavanje, distribucija i arhiviranje isprava o opasnoj materiji

Kopije

Arhiva

Prijem, skladitenje i manipulacija opasne materije Zapis o prijemu opasne materije

Zapis o predaji na korienje opasne materije

Upotreba opasne materije Zapis o upotrebi i nastalom otpadu sa svojstvom OM Otpad opasne materije postoji? Da Postupanje po proceduri o upravljanju opasnim otpadom Ne

Kraj

Kraj

118

G. Prilozi:
Obrazac br.10_______________________ (Proizvodja opasne materije) _________________________________ (Uvoznik opasne materije) __________________________________ (Broj kupoprodajnog ugovora) UVERENJE O OPASNOJ MATERIJI 1. 2. 3. 4. 5. 6. Naziv materije i sinonimi: Hemijsko ime, formula, sastav (za smee): Agregatno stanje, boja, miris: Klasa opasne materije: Naziv opasnih komponenti razgradnje: Toksinost materije: nain delovanja na oveka nain spasavanja i prva pomo maksimalno dozvoljena koncentracija u radnoj sredini 7. Zapaljivost materije: kategorija (stepen) zapaljivosti postupak gaenja sredstvo za gaenje granice eksplozivnih smea-donja/gornja temperatura topljenja temperatura kljuanja 8. Kancerogenost materije (klasifikacija-grupa): 9. Radioaktivnost: 10. Ostala opasna svojstva materije (klasifikaciona grupa): 11. Opasnost od polimerizacije: 12. Posebne mere zatite: opta lokalna ventilacija hermetizacija korienje sredstava i opreme line zatite 13. Skladitenje i pakovanje-vrste ambalae: 14. Mere koje treba preduzeti u sluaju rasipanja ili curenja materije, kao i postupak neutralizacije i odravanja opreme: 15. Nain transporta-rukovanja: 16. Rok trajanja do: 17. Spisak priloene dokumentacije: uputstvo za bezbedan rad i upotrebu M.P. Ovlaeno lice ______________________ ____________________________ Broj uverenja ____________________________ Datum izdavanja uverenja

119

REGISTAR OPASNIH MATERIJA KOJE SE KORISTE U PREDUZEU/SKLADITU_______

Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38.

Naziv materije

Klasa opasne materije

120

5.3. Procedura za reagovanje u sluaju opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

121

Naziv dokumenta: PROCEDURA REAGOVANJA U SLUAJU OPASNOSTI OD UDESA PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA

122

SADRAJ: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Predmet procedure Veza sa drugim dokumentima Definicije Ovlaenja i odgovornosti Opis procedure Dijagram toka aktivnosti Prilozi

DISTRIBUTIVNA LISTA: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) Direktor Zamenik direktora za proizvodnju i odravanje Upravnik _________________ Rukovodilac proizvodnje __________________ Rukovodilac slube zatite ivotne sredine Rukovodilac slube zatite na radu Rukovodilac slube zatite od poara Poslovoa _____________________ Smenski nadzornik Svim lanovima tima za koordinaciju odgovora na udes

123

A. Predmet procedure:
Procedura definie proces odgovornosti kod reagovanja u sluaju opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

B. Veza sa drugim dokumentima:

Procena opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

C. Definicije:

Udes, je vanredni dogaaj ili niz dogaaja nastalih usled nekontrolisanih oslobadjanja, izlivanja ili rasturanja opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, skladitenju i uvanju koji prouzrokuju tete stanovnitvu i ivotnoj sredini. Zagaivanje ivotne sredine, je unoenje zagaujuih materija u ivotnu sredinu izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima, koji imaju za posledicu promenu fizikih, hemijskih i biolokih karakteristika ivotne sredine. Zagaujue materije, su materije ije isputanje u ivotnu sredinu remeti njen prirodni sastav, osobine i integritet u celini. Rizik je kompleksna veliina kojom se opisuje verovatnoa nastanka tetnih dogaaja/akcidenta i oekivana veliina posledica tih dogaaja u jednom zatvorenom (zaokruenom) sistemu tokom odreenog vremenskog intervala ili tokom odreene misije. Upravljanje rizikom podrazumeva preduzimanje mera preventive, angaovanje opreme i sredstava i primenu postupaka za stvaranje uslova pod kojima je rizik prihvatljiv. Procena opasnosti od udesa, je identifikacija opasnosti, procena posledica i ocena rizika od hemijskog udesa i zagaenja ivotne sredine. Mere prevencije, podrazumevaju skup mera i postupaka koje se preduzimaju na potencijalnom mestu udesa u cilju spreavanja, odnosno smanjenja verovatnoe nastanka udesa. Mere pripravnosti se postiu primenom svih nadlenih subjekata, opreme i tehnike radi najadekvatnijeg odgovora na udes uz nakmanje mogue posledice. Mere odgovora na udes podrazumevaju skup mera i postupaka koje se preduzimaju na mestu udesa u cilju preduzimanja mera za savladavanje i spreavanje irenja akcidentne situacije i smanjenja posledica po ljude, radom stvorene vrednosti i ivotnu sredinu. Mere sanacije, podrazumevaju skup mera i postupaka koje se preduzimaju na mestu udesa u cilju praenja postudesne situacije, obnavljanje i sanaciju ivotne sredine, vraanje u prvobitno stanje, kao i uklanjanje opasnosti od ponovnog nastanka udesa.

D. Odgovornosti i ovlaenja:
D.1. Direktor preduzea/pogona/skladita odgovoran je za: odobrenje Procedure za reagovanje u sluaju opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; usvajanje izvetaja o udesu pri skladiranju i rukovanju opasnom materijom. D.2. Upravnik pogona/skladita _________________ odgovoran je za: odobrenje Uputstava za bezbedan rad sa opasnim materijama; sprovoenje Procedure reagovanja u sluaju opasnosti od udesa. 124

D.3. Rukovodilac proizvodnje pogona/skladita _________________ odgovoran je za: sprovoenje Procedure reagovanja u sluaju opasnosti od udesa. sprovoenje Uputstava za bezebedan rad sa opasnim materijama. D.4. Rukovodilac slube bezbednosti na radu odgovoran je za: za izradu predloga Procedure reagovanja u sluaju opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; za izradu i inovaciju Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; kontrolu i nadzor primene Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opanim materijama; izradu predloga izvetaja o udesu pri skladiranju i rukovanju opanim materijama. D.5.Koordinacioni tim za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama odgovoran je za: sprovoenje Procedure reagovanja u sluaju opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. periodino preispitivanje i inoviranje Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ; usvajanje izvetaja o nastalom udesu pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

E. Opis procedure:
E.1.Rukovodilac slube bezbednosti na radu na osnovu Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i Plana monitoringa pogona/skladita putem odgovarajuih zapisa sprovodi MERE PREVENCIJE koje se ogledaju u: edukaciji Tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opanim materijama; planiranju obezbeivanja sredstava i opreme za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; radu na reviziji Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ; prognozi mogueg dogaaja i razvoja udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Rukovodilac slube bezbednosti na radu na osnovu izvrenog monitoringa stanja opasne materije, tehnike dijagnostike stanja objekata, opreme i sredstava za rad i saradnji sa timom za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama vri procenu rizika od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama . Potencijalni udesi ocenjuju se na osnovu verovatnoe nastanka rizika i posledica udesa i zagaenja ivotne sredine i to: Verovatnoa nastanka rizika, posledice udesa kao i nivo rizika odreeni su Projektom procena opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama za pogon/skladite _________________na osnovu Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine (Sl. glasnik RS br. 60/94). Za sve rizike ija je vrednost VELIKI (IV) i VEOMA VELIKI (V) rukovodilac slube bezbednosti na radu: izdaje zapis koji dostavlja Koordinatoru tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama sa zahtevom da se sprovedu mere pripravnosti. E.2.Ukoliko tim za koordinaciju odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama konstatuje da se verovatnoa 125

nastanka udesa uveava Koordinator tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama proglaava MERE PRIPRAVNOSTI i izdaje sledee zapise: Zapis o poveanju nivoa rizika od nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; Zapis o obavetavanju direktora i Koordinatora tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; Zapis o angaovanju (mobilizaciji-stalnom deurstvu i tsl.) tima za koordinaciju odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; Zapis o angaovanju sredstava i opreme za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; Zapis o izdavanju uputstava za sluaj nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; E.3.Ako je dolo do/ili e neminovno doi do udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama Koordinator tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama preduzima MERE ODGOVORA na udes i u zavisnosti od potrebe o tome sainjava sledee zapise : Zapis o angaovanju teritorijalne vatrogasne jedinice; Zapis o angaovanju odgovarajue organizacije i institucije za ZNR, ZOP i ZS; Zapis o angaovanju drugih specijalizovanih organizacije i/ili institucije za suzbijanje udesa; Zapis o izdavanju informacija o nastalom udesu. E.4.Nakon suzbijanja ili stavljanja pod kontrolu udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama preduzimaju se MERE SANACIJE odnosno otklanjanje posledica udesa, a u zavisnosti od potrebe koordinator tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama sainjava sledee zapise: Zapis o sanaciji posledica od poara i eksplozija; Zapis o sanaciji posledica od izlivanja, rasturanja i emisije opasnih materija; Zapis o izdavanju izvetaja o udesu opasnim materijama koji se dostavlja nadlenim organima i organizacijama. E.5.Koordinacioni tim za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama na osnovu vrste udesa i usvojenih stavova sainjava sledee zapise: Zapis o dostavi Izvetaja nadlenoj inspekciji rada; Zapis o dostavi Izvetaja nadlenoj inspekciji zatite ivotne sredine; Zapis o dostavi Izvetaja nadlenoj inspekciji zatite od poara, i Ministarstvu nadlenom za zatitu ivotne sredine. Po potrebi i drugim organima i organizacijama zainteresovanim za stanje ivotne sredine. E.6.Koordinacionog tim za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama vri analizu i preispituje izvore i uzroke nastalog udesa, utvruje funkcionalnost Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama, preispituje Plan i donosi odluku da li je Plan funkcionalan ili nije funkcionalan. Ukoliko je odluka negativna pristupa se reviziji i inoviranju Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

126

F. Dijagram toka aktivnosti

Poetak

Monitoring S pogona/skladita

Tehnika dijagnostika stanja pogona/skladita

Stacionarni reim rizika (MERE PREVENCIJE)

Procena verovatnoe nastanka udesa i zagaenja ivotne sredine Fabrike soli metala Priprema planova i programa ZS Obezbeenje sredstava i opreme za odgovor na udes i zagaenje S Formiranje i obuka tima za odgovor na udes i zagaenje S Verovatnoa nastanka udesa i se uveava? Da Ne

Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes Baza podataka o ranije nastalim udesima i stanju S

Reim poveane gotovosti za odgovor na udes (MERE PRIPRAVNOSTI)

Angaovanje tima za odgovor na udes Angaovanje sredstava i opreme za odgovor na udes Izdavanje uputstava za sluaj nastanka udesa i zagaenja S

Desio se udes? Da

Ne

Reim odgovora na udes i zagaenje ivotne sredine (MERE ODGOVORA NA UDES)

Informacija o nastalom udesu i zagaenju ivotne sredine Angaovanje TVJ Bor Angaovanje odgovarajuih organizacija i institucija za ZNR, ZOP i ZS

Postudesni reim (MERE OTKLANJANJA POSLEDICA-SANACIJA)

Sanacija posledica od poara i eksplozija Sanacija posledica od izlivanja i rasturanja opasnih materija Izvetaj o nastalom udesu i zagaenju ivotne sredine

Analiza izvetaja o nastalom udesu i zagaenju ivotne sredine

Da

Ne Dorada izvetaja

Dostava izvetaja o udesu/zagaenju ivotne sredine nadlenim organima i institucijama za ZNR, ZOP i ZS

Kraj

G. Prilozi: Zapisi

127

5.4.Model uputstva za bezbedan rad sa hemijski opasnim materijama

128

Naziv dokumenta: UPUTSTVO ZA BEZBEDAN RAD SA OPASNOM MATERIJOM SUMPORNA KISELINA H2SO4

129

SADRAJ: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Predmet uputstva Veza sa drugim dokumentima Definicije Ovlaenja i odgovornosti Opis uputstva Prilozi

DISTRIBUTIVNA LISTA: 1) Direktor 2) Zamenik direktora za proizvodnju i odravanje 3) Zamenik direktora za komercijalne poslove 4) Rukovodilac slube nabavke 5) Rukovodilac slube prodaje 6) Rukovodilac slube zatite na radu 7) Rukovodilac slube zatite ivotne sredine 8) Rukovodilac slube zatite od poara 9) Upravnik skladita 10) Poslovoa 11) Smenski nadzornik

130

A. Predmet uputstva Uputstvo se izdaje radi preduzimanja tehniko-tehnolokih, organizacionih i preventivno-zdravstvenih mera zatite u cilju poveanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu, zatite od poara i zatite ivotne sredine u procesu nabavke, skladitenja, korienja i distribucije sumporne kiseline. B. Veza sa drugim dokumentima Procena opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama preduzea/pogona/skladita ___________________; Procedura nabavke, prijema, skladitenja, manipulacije, korienja i distribucije opasnih materija preduzea/pogona/skladita ___________________; C. Definicije Sumporna kiselina H2SO4 - je neorganska, dvobazna, bezbojna, vrlo korozivna tenost, bez mirisa, rastvara mnoge metale, organskim materijama oduzima vodu (ugljenie ih), na koi izaziva rane sline opekotinama, sa vodom se mea, pri emu se oslobaa toplota (sumpornu kiselinu treba uvek sipati postepeno u vodu, a ne obratno). D. Ovlaenja i odgovornosti

Upravnik i rukovodilac proizvodnje preduzea/pogona/skladita ________________ dgovorni su za: odobrenje i postupanje po ovom Uputstvu Rukovodioci slubi tehniko tehnoloke pripreme, zatite na radu i zatite ivotne sredine odgovorni su za: izradu ovog uputstva; praenje i kontrolu primene ovog uputstva Poslovoa, smenski nadzornik, zamenik, magacioner, pomonik magacionera repromaterijala odgovorni su za: organizaciju rada i postupanje po ovom uputstvu u svom delokrugu rada; Zaposleni zadueni za unutranji transport H2SO4 i svi zaposleni u preduzeu odgovorni su za: postupanje u skladu sa ovim uputstvom. E. Opis uputstva E.1. Identifikacija (lina karta) proizvoda/materijala i proizvoaa/dobavljaa
Tehniki naziv: Komercijalni naziv: Sumporna kiselina Hemijski naziv-oznaka: Ostali nazivi: H2SO4 Oleum, Pirosumporna kiselina Informacije o proizvoau/dobavljau: Adresa: TIR BOR d.o.o. Fabrika sumporne kiseline ul. ora Vajferta 19210 Bor Broj telefona: 030/ 425-576; 425-256, 427-555

131

E.2. Sastav i fiziko-hemijske karakteristike Hemijska pripadnost: KISELINA CAS broj Izgled: Temperatura kljuanja : Temperatura zapaljivosti: Molekulska teina Gustina para na 200C: Napon para: Rastvorljivost u vodi na 200C Toksinost: 1831 Bezbojna do tamno braonkasta u zavisnosti od istoe, jako korozivna, uljasta tenost Od 315-338 0 C / 98,08 1,84 Nizak Dobra 3 Akutna toksinost; Jako toksina; Oralna LD 50 za pacove 2140 mg/kg

E.3. Identifikacija/kategorizacija opasnosti Prema direktivi (88/379/EEC) proizvod se etiketira ovako: T-TOKSINO Izaziva rane (ulcaracije) sline opekotinama. KOROZIVNA U akcidentnoj situaciji ili ako se oseate loe odmah se javite lekaru Proizvod koristiti u dobro provetrenim prostorijama; U sluaju prskanja u oi, odmah oprati sa puno vode i hitno se javiti lekaru Koristite zatitnu odeu

Klasifikacija u skladu sa direktivom EEZ 93/18 Simbol: Oznaka opasnosti: Otrovno /Zapaljivo Fraze rizika: Fraze zatite: R 24/25 - Otrovno u dodiru sa 1 S 23 - Ne udisati isparenja koom i pri gutanju R 34 - Izaziva opekotine S 24/25 - Izbegavati dodir s oima i sa koom R 34 - Iritira respiratorne organe S 26 - U sluaju dodira sa koom i oima obratiti se lekaru medicine rada S 44 - U sluaju nelagodnosti obratiti se lekaru medicine rada

E.4. Informacije o propisima a) Zakonski propisi Direktiva o opasnim materijama 67/548/EEC

132

E.5. Mere zatite a) Mere bezbednosti na radu i zatite zdravlja radnika: Tehnike mere zatite na radu: Mere u sluaju curenja: Radi spreavanja irenja tlom obavezno je postaviti sud u kome e sumporna kiselina biti prihvaena ako je to mogue. Nakon toga obavestiti pretpostavljene i postupiti u skladu sa Planom mera prevencija, prirpravnosti i odgovora na udes i zagaenje ivotne sredine. Edukativne mere zatite na radu: U procesu, planiranja, nabavke, korienja, nadzora, kontole i odlaganja obavezno je izvriti edukaciju zaposlenih za upravljanje opasnim materijama i upoznavanje sa ovim Uputstvom Lina zatitna sredstva i oprema za bezbednost i zdravlje na radu: Zatita ruku: Prilikom rada sa H2SO4 obavezno je korienje zatitnih rukavica tipa nitril guma, neopren guma, lasteks. Zatita disajnih organa: Neophodno je izabrati odgovarajuu zatitnu opremu za disanje u skaldu sa JUS. Zatita oiju: Obavezno koristiti zatitne naoari i/ili zatitnu masku za lice i oi. Zatita koe: Osoblje mora obui zatitnu odeu. Posle dodira s koom sva zahvaena mesta treba dobro oprati vodom. Granica ekspozicije/izloenosti: Granice izlaganja za radnu sredinu: maksimalno dozvoljena koncentracija u skladu sa JUS Z.BO.001 sa primenom od 17.09.1991 mol/m3 mg/m3 1,02 x 105 1

Druge informacije: /

b) Mere zatite od poara: Sumporna kiselina sama po sebi nije zapaljiva materija. Moe doi do poara pri visokim koncentracijama, kada je kiselina u dodiru sa lako zapaljivim materijalom. Druge informacije: Izlaganje produktima isparavanja moe ugroziti zdravlje. Vatrogasci moraju nositi aparate za disanje. Otpranjenu plastinu burad ne rezati i ne izlagati visokoj temperaturi. Ne dozvoliti da sumporna kiselina prodre u drenane kanale, odnosno vodotokove. c) Mere zatite ivotne sredine:

Termika razgradnja: / tetno raspadanje proizvoda (bioloka razgradnja): / tetne reakcije: Toksino dejstvo na ivi svet

133

Akutna toksinost: Izloenost isparenjima moe izazvati akutno trovanje. LD50 udisanjem (inhalacijom) mg/l 0,5. Hronina otrovnost: Mogua. Kancerogeneza, Mutageneza, Teratogeneza: / Druge informacije: / d) Mere prve pomoi:

Izlaganje komponentama para sa koncentracijama u suviku u odnosu na objavljene granice izlaganja za radna mesta moe imati negativne uinke na zdravlje u vidu kalja, povraanja, osoba postaje bleda, puls slabi, hlade se vrhovi prstiju, bolesnika obuzima hladan znoj. Smrt moe nastupiti, u teim sluajevima posle nekoliko sati. U sluaju kontakta sa koom: Skinuti zagaenu odeu i oprati kou mlakom vodom i odmah se obratiti lekaru za pomo. U sluaju kontakta sa oima: Oprati oi sa puno vode i odmah se obratiti lekaru za pomo. U sluaju udisanja: Udaljiti osobu daleko od zagaene zone i odmah se obratiti lekaru za pomo. Druge informacije: / E.6. Rukovanje i uskladitenje a) Rukovanje: Sumpornom kiselinom rukovati paljivo, obavezno hermetiki zatvorenoj posudi, bez izazivanja curenja i razlivanja. Obavezno se upoznati sa uputstvom za bezbedan rad. b) Uskladitenje: Sumpornu kiselinu skladititi samo u namenskoj ambalai dobro zatvorene i zatiene na prethodno pripremljenoj lokaciji za koju je obezbeena saglasnost nadlenog organa. E.7. Regulativa vezana za transport ADR/RID/IMO Klasa tetnosti: 6. ADR broj: Grupa za pakovanje: ADR tetnost: UN broj: Nalepnica: Strana:

134

E.8. Mere predostronosti i pripravnosti u sluaju opasnosti a) Lina predostronost: Pored instrukcija datih ovim Uputstvom potrebna je i lina predostronost. b) Mere zatite okoline: Obavezna primena mera zatite ivotne sredine propisanih ovim Uputstvom. c) Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udesa i zagaenje ivotne sredine: U zatvorenim prostorima ukljuiti ventilaciju. Koristiti odgovarajue maske za disanje. Pridravati se zatitnih mera iz ovog uputstva. Apsorpcioni materijal koji je upotrebljen za sakupljanje prosute kiseline obavezno sakupiti u pogodnom kontejneru u skladu sa propisima za ZS. Spreiti da takav otpad ode u drenau i vodotokove. Potrebno je posedovati Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udesa i zagaenje ivotne sredine. E.9. Postupak sa otpadom, odlaganje Ne dozvoliti da dospe u drenae i vodotokove. Otpadni i ispranjeni kontejneri moraju se zbrinuti u skladu sa dole navedenim propisima: -Zakona o postupanju sa otpadnim materijama Republike Srbije ("Sl.glasnik RS" br.25/96), -Zakona o prevozu opasnih materija ("Sl.list SRJ" br.27/90, 24/94, 28/96) i Postupak sa otpadom i odlaganje moe se vriti samo na za to prethodno pripremljenu, propisno ureenu lokaciju i za to obezbeenu saglasnost od strane nadlenog organa. E.10. Mere sanacije Ukoliko je dolo do udesa i/ili zagaenja ivotne sredine obavezno se za pomo i sanaciju terena obratiti ovlaenoj organizaciji i instituciji. F. Prilozi

135

5.5. Zapis o upravljanju rizikom od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

136

Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama u Preduzeu/ Skladitu __________________ Naziv dokumenta: Broj zapisa: ZAPIS Datum: 200_. god o upravljanju rizikom od udesa pri skladiranju i Veza sa dokumentom rukovanju opasnim materijama br. .................................. U cilju sprovoenja Plana mera prevencija pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama PREDMET ovog zapisa je: 1) Zahtev; Predlog, alba 9) izvetaj o udesu sa opasnom materijom 2) Informisanje o vaeim propisima o 10) informacija o spremnosti za opasnim materijama, reagovanje u sluaju opasnosti 3) Struno osposobljavanje; 11) Informacija o znaajnim uticajima na ivotnu sredinu 4) Informacija o proizvodnom procesu; 12) Rezultat provere; 5) Informacija o opasnom proizvodu; 13) Rezultati merenja i ispitivanja 6) Neusaglaenost procesa i proizvoda; 14) Upravljanje opasnim otpadom 7) Kontrola i praenje (Monitoring); 15) Upravljanje sekundarnim sirovinama 8) Izvetaj zainteresovanoj strani 16) Napomena: zaokruiti slovnu oznaku predmeta zapisa OBRAZLOENJE:

PREDLOG KOREKTIVNIH MERA:

DOSTAVLJENO: 1) Direktoru 2) Pomonik direktora za proizvodnju i odravanje 3) Rukovodiocu Sektora ............................................ 4) Rukovodiocu Slube .............................................. 5) Upravniku pogona/skladita 6) ................................................................................ 7) ................................................................................ Zapis primio: Zapis sainio: Ime i prezime:...................................... Ime i prezime:....................................... Funkcija.............................................. Funkcija................................................ Potpis................................................. Potpis...................................................

137

6.

ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Specifinosti savremenih opasnosti pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama u zavisnosti su od tehnolokog razvoja i njihova uestalost sve vie poprima zabrinjavajue razmere. Dosadanji drutveno ekonomski razvoj bio je praen pojavama povreda na radu, profesionalnih oboljenja, ugroavanja i degradiranja ivotne sredine izazvanih proizvodnjom, prometom skladiranjem i korienjem opasnih materija. Tehniko-tehnoloka revolucija iako prua nadu za bolji ivot preko razvoja novih tehnologija i novog naina miljenja nosi sa sobom i velike rizike i neizvesnosti u pogledu bezbednosti na radu i uticaja na ivotnu sredinu. Sve to uslovljava sasvim drugaiji pristup upravljanju razvojem na osnovu ekolokih naela i principa. U sklopu upravljanja bezbednim radom pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama neophodno je: radu; uspostaviti sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na

uspostaviti modele lokalne i nacionalne strategije bezbednosti na radu i zatite ivotne sredine pri prevozu, skladiranju i rukovanju opasnim materijama; teiti stvaranju (razvoju) integrisanog sistema upravljanja kvalitetom, bezbednou na radu i zatitom ivotne sredine. Nacionalnom politikom treba podsticati razvoj integrisanih sistema menadmenta kvalitetom, bezbednou na radu i zatitom ivotne sredine. Neophodno je posveivati i pridavati vie panje programima preventivnih delovanja koji imaju za cilj blagovremeno spreavanje akcidenata opasnim materijama. Razvoj kulture bezbednosti na radu je jedna od aktivnosti koja ima za cilj smanjenje negativnih uticaja bezbednost ljudi, nacionalnu ekonomiju i ivotnu sredinu. Pojam kulture bezbednosti na radu podrazumeva podizanje osposobljenosti drutva i pjedinaca da se odgovorno ponaaju u organizaciji i sprovoenju mera preventive. Neophodno je sprovoditi edukaciju i informisanje javnosti, kontrolisati faktore rizika koji utiu na bezbednost pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama, razvijati sistem bezbednosti i zatite zdravlja na radu jer je bolje danas imati nedovren sistem nego sutra savren. Zadati ciljevi predmeta istraivanja koji se odnose na upravljanje rizikom pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ostvareni su kroz postepeno davanje odgovora na postavljenu hipotezu koja je glasila: izbor parametara bezbednosti u procesu pretovara, skladtenja i manipulacija sa opasnim materijama utie na nivo rizika u pogledu ugroenosti ljudi materijalnih dobara i ivotne sredine. Na osnovu zakljuci. teorijsko-eksperimentalnih razmatranja mogu se doneti sledei

138

U okviru teorijskog razmatranja sistemskog inenjeringa bezbednosti na radu definisan je model integrisanog sitema upravljanja kvalitetom, zatitom ivotne sredine i bezbednou i zdravljem na radu. Analizom stanja u vie privrednih subjekata na podruju Nia, Leskovca i Prokuplja izvrena je: kvantifikacija i kvalifikacija opasnih materija; utvreno je stanje spremnosti privrednih subjekata kao i subjekata sistema zatite za eventualni odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; sistematizacija i razvoj metoda ocene elemenata opasnosti pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama, utvreni su kriterijumi za vrednovanje rizika i definisan je prilog metodolokom postupaku analize rizika pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Sprovoenjem metodolokog postupka procene rizika pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama utvruje se: izbor prioriteta mera zatite pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; razvojno planiranje zatite pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i projektovanje i upravljanje sistemom zatite pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Teorijsko-analitikom obradom i praktinim prikazom sprovoenja metodolokog postupka procene rizika pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama dokazana je potreba procene rizika kao instrumenta koji pomae odreivanju prioriteta meu problemima u upravljanju opasnim materijama i ukazuje na to gde treba usmeriti resurse za unapreenje postojeeg stanja. Uspostavljanje sistema upravljanja rizikom od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama u poslovanje privredne organizacije unapreuje se odgovornost i harmonija sa svojim okruenjem, a pre svega sa biznis sektorom, javnim sektorom, drutvenim organizacijama i javnou. Budui razvoj privrednih subjekata koji koriste opasne materije mora biti opredeljen na bazi procene rizika pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i uvaavanju utvrenih kriterijuma za vrednovanje rizika kojima se spreava nastanak udesa. U te svrhe definisan je: model plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; model procedure nabavke, prijema, skladitenja, manipulacije, korienja i distribucije sirovina i repromaterijala sa svojstvom opasnih materija; model procedure reagovanja u sluaju opasnosti od udesa opasnim materijama; model uputstva za bezbedan rad sa opasnim materijama; model zapisa o upravljanju rizikom pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama Definisani modeli realno opisuju procese upravljanja rizikom pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i njihova primena stvara realnu pretpostavku za unapreenje postojeeg stanja bezbednosti pri upotrebi opasnih materija. Sa teorijskog i praktinog aspekta zahtev optosti odnosno univerzalnosti predloenih modela je u potpunosti ispunjen jer se predloene metode i modeli mogu primeniti i kod drugih privrednih subjekata zainteresovanih za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja kvalitetom, zatitom ivotne sredine bezbednou i ouvanju zdravlja pri radu. Dokazana je osnovna hipoteza, ostvaren nauni doprinos i realizovan cilj istraivanja definisanje postupka ocene i upravljanja rizikom pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

139

LITERATURA

1. Anelkovi B. Prirunik za obuku lica pri prevozu i radu sa opasnim materijama. Beograd; 2005. 2. Vukievi S. Skladita. Preving, Univerzitet u Beogradu; 1995. 3. Vukievi S. Modeliranje optimalne strukture objekata za skladitenje opasnih materija; Preventivni inenjering: Nauni i struni informativni asopis za oblast preventive; Preving: Beograd; 1994. 4. Zigar D. Modeli odreivanja zone uticaja toplotne radijacije pri udesnim dogaajima u postrojenjima za skladitenje zapaljivih para i tenosti; Seminarski rad; Ni; 2004. 5. Zakon o prometu otrovnih materija ("Sl. list SRJ", broj 15/95 i 28/96 - drugi zakon) 6. Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl.glasnik RS br. 135/04) 7. Stojanovi B. Upravljanje tehnolokim rizikom-formalnost ili potreba. Zbornik radova Rizik tehnolokih sistema i ivotna sredina. Ni; 1997. str 7. 8. Staletovi N, Anelkovi B. Razvoj tehnolokih sistema i preventivni inenjering; Zbornik radova "EKOING 2000"; ECOLOGICA No 25; Beograd 2000. str. 98; 9. Anelkovi B. Kompleksna ocena opasnosti u tehnolokim sistemima kao osnova za projektovanje optimalne zatite radne sredine - Doktorska disertacija; Fakultet zatite na radu; Ni 1990. 10. Pravilnik o metodologiji za ocenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Slubeni glasnik R Srbije br. 60/94 ) 11. Projekat "Procena opasnosti od hemijskog udesa i zagaenja ivotne sredine za pogone RTB-a Bor u Boru sa Planom mera prevencija pripravnosti i odgovora na udes i zagaenje ivotne sredine" MIN Institut a.d. Ni; Ni; 2003/2004. 12. Utvrivanje i procena opasnosti u lokalnoj zajednici; Ministarstvo zatite ivotne sredine,Zagreb 2001. 13. Vukovi Lj. Optimizacija metoda za ocenu opasnosti od elektrine energije kao uzronika poara i eksplozija, Doktorska disertacija; Fakultet Zatite na radu; Ni, 1994. 14. Staletovi N. Razvoj metoda ocene i modela upravljanja ekolokim rizikomu funkciji odrivog razvoja; Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu; Novi Sad 2005. 15. Kukrika M. U potrazi za sigurnou u nesigurnom svetu; Kvalitet 5/6, Beograd 2002; str.40-41 16. Projekat "Uvoenje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine u skladu sa JUS ISO 14001 u Fabrici lak ice Bor"; Ministarstvo zatite ivotne sredine R Srbije i Fabrika lak ice Bor; Bor; 2002. 17. Lawrence L.K, Clinton JA, Norman FS. Metode analize i projektovanja sistema; Industrijski inenjering III; Privredni pregled; Beograd; 1974. 18. ISO/DIS 9001: 2000-Sistemi menadmenta kvalitetom-zahtevi; Savezni zavod za standardizaciju; Beograd 2000. 19. Mihajlov A. Odrivi razvoj i ivotna sredina ka Evropi u 95 + koraka; Privredna komora Srbije i "Ambasadori ivotne sredine"; Beograd, 2005. 20. JUS ISO 14001; 14004; 14010; 14011; 14012; Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine; Savezni zavod za standardizaciju; Beograd 1998. 21. Staletovi N. "Upravljanje preventivnim inenjeringom u tehnolokim sistemima"; Magistarska teza; Fakultet zatite na radu; Ni 2002.

22. Staletovi N, Anelkovi B. Upravljanje bezbednou na radu i zatita zdravlja integralno sa ISO 9000 i ISO 14000; Poslovna politika-KVAITET Beograd 2000;X(11-12):48. 23. ivkovi N, Anelkovi B. Modeliranje uticaja efekata sagorevanja oblaka gasova i para u neogranienom prostoru atmosfere na ivotnu sredinu; Preventivni inenjering, br 1. Dunav Preving, Beograd 1996. 24. Jovanovi Z, Mikovi P, Areina D, Petrovi S. Relevantnost primene komjuterske dinamike fluida u oblasti opasnih materija; Preventivni inenjering: Nauni i struni informativni asopis za oblast preventive; Preving: Beograd 1994. 25. Vidovi M, Cveti S. Optimizacija korienja postojeih komleksa za skladitenje opasnih materija; Preventivni inenjering: Nauni i struni informativni asopis za oblast preventive; Preving: Beograd 1994. 26. Milju M. Mogunost optimizacije meufaznog skladitenja i unutranjeg transporta u proizvodnji koju karakterie prisustvo opasnih materija; Preventivni inenjering: Nauni i struni informativni asopis za oblast preventive; Preving: Beograd; 1994. 27. Beker M. Upravljanje rizicima faktro konkurentnosti poslovnih sustava; Hrvatska konferencija o kvaliteti; Fakultet politikih znanosti; Zagreb 2001. 28. Stankovi S. Sudovi za prevoz gasovitih materija klase 2 prema meunarodnim propisima; Diplomski rad; Fakultet Zatite na radu Ni; 2004. 29. Anelkovi B., ivkovi N., Krsti I.; Odreivanje kritinih taaka i modeliranje pritiska udarnog talasa moguih udesa pri skladiranju amonijaka; Zbornik radova, Preving, Beograd, 2004. 124-130. 30. COUNCIL DIRECTIVE 98/24/EC on the protection of the health and safety of workers from the risk related to chemical agents at work (fourthint individual Directive within teh meaning of Article 16 (1) of Directive 89/EEC); Official journal of the European Communities, april 7. 1998. 31. COMMISION DECISION on harmonised criteria for dispensation according to Article 9 of Concil Directive 96/82/EC on the control of majoraccident hazards involving dangerous substances, Official journal of the European Communities, june 26. 1998. 32. United States Environmental Protection Agency; Lightning hazard to facilities handling flammable substances; EPA 550-F-97-002c, May 1997. 33. University of Tasmania; Chemical Substances Minor Storage Guidelines, 2005. 34. Environmental Health Perspectives; asopis. 35. Jovanov R. Preventivni inenjering u funkciji bezbednosti objekata sa eksplozivnim materijama; Magistarski rad, Fakultet Zatite na radu; Ni 2002. 36. Mlaan D. Modeli za organizovanje i upravljanje profensionalnim slubama za delovanje kod udesnih dogaaja u veim gradovima; Doktorska disertacija, Fakultet zatite na radu; Ni 2002. 37. . . : . : , 1995;3:27. 38. . . . : , 1991:133 39. , . . ., 1991. ( : . ). 40. , . . ., 1991;52. ( . ) 41. . -. 1993:40.

42. , e . . .: , 1993.;11:5-8 43. Dangerous Goods (General) Regs 1998, Workplace Health and Safety Regs 1998. Australian Code for the Transport of Dangerous Goods, AS/NZS 2243.10 Safety in laboratories Part 10: Storage of chemicals, AS 1940 The storage and handling of flammable and combustible liquids, AS 3780 The storage and handling of corrosive substances.

PRILOZI:

PRILOG 1

za identifikaciju, analizu, kvantifikaciju i kvalifikaciju opasnih materija Investitor: Projektna organizacija:

Obrazac

STUDIJA: PROCENA OPASNOSTI OD UDESA PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA "________________________________"

UPITNIK 1. za identifikaciju, analizu, kvantifikaciju i kvalifikaciju opasnosnih materija Potovani, Ovim upitnikom se eli saznanje da li i u kojim koliinama se opasne materije koriste, proizvode ili odlau. Na upitnik je neophodno da obavezno odgovorite radi identifikacije, procene opasnosti i pravovremenog planiranja i preduzimanja mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Rezultati istraivanja treba da doprinesu usavravanju i unapreenju rada svih subjekata zaduenih za zatitu ivotne sredine kao i iroj drutvenoj zajednici. Molimo Vas da na postavljena pitanja u upitniku odgovorite i na taj nain doprinesete da se dobiju to pouzdaniji podaci. Odgovore upiite itko (tampanim slovima). Odgovorite tako to e te oznaiti jedan od predloenih odgovora, ili to e te odgovoriti opirnije na ona pitanja gde se to od Vas trai. Rukovodilac izrade studije: ___________________________

1. OPTI PODACI O PREDUZEU Naziv preduzea: Matini broj preduzea: Ulica i broj: ifra delatnosti: Granska pripadnost: Preduzee ine sledee organizacione celine: Ukupan broj zaposlenih: 1.1. Podaci o odgovornim licima u preduzeu 1.1.1. Generalni direktor Ime i prezime: Struna sprema/zanimanje: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 1.1.2. Pomonik direktora za tehnika pitanja Ime i prezime: Struna sprema/zanimanje: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 1.1.3. Rukovodilac sektora/slube ili lice zadueno za ZNR Ime i prezime: Struna sprema/zanimanje: Taan naziv funkcije: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 1.1.4. Rukovodilac sektora/slube ili lice zadueno za ZS Ime i prezime: Struna sprema/zanimanje: Taan naziv funkcije: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 1.1.5. Rukovodilac sektora/slube ili lice zadueno za ZOP Ime i prezime: Struna sprema/zanimanje: Taan naziv funkcije: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: Struni ispit iz PPZ: da

ne

2.PODACI O ORGANIZACIONOJ JEDINICI/POGONU ______________________ Pun naziv organizacione jedinice odnosno pogona:_________________________________

Ulica i broj: Delatnost: Granska pripadnost: Ukupan broj zaposlenih: Kvalifikaciona struktura:

Krai opis tehnolokog procesa sa osvrtom upotrebu opasnih materija i uticaj procesa na ivotnu sredinu:___________________________________________________________.

2.1.Podaci o odgovornim licima 2.1.1. Upravnik pogona Ime i prezime: Struna sprema/zanimanje: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 2.1.2. Pomonik upravnika za tehnika pitanja Ime i prezime: Struna sprema/zanimanje: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 2.1.3. Rukovodilac sektora/slube ili lice zadueno za ZNR Ime i prezime: Struna sprema/zanimanje: Taan naziv funkcije: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 2.1.4. Rukovodilac sektora/slube ili lice zadueno za ZS Ime i prezime: Struna sprema/zanimanje: Taan naziv funkcije: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 2.1.5. Rukovodilac sektora/slube ili lice zadueno za ZOP Ime i prezime: Struna sprema/zanimanje: Taan naziv funkcije: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: Struni ispit iz PPZ: da ne 2.1.6.Zbirni prikaz svih opasnih materija u organizacionoj jedinici/pogonu.
R. br. NAZIV Generiki, hemjski i drugi i formula hemijske materije 1 MESTO U PROCESU MASENI (Zapreminski) BILANS (kg, t, ili m3)
Transport Prome Skladi t -te Mak. dnevna Srednja Srednja mesena godinja

Sirovi Meu proiz- Nus na vod proizvod

Gotov proizvod

Otpad

10

11

12

Napomena: Rubrike u kolonama od broja 2 do 9 popunjavanju se oznakom "X".

3. POJEDINANI PODACI O OPASNOJ MATERIJI 3.1. Naziv _______________________________________________________

(Generiki, hemijski i drugi zatieni trgovaki i formula hemijske materije)

3.2. Brojana oznaka materije ______________________________________

(Prema Evropskom sporazumu o meunarodnom prevozu opasne materije u saobraaju na putevima-ADR broj)

3.3.Brojana oznaka materije _______________________________________

(Prema Listi opasnih materija Ujedinjenih nacija-UN broj)

3.4. Fiziko-hemijske karakteristike Koncentracija u %: Agregatno stanje (opis fizikog stanja): Taka kljuanja (oC): Taka zapaljivosti (oC): Taka samozapaljivosti (oC): Granica eksplozivne smee % (zapreminski): 3.5. Eko-toksikoloke karakteristike Vrlo toksine: Toksine: Oksidirajue: Eksplozivne: Ekotoksine: Zapaljivi gasovi: Samozapaljive: Zapaljive vrste materije: Materije koje u dodiru sa vazduhom i vodom razvijaju zapaljive gasove: Visoko zapaljive tenosti: Zapaljive tenosti: (Sa "X" se popunjava rubrika za karakteristike opasne materije) Maksimalno dozvoljena koncentracija: Granina vrednost emisije: 3.6. Mesto opasne materije u procesu: Sirovina Meuproizvod Nusproizvod Gotov proizvod Otpad Transport Promet Skladite (Sa "X" se obeleava mesto opasne materije) 3.7. Maseni i zapreminski bilansi (u: kg, t, l, m3) Maksimalno dnevna: Srednja godinja: (U rubriku se upisuje maksimalna ili srednja masa, odnosno zapremina opasne materije koja se nae u procesu u odreenom vremenu)

4. OTPAD SA SVOJSTVOM OPASNE MATERIJE 4.1. Zbirni prikaz svih otpada sa svojstvom opasne materije
. r. NAZIV OTPADA SA SVOJSTVOM OPASNE MATERIJE KATEGORIJA OPASNOG OTPADA Tip otpada Otp. u svom sastavu sadri MASENI (Zapreminski) BILANS (kg, t, ili m3) Opasne Mak. Srednja Srednja karakteristike dnevna mesena godinja Klasa ifra

4.2. Pojedinani podaci o otpadu koji ima svojstvo opasne materije Naziv otpada: Grupa kojoj opasan otpad pripada: Izvor i mesto nastanka opasnog otpada: Ukupna masa otpada (kg, l, m3): Sadraj opasne materije u otpadu (teinski procenti): Opasna karakteristika opasnog otpada: Toksian: Zapaljiv: Korozivan: Reaktivan: 4.2.7. Opis fizikog stanja opasnog otpada: vrst; Prakast; Mulj; Tean: Suspenzija: Emulzija: Ostalo: 4.2.8. Materije ije prisustvo ini otpad opasnim: Hemijski naziv: Formula: Trgovaki naziv: 4.2.9. Masa opasnog otpada u krugu preduzea koji se skladiti (kg i/ili m3): 4.2.10. Gde i kako se skladiti opasan otpad u preduzeu: Ureeno skladite (Kako?): Neureeno skladite: 4.2.11. Dosadanji postupak sa opasnim otpadom: Sopstveno postrojenje za obradu; Odlagan na deponiju komunalnog otpada; Odlagan na deponiju industrijskog otpada; Odlagan na deponiju za opasan otpad; Ostalo. 4.2.11. Mesto odlaganja opasnog otpada van preduzea: 4.2.12. Odgovorno lice za upravljanje opasnim preduzeu/pogonu i za verodostojnost podataka iz prijave. Ime i prezime. Telefon: Datum popunjavanja: otpadom u 4.2.1. 4.2.2. 4.2.3. 4.2.4. 4.2.5. 4.2.6.

5. PODACI O TRANSPORTU 5.1. Nain dopreme opasne materije do i unutar preduzea/pogona (drumski, elezniki)? __________________________________________________________________ 5.2. Nain otpreme proizvedene opasne materije (drumski, elezniki)? __________________________________________________________________ 5.3. Nain otpreme otpada sa svojstvom opasne materije? __________________________________________________________________ 5.4. U prevozu opasne materije uestvuju lica koja su: struno osposobljena po osnovnom programu, zajednikom za sve opasne materije? da ne struno osposobljena po specifinim potrebama za opasnu materiju klase _

6. PODACI O SKLADINOM PROSTORU 6.1. Gde se i kako skladite opasne materije u preduzeu/pogonu? na otvorenom skladitu povrine u zatvorenom propisno ureenom skladitu povrine u nadzemnom rezervoaru zapremine u podzemnom rezervoaru zapremine ___________m2; ___________m2; ___________m3; ___________m3.

7. OPASNOST OD NASTANKA UDESA 7.1. Da li je u Vaem preduzeu/pogonu u proteklom periodu bilo akcidenata sa opasnim materijama? da ne 7.2. Ukoliko je u proteklom periodu bilo akcidenata sa opasnim materijama navedite podatke o daosadanjim akcidentima preduzeu? datum objekat hemikalije koliina uzrok hemijskog udesa koje su mere sanacije preduzete kako je izvrena neutralizacija kakve su posledice bile snage i sredstva angaovana na sanaciji, i redosled njihovog korienja

7.3. Da li u Vaem preduzeu/pogonu postoje kritine pozicije zbog kojih je mogu akcident/udes? da ne

7.4. Koje su to kritine pozicije koje mogu aktivirati nastanak udesa? nedovoljna obuenost rukovalaca opasnom materijom; nedostatak jasno definisanih procedura i uputstava za bezbedan rad i zatitu zdravlja na radu; tehniko-tehnoloki nedostatci; zastarela tehnologija; zastarela procesna oprema; nepropisno postupanje sa opasnim otpadom; elementarna nepogoda, zemljotres, poplava, led, lavina, vetar......i tsl. Ocenjivanje izvriti ocenom od 1-10. Ocena 1-najmanji rizik, a ocena 10-najvei rizik. 7.5. Kakve bi posledice udesa bile-ukolliko bi do njega dolo? male; znaajne; ozbiljne; velike; veoma velike (katastrofalne) 7.6. Mogui nain nekontrolisanog oslobaanja opasne materije? trenutno oslobaanje-eksplozijom; dugotrajno oslobaanje curenjem ili izlivanjem; oslobaanje poarom; kombinovano; na neki drugi nain (opii koji). __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ 7.7. Ukolko doe do udesa koji bi oblik kontaminacije mogao biti dominantan? zagaenje vazduha; zagaenje voda; zagaenje zemljita; kombinovano. 7.8. Trajanje negativnog uticaja eventualnog udesa bilo bi: kratkotrajno-epizodno dugorono. 7.9. Kakva je Vaa procena o moguem nivou udesa? nivo operatera (radnog mesta); nivo industrijskog kompleksa; nivo lokalne zajednice (komunalni) nivo teritorije grada nivo okruga (regiona).

8. MERE ZATITE 8.1. Mere bezbednosti i zatite zdravlja na radu, zatite od poara i zatite ivotne sredine 8.1.1. Da li su radnici u Vaem preduzeu/pogonu imali obuku za: pruanje prve pomoi da ne bezbedan rad da ne zatitu od poara da ne

8.1.2. Kako pratite zdravstveno stanje radnika, koji su u neposrednom kontaktu sa opasnom materijom? upuuju se na periodini lekarski pregled: organizuju se specijalistiki lekarski pregledi za sve radnike: da da ne ne

8.1.3. Da li postoje indikacije o promeni zdravstvenog stanja radnika koji su u kontaktu sa opasnim materijama? da ne 8.1.4. Koje sisteme zatite imate u preduzeu? stabilne sisteme za zatitu od poara sisteme za preiavanja otpane vode

8.1.5. Da li postoje materijalna sredstva i oprema za spasavanje i pruanje prve pomoi? da ne

Koja su to sredstva? __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ 8.1.6. Da li postoje materijalna sredstva i oprema za bezbednost na radu i zatitu zdravlja radnika? da ne

Koja su to sredstva? __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ 8.1.7. Da li postoje materijalna sredstva i oprema za odgovor na udes i zagaenje ivotne sredine? da ne

Koja su to sredstva? __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ 8.1.8. U preduzeu postoji posebna struna sluba - lice nadleno za organizaciju, sprovoenje i praenje mera zatite na radu? da ne

8.1.9. U preduzeu postoji posebna struna sluba - lice nadleno za organizaciju, sprovoenje i praenje mera zatite od poara? da ne

8.1.10. U preduzeu postoji posebna struna sluba - lice nadleno za organizaciju, sprovoenje i praenje mera zatite ivotne sredine? da ne

8.1.11. U naem preduzeu sainjen/a je: studija o stanju ivotne sredine; elaborat o zatiti ivotne sredine i to za: __________________________________________ __________________________________________ projekat sistema upravljanja zatite ivotne sredine u skladu sa JUS ISO 14001; uspostavljen je sistem upravljanja zatite ivotne sredine. 8.1.12. Da li u preduzeu imate izraen Plan zatite od poara: da ne

8.1.13. Da li u preduzeu imate izraen Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes i zagaenje ivotne sredine: da ne

Prilog P1. Prikaz opasnih materija na podruju Nia

R. b 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 Materija Siretna kiselina Sumporna kiselina Vodonik peroksid Etil alkohol Azotna kiselina Ksilol Fluorodonina kiselina N-Butil acetat Toluol Hlorovodonina kiselina Silan 15% u N2 Trihloretilen Kalijum hidroksid Oksalna kiselina Amonijum fluorid Amonijum hidroksid Izopropil alkohol Olovo acetat Nikal hlorid Hlorovodonik Silicijum tetrahlorid Fosfin 1% N2 Fosfin (0,05% PH3) Bortrifluorid BF3 Arsin AsH3 Diboran Alfa 809 (dipenten) Aceton Azot Natrijum hidroksid Epoksi smole Foto rezist Uljni razreiva Minijum boja Hidrol ulje Natrijum cijanid Natrijum bihromat Hromna kiselina tehn. Hlorovod.kiselina tehn. Sumporna kiselina tehn. Azotna kiselina tehn. Natrijum nitrat tehn. Natrijum nitrit tehn. Nikal sulfat tehn. Deterdent A-112 Borna kiselina tehn. EI-Komp. EI-Nit God. 167 lit. 155 lit. 120 lit. 100 lit. 100 lit. 202 lit. 45 lit. 168 lit. 98 lit. 85 lit. 6,28 m3 70 lit. 15 kg 50 kg 85,5 kg 165 kg 162 lit. 139 kg 2 kg 60 kg 25 kg 12 g 60 kg 50 g 24 lit. 8,48 m3 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / God. / / / / / / / / / / / 20 lit. / / / / / / / / / / / / / / 20lit. / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 1,2 kg / DP "EI-OPEK" Dne. Mes. / God. / 3 lit. 21 lit. 46 lit. 1 lit. 1 lit. / 1 lit. / 22 lit. / 11 lit. / / / / / / / / / / / / / / 46 lit. 120 kg 10 kg / / / / / / / / / / / / / / EI -PE Dnev. / / / 5 lit. / / / / / / / 5 lit. / / / / 5 lit. / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 15 kg / / 0,5 lit. 1 kg 2,5 lit. 10 kg 3 kg 10 kg 60 kg 50 kg 20 kg 5 kg 1kg 10 kg 20 kg 5 kg EI-HOLDING Dnev. Mes. / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 59 kg / / 13 lit. 23 kg 54 lit. 18 kg 4,5 kg 14 kg 182 kg 55 kg 27 kg 5 kg 2,3 kg 18,2 kg 4,5 kg 5,5 kg God. / 3 lit. / / / / 2 lit. / / 3 lit. / / / / / 1 lit. / / / / / / / / / / / / / 650 kg / / 160 lit. 300 kg 600 lit. 200 kg 50 kg 150 kg 2000 kg 600 kg 300 kg 55 kg 2,5 kg 200 kg 50 kg 60 kg

0,03 lit. 0,3 lit. 0,21 lit. 2,1 lit. 0,46 lit. 4,6 lit. 0,01 lit. 0,1 lit. 0,01 lit. 0,1 lit. / / / / / / / / / / / 2 lit. / / / / / / / / / / / / / / / 12 kg 0,01 lit. 0,1 lit.

0,11 lit. 1,1 lit.

0,05 kg 0,05 kg 0,5 kg

0,46 lit. 4,6 lit.

0,05 kg 0,05 kg 0,5 kg 0,01 kg 0,1 kg / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 0,05 lit. 0,05 lit. o,5 lit.

Prilog P2. Prikaz opasnih materija na podruju Nia

R.br 1 HCl 2 Nafta 3 Acetilen 4 Kiseonik 5 Ulja-motor. 6 Amonijak 7 Teni hlor 8 Polietilen 9 Freon gas 10 Mazut 11 Benzin 12 Toluol 13 Sumpor 14 Aceton 15 Kauuk MSMR-10 16 Kauuk MSMR-20 17 Regenerator 18 Ugljendioksid 19 Plin 20 Argon 21 piritus 22 Etil alkohol 23 Azotna kis. 24 Kaustina soda 25 Butan gas 26 Farba 27 Razreiva 28 Tehnonaftni gas 2t 360 t 10 kg 365 t 15,5 kg 15 kg 15 kg 22 kg 120 kg 186 kg 240 kg 1500 kg 420 kg 130 kg 4500 lit. 6 lit. 1 lit. 150 lit 160 lit. 25 lit. 5t 2t 300 lit. 64 t 955 kg 179 lit 415 lit 100 t 936 kg 4000 lit. 45 t 100 t 1500 t 100 t 330 lit. 2t 2t 2t 5000 lit. 200 kg 1000 kg Materija JKP Godi. Deni kom. Godi. Pan. Godi. Delta mat. Godi. Vulkan Godi. Sivi Liv Godi. Dnev. 1 lit. Pivara Ni Mese. 25 lit. Godi. 300 lit. 5.000 lit 77 kg 1.423 kg 1t 13 t Jastrebac Godi. Fripak Godi. Energoga s Godi.

Prilog P3. Prikaz opasnih materija na podruju Nia

R.br 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Nafta Lo ulje Mazut Motorno ulje Acetilen Kiseonik Aceton Alkohol Benzin Materija Niskogradnj Ni-ekspres Godi. 216 170 300 3,60 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / Godi. 11321 t / / / 2804 kg 11500 kg 120 lit 1860 lit. 115 t 5750 kg 2542 kg 346 lit 4000 lit. 6600 kg 9220 kg 1978 lit 2125 kg / / / / / / / / / / / / / elekula Godi. 86643 lit. 2740 t / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / Tehnogas Godi. / / / / 22000 kg / / / / / / / / / 2200t / / 44.440 t 46.200 t 1.100 kg / / / / / / / / / / Mlekara Godi. / / 665000 kg / 32 lit / / / / / / / / / / / / / / / 9225 kg 6020 lit 500 lit 2t / / / / / / J.Morava Godi. / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 9200 kg 692 kg 10320 kg 300 kom 250 kom 199 metar Distribuc. Godi. / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / Elid Godi. / / 100000 / / / 72 / / / 300 / / / / 70 / / / / / 70 / 7 / / / / / / G.Toplana Godi. / 1645 t 18000 t 160 lit 100 kg 200 kg / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / Nijansa Godi. / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

10 Boje-premazi 11 Sumporna kisel. 12 Lakovi 13 Nitro razreiva~ 14 Poliesterska smola 15 Ugljendioksid 16 Razreivai 17 Gumin lepak 18 Teni kiseonik 19 Azot teni 20 Azot suboksid 21 Kaustina soda 22 Azotn.kiselina 23 Peral "C" 24 Amonijak 25 Ekspl.amonex 60/1000 26 Ekspl.amonex 28/100 27 Ekspl. Balkan 60/1000 28 Rudarske kapisle 29 Usporivai 30 Sporogor.tapini

31 Detonirajui tapini 32 Trafo-ulje (trafomol) 33 Trafo ulje u transform. 34 D-1,D-2 u cisternama 35 Amonijumhidroksid 36 Fosforna kisel. 37 Sredstvo za pranje 38 Cinkhlorid 39 Detredientil 40 Hlorovodoni.kisel. 41 Hroma kisel. 42 Ulja industrij. 43 Natrijumhidroksid 44 Niklhlorid 45 Niklsulfat 46 Akrilni premazi 47 Propan 48 Alkidni premazi 49 Perhloretilen 50 Kalaj 51 Ulja rabljena 52 Trihloretilen 53 Sredst. za fosfatiranje 54 Motorni benzin 55 Butan te~ni 56 Azbestno predivo 57 Zemni gas 58 White spirit 59 Ksilol 60 Ackio smola

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

17450 m / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

/ 13,31 t 782,23 t 9,8 t / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

/ / / / 72 50 450 70 250 300 60 300 100000 30 170 170 30 65 60 60 1350 50 36 / / / / / / /

/ / / / / / / / / / / 250 lit / / / / / / / / / / / 1800 lit 300 kg 400 kg 4000 m3/h / / /

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 10000 kg 2000 kg 30000 kg

Prilog P4. Prikaz opasnih materija na podruju Prokuplja

Red. Br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 PROKUPLJE "7. juli" Mala Plana Dnev. 9t Mese. 260 t God. 2600 t Dnev.

Materija Dnev. Sumporna kiselina Mazut TNG Amonijak HCl Acetilen Argon Kiseonik (TAG) Dizel gorivo -nafta Eksploziv amoneks Ulje motorno Fosforna kiselina 55% Natrijum hidroksid Valovita lepenka 0,2 t 5t 0,6 t 0,2 t 0,025 t 0,006 t 0,01 t 0,01 t 0,03 t

FOM Mese. 1,36 t 60 t 2,6 t 1,9 t 0,079 t 0,016 t 0,063 t 0,053 t 0,5 t God. 16,38 t 310 t 32 t 22,5 t 0,956 t 0,196 t 0,760 t 0,634 t 5t

Univerzal God.

Prokupac Mese. God.

0,5 boca

10 boca

80 boca

300 lit 250 kg

6000 lit

60000 lit

1000 lit

11000 lit

140000li 1000 lit

5 lit 100 kg 5000 kg

40 lit 125 kg 10000kg

500 lit 1500 kg 40000kg

Prilog P5. Prikaz opasnih materija na podruju Leskovca

Red. br. LESKOVAC Materija Dnev. 5t / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / Jugoeksperes Mese. 150 t / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / Godi. 1800 t / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / Nevena Godi. 24000 lit. 2400 lit. 4800 lit. 70 t 5t 5t 6t 1t 12 t 2t 7t 15 t 30 t 80 t 3t 2t 300 kg 37 t 600 kg 4t 4t 2t 1,5 t 1t 1t / T.Dragovi Godi. / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 2.660.000kg

1 Nafta 2 natrijumhidroksid 3 HCL 4 Etilalkohol 5 Etilalkohol 6 Aceton 7 Etilacetat 8 Izopropanol 9 Metilalkohol 10 N-butan 11 Diacetonalkohol 12 Etilacetat 13 Butilacetat 14 Ksilol 15 Wbite-sprit 16 Solveso 150 17 Aceton 18 Metilbutilketon 19 Toluol 20 Etanol 21 Metoksipropilacetat 22 Nitroceluloza 23 Butilalkohol 24 Butilglikol 25 Stroncijum-hromat 26 Cu-flalicijaninsko plavo 27 Mazut

Prilog P6. Prikaz opasnih materija na podruju Leskovca u [t]

R.b 1. Aceton 2. H2SO4 (>15%) 3. Amonijak 4. Trietanolamin 5. Acetilen 6. Etilenoksid 7. Kiseonik 8. Alkidne smole 9. Azotna kiselina 10 Bakar-cijanid 11 Bakar-sulfat 12 Borna kiselina 13 Butilacetat 14 Butilenglikol 15 Benzin 16 Cink-hlorid 17 a (ugljenik) 18 Etilacetat 19 Etanol 20 Fosf. Kis.(>25%) 21 HCl (>25%) 22 Izopropanol 23 Kalcijum-oktoat 24 Kobalt-oktoat 25 Ksilol 26 Dizel gorivo 27 Magnezijum 28 Ulja industrijska 29 Mazut 30 Metanol 31 Natrijum-cijanid 32 Natriju-hidroksid 33 Natrijum-hipohlorit 34 Nikal-hlorid 35 Nikal-sulfat 36 Nitroceluloza 37 Olovo-oktoat 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. Pigmenti Poliesterske smole Propilenglikol Rastvarai Siretna kis. (>15%) ljaka termoelektr. Toluol 13,48 54,90 14,07 1.750,0 0,47 0,80 0,14 4,74 2,30 0,60 1,15 25,20 5,10 800,00 0,02 0,26 0,33 3,68 0,60 1.200,00 111,00 2,88 1,17 2,00 12,30 0,60 17,60 2,10 173,00 1.037,0 76,00 1.515,55 9.938,00 68,0 11,70 4,80 0,14 13,52 46,80 1,00 0,35 5,00 0,03 7,74 1,00 6.661,00 73,61 0,053 0,05 1,00 0,46 3,90 1,55 0,08 2,10 2,40 0,20 0,67 3,20 Materija Nevena 10,40 1,43 4,50 1,50 15,00 Zdravlje RUL Mlekara Poreje Vuje Jugekspres Livnic a Jugopetrol Toma ko Toplan a

45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63.

Butanol Natriju-acetat Ostali premazi Propanbutan Etilenglikol Diazinon Hrom-trioksid Akrilne smole Ostale smole Heksamin Teni naftni gas Lo ulje Hromna jedinjenja Acetilsalicilna kiselina Propionska kiselina Otpad iz farmac.industrije Metilacetoacetat Cink-fosfid Sumporasta kiselina

4,10 41,80 1,50 2,00 1,20 1,32 0,20 8,40 4,39 3,30 2,92 26,00 32,00 0,06 2,70 1,37 4,07 3,67 0,03 5,00 600,0

64.

Aluminijum (prah)

0,94

Prilog P7. Prikaz opasnih materija na podruju Negotina u [t]

R.br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Materija Sumporna kiselina (>15%) Amonijak Bakar sulfat Etanol Fosforna kiselina (>25%) Fungicidi,pesticidi,herbicidi,insekticidi Dizel gorivo Natrijum hidroksid Trihloretilen 0,35 408,80 0,25 1,94 16.604,00 2,24 t 400 Tehnoistok 2,26 AD IHP Prahovo Holding 56.720,00 6.197,90 Poljotehna

Prilog P8. Prikaz opasnih materija na podruju Boljevca u [t]

R.br. 1. 2. Materija Acetilen Kiseonik Standard 2,40 12,00

Prilog P9. Prikaz opasnih materija na podruju Knjaevca u [t]

R.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Materija Amonijak Acetilen Kiseonik Azotna kiselina Benzin Cijanidi (cijanidne soli) Lepkovi Dizel gorivo Ulja-industrijska Mazut Natrijum-hidroksid Rastvarai (razreivai) Vodonik-peroksid Ostali premazi Otpadne boje 0,63 2,00 0,20 49,50 10,80 7,92 34,07 9,00 10,00 100,00 27,00 8,00 1,40 30,36 Fab.sireva 1,01 8,50 28,00 Fabrika motokult. i motora Dervin 8,00 Leda Tina

Prilog P10. Prikaz opasnih materija na podruju Aleksinca

Red.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Materija Amonijak Acetilen Kiseonik Azotna kiselina Hlorovodonina kiselina (>25%) Mazut Natrijum-hidroksid Rastvarai (razreivai) Ugljen-dioksid Ostali premazi Lo ulje 2,55 7,20 220,00 0,50 1,00 1,31 3,60 96,00 219,87 0,60 Frad Alprodukt 15,00 126,50 475,20 Sartid Fahop EI-Pak

u [t]
Ishrana

102,50

Prilog P11. Prikaz opasnih materija na podruju Gadinog Hana u [t]

Red.br. 1. 2. 3. 4 5 Materija Acetilen Kiseonik Ulja-industrijska Mazut Lo ulje 63,36 Zateks Elid 6,20 11,00 0,09 100,00

Prilog P12. Prikaz opasnih materija na podruju Meroine u [t]

Red.br. 1. 2. 3. Materija Amonijak Hlor Freoni Voar 35,00 0,18 0,26 Niprodukt

Prilog P13. Prikaz opasnih materija na podruju Blaca u [t]

Red.br. 1. 2. 3. 4. Materija Amonijak Acetilen Kiseonik Mazut 312,00 Fruto 11,00 0,02 1,20 5.decembar

Prilog P14. Prikaz opasnih materija na podruju Kurumlije u [t]

Red.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Materija Sumporna kiselina (>15%) Amonijak Acetilen Kiseonik Fenolne smole Mazut Metanol Ostali premazi Ostale smole 516,81 3.704,40 1,60 4,58 0,32 Kopaonik 88,33 6,57 15,00 3,40 6,60 Niauto Metalac

Prilog P15. Prikaz opasnih materija na podruju Babunice u [t]

Red.br. 1. 2. 3. 4. Materija Etanol Metilmetakrilat Rastvarai (razreivai) Ostali premazi Lunica 96,00 20,00 1,16 0,44

Prilog P16. Prikaz opasnih materija na podruju Bele Palanke u [t]

Red.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Materija Hlor Lekovi isteklog roka Dizel gorivo Rastvarai (razreivai) Ostali premazi Lo ulje 1,44 Komnis 1,08 0,03 4,40 20,79 44,00 8,00 Dom zdravlja Ukras Drag.Lalovi

Prilog P17. Prikaz opasnih materija na podruju Bujanovca u [t]

Red.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Materija Sumporna kiselina (>15%) Acetilen Kiseonik Toluoldiizocijanat Lepkovi Metilenhlorid Natrijum-fluorid Rastvarai (razreivai) Ostali premazi Lo ulje 10,80 0,13 1,32 21,12 96,00 9,31 60,00 Feldspat 15,82 0,13 0,26 720,00 2,64 Simpo konih garnitura Simpo PEN Simpo stolica Simflin

Prilog P18. Prikaz opasnih materija na podruju Lebana

Red.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Materija Sumporna kiselina (>15%) Azotna kiselina Bakar-sulfat Hlorovodonina kiselina (>25%) Hromna kiselina Natrijum-hidroksid Natrijum-sulfid Nikal-sulfat Rastvarai (razreivai) Trihloretilen Ostali premazi Ostale smole Prvi maj 0,55 1,50 0,68 0,90 0,54 0,64 0,10 0,50 0,36 0,73 0,30 10,50 Zdravlje

u [t]

Prilog P19. Prikaz opasnih materija na podruju Surdulice u [t]

Red.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. Materija Amonijum-hidroksid Sumporna kiselina (>15%) Amonijak Acetilen Kiseonik Azotna kiselina Bakar-cijanid Borna kiselina Cink-sulfat Deterdenti Hlorovodonina kiselina (>25%) Natrijum-bihromat Natrijum-cijanid Natrijum-hidroksid Nikal-hlorid Nikal-sulfat Trihloretilen 260,00 0,23 0,06 0,03 0,40 2,20 1,20 0,40 0,04 2,80 0,03 0,20 2,30 Galenika vunizol 5,00 0,04 0,03 18,00 18,00 Zastava PES Makatica

Prilog P20. Prikaz opasnih materija na podruju Preeva u [t]

Red.br. 1. 2. 3. Materija Acetilen Lepkovi Kiseonik Simpo ram.konstr. 0,07 0,79 0,12

Prilog P21. Prikaz opasnih materija na podruju Vlasotinca u [t]

Red.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10 11. Materija Kalijum hidroksid Mazut Natrijum hidroksid Natrijum-sulfid Natrijum-sulfit Natrijum-hipohlorit Rastvarai (razreivai) Sumporna kiselina (>15%) Vodonik-peroksid Ostali premazi Natrijum karbonat 0,10 0,14 0,22 0,08 0,18 0,14 0,60 Retex 0,85 100,00 0,13 0,16 0,07 0,10 0,10 2.200,00 Rad Pozamanterija Besko

Prilog P22. Prikaz opasnih materija na podruju Dimitrovgrada u [t]

Red.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Materija Aceton Amonijum hidroksid Mravlja kiselina Benzin Deterdenti Lepkovi Mazut Toluol Boje za tekstil Kalcijum hidroksid Hromna jedinjenja 1,00 1.100,00 44,00 0,10 1,25 4,00 37,50 110,00 0,85 GID 4,40 0,05 1,90 Koara

Prilog P23. Prikaz opasnih materija na podruju Bojnika u [t]

Red.br. 1. 2. 3. 4. 5. Materija Amonijak Acetilen Kiseonik Mazut Lo ulje Ulpin Maneks 3,00 0,15 0,45 2.100,00 40,00 Toza Dragovi

Prilog P24. Prikaz opasnih materija na podruju Nia u [t]

R.br . 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. Vulk an 0,53 EI Cevi 0,80 EI Kom pone nte 0,08 EI KKC 1,54 Pomor avlje 0,80 0,06 0,56 0,80 0,16 80,3 0,38 0,09 0,05 0,02 33,0 0 13,20 5,90 0,24 0,06 33,00 78,4 0,20 0,55 5,10 0,23 3,88 0,10 0,05 17,6 0,60 1,20 0,36 0,22 1,84 0,20 0,30 0,08 0,14 2,12 6,91 0,13 2,52 0,57 0,40 0,18 0,01 5,00 0,70 1.155, 00 0,27 0,13 0,30 6,09 1,50 2,16 0,31 42,12 0,05 0,01 0,01 1,50 0,10 7,00 0,06 0,30 0,44 6,00 19,42 0,30 42,00 1,00 36,0 0,04 0,67 8,40 0,12 3,96 2,66 1,33 0,07 60,0 0,40 uka Dini EI tam .kola EI Aparati Ni Ekspre s 0,10 EI Metal Nissa l

Materija Aceton Amonijumhidroksid Fosforna kiselina (<25%) Sumporna kiselina (>15%) Amonjak Mravlja kiselina Acetilen Kiseonik Formaldehid Hlorovodonik Alkidne smole Azot Azotna kiselina Bakar-sulfat Borna kiselina Butilacetat Benzin Detrdenti Dibutilftalat Dihlormetan Etilacetat Etanol Fosforna kiselina (>25%) Fosfor Freoni Hlorovod. kiselina (>25%) Izopropanol Kalijumhidroksid Ksilol Lepkovi Dizel gorivo Ulja industrijska Mazut Metanol Metiletiketon Natrijumbihromat Natrijum-cijanid Natrijumhidroksid Natrijum-sulfid Natrijumhipohlorit Nikal-sulfat

Niteks

120,00 0,50 2.400, 00

0,50 0,35

0,05 0,50 0,08 0,30 0,56 0,01 0,06 0,01 0,40 0,66 1,10 36,00 5,70 1,25 1,70 0,90 126,12

42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 90. 91. 92. 93. 94.

Nitroceluloza Poliestarske smole Rastvarai (razreivai) Siretna kiselina (>15%) Stirol Sumpor (prah) Toluol Trihloretilen Ugljen-dioksid Vodonik peroksid Butanol Natrijum bisulfit Natrijum tiosulfat Cink-stearat Olovna jedinjenja Alkidni premazi Ostali premazi Natrijum-nitrit Amonijumhlorid Fluorovodonina kisel. Natrijumkarbonat Propanbutan Perhloretilen EDTA Ovrivai Kalijum-cijanid Dietilenglikol Amonijumfluorid Titan-dioksid Hrom-trioksid Ulja-rabljena Akrilne smole Amonijum-sulfat Boje za tekstil Kalcijumhidroksid Teni naftni gas Hromna jedinjenja Tiram Metilacetat Natrijum-nitrat Natrijumformijat Mlena kiselina Cink-sulfid Natrijumhiposulfit 44,0 1,21 1,50 3,89 6,00 22,0 7,66

0,08 2,50 0,12 0,28 0,43 0,20 0,10 0,14 9,00 0,23 0,96 2,00 4,40 0,15 7,25 17,00 0,98 20,00 40,00 0,90 0,40 1,00 0,15 14,30

2,00 6,00 0,20 5,00 0,10 3,75 0,01 0,05 0,25 0,16 2,72 0,03 5,00 0,05 5,50 2,80 0,30 0,03

0,12 0,22 0,20 0,40 8,00 3,74 7,70 0,76 38,50 3,36 37,00

0,10 11,00 0,12 4,15 6,60

Prilog P25. Prikaz opasnih materija na podruju Pirota u [t]

R.b r. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. Materija Aceton Amonijum-hidroksid Mravlja kiselina Alkidne smole Butilacetat Butilenglikol Benzin Etilacetat Etanol Etilglikol Fenolne smole Hlorovod. kiselina (>25%) Kalinjum-hidroksid Ksilol Lepkovi Dizel gorivo Mazut Metilen-hlorid Metiletilketon Natrijum-hidroksid Natrijum-sulfid Akrilni premazi Rastvarai (razreivai) Siretna kiselina (>15%) Toluol Vodonik-peroksid Butanol Cikloheksanon Difenilguanidin Alkidni premazi Ostali premazi Izobutanol Etilenglikol Heptan Metoksipropanol Ulja-rabljena Ostale smole Heksamin Lo ulje Hromna jedinjenja Tiram 10,90 20,00 18,00 8,50 2.550 6,00 44,22 5,29 9,00 10,0 5,18 197,8 37,07 0,26 4,44 0,05 9,60 0,53 0,26 64,10 96,20 10.000 16,5 10,00 91,10 2.000,0 5,28 0,15 5,4 10,0 39,23 2,67 174,6 0,40 1.000,0 3,72 205,2 354,9 100,00 0,60 850,0 0 0,00 2.500 4.000 5,28 1,00 460,3 8,50 52,70 6,18 5,49 3,96 2,64 5,29 1,00 0 7,20 3,10 6,60 3,96 0,26 0,24 Tigar 83,10 1,20 Suko 1.500,0 0 Unihe m 3,96 0,30 1,80 0,21 Drag o Prvi maj Li m es 2M Pirote ks Autotran sp. Toplan a Kok a Polet Veldi meks

Prilog P26. Prikaz opasnih materija na podruju Nia u [t]

R.br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Materija Amonijak Acetilen Kiseonik Hlor HCl (>25%) Dizel gorivo Ulja industrijska Mazut Rastvarai (razreivai) Ugljen-dioksid Ostali premazi Propanbutan Lo ulje 240,00 19,55 4,00 5,04 1.345 165,1 0,14 3,87 19,86 226,9 6,30 0,84 0,35 0,70 0,22 2,72 0,49 2,42 2,12 0,16 0,86 1,09 Pivara 3,00 Fripak 13,00 Ni.Ml ekara 2,50 Stokoim p 1,20 0,07 0,20 0,10 0,08 0,05 1,10 8,12 0,08 0,08 1,20 3,70 1,66 4,75 0,57 1,76 0,86 2,30 EI EI Elmag egar Skretni ce Jedins tvo Fitip Progre s Spec.vo zila Lokomoti va

1,50 16,56 0,96 2,40

Prilog P27. Prikaz opasnih materija na podruju Prokuplja u [t]

Red.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20 21. Materija Amonijum-hidroksid Sumporna kiselina (>15%) Amonijak Acetilen Kiseonik Sumpordioksid Azbest Azot Azotna kiselina Benzin a (ugljenik) Hidrazin Hlorovodonina kiselina (>25%) Dizel gorivo Ulja -industrijska Rastvarai (razreivai) Sumpor (prah) Sumporna kiselina (<15%) Ugljen dioksid Eksplozivi (privredni) Propanbutan 120,00 55,00 0,39 2.600,00 0,10 168,00 26,00 0,06 2,00 50,00 4,50 40,00 22,00 3,60 0,64 0,15 2,40 140,00 14,00 2,80 6,37 1,00 542,00 FOM 24,00 24,00 6,00 0,15 0,30 0,10 1,00 44,18 Hisar Univerzal Tatko 9.oktobar Fiaz

Prilog P28. Prikaz opasnih materija na podruju Vranja u [t]

R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Materija Sumporna kiselina (>15%) Amonijak Amonijum-nitrat Acetilen Kiseonik Akrolein Sumpor-dioksid Ugljen-disulfid Benzin 3,96 1,80 1,58 28,84 612,00 10.000, 00 1,32 1,72 9,24 3,96 0,37 360,00 25,08 250,00 0,02 3,10 27,6 12,10 7,20 360,00 1.984 ,00 16,77 2.640,00 360,0 45.000, 00 66,60 68,64 Simpo tkanina Jumko 0,13 0,05 25,00 1,49 2,06 504,00 455,50 0,50 67,20 360,00 0,10 0,18 0,50 0,13 0,17 0,05 0,16 Simp.tr ansp. Jedins Sim.odr Sim.d tvo .sek. uek Sim.nab avka Sim.ta pet. Sim.d e.kre v HIV

10. Etanol Hlorovodonina 11. kiselina (>25%) 12. Kalijum-hidroksid 13. Lepkovi 14. Dizel gorivo 15. Ulja-industrijska 16. Mazut 17. Natrijum-hidroksid 18. Natrijum-sulfit Rastvarai 19. (razreivai) Siretna kiselina 20. (>15%) 21. Vodonik-peroksid 22. Ostali premazi 23. Propanbutan 24. Etilenglikol 25. Suspenzije 26. Ulja-rabljena 27. Ostale smole

Prilog P29. Prikaz opasnih materija na podruju Zajeara u [t]

R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Materija Amonijum hidroksid Sumporna kiselina (>15%) Amonijak Mravlja kiselina Acetilen Kiseonik Formaldehid Azotna kiselina Deterdenti 4,00 0,09 1,30 396,00 1,20 1.350,00 0,30 18,00 70,00 0,29 3,00 22,00 160,47 1.260,0 2,00 3,67 187,70 6,99 12,20 0,63 120.000,00 50,00 1,83 0,37 250,00 200,00 34,00 22,65 4,48 2,65 2,40 4,50 Koa 0,22 0,92 2,00 1,20 377,50 5,00 3,80 Industrija mle.proizv oda Kristal Pivara Yes Kom Porce erc lan ito Promet Srbokvarc Rgotina Fab.kab lova

10. Etanol Fungicidi,pesticidi,herbici 11. di,insekticidi 12. Petrolej 13. Dizel gorivo 14. Ulja industrijska 15. Mazut 16. Natrijum bihromat 17. Natrijum hidroksid 18. Olovo-oksid Siretna kiselina 19. (>15%) 20. Vodonik-peroksid 21. Eksplozivi (privredni) 22. Fluorovodonina kiselina 23. Propanbutan 24. Ulja-rabljena 25. Amonijum sulfat 26. Lo ulje 27. Hromna jedinjenja 28. Natrijum-nitrat