, , -, 1809

:
.

.

, 1938
-

. , 7, 230


.
,
.
,
, .
, , ,

,
.
1183 .

.
.

. 1386
.
.
. ,
.

, . ,
, 5 .
. .
.
. ;
.

 .
, , , .
.
.
. , , ,
( )
.

- .
-, .
. ,
.

.

. . (6 .-. ).
1804

1804 .
, , ,
( ),
.
, ,
,
.
. 1805 1807.
1807
. ,
- .
.
, , . ;

. 2000 2 .
, , ,
, ,
. , ,
, 8 1807
, , . 200
4 . 17 .
1807.
. -

 . ,
,. 1807 .
.

. ! .
1807 : ,
. :

.
.
, :
.
,
,
.
1808 e
. ,
.
1808
, . 1808 ;
. 1808
,
. . ,
- ,.
, .
1808 ,
.
: ,
; , .
: ;
50.000 ; ;
- .
, 1809 .

, XVIII . .
, , . ,
, ,
. ;
.
19121918
1809 .

1809 .

, ,
, , ,
, ,
.
, .
1809
, .
.
, 1809
, , .
- 1809 - .
, : 12
1809 , 21 .
1000 30.000 . 1
,. :
, .
,
."
30 ,

.
1809
,
. , .

:

:
10 .
."
.
.

.
:
.
, .
.
,

. ,
1808 .

 , , ,
, .
: 16.000 .
: ,
,
, .1)
,
. ,

.
3.000 .
15 .
-
.

15 21.
,
, , ,
( ), ,
.
,
;
.

.
, 30.000
. 10.000
- 20.000. 28 .
, ,
: - , , - ,
-. 36.000 .
,
,
. ,
, .
. .
.
, .
. . 5
. .

 .
- 15
, ,
. .
-
.
.
450 .
. .
.
, ,
.
.
, .
.

. , , ,,
,
";
, ".
.

. .
:
.
, .
, .
, , ,
-, .
, : .
,
, .
, ,
. , ,
, , .
.
- 100 ,
."

. 5
, ,

. "
(),
, ,

 :

; ,
,

,
."
, , .
9 , . -
, -, .
-
, ,

-. 14 .
, ,
.
, ,
. , .
.
. ,
. 20 :
() ,
.
, ,
;
, ."
, , ;
; ,
,

1 1809
19 (1 )
1809. ,
.
.
.
;
. - .
:
70.000 2000 ".
.

. ,
.

 , , ,
, .
.
, .
, ,
,
,,

, ,
,
.

.
a
, 3000 ,
, ,
. ,,, ,
, , ,
, -
; ,
" . ,
; 300 7 ,
.
. -
6000, , 16
1809, 10.000.

, ,

. :
- ,
-. ,
.
, - -,
60.000 .
.
. 3 .
, .
,
.
. , , :
,
; , ,
, .



, , ,

.
25
. ,
,
.
.
1833 .
,
. -
:
. .
, .
. . ,
.
,
, , .
,
,,
;
,
, .
.
,
,
: .
,
"
. 1882
-: .
. ,
o 123 , 103, 105,
180, 511 ."
, 1892
: ,
-, .
,- 1892, .

 1937 1938 ,
.
1 1938 ,
.
-
. ,

; .
, 21 1878,
.
:

19 1809 . . IV
28 1877 ".
1 1927 .

- I , ,
.
1 1938 ,
-.
1 ,
.
-,
.


; 15 ,
.

1937, .


.
,

.
.
] .

 - ,
. 33 - .
. .
.
.
:
", , 1925
", 1923
", 1907
" , 1937
", ( )
" , 1928
1) , .

. j
, .
MILORAD KOZI
ETNICI KOSTE PEANCA U DRUGOM SVETSKOM RATU
Prvo izdanje, 2004. godine
Izdava
DIGP "PROSVETA" -NI Vojvode Gojka 14
Za izdavaa JOVAN JANKOVI direktor
Glavni urednik TIHOMIR NEI
Redakcija
BOJAN JOVANOVI DOBRIVOJE JEVTI JOVAN JANKOVI TIHOMIR
NEI
Tehniki urednik ARKO JOVANOVI
Lektor
ANA PETROVI

Korektor OLIVERA VELIKOVI

tampa DIGP "PROSVETA" - NI
Tira 400 primeraka
ISBN 86-7455-630-2
Knjigu posveujem senima moga brata Dragoljuba (1924 -1944) aku Pritinske
Gimnazije, borcu - komesaru u Petoj srpskoj brigadi sa partizanskim imenom oka.
Teko ranjenog u borbi sa bugarskim okupatorima kod Lebana (Tupalski vis), ubili ga
etnici koji su presreli kolonu ranjenika. Grob mu je do danas ostao nepoznat.
Autor
UVOD U KNjIGU etnici Koste Peanca Milorada Kozia
PRVI ORUANI ODREDI NEDIEVE "VLADE NARODNOG SPASA"
KORENI IZDAJE
KOMITSKI VOJVODA U BALKANSKIM I PRVOM SVETSKOM RATU
KOSTA PEANAC U REDOVIMA PETE KOLONE
PRVE VEZE PEANAC - GESTAPO
NEMCI OBEAVAJU 200.000 NEMAKIH MARAKA
OVLAENjA KOSTE PEANCA U APRILSKOM RATU
KONTAKTI SA DRAOM MIHAILOVIEM
ENGLESKI OFICIRI U TABU KOSTE PEANCA 1941.
NEMAKI AGENTI U TABU KOSTE PEANCA
BRAA RO - NEMAKI AGENTI U TABU KOSTE PEANCA
OSNIVANjE ETNIKIH ODREDA - ULOGA VLADE NARODNOG SPASA
SASTANAK KRAUS - PEANAC OSNIVAI VLADE NARODNOG SPASA
PEANEVI TABOVI SE SELE U GRADOVE
SUKOBI ETNIKA I PARTIZANA - KOSTA PEANAC ODBIJA SARADNjU
SA NOP
KOSTA PEANAC ZAMERA SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI
NAPAD NA SLOBODNU TERITORIJU U TOPLICI I JABLANICI
ETNIKO-PARTIZANSKI NAPAD NA KRUEVAC
ZAJEDNIKA ETNIKO-PARTIZANSKA KOMANDA U OSLOBOENOM
PROKUPLjU
ORUANI SUKOBI ETNIKIH I PARTIZANSKIH JEDINICA
NA TOPLICU SA BUGARSKIM TOPOVIMA
BORBA U KURUMLIJI
STRADANjE KOSANIKE PARTIZANSKE ETE U S. SVARU POD
JASTREPCOM
"UHAPENE UBIJAJTE, TO JE VIE SRPSKI!"
RAME UZ RAME SA NEMAKIM ORUANIM ODREDIMA
VOJVODSKA STRAHOVLADA OD PLjAKI DO ZLOINA
ZLOGLASNI BLAKI POP MIKA JASTREB
ZLODELA VOJVODA
HARMONIJA" ZLOINA
BROJNO STANjE I PLATE ETNIKIH ODREDA
POETAK KRAJA

NEMCI SU SVE NEZADOVOLjNIJI UINKOM PEANEVIH ETNIKA

NEKA VIDI PODMLADAK KAKO SE SRBOVALO
POSLEDNjE PISMO MILANU NEDIU OD 8. FEBRUARA 1943.
PO NALOGU DRAE MIHAILOVIA, KOSTA PEANAC JE LIKVIDIRAN
PRILOZI
BROJNO STANjE I SPISKOVI ETNIKIH ODREDA
TABOVI I KOMANDE ETNIKIH ODREDA
IZVORI
LITERATURA
UVOD
Posle kratkotrajnog aprilskog rata (1941) i za mnoge, pa i Nemce, nenadano brze
kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Nemaka je nastojala da sa to manjim vojnim
snagama zavede okupacioni reim i okrene se svom glavnom cilju - napadu na
Sovjetski Savez.
Jugoslavija je rasparana i njene teritorije razdeljene su nemakim saveznicima: Italiji
(Dalmatinsko priobalje i Crna Gora), Bugarskoj (deo June i Istone Srbije i cela
Makedonija), Maarskoj (zapadni deo Vojvodine, sa Novim Sadom). Na teritoriji
bive Hrvatske banovine, kojoj je pridodat vei deo Bosne, uspostavljena je ustaka
drava, Nezavisna Drava Hrvatska (NDH). Pod direktnom nemakom upravom
ostala je ua Srbija, u kojoj je postavljena Komesarska uprava na elu sa Milanom
Aimoviem i grupom "oprobanih nemakih prijatelja" - kako su sebe nazivali. U
okupiranoj Srbiji zadran je celokupni administrativno-upravni aparat bive drave,
ukljuujui i andarmeriju.
Krajem septembra 1941, u nameri da trajnije obezbedi okupacioni reim u Srbiji,
pogotovu posle napada na Sovjetski Savez, Nemaka uprava Srbije imenuje Vladu
Srbije, na elu sa armijskim generalom Milanom Nediem. Dotadanji ef komesarske
uprave Milan Aimovi, postavljen je za ministra unutranjih poslova. Nemci su
verovali da e autoritet Nedia i njegove vlade, nazvana "Vlada narodnog spasa",
uspeti da trajnije obezbede red i mir, koji je ve poeo da biva ugroen. Istovremeno
sa akcijom za formiranje vlade Milana Nedia, Nemci angauju nacionalne etnike
odrede Koste Milovanovia - Peanca, koji ve oformljene i naoruane odrede stavlja
u slubu nemakog okupatora. etniki odredi Koste Peanca, oformljeni na
Vidovdan (28. juna) u drugoj polovini 1941. i veim delom u 1942. godini,
predstavljaju, uz manje odrede andarmerije i kasnije Ljotievog Srpskog
dobrovoljakog korpusa, glavnu oruanu silu kvislingkog reima Milana Nedia. U
stvari, general Milan Nedi se prihvatio da osnuje vladu tek poto su Nemci pridobili
Kostu Peanca da se sa svojim odredima stavi na raspolaganje okupacionom reimu.
Tako su, Peanevi etnici, sa oreolom patriota i rodoljuba iz balkanskih ratova i
Prvog svetskog rata, postali izdajnici i plaena vojska okupatorskog reima u Srbiji,
nanevi brojne zloine svome narodu.
Ipak, kako ui u takvu izdaju?
PRVI ORUANI ODREDI NEDIEVE "VLADE NARODNOG SPASA"
DEKRETI SA SOKOLOVICE

U razne krajeve okupirane Srbije, krajem juna i poetkom jula 1941. godine, poeli su
da stiu dekreti o postavljanju etnikih vojvoda. Ti dekreti, prividno patriotske i
rodoljubive sadrine, ostavljali su utisak o pripremama za oruani otpor okupatoru. Za
graane irom Srbije predstavljali su zraak nade i ohrabrenje da jo uvek nije sve
izgubljeno. Vojvodskim dekretima, ali i glasnicima - kuririma, oglasio se predratni
predsednik Glavnog odbora etnikog udruenja "Kosta Milovanovi - Peanac",
jedan od poznatih voa iz Toplikog ustanka u Prvom svetskom ratu. Dekrete je
potpisivao kao predsednik Glavnog odbora i kao komandant svih etnikih odreda.
Dekreti, formulisani kao naredbe, bili su u mnogo emu dvo-smisleni. S jedne strane,
pozivali su se na borbene tradicije srpskog naroda i borbu za slobodu, ali su uz to
zabranjivali, pod pretnjom smrtne kazne, napadanje na nemaku i italijansku vojsku.1
Vojvode, postavljene ovim dekretima, dobijali su velika ovlaenja, pa i ovlaenje da
izriu smrtne kazne: " Svako sumnjivo lice koje radi protiv naeg naroda i otadbine a
to potvrde zakletvom najmanje 2-3 lica koji poznaju njega, njegov rad i njegova dela,
ima se nad njim izvriti smrtna kazna."2
Naredbe - dekreti o postavljanju etnikih odreda nosili su datum 28. juni 1941.
godine, tj. na Vidovdan, to je takoe trebalo da simbolizuje borbu za otpor
okupatoru. Tim naredbama, upuenim sa planine Sokolovice u Toplici, gde je Kosta
Peanac smestio svoj tab, preko noi su desetine komita i etovoa iz balkanskih
ratova i Prvog svetskog rata, proizvedeni u etnike vojvode sa zvunim titulama.
Dojueranji Poekovii, Nerandii, Kutrimovii, Mariii, postajali su vojvode sa
titulama moravski, vidojevaki, sokolovaki i sve tako do stotinak vojvoda i isto
toliko titula sa nazivima planina, reka, naselja.3
Uz dekrete o postavljenju vojvoda, redovno je ila i naredba o odlikovanju dotinog
vojvode ratnim odlikovanjima, od obinih medalja do Belog orla i zlatne Karaoreve
zvezde vojnikog reda sa maevima!
U kratkom roku osnovano je nekoliko desetina odreda razliitog brojnog stanja, da bi
do kraja 1941. godine njihov broj iznosio oko sto odreda sa oko desetak hiljada
etnika. Svi su oni, nakon sporazuma Koste Peanca sa nemakom vojnom upravom
Srbije, ve krajem avgusta 1941. godine, stavljeni u funkciju ouvanja okupacionog
reima u Srbiji.
KORENI IZDAJE
Peaneva izdaja i izdaja svih tih vojvoda koji su se okupili oko njega u prvim
godinama okupacije, nije bila sluajna. Ona ima dublje korene i vodi u prolost, u
dane kada se Kosta Peanac silom prilika nametnuo kao jedan od voaToplikog
ustanka 1917. godine, da bi posle junake pogibije pravog voe ustanka Koste
Vojinovia, prigrabio vostvo i slavu ovog zaista herojskog ustanka naroda Toplice.
itav njegov rad u periodu izmeu dva rata je takoe svojevrsna obmana rodoljuba
koji su digli i nosili ustanak: novanu pomo i druge beneficije retko je ko od ustanika
dobio posle rata. Dobijali su ih Kostini roaci, prijatelji i drugi meetari, svak kome je
Kosta stavio potpis na Uverenje o ueu u ustanku. Peaneva izdaja dobija svoj
konkretniji oblik u godinama pred Drugi svetski rat kada hitlerovska Nemaka stvara
Petu kolonu u Jugoslaviji i u Kosti Peancu nalazi idealnog saradnika. Pre rata
sklopljeno prijateljstvo Koste Peanca sa nemakim agentima u Jugoslaviji dobija

svoje pravo lice 24. avgusta 1941. godine, kada se Peanac u selu Ploniku kraj
Prokuplja sastaje sa predstavnicima nemake vojne uprave, koje je predvodio dr Karl
Kraus, ef Gestapoa za Srbiju, koji je sa Kostom Peancem i pre rata kontaktirao.
Sporazum Peanca i nemake vojne uprave u Srbiji, definitivno je osnaen 28.
avgusta 1941. godine, prilikom sastanka na planini Bukulji. Njime su Peanevi
etniki odredi stavljeni u direktnu slubu okupacionom reimu i nali se na platnim
spiskovima Nedieve vlade.
Izdajnici po pravilu nastoje da svoj in prikriju. Kosta Milovanovi se izdajom
ponosio, postaravi se da o tome ostavi brojna dokumenta. U jednom pismu Milanu
Nediu, doslovno kae: "Neka podmladak vidi kako se srbovalo!" Po njemu srbovanje
je znailo skidanje glava srpskim rodoljubima za koje "dva do tri svedoka izjave da su
sumnjivi", a preki etniki sud ih veinom glasova oglasi krivim, pri emu sam
vojvoda ima dva glasa. U uslovima kada je dogovorom na Bukulji odreeno da se za
svaku sumnjivu komunistiku glavu isplauje po 3.000 dinara i kada su veinu
etnikih odreda inili razni besposliari, kriminalci, a esto i psihopate, nije za
uenje to su mnogi koji nisu ni znali ta su to komunisti, gubili glave zbog obeane
nagrade.
KOMITSKI VOJVODA U BALKANSKIM I PRVOM SVETSKOM RATU
Kosta Milovanovi je roen 1871. godine u selu urakovac kod Pei. Posle srpskoturskih ratova 1876-1878. godine, njegova porodica se naseljava u selu Kosanika
Raa, u tek osloboenoj Toplici. U periodu pred Balkanski rat uestvuje u komitskim
akcijama na teritoriji Makedonije (stare Srbije) kada je bio i voa jedne komitske
grupe. Prvi svetski rat ga zatie kao aktivnog narednika srpske vojske sa kojom
odstupa preko Albanije. Na Krfu, 1916. godine, krupan - gortakog izgleda, sa
velikim brkovima i gustom kovrdavom bradom, bio je glavna meta saveznikih
fotoreportera i novinara, koji u reportaama o srpskoj vojsci istiu njegov lik, kao
uzor prekaljenih srpskih vojnika. Do tada malo zapaen, zbog svoje komitske
prolosti izabran je od srpske vojne komande na Krfu i upuen u okupiranu Srbiju da
izvidi stanje i organizuje otpor kada se srpska vojska priblii Srbiji. Francuskim
avionom ubaen je nadomak svoga sela Rae, gde se prikrio kod svoje porodice.
Stigao je u Toplicu 15. septembra 1916. godine, u vreme kada se spremao ustanak
naroda Toplice protiv austrijskih i bugarskih okupatorskih vlasti, o kome je Kosta
Peanac saznao tek kada su planule prve ustanike puke.
Naime, jo avgusta 1916. godine, rezervni oficir srpske vojske, Kosta Vojinovi,
osnovao je u Leposaviu Ibarsko-kopaoniki ustaniki odred radi pruanja otpora
neprijatelju i zatite naroda od neuvenih zverstava bugarskog i austro-ugarskog
okupatora. Teror okupatora, naroito bugarskog u junim delovima okupirane Srbije,
bio je nepodnoljiv, pa je do ustanka dolo spontano, kada su bugarske okupacione
vlasti pokuale da na planu bugarizacije ovih krajeva, pokupe regrute za bugarsku
vojsku. Ustaniki odred Koste Vojinovia u prvim danima ustanka predstavlja glavnu
borbenu snagu pobunjenog naroda Toplice, Jablanice i drugih krajeva na jugu Srbije,
a Kosta Vojinovi je prihvaen kao nesporni voa ustanka. Tek kada su ustanike
puke zapratale, izaao je iz svoga sklonita narednik Kosta Milovanovi i
autoritetom srpske vrhovne komande, koju je predstavljao, zauzeo mesto u vostvu
ustanka, da bi posle pogibije Vojinovia 1917. godine, nakon osloboenja, prigrabio
vlast i u i-tavom periodu izmeu dva rata gajio kult ustanikog voe.

Kosta Vojinovi, roen 1886. godine u Smederevu, ija je poro-dica ivela u okolini
Vuitrna na Kosovu, bio je obrazovan ovek. Studirao je ekonomske nauke u Beu,
koje je prekinuo da bi uestvovao u balkanskim ratovima 1912 - 1913. godine. Pri
povlaenju srpske vojske 1915. godine, ostao je kao ranjenik u bolnici u Kurumliji i
bio svedok masovnog pokolja, pljake i bugarizacije koju je sprovodio bugarski
okupator. Ustanak je zapoeo borbom protiv jakog bugarskog odreda kod sela
Makovca, a potom su ustanici u munjevitom pohodu, 14. februara 1917. godine
oslobodili Kurumliju, da bi ve 18. februara naterali bugarski garnizon u Prokuplju
na predaju. Dan kasnije, 19. februara, osloboeno je Blace, a do kraja februara cela
Toplica, Jablanica i drugi krajevi toga dela Srbije bili su slobodni. Stvorena je
ogromna slobodna teritorija, prva i jedina u porobljenoj Evropi. Samo u Toplici
ustanika vojska zarobila je preko hiljadu bugarskih vojnika. Narednik Kosta
Milovanovi, koji se pridruio ustanicima tek po osloboenju Prokuplja, da bi na
belom konju prodefilovao gradom, odmah potom je nestao i ostavio ustanike na
milost i nemilost okupatora. Posle propasti ustanka nastaju jo stravinija zverstva
bugarskog okupatora u kojima je ubijeno preko 20.000 ljudi, ena i dece, a hiljade
oterano u zarobljenike logore. Ustanik Kosta Vojinovi se borio do poslednjeg asa,
do pogibije 17. decembra 1917. godine, kada je opkoljen sa borcima svoga odreda u
selu Grguru kod Blaca. Tek kada su mu svi borci izginuli, on se ubija da ne bi pao iv
u ruke neprijatelju.
Narednik Kosta Milovanovi izvlai se iz mije rupe tek pri osloboenju. On tavie,
po sopstvenom kazivanju pred skuptinskom komisijom 1919. godine, "nije ni znao
kada se front pribliio niti je preduzimao bilo kakvu akciju sabotae u pozadini
protivnika".
Odnos izmeu komitskih voa, Koste Milovanovia i Koste Vojinovia, kao i uloga
Peanca u ustanku i njegovo kukaviko dranje posle propasti ustanka, za ta on snosi
mnogo krivice, moe da se sagleda i iz sauvanih pisama koje su Kosta Vojinovi i
Dimitrije Dimitrijevi, svetenik, takoe komitski vojvoda uputili Kosti Milovanoviu
- Peancu. U pismu Vojinovia, poto Kosti Peancu zamera "to je kao kukavica
posle osloboenja Prokuplja pobegao ne znano kuda, raspustivi sve etnike reima":
"Idite kud koji zna, zakopajte oruje i krijte se", Vojinovi pie:
"Dokle sam ja, slavni vojvodo, vodio borbu sa neprijateljem, dotle se vi sa pet ljudi
krijete po potocima i mirno posmatrate kako vai etnici vre neuvena zla" navodei da su Peanevi ljudi, posle propasti ustanka, uinili brojna nedela, ne samo
sa njegovim znanjem, "nego i po njegovom (Peanevom) nareenju, kada su ubijani
pojedini bogati ljudi iji je novac Peanac dobijao". Vojinovi, zatim optuuje
Peanca da je "slao etnika Jovu Bulajia da i njega - Vojinovia ubije". Vojinovi
dalje pie: "Ti nikada (u ustanku - primedba autora) puku nisi omrio, niti u jednoj
borbi aktivno uestvovao", da bi zavrio reima: "Najzad skreem vam panju da e
narod sutra imati prava suda pred kojim sam ja u svako doba gotov poi a i vas u
naterati, pa e svaije delo i zasluge izai na videlo."4
Ustaniki voa Dimitrije Dimitrijevi jedva uspevi da sazna gde se Peanac krije,
uputio je 28. juna 1917. godine pismo koje je oslovio: "Velikom vojvodi Kosti
Milovanoviu - Peancu - skrive-no mesto", da bi zatim rekao:

"to se krije, to ne izae u narod i da se o njemu kao i sirotim etnicima postara

Da si ovek, kao to nisi, ti bi sam trebao da naie na neprijatelja i da pogine da ne
bi ekao sud koji e za tebe biti straan i na kome e uestvovati cela Srbija
. uvaj glavu trebae ti posle rata za poslanitvo Ti si sve napustio, krije se od
ostalih vojvoda, etnika i naroda, sedi u svojoj rupi i uvaj glavu za strani sud Ceo
narod pobiti ne moe, te da ukrije svoja prljava dela u ovom poslu. Sedi u budaku i
uti."5
Meutim, i vojvoda Dimitrije Dimitrijevi je poginuo pri pokuaju da prodre do
Solunskog fronta, a osloboenje nisu doekali ni poznate vojvode u ustanku profesor
Jovan Radovi, student Toko Vlahovi, kapetan Milinko Vlahovi i brojni drugi.
A zna se: izvetaj pie i lovorike pobede bere onaj ko preivi. Ali za narod ustanike
Toplice jedini pravi lik voe i dua ustanka, bio je i ostao Kosta Vojinovi.
KOSTA PEANAC U REDOVIMA PETE KOLONE
U periodu izmeu dva rata, ne samo kod nas, nego i ire, odaje se puno priznanje
Toplikom ustanku, a Kosta Peanac slavi kao njegov voa. Autoritet Peanca se
vetaki gradi za potrebe monarhije, pa je i itavo njegovo dranje, ponaanje i
posebno odevanje tome podeeno. Kosta Peanac je po prirodi bio krupan, sa
medveim licem, gustih vea, brkovima i bradom koju je uvrtao navie, pa iako je
delovao nezgrapno i primitivno, njegov izgled izaziva panju. Odevanje mu je takoe
bilo podeeno ulozi narodnog etovoe. Uvek je nosio narodno, umadijsko odelo
ukraeno gajtanima, sa ubarom na glavi i vojnikim cokulama na nogama. Iako
polupismen, bio je od onih gortaka koji ne samo da nije bio naivan, ve je znao da u
svakoj prilici "navrne vodu na svoju vodenicu".
Peanev pokret pod nazivom "Udruenje etnika za ast i slobodu otadbine",
osnovan je 1924. godine. U njemu su se uglavnom nalazili bivi ustanici i solunci, i to
onaj deo koji je uz pomo Peanca pokuavao da se odri na politikoj sceni
Kraljevine, i koji je sledio svoga vou u svemu, pa i odevanju. etnici za svoj
amblem uzimaju crnu zastavu sa belom mrtvakom glavom, na kojoj je ispisano:
"Sloboda ili smrt". U narodnim odelima, sa pukama i ukrtenim redenicima,
paradiraju na raznim proslavama. Peaneve prijeme u njegovim kuama u Kurumliji
i Beogradu, koje su mu poklonjene, obino povodom krsne slave, poseuju najvii
dravni dostojanstvenici.
Kosta Peanac obilato koristi poloaj predsednika Glavnog odbora "Udruenja
etnika"6 da bi sebi i svojim prijateljima obezbedio ono to im najee nije
pripadalo. Oko priznavanja uea u Toplikom ustanku nije vie bilo vano ko je
uestvovao, kome je kua spaljena ili eljad pobijena, ve kome je Peanac u
beogradskom hotelu "London", gde je u to vreme ordinirao, stavio potpis na takav
dokument. U velikoj aferi podele kreditnih bonova ustanicima, kada je drava prvo
izdala, a potom proglasila za nevaee kreditne ekove, a u meuvremenu ih razni
pekulanti pokupovali, nije ni Kosta Peanac ostao kratkih rukava. Ustanika Toplica,
razorena i opustoena u ratu, postala je jo siromanija posle njega. Bogatili su se
samo oni koji su mogli dospeti do Koste Peanca, a koji su mu za uzvrat pevali
slavopojke i prireivali kraljevske doeke kada doe u Toplicu ili druge krajeve
Srbije.

Zato nije udno to se nemaka obavetajna sluba u godinama pred rat, u nastojanju
da u Jugoslaviji stvori politiku agenturu, pored drugih, orijentisala i na Kostu
Peanca, kao lice "koje ima i moglo bi biti od uticaja i koje moe srpske mase da
povede sa sobom" u pravcu pronemake orijentacije Jugoslavije.7
PRVE VEZE PEANAC - GESTAPO
Nemaka obavetajna sluba (RSHA - Sluba bezbednosti Raj-ha) jo pre rata poinje
akciju pribliavanja Kosti Peancu sa ciljem da ga pridobije kao oslonac u daljim
agresivnim planovima prema Kraljevini Jugoslaviji. Konkretan zadatak u tome pravcu
dobija Karl Kraus, SS major, rukovodilac AMT VI (Ured za inostranstvo - odeljak
odbrana) za Jugoslaviju. Kraus u to vreme dolazi iz ve okupirane ehoslovake i
zapoljava se kao slubenik "Nemakog saobraajnog biroa" u Beogradu. Biroom je
rukovodio Franc Nojhauzen, kasnije, za vreme okupacije odgovoran za privredna
pitanja u okupiranoj Srbiji. "Nemaki saobraajni biro" u Beogradu bio je, u stvari,
istureni punkt nemake obavetajne slube.
Karl Kraus se veoma brzo ukljuuje u politike i obavetajne tokove Beograda i
Jugoslavije uopte. Procenjujui ko bi od srpskih politikih linosti toga perioda bio
pogodan da poslui hitlerovskim agresivnim planovima, orijentie se na Kostu
Peanca. To danas moe udno da zvui, ali procena koju je tada izvrio Karl Kraus
nije nerealna, ve je upravo tok kasnijih dogaaja pokazao da je to bio pun pogodak
Gestapoa. Naime, u vreme kada je Nemaka nastojala da Jugoslaviju pridobije za
Trojni pakt, bila je svesna da u zemlji postoje brojni otpori takvom vezivanju
Kraljevine Jugoslavije za Sile osovine. Takoe, ispravna je bila i njihova procena da
e takvom zblienju najvie otpora biti u srpskom narodu, koji je u svim ranijim
periodima bio antinemaki raspoloen. To su bili glavni momenti da se centrala
Gestapoa opredeli za Kostu Peanca, procenjujui da je on ta "srpska nacionalna
linost koja moe uticati na raspoloenje srpskog naroda". Drugi momenat na koji je
Karl Kraus raunao bio je novac: odlueno je da se Peancu odnosno njegovoj
etnikoj organizaciji ponudi 200.000 nemakih maraka ako pristane na saradnju. Na
osnovu svega to se kasnije dogodilo oigledno je da se Karl Kraus ni u ovome nije
prevario.
Karl Kraus se sa Kostom Peancem upoznao preko ora Roa, trgovca iz Beograda,
koji je Kostin poznanik sa Solunskog fronta. Ro je bio jedan od prvih srpskih pilota
na Solunskom frontu i posle osloboenja bio jedan od liferanata oruja za
Jugoslovensku vojsku. U njegovoj kui u Beogradu nastanio se Karl Kraus. Kada je
doneta odluka da se pokua sa pridobijanjem Koste Peanca u smislu da njegova
organizacija prihvati sporazum Nemake i Jugoslavije, odnosno da se bar ne protivi
tom sporazumu, Peanac se nalazio u Kurumlijskoj banji. Na insistiranje Krausa da
Ro poe kod Koste u Kurumliju, Ro je negativno odreagovao jer je ve bio
osumnjien zbog nekih nelegalnih poslova i podmiivanja odgovornih iz vojske oko
uvoza oruja, ali i zbog veza sa Krausom. Naeno je reenje da u Kurumliju poe
oprobani nemaki agent Vera Pei, koja e biti manje zapaena, a sem toga, ako doe
do bilo kakvih komplikacija, bilo bi se lako opravdati zbog neodgovornog postupka
lakomislene novinarke.8
NEMCI OBEAVAJU 200.000 NEMAKIH MARAKA

Vera Pei je zadatak valjano obavila. Prema podacima iz ne-makih arhiva i

deifrovanjem telegrama nemake tajne radio-stanice "Jupiter", Kosta Peanac se u
prvi mah protivio bilo kakvom susretu i saradnji sa nemakim predstavnicima. Tada je
Vera Pei upotrebila glavni adut:
- Bude li dobila vrsta uveravanja u vae lojalno dranje, vlada Rajha bi vam isplatila
dve stotine hiljada nemakih maraka u kojoj god valuti elite.
Mamac je bio suvie primamljiv da bi ga Peanac odbio. Ova ponuda mu je, sem toga,
bila potvrda da on jo uvek nije islueni ovek i da bi, makar i preko neprijatelja,
mogao ponovo dobiti na znaaju. Ipak, Peanac je tvrdio pazar traei kontakt sa
nekim od uticajnih ljudi iz Berlina: "Nee se on sastati sa bilo kime".
Pregovori posredstvom Vere Pei su se oduili tokom cele 1940. godine, da bi do
susreta Peanca sa nemakim predstavnicima dolo tek februara 1941. godine i to u
Sofiji! Nemaki predstavnik sa kojim se Kosta Peanac sastao u Bugarskoj, bio je
lino raj-hsmaral Velikog nemakog Rajha, Herman Gering.9
Oko ovog susreta i ishoda razgovora u Sofiji ima mnogo nedoumica. Teko je, pre
svega, pretpostaviti da je Peanac na ovaj put krenuo bez znanja i saglasnosti kneza
Pavla i predsednika vlade Dragie Cvetkovia, bez obzira koliko je put bio tajno
organizovan.
Kasniji dogaaji upuuju na to: nepunih mesec dana kasnije Knez Pavle se sastaje sa
Hitlerom u Berlinu, a Dragia Cvetkovi 25. marta 1941. godine potpisuje Pakt o
pristupanju Jugoslavije silama osovine. Sem toga, problematino je i to zato su
Nemci, ipak, pridali toliki znaaj Peancu - nisu li precenili njegov uticaj i njegove
mogunosti. Dodue, sam Herman Gering je posle razgovora u Sofiji
prokomentarisao: "ini mi se da smo ovoga platili vie no to vredi."10
Detalje puta Koste Peanca za Sofiju izreirao je Karl Kraus. Po prethodnom
dogovoru Peanac odlazi iz Beograda za Kurumliju, jer su smatrali da e odatle
manje zapaeno moi da ode na planirani sastanak sa Geringom. U Kurumliju za
njim stiu Kraus i Vera Pei, kolima kojima oferira Kraus. Bilo je problema da se
korpulentni i nezgrapno graen Peanac udene u evropsko odelo i eir, to je cilj
putovanja zahtevao. Tako su tri putnika, Kraus, Peanac i Vera Pei, krenuli iz
Kurumlije preko Prokuplja i Nia i preavi granicu kod Caribroda (danas
Dimitrovgrad) stigli u Sofiju. Sastanak izmeu Peanca i Geringa odran je u dvoru
bugarskog kralja Borisa, kod koga se Gering nalazio u poseti. Tako je "nacionalni
junak" i voa ustanka protiv bugarske okupacije iz 1917. godine, iji je svaki govor
pre toga bio uperen protiv Bugarske i njene politike, doao u bugarski kraljevski dvor
da utre put "saradnji".
Kada se sve ovo zna, lake je shvatiti Peanevu izdaju za vreme "etnikog
vojevanja" u periodu okupacije i kako je od "vrlog nacionaliste" postao izdajnik i
saveznik nemakog i bugarskog okupatora. Meutim, dogovor u Sofiji bio je vidan jo
za vreme dvadeset sedmo-martovskog pua kada je zbaena vlada Cvetkovi-Maek
koja je potpisala Pakt. Kosta Peanac ne samo da nije u puu uestvovao, ve se
suprotstavljao govorei da je pu delo engleske agenture i protiv interesa srpskog
naroda. Zapaeno je i to da Kosta Peanac nije prisustvovao sahrani patrijarha

Varnave, jula 1937. godine.

OVLAENjA KOSTE PEANCA U APRILSKOM RATU
Aktivirajui etniku organizaciju za vreme okupacije, Kosta Peanac se pozivao na
ovlaenja koja je uoi rata dobio. Zna se da je od komandanta Pete armijske oblasti
sa seditem u Niu dobio oruje i opremu za oko hiljadu ljudi, kako bi organizovao
gerilske akcije u neprijateljskoj pozadini. U prepisci za vreme okupacije esto se
pozivao na to ovlaenje.11
Da je Kosta Peanac imao nekakvih ovlaenja potvruje izjava etnikog vojvode
Milorada Velikovia upuena Nedievom komandantu andarmerije, generalu Savi
Radovanoviu 30.1 '42 u kojoj kae:
"Kosta Peanac poslao mi je 4. aprila 1941. godine (dva dana uoi rata - prim. a.)
poruku iz Beograda da ga 6. aprila 1941. saekam u Niu. Vojvoda Kosta Peanac
doneo je sa sobom naredbu g. ministra vojske i mornarice str. pov. 3645, s kojom
naredbom smo otili kod komandanta Pete armije, dali smo trebovanja na osnovu
kojih smo iz magacina u Nikom gradu (tvravi - prim. a.) dobili odela, obuu, puke,
municiju i bombe za 600 ljudi. Sve smo oterali za Beloljin (kod Prokuplja - prim. a.),
8. aprila uvee, razdelili ih u tri grupe. Prva grupa upuena je u pravcu stare srpske
granice ka Prepolcu, druga grupa ka Blaevu (na Kopaoniku - prim. a.), a trea je
pola sa nama uz Toplicu, pravcem , s. u, Merez, Lukovo, Lukovska banja, dok
nismo doli u planinu Kopaonik, do mesta zvano Slepi Jelak. Sve tri grupe krenule su
iz Kurumlije svaka u svom pravcu 10. aprila prole godine u 4 sati izjutra."12
Veljko Popovi, u knjizi objavljenoj posle rata pie da se u grupi koju je poveo Kosta
Peanac aprila 1941. nalazio i on (V. Popovi) i da su u kafani u selu Merezu, na
padinama Kopaonika, vodili ra-zgovor Kosta Peanac i neki oficir u generalskoj
uniformi, kao i nekoliko etovoa iz Toplikog ustanka. Od njih je lino poznavao
Poekovia iz Nia, koji je doao sa dva sina, zatim uitelja Drljevia i Marka
Kilibardu, oba iz Prokuplja, nekog Lazarevia iz sela Spanca. Zajedno su ili do
Lukovske banje, gde je Kosta naredio da se grupa raspusti i ljudi vrate kuama.13
etnike grupe Koste Peanca, koji se tada jo uvek deklarisao kao predsednik
etnikog udruenja, kretale su se na rejonu Kopaonika desetak dana, da bi se posle
objavljene kapitulacije Jugoslavije vratili kuama. Tek u drugoj polovini juna Kosta
Peanac formira svoj tab na planini Sokolovici i poziva etnike vojvode i etovoe
iz Toplikog ustanka da mu se pridrue. Najvei deo vojvodskih dekreta koje je Kosta
Peanac izdao nosi datum 28. juni, tj. na Vidovdan.
KONTAKTI SA DRAOM MIHAILOVIEM
Posle organizovanja etnikih odreda, u prvom redu u Toplici, a potom i u drugim
krajevima Srbije, polovinom ili krajem avgusta 1941. godine, Kosta Peanac stupa u
kontakte i sa Draom Mihai-loviem, kome su se na Ravnoj gori poeli da prikljuuju
grupe oficira i vojnika jugoslovenske vojske. Svedoanstva o tome ostavili su sam
Draa Mihailovi, tako i neki drugi njegovi komandanti. U svom prvom obraanju
narodu, takoe na Vidovdan 1941. godine, Draa je, pored ostalog rekao: "Na jugu
Srbije jo uvek planduje i iri se Kosta Milovanovi - Peanac". Ako se ne bude
prikljuio nama, nek zna dobro da nee dugo komandovati. Ne mogu biti dva

komandanta. Jednostavno,ja ili on, a zna se ko ima ovlaenja sa najvieg mesta

"14.
U pomenutoj knjizi "Ravna gora", autor navodi i izjavu majora Paloevia, autanta u
tabu Drae Mihailovia, koji je priao kako je posle raspada jugoslovenske vojske,
1941. godine, beei iz Bosne, hteo da doe na planinu Jastrebac, jer je uo da je
Kosta Peanac tamo okupljao etnike za otpor okupatoru. Usput je naiao na iu
(Drau) koji ga je odgovorio od te namere. Nikola Kalabi, komandant Kraljeve garde
u etnicima DM, prvo je juna-jula 1941. proizveden od Koste Peanca za vojvodu
Rudnikog, pa je kao takav bio i na pregovorima sa Nemcima na planini Bukulji.
Pripit, a retko kada je bio trezan i bez harmonikaa uz sebe, Kalabi se hvalisao kako
je sa ponosom nosio zastavu Koste Peanca i posredovao u sukobu Peanca i
Mihailovia da bi spreio krvoprolie Peanac je, po kazivanju Kalabia, tvrdio da
je on jedini ovlaen da bude komandant etnika, ako bude dobre volje moe Drau
"kao pukovnika uzeti za efa svog naelnika taba".15
Pored Nikole Kalabia i brojni drugi Draini komandanti postali su prvo Peaneve
vojvode. Tako je Dragutin Keserovi bio vojvoda Rasinski, a Drain komandant
korpusa Milutin Radojevi, vojvoda Stalaki, general Ljuba Novakovi vojvoda
umadijski, a vojvoda sa Peanevim dekretom bio je i Zvonko Vukovi i dr.Uz to,
Kalabi se hvalio kako je jo 1936. godine stupio u etniko udru-enje, kao i da je
meu prvima 1941. dobio zvanje vojvoda. Isticao je da je Kosta Peanac bio prvi
srpski gerilac, jer je pre Drae osnovao naoruane etnike odrede.
Draa je sa svoje strane slao Peancu emisare Pavla Mekovia i Acu Pavlovia. Kada
je Kosta Peanac proitao Draino nareenje, pocepao ga je i ponovio da Draa moe
da bude naelnik njegovog taba.
Iz svedoenja Milana Nedia, na sasluanju u OZNI za Srbiju od 3. februara 1946.
godine preko leta 1941. godine dolo je i do sastanka Drae Mihailovia i Koste
Peanca, pa o tome Nedi kae: "Trebalo je da doe do saradnje izmeu Drae
Mihailovia i Koste Peanca, ali se nisu mogli sloiti po pitanju vostva, a naime
Peanac je na tom sastanku postavio zahtev da on bude vrhovni komandant svih
etnika, a Draa Mihailovi naelnik taba, dok je Draa postavljao da on dobije
ulogu vrhovnog komandanta, a Peanac da bude kao neka vrsta poasnog komandanta
taba, pa su se zbog toga razili."16
Na kontakte Koste Peanca sa "brojnim viim i niim oficirima i eneralima, kao i sa
nemakim predstavnicima", ukazuje i pismo koje je uputio 26. avgusta 1941. godine
sa planine Bukulje, svom "zastupniku, vojvodi Milou Kosaniu".17
Od "enerala" zna se da je sastanku prisustvovao general Ljuba Novakovi, ali
oigledno je u to vreme dolo i do susreta Peanca i Drae Mihailovia, i to
posredstvom Nikole Kalabia.
Navedeno pismo je interesantno i jo po neemu. Peanac se jadao da mu je stavljeno
na raspolaganje vie puaka, ali, naalost, "nemam kome da ih dam, jer ovo nije
Toplica". "Ovde su robijai i razbojnici izmeani sa komunistima u tri-etiri sreza
uzeli vlast u svoje ruke". Poto nareuje da se "svom silom sprei ovo zlo" (kao u

umadiji - prim. a.), Peanac se hvali: " Ja se ovde nalazim u drutvu najjaih umova
koji su u Beogradu i umadiji.
Sudbina mi je donela da ovu krupnu ulogu odigram ba u srcu umadije i na ovom
mestu gde se borio Karaore sa svojim odredima 1804. godine za osloboenje Srbije
od turskog ropstva." Pri kraju konstatuje da pregovori sa Nemcima idu dobro i "bie
reeni po naoj volji".18
Kosta Peanac pri kraju pisma jednom reenicom ukazuje na prisustvo Engleza u
svom tabu, napisavi: "Postupajte prema Englezima dobro." Interesantno je o kakvim
se to Englezima radilo u Peanevom tabu na planini Sokolovici avgusta 1941.
godine?
ENGLESKI OFICIRI U TABU KOSTE PEANCA 1941.
Posle kapitulacije Grke, Nemci su tamo zarobili vei deo engleskih vojnika, pa su ih
vozom transportozali za Nemaku. Iz jednog transporta na rejonu Grdelike klisure iz
voza su pobegli kapetani Ronald Cons (Ronald Haughton Jones) i Lorens Kristi
(Lawrence Christie) i, posle neuspelog pokuaja da preko Bugarske pobegnu za
Tursku, vratili se ponovo u Srbiju. O svojoj avanturi, ostavio je podatke kapetan
Kristi.19 Po povratku iz Bugarske dva engleska oficira su se razdvojila. Kristi,
oboleo, nije mogao da ide dalje, pa su ga prihvatili metani sela Guberevac, kod
Leskovca. Skrivali su ga, hranili i leili dok se oporavio. Potom, kako je uo da se na
planini Sokolovici nalazi etnika ustanika vojska uputio se tamo. Drugi oficir
Dons skrivao se u nekom drugom selu, kod nekog seljaka Radovana (kasnije su ga u
krajevima kuda se kretao zvali Radovan).
I Dons je saznao za ustanike i doao na Sokolovicu, pa su se krajem jula dva ratna
druga, engleski kapetani, nali u tabu Koste Peanca na Sokolovici i bili svedoci svih
kasnijih zbivanja i Peaneve izdaje. Kapetan Dons je prvi napustio tab Koste
Peanca i poao da trai drugog vou etnika, Drau Mihailovia, pa mu se kasnije
gubi svaki trag. Lorenc prelazi u tab vojvode rasinskog, Dragutina Keserovia, koji
jo nije odustao od borbe protiv nemakog okupatora. Lorenc je zajedno sa
Keserovievim odredom i partizanskim jedinicama uestvovao u napadu na Kruevac
22. se-ptembra 1941. godine. U meuvremenu i Keserovi odustaje od borbe protiv
Nemaca, pa Lorenc odlazi u tab Drae Mihailovia, kojeg je naao na planini Goliji.
U Drainom tabu saznaje da je zvanini engleski delegat, major Hadson, odstranjen
iz Drainog taba i da se praktino nalazio izolovan u nekoj vrsti zarobljenitva.
Razoaran dranjem Drae Mihailovia, naputa njegov tab i vraa se ka Kopaoniku
u nameri da ponovo doe kod Keserovia i ubedi ga da nastavi borbu protiv
okupatora. U povratku hvataju ga etnici Maana urovia i predaju Nemcima, tako
da je kraj rata ipak proveo u nemakom zarobljenitvu.20
NEMAKI AGENTI U TABU KOSTE PEANCA
U tabu Koste Peanca, tokom leta i jeseni 1941. godine, zapaena je jedna mlada,
plavokosa Engleskinja, koja je dobro govorila srpski. Bila je i gost u kui Peanca u
Kurumliji. Predstavljala se kao engleski, a negde i ameriki izaslanik u tabu kod
Koste Peanca.

Tek kasnije, posle rata, dolo se do vie podataka o zago-netnoj strankinji, ispostavilo
se Amerikanki, koja je poseivala Kostu Peanca. Radilo se o mis Rut Miel, koja je u
godinama uoi Drugog svetskog rata dola iz Amerike u Nemaku, potom se 1939.
godine pojavila u Jugoslaviji. Ovde je navodno izuavala jezik i obiaje i esto bila
gost kraljevske kue Karaorevia, to je, u posle rata pisanim memoarima, potvrdio
i kralj Petar II. Nakon okupacije Jugoslavije zapaen je njen boravak u Beogradu, a u
vie navrata poseivala je tab Koste Peanca na Sokolovici i Kurumliji.
Vie svetla na njenu "ratnu" ulogu bacio je Nediev ef Beogradske policije i osniva
Banjikog logora smrti Dragoljub - Dragi Jovanovi. Na sudskom pretresu u
Beogradu 23. juna 1945. godine (sueno mu je kao ratnom zloincu), kada mu je
pokazana slika Rut Miel, rekao je "To je jedna Amerikanka, koja je dolazila 1939. i
1940. godine na Bled, kad sam ja bio, tamo, ef dvorske bezbednosti. Posle 1941. ili
poetkom 1942. godine video sam je sa Peanevim etnicima Bila je u drutvu sa
Kostom Peancem u prostorijama Gestapoa u Beogradu." Jovanovi je dalje rekao da
je Rut Miel u Beogradu odse-dala u kui brae Ro, u Takovskoj 8.
Oigledno je Kosta Peanac Rut Miel upoznao kod svog prijatelja ora Roa, gde
je, uostalom, stanovao i ef Gestapoa za Srbiju Karl Kraus.
Polovinom 1942. godine mis Rut Miel je stigla u Ameriku, gde se predstavljala kao
lini izaslanik etnikog voe Koste Peanca, da bi kasnije promenila priu i tvrdila
da je delegat Drae Mihailovia. Za vreme svog boravka u SAD sa Rut Miel se, 3.
jula 1942. godine, sastao i kralj Petar "da bi dobio svea obavetenja iz zemlje" - kako
je pisao u svojim memoarima. Tada su se kralj i Rut Miel slikali zajedno. U to
vreme, 1942. godine, boravio je u Americi i ministar izbeglike vlade Sava
Kosanovi, koji u svojim seanjima iznosi da su mnogi u Americi shvatili da je Rut
Miel nemaki agent, to je i Herald tribjun, 3. aprila 1943. godine, zabeleio, piui o
njenoj zagonetnoj prolosti.21
BRAA RO - NEMAKI AGENTI U TABU KOSTE PEANCA
Braa Ro, Duan i ore, sinovi Sebastijana Roa, naturalizovana Nemca i majke
Slovenke vlasnici trgovake firme "Export-import Roks", bili su zvanini predstavnici
nemake teke industrije u Jugoslaviji. Veoma imuni, pored velike porodine kue u
Katievoj 8-10 (posle rata je u njoj bila Sovjetska ambasada), imali su kuu u
Biraninovoj sa 32 stana, vilu na Hvaru i niz drugih nepokretnosti. ore Ro je
uesnik Solunskog fronta i bio je jedan od prvih srpskih pilota, to mu je davalo
legitimaciju za snabdevanje vojske ratnim potrebama iz Nemake. Za njihovo ime
vezano je niz afera podmiivanja vojnih vrhova, najpoznatija je ona oko uvoza
tenkova i aviona tipa "Dornije", 1935. godine, kada su dospeli i u zatvor zbog tekog
oteenja dravne kase. Osloboeni su na linu intervenciju kneza Pavla.
Poznanstvo ora Roa i Koste Peanca datira sa Solunskog fronta, a u posleratnim
godinama se pretvorilo u prijateljstvo i poslovnu saradnju. Naime, postoji indicija da
je novac koji su Nemci obeali Kosti Peancu da se etnika organizacija ne protivi
pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu isplaivan preko firme brae Ro. Na to
ukazuje i poseta ora Roa Peanevom tabu na Sokolovici, jo u toku juna 1941.
godine, kada je za etnike, kako je objasnio Peanac, doneo novanu pomo.

Kada se u kui brae Ro, po dolasku iz ehoslovake, 1939. godine, nastanio ef

nemakog saobraajnog biroa dr Karl Kraus -ili kako se kasnije ispostavilo ef
Gestapoa za Srbiju, nemaka agentura oko Koste Peanca dobila je konkretne
konture. Braa Ro, Karl Kraus, famozna mis Rut Miel i jo poznatija nemaka
pijunka "balkanska Mata Hari", Vera Pei, pridobivi Kostu Milovanovia Peanca, krojili su, u Katievoj 8-10, sudbinu Srbije.
ore Ro je sluio Peancu za line veze sa nemakim komandantima, Duan Ro
postaje Peanev vojvoda Krivolaki (sa dekretom i Karaorevom zvezdom uz
njega), mis Rut Miel, po odlasku u Ameriku pronosi slavu Peanevih etnika, a svi
zajedno pruaju konkretnu podrku Vladi Milana Nedia, uz Peaneve oruane
odrede, da se kvislinka vlast u Srbiji odri.22
OSNIVANjE ETNIKIH ODREDA
ULOGA VLADE NARODNOG SPASA
Osnivanje etnikih odreda obavljano je uz sveani ritual, poput onoga koji je
primenjivan u Toplikom ustanku. Pred etnikom za-stavom polae se zakletva, uz
inodejstvovanje mesnih svetenika, a potom se pompezno nastupalo po selima.
"Vojvoda je jahao na belom konju ukraen redenicima, a ostali su ili za njim obueni
u crna etnika odela sa amblemima mrtvake glave na ubarama."23
Za etnike vojvode su u prvom redu postavljani etovoe iz Toplikog ustanka, ali i
drugi mahom imuniji ljudi, trgovci i lini prijatelji Koste Peanca. Ne mali broj
svetenika je proi-zveden za vojvode. Uz sveteniki krst, stavljali su na glave ubare
sa mrtvakom glavom. O zlodelima tri takva popa u svom dnevniku "Crni dani u
Toplici" pisao je pesnik Rade Drainac, koga su ovi proglasili komunistom i osudili na
smrt. Jedan od njih je bio Mihailo Popovi, svetenik iz Blaca, koji postaje vojvoda
"Mika Jastreb". Tu su jo bili pop Raa Kneevi iz Beloljina, vojvoda Prokupaki,
pop Ilija Simi iz Barbatovca, vojvoda Kaljajski, koji postaju strah i trepet Toplikog
kraja. U odredima irom Srbije bilo je jo svetenika.24
Organizatori etnikih odreda nastupaju sa primamljivim parolama koje su sraunate
da obmanu narod, u stilu: "Vrimo pripreme za borbu protiv okupatora", pa su im
esto i dobronamerni ljudi, pogotovu mlai svet, prilazili sa uverenjem da se radi o
patriotskom pokretu, prihvativi se oruja da bi se borili za slobodu. Kosti Peancu je
posebno bilo lako da na podruju Toplice okupi ljude u etnike, kako zbog ustanike
tradicije, ali naroito zbog smiljene parole da se treba organizovati za borbu protiv
iptara i uvanja granice na Prepolcu, da bi se osujetio prodor iptara u Toplicu. Prvi
etniki odredi su i formirani u krajevima kraj granice prema Kosovu. "Nakon zatite
od iptara, etniki odredi e se okrenuti protiv okupatora" - vojvode su davali
objanjenja onima koji su poeli da sumnjaju u namere etnika.
U svojim posleratnim seanjima, Rado Jovanovi-Selja, politiki rukovodilac NOP u
Toplici, govorei o problemu etnitva 1941. godine u Toplici, kae:
"Od samog poetka su poseban problem u okrugu Toplikom bili etnici. etnitvo je
u ovom kraju vuklo korene iz prolosti. Tu tradiciju naroda iz Toplikog ustanka
nastojali su odmah da iskoriste Kosta Peanac i drugi. Zato je politiki rad, kako

organizacija na terenu tako i odreda imao ogroman znaaj jer je veliki broj seljaka, ne
poznavajui situaciju, ve bio formalno obuhvaen etnicima."25
Koliko je Kosta Peanac raunao na svoje jako uporite u To-plici vidi se i iz podatka
da je prilikom formiranja etnikog odreda u Nikom kraju, vojvodi Moravskom,
Poekoviu, uputio desetak " mladia iz Kosanice da mu budu stub odreda dok mu
odred oj aa".
U jednom kasnijem pismu od 26. 8. 1941. sa Bukulje, Peanac se ali: " Dobio sam
500 puaka, ali ih ovde nemam kome da podelim. Nije ovo Toplica." I upravo u tom
njegovom uporitu, u Toplici, Peanac je pretrpeo prve poraze, jer je demaskiran od
naroda kao izdajnik.26
Uporedo sa razvojem Narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji i poetka priprema za
stvaranje partizanskih odreda, pojaava se oru-ana aktivnost Peanevih odreda u
borbi protiv svega naprednog, protiv svih rodoljuba, ali i protiv svih drugih ljudi "koji
ne misle kao oni" - kako je u svom dnevniku naveo pesnik Rade Drainac.27
Na jugu Srbije, po odluci PK KPJ formirani su prvi partizanski odredi: Rasinski 22.
jula, Ozrenski 2. avgusta, Topliki 3. avgusta. Ostali odredi formirani su kasnije.
Zamah Narodnooslo-bodilakog pokreta uplaio je okupatora i domae kvislinge, pa
vojni zapovednik Srbije, general reder, nareuje da se "nacionalnim vojnim
formacijama" prui vea pomo u oruju, kako bi se, zamenjujui nemaku vojnu
silu, mogle uspeno boriti protiv sve vie narastajueg oslobodilakog pokreta.
SASTANAK KRAUS - PEANAC OSNIVAI VLADE NARODNOG SPASA
U cilju organizovanijeg ukljuivanja Peanevih etnika u borbu protiv NOP, na
scenu ponovo stupa Karl Kraus, bivi "inovnik" nemakog saobraajnog biroa u
Beogradu - ali sada kao major SS i ef Gestapoa za Srbiju. Kraus je, po raspoloivim
podacima i lino poznavao Kostu Peanca, ali za prve kontakte sa njim koristi ora
Roa, svog stanodavca, koji je bio i prijatelj i ratni drug Koste Peanca, jo sa
Solunskog fronta. Istovremeno, koristi i veze koje je Dimitrije Ljoti, ef ZBOR-a i
oprobani nemaki prijatelj, imao sa Kostom Peancem. Karl Kraus je direktno slao
Roa kod Peanca, a preko Ljotia korien je Ljotiev poverenik za Ni, privrednik
Zoran Vukovi.
Karl Kraus nije ni naputao Beograd za vreme aprilskog rata 1941. godine. On je
skriven u svom stanu, kod porodice Ro (na Slaviji), mirno saekao ulazak nemakih
trupa u Beograd, pa priivi oznake SS-majora zauzeo mesto efa Gestapoa za Srbiju,
takorei onoga dana kada su nemake trupe ule u grad.
Karl Krausjo polovinom jula upuuje ora Roa kod Peanca na planinu
Sokolovicu. Ro tom prilikom donosi pozamanu sumu novca kao "pomo etnicima i
svom ratnom drugu Kosti Peancu". U razgovoru u etiri oka Peanac i Ro ugovaraju
susret Peanca i Krausa, uz Peanev uslov da se susret odri na " Peanevom
terenu", u Toplici, elei da narodu predstavi "kako mu i Nemci dolaze na noge".
Istovremeno i Dimitije Ljoti alje svog emisara Zorana Vukovia, koji je Peancu
preneo miljenje i stavove Ljotia, da saradnju sa Nemcima treba prihvatiti i da je on
u interesu srpskog naroda. Iz dva sauvana pisma Ljotia upuena Peancu 13. i 24.
septembra 1941. godine, tj. posle sastanka izmeu Krausa i Peanca u Ploniku, moe

se blie sagledati uloga Ljotia u pridobijanju Peanca za saradnju sa Nemcima.

Ljoti pie: " Oni (Nemci) te zovu da doe u Beograd", jer "ti treba i ti moe na
narod da spasi od nesree koja mu predstoji, pri emu e ti svi estiti Srbi pomoi".
U drugom pismu Ljoti obavetava Peanca da je svog poverenika za Ni, Zorana
Vukovia, koga je Peanac postavio za vojvodu, zadrao kod sebe (u Beogradu), jer je
"Zoran ve primio dunost naelnika taba Srpskih dobrovoljaca u Komandi u
Beogradu". Ljoti oba pisma zavrava srdanim pozdravima: "Peanevim
sokolovima", uz obavezne, na kraju pisma, uzvike "iveo kralj!"28
Posle prvih susreta sa emisarom Karla Krausa, kao i sa Ljotievim delegatom,
Zoranom Vukoviem, Kosta Peanac, pri-premajui susret sa Krausom, upuuje
pismo svojim najbliim, i najpoverljivijim vojvodama u kome ih obavetava o susretu
sa emisarima u Beogradu. Tako u pismu vojvodi sokolovakom - Blagoju Nerandiu,
Peanac pie:
" Danas sam se sastao sa del egatima iz Beograda, koji su upueni od enerala
nemakog komandanta. Ova je delegacija dola koju sam sreo u putu i zakljuio sa
njima sporazum da u primiti delegate, ne Nemce, a Ljotia, biveg ministra, koji
dolazi lino sa njegovim delegatima u Barlovo gde e ga doekati nai ljudi, a za
nemakog enerala dao sam instrukcije i punomoje vojvodi eneralu umadijskom
Novakoviu i banu Moravske banovine Stanojeviu, koji mogu u moje ime
pregovarati. Sada ba ovih dana odigravaju se krupni dogaaji za nau dravu i narod.
Kako sam neu da primim ovu istorijsku odgovornost (podvueno u originalu - prim.
a.) nareujem da dvanajestog doete u logor neizostavno sa vojvodom kapetanom
Miloem i mojim bratancem Vukojem, jer u sredu imaemo sa Beograanima
sastanak. Bratski vas pozdravlja K. Peanac."29
U stvari, sastanak nije bio sa emisarima, ve lino sa efom Gestapoa za Srbiju,
Karlom Krausom. Sastanak je odran 24. avgusta 1941. godine u selu Ploniku, kraj
pruge Prokuplje - Kurumlija. Kada je blindirani nemaki voz stigao na stanicu i
Kraus prijateljski stegao ruku svom starom poznaniku, lukavi starac, da bi podigao
svoj autoritet, objavljuje svojoj delegaciji da je Kraus glavom eneral, "nemaki
zapovednik"!
Peanac i Kraus se pri ovom susretu pobratime - ispivi ae ispod ruke, a potom se
izljubili i razmenili darove. Peanac Krausu predaje etniki amblem, a Kraus
Peancu revolver. Sve to je prilikom susreta u Ploniku dogovoreno, stavljeno je dva
dana kasnije, u prisustvu veeg broja vojvoda, na papir na sastanku odranom od 26.
do 28. avgusta na planini Bukulji.
Sastanak u Ploniku izazvao je uenje prisutnih etnika i graana, a bilo je etnika
koji su tog dana bacili oruje i vratili se kuama. Peanac je, meutim, uporno
nastojao da obmanama i laima zavarava narod, tvrdei da su Nemci doli da bi ga
"molili" da ne preduzme akcije protiv njih, da je on to prihvatio jer "jo uvek nije
vreme za borbu", te da je svojim autoritetom dobio odobrenje da "u naoj zemlji
zavede red i mir". etnikim vojvodama i drugim "prvacima" objanjava da je to
njegova komitska taktika kako bi od Nemaca izvukao oruje i municiju, dok ne doe
vreme za borbu. Uostalom, najvei broj vojvoda i etovoa prihvatio je dogovor sa
Nemcima, uvi da e ubudue primati plate.

Posle postignutog dogovora sa Nemcima, prvo u Ploniku, a potom na Bukulji, Kosta

Peanac upuuje sledei "Proglas srpskom narodu":
"Brao i sestre!
Svojim autoritetom uspeo sam da od okupatorskih vlasti dobijem odobrenje, da u
naoj zemlji zavedem red.
Moja prolost i rad na nacionalnom polju poznati su.
Odgovornost koju u ovim pretekim danima primam na sebe velika je i pored moje
starosti ja taj teret primam na svoja staraka lea, svestan da e tek budua istorija
dati svoj sud o tome radu"30
Tako je Kosta Peanac na svoja staraka lea preuzeo izdaju, koja teko da ima
primera u srpskoj istoriji, na koju se u proglasu poziva. (Ovaj proglas su Nemci u vidu
letaka bacali iznad mnogih gradova u Srbiji.)
PEANEVI TABOVI SE SELE U GRADOVE
Posle sporazuma sa nemakom vojnom upravom Srbije, Nemci na jugu Srbije
naputaju gradove Lebane, Vlasotince, Prokuplje, Kurumliju, Blace, koje odmah
zaposedaju etniki odredi. Cela etnika organizacija postaje plaena vojska
Nedieve uprave i dobija redovne mesene prinadlenosti u visini plata
andarmerijskih jedinica. Takoe dobijaju opremu, oruje i municiju, ali i vanredne
prihode: za svaku partizansku glavu isplaivano je po 3.000 dinara.
Do kraja 1941. godine Kosta Peanac je dodelio preko stotinu zvanja vojvoda i tvrdio
da ima takoe oko sto etnikih odreda sa oko 15.000 etnika. Meutim, u platnim
spiskovima Nedieve administracije za oktobar mesec 1941. godine, evidentno je 40
odreda sa oko 4.000 etnika.31
U Niu je ve 5. septembra 1941. godine formiran Glavni tab svih etnikih odreda
(na nekim aktima stoji eneraltab) na elu sa naelnikom taba majorom Trifunom
Mikiem - vojvodom timokim. tab u Niu je osnovan radi "boljeg operativnog
sadejstva sa nemakim jedinicama", o emu naelnik taba Trifun Miki obavetava
Milana Nedia:
"Gospodine ministre predsednie, ast mi je da vas izvestim, da sam po Vaem
predlogu i nalogu g. vojvode Koste Peanca stigao pre dva dana u Ni i danas smo se
sa naim ljudima - etnici i nemake vlasti, sastali sa g. vojvodom Kostom Peancem,
i svi skupa otili kod g. feldkomandanta u Niu" (citirano doslovno).32
U nikom Glavnom tabu (eneraltabu), pored majora Mikia, bilo je desetak,
takoe oficira bive jugoslovenske vojske, jer su time i Nemci i Nedieva uprava hteli
da organizaciono i disciplinski uvrste razularene etnike odrede, a posebno
etovoe i vojvode. U tabu su postojali odseci: za vezu sa nemakim vlastima, kojim
je rukovodio Milan Spaseni - delegat za vezu sa Nemcima, inae uitelj enske
gimnazije u Niu, porunik Rastko Nikoli -vojvoda egarski, rukovodio je odsekom
intendature, Omiljen Mili -vojvoda mavanski, upravljao je odsekom propagande,

sanitetski pukovnik ivorad Vasi - rukovodio je odsekom saniteta. Dotadanji Niki

etniki odred, kojim je rukovodio kapetan Anastasijevi, prerastao je u Niki etniki
bataljon na elu sa komandantom majorom Milutinom Bukviem, koji je kasnije na
dunosti naelnika taba svih etnikih odreda zamenio majora Mikia. etniki
bataljon je bio smeten u kasarni 16. peadijskog puka u Niu.
U okviru Nikog taba nalazio se i etniki zatvor, smeten kod spomenika ele-kula,
u krugu Vojne bolnice u Niu.
etniki tab u Niu redovno obavetava nemaku komandaturu u Niu o akcijama i
borbama jedinica, naroito istiui akcije u kojima su " etnici uspeno saraivali sa
nemakim oruanim odredima u proganjanju odmetnika, razbojnika i komunista".
Posredstvom Peanevog taba u Niu poinje da se realizuje klauzula sporazuma da
se za svaku glavu rodoljuba isplauje nagrada. Ve poetkom oktobra 1941. godine
etniki odred vojvode moravskog (Poekovia) zahteva isplatu od 6.000 dinara na
ime uhvaenih i Nemcima predatih partizana Sekule Stanimirovia i Vojislava Pavlovia. Ova dva mlada partizana uhvaeni su u borbi kod Jelanice, a potom ih
Nemci streljaju na Bubnju.
Nika Feldkomandatura 809 obavetava 16. septembra 1941. godine vojnog
zapovednika Srbije:
"U jugoistonoj Srbiji na podruju Feldkomandature u Niu, nalaze se, pored bandi
koje se bore protiv Nemaca, i nacionalne srpske bande Koste Peanca. Ovaj sa svojim
ljudima podrava srpsku vladu i pomae nemake okupacione trupe i srpsku vladu da
bi svoju otadbinu sauvao od graanskog rata. Oni hoe borbu protiv komunista i u
pojedinim sluajevima su se izgleda i borili
protiv komunista" .33
etnikim tabom u Beogradu rukovodio je vojvoda kapetan Mi-lo Kosani, kao
komandant i vojvoda; Ivo Timotijevi kao njegov zamenik. Miladin Velikovi vojvoda poljaniki, bio je Peanev delegat, za vezu sa vladom Milana Nedia. U
tabu su jo bili e-tovoe Milivoje Niiforovi, Jovan Sretenovi i dr.
Ipak, centralni tab Peanevih etnika ostao je u Kuru-mliji i figurirao je kao tab
glavnog etnikog komandanta i bio sastavljen od Peancu najodanijih vojvoda i
etovoa. U tabu su se nalazili Milan Peanac Mlai - sin Kostin i vojvoda - delegat
Ars Marii, koji su u odsustvu Koste Peanca izdavali naredbe i donosili odluke. U
kurumlijskom tabu su jo bili Vukoje Milovanovi - vojvoda Topliki, vojvoda
kurumlijski - Vlastimir Najdanovi Vukovi, vojvoda Veljko Milovanovi i etovoe
Rade Aksentijevi, Lazar Raki i Milorad Milovanovi. U tabu su jo bili lini
autant Kostin, Savo Laketi i lini sekretar ivojin Jovanovi, bili su istovremeno i
lanovi Prekog suda, prvi kao predsednik suda, a drugi kao sekretar. lanovi Prekog
suda su jo bili Boidar Dimi, Tijosav Simovi i Draa arapi. U Kurumliji se
nalazio zatvor u kome su drana pohapena lica sa teritorije Toplice (do pogubljenja
ili predaje Nemcima). Jedan od egzekutora bio je neki Laza zvani "Sekire", koji je sa
sobom uvek nosio sekiricu sa poduom dralicom i njome vrio egzekucije.34

U Beogradu deluje jo nekoliko vojvoda za koje se ne vidi da li su imali odrede, kao

to su Duan Ro - vojvoda krivolaki, kafedija Bora Bradi - vojvoda bitoljski i
Milun Radievi, etovoa. Vojvoda bitoljski i etovoa Radievi, upuuju Kosti
Peancu u jesen 1941. godine izvetaj, opisujui na dramatian nain "teke" uslove
pod kojima sprovode etniku organizaciju u Beogradu, u kome pored ostalog piu:
" Nai ivoti su ugroeni Jedan na veliki prij ate lj nam je saoptio da su nas
komunisti osudili na smrt. Ovo nije za udo i neverovatno kada su oni u toku
poslednja tri dana svakog dana ubijali na ulici po jednog policijskog agenta i to
danju Isti ovek rekao nam je da u Beogradu ima -postoji savreno organizovana
komunistika banda u kojoj je u velikoj meri enski svet. 35
Uloga vojvode Krivolakog, Duana Roa u Beogradu oigledno je bila da odrava
linu vezu Peanca sa Nemcima, ali i sa vladom Milana Nedia. Ro je u Kurumliju
preko zime 1941. godine doneo sledea odlikovanja za Kostu Peanca, kojima ga je
odlikovao Milan Nedi: Karaorevu zvezdu IV reda, orden Svetog Save i Srpsku
krunu III reda. Preko njega idu i novane naknade od Nemaca za Kostu Peanca.
SUKOBI ETNIKA I PARTIZANA
KOSTA PEANAC ODBIJA SARADNjU SA NOP
Rukovodstva K u Srbiji uzalud pokuavaju da uspostave sa-radnju sa etnicima
Koste Peanca i da ih privole na zajedniku akciju protiv Nemaca, ili bar da ih
odvrate od bratoubilake borbe. Partizanski odredi na terenu takoe ine brojne
pokuaje u tome pravcu, uspevajui da sa pojedinim vojvodama uspostave bilo kakvu
saradnju, koja je, im bi Peanac za nju saznao, bila osujeena. U nikom,
belopalanakom i prokupakom kraju neke vojvode su prihvatale saradnju, kao na
primer Marko Kilibarda - vojvoda dobriki, a vojvoda Aca Popovi pao je u nemilost
kod Peanca jer se zalagao za borbu protiv okupatora. Retki su primeri poput vojvode
visokog -Momila Mania, koji je prihvatio da se izda zajedniki proglas za borbu
protiv neprijatelja, a potom i sam pristupio Svrljikom par-tizanskom odredu. Mihaila
Arsia, vojvodu medveinskog, etnici su zbog saradnje sa NOP predali Nemcima, a
stari komita Maan urovi, naputa etnike i prilazi NOP-u. Sa NOP-om sarauje i
vojvoda tularski, Aleksandar Markovi.
Ne znajui da se Kosta Peanac sprema za sastanak sa Nemcima, Okruni komitet
KPJ nikog okruga odrava 23. avgusta 1941. godine (dan uoi susreta Peanca i
Krausa) sastanak sa predstavnicima Peanevih etnika. Sastanku od strane NOP-a
prisustvuju Vasilije Buha - Jova, delegat PK KPJ za Srbiju, Mili Raki - Mirko, u
ime PK KPJ, Nikola Kokonjeevi - Dunerski, lan Pokrajinskog poverenitva za
Toplicu i Nikodije Stojanovi - Tatko, politiki komesar Toplikog partizanskog
odreda. Sa etnike strane uestvuju Marko Kilibarda - vojvoda dobriki, Nikola
Kutrimovi - vojvoda vidojevaki, vojvoda Ljumovi i drugi. Na sastanku je reeno
da se vode zajednike akcije protiv Nemaca, pri emu e jedni i drugi davati po
polovinu ljudstva, ali su ve sutradan etnici ovaj dogovor izigrali, jer je Peanac
sklopio drugi, za sebe unosniji, posao sa Krausom.36
Pokrajinski komitet K za Srbiju 30. avgusta 1941. godine, u odgovoru na izvetaj
Okrunog komiteta KPJ Nia o bezuspenim pregovorima sa etnicima, pie:

"Kosta Peanac je konano napravio sporazum sa okupatorom i njegovim

saradnicima On je izdao i proglas kojim poziva narod da potuje okupatora i da
bude miran prema svemu to se dogaa, on poziva sve na povratak iz ume, a u
protivnom e ih on isterati otuda, on poziva narod u borbu protiv komunista.
Treba brzo raskrinkavati njegovu izdajniku ulogu i mobilisati itav narod protiv
njega, koji je uspeo da se proda za skupe
novce."37
KOSTA PEANAC ZAMERA SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI
Ni Srpska pravoslavna crkva nije po meri i uzoru kakav bi hteo Kosta Peanac. On je
nekoliko popova proizveo za vojvode, ali je u celini nezadovoljan to crkva aktivnije
ne pomogne njegovu "istorijsku misiju". U pismu upuenom mitropolitu umadijskom
Josifu, sa datumom od 24. aprila 1942. godine, Peanac pored ostalog pie:
"Visokopreosveeni, ja vidim da je naa crkva popustila u ovim tekim danima i to
ba sada kada se ja ovako oajno borim protiv komunizma (podvukao K. Peanac). I
pored mojih oekivanja, ja do sada nisam uo da je crkva uputila neki apel
Blagodarei mom velikom prijatelju Krausu, ja sam uspeo da otklonim sumnje u
nacionalnu ispravnost nekih crkvenih rukovodilaca
Mi ne traimo da Vi uzmete ma i puku, ali je danas pre svega vaa dunost da
zamahnete duhovnim maem i osvetlate ime nae crkve u borbi koja se danas
vodi."38
U svojoj bolesnoj mati, dvadeset godina pothranjivanoj vetakom slavom, Kosta
Peanac sumnja u sve i svakoga, pa mu ni mitropoliti nisu po volji.
Peanca posebno teko pogaa to se u Toplici, koju je smatrao bastionom etnitva,
razvija partizanski pokret, osnivaju partizanski odredi, jaaju ete. Partizanske kolone
su ne samo zakoraile u "njegovu" Kosanicu, ve su pred vratima Kurumlije, prete
da ga istisnu ne samo iz Toplice, ve i iz istorije. Njega, starog komitu, vojodu
Toplikog ustanka. Po kazivanju vojvode sokolovakog, Blagoja Nerandia iz
Pupavaca, koji je neprekidno bio uz njega, Peanac se esto jadao: "Ko su ta
golobrada deca koja tek to su se ispilila, koji tuu moje hrabre vojvode, iskusne
etovoe, asne popove, ko-lovane kapetane. Od njega 'starog komite i nacionaliste'
bee njegovi ratni drugovi, okreu glave srpski domaini. Na zboru u Prokuplju
graani su klicali malo poznatom vojvodi Aci Popoviu, a njegaizvidali. Ko to
odvoji srpski narod od njega?" Da li je bio toliko glup ili prepreden pa nije shvatao da
se on odvojio - poao putem izdaje, a narod izdaju od rodoljublja dobro raspoznaje.
Na pomenutom zboru u Prokuplju vojvoda Aca Popovi mu se suprotstavio, traei da
se etnici bore protiv Nemaca.
NAPAD NA SLOBODNU TERITORIJU U TOPLICI I JABLANICI
Partizanski odredi u Toplici i Jablanici u jesen 1941. godine oslobaaju i kontroliu
ogromnu teritoriju, na kojoj se Nemci i etnici pojavljuju samo u oruanim akcijama.
Ne samo to se par-tizanske predstrae nalaze na ulazima u gradove, ve 9. oktobra
1941. godine, u sadejstvu sa mesnim desetinama, Topliki partizanski odred oslobaa

Prokuplje, zarobivi vei broj etnika i andarma, sreskog naelnika i druge policijske
i okupatorske sluge.
Peanac odluuje da "Toplicu oisti od partizana", pa poetkom oktobra 1941. godine
okuplja oko hiljadu etnika i sa nekoliko etnikih odreda kree u ofanzivu. Jo pre
toga, sa planine Bukulje, gde se nalazio na pregovorima sa Nemcima, Kosta Peanac,
u naredbi toplikim vojvodama, nalae: "Nastojte svim silama da se ovo zlo uniti kod
nas u Toplici. Do moga povratka partizane morate unititi po ceni ivota." Prvu borbu
sa partizanima u Toplici zametnuo je blaki pop Mika - vojvoda jastrebaki 16.
septembra 1941. godine, napadnuvi deo Toplikog partizanskog odreda u selu Dragua kod Blaca. Iako je napao sa desetostruko veim snagama, e-tniki odred je
potuen i u neredu odstupio, pa je pop kasnije potvrdio da je " komunistika grupa
imala vie od stotinu boraca"! U strahu su zaista velike oi.
U oktobarskoj ofanzivi na Toplicu i Jablanicu, koju je sam planirao i vodio, Kosta
Peanac angauje sve etnike odrede sa ove teritorije, mobiliui usput i nekoliko
stotina seljaka. Plan mu je bio da opkoli planinu Pasjau na kojoj se u to vreme
nalazio Topliki partizanski odred i da ga uniti. Na pravcu glavnog udara nalazio se
etniki odred popa Ilije Simia iz Barbatovca, koji je trebalo da izbije na Pasjau,
dok su ostali odredi imali zadatak da dre obru oko planine. Topliki partizanski
odred nije ekao da bude opkoljen ve u veto postavljenoj zasedi saekuje glavnu
kolonu popa Ilije i u borbi 12. oktobra 1941. godine, etnici su razbijeni i naterani u
panino bekstvo. Narednog dana borci Toplikog i Kukavikog odreda privukli su se
etnikim snagama i u silovitom naletu tako ih porazili tako da su se neki odredi
nakon toga nedeljama sakupljali, a mobilisani seljaci se vratili kuama, pronevi slavu
partizanskih boraca. Kosta Peanac, koji se sa tabom nalazio u itnom Potoku, bei
za Kurumliju, njegov sin Milan bei sa Pasjae ostavivi odred, a sami seljaci sela
pod Pasjaom napadaju i razbijaju etniki odred popa Mike, vojvode jastrebakog.
Zarobljeni etnici, a bilo ih je oko 130, mahom laima zavedeni seljaci, poto im je
prethodno ukazano na Peanevu izdaju, puteni su kuama.
Kosta Peanac je 12, 13. i 14. oktobra 1941. godine na Pasjai doiveo teak vojniki
i politiki poraz. Jedan lani idol je razgolien. Istina o Peancu i njegovoj izdajnikoj
ulozi sve vie prodire u narod. Meutim, palo je jo mnogo rtava dok se Peanevoj
izdaji potpuno stalo na put.
Tokom oktobra 1941. godine Kosta Peanac alje niz nareenja potinjenim etnikim
odredima u kojima iznova nalae napad na partizanske jedinice, u kojima izliva bes
zbog sopstvenog neuspeha u borbama na Pasjai. Grupisani odredi Koste Peanca
napadaju Jastrebaku partizansku etu kod sela Digolja 23. oktobra, ali su i u toj
borbi bili potueni. Istoga dana etniki odred Velika Blagojevia napada Svrljiki
partizanski odred, ali u protivnapadu partizani sateruju etnike u Sokobanju, pri emu
hvataju vojvodu i oko 40 etnika i andarma. Ozrenski partizanski odred uspeno
odbija napad Parainskog etnikog odreda Ilije Uzelca, razbivi ga i nateravi ga u
bekstvo.
Krajem oktobra 1941. godine etniki odred popa Mike napao je i velikim snagama
opkolio Jastrebaku etu Toplikog partizanskog odreda kod sela Zdravinja, pri emu
uspeva da zarobi deset partizana. Pop Mika je zarobljene partizane odveo u Blace, a
sam poao za Kruevac da pregovara sa Nemcima oko njihovog izruenja. Meutim,

Topliki i Rasinski partizanski odredi sa nekoliko mesnih desetina, oslobaaju Blace

5. decembra 1941. godine i spaavaju zaro-bljenike i druge rodoljube koje je pop
Mika drao u zatvoru.
Pretrpevi nekoliko tekih poraza etnici iz zaseda i muki presreu i ubijaju
pozadinske radnike, upadaju u sela i pohvatane rodoljube proglaavaju za partizanske
borce i po ugovorenoj nagradi 3.000 dinara za jednu glavu predaju Nemcima. Kod
sela itorae iz zasede 12. oktobra 1941. godine ubijaju politikog radnika Nikolu
Kokonjeevia - Dunerskog i ranjavaju Konrada ilnika - Slobodana, koji je uspeo
da pobegne. Tom prilikom hvataju iku iklovana i Srbu Andrejevia - Stoleta koji
su po odluci partije doli iz Beograda da bi stupili u Topliki partizanski odred. Ovi
drugovi su zamenjeni za etnike i druge stareine zarobljene u prethodnom napadu
partizana na Prokuplje.
ETNIKO-PARTIZANSKI NAPAD NA KRUEVAC
Partizani su u poetku formiranja Peanevih etnikih odre-da nudili etnicima
zajednike akcije protiv Nemaca. tavie, i sami etnici su, sluei se rodoljubivim
parolama, pozivali graane u svoje redove radi borbe protiv okupatora. Deavalo se u
raznim prilikama da su pojedine Peaneve vojvode takvu saradnju prihvatale, ne
elei da prihvate otvorenu saradnju Koste Peanca sa oku-patorom. Peanac je
izdavao stroga nareenja da se "na Nemce i Italijane ne sme udarati" bez njegovog
nareenja, zato ga je zajednika akcija partizana i etnika prilikom napada na
Kruevac 22. septembra 1941. godine iznenadila i ogorila. im je obaveten od
nemakog feldkomandanta iz Nia da su neke njegove i "pobunjenike jedinice"
(partizani) napali na Kruevac, Kosta Peanac je mo-bilisao nekoliko najpouzdanijih
odreda u Toplici i krenuo sa njima ka Kruevcu.
Napad na Kruevac, na inicijativu Rasinskog partizanskog odreda, prihvatili su
etniki komandant, (tada) major Dragutin Keserovi - vojvoda rasinski i potpukovnik
Milutin Radojevi - vojvoda stalaki. Njima se prikljuio i general Ljuba Novakovi vojvoda umadijski, pa su dogovorivi se o taktici napada, napali nemaku posadu u
Kruevcu. Imali su dosta uspeha. Rasinski partizani su zauzeli i unitili deo skladita
benzina, kao i nekoliko aviona na aerodromu i trebalo je jo malo vremena pa da
Kruevac bude osloboen. Meutim, etnici su zastali na prilazima Kruevcu, dobivi
nareenja Koste Peanca da odmah obustave borbu. U nareenjima im se pretilo i
smrtnom kaznom zbog neposlunosti. etniki odredi koji su pod linom komandom
Koste Peanca, pristigli na podruje Kruevca, suzbili su Rasinski partizanski odred, a
odredi Radojevia i Keserovia su se povukli. etnike jedinice su zaposele prvo ui,
a zatim i iri rejon Kruevca, kao i sam grad i tako je napad na Kruevac propao.
Svedoenje o ovoj, prvoj zajednikoj oruanoj akciji, Peanevih etnika i Nemaca,
ostavio je tada pripadnik etnikog odreda, Veljko Popovi.39 On je tih dana bio
etnik u Kurumlijskom odredu Vlastimira Najdanovia i kada su dobili naredbu za
pokret, etnike stareine dugo nisu smele da kau kako idu u pomo Nemcima.
Saoptili su im da su iptari krenuli ka Kurumliji, pa treba da im se suprotstave. Tek
kada su ih, umesto ka Kosovu, poveli usiljenim marem prema Blacu, videli su da je
neto drugo u pitanju. Iz Blaca su krenuli ka Kruevcu, dok su ih sustizali nemaki
vojni kamioni puni etnika iz odreda popa Mike - vojvode jastrebakog. Od Jankove
klisure Nemci su potrpali u kamion i Kurumlijski etniki odred u kome je bio i
Popovi i prebacili ih do Stepoa, sela na putu za Kruevac. Ovde su zatekli Kostu

Peanca dok je nemakim komandantima pokazivao nekog oveka obeenog na

banderu, za koga je rekao da ga je on lino ubio i naredio da bude obeen, zbog
neposlunosti. Kosta je nemakim dipom produio za Kruevac, a Kurumlijski
etniki odred, podeljen u tri grupe, krenuo je na poloaje. Prva grupa je otila na
most preko Zapadne Morave, druga je ostala u selu Stepo, a trea je otila ka planini
Go. Sutradan su sve tri grupe sile u Kruevac i odatle rasporeene u oblinja sela
radi zatite grada. Popovi pie da je veina etnika bila iznenaena otvorenom
saradnjom etnika sa Nemcima, a posebno su bili potreseni kada su ugledali obeenog
oveka i Kostu kako se hvali Nemcima da ga je on ubio. Kraj obeenog oveka stajala
je uplakana devojka, erka ubijenog, jer Kosta nije dao da bude sahranjen.
ZAJEDNIKA ETNIKO-PARTIZANSKA KOMANDA U OSLOBOENOM
PROKUPLjU
Posle povlaenja nemake vojske iz gradova na jugu i istoku Srbije, etnike jedinice
preuzimaju kontrolu u Prokuplju, Kurumliji, Lebanu, Blacu. U Prokuplju se instalira
etniki odred Radomira Kneevia-Rae, popa iz Beloljina, inae vojvode kulinskog,
koji poinje sa progonom naprednih ljudi u gradu. Partizani, Vidojevaki i Topliki
odred, u noi 9/10. oktobra 1941. godine razbijaju etniki odred i jedan vod
nedievaca (SDS) i oslobaaju Prokuplje. Nakon toga, na osnovu sporazuma sa
Peanevim vojvodom Acom Popoviem, osnivaju zajedniku partizansko-etniku
komandu u Prokuplju. Prokuplje je ivelo u slobodi do 9. januara 1942. godine, dok
bugarska vojska, jaine jednog puka, nije stigla u Prokuplju.
Prokuplje je svakako bio jedini grad u okupiranoj Evropi u kome je slobodno, uz
muziku i igru, proslavljena nova 1942. godina. Proslavu je ogranizovao Gradski
oslobodilaki odbor u prostorijama hotela "Evropa". Kosta Peanac je kasnije vojvodu
Acu Popovia osudio na smrt i izdao nalog da bude uhapen, ali ga je bezuspeno
jurio po Kopaoniku. Bilo je i drugih vojvoda koji su naputali K. Peanca, pa se
pasivizirali, neki prilazili organizaciji Drae Mihailovia (kao Keserovi, M.
Radojevi i dr.), a bilo je onih koji su prili NOP-u. Pukovnik BJV, jedan od prvih
srpskih pilota sa Solunskog fronta Stevan Raievi, u nekoliko sluajeva je otkazivao
poslunost Kosti Peancu, posebno kada je trebalo izvriti naredbe terora nad
lanovima partizanskih porodica, o emu e biti rei kasnije.
ORUANI SUKOBI ETNIKIH I PARTIZANSKIH JEDINICA
etnici Koste Peanca su od prvih dana ispoljavali neprijateljstvo prema svim
oruanim grupama koje nisu bile pod komandom Koste Peanca. Sam Kosta je jo 28.
avgusta 1941. godine, pismenim nareenjima sa Bukulje, zabranio etnikim
odredima bilo kakve akcije protiv okupatora. Istovremeno je naloio da se sve
naoruane grupe njemu potine, a sve one koje to ne uine bie kanjene smrtnom
kaznom. Ukoliko je i bilo nekih dogovora o zajednikim akcijama izmeu pojedinih
etnikih vojvoda sa partizanskim odredima, one su bile rezultat dogovaranja mimo
Koste Peanca. Svaku takvu akciju Kosta je, esto i upotrebom sile, osujeivao. To je
posebno karakteristino u vezi sa partizansko-etnikim napadom na Kruevac, kada
je Peanac poveo nekoliko hiljada etnika iz Toplice da bi ih stavio u zatitu
nemakog garnizona u Kruevcu. Svojim vojvodama Dragutinu Keseroviu, Milutinu
Radojeviu i generalu Novakoviu zapretio je smrtnim kaznama ako ne napuste
blokadu Kruevca.
Prva oruana akcija etnika protiv partizana odigrala se u noi 17/18. septembra 1941.
godine, kada je etniki Jastrebaki odred vojvode popa Mike, samozvanog "Mike

Jastreba", iz Blaca, napao na grupu partizana koja je te noi drala seoski zbor u selu
Gornja Dragua. Partizani, iako iznenaeni napadom dok su veerali u jednoj seoskoj
kui, ne samo da su odbili napad ve su etnike razjurili pa su se cele noi skupljali.
Sutradan su deca po kukuruzima sakupljala pogubljene etnike ubare dok su Kostini
"heroji" beali sa poprita borbe. Poto je napad vodio vojvodin zamenik, pop Mika je
sutradan poslao dva svoja emisara lekara Pantu Gajia i Trajka Kostia da potrae
partizanskog komandanta i saopte mu da je do etnikog napada dolo zbog
nesporazuma, jer su "etnici bili obaveteni da se u selu nalazi neka razbojnika
grupa, te da se tako neto ubudue nee deavati".40
Iako je pismo potpisao sa "bratskim pozdravom", to pop Miku nije spreilo da
sutradan sa celim odredom doe u Gornju Draguu, opkoli selo i zapreti da e
ubudue za svaki dolazak partizana i sakupljanje seljaka na njihove konferencije
kanjavati smru.
Ve u drugoj polovini septembra 1941. godine dolo je do niza sukoba etnika sa
partizanskim jedinicama. Dana 23. septembra 1941. Svrljiki partizanski odred
razoruao je andarme u Donjem Duniku, ali su potom etnici, uz pomo Poternog
odeljenja nemake Feldkomandature iz Nia, suzbili partizane, i tom prilikom etnici
su zarobili dva partizana: Vojislava Pavlovia i Sekulu Stanimirovia, koje su potom,
uz nagradu od "po 3.000 dinara po jednom komunisti" izruili Nemcima. Oba borca
su streljana na Bubnju 17. februara 1942. godine.
Posle povlaenja Nemaca iz gradova june Srbije, Kosta Pe-anac 11. septembra
1941. godine sa svojom svitom ulazi u Prokuplje (ali ne na belom konju kao 1917.
godine), i u gradu ustaljuje etniku komandu mesta sa popom Raom Kneeviem vojvodom korvinskim, na elu.
Partizani sa Pasjae 8. oktobra napadaju Prokuplje, razjurivi etnike, a sam vojvoda
pop Raa krio se po nekim svinjcima. Tada je razoruan i jedan vod nedievaca.
Uvee su se partizani povukli iz Prokuplja. Nakon ovoga Kosta Peanac u ulozi
velikog stratega planira veliku ofanzivu na Pasjau, aktivirajui nekoliko etnikih
odreda uz stotine mobilisanih seljaka i kree na partizane. etnike vojvode, iskusne
komite, kao i brojni vojniki obrazovani etnici verovali su da e tu "mlaariju" i
"gradsku mangupariju" (kako su nazivali ake i studente) veoma lako poraziti i
"Toplicu osloboditi toga zla" - kako je u naredbi pisao Kosta Peanac. U dvodnevnim
borbama od 12. do 14. oktobra, etnici su pretrpeli teak poraz. Nekoliko odreda se
raspalo, jedan vojvoda je poginuo (vojvoda banjski), a Kosta Peanac i njegov sin su
glavom bez obzira pobegli sa ratita. Mobilisani seljaci su, poto su nahranjeni
pasuljem sa partizanskog kazana, uz objanjenje protiv koga su poli da se bore,
puteni kuama. Mnogi od njih su, potom, bili najbolji partizanski agitatori po selima.
U Prokuplju se posle bekstva (i bruke) vojvode popa Rae, obrazuje odred Ace
Popovia, vojvode graninog. Po sporazumu voj-vode Popovia i partizana u
Prokuplju se stacionira i jedna grupa partizana, obrazuju zajedniku komandu mesta.
Novu, 1942. godinu, Pro-kupani, svakako jedini u porobljenoj Evropi, proslavili su
slobodno u kafani Evropa. U pono, prisutnima se obratio sa estitkama za Novu
godinu, predsednik oslobodilakog odbora Prokuplja.
Nakon ovih poetnih sukoba, reali su se meusobni oruani obrauni kod sela
Digolja, kada je poginuo sin Vuka Pantia - vojvode korvinskog, u prostoru oko
Sokobanje, kada je uhvaen vojvoda Veliko, koji je potom uspeo da pobegne.

Poetkom novembra partizani razoruavaju etniki odred u Sievu. U toku novembra

voene su borbe u selu Velikom iljegovcu, Dobrom Dolu kod Kurumlije, na planini
Bukovici, kada je razoruan odred vojvode Ilije Uzelca, a vojvoda poginuo.
Decembra 1941. godine, partizani napadaju i zauzimaju Blace, oslobodivi pri tome
dvanaest partizana, zarobljenih nekoliko dana pre toga. U borbi kod Krente (Svrljig,
15/16 decembar) etnici zajedno sa nemakom vojskom napadaju partizane, pri emu
je poginulo 10, a ranjeno 5 boraca. Istoga dana partizani u kontranapadu desetkuju
odred vojvode borskog - Velika Blagojevia. Bilo je jo niz okraja, u velikoj
decembarskoj ofanzivi etnika da unite partizane u zimskim uslovima, kada su bili
istisnuti iz sela i kada im je snabdevanje hranom bilo oteano. Oruja i municije su
imali onoliko koliko su uspeli da u dotadanjim borbama otmu od neprijatelja.
U estokoj borbi kod Krente, kada su etnici vojvode borskog i nemaki odred iz 920.
zatitnog bataljona iz Nia, napali Svrljiku etu Svrljiko-niavskog partizanskog
odreda, 12. decembra 1941. godine, poginulo je desetak etnika i dva Nemca, od kojih
jedan oficir, ali je palo i desetak partizana. Za poginulim partizanima koji su se hrabro
borili protiv viestruko jaeg neprijatelja, ostala je poznata partizanska pesma:
Svrljika brda i vrh zeleni Tunom su maglom obavijeni Stazom se kree Svrljika
eta Posle velike borbe kod Krente41
U borbama do kraja 1941. godine partizani su zarobljenim etnicima sudili i
uglavnom su ih, ako nisu bili zloinci, putali kuama, iako su etnici zarobljene
partizane ili odmah ubijali ili predavali Nemcima, a ovi odvodili u logore, gde su
streljani. Meutim, nekoliko borbi poetkom 1942. godine, kada su etnici ispoljili
posebna zverstva prema zarobljenicima, partizanima, ali i njihovim porodicama i
uopte osumnjienim da su simpatizeri, i partizani otrije kanjavaju zarobljene
etnike. Posle borbe u Kur-umliji, u koju su partizani uli gonei jedan etniki odred
16. februara 1942. godine, a potom doneli odluku da Kurumliju brane, Peanac
mobilie sve mogue snage i u napadu na Kurumliju, hvata nekoliko desetina
partizana i strelja ih, pohapsivi jo oko stotinu partizanskih simpatizera ili uopte
graana koji mu nisu bili po volji, pa i njih strelja. Tada je ukupno poginulo 8
partizana, a 25 pohvatanih streljano, a streljano je jo 105 graana, koje su smatrali
partizanskim simpatizerima. Nakon toga etnici popa Mike - vojvode jastrebakog
zarobljavaju kod sela Gornjeg Svara 14 partizana, koji su se, opkoljeni, branili do
poslednjeg metka, i potom ih sve streljaju. Meu streljanim su bile i dve partizanke,
koje su na prostaka dobacivanja etnika i samog vojvode, ovima pljuvale u lice, to
je uinilo da etnici postieno napuste mesto streljanja. Jedan preiveli partizan se
izvukao ispod leeva i uz pomo metana zaleio i ostao iv. Ova dva sluaja su
dovela da i partizani zauzmu otriji kurs prema zarobljenim etnicima, a posebno
onima koje su ve jednom zarobljavali pa ih putali na slobodu.
NA TOPLICU SA BUGARSKIM TOPOVIMA
Nemci joujesen 1941. godine shvataju da raspoloive nemake i kvislinke snage,
ukljuujui i etnike odrede, nisu u stanju da
45 obezbede vitalne nemake interese, posebno saobraajnice dolinom Morave i Ibra,
preko koje su vardarskim, ali i sofijskim pravcem, ile glavne linije snabdevanja
nemakih trupa na Sredozemlju. Stoga, krajem 1941. godine dovode Bugarski

okupacioni korpus u sastavu tri divizije koji zaposeda sva vea mesta na jugu Srbije,
odnosno celu teritoriju "juno od leee linije: Knjaevac - Jagodina - Kra-gujevac Kraljevo - Ibarska dolina (Kosovska Mitrovica i Pritina)". Dostavljajui prednje
nareenje od 29. decembra 1941. godine, Feldkomandatura 809 Ni navodi da je
sporazum o tome postignut izmeu vojnog zapovednika Srbije i predsednika Vlade u
Beogradu, te da se sve vlasti, kao i etniki odredi Koste Peanca, imaju shodno tome
sporazumu ponaati.
Kosta Peanac istoga dana pie Feldkomandaturi Ni: "Primio sam tekst sporazuma
bugarskih i nemakih vlasti od decembra
1941. godine. Upoznao sam se i dobro razmislio i izdao sam strogo nareenje da svi
moji etnici u posednutim od Bugara krajevima budu lojalni prema Bugarima i da po
cenu ivota nikakve ispade ne prave"
U svom nareenju etnikim odredima (br. 2296 od 1. januara 1942. godine), Kosta
Peanac, malo drukije objanjava prisustvo bugarske vojske. Tvrdi da je "zadatak
bugarske vojske obezbeenje eleznikog saobraaja" .42
Pri tome, da bi bar donekle sauvao renome etnikog vojvode, ovako formulie ovo
svoje nareenje:
"Poznavajui krv slovenskog naroda i ranije nesuglasice koje su postojale izmeu
naeg i bugarskog naroda, a koja sada ima da se zaborave, to u interesu mira, reda i
postojeeg poretka, svima nareujem da izbegavate svake sukobe sa Bugarima
Odrede sklonite na skrovita mesta, to dalje od javnosti Zbog nastale situacije
zabranjuje se svaka pre-piska sa ovim tabom, sem kuririma - preko Kurumlije
Tako je nareivao januara 1942. godine, a ve februara i marta
1942. godine, zajedno sa bugarskim okupacionim trupama kree u napad na
partizanske odrede, napadajui u prvom redu partizansku slobodnu teritoriju u
Toplici.
BORBA U KURUMLIJI
Sukob Kosanike ete Toplikog partizanskog odreda sa etnicima u Gornjoj Konjui,
odvijao se u senci borbi veih razmera na planini Pasjai.
U prvoj polovini februara 1942. godine dok su bugarske trupe napadale partizansko
uporite na planini Pasjai, etnici su za-tvarali obru prema reci Toplici, kako bi
partizanima onemoguili eventualno izvlaenje ka Jastrepcu. Dok su borbe sa
Bugarima trajale, partizansko vostvo je izdvojilo Kosaniku etu Toplikog
partizanskog odreda i uputilo je ka Kurumliji. Raunalo se da etnici napad na
Kurumliju ne oekuju, pogotovu to su partizanske jedinice ve angaovane u veim
okrajima sa bugarskom vojskom, koja se prvi put pojavljuje na ovom terenu u borbi
protiv NOP. Do prvog sukoba Kosanike ete sa etnicima dolo je kod sela Gornje
Konjue, gde su etnici naterani u bekstvo, a zatim su partizani u jednom dahu, gonei
ih, uli u Kurumliju. Iznenaenje je bilo ogromno. Dok se Kosta Peanac spremao da
zajedno sa bugarskom vojskom dokraji partizanske jedinice, partizani osvajaju
njegovu tvravu - Kurumliju, u kojoj su on i njegovi ukuani, ena Sofija, sin Milan,
zvani Peanac Mlai, suvereno vladali Kurumlijom. Partizani nisu uspeli da osvoje

dobro utvreni etniki tab u Sokolskom domu, kao ni kuu Koste Peanca, u kojoj
je bila zabarikadirana vea grupa etnika. Sem ovih zgrada, ostali deo grada je bio
osloboen.
Iznenaenje za Kostu Peanca bilo je ogromno, jer se u Kurumliji nalazio njegov
"Gorski tab", a sam grad je smatrao svojim najjaim uporitem. Grad su oslobodili
Kosanika eta Toplikog partizanskog odreda i Rasinski odred, kada su posle krae
borbe sa etnicima u selu Barlovu, gonei razbijenog naprijatelja, u silovitom naletu
uli u Kurumliju, radosno doekani od metana, koji su u partizanima videli spas od
Peaneve strahovlade. Ponesene raspoloenjem graana partizanske jedinice donose
rizinu odluku da grad dre u svojim rukama. Kosta Peanac, koji se u to vreme
nalazio u Kruevcu, sakupivi desetine etnikih odreda, brojnim snagama napada na
osloboenu Kurumliju 22. februara 1942. godine i pro-teruje partizanske jedinice,
zarobivi pri tome esnaest boraca Kosanike ete. U gradu, potom, nastaje
istrebljenje svih pristalica Pokreta. itav grad, skoro sve stanovnitvo isterano je na
poljanu i postrojeno. Peaneva ena je koraala du kolone i odreivala ko e biti
streljan, ko e biti uhapen, a ko batinjan. Sutradan je na uu Kosanike reke u
Toplicu streljano 25 rodoljuba, a narednih dana broj streljanih se popeo na 120 do 150
ljudi.44
Radi obrauna sa pristalicama NOP Kosta Peanac u Kuru-mliji osniva Preki sud, u
kome je predsednik suda bio Laketi Savo, a sekretar Jovanovi ivojin. lanovi suda
su se smenjivali, ali glavni su bili vojvoda Arsa Marii, Ljuba Vukoti - Kolak,
Veljko orevi, Svetislav orovi (svi iz Peanevog rodnog sela Rae), Simovi
Tijosav, arapi Draa. Njihov zadatak je, u stvari, bio da presude koje su ve doneli
Kosta i njegova ena, izvre. Egzekutori su bili sami lanovi suda, uz pomo etovoe
Vuka Kujovia i Milije Otovia iz sela Matarove.
Zloincima Arsi Mariiu, Veljku uroviu, Veljku Milovanoviu i jo nekolicini
sueno je 1946. godine u Prokuplju. U iskazu pred sudom, omladinka iz Kurumlije,
Dana Nikoli koja je 1942. godine hapena, izjavila je:
"Lino Veljko urovi je dolazio u zatvor i odvodio na streljanje Videla sam kada
su izveli Milovana Savovia Totu i Duana zv. Peu i iste noi ih streljali na
kurumlijskom groblju, a te noi streljali su i Dragojevi Dimitrija, umara iz Pritine,
jednu devojku, erku nekog uitelja, zatim erku Duana Milia, tipografa iz
Beograda. Kasnije, aprila 1942. godine, streljali su moju sestru Jelu i njenog druga
edu u Sokolovici."45
U iskazima drugih preivelih svedoka etnikog pokolja u Kurumliji, na posleratnom
suenju u Prokuplju, izneti su podaci da je lan suda Veljko Mrenovi streljao
kurumlijske rodoljube Stevu Protia i Caneta Popovia. I tako redom, streljanih do
broja 128 -kako je zloinac Vukoje Milovanovi zabeleio u svome dnevniku,
odnosno do broja oko 150, kako je ustanovila komisija za utvrivanje ratnih zloina
posle rata, ili do jo veeg broja po tvrenju grobara ivojina Stojia iz Kurumlije:
"iako mi nisu dali da sve saranjujem" - kako je izjavio kao svedok na suenju 1946.
godine u Prokuplju.
STRADANjE KOSANIKE PARTIZANSKE ETE U S. SVARU POD
JASTREPCOM

Nedelju dana posle borbi u Kurumliji, 28. februara 1942. godine, etnici vojvode
Vidojeakog Nike Kutrimovia opkoljavaju ve desetkovanu Kosaniku partizansku
etu na kosi iznad sela Svara kod Blaca, pri emu, kada je partizanima nestala
municija, zarobljavaju 16 boraca i na licu mesta ih streljaju. Meutim, i iz vojnikog
poraza partizani su izlazili kao moralni pobednici. Prilikom streljanja, pred seljacima
dovedenim na silu, partizani se hrabro dre, uzvikuju parole protiv etnike izdaje, a
partizanka Milka prokupaka skojevka Slavka Jankovi pljunula je vojvodu u lice,
kada je ovaj poeo da je vrea. Razjareni vojvoda je potom dotukao kundakom.
(Godinu dana kasnije, nedaleko od toga mesta, u borbi sa etnicima DM, partizanka iz
Pete srpske brigade, ubija zloglasnog vojvodu Niku, koji se u meuvremenu bee
preobratio u Drainog komandanta.)
Krajem februara 1942. godine etnici jakim snagama napadaju Babiki partizanski
odred, koji je operisao na rejonu Zaplanja, a ije su patrole bile "pred vratima Nia".
Vojvoda korvinski u izvetaju od 2. III1942. godine, obavetava etniki tab u Niu:
"Potpuno sam razbio i raistio komuniste. Ubijeno je 15 pravih partizana, a
pohvatano jo 200 - mesnih, meu kojima ima pravih komunista." Jedino je vojvoda
zaboravio da navede da je protiv Babikog odreda tih dana kao potpora etnikom
odredu ilo nekoliko bataljona bugarske vojske sa artiljerijom!
Poetkom marta 1942. godine u sadejstvu sa bugarskim okupacionim trupama, Kosta
Peanac pokree novu ofanzivu na slobodnu partizansku teritoriju u Toplici, ali ovoga
puta uz pomo bugarskih topova. U nareenju za napad, Peanac obavetava vojvode
o sadejstvu sa bugarskim trupama, u kome pored ostalog, nalae:
"Bugari u saglasnou sa Nemcima pristaju da se akcija na ienju Toplice izvri uz
njihovu potporu, no s tim da prilikom akcije nae oruane sile idu napred u prvi
borbeni red, da svaku nau kolonu pomae bugarska artiljerija, a da s njom ide
bugarska peadija. I da svi skupa budu pod komandom bugarskog komandanta
divizije."46
Ako je i od Peanca, mnogo je. Na svoj narod sa bugarskim topovima!
"UHAPENE UBIJAJTE, TO JE VIE SRPSKI!"
Odmah posle suzbijanja partizana iz Kurumlije, Kosta Peanac ve 23. februara
1942. godine nareuje grupaciju vie etnikih odreda koji e u sadejstvu sa
nedievim trupama i bugarskom vojskom, "oistiti teren" od partizana. Ova naredba je
karakteristina po mnogo emu, pa emo je u irim izvodima citirati.
NAREDBA
Komandanta svih etnikih odreda za 23. februar 1942. godine, br.2297.
"Usled jake akcije partizana u Toplici, a poto su danas pristigli vojvode i etnici
odreda rasturenih u Toplici, a radi preduzimanja to hitnije akcije za ienje terena
od partizana:
NAREUJEM

(U prvih pet taaka navodi se koji e odredi uestvovati u akciji, da e u Blace

naknadno stii 1.000 vojnika SDS i etnika koji e se staviti pod komandu vojvode
popa "Mike Jastreba", te se zatim odreuju pravci nastupanja pojedinih odreda.)
6. Ishrana vojske i etnika pae na teret sela komunistikih i to naroito onih
porodica koje su komunistike ili njihovi jataci, zbog kojih je ova ekspedicija morala
da izae na teren radi ienja terena.
7. Radi izvrenja ove naredbe i pravilnog postupka odreda etnikih i oruane sile
dajem sledee:
Pri pokretima i pretresu u borbi sa komunistima iz sela pokrenuti sve mukarce od 16
do 80 godina da idu pred odredima. Komunistike porodice izvoditi iz kua koje e
poneti samo ono to je najpotrebnije i bez tekoa za put i one istai pred odredima za
ulazak u naredno selo koje se napada i iz toga sela ih preterivati u drugo do krajnje
take akcije gde e se reiti njihova sudbina. Zarobljene komuniste bez ikakvog
sasluanja ubijati odmah na licu mesta. Komunistike kue poto se oduzme sva hrana
odmah spaljivati i unitavati. Pri ulasku u selo postaviti zasede sa sviju strana i ne
dozvoliti nikakav izlazak iz sela nikome ni mukome ni enskome ni malom ni
velikom i ko god pokua da izae ubiti ga. U selu odmah pokupiti sve graanstvo
muko i ensko i izvriti kontrolu svih Saoptiti svima da one koji budu dali hranu
partizanima a ne budu odmah izvestili ili pak budu znali ko je dao hranu partizanima,
a ne budu prijavili na vreme da e biti ka-njeni smru"
GORSKI TAB svih etnikih odreda Komandant K. Peanac (s.r.)
Vojvodi Maanu uroviu koji je dobio zadatak da isti desnu oblu Toplice, Kosta
Peanac u pismenoj formi daje dopunske
instrukcije, koje u celini donosimo:
"Ti si dobio da isti desnu obalu Toplice, koja je, naalost, bila naa, kao to i sam
zna Naroitu kaznu izrui na moje nekadanje verne, a to je selo iroke njive u
Kruevikoj optini, na porodicu Babovi i celo njegovo selo. Baboviu spali i
oduzmi mu svu pokretnu imovinu.
Stoku, hranu i drugo uzmi sve Naroitu kaznu primenite na brau Dimia iz arene
Bukve, sa njihovim porodicama i imovinom postupi kao i sa Baboviem. Dragoljuba
Kokovia sa sinovima i sve seljake koji su aktivno uestvovali u partizanskoj akciji
najstroije kazniti i postupiti kao sa Baboviem. Isto tako postupiti i sa Perom
ininjerom i njegovim sinovima i saradnicima iz D. Konjue Kokoviu i njegovim
saradnicima u Gojinovcu kao i Peri ininjeru u D. Konjui spaliti kue, a naroito
unititi mlin in. Pere Pavievia, koji je bio glavno utvrenje partizana za borbu i
njihova skrivnica Sela koja budu davala otpor sa komunistima prema njima nemati
nikakve milosti, ve sve spaljivati i streljati! "49
Kostin sin, vojvoda Milan Peanac Mlai, valjda smatrajui da ni Kostina naredba, ni
dodatna instrukcija vojvodi Maanu uroviu nisu dovoljne, u pismu naelniku
etnikog taba u Niu, majoru Mikiu, 2. marta 1942. godine, kada je ovaj sa
bugarskom vojskom poao na Toplicu, nalae:

"Obratite panju na Krueviku optinu jer je ona skroz partizanska, na elu sa

predsednikom kruevike optine Baboviem, iji je bratanac streljan ovde u
Kurumliji. Njegova dva sina nalaze se u partizanskim redovima, zato nee biti teta
ako starca ubijete i kuu mu spalite Ravniarska sela u srezu prokupakom dobro
pretresite, jer su svi pristalice komunista. Isto tako nemajte milosti ni prema selima
Donjem i Gornjem Statovcu, Svinjitu, Ravnitu i selima du Gajtan planine. Tamo je
Ratkb Pavlovi sa svojim partizanima. Ovde treba unititi Jastrebaki odred koji je
pod komandom uitelja Nikodija zvanog 'Tresoglavca', zatim malojastrebakog
odreda i Rasinskog odreda, koji operie oko Jankove klisure." (doslovno cit.)50
U zavrnom delu pomenutog pisma vojvoda Milan Peanac ostavlja svojeruno
napisani svoj stav prema "srpstvu" i "asti", koji treba sauvati za "istoriju", ali
istoriju izdaje ovih "vrlih nacionalista":
"Mi ovamo nemamo milosti prema komunistima (misli na Kurumlijski kraj - prim.
a.). Ubijamo njihove pristalice. Treba jednom preistiti sa njima. Molim vas nemojte
pohvatane partizane predavati Nemcima ve ih sami poubijajte, jer je to mnogo
asnije i vie srpski. Ne bih eleo da se sutra prepriava kako smo ih predavali
Nemcima i Bugarima."
Peanac Mlai51
Zverstvima koja je poinio vojvoda Milan Peanac Mlai zaista je obezbedio da ue u
"istoriju". Sin - dostojan oca.
RAME UZ RAME SA NEMAKIM ORUANIM ODREDIMA
Sve akcije etnikih odreda protiv Narodnooslobodilakog pokreta planirane su i
voene od strane nemakih okupacijskih vlasti, a etniki tabovi su bili u obavezi da
o svakoj samostalnoj akciji dobiju odobrenje i podnesu izvetaj mesnim nemakim
komandaturama. U brojnim akcijama protiv partizanskih jedinica etnici uestvuju
zajedno, "u istomstreljakom stroju" sanemakim oruanim odredima, pokazujui pri
tome svoju "hrabrost", kao i to da su zasluili pare koje od Nemaca dobijaju.
Kosta Peanac je imao nekoliko ljudi za vezu sa Nemcima u tabovima u Niu,
Beogradu, Kruevcu, koji su bili u svakodnevnoj operativnoj vezi sa odgovarajuim
nemakim komandama. Jedan od njih, vojvoda Arsa Marii, uhvaen 1945. godine
kao odmetnik, na sasluanju pred OZNOM (Odeljenje zatite naroda) u Kurumliji,
izjavio je:
" Ja kao najpoverljiviji ovek vrio sam dunost kao spona izmeu nemakih vojnih
vlasti i etnikih formacija, bio sam povezan sa Feldandarmerijom gde sam primao
od njih nareenja i uputstva za rad, koja sam prenosio Kosti Peancu, isto tako
odgovore koje sam dobijao od Koste sprovodio sam dalje Nemcima."52
Komandant nemake Krajskomandature u Kruevcu, pismom od 18. X 1941. godine,
obavetava Kostu Peanca pored ostalog i sledee:
" Dosadanja saradnja se odvijala sa obostranim poverenjem. O velikim potezima rada
mi smo se zajedno dogovorili. O pojedinostima obavestie vas inspektor - odreen za
vezu. Nadam se skorom sastanku. Ceni vas i potuje va Kefel."53

Sauvani su brojni izvetaji etnikih jedinica i drugih kvislinga, u kojima se istie

zajedniko uee u borbama etnika i Nemaca, kada su se "rame uz rame" borili
protiv partizanskih jedinica, ali i u zloinima protiv svih rodoljuba uopte.
Naelnik sreza Posavskog iz Umke, u izvetaju od 29. novembra 1941. godine pie:
"Posle izvrenog ienja terena od komunista u ovom srezu od strane nemake
vojske u saradnji sa etnikim odredom prilike u poverenom srezu su se u znatnoj
meri popravile."
U izvetaju Okrunog naelstva Nia upuenog Beogradu javlja se da su 12. decembra
1941. godine "Nemci iz 920. zatitnog bataljona u zajednici sa Borskim etnikim
odredom Save Markovia - vojvode borskog ubili na reonu Krente 10 komunista".
U nizu izvetaja upuenih Beogradu u toku marta i aprila 1942. godine, okruni
naelnik iz Valjeva, javlja da su "etniki Kolubarski odred u saradnji sa nemakim
delovima, dana 1. marta ubili 24 komunista dana 2. marta 5 komunista, vie ranjeno
i dva uhvaena". Potom obavetava o "jakim borbama sa komunistima 14. marta na
rejonu Taorske stene u kojima su uestvovali nemaki oruani delovi i Tamnavski
etniki odred". Isti okruni naelnik potom pie " da je dobivi Dekret od vojvode
Koste Peanca, koji me je postavio za komandanta etnikih odreda nahije Valjevske i
abake, ponovo sam okupio etnike odrede i vojvode od Valjeva do Obrenovca, pa
zajedno sa nemakom vojskom", pa nastavlja reanje etnikih "podviga":
"Primivi ponovo komandu, razbijene su sve komunistike bande i pohvatano je do
sada ivih komunista oko 700 i ubijeno preko 1.000. Meu pohvatanim ivim
komunistima nalazili su se: Stevan Borota, Josip Majer, Sveta Popovi, Dragoslav
Simi, Aksentijevi Vladimir i Davidovi Bu-dimir, koji su na dan 27. III1942.
godine javno obeeni. Da bi se onemoguili i uinili nesposobnim za budunost elementi opasni po red i mir, uhapeno je na celoj teritoriji okruga 631 lice i sprovedeno
u logor."54
Ispostava sreza Zajearskog u Boru obavetava ministra unutranjih poslova, Milana
Aimovia, izvetajem od 31. oktobra 1941. godine "da je etniki vojvoda Sava
Markovi sa svojim odredom potukao i unitio komunistiku bandu profesora
Kostia, uhvaeno je 50 lanova bande koji su sprovedeni u Bor, gde im sudi nemaki
preki sud. Na dan 26. oktobra 1941. godine osueno je na smrt 20 lanova bande i
presuda je izvrena na dan 29. oktobra u Boru. Na dan 8. novembra t.g. nemake
vojne vlasti u Boru streljale su 14 lanova komunistike bande, koji su pohvatani u
borbi kod Majdanpeka u prolom mesecu. A na dan 29. ov. m. takoe u Boru streljano
je 11 i obeeno 5 lanova komunistike bande, koji su pohvatani iz grupe profesora
Kostia u srezu Krajinskom."55
Naelnik okruga Uikog, Kora Manojlo, koji je istovremeno bio i Peanev okruni
vojvoda, u izvetaju koji je uputio Nedievoj vladi 23. novembra 1942. godine,
hvalie se etnikim uspesima:
"Od kada sam 5. januara 1942. godine Peanevim dekretom postavljen za okrunog
komandanta etnikih odreda uhapeno je 1195 politikih krivaca, od toga streljano
92, predato Nemcima radi streljanja u Beogradu 50 lica, upueno u koncentracioni
logor u Beogradu 414 lica. "56

Peanevi etnici razvijaju i ivu propagandnu aktivnost sa ciljem demoralizacije

naroda za borbu protiv okupatora, drei se gebelsovske doktrine "to vie lai to
bolje". Za nedela Nemaca optuuju komuniste, pravdaju streljanja u Kraljevu i
Kragujevcu, savetuju srpski narod da pomae Nemcima, kako bi "obezbedio sebi
mesto u novom svetskom poretku, koji stvaraju Nemci". U Niu, u Peanevom
"Glavnom tabu", osnovano je propagandno odeljenje na elu sa Omiljenom Miliem
- vojvodom mavanskim, koji etnike odrede zatrpava instrukcijama u stilu: "kako
pridobiti narod uz se-be". "Treba na svakom mestu u svakoj prilici isticati da
partizanski pokret vode Jevreji i strani agenti, da komuniste finansiraju Nemci, kako
bi to vie srpskog naroda bilo pobijeno Proturati vest da komunisti nemaju obzira
ni prema sestri, ni majci, spavaju sa njima i sve to je Srbinu sveto hoe da pogaze."
To su samo neki biseri etnike propagande.
Peanac se posebno stara da se nemake naredbe u potpunosti izvre, da se Nemcima
preda svako zrno ita, da privredna preduzea bez zastoja rade za Nemce. U naredbi
optinskim vlastima sreza Kosanikog od 1. oktobra 1942. godine, Peanac nalae:
"Naelnik sreza Kosanikog izvestio me je da se narod iz podrunog mu sreza ne
odaziva nareenju okupatorskih vlasti za odlazak na rad u Borski rudnik i okolinu tog
rudnika. Takav postupak naroda moe da ga skupo kota. Preporuujem narodu, da
ovaj prvi okupatorski uslov bezuslovno ispuni. Preporuujem optinskim upravama da
prednju moju poruku saopti narodu i da se narod bezuslovno odazove navedenom
nareenju okupatorskih vlasti. Optinskim vlastima preporuujem, a etnicima,
etovoama i vojvodama nareujem da se ova moja naredba izvri. 57
Pretvorivi etnike u nemake pandure najgore vrste Kosta Peanac se povezuje i sa
drugim okupatorima: Italijanima, Bugarima i iptarskim kvislinzima sa Kosova,
uspostavljajui saradnju na suzbijanju Narodnooslobodilakog pokreta. Za sve vreme
njegovog voj-vodovanja njegovi emisari odlaze za Podujevo i Pritinu, a itali-janski i
iptarski dolaze u njegov tab. Sa italijanske strane to je neki "Mareal", a Peanac
esto upuuje kao kurira svoga ofera Slavoljuba ukia - Ljupeta.
U Podujevu je 26. oktobra 1941. godine odran sastanak izdajnika "sa jedne i druge
strane granice" (koja je bila upostavljena na Prepolcu). Na sastanku je, pod
pokroviteljstvom nemakih predstavnika, dogovorena akcija na suzbijanju NOPu
"pograninoj zoni",pri emu su precizirane sankcije: "Ako se ovo ne ispuni prisutni
dogovoru bie predati nemakom vojnom sudu na dalji postupak."58 Ispred Koste
Peanca sastanku prisustvuje njegov sin Peanac Mlai sa nazivom vojvoda i
"prvaka", a sa iptarske strane Dafer Deva sa svojim "prvacima".
Ubrzo potom novembra 1941. godine u Niu je u Feldkomandaturi 809, odran novi
sastanak Peanca i iptarskih voa. Sa iptarske strane prisustvuju Dafer Deva, Ali
Draga, Ibrahim Ljutvi, a sa srpske Milan Aimovi i Kosta Peanac.
iptari su traili autonomiju za Kosovskomitrovaku oblast i pravo na dovoenje
uitelja iz Albanije. (Kosovska Mitrovica bila je pod srpskom upravom - prim. a.)59
Predsednik "Vlade Narodnog spasa", General Milan Nedi, prihvatio je tu ulogu tek
poto su Nemci dogovorili saradnju sa etnicima Koste Peanca.

RAME UZ RAME SA NEMAKIM ORUANIM ODREDIMA

Sve akcije etnikih odreda protiv Narodnooslobodilakog pokreta planirane su i
voene od strane nemakih okupacijskih vlasti, a etniki tabovi su bili u obavezi da
o svakoj samostalnoj akciji dobiju odobrenje i podnesu izvetaj mesnim nemakim
komandaturama. U brojnim akcijama protiv partizanskih jedinica etnici uestvuju
zajedno, "u istomstreljakom stroju" sanemakim oruanim odredima, pokazujui pri
tome svoju "hrabrost", kao i to da su zasluili pare koje od Nemaca dobijaju.
Kosta Peanac je imao nekoliko ljudi za vezu sa Nemcima u tabovima u Niu,
Beogradu, Kruevcu, koji su bili u svakodnevnoj operativnoj vezi sa odgovarajuim
nemakim komandama. Jedan od njih, vojvoda Arsa Marii, uhvaen 1945. godine
kao odmetnik, na sasluanju pred OZNOM (Odeljenje zatite naroda) u Kurumliji,
izjavio je:
" Ja kao najpoverljiviji ovek vrio sam dunost kao spona izmeu nemakih vojnih
vlasti i etnikih formacija, bio sam povezan sa Feldandarmerijom gde sam primao
od njih nareenja i uputstva za rad, koja sam prenosio Kosti Peancu, isto tako
odgovore koje sam dobijao od Koste sprovodio sam dalje Nemcima."52
Komandant nemake Krajskomandature u Kruevcu, pismom od 18. X 1941. godine,
obavetava Kostu Peanca pored ostalog i sledee:
" Dosadanja saradnja se odvijala sa obostranim poverenjem. O velikim potezima rada
mi smo se zajedno dogovorili. O pojedinostima obavestie vas inspektor - odreen za
vezu. Nadam se skorom sastanku. Ceni vas i potuje va Kefel."53
Sauvani su brojni izvetaji etnikih jedinica i drugih kvislinga, u kojima se istie
zajedniko uee u borbama etnika i Nemaca, kada su se "rame uz rame" borili
protiv partizanskih jedinica, ali i u zloinima protiv svih rodoljuba uopte.
Naelnik sreza Posavskog iz Umke, u izvetaju od 29. novembra 1941. godine pie:
"Posle izvrenog ienja terena od komunista u ovom srezu od strane nemake
vojske u saradnji sa etnikim odredom prilike u poverenom srezu su se u znatnoj
meri popravile."
U izvetaju Okrunog naelstva Nia upuenog Beogradu javlja se da su 12. decembra
1941. godine "Nemci iz 920. zatitnog bataljona u zajednici sa Borskim etnikim
odredom Save Markovia - vojvode borskog ubili na reonu Krente 10 komunista".
U nizu izvetaja upuenih Beogradu u toku marta i aprila 1942. godine, okruni
naelnik iz Valjeva, javlja da su "etniki Kolubarski odred u saradnji sa nemakim
delovima, dana 1. marta ubili 24 komunista dana 2. marta 5 komunista, vie ranjeno
i dva uhvaena". Potom obavetava o "jakim borbama sa komunistima 14. marta na
rejonu Taorske stene u kojima su uestvovali nemaki oruani delovi i Tamnavski
etniki odred". Isti okruni naelnik potom pie " da je dobivi Dekret od vojvode
Koste Peanca, koji me je postavio za komandanta etnikih odreda nahije Valjevske i
abake, ponovo sam okupio etnike odrede i vojvode od Valjeva do Obrenovca, pa
zajedno sa nemakom vojskom", pa nastavlja reanje etnikih "podviga":

"Primivi ponovo komandu, razbijene su sve komunistike bande i pohvatano je do

sada ivih komunista oko 700 i ubijeno preko 1.000. Meu pohvatanim ivim
komunistima nalazili su se: Stevan Borota, Josip Majer, Sveta Popovi, Dragoslav
Simi, Aksentijevi Vladimir i Davidovi Bu-dimir, koji su na dan 27. III1942.
godine javno obeeni. Da bi se onemoguili i uinili nesposobnim za budunost elementi opasni po red i mir, uhapeno je na celoj teritoriji okruga 631 lice i sprovedeno
u logor."54
Ispostava sreza Zajearskog u Boru obavetava ministra unutranjih poslova, Milana
Aimovia, izvetajem od 31. oktobra 1941. godine "da je etniki vojvoda Sava
Markovi sa svojim odredom potukao i unitio komunistiku bandu profesora
Kostia, uhvaeno je 50 lanova bande koji su sprovedeni u Bor, gde im sudi nemaki
preki sud. Na dan 26. oktobra 1941. godine osueno je na smrt 20 lanova bande i
presuda je izvrena na dan 29. oktobra u Boru. Na dan 8. novembra t.g. nemake
vojne vlasti u Boru streljale su 14 lanova komunistike bande, koji su pohvatani u
borbi kod Majdanpeka u prolom mesecu. A na dan 29. ov. m. takoe u Boru streljano
je 11 i obeeno 5 lanova komunistike bande, koji su pohvatani iz grupe profesora
Kostia u srezu Krajinskom."55
Naelnik okruga Uikog, Kora Manojlo, koji je istovremeno bio i Peanev okruni
vojvoda, u izvetaju koji je uputio Nedievoj vladi 23. novembra 1942. godine,
hvalie se etnikim uspesima:
"Od kada sam 5. januara 1942. godine Peanevim dekretom postavljen za okrunog
komandanta etnikih odreda uhapeno je 1195 politikih krivaca, od toga streljano
92, predato Nemcima radi streljanja u Beogradu 50 lica, upueno u koncentracioni
logor u Beogradu 414 lica. "56
Peanevi etnici razvijaju i ivu propagandnu aktivnost sa ciljem demoralizacije
naroda za borbu protiv okupatora, drei se gebelsovske doktrine "to vie lai to
bolje". Za nedela Nemaca optuuju komuniste, pravdaju streljanja u Kraljevu i
Kragujevcu, savetuju srpski narod da pomae Nemcima, kako bi "obezbedio sebi
mesto u novom svetskom poretku, koji stvaraju Nemci". U Niu, u Peanevom
"Glavnom tabu", osnovano je propagandno odeljenje na elu sa Omiljenom Miliem
- vojvodom mavanskim, koji etnike odrede zatrpava instrukcijama u stilu: "kako
pridobiti narod uz se-be". "Treba na svakom mestu u svakoj prilici isticati da
partizanski pokret vode Jevreji i strani agenti, da komuniste finansiraju Nemci, kako
bi to vie srpskog naroda bilo pobijeno Proturati vest da komunisti nemaju obzira
ni prema sestri, ni majci, spavaju sa njima i sve to je Srbinu sveto hoe da pogaze."
To su samo neki biseri etnike propagande.
Peanac se posebno stara da se nemake naredbe u potpunosti izvre, da se Nemcima
preda svako zrno ita, da privredna preduzea bez zastoja rade za Nemce. U naredbi
optinskim vlastima sreza Kosanikog od 1. oktobra 1942. godine, Peanac nalae:
"Naelnik sreza Kosanikog izvestio me je da se narod iz podrunog mu sreza ne
odaziva nareenju okupatorskih vlasti za odlazak na rad u Borski rudnik i okolinu tog
rudnika. Takav postupak naroda moe da ga skupo kota. Preporuujem narodu, da
ovaj prvi okupatorski uslov bezuslovno ispuni. Preporuujem optinskim upravama da
prednju moju poruku saopti narodu i da se narod bezuslovno odazove navedenom

nareenju okupatorskih vlasti. Optinskim vlastima preporuujem, a etnicima,

etovoama i vojvodama nareujem da se ova moja naredba izvri. 57
Pretvorivi etnike u nemake pandure najgore vrste Kosta Peanac se povezuje i sa
drugim okupatorima: Italijanima, Bugarima i iptarskim kvislinzima sa Kosova,
uspostavljajui saradnju na suzbijanju Narodnooslobodilakog pokreta. Za sve vreme
njegovog voj-vodovanja njegovi emisari odlaze za Podujevo i Pritinu, a itali-janski i
iptarski dolaze u njegov tab. Sa italijanske strane to je neki "Mareal", a Peanac
esto upuuje kao kurira svoga ofera Slavoljuba ukia - Ljupeta.
U Podujevu je 26. oktobra 1941. godine odran sastanak izdajnika "sa jedne i druge
strane granice" (koja je bila upostavljena na Prepolcu). Na sastanku je, pod
pokroviteljstvom nemakih predstavnika, dogovorena akcija na suzbijanju NOPu
"pograninoj zoni",pri emu su precizirane sankcije: "Ako se ovo ne ispuni prisutni
dogovoru bie predati nemakom vojnom sudu na dalji postupak."58 Ispred Koste
Peanca sastanku prisustvuje njegov sin Peanac Mlai sa nazivom vojvoda i
"prvaka", a sa iptarske strane Dafer Deva sa svojim "prvacima".
Ubrzo potom novembra 1941. godine u Niu je u Feldkomandaturi 809, odran novi
sastanak Peanca i iptarskih voa. Sa iptarske strane prisustvuju Dafer Deva, Ali
Draga, Ibrahim Ljutvi, a sa srpske Milan Aimovi i Kosta Peanac.
iptari su traili autonomiju za Kosovskomitrovaku oblast i pravo na dovoenje
uitelja iz Albanije. (Kosovska Mitrovica bila je pod srpskom upravom - prim. a.)59
Predsednik "Vlade Narodnog spasa", General Milan Nedi, prihvatio je tu ulogu tek
poto su Nemci dogovorili saradnju sa etnicima Koste Peanca.
VOJVODSKA STRAHOVLADA OD PLjAKI DO ZLOINA
Peaneve vojvode se ponaaju kao pravi gospodari na svojim rejonima, preuzimajui
najee svu upravnu, sudsku i izvrnu vlast, a sledei njihov primer tako se ponaaju
mnoge etovoe i obini etnici, svi udarajui "namet na vilajet" po vojvodskom redu
i zakonu. Raspusan ivot, teror, otimaina i pljaka, crna berza, silovanja,
svakodnevna su praksa etnikih "rodoljuba". U njihovim rukama je bila mo da
odluuju o ivotu i smrti graana, mogli su da ubiju koga su hteli, naravno pod
uslovom da nije okupator ili kvisling, a da nikome ne odgovaraju. Sve u ime "spasa"
srpskog naroda.
U nedostatku svih vrsta artikala, a naroito prehrambene robe, etniki odredi u
mnogim mestima preuzimaju distribuciju - raspodelu artikala koji su dobijeni po
kartama za snabdevanje. Robu u veem delu uzimaju za sebe, dele svojim prijateljima
ili predaju pekulantima radi preprodaje, a zaradu potom dele. esto primenjuju
hapenje imunijih ljudi pod pretnjom smrtne kazne zbog "izdaje nacionalnih
interesa", a potom ih uz veliki otkup putaju na slobodu. Legalan nain pljake
odvijao se i kroz brojno stanje etnikih odreda za koje su primali mesene plate od
Nedieve vlade. Bilo je vojvoda koji su imali po dve-tri desetine etnika, a
prijavljivali za "platu" po stotinu i vie ljudi. Zna se i za primere da pojedine vojvode
sa dekretima nisu uopte imali odrede, a primali su plate za njih. Sam Kosta Peanac
stalno je kuburio sa parama koje je dobijao od Nemaca i Nedieve vlade. Imao je na

svom spisku "posebne tajne odrede" za koje je lino primao plate, a da uopte nisu
postojali (npr. Pinjski, Slavonski, Bitoljski i dr.).
Tube protiv vojvoda dolaze i do nemakih vlasti, pa su ovi prinueni da pojedine
hapse, a neke su i internirali. Hapsili su zbog zloupotreba vojvodu Gokog Bogdana
Gordia, vojvodu ljubostinjskog Tiku Topalovia, traili od Peanca da uhapsi svoje
autante Savu Laketia i Guberinia, uhapsili i internirali vojvodu Kozjakog Iliju
Kimia, vojvodu korvinskog, Bogosava Stojanovia, majora Krstu N. iz taba u
Beogradu i dr.
Vojvode se meusobno optuuju, esto i kod Nemaca, slue se podmetanjima, bore se
za vii vojvodski rang: ko e postati okruni vojvoda, ko e dobiti vei in ili
odlikovanje, ko vie para. Takoe, neprekidno traje sukob i meusobna netrpeljivost
izmeu vojvoda iz redova "starih komita" i novopostavljenih iz redova oficira bive
vojske, koje im namee Nedieva administracija.
Kosta Peanac i njegova najblia okolina prednjae u nedelima svih vrsta. Peanac u
celom periodu svoje strahovlade vodi borbu sa Nedievom administracijom koja
isplauje etnike oko naina deobe sredstava. On se zalae da se sve pare predaju
njemu, a on e po "komitskim pravilima" dalje da ih deli, pa mu sve do kraja ostaju
nelikvidirane priznanice na milionske sume, a sa druge strane stiu pritube etnikih
odreda da nisu primili prinadlenosti. Milan Peanac Mlai uzurpira u Kurumliji svu
vlast sprovodei lini teror koji je zasmetao i optinskoj upravi i drugim slugama okupatora. Oni se obraaju Nediu piui: "Neka gospodin predsednik Vlade da
Milanetu i ministarski poloaj, mi emo da ga plaamo, samo neka ode iz Kurumlije
i sreza Kosanikog jer se ovo stanje vie ne moe izdrati."
Dodue, toj istoj optinskoj upravi i drugim "uglednim"graanima Kurumlije nije
smetalo dok su Milane i nje-gova bratija svake noi izvodili po desetinu rodoljuba i
ubijali kraj obale Toplice, ali kada se drznuo i na njih, kada je trgovcu Iviu oduzeo
"luksuzni auto", apotekaru i predsedniku optine Milova-noviu kuu, kada je udario i
na druge dobrostojee graane, nali su naina da se poale Nediu.
Nedi i okupatorska vlast esto interveniu kod Koste Pe-anca ukazujui na postupke
vojvode i etnika, ali ne da bi zatitili graane, ve da bi obezbedili sprovoenje
zadataka koji su im povereni. Naravno, interveniu i onda kada osiljene vojvode udare
na nekoga iz njihovih redova, tada razoruavaju itave odrede, hapse vojvode. Ne zna
se ni jedan sluaj da je Kosta Peanac bilo kog vojvodu ukorio ili smenio zbog
pljake, razbojnitva i premlaivanja nev-inih ljudi. Ali je zato bio rigorozan i
drastino je kanjavao svakog etnika ili vojvodu koji je u bilo kome vidu saraivao
sa NOP ili odbio da puca u svoju brau, kakvih je sluajeva bilo 1941. godine. Zbog
zalaganja Graninog vojvode Ace Popovia da se povede borba protiv okupatora
smenio ga je i osudio na smrt. Slino je proao i vojvoda Marko Kilibarda iz
Prokuplja zbog saradnje sa partizanima. Njega je izruio Nemcima pa je interniran.
etovou Petka Jovanovia iz Trmke kod Kurumlije, koji je svojim odredom
obezbeivao granicu prema Kosovu, izruio je Bugarima kada je odbio da pou u
borbu protiv partizana. etovoa je potom streljan 1942. godine na Bubnju.

Peanac je prinuen da esto upozorava svoje vojvode na dranje i ponaanje prema

Nemcima, pa je u tom smislu karakteristino upozorenje koje im je uputio 29. oktobra
1941. godine, u kome pored ostalog pie:
"Uopte zabranjujem da vojvode izdaju nareenja koja nisu u skladu sa dananjicom,
poto ih neumeju stilizovati niti sloiti sa duhom i interesom naroda, koji se u
dananje vreme namee Naroito neka nareenja o poretku o kome oni pojma
nemaju. To se dalje ne sme deavati dok se prethodno ne dogovore sa Nemcima! "60
Nesporazumi sa Nemcima uglavnom su nastajali u sluajevima kada vojvode i drugi
etniki monici iz neznanja udare na neko lice koje je blisko okupatoru, ili kada je
trebalo deliti opljakano, a Nemci to saznaju i prigrabe sve. Sporova nije bilo kod
pljake sirotinje niti je ona imala kome da se poali ni da nae zatitu.
ZLOGLASNI BLAKI POP MIKA JASTREB
Ovaj zloinac u svetenikoj mantiji, po imenu Mihailo Popovi je, dekretom
dobijenim od Koste Peanca, meu prvima u To-plici postavljen za vojvodu etnikog
Jastrebakog odreda, sa pravom da se "potpisuje kao vojvoda Mika Jastreb". Potresno
svedoanstvo o njemu ostavio je i poznati pesnik iz Toplice, Rade Drainac, koji se u
jesen 1941. godine naao u "vlasti", kao isvinapredni ljuditoga kraja, ovog
"banditskog vojvode u crnoj mantiji", kako ga je bolesni pesnik prikazao u svom
dnevniku "Crni dani":
"U Blacu odred jastrebaki bee preuzeo Mika Popovi, zloglasni blaki pop, spreman
da se krvavo i bez milosti obrauna sa svakim ko ne misli kao on. U Barbatovcu
njemu se bee pridruio pop Ilija, koji, pod sugestijama Peanca, na jednoj zakletvi
bee odrao govor da treba sve to je inteligentno u Toplici staviti pod no. Isto tako i
trei pop, Raa Kneevi iz Beloljina, bee saoptio svojoj parohiji, poevi da
zlostavlja mirne parohijane. Nije vie bilo sumnje: najcrnji dani poinjali su da
svanjivaju agonijom planji, batinjanja i osudama komitskih banditskih vojvoda u
crnim mantijama. Prva osuda, koja je izreena, ticala se mene: bio sam osuen na
smrt"
" Mora da je moja osuda sve graane bila duboko revol-tirala i zaudila. Eto, u
rodnom mestu dogodilo mi se da me kao bitangu teraju dva probisveta, plaena bira,
i da mi, jo koliko u toku noi, neki krvoloni bandit, kao neprijatelju otadbine,
zarije no pod grlo."61
Graani Blaca i okolnih mesta umolili su popa Miku da oslobodi uhapenog pesnika,
ali njegovo proganjanje nastavljeno je i dalje. Mesecima se krio po umama i skrivao
kod roaka, od ega je teko oboleo i ubrzo potom, 1. maja 1943. godine, umro u
Beogradu. Njegovo svedoanstvo je toliko autentinije to je pisano u vreme kada se
popov teror odvijao.
Pop Mika je, inae, bio "heroj" u batinjanju, premlaivanju i ubijanju mirnih ljudi.
Kada nije mogao da se obrauna sa jastrebakim partizanima, ubijao je njihove
roake. U toku jedne noi, 23. februara 1942. godine izveo je iz kue i zaklao u umi
iznad sela Trbunja pet ljudi, oeve jastrebakih partizana. U drugim prilikama je bio
manje "hrabar". U pismu koje alje Kosti Peancu 9. marta 1942. godine iz Velike
Plane, vapi za pomo: "aljite mi hitno pojaanje Obavezno bar jedan vod

bugarskih brdskih topova, inae biemo prinueni da se povuemo"! Pop Mika je

tada, za vreme martovske etnike ofanzive na slobodnu teritoriju Toplice, imao u
Velikoj Plani pet etnikih odreda (Jastrebaki, Levaki, Zeljinski, Kopaoniki i
Ibarski), a napadala ga je svega jedna eta Toplikog partizanskog odreda.62
Kosta Peanac je, jednom, "javno ukorio" popa Miku, ali ne da bi narod zatitio
njegovog terora ve zbog toga to je prigrabio vei deo pljake no to je dao svom
"Glavnom komandantu". Evo izvoda iz Peaneve naredbe od 24. oktobra 1941.
godine:
"Na drug vojvoda Mika jastrebaki, na laan nain, kakav ne postoji u istoriji
etnika, primio je 1.110.000- jedan milion i sto deset hiljada etnikog novca iz
Kruevca, koji smo trebali da podelimo bratski, a potpisanom je dao samo 250.000
dinara. Od ove pojave imamo jo alosnije. Na drug vojvoda Mika prigrabio za sebe
u vrednosti preko dva milijona i prikrio u Jastrebac i prodaje za sebe. Pored toga kada
je sa svojim etnicima bio u Jastrepcu uzimao je narodu ivae maine i slao svojima
kui Ovde spas asti ostaje svima vojvodama, etovoama i etnicima da vojvoda
Mika izvri samoubistvo."63
Ne samo da pop Mika nije izvrio samoubistvo, ve ga Kosta Peanac, naredbom od
11. marta 1942. godine, odlikuje "Karaorevom zvezdom vojnikog reda sa
maevima"! Dva dana kasnije, dok je jo slavio novosteenu Karaorevu zvezdu,
gine i sam pop Mika i to od ruke svog naelnika taba. Kosta Peanac nije zaboravio
nedisci-plinu popa Mihaila Popovia - samozvanog Mike Jastreba!, pa mu, da bi ga
bar donekle obuzdao, alje za naelnika taba rezervnog potpukovnika Stevana
Raievia, svog ratnog druga sa Solunskog fronta i jednog od prvih srpskih pilota.
Raievi u vie navrata pokuava da popa odvrati od odmazdi nad nedunim ljudima i
povremeno uspeva da sauva glave nekih partizanskih simpatizera.
Na veeri 13. marta 1942. u stanu jedne nastavnice enske srednje kole u Blacu, u
kui trgovca Drageta Kovaevia, pop Mika pripit obratio se Raieviu, kako je sam
Raievi zabeleio:
- to ne pobi onaj komunistiki olo u selu Bresnici?
- Kako da pobijem nevine ljude
- Nazdravlje ti partizanski saradnie, mi se borimo protiv komunista, a ti uruje sa
njima!
- Ne bre pope. Ko te slaga?
- Majku li ti komunistiku - opsova pop pa potegnu pitolj. Prvim metkom pogodi
Raievia u rame i kako mu se drugi metak zaglavio u cevi, Raievi opali i usmrti
popa! Uspeo je, zatim, da se izvue pored zbunjenih straara i prikrije u susednom
selu Meuhani, gde su ga previli metani, a ceo kraj sutradan kada se ulo za popovu
pogibiju slavio.
Raievi se zatim uputio ka svome selu u Jablanici, gde se jedno vreme prikrivao, dok
nije dobio poruku od Koste Peanca da mu oprata i pozvao ga u svoj tab. I tako, dok

je Peanac javno alio za svojim "najboljim vojvodom" - kako je isticao, skrivao je

ubicu u svome tabu.64
Slino je dogaaj opisala i nastavnica u ijem se stanu dogaaj odigrao.
ZLODELA VOJVODA
Optube vojvoda stiu sa svih strana. Desetak etovoa Kolubarskog etnikog
odreda u pismu Kosti Peancu (Pov. br. 160 od 14. aprila 1942.), obavetavaju ga:
"alosni vojvoda, sit i snabdeven svaim, skoro svakog dana i noi zadovoljava svoje
seksualne bludne osobine. Nareivao je da mu enske direktno u tab dovode, to nije
ravno ni onom vremenu u postupku Stolakog Alije Hadi bega". Potom zameraju
Kosti to je umesto srpskih rodoljuba okupio kovae (J. kava), mesare, dame-frizere
i da sve etnike stvari naopako reava.
Jova kava je mogao tako da se ponaa jer je novembra 1941. u akciji ienja
partizanske teritorije pohvatao i predao Nemcima 365 zarobljenih partizana i
partizanskih simpatizera.65
Kako je dovoenje ena u tabove izgledalo, itamo u izjavi J. I. od 13. februara 1942.
godine:
''Doao je apsandija Ivan Atanackovi, otvorio apsanu i kazao: 'Izii zove vas
vojvoda' Ja sam ula u kancelariju etovoe Mihajlovi Milisava i on mi je naredio
da legnem sanjim."
etnik Javorskog etnikog odreda Ratko Perovi iz Breskova "terao je pod batinama
devojku Nataliju Perovi iz Breskova oko dva kilometra i kada je doao na mesto zv.
Rtine, tu je dotukao, odnosno ubio" - pie u izvetaju naelstva sreza Ariljskog od 14.
2.1942. godine.
"etnici Budimira Prljevia uhvatili su Stanimirku, ki Jovana Milinkovia iz sela
Nikajevia, optina Ravanjska, pa je isprebijali i oterali u svoj tab, u ovdanju
mehanu. ta je tamo bilo ne zna se, ali devojka je sutradan ujutru kad su je pustili
izvrila samoubistvo. Malo docnije od ovog sluaja, isti etnici su otili u kuu Miloja
Mitrovia i naredili da spremi veeru, to je ovaj i uinio. Kad su se iznapijali, pozvali
su ga sa sobom i ubili ga pred njegovom kuom." (Izvetaj od 21. VI 1942. godine)
"Na dan 13. januara 1942. godine, nou pop Moma, Moa armunika i jo jedno lice,
iz etnikog odreda Ravanjskog, upali su u stan nekog radnika, oduzeli novac, neke
stvari i izveli iz kue pa na nekoliko stotina metara od kue istog ubili. Izvrioci su po
izvrenom delu otili u kafanu i pirovali." (Izvetaj kao gore).
Ministarstvo unutranjih poslova Nedieve vlade, aktom br. 16519 od 9. juna 1942.
godine trai od naelstva sreza Poarevakog da ss ispita: "Ko je od etnika izvrio
silovanje nad enom Nenada Bogdanovia iz Ranovca; ko su etnici koji su bacili
bombu za enom Ljubisava Brejia; koji su etnici koji su svukli do pola snaju Petra
Stamenkovia iz Ranovca i vezivali njenog svekra; ko je izvrio silovanje nad
maloletnom kerkom Marinka Alekse Grkulovia."66

etniki vojvoda Vojkan Popovi, zvani Ibarski, kome je zbog neega trebalo da se
oglasi "mrtvim", "uhvatio je izbeglicu iz akovice, iveeg u Vrnjakoj Banji, koji je
po fizikoj strukturi odgo-varao Vojkanu, pa ga presvukao u svoje vojvodsko odelo i
ubio - odsekao mu glavu" - pie u izvetaju sreskog naelstva u Kraljevu od 15.
novembra 1942. godine.
U drugom izvetaju od 28. juna 1942. godine kae se da je vojvoda Vojkan "pod
pretnjom da e ih ubiti pokupio od seljaka sela Graac i Podunavci vee sume novaca,
koje im je razrezao, a od ivote urovia iz Graca oduzeo 72 kubika jelovih greda,
pa ih prodao. Sve rekvizije i pljake vrene su pod pretnjom smrtne kazne i terorom
mirnih graana".
Banjski policijski komesarijat iz Vrnjake Banje, 25. januara 1942. godine, upuuje
Peancu akt:
"Stojan Jovanovi, samozvani vojvoda vrnjaki sa svojim ljudstvom ide po okolnim
selima, koja su u podruju moje komande i vre razne pljake i zloupotrebe. Otimali
su pomo koja je upuena u selu Ruincima izbeglicama i sirotinji. iki upanjcu su
upali u kuu i pokupili sve to su nali, pa sve to odneli i popili. Isto tako u Rogavini
kada su bili u nekim zvanim poterama uzeli su 20 kila kaj-maka, 40 kila suvog mesa,
devojaku spremu, 150 kila rakije i mnogo druge pljake".67
Isti taj vojvoda, Stojan Vrnjaki, u pismu Peancu, pretposta-vlja se zbog ovih
"podviga", trai unapreenje i odlikovanje:
" ujem da su neki kaplari unapreeni u in kapetana, pa vas molim da i mene
predloite za in koji naete za shodno. Molim vas potvrdite mi dekret o predlogu
Karaoreve zvezde i dajte donosiocu moj dekret vojvodski"68
Vojvoda Stojan Vrnjaki u istom pismu se ali Peancu na postupke vojvode Gokog,
za koga kae: "On je uzeo pravo da zapoveda nada mnom i lino me vrea iako sam
ja po inu etniki narednik!",69
Vojvoda mavanski, Omiljen Mili, ef propagandnog odeljenja Peanevog taba u
Niu, opljakao je na eleznikoj stanici u Topideru tri vagona krcata robom
upuenu kao pomo izbeglicama u zapadnoj Srbiji. Roba je posluila vojvodi da sa
njom crnoberzijani, pa kada je zbog toga pojuren, prihvata ga Peanac u
svoj tab! 70 (Omiljen je posle rata iveo u Minhenu.)
Pripadnik Srpske dravne strae u Niu, Rado Risti, pie 13. avgusta 1942. godine u
izvetaju nemakim vlastima, o pljaki koju sprovodi vojvoda lazarevaki Vuko
Panti, iz sela Lazarevca kod Blaca:
"Sav kukuruz od rekvizicije u selu Lazarevcu, optina Dra-guka, uzeo bez naknade i
stavio u svoj ambar, pri vri penice uzeo je od svih seljaka po 10% i ostavio za sebe,
oduzimao je na silu drva od edomira Mitrovia, Petra Tanaskovia i dr. Kmeta sela
Lazarevca vezao i na silu mu uzeo ito iz ambara. Pljaka i izuzima od seljaka sve to
stigne."

Naelnik sreza Ariljskog u izvetaju od 14. februara 1942. go-dine, obavetava da su

vojvoda ure Stanojevi zv. vojvoda Sme-derevac i vojvoda Boa osovi
"Javorski", uinili sledea kri-vina dela: "31. avgusta 1941. opljakali Radojicu
Jeremia, trgovca iz Ivanjice i tom prilikom mu odneli 300.000 do 400.000 din., ubili
i opljakali Ljubomira Zaria, uglednog domaina i ratnika iz selaRokci, ubili Vuia
Stambolia, kome su bacili i bombu u kuu, opljakali Miretu Vuievia, Petra
Lakievia, eni direktora rudnika u Lisi uzeli sat sa ruke"
Naelnik sreza Moravskog aktom od 10. marta 1942. godine obavetava o ponaanju
etnika u srezu, pa pored ostalog pie:
"Vrila se bezobzirna rekvizicija naroda, pojedine vojvode bezobzirno su sprovodile
samovolju i izricale telesne, novane i druge kazne nad stanovnitvom, vreni su
pretresi privatnih stanova i etnici su odnosili sve to je bilo od vrednosti. Pijanilo se
i pucalo u na-pitom stanju. Sve rekvizicije i pljake vrene su pod pretnjom smrtne
kazne i terorom mirnih graana."
Ispostava sreza Raanjskog u ievcu, 21. oktobra 1941. godine, izvetava Bansku
upravu Moravske banovine o ievakom etnikom odredu vojvode Vuka Pantia.
U izvetaju se pored ostalog kae:
"U odred su uli neki ljudi posve loeg karaktera, skloni piu i kocki, a meu njima i
nekih osuenika za krau. Otuda postoji bojazan kod naroda da e ii nou u krae i
razne pljake1,72
Predsedniku vlade Milanu Nediu, upueno je pismo glavnog sekretara organizacije
Zbor, pod br. Pov. 328 od 15. decembra 1941. godine, u kojem se o Peanevom
odredu u negotinskom kraju, kae:
"Na sektoru negotinskog kraja operie etniki odred vojvode Anelka Sam odred
sastavljen je od kockara i bandita koji prilikom stupanja u odred nisu rukovoeni
idealnim pobudama. On vri nepre-kidan teror i nasilje nad mirnim graanima
Nasilno trae od graana vee svote novca (od 2000 do 2500 dinara) i preti im se da
e ih uzeti za taoce, a kasnije i streljati"73
Nedela Peanevih etnika u 1942. godini uzela su takvog maha da ih ak i okupatori
nazivaju "legalnim elementom nereda", dok ih je narod nazivao lopovima,
pljakaima, kokoarima.
U dolini reke Ibra operisao je prilino jak etniki odred Maana urovia, koji je
obezbeivao komunikacije na Ibarskoj magistrali. On je orujem dobijenim od
Nemaca snabdevao i odrede Drae Mihailovia, predavi Drainom komandantu na
Goliji, Brani Petroviu, oruje, municiju, benzin, pa i jedan teki mitraljez.
Na primedbu Drae Mihailovia da nedovoljno sarauje sa ko-mandantom
Petroviem urovi je odgovorio: "Sve to sam mu dao, sve je to Petrovi prodao, pa
ak i benzin, a dobijeni novac potroio za svoje line svrhe". uroviu je Draa
zamerao i to je engleskog kapetana Kristi Lorenca koji se vraao iz Drainog taba,
uhvatio i predao Nemcima, ali mu je ubrzo to oprostio i: poslao ga u rejon Foe, da
uestvuje u borbama protiv NOP. Ipak, marta 1943. godine D. Mihailovi nareuje

ubistvo Maana urovia, jer je ovaj znao mnogo o saradnji Drae sa Nemcima, bilo
preko njega, ili preko Nedievih odreda na terenu.74
Vojvode esto sprovode dobro oprobani metod "otkupa glava", pa je o jednom
takvom sluaju ostavio podatke Dragomir Arsenijevi, beogradski trgovac, koji u
pismu efu ZBOR-a Dimitriju Ljotiu, pominje sluaj nekog Brankovia koga je
vojvoda Pinjski osudio na smrt, a potom uzeo 500.000 dinara da ga ne pogubi. U
istom pismu, opisujui kako u nikom kraju etnici pljakaju narod, pie: "Oni
(etnici - prim. a.) preuzeli su svu izvrnu, sudsku i administrativnu vlast i pod
pretnjom smrti nagone ljude da im daju sve,75
etnike vojvode odluuju o ivotu i smrti svakoga ko im dopadne aka. Najjeftinije
bi prolazili oni kojima su dosuivali po 25 batina, posle kojih bi izudarani postajao
invalid. U crnom humoru koji su praktikovali obino bi pitali rtvu da li eli 25
batina, ili 19 plus 6!
Tragova o nedelima uglavnom ima kada se napadalo na "ugledne" graane, bliske
Nedievoj vlasti i na teritorijama koje su bile pod povremenom kontrolom okupatora.
Zloine nad narodom na teri-torijama koje su bile osloboene ili poluosloboene,
posebno za vreme etnikih pohoda, zabeleio je retko ko od kvislinkih vlasti.
Kosta Peanac kome svakodnevno pristiu ovakve i sline tube na njegove
"nacionalne borce", avgusta 1942. godine, obraa se "svome srpskom narodu",
proglasom u kome, pored ostalog, kae:
" Iz svih krajeva nae namuene zemlje, svakodnevno dobijam tune vesti.
Neodgovorni elementi rue i pale nae domove, ubijaju ono malo Srba to nam u
ivotu ostade. Pljake na sve strane. Siluju male keri i nae ene. Sve to ine pod
svetim imenom srpskih etnika na ijem elu ja stojim (podvueno u originalu).
Kaljaju nam obraz i asno ime ivih i mrtvih etnika.
Svojim autoritetom uspeo sam da od okupatorskih vlasti dobijem odobrenje da u naoj
zemlji zavedem red, to jest, da branim ivote naeg naroda, njihovu imovinu, slobodu
rada, kako na poljima tako i u varoi, ujedno i nau tradicionalnu etniku ast"76
No, proglas je samo proglas, a nareenja koja su svakodnevno odlazila vojvodama u
etnike tabove bila su redovno ista: bespotedna borba protiv rodoljuba i svih
njihovih pristalica, hrabrenje i odlikovanja za pusto i ubistva. Uostalom, etnici i
vojvode su radili ono to je sutina Peanevog sporazuma sa Nemcima: za svaku
smaknutu glavu dobie od Nemaca pare, a to vie glava bie vie para.
HARMONIJA" ZLOINA
Brojni su dokumenti i podaci o zloinima Koste Peanca i podaci o zloinima iz kojih
se, u velikoj meri, moe sagledati kakvi su se zloinci sakupili oko "glavnog"
komandanta i ugnjezdili u njegovim tabovima irom Srbije. Kosta Peanac, bar
zvanino osuuje ih ali ih istovremeno uzima u zatitu kada padnu u nemilost kod
nemakih vlasti, do ega je najee dolazilo zbog bezobzirne plja-ke, crne berze i
drugog nasilnikog ponaanja, kada bi i nemaki interesi bili oteeni.

Naelnik Peanevog taba u Niu, major Trifun Miki, vojvoda Timoki, zatrpava
Peanca izvetajima o protestima Nemaca na rad pojedinih vojvoda, hapenju vojvoda
i razoruavanju itavih odreda od strane Nemaca. U sluaju hapenja Rae
Arsenijevia, vojvode rtanjskog, Nemci trae od etnikog taba da se pronau stvari
koje je ovaj vojvoda opljakao od raznih trgovaca i drugih "uglednijih" linosti u
Jagodini, kao i da "vrate svinje koje su odneene". Peanac, sa svoje strane zahteva od
majora Mikia, da se u toku istrage ispita gde je novac, u iznosu od jedan milion
dinara, koji je "g. Duan Ro, vojvoda krivolaki predao vojvodi Rai u Beogradu, a
ovaj ga nije predao Kosti Peancu". U izvetaju od 27. IX 1942. godine major Miki
obavetava Peanca da su " zbog crne berze i nekih drugih slinih stvari Nemci
razoruali sledee odrede: Takovski, Kolubarski, Rasinski, Aleksinaki i Sopotski".
Major Miki zatim trai od Koste Peanca da preduzme mere protiv Bogdana
Gordia, vojvode gokog, jer "etniki plen nije dostavljao tabu u Niu", da bi na
kraju, sa dosta ironije zakaio i samog " Glavnog komandanta", piui: "Uhapen je i
tvoj veliki prijatelj vojvoda kozjaki pod velikom optubom u kojoj si i ti umean, no
i ovom prilikom zauzeli smo se za tebe o emu u ti usmeno saoptiti."77
Kosta Peanac ubrzo "vraa kontru" svom naelniku taba, piui mu, da ako potera
sve vojvode zbog neispravnosti "tu ne bi ni vi izostali, jer i vi imate dosta nezgodnih
stvari od kojih je najgore to ste prodavali etnike stvari iz naih magacina". U tom
istom pismu Kosta Peanac daje i druge savete svom naelniku taba kako treba
"uvati" harmoniju u etnikim redovima:
"Treba da imate u vidu da je vrlo nezgodno sve neispravnosti mnogih vojvoda izvesti
na istinu i kazniti izvrioce, jer bi se time stvorio haos u etnikim redovima. Ja
moram da budem irokogrud prema neispravnostima vojvoda da bih sauvao
harmoniju u organizaciji etnika."78
I "uvao" je harmoniju, ali samo dotle dok njegovi lini interesi nisu ugroeni. Kada
je privremeno pao u nemilost njegov vojvoda
Branko Mrenovi, koji mu je bio predsednik prekog suda prilikom masovnog
streljanja u Kurumliji poetkom 1942. godine, Kosta pie majoru Mikiu: "Znao sam
da e hravo proi (misli na Mrenovia -pr. a.),tomuje krivarakijaisuknja",
aliodmahzatim dodaje "vidida mi se dostavi onih 300.000 dinara, od para koje su kod
njega prinaene".
Mrenoviu, ne samo da se nita nije desilo, ve je ubrzo postavljen za komandanta
zajednike etnike i dobrovoljake komande u Prokuplju.
Meutim, ne idu svi obrauni meu vojvodama preko Peanca i tabova,
obraunavaju se i sami meu sobom, zavisno od situacije i mogunosti. Vojvoda
jastrebaki, pop Mika, i njegov sveteniki ko-lega vojvoda kulinski, pop Raa,
potplauju etnika Milorada Si-movia da ubije graninog vojvodu Acu Popovia,
davi mu 100.000. dinara. Meutim, vojvoda granini je otkrio zaveru, ubio Simovia,
a novac mu oduzeo. Slian obraun se "zbog prestia" desio i u Bublikom etnikom
odredu kada je ubijen etovoa, potporunik Milutin Simi.
Kosta Peanac povremeno intervenie da se "razuzdane" vojvode smire, ali vojvode
znaju s kim imaju posla i da njihov "Glavni komandant" u svemu ne izostaje, pa i
dalje rade po svome. Grupa etovoa Kolubarskog etnikog odreda, zalaui se da se

smeni vojvoda Jova kava, a postavi "narodni vojvoda Bogdan Brajovi", u dopisu
Peancu od 14. aprila 1942. godine, pored ostalog piu:
"Vi ste i do sada sve naopako radili i ima da snosite pred narodom i istorijom
odgovornost."
U pismu od 1. jula 1942. godine, Kosta Peanac daje naloge naelniku taba Mikiu,
objanjavajui svoju "etniku" taktiku, pa u nalogu pie:
"to se tie ienja terena od komunista, ja mislim da sa tim ne treba forsirati.
Potrebno je priekati da Bugari to vie oiste sve nesigurne nae elemente. Naravno
da e oni sa krivcima oistiti i mnoge prave ljude, ali time e se vie kompromitovati!
"79
Malo je rei izdaja i izdajnik! Koliko sadizma i neljudskog u svakoj njegovoj rei.
"Ubijajte Bugari - trebite krive i prave, to e vas kompromitovati!" U istom pismu, ali
u prethodnom stavu, Peanac obavetava naelnika taba i o drugim "vanim"
stvarima:
"Magaricu sam dobio, ali svu izranjavljenu kao da je bila na etaldi. Zbog toga sam
joj dao meseno bolovanje, pa svadba sa Markom nije mogla biti obavljena."80
Bavio se matori etniki vojvoda i crnim humorom, trpajui u isti ko trebljenje
naroda od Bugara "koje je u interesu etnikog pokreta" i svadbom magarice Marice i
magarca Marka u svom tabu na Sokolovici.
BROJNO STANjE I PLATE ETNIKIH ODREDA
Od prvih dana isplate etnikih odreda od strane Nedieve vlade pojavio se problem
brojnog stanja etnika u odredima, ali i uopte postojanja nekih odreda, koji su
figurirali na platnim spiskovima. Vojvode su uveavale brojno stanje svojih odreda kako bi dobili vea sredstva, a sam Kosta Peanac, pod svojom neposrednom
komandom imao je trinaest odreda sa oko 1.700 etnika, tj. za toliki broj odreda i
etnika primao je pare na ruke. Takoe vojvodi Maanu uroviu isplaivana su
sredstva za grupu od pet odreda sa 1.200 ljudi.
Prema platnom spisku za januar 1942. godine Komanda andar-merije isplatila je
Kosti Peancu 12.554.290 dinara za 41. odred i 3.000 ljudi. Pre isplate komandant
andarmerije, Steva Radovanovi, vrio je proveru brojnog stanja i etnika u njima, i
utvrdio da su neki odredi viestruko uveavali brojno stanje, pa u pismu Peancu od
februara 1942. godine, kae:
"Poveanje brojnog stanja etnikih odreda ide tako daleko da ima i takvih odreda
koji sainjavaju platni spisak kao da ih ima stotinu, a u stvari ih je desetak" alei
se Nediu na postupke generala Radovanovia koji zahteva "da opravda podignutih
est milijona dinara", Peanac se u pismu od 19. aprila 1942. godine, zalae da se
isplata etnika vri njegovom (Peanevom) naredbom "kako to dolikuje tradicijama
etnike organizacije" - odnosno kako odgovara Peancu i njegovim vojvodama. Na
ponovljene zahteve iz Beograda da opravda jo etiri i po miliona koje je lino primio,

mimo para za isplatu etnikih odreda, Kosta Peanac u pismu Nediu od 20. maja
1942. godine, pie:
"Mnogopotovani gospodine predsednie i moj ratni drue!
U prvim danima kada ste stupili na elu vlade ne radi slave i veliine, nego radi spasa
srpskog naroda, ja sam istu rtvu uinio STVARAJUI SPORAZUM SA
OKUPATOROM, bio sam iskren va saradnik i to sve za ljubav naeg napaenog
naroda. No mnogi vai nazovi prijatelji i mojim neprijateljima to nije godilo, naroito
se u ovome istakao va veliki prijatelj gospodin Steva Radovanovi a tome je
kumovao pomonik ministra unutranjih poslova gospodin Ceka orevi. Jedino mi
je ao na vas gospodine pred-sednie iz ovog razloga - sami ste mi obeali da ete
likvidirati one priznanice, koje sam davao porodicama izginulih vojvoda, etovoa i
etnika koje iznose neto jae od jedan milijon dinara Ostale pare sam potroio za
narod drim se one narodne "glas narodni glas boji". Kada je drava mogla priznati
ono ranije valjda to moe i danas. Poruite gospodinu Stevi i Ceki da se ne bi
dananja drava po njihovom ubeenju otetila, a ubudue potpisani nee primiti ni
jedan dinar i ivee kao to je do sada iveo od ljubavi i volje naroda"81
Tako je pisao, ali je novac i dalje primao i potpisivao priznanice, jer jedino od ega ne
bi ni jedne sekunde mogao iveti jeste "ljubav i volja naroda". Toga je, oigledno, bio
svestan i sam Milan Nedi, koji je na margini istog pisma, svojeruno napisao: "E,
moj vojvodo!"
POETAK KRAJA
NEMCI SU SVE NEZADOVOLjNIJI UINKOM PEANEVIH ETNIKA
Nemci, sve nezadovoljniji uinkom Peanevih odreda, ali i njihovim ponaanjem (u
meusobnom optenju nazivali su ih "legalni elementi haosa"), preduzimaju niz mera
da stanje u odredima srede. Neke odrede razoruavaju, hapse pojedine vojvode
(najee zbog crne berze, ucena i drugih pekulacija), skreui panju Nediu da
takvo stanje nee tolerisati.
Ve februara 1942. doneta je odluka da se osnuju Okrune etniko-dobrovoljake
komande, koje su stavljene a time i etniki odredi, pod direktnu upravu Nedieve
vlade, a sama centralna etniko-dobrovoljaka komanda pod jurisdikcijom Komande
andarmerije, odnosno ministra unutranjih poslova.
Komanda etniko-dobrovoljakih odreda, ve 27. marta 1942. godine (aktom pov.
151, obavetava vojvodu Kostu Peanca da se bez odobrenja nemakih vlasti ne sme
vriti premetanje etnikih odreda. Naredba glasi:
"Prema nareenju predsednika srpske vlade, a na traenje nemakih vlasti etniki
odred ne sme se premetati bez znanja ove komande. Ako nastupi potreba za
premetanje neke etnike jedinice, na nekoliko dana ranije izvestiti ovaj tab, kako bi
se za to pre-metanje dobilo odobrenje nemakih vlasti."
Komanda andarmerije i Srpske dravne strae poinju da preuzimaju komandu nad
Peanevim odredima, smanjuju se krediti i novane isplate etnikim odredima, pa

Kosta Peanac pie protestno pismo ministru policije Milanu Aimoviu, pismo sa
brojnim za-htevima (14). Pre svega trai da se komandantu dravne strae za-brani da
rasformira etnike odrede i pretvori ih u dobrovoljake, da se zabrani meanje
policijskim vlastima u rad odreda i da se reorganizacija odreda ne vri bez njegovog
odobrenja. Ipak, najvei deo zahteva odnosi se na isplatu novanih sredstava na ime
neisplaenih plata etnikim odredima, da se Kosti Peancu isplati ispostavljeni raun
na 1.129.000 dinara, da mu se na ime reprezentacije isplati 500.000 dinara i jo dva
miliona dinara za dnevnice etnicima koji su bili u poterama na terenu. Jedan od
zahteva bio je da se "predviena nagrada za ubijene komuniste isplauje direktno
tabu Koste Peanca, umesto pojedincima).
Zbog nastalih nesporazuma izmeu komandi andarmerije i Srpske dravne strae s
jedne strane, i etnikih odreda, sa druge strane, juna 1942. godine odran je u
Beogradu sastanak izmeu predsednika vlade Milana Nedia i njegovih saradnika, sa
Kostom Peancem i njegove "delegacije". U Protokolu koji je tim povodom izdat
regulisana su brojna nereena pitanja, a pre svega dislokacija etnikih odreda, koja e
"biti izvrena po prethodnoj saglasnosti Vojnog zapovednika". Odreeno je da
"etniki odredi ne mogu brojati vie od 100 ljudi u jednom odredu, a odredi e se,
umesto dotadanjim nazivima, obeleavati brojevima od 40 pa nadalje do 100,82 jer
je esto dolazilo do preinaavanja naziva odreda, reorganizacija i sl.
"Takoe, jedna od klauzula Protokola predviala je da se uvaavaju platna
dokumenta, koja je Kosta Peanac postavio ministru policije, te e ih "srpska vlada
likvidirati". U poslednjoj taki protokola stoji: da su o sadrini Protokola obavetene
nemake vlasti.
Na ovom sastanku dogovoreno je da se ubrza sa osnivanjem etnikih Okrunih
komandi, "koje e biti podreene komandantu Srpske dravne strae, a da se
samostalni etniki odredi "rasformiraju najkasnije do 30. juna 1942. godine". Radi
zadovoljenja sujete vojvode Koste Peanca odreeno je da e "etniki odredi u
operativnom pogledu potpadati pod komandantom svih etnikih odreda", ali ovaj
dogovor i sve ono to se potom deavalo, znailo je da je poeo kraj etnikih odreda i
uticaja Koste Peanca.
U cilju sprovoenja naloga dobijenih na sastanku sa Nediem, Peanac izdaje
naredbu, u kojoj se kae:
NAREDBA br. 735 od 27. avgusta 1942.
Komandanta Gorskog taba svih etnikih odreda
"U cilju lake i vre veze izmeu Glavnog taba svih etnikih odreda i
Predsednitva ministarskog saveta i okupatorskoj vlasti u Beogradu,
Nareujem:
1. Da se Glavni tab svih etnikih odreda iz Nia preseli u Beograd.
Ovo preseljenje izvrie se do 15. septembra 1942. godine, poto za to nau podesne
prostorije u Beogradu.

2. etniki tab za vezu izmeu Predsednitva ministarskog saveta i potpisanoga, kao

i delegat istog taba vojvoda g. Milan Velikovi, sa osobljem pomenutog taba,
preselie se iz Beograda u Ni i odravati vezu izmeu okupatorskih vlasti u Niu i
potpisanoga. Ovo preseljenje e se izvriti do 15. septembra 1942. godine poto se
izvri preseljenje navedeno pod t. 1, tako da jedno i drugo preseljenje bude
jednovremeno izvreno."
Komandant svih etnikih odreda vojvoda Kosta Peanac83
Pod istim datumom, vojvoda Kosta Peanac doneo je reenje o rasporeivanju novog
osoblja tabova, u kome se kae:
RASPOREUJEM:
1. Za vrioca dunosti naelnika Glavnog taba svih e-tnikih odreda aktivnog
kapetana I klase Bukvi Milutina, do sada komandanta Okrune etnike komande u
Niu.
2. Za komandanta Okrune etnike komande u apcu aktivnog potpukovnika
vojvodu timokog, Trifuna Mikia, do sada naelnika Glavnog taba svih etnikih
odreda.
3. Za komandanta Okrune etnike komande u Leskovcu aktivnog potpukovnika
Medenicu Milana, pored redovnih dunosti.
4. Za zastupnika komandanta Okrune etnike komande u Niu aktivnog kapetana I
klase Atanasijevi Milana, po-red redovnih dunosti.
5. Za komandanta Temnikog etnikog odreda vojvodu la-zarevskog, Vuka Pantia,
do sada komandanta etnikog odreda u ievcu.
6. Dosadanjeg komandanta Okrune etnike komande u apcu Damjana
Temanovia i komandanta Temnikog etnikog odreda vojvodu Dragomira
Maksimovia stavljam na raspoloenje, do okonavanja izviaja protiv njih.
Komandant svih etnikih odreda vojvoda Kosta Peanac84
Ovom reorganizacijom nazirao se kraj Peanevih etnikih odreda, jer su, poto su
odsluili svoje, odbaeni kao isceeni limun. Vojvoda Kosta Peanac odlazi na
leenje u Vrnjaku Banju, gde mu telegramom stie pozdrav od Milana Nedia "sa
eljama za brzo ozdravljenje" i prilogom od 100.000 dinara. Telegram dobija i od
nemakih predstavnika iz Beograda sa eljama za brzo ozdravljenje, ali bez novanih
priloga.
Naredbom predsednika Ministarskog saveta Pov. br. 68 od 1. oktobra 1942. godine
etniki odredi Koste Peanca su rasformirani. Milan Nedi, koji je potpisao naredbu
na zahtev glavnokomandujueg generala i vojnog zapovednika Srbije, zadovoljava
sujetu Koste Peanca, dodavi "i po prethodnoj saglasnosti sa komandantom vojvodom Kostom Peancem". Naredbom se nalae "da se iz etnikog sastava
izdvoji 4.000 probranih koji ispunjavaju sledee uslove: da su srpske narodnosti, da

imaju od 18 do 40 godina starosti, da su politiki ispravni i da su se odlikovali u borbi

protiv ko-munistikih bandi".85
Kosta Peanac se krajem 1942. godine povlai u svoj tab u Lukovskoj Banji na
padinama Kopaonika. Odavde nastoji da povrati po-verenje kod Nemaca i Nedieve
administracije, ali uzalud, jer je okupatoru jasno da njegovi etnici ne predstavljaju
snagu koja bi se ubudue mogla boriti protiv NOP. Zamena za njegove odrede ve je
naena u odredima Srpske dravne strae i Ljotievom dobrovo-ljakom korpusu.
Islueni "izlapeli starac" - kako ga u meusobnom optenju nazivaju njegovi "ljuti
neprijatelji g.g. Steva i Ceka" (Stevan Radovanovi, komandant SDS i Cvetan
orevi, zamenik ministra unutranjih poslova), vie nikome nije potreban. U pismu
koje iz Lukovske Banje alje Nediu Peanac, pored ostalog kae:
"Petog aprila 1941. godine dobio sam reenje na osnovu koga sam imao vea prava
nego li 1916,1917 i 1918. godine, koje je vama poznato, gospodine enerale Dragi
moj ratni drue, ne mogu da imam dvojaku ulogu kao Steva i Ceka a u kom smislu to
kaem vi ete me razumeti. Dao sam re okupatoru, i to vojniku re, iako me vi u
Beogradu ne smatrate voj-nikom, premda sam 40 godina proveo u borbi i ratovanju za
srpski narod kao i vi gospodine Aimoviu. Moram ostati dosledan datoj rei pa ma
kakve intrige bile Ja i moji iskreni etnici goniemo partizane i suzbijati
propagandu fatalnog Drae i lane propagande Londona, koji nas i na narod na zlo
navodi Znam da e pokuati da me g. Radovanovi i g. orevi okaljaju i ocrne
pred okupatorom Doi e sud pravde pa e se videti ko je krivac i za ta. Nas su
sudbonosni dani doveli na jednoj istoj liniji pa vas molim da me razumete"86
NEKA VIDI PODMLADAK KAKO SE SRBOVALO
U drugom pismu, upuenom decembra 1942. godine, takoe Nediu, pravdajui se
"zbog neispunjene misije", Peanac kae:
"Moram vam priznati da meu okupatorima imam prijatelja, bez obzira to su
okupatori. Zbog podmetanja komunista i njihovih saveznika i oni (Nemci - pr. a.)
nemaju poverenja u mene te zato ne mogu da pruim narodu ono to bih mogao
Molim vas budite tako dobri kao to ste i do sada bili pa sauvajte ovo pismo kao
istorijski dokument za upotrebu posle vaskrsenja i seti se na nau istoriju. Ovo pismo
e imati veliki znaaj posle nae smrti, koja izgleda nije tako daleko, pa e videti na
podmladak kako se srbovalo. "87
Pismo je potpisano sa "Bolesni vojvoda". Ni malo pravdanja ili kajanja za sve ono to
je uinio protiv svog naroda. Njegova jedina preokupacija bila je da ostane ispravan u
oima okupatora.
Da bi, valjda, ublaio svoj poloaj, Kosta Peanac "daje" Mi-lanu Nediu ostavku:
"Dragi moj ratni drue i gospodine Nediu, Poto sam primio vae pismo od 5. ovog
meseca, na kojem vam najlepe zahvaljujem, bratski vam hvala to ste usvojili moju
molbu o rasformiranju etnikih odreda, jer sam zbog svoje bolesti bio nesposoban da
komandujem odredima. Vae razloge za rasformiranje etnikih odreda i ja uviam da
su tani, jer drugog izlaza nije bilo."88

Kosti Peancu preostaje da od Nedia, koristei se nemakom naklonou, izmami

neke podobnosti za sebe i svoje "blinje" etnike. U pismu od 8. februara 1943.
godine, moli Nedia da mu ostavi 100 etnika "za linu odbranu", koji bi "u pogledu
svih nadlenosti: plate, odee i ishrane, bili izravnati sa primanjima Srpske dravne
strae". Takoe, moli da njegov bratanac Vukoje Milovanovi bude primljen za
komandira voda Srpske dravne strae (poto mu je prethodno izdejstvovao
unapreenje iz ina kaplara u in potporunika) i "da se isti sa svojim vodom od 50
ljudi uputi radi vrenja svoje dunosti u Toplicu, gde bi bio pod njegovom Peanevom "taktikom komandom, ukoliko ja budem bio u Toplici".
Oktobra 1943. godine Kosta Peanac naputa i Lukovsku Banju, gde mu se u toku
1943. godine nalazio tab. Po prethodnom dogovoru sa
Nediem i okupatorskim vlastima odlazi sa stotinak etnika u Soko banju. Pre
odlaska, u "komitskom" stilu pie, verovatno svoju poslednju naredbu (Br. 959) koja
glasi:
"Poto sada odlazim iz moga sedita Lukovske banje, za izvesno vreme, a da bi svaki
znao ta ima da radi od e-tovoa, koji ostaju u banji nareujem:
1. etovoa Milan Jovii ima da radi sledee:
a) da est velikih ovaca i etvoro jagnjadi, koje se sada nalaze kod etnika Radoina
Mladenovia i etiri velike ovce koje e doi iz Kurumlije razdeli seljacima, mojim
prijateljima, koji su obeali da ih uvaju i hrane. Tom prilikom napisae pismene
podatke kome i kakvu ovcu daje na uvanje.
b) Prima na uvanje dvoje etnikih kuadi i jednu magaricu po imenu Marica, a za
njihovu ishranu ima se on starati.
v) Da se stara da ovo seme iz etnikih tikava osui i iskoristi za pravljenje zejtina.
g) da na podesan nain objavi seljacima optine Lukovske, da mu svo seme od tikava
prodadu na iskorienje uz plaanje nagrade za suenje i skupljanje toga semena. U
tom cilju zamoliu ovd. optinsku upravu da to i naredbom objavi stanovnitvu.
2. etovoa Stevo Boi ima da radi sledee:
a) da vodi rauna o uvanju svih ivotnih namirnica, bra-na, ita i ostalih namirnica
koje sada ostaju u magaci-nima ovoga taba.
3. etovoe Sekula Tanaskovi i Zarko Gili prevui e sve etniko seno od strugare
u Lukovsku Banju i smestiti ga u zgradu za to odreenu. Ovo seno ima biti pod
kljuem. Od sena se moe davati samo etovoi Joviiu za hranjenje Marice i
nikome drugome.
Ovi imenovani etovoe i etnici, kao i dodeljena deca imaju bezuslovno tano i
poteno vriti svoju dunost. Za svaku i najmanju zloupotrebu kanjavau po
etnikom zakonu najstroijom kaznom."
Komandant svh etnikih odreda vojvoda K. Peanac89

POSLEDNjE PISMO MILANU NEDIU OD 8. FEBRUARA 1943.

U vezi sa mojom jueranjom posetom kod Vas, kao i Vaeg nareenja br. 457 od 4.
ov. m. elim da Vam se ovim putem zahvalim za sve to ste za mene i etnitvo
uinili i da Vam ovom prilikom podnesem moju sledeu molbu.
1) Iz Vama objanjenih razloga potrebno mi je ljudstvo za moju linu odbranu i moj
tab od 100 etnika. Isti broj bih popunio lino po svome nahoenju u pogledu
dosadanjih zvanja koja su pomenuti do sada imali.
2) Da se pomenutih sto etnika u pogledu svih prinadlenosti: plata, odea, ishrana, u
svemu izravnaju sa prinadlenostima Srpske dravne strae, tako da ne budu razlike u
primanjima plate, hrane i odee izmeu onih etnika koji su posle rasformiranja
etnikih odreda stupili u Srpsku dravnu strau. Ove prinadlenosti bi imali da se
raunaju od 1. januara 1943. godine.
3) Moj bratanac aktivni potporunik Srpske dravne strae Vukoje Milovanovi,
stupio je u Dravnu strau. Poto isti vrlo dobro poznaje prilike u Toplici, to molim da
se isti sa svojim vodom od 50 ljudi uputi u Toplicu radi vrenja svoje dunosti, radi
obezbeenja sklopa Toplica-Raka, odnosno puta Kurumlija-Kopaonik-Raka. Poto
je ba Toplica ugroena sa toga pravca, to molim i mislim da bi dobro bilo, da
potporunik Vukoje Milovanovi bude pod mojom taktikom komandom, ukoliko ja
budem bio u Toplici. Potporunik Vukoje Milovanovi e sa svojim vodom pot-padati
pod administraciju Srpske dravne strae.
Ja sam u sporazumu sa Vama o prednjem lino obavestio efa upravnog taba g.
Denica i komandanta Srbije generala g. Badera. General g. Bader kao i g. Denic dali
su svoju saglasnost, po taki 1, a u vezi sa takom 2 i 3, komandant Srbije
principijelno nita nema, ali da se prethodno stavi u vezu sa Vama i da po ovome
imate vi da donesete svoje reenje.
Ja Vas molim da u ovoj mojoj molbi istovremeno izaete u susret. Ja sam bolestan i
biu izvesno vreme na leenju to zavisi od onog to lekari u vojnoj bolnici kod mene
budu utvrdili. Ja ostajem u Vojnoj bolnici verovatno jo 5-6 dana, pa bih Vam bio
veoma blagodaran, ako biste doneli svoje reenje po pomenutim takama jo pre
moga odlaska, tako da ja mogu mirno da se posvetim svome leenju.
Potovani Gospodine predsednie, primite uverenje mog iskrenog potovanja".90
OSTVARENA JE PRETNjA IZ 1941.
PO NALOGU DRAE MIHAILOVIA, KOSTA PEANAC JE LIKVIDIRAN
Posle naloga Milana Nedia da se Peanevi etniki odredi rasformiraju Kosta
Peanac sklanja se sa stotinak, sebi odanih etnika u Lukovsku banju, na padinama
Kopaonika. Ali, kada su odredi Drae Mihailovia krajem 1942. i poetkom 1943.
godine, poeli da krue ovim krajem, pa jedne noi napali i Kostin tab u Lukovskoj
banji, Peanac se u dogovoru sa Nediem sklanja u Sokobanju. Bio je smetenu vili
Milanovo, posle rata nazvanog "Dalmacija". Uz sebeje imao 50 do 60 etnika, koji su
bili na platnom spisku Nedieve dravne strae i imali sve beneficije kao i oni:
dobijali su sledovanje namirnica, ali i pie, uglavnom rakiju.

Kosta Peanacje znao da je od strane Drae Mihailovia osuen na smrt, ali je smatrao
da je to Mihailoviev politiki potez, te da se nee usuditi da likvidira vojvodu i
"prvog gerilca Srbije". Meutim, kada su Draini etnici poeli komotno, pred oima
grupe nemakih vojnika, da se etaju okolinom, pa i samom Sokobanjom, bilo mu je
jasno da e Draino nareenje biti izvreno.
Dana 17. februara 1944, u ataru sela Resnika, na drugom kilometru od Banje ka
Aleksincu, grupa Drainih etnika iz Deligradskog korpusa, predvoena Vojinom
Andriem uhvatila je Kostu, dok se sa grupom etnika nalazio u lovu. Andri, inae
ef ravnogorske omladine, doao je na ovaj teren sa linom naredbom Drae
Mihailovia da organizuje likvidaciju Koste Peanca.
Po nekim kazivanjima, Kosta je na licu mesta ubijen, a egzekutori su bili etnici
Budimir Mitrovi i Tilko Dini, zvani "Kasape", poznat kao kolja - egzekutor u
Deligradskom korpusu Ljube Jovanovia - Patka.
U verziji koju je posle osloboenja ispriao Vojin Andri, na sasluanju u OZNI
Sokobanje, egzekucija nije odmah izvrena, ve tek 5. maja 1944. godine, i to u
oblinjem selu Nikolici, na putu za selo itluk.
Prema napisu biveg efa OZNE u Sokobanji Miodraga Ni-kolia (Svedok, 1. juli
2003.), Vojin Andri je improvizovao suenje Kosti Milovanoviu - Peancu, a
sudsko vee su sainjavali Andri, kao predsednik, jedan od lanova vea Ceka Ceki
(ostalih se ne sea), koje je Peanca "zbog saradnje sa okupatorom" osudilo na smrt. I
Andri je potvrdio da je egzekutor bio "Kasape", a da je Kosta zaklan i sahranjen
ispod neke kruke, kraj puta koji od Sokobanje vodi ka selu Nikolici.
Ovom likvidacijom, kao i prethodnom, kada je osudio na smrt Peanevog vojvodu
Maana urovia "zbog saradnje sa Nemcima", Draa Mihailovi je eleo da pokae
da se distancira od otvorenih saradnika okupatora. U tom cilju, Draa je po nekim
kazivanjima, hteo da likvidira i Dimitrija Ljotia, efa organizacije "Zbor" i
organizatora "Srpskog dobrovoljakog korpusa", koji je zajedno sa nemakim
trupama izvodio akcije protiv Narodnooslobodilakog pokreta. Prijatelji Ljotia u
etnikim redovima, upozorili su o tome Ljotia, pa je uspeo da im izmakne.
Tako je komandant svih etnikih odreda, poginuo od ruke, takoe komandanta
etnika, koji navodno, nisu, ili su manje otvoreno, saraivali sa okupatorom. Draina
pretnja iz 1941. godine da dva komandanta ne mogu zajedno i istovremeno, ostvarila
se. U tom momentu Kosta Milovanovi - Peanac je bio "viak", a neto kasnije, pod
drugim okolnostima i Kostin, nesueni, naelnik taba, Draa Mihailovi.
PRILOZI
BROJNO STANjE I SPISKOVI ETNIKIH ODREDA
Brojno stanje etnikih odreda, a naroito broj etnika u njima, esto se menjao, pa ga
je teko utvrditi. Kosta Peanac, proglasivi se za komandanta svih etnikih odreda,
tvrdio je da raspolae sa 80 odreda i oko 15.000 etnika. Kosta Peanac je izdao oko
stotinu voj-vodskih dekreta, to bi znailo da je bilo toliko i odreda. Meutim, mnogi
su proglaavani za vojvode, a da odrede uopte nisu imali. Vojvodski dekret sa

potpisom Koste Peanca za mnoge je bio samo poasni in. Brojno stanje ljudstva u
odredima esto se menjalo, jer su mnogi etnici koji su stupili u odrede radi borbe
protiv neprijatelja, shvativi da Peanac stupa u otvorenu saradnju sa okupatorom,
naputali odrede. Osipanje odreda je bilo naroito primetno posle neke neuspele
etnike potere i borbe sa partizanima, kada su odredi bili potueni.
Ipak, jedan broj je ostajao, a naroito kada su odredi i etnici u njima, poeli da
primaju plate i dnevnice. Prema platnim spiskovima, poetkom 1942. godine bio je 41
etniki odred sa oko 4000 etnika, ali je i taj broj u toku 1942. godine smanjivan.
TABOVI I KOMANDE ETNIKIH ODREDA
Prvi "Gorski tab svih etnikih odreda" osnovan je na planini Sokolovici (Toplica),
juna 1941. godine, pa je i najvei broj vojvodskih dekreta izdat sa planine Sokolovice
i nosi datum 28. juni (Vidovdan). Posle sporazuma sa Nemcima osnovani su tabovi u
Niu i Beogradu, kao i Okrune komande u Niu, Leskovcu, Zajearu, Kruevcu i
Jagodini.
Glavni tab u Niu - Generaltab bio je sledeeg sastava:
Komandant Kosta Peanac, naelnik taba Trifun Miki, major
-vojvoda timoki, pomonik naelnika taba kapetan Milivoje Bukvi, obavetajni
oficir Aranel Miti, ef propagande
- Veterniki.
- Vratarniki, vojvoda Momilo Bokovi, 220 ljudi.
- Vrajaki, vojvoda Stojan Jovanovi.
- Gabrovaki, vojvoda ivojin Stoji.
- Glediki, vojvoda pop Petar eravac, 100 etnika.
- Goki, vojvoda Bogdan Gordi (kasnije bio komandant svih Ibar-skih odreda).
- Granini, vojvoda Aca Popovi (njega je Peanac kasnije sme-nio i naloio
hapenje).
- Grebaki, vojvoda Milo Dobrianin, 55 etnika.
- Guanski, vojvoda Pavle.
- Deiki, vojvoda pop Aca.
- Dobriki, vojvoda Ljubomir Ljumovi, a potom Marko Kili-barda.
- Dobrodolski, vojvoda Filip Banjac.

- Donjogruanski, vojvoda Milovan Nedeljkovi (vie puta od-red razoruavali

Nemci).
- Donjoibarski, (u nekim dokumentima stoji samo Ibarski), voj-voda Vojkan Popovi.
- Donjokolubarski, vojvoda Jovo kava.
- Donjomoravski.
- Dukainski, 65 etnika.
-eljinski, vojvoda Rade Milosavljevi, 180 etnika.
- Ibarski (vidi Donjoibarski).
- Javorski, vojvoda Boo osovi-Javorac.
- Jasiki, vojvoda Petkovi, sa seditem u Joanikoj banji.
- Jastrebaki, vojvoda pop Mihailo Popovi - "Mika Jastreb" 250 etnika.
- Jelaniki, vojvoda Dragoljub Poekovi - " Doek Moravski".
- Kaljajski, vojvoda pop Ilija Simi (odred se prvobitno zvao Barbatovaki).
- Kozjaki, vojvoda Ilija Kimi, 580 etnika, a posle njega vojvoda Ilija NikoliBuvski.
- Kolainski, vojvoda Maan urovi, 100 etnika.
- Kolubarski, (vidi Donjokolubarski), Nemci ga razoruali.
- Kosaniki, vojvoda Arsa Marii, a potom vojvoda Branko Mrenovi (Marii bio i
vojvoda Prepolakog odreda, kao i komandant Kurumlije).
- Kosmajski, vojvoda Nikevi.
- Kosovski, vojvoda Mirko Tomaevi.
- Kopaoniki, vojvoda Vlastimir Vujovi.
- Korvinski, vojvoda Bogosav Stojanovi-Jogunac, a potom voj-voda Petar Dobri,
250 etnika.
- Sievaki, vojvoda Duan Toi, a potom Boa Leevi - Boa Javorac.
- Slavonski, vojvoda Branko Mrenovi, 21 etnik.
- Sokobanjski, vojvoda Veliko Blagojevi.

- Sokolovaki, vojvoda Jovan Nerandi, a potom Ratko migi.

- Sopotski, (Nemci ga razoruali).
- Smederevski, vojvoda ore Stanojevi-Smederevac.
- Suvoplaninski, 550 ljudi.
- Takovski, (Nemci ga razoruali 1941).
- Temiki, vojvoda Vuko Panti.
- Treski, 154 etnika.
-Trnavski, vojvoda Dimitrije Tanasijevi-Trnavac.
- Trsteniki.
- Tularski, vojvoda Aca Markovi.
- Tupiniki, 107 etnika.
- Humski, vojvoda ore Jovanovi, 47 etnika
- Crnoreki, 140 ljudi.
- egarski, vojvoda Rastko Nikoli.
- ievaki, vojvoda Vuko Panti.
- arplaninski, 212 etnika.
- umadijski, vojvoda - general Ljuba Novakovi.
- umatovaki, vojvoda Mirko Tomaevi.
ETNIKI ODREDI PREKO DRINE
- Odred Osmana Kosovia, oko Mrkonji grada.
- Odred Nikole Kalabia, oko Tuzle.
- Odred kapetana Gerasima, u Tuzlanskoj oblasti.
- Odred p.pukovnika Jovanovia, oko Bijeljine (Posavina).
- Odred Pania Blagojevia - Romanija (on je inae bio predsednik Udruenja etnika
u Viegradu).
- Odred Dangia, Vlasenica i Srebrenica.

- Odred Krivokapia, Gorade - Foa.

Po svoj prilici odredi "preko Drine" figurirali su samo na papiru, jer nema podataka o
bilo kakvim njihovim aktivnostima.
ODREDI KOJI SU POSTOJALI POETKOM 1942. GODINE
Prema platnim spiskovima, na osnovu nareenja komandanta andarmerije IV. E br.
17800 i 21057/41 od 12. januara 1942. godine,
- Rekovaki - 220 etnika, iznos od 150.000 dinara.
- Biljeki - 44 lica, iznos od 30.000 dinara.
- Rasinski - 200 etnika, iznos od 175.000 dinara.
- Niki etniki bataljon 300 ljudi, iznos od 500.000.
- Za potrebe Glavnog taba (stana), 668.000 dinara.
U drugom platnom spisku poetkom 1942. godine, pomenuti i sledei odredi sa
brojem ljudi, ali bez iznosa isplate.
Pilatovaki etniki odred 30 ljudi, Treski - 154, Javorski - 199, Kozjaki - 560 i
arplaninski - 212 etnika.
Iz svega se moe izvesti zakljuak da su mnogi odredi bili samo na papiru a vojvodski
dekreti deljeni "po zaslugama", iako te vojvode nisu imale svoje odrede. Takoe i
brojno stanje ljudi odreivano je prema dnevnim potrebama, ili kako to Kosta Peanac
u jednom nare-enju kae: "Vojvode e dnevnice saobraziti i isplatu vriti stvarnim
licima koja su to svojim radom zasluili."
Oigledno da je poetkom 1942. godine bilo oko 40 aktivnih odreda, a da su mnogi
osnovani u 1941. nestali, odnosno rasformirani. Neke vojvode su, shvativi da je
Kosta Peanac izdao prili NOP-u, a drugi su pojavom etnika Drae Mihailovia
prili njima, to naroito vai za drugu polovinu 1942. i naroito poetkom 1943.
godine. Pokret Drae Mihailovia na ovom terenu u 1941. i prvoj polovini 1942.
godine nije postojao.
IZVORI
1. Arhiv Vojno istorijski institut - Beograd. Nedieva arhiva (NDA), kutija 33,
fascikla 14, red. br. 23 i 44.
2. Kao napred.
3. Kao napred.
4. Petrovi Milivoje, Ustanak na jugu Srbije (Topliki ustanak), Nolit - Prosveta,
1961. Beograd.

5. Kao napred.
6. Feljton, "Peta kolona u Jugoslaviji", Politika, 1972. (Predsednik etnikog
udruenja do 1931. godine bio Ilija Trifunovi-Biranin).
7. Kao napred.
8. Kao napred; Izvod iz izjave Petra Jankovia, iz Medvee o sasluanju Vere Pei
pred etnikim prekim sudom - Gorskog taba 110, obavljeno od 5. do 15. septembra
1943. na Kopaoniku, pri emu je Jankovi kao lan taba prisustvovao sasluanju.
9. Kao napred.
10. Kao napred, novac je trebalo da stigne preko firme "Roks", vlasnitvo brae Ro
iz Beograda.
11. Ovih ovlaenja, na koja se K. Peanac poziva nema u arhivama.
12. Arhiv Vojno istorijskog instituta - Beograd. NDA, k. 20, f. 2, dok. 15; Fond
komisije za ratne zloine dok. br. 12577 - dosije Kosta Peanac.
13. Veljko Popovi, memoarska graa "Kroz mrak u zoru", "Sava Mii",3emun,
1980.
14. Marjanovi Borivoje, "Ravna Gora", izdanje "A - delo", Beograd,
1992.
15. "Politika" - feljton "Sasluanje Milana Nedia pred organima OZNE", 10. oktobar
1993.
16. Kao napred.
17. Arhiv Vojno istorijskog instituta- Beograd. NDA k. 33, f. 19, dok. 7.
18. Kao napred.
19. Lorens Kristi, "Iregular Adventure", London, 1946. - preneto po J. Marjanovi,
"Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca", Prosveta, Beograd,1979.str. 229 231.
20. Kao napred.
21. Mari M. "Kralj i Vlada u emigraciji", Epoha, Zagreb, 1996. str. 229
-230.
22. Kao napred; Sasluanje Vere Pei (kao pod 8).
23. Grupa autora "Ni u vihoru oslobodilakog rata", IP "Dnevnik", Novi Sad, 1968.;
snimak sa osnivanja etnikog odreda u selu Raa (prilog: fotografije (27).
61. Rade Drainac, n.d.

62. Fotokopija izvetaja pet etnikih odreda koji su zaposeli V. Planu (Jastrebac).
63. Fotokopija optubi Koste Peanca, protiv vojvode popa Mike zbog pljake.
64. Raievi Stevan, potpukovnik, pilot na Solunskom frontu -kolovao se u
Francuskoj, roen je 1878. u Retkoceru (Jablanica), kasnije pristupio NOP-u.
65. Fotokopija optubi protiv vojvode Jove kare od 14. aprila 1942. (fotokopija u
prilogu), Milovanovi M. "Draa Mihailovi" str. 429.
66. Izvetaji policijskih ispostava iz itkovca, Arilja, apca, Ravnice, Poarevca,
Vrnjake Banje od 13. februara, 14. februara, 21. juna, 25. januara, 15. novembra o
pljaki i zloinima etnika Koste Peanca, upueni nadlenim policijskim
komandama.
67. Izvetaj o pljaki vojvode vrnjakog, kao napred.
68. Kao napred.
69. Kao napred.
70. Pljaka vojvode mavanskog Omiljena Milia vagona sa namirnicama na pruzi
Obrenovac - Beograd.
71. Fotokopija izvetaja pripadnika SDS o pljaki vojvode korvinskog Vuka Pantia,
upuen nemakim vlastima.
72. Milanovi M. Ravna Gora, "Pegaz" Beograd, 1991, str. 195-6.
73. Kao napred.
74. Kao napred.
75. Grupa autora "Ni u vihoru", n.d.
76. IAN, dosije Koste Peanca.
77. Fotokopija pisma naelnika taba iz Nia upueno Kosti Peancu, u prilogu.
78. Fotokopija u prilogu.
79. Fotokopija u prilogu.
80. Kao napred.
81. Dosije Kosta Peanac, SUP Ni (fotokopija pisma u prilogu).
82. Kao napred, teritorijalna podela rasporeda etnikih odreda sa iframa odreda
(fotokopija u prilogu).

83. Dosije SUP - Kosta Peanac.

84. Kozi Milorad; Feljton, No u lea revoluciji, N. novine.
85. Kao napred; Milorad Kozi, Feljton, No u lea revoluciji, N. novine, juli 1985.
86. Kao napred; N. Feljton.
87. Kao napred; N. Feljton.
88. Kao napred; N. Feljton.
89. Kao napred; N. Feljton.
90. Prepis pisma Peanca upueno Milanu Nediu 8. februara 1943.
91. Sasluanje Vojina Andria, IAN dosije Kosta Peanac.
LITERATURA
Milivoje Perovi, Topliki ustanak 1917. godine, Prosveta, Beograd,
1961.
Mihailo Mari, Kralj i vlada u emigraciji, Epoha, Zagreb, 1986.
Rade Drainac, Zapisnik - Crni dani u Toplici (citirano prema Milosavljevi K., Soc.
Misao, Beograd, 1999)
Veljko Popovi, memoarska graa, Kroz mrak u Zoru, Sava Mii, Zemun, 1980.
Slobodan Nestorovi, Pod Hisarom, Grafika, Prokuplje, 1972.
Dragoljub Mireti, Svrljika brda i vrh zeleni, Svrljig, 1984.
Jovan Zlati, Stradalatvo srpskog naroda u nikom ratnom okrugu.
Krstivoje Milosavljevi, Na partizanskom frontu, Kultura, Beograd,
1980.
Milan ijaki, Balkanska Mata Hari, ikago, 1976.
Ali Hadri, NOP na Kosovu, 41 - 45, Pritina, 1965.
Borivoje Marjanovi, "Ravna Gora", A - Delo, Beograd, 1992.
Peta kolona u Jugoslaviji, feljton, Politika, 1972.
Sasluanje Milana Nedia pred OZNOM, feljton, Politika, 10. oktobar 1993.

Lorens Kristi, "Irregular Adventure", London, 1946. (Preneto po J. Marjanoviu,

n.d.).
Grupa autora, Ni u vihoru oslobodilakog rata, Dnevnik, Novi Sad,
1968.
Stanislav Krakov, General Milan Nedi, "Srpska re", Minhen, 1963.
M. Milanovi, Ravna Gora, "Pegaz", Beograd, 1991.
Jovan Marjanovi, Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, Globus, Zagreb,
1979.
Dragoljub Petrovi, etnika organizacija Koste Peanca u okupiranoj Srbiji do
poetka oktobra 1941. Vojno istorijski glasnik br. 2/1968.
Nenad Savi, napis, Neke pojedinosti o brai Ro, Politika, 1972.
Milorad Kozi, No u lea revoluciji, feljton, Narodne novine, juli
1985.
1879. ,
.
.
.
.
1892. 14 . .
21. .
19. 20. ,
.
.
. ,
, .
, -
. 1904.
. 25 .
1910. ,
. , .
,
,
. .
. ,
" ".
, .
.

 .
.
. , 1915. ,
. .
, .
,
. ,
.

, .
-
.
. 9. 1916.
. ,
, .
, .
,
.
1917.
.
,
. 1917.
, 130 .
, .
1917.
, . ,
.
, .
, ,
.
1932.
.
,
,
.
.
.
, ,


. ,


, .

, ,
. ,
.
, .
.
, , 27.
1941.
.

, .
, ,
.
.
1941.
.
.
1942.
, .
100 ,
.

. (
)
700.000 ,
,
.
,

25. 1944.
20
- .
,
, .

[]

,
1916-1919, , 1940.
, 1917., , 1987.
, 1941-1945, ,
1979.
, , , 1930.
Nikola Milovanovi - DRAA MIHAILOVI
sadraj prethodna glava sledea glava
NEEMO BRATOUBILAKU BORBU!

Da bi obezbedio svoju Vrhovnu komandu i njeno ve planirano bekstvo u Srbiju,

Mihailovi je, samo nekoliko dana po dolasku u Zaostro, uputio nareenje Dragutinu
Keseroviu, komandantu Rasinskog korpusa, da izvri mobilizaciju na terenu svoga
korpusa i da se sa svojim trupama uputi prema Limu, njemu u susret. A 1. maja 1943,
kada je primio izvetaj da su uriieve trupe 30. aprila kod ahovia konano
razbijene i da su snage NOP nekoliko dana ranije poele sa prodorom jugozapadno od
Pljevalja prema Limu, Mihailovi hitno upuuje isti poziv i komandantu Drugog
ravnogorskog korpusa Predragu Rakoviu.
Ujutru 8. maja elo Mihailovieve kolone pribliavalo se jednoj livadi u selu Zatonu,
u koje je samo nekoliko asova ranije stigao i Keserovi sa svojim Rasinskim
korpusom. Ubrzo, on se sastao sa Mihailoviem.
Evo ta je ispriao Keserovi prilikom suenja 1945. godine o svome putu od aprilske
kapitulacije do prvih dana maja 1943. godine:
"U optunici se kae da sam se jula meseca 1941. godine stavio pod komandu Koste
Peanca i da me je on postavio za vojvodu rasinskog, kao i da sam u to vreme izrekao
smrtnu kaznu trojici. To je tano... Posle kapitulacije bive jugoslovenske vojske
doneo sam odluku da se posle povlaenja iz Caribroda, gde sam bio kao komandant
bataljona, ne predajem neprijatelju, nego da organizujem narod na otpor protiv
okupatora, to sam i uinio. Poeo sam prikupljati oficire i podoficire po srezu
kruevakom. Naiao sam na vrlo dobar odziv. Pomoglo mi je to to sam u Kruevcu
sluio etiri i po godine i to je za to vreme kroz moje ruke, kroz moj bataljon, prolo
oko dvadeset hiljada obveznika. Ljudi su shvatili celu stvar dobro i primili se posla.
Posle izvesnog vremena ja sam pokuao da uhvatim vezu bilo sa kojom organizacijom
u mojoj neposrednoj blizini, da se poveem sa ostalima. Doznao sam da se na
Sokolovcu nalazio Kosta Peanac, sa nekoliko svojih ljudi. Poao sam zajedno sa
mojim naelnikom taba, potporunikom Radivojem Milivojeviem, i na Sokolovcu
naao sam Kostu Peanca. Izloio sam mu stanje na mome rejonu i pripreme koje sam
izvrio. On mi je rekao da je vrlo srean to ima ljudi koji misle na dobro naroda i
otadbine i to su odbegli u umu da povedu borbu protiv okupatora. Pokazao mi je
tom prilikom punomoje izdato od komandanta Pete armijske oblasti, generala
Cukavca, koji mu je naredio, u ime Vrhovne komande, da u otadbini produi
etniku akciju. Tom prilikom postavio me je za komandanta Rasinskog odreda... Dao
mi je neka uputstva i direktive, mnogo nije imao ta da daje. Ja sam mu rekao da i u
drugim oblastima ima povoljnog terena za rad. Za taj rejon, za okolinu Stalaa i
itkovca, postavio je za komandanta potpukovnika Milutina Radovia, koji se docnije
izdvojio iz organizacije. U to vreme, jun juli 1941. godine, koliko ja znam, Kosta

Peanac nije bio izdajnik. Za Drau jo nisam znao, ni za njegovu organizaciju... O

sporazumu znam kada je Kosta Peanac otiao za Bukulju, mislim u avgastu mesecu,
da je napravio sporazum o nenapadanju... Po izjavi potporunika Radojevia, on se,
Kosta Peanac, obavezao da nee napadati Nemce... a isto tako obavezao se da e se
zajedno sa okupatorom boriti protiv partizana. To je bilo meseca avgusta 1941.
godine... Mislim da je zakljuen i pismeni ugovor, ali ja to nisam video ...
Po izvrenom sporazumu potpukovnik Radovi izvestio ga je da on ne pristaje na
sporazum koji je potpisao Kosta Peanac, pa da i mi to isto, ostali komandanti, ne
inimo. Ja isto tako nisam priznao taj sporazum ...
Po nareenju Koste Peanca imalo je da se obrazuju sudovi...
Tek posle napada na Kruevac saznao sam da postoji partizanski odred, Rasinski
odred ...
U poetku ja sam iz Kruevca izdavao nareenja. im sam opazio da e Nemci da me
uhapse, povukao sam se na Jastrebac. Posle proglasa Koste Peanca uhvatili su me
Nemci na putu u blizini Kruevca i sproveli me u zatvor. Izvukao sam se najvie
zahvaljujui izdajniku Kosti Peancu. Kosta u to vreme jo nije znao da ja vie nisam
njegov vojnik i da ne sluam njegova nareenja. Nemci su pitali da li sam bio
komandant. Zatraio je da me vidi krajskomandant. On je traio od mene da obeam
saradnju u borbi protiv partizana. Ja sam, naravno, obeao samo da bih se izvukao.
Nita napismeno nisam dao... Prilikom putanja krajskomandant je zahtevao da se
fotografiem. Ja tada nisam o tome mnogo razmiljao. Pristao sam, mada sam
insistirao da se ne fotografiem. Na slici je bilo jo, pored krajskomandanta, i
nekoliko oficira ...
Prisustvovao sam 21. septembra u selu Strmcu zakletvi est hiljada regruta. Po
povratku sa to zakletve naao sam u tabu generala Novakovia, koji mi je izdao opte
nareenje za opti ustanak u umadiji, napad na sve gradove u kojima su Nemci. Ja
sam imao da izvrim organizaciju i da sa svojim odredom zauzmem Kruevac.
Raspisao sam nareenje o mobilizaciji da bi se prikupile trupe. Tom prilikom sam
naredio komandantu andarmeriske ete, smatrajui da je nacionalan ovek, to jest
javio sam mu da u izvriti napad na Kruevac, i to nou izmeu 22. i 23. po
nareenju generala Novakovia. Traio sam da me u toku napada pomogne sa svojim
andarmima, to jest svojom borbom u samoj varoi. Dodao sam da, ako mu to nije
moguno, onda da saopti andarmima da se pre pola noi kako ko moe udalji i da
doe u oblast Paevike ume. Plan sam bio stvorio, jo nisam uhvatio vezu sa
komandantom Rokom iz stalakog odreda.... Napad je zakasnio iz razloga to Goki
odred nije doao. Trebalo je poeti u noi izmeu 22. i 23, a medutim 23. Nemci
izvre prepad. Nemaca je bilo oko 5 do 600... Po izjavama ljudi iz samoga grada, i
naenim leevima koje ranjenih, koje poginulih, bilo je 190, a zarobio sam oko 29
"zorki"... Ja sam skoro bio zauzeo Kruevac. Jedino je bilo jo otpora u jednoj
gimnaziji. Trebalo je da Goki odred zatvori svoj sektor. Ja sam docnije bio spreen
pristizanjem nemakah pojaanja iz Stalaa i Kraljeva ... Ja sam morao da prekinem,
jer mi Stalaki odred nije uopte dolazio, a znao sam da e Nemcima stii pojaanje,
da e biti tenkova i ruenja zgrada i da e me najzad, odbaciti.

Raspustio sam obveznike bez oruja kuama, a obveznike sa orujem krenuo sam na
Jastrebac, jer sam dobio izvetaj da Kosta Peanac nemakim kamionima i sa oko
2.000 etnika ide iz Toplice da me razorua, to je bilo u stvari.
Posle borbi na Kruevcu i selu Brzenici i Jaslici, ja sam se povukao ka Kraljevu, jer
sam saznao da se tamo vode borbe od strane partizana i od strane Drainih etnika sa
Nemcima. Tamo sam se naao sa majorom uriem, koji je bio komandant operacija i
opsedao Kraljevo. Javio sam se njemu i stavio mu se pod komandu. Tada sam saznao
za Drau Mihailovia. Stavljajui se pod komandu uria, ja sam se stavio i pod
komandu samoga Drae. Produio sam borbu dokle god je trajala opsada Kraljeva ...
Opsada nije uspela. Ona je bila probijena od pravca Kruevca, ali se taj krug mogao
zatvoriti da nisu iskrsle druge stvari, koje sam kasnije saznao. Dolo je do sukoba
izmeu partizana i etnika u Poezi... Major uri je povukao vei deo snaga ka
aku ... Ja nisam imao tane podatke, ali uri ne bi povukao snage da nije dobio
nareenje od Drae ...
Po povratku sa Kraljeva, vratio sam se u oblast sreza upskog odakle sam poslao
oficira-kurira Drai da uhvati vezu sa njim i izloim mu tok operacija kod Kraljeva,
gde sam se nalazio, i ta sam na terenu postigao. Mislim da je to bilo u decembru
mesecu. Tada mi je doneto uputstvo za organizaciju na terenu i nareenje kojim me
postavlja Draa za komandanta Rasinskog korpusa, a ne odreda. To sam nareenje
dobio u januaru. Daje mi se za organizaciju rejon kopaonikog i upskog sreza...
Mislim da je izdao nareenje 1942, koliko se seam, da se onemogui rad partizana na
terenu ... Da se sprei rad njihovim odeljenjima i borbom, ako ne moe na drugi nain
... Ja sam shvatio da se to odnosi samo na partizane. Kasnije izila su nareenja i za
simpatizere. Kasnije je Draa naredio da se unitavaju svi koji rade za partizanski
pokret... Kod njega je uvek bilo to: "Oistiti partizane sa terena!" Ja sam jedanput
rekao: "Gospodine generale, partizani nisu ubre, a mi metla, ne moe se to oistiti.
Mene jure Nemci tri godine, pa me nisu mogli oistiti, pa ne mogu ni ja partizane."
"Ama", rekao je Draa, "ne kaem tako, Keseroviu, nego onemogui ih!"
... Ja sam 1943. godine aprila meseca krenuo po njegovom nareenju za Sandak i u
maju sam se naao u selu Zatonu, kod Bijelog Polja. Tamo sam bio pozvan depeom u
kojoj je stajalo ovako: "Prikupite i mobiliite sve ljudstvo s tim da na terenu ostavite
najnuniji broj za slubu, i krenite najpogodnijim pravcem i doite u oblast Zlatara, a
tamo vas ekaju dalja nareenja." Kada sam doao kod Zlatara, nareeno mi je da
krenem u pravcu Bijelog Polja preko planine Jadovnika ne znajui u kom cilju. Kada
sam doao u Zaton, on je sa engleskim pukovnikom Bejlijem izvrio smotru trupa,
naredio da se onde odmore, poto ih za sutra oekuje zadatak. Sutra je nareeno da
posednemo desnu obalu Lima, nizvodno, i dao mi je jedan otsek sa zadatkom da
spreim partizane da preu na desnu obalu reke Lim ... On je insistirao na tome da se
partizanima ne dozvoli prelaz u Srbiju...
Nemci nisu bili tada tu, nego posle tri dana... Nemci su imali akciju protiv partizana ...
Peta ofanziva ...
Da vam kaem svoj razgovor sa Draom Mihailoviem u selu Zatonu. Bio je ruak.
Mislim da je on tad bio ministar. Ja sam rekao ovako: "Gospodine ministre, zato da
se vodi borba za partizanima, a ne sa Nemcima?" On je rekao: "Da vodimo borbu!"
"Pa zato da se borimo i sa partizanima? Treba se boriti samo sa Nemcima." "Ne!

Partizani su vei neprijatelji. Nemci e pasti, a ovi e nam sesti na grbau, ako uzmu
vlast!""1
U prvi sumrak Mihailovieva kolona krenula je u pravcu planine Jadovnika. Sutradan
u svanue i Keserovi je poveo svoje etnike ka Limu. Stigavi tamo, izvrio je
raspored i poseo desnu obalu reke.
Samo tri dana kasnije, Mihailovi se u selu Poeginama sreo i sa Drugim
ravnogorskim korpusom pod komandom Predraga Rakovia.
Sve do prcd kraj 1942. godine Rakovi je bio komandant aanskog etnikog
odreda, legalizovanog kod Nedieve vlade i nemakih okupatora. Nalazei se sa
svojim tabom u aku, Rakovi je uspostavio i veoma prisne veze sa pukovnikom
Frikeom, u to vreme komandantom okupacionih trupa u aku i, uz njegovu podrku,
sprovodio teror i zloine nad pripadnicima i simpatizerima NOP u srezovima
ljubikom, trnavskom i ikom. Istovremeno, pod njegovim obezbeenjem,
"prikrivali" su se kao "ilegalci" i pojedini vii funkcioneri Mihailovieve organizacije,
meu kojima su bili Dragia Vasi i u to vreme komandant Srbije Dragoslav Pavlovi,
kome je Rakovi, u leto 1942. godine, organizovao sastanak sa Frikeom.
Sastanak izmeu Pavlovia i Frikea, kome je prisustvovao i Rakovi, odran je u
manastiru Nikolju, u Ovarsko-kablarskoj klisuri.
Tom prilikom Frike je zamolio Pavlovia da svoje "umske" odrede to vie orijentie
na proganjanje pripadnika i simpatizera NOP i manjih partizanskih odreda i grupa
kojih je bilo svuda na teritoriji Srbije, samo to je njihova aktivnost, usled snanog
pritiska okupatora i kvislinkih snaga Ljotia, Peanca, Nedia i Mihailovievih
"legalizovanih" odreda, pa i onih "umskih", bila u znatnoj meri ograniena.
Kao protivuslugu Frike je obeao Pavloviu da e njegove odrede ne samo tolerisati,
ve i preko "legalizovanih" odreda pomoi.
Pavlovi je s velikim zadovoljstvom prihvatio ovaj usmeni aranman, koji je,
uostalom, potpuno odgovarao stavu cele Mihailovieve organizacije. Na raun ovog
sporazuma on je sebi kasnije pripisivao neka diplomatska svojstva, hvalei se
postignutim uspehom na pregovorima sa Frikeom. Naroito je isticao znaaj injenice
to je sastanak bio zaista konspirativno izveden, te nimalo nije tetio Mihailovievoj
lanoj paroli o neprijateljskom stavu prema okupatoru, koju su radi obmane naroda on
i njegovi komandanti u Srbiji uporno irili.
Posle odluke okupatorskih vlasti da se razoruaju etniki odredi u Srbiji, Rakovi je
uspeo da povue svoj odred u "ilegalnost", a kratko vreme posle toga Mihailovi ga
postavlja za komandanta Drugog ravnogorskog korpusa.
Meutim, naviknut da se oslanja na okupatore i kvislinge, Rakovi se 26. februara
1943. godine telegramom obraa Mihailoviu, traei od njega odobrenje za novi
sporazum sa okupatorima. Treeg marta 1943. on ga obavetava:
"U smislu depee koju sam podneo G. Ministru, sastao sam se 2. marta t.g. na Savincu
u jednoj umi sa nemakim komandantom potporunikom Krigerom iz Gor.

Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od strane Nemaca

doao potporunik Kriger i njegov tuma. A sa nae strane bio sam ja i moj Naelnik
taba p. por. Lazarevi. Tema razgovora bila je iskljuivo unitenje komunistikih
bandi na teritoriji koju obezbeuje Nemaka jedinica iz Gor. Milanovca. Uglavnom
dolazi u obzir komunistiki voa Labud kojii ima oko 150 komunista pod svojom
komandom u okolini Rudnika, u srezovima: Kaerskom i Oraakom. Utvrdili smo
plan za ovaj rad. O izvoenju ove akcije detaljno sam se dogovorio sa Zvonkom
(Vukoviem, komandantom Prvog ravnogorskog korpusa nap. autora) nou
izmeu 2/3-III t.g. u emu smo postigli potpunu saglasnost. Zatim nastojao sam da se
svi nemaki agenti (sve svoje protivnike etnici su nazivali "komunistima" ili
"nemakim agentima" nap. autora) koji su komunisti otpuste iz slube Nemake i
zatvore, i to koji su kod Nemakih komanda u gradovima: Gor. Milanovcu, aku,
Kraljevu, Poezi i Uicu, na to je potporunik Kriger pristao i obeao je da e
ispuniti. Zahtevao sam da pusti i zatvora sve nae ljude po spisku koji ja podnesem, a
koje su Nemci uhapsili u srezovima: Takovskom, Ljubikom, ikom i Trnavskom.
Obeao je da e uiniti ukoliko se nalaze u hapsu jo u gradovima u domenu ovih
srezova i u Kragujevcu. On zna da sam prestavnik organizacije Drae Mihailovia i
otvoreno je rekao da on i kolege njegove razumeju Drau ali njihovo vie vostvo,
kako vojno tako i politiko, ne razumeju Drau i njegov pokret, odnosno ne trpe ga.
Zato mi je sam preporuio da se uvamo dobro i ne dozvolimo da se sukobimo jo sa
njihovim jedinicama. Sastanak je bio kratak, svega 1 sat. Molio je da se i u budue
sastanemo pod uslovima koje ja elim, pa ukoliko mi bude potreba i ukoliko mi se
dozvoli od vie komande, to u uiniti. Inae kroz ceo njegov razgovor provejavala je
elja da sa "umskim" uhvati vezu za dani momenat."2
O rezultatima postignutog sporazuma Rakovi je 23. marta 1943. godine telegramom
obavestio Mihailovia:
"Hapenje naih ljudi vie nee biti na reonu nemake komande G. Milanovca. Ako
pogine okupatorski vojnik na ovome terenu nee se paliti redom kue, ve samo po
naem spisku i to partizanske i samo e se partizani ubijati. Na drugom sastanku bio je
prisutan i porunik Maja (Batrievi, naelnik taba kod Vukovia nap. autora).
Ugovorili smo sve potrebno za unitenje komunistike grupe Labuda Labudovia, koji
operie u srezovima takovskom, kaerskom i orakom. Obavetajnu slubu u gonjenju
ove grupe vodi biv. predsednik optine sa Rudnika Kosta Kosti. Tako emo
iskoristiti Nemce za unitenje ove grupe. Ugovorili smo da Vukovi upotrebi jednu
svoju jedinicu za ienje sreza kaerskog, ali odvojeno od Nemaca i ilegalno. Ona
nee biti uznemiravana od Nemaca i drugih. Dobio sam 5.000 metaka za ienje
moga reona od komunista."3
A u telegramu od 29. marta Rakovi javlja Mihailoviu da ti spo-razumi dobro
funkcioniu:
"Sa Nemcima se vie ne sastajem jer nemam potrebe. Zvonko (Vukovi nap.
autora) preko svojih ljudi rukovodi sa unitenjem Labudove grupe. Tamo operie i 60
etnika Zvonkovih. Sa Nemcima sam ugovorio te me snabdevaju municijom."4
Kada je Rakovi sa svojim korpusom stigao u Poegine, Mihailovi je i njemu
naredio da posedne desnu obalu Lima, s tim da se levo krilo rasporeda njegovih trupa

nasloni na Keserovievo desno. Rakoviev zadatak bio je isti kao i Keseroviev

spreiti partizanskim snagama prelazak preko Lima i eventualni prodor u Srbiju.
Meutim, prilikom saoptenja naredenja za pokret jedinica, radi zauzimanja odreenih
poloaja, dva bataljona aanske brigade su otkazala poslunost.
<>Neposredno posle ovog incidenta, komandant aanske brigade porunik Milorad
Ristovi je izjavio:
"Sa mojom brigadom, koja je u sastavu Rakovievog korpusa, ovde sam stigao 10.
maja. Odmah sam dobio nareenje da posednem i branim prelaz preko reke Lima,
izrneu sela Oluja i Rasova, s tim da moje levo krilo naslonim na Keserovievo
desno.
Kada sam naredio pokret ka poloaju, moj 3. i 4. bataljon i tabna eta otkazali su mi
poslunost. Neko je uzviknuo: "Neemo bratoubilaku borbu!" Mnogi su ovo
prihvatili, a komandir tabne ete nastavio je: "Preko Lima ima preko trideset hiljada
dobro naoruanih partizana koji se bore protiv okupatora. I uritevi etnici su bacili
oruje i vratili se svojim kuama. A kuda sada mi da idemo i za koga da se borimo? Ja
neu da se borim sa svojom braom. Ko se slae sa ovim neka poe sa mnom kui."
Ogromna veina krenula je za njim. Nisam bio u stanju da ih zaustavim. Razgovarao
sam o tome s Rakoviem. On je svu krivicu bacio na mene. Ovih dana sam o svemu
razmiljao i zakljuio da su ovi begunci zaista u pravu. Odluio sam da se vie ne
borim protiv partizana. Idem kod ie da mu ovo saoptim."5
Ristovi je bio jedan od organizatora etnikog pokreta u Trnavskom srezu i, u
svojstvu komandanta etnikog odreda, kasnije aanske etnike brigade, bio
inicijator i izvrilac mnogobrojnih zloina nad pripadnicima i simpatizerima NOP.
Izmeu njega i Rakovia, pod ijom je neposrednom komandom bio, vladao je krajnji
antagonizam i vodili su teku meusobnu borbu za presti. Ristovieva odluka da se
najzad solidarie sa onima koji su odbili da izvre Mihailovievo nareenje bila je
iskljuivo rezultat njegovog trenutnog raspoloenja i krize, nastalih u asu kada je
shvatio da je rasulo jedinice kojom je komandovao posledica nepopularnosti borbe
koju Mihailovieve jedinice vode protiv NOP i da ga ova injenica moe lako staviti u
poloaj komandanta bez vojske. Istovremeno, rasulo aanske etmke brigade
predstavljalo je i definitivni Ristoviev poraz u borbi za presti sa njegovim
partnerom Rakoviem.
Prema Mihailovievom nareenju, Ristovi je 23. jula 1943. godine smenjen sa
dotadanjeg poloaja i protiv njega je, zbog odricanja poslunosti, povedena istraga.
U toku istrage vrio je dunost komandanta Deevske etnike brigade. Po zavretku
istrage, po kratkom postupku, osuen je na smrt i streljan.
PRKOSNA PESMA
Ja, ki Boja
Srbija, s pognutom glavom
izjavljujem dragovoljno

kroz lance i icu

pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da sam kriva i da priznajem krivicu.
Kriva sam to jesam
a treba da nisam
Kriva odavno
to stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriva to se drznuh protiv krivde
kriva to opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriva to itam i piem irilicom
Kriva to pevam, smejem se i psujem
a ponekad i lajem
Kriva, i da zavrim sa najveom krivicom
(pre nego to se zacenim od smeha)
Kriva sam, tvrdoglavka,
to sam Pravoslavka
i Svetosavka
i to ne priznajem sveti zloin
ni oprost od greha!
Kriva sam i grena, dakle, to postojim
i kad ve postojim i tako drsko stojim
to bar ne priznam da ne postojim!
Ako to priznam da sauvam glavu
izgubiu asni krst i krsnu slavu
Ako to ne priznam crno mi se pie
ceo svet e na moju zemlju da kidie
Rulje bivih ljudi, lopova i golja
opori robota i drugih monstruma
kidisae na moje vonjake i polja
i na moje bele kue pored druma
oko kojih, kao najlepe odive,
cvetaju trenje, jabuke i ljive.
Ali priznajem i to
za spas svoga roda
Ja vie ne postojim
skinite me s liste
Ja sam odsad samo
svetlost, vazduh, voda
tri elementa koja vam koriste.
A ono to pred vama govori i hoda
to je ono to vi od mene stvoriste.
Moja runa slika

ozverena lika
koju umnoavate u veeri i jutra
to je slika vae svesti i podsvesti
To nisam ja spolja
to ste vi iznutra!
Moj dumanine,
moj dumanine s hiljadu ruku
s hiljadu slugu i slukinja lai
ubr'o si mi sunce ko jabuku
i radost istu k'o bulka u rai.
Moji e potomci piti jed i emer
al' tvoji ve piju gorku medovinu
za krvavi novac kojim puni emer
rasprodajui moju edovinu!
Usud e ti ludaku koulju navui
i tek e se onda malo razdaniti
ili e planeta od sramote pui
i sve nas u isti ambis sahraniti.
Mnogo smo vane
Zemljo moja mila
Mi i nae sestre
Istina i Pravda
im se na nas digla ovolika sila
im su na nas zinule
krivda i nepravda.
Rulje bivih ljudi
lopova i golja
opori robota i drugih monstruma
palacaju na moje vonjake i polja
i na moje bele kue pored druma
oko kojih, kao najlepe odive,
cvetaju trenje, jabuke i ljive.
Mora da su ule belosvetske bande
da imamo zlatna Srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li tako i oni bili ljudi.
Ali uzalud!
Uzalud ete linovati
najgostoljubiviji narod na planeti
(zbog ega ete goreti u paklu)
jer Ljudsko Srce
to udo nad udima
nee da se primi u vaim grudima!

Gospodo tuioci, suci i delati

sve mi zabraniste u roenoj kui
ali niko mi ne moe zabraniti
da pevam i da se smejem, umirui
A to se vama vie ne dogaa
ni kad svadbujete
ni kad vam se raa!
Potedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vai praoci to su mog Praoca
Isusa Hrista Nazareanina.
Ja u da gledam
a vi zamurite
jer e vam se oi rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo, pourite
to pre me razapnete
pre u vaskrsnuti!
Tokom bombardovanja ste bili veoma prisutni na javnim mestima? Bili ste svuda?
Skoro svi glumci su bili tamo. Svuda sam vidala svoje kolege i za vreme rata smo
bili jednoduni. Meutim, ja sam imala tu ast da govorim "Prkosnu pesmu" Dobrice
Eria, za koju su svi mislisli da je napisana tog trenutka a u stvari je bila napisana
onda kada je taj rat i poeo. Deset godina ranije.
Kako reaguje kad kau da nam Rusija nikada nije pomogla?
Kad to kau te razne Peike, Lede, Biserke i ostale Kandike, uvek imam pri
pameti da one nisu ba toliko glupe i neobrazovane, ve da su prosto zlonamerne,
drske i bezobrazne. One moda i ne znaju da je Srbija posle ropstva od 500 godina
dobila svoju autonomiju blagodarei upravo pobedi Rusije u rusko-turskom ratu.
Briga njih i za ruskog konzula Jastrebova, koji nije dao Turcima da zatvore srpsku
bogosloviju u Prizrenu, koja je potom radila do 1999, dok ih "Milosrdni aneo" nije
zatarabio. Moda one nisu ule za Tolstoja, niti za pukovnika Rajevskog, koji je sa jo
5.000 dobrovoljaca poginuo u balkanskim ratovima i koji je bio prototip za lik
Vronskog. Ne zna jadna Vesna Pei ni da je vie od 20 miliona Rusa poginulo u
borbi protiv faizma, koji se rodio u srcu te njene Evrope. Od cele istorije, ona
priznaje samo svog druga Tita i njegove poltrone, iji su sinovi danas vodei lanovi
njihove sulude drogirantske partije. Biljanu Srbljanovi, koja je izjavila da se plai
Putinove senke jer se nadvila nad nama, pitam: "Zar ne zna da samo ono to je
osvetljeno ima svoju senku?" Mrak koji ivi u dui B. S. je potpun. Neka je estita
Srbadija pomenu u molitvi svojoj. I neka je sluajno ne mrze, ona zasluuje nae
saoseanje.
Koliko ste imali vremena za bavljenje sportom?

 I tata Stevo i mama Jelena bavili su se sportom i tako me vaspitali. Tata je bio
gimnastiar u drutvu "Soko", i sauvana je njegova diploma iz 1939. u kojoj je
osvojio tree mesto u Sloveniji. I njegov tata je bio u "Sokolu". Mama je bila
atletiarka, a njen deda, roak kralja Nikole, bio je eneral divizijar, a i enerali
moraju biti na neki nain sportisti, zar ne? Tata je u svojim rokovnicima beleio
koliko je trao i plivao. Tako sam izraunala da je, u proseku, dok je bio u formi,
pretrao 1.500 km, i preplivao oko 300 km godinje. I mene je zarazio plivanjem. A i
teatar je na neki nain sport i gimnastika... I to ne samo tela, ve i due.
Kako ste na Kubi doiveli susret sa Kastrom?
To mi je jedan od najsvetlijih momenata u ivotu. Da bih izrecitovala "Prkosnu
pesmu" Kastru morala sam da nauim panski. Meni su Kubanci primer da ti nijedna
sila ne moe nita ukoliko si iznutra jak, zdrav i snaan. Tamo dva miliona ljudi izae
na ulice, jer je otet deak... I amerikanci ga vrate!.. A nama ubijaju decu, pale
manastire, zatiru istoriju i dostojanstvo, a mi o tome vie utimo nego to govorimo.
Sramota je to...
A bili ste i sa Lukaenkom...
to se tie Lukaenka on je za mene car. Stvarno. Sanjam o tome da se i kod nas
pojavi neki takav slian ovek iz naroda... Sauvao je narod, fabrike... Nita nije
prodao, a imaju bolje plate od nas. O proizvodnji i izvozu da ne govorim... Pa Belu
Rusiju ni Tatari nisu mogli da pokore...
Ponosim se to je moj praed, mamin deda Mitar Martinovi, jedan od inicijatora
Balkanskih ratova, premijer kraljevske crnogorske vlade i roak kralja Nikole, 1945.
doekao crvenoarmejce u Beogradu sa uzvikom "Gde ste? eka vas ve 200 godina!"
Citate iz vae knjige, koju je Dobrica osi okarakterisao kao "najumniji i najlirskiji
esej ikada napisan na srpskom jeziku", kazivae velika glumica Svetlana Bojkovi.
Hoe li knjiga uskoro videti svetlo dana?
"ig pozorita", knjiga koju sam pisala desetak godina, bie prvi put predstavljena
20. oktobra, zahvaljujui dr Nenadu Popoviu. U njoj e itaoci moi da otkriju
mnoge tajne o pozoritu da je pozornica nae jedino sklonite od beskraja, da je
ljubav poput gledalita neko udno bie sa stotinu oiju, da e u potopu otuenosti
savremenog oveka pozorini brod do luki budunosti doneti sva ljudska oseanja, a
da emo mi glumci postati uitelji zaboravljene ljubavi

Prisutne na sveanosti, na kojoj je meu uglednim gostima i prijateljima SKZ-a i

Zadubine bio i jedan od ranijih dobitnika nagrade Vojislav Kotunica, pozdravio je
predsednik SKZ Slobodan Rakiti.
On je istakao da je Ivana igon potekla iz velike umetnike porodice, ali da nije ostala
u senci roditelja i da kao neumorni borac za istinu o srpskom stradanju zasluuje nae
divljenje i potovanje.
Rakiti je podsetio da je Fondacija "Milica i ivko Topalovi" testamentarni
dobrotvor SKZ-a.
ivko Topalovi (18861972), doktor prava i politiar, roen u Uicu, umro u Beu,
bio je uesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, socijalista, prijatelj Dimitrija
Tucovia. Drugi svetski rat proveo je u Beogradu, a 1944. odazvao se pozivu Drae
Mihailovia i postao vodea politika linost Ravnogorskog pokreta. Posle rata iveo
je u emigraciji i napisao veliki broj lanaka, rasprava i knjiga.
Lazanski: Najlake je spiskati i imovinu i istoriju, to svako moe. Najudnije je to
ova vrsta naivnosti nije tipina za srpski mentalitet, jer srpskog seljaka i srpskog
trgovca, barem iz literature, kada su pare u pitanju, niko nije mogao da vue za nos. A

pare su dokazanih 8,3 milijarde tona mrkog uglja na Kosovu, pretpostavke su da ga

ima jo najmanje toliko i to su najvee rezerve u Evropi. U rudnicima Trepe
eksploatisao se bakar, zalihe su toliko velike da su u Drugom svetskom ratu ovi
rudnici bili pod direktnom kontrolom Vermahta. Postoje indicije o znaajnim
nalazitima zlata u Trepi i hroma na granici s Albanijom. Veinu rudnika na Kosovu
osnovala je Srbija, samo od 1970. do 1999. Srbija je na Kosovu potroila 15 milijardi
evra za kombinate i infrastrukturu. Kosovo je jedna od najveih akcija otimaine i
otuivanja u istoriji Samo zbog irilice je na trgu u Zagrebu bilo vie od 50.000
ljudi.

, !
, ,
,
. , , .

 ,
. ,
, , . , .
. ,
, ,
916, .
, ,
, .
, . ,
,
916, .
,
. , , ,
. ,
.
, ,
,
.
,
, ,
, . .
, ,
.
, , .
, . ,
, , , ,
.

, . ,
, .
, ,
, .
, , ,
, , ,
, , , , .

.
. ,
.

 , ;
, . ,
, , , , , .
, , ,
, .
, ,
, , , . ,
, , , , ,
, .
, ,
, .
, .
, ,
.
: ?
,
, , , ,
, . ,

. ,
. , ,
, , ,
, , , , , .
.
, , ,
, , . ,
. " , , , !"
. ,
, , ,
, .
,
, ,
.
, , ,
, , . ,
.
,
. , , ,
, . ,
, .
.

 , .
, . ,
, .
, .
,
. , , ,
. ,
, .

, ,
. .
, ,
, ,
, . ,
, , . :
?
, , ,
: " , .
?" , , ,
. ,
.
, .
. , ,
. !
, , . , , ,
. , .
, ,
, . ,
1915, .
. , ,
. , .
,
.
, , , ,
, , ,
916, .
.
, , .
.
. .

 ,
. , .
, .
, ,
.
, , .
.
, , .
.
.
, .
.
.
, , : , ,
, , , ,
, , , .
,
.
.
,
, .
, , .
- ,
. , ,
, , ,
, 916, , ,
.
.
!
, ,
. ,
. .
. ,
.
,
. , ,
. , .
.

 , , ,
, .
,
, , 916, .
, !

.
1.
, 9. 11.
2.- , 12.
13. ,
, .
3. , 13.- 14.
4. , 14.- 15.
5. , 15. 17.

 ,
,
( 10.
, ) , ,
.
:
,
, 10. 11.
. ,
.
, ,
11. ( ,
).
, .
, I,
1276. 1314.
. ,
.
,
( ). 11.
, .
. , ,
,
10. (927 950).
.
-

 . .

1168. 1172.
.
. .
1156. 1168.
. 19701975. .
, .
1170/71.. .
. ,
,
, .
.
,
1282 1283..
, .
. 1183.
1191.., .
, :
, . . (
).
,
.
. 1208/1209. .
, 1207. 1208. , .
.
, .
:
,
.

.
.
.
. , 1208. 1215..
, 1286. 1292..

 1313. 1316.
.
,
. ,
.
.
. , 1236. .
,
, . .
( ) ,
.
, , .
, .
I 1225.. , 1263. 1268..
13,
,
.
-

, , I, 1270..

,
, 1312. 1318..
,
. ,
, .

. . ,
1327..
1335..
.
, .
.
, 1343. 1347.. ,
. . . 1615..
.
- .

-


,
.
,
1281..
,
, .
1334. . ,
, 1345.
,
.

,
.

.
.
,
. ()[1] .
.
.
,
, ,
, , ,
: , .

 :
, , , ,
, .

[1]

(), ,
,
. ,
, ,
.
,
, . ,
, ,
, ,
, .

.
:
-,
.

: . .

. a.

 - 14.
1346. . ,
:
6854, 16. , ,
.[1]
. ,
, , , ,

, ,
, , ,
.
" ",
: , , ,
, , .
[2]
, .
,
.
.
,
; ,

.
.
, ,
.[3]
.
.
, .
. (
,
.)
. , ,
: , ,

, ? ,
,


, , (
),
1349. . (
1354. .
.)
, ,

 . - .
( : ...
, .[4]

.
,
.[5]
.
6. .
100 , 13. 14. .
, .
.
.
, ,
.
.
,
.
. :
.
... , ,

, .
", ,
,
,
, .
, ,
,
, , , ,
; , , ,
,
. , ,
,
, ."[6]

20. 1355. .
, .

[1] ,
5508 .
, 1200. : 6708,
13 ,
.
1389. , 6798. .
6854. 5508 + 1346 = 6854.
[2] - ,
, 52, , . 34.
[3] ,
.
: ,
. ( ,
4: ; , ,
, , 1969, 116.)
[4] , , , ,
, 1978, . 261.)
[5] . (
, , , 1889, 20, . 380 , , 132 )
[6] , , ,
, , 1990, . 55.

:
,
1848. , , ,

. ,
. , 1848.

 " ".

" " "
", 17 44
.
,
(), , ,

.

(1790), .
, .
, .

-, "
". , ,
.
, .
, ,
. " , ,
, .
". ( , , 604. .).
.
, 1801.
.
.

. 500 000 , ,
, ( )
200 000 .
. .

1802-1803.
. I,
,

. ,
- .
" "
, ,
. ,
, , .
,
. ,
, 70 .
.

.
.
, , ,
" , ".
, .
.
, .
, 10
. 400 . 500
,
.
, ,
.
,
, 10 000 .
, . ,
.
, (
,
) .
.

60 000 , 64 ,
53 . ,
.
1805. .
. ,
. ,

. -.
, ,
1500 . -,
. "", ,
" ".
.
,
" " 1805.


. 30 40%,
10 20%.
( , - , 43-44).
, ,

,
,
.
1807. .
,
. , - 16 000
, 4 000 , 70
, .
, .
( ,
,
).
,
, .
,
.
, 1810.
, .

, .
,

.
, , 1807.
, ,
.
.
, ,
.
, .
, ,
,
. 1812. ,
,
. , .
, ,
, ,
1814. .

( ),

. 12 12 .
6 ()

: , , , ,
.
. ,
. .
" , ,
." .
.
, .

.
. ,
, ,
, , ... 1810.
Code civil, Code criminal,
,
.

, .
250 000 , .
() ,
. ,
, .
, ,
-, ,
- .
.
, .
,
, .
, .
" ",
. " ",

.
,
,
.
,

.
,
. ,
, ,
( -).
,
,
. ,
. , ,
.


,
: ..

,
, , ,
, ,

, .
400 .
,
98% . 2%
.
.
. 16.
17.
.
.
17.
18. ,
.
,
, 1690. .
,
. ,
,
, . ( ,

.
, .


.)

19. 20. . ,
,
. ( ,
1892. :
; 500 , 200 ;
3000 , ,
.
. ,
, .
.)
,

. 10.000,
100.000 .
100.000 .



. (
).
.
. (
300.000 .)
,
,
1244.
-
. (
.)
,
, ,
,
,
.
,
, ,
,
? ,
20..
,
.

1346. ,
,

,
. .
,
.

, ,
.
.
,
, ,
.

1. :
. .
2. :
,
,
.
3. :
,
, .
4. :

.
, ,

,
, .
5. :
;
,
, .
6. :
, 1)
,
,
.
1)

.
7. :
,
, ,
.
8. :
, ,
.
9. :
, , ,
, ,
, .
10. :
, ,
, , .
11. :
, ,
.
, ,
, , ,
.

12. :
,
, ;
.
13. :
, , .
, , ,
.
14. :
.
, .
15. :
, , .
16. :
.
17. :
, , ,
.
18. :
, ,
, ; .
19. :
, ,
, .
20. , :
, , , ,
, . ,
.
21. :
,
.

22. :
, ,
.
23. :
(), ,
.
24.
, , .
25. :
, , .
26. :
,
, .
27.
.
28. :
, ,
, , ,
.
29. :
.
30. :
,
, ;
, , ,
, .
31. :
,
, , ,
, ,
.

32. :
, ,
, , ,
, ,
.
33. :
,
, ,
, ,
.
34. :
,
, , , ,
, , ; ,
; ,
,
.
35. :
,
, , , , ,
, ; .
36. :
,
.
37. :
, ,
,
,
, .
38. :
,
.
39. :

 , ,
, ,
, .
40. :
, ,
, ,
, , , ,
.
41. :
, , ,
,
, .
42. :
,
.
43. :
, ,
, , , .
44. :
, , ,
, .
45. :
, ,
, ,
,
,
, .
46. :
, , ,
, , , ,
.
47. :
,
.

48. :
, ,
, , ,
, , , .
49. :
, ,
,
.
50. :
, , ,
, ,
.
51. :
, , ,
, , ,
; , ,
, .
52. :
, , , , ;
,
, , .
53. :
,
; , ,
, .
54. :
,
.
55. :
, , , ;
, ,
.
56. :

 , ,
, ,
, , .
57. :
: ,
, , .
58. :
, , ,
, ,
.
59. :
, , ;
;
.
60. :
, , , ,
.
61. :
, ,
, , .
62. :
, .
63. :
, , ,
, , ,
, .
64. :
.
65. :
, , . ,
,
, , ,

 , , ,
; , , ,
.
66. :
, , ,
, ; ,
, , ,
.
67. :
, , , ,
; , ,
.
68. ;
: ,
,
, , ,
, , , ,
, .
69. :
, ,
, .
70. :
, , () ,
, -, ,
, .
71. :
, , , ,
, .
72. :
, ,
.
73. :
, ,
.

74. :
, , , ;
.
75. :
,
, , ,
, , .
76. :
, , , ,

, , .
77. :
, ,
.
78. :
, ,
,
, ,
.
79. :
, , ( )
, ; ,
, , ,
, , .
80. :
, , , , ,
, ; , .
81. :
, , ,
, .
82. :

 , ,
, , .
83. :
, , ,
, , .
84. :
, ,
; , ,
.
85. :
, , ,
.
86. :
, , , .
87. :
, , ,
, .
88. :
, , .
89. :
, , ,
, ,
, .
90. :
, .
91. :
, ,
, , ,
, , , ,
, , ,
, ,
, , .

92. :
, , ,
, ,
, , .
93. :
, .
94. :
, , ,
, ,
.
95. :
, , , .
, , , .
96. :
, , , ,
.
97. :
, ,
.
98. :
, .
99. :
, , , ,
, , .
100. :
, , ,
.
101. :
;
, , ,
, ,

 , ,
.
102. :
, , ,
, .
103. :
, ,
, , , , ,
, .
104. :
, ,
, , ;
, .
105. :
,
,
, , ,
.
106. :
, , ,
, .
107. :
, ,
.
108. :
: ,
, ,
, , , ,
, , .
109. :
, ,
.

110. :
,
, , ,
.
111. :
, , ,
, .
112. :
, , ,
, , ;
, .
113. :
, ,
, .
114. :
,
; , .
115. :
,
, , , ,
, .
116. :
, , , ,
, , , ,
, , .
117. :
, , ,
, ,
, , , ,
, ; ,
, .
118. :

 , ,
, ,
;
.
119. :

, , .
120. :
,
;
.
121.
, ,

, , .
122. :
, ,
.
123. :
; ,
; ,
, ,
, , ,
; ,
.
124. :
, ,
, ,
.
125. :
, ,
, , ,
, ,
, , ,

126. :
, , ,
.
127. :
, , ,
().
128. :
, , ,
, .
129. :
, , , ,
, ,
; , ,
, .
130. :
, .
131. :
, , ,
;
, .
132. :
, ,
,
, , ,
, , ,
.
133. :
, ,
, , ,
, , , .
134. :

 , ,
, ,
, .
135. :
, ,
.

17 6862, 7
136.
, ,
, , ,
, ,
, , ,
.
137. :
, ,
, , ,
.
138. :
,
, ,
, .
139. :
,
, ,
, , ,
,
, , , ,
, ,
, ,
,
, .
140. :
: , , ,
, ,
; , , .

141. :
, , ,
.
142. :
, ,
,
, , ,
,
.
143. :
,
, .
144. :
,
,
, ,
.
145. :
: , ,
.
:
, , ,
, ,
,
.
146. :
, , , , ,
,
, .
147. :
,
, .
148. :
, ,
, ,

 , , , ,
.
149. :
.
: ( ) ,
, ,
, , , ,
, .
150. ;
, ,
, ,
, .
151. :
: :
,
, .
, .
, ,
, , .
152. :
, ,
, ,
;
, .
153. :
,
, .
154. :
, ,
( ) ,
, ,
, ,
, .
155. :
, ,
, ,

 ,
, .
156. :
, , , ,
, , .
157. :
, , ,
, ,
, ,
, , ,
, , ,
, ,
.
158. ;
, , ,
, , ,
, , ,
.
159. :
, , ,
, ,
, , , ,
, .
160. :
, , ,
, , ,
, , ,
. , ,
, ,
; , ,
, ,
, .
161. :
,
, ,
, ,
. , ,

 , ,
.
162. :
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
.
163. :
, ,
, .
, .
164. :
: ,
, .
165. :
, ,
.
166. :
, , , ,
, . ,
, , , ,
, ,
, .
167. :
, ,
, ,
.
168. :
, ,
.

169. :
, ,
. , ,
.
170. :
, .
171. :
: , ,
, , ,
, , ,
.
172. :
, , ,
.
173. :
, , , ,
, ,
, .
174. :
, , , , ,
,
, ,
,
, .
175. :
, , ;
, ,
,
; .
176. :

. , ,
;
, ,
.

177. :
, .
, .
178. :
, ,
, ,
, ,
.
179. :
, ,
.
180. :
, ( ),
, , ,
, , ,
.
181. :
: ,
, ,
; ,
, , .
182. :
,
, , ,
, .
183. :
, : ,
, , , , .
184. :
, ,
,
, .
185. :

 , , ,
, .
186. :
, ,
, , , ...
187.
, , , ,
,
,
, ,
.
188. :
, , ,
, , ,
, , .
189. :
, , ,
, . , ,
, .
190. :
, ,
.
191.
, ,
, , .
192. :
,
.
193.
, ,
, , ( ), .
, , .
.

194. :
, , ,
, , ,
, ,
,
, .
195.
, .
196. :
.
.
197.
,
, .
198.
, : ,
, ,
-, ,
,
.
199.
, ,
, .
200.
, , ,
, , , ,
, , .
207.
, ,
, ,
, .


,
,
, .
.
() .
.
.
6862 - 1. X. 1353. 31. . 1354
.
.
.
.
.
.
, .
.
,
.
.
.
.
.
.
.
-.
.

 ,
.
(x) .
(. 192) .
.
.
, ,
.
.
.
.
( ).
, ,
.
.
, .
.
.
?

. , , , , .
, .
.
.
.
.
, .
.

 .
- .
.
.

.
.

.
, .

. : ,
.
,

.
.
,
. ,
.
, ,
, , .

 ,
;
.
.
,
. ,
, .
, ,
, , ,
: ,
.
, ,
1905. 1911.
.
" , ",
. "
"
,
, ,
-, , ,
, .
, ,
.
: , ,


.


.

,
.
, , ,
. .
: ,
, , -, ,
, .
,
,
. , , .
,

 , .
, , ,
.
, .
, , , ,
, .
,
, ,
,
, ,
, -.
46 , ,
, . .
1912. , ,
,
.
, ,
.
.
,
, , ,
. ,
. !
: ,
1389. .
! , .
-.
.
: , ,
.
, , .
.
! !, ,
.
.
30. 1938. .
. ,
.
( 2012)

Nova zvijezda demantuje Ajntajna

tportal.hr - 27.04.2013 21:50

Astronomi su uz pomo Veoma velikog teleskopa (VLT) Evropske june
opservatorije na oko 7.000 svjetlosnih godina od Zemlje otkrili neobian binarni
sistem koji je Ajntajnovu Optu teoriju relativnosti stavio u najvee iskuenje do
sada.
Neutronska zvijezda PSR J0348 +0432 ima masu oko dva puta veu od Sunca
sabijenu u kugli prenika od samo 20 kilometara, a oko svoje ose se okrene 25 puta u
sekundi. Nastala je u eksploziji supernove, a spada u tzv. pulsare te alje radio talase
koji se mogu snimati teleskopima na Zemlji.
Njena je gravitacija na povrini 300 milijardi puta vea od Zemljine. Pod uticajem
snanih privlanih sila njeni elektroni i protoni su u atomima kolabirali u neutrone i
sabili se u izuzetno mali prostor. Svaka kockica veliine kocke eera njene materije u
sreditu tei vie od milijardu tona. Bijeli patuljak koji krui oko nje ostatak je mnogo
lake zvijezde koja je ostala bez atmosfere i polako se hladi.
Pulsari esto nastaju u binarnim sistemima koji se sastoje od neutronske zvijezde i
crvenog diva. Zvijezde ulaze u fazu crvenog diva pri kraju svog ivota kada potroe
zalihe vodonika i ponu sagorijevati helijum.
Kada se dinovi dovoljno raire, neutronska zvijezda pone da guta njihovu
atmosferu, a ono to na kraju ostane naziva se "bijeli patuljak".
Budui da pulsari nastaju uruavanjem zvijezde nakon supernove u mnogo manji
volumen, kako bi se njihov moment impulsa ouvao, rotacija im se ubrzava kao to se
okretanje klizaa u pirueti ubrzava kada skuplja ruke i noge.
Pulsari imaju snano magnetsko polje. Budui da ono nije uvek u ravni sa osom
rotacije, snop zraka koje emituju kree se u krug poput svjetla svjetionika. Na Zemlji
ga registrujemo samo kada je okrenut prema nama.
Ovako masivna neutronska zvijezda odlian je laboratorija za istraivanje
fundamentalne fizike.
Gravitaciono polje koje stvara novootkriveni pulsar toliko je snano da se astronomi
nadaju kako bi prvi put mogli zabiljeiti neke devijacije u predvianjima opte teorije
relativnosti u kretanju bijelog patuljka.

Naime, prema Ajntajnovoj teoriji tijela velike mase trebale bi iskriviti prostor vrijeme tako da druga tijela, pa ak i svjetlo u njihovoj blizini putuju zakrivljenim
putanjama. Ona takoe predvia da e binarni sistemi u kojima su zvijezde jako blizu
zraiti gravitacionu energiju u obliku gravitacionih talasa, odnosno nabora u prostoru
- vremenu. Ovakvo troenje energije promijenie njihovo orbitalno vrijeme potrebno
za jedan okret u plesu sa drugom zvijezdom.
Hrvatski astrofiziar prof Dejan Vinkovi sa PMF-a u Splitu kae da opta teorija
relativnosti opisuje ne samo vezu izmeu mase i prostora koji je okruuje, nego i kako
se ponaa gravitacija kada mase nema u blizini, to je fenomen koji je poznat kao
gravitacioni talas.
"Mada se ta teorija testira ve gotovo stotinak godina, ona uporno prolazi sve testove.
Meutim, oekuje se da e kod izuzetno snanih gravitacionih polja poeti dolaziti do
nekih odstupanja", rekao je dr Vinkovi i dodao: "Neutronske zvijezde u paru sa
nekim bliskim masivnim tijelom, poput druge neutronske zvijezde ili bijelog patuljka,
idealna su prirodna laboratorija za testiranje moguih odstupanja. Takvi parovi gube
dovoljno svoje energije ugibanja na stvaranje talasa u prostoru koji zakrivljuju da se
taj gubitak moe izmjeriti, pa odatle veliki interes fiziara za ove ekstremne svemirske
objekte."
Zato astronomi ele odstupanja?
Ajntajnova teorija relativnosti, objavljena prije skoro stotinu godina, do danas je
izdrala sve testove.
Meutim, ona ne moe predstavljati konano tumaenje stvarnosti jer, iako dobro
opisuje velike sisteme, nije kompatibilna s kvantnom mehanikom koja upravlja
fizikom mikrosvijeta.
Kada su neka tijela veoma mala, a ipak vrlo masivna, kao to su crne rupe, dvije
teorije upadaju u kontradikciju, a naunici jo nemaju konana teorijska rjeenja.
Postoje neke alternativne teorije koje bi trebale dati drugaije rezultate ali samo u
izuzetno snanim gravitacionim poljima kakva se ne mogu nai u Sunevom sistemu.
Budui da je PSR J0348 +0432 zaista ekstreman gravitacioni objekat, naunici se
nadaju da e u njegovom sistemu otkriti devijacije, a time i odgovore na otvorena
pitanja. Ipak, prema prvim informacijama opta teorija relativnosti za sada se i dalje
dri.
"Naa posmatranja radio talasa toliko su precizna da smo ve uspjeli da izmjerimo
promjenu orbitalnog perioda od 8-milioniti dio sekunde u godini dana, tano koliko
Ajntajnova teorija predvia", rekao je lan istraivakog tima Paulo Freire.

Tamna materija krije paralelni univerzum?

B92 - 13.04.2013 17:56

Naunici do sada nisu uspjeli da potvrde postojanje tamne materije uprkos
eksperimentu vrijednom 2 milijarde dolara koji je sproveden na Meunarodnoj
svemirskoj stanici. Meutim, nova teorija tvrdi da bi tamna materija mogla da skriva
paralelan univerzum koji bi mogao da u potpunosti promijeni nain na koji shvatamo
svemir.
Iza tamne materije mogao bi da se krije paralelan svijet gde se deavaju jako
interesantne stvari. To bi takoe moglo da znai da je priroda znatno bogatija nego to
to mi mislimo, smatra Dejms Bulok sa Univerziteta u Kaliforniji.
Poetkom mjeseca internacionalni tim naunika izjavio je da je detektor kosmikih
zraka na Meunarodnoj svemirskoj stanici naiao na prve tragove postojanja tamne
materije.
Fiziarla Polinj Ganjon izjavila je da bi eksperiment mogao da promijeni nain na koji
gledamo univerzum.
Otkrivanje tamne materije bi bilo nevjerovatno otkrie, neto poput otkrivanja
potpuno novog kontinenta. To bi nam zaista otvorilo vrata potpuno novog svijeta,
izjavila je ona.
Tamna materija predstavlja izazov za tzv. Standardni model fizike koji nam pomae u
identifikaciji estica i sila koje utiu na na svakodnevni ivot, ali je nedovoljan za
razumijevanje cjelokupnog kosmosa.
Standardni model nam, na primjer, ne objanjava gravitaciju i opisuje svega etiri ili
pet odsto materije u univerzumu.
Ostalo su tamna materija, koja ini 23 odsto kosmosa, i tamna energija, misteriozna
sila za koju se vjeruje da utie na irenje univerzuma i koja predstavllja 72 do 73
odsto kosmosa.
"Sada shvatamo da misteriozna tamna materija dri na okupu nau galaksiju i ostatak
univerzuma", naveo je Tarner za AFP, dodajui da naunici imaju vrste dokaze da se
tamna materija sastoji od neeg novog, to ne odgovara nijednoj estici iz
Standardnog modela.

Teorija o tamnoj materiji nastala je prije 80 godina kada je vajcarski astrofiziar Fric
Zviki otkrio da u svemiru ne postoji dovoljno vidljive materije kojoj bi se pripisala
trenutna jaina gravitacione sile unutar i izmeu galaksija.
Prema nekim teoretiarima, tamnu materiju ine egzotine estice zvane wimps koje
imaju slabu interakciju sa vidljivom materijom.
"Glavno pitanje je zato tamna materija ima est puta veu energiju od obine
materije", istie Lisa Randal sa Univerziteta Harvard, navodei da bi to mogao da
bude znak da postoji neka druga interakcija koju mi ne moemo da detektujemo.
U potrazi za ovim fantomskim elijama, fiziari koriste nekoliko metoda i
instrumenata. Jedan od tih instrumenata je Alfa magnetski spektrometar (AMS) koji
se nalazi na Meunarodnoj svemirskoj stanici i koji vri analizu gama zraka koji
nastaju sudaranjem estica tamne materije.
Drugi instrument koji naunici koriste je Opservatorija na Junom Polu koja traga za
subatomskim esticama (neutrina) koje, po miljenju naunika, nastaju kada tamna
materija prolazi kroz sunce i u interakciju sa protonima.
Jo jedan moni instrument u slubi ovog projekta je i Veliki hadronski kolajder
(LHC) blizu eneve, najvei sudara estica na svijetu ija bi snaga, smatraju
naunici, mogla da razbija elektrone, kvarkove i neutrina radi otkrivanja tamne
materije.
"estice tamne materije su veoma teke. To je jedan od razloga zato smo sagradili
LHC, a ne samo da bismo otkrili Higsov bozon", izjavila je Marija Spiropulu,
profesor fizike na Kalifornijskom institutu tehnologije.
ta voze srpske vladike?

by crnogorskapitanja

Srpske vladike ne mogu se pohvaliti skromnou kada se radi o voznom parku, smatraju da je ak i nepristojno kada ih novinari pitaju
koja kola voze.

Pitanje novinara Pressa koja kola voze prili no je iziritiralo srpske vladike jer niko nije elio to da otkrije. ak su i nervozno
komentarisali kako ima pametnijih tema za pisanje. Tako je vladika Filaret kratko odgovorio: "ta se koga ti e ko ta vozi!"

Sekretar srpskog patrijarha Irineja, jerej Neboja Topoli , kae da su automobili kojima se vladike voze slubena vozila, kao i da to ne
treba da bude tema za raspravljanje.

"Koji vladika vozi koja kola je individualna stvar, ne postoji nikakav standard. Najlake je neto izvrgnuti ruglu, ali ovo zaista nije neto
o emu treba suvie razmiljati" , kazao je Topoli .

Inae, patrijarh Irinej koristi "audi A6" koji je naslijedio jo od Amfilohija, a uzet je na rate.

Odgovor nije dao ni vladika Lavrentije.

"Nije uopte bitno ko od vladika koja kola vozi", kratko je rekao Lavrentije.

Protojerej-stavrofor Miodrag Popovi smatra da je tema o voznom parku vladika deplasirana.

"ta je bitno koji automobil vozim ja ili neki vladika? Zato se uopte bavite time? Pa vidite ta voze nai politi ari. Smijeno je to to
radite. Umjesto da ste me zvali da razgovaramo o nekim duhovnim stvarima, vi me pitate ime se vozim", iziritirano je odgovorio
Popovi.

Vladika abaki Lavrentije vozi "audi A6", vladika banatski Nikanor "kodu suberb", vladika sremski Vasilije vozi "mercedes 200", a
vladika timoki Justin vozi "sitroen C5", inae jedan od jeftinijih (25.000 evra).

Jedan od najpoznatijih po luksuzu je vladika zvorniko-tuzlanski Vasilije Ka avenda. Ne samo to ivi u ku i na kojoj bi mu pozavi eli i
svjetski bogatai (pozlaeni lusteri, unikatni mebl), Kaavenda ima i nekoliko skupih automobila, me u kojima je i najnoviji "audi A6".

Vozni park vladika

abaki Lavrentije "audi A6" 43.255

Zvorniko-tuzlanski Vasilije "audi A6" 45.000

Sremski Vasilije "mercedes 200" E klase 39.259

Banatski Nikanor "koda superb" 28.000

Vranjski Pahomije "dip kompas sport" 26.590

i ki Hrizostom "pasat" 25.000

Timoki Justin "sitroen C5" 18.480

 .
:
,
. . ?
...: . .
. .
,
.
: : ?
...: ,
?
:
.
...: , ,

, .
: .
,
.
: .
...: ,
,
. , ,
: .

: .
, .
?
...: .

. , ,
.


,
.
: ?
...: ,
, . ,

. ,
, .
: ,
: .
, , . ,
33 , ,
. ,
.
?
...: . ,

.
.
,
,
.
. , ,

, .
: ,
33. . .
...: . , ,
33.
. ,
.
33.

: ?
.
...: 1899. .

,
. , 1932.
.
: ?
...:
1924. , ,
.
, 1932. ,
.
33. 1936.

.
, ,
. , ,
XII,
- .
,
( )
.
: ?
...: :
[1]
.[2]
?
: .
, ,
.
...: ,
1738. XII .
.
,
1964, :
,
. ,
( 1963. ),
, ,
,
.

: ?
...: ,
18. , ,
.
,

.[3]
: , ,
.
? ? ? ,
,
. , ,
, ,
. ,
, ,
.
...: , .
.
,
. ,
-, ,
.[4] , , .
, , .. ,
: , ,
. ,
, -.
?
: :

...: , 33. .
:, , ,
,
...:
.
: ?
...:
(-)
. , ,
, .
,

 .[5]
.
: ,
.
.

.
(IV, 6) (V, 14).
, ,
,
. , ,
. ,
,
(II ., V, 11;1. V, 1-48; 1. VIII, 9). ,
(11 , II,13-14)
. ,
-
(II III, 17)
(2 ., IV, 2). , , ,
.
...: , .
, .
:HOMO IESUS REX ALTISSIMUS MUNDI (
).[6]
: .
, , , ,
. .
...: , ,
. ,
, ,
.[7]
.

. ,
18. , ,
.
18.
.
, I.N.R.I..,
IESUS NAZARENUS REX IUDEORUM (
). : IGNE NATURA
RENOVATUR INTEGRA ( ).
, : , ![8]
.
I.N.R.I.. . ,
: IUSTUM NECARE REGES

IMPIOS ( ).[9]
.
: , , .
,
.
.
. ,
.
...: . ,
: , ,
, , , , , ,
;
, ;
,
.[10]

: .
, .
.

.
...: . ,
.
- ,
.
:
?
...: : . :

, ,

.
,
,
.[11] ,
:
, , ,
( , ),
, , .[12]
: .
, .
. ,

 , ? ?
(I, 8) .
...: ,
. ,
.
.
(. VIII, 22).
: .[13] ,
.
:
?

.
...:
.
, 1947.
,
XXIII. ,

III.[14]
:
- ?
...: .
- .
.

,
.[15]
:
XXIII?
...: XXIII
.[16]
: ,
, , ? ,
?
...: .
.
. .
, ,
1963.
,

: -
: 3, .[17]
: .
?
...: .
. ,
.
,
:

,

? .[18]
: ,
, , ,

...:
.[19]

.
: , , ,
, , ?
...: .
.
VI.
:
, -
.
...: , . , ,
- . ,
VI
XXIII. ,
, .[20]
Ecclesiam suam.
,

.[21]
. ,
, ,
. : ,
( ,

 !) XXIII
.[22]

: .
...: , .
. ,
:
, .
.
,
: .
[23]
: ,
XXIII
...: ,
.
:
.

[24]
.[25]
,
.[26]
:
?
...: ,
: ,

[27] , 33. ,
.[28]
,
. ,
. :
,
: rue Daru -
.[29]
.[30]
.[31]
,
, , , .
.
: ,
, ,
?
...: .
,
, ,
, ( , ,
1978. I) , ,
,
. ,
.[32]
: .
. ,
.
?
...: , . ,.
,
. ,
, .
,
. ( VI).[33]
: ?
...: . ,
:
.
[34] ,
. ,
.
, ,
, .[35]

: ,

.
...: ,
,
. ,
.[36] ,
XII .[37]
.[38]
: , .
.
. :
. , , .
...: .
, , ,
.
: , .
, , .
...: .
, ,
. ,
, ,
:
:
, .
[39] ,
: !.[40]
: ,
. ?
...: .
: 14. 1925.,
29. 1926.,
, , 21.
. ,
, , ,
. (Sen Deni) .
[41] ,
1937. , .
:
, .
, . 33. ,
, . VI,

 II,
. , ,
.
...: ,
.
, , .
.
, .
. ,
.
.
XXIII, VI.
. ,
.
:
?
...: , .
II, ,
II, , , 19.
1985. .[42] 13. 1986. , ,
. ,
, .
[43] , 27. , ,
.
[44]
. 10. 1993,
, .
,
.[45] ,
.

: , ,
?
...: - .
? . ,
,
.
: ,
, .
,
:
, , ,
.

...: ,
,
. .
. ?
: , .
...: 33.
, .
: .
...: .

. ,
? ,
.
.
.
,
. . , ,
. ,
.
, .
.
: .

.
...: , .
?
:
, ,
. .[46]
,
, .
: ,
, ,
?
, ?
...: .
, ,
II,
.

: I .
.
.
...:
.[47]
,
. ,
77 . 26
.
. : - I
.
,
, . - II,
. :
, .[48]
:

, .
...: .
: , ( ?)
. 041/3, 6. 1966.
,
. .
.[49]
: - I
?
...: ,
.
. 121 ,
.[50]
: ?
.
...: :
. , 21. 1979. . 21 15 ,

. ,
.[51] ,
. , ,
. .
,
: . ,
, .

 .
, ,
, - I .
...: .

XXIII. II, 27. 1987.,

.[52] ,
.
: ?
...: ,
. , , . 1917.
. ,
, 13. . ,
, , , 1960. .
, ,
.
. XII ,
. XXIII, VI II, . ?
[53]
,

.

: ?
...: . ,
,
.[54] ,

, II
(1962-1965). ,

.[55]
, .[56]
, VI,
, ,
().[57] ()
.[58]
, ,
1738.
,
.[59] ,
,

 ,
,
: .[60] , ,
.
: :
, ,
(2 . 2, 3).
- .
...: .
. ,
.
, .
, ,

.
,
. ,
.
.
. ,
.
[61] ,
.
: .
...: , :
, ,
.[62] ,
,

, , ,
?
?
,

1941. ?
:
?
...:
. , .



. ,
. ,

. , , ,
, .
:
: , ,
, , (. XX, 10).
...:
: ?
[1] Yves Marsaudon, ministre dEtat du Supreme Conseil de France (Rite Ecossais
Ancien et Accepte), LOecumenisme vu par un franc-macon de tradition, Paris,
Editions Jean Vitiano: LHorizon international, 1964. - Oa e
I.
[2] Yves Marsaudon, De Iinitiation maconnique lorthodoxie chretienne, Paris,
Dervy-Livres, 1965. - II
[3] I, 30
[4] I,115-116
[5] , ,
. I, , , 1928, . 256-258. ,
30. ,
, ,
,
(. 231)
[6] II, 66.
[7] . , . , . 61-62
[8] , . 230
[9] ,.231
[10] I,126 II, 45.
[11] I,82
[12] II, 220. :
(I,60).
[13] , (Teilhard de Chardin, Le phenomene
humain, Paris, Seuil, . 275).
[14] , (Xavier Rynn, La Revolution de Jean
XXIII, Paris, Grasset).

[15] II, 136

[16] II, 136
[17] I ,49
[18] I, 18
[19] I,24
[20] II, 234
[21] II, 125
[22] II, 134
[23] II, 246
[24] II, 185
[25] II, 185.
[26] II, 184
[27] II, 54
[28] II,60-61
[29] II, 68
[30] II, 11, 155
[31] I,72
[32] I,62, 123, 124, 127 II, 126, 130
[33] II, 183
[34] II,161
[35] I,108
[36] I,108
[37] I,38
[38] II, 231
[39] II, 179

[40] II, 103,229

[41] II, 179.
[42] Le Figaro magazine, Paris, 19.IV 1986, . 84
[43] .. 82-84
[44] Le Figaro magazine, Paris,. 31. X 1986. . 134
[45]
[46] , ,
, . X, , 1966, . 193-226
[47] (David Yallop, Au nom de Dieu, Paris, Christian
Bourgois, 1984, . 30
[48] , . 349
[49] , . 236
[50] , . 235
[51] , . 360.
[52] , . 430
[53] .
www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/lazna_javljanja.htm (
)
[54] Tpea (Marc Dem, Le troisieme secret de Fatima,
Paris, Editions du Rocher, 1993).
[55] , . 167-170
[56] , . 168
[57] , . 179
[58] , . 180-181
[59] , . 175-176
[60] Le Figaro Magazine, Paris, 31.X.1986, .134
[61] ,
(Edward Gibbon, Histoir du declin et de la chute de l Empire
romain, t.l, Paris, Laffon 1983, . 428).

[62] Viktor Novak, Magnum crimen Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb
1944, . 605
.
:

,
,
.
,
.
2001. 2004. ,
,
, .
, ,
,
.
.
.

. ,
. ,
, .
50.
.
,
.
. ,
, .
50,
. 100 , .
, , ,
, , ,
, .
,
, , .
,
.
, ,
, .
, ,

 . ,
, .
.
,
, .

, . ,
.
,
, , .
,
. , ,
.
, , ,
, .
.
,
20 100.

, 1999.
100. , .
24. 1999. , ,
.

2003. . ,
.
2003.
.
,
, .
.

. , 31. 2007.
, . ,
.

, .
, 2005.
.
, , .

. ,
, , -.

 ,
, , ,
. -
, ,
, , ,
.
, ,
.

.

, ,
,
.
-

.
.
2008.
.
, , -, ,
-.

, .
.
,
.
,
,
,
, ,
.

. ,
,
, ,
.
,
50
.
,
-.


.
21. .
.
.
, 2010.
,
:
-
2010. !
15
, ,
.
47 , , ,
.
- ,
.
,
,
,
.

2010. .

.

, .

.
- .
. ,
, . , ,

, ,

.
:
- .
, , , ,
2010.
.

, ,

?
-
. , ,
15 , ,
,
, , , , ,
,
.
.
,
, ,
, .
,
,
, !

1947-2010

,
.

 330. . ,
. ,
, .
, ,
.
: ,
. ,
!
. , ,
.
313, .
,
.
.

. ,
. ,
.
, x
x, . 330.
, .
.
,
.
.
.
1204, III
. ,
.

 ,
.
, .

, .
1491. ,
. .
, .
(
).
.
. . .
.
- . . .
.
, .

. ,
, , .
,
.
. ,
.

, . ,
.
20. ? .
.

. ,
1800-,
.

 (1881-1968)


- !
!
()
.
,
. .
- .

.
, .
,
, .
.
,
.
1900-, .
. .

.
. ,
, , , ,
.
. .
, , .
(
),
, X .
, X 20. 1914,
. XV .

 , ,
. .
. .
, . .
. .
.
,
,
. ,
,
.
:
: 10
: 20
: 332
.
.
: , .
,
, , ,
. .
. ,
. .
. .
, , .
.
.
. .
.
.
.
,
.
() .
,
, .

. :
,
, , .

 .

!

. ,

. 1917.
.

, , ,

. ,
.
, 1917. ,
.
. .
.
.
. .
, .
10. 1918. ,

.
( ) .
. , 17. 1918.

.

. , .

, , .
,
. , ,
.



,
.
.
, , .
.
.
,
(Newman).
, ,
60
.
,
.
.
,
, :
- , . .
!
- ? ?
.
,
, .
. ,
. , ,
666 .
, .
. .
. .

 ,
, .
, ,
.
.

.
.
: ? ! ,
.
. , ,
.
.

.
. ,
, , , ,
.
, . ,
, .

: ( )

" , '
.
, ,
.
,
.
, ,
.
, :
!

 ,
".
, !
(13.07.1894. - 28.04.1918.)

,

,
:
,
-
, ,

80,3%
76,5%
, 55% 60%

, 1603
,

, ?
,

?
,
.
!
, , ,
.
,
,
.

, ,
.
.
,
.

, .

 .
. ,

, .
1995.
.
. 4
.


,

.[6][7][8] ,
.
250.000
.[9]
1992. ,

,
.
.
.
,
.
1993. ,
,
.


.

, . 1994,
, ,
, (. MPRI - Military Professional Resources
Incorporated).[10][11]. , ,
,


, [12].
, ,
-3 , , (
-3) ,
1995. [13] [14][15][16][17] [18].
, ,

, ,
[19][20].
[21] [22] [23] [24]

[25] [26] [27] [28]

[29] [30][31] [32] [33] [34] [35] [36]

1995.
1995. ,
. ,
.
. ,
.
.[ 06. 2010.]
() .
55.000 600 km
100 km . 16.000
,
39.000 .
, ,
, 26. 1995. ,
( , ,
) 24.000 (
36.000 ,
); , ,
100.000 105.000 , 30.000
. 5.
() - 7.000 - ,
3.000 ,
110.000-115.000 .[37]
, .

. ,
.
1995. ,
, ,
.

.
.

4.
4. 4 ,
,
. .
138.500 .
,
.
, .
. 700
. 30
, , ,
.
5 15 .
5. .
,
.
. , ,
, , ...

5.


.

.
.
: .
.
- , , , , , , ,
, .
80
. ,
, , ,
.

6.
6. ,
( )
.
( ).
(
) ,
.
-. .
. , , , ,
... : 21
, 8. , , 15. 39.
.
, 23 [38].

7.
, ,
... 18
,
.
.

. - 250.000 [39] -
.
138.500 ,
. , ,

 31.000 .
.


, . ,
,
,
.
, .
,
.
.
[38].
,
,
, , 128
73 [40].
( ),
1.805 ,
677 [41].

. 20.000 ,
[38].
-
2.313 . 1.205 , 522
12 .

11. ,
: 174 1430 . 726[42]
.

15. 2011.
24
18 .
,

 . [43]
, , ,
, , ,
[44].
, 2.650 , 340.000 [45].
,
,
. [46][47][48][49][50][51]
,
.
, -,
[52].

, . ,
, 10.000
.
.
21. 1995.
. [53]
Haki tribunal osudio Gotovinu i Markaa

Oluja je Tumanov zloinaki poduhvat

M. Petkovi | 16. 04. 2011. - 00:02h | Foto: AP | Komentara: 133
HAG - Tribunal za ratne zloine na podruju bive Jugoslavije osudio je jue
hrvatskog generala Antu Gotovinu (53) na 24 godine zatvora, a generala Mladena
Markaa na 18 godina zbog zloina nad Srbima u Krajini poinjenih 1995. tokom i
nakon operacije Oluja.
Ante Gotovina i Franjo Tuman iz vremena Oluje
Proglaeni su krivim za progon, deportaciju, pljaku javne i privatne imovine,
bezobzirno razaranje, zloine protiv ovenosti, krenje zakona i obiaja ratovanja,
neovena dela i okrutno postupanje.
General Ivan ermak osloboen je svih optubi. U njegovom sluaju tuilatvo nije
moglo da dokae navode da je ermak sakrivao i poricao zloine nad Srbima, niti da
je lan udruenog zloinakog poduhvata.
Po presudi, operacija Oluja avgusta 1995. godine bila je udrueni zloinaki
poduhvat, na elu s Franjom Tumanom, tadanjim predsednikom Hrvatske, koji je
smiljen da trajno i prisilno protera srpsko stanovnitvo sa podruja Krajine u
Hrvatskoj.

Sasluano 145 svedoka

Vie je zasedalo u ovom
predmetu vie od tri godine.
Iskaze je ukupno dalo 145
svedoka, a Vee je u spis
uvrstilo svedoenje u pisanom
obliku jo 38 ljudi. Uz to,
stranke u postupku su na
usvajanje ponudile ogroman
broj dokumentarnih dokaza.
Meu tim dokumentima su
vojni dokumenti, izvetaji
meunarodnih organizacija
aktivnih u Hrvatskoj tokom
predmetnog vremena
optunice, kao i izvetaji
raznih vjetaka.
Osim Franja Tumana, kojeg je sudsko vee oznailo kao kljunu osobu u ovim
poduhvatima, kao i trojice generala, optunica je obuhvatila i Gojka uka, tadanjeg
ministra odbrane i Janka Bobetka i Zvonimira ervenka, naelnike Glavnog taba
vojske Hrvatske.

Prema reima sudije Alfonsa Orija, predmet se nije bavio time da li je rat bio legalan,
nego time da li su srpski civili bili meta zloina i da li su generali za to odgovorni.
- Kada je re o kaznenoj odgovornosti generala, Vee zakljuuje da je Ante Gotovina
bio general pukovnik i zapovednik sektora Split i da je zbog svoje pozicije
komandovao svim jedinicama na tom podruju, kao i pripadnicima vojne policije.

Prevencija i procesuiranje zloina nisu bili iskljueni iz nadlenosti Gotovine, dok je

on lino naredio granatiranje Benkovca i Obrovca to predstavlja nezakonit napad na
civile. Prisustvovao je na Brionskom sastanku i aktivno uestvovao u planiranju
Oluje.

Takoe, gotovina nije nita uinio da sprei zloine ili da kazni svoje vojnike koji su
se nelegalno ponaali prema civilima - rekao je sudija Ori i dodao je sudsko vee, nije
dobilo svu dokumentaciju, zakljuilo da su hrvatske snage gradove smatrale
artiljerijskim ciljevima.
- Granatiranje Knina, Graca i Obrovca bio je neselektivan napad. Pritom, pritisak i
strah od nasilja nagnali su Srbe na odlazak iz Obrovca i Graca rekao je Ori.
Ante Gotovina, koji je osuen na 24 godine zatvora, provee iza reetaka jo 18
godina i sedam meseci zbog vremena koje je od hapenja proveo u zatvoru. Postoji

uslov da na slobodu izae i ranije, odnosno nakon to odslui dve treine kazne, 2021.
godine.

Na Brionima dogovoreno etniko ienje Srba

- Sudsko vee je zakljuilo da je Franjo Tuman, glavni politiki i vojni
voa u Hrvatskoj, pre, tokom i nakon optunice bio kljuni lan
udruenog zloinakog poduhvata. Tuman je nameravao Krajinu
naseliti Hrvatima, pa je obezbedio da se takve njegove ideje pretvore u
zvaninu politiku i akciju putem svog uticajnog poloaja predsednika i
vrhovnog komandanta oruanih snaga. Vee je nadalje zakljuilo da su
meu drugim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata bili i Gojko
uak, ministar odbrane i Tumanov bliski saradnik, i Zvonimir
ervenko, naelnik glavne komande Hrvatske vojske. Meu uesnicima
udruenog zloinakog poduhvata bili su i drugi pripadnici hrvatskog
politikog i vojnog rukovodstva koji su uestvovali na predsednikim
sastancima i bili Tumanovi bliski saradnici.
- Na brionskom sastanku Tuman i visoki vojni komandanti razmatrali
su kako da se upotrebe vojne snage da bi se osiguralo da ne samo Srpska
vojska Krajine, nego i srpsko civilno stanovnitvo napuste Krajinu. Vee
je zakljuilo da su visoki hrvatski vojni zvaninici, ukljuujui Tumana,
uka i ervenka, upotrebili hrvatske vojne snage i Specijalnu policiju
da poine zloine koji sainjavaju cilj udruenog zloinakog poduhvata.
Hrvatske vojne snage obuhvatale su Hrvatsku vojsku i vojnu policiju,
kao i jedinice HVO, koje su bile potinjene komandantima Hrvatske
vojske. Vee nije zakljuilo da su uesnici udruenog zloinakog
poduhvata koristili policijske snage za injenje zloina, osim kad je re o
Specijalnoj policiji.
Vee e sada razmotriti da li se optuenima treba pripisati kaznena
odgovornost za zloine progona, deportacije, razaranja, pljake,
ubistava, za dela protiv ovenosti i okrutnog postupanja.
Vee je nadalje zakljuilo da su zloini koji obuhvataju ubistvo,
razaranje, pljaku i dela protiv ovenosti, a koji su poinili pripadnici
hrvatskih vojnih snaga i Specijalne policije, stvorili pritisak i strah od
nasilja meu rtvama i onima koji su im bili svedoci. Ti zloini pridoneli
su stvaranju atmosfere u kojoj ti ljudi nisu imali nikakvog drugog izbora
osim da odu. Vee je konstatovalo da prisilno premetanje koje su
poinili pripadnici hrvatskih vojnih snaga i Specijalne policije
protivpravnim napadima na gradove u Krajini 4. i 5. avgusta 1995. i
injenjem drugih zloina kasnije tokom avgusta te godine predstavlja
deportaciju. Od mnogih krajikih Srba koji su napustili Krajinu nakon
operacije Oluja, Vee je zakljuilo da je njih najmanje 20.000
deportovano na taj nain u avgustu 1995.

HV za Oluju pripremala privatna tvrtka iz

SAD-a
DEN HAAG - Suprotno oekivanjima, svjedoenje biveg veleposlanika SAD-a u
Hrvatskoj Petera Galbraitha nije dodatno rasvijetlilo ameriku ulogu u pripremi Oluje
i vojnih operacija u BiH uoi pregovora u Daytonu.
Nakon zaustavljanja hrvatsko muslimanskog sukoba i potpisivanja Washingtonskog
sporazuma poela se pripremati Oluja. Hrvatska vlada je uz odobrenje State
Departmenta potpisala ugovor s amerikom vojnom tvrtkom MPRI.
Galbraith: Granatiranje Knina neusporedivo s Vukovarom i Dubrovnikom
Na pitanje odvjetnika generala Gotovine Grega Kehoea, Galbraith je rekao da je
MPRI pruao pomo i odreenu vrstu obuke Hrvatskoj vojsci. "Nije pruao borbenu
obuku. Radili su u skladu s embargom", rekao je Galbraith.
Je li dio te obuke ukljuivao obuavanje u podruju ljudskih prava, zanimalo je
Kehoea. Jest, potvrdio je Galbraith. Ameriki odvjetnik potom je promijenio temu, ali
je sudac Alphons Orie zamolio Galbraitha da objasni kakva je to organizacija MPRI.
Hrvatska nije htjela nita uiniti bez znanja SAD-a jer je Tuman htio biti siguran
da Hrvatskoj zbog toga Vijee sigurnosti nee nametnuti sankcije
"To je privatna tvrtka iz Virginije koju ine bivi ameriki asnici i drugi ljudi koji
pruaju obuku vojnicima neke tree zemlje, na osnovu dozvole State Departmenta",
rekao je.
Objasnio je da su SAD imale razumijevanja za hrvatsku vojnu akciju, jer je to bio
jedini nain da se sprijei da Biha doivi sudbinu Srebrenice.&nbsp; No ne elim da
se shvati da su SAD odobravale tu akciju, mi joj se naprosto nismo protivili", istaknuo
je, naglaavajui da nije bilo eksplicitnog odobrenja.
Hrvatska nije htjela nita uiniti bez znanja SAD-a jer je Tuman htio biti siguran da
Hrvatskoj zbog toga Vijee sigurnosti nee nametnuti sankcije. Prije toga, u
studenome 1994. Galbraith je dobio upute da na pitanje&nbsp; uka i Grania
prenese da se SAD protive takvoj operaciji.&nbsp;
Ve 7. kolovoza 1995. zapisao je da se nastavljaju operacije u BiH i preporuio State
Departmentu da ne obeshrabruje te operacije. Kehoe mu je pustio snimku razgovora
Tumana s Richardom Hoolbrokeom, u kojoj Clintonov izaslanik 1. listopada 1995.
tumai hrvatskom predsjedniku kako bi HV trebala to prije zauzeti Prijedor, Sanski
Most i Bosanski Novi jer se blii trenutak kad e morati biti obustavljene operacije.
Na pitanje je li tono da je Hrvatska dobijala smjernice koje gradove treba zauzeti da
bi se omoguili pregovori u Daytonu, Galbraith je odgovorio da su on i Holbrooke
vodili privatne razgovore s hrvatskim vodstvom i izraavali osobne stavove, koji su se
razlikovali od slubenog stava amerike administracije.&nbsp; "Tada Banja Luka vie
nije bila na dnevnom redu, presudni trenutak je bio u rujnu", rekao je.

Luka Mieti: Oduevljeni smo Galbraithovim svjedoenjem

Svjedoenjem Petera Galbraitha teko su uzdrmane glavne teze optunice za
Oluju, posebno ona o postojanju udruenog zloinakog pothvata, ocijenio je
odvjetnik generala Gotovine Luka Mieti.
&nbsp;
"Naravno da se ne slaemo sa svim dijelovima svjedoenja, no moram priznati da smo
oduevljeni svjedoenjem veleposlanika Galbraitha u dijelu koji se tie samog
generala Gotovine. O konkretnoj ulozi generala Gotovine u operaciji Oluja, o
prekomjernom granatiranju, o tome da li je Oluja bila planirano etniko ienje ili
operacija za oslobaanje okupiranih podruja bez namjere etnikog ienja te gdje je
general Gotovina bio poslije Oluje&nbsp;i to je radio - Galbraith je svjedoio sve u
skladu s tezama obrane generala Gotovine i zaista smatram da smo na vrstom i
dobrom putu prema oslobaajuoj presudi", rekao je Mieti novinarima.
Iz Haaga Snjeana Pavi

'OSI JE LOPOV KOJI JE UKRAO 800 TISUA

MARAKA I RADI ZA CIA-U' Komunistike
optube na raun legende
ivot i djelovanje Kreimira osia, jednog od najveih koarkaa svih vremena
s bivih jugoslavenskih prostora, bili su u odreenom razdoblju zanimljivi
amerikoj obavjetajnoj zajednici, tonije u razdoblju u kojem je osi bio
anatemiziran zbog propovijedanja mormonstva u socijalistikoj i ateistikoj
Jugoslaviji.
Zgraanje u Zadru
Naime, meu gotovo dva milijuna dokumenata dostupnih na stranicama WikiLeaksa,
to sadre diplomatske i druge obavjetajne podatke koji pokazuju da su Sjedinjene
Drave bile politiki aktivne i angairane u veini svjetskih zbivanja tijekom 1970-ih
godina, dokument je iz 14. srpnja 1975. u kojem se analizira osiev status u
zajednici:
1. Najvei ivui jugoslavenski koarka, biva zvijezda Brigham Younga, Kreimir
osi, nedavno je kritiziran u tisku zbog organiziranja mormonske sekte u Zadru.
Prema Veernjim novostima od 9. srpnja, osi i sedam sljedbenika odravaju
mormonske obrede u podrumskom stanu u Zadru, to je navodno izazvalo
iznenaenost i ogorenost cijeloga grada. Iz aktiva Saveza komunista Koarkakog
kluba Zadar napomenuli su da osi ima pravo biti vjernik, ali tvrde da je njegovo
djelovanje nespojivo s ulogom uglednog sportskog lika. Osim toga, udruga zadarskih
ratnih veterana navodno je zatraila da se sluaj osi rijei to je mogue prije, u
emu ih podrava i gradski Savez komunista.
2. Rijeki dnevnik Novi list takoer izvjetava da je osi dao prevesti dva
mormonska djela na srpsko-hrvatski te ih pripremio za tiskanje u 50.000 primjeraka.
Meutim, izdavaka ih je kua odbila tiskati, dok osi ne dobije odobrenje
Hrvatskoga sekretarijata za obrazovanje i kulturu.

3. Novi list istie da je osieva afera od marginalnoga znaenja, ali istie potrebu
stroe kontrole mladih koji odlaze na studij u inozemstvo. osiev sugira Ostarevi
uskoro bi mogao podnijeti zahtjev za vizu za odlazak na Brigham Young.
4. U razdoblju prije otprilike dva mjeseca u razgovoru s jednim asnikom generalnog
konzulata, osi je izjavio da je bio estoko kritiziran zbog svog mormonstva u
Zadru. Takoer je istaknuo da su lokalne vlasti u Zadru optuile mormonsku crkvu da
radi s CIA-om.
5. U posljednjih godinu dana predstavnici mormonske crkve iz Bea razgovarali su s
jugoslavenskim vlastima o svojoj elju da pokrenu crkveno djelovanje u Jugoslaviji.
Bivi ministar financija David Kennedy dobio je poziv ovdje uime mormonske crkve.
6. osi (kao i nekoliko suigraa iz jugoslavenskog nacionalnog tima) je nedavno
pozvan da ispuni svoju zakonsku obvezu, jednogodinje sluenje vojnoga roka.
(napomena: u nedavnom razgovoru s asnikom generalnog konzulata osi je
naznaio da vjeruje da e njegovo sluenje vojske biti rutinsko te da oekuje da e
nastupiti na Olimpijskim igrama 1976.)
- Nije mu ba sluenje JNA bilo rutina kako je oekivao. Poslali su ga u Sarajevo, a da
bi ga ponizili stavili su ga za konjovodca - govori Josip Giergia, osiev sugraanin i
sugira iz slavnih dana Zadra i jugoslavenske reprezentacije, pa se prisjea kako je bio
iznenaen kad mu je osi rekao da je postao sljedbenik mormonske crkve.
Nema alkohola i seksa
- Brinuo sam se o njemu igraki od njegove 14. godine, pa mi je kroz prizmu njegova
svjetonazora i ivotopisa ta odluka bila iznenaujua. Dao mi je njihovu Bibiliju,
Mormonovu knjigu, htio je da i ja postanem sljedbenik. A ja sam mu rekao: Boga ti,
Kreo, ako mi sad naizust izmoli Oe na, ja u odmah postati mormon. No, jednako
sam bio iznanaen s kakvom se vjerom i disciplinom drao svih postulata, a dotad je
bio, rekao bih, i pomalo hipijevac - pria Giergia.
osi je prema mormonskom obredu krten u Marriott Centru 1971., u sklopu
Sveuilita Brigham Young u amerikoj dravi Utah, gdje je studirao i igrao koarku
od 1969. te se i upoznao s naukom Crkve Isusa Krista Svetaca posljednjih dana.
- Komunizam je moda izgledao bolje od restriktivnih pravila sveuilita - prisjea se
Doug Richards, osiev suigra sa Sveuilita. Uz pomo prevoditelja trener Witbeck
je odmah osia upoznao s pravilima: Duga kosa? Morat ete se oiati.
E, to je ve problem, rekao je Kreo.
Puenje je zabranjeno!
S tim nee biti problema, odgovorio je, premda se vjeruje da je cijenio dobru cigaru.
Zabranjen je alkohol!

Aha, znai nema znojenja, rekao je osi dok ga je nekoliko boca hladnog piva
ekalo u ormariu.
I tree, nema seksa.
Sportska je zvijezda zbunjeno gledala u trenera Witbecka, koji se zaljubio u igrainu
posebnog stila i karizme na prvi pogled, gledajui ga na OI 1968. u Meksiku.
Nije prolo mnogo, a Kreo je kazao: Postoji mnogo razloga da ne budem lan
crkve..., no postoji samo jedan razlog za... istinita je.
Kad se 1973. vratio u Zadar kao misionar mormonske crkve, sudjelovao je u
razliitim aktivnostima propovijedanja djelei svoju vjeru sa svojim sugraanima i
sunarodnjacima, a kasnije je krstio i prve hrvatske lanove crkve u Jadranskom moru,
svoga klupskoga suigraa Miu Ostarevia i njegovu suprugu Ankicu. Oni su bili
prvi par iz Hrvatske zapeaeni za vrijeme i vjenost. U mormona nije dok nas smrt
ne rastavi, oni vjeruju da suprunici ostaju skupa i nakon smrti.
Zatitio ga Dolanc
- Velika se hajka digla na osia kad se otkrilo s kakvom se prtljagom vratio iz
SAD-a. O njemu i njegovu propovijedanju zborilo se na svim moguim mjestima, od
mjesnih zajednica, komiteta, instituta, svih moguih institucija i partijskih elija pa
sve do borakih veterana iz II. svjetskog rata - govori Giergia, kojeg su kae tri puta s
lisicama vodili na sasluavanja, jer je 1970-ih iao u crkvu.
- osia nisu nikad priveli, imao je preveliku karizmu, ali su ga beskrajno
anatemizirali, vrlo je brutalno potjeran iz Zadra, s optubama da je nesposoban i da je
lopov, da je ukrao 800.000 maraka. Otiao je u Olimpiju u Ljubljanu pod okrilje
jednog od najjaih ljudi u Jugoslaviji, Staneta Dolanca koji ga je uzeo u zatitu - pria
Giergia.
- Dolanc ga je izvukao iz vojske u Sarajevu i prebacio u Zagreb u sportsku etu.

Tragom vesti
Srbi tue amerike generale
Hrvatska je dobro procenila da unajmljivanjem 25 vrhunskih amerikih oficira, meu
kojima i desetak generala, radi obuke, instruktae i usmeravanja komandnog kadra
nove hrvatske vojske, istovremeno kupuje i njihove veze u Pentagonu
Srbi iz SAD, izbeglice iz nekadanje Republike Srpske Krajine, a sada graani SAD,
tue ameriku kompaniju L-3 MPRI za uee u genocidu i progonu 200.000 Srba iz
Krajine tokom operacije Oluja. Kao dokaz umeanosti amerike kompanije u te
dogaaje priloen je i ugovor MPRI i Hrvatske o obuci hrvatskih oficira i vojnika.
Sud u ikagu proglasio se nadlenim za taj proces, iako je kompanija MPRI (Militari
profin risors inkorporejen) traila da se suenje odvija u Vaingtonu.Bez obzira na ti
kako e se zavriti suenje, ovaj proces mogao bi da ima veliki uticaj i na hrvatsku

tubu protiv Srbije i na srpsku protivtubu protiv Hrvatske pred Meunarodnim

sudom pravde u Hagu.
L-3 MPRI je privatna amerika kompanija, moda i najvea i najpoznatija firma u eri
privatizacije ratovanja. Osnovana je 1987. godine, sa seditem u Aleksandriji, drava
Virdinija. Delokrug poslova kompanije vrlo je irok, od pruanja usluga
humanitarnog karaktera do obuke vojnika i oficira, ili obuke politikih lidera.
Zapravo, MPRI se pojavljuje tamo gde zvanina Amerika i ne uri previe
kompanija se specijalizovala za poslove komandovanja, kontrole, komunikacija,
obavetajne delatnosti, izvianja... MPRI zapoljava penzionisane amerike generale,
admirale, obavetajce, politiare. Sadanji ef kompanije je penzionisani general Benc
J. Kredok. Kompanija sarauje sa skoro svim bitnim amerikim ministarstvima, od
Pentagona do Stejt departmenta i Ministarstva domovinske bezbednosti, ali i sa 200
amerikih fakulteta. Posle Dejtonskog sporazuma MPRI je sklopio ugovor vredan 140
miliona dolara radi obuke pripadnika armije BiH. Sline ugovore kompanija je imala i
sa Kuvajtom i Junoafrikom Republikom.
Kada je u pitanju tuba Srba iz SAD protiv MPRI, ona se temelji na injenici da je
izmeu MPRI i Hrvatske potpisan ugovor o saradnji, pod imenom Demokratski
tranzicioni program. Slubenici MPRI , penzionisani generali amerikih oruanih
snaga, imali su svoje sedite u kasarni, vojnom uilitu Petar Zrinjski na
rnomercu, u zapadnom delu Zagreba. Tu su sprovodili program obuke hrvatskih
oficira. Naime, Hrvatska je dobro procenila da unajmljivanjem 25 vrhunskih
amerikih oficira, meu kojima i desetak generala, radi obuke, instruktae i
usmeravanja komandnog kadra nove hrvatske vojske, istovremeno kupuje i njihove
veze u Pentagonu, u velikim amerikim fabrikama oruja, veze i poznanstva u
amerikoj obavetajnoj zajednici, ali i u strukturama NATO-a. Jer, sve su to bili
generali i admirali koju su penzionisani tri do etiri godine ranije, dakle bili su u
najboljoj formi aktuelnih saznanja, svih moguih veza u Pentagonu, CIA, DIA, NSA,
Stejt departmentu... Dvojicu visokih amerikih oficira iz MPRI, iz tog vremena,
poznajem i lino. Zamenik naelnika Generaltabnog koleda armije SAD general
Krozbi Ba Sent bio mi je domain prilikom gostovanja na toj vojnoj akademiji u Fort
Levenvortu 1983. godine, a admiral Hantington Hardisti, zamenik vrhovnog
komandanta Pacifika, bio mi je domain u Perl Harboru na Havajima iste godine.
Obojica su mi dali i intervjue.
Da li su ti penzionisani ameriki generali bili rasporeeni neposredno i u hrvatske
jedinice na terenu u vreme Oluje, teko je sada utvrditi. Da su hrvatski komandni
kadar poduavali najnovijim trendovima u oblasti voenja rata, to nije sporno. Nije
sporno ni to da su pre i u vreme Oluje sa aerodroma na ostrvu Brau poletale
amerike bespilotne letelice i izviale sve to se dogaa u Kninu i okolini. O tome su
pisale i hrvatske novine. Ko je angaovao te bespilotne letelice, ostaje prividna
misterija. Nije valjda da MPRI ima u svom arsenalu i takve igrake. Ili ih je
jednokratno iznajmio? Od koga? I to se zna.
Tuba Srba iz SAD protiv kompanije MPRI ii e verovatno na dokazivanje kako
hrvatska vojska ne bi mogla u avgustu 1995. da izvede operaciju Oluja bez direktne
amerike podrke. Kako e se to dokazati, veliko je pitanje. Osim toga, slubeni je
stav Vaingtona da je Oluja bila legitimna i legalna operacija Hrvatske. Zloine

poinjene protiv Srba, tokom i posle Oluje, SAD ne poriu, ali poriu svaku vezu
SAD sa tim zloinima.
Kako onda uspostaviti posledinu vezu izmeu kompanije MPRI, zloina i progona
Srba iz Krajine? Advokati MPRI mogu uvek da kau da je kompanija hrvatske oficire
poduavala organizaciji savremene vojske i vojnom menadmentu, ali ne i taktici
ratovanja i rukovoenja, posebno ne ubistvima staraca, ubistvima civila. Teko je
pretpostaviti da u ugovoru izmeu MPRI i Hrvatske stoji neto to bi kompaniju
MPRI kasnije moglo da dovede pred bilo koji sud.
Advokati Srba i srpskih organizacija u SAD u ovom procesu smatraju da je Oluja
izvedena po udbenicima NATO-a, i da su neki od penzionisanih generala iz MPRI
bili autori vojne doktrine NATO-a Vazduno-kopnena bitka 2000. Glavni autor te
doktrine bio je nekadanji vrhovni komandant NATO-a, ameriki general Bernard
Roders, ali treba poteno rei da Oluja i Vazduno-kopnena bitka 2000 imaju
veze ba kao Marko Kraljevi i televizija. Osim toga, od 1983. napisano je najmanje
desetak knjiga o novoj vojnoj doktrini NATO-a. Ja sam samo do 1991. za razne
novine napisao najmanje pet velikih lanaka o toj famoznoj doktrini. Doktrina se
odnosi na konvencionalan sukob NATO-a i Varavskog ugovora, u njoj nema nita o
spaljivanju sela i egzodusu stanovnitva.
U svakom sluaju, Srbi u SAD ovim su procesom na putu da dobiju barem jednu
bitku, da napokon amerikoj javnosti objasne ta se sve dogaalo u krvavom
graanskom ratu u SFRJ.
Miroslav Lazanski
SOCIJALNI SLUAJ
Dubravka Neovi, bard srpske muzike i magistar pevanja, 1. avgusta nai e se na
ulici posle otkaza u Domu penzionera u kome ivi
Hladni vetar njenim poljem piri...Dubravka
Pevaica evergrin hitova ("Kad bi ove rue male", "Hladan vetar poljem piri"...) ne
moe vie od svoje penzije da plaa ivot u Starakom domu na Karaburmi
Niko mi nikada nije pomogao iz Ministarstva kulture. Potujem Dragana
Kojadinovia, ali nisam nikada mogla da doem kod njega jer bi ljubazna sekretarica
uvek rekla kako "nema vremena" i "previe je zauzet"
Bard srpske narodne muzike i jedini magistar pevanja, Dubravka Neovi (73), uskoro
e, po svemu sudei, ostati bez krova nad glavom. Iako je istaknuti estradni umetnik,
lan Udruenja dez muziara Beograda i nosilac brojnih drutvenih i strukovnih
priznanja, pevaica iji se evergrin hitovi ("Kad bi ove rue male", "Hladan vetar
poljem piri", "Saaljenja mi daj") nalaze u svim muzikim enciklopedijama,
Dubravka Neovi od svoje penzije vie nije u stanju da plaa trokove u Starakom
domu u kome stanuje. Ve petnaest godina profesorka Neovi je u penziji. I pored
svih priznanja i titula, prima skromnu dravnu penziju 14.200 dinara. Nema kuu, niti
stan, i vie od etiri godine ivi u beogradskom Domu penzionera, u Pljeevikoj ulici

na Karaburmi. Nedavno je saznala da od 1. avgusta cena usluga Doma kota 19.000

dinara, i da e, ukoliko nema da plati, morati da se iseli.
Vesela u dui, puna energije, Dubravka Neovi kae za Press da se prvi put u ivotu
osea izgubljeno, jadno i bezvredno.
- Hvala na svemu direktoru Doma penzionera, gospodinu Petru Miiu, koji mi je
mnogo pomogao i uvek izlazio u susret. On nije svemogu, iako na sve mogue
naine pokuava da rei moj ivotni problem. Verujem da e mi pomoi neko od
itave plejade pevaa koje sam uputila u svet muzike i pomogla im da naprave
uspenu karijeru. Ceo svet potuje svoje pevake vrednosti. U svojim zemljama se i
danas klanjaju jednoj Melini Muskuri, Mirej Matje, Aznavuru, elentanu, Ali
Pugaovoj, Areti Frenklin, a u Srbiji se odbacuju estradni umetnici im napune 50
godina!
Dubravka Neovi pria kako nema koncerata, i kako su sve rei mladi pevai koji
ele da koluju glas, i nastavlja:
- Svaki muziki analfabeta i ua sa ovih prostora pravila je koncert u Beogradu, a ja
do danas nisam imala sredstava da odrim solistiki nastup. Istovremeno sam otpevala
na hiljade dobrotvornih koncerata. Niko mi nikada nije pomogao iz Ministarstva
kulture Srbije. Poznajem dobro i potujem gospodina Dragana Kojadinovia, ali
nisam nikada mogla da doem kod njega jer bi ljubazna sekretarica uvek rekla kako
"nema vremena" i "previe je zauzet". Kada treba napraviti uspene akcije i koncerte
solidarnosti, skupiti novac sa humanitarnih koncerata, svi zovu estradne asove. Kada
mi nekome pokucamo na vrata, zamolimo za najsitniju uslugu, niko za nas "nema
vremena"! Pa ipak, optimista sam po prirodi. Verujem u Boga, u moj Beograd, moju
Srbiju i svoju branu i nai e se valjda za mene neki posli, sobica - zakljuuje
profesorka muzike svoju tunu ivotnu storiju.
(D. Aimovi)
Dubravka Neovi je od svoje tree godine na sceni, uz majku i oca koji su bili glumci
naeg jedinog Novosadsko-banovinskog putujueg pozorita. Osvojila je bezbroj
nagrada na festivalima i snimila sijaset trajnih hitova gradske muzike i romansi za
arhivu Radio Beograda. U svojoj vitrini ima snimljenih osamnaest singl-ploa, pet
LP-a i dva CD-a. U kui ure Jakia u boemskoj Skadarliji godinama je vodila svoju
kolu pevanja. Ne eli da pominje sve poznate pevae koji su kod nje nauili pevanje i
radosno kae da su poslednji iz njene kole postigli uspenu estradnu karijeru braa
Teofilovii i Marko Bulat.

Galbrajt: Tuiti Amerikance za "Oluju"

besmislica
Bivi ameriki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt sumnja da e tuba, koju
su Srbi u ikagu podneli protiv amerike vojno-konsultantske kue MPRI,
odnosno holdinga "L-3 Komunikejns" zbog obuke i opremanja hrvatskih snaga
za masovna ubistva tokom akcije "Oluja", doi do faze suenja, jer "sudovi u
Americi nemaju puno simpatija prema takvim sluajevima".
Galbrajt, koji je bio ambasador u Hrvatskoj pre i tokom akcije "Oluja", kada je u
septembru 1994. godine potpisan ugovor Vlade Hrvatske sa MPRI, smatra
besmislicom pomisao da je, kako kae, aka penzionisanih amerikih oficira
promenila tok istorije u Hrvatskoj.

"Prema onome to znam, tvrdnja da je MPRI izvojevao pobedu za Hrvatsku naprosto

nije tana. MPRI je u doba uoi operacije 'Oluja' imao dozvolu amerike vlade za
pomo Hrvatskoj, ali to je bila pomo za logistika pitanja, vana za jednu vojsku, ali
ona nikako nisu ukljuivala ratovanje", rekao je Galbrajt za zagrebaki "Jutarnji list".

Ako kojim sluajem i doe do suenja, Galbrajt smatra da e biti lako dokazati da
premisa tube da je MPRI planirao i sproveo akciju "Oluja", jednostavno nije tana.
"Tvrdnja da je MPRI planirao i izveo 'Oluju', osim to je neistinita, potcenjivaka je
prema hrvatskim borcima koji su 'Oluju' izveli sami. Oni su zasluni za sve dobro i za
sve loe to se dogodilo u toj akciji", tvrdi Galbrajt, koji je trenutno kandidat za mesto
u Senatu amerike savezne drave Vermont.

Grupa Srba u ikagu pod nazivom "Krajinske rtve genocida" tuila je sudu u Ilinoisu
kompaniju "L-3 Komunikejns", jer je MPRI (nekada samostalna vojno-konsultantska
kompanija, a danas deo holdinga L-3) obuila i opremila hrvatske snage za masovna
ubistva tokom 1995. godine.

"Nije sporno jesu li zaposleni u MPRI-a uestvovali u genocidu, ono to je definitivno

poznato jeste to da je MPRI osigurao sredstva koja su omoguila da se genocid
dogodi", navodi se u tubi kojom se trai isplata 10,4 milijarde dolara.

Iraani nada za rtve "Oluje"

Sabor krajikih Srba pre vie od dve godine pokrenuo je, pred nadlenim sudom
u ikagu, tubu protiv amerike konsultantske firme MPRI radi uea u
hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja" avgusta 1995. godine na teritoriji tadanje
Republike Srpske Krajine, a prvo roite bie odrano za manje od mesec dana.
- Kompanija MPRI, u kojoj su angaovani penzionisani generali amerike vojske,
aktivno je uestvovala u akciji "Oluja", pruajui pomo u logistici, obuavanju i
naoruavanju Hrvatske vojske, za ta postoje neoborivi dokazi - istiu u Saboru
krajikih Srba.
Tubom se od MPRI trai odteta od 10 milijardi dolara zbog nematerijalne tete za
oko 200.000 izbeglih Krajinika, od ega ih 40.000 danas ivi u Americi, a oko
160.000 u Srbiji, Republici Srpskoj i drugim delovima sveta.

Roite pred Federalnim sudom u ikagu trebalo je da bude odrano u februaru, ali je
odloeno za april jer se eka zavretak sudskog procesa pred Vrhovnim sudom
Sjedinjenih Amerikih Drava, koji u poslednjoj najvioj instanci treba da donese
konanu re o pozitivnim presudama niih amerikih sudova po tubi Iraana, rtava i
izbeglica iz Zalivskog rata, koji je trajao od 2. avgusta 1990. do 28. februara 1991.

DOKAZAEMO TUBU: Robert Pavi, ef srpskog advokatskog tima

- Oni su na lokalnim sudovima dobili presudu u svoju korist i nadoknadu za

proterivanje i traume od egzodusa iz Iraka tokom operacije Pustinjska oluja. Ako
Vrhovni sud potvrdi ovu presudu arapskih izbeglica, onda e i Federalni sud Ilinoisa
ispotovati princip pravosudne prakse po pitanju nae tube - kae za "Vesti" advokat
Bogdan Dan Kljaji.
Povodom predstojeeg roita Sabor krajikih Srba e 31. marta odrati javnu tribinu
u prostorijama crkveno-kolske optine "Sveti Sava" u Milvokiju (Viskonsin).

- Na tribini uestvuje uprava i advokatski tim Sabora. Razgovarae se o tome dokle

smo stigli sa tubom, a voa naeg pravnog tima Robert - Bob Pavi izvestie prisutne
o rezultatima svojih nedavnih razgovora u Vladi Srbije u Beogradu. Potrebno je to
vee prisustvo radi dobijanja potrebnih informacija i prikupljanja novih eventualnih
dokaza. to vee uee na tribini u Milvokiju je neophodno i u interesu je samih
Krajinika - kae za "Vesti" advokat Bogdan Dan Kljaji.

On napominje da "Sabor ne tui dravu Hrvatsku ve ameriku firmu MPRI i

penzionisane generale amerike vojske zbog uea u operaciji "Oluja"."
- Za svakog izbeglog traimo po 25.000 dolara zbog prisilnog naputanja domova i
pretrpljene duevne boli - dodaje na sagovornik.

Advokatski tim, koji predvodi Robert Bob Pavi, u tubi je razvrstao krajike Srbe u
dve glavne kategorije: na one koji su ameriki dravljani i one koji nemaju
dravljanstvo SAD. Posebnu kategoriju sainjavaju rtve koje su u vreme agresije bili
deca i sad su punoletni, ali imaju tee ili lake posledice zbog agresije i progona.
Osobe iz ove kategorije bie kljuni svedoci u toku sudskog procesa.

I Amerikanci u zloinu

Robert Pavi ranije je izjavio da je kompanija MPRI tuena zato to je

naoruavala i
obuavala Hrvate tokom "Oluje", kao i da je mogue dokazati da je ta
akcija bila organizovani, sistematski i iroko rasprostranjeni napad na
civilno stanovnitvo.
- U tubi mi tvrdimo da su ameriki plaenici uestvovali, pomagali i
podravali ratni zloin, koji je ujedno i zloin protiv ovenosti i genocid rekao je Pavi.

Ugovor MPRI i Hrvatske

Federalni sud u ikagu prihvatio je srpsku tubu, uz obrazloenje da

agencija MPRI ima svoje filijale i poslove u dravi Ilinois. A u ikagu,
Milvokiju, Rokfordu i okolnim mestima ive Srbi koju su tuili ovu firmu.
Oni su zbog blizine ikagu u mogunosti da redovno dolaze na suenje.
Zbog toga se Federalni sud u ikagu smatra nadlenim da sudi po ovom
predmetu. Tubu su protiv agencije MPRI 2011. godine podnele srpske
organizacije rtve genocida u Krajini i Srpski krajiki sabor iz SAD. Srbi
iz Krajine optuuju ameriku agenciju MPRI da je instruirala Hrvatsku
vojsku u "Oluji" i uestvovala u ovoj operaciji. Kao dokaz o saradnji
priloen je ugovor MPRI i Hrvatske o obuci hrvatskih oficira i vojnika.

Japanci dobili odtetu

- Mi se pozivamo na odtetni zahtev koji su posle Drugog svetskog rata na

amerikim sudovima, zbog duevne boli za izgubljenim zaviajem,
ostvarili metani Japanci, koji su bili zarobljeni i deportovani na druge
lokacije posle bitke kod Perl Harbura. Japanci su tad traili i dobili 25.000
dolara po glavi stanovnika koji su prinudno morali da napuste svoj dom, a
istu sumu traimo i mi za svakog od 200.000 izbeglih Srba, uveanu za
godinju kamatu od pet odsto za svaku godinu koliko ive izvan svojih
domova - objanjava advokat Bogdan Dan Kljaji.

Galbrajt: SAD nisu dale zeleno svetlo za Oluju

ZAGREB - Amerika nije dala Hrvatskoj zeleno svetlo za Oluju, izjavio je bivi
ameriki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt, istiui da je upozorio Franju
Tumana da se civilima ne sme nita desiti.
Galbrajt je sino rekao Hrvatskoj televiziji da SAD nisu dale Hrvatskoj zeleno svetlo
za Oluju. Amerika nije dala nikakav znak, a kako nismo rekli ne, Tuman je to
protumaio kao odobrenje. Upozorili smo ga da ako krene u akciju preuzima i rizike,
jer ako neto krene po zlu, SAD mu nee pomoi. Osim toga, upozorio sam ga i da se
civilima ne sme nita desiti, rekao je Galbrajt.
Oluja je bila akt samoodbrane Hrvatske u ratu koji joj je nametnut, smatra on,
tvrdei da je Oluja spasila desetine hiljada ivota u Bihau u kome je bilo 160.000
ljudi i koji su jedne strane pritiskali general Ratko Mladi i bosanski Srbi, a s druge
Srbi iz Krajine. Ljudi su zaboravili kontekst operacije koja se odvijala nekoliko
sedmica nakon Srebrenice, rekao je Galbrajt.
Haki sud nije sudio za Oluju, ve da li su Tuman i generali napravili zaveru da
uklone Srbe iz Krajine, rekao je bivi ameriki ambasador u Zagrebu i dodao da je sud
ustanovio da jesu i da je to udrueni zloinaki poduhvat.
Za Galbrajta je, kako je rekao, Tuman bio osoba iz 19. veka sa svojom idejom o
homogenoj Hrvatskoj i odobravanjem ideje o podeli BiH koju je retko ko, pa ak iz
samog HDZ-a, podravao.
Istiui da je ponosan na svoj rad u to vreme u Hrvatskoj, Galbrajt je ocenio da
presude dokazuju da se Hrvatska dri zakona. Ne mogu se setiti niti jedne zemlje
koja je nakon pobede u ratu izruila svoje generale, predala sve dokumente i sve
Tumanove zapise. To pokazuje da je Hrvatska zemlja zakona, rekao je Galbrajt.

Prihvaena tuba Srba iz ikaga protiv MPRI

M. LOPUINA | 02. septembar 2011. 21:04 | Komentara: 33
Sud u ikagu se proglasio nadlenim da sudi po tubi Srba protiv agencije MPRI.
Tue ameriku kompaniju za uee u genocidu i progonu 200.000 Srba iz Krajine
vodom presude Hakog tribunala

Amerikanci i Francuzi pripremali "Oluju" sa

hrvatskom vojskom
Srna | 16. 04. 2011. - 13:05h | Komentara: 44
Hrvatskoj vojsci su u pripremi vojno-policijske akcije "Oluja" mnogo pomogli
francuski i ameriki vojni strunjaci, izjavio je penzionisani pukovnik Hrvatske
vojske i poslanik opozicione Socijaldemokratske partije u Hrvatskom saboru Ante
Kotromanovi.

PREDMET graana SAD protiv agencije MPRI je prihvaen, jer ima dubinu i
ozbiljnost. Do kraja septembra treba da tuitelji i tueni iznesu argumentaciju za
poetak sudskog procesa, koliko e svedoka pozivati, koliko e trajati postavljanje
pitanja i koliko e trajati iznoenje kompletne argumentacije. Tano vreme poetka
suenja bie naknadno objavljeno.
Ovako je Ruben Kastiljo, sudija Federalnog suda u ikagu, proglasio dravu Ilinois
nadlenom da sudi penzionisanim amerikim generalima po tubi Srba doseljenih iz
Republike Srpske Krajine. U obrazloenju presude, koja je napisana na 21 strani, se,
izmeu ostalog, kae:
- Agencija MPRI ima svoje filijale i poslove u dravi Ilinois. A u ikagu, Milvokiju,
Rokfordu i okolnim mestima ive Srbi koju su tuili ovu firmu. Oni su zbog blizine
ikagu u mogunosti da redovno dolaze na suenje. Zbog toga se Federalni sud u
ikagu smatra nadlenim da sudi po ovom predmetu.
Tubu su protiv agencije MPRI lane podnele srpske organizacije rtve genocida u
Krajini i Srpski krajiki sabor iz SAD. Srbi iz Krajine optuuju ameriku agenciju
MPRI da je instruirala Hrvatsku vojsku u Oluji i uestvovala u ovoj operaciji.
Tanije Srbi tue ameriku kompaniju za uee u genocidu i progonu 200.000 Srba
iz Krajine. Kao dokaz o saradnji priloen je ugovor MPRI i Hrvatske o obuci
hrvatskih oficira i vojnika.
25.000 PUNOMOJA ADVOKATIMA IZBEGLE Srbe iz Hrvatske u SAD
zastupaju advokati Entoni DAmato, otac i sin Robert i Majk Pavi, Don Ostoji i
Kevin Roders, koji sada svojih 70 saradnika trenutno prikupljaju punomoje od
25.000 amerikih Srba. Advokati smatraju da su se akcije u Oluji provodile po
udbenicima NATO i da su neki od optuenih penzionisanih oficira MPRI bili autori
vojne doktrine Zapadne alijanse.
- Re je o amerikoj firmi koja obavlja prljave poslove za ameriku administraciju.
I tamo gde SAD ne mogu legalno da vode ratove, agencija MPRI ih vodi ilegalno uz
pomo penzionisanih generala - kae Savo trbac, predsednik dokumentacionog
centra Veritas iz Beograda.
Firma MPRI je uloila albu na tubu i traila da se suenje izmesti u Vaington.
- Sud je miljenja da bi vaingtonski sud bio pristranstan i sudio u korist agencije
MPRI - naglasio je sudija Ruben Kastiljo iz ikaga.
Izbegle Srbe iz Hrvatske u SAD zastupaju srpski advokati Robert i Majk Pavi, kao i
Don Ostoji iz ikaga, koji su otvorili kancelariju u Beogradu da bi preko nje mogli
da prikupe nove dokaze i svedoke protiv amerikih generala iz MPRI.
- Federalni sud u ikagu pozvao je obe strane da do kraja septembra ugovore
vansudsku nagodbu. Ako MPRI ne pristane na odtetu, poee veliki proces vredan
10 milijardi dolara - javila nam je Slavica Petrovi, glavna urednica lista Ogledalo,
koji prati ovaj sluaj.

- Kako sam obaveten prilikom posete SAD, izbegli Srbi na sudu ne trae prvenstveno
amerike milijarde ve istinu o stradanju srpskog naroda - otkrio nam je Savo trbac.
I objasnio: - I ako se ameriki Srbe nagode ili ne nagode sa generalima MPRI, ovaj
sudski proces e biti veoma znaajan, jer e svetu da dokae da su SAD, NATO i
Hrvatska zajedno izvrili genocid nad srpskim narodom u Krajini. I bie od
sudbonosnog znaaja za ostale procese koje Srbi vode protiv Hrvatske na
meunarodnim sudovima - zakljuuje Savo trbac, koji e krajem septembra lino da
prisustvuje poetku suenja amerikim generalima u ikagu.
On je rekao za HRT da su francuski vojni strunjaci pomagali u epurinama kod
Zadra, gdje se osnivala podoficirska kola i osposobljavao oficirski kadar.

Kotromanovi kae da su Hrvatskoj vojsci u pripremama operacije veliku pomo

pruili i oficiri amerike vojske na elu sa generalom Karlom Vonom.

"Da li to onda znai da su i Francuzi i Amerikanci deo zajednikog zloinakog

preduzea, odnosno da smo mi, zajedno s Francuzima i Amerikancima, protjerali
ljude s podruja na kome je sprovedena 'Oluja'", pitao je Kotromanovi.

On je rekao da je sluajui optunicu, imao oseaj da su se zloini za koje su optueni

generali Ante Gotovina i Mladen Marka dogodili na podruju Srbije, negdje oko
aka i ocijenio da je Oluja "odraena vojniki korektno i bez ikakvih zadnjih
primisli".

Haki tribunal izrekao je jue kaznu od 24 godine zatvora hrvatskom generalu Anti
Gotovini i 18 godina zatvora Mladenu Markau, proglasivi ih krivim za uee u
udruenom zloinakom poduhvatu tokom i nakon akcije "Oluja" 1995. godine, iji je
cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovnitva sa podruja Krajine u
Hrvatskoj.

General Ivan ermak osloboen je po svih devet taaka optunice.

Proitajte Brionske transkripte 1. deo

"Brionski transkripti smatraju se glavnim dokazom Hakog suda u dokazivanju
zloinakog poduhvata Hrvatske protiv Srba iz Krajine. "Brionski transkripti" su
razgovor hrvatskog dravnog i vojnog vrha, na elu sa Franjom Tumanom, pred
akciju "Oluja", 5. avgusta 1995. godine

HRVATSKI PORTAL INDEX.HR OBJAVIO JE BRIONSKE TRANSKRIPTE.

PRENOSIMO IH SA POMENUTOG PORTALA NA HRVATSKOM JEZIKU
1. DEO
Predsjednik Franjo Tuman: Gospodo, sazvao sam ovaj sastanak da bismo
procijenili sadanju situaciju, da bih uo vaa miljenja prije nego to donesem odluku
o daljnjim naim pothvatima ovih dana. Kao to znate mi smo bili odluni da poemo
u daljnje operacije emu je ova operacija pothvat Grahovo-Glamo trebala takoer
posluiti i u odnosu na Biha, ali i radi opkoljavanja Knina. Bili smo odluni da
poemo u deblokdadu Bihaa sa zapadne strane. Meutim, sada je takva situacija da
su nam predstavnici UN Arashi, Stolttenberg sa Srbima taj razlog izbili iz ruku, jer
prema tome oni povlae svoje snage s podruja Bihaa. Nee napadati, dozvoljavaju
da se UNCRO postavi na te granice, na promatranja. I to jasno da su odmah to
dostavili itavom svijetu. A, svaka vojna operacija mora imati svoje politiko
opravdanje. Prema tome, mi vie nemamo opravdanje da idemo u deblokadu Bihaa.
..da Srbi praktiki nestanu...
Ali, ini se da bismo mogli povoljnu politiku situaciju u Hrvatskoj, demoralizaciju u
srpskim redovima, naklonost i ljudi u Europi, jednim dijelom u Europi, ono to je
sklono rjeenju te krize i u korist Hrvatske gdje imamo znai prijatelja Njemaku koja
nas suzdrano podrava i u politikim razgovorima, ali i u NATO gdje takoer imaju
razumijevanja za nae poglede. Imamo i naklonost Sjedinjenih Amerikih Drava, ali
do odreene granice, ako ete gospodo izvriti na profesionalan nain, kao to ste
izvrili u zapadnoj Slavoniji u roku od nekoliko dana, to znai molim tri, etiri dana,
maksimum osam dana onda moemo raunati da emo i politiki, da neemo politiki
ne samo pretrpjeti tete, nego da emo politiki u tom i takvom svijetu doboti. Prema
tome, po mome miljenju budui da nam vie ne moe biti glavni cilj da prodremo do
Bihaa. Prodor do Bihaa moe biti samo sporedni sada. Mi bismo morali nai neku
izliku za nau akciju, na pothvat koji moemo poeti prema planu kao to je bilo
juer, ili pak sutra, ili prema jueranjem planu za sutra, ili da se dogovorimo kad
moemo. Ali, ako idemo ovih dana u daljnje pothvate onda Biha moe biti jo samo
kao izlika i sporedno, a protivniku onda moramo nanijeti ili totalni poraz jug i sjever,
da se razumijemo, potujui istok na miru sada. Zato pustiti istok na miru? Zato to
se i ti nai prijatelji boje da ne ue Jugoslavija u rat u cjelini, s Jugoslavijom i Rusija,
pa prema tome opi rat. Prema tome, istok bismo pustili totalno na miru, a ovo bismo
morali rijeiti i jug i sjever. Rijeiti, na koji nain? To je sada tema nae dananje
rasprave. Da nanesemo takve udarce da Srbi praktino nestanu, odnosno da ono to
neemo odmah zahvatiti da mora kapitulirati u nekoliko dana. Prema tome, taj
predvieni plan koji smo imali za sutra trebalo bi prerazmotriti i modificirati. Kada
ujem vae prosudbe i vaa miljenja, znai onda u donijeti odluku. Ali da ponovim,
nije glavna zadaa deblokada Mostara, nego je... (Upadice: Bihaa.) Nego je, Mostara
mi zato pada na pamet, jer vjerojatno e oni dolje akati neto na tom podruju da bi
nas svezali i da bi nas upozorili ako mi idemo, da imaju i oni mogunosti od Neretve,
to ne odustaju, pa do Dubrovnika. Prema tome, nije nam glavna zadaa Biha nego je
nanoenje na nekoliko pravaca takvih udara da se srpske snage vie ne mogu
oporaviti, nego da moraju kapitulirati. Kod toga moemo raunati da se u tom
podruju Jugoslavija nee angairati irzavno. I noas su odrali sjednicu svoje vlade.
Pozivaju, osuuju nau agresiju i pozivaju Meunarodnu zajednicu da osigura

prestanak neprijateljstava i politike razgovore. Vi ste vjerojatno itali svi moj

odgovor Akashiu, jeste ili niste? (Upadice: Jesmo.)
...pregovori kao maska...
Prema tome, kao to ste vidjeli on je ultimativan, ali je ve jutros Stolttenberg doao
ariniu i kae da bi se to moglo popraviti u onom smislu kao to je predsjednik traio
i da oni predlau da se izmeu kninskih Srba i nas odri sastanak u enevi u etvrtak.
I predlau svoju delegaciju u kojoj bi bio Mile Novakovi, to je onaj general, njihov
ministar Vojnovi, pa Macura, pa Priji i da mole svakako da bude na elu nae
delegacije predstojnik Ureda arini. Ja sam ariniu rekao da moe naelno rei da
mi jesmo za pregovore ukoliko prihvaaju one moje uvjete koje sam postavio u svom
odgovoru Akashiu, ali da on nee biti na elu delegacije ako doe do tog sastanka.
Tako da i to moemo, jo danas e zvati i moemo i to uzeti kao masku da prihvatimo
te razgovore, ak da odredimo ne znam i svoju delegaciju, ali da porazgovorimo o
tome da li sutra ili nekih narednih dana da idemo u pothvat za osloboenje od Banije,
Korduna do Like, Dalmacije do Knina, na koji nain da to provedemo sa zadaom da
posao uglavnom zavrimo u tri, etiri, maksimum osam dana. Da ostanu poslije toga
samo nekakve enklave koje bi se morale predati. Evo toliko kao uvod u raspravu o
svemu tome. Molim vae miljenje. Svatko od vas e biti odgovoran onda za ono to
se dogovorimo za provedbu i za meusobnu suradnju, jer bez veoma usklaene
suradnje na svim bojitima ne bismo mogli postii uspjeh osloboenja tih podruja u
kratko vrijeme. S time da budem do kraja ini mi se jasan da bi trebalo razmisliti da se
znai ove snage od Grahova usmjere onda prema ovamo u ofenzivnim djelovanjima.
Toliko kao uvod. Molim gospodo, s punom odgovornou ono to iznosite, svoje
prosudbe i svoje prijedloge, i onda kasnije da donesemo odluku o provedbi.
Davor Domazet: Gospodine Predsjednie, ja u iznijeti situaciju strateku na razini
protivnika, a onda bih dao i naznake mogue operacije sukladno vaom postavljenom
sada tezom, jer sam upoznat sa cijelom operacijom u njenom planiranju. Prvo,
smatram da je sadanja situacija, kada je pitanje neprijatelja u cjelini gledajui i u
Bosni i u okupiranim dijelovima Hrvatske izuzetno povoljna za nas, za izvoenje
radikalne operacije za oslobaanje okupiranih dijelova Banovine, Like, Korduna. To
se temelji na slijedeem. Prodor prema Grahovu i prescjevanje rijeena je jedna od
etiri, znai ostale su tri preostale toke kljune koje na operativno stratekoj razini
dovodi protivnika i cjelokupnu njegovu operacijsku strukturu u okruenje. Drugo,
vezao je i onako oskudnu priuvu koju ima i moe odvojiti u vojsci Republike Srpske
odnosno iz Bosne, raunajui i slobodne snage koje ima na istonom bosanskom
podruju.
...dvostruki protuudar...
Kako su sebi zadali nekakav politiki cilj, a s tim i vojni da pokuaju vratiti Grahovo
jer znaju njegovo srateko znaenje njihovo glavno usmjerenje je sada prema
Grahovu, kako snaga sa prostora okupiranog poglavito Like i Dalmacije, tako i iz
Bosne i Hercegovine. Oni u tijeku pokuavaju, naglaavam pokuavaju pripremiti
jedan protivudar koji e imati za svrhu samo deblokadu Grahova, to je za nas
izuzetno korisno jer e na taj prostor manevrom snaga za iduih etiri, pet dana ne
mogu biti spremni, a prosuujem da nee moi ni za osam do deset dana to nam

otvara mogunost, jer oslobaa pozadinu i prostor iza nas. Drugo, sve to je
potencijale mogao dovesti na podruje Banovine i Korduna i Like to je doveo...
Predsjednik: ujte, odakle bi oni protuudar prema....
Davor Domazet: Protuudar je dvostruki gospodine Predsjednie. Sa Knina, odnosno
sjeveroistono od Knina, tu su snage koje je dijelom snaga prebacio sa ... (gledaju po
karti.) Snage za protuudare su sa dvije operacijske osnovice. Knin, to bi snage sa
okupiranih dijelova i sjeveroistono iz pravca Drvara, bile bi snage Republike Srpske.
Za sada planiraju specijalne snage ve prebacuju, s time da su ostavili sad na jednu
oklopnu satniju na Slunju i s time su na nain slabili pritisak na peti korpus i sa
snagama koje su jo ostale, a znamo kakvo je stanje tamo, sa lijevoga boka bile bi
snage specijalne policije, plus snage specijalnog korpusa, a sa desnoga boka prva
brigada iz prvog krajikog korpusa iz Banja Luke i bila bi 16. brigada otorizirana koju
je skinuo sa koridora, a te su snage zamijenile snage iz istone Bosne koje su bile na
Srebrenici.
Predsjednik: Da li su oni odustali u ovom momentu?
Davor Domazet: Ne, ne, nisu oni odustali. Oni manevar snaga gospodine
Predsjednie, zato jer su oni ogranieni od goriva pa svega redom. Njima je najlkai
taj manevar da ove snage skinu, jer najbre mogu doi, a da ih zamijene one koje su
bile na Srebrenici. Ali je ovdje znaajno da nee doi do poveanja veih snaga da e
moi imati takav odnos da bi mogli ugroziti Oraje koje za nas ima izuzetno znaenje.
Znai, ukupne snage koje on moe stvoriti za ofanzivu, a on e poduzeti, to je
nedvojbeno bile bi jaine, ne vee od 6 tisua ljudi, to bi s obzirom na strukturu
obrane i pozicije koje mi drimo, to bi Gotovina obrazloio, morali zaustaviti i navui
te snage na nas, naprosto ih i pustiti, jer nama e onda otvoriti strateki nastup na
sjeveru i sjeverozapadnom dijelu. Drugo, ono to je znaajno je to to je propustio
korpus, pritisak specijalnih snaga, tako da je moj prijedlog da se puno ne iscrpljuje 5.
korpus sa snagama i u prostoru koji su osvojili, jer on nije promijenio operativnu
situaciju jer nije preneena komunikacija, nego da taj korpus uporabi na slijedei
nain, da ostavi dosta te snage, a sada mu nisu potrebne te velike, ali da glavninu
snaga pregrupira i ide prema Kulen Vakufu na drugu kritinu toku i doe do
potpunog odsjecanja snaga. Ostaje samo pomoni put za njihovo izvlaenje. Na taj
smo nain rijeili drugu kritinu toku i cjelokupni prostor odsjekli. Za to i na nae
djelovanje ostalo koje emo izloiti, moi e napraviti za ta tri do etiri dana koja ste
vi kazali. Drugo kritino ili ono to je znaajno su dva prostora. To je Kostajnica i
Dvor na Uni. Rjeavanjem jednoga, poglavito prvoga, a zatim drugoga, u drugom su
mostovi za izvlaenje snaga, cjelokupni prostor se odsjeca u operativnom smislu i ta
operacija bi praktino vrlo brzo mogla zavriti. zbog toga direktiva koja je sada data
ona sve temelje ove ima, samo je odnos snaga usmjeravanje na tom pravcu. Prema
tome, prvo, idemo za Zborno podruje Gospi koje je po meni kljuno i to iz dva
razloga, prvo to njegov prodor na Ljubovo omoguava presjecanje komunikacija i
izravno stavljanje pod nadzor Zranu luku Udbinu sa minimalnim snagama, jer znaaj
luke Udbina moe nam nanijeti veliku tetu, prije svega udarom po rijeci Urin. Znai,
tu rjeavamo taj kljuni problem. Drugi kljuni problem je prodor na najuem dijelu
koji ve plan postoji i ne treba ga mijenjati. Mora se izii u susret Bihau i to urpavo
na ona hrvatska sela koja se nalaze tamo, gdje su snage Hrvatskog vijea obrane to
smatram da e imati posebno znaenje. Tree koje moramo rijeiti to je nedvojbeno

topniko raketni vatreni udar u kojega e on pokuati napraviti prema Zagrebu. Prema
tome, u toj etapi nedvojbeno mora biti svostruki obuhvat odnosno klijeta na prostoru
Petrinje, tako da se ukloni. I isti sluaj je sa Karlovcem. Ostaje nam ono to je glavno
kod operacije, glavni udar sa snagama ve bi imao operacijsku osnovicu kao pomoni
od Dubice i preko Sunje gdje je razraena operacija na Kostajnicu, tako da bi uklonili
i tu toku kao znaajnu. Zatim, vrlo lako dolinom Une se pruaju prostori, sa te
operacijske osnovice ugroavanje Dvora na Uni, a dodatno moemo i sa snagama 5.
korpusa dati mu zadau da ide na Sanski most, ne na granice gdje su granice hrvatske,
nego juno od Une, znai prema Bosanskoj.... i na taj nain emo ugroziti Dvor na
Uni jer je taj prostor mogue ugroziti. Na takav nain operacija ima sasvim realnih
snaga, jer odnos ukupni, i sa time bih zavrio, je slijedei.
...neprijatelji bi mogao na Osijek...
U ovim situacijama, njihova recimo ta mobilizacija je samo 17 posto juer je podatak.
To izriito govori koliko je razstrojstvo unutar i sada je prvo optereenje kako
pobjei, a ne kako se boriti. Ukupne snage na ovom podruju su slijedee 7. korpus uz
va ta pregrupiranja koja ima, ima 7 tisua ljudi. 15. korpus Lika ne vie od 6 tisua,
Kordun sa ojaanjima 4,5 i Banovina ima 5 tisua. (Upadica: a 2. krajiki?) On je
razbijen, imam podatke pa u ti ih dati. Prema tome, operacija prua realnost
gospodine Predsjednie da se u tom vremenu izvede. Dodatne elemente mogu jo
obrazloiti. Kada je u pitanju istona Slavonija odnosno Barnaja odnos snaga je
sasvim drugaiji. Iz razloga to je sada ukljuivanje vojske Jugoslavije i prije est
dana dovoenje 18. motorizirane brigade Novi Sad sa kompletnom tehnikom,
dragovoljci ve koji su se infiltrirali, ukupne snage na istonom sektoru su 16 tisua
vojnika, 160 tenkova i 3 topnike mjeovite pukovnije. Te su snage ve u borbenom
rasporedu, kako oklopne, tako i topnike, i sa jasnim ciljem su postavljene. Oni e
pokuati to uraditi, tu nikakve dvojbe nema, zauzimanjem mostobrana na Baranji, i
cilj je izbaciti jednog hrvatskog vojnika sa tog dijela. Drugo, pokuat e i izvesti
sigurno vatrene udare po gradovima. Oni cijene i njihovi su planovi da bi moda u
eventualnoj poziciji, ako bi operacije dulje trajale, zbog toga operacija na zapadu i
mora krae trajati, mogli ako polue rezultat pokuati ak iz pravca Tenje, jer su
ispraznili juer sve puanstvo i glavne su im snage koncentrirane tamo, sa snagama
koje ima u Baranji i pontone koje dovodi iz Jugoslavije mogao bi pokuati ii na
odsjecanje Osijeka. Ali samo pod uvjetom da ovo traje due i da se zaista odlue
angairati na tom dijelu, i ako uspiju skinuti nas sa mostobrana. U toj situaciji ne
prijeti jo, bez obzira to imaju snage, jer mora dovesti snage 453. motorizirane
brigade iz ida, ne prijeti opasnost poglavito zog vrstine obrane Hrvatskog vijea
obrane na Oraju da bi mogli pokuati davno poznati i planirani manevar juno od
Vinkovaca prema upanji. Znai, to u ovoj etapi iskljuujemo. Osim samo to im
ostaje, to su vatreni udari po Vinkovcima. Dakle, realnost za tu operaciju je sada
povoljna, s obzirom sa vojnog aspekta i angairanje snaga, jer e nam njihov planirani
udar dobro doi u smislu da sve snage kojima vezuju kako operacijske dubine, tako s
okupiranih prostora, a nama ostavlja mogunost da vrlo brzo zatvorimo ostala tri
prozora ili vrata koja imaju, a zatim sa ve planiranim i razvijenim operativnim
snagama Hrvatske vojske izbijemo u dubinu i izaemo na granice.
Predsjednik: Gospodo, u politikom smislu jo neto nisam vam rekao. Bildt, vi
znate tko je Bildt, zamijenio je Owena, bio je ovih dana u Beogradu i dogovorio je sa
Miiloeviem takvo rjeenje politike krize u Bosni, na tlu bive Jugoslavije da

Miloevi prizna Bosnu i Hercegovinu na osnovu prijedloga Kontaktne skupine.

Prema tome 49, 51 Federacija, Konfederacija i tako. S time, da ako to uini, da mu se
za rok od 9 mjeseci, suspendiraju sve sankcije. To je znai Miloevi pristao. Iza toga
stoji Rusija, Francuska i Engleska. Mi smo sa svoje strane poduzeli sve korake da i
Njemaka i Sjedinjene Amerike Drave prue otpor tome, jer to ostavlja otvoren
problem hrvatskih podruja i to je svojevrstan nain pritiska na nas. Ali, to govori u
tom smislu, to spominjem zato da svoje operacije moramo tako zamisliti, tako
provesti da nedamo povoda Jugoslaviji, Miloeviu i njihovim prijateljima na zapadu
da prihvate intervencije Jugoslavije na hrvatskom tlu. Mislim da, to je sada admiral
rekao, ako sauvamo, mislim da ak mi se moemo, meu nama reeno i pomiriti sa
gubitkom Dravskog mostobrana jer ako bi oni napali sa svim snagama taj mostobran
Drave u Osijeku, mi bismo jako teko to mogli zaustaviti. Ako bi tu zapoeli rat, onda
za zapad, zapoinjemo rat i sa Jugoslavijom. A, oni se kao to rekoh boje znai
Jugoslavija, Rusija, Islam, svjetski rat itd. Znai, sa stratekog i politikog vojnog
gledita mi moemo zanemariti ak i taj mostobran, jer on nije od takvog znaenja.
Ako rijeimo ovo, onda emo ono rjeavati u kasnijem razdoblju. Razumije se, to
moe dovesti do toga da oni granatirjau Osijek ili Vinkovce. Dvojim da bi poli u
osvajanje Osijeka.
Davor Domazet: Ne, ja sam rekao da tu moe Jugoslavija da se ukljui.
...Abdi za nas, Izetbegovi protiv...
Predsjednik: Zato ja to i kaem. Sada jo neto, u toj naoj operaciji ne znam
generale ta je bilo sa Abdiem. Mi moramo Abdia prisiliti da stane na nau stranu i
da prema Velikoj Kladui, znai da tamo naiemo ne na protivnike snage, nego li na
Muslimane koji e stati na nau stranu. Mislim da u vojnim razmatranjima to treba
imati u vidu. Abdi je bio za suradnju s nama, pa je Izetbegovi bio protiv itd.
Zvonimir ervenko: Ono gospodine Predsjednie to sam vam rekao, razgovor je
bio sa njim, obavljen je. On nee sa nikakvim Muslimanom iz Hrvatske razgovarati i
mislim da je on ostao na svojim pozicijama kao to jeste, barem za sada.
Predsjednik: Dobro, ostao je na svojim pozicijama, ali ako mi poemo u ofenzivu
onda mu treba rei, ako e biti na srpskoj strani onda e doivjeti poraz, a ako
ostane neutralan i prie na nau stranu onda ima osiguranu budunost. To treba
djelovati i vojniki i politiki. Sada, Udbinu, rekao je admiral pod kontrolu. To
vjerojatno treba granatiranjem unititi. Znate ta je, strateki gledano ta je nedostatak
ovog naeg razmatranja plana? Lijepo je to da treba sada admiral zatvoriti im i
preostala troja vrata, ali im neda nigdje izlaza. Nema izlaska da se.... lijepo je to da je
rekao sada admiral zatvoriti im preostala troja vrata, ali im ne da nigdje izlaza. (... da
se zatvara...) Da se izvuku, da pobjegnu, nego ih prisiljava da se bore do kraja, to
nam namee vee angairanje i vee gubitke. Prema tome, molim, dajte da uzmemo u
razmatranje i to, jer oni jesu demoralizirani, apsolutno, i ve kao to su se iseljavali iz
Grahova i Glamoa, kad su se nai prisiljavali, tako se ve dijelom iseljavaju iz Knina.
Prema tome, dajte da uzmemo, u vojnom razmatranju, i tu mogunost da im negdje
ostavimno put, da se mogu dijelom izvui. (... tu je Dvor na Uni..) DA, ali ovaj Dvor
na Uni je gore, ali ovo ovdje...

Davor Domazet: Gospodine Predsjednie, ovdje je put, i dva, zato smo u planiranju
operacije imali, na ovome dijelu, ostavlja se ovaj put, ovdje je liko, ovo gdje je Srb,
ovdje je pored Srba. Tu se ostavlja put i mogu izii, i drugi put, ostavlja se Dvor na
Uni, jer mi tek u zavrnom, tek izbijemo na Kostajnici postupno napredujemo i
putamo da izlaze, neemo mi zatvoriti to. Tako da ima dva kljuna puta.
Predsjednik: Da, da si olakamo da to prije to.
Davor Domazet: O tome smo i razmiljali.
2. DEO

..bolje da Gotovina radi nego da eka protuudar...

Zvonimir ervenko: Gospodine Predsjednie, samo kratko, ovo smo mi detaljno
rapsravili i plan kompletne operacije je onakav kakav jest, dobar, i izvrili smo sve
pripreme da moemo to uiniti. Ukoliko nema politikih oportunosti da se donese
odluka da se ide na sve, ja predlaem - da se umjesto sutra ujutro krene za jedan ili
dva dana kasnije, i da se barem ide na prvu etapu, prvu fazu ovog naeg kompletnog
plana.
Predsjednik: ta to znai, prvu etapu?
Davor Domazet: Dobro, prva etapa strateki nakon operacije, tako treba... i, slijedee.
Prvu etapu, zauzimanje Ljubova, stavljanje pod nadzor Udbine. Napad snaga zbornog
podruja Split i specijalnih snaga MUP-a, s padina Velebita na Graac, i stvaranje
uvjeta u drugoj etapi, izbijanja na Otri. Podrazumijeva napadno djelovanje na...
Predsjednik: Koliko bi ta prva etapa trajala?
Davor Domazet: To je dva do tri dana, dva dana, najmanje, ne, nee vie... (... na to,
jedan dan.)
Ante Gotovina: Tu imamo samo snage druge bojne, 9 gardijske, sa specijalnim
postrojbama.
Davor Domazet: Da, pa i ne treba vie, ne treba vie.
Ante Gotovina: Da, sa specijalnim postrojbama MUP-a, bez ikakve jedne potpore,
jaih oklopnih snaga u prodoru. Morat emo ih stvoriti, znai ona ne bi bila vie od...
Davor Domazet: Dalje, u tom istom prvom dijelu operacije je prodor snaga 1.
gardijske brigade i ostalih snaga zbornog podruja, sjeverno i juno od Plitvikih
jezera. Znai, otklanjanje opasnosti djelovanja po Zagrebu.
Zvonimir ervenko: Da, Zagreb, Karlovac i Sisak.

Davor Domazet: Da, i isto tako, od Karlovca, i isto tako prodor i izbijanje u
Kostajnici. To je prva etapa operacije, i ona je normalno ta i rjeava sve kljune
probleme.
Zvonimir ervenko: Gospodine Predsjednie, i nema pola krajine.
Davor Domazet: Ona je presjeena, krajine, svi vitalni objekti strateki su pod
nadzorom, stvoreni su uvjeti za drugu etapu operacije, koja isto toliko traje.
Dr. Miroslav Tuman: Da se preree ovdje dolje, ili ne, s Velebita, ovdje?
Davor Domazet: Ovjde? (Da.) Ne, ne , uzima se komunikacija, i izbija se na Graac,
na Velebitu, ne, tek u druogj etapi se uvoenjem 7. ili 4. brigade izbija se na Otri,
kao kljunu toku, ono isto to i... na pravcu prema Grahovu, i onda i potpuno je
odsjeeno, cjelokupno, sve njegove snage, i ostavlja mu se samo ta komunikacija za
izlaz.
Predsjednik: Dobro, kod toga to radi Gotovina s ovim snagama, koje je imao tamo?
Davor Domazet: Ne, on s ovim snagama tu ne radi nita, jer on je sve napravio to
treba, samo eka njihov udar.
Predsjednik: ekaj, ekaj, pa bolje je da on radi, negoli da eka protuudar.
...plan generala Gotovine...
Ante Gotovina: Ja imam jedan prijedlog, koji se moe uklopiti u plan naelnika
Glavnog stoera, a to je s one strane BiH. Ako mi dozvolite, ja bih ga i obrazloio.
(Listaju po karti...) Ovaj plan se uklapa u plan operacije od naelnika Glavnog stoera
Hrvatske vojske, a ide iz istoka prema zapadu, tj. iz BiH, ve s postojeih poloaja
Bosansko Grahovo, i isto tako ire podruje Glamoa. Vrijednost ove operacije je
povezivanje snage 2. krajikog korpusa, izbijanje na Vitorog i time stvaranje uvjeta za
izbijanje na Jajce, i rjeavanje problema Jajca. Drugo, s ovim pravcem, kao u prvoj
fazi operacija bi primila... Operacija, u isto vrijeme, kada kreu snage sa zapada
prema istoku, krenule bi snage 3. bojne 126. pukovnije 1. Hrvatskog gardijskog
zdruga i specijalnih postrojbi MUP-a Hrvatske i Herceg-Bosne, u pravcu crvene
zemlje, i time stavlja kompletno Knin pod kontrolu. Time bi uvezale i glavne snage 7.
kninskog korpusa na obrnau Knina. Druge snage, tu ja imam jedan zahtjev, a to je da s
Armijom BiH dogovorimo dvije brigade iz sastava BiH, koje bi bile pridodate i
operativno podreene zdruenom stoeru ovdje HVO, ali i HV. One bi imale zadau
da idu sjeverno u pravcu... da idu na spajanje u pravcu Kulen Vakufa sa snagama 5.
korpusa, koji prodire u pravcu Kulen Vakufa. S ovim ovdje uvezivamo jedan dio
snaga 2. krajikog korpusa, a s udarom u pravcu Kulen Vakufa s dvije strane, i dalje...
i bok, iz pravca juga prema sjeveru Kulen Vakuf, i od pravca sjevera prema jugu
Kulen Vakufu, uvezivali bi ostale snage 2. krajikog korpusa i one koje su dole iz
zrinskog korpusa, poslije obavijetajnih podataka obavjetajne slube. Tek poslije,
kada imamo rezultat s ove strane, nae snage koje idu u pravcu Zapadne Bosne,
sigurno da bi oni orijentirali jedan dio njihovih snaga, da bono udare u snage
zbornog podruja Gospi iz zbornog podruja Split, i iz pravca, ono to imamo padine
Velebita, u pravcu Graaca, te su u pravcu Otria. Tek tog trenutka, poslije jednih

dobrih provjerenih podataka, angairao bih snage 7. gardijske brigade i 4. gardijske

brigade - da obuhvatom izbijaju u pravcu Otria, i time kompletno razbijaju bono
snage koje bi ile u pravcu snaga zbornog podruja Gospi, i ostalih zbornih podruja,
Split, zajedno sa specijalnim postrojbama MUP-a, i time bismo kompletno razbili
njihove glavne snage 7. korpusa, 15. likog korpusa i zatvorili drugu komunikaciju, tj.
izlaz iz Knina u pravcu Graaca i dalje prema Bosni, a ovaj ve imamo pod
kontrolom, kod Knina, u pravcu Drvara. Mi bismo dobili, jedno, uvjet da idemo dalje
prema Jajcu, s ove strane, jer izbijamo na planinu Vitorog, odakle kontroliramo
kompletno prostor u pravcu Jajca. S ove strane bismo mogli ostvariti ono to je
spajanje sa Zapadnom Bosnom. A, drugo, kompletno zatvaranje junog sektora, i time
rjeavanje problema junog sektora u Hrvatskoj.
...za nekoliko sati ruimo Knin kompletno...
Predsjednik: Gospodo, u naelu prihvaam ovakvo razmiljanje. Kod toga mi jedino
jo neto fali, a to je da u ovakvoj sitauciji kad e biti, ako mi preemo u ope
ofanzivno djelovanje na itavom podruju, da e u Kninu zavladati jo vea panika
nego to sada vlada. Prema tome, treba predvidjeti i neke snage, koje e izravno
djelovati prema Kninu, a osobito, gospodo, prisjetite se - koliko je hrvatskih mjesta i
gradova razoreno, u Kninu jonije danas tako... Prema tome, morati emo rijeiti s
UNCROM i time, i to, itd. Ali, jako bi bilo dobro, prema tome, opravdanje za ovakvu
akciju je njihov protuudar od strane Knina, itd, pa prema tome, i imamo izliku da
udarimo, ako moemo s topnitvom, kao moete po... da se demolarizacija do kraja...
ne samo ovo...
Ante Gotovina: gospodine Predsjednie, u ovom trenutku mi kompletno s naom
tehnikom kontroliramo Knin,. Nije uope to, ako je zapovjed za udar na Knin, mi ga
za nekoliko sati ruimo, kompletno. S oklopnim snagama, srednjim, veim dometom
raketni sustav. Mi smo na 20 km zrane linije ovdje od prevoja... 20 km od centra
Knina. Snage koje idu na Knin s 400 dobrih pjeaka iz 3. bojne 126. pukovnije, koji
su svi iz ovog kraja, i poznaju odlino taj kraj, a imaju razloga da se bore tu, i ovog
trenutka ih je teko drati na uzdi. Prvi hrvatski gardijski zdrug, koji ima 300 pjeaka,
koji se ovog trenutka u ovom prostoru i dokazao, i u svakom sluaju, na te pjeake,
moemo na to raunati. Specijalne postrojbe MUP-a Hrvatske i Herceg-Bosne, koji
imaju 350 odlinih pjeaka, koji su se pokazali u ovome, i u operaciji, kao izvanredni.
Znai, da mi imamo negdje oko tisuu dobrih pjeaka, uvjebanih za desantiranje,
znai za brzo prebacivanje na ovom tekom terenu, mi lako moemo ovladati
Kninom, bez ikakvog problema.
Predsjednik: Ukljuujui, uzeto razmatranje da i vrtoletni desant napravite.
Ante Gotovina: Da, i to mislim. Stvar, to ovdje dobivamo... udarom s ovog praca,
mi kompletno s ostalim dijelom 126. pukovnije, koja je iz ovog kraja, sputamo se
putem, koji je ve probijen u pravcu Unita, spajamo se sa cestom na Unitu, izbijamo
u pravcu Svilaje s ostalim snagama i kompletno zatvaramo ovaj prostor, od Svilaje u
pravcu Unita, i oslobaamo, i stavljamo pod kontrolu cijeli ovaj dio ovdje...
..mora biti ofenzivna akcija...

Predsjednik: Gospodo generali, asnici, iako ne smijemo uiniti nita nepromiljeno,

ali treba poi od toga da znai da smo postigli takve uspjehe, od Zapadne Slaveonije, i
sada u Bosni, da smo stekli povjerenje naroda, da imamo raspoloenje vojske, da
imamo potporu i dobro dijela svjetske javnosti, a demoralizaciju protivnika toliku da
ne moe biti vea. Prema tome, treba nam i smjelosti. Znai, nije samo da imamo pod
kontrolom, nego da ga to prije zauzmemo i da dobije malo, da mu platimo. Prema
tome, nita avanturistiki, ono to bismo pretrpjeli gubitke da bi postigli uspjehe. Ali,
ipak mislim da nam je bolja politika situacija toliko povoljna da moramo imati u
glavi i u Knin ui to prije.
Ante Gotovina: Ovog trenutka, sa ovih pozicija, mi vidimo, imamo ovo, i
usporedimo kao Sljeme, kad vidimo Zagreb, evo takva je sada situacija.
Zvonimir ervenko: Gospodine Predsjednie, ako bih ja mogao Anti rei, da ne
vjerujem da on moe s postojeim snagama to uiniti, jer e vrlo brzo kroz nekoliko
dana biti u poziciji da se brani, a vrlo teko da ovo moe...
Predsjednik: ekajte, malo ekajte, on polazi od toga, da sa zapada poe u to. Prema
tome, koje bi to bile sprske strane koje bi se mogle suprostaviti i naim snagama s
podruja Grahova, a sa zapada. (Mijeanje glasova.)
Ante Gotovina: Ja mislim da je ovo poetak...
Predsjednik: Mi moramo graditi svoje uspjehe dalje na... (utanje s papirima.)
Davor Domazet: Gospodine Predsjendie, ova operacija ovdje, te razine, ona da,
dapae, ona rjeava onaj glavni postulat, koji je ostao... a to je to potpuno na ovome...
S tim, budui da je general Gotovina sa snagama koje ima, na onom dijelu planirao
ui u Otri, a to je jedna od drugih kljunih toaka koje jesu... (... pokazuje kartu.)...
vidite, ovdje tu, u tome, ta raskrsnica, u tim snagama ui, i rjeava onu drugu kljunu
toku.
Ante Gotovina: Jasno. I, jo neto, sada nam je blie izii na Otri....
Davor Domazet: Ali, i jo vie, pod jednim - ako vi gledate samo izolirano taj dio, a
bez operativne, ili strateke razine, onda on ima sasvim jednu drugaiju projekciju.
Kaemo, snage sa zapada, postavljam pitanje odmah - koje snage? Ako su nam 4. i 7.
brigada tu, kao nositelj udara za to, znai, mi moramo ovo ovdje... Ante Gotovina: Ako ste predvidjeli da izbijate na Graac s 2. bojnom... gardijske
brigade, s ovim postrojbama...
(Z. ervenko: Ma ne...)
Davor Domazet: Ne, ne tako, nemojte. Ova operacija ide i ona moe dati prema
ofanzivnosti, dominanti, kao duh, kao takav. Mora se biti i sa zapada, a sa zapada smo
i mijenjali, zato i nema na ovim novim planovima 7. brigade, jer se nalazi tu. A, sa
snagama generala Markaa i ostalim snagama zbornog podruja, ukljuujui i 2.
bojnu 9. brigade, mora izvriti ovu prvu etapu zauzimanja prezida, kao kljune toke,
onda ona ima ulogu, ova operacija, ovdje kao to je tu...

Ante Gotovina: Toga trenutka je jo puno lake izbiti s ove strane na Otri.
Davor Domazet: To je jedina dvojba, gospodine Predsjednie, prebacivanje ve
snaga, koje jesu, jer manevar bi bio zaista teak, i normalno je da ne dolazi u obzir.
Predsjednik: Ne, pa nema, dakle, prebacivanje odavde, pa na zapad, to je glupost.
Davor Domazet: Da, zato to i kaem, to je jedina promjena. Ali, isto tako, zborno
podruje Split sada mora napraviti snage dostatne da ih moe podrati, jer smao
izbijanje Mukovice rjeava stvar, jer moramo drati rijeku... (To moe, da...) Ostali
dio operacije ide ve po razraenome....
Ante Gotovina: Ja to garantiram, izbijanje na Mukovicu, sa snagama koje imamo
ovoga trenutka.
3. DEO

... reagiranja i strani mediji...

Predsjednik: Dajte da malo vidimo prvo reagiranje na ovaj moj odgovor, i na
sadanju situaciju u svijetu. Dakle, ve sam vam rekao, glavni tajnik NATO-a,
upoznao ga je moj ambasador, i zauzet e se za razumijevanje naih. HFP - odgovor
na reagiranje na moj odgovor, sinonji. Pismo s vrlo tvrdim tonom Hrvatski
predsjednik je kategoriki odbio, hrvatske vlasti se boje mogueg srpskog napada na
Istonu Slavoniju. Ako krajiki Srbi ne primijene 6 toaka sporazuma, prisustvovat
emo razbuktavanju u regiji, koje bi moglo dovesti do proirenja rata. Ukoliko se
sporazum potuje, moda nee biti eskalacije rata tijekom slijedeih 2-3 dana. Izjavio
je Ricahrd Holbrooke. I, Richard Holbrooke je u State Departmentu, amerikom,
zaduen za to. HP. Hrvatski predsjednik je rekao da ponuda nije dovoljna. On
oigledno nije jako zainteresiran da UN nadgledaju aktivnosti njegovih jedinica, dok
se pokuavaju probotii kroz Bosnu prema Kninu. Tuman je isto rekao da odbija
pregovarati s voom hrvatskih Srba, Martiem, ili bilo kojim drugim ratnim
zloincem. Glasnogovornik UN Ganes je rekao kasno naveer, da je na Srbima
slijedei korak. Ako su spremni potivati dogovor, onda emo vidjeti napredka. Ako
se sutra nee napadati Biha, ako konvoji humanitarne pomoi stignu do bihaa, bez
prepreke, to znai da dogovor vrijedi. Ve prije hrvatskog odbijanja zapadnih snaga
bosanskih Srba, general Ratko Mladi je rekao - da dogovor nee mijenjati njegove
planove da ponovno osvoji sva podruja izgubljeno u korist Hrvata tijekom zadnjih
nekoliko dana. Zato je Karadi dao naredbu naelniku Milovanoviu, a ne Mladiu?
Zvonimir ervenko: Zato to je jai od Mladia.
Davor Domazet: Dakle, sukobi izmeu Karadia i Mladia, i Mladi je pod
utjecjaem Miloevia, a Milovanovi je izravno pod Karadiem, to je raskol izmeu
njih.
Predsjednik: Da li se Mladi javio?

Davor Domazet: Mladi se nalazi trenutno u Mrkonjigradu, a zapovijedno mjesto

Milovanovia je u Drvaru. Ante Gotovina: To su vam dvije struje, jedna Pale, jedna
Banja Luka.
Predsjednik: Reuters: Zapanjujua hrvatska ofenziva koja je preplavila dva grada i
ogrmno podruje, prisilila pobunjene krajinske Srbe, da popuste u napadima na
zapadnobosansku enklavu Biha, te da pristanu na razovor s neprijateljem. Ali u
Zagrebu hrvatski predsjednik Tuman odbija Akashijeve prijedloge. Dogovor kojem
nedostaje precizan termin za provoenje, ipak predstavlja veliki ustupak od strane
Srba. No, nije jasno da li je to samo srpska varka, kako bi kupili vrijeme za
pregrupiranje snaga, nakon to je na to podruje stigao general Ratko Mladi. (Da,
Mrkonjigrad...) AFP i Reuters. Britanski ministar obrane Michael Portiljo, izjavio je
na odlasku u Washington gdj ee boraviti 24 sata kako bi razgovarao o Bosni da ne
eli zvuiti melodramatino, ali da hrvatska intervencija sada otvara perspektivu
otvorenog rata, u svakom sluaju izmeu Hrvata i bosanskih Srba, to nas jako
zabrinjava. Radio Korenica, vijest u 10 sati. Hrvatski predsjednik Tuman izjavio je
juer naveer Yasushi Akashi. U vijestima se dalje prenosi prijedlog, njihov prijedlog
Banja Luka, ne javlja predsjedniku pismo Akashiju, spominje jedino Mladieve
prijetnje prigodom njegovog boravka...
Zvonimir ervenko: Milovanovi je vei strunjak od Mladia, to je bez svake
sumnje.
Predsjednik: Sada, sluajte, ne znam, u tu procjenu se ne bih sada, ali Mladia ste
razumjeli, ne moe se porei da je....
Ante Gotovina: bolji je vojskovoa.
..nizak moral...
Predsjednik: Da, bolji je vojskovoa, da i drzovit je, i on koristi. Sluajte, on, kao i
Karadi i Miloevi koristi do sada to nejedinstvo Europe, Francuske, Engleske,
Njemake i Amerike, i prema tome, oni su iskoristili to do maksimuma. Druga stvar je
to oni sada nemauu snaga. Sluajte, kada oni nisu uspjeli poslije naeg "Bljeska" u
Zapadnoj Slavoniji da nam osvoje Oraki dep, onda je to najbolji znak, a to im je
trebalo kao lijek, da dopustili nekakvu objedu, i da bi stvorili tu granicu na Savi. Tako
da je to znak popriline njihove bespomonosti, u cjelini uzevi, to ne treba
potcjenjviati, ali moramo i to s tim raunati, i, evo, da, ako nisu mogli s Orajem
ovladati, kako bi sada nas mogli ugroziti na bilo koijem podruju, osobito s pametno
isplaniranim i odlino provedenom naim ofenzivnim djelovanjem. Mislim da ovu
ideju, koju je general Gotovina iznio, da je treba uzeti u obzir, da ne dolazi uope u
obzir prebacivanje tih snaga na zapadno podruje, nego djelovanje, njihovo djelovanje
s tog podruja prema Kninu, prema zapadu. Niste mi nita kazali ta moemo, kad ve
tako poe, to moemo u odnosu na Benkovac. Da li oni u Benkovcu imaju neke
snage, ili su gore?
Ante Gotovina: Sve te snage ovog trenutka, su, po obavjetajnim podacima koje
imamo, iz slube sigurnosti, maksimalno pripadnika benkovake brigade, koji su iz
sastava Obrovac, Benkovac, elevske, Kistanje, bili su na prostoru Grahova,
Glamoa. Tamo su te njihove glavne snage razbijene. Znai, ovog trenutka je njihov

moral nizak, i njihov povrfatak sigurno u Benkovac, i u te brigade, i ofanziva u tom

pravcu je upitna. Mi imamo dostatne snage za obranu, u tom prostoru, a naa brza
ofanziva bi sigurno primorala te njihove snage, koje su sposobne za protuudar, da ih
povuenmo u pravcu sjevera.
Predsjednik: Moemo u pravcu sjevera, ali i onda mi pripremite i neke manje
jedinice da uu u Benkovac. Da li to razumijete?
Ante Gotovina: Da, jasno, to su domae postrojbe.
Predsjednik: Treba imati smjelosti, u jednoj opoj demoralizaciji, i sluajte, koliko
imate iskustva, imam ga ja iz rata, koliko vi imate iskustva - u jednoj opoj
demoralizaciji gdje se oni vie ne mogu pouzdati da e dobiti pomo. Tu treba imati
smjelosti, itd.... Ante Gotovina: Da, od tog ratnog lana, koji je ve odobren, to je sve
predvieno, znai, one snage, koje su u obrani, odreene.... povoljna situacija, kreu
u...
Davor Domazet: ... kao snage za gonjenje, dani su im tono pravci, vrlo male snage,
gdje ulaze u dubinu.
Predsjednik: Da li ima netko od vas nekih novih prijedloga ili miljenja, kada
moemo poi u jednu takvu operaciju, sveukupnu operaciju. Prema tome, s tim da tu
trebate planirati. Ovo to je Domazet iznio, ali, to ipak precizirati, koje su to toke,
koji su to pravci koje toke moramo, s kojima moramo ovladati, da bismo protivnika
kasnije potpuno dotukli, prisilili na kapitulaciju. S tim to sam rekao, i ovo to smo
kazali, da im ovdje treba dati izlaza da mogu.... Jer, vano je da im ti civili, da pou,
pa e onda i vojska, i kada kolone pou, to djeluje psiholoki jedni na druge.
...iseljavanje civila...
Ante Gotovina: Ve sada ima veliko iseljavanje civila iz Knina, koji odlaze za Banja
Luku i Beograd. Znai da mi, ako nastavljamo ovaj pritisak vjerojatno za neko
vrijeme, nee biti toliko civila, nego onih, koji moraju ostati, koji nemaju mogunosti
otii.
Predsjednik: Da li je mogu udar na Knin, da ne pokaemo logor, koga UNCRO
tamo, UNPROFOR....
Ante Gotovina: Mi moemo jako precizno, ovog trenutka, djelovati po Kninu, bez da
ciljano u vojarnu, u kojoj se nalazi smjeten UNCRO. (Imamo sve snimke, i tono se
zna to...)
Davor Domazet: U toj junoj vojarni, a njegove snage su sjeverno. Prema tome,
moe se vrlo precizno gaati, a da se nikako ne doe pod djelovanje, u.... malo junije
od Knina, to su precizno....
Ante Gotovina: Ovoga trenutka ni jedno nae oruje ne djeluje bez navoenja, znai,
neposredno se navodi.

Predsjednik: To znai ipak malo zahtiejva ovako, prema tome, da nam nije glavna
zadaa spajanje prema Bihau, nego... i to ipak zahtijeva pomjeranje dosadanjih
planova. Koliko vam treba i za dvorenje plana i za eventualno pregrupiranje snaga.
Da li e to zahtijevati pregrupiranje snaga?
Zvonimir ervenko: Dva dana, ne vie.
Predsjednik: General Crnjac, to?
Miljenko Crnjac: Gospodine Predsjednie, ja isto smatram da bi nam bilo potrebno
2-3 dana da bi izvrili pregrupiranje snaga, jer ovo je sada novi momenat, general
Gotovina planira 7. i 4... znai, treba dovesti snage, dublje. Druga stvar, ne znamo, ja
do sada nisam znao gdje e 5. korpus djelovati. Ako e djelovati prema generalu
Gotovini, onda se odmah mijenja situacija i prema meni i prema Norcu. Inae, 5.
korpus je u onom naem planiranju, bilo da bi on djelovao prema Slunju, i prema
stoernom brigadiru Norcu. Sada bi 5. korpus najvjerojatnije trebao ii s njima, i
dogovoriti da djeluje prema Kulen Vakufu, odnosno da djeluje dolje...
Predsjednik: Koliko ima Dudakovi, 5. korpus?
Ante Gotovina: Ima 15.000 (Ima?) Da, da, ima, ali ima on jo 10, al ih nema s ime
naoruati, i to je problem. Da ali 15.000 ima.
Predsjednik: Dobro, moe makar fingirati djelovanje i prema zapadu i prema jugu.
Zvonimir ervenko: bilo bi najbolje da ide prema jugu. Davor Domazet: Ne, ne,
njegov je Kulen Vakuf, i neka ide s bosanske strane granice.
... o panici u Graacu...
Predsjednik: Znam, ali to ne znai, ako ide na Kulen Vakuf, s brigadom.... s
nekakvom satnijom ne moe tamo. (On e vezati te stvari.)
Miljenko Crnjac: Da, tako je, to bi trebalo dogovoriti, ali snage, koje bi dole, tu
gdje je bila planirana 7. trebati e im 2, 3 dana upoznavanje prostora, terena, itd, ja bar
to tako razmiljam.
MirKo Norac: Nisi dobro sluao, tamo gdje e doi 7. doi e sa druge strane 7, to je
ista stvar, i i ne mijenjamo nita s druge strane, ovo dolazi, i nita se ne mijenja,
nikakve snage. Ovo je najlaki manevar, i najbri, ali isti je, ali, cilj je isti, Ante i smo
se razumjeli odmah. (Da, bitan je cilj.) Da, dolazi na isto mjesto, samo sa druge
strane.
Ante Gotovina: Da, sa druge strane, a sa ove strane je puno blie, nego prebacivanje.
(Nemamo vie...)
Mirko Norac: Imamo ovo ovako, ovdje ... (listaju kartu...)
Predsjednik: ta je Markau tu zadaa, tko zauzima Ljubovo? (Norac.)

Mirko Norac: Predsjednie, sukladno zadaama i ratnom planu mi smo apsolutno sve
poduzeli, znai, apsolutno smo izvrili sva pregrupiranja snage, i doveli ih u
oekujue rajone, grupirali... i domobilizirali smo i postrojbe, i uspostavili i ovo,
svake brigade, doveli postrojbe, i domobilizirali postrojbe i doveli ih u oekujue
rajone. Jedino jo nije pregrupiran 1. brigada, koja bi trebala doi tijekom dana, ili
sutra. Meni, to se tie ovoga dijela, maksimalno je potreban jedan do dva dana, znai
da sam apsolutno spreman za izvrenje, u cijelosti, operacije, u jednom dijelu
spajanja, i s 5. korpusom, i dva pomona pravca, na pravcu anak, Trnavac, ispred
Koreniko vrelo, ispred Korenice. I, drugi mi je pomoni pravac Ljubovo, gdje bih
zrakoplovnu luku stavio pod kontrolu. Znai, ja bih to mogao maksimalno jo jedan
dan, koji bi mi bio potreban da to tako, mada su mi sve postrojbe spremne.
Predsjednik: Znai, s tim da bi trebao ii pomonim snagama prema Bihau, a
glavnim snagama bi iao juno prema Kninu i Korenici.
Mirko Norac: Ne, ne, glavni pravac napada mi je, sukladno o ratnom planu.
Glibodor, Lika jesenica, Saborsko, Drein grad, a pomoni pravci su mi juno od
Plitvikih jezera.
Gojko uak: A, njegove brigade i Marka mu je ovdje na ovom pravcu , jer djeluje s
Markaem.
Predsjednik: Generale, to je bilo u skladu, takav plan. Mislim da tu treba male
korekcije, to je bilo u skladu s tim planom, da nam je vano prodor do Bihaa i samo
presijecanje neprijatelja. Ali, sada nam nije glavno, to je pomoni pravac, pomona
zadaa, sada prodor prema Bihau. glavno nam je sada udar po protivniku i
ovladavanje podrujem.
Mirko Norac: Gospodine Predsjednie, jedino jedan prijedlog, ako dopustite - onda
bih mogao ii prema Lapcu, ovaj dio snaga,koji se pregrupira, pregrupira 1. brigadu,
uvesti s pravca Ljubova, i uvesti je dolje, odnosno preko Debelog brda, i prema
Lapcu, tako da zatvorimo taj pravac, a snage 5. korpusa Armije BiH, onda bi se
zajedno spojili sa snagama i zbornog podruja, i odsjecali bi taj dio. S tim da onda
moramo blokirati Korenicu.
Predsjednik: Da, da, to i se ini tako, Da, ta?
Dr. Miroslav Tuman: U tom sluaju ako ovo bude izvedeno u roku od, ne znam, 48
sati, nee ovi imati vremena da se ovi izvuku vani. (Da, onda ga zatvaramo). Da,
zatvaramo ga onda. (Mijetanje glasova.) Da, onda ide malo junije od Bihaa, tako
da ostane ovaj put. A, ovaj ovdje, imaju vremena da se izvue. (Ako idemo uv eu
dubinu...)
Davor Domazet: General Gotovina ide istoni smjer, izbija ovdje, mi zauzimao
Velebit i Graac stavljamo pod nadzor i kmunikaciju, a ovdje ostavljamo prostor. Ne
treba bitno mijenjati korekciju plana, samo neki pravac, a ovdje presjecamo, ovo
sjeverno i juno od Plitvica i stvarmao uvjete da oslobodimo Slunj kao koridor, kao
takav, tako da e 5. korpus se moi usmjeriti u jednom i drugom pravcu. Mislim da
neke velike korekcije sada nisu potrebite, samo priprema zavrna dva, tri dana.

Mladen Marka: Gospodine predsjednie, da se ukljuim, moja zadaa u ovom

planu na mikrorazini vezano za gospodina Norca-mi kreemno sa Velebita - ovdje je
Sv. Rok i tu je cesta Obrovac - sputamo se sa Velebita (ovo plavo) i imamo zadau
da doemo, blokiramo Graac i oslobodimo...
Predsjednik: S tim kad i kae da blokira Graac imaj na umu da moe biti takva
situacija, panika u Graacu da ue i to prije ue, da javi da si uao u Graac i svi
vi koji ete biti, jer e to djelovati psiholoki u takvim situacijama, psiholoki utjecaj
pada pojedinih mjesta je vei negoli da dva dana tue sa topovima, granatama itd.
Mladen Marka: U naem operativnom planu je bila 7. brigada - mi smo trebali
stvoriti povoljne uvjete za daljnje uvoenje, s tim da u isto vrijeme Hrvatska vojska
ide prema Obrovcu i na Mukovce. Znai, u isto vrijeme se to odrauje i stvara
prostor. Meutim, ovim sada to iznosi gospodin Norac, znai nije promjena zadae...
...Obrovac e sam pasti...
Predsjednik: Kad poete ovdje, oni e Obrovac sami napustiti.
Mladen Marka: Nema promjene zadae, s tim da gospodin Norac ide gore. Znai,
njih stavljamo ovdje u dep i odatle moemo krenuti prema Norcu, a Norac krenuti
prema Lapcu i praktiki smo ovaj itav prostor iselili. Ovo se sve uklapa i praktiki to
dobiva s ovim planom koji je gospodin Gotovina predloio, praktiki se itavo to
podruje stavlja pod...
Predsjednik: Shvatite gospodo, da je situacija u njihovim redovima takva, pa oni su
napustili Glamo, Ante, koliko, dva dana prije nego to smo mi uli, i samo Grahovo,
a kakva e tu situacija biti nakon tih pobjeda Hrvatske i jo su glupi pa govore kako
Hrvatsku vojsku vode ameriki generali i NATO-ovi avioni. To je jedna opa psihoza
demoralizacije. Samo mi ne smijemo dopustiti greku da nas negdje, razumijete,
nanesu neke nepotrebne gubitke.
Zvonimir ervenko: Gospodine predsjednie, mi kod Ante Gotovine moramo se
uvati, mi ne smijemo doivjeti nikakav poraz ovdje. Ovo to oni namjeravaju, to ni
pod kakvu cijenu...
Predsjednik: Momentalno oni nemaju nikakvih snaga...
Davor Domazet: to vie ekamo, ... I to sam rekao u svom izlaganju, ove snage to
su oni pripremali, rekao sam da ne mogu u najpovoljnijim uvjetima sve da angairaju,
ne mogu 4 do 5 dana. Prema tome, mi dva dana imamo pripremu, tri dana smo ispred
njih.
Dr. Miroslav Tuman: Ovo je realno za oekivati kad se ovo oisti, pa kada se
izvuku snage onda se oni mogu pripremiti nakon deset dana. Za to vrijeme mi emo
ovo sve oistiti.
Predsjednik: Treba nam umjesto utorka etvrtak... (Glasovi: U etvrtak ujutro) Ali
dotle bi trebalo, molim vas lijepo, da nam daju povoda, da provociraju.

Zvonimir ervenko: Jedino da Markaa zaduimo za to.

Mladen Marka: ... i optuimo ih da su nas napali diverzantski da imaju namjeru ii
prema Maslenici, da imaju namjeru ii preko Velebita na prometnicu od Karlobaga
prema Starigradu, ele to presjei i zato smo morali intervenirati.
Davor Domazet: Mislim da bi bilo najbolje - na sljedei nain: da zrakoplovnu
Udbinu - oni koriste, napravimo jednu eksploziju da su zrakoplovstvom udarili i tako
maskiramo sve nae pravce, a nama se otvara...
Predsjednik: I ovdje da vre protunapad na Grahovo, nai su odbacili i idu naprijed.
Treba isto tako gore na sjeveru u odnosu na Kostajnicu...
...gdje e bjeati...
Vladimir Zagorec: Mi bi njima predsjednie, morali otvoriti dep, ali oni kad ponu
bjeati oni e morati negdje bjeati, prema Kninu nee, prema Kostajnici, moramo
otvoriti negdje dep gdje e oni pobjei - Dvor na Uni.
Ante Gotovina: Bio im je patrijarh, odrao je molitvu, liturgiju Dvor na Uni i iao je
u Knin promijenio je - trebao je ii na Banovinu, ali je promijenio, otiao je u Knin.
Predsjednik: Je li istina da je Arkan s njime?
Ante Gotovina: Da, oni ga uvaju gospodine predsjednie.
Zvonimir ervenko: Ja bih molio predsjednika da preciziramo ako oni ponu
granatirati Osijek, da li tamo to uiniti gospodine predsjednie?
Predsjednik: Ponovno ponavljam, ne smijemo se dati isprovocirati da mi damo
povoda Jugoslaviji da stupi u rat, razumijete?
Vladimir Zagorec: To bi bio povod da mi dolje krenemo.
Predjednik: Mi nismo kadri, bilo bi glupo da idemo istovremeno na istonu
Slavoniju i na Baranju, tu bismo izgubili podrku onih prijatelja koji nas podravaju
suzdrano. Ako tuku Osijek, oni e se iskompromitirati politiki pred svijetom, a to
bismo mi mogli tui, neko selo?
Zvonimir ervenko: Nemamo adekvatnog cilja.
Ante Gotovina: Jedino Beli Manastir, nita vie. ni priblino drugo.
Predsjednik: To jedino ako moemo udariti po nekoj bateriji, ne nita drugo.
Gospodo, znate ta odluka da idemo ima i svoje politike i gospodarske financijske i
druge strane. Znai, ona nas kota izravno, a mobilizacija i sve to skupa, neizravno, a
to takoer izravno, vjerojatno da nee samo biti poveanja turizma negoli e i ovi
koji su tu otii. Ali, to je razlog da ne moemo eprkati. Znai, idemo da onda
rijeimo jug i sjever, razumijete. Prema tome sljedee godine emo imati Hrvatsku i

turizam, a isto tak oslobaamo snage da krojimo granice Hrvatske u Bosni,

razgranienje. Prema tome, to to sada odluke koje donosimo i provedba tih odluka je
od golemog povijesnog znaenja.
...troimo streljiva kao da smo Rusi ili Amerikanci....
Zvonimir ervenko: Jo jednu stvar gospodine predsjednie, ako dozvolite, ja bih
volio da gospodin Zagorec ovdje jasno kae da li on u stanju logistiki podrati nas sa
svim sredstvima koje mi traimo. Ja znam koliko ega imamo, ali to je jako bitno.
Vladimir Zagorec: Logistiki mi moemo podrati jedan dio - popis ima - meutim,
utroak streljiva koji je bio na Glamou i Bosanskom Grahovu je relativno velik.
Mene sada samo zanima i ja molim sve zapovjednike da se obrati panja na utroeno
streljivo u ovim operacijama. Mi u priuvi imamo za nekih 5 dana, meutim, treba
obratiti panju na topnitvo, recimo koristi se 100 mm za tenkove, T-55, puno vie
nego 130 ili 122 za topove.
Ante Gotovina: Da, ova je operacija bila najvie izraena tenkovska borba.
Vladimir Zagorec: Da, tu se tenk moda koristio vie kao top, jer ovog streljiva
topnikog ima.
Ante Gotovina: Jer to je tako brdovito zemljite, da topovi 130 i 122, raketnim
sustavom dolazi manje do izraaja jer nisu to visoravni nego vie tenkovska borba,
znai brz prodor.
Vladimir Zagorec: Za par dana je 3,4 tisue granata, 100 mm ispucano.
Predsjednik: Gospodo, ja sam pred svima vama, a posebno pred nekim tu generalima
govorio da u itavom tom svom ratu zaista troimo streljiva kao da smo Rusi ili
Amerikanci. Prema tome, tu se vie sluiti sa manjim jedinicama, diverzantskim
djelovanjem i sa iznenadnou, udarom manjih snaga, pjeakih, pa i ovim
helikopterskim, odnosno vrtoletnim, desantima tamo gdje se ne oekuje, ali se moe
postii daleko vei uinak negoli - jasno je, a kad bismo imali dovoljno onda bi i ja
bio za to da najprije sve unitimo sa granatiranjem, pa da onda krenemo.
Vladimir Zagorec: Gospodine predsjednie, ja garantiram da emo imati sve,
odnosno imamo opskrbljeno sve, samo jo jednom molim sve da smanje, da se ide
puno realnije. Nepopularno je, ja ba ne dajem sve prema zahtjevima, a jer ako se da
onda se i potroi, znai, idem onako...
Predsjednik: Ali povei meusobno i prosudba da tamo gdje treba dati, treba dati, a
svi vi, znai, ne razbacivati nego tediti. to se nas tie i sada Grani ide na sastanak
sa Velajatijem itd, pokuati emo isto tako to rijeiti.
Davor Domazet: Gospodin ministar zna taj prostor i tu su bunkeri bili tako utvreni
da smo mi slali pjeadiju, a ili smo frontalno tenkovskim udarom, imali bismo stotine
mrtvih...

Ante Gotovina: Avione sputamo, to nae, to muslimanske, uzimamo, meutim, ja

bih vas molio, od onog sastanka, mi nismo dobili ni jednog centra. Sve ovo u zadnjih
est mjeseci, ministar jako dobro zna, ilo na rije, od onih raketa S-300 pa nadalje.
Predsjednik: Kapar dati e mi predsjednika Vlade kad zavrimo razgovor.
Ante Gotovina: Ja sam vam zadnji puta rekao dug je 70 milijuna dolara bio zadnji
puta, sada je ve malo vei. Nije problem, ali barem neto da damo.
Predsjednik: Jasan je problem. (Upadica: Drugih problema nee biti) Jo malo u
smislu promidbe. Dajte ova dva dana - mislim da bi trebalo ii ovako afimirati nau
pobjedu, mislim da u promidbenom smislu nismo dovoljno dobro iskoristili, uo
sam, znai, govorilo se o 200, 250 mrtvih, to je ponovio i ovaj ori, a Ante Gotovina
mi kae da su imali 317, prema tome, dajte radi podizanja morala u redovima Knina,
javite i objavite to, 300, 350, pokaite ta tri tenka koja ste zarobili i koja su u uporabi.
Davor Domazet: Sama grahovaka brigada priznaje 400 van stroja, sada to mrtvih i
to ranjenih... (Upadica: I topniki divizion zarobljenih)
Predsjednik: To treba kazati.
Davor Domazet: Mi smo ekipirali treu brigadu HVO sa topnitvom koje je
zarobljeno.
...dati do znanja kuda da izvlae civile...
Predsjednik: To dajte radi poboljanja klime u naim redovima, a razumije se i
njihovim, i u svjet. Gledajte, taj svijet, ak i nai prijatelji, oni su sve to - naih akcija,
robovali nekoj ideji da su Srbi toliko nadmoni da smo mi bespomoni i od Maslenice
pa nadalje, otkaza UNPROFOR-a, stalno su me upozoravali doivjeti ete poraz itd.
Sada smo ih malo uvjerili, ali dajte te podatke - tenkove, te topnike baterije, gubici,
znai, od danas, sutra, prekostura stlano to ponavljati na televiziji, na radiju i ovo da
oni napadaju, da pokuavaju to napadima, da je ovo samo manevar njihovo izvlaenje,
da nisu napustili podruja koja su osvojili u Bihau itd.
Dr. Miroslav Tuman: Da li ovdje da se na radiju prenosi poruka koji su im putevi
otvoreni za izvlaenje?
Predsjednik: Da, to bi trebalo rei - ne da su im otvoreni, negoli da je opaeno da se
civili izvlae tim i tim putevima.
Dr. Miroslav Tuman: Da li to moemo negdje na poetku akcije rei. Da li
moemo objaviti da im se da do znanja da se tu izvlae civilima?
Predsjednik: Da, rei da polaze sa civilnim automobilima, kolima itd.
Dr. Miroslav Tuman: Ali e zatvoriti neke putove, pa da im kae u kom smjeru
da ide da imamo to manje poslova.
Predsjednik: Gdje je taj prijelaz? (Dr. M. Tuman: Kod Srba.)

Dr. Miroslav Tuman: Evo, ovdje na auto-karti je jo lake vidjeti. To je Kulen

Vakuf, Srb, dobro sam rekao.
Predsjednik: Ima dalje put?
Ante Gotovina: Ima, izie na Bosanski Petrovac, prema Drvaru, ovdje, vidite.
Dr. Miroslav Tuman: Treba rei da nije mogue proi sa tenkovima i topovima.
Predsjednik: Ima li neto naelno jo razjasniti?
Gojko uak: Imam ja pitanje. Gotovina-Marka, vremenski koliko do spajanja vas
dvojice? Ante Gotovina: Poslije mene je potrebno etiri dana sa dvije strane.
Mladen Marka: 8 do 9 dana sve skupa, ako general Gotovina ima etiri dana rada,
znai da se spusti, da napravi ovu operaciju, mi smo predvidjeli 4 dana da bi doli
ispred Graaca.
Predsjednik: To nije osam dana, nego treba istovremeno poi, pa znai za etiri dana.
Mladen Marka: Pitanje je kilometrae gospodine predsjednie: Mi sve radimo na
nogu, pjeatvo je na cesti, nema komunikacije. (Predsjednik: Kolika je to
kilometraa) 18 km od sadanjeg poloaja do Graaca.
Predsjednik: Ne trebate za 18 km etiri dana.
Mladen Marka: To je konfiguracija tla, to se ide pjeice. Do granice ima isto toliko.
Ante Gotovina: Mi smo skratili s ove strane, i ja sam tono na 20 km od Otria.
Gojko uak: Da li se ti sree s njim u Graacu?
Ante Gotovina: Ne, u Otriu.
Gojko uak: Zato pitam.
4. DEO

..ako izbjeglice krenu prema Zagrebu...

Ante Gotovina: Ali ne treba on mene doekati u Otriu. Kad sam izbio u Otri ja sam
prekinuo komunikaciju fiziki. Ja neovisno o tome radim. Kada on prekine, prekinuo
je sve komunikacije, nema vie nita, a mi smo izbili u Graac, uli smo u Graac. Ne
treba se spajati. Ovo je Otri, on u Graac i stvar je rijeena, to je cilj operacije. Oni
ne trebaju ii unutra u ovaj prostor, tako da se operacija odvija...
Predsjednik: Ti izbija na Otri i ovdje se sputa na lijvoj strani i vidi kakva je
situacija u Kninu, pomo razaranjem jednog dijela i po mogunosti ui.

Mladen Marka: Gospodine predsjednie, im mi osvojimo elavac kao centar veze

i praktiki mozak tog dijela oni su gotovi sa sistemom veza i praktino to e biti
totalno rasulo.
Zvonimir ervenko: Gospodine predsjednie, ja bih molio - Domazet, dajte mi
objasnite kako e se ovi centri veze, kojim redom, kojim fazama?
Davor Domazet: U prvom udaru, to bi bio poetak operacije, ide se na zapovjedno
mjesto 18. brigade u Buniu to stvara uvjete... njihovog sustava i omoguava
snagama - izbije se na Ljubovo i stavi pod nadzor. I drugo, u istom tom udaru
elavac, elavac idemo s razloga to mu ostavimo samo dio veza izmeu Knina i
preko Petrove gore da ih mi sluamo, to zrakoplovom idemo. (Upadica: Misli sa
Plomina kad govori o Kninu?) Iz Plomina na Pljeivicu i ostavljamo da mi sluamo
to sa operativno strateke veze, a unitavanje elavca, skidamo mu sve operativne i
taktike veze na prostoru VII. i XV. korpusa. Nakon toga kada krene operacija
sjevernog dijela, idemo na Petrovu goru, ostavljamo Zrinsku goru isto tako da samo
taj jedan dio veza sluamo i na kraju zavrava se sa Zrinskom gorom.
Predsjednik: to je sa tim njihovim pokretnim s kojima mogu eventualno rampama... (Upadica: Mislite na protuzrane...)
Predsjednik: Zemlja-zemlja.
Ante Gotovina: Oni ne mogu, imaju ureen poloaj u Maji (?) i normalno sa
Arkanom mogu sa prostora - znamo te pozicije, tako da emo to topnitvom pokuati
neutralizirati a ako osjetimo u eletkronikom izvianju da se oni nalaze u pokretu,
onda emo zrakoplovstvom ii izravno na njih.
Predsjednik: To mislim, da ne zaboravite.
Ante Gotovina: Ne, to smo planirali.
Predsjednik: U itavoj ovoj operaciji, sluajte, gdje moramo ii na prekidanje veza
izmeu njih i zauzimanje kljunih poloaja jako bi rado vidio neki vrtoletni desant na
nekakve takve toke koje su vane, a gdje nemaju velike snage. Nisam uo ni jedan,
imate li?
Ante Gotovina: Imamo po planu, jer ako gledate ovu kartu ovdje, vi ne moete
probijati nego tek drugi dan oklop, znai poslije 24 prva sata ne moete, tu ininjerija
radi, ali ubacivanje grupa sa helikopterskim desantom, sa prizemljenjem mi
zauzimamo ove glavne vrhove i tu im omoguavamo prodor inenjerije i iza innjerije
protuoklopne snage. Ja imam tu samo 24 sata da probijem put i da spojim ta dva puta
- da izbijem direktno sa cestom na Otri. Znai, prvih 24 sata sluimo se samo
pjeadijom, topnikim udarom i desantiranjem u prostorima. Tu na ovoj karti to
moete vidjeti, to je ovaj greben. Poslije kada smo oslobodili snage onda moemo i
desantirati unutar Ravnih Kotara, kada smo izbili na Otri sa ostalim snagama se
pribliimo njemu junije.
Predsjednik: Moda se spusti na kninsku tvravu da zatiti UNCRO tamo.

Dr. Miroslav Tuman: Nema toliko helikoptera.

Predsjednik: to vie smjelosti razumijete, to vie uspjeha.
Dr. Miroslav Tuman: Onda moe 20 ljudi stati u helikopter.
Ante Gotovina: Imamo Herkulesa u epurinama.
Dr. Miroslav Tuman: Ja da ti dodam Cesnu kao vodia.
Predsjednik: Dajte jasno ovih dva dana pregrupirajte ali i odmorite vojsku dan prije
toga.
Gojko uak: Gospodine predsjednie, mi smo sagledali to bi mi napravili, a sada
ostaje ono to ako? Prvo, to ako oni bombardiraju Osijek i Vinkovce, a poinju
izbjeglice kretati prema Zagrebu. Znai treba stoer Vlade postojati koji e taj prihvat
organizirati. To moramo unaprijed vidjeti.
Predsjednik: Sazovi sa predsjednikom Vlade znai jedan ui stoer sa to. Sa vojnog
gledita zadaa samo udar po njihovim bitnicima.
Gojko uak: To znamo, ali govorim ako oni ponu granatiranje, mi emo imati i do
sto tisua moda izbjeglica. Panika se moe stvoriti, oni ga mogu tako granatirati da
stampedo nastane preko noi. Sada, kako se tu postaviti, tu moramo biti mi
organizirani da ne izazovemo mi paniku ovdje, onda su oni napravili protuefekat. To
je jedno.
Predsjednik: I zaustaviti ih na podruju akovia, ne dopustiti da idu dalje.
Gojko uak: Drugo, mi moramo dati zapovjednicima jasno na terenu gospodine
predsjednie to ako UNCRO pone djelovati, to nije iskljueno. Ja sam sino,
Kanaani, onako kako se ponaaju to bi mogli uiniti. Bit e takvih stvari. Mi moramo
dati iste naputke njima. To je jedno. Drugo, ja sam mislio predsjednie, to je jedan
stoer. Drugi stoer je odnos sa UNCROM netko tko je stalna kontakt osoba, a uvezi
je s nama i da s njima to rjeava, da dobijemo naputke, jer e se stvari odvijati prebrzo
da bi se onda mogli traiti okolo i sazivati. To je drugi problem koji se meni
pojavljuje. I tree, gospodine predsjednie, ja nisam siguran, Ante ti si rekao da ova
akcija ide u redu, s time da dobiju dvije brigade od Armije BiH da krenu prema gore.
... o Abdiu...
Ante Gotovina: Bilo bi dobro kada bi...
Gojko uak: To je nerealno za oekivati, kada bi imali, nee ih dobiti za dva dana,
mogao bih ih dobiti za dva tjedna i to to bi dobio. To je jedno. Drugo, njihovo vozilo
prema Kulen Vakufu, nije realno da e oni to napraviti, jer bi onda Abdi koristio
priliku i on moe malo osloboditi toliko da provocira, ali nita drugo da napravi.
Predsjednik: Abdiu treba prenijeti moju poruku, ne da samo sotane neutralan, nego
li dasurauje sa hrvatskim snagama.

Gojko uak: Ali ne zapovijeda Abdi jedinicama, nego Srbi predsjednie. I onda
dok Abdi te probleme rijei...
Predsjednik: Neka se Abdi znai tih Srba rjeava.
Ante Gotovina: Gospodine predsjednie, etiri dana, znai dva dana poslije poetka
operacije, dvije brigade muslimanske mi smo uvijek dobili ako bude tako.
Gojko uak: ekaj malo, ne idemo mi u akciju Ante ako, to ako, je dobro dolo, ali
mi moramo znati tono to smo u stanju napraviti.
Ante Gotovina: Vi ste primijetili da ja strelicu nisam ni stavio prema Kulen Vakufu,
nego sam reka oda bi to bio moj zahtjev.
Gojko uak: ekam ali znai li to da oni mogu tebe vezati protunapadom tako da ti
ne moe ii u napad.
Ante Gotovina: Ne, nego u morati osloboditi jedan dio snaga za bonu zatitu.
Predsjednik: Ne mogu vezati, ne mogu, nemaju oni te snage da veu sve snage, to je
sasvim sigurno. Pitanje je, ukoliko moe on ofenzivno djelovati prema zapadu, ovisno
o tome da li e dobiti, ali to mora s manjim snagama rijeiti.
Ante Gotovina: Bilo bi idealno kada bi 4. korpus krenuo prema Kulen Vakufu i kada
bismo dvije brigade uputili u pravcu Kulen Vakufa, to bi bilo idealno.
Dr. Miroslav Tuman: Tu treba raunati ako se ovo pomie za dva dana, znai ovi
e onda imati jedno etiri, pet dana od zavretka operacije, imat e vremena da
prebace ove snage i tamo e trpiti napad. To im je jedina ansa da oslabe pritisak na
Knin. Prema tome, trebat e utvrditi, tu e biti pritisak i treba s time raunati.
Toboe ljudska prava
Gojko uak: Tree, predsjednie, samo da jo zavrim. Moemo li mi imati vau
suglasnost, ali s time da onda idemo i u rizike ako izgubimo. Ja mislim da bi to
psiholoki imalo efekat na njih da mi, nakon prvog dana operacije po Benkovcu,
Obrovcu riskiramo baciti letke s neim to bi moglo i nastradati, ali da znademo onda
unaprijed da je to neto to smo riskirali, ali ih pozvati u vae ime, kakav god letak
napraviti, nakon prvog dana operacije, u njemu kazati putove kojima se mogu
izvlaiti, napraviti tako da izazove ovakva pomutnja kakva je jo duplo vea. Ali onda
treba riskirati, i nai ljude, a ja vjerujem da ih ima koji e riskirati to napraviti.
Predsjednik: Jedan letak ovako, znai ope rasulo, pobjeda Hrvatske vojske uz
podrku svijeta itd. Srbi vi se ve povlaite preko itd., a mi vas pozivamo da se ne
trebate povlaiti, mi vam jamimo... Znai, na taj nain im dati put, a jamiti toboe
graanska prava itd.
Dr. Miroslav Tuman: Ako mogu rei, ovo se pokazuje ipak da oni sluaju vie
radio i televiziju nego letke.Bolje je ii preko radija i televizije...

Predsjednik: Preko radija i televizije, ali i s letkom.

Gojko uak: Ii s letkom, ali ga baciti meu njih. Sam njegov osjeaj da si ti uspio,
biti nad njime, baciti mu ga, to je neto izazvalo.
Predsjednik: Slaem se, to isto tako dokazuje nau snagu. Dobro, ii emo s time.
Gojko uak: Jo jedno gospodine predsjednie, u tom sluaju mi bi trebali ili
nekoga od vaeg ureda, da ovaj stoer ponovno da uspostavimo za promidbu. Mi
smo taj stoer uspostavili u Posuju, ali sada se to vraa u Zagreb dana, trebamo
nekoga iz vaeg ureda koji e biti kontakt osoba. Je li Rajakovika, ona treba biti u
Zagrebu na licu mjesta, da to funkcionira kao i zadnji puta.
Predsjednik: To je sada ovo pitanje, ovo to si kazao i za UNCRO, to znai arinia.
to se mene tie, da li je sigurnije koordinirati, upravljati iz Brijuna ili iz Zagreba.
Gojko uak: Psiholoki bi bilo jako loe da koordinirate odavde predsjednie zbog
puka. To bi bila pozicija, mnogi bi to iskoristili na jedan nain, zna vojska, gine, a
vi... u tom kontekstu je tako. S druge strane opet, znajui vau neopreznost, moda je
bolje stajati ovdje nego u Zagrebu. To moemo dogovoriti, ali iz Zagreba da
koordinirate akcijom. Mislim da je to bolje.
Predsjednik: Apsolutno politiki to je bolje.
Gojko uak: To je jedno, drugo bit e i ambasadora predsjednie, Galbraith i svi
koji e biti tamo...
Predsjednik: Oni e dignuti rep.
Gojko uak: Oni su svoje obavili, oni e ostati. Kada to sve uzmemo u obzir
gospodine predsjednie moja prosudba je da prije petka mi ne moemo krenuti.
Zvonimir ervenko: Gospodine predsjednie, ja se ponovno vraam na ono da mi iz
postojeih naih planova koji su razraeni, koji su jasni, pripreme su izvrene, da kao
za cilj, prva faza toga plana i onda u toj fazi da se vidi to dalje.
Predsjednik: Nita, to dalje.
Gojko uak: Nema prve faze, nego idemo.
Zvonimir ervenko: Idemo do kraja, molim, to e biti ona prekretnica.
Gojko uak: Ako psiholoki ide s pravom fazom, onda stane...
Zvonimir ervenko: Ne, neemo zaustavljati, niste me razumjeli gospodine
ministre.
...granatirati po naseljenom mjestu...

Gojko uak: Predsjednie, ja isto predlaem koliko je kod Marka sposoban njih
nagovoriti na provokacije, njega oni po Velebitu mogu negdje gaati, to nam nee biti
neko pokrie. Norac skupa s njime bi trebao isprovocirati da moda i po Gospiu ili
neemu lupnu dvije granate. Mislim, treba po naseljenom mjestu, tamo gdje je
Marka to je pod Velebitom, mogu lupati cijeli dan. Svi su unutra, i Norac je unutra, i
Marka je unutra.
Predsjednik: Ne mora ulaziti...
Gojko uak: Ali on isto ima pravac, nisu oni ludi predsjednie, tehnika je otila
daleko. UNPROFOR snima pravac ne znamo da li e ih pustiti.
Predsjednik: Dobro, neka on snima, kada mi zavrimo u etiri, pet dana.
Gojko uak: Dobro, ali zato bi, kada imamo pravi nain izvoenja toga.
Norac: ... izvriti sa minobacaem ili tijekom noi ili tijekom dana taj prostor, paliti
nekoliko projektila.
Gojko uak: I zadnje gospodine predsjednie, ako bi bio arini, koji ve je u
kontaktu sa ovim glavnim zapovjednikom tu, oni bi ipak na svojoj razini svaki trebali
uspostaviti neki kontakt da kau ovima koliko vremena treba unapirjed da to daju.
Mladen Marka: ... nisu na vrijeme oni htjeli dati, ovaj puta bi im trebalo dati samo
sat vremena, samo da se sakriju.
Gojko uak: Jer, tamo smo imali razumijevanja, tamo je bio Argentinac, ja sam mu
dao dva, aon je reagirao za jedan. Tako bih ja i ovdje predsjednie da dademo, da
Hrvoje da ili tko ve je ovome glavnome dva, a oni daju jedan.
Predsjednik: Onda emo gospodo ovako, u etvrtak u ja doi u Zagreb, rei u i
ariniu, bit emo u Zagrebu, pregovori e se voditi u enevi u etvrtak, a vi dotle sve
pripremite. Odnosno noas samo moete javiti, a onda sutra ili prekosutra... (Upadica:
Provokacije sutra i prekosutra) Da.
Gojko uak: I za petak, ja mislim da bi Gotovina toga trebao biti nasvjesniji, da i
Gardijski zdrug i svi oni koji trebaju ii, svi su oni na odmoru ve.
Predsjednik: to da li?
Gojko uak: Putati ih kui, mislim da ne. Moemo ih dva dana smjestiti da se
odmore, to nije problem.
Miljenko Crnjac: Ja imam prijedlog za drugi dan predsjednie, ne znamo kada e
biti akcija, ali da zapojednici Zbornog podruja dou u Glavni stoer da dogovorimo
akciju po vremenu i u prostoru. To bi morali dogovoriti i da mi to znademo.
Predsjednik: ekajte, danas je ponedjeljak, a vi se naite u srijedu.
Mladen Marka: To emo mi organizirati

Predsjednik: Ali u srijedu, to se moete sada odmah dogovoriti, u srijedu u Glavnom

stoeru i u koliko sati.
Gojko uak: Imaju veze, ne moraju se sada dogovoriti. Predsjednik: Bolje je sada to
dogovoriti, nego po vezama.
Zvonimir ervenko: Gospodine predsjednie, mi imamo operativni tim koji zna to
radi. Prema tome, Crnjac, mi bismo vas pozvali i bez da ste ovo sada rekli.
...idem u enevu zato da prikrijem ovo, a ne da tamo razgovaram...
Predsjednik: Znam, ali je dobro da se naete ponovno zajedno radi osobnog
usklaivanja. Kinkel obeava da e nas Njemaka podravati, ali da ih obavijestimo
unaprijed o tome. Bit e problem glavni sa tim UNCRO-vcima, sa japanskim bubama.
Njihov je prijedlog, Akashi je raspravljao s njima pet sati, da bi onda podnio
prijedloge da e oni UNCRO stati prema Bihau da nas sprijei i da e staviti
promatrae na Dinaru.
Gojko uak: Ali oni se uvrede predsjednie, on govori na grnaice Bihaa i srpske
krajine, nema Hrvatske u sporazumu. Ja u enevu iao ne bih.
Predsjednik: ekaj, idem u enevu zato da prikrijem ovo, a ne da tamo razgovaram.
Neu poslati ministra, nego u poslati pomonika ministra unutarnjih poslova. To je u
etvrtak. Prema tome, da prikrijem ovo to spremamo za dan poslije. Tako da mi
suzbijemo bilo kakv argument u tom i takvom svijetu da mi nismo eljeli razgovarati,
nego smo eljeli samo ono to... Znai, poduzet e Rusi u Ujedinjenim narodima sve
mogue da se utjee na Zagreb da se Zagreb suzdri. Da hrvatska ofenziva, prije
svega da hrvatski Srbi odustanu od ofenzive na Biha. Rusi su isto protiv akcije
bosanskih Srba, da bi to kompliciralo i vodilo ne samo diplomatskom nego i... Znai,
vi se sastajete u srijedu, kada, u koliko sati?
Zvonimir ervenko: To emo razrijeiti.
Predsjednik: Kada ete, dogovorite se sada.
Zvonimir ervenko: Gospodine predsjednie vidimo koje probleme imamo, ja njih
lako o tome obavijestim gospodine predsjednie. Mi se sastajemo gotovo svaki dan.
Predsjednik: Druga je stvar vi u Stoeru, ali sa zapovjednicima da se sastanete.
Zvonimir ervenko: Dobro, znai u srijedu u 16.00 sati.
Predsjednik: Znai u duhu ovoga to smo sada razgovarali, naelno usuglasiti se na
tome. Kaem da je bolje da se sada dogovorite. (Upadica: Srijeda, 10 sati ujutro).
Svak vi za sebe napravite programe, u Stoeru cjelovite ujednaiti, i onda, ne samo po
danima, nego po satima usuglasite kako e stvari ii. Pola sata ete ostati na ruku i
onda moete otii. (Zavreno u 12.40 sati)
KRAJ

,
, .

,
.
, ,
31. 1995.
.
,
45 600
, ,
31. 1995.
.

9. 10. 2002,

.
.
,
, ,
.
,
,
1. , 31. ,
.
.

,
.
: ,
() : ,
?

 : , .

. (
, , 26. 2003. 37,
414.)

31. 1995. ,
,
.
, .

, ,
.

,
. ,
,
. ,
, , ,
, , .
. , ,
. ,

, ` `,

, .
, , 2003. ,

. :
,
,
, . ,
,
, `
` ,
.
2003, 1995,
.
, ,

,
.

 ,
? ,
.
2002, ,
.
, ,
.
,
.
, ,

( 2002. 2003),
.


.
.
, , ,
,
. ,
.

----------------------------------------------------------

,
.
.
.
, ,
.
.
----------------------------------------------------------

.
.
.

----------------------------------------------------------

.
. ,
: , .

Tuilac: Uklanjanje Srba cilj Oluje, Tumana i

optuenih
U zavrnoj rei na suenju hrvatskom generalu Antu Gotovini pred Hakim
tribunalom, tuioci su danas tvrdili da su tokom procesa dokazali da je trajno
uklanjanje Srba iz Kninske krajine bilo cilj operacije Oluja u avgustu 1995. i
tadanjeg vrha Hrvatske, na elu s Franjom Tumanom.
General Gotovina (53) optuen je, kao individualno i komandno odgovoran, zajedno s
generalima Ivanom ermakom (59) i Mladenom Markaem (53), za progon; prisilno
premetanje i deportaciju; pljakanje javne i privatne imovine; bezobzirno razaranje
naselja; ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u
Kninskoj krajini tokom i posle Oluje, od 4. avgusta do kraja septembra 1995.
U zavrnom pisanom podnesku, objavljenom na 15. godinjicu Oluje, tuilatvo je
zatrailo da Gotovini bude izreena kazna od 27 godina zatvora, a da treeoptueni
Marka bude kanjen zatvorom dugim 23 godine. Za drugooptuenog ermaka,
tuioci su predloili zatvorsku kaznu od 17 godina.
Tuilac Alan Tiger naglasio je danas da dokazi potvruju da su optueni bili uesnici
u zajednikom zloinakom poduhvatu iji je cilj bilo proterivanje srpskog
stanovnitva iz Kninske krajine. Na elu tog poduhvata bio je, po reima tuioca,
tadanji predsednik Hrvatske Franjo Tuman.
Cilj je postignut nezakonitim bombardovanjem Knina i drugih gradova u Krajini
usmerenim na civile, tokom Oluje, 4. i 5. avgusta 1995, a zatim i sistematskom
kampanjom paljenja, pljakanja i unitavanja imovine Srba kako bi se onemoguio
njihov povratak, podvukao je Tiger.
General Gotovina je kao komandant vojnog podruja Split zapovedao operacijom
Oluja; drugooptueni ermak bio je vojni komandant grada Knina i okoline, a
treeoptueni Marka je, kao pomonik ministra unutranjih poslova Hrvatske,
zapovedao jedinicama specijalne policije.
Nareenje da gradovi budu bombardovani dao je Gotovina, precizirao je tuilac, a to
nareenje bilo je rezultat sastanka vojnog vrha s predsednikom Tumanom na
Brionima, 31. jula 1995.

Po Tigerovim reima, na tom sastanku - kome su, izmeu ostalih, prisustvovali

generali Gotovina i ermak, i ministar odbrane Gojko uak - naglaena je vanost
da bombardovanjem bude izazvano bekstvo civila.
Na tom sastanku, Tuman je naglasio da srpskim civilima tokom bombardovanja
valja ostaviti izlazni koridor.
Tako emo im dati put, sve tobo garantujui im ljudska prava, rekao je hrvatski
predsednik, uz prigueni osmeh, po snimku razgovora koji je citirao tuilac Tiger.
Tvrdnju Gotovinine odbrane da su civili evakuisani u skladu s planom njihovih
politikih lidera, zastupnik optube je pobijao pozivajui se na iskaze svedoka da su
Krajinu napustili zbog bombardovanja, zato to nisu imali drugog izbora, a da poziv
na evakuaciju nisu ni uli.
Kako je dogovoreno na brionskom sastanku, po reima Tigera, bombrdovanje
krajikih gradova, hrvatske vlasti su propratile i psiholokom kampanjom u kojima su
lecima i radio emisijama pripisanim rukovodstvu RSK pozivali Srbe na bekstvo.
Predsednik Tuman i drugi zatim su primenili mere u cilju onemoguavanja
povratka Srba... Sela i gradove palili su, a zaostale civile ubijali Gotovinini i
Markaevi ljudi... General ermak negirao je zloine, odbijao da pokrene istrage i
kazni poinioce, te zaustavi zlodela...
Tajno je i bez istrage sakupio i pokopao stotine tela... Sve je to stvorilo klimu
nekanjivosti, naznaio je Tiger.
Da zloini koji su pratili Oluju nisu mogli biti poinjeni bez znanja i odobrenja
hrvatskih vlasti, potvrdio je i tadanji ambasador SAD u Hrvatskoj Piter Galbrajt,
svedoei na suenju, podsetio je tuilac.
Gajlbrajt je posvedoio i da mu je Tuman otvoreno rekao da se svim Srbima ne
moe dozvoliti da se vrate.
Kao ideoloki temelj za operaciju proterivanja srpskog stanovnitva, tuilac je naveo
vie puta javno izraeno uverenje predsednika Tumana da vienacionalne drave
nisu odrive i da Srbi pripadaju drugoj civilizaciji i ne spadaju zajedno s
Hrvatima.
Tiger je citirao rei Tumana i njegovih saradnika da su Srbi strano telo, rak na
mekom tkivu Hrvatske.
Tuman je verovao da su Srbi u Hrvatskoj suvie brojni i da stoga predstavljaju
strateku pretnju. Reenje je bilo - preseliti ih na drugo mesto, kazao je zastupnik
optube.
Tuioci nastavlju zavrnu re na suenju Gotovini, ermaku i Markau.
U zavrnom pisanom podnesku, hako tuilatvo navelo je da su tokom i posle
operacije Oluja, 4. i 5. avgusta 1995, poinjeni nasilni zloini ukljuujui ubistva;

sprovedena je sistematska pljaka i bezobzirno razaranje imovine Srba; blizu 90.000

Srba je nasilno raseljeno s jasnom namerom da se vie nikada ne vrate; preduzeti su
smiljeni koraci da se obezbedi da to raseljavanje bude trajno, a u istom cilju bila je
obmanuta i meunarodna zajednica. Nijedan od optuenih nije pokazao nikakvo
kajanje, pie u podnesku tuilatva.
Gotovina, ermak i Marka igrali su aktivnu i sutinsku ulogu u proterivanju
srpskog stanovnitva iz Krajine i delili su zajedniku zloinaku nameru, te
doprineli njenom sprovoenju, pri emu je tokom Oluje proterano priblino 90.000
Srba, a ubijene su najmanje 324 osobe, dok se broj unitenih kua procenjivao na 60
do 90 odsto.
Tadanjeg hrvatskog predsednika Tumana tuioci opisuju kao glavnog ideologa,
tvorca politike i stratega meu lanovima udrunog zloinakog poduhvata.
Trojici generala u penziji Hrvatske vojske Tribunal je od 11. marta 2008. sudio po
optunici za progon srpskog stanovnitva iz Kninske krajine i druge zloine tokom i
posle operacije Oluja, sprovedene poetkom avgusta 1995. Izvoenje dokaza na
suenju zvanino je okonano u petak, 11. juna.
Optunica protiv ermaka i Markaa podignuta je 2004. i oni su se odmah
dobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili puteni na privremenu slobodu do
poetka suenja. General ermak je nekoliko puta putan na privremenu slobodu i
tokom procesa.
Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zloine za
koje su optueni.

Mesi: Tuman znao da se srpska sela pale u

tri smene
ZAGREB - Bivi predsednik Hrvatske Stjepan Mesi izjavio je da je dravni vrh znao
za ratne zloine hrvatske strane tokom poslednjeg rata, kao i da je bio prisutan kada je
jedan tadanji ministar referisao Franji Tumanu da se srpska sela u zapadnoj
Slavoniji pale u tri smene. Bio sam vrsto uveren, a uveren sam i danas, da je nama
Haki sud bio potreban zato to u Hrvatskoj nije bilo politike volje da sami
procesuiramo ratne zloine koji su se nepobitno dogodili na naoj strani. Pri tome,
nema nikakve sumnje da je dravni vrh za te zloine znao, naveo je Mesi u tekstu za
rijeki Novi list koji e u celosti biti objavljen u subotu.
Mesi je, kako je rijeki dnevnik objavio na svom portalu, rekao da je bio prisutan
kada je jedan tadanji ministar, ije ime nije eleo da otkrije, referisao biveg
predsednika Franji Tumanu da se srpska sela u zapadnoj Slavoniji pale u tri
smene, te da se dugo dvoumio da li da to javno iznese.
Mesi se ovim inae oglasio prvi put posle izricanja hake presude trojici hrvatskih
generala i odgovorio na optube o njegovom navodnom prosleivanju takozvanih
brionskih transkripata Tribunalu, koji su bili meu kljunim dokazima na suenju
generalima.

On je rekao da je vlada u januaru 2001. postala vlasnik celokupne dokumentacije i svi

zahtevi za dostavu transkripata Hagu ili su preko vladine kancelarije za saradnju s
Hakim sudom, a njegova kancelarija imala je ulogu servisa koji je vladi dostavljao
transkripte koje bi pronali. elim, zbog prava javnosti da sazna i da zna, kazati
sledee: tzv. Brionski transkript uopte nije dokaz, kao to tvrde neupueni ili
zlonamerni. Dokaz je originalni zvuni zapis tog famoznog sastanka, napisao je
Mesi.
On je takoe upitao zato te transkripte nisu izuzeli oni koji su pre njegovog dolaska
na mesto predsednika pregledavali Tumanovu dokumentaciju iz koje je dosta toga
nestalo.Beta
----------------------------------------------------Josipovi: Svi su bili duni da sarauju
Saradnja s Hakim sudom je hrvatska dravna politika jo od predsednika Franje
Tumana, od 1996. postoji ustavni zakon o saradnji s Hagom i svi su duni da
sarauju, izjavio je danas predsednik Ivo Josipovi, komentariui izjave o tome ko je
kriv to su brionski transkripti stigli u Haki sud.
Situacija je emotivna i svi negde ele nai nekog krivca, rekao je Josipovi nakon
to je primio uesnike akcije Bljesak, dodavi da je najbitnije da nema
falsifikovanja i neistina, a da e se sve proceduralne stvari razjasniti.
Josipovi je, u vezi sa presudama hrvatskim generalima u Hagu, kazao da je
najvanije raditi na uklanjanju kvalifikacija koje su nepovoljne za ceo hrvatski
odbrambeni rat.
Bivi predsednik Hrvatske Stjepan Mesi rekao je u etvrtak da ni on, niti njegov
kabinet nikad nisu direktno dostavili neki od Tumanovih transkripata Hakom sudu,
ve da je originalni zvuni zapis brionskog sastanka u arhivu nala Protivobavetajna
agencija (POA), izuzela ga i utvrdila njegovu autentinost, nakon ega je taj zapis
predat Hakom sudu.
Ministar unutranjih poslova Tomislav Karamarko koji je tada bio na elu POA
negirao je, takoe danas, da se u hakoj presudi generalima Anti Gotovini i Mladenu
Markau pominje da je audio materijal korien umesto transkripta i da ga je POA
prosledila tuilatvu.
Nakon tube POA je dobila zadatak i pokuala utvrditi verodostojnost dokumenta, a
nakon izvrene ekspertize dokumetacija je prosleena tuilatvu i to je bio sav POA
kontakt s dokumentom, rekao je Karamarko i dodao da POA nije nikad samostalno i
direktno saraivala s Hagom niti je bilo koji dokument prosledila Hagu.
Hrvatska premijerka Jadranka Kosor izjavila je ranije danas da je nakon Mesieve
izjave o tome razgovarala s Karamarkom i da je od vladine kancelarije za saradnju s
Hakim sudom zatraila izvetaj o radu kancelarije u to vreme.

Na Brionima su se pre Oluje sastali dravni i vojni vrh Hravtske s predsednikom

Franjom Tumanom na elu i prema hakoj presudi dogovarali etniko ienje Srba
iz Krajine.
Kako su transkripti sa tog sastanka bili jedan od glavnih dokaza optunice, u
Hrvatskoj se odmah nakon izricanja presude kojom je Gotovina osuen na 24, a
Marka na 18 godina zatvora razvila diskusija ko je kriv to su transkripti doli u Hag.
Tanjug
-------------------------------------------------------------------------------------------------Karamarko: Mesi govori neistine o brionskim transkriptima
ZAGREB Ministar unutranjih poslova Tomislav Karamarko izjavio je danas da je
bivi predsednik Hrvatske Stjepan Mesi izneo neistine o slanju hakom sudu
transkripata vezanih za operaciju Oluja, koji su korieni na suenju hrvatskim
generalima, prozvavi Protivobavetajnu agenciju (POA) kojoj je tada Karamarko bio
na elu.
Morao bih demantovati i ukazati na neistine koje su iznesene u Mesievoj izjavi.
Prva je da transkripti nisu korieni kao dokaz u sudskom postupku. Imamo dokaz da
je taj brionski transkript korien u postupku protiv Slobodana Miloevia jer ga je
2003. koristila njegova odbrana, odnosno advokat Tapukovi, rekao je Karamarko
novinarima.
U presudi (Anti) Gotovini pominje da je audio materijal korien umesto transkripta
i da ga je POA prosledila tuilatvu to nije istina jer je nakon tube POA dobila
zadatak i pokuala utvrditi verodostojnost dokumenta, rekao je Karamarko, istiui
da je to bio sav POA kontakt s dokumentom.
On je kazao da je nakon izvrene ekspertize dokumetacija prosleena tuilatvu.
POA nije nikad samostalno i direktno saraivala s Hagom niti je bilo koji dokumenta
prosledila Hagu i to je cela istina. Ostalo su nespretne i zlonamerne interpretacije i
konstrukcije, rekao je Karamarko.
Mesi je u komentaru presude Anti Gotovini i Mladenu Markau u Hakom tribunalu,
za rijeki Novi list napisao da je Hag kljune dokaze dobio od tadanjeg ministra
policije Karamarka.
4. avgust
Poetak "Oluje"
Akcija "Oluja" poela je 4. avgusta u 4 sata posle ponoi. Hrvatskoj vojsci i policiji do totalne pobede
trebalo je samo etiri dana. Akcija je poela napadom na tzv. sektore Sever i Jug na frontu dugom 700
kilometara. Hrvatske snage probile su prve linije odbrane Srba na 30 taktikih smerova u bjelovarskom,
zagrebakom, karlovakom, gospikom i splitskom podruju. Hrvatsko vazduhoplovstvo raketiralo i
onesposobilo predajnik elavac, glavni komunikacioni centar Krajine. Dubina prodora hrvatskih
oruanih snaga tada je ve bila od 5 do 15 kilometara.

Kao veliki uspeh prvog dana akcije, hrvatska strana zabeleila je zauzimanje Svetoga Roka. Knin je
ve bio u okruenju, a hrvatske jedinice nekoliko kilometara pred gradom. Srbi odgovaraju napadima
na Sisak, ibenik, Otoac, Gospi, Ogulin...
5. avgust
Pao Knin
Oko podneva objavljena je vest: hrvatske jedinice ule su u Knin! Na kninskoj srednjovjekovnoj
tvravi postavljena je ogromna hrvatska zastava. Zauzeta su i okolna mesta - Vrlika, Kijevo, Drni,
itni, Benkovac, Graac, Lovinac, Ljubovo, ali i Plaki, Primilje i Hrvatska Dubica. Do veeri je
ostvareno 80 posto planiranog, a srpski civili napustili su zauzeta podruja preko Srba i Dvora. Srbi
odgovaraju raketnim napadima iz Bosne na upanju, iz istone Slavonije na Osijek, Vinkovce, Nutar,
s Korduna na Karlovac, a iz istone Hercegovine na dubrovako podruje.
6. avgust
Krajina je poraena
Hrvatske snage spojile su se s Hrvatskim vijeem obrane (vojskom bosanskih Hrvata) i Petim
korpusom Armije BiH na granici BiH, na reci Korani kod Trakih Ratela. Time je preseen strateki
pravac srpskog snabdevanja Knin-Biha. Poslepodne u Knin dolazi i predsednik Hrvatske Franjo
Tuman.
Krajina je poraena. Pale su Petrinja, Slunj, Kostajnica, Plitvika jezera, Obrovac... Snage Vojske RSK
su trei dan akcije "Oluja" u rasulu: 21 kordunski korpus, koji se predao 8. kolovoza, bio je u
okruenju, a 15. liki i 39. korpus pred razbijanjem.
U neelju ujutro Hrvatska je vojska ula u Petrinju, a oko 23 sata u Glinu.
7. avgust
Kraj
Poslednjeg dana "Oluje" pali su i Turanj i Tuilovi, pa Vojni i Topusko, Gornji i Donji Lapac... U 18
sati hrvatski ministar odbrane Gojko uak objavio je da je akcija "Oluja" zavrena s vojnog aspekta.
Hrvatske snage su izale na meunarodno prlznate granice Republike Hrvatske.
Epilog
U operaciji "Oluja" uestvovalo je 138.500 pripadnika Hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijea
obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000
vojnika. Podruje zahvaeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovnitvo.
Kolone izbelica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko podruja pod kontrolom
bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji, izloene estim napadima hrvatskih
snaga. Vlasti u Srbiji, iji su mediji gotovo potpuno ignorisali pad Krajine, izbeglike kolone upuivale
su u centre u unutranjosti zemlje, ukljuujui i pokrajinu Kosovo u kojoj veinu ine kosovski
Albanci.
Nakon akcije "Oluja", hrvatske vlasti zatvorile su podruije bive Krajine. Ulaz je bio dozvoljen samo
hrvatskoj vojsci i policiji, ali i hrvatskim izbeglicama iz tog podruja. Tada je u Hrvatskoj otpoelo sa
temeljnim miniranjem i ruenjem praznih srpskih kua.
Komandant civilne policije mirovnih snaga UN za podruje Knina, general Alan Goran, na kraju svoje
misije napisao je u izvetaju da je policija UN na tom podruju, nakon dolaska hrvatskih snaga,
pronala 128 ubijenih srpskih civila, a 73 odsto zgrada je uniteno.
Prema nekim podacima (preciznih podataka jo nema), u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je
1.805 osoba, a Hrvatski helsinki odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko
700 civila. Taj odbor je u vie navrata optuio hrvatske snage da su tokom operacije "Oluja" pocinile

zloine nad srpskim stanovnitvom. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kua, dok su ostale opljakane i
devastirane.
Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih
Srba, od ega 1.205 civila, meu njima 522 ene i 12 dece.

Transkript filma: Oluja nad Krajinom

5. avgust 2005.
Radomir ai, ministar obnove i razvitka RH (Hrvatski sabor, 18. jun 2000): "Nije samo
velikosrpska agresija ruila i palila i pljakala po Hrvatskoj, nego je vie toga bilo, zloinci i kriminalci
su se nalazili na obje strane, a o tome, hvala Bogu, sam ja svjedok. Dame i gospodo, kad smo u 8 ujutro
ulazili u Knin nijedna kua nije gorela, kad smo se u 12 vraali gorele su...."
Vladimir eks, zastupnik HDZ: "Ministar ai je teko uvrijedio izrekom sve zastupnike Hrvatske
demokratske zajednice. Dok se ne ispriate, gospodine predsjednie, mi naputamo sabornicu Hrvatske
demokratske zajednice. Ovakvo ponaanje njegovo...."
Predsedavajui Sabora: "Gospodine eks, hvala vam lijepa, molim vas, molim vas...."
Deset godina ranije
Dobrica osi, knjievnik (Pribilovci, BiH, 1991.): ("To je jedan od najveih grijehova narataja
kome pripadam, jeste i ova sahrana koju posle 50 godina obavljamo, sahrana pribilovakih muenika.
A taj greh poinismo zato to smo zabludno verovali da je zaborav zloina ustakog sluba bratstvu
srpskog i hrvatskog naroda."
Ivan Veki, HDZ (Jama Jazovka, RH, 1991.): "U kojoj su to bici sudjelovala desetogodinja djeca,
asne sestre, teaci, sirotinja, ene? Gdje su to oni ustali oruanom rukom na bilo koga? A od poetka
nisu imali izgleda. I da se niije srce ne smiluje, i da nitko ne kae da je to zloin, i da nitko ne spasi taj
narod."
Franjo Tuman, predsednik RH (1991): "A NDH nije bila samo puka kvinslika tvorba i faistiki
zloin, ve i izraz, kako povjesnih tenji hrvatskoga naroda za svojom samostalnom dravom..."
Na podruju sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je najmanje
410 civila, zapaljeno preko 20.000 kua, dok su ostale opljakane i devastirane (Izvetaj Hrvatskog
helsinkog odbora, lipnja 1999.). Film "Oluja nad Krajinom" produkcijske kuce "Factum" govori o toj
akciji Hrvatske vojske. Autor filma, Boidar Kneevi, poginuo je u saobraajnoj nesrei, zbog
otkazivanja konica, novembra 2001. godine
Jovan Rakovi, Srspka demokratska stranka, RH: "Tumanu moramo rei da se mi sa njegovim
naelima i sa njegovom koncepcijom ne slaemo i da smo spremni da se protiv te i takve koncepcije
borimo, ako treba i golim rukama."
eljko Ranatovi Arkan, Petrinja 1991, RH: "Ovo je Srbija i ovo e ostati Srbija."
Hrvatska televizija, 1991: "Dvoje mrtvih i dvadesetak ranjenih posljedice su oruanog sukoba
pripadnika snaga Ministarstva unutarnjih poslova Hrvatske i naoruanih teroristikih grupa u
Plitvicama."
HTV: "Zastava sa etiri S koja se vijorila ovdje na ulazu u Plitvice jutros rano oko 4 sata zamjenjena je
hrvatskom dravnom zastavom."
Uesnici protesnog skupa, Korenica, 31. mart 1991: "Mi smo metnuli zastavu jugoslovensku, oni su
je isparali, dolje na granici naoj kod mosta, oni su je isparali, metnu ahovnicu, mi smo isparali
ahovnicu."
"Najbolji ovjek je poginuo, zato - zbog ustaa, ostalo mu je dvoje nejake deice."

"Ovo e biti sada balkanski rat."

"Kome palo, da palo, ali vratiemo dug iz '41. do '45. Sigurni da budu da emo vratiti, da neemo ostati
duni."
Vojislav eelj, Plitvice, RH, 1991: "Poruujemo novom ustakom poglavniku i ustakom reimu,
Hrvatskoj, pale su srpske glave u srpskoj Krajini od ustake ruke. Pala je srpska glava i u srpskom
zapadnom Sremu i Slavoniji. Osvetiemo srpsku krv."
Slobodan Miloevi, juli 1991: Srbija se ne moe zatititi od rata kome moe biti izloena, ako za taj
rat nije spremna, odnosno ako bude uspavana u uverenju da se on ne moe dogoditi.
Ratni spotovi RTS-a i HTV-a: "Idem za srpstvo i Srbiju."
"Ja mislim da je to dunost koju sam nasledio od oca i od dede. Oni ne mogu, stariji su dosta, na mene
je ostalo, vratiu ono to je srpsko."
"Moja specijalnost je ubijanje etnika."
Vojislav eelj, septembar 1991: Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica mora da bude nae
opredeljenje i to je granica na koju armija mora povui sve svoje trupe. Ako nije u stanju bez borbe da
ih povue iz Zagreba, treba ih pod borbom povlaiti uz bombardovanje Zagreba. Ako su joj trupe
ugroene, ona ima pravo da upotrebi napalm bombe i sve drugo to ima na svojim lagerima. Hteli su
rat, imaju rat."
Posle tromesene opsade, JNA i srpske paravojne jedinice zauzele su Vukovar. Na podruju Vukovara
do sada je eshumirano 1865 rtava, a samo iz masovne grobnice na ovari 200 rtava.
Srspke paravojne jedinice pobile su u svibnju 1991. godine 45 hrvatskih civila u zadarskom selu
kabrnja...
HTV, 4. avgust 1995: "Hrvatske oruane snage poduzele su jutros vojno-redarstvene mjere za
oslobaanje okupiranih podruja Knina, Graaca, Lapca, Korenice, Slunja, Gline, Dvora i Petrinje, te
njihovo vraanje u ustavno pravni poredak Republike Hrvatske."
"Pozivam hrvatske graane srpske nacionalnosti koji nisu aktivno sudjelovali u pobuni, da ostanu kod
svojh kua i bez bojazni za svoj ivot i svoju imovinu doekaju hrvatsku vlast uz jamstvo da e im se
dati sva graanska prava i omoguiti izbori za lokalnu samoupravu prema hrvatskom Ustavu i
ustavnom zakonu uz prisutnost meunarodnih promatraa. Predsednik Republike Hrvatske, doktor
Franjo Tuman."
Ivan Tolj, general Hrvatske vojske: "Vrlo odlunom i energinom akcijom hrvatska vojska i
hrvatsko redarstvo probile su prve crte neprijatelja na 30 taktikih pravaca."
General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": "Teko je razumeti zato je RSK nije pruala
snaniji otpor, posebno s obzirom na to da je teren iao u korist odbrani. Hrvati su uspeli da zaobiu s
boka srpske snage u jugoistonom delu ovog sektora. Na jo mnogo mesta mogao se pruiti otpor, ali
do toga nije dolo. Takoe, s vojnog stanovita me iznenauje to to nije bilo dubine odbrane, druge i
tree linije odbrane. Drugi faktor brzog sloma bio je i taj to su vrlo rano, jo 4. avgusta popodne,
(Srbi) odluili da evakuiu civile iz Knina i okolnih mesta. Kad je to objavljeno, svi su poeli da bee,
pa i vojnici."
arko Puhovski, Hrvatski helsinki odbor: "Razlog zbog kojega je to bilo mogue tako brzo zavriti
lei u tomu to druga strana, dakle takozvana Republika Srpska Krajina nije bila pripravna za borbu,
odnosno bila je pripravna za evakuaciju ve nekoliko dana ranije."
Srpske izbeglice: "Civilna zatita je bila neto prije osigurala te autobuse ako doe do kakvog napada
da se evakuie stanovnitvo, ali tih autobusa i prevoza nije bilo."

"U petak ujutro su poele oko 5 sati ujutru padati granate, mi smo bili tu u Potkonju, znai u Potkonji
nisu padale granate, one su padale u Knin. Mi smo ule kako zviduu i padaju u Knin. Otili smo u
sklonite, u podrum i tako je bilo cijeli dan do jedno 7 sati naveer."
"Gaali su i jue, oko 5 sati su poeli gaati estoko Knin i okolna sela i to... mi smo bili u sklonitima,
nismo se nadali da e Knin pasti, ali pao je i Knin..."
"Zapalili su mi sve to imam, pa gdje u biti, kue... temelja vie nema..."
"ekali smo do jedno 10-11 sati da li e ipak doi taj prevoz za ii dalje, nije dolo nita i mi smo se
uputili u kamp UN, u junu kasarnu pjeke, sa djecom, sa nekim linim prtljagom, osnovnim stvarima i
tu su nas posle jedno 3-4 sata pregovora njihovih pustili unutra da uemo i smjestimo ovako kako sad
vidite."
HTV, Dnevnik (4. avgust): "Kreemo iz Kijeva, treba proi Polau, do jutros zloglasno etniko
uporite. Idemo za tenkovima hrvatske vojske, zastajkujemo, jer treba se pripaziti etnika koji bjee
kroz umu, ali znaju u oajanju i pucati, psihologija ranjenih zvjeri."
"Ostvario se, dakle, san svakoga Hrvata, pa i vaeg reportera, kojem ete oprostiti i uzbuenost i
pomalo zastajkivanja. Ipak, najvanije je, Hrvatska ponovo u Kninu, Knin ponovo u Hrvatskoj i
zauvijek."
General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": "Kada je poelo, u 5.00 sati 4. avgusta, hrvati
su stigli u Knin u 10.30. Najpre smo ih videli u kninskoj bolnici. U 11 sati su bili u samom gradu. U
11.30 su okruili ovaj kamp. Akcija se odvijala dosta brzo, to je velika misterija ove bitke."
arko Puhovski, Hrvatski helsinki odbor: "Po svemu sudei, nikad to ne moe sasvim sigurno
znati, ali gotovo sasvim sigurno zahvaljujui neposrednim kontaktima Tumana i Miloevia stvar je
rjeena na jedan razmjerno brz nain i po mojem sudu, to je zadnje to bi trebalo toj dvojici politiara
prigovarati, jer u najmanju ruku je na taj nain smanjen broj moguih rtava."
HTV (6. avgust 1995.): "U Kninu je dolo do dokaza o jakosti i nepobjedivosti hrvatske vojske, o
njezinoj profesionalnosti, civiliziranim postupcima pri zauzimanju i najjaeg neprijateljskog uporita.
Dakako, oni se znaju i veseliti, ali uvijek civilizirano i kao dobro odgojeni momci."
HTV (7. avgust 1995.): "Stotine ibenana izalo je na sredinji trg kako bi pozdravili hrvatske
vojnike koji su ulicama Kreimirova grada pronosili natpise osloboenih sela. Bilo je tu poljubaca,
suza, ali i pjesme."
HTV (7. avgust 1995.): "U Kninu danas vrhunac vrhunaca. Predsjednik Republike Hrvatske doktor
Franjo Tuman u posjeti juer osloboenom Kninu. U hrvatskom Kninu, dakle, ovjek bez sumnje
najzasluniji za sve ono to se ljepo dogodilo i to se dogaa hrvatskom narodu."
Dr Franjo Tuman, predsednik RH (6. avgust 1995.): "Poelo je juer sa osloboenjem Knina, kad
je znai definitivno propala svaka ideja ne samo velike Srbije, nego i da uope Srbi uopte mogu igrati
onu ulogu koju su igrali u hrvatskoj povijesti, kad su zabadali no u lea hrvatskom narodu."
HTV (8. avgust 1995.): "Dobro vee, potovani gledatelji, hrvatske vojno-redarstvene snage danas su
pobjedniki zavrile operaciju 'Oluja' za oslobaanje okupiranih krajeva nae domovine."
HTV (8. avgust 1995.): "Zagrepani oduevljeno doekuju pobjednike, popularne Alfe samo su djeli
vojnih i redarstvenih snaga koje su nam proteklog vikenda priutile dane sree i ponosa."
Srpske izbeglice: "Mi bi ili kui, tu je stan."
"Zato mi ne moemo tu par kilometara da doemo svojim kuama? Mi da smo mislili odlaziti, mi bi
otili prije etiri godine.""Morate shvatiti, mi to smo ostali da emo ostati tu."
HTV: "U ime hrvatske vojske general ermak je dao puna jamstva za potivanje svih ljudskih prava i
zajamio sigurnost svim graanima Knina."

Ivan ermak, vojni zapovednik Knina: "enama i djeci omoguiemo odmah slobodno kretanje,
povratak kuama. Vojno sposobnim mukarcima emo omoguiti jedan ljudski i poten postupak
informativnih razgovora i svi oni koji nisu napravili zloine protiv drave Hrvatske bie slobodni."
HTV (7. avgust 1995.): "Na ispraaju iz Knina dirljiv susret predsednika Tumana s prvom grupom
dojueranjih prognanika, danas zasigurno najsretnijih graana Hrvatske. Stigli su iz hotela i domova i
pre obilaska kua koje su ostavili pre 5 godina doli ravno na susret s predsjednikom."
Hrvatske izbeglice: "Nemamo mi to se tie nita, ali nekako ti ono... zadovoljan si, doao si kui
svojoj, zadovoljniji si, neto radi, neto se vrti, tamo-amo."
"Dvanaest puta sam se selila u ovom ratu i rekla sam prije nekoliko, trinaesti put e biti ili Knin ili dva
metra ispod zemlje i eto, za sreu, bio je Knin."
"Mi smo radosni, oni su alosni, neka su doivjeli to su nam napravili."
(Kolone srpskih izbeglica naputaju Krajinu)
Poruka dr Franje Tumana, predsednika RH: "Pozivam graane srpske nacionalnosti da ne
naputaju svoje gradove i naselja i ne odlaze u potpunu neizvjesnost, ve da u skladu s hrvatskim
Ustavom i zakonima postanu lojalni graani Republike Hrvatske."
HTV: "Hrvatska vojska od ranoga jutra na pumpi kod Gline srpske civile opskrbljuje hranom, mljekom
i sokovima."
Porunik Hrvatske vojske: "Opskurbljujemo negdje blizu tisuu ljudi, ima strahovito velika kolona,
deki rade od jutra u 7 sati. Dosta je vrue, djeli se dosta hrane, ne znamo ni.... nismo krti. Djece ima
puno, a vidi se da im je ao, a ne znaju ni kud e..."
HTV: "Kuda odlazite?"
Srpske izbeglice: "Ne znamo ni mi, deko, ta mi znamo, ne znamo ni sami."
"Ne znam, ne bih vam znao rei."
arko Puhovski, Hrvatski helsinki odbor: "Ono to je ostavilo gorak ukus bili su ti neprestani
patetini pokuaji lakirovke, stvaranja slike o tomu da se nakon svega to se dogodilo Hrvati dre bolje
nego bilo koja druga vojska za koju znamo, da nema nikakvih incidenata, da se svi ponaaju naspram
tih izbjeglica ili etnika, pa i etnikua, kako ih se voljelo zvati, pristojnije nego to to oni zasluuju,
to naravno nije bila istina."
(Vide se hrvatski vojnici kako pevaju i igraju srpsko kolo, metar od puta kojim prolaze neme kolone
srpskih izbeglica na traktorima)
Hrvatski vojnik: "I Srbi su proli i neka im je sretan put, da se nikad vie ne vrate ako im je tamo ljepo
samo neka ostanu, a Hrvatska je sad naa slobodna."
Srpska izbeglica: "Sve one rjei rune, sve one psovke, sve ono... kad gleda ono malo djete prua dva
prsta, ne znam... tamo nas psuje, vie - cigani..."
HTV: "ta bi vam se desilo da ste ostali u Dugem dolu?"
Srpske izbeglice (pokazuju na vrat i na konpac): "Nita drugo..."
arko Puhovski, Hrvatski helsinki odbor: "injenice su pokazale da su ti ljudi bili u pravu. Stotine
civila je pobijeno nakon akcije ili neposredno u akciji, ali preteno nakon akcije zvane 'Oluja' i to je
pokazalo da su ti ljudi imali, iz ovih ili onih razloga, pa makar iz pogrenih premisa, dobru procjenu
toga to se moe dogaati. Meutim, kako se to sljevalo niz malih usputnih kolona iz manjih mjesta ili
ka manjim mjestima, neki ljudi naprosto nisu znali dovoljno zemljopisa da znaju kako se ide tamo

kamo su na neki nain eljeli doi i zato se dogodilo to da su u nekim manjim mjestima bili sluajevi
ubojstava, ali ne u ovim glavnim kolonama."
HTV (11. avgust 1995.): "Veliki dio Srba sa osloboenih podruja odluilo se napustiti Hrvatsku i
otii u Srbiju, iako ih je hrvatsko vrhovnitvo pozivalo da ostanu. Bio je to njihov slobodan izbor, iako
neki meunarodni indbenici nastoje za to optuiti Hrvatsku. Komentar Marka Bariia:
Vidi se Piter Galbrajt kako se vozi u traktorskoj prikolici zajedno sa srpskim izbeglicama, mae
hrvatskim civilima i u jednom trenutku pokazuje im, uz osmeh, pretee "no-no"
'Ameriki veleposlanik Piter Galbrajt juer je na cesti Petrinja - Sisak nadgledao kolonu Srba s Banije
koji su prema vlastitoj elji odluili otii iz Hrvatske u Srbiju. Dok je kolona promicala jedna grupa
hrvatskih prognanika nezadovoljna to se i Martievi teroristi putaju da slobodno odu, na jednom je
mjestu bacala kamenje na kolonu. Hrvatska policija je ubrzo uspostavila red, a posljedice napada su
nekoliko razbijenih stakala na automobilima. Ranjenih i ozljeenih meu srpskim izbjeglicama nije
bilo.'"
Ivan Zvonimir iak, Hrvatski helsinki odbor: "Dakle, oni prolaze kroz Sisak i tamo je neka grupa
koja nekakve kocke kamene baca na auto koji proe. I to jedan ovjek radi, a ostali odobravaju. Dolazi
jedan automobil, stojadin mislim, sa monahinjama i oferom i ovaj ovjek koji je dizao kamenje
zastane, jer vidi pak lica asne sestre, monahinje i on spusti kamen. Nakon toga, ta okolina oko njega,
gotovo njega linuje, uzima kamenje i oni interveniraju. Policija cjelo vreme stoji sa strane i gleda kako
kamenuju ljude. Tek tada, kad ove asne sestre sve u krvi, monahinje pravoslavne, pokuavaju se
izvui, onda policija intervenira i zatiti ih i tad dolazi do reakcije...."
HTV (11. avgust 1995.): "Neosporno je da nema vee tragedije od one kada ovjek naputa svoj dom.
I izbjeglike kolone hrvatskih Srba su jednako tune kao i neke druge, ali ameriki veleposlanik nije
ostao samo na tome. Poeo je upuivati teke rei na raun hrvatskog vrhovnitva. Ponaao se sasvim
neprimjereno slubi koju obavlja.
arko Puhovski, Hrvatski helsiki odbor: "Galbrajt je shvatio da su stvari otile predaleko i onda se,
i to je ono to je izazvalo bjes, kako se inilo hrvatskoj javnosti solidarizirao s neprijateljem i to ne s
ljudima koji su bjeali od nadmonog neprijatelja, nego s ljudima koji su smatrani naprosto etnicima
koji su toliko godina prije toga terorizirali Hrvatsku."
Srpske izbeglice: "Nisu u pravu, da sirotinja, da djeca moraju, ovakvi da moraju zato patiti, zbog
politiara. Da li su oni svoju djecu.... ikad pomislili da bi njihova djeca ovako mogla proi?"
"A ne znam kud idemo, vi nam obezbjedite, odmah idemo nazad i sve emo delati, i ahovnicu u
prihvatiti ako treba, ja u je tu nositi, samo obezbjedite da ivim."
Alun Roberts, portparol UN, sektor "jug": "Kada smo 4. avgusta gledali ulazak hrvatskih vojnika u
Knin, mogli smo, na alost, esto da vidimo hrvatske vojnike kako ulaze u kue i izlaze sa
vrednostima, koje oigledno nisu njihove (...) Kue koje sada posmatramo gore iznutr, dok se hrvatski
vojnici nalaze u blizini. Katkad ulaze u kue sa kantama benzina. Primetili smo hrvatske rezerviste,
civilne policajce, videli smo hrvatske vojnike kako izlaze iz kua i nose vrednosti koje oigledno nisu
njihove".
Srpska izbeglica: "A ta nam je najtee, kad nas okupe kae - dajte marke, e vam je zlato, dajte
marke, e vam je zlato, vi ste marke sakrili, vi ste zlato sakrili. A da mi imamo zlata onda bi mi ovu
jadnu kuu okreili i sredili, a ne drali je ovako."
General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": "To se sve odvija na vrlo uznemiravajui
nain. U samoj ratnoj operaciji gotovo da nije bilo razaranja, osim kua blizu linije razdvajanja. ak i u
Kninu, na koji je palo oko 2.000 granata, bilo je minimalne tete. Kue koje vidite najveim delom su
zapalile i opljakale hrvatske jedinice. To se dogaa i danas, gotovo mesec dana nakon okonanja
borbi. Pitate se zato to ine. U isto vreme hrvatske vlasti tvrde da se to ne dogaa, dok vi to gledate
svojim oinma. Imamo dokaze da hrvatske snage to ine svaki dan".
Dr Franjo Tuman, predsednik RH: "Hrvatska vojska nigdje nije poduzela paljenja, ruenja. Bilo je

rjei o tome kako je itav Knin u plamenu. Ja sam doao u Knin i drugi su doli u Knin i Knin nije bio
u plamenu. Nasuprot borbi i otporu znai, bilo je veoma malo ruenja."
General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": "Takoe, pronalazimo tela u malim selima,
ljude koji su streljani ili im je prerezan vrat... Kakav ivot mogu oekivati ako ostanu ovde?"
arko Puhovski, Hrvatski helsinki odbor: "Radi se gotovo sigurno o gomili incidenata na koje su
djelovale emocije, ali su ti incidenti i te emocije bili pripravljeni godinama propagande u kojoj se od
televizije do predsjednika drave i svih javnih indbenika uvjeravalo ljude u Hrvatskoj, a posebice
vojnike, da su Srbi kao takvi, kao kolektiv krivi, i da ih kao takve, kao kolektiv treba kazniti."
General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": "Mislim da je to etniko ienje, kako bi se
osiguralo da se Srbi, koji su pobegli u Srbiju, vie ne vrate. Ako se vrate, nee imati kue, stoku - jer je
ubijena ili ukrade, nee imati letinu - jer je popaljen, nee imati imovinu - jer je spaljena. emi se
mogu vratiti? Niemu. Mislim da tako ele osigurati da se ne vrate."
eki pripadnik snaga UN: "Nekoliko dana nakon zauzimanja Knina, nai su vojnici u jednoj kui
nali dve starije osobe, pedesetih godina, jednu u krevetu, drugu u fotelji, prostreljenih glava. Leevi su
bili stari 2-3 dana".
Marko Milovijevi, svedok: "On je stradao '95. 7. 8. a 12. su izneeni otalen poto je onda
UNPROFOR, on je odvezao."
arko Puhovski, Hrvatrski helsinki odbor: "Ima nekoliko izvjetaja, ono to je neosporno su tri
stvari. Prvo, Milivojevii nisu bili upleteni u vojne aktivnosti, oni su ubijeni kao civili, o tomu nema
spora po izvjetajima koje smo dobili."
Marko Milovijevi, svedok: "On je stradao u onoj prvoj sobi, a aa u kuhinji ubijen."
arko Puhovski, Hrvatski helsinki odbor: "Potpuno je oito da se tu radilo o ratnome zloinu, o
tomu da u tim trenucima kad se to dogodilo u Kninu nije bilo nikakvih drugih mogunosti nego da
vojska te ljude ubije, i to hrvatska vojska, a koliko mi je poznato, stvar do dana dananjeg nije
procesuirana."
Marko Milovijevi, svedok: "Ne zna se gdje je sahranjen ni kako, nit aa, nit brat. Iao sam ja pet
puta, est i uvijek, na Novo groblje tamo, ali ja ne mogu znati, ja hodam po onim grobovima, ali ne
mogu znati nita. Po broju, poimenino nema nita, kako u onda znati?"
arko Puhovski, Hrvatski helsinki odbor: "Poelo se veoma precizno u skladu s meunarodnim
konvencijama, tako da su veoma uredno sahranjivani ljudi sa oznakom NN, za koje se u tom trenutku
nije znalo tko su. Ono to je meutim problem, je da su nakon toga to se pokazalo da ima vei broj
leeva nego to se oekivalo, nije bilo pravih borbi u Kninu, se sve ljude tako, s one strane, dakle, sa
srpske strane, tako pokapalo."
Grubor - Plavno, UN TV (25. avgust 1995.)
Predstavnik UN: Jue smo posetili Plavno. Nali smo se sa grupom stanovnika jednog mesta, opazili
smo da s druge strane doline mesto u plamenu. Posetili smo i to mesto. Otkrili smo da je gotovo svaka
kua u tom selu spaljena.
Draginja, svedok: "Mi smo se svi pokupili da idemo za Jugoslaviju ko ima kome. Ja sam se primila da
idem eri, er se primila mene i tako, mi smo sad doli da se upiemo, vojska je prola kraj nas, dvije
partije, maskirani u onoj... crno..."
HTV (27. avgust 1995.): "Specijalne antiteroristike postrojbe MUP-a upravo obavljaju poslednje
akcije ienja ovdje na terenu oko Plavnoga, 20 kilometara udaljenom od Knina. U desetak zaselaka
pronaeno je oko sedamdesetak srpskih civila koji su traili i dobili dozvolu ostanka ovdje u Hrvatskoj,
dok ih je desetak zatrailo zatitu UNKRO-a. Meutim, tjekom operacije u selu Gruber dolo je i do
estokog okraja."

Marija, svedok: "Izila jedna ena da era konje. Konji hoe u kolu da idu i vratila se strina gore nai
Grubar. I ovi sa Grubara i svi pokupili i odneali u Grubar."
General pukovnik Ivan ermak, zapovednik Zbornog mjesta Knin: "Nalazimo se u selu Gruboru,
jednom od etnikih uporita koje je u akciji ienja terena, kao to vidite, tu je dolo do vatrenog
okraja izmeu specijalnih jedinica MUP-a i zaostalih etnikih grupa. Bilo je negde oko deset terorista
koji su pruali otpor i u tom trenutku dolo je do paljenja sela."
Draginja, svedok: "I tu je nas ko zapalio ono selo, svi su utili. Ja sam rekla - ko e nego ona vojska
to je prola ovuda. I oni su rekli nama da mi ekamo, za zapisivanje da idemo i za Jugoslaviju, da idu
oni viet...
Oni su gore nali ene, nema ovijeh to su ostali u samijem Grubarima, nemoni koji su ostali, njih
estoro ostalo i oni su nekoga nali odmah mrtve, nekoga nijesu. Vratili se Bugarei, kazuju ta je bilo,
ja sam tek sutradan otila da vidim gore brata od tetke... I kad sam ja dola sa toga Bainca, ja kaem Miko, snao, gore Grubari. Ona veli - ajme meni, ubie moga Miu, on ne uje i ne vidi, pitae ga neto
i on nee znati odgovoriti, ubie njega. Tako je i bilo.
I kad su ga ubili, on je pao sa kreveta i evo, vidite krv, ona kae, jo nije otrata."
Dr Franjo Tuman, predsednik RH: "Ali Hrvatska je nuala tim Srbima i ove dane kad smo
oslobaali svoje krajeve, da emo im jamiti i ljudska i etnika prava ako priznaju tu hrvatsku dravu.
Meutim, oni su se sami odluili i pred silom nae vojske napustili su Knin, napustili su i dalmatinsku
Zagoru i Liku i Kordun i Baniju i otili su, neka im je sretan put."
Draginja, svedok: "Videla sam oima, sve mu je preseeno, gornja vilica i donja rastavljene."
General pukovnik Ivan ermak, zapovednik Zbornog mjesta Knin: "U samoj akciji dolo je do
oruanog kontakta. U samom selu Grubori kod te akcije zapaljena je jedna ili dvje kue, uhien je
jedan srpski terorista i pronaen je jedan le i to vjerujemo da je to bio le pripadnika hrvatske vojske."
Predstavnik UN: "Uvee 25. avgusta, probili smo se u selo u kome smo nali jo ljudi. Jaukali su od
tuge. Pronali su drugo dvoje mrtvih, koji su oito ubijeni ranije tog dana. Vudeli smo tela. Jedna osoba
je bila upucana u glavu, drugoj je bio prerezan grkljan. Obe su bile starije osobe."
Draginja, svedok: "Ja sam dola i stala Korajica i Jovo Grubor(?) i oni mene pitaju je li naena Marija
- nije. Ja ula tu e je ovo sad Marija, oe ula ja, i ja gledam pui, jo vatra gori, ali mi se neto inilo
kao panj. Ja sam dola njojzi - kuma Duka, e je rekoh Marija leala. Kae - leala je u toj tamo sobi,
ajde amo, i ona dola. Veli, ovo je le izgoreli.
Evo, ovo ti je sada kua moga kuma Jove to ga nema i ova kuhinja njegova. Sad mi ne znamo, kum je
ove kod poreta sedio, ostao je iza ene svoje Milice koja je otila na Bainac tamo u kolu da se
zapie da ide za Srbiju, kum je ove ostao sjedei. Kasnije od njega nikad nita."
General pukovnik Ivan ermak, zapovednik Zbornog mjesta Knin: "to se tie kua koje se stalno
spominju i paljenja, hrvatskoj dravi, niti hrvatskoj vojsci nije u interesu unitavati imovinu i budite
uvjereni da to nije masovna pojava."
Draginja, svedok: "Vojnik koji je bio u kui neto je uzimao iz kua, kae - u ovome selu nema nita,
ovo je selo hranilo etnike. A ja sam njemu odgovorila - ma, e su ti etnici, moj brate, kad ja nikoga
iva ne vidim, nema etnika. Ima - ima."
HTV (slika pokazuje mrtvog mukarca u civilnoj odei; oruje se ne vidi): "Ovom odmetniku nije
pomogao ni arsenal oruja, pravda ga je zatekla na rubu ume".
Draginja, svedok: "uro Karanovi bio ivio u Beogradu, kad je Knin osloboen, onda je on utekao
ozdo i tako ga uhvatili tu na Pljeevici i sve mu oduzeli, jer on nije imao nita, a oni su kasnije rekli da
je on pripucavao, a nije, jadan, imao nita."
HTV (27. avgust 1995): "U zaseoku Grubor zatiemo desetak staraca kojima je hrvatska vojska ve

ponudila medicinsku i humanitarnu pomo. Svi drugi ve tjekom akcije 'Oluja' pobjegli su u pravcu
Srbije."
Draginja, svedok: "E, on je bio, kako se zove, ermak, on je bio. Kran ovek, visok, debeo, pitao nas
je jesmo li gladni, da e nam sjutra doneti mleka i kruha. Ja sutradan otila, bome vojska zauzela, mal
me nisu i ubili mene i jednoga ovjeka. Nema ni ermaka, nema nikoga da je donio nita."
General pukovnik Ivan ermak, zapovednik Zbornog mjesta Knin: "Ako bi se bilo ta desilo to
je nezakonito, ako bi se desilo da je bilo namjerne paljenje imovine, a ne daj Boe da je bilo sluajno
ubojstva civila ili neega, u svakom sluaju ila bi istraga i to pod hitno i strogo."
arko Puhovski, Hrvatski helsinki odbor: "Meni nije poznato da je bilo koja istraga o civilima
korektno provedena u smislu da bi bila zavrena i da bi rezultati bili predani civilnim vlastima."
Dr Franjo Tuman, predsednik RH: "Nisu imali vremena, nisu imali vremena da pokupe ni svoje
prljave pare devize, niti gae."
Pokolj u Varivodama
UN TV: Varivode u Hrvatkoj. 28. septembra 1995. godine, devetoro ljudi je ubijeno. Svi su bili stari
preko 60 godina, svi Srbi. U Varivodama je ivelo vie od 500 Srba, dok u avgustu 1995. Hrvatska nije
preosvojila Krajinu. Od onda ih je ostalo samo 17. Sada ih je pola mrtvo.
Janina Hrebikova, UN TV: "Mi smo saznali nou i odmah, jedan dan nakon toga smo doli na lice
mjesta i mi smo ustvari bili prva televizijska ekipa koja je vidjela ta se ustvari dogodilo, ustvari vidjela
je trag toga to se dogodilo."
Ivan Zvonimir iak, Hrvatski helsinki odbor: "Jedan na aktivist na terenu, Rogoi Mio, koji je
cjelu stvar javio meni, ja sam u to vreme bio u Austriji, moram rei na jednom seminaru koji je trajao
mjesec dana, ja sam se vratio ovdje, nakon toga smo uspostavili kontakt sa ljudima iz Ujedinjenih
naroda. Oni su to provjerili, bio je obavjeten MUP i onda smo mi ili sa time u javnost."
Janina Hrebikova, UN TV: "Kad smo doli u selo mi smo ustvari odmah vidjeli njihove stvari, posle
smo uli unutar njihovih kua i videli smo ovu krv svugdje koja je jo bila vrlo svjea..."
Svedok: "A njih dvoje su ovako sjedili ove, evo, ove su sjedili, ona i on, ove su sjedili... Oevidac
koji je vidio, ona ih je nala da sjede onako mrtvi."
UN vojnik: "Oito je da nije bilo pucano s ulaza, nego ovdje, ovdje su rupe od metaka, to je ubojstvo."
Svedok: "Tako, ili su od kue do kue...."
Novinar: "Vi niste bili tu?"
Svedok: "Nismo, a da smo bili ne bi sad bili ove. Jednoga su ubili tu, u toj kui, jednoga dolje nie
isto u svom dvoritu su ga ubili i jednoga 'amo iza, i Dukia jednoga i Pokrajca jednoga, i gore trojicu."
Marko, svedok: "Ovi ljudi njesu nikome krivi, oni su bili ljudi stari, nisu bili u ratu, nisu nita, stariji
ovjek, niti je njihov neko bio ak u vojsci toj..."
Svedok: "I djeca su im sva veinom u Hrvatskoj."
Ivan Zvonimir iak: "Tamo nita nije odneseno, nita nije opljakano, ljudi nisu nita imali njih su
prije opljakali, prema tome se oito radilo o osvjeti, a njima nisu imali ta odnjeti, to su bili goli zidovi
sve. Prema tome, ti su bili takoreku, gladni, goli i bosi i njih su njihove familije, ne znam, iz ibenika
ili iz okolice hranili."
Svedok: "Ima postalje gdje su spavali i sve i onda su pitali stranci zato spavaju pri zemlji, zato ne idu
u sobe, a Jovan pokojni rekao - neu da me pale gore, nek' me oe pale. On bio bolestan ovjek na noge

i teak, ko e se penjati gore ako dou, lake emo pri zemlji smaknuti se i nije htio ii gore".
Janina Hrebikova, UN TV: "I dva sata nakon nas, naoj ekipi je dola u selo velika ekipa hrvatske
policije, ali ne ove oficijelne policije iz Ministarstva obrane i oni su posle nama zapretili... nisu
omoguili vie snimanje, ali mi smo ustvari sve snimili do tog vremena."
Nelson Garsija, komesar UN CIVPOL: "Kad se pokolj dogodio 28. septembra, hrvatska policija
poela je sa redovom istragom 29. septembra, a mi smo to saznali 2. oktobra."
UN TV: "Ono to je neobino je to to je policija odnela tela u roku od tri sata. U slinim situacijama
trebalo bi dva-tri dana"
Tomas Hensen, vojnik UNMO: "Stigli sam odmah sledee jutro, poto smo dobili informaciju.
Odluili smo poslati tim, kako bi osigurali nepovredivost dokaza."
UN TV: "Ali, tela vie nije bilo".
Ivan Zvonimir iak: "I nije napravljena redovna dokumentacija koja se inae radi u jednoj klasinoj
policijskoj obradi kad nekog ovjek nae, onda se to fotografira le, tragovi i tako, sve ono to se radi."
Nelson Garsija, komesar UN CIVPOL: "Nismo imali nikakvih slubenih spisa, zato ne mogu rei ta
je hrvatska policija preduzela.
Ivan Jarnjak, hrvatski ministar policije 1995: "Ono to je posebno u javnosti stvorilo uznemirenost
je vjesti o ubojstvima u selu Varivode i u selu Goii koja su razjanjena."
UN TV: No, na kninskom groblju je devet sveih grobova. Oznaeni su imenima devet ubijenih.
Ivan Benko, zamenik ministra policije HR: "Kriminalistikom obradom u saradnji sa vojnom
policijom mi smo utvrdili poinitelje tih kaznenih djela i priveli ih u istrani centar upanijskog suda u
Zadru."
Svedok: "Jesu li ti ljudi kanjeni, nisu li, ko e to... o tome slabo javnost pria."
Svedok: "Mi ne znamo o tome nita, ni ko je, ni to je... Uglavnom, njih nema."
arko Puhovski: "Za dvojicu ljudi, koliko ja znam, imamo izvjetaj o tomu da su hitno demobilizirani
da bi se olakalo to da se ne sudi vojsci i vojnicima, nego civilima, i to je u skladu s onime to je tada
bila slubena varijanta o kojoj su svi zapovjednici govorili, da zloine ne ine vojnici nego civili u
vojnim uniformama."
Ivan Zvonimir iak: "Mislim, incidenti u takvim ratnim situacijama su svugdje, ja u rei ak i
normalni, ne samo mogui. Zato postoje organi jedne drave pravne, to je policija, vojna policija koja
onda ureduje i osobe koje su sudjelovale u zloinima, u mnogim sluajevima iz istog koristoljublja,
procesuira. To u ovim sluajevima jednostavno nije bilo tako, a iz toga se onda iitava namjera jedne
politike."
General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": U uslovima kada vie nemaju kue, jer su im
spaljene, kada vie nemaju stoke, niti od ega iveti, jer je letina spaljena, ta im je preostalo? Vlada
silna mrnja meu tim ljudima, jer Srbi su 1991. godine isto ovo uradili Hrvatima, a sad se Hrvati
svete. Kakav je to ivot koji mogu oekivati?
Svedok: "Kakav je ovo ivot? U pustome selu biti. Mi smo doli ove '97. kad nije postojalo ni ptice."
Draginja, svedok: "A ko e tu ivit? Kue zapaljene, uniteno sve, da bi se ko i vratio, neopravljeno,
narasla svaka ivica nevaljala, a jadni narod, vraao bi se neko, ali nema e."
Ivan Zvonimir iak, Hrvatski helsinki odbor: "Sjetimo se kako je to poelo '90. i '91. Srbi su
govorili - osvjetiemo se za zloine iz '41. pa su onda poeli masovni pokolji nevinog civilnog
stanovnitva i tako dalje. Onda, dakako su doli ovi nai deki koji su rekli - e, sad emo se mi osvjetit,

ne znam, za '45. pa onda za '91. E, sad taj lanac stalno ide, pa '95. svetiemo se za '91., pa sad se pitam
kad e taj lanac prestati i hoemo li stalno razmiljati na nivou kolektivne krvne osvjete ili na nivou
individualne odgovornosti za ono to je poinjeno."
Radomir ai, ministar obnove i razvitka RH (Hrvatski sabor, 18. jun 2000): "Nije samo
velikosrpska agresija ruila i palila i pljakala po Hrvatskoj, nego je vie toga bilo. Zloinci i kriminalci
su se nalazili na obje strane, a o tome, hvala Bogu, sam ja svjedok."
Predsedavajui Sabora: "Molim vas, gospodine eks, hvala vam ljepa, molim vas da..."
Na podruju sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je
najmanje 410 civila, zapaljeno preko 20.000 kua, dok su ostale opljakane i devastirane (Izvetaj
Hrvatskog helsinkog odbora, lipnja 1999.).
Autor filma "Oluja nad Krajinom", Boidar Kneevi, poginuo je u saobraajnoj nesrei, zbog
otkazivanja konica, novembra 2001. godine

Dokumenti: Plan Z-4

5. avgust 2005. | Izvor:B92
PRVI DEO
USTAVNI SPORAZUM ZA KRAJINU
POGLAVLJE I: USPOSTAVLJANJE SRPSKE KRAJINE
lan I: 1. Granice
1. Bie uspostavljena autonomna Srpska Krajina ( u daljem tekstu "Krajina")
od teritorija oznaenih na mapi u Aneksu A.*
2. U svakom trenutku nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma granice Krajine mogu biti promenjene
dogovorom vlade Republike Hrvatske (to mora biti ozakonjeno odgovarajuim pravnim propisima) i
zakonodavnog tela Krajine. U periodu od est meseci od stupanja na snagu ovog Sporazuma, komisija
za sprovoenje stvorena na osnovu Paragrafa 2 lana XVII ovlaena je da promeni granice u duini
ne veoj od 2 km u odnosu na Mapu 1 u Aneksu A, i pod uslovom da deluje na osnovu konsenzusa
postignutog izmeu vlada Republike Hrvatske i Krajine.
3. Izmeu Krajine i drugih delova Republike Hrvatske nee biti granine kontrole.
lan I: 2. Primena zakona i vladinih uredbi
1. Zakoni usvojeni u Saboru Hrvatske primenjivae se u Krajini samo u meri u kojoj spadaju u
iskljuivu nadlenost centrale vlade, kao to je precizirano u Paragrafu 1 lana II. 1, ako su preneti na
tu vladu u skladu sa Paragrafom 3 istog lana, ili ako ih je potvrdilo zakonodavno telo Krajine.
2. Ustav Republike Hrvatske i svi zakoni primenjivi na Krajinu, u skladu sa Paragrafom 1, bie verno
sprovoeni i primenjivani od strane kompetentnog organa vlade Krajine.
3. Sve postupke koje preduzimaju odgovorna tela vlade Republike Hrvatske vlada Krajine e prihvatati
kao vaee i sve postupke koje preduzimaju odgovorna tela vlade Krajine vlada Republike Hrvatske
prihvatae kao vaee.
lan I: 3. Zastave i grbovi
1. Krajina moe usvojiti grb i zastavu koji se mogu isticati na njenoj teritoriji, ukljuujui sve njene
granice u skladu sa zakonima koje je usvojila Skuptina Krajine.
2. Zastava i grb Republike Hrvatske mogu se isticati na teritoriji Krajine na objektima gde su smetene
institucije hrvatske vlasti, kao i na meunarodnim granicama.
3. Pojedinci na bilo kom delu Republike Hrvatske slobodni su da istiu grb i zastavu Republike
Hrvatske i Krajine.

lan I: 4. Jezik
1. Skuptina Krajine moe omoguiti upoterbu srpskog jezika i irilinog pisma, pod uslovom da su
interesi manjina u Krajini potpuno zatieni u skladu sa Poglavljem XI.
lan I: 5. Domicil
1. Svaki graanin republike Hrvatske sa stalnim mestom boravka u Krajini ima pravo da od vlade
Krajine dobije dokumentaciju koja o tome svedoi i koja e se izdavati u skladu sa propisima
dogovorenim sa vladom Republike Hrvatske.
POGLAVLJE II: PODELA OVLAENJA IZMEU CENTRALNIH I KRAJINSKIH VLASTI U
POGLEDU KRAJINE
lan II: 1. Opta podela
1. Vlada Republike Hrvatske (ovde "centralne vlasti"), u pogledu Krajine, imae iskljuiva ovlaenja
u sledeem, izuzev ako nije drugaije precizirano ili doputeno sadanjim sporazumom:
a) Voenju spoljne politike, uzimajui u obzir lan II.2;
b) Odbrani Republike Hrvatske protiv spoljnih pretnji;
c) Dravljanstvo Republike Hrvatske, prema lanu XI;
d) Regulaciji, uz uslov da Krajina nee biti neravnopravna u odnosu na druge delove Hrvatske:
I) meunarodne trgovine, ukljuujui carinu;
II) unutranje trgovine preko granica Krajine, ukljuujui upotrebu glavnih putnih pravaca i pruga;
III) finansija;
IV) intelektualne svojine;
V) proizvodnih standarda;
VI) komunikacija;
e) tampanju i kontroli novca, prema lanu II.3;
f) Raspodeli frenkvencija za radio, televiziju i druge svrhe, uz uslov da Krajini bude dodeljeno
najmanje onoliko frenkvencija koliko ih trenutno koristi i za najmanje jednu televizijsku stanicu;
g) Potanske poslove;
h) Zatitu ivotne sredine, izuzev u okviru koji bi prelazio granice Krajine.
2. Krajinske vlasti e imati sva ovlaenja koja nisu obuhvaena gornjim stavom 1, a posebno sledea,
izuzev ako nije drugaije precizirano ili doputeno sadanjim sporazumom:
a) Obrazovanje;
b) Kultura;
c) Stanogradnja;
d) Javne slube;
e) Biznis;
f) Dobrotvorne aktivnosti;
g) Energija;
h) Lokalno raspolaganje zemljitem;
i) Zatita ivotne sredine Krajine, u skladu sa podstavom 1(h);
j) Prirodni resursi;
k) Radio i televizija;
l) Socijalna zatita;
m) Turizam;
n) Potvrde o domicilu u Krajini, u skladu sa lanom 1.5;
o) Formiranje korporacija i drugih pravnih lica;
p) Policija, u skladu sa Poglavljem VI;
q) Poreska politika, u skladu sa lanom II.4.
3. Centralne i krajinske vlasti se mogu sporazumeti o meusobnoj razmeni svojih predstavnika ili
zajednikoj upravi ili koordinaciji za svako od navedenih ovlaenja. U tu svrhu mogu formirati
zajednike komisije.
lan II. 2

Meunarodni sporazumi i predstavnitva

1. Vlada Krajine moe sklapati sporazume u vezi sa obrazovanjem, kulturom, dobrotvornim
aktivnostima, radijom i televizijom i turizmom sa drugim entitetima ili dravama sa predominantno
srpskim stanovnitvom i moe sklapati trgovake i poslovne sporazume sa takvim entitetima ili
dravama koji podleu podparagrafima 1 (d) (III) lana II.1 pod uslovom da svi ti sporazumi nisu u
suprotnosti sa interesima Republike Hrvatske.
2. Vlada Krajine moe sklapati i druge meunarodne sporazume sa odobrenjem Centralne vlade, koje
(odobrenje) nee biti bezrazlono spreavano.
3. Vlada Krajine moe slati svoje predstavnike dravama i meunarodnim organizacijama.
lan II.3
Valuta
1. Centralna banka Hrvatske e izdati specijalni novac (novanice i metalne novie) za Krajinu, ija e
vrednost biti jednaka valuti koju izdaje za ostatak Republike Hrvatske a iji e naziv i oblik utvrditi
Vlada Krajine.
2. Od banaka i drugih finansijskih institucija irom Republike Hrvatske bie zahtevano da primaju oba
oblika valuta koje izdaje Centralna banka Hrvatske. Zakonito plateno sredstvo u okviru Hrvatske bie
novac izdat za Krajinu, a za plaanja u okviru drugih delova Hrvatske bie druga valuta koju izdaje
Centralna banka. Pojedinci e, saglasno ugovornim i drugim potrebama, biti slobodni da upotrebljavaju
bilo koji ili oba oblika takvih valuta.
lan II.4
Oporezivanje
1. Centralna vlada nee uvoditi a Vlada Krajine moe uvesti poreze na:
a) imovinu koja se nalazi u Krajini (ukljuujui poreze na nekretnine i nasledstvo);
b) transakcije koje se sprovode u okviru Krajine (ukljuujui prodaju, poreze na promet i troarinu);
c) dohodak koji su domaa lica koja ive u Krajini stekla u Krajini (ukljuujui poreze na socijalno
osiguranje);
d) dohodak koji su u Krajini stekla pravna lica osnovana prema zakonima Krajine.
2. Centralna vlada i Vlada Krajine mogu sklopiti sporazume da spree ili umanje izbegavanja plaanja
poreza i dvostruko oporezivanje konsekventno uslovima i pragrafu 1.
3. Centralna vlada i Vlada Krajine mogu sklopiti sporazume za meusobno prenoenje sa jedne na
drugu bilo kakvih ovlaenja za oporezivanje sadranih u paragrafu 1. i za odgovarajui transfer
Vladinih odgovornosti shodno paragrafu 3. lana II.1.
POGLAVLJE III
STRUKTURA VLADE KRAJINE
lan III. 1.
Zakonodavstvo
1. Zakonodavna tela Krajine bie birana demokratski na propocionalnoj osnovi, na period od etiri
godine. Svi graani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini, koji su stariji od 18 godina mogu glasati
na izborima za zakonodavna tela i mogu biti kandidati za mesta u zakonodavnim telima.
2. Zakonodavna tela mogu usvojiti zakone koji se odnose na:
a) stvari koje su u okviru odgovornosti Vlade Krajine;
b) organizacije i funkcionisanje svih organa Vlade Krajine, ukljuujui sve neophodne budetske
aranmane i prikupljanje odgovarajuih poreza.
lan III. 2.

Predsednik
1. Predsednik Krajine bie biran demokratski na period od pet godina. Svi graani Republike Hrvatske
nastanjeni u Krajini, koji su stariji od 18 godina mogu glasati na izborima za predsednika i mogu biti
kandidati za taj poloaj.
2. Predsednik Krajine bie odgovoran za izvrenje:
a) onih odredbi ovog Sporazuma koje su u okviru odgovornosti Vlade Krajine;
b) svih zakona i dekreta Centralne vlade koji se odnose na Krajinu;
c) svih zakona koje su usvojila zakonodavna tela Krajine;
d) svih dekreta koje objavljuje predsednik Krajine.
3. Predsednik Krajine moe objavljivati dekrete dozvoljene zakonima Centralne vlade koji se
primenjuju na Krajinu ili po zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine.
4. Predsednik Krajine e imenovati ministre prema zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine,
koje e potvrditi ta zakonodavna tela i koji e imati dunosti, odgovornosti i ovlaenja predviena
takvim zakonima. Svaki ministar moe biti u svakom trenutku uklonjen od strane Predsednika i bie
uklonjen tako to e zakonodavna tela glasati o nepoverenju. Ministri e formirati Kabinet Krajine, koji
e se sastajati pod predsedavanjem ministra koga e odrediti Predsednik i koji e imati dunosti,
odgovornosti i ovlaenja predviena zakonom ili dekretom.
lan III. 3.
Sudovi
1. Sudska vlast u Krajini bie utemeljena na prvostepenim sudovima i takvim apelacionim sudovima
koji e biti odreeni zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine, a koji e (zakoni) odrediti
odgovarajuu jurisdukciju ovih sudova, kao i plate i ostale uslove slube sudija. Sudije svih sudova u
Krajini imenovae Predsednik Krajine a odobravae ih veina u zakonodavnim telima i oni e sluiti
do starosne granice od 70 godina, osim ako ne daju ostavku ili ne budu uklonjeni zbog nekog povoda o
emu e odluiti sudije istog suda konsenzusom.
2. Odluke apelacionih sudova Krajine mogu se podnositi specijalnom odeljenju Vrhovnog suda
Republike Hrvatske, ije e lanove imenovati predsednik Specijalnog ustavnog suda izmeu sudija
Vrhovnog suda Hrvatske, i najvieg apelacionog suda Krajine, uz konsultacije sa predsednikom
Vrhunskog pravnog saveta Hrvatske i Predsednikom bilo kojeg odgovarajueg tela u Krajini.
lan III. 4.
Nezavisnost slubenika
Nijednom lanu ili slubeniku zakonodavnih tela, predsedniku, ministrima, sudijama ili bilo kojim
drugim organima Vlade Krajine nee biti potrebno odobrenje bilo kog slubenika ili organa Centralne
vlade za njihovo postavljenje, i nijedan takav slubenik ili organ nee moi da ukloni bilo kog lana,
slubenika ili zvaninika Vlade Krajine, poto e oni moi da budu uklonjeni od strane Specijalnog
ustavnog suda u sluaju osude za zloin koji podrazumeva zatvor.
lan III. 5.
Prelazni aranmani
1 Izbori predvieni u paragrafu 1. lanova III.1. i u paragrafu I lana III.2. odrae se najkasnije
godinu dana nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma.
2. Za prelazni period dok se ne odre izbori pomenuti u paragrafu 1, ali ni u kom sluaju kasnije od
jedne godine nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma, funkcije organa i sliubenika predvienih
lanovima III. 13 obavljae odgovarajui organi i slubenici koji sada obavljaju te funkcije u Krajini.
POGLAVLJE IV
UEE KRAJINE U CENTRALNOJ VLADI
lan IV. 1.

Izbori
1. Graani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini uestvovae na isti nain kao i svi drugi graani u
biranju lanova Centralne vlade, ukljuujui i izbore za Hrvatski sabor i Predsednika.
2. Za svrhe izbora za upanijski dom Hrvatskog sabora, Krajina e se sastojati od dva okruga, ije e
granice i naziv** odrediti zakonodavna tela Krajine.
3. Do novih izbora za Hrvatski sabor, zakonodavna tela Krajine imenovae deset lanova u Zastupniki
dom Sabora i devet*** lanova za upanijski dom.
4. Sva lica koja slue u bilo kom domu Hrvatskog sabora a koja se deklariu kao Srbi po nacionalnosti
sainjavae Srpski odbor u Saboru.
lan IV. 2.
Imenovanje u slube Centralne vlade
Prilikom imenovanja u bilo kakve slube ili na bilo kakve poloaje u Centralnoj vladi, ukljuujui i one
ministara i sudija, graani Republike Hrvatske koji su Srbi nastanjeni u Krajini bie tretirani na istoj
osnovi kao i svi drugi graani Hrvatske i ta zastupljenost po mestu stanovanja bie predstavljena u
slubama i na poloajima u odgovarajuoj proporciji koju ine meu svim graanima. Najmanje jedan
lan Vlade Krajine bie imenovan za lana Centralne vlade.****
POGLAVLJE V
DEMILITARIZACIJA
lan V.1
Demilitarizacija Krajine
1. Krajina nee osnivati, odravati ili dozvoliti formiranje bilo kakvih vojnih snaga.
2. Demilitarizacija Krajine zapoee ne kasnije od tri godine nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma,
i bie zavrena ne kasnije od pet godina nakon stupanja na snagu istog. Sve oruje uklonjeno iz Krajine
bie uniteno od strane Unprofora ili pod njegovim nadzorom.
3. Osim u sluaju predvienom u paragrafu 3. lana V.2, vojne snage Centralne vlade nee ulaziti u
bilo koji deo Krajine, osim po specijalnom pozivu Predsednika Krajine.
lan V.2
Granica sa Bosnom i Hercegovinom
1. Vlada Republike Hrvatske nastojae da sklopi sporazum sa odgovarajuim vlastima u Bosni i
Hercegovini o demilitarizaciji njihove zajednike granice.
2. Sve dok takav sporazum o demilitarizaciji sa Bosnom i Hercegovinom ne bude zakljuen, Savet
bezbednosti Ujedinjenih nacija moe odluiti da rasporedi snage Ujedinjenih nacija na deo granica koji
ini granicu sa Krajinom.***** Sa odobrenjem Vlade Republike Hrvatske i Vlade Krajine, na deo te
granice mogu biti rasporeene snage drugih meunarodnih organizacija ili drava.
3. Ukoliko ne bude mogue postii bilo demilitarizaciju ili rasporeivanje bilo kakvih meunarodnih ili
stranih snaga na bilo koji deo krajinskog dela hrvatske granice sa Bosnom i Hercegovinom, Vlada
Republike Hrvatske moe rasporediti svoje vojne snage du takvog dela granice pod uslovom da te
snage ne budu rasporeene dublje od pet kilometara od meunarodne granice.
POGLAVLJE VI
POLICIJSKE SNAGE U KRAJINI
lan VI.1
Regularna policija
1. Policijske snage Krajine bie osnovane u skladu Krajine i bie pod kontrolom Predsednika Krajine i

u skladu sa zakonima usvojenim od zakonodavnih tela preko ministra koga odreuje Predsenik.
2. Etniki sastav policijskih snaga odraavae sastav stanovnitva Krajine onako kako je bio oznaen u
popisu iz 1991. dok ne bude okonan budui popis irom zemlje, i bilo kakve policijske jedinice
stacionirane u posebnim zajednicama odraavae etniki sastav tih zajednica.
3. Policijske snage bie opremljenje naoruanjem i vozilima istog ili odgovarajueg tipa koje koristi
policija u drugim delovima republike Hrvatske.
lan VI:2
Granina policija
Postaje na zvaninim prelazima du granice Krajine sa Bosnom i Hercegovinom bie popunjene
graninom policijom Republike Hrvatske. Patrole du te granice obavljae zajednike jedinice hrvatske
i krajinske granine policije.

DRUGI DEO
ARANMANI KOJI SE TIU SLAVONIJE, JUNE BARANJE, ZAPADNOG SREMA I DRUGIH
OBLASTI
POGLAVLJE VII
UPRAVLJANJE
lan VII.1
Opti deo
Sve ove oblasti, izuzev onih koje su pokrivene Prvim delom, koje podleu zatiti Ujedinjenih nacija
shodno rezolucijama 743 (1992) i 762 (1992) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (u ovom tekstu
dalje "Oblasti Drugog dela) bie podlone upravljanju od strane Vlade Republike Hrvatske u skladu sa
odredbama postavljenim ili pomenutim u ovom Delu.
POGLAVLJE VIII
PRELAZNE ODREDBE
lan VIII.1
Meunarodne snage i posmatrai
1. Podlono odlukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ili kompetentnih organa drugih
meunarodnih organizacija prihvaenih od Vlade Republike Hrvatske i Krajine, Unprofor ili druge
meunarodne snage, kao i civilne posmatrake jedinice, bie rasporeene u svim ili nekim delovima
Oblasti Drugog dela u prelaznom periodu od najmanje pet godina, kako bo se osigurala puna i verna
primena Drugog dela i primenjivih odredbi Treeg dela ovog Sporazuma, kao i "Vensov plan" izloen
u Aneksu III u izvetaju Generalnog sekretara UN Savetu bezbednosti 11. decembra 1991. (S/23280).
2. Vlada Republike Hrvatske e pruiti punu saradnju meunarodnim snagama pomenutim u paragrafu
1, kako bi se olakalo ostvarivanje njihovih ciljeva.
lan VIII.2
Demilitarizacija
1. Tokom prelaznog perioda pomenutog u paragrafu 1. lana VIII.1. Oblasti Drugog dela bie
demilitarizovane, izuzev to vojne snage Republike Hrvatske mogu biti stacionirane u oblasti do pet
kilometara od meunarodnih granica i mogu koristiti prilazne puteve do takvih granica po sporazumu i
pod nadzorom meunarodnih snaga oznaenih u pomenutom paragrafu 1.
2. Demilitarizacija Oblasti Drugog dela zapoee najkasnije jedan mesec nakon stupanja na snagu ovog

Sporazuma i bie okonana najkasnije tri meseca nakon to taj Sporazum stupi na snagu. Sve oruje
uklonjeno iz Oblasti bie uniteno od strane Unprofora ili pod njegovim nadzorom.
lan VIII.3
Nadgledanje policije
Tokom prelaznog perioda odreenog paragrafom 1. lana VIII.1 sastav i operacije svih policijskih
snaga koje e delovati u oblastima Drugog dela bie podloni nadgledanju od strane policijskog dela
meunarodnih snaga pomenutih u tom paragrafu.
POGLAVLJE IX
SPECIJALNO UPRAVLJANJE I PODELA VLASTI U ISTONOJ SLAVONIJI, JUNOJ
BARANJI I ZAPADNOM SREMU
lan IX.1.
Specijalno upravljanje
1. Tokom prve dve godine prelaznog perioda opisanog u ovom delu, osim ako drugi period ne bude
utvren od strane Saveta bezbednosti UN, Istonom Slavonijom, Junom Baranjom i Zapadnim
Sremom (u tekstu dalje "Istona oblast), koji e sainjavati teritoriju oznaenu na Mapi 2 Aneksa A,
shodno odobrenju Saveta bezbednosti, upravljae Ujedinjene nacije u skladu sa odredbama Aneksa F.
2. Kako bi se dodatno obezbedilo miroljubivo upravljanje Istonom oblau kao i primena prelaznih
aranmana u ovom delu, specijalni zadatak administracije bie da:
a) ohrabruje i olakava povratak osoba koje su bile prisiljene da napuste svoje domove u Istonoj
oblasti nakon 1. jula 1991.
b) organizuje izbore za slubenike i zakonodavce koji e, u skladu sa zakonima Republike Hrvatske,
upravljati ili predstavljati Istonu oblast nakon kraja specijalnog prelaznog perioda odreenog u
paragrafu 1.
lan IX.2.
Podela vlasti
Na kraju perioda administracije UN u skladu sa paragrafom 1. lana IX.1. sva sela, gradovi ili gradska
naselja u Istonoj oblasti u kojima Srbi sainjavaju veinu u znaenju lana XI.1, imae samoupravu u
skladu sa lanom XI.3.
POGLAVLJE X
POLICIJSKE SNAGE
lan X.1.
Sastav i naoruanje
1. Sve policijske snage u oblastima Drugog dela imae etniki sastav koji e odraavati sastav oblasti u
kojima te snage operiu, prema popisu iz 1991. dok ne bude sproveden kasniji popis irom zemlje.
2. Policijske snage bie opremljene orujem i vozilima istog ili odgovarajueg tipa uobiajenim za
policijske snage u evropskim dravama.

TREI DEO
ZAJEDNIKE ODREDBE
POGLAVLJE XI.

LJUDSKA PRAVA I SLOBODE

lan XI.1.
Opti deo
Primena najvieg nivoa meunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda predvienih u Ustavu
Republike Hrvatske, u Ustavnom zakonu o ljudskim pravima i slobodama i u Pravima nacionalnih i
etnikih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj u instrumentima nabrojanim u Aneksu B, bie
obezbeeni u itavoj Hrvatskoj, naroito:
1. Sva lica u Republici Hrvatskoj uivae prava na:
a) ivot;
b) slobodu, u kojoj e hapenje i zatoenje biti dozvoljeno samo zakonom;
c) jednakost pred zakonom;
d) slobodu od diskriminacije zasnovane na rasi, boji koe, polu, jeziku, religiji ili veroispovesti,
politikom ili drugom miljenju, i nacionalnom ili socijalnom poreklu;
e) pravedan postupak u kriminalistikoj proceduri;
f) slobodu od muenja i surovog ili nehumanog tretitanja i kanjavanja;
g) privatnost;
h) slobodu kretanja;
i) azil
j) zatitu porodice i dece;
k) pravo na imovinu;
l) prava na osnovne slobode: slobodu govora i tampe; slobodu miljenja, savesti i uverenja; slobodu
religije, ukljuujui privatne i javne molitve; slobodu okupljanja; slobodu udruivanja, ukljuujui i
formiranje i pripadanje radnikim sindikatima i slobodu neudruivanja; i slobodu na rad;
m) obrazovanje
n) socijalnu zatitu;
o) zdravlje;
p) ishranjenost;
q) zatitu;
r) zatitu manjina i ranjivih grupa.
2. Svi graani Republike Hrvatske uivae prava:
a) na formiranje i pripadanje politikim partijama;
b) uee u javnim poslovima;
c) mogunost ravnopravnog pristupa javnim slubama; i
d) glasanje i uestvovanje u izborima.
lan XI.2.
Povratak izbeglica i izmetenih lica
Sve izbeglice i izmetena lica imaju pravo na slobodan povratak svojim domovima.
lan XI.3.
Dravljanstvo
1. Svako lice koje je bilo graanin Socijalistike Republike Hrvatske u okviru Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije na dan 21. decembra 1990. bie od tog datuma smatrano za
dravljanina Republike Hrvatske.
2. Dvojno dravljanstvo bie dozvoljeno:
a) nijedan graanin Republike Hrvatske nee moi, bez sopstvene saglasnosti, da bude lien prava na to
dravljanstvo samo zbog toga to ima i dravljanstvo Savezne Republike Jugoslavije;
b) nijedan graanin Savezne Republike Jugoslavije nee moi samo zbog razloga tog dravljanstva da
bude spreen da dobije dravljanstvo Republike Hrvatske ili da se od njega zahteva da se odrekne
prvog dravljanstva kao uslova da bi dobio drugo.
lan XI.4.

Vraanje ili kompenzacija izgubljene imovine

Sva lica e imati pravo, koje treba da bude primenjeno u skladu sa zakonodavstvom Republike
Hrvatske, i tamo gde je mogue, Krajine, na povratak bilo kakve imovine koje su bili lieni tokom
etnikog ienja ili drugih nezakonitih akata ili da dobiju nadoknadu za bilo kakvu imovinu koja im ne
moe biti vraena. Sve izjave ili obaveze uinjene prinudom, naroiti one koje se odnose na odricanje
od prava na zemlju ili imovinu, tretirae se kao nitavne i nevaee.
lan XI.5.
Saglasnost Vladinih organa
Svi Vladini organi i administrativne agencije Republike Hrvatske i Krajine primenjivae i pridravati
se prava i sloboda predvienih u Ustavu i Ustavnom zakonu kako to stoju u lanu XI.1, i onim
drugaije specifiranim u ovom poglavlju, ili u instrumentima nabrojanim u Aneksu B.
lan XI.6.
Sporazumi o ljudskim pravima
1. Republika Hrvatska e to je pre mogue potpisati sve meunarodne ugovore nabrojane u Aneksu B.
2. Svi Vladini organi i administrativne agencije Republike Hrvatske i Krajine saraivae sa bilo kojim
nadzornim telima osnovanim od strane instrumenata nabrojanih u Aneksu B.
lan XI.7.
Sud za ljudska prava
Republika Hrvatska e napraviti aranman sa Savetom Evrope za osnivanje Suda za ljudska prava
Hrvatske u skladu sa Rezolucijom 93 (6) Komiteta ministara ovog Saveta i kako je to odreeno u
Aneksu C.
lan XI.8.
Ombudsmen
Vlada Republike Hrvatske omoguie imenovanje Ombudsmena koji treba da pomae primenu prava i
sloboda pomenutih u ovom poglavlju. U poetnom periodu od najmanje tri godine i sve dok ne bude
usvojen odgovarajui zakon u Hrvatskom saboru sa pristankom Srpskog odbora u Saboru, odredbe u
vezi sa imenovanjem i funkcijama Ombudsmena bie postavljene u Aneksu D.
POGLAVLJE XII
SAMOUPRAVA ADMINISTRACIJA U OBLASTIMA S MANJINSKIM STANOVNITVOM
lan XII.1.
Oblasti sa manjinskim stanovnitvom
Kad god u nekom selu, naselju ili gradu u Krajini veinu stanovnitva ine Hrvati, ili Srbi u okviru
Oblasti drugog dela (dalje u tekstu "oblast manjinskog stanovnitva"), odredbe postavljene u ovom
poglavlju primenjivae se kako bi se obezbedio maksimalni stepen samouprave za takvu lokalnu
veinu.
lan XII.2.
Granice Oblasti manjinskog stanovnitva
1. Uzimajui u obzir sve odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi i administraciji od 29. decembra 1992

(dalje u tekstu "Zakon o samoupravi") ili Zakona o teritorijama upanija, gradova i naselja u Republici
Hrvatskoj od 29. decembra 1992, granice oblasti manjinskog stanovnitva bie povuene na taj nain
da ukljue to je mogue vie lanova grupe za koju ta oblast treba da bude ustanovljena, a da njihov
procenat ne sme da bude manji od 60 odsto.
2. Oblast manjinskog stanovnitva ne moe se sastojati od dve ili vie oblasti koje se ne dodiruju.
3. Prilikom odreivanja granica oblasti manjinskog stanovnitva, vodie se rauna o miljenjima osoba
koje bi mogle biti ukljuene ili iskljuene iz oblasti koja je u pitanju.
4. Granice oblasti manjinskog stanovnitva mogu se menjati kao rezultat zvaninog popisa.
5. Sporovi koji se tiu granica oblasti manjinskog stanovnitva bie reavani na Specijalnom ustavnom
sudu osnovanom po lanu XIII.1.
lan XIII.3.
Odredbe o upravljanju oblastima manjinskog stanovnitva
1. Zakon o Samoupravi primenjivae se na oblasti manjinskog stanovnitva sa sledeim izuzecima:
a) Sve oblasti manjinskog stanovnitva smartae se jedinicama lokalne vlade i samouprave;
b) O svim referencama za Ustavni sud Republike Hrvatske procenjivae Specijalni ustavni sud
ustanovljen lanom XII.1.
c) Sva imenovanja slubenika ili zvaninika u oblastima manjinskog stanovnitva, ukljuujui i
uitelje, bie vrena onako kako je predvieno u Ustavu i primenjivim zakonima Hrvatske, pod
uslovom da kad ta imenovanja nisu izvrile vlasti u toj oblasti, onda te vlasti mogu postaviti
obrazloeno suprotstavljanje instanci koja je izvrila imenovanje i ako se ne moe nai reenje
zadovoljavajue i za jednu i za drugu vlast, onda stvar moe razmatrati Specijalni ustavni sud. Kad god
to bude izvodljivo, imenovanje e se vriti izmeu pripadnika oblasti manjinskog stanovnitva u kojoj
oni treba da slue, a etniki sastav svake grupe tih zvaninika odraavae, koliko je to izvodljivo,
sastav stanovnitva te oblasti.
d) lan 65. ovog Zakona primenjivae se samo ako je lokalna jedinica deo iste oblasti manjinskog
stanovnitva, kao i optina, naselje ili grad na koji se poziva u tom lanu.
e) lanovi 71. i 82. i trei paragraf lana 83. Zakona nee se primenjivati.
f) Na rasputanje predstavnikog tela jedinice lokalne samouprave u skladu sa lanom 81, ili
smenjivanje optinskog prefekta ili gradonaelnika u skladu sa treim paragrafom lana 83. moe se
uputiti poziv od strane onih kojih se to tie Specijalnom ustavnom sudu i u tom sluaju takva odluka ne
moe stupiti na snagu dok sud tako ne odlui.
g) Suspenziju opteg akta shodno lanu 80. Zakona moe jedino narediti, kao privremenu meru,
Specijalni ustavni sud.
h) Sporovi u vezi sa drugom reenicom drugog paragrafa lana 87. bie podnoeni Specijalnom
ustavnom sudu.
2. Pre nego to se neki spor ili predmet uputi Specijalnom ustavnom sudu shodno gornjem paragrafu 1,
vlasti ili zainteresovane strane uinie napor da razree bilo kakve razlike zajednikim sporazumom.
Sud moe u bilo koje vreme zahtevati da u tom pravcu budu izloeni dodatni napori.
POGLAVLJE XIII
SPECIJALNI USTAVNI SUD ZA KRAJINU I OBLASTI DRUGOG DELA
lan XIII.1.
Osnivanje, kompetencije i procedure
1. Za Krajinu i Oblasti drugog dela bie ustanovljen Specijalni ustavni sud (u daljem tekstu "Specijalni
ustavni sud" ili "Sud") kojem e na konano rukovoenje biti upuivani svi sporovi koji mogu proizii
iz ovog sporazuma (izuzev stvari o kojima se odluuje shodno paragrafu 2. lana XVII.1), ukljuujui
bilo kakve sporove u vezi sa interpretacijom ili primenom bilo koje odredbe Ustava Republike
Hrvatske, Ustavnog zakona o ljudskim pravima i slobodama i Pravima nacionalnih i etnikih zajednica
ili manjina u Republici Hrvatskoj, ili sa bilo kojim drugim zakonom ili zakonskim dekretom koji moe
biti dodat shodno ovom Sporazumu ili biti zahtevana njegova primena.
2. Izuzev ako nije drugaije predvieno ovim Sporazumom, sporove Specijalnom ustavnom sudu mogu
podnositi Predsednik Republike Hrvatske ili njegov premijer, Predsednik ili zakonodavno telo Krajine i
Predsedavajui Srpskog odbora u Saboru.

3. Specijalni ustavni sud e ustanoviti sopstvenu proceduru, koja moe ukljuiti odredbe za osnivanje
sudskih odeljenja i naine za razmatranje albi na odluke takvih sudskih odeljenja.
4. Sve trokove Specijalnog ustavnog suda, ukljuujui i plate sudija, koje ne mogu biti nie od onih
koje imaju sudije Ustavnog suda Hrvatske, snosie Republika Hrvatska.
lan XIII.2.
Sastav
1. Specijalni ustavni sud sastojae se od:
a) dvojice sudija Ustavnog suda Hrvatske, koje odreuje Predsednik tog Suda;
b) Dvojice sudija najvieg ili vieg apelacionog suda Krajine, koje e odrediti Predsednik tog Suda;
c) Trojice sudija koji nee biti dravljani Republike Hrvatske ili bilo koje susedne drave, a koje e
imenovati Predsednik Suda pravde Evropske unije.******
2. Predsednik Specijalnog ustavnog suda bie biran veinom svih sudija ovog Suda, izmeu onih
izabranih shodno podparagrafu 1(c).
POGLAVLJE XIV
OPTUBE U VEZI SA SADANJIM SUKOBOM
lan XIV.1.
Domae optube
1. Ni republika Hrvatska ni Krajina nee sudskim putem goniti bilo koga za zloine navodno uinjene u
vezi sa sukobom u Hrvatskoj nakon 1. avgusta 1990. izuzev onako kako je predvieno u paragrafu 2.
2. Podlono paragrafu 2. lana XIV.2, optube e ipak biti pokrenute protiv bilo kog lica optuenog za
ozbiljno krenje enevskih konvencija iz 1949, povrede zakona i obiaja rata, za genocid ili zloine
protiv ovenosti******* prema bilo kojoj odredbi domaeg prava koje doputa takve optunice.
3. Procese licima optuenim shodno paragrafu 2, iskljuivo e voditi Tribunal za ratne zloine za
Hrvatsku koji e biti ustanovljen i koji e raditi pod nadzorom Specijalnog ustavnog suda. Gonjenje
sudskim putem u ovom Tribunalu mogu obavljati tuioci imenovani za tu svrhu bilo od strane Vlade
Republike Hrvatske, bilo Vlade Krajine.
lan XIV.2.
Meunarodne optube
1. Svi organi Vlade republike Hrvatske i Vlade Krajine saraivae sa Meunarodnim tribunalom za
gonjenje lica odgovornih za ozbiljne povrede meunarodnog humanitarnog prava poinjene na teritoriji
bive Jugoslavije nakon 1991, osnovanim Rezolucijom 827 (1993) Saveta bezbednosti Ujedinjenih
nacija, u sakupljanju ili doputanju Tuiocu Meunarodnog tribunala da sakuplja dokaze o zloinima u
okviru jurisdikcije ovog Tribunala, tako to e izruivati svedoke ili optuena lica ili na bilo koji drugi
nain koji bude zatraen od kompentennih vlasti Tribunala.
2. Ukoliko to Meunarodni tribunal formalno zatrai, Tribunal za ratne zloine za Hrvatsku priklonie
se kompetenciji prvog Tribunala ako je u pitanju bilo koji postupak.********
POGLAVLJE XV
AMANDMANI NA USTAV I ZAKONE HRVATSKE
lan XV.1.
Usvajanje amandmana
1. Ustav Republike Hrvatske, Ustavni zakon o ljudskim pravima i slobodama i Prava nacionalnih i
etnikih zajednica i manjina u Republici Hrvatskoj, kao i drugi zakoni i zakonski dekreti bie menjani
ili dopunjavani na nain odreen u Aneksu E, kako bi se primenile odredbe ovog Sporazuma.
2. Amandmani i zakoni koji moraju da budu usvojeni prema paragrafu 1, stupie na snagu najkasnije

est meseci nakon potpisivanja ovog Sporazuma.

lan XV.2.
Dalje promene u amandmanima
Amandmani i zakoni usvojeni shodno lanu XV.1, kao i postojee odredbe instrumenata koji se
pominju u paragrafu 1. lana XV.1, koji se zahtevaju za primenu odredaba ovog Sporazuma, nee biti
menjani ili opozivani bez odobrenja zakonodavnih tela Krajine i saglasnosti Srpskog odbora Sabora.
POGLAVLJE XVI
NEDELJIVOST HRVATSKE
lan XVI.1.
Bez namera za promene
Nita u ovom Sporazumu nee biti tumaeno na nain koji bi promenio nedeljivu prirodu Republike
Hrvatske odreenu u lanu 1. njenog Ustava.
POGLAVLJE XVII
ZAVRNE ODREDBE
lan XVII.1.
Stupanje na snagu i primena
1. Ovaj Sporazum stupie na snagu poto ga budu potpisale obe strane jedan mesec posle stupanja na
snagu amandmana i zakona koji treba da budu usvojeni po paragrafu 1. lana XV.1 i nakon okonanja
aranmana sa Savetom Evrope odreenih u lanu XI.7.
2. O bilo kakvim pitanjima u vezi sa vremenskim rasporedom ili nainima primene odredaba ovog
Sporazuma moe odluivati Komisija za primenu koja e se sastojati od po jednog predstavnika Ruske
Federacije, Sjedinjenih Amerikih Drava, Ujedinjenih nacija i Evropske unije, od kojih e poslednju
dvojicu imenovati kopredsednici Stalnog komiteta Meunarodne konferencije o bivoj
Jugoslaviji.*********
lan XVII.2.
Jezici
Ovaj Sporazum bie zakljuen na engleskom, htvatskom i srpskom. U sluajevima nepodudarnosti,
odluivae engleski tekst.
Zavreno dana 1995. u , u tri primerka.**********

akomo Skoti: Svirepo ubijanje Srba

M. KOVAEVI | 03. maj 2011. 20:58 | Komentara: 51
Autor knjige "Hrvatska operacija Oluja", ekskluzivno govori za "Novosti". Italijanski
novinar svedok mnogobrojnih zloina nad srpskim civilima
IMAO sam prilike da vidim strane scene, ubijene Srbe kraj puta, zapaljene domove i
opljakanu imovinu. Sa tadanjim amerikim ambasadorom Galbrajtom, kod Siska
sam pratio srpske izbeglice - kae ekskluzivno za "Novosti" akomo Skoti (83), autor

knjige "Hrvatska operacija 'Oluja' - oslobaanje Krajine i etniko ienje Srba".

On je devedesetih godina bio dopisnik italijanskog dnevnika "Il Manifesto". Njegovi
izvetaji sa terena nepristrasno su oslikavali stanje na ratitima. Opisao je stradanje
srpskog civilnog stanovnitva od poetka avgusta 1995. godine do februara 1996.
godine. Ovo tivo koristili su i istraitelji Hakog tribunala.
"Droga za ubijanje", "U Kninu strani zadah pokolja", "Jo samo fali uta traka", "Za
Srbe nema povratka", "Izlazi ili u te zaklati", "Srbin: dobar samo ako je mrtav",
"Krvava orgija", "Tuman nagrauje zloince", "Pakraka poljana, Medak i drugi
masakri", "Vlade i kriminalni lobiji" samo su neki od naslova koji se nalaze u
akomovoj knjizi.
Skoti, 16 godina od "Oluje", sa tekom mukom prihvata injenicu da nisu zakopane
ratne sekire u glavama obinih ljudi.
- Posle ove presude, javnost u Hrvatskoj je eksplodirala. Poto ivim na relaciji ItalijaHrvatska, oseam kako strasti svakodnevno rastu. itava ova euforija Hrvata me
podsea na period neposredno pred rat - konstatuje Skoti.
Kao pacifista i odlian poznavalac hrvatske i srpske kulture za nerazumne poteze
okrivljuje pojedince.
- Tokom "Oluje" razgovarao sam sa mnogim hrvatskim vojnicima. Veliki broj njih
nije se slagao sa zloinima koje je njihova vojska poinila nad civilnim
stanovnitvom.

BIOGRAFIJA
AKOMO Skoti roen je davne 1928. godine u Savijanu, kraj Napulja. Od 1947.
godine ivi u Puli i Rijeci. Napisao je trideset zbirki pesama, 26 proznih dela, 28
istoriografskih dela, vie od trideset knjiga publicistike, koje su veinom posveene
Jadranu. Radio je prevode sa svih jezika bive Jugoslavije. Dobitnik je mnogobrojnih
meunarodnih priznanja i odlikovanja. Nedavno je u saradnji sa Srpskim nacionalnim
veem obradio na italijanski dvadesetak srednjovekovnih pesama iz Kosovskog
ciklusa.

Iseak iz dnevnika:
VUCIBATINE IZ ZADRA
25. januar 1996.
Prekjue sam sa desetak mladih Venecijanaca proao kroz Knin. Pre ponovnog
osvajanja imao je 50.000 stanovnika, od ega 1.700 hrvatske etnike pripadnosti. est

meseci posle bekstva Srba, ima 7.000 stanovnika, uglavnom Hrvata iz Banjaluke.
Nastavljaju se pljake. Iz Zadra svakog dana stiu sumnjive vucibatine koje prisvajaju
ono malo upotrebljivih kua i istiu na vratima natpis "Zauzeto". Poverenik vlade iz
Zagreba, gospodin Petar Pai, kae otvoreno da mi nije po volji da se Srbi i dalje
vraaju: "Mi smo na oprezu, svi Srbi koji su napustili grad 4. avgusta, a sada se
vraaju bie izvedeni pred sud zbog zloina. Neka tri puta razmisle pre nego to se
vrate."

O JE ?

.
.

, ,
.
(1844
1930)


.

.
1885.


, 16. 1581.
.



.
, ,
,
,
. ,

-,
( ),
, ,

 ( 1208) ,

.

,

, ,

.


. ,
,
.



, ,

.
VIII ,
- ,
.

,
.
, ,



. ,
, ,

. ,

.
, .
()

(1827
1907) , ,
, .



,


. . ,

16.


, .

.
,

,
,
, ,
.
,
III ( 1881.
1894. )

,
() .

:
, ,
.

,
.
, ,
. 1963.
, ,


.

, IV
, ,

. ,
, .
,

,
III, ,
.

(1560),
, .
, ,

,

,
.
1530. ,
( ),

, .
,
,
()
.
1547. ,
,
.

:
, ,

,
, ,
,
(
).
1550. 1560. , (

)

, .
,
,

,
.
.
,
.
, ,
, ,
.

. , , ,
, , , .
,
. .
. .
.
( ), ( )
( ).
- .
.

XII
(
).
( )
, 1180- .
,
. ,
.
, ,
,
.
.
,
( ).


, 2001.

, ,
,
, ,
.

.

,
, .
,
, ,
.
,

,
.
: , , , ,
,
.
: ,
( , , ,
), , ,
, , .
,
. , ,
. , ,

.
XX , ,
,
, , , ,

 , ,
.
, , ,
,
, ,
.

- , ,
,

, ,
.
,
,
- .
(1911),
1690. .
, ,
(- . ,
), .
: , , 2001.

, ,
, , ,
, . ,
,
. ,
, :
.
1995.
.
, , ,
, .
.
1809. ,
- .
, , ,
,
, ,

 .

.
.
, , ,
,
, ,
.
,
. , , .
. , , .

, ,
, , ,
. , ,
, . ,
. ,
.
,
,
, : , , , , , , ,
, , .
,
.
, , , ,
, .

.
, ,
, ,
, ,
, ,
,
( ).

- ,
, ,
, ,
( ), ,
, ,
. : ,
.

 ,
( ) , ,
, ,
, , .
, .
, . .
, ,
, , ,
(. ).
, ,
,
.
, ,
, ,
, , ,
,
,
, , . ,
(, )
().
, :
, ( ),
, ;
, ;
, , ,
, , ()
, .,
.
, ,
, . ,
, .

.
, , , ,
.
,
, .
,
, , ,
,
.

 (. ),
, , 1737. ,
, () .
XVIII ( )
( ).
, , ,
, , 1806. .
,
, , ()
, , , , ,
,
, , , ,
, , ,
, , , ()
, .

, , ,
, , ,
, ,
, ( , , ), .

. ,
, .
, ,
,
, ,
,
.

- , .
1690. ,
,
( ).
( , ,
).
XVIII ,
. , ,
, ,
, ( ,
) .
. XVII
( ),
(
). ,

 , , ,
, , ,
, ( )
, ,
( , ).
, ,
.
, , , ,
.
, ,
( ),
().
- 1788-1791. ,
, .
, , , ,
( ).
,
, ( )
, , .
,
,
,
1804. . , ,
, ,
. (. 1939),
.
, , .
, ,
(), ,
. (
. ,
, ).
, ,
, .
,
. :
. . . .
( . ), ,
. , . , . . ,
, ,
( . ) ,
, .

. ,

 , .
,
, , , XVII
, , ,
, .
, , ,
.
, , ,
1354. (
), 1390. ,
, ,

.
, , ,

. , , , .
,
, , ,
, ,
, ,
, .
( , ,
19 ( `` ``
, XXXIV, 1925.))
.............................
,
:

1.
2.
3.
4.
5.

1.
2.
3.
4.

-
-
-

5.

1.
2. -
3.

1.
2. -
3.

. ;
.
-
; .
,
...
...............................

.
.
, .
.
,
.
,
. ,
: , ,
. ,
,
.
-
( , , : ).
. ,
. , ;
. ,

 .
................................

.

...
...
. . ,
( ) ,
,
, .
, ,
:
, .
. . ,
.
,
. ,
. ;
.
, .
, .
. ,
, , ,
. , .
,
. .
. .
.
.
? ,
,
. ,
;
, ,
.
. ,
. ,
, ,
.
, .

 . -
.
.
, .
, .
,
. , ,
.
. ,
, ,
,
. , ,
.
.
...
...

, .
.

, , .

.

.
.
: "
, 1961.
,
, , ."
,
, , , , , .
, , , , ,
, .
.
.
, , , ,
, , .
Akademski slikar Nikola Milojevi (Jagodina, 1865 Beograd, 1942) spada u
najplodnije portretiste svoga vremena. Prema istraivanjima njegovog biografa
Ugljee Rajevia, u periodu od 1885. do 1942. godine uradio je preko 250 slika,

crtea i litografija, od kojih je do dananjih dana sauvano stotinak.

Persida Goevac
Meu sauvanim radovima najvie ima portreta, po emu je Milojevi inae i bio
poznat, kao portretista srpske srednje graanske klase. Upravo to sauvano umetniko
delo ovog slikara, pomalo skrajnutog iz istorije srpske likovne umetnosti, mogue je
podeliti po fazama nastanka. Prvu fazu bi inili slikarski poeci (1885 1891),
drugu dela nastala u vreme umetnikog kolovanja i studija u Beu (1891 1893) i
treu fazu, delo nastalo tokom dugogodinje prakse i umetnike zrelosti (1893
1942).
Blagodarei ljubaznosti nedavno preminulog akademskog slikara ivana Vulia,
bliskog roaka i usvojenika Nikole Milojevia, koji je 1980. godine Zaviajnom
muzeju u Jagodini poklonio 30 crtea, slika i litografija svog pooima i 47 svojih
pastela, ulja i radova u drugim tehnikama, osnovan je legat akademskih slikara Nikole
Milojevia i ivana Vulia u Jagodini.
U legatu Nikole Milojevia nalaze se dva portreta porodice Goevac, uglednih
Valjevaca svog vremena. Na poleini oba crtea naslikanih crnom kredom na papiru,
veliine 48h63 cm, pie Gospodin Goevac, odnosno Gospoa Goevac. Oba
portreta su signirana d.d. Milojevi, 1889. god..

Ranko Goevac
Ovi portreti pripadaju prvoj fazi Milojevievog slikarskog opusa. Izloio, ih je izmeu
ostalih, na svojoj prvoj samostalnoj izlobi u beogradskoj Graanskoj kasini, 6.
juna 1889. godine.
Uporeujui ova dva portreta sa fotografijama porodice Goevac, nedvosmisleno smo
utvrdili da se iza imena Gospodin Goevac i Gospoa Goevac nalaze Ranko
Goevac (Zarube, oko 1817 Valjevo, 1908), mehandija i trgovac i njegova ena
Persida.
Osim u privatnom posedu, radovi Nikole Milojevia, nalaze se i u umetnikom
zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Memorijalnom
muzeju Jovana Cvijia u Beogradu, Istorijskog muzeja u Beogradu, Matice srpske u
Novom Sadu, Narodnog muzeja u Kraljevu i u Vojnom muzeju u Beogradu, gde se
uva Milojeviev portret vojvode ivojina Miia, iz 1920. godine. Ovo ulje na
platnu, dimenzija 58h72 cm, predstavlja, ne samo najbolji muki portret koji je
Milojevi naslikao, nego i najbolji umetniki prikaz slavnog vojskovoe.
Pomenutim portetima znamenitih Valjevaca, Jagodinac Nikola Milojevi, nepravedno
zaboravljeni akademski slikar, spojio je dva veoma slina grada Jagodinu i Valjevo.
(1865-1942) ,
. ,
, .
. ,
,
.


, .

.
,
. , 1900.
30.

Biografija

Roen je u Jagodini, majka Milica i otac Teodor Milojevi, terzija[189]

Slikarstvo je uio od ora Milovanovia i na akademiji u Beu
Nikola Milojevia je pre svega bio slikar, u periodu od 1885. do 1942. godine
uradio je preko 250 slika, crtea i litografija[189], predstavljao se kao nagraeni
akad. ivopisac[5]
Druenje sa Leopoldom Leom Kenigom i Milanom Jovanoviem, uglednim
beogradskim fotografima svog vremena, pribliili su Nikoli Milojeviu novi
zanat ili umetnost - fotografiju...
Poznavanje fotografije, fotografisanja i razvijanja fotografskih ploa,
olakavalo mu je rad na portretu, kojim se kao slikar najee bavio[189]
Posedovao je fotografsku opremu koja je u svoje vreme bila dovoljna da se
njome opremi solidan fotografski atelje[189]. Nikola Milojevi je u svom
slikarskom ateljeu graanstvu pruao (sudei prema broju sauvanih
fotografija, jedan krai vremenski period) i fotografske usluge
Reklama ateljea (objavljena u oglasnom delu foto - prirunika tampanom
1902. godine): Pored vetake izrade portreta s prirode i ostalih vetakih slika
masnom bojom na platnu, nalazi se odeljenje za uveliavanje slika, tako da sa
jedne najmanje pa i najstarije fotografske sliice, moe uveliati slika do
prirodne veliine na platnu ili hartiji. Naroito se obraa panja Gospodi
Amaterima, da se sa njihove ma i najmanje platne (negativa), moe uveliati
slika na najusavrenijoj preparisanoj hartiji do prirodne veliine[5]...
Reklama Milojevia iz 1911. godine objavljena u dnevnim novinama
naglaava da se mogu poruiti slike pored vetake sa prirode raene i
uveane sa fotografije bile one najmanje i najstarije. Uveliane fotografije
dorauju se masnom bojom, akvarelom, kredom i tuem prema
porudbini[3038]...

Fotografije iz ateljea Nikole Milojevia (imajui u vidu da mu to nije bilo osnovno

zanimanje) izuzetno su retke

Umro je i sahranjen u Beogradu.[189]

Tehnika

Koristio je majolik tehniku[2822] i braon toner[2823]

U Sremskoj Mitrovici, na reci Savi, odrzano je 14. Bogojavljensko plivanje u

organizaciji Hrama Sv. Stefana i Svebor druzine "Sveti Dimitrije" (2013. g.).
Ucestvovalo je 117 takmicara, medju kojima i 4 devojke. Do Casnog krsta prva je
doplivala Milica Lukic (1994) ucenica iz Srem. Mitrovice.

Hajka na Vuka
momir turudi
Od kada je, davne 1986, postao direktor beogradskog zoolokog vrta, Vuk Bojovi je
bio objekat medijske panje, oigledno shvatajui da je marketing vaan u svakom
poslu, od politike do brige o ivotinjama. Istina, ta panja nije bila uvek izazivana
samo lepim dogaajima.
Na mesto direktora zoo vrta Bojovi je doao iz Vie trgovake kole, gde je takoe
bio direktor. O tome kako je diplomirani vajar stigao u zoo-vrt nije priao nikada
detaljno, osim da to mesto tada nikome nije bilo atraktivno, a da su ga ivotinje
interesovale jo od ranog detinjstva, koje je proveo u durmitorskom selu Zminici. U to
selo se njegova porodica preselila iz Pljevalja kada je poeo Drugi svetski rat.
Kau da je Bojovi zatekao na Kalemegdanskoj tvravi ruinu u kojoj je ivelo jedva

ezdesetak ivotinja, u uasnim uslovima. Krajem osamdesetih je iz vrta dva puta

uspeo da pobegne njegov sigurno najpoznatiji stanovnik, impanza Sami. Potera za
Samijem po beogradskim ulicama i krovovima oba puta je imala srean kraj, a u
ubeivanju impanze da se dobrovoljno preda najveu ulogu imao je Vuk Bojovi.
Mediji su ove dogaaje danima paljivo pratili, a steenu popularnost je Bojovi
iskoristio da skrene panju na uslove u kojima ivotinje ive i zatrai pomo da bi se
stanje promenilo. Istrajan marketinki rad davao je rezultate, svi su se utrkivali da
izvetavaju o vrtu, njegovim transformacijama i direktoru. Danas vrt ima vie od dve
hiljade ivotinja i postao je, po reima Vuka Bojovia, brend ne samo Beograda ve i
Srbije. Ipak, ne slau se svi sa Bojovievim ocenama o sopstvenom delu, naroito
zato to su u to delo utkane mnoge sporedne epizode.
Poznato je da su u balkanskim ratovima devedesetih godina neke ivotinje imale
znaajnu reklamnu ulogu. Jo jedan ekspert primenjenog marketinga, Kapetan
Dragan, poklonio je za vreme rata u Hrvatskoj beogradskom zoo-vrtu medvedia
naenog negde kod Knina, maskotu jedinice zvane Kninde, koju je on obuavao i
vodio. Ratni kieraj izrodio je priu, tajanstveni Kep sa svojim tvrdim momcima
mekog srca, mee siroe nazvano takoe Kninda, koje nalazi dom u toplom zagrljaju
Vuka Bojovia. Ratni mediji su egzaltirano razvlaili ovu patriotsko-ivotinjsku priu.
Nije to bila Bojovieva jedina veza sa jedinicama koje su ratovale po bivoj
Jugoslaviji. Njegov poklon Tigrovima eljka Ranatovia Arkana bilo je mladune
tigra, takoe maskota jedinice. Bojovi je sa sinom Lukom bio na komemorciji
povodom Arkanove smrti. Ime Luke Bojovia pominjalo se po medijima kao
navodnog uesnika u pucnjavi u kafiu Trezor devedesetih godina, ali protiv Bojovia
mlaeg nije bilo nikakvih zvaninih prijava. Svoja poznanstva sa kontroverznim
biznismenima i kontroverznim vojnicima Vuk Bojovi i danas hladnokrvno
objanjava injenicom da zbog prirode svog posla upoznaje mnoge ljude.
U vreme NATO bombardovanja, Bojovi je uveseljavao puk tako to je dva pitona u
zoo-vrtu nazvao imenima Vorena Kristofera i Madlen Olbrajt, biveg i tadanjeg
dravnog sekretara SAD, zbog ega je opet bio nagraen dunom medijskom
panjom. U istu priu se uklapa i kasnija tuba protiv zemalja lanica NATO-a koje
su uestvovale u bombardovanju SRJ, koju je Bojovi podneo Hakom tribunalu zbog
ugroavanja egzistencije i biolokog opstanka ivotinja smetenih u beogradskom
zoo-vrtu. U zahtevu za naknadu tete od 9,5 miliona amerikih dolara trailo se,
taksativno, milion dolara za "patnju koju su mujaci preiveli pokuavajui da
uspostave fiziki kontakt sa enkama, kao i njihovo agresivno ponaanje
prouzrokovano neuspehom", dva miliona za "smanjenje optih seksualnih aktivnosti
muke faune", milion i po za "gubljenje mukosti kod velikih ivotinja", dva miliona
za "mentalne patnje uzrokovane neostvarenim seksualnim kontaktima meu
ivotinjama"... Lascivni humor niskog nivoa Bojoviu ni danas nije stran.
Bojovi se, inae, uvek klonio jasnog izjanjavanja o svojim politikim sklonostima,
mada se o njemu, i tada i sada, prialo kao o oveku koji ima jake veze svuda gde je
potrebno. Oduvek je bio majstor optih mesta i neodreenih zamenica, koji je
briljivo gradio o sebi sliku usamljenog kauboja koji se bori protiv zla, oveka koji
predano radi svoj posao ali je zbog toga trn u oku mnogima, jer se ovde nikakav uspeh
ne prata.

Na pitanje o tome ko je protiv njega, u jednom intervjuu iz 1997. on odgovara: "To je

aica minornih ljudi, koji naalost sede na takvim mestima da neto i odluuju."
Bojovieva retorika od pre desetak godina ne razlikuje se od dananje. I tada i sada
Vuk se borio sa istim problemima: "Naravno da nisam odustao. To u sigurno uiniti,
jer sve one budalatine koje moji protivnici iznose kao osnovnu tezu protiv proirenja
vrta na Donji grad, iste su lai. Oni tvrde da zooloki vrtovi u svetu nisu u centru
grada, a upravo je suprotno." "Vie puta sam se obraao nadlenima u Republici da
me oslobode bar poreza, da me oslobode nekih doprinosa, meutim, nita od toga."
Ovaj frojdovski lapsus (da "me" oslobode poreza) i danas se esto potkrada u reima
Vuka Bojovia kada govori o zoo-vrtu.
Od konkretnog politikog angaovanja, Bojovi je na izborima 2003. bio na listi
Demokratske alternative Neboje ovia (jedinog gradonaelnika Beograda, uz
Aleksandra Bakoevia, sa kojim je, kae, dobro saraivao), ali poslanik nije postao.
Pre neku godinu je bio jedan od osnivaa Ekoloke stranke Srbije "Hrast", koja na
izborima nije do sada uestvovala. Pojavljivao se i u beogradskoj filijali Pokreta za
zajedniku evropsku dravu Srbiju i Crnu Goru, iji su lanovi bili i Ljubomir Tadi,
Matija Bekovi, Veselin ureti, Luka Karadi...
Kada opisuje svoje delo, Vuk Bojovi koristi samo superlative: "Iza nas su fantastini
rezultati, ovo to smo mi napravili za tako relativno kratko vreme, to se ni u jednoj,
ak ni bogatoj zemlji ne bi uradilo. Ko god doe sa strane od mojih kolega, on je
fasciniran. Bili to Austrijanci, bili to Francuzi, Amerikanci, Englezi ili Rusi." Uz
nespornu istinu da je stanje u zoo-vrtu neuporedivo bolje nego pre nego to je on u
njega doao, i da je mnogo uraeno, neke stvari iz Bojovievih pria je mogue
proveriti. Na primer, da li, kao to on tvrdi, "na vrt poseuje na hiljade stranaca koji
odlino znaju ta su i kako izgledaju svetski zoo-vrtovi i niko od njih nije imao
primedbe".
Te vrste oduevljenja nema ni u putnikim zapisima iz Beograda koji krue
internetom, ni u malobrojnim knjigama vodiima koji o Srbiji postoje. U jedinom
vodiu posveenom iskljuivo Srbiji, edicije Bradt, beogradski zoo-vrt je na spisku
znamenitosti naveden pod "ostalo", uz par turih podataka; u Lonely Planet vodiu za
Istonu Evropu sudbina mu je jo gora tu se kao znamenitosti koje u Beogradu vredi
videti pominju Narodni i Etnografski muzej, Galerija fresaka, Konak kneginje
Ljubice, crkva Svetog Marka, Titov grob, Ada Ciganlija, Kalemegdan, Vojni muzej, a
zoo-vrt je samo obeleen na mapi grada, bez ijedne propratne rei.
Ocene koje o vrtu i njegovom upravniku daju neke organizacije koje se bave zatitom
ivotinja, poput International Primate Protection League, daleko su od laskavih.
Primedbe se odnose na neadekvatne uslove i veliinu prostora u kojima ive krupne
ivotinje poput medveda ili velikih maaka, slonova i irafa, gde se obino ti uslovi
karakteriu kao nepodnoljivi. Tako tvrdnja da mnogi turisti dou u Beograd samo da
bi videli zooloki vrt, pa pri tom ostave silne pare na noenje po hotelima i hranu u
glavnom gradu, ostaju samo prazne projekcije.
Ime Vuka Bojovia pominjano je u kontekstu optubi za verc retkih vrsta ivotinja u
nekim medijima. Prve takve optube pojavile su se 1990, kada je u zagrebakom listu
"Start" izaao tekst o sluaju verca mladunadi orangutana, o kome je govorila ena

koja je radila u beogradskom zoo-vrtu. Dogaaj je pomenut i u dokumentarnom filmu

Ape trade koji je tada emitovao BBC, ali taj sluaj nije imao sudski epilog ni bilo
kakav odjek u domaoj javnosti.
Iako ima i druge vrste angamana napisao je knjigu Prie iz zoo-vrta, vodio noni
program na Radiju S, vodi emisiju "Art boemija" na Art kanalu, uestvovao u
snimanju filma Podzemlje, ono to je Bojovi sigurno uspeo jeste da njegovo ime
postane sinonim za zooloki vrt, a on ovek koji se pita o svemu to sa vrtom ima
veze. Poto je ve tako, ispada normalno da on imenuje i staze koje se u vrtu nalaze.
Neki nazivi deluju logino, poput posveta ranijim direktorima vrta, neki su posveta
donatorima, kao to su Beograd put i Cepter, neke posveta linostima sa kojima je
Bojovi imao dobru saradnju, poput pokojnog Aleksandra Bakoevia, biveg
gradonaelnika. Aveniju je dobio i naunik Milutin Milankovi, ali i Bojovievi
prijatelji i poznati umetnici, Emir Kusturica i Duan Kovaevi. Ostaje, meutim,
dilema kako odgovoriti na deje pitanje "ta je to Skver makedonskih konobara"? Sve
i da je u pitanju dobro informisan roditelj, koji zna da se taj naziv odnosi na sluaj
kada je 1999. u kafanskoj tui u Skoplju grupa makedonskih konobara pretukla
NATO vojnike, kako objasniti detetu da je taj dogaaj za napaenu i frustriranu
balkansku duu toliko vaan da zasluuje da se obelei na mestu kao to je zoo-vrt?
Teko da su i Makedonci, koji su takoe u ono vreme bili silno ponosni to je aica
njihovih posluitelja pia pretukla elitne vojnike najvee svetske sile, postavili slian
spomen. Inae, jedno od centralnih mesta u vrtu zove se Forum Vuka Bojovia.
Zooloki vrt i Vuk Bojovi u fokus panje javnosti ponovo su poeli da ulaze
poetkom ove godine. Tada je u medijima, uz glasine o preseljenju zoo-vrta sa
Kalemegdana i izgradnji novog, po safari konceptu (pominjana je granica Surina i
Novog Beograda), poeo da izranja na povrinu estok sukob gradskih vlasti i Vuka
Bojovia. Prava sutina sukoba je ta e se desiti sa zoo-vrtom koji po zakonu, kao
drutveno preduzee, to je sada, mora biti transformisan do kraja ove godine. Tada su
u Agenciji za privatizaciju doli do zakljuka da e status biti odreen dogovorom
predstavnika vrta, agencije i grada Beograda, ali do dogovora nije dolo. Bojovi je
izjavio da se ljubav gradskih elnika prema ivotinjama ogleda u pohlepi za
prostorom na kojem se nalazi vrt, i da bi oni eleli da na tom mestu naprave
menjanice, kafie, restorane, diskoteke i butike, emu se on usprotivio.
A onda se desila tragina smrt mladia koji je sa tvrave upao u kavez sa medvedima.
Sputenog garda, gradske vlasti i Bojovi nasrnuli su jedni na druge, razmenjujui
optube za ono to se desilo. Teke rei su pljutali sa obe strane. Gradske vlasti
tvrdile su da je Vuk Bojovi, zahvaljujui medijskoj podrci, drava za sebe, da ni sa
kim iz nadlenih institucija ne eli da razgovora ni sa strunim organizacijama koje
se bave zatitom ivotinja, ni sa veterinarskim slubama, da ne dozvoljava ulazak
strunjacima Zavoda za zatitu spomenika, predstavnicima grada. Vuk Bojovi je
odbacio kao netano sve to je reeno u tom saoptenju, negirajui bilo kakvu krivicu
zoo-vrta za ono to se desilo, optuujui opet gradske vlasti da im je jedini cilj
njegova smena iz razloga koje je ve pominjao. Da je situacija napetija nego ikada
pre, potvrdilo je i, za Vuka neuobiajeno, brecanje na novinare. Na pitanje zato na
zidu iznad kaveza sa medvedima ne postoje reetke, Bojovi je odgovorio:
"Postavljate glupa pitanja, je l treba da ogradimo planetu", tvrdei da nigde u svetu
kavezi nisu pokriveni odozgo. U nervoznim reakcijama Bojoviu su se otimale i teko

razumljive reenice: "Ne govorim o ovom sluaju, ali to mesto iznad kaveza
godinama je stecite narkomana, satanista i ostalih raomonaca."
Vuk Bojovi je svoje vienje kompletne situacije oko zoolokog vrta izneo u mnogim
medijima, izmeu ostalog nedavno i na televiziji Palma plus, to je za njega neto kao
domaa stanica on je poasni graanin Jagodine, prijatelj predsednika jagodinske
optine Dragana Markovia Palme, donator ivotinja za otvaranje jagodinskog zoovrta. U tom intervjuu je reeno mnogo toga, izmeu ostalog da su ga graani Dorola
molili da im pomogne da se ukine Bir fest. Rekao je Bojovi i da su "dolazili oni
Solanini da mi nude da rade" (zoo-vrt na Velikom ratnom ostrvu). "Iz nekog inata
nisam pristao, zbog ega se i danas kajem. Da sam pristao, ovi bi mogli samo da mi
danas dolaze da mi, kako se ono kae..." (dvosmisleni osmeh). Gostovanje Vuka
Bojovia oduevljeni reporter je propratio reima: "Tako je govorio Vuk". Od svega
reenog tih dana, najvie e, naalost, ostati citirana reenica Vuka Bojovia koju je
preneo Rojters a preuzeli svi svetski mediji, odmah posle traginog sluaja: "Velike
su anse da je bio pijan ili drogiran. Samo bi idiot skoio u kavez sa medvedima."
Kada je verbalna artiljerija malo utihnula, odran je sastanak Bojovia i predstavnika
gradskih vlasti. Izdato je saoptenje o dogovoru da se napravi plan saniranja i
rekonstrukcije zoo-vrta. Stigle su i vesti da su se predstavnici Grada i Vuk Bojovi
principijelno dogovorili da, pored postojeeg zoo-vrta na Kalemegdanu, bude
izgraen jo jedan, ali sa drugim sadrajima. Vuk Bojovi je rekao da snano stoji iza
svog stava da sadanji vrt mora ostati tu gde jeste, a da na drugoj lokaciji treba
izgraditi vei, sa drugaijim sadrajem. Paljba je za sada prestala i borba je ponovo
postala rovovska, a Vuk Bojovi je opet ostao na nogama.
Bojovieva tvrdnja da su zooloki vrtovi u mnogim gradovima u blizini centra jeste
tana, Berlin je jedan od najboljih primera za to. Tano je, meutim, i da su uslovi u
kojima borave ivotinje u berlinskom vrtu nemerljivo bolji od onih u beogradskom.
Nesporna je i injenica da veliki broj ljudi voli da doe u beogradski zoo-vrt, ali da je
taj vrt odavno prevaziao svoje kapacitete i sada je prijatnije mesto za etnju ljudi
nego za boravak veine ivotinja, naroito onih najveih. Koliko su iskreni u svojim
obeanjima i dogovorima da e se neto promeniti nabolje, brzo e moi da pokau i
gradske vlasti i Vuk Bojovi. Ako tako ne bude, onda moda ima istine u tome da je
od onoga to se zove javni interes vanije est hektara u strogom centru grada i fotelja
direktora zoolokog vrta, koja verovatno nije ba toliko neudobna kada se oko nje
tako ogoreno i tako dugo bore Vuk Bojovi i njegovi protivnici.
(, 18. 1940)
.

. 3 , , ,
.
. ,

 , , ,
.
,
. ,
1982. 1986. .

- 1. 1986. .
-
.
.
- .

Ko je Luka Bojovi i zbog ega je postao vaan

slobodan georgijev
Medijske pretpostavke o tome da je Luka Bojovi glavni izvoa radova u oblasti
ubijanja isturili su ovog Beograanina na prvo mesto krimi skale u regionu
Beograani i ostali koji su prolazili Vraarom, jednim od elitnih delova Beograda,
obradovali su se poetkom ove decenije kada je otvorena pekara "Bojovi". Na uglu
ulica Kneginje Zorke i Njegoeve nikla je moderna velika pekara prepuna raznih
akonija, koja je uvek i u svako doba imala svee proizvode. Nemali se broj mlaarije
tu okupljao nou naroito da posle izlaska pojede neto dobro. Od trenutka kada je
poela da radi oni iz kraja su znali da je to Lukina pekara, Luke sina Vuka Bojovia
upravnika beogradskog Zoolokog vrta. O tome kako je on doao do tog unosnog
posla i na koji nain je otvorio tako skupu pekaru nije bilo previe pitanja.

DA LI JE EELJ NAREDIO UBISTVO T.

NIKOLIA: ...
Ljudi su znali da se on bavi nekim drugim stvarima i da to nije moglo da se napravi

od tatine plate u Zoo vrtu, ali se niko nije bavio poreklom imovine dok je uz jogurt u
rane sate tamanio burek i rol-virle.
Nekoliko godina docnije, danas, pecivo nije u sferi interesovanja ni klijenata ni
vlasnika. Dve su stvari u poslednje vreme mogle da uzbude Luku Bojovia: ranjeni je
Sretko Kalini u izjavi datoj hrvatskoj policiji navodno rekao da je Bojovi na razne
naine uestvovao u reiji i sprovoenju gomile nerazjanjenih ubistava u regionu
poslednjih godina, a potom je javnost bila preplavljena informacijama o tome da je
Vojislav eelj iz Haga naruio ubistvo Tomislava Nikolia angaujui Bojovia.
LINOST IZ FILMA: Hrvatski su mediji preneli da u iskazu koji je Kalini dao
policiji stoji da je Bojovi naruio ili suizvrio 11 ubistava. Izmeu ostalih, Kalini
ga, navodno, izmeu ostalog, tereti za ubistvo nekih osoba koje su mogle da budu
veoma vani svedoci u rasvetljavanju politikih ubistava u Srbiji u poslednjih
petnaestak godina: od Ivana Delia, vanog za rasvetljavanje ubistva nekadanjeg
ministra vojske SRJ Pavla Bulatovia, preko Zorana Vukojevia Vuka do Kuje
Krijetorca, koji je trebalo da bude vaan svedok u postupku protiv ubica Zorana
inia. Drugi koji su pomenuti po pravilu predstavljaju likove iz podzemlja koji su
se na neki nain "zamerili" Bojoviu i to su uglavnom saradnici Andrije Drakovia i
Sretena Jocia.

Na kakvim osnovama stoje izjave Miloa

Simovia i...
Ove dve stvari se povezuju u jednu karakteristiku koja ide uz "lik i delo"
tridesetsedmogodinjeg vlasnika pekare sa Vraara u Beogradu: Bojovi je trenutno
najistaknutiji aktivni voa kriminalne grupe u regionu koji posle udara na klan Darka
aria i ranije hapenje i suenje Sretenu Jociu pokuava da se instalira na mesto
prvog dona podzemlja.
Kako je do toga dolo i kako je mogue da tako opasan ovek nikada ne bude optuen
za tee krivino delo od nelegalnog posedovanja oruja i falsifikovanja line karte, tek
treba da saznamo. Dok se sve u vezi sa pretpostavkama ne rasivija u istragama koje
se vode na raznim stranama, Bojovi izgleda kao linost iz filmova o mafiji: lokalni
zanatlija / trgovac koji se samo bavi uslunim preduzetnitvom, a iza pulta na kome se
nalaze kifle, burek i rol-virle pripremaju se planovi o preuzimanju krimi scene i

ubijanju nepodobnih politiara. Ovi dogaaji su pokrenuli iznova priu o umeanosti

Vojislava eelja u razne kontroverzne dogaaje u Srbiji protekle dve decenije, koji
su po pravilu zavravali nekim ubistvom. Pored toga, pomenute veze Bojovia sa
gotovo svim veim i nerazjanjenim ubistvima pokazuju smrtonosnu sponu izmeu
kriminala i vlasti koja je uspostavljena poetkom devedesetih godina u Srbiji i do
danas nije u potpunosti preseena. Svi akteri koji se pominju u vezi sa aktivnostima
Luke Bojovia imaju neke veze sa politikim ivotom u Srbiji bilo kroz direktne
kontakte sa osobama poput Vojislava eelja, bilo kroz veze sa nekadanjom
dravnom bezbednou. Njegova veza sa eeljem navodno je iz devedesetih, kada je
eelj bio na vlasti: on je uticao da se mladom Bojoviu izbriu neka krivina dela.

...i Sretka Kalinia

DISKRETNA POJAVA: Prisustvo Luke Bojovia u razliitim dogaajima opisanim
na stranicama "crne hronike" i u internim istranim dokumentima srpske policije je
dugotrajno. On se pominje prvi put pre vie od petnaest godina kada je, navodno, kao
mlad momak, jedan iz ekipe eljka Ranatovia Arkana, bio umean u pucnjavu u
kojoj je ustreljen Mihajlo Divac. On je u godinama rata bio pripadnik Srpske
dobrovoljake garde, a iza toga se posvetio raznim poslovima iz kriminalnog miljea.
Poetak i rast uz komandanta Arkana trajno e obeleiti njegovu karijeru. Posle
likvidacije mentora izgleda da je Bojovi snano pokuavao da se osveti nekim
ljudima koji su mogli da budu vinovnici tog ubistva, ali i da je nastavio da radi na
onim poslovima koje je Arkan ustanovio. Uz njegovo ime se vezuju ubistva, otmice i
poslovi sa drogom. Nekoliko je godina bio aktivan na "zapadu". Neki izvetaji
pokazuju da je radio sa veim kriminalnim preduzeima u Evropi na poslovima
trgovine drogom, prostitucije, otmica. Za njim je holandska policija raspisala
meunarodnu poternicu zbog sumnje da je organizovao likvidaciju Srana Miranovia
u Podgorici 12. januara 2006. godine. Kao mogui naruilac pominjao se Vilijem Vim
Holeder, 48, poznati holandski mafija svetske reputacije, koji se "proslavio" zbog
otmice multimilionera Fredija Hajnekena 1983. godine. Pored ovoga, zanimljivo je da
ga je "traila" amerika policija zbog ilegalne trgovine ivotinjama.

Iako je ranije bilo reeno da je njegova grupa trenutno jedna od najsnanijih i

najuticajnijih, nema podataka koliko ljudi radi u tom krugu. Za njegovu se ekipu tvrdi
da angauje saradnike "na ugovor", "na odraeno" i da oko sebe ima samo mali broj
privrenih saradnika. Osim to je imao pekaru u Beogradu, Bojovi se nije posebno
isticao u "javnom ivotu". Za razliku od drugih lanova raznih kriminalnih preduzea
koji su voleli da se epure po gradu, da ih viaju i da ih znaju, Bojovia takoe svi
znaju, ali ga niko nije esto viao, niti je bio prisutan u javnosti kroz izjave medijima.
Njegova "diskretnost" ukazuje da je on svoj angaman shvatio ozbiljno i da je njegova
procena da bi svako javno pojavljivanje bilo loe za posao.
U tom kontekstu se moe tumaiti i njegova uvena anfas fotografija koja prati veinu
napisa: na njoj je osoba vojniki oiana, otrog pogleda, brade stare nekoliko dana
okruene visokom kragnom italijanske koulje.
To je fotografija iz ranijeg perioda: posle toga imamo fotografije Bojovia po izlasku
iz pritvora 2008. godine. On je tu neto deblji, elaviji, ali jednako elegantan. U
intervjuu "Reviji 92", Milan ivanovi, koji je bio uhapen zbog upada u ameriku
ambasadu u vreme demonstracija posle proglaenja nezavisnosti Kosova u februaru
2008. godine, kae o Bojoviu:
"Istetovirau ga. Ali, neu onu sliku kao to je bila u novinama. Deko uopte nije
onakav. Plav je, lep kao lutka. Straari ga se boje. Svi ga se plae. On je tamo Bog.
Nije u fazonu da je opasan. Normalan je, uti."
OBRAZAC: Bojovi je bio uhapen u jesen 2007. godine zajedno sa prvim
saradnikom Veljkom Banoviem, dok se trei lan ekipe naknadno predao. Tadanji
ministar unutranjih dela Dragan Joi je izjavljivao da je re o ozbiljnoj grupi koja je
planirala brojna ubistva u Srbiji i da pronaeni aresenal oruja to potvruje. Takoe,
mediji su prenosili da je Bojovieva grupa bila oznaena kao logistika podrka
odbeglim lanovima "Zemunskog klana", za koje je obezbeivala putne aranmane i
tekove. Nepune tri godine docnije izgleda da ne da Bojovieva grupa nije bila
logistika podrka za "zemunce" nego da su pretekli lanovi klana radili za Luku, to
bi moglo da ukae da je on preuzeo one poslove koje su Duan Spasojevi i Mile
Lukovi vodili.
Hapenje u jesen 2007. bilo je oznaeno kao veliki udarac srpske policije mafiji i
realno spreavanje novih likvidacija. Ta pria lii na ovu u poslednjih nekoliko dana:
"bezbednosne strukture su dole do saznanja", "na to upuuje", "iz toga moe da se
zakljui" samo su neke od uobiajnih fraza kojim se opisuje potencijalna opasnost od
delovanja ove kriminalne grupe koja je toliko jaka da e istovremeno preuzeti poslove
klana ari i za vojvodu eelja "odraditi" koga treba. Bojovi je tako predstavljen
kao kriminalac opte prakse koji nastupa tamo gde se "dobro plaa" ili gde je
potrebno vratiti uslugu. Drava koja ima traumu ubistva premijera, posebno bi trebalo
da bude oprezna kada su u pitanju i nagovetaji da bi neki drugi politiar mogao da
bude ubijen, ali bi ovakve stvari mogle da dovedu i do rasvetljavanja uloge nekih iz
politikih partija u vezi sa ubistvom Zorana inia, atentata na Vuka Drakovia,
ubistva Slavka uruvije, pokuaja ubistva Dejana Anastasijevia i njegove porodice i
drugih tekih likvidacija.

Pored toga, saznali smo takoe da se pretpostavlja da je on uspeo da utekne i to ak u

Junu Ameriku ovoga puta kada je shvatio da bi najavljeno izruenje Sretka Kalinia,
oveka sa kojim je godinama radio, moglo da ga ugrozi i da bi novi odlazak u
pritvorsku jedinicu Centralnog zatvora u Beogradu mogao da znai i dugogodinje
izbivanje sa slobode.
Verovatno e se prema obrascu koji smo videli u sluaju klana ari sledea pria
vezati za imovinu koju na neki nain poseduje Bojovi i njegova blia rodbina. Prema
podacima Agencije za privredne registre on je vlasnik samo jednog preduzea, ali bi
detaljnija istraga mogla da pokae da je njegova imovina daleko vea kada se ukrste
imena njegovih prijatelja, saradnika i rodbine. Zbog poslova svog sina, otac vuk
Bojovi je esto bio "prozivan" da se izjasni. U jednoj od poslednjih izjava on kae, sa
puno razuma, da je Luka odrastao ovek koji odgovara za svoje postupke i ako se
dokae da se bavi nekim kriminalnim radnjama, za to treba da odgovara.
"Nisam zasluio da mi se preko njega pripisuju kojekakve mutne rabote", preneo je
rei dugogodinjeg direktora Zoo vrta beogradski dnevnik "Pres" posle hapenja
2007. godine.
NOVINARI ZNAJU: Kada je jednom izaao iz pritvora, teko je verovati da e se
Luka Bojovi u nj vraati tek tako. Na policiji ostaje ne samo da "prozove" nekoga i
da udeli obezbeenje ugroenima nego i da poradi na prikupljanju dokaza koji mogu
da dovedu do presuda sa viegodinjim kaznama. Dosadanja praksa snane medijske
eksploatacije spektakularnih hapenja alje neku poruku da se kriminal ne isplati, ali
ako to ne dovede do realnog smanjenja "stope kriminala", ne otea mafiji trgovinu i
distribuciju droge, prie o novim efovima mafije bie vie od zanimljivog medijskog
tiva. Policije regiona su mnogo uinile poslednjih meseci raznim zajednikim
akcijama na suzbijanju rasta kriminalnih preduzea, ali ostaje i dalje sumnja da veza
mafije i politike nije raskinuta. Zato su i akcije ponekad vie medijske nego realne.
Kao to je onomad rekao bivi ministar Joi.
"Novinari koji su upoznati sa deavanjima na srpskoj kriminalnoj sceni znaju odnose
izmeu pojedinih kriminalaca i poslovnih ljudi i mogu da pretpostave da je to oruje
bilo namenjeno za likvidaciju odreene linosti. Policija nema te podatke, ali bitno je
da su uhapene voe jedne od opasnijih kriminalnih grupa u Srbiji", prenele su
"Veernje novosti" njegovu izjavu.

Poljubac smrti
filip varm
Ko je Luka Bojovi, kako je pokuao i zbog ega nije uspeo da zavlada srpskim
podzemljem, ta ga je u tome pokretalo, ime se sve bavio i kako je na kraju pao u
paniji
Za Luku Bojovia Pekara, Vladimira Milisavljevia Vladu Budalu (vidi tekst
"Nadniar iz Klana"), Siniu Petria Zenicu i Vladimira Mijanovia Zubu devetog
februara u Valensiji zavrio se bijeg od zakona u kome nieg glamuroznog nije bilo.
Godine su to provedene u paranoji da bi netko od njihovih ortaka mogao biti dounik
policije ili prebjeg u suparniki kriminalni klan; u strahu da e se postati rtve

naruene likvidacije na isti nain kao to su oni drugima radili; u stalnom

preispitivanju da li ih neki neoprezni gest rodbine ili nekog od njih samih moe
kotati slobode; u stalnim laima, skrivanjima, preruavanjima i bijegu; u
preznojavanjima na aerodromima i naplatnim rampama; u podilaenjima lokalnim
mafijama i predstavnicima najnieg ranga monih latinoamerikih narkokartela od
ije milosti im zavise ivoti i poslovi; u beskrajnom ekanju po prljavima i smrdljivim
umezima; u povremenim bahatim ispadima po javnim kuama i prvarnicama; u
razbijanju glave da li im iskazi uhapenih partnera mogu dovesti policiju na vrata; u
sjenci i podzemlju neeg to se zove ivot... Bojovievi poljupci poslati u kameru dok
su ga sprovodili ne mjenjaju tu ba nita. U okolnostima u kakvim je ivjela etvorka
iz Valensije, sve najgore u ljudima ispliva prije ili kasnije. A oni ionako ni po emu
dobrom nisu bili poznati naprotiv.
EKSPLOATACIIJA DOBRE VIJESTI: panjolski policajci, izgleda, vole hapsiti
Balkance po kafanama. U restoranu na Tenerifima uhapen je 2005. hrvatski general
Ante Gotovina zbog optubi za ratne zloine pred Hakim sudom; u restoranu
"Bodega La Paz" u Valensiji, pali su Bojovi, Milisavljevi i drutvo. Kako zvaninici
saopavaju, to je rezultat akcije "Kros" panske i srpske policije.
"Srbija je danas veoma blizu da organizovanom kriminalnu zada udarac od kojeg se
ne moe oporaviti u narednih nekoliko decenija", rekao je predsjednik Boris Tadi u
Novoj Varoi, gdje se zatekao obilazei opine najtee pogoene snijegom i niskim
temperaturama. Ministar unutranjih poslova Ivica Dai naprosto je sijao na
konferenciji za novinare: "Zemunski klan vie ne postoji! Nisu uhapeni jo samo
Milan Jurii Jure i Ninoslav Konstantinovi za koje se pretpostavlja da su mrtvi.
Zbog svih sumnji u mene kao ministra koji dolazi iz SPS-a, ponosan sam to su za
mog mandata uhapeni svi pripadnici Zemunskog klana."
Ne treba biti cinian. Ako se izuzme politiko hvalisanje vazda od koristi u
predveerje parlamentarnih izbora, mora se priznati da je policija postigla zaista velik
uspjeh. Bojovi, Milisavljevi i Petri optueni su za itav niz tekih krivinih djela
od pokuanih i izvrenih ubojstava, verca droge i pljaki do otmica i uea u
atentatu na premijera Zorana inia. Srbija, region, Evropa i svijet zaista e biti
bolje mjesto kada se svi oni nau sa one strane zatvorskih reetaka.
Policija, politiari i mediji nazivaju Luku Bojovia efom Zemunskog klana. Koliko
to odgovara realnosti, veliko je pitanje: ve dugo u Srbiji nema ni okolnosti ni
mogunosti za djelovanja kriminalne organizacije poput one na ijem su elu stajali
Duan Spasojevi i Milorad Ulemek Legija. Udruivanje sa preteklim lanovima ovog
klana samo po sebi ne znai i odravanje kontinuiteta u dominaciji podzemljem. Ipak,
kao to organizirani kriminal i dalje postoji u Srbiji, tako je i Luka Bojovi veliko ime
u tom svijetu.
"NEMA TU POVLAENJA": eljko Ranatovi Arkan, svjetski poznat paravojni
komandant i apsolutni gospodar srpskog podzemlja, spremao se da u proljee 1992. sa
svojom privatnom vojskom upadne u istonu Bosnu. Dok je izdavao naredbe za
pokret iz taba u svojoj kui na Dedinju, oko Arkana je obigravao devetnaestogodinji
Luka, sin njegovog prijatelja Vuka Bojovia, vjenog direktora Beogradskog
zoolokog vrta.

"Nikud ti ne ide mali, je l jasno", proderao se Arkan kada mu je dosadilo

Bojovievo moljakanje da ga povede nije za razmaenog momka iz bolje kue da se
lomata po Bijeljini, Zvorniku ili Brkom.
Ipak, Bojovieva fascinacija komandantom Srpske dobrovoljake garde nije nimalo
oslabila. U to vrijeme je Arkan iz baze u Erdutu drao istonu Slavoniju kao neku
vrstu feuda, razne javne linosti ulagivale su mu se na svakom koraku kao uzorpatrioti, a svakom kriminalcu bila je ast da se najmonijem od njih smije javiti ili
uiniti neku uslugu... Bilo je to doba u kome znanje, potenje i rad nisu znaili nita i
u kome su nasilje, licemjerje i grabe predstavljali dobitnu kombinaciju. Ne udi zato
nimalo to se Luka Bojovi trudio da koliko moe imitira svog idola i to je visio u
njegovom kafiu "Trozubac" u umievom sokaku u centru Beograda.
"Ja sam reagovao kad je on mene pogledao jebi ga onako provokativno", pria
Mihajlo Divac, dvadesetetvorogodinji bokser i kriminalac sa Novog Beograda u
dokumentarnom filmu Vidimo se u itulji Janka Baljka i Vojislava Tufegdia, kako
ga je Luka Bojovi ranio u "Trozupcu" 1994. "I onda sam ustao i krenuo prema
njemu. I on je ustao. Ja sam napravio dva-tri koraka, a on je pucao u mene sa etiripet metara. Prvi metak me je pogodio u stomak ja sam i dalje iao; drugi metak mi
je proao kroz ruku i stomak i dalje sam iao prema njemu. Tada sam mu rekao
Mali, nabiu ti tu utoku u dupe razume. ta sam trebao? Ovaj me upucao, ova
piketina i ta sam ja trebao? Ja ne verujem u to povlaenje to je pria za neke
nabeene mangupe. Nema tu povlaenja! im si jednom poeo da ivi jednim
ovakvim ivotom, ivee tako dokle postoji."
Upravo taj ivot o kome je Divac govorio izazvao je sukob: do pucnjave i ranjavanja
dolo je iskljuivo radi odmjeravanja rejtinga u podzemlju, neophodnog za nametanje
poslunosti u grupama mladia poput njih dvojice, otimainu, reket i druge kriminalne
rabote. Takoer, ni Bojovi ni Divac nisu se povukli. Prvi se sklonio u Arkanovu
kasarnu u Erdutu gdje je vladao dril i apstinencija od alkohola, a drugi je ubijen
nekoliko mjeseci kasnije nakon ranjavanja u "Trozupcu".
KORISNI I OSTALI PRIJATELJI: U drugoj polovini devedesetih i kasnije, gotovo
da se nita vie nije ulo o Bojoviu. Nije ni bilo potrebe: em se uz Arkanovu podrku
uvijek mogao ugraditi u kakav verc cigareta, nafte ili heroina, em je nakon pucanja u
Divca stekao optimalan potencijal za reketiranje, a uz to se i zbog moi i uticaja svog
pokrovitelja osjeao relativno zatienim od dumana iz drugih kriminalnih klanova i
policije.
Ni nakon Arkanovog ubojstva u januaru 2000. Bojovi nije ostao "siroe" izloeno
milosti i nemilosti ulice. U "Trozupcu", Erdutu i drugim mjestima druio se sa
Legijom ukljuujui i Zooloki vrt gdje je komandant Jedinice za specijalne operacije
dolazio da se rve sa tigricom. To druenje sa bivim Arkanovim zamjenikom u Gardi,
Bojoviu se vie nego isplatilo poetkom prethodne decenije ovog vijeka kada su
Legija i Spasojevi nametnuli svoju dominaciju u podzemlju. Kako je i koliko radio
za originalni Zemunski klan, nije poznato. Po svoj prilici, Bojovi je spadao u vanjski
krug suradnika ove kriminalne grupe; njene lanove svakako je morao poznavati, ali
ini se da nisu imali zajednikih djelatnosti izuzev razmjene informacija, glasina i
logistikih usluga. U to vrijeme, Bojovi je na uglu ulica Kneginje Zorke i Njegoeve

u Beogradu otvorio veliku pekaru i time stekao nadimak Pekar.

Njegov trenutak je kucnuo kada je nakon atentata na premijera inia 12. marta
2003. u policijskoj akcija "Sablja" razbijen Zemunski klan: Spasojevi i Mile Lukovi
Kum ubijeni su u Meljaku prilikom hapenja, Legija se predao godinu dana kasnije, a
dobar dio lanova ove kriminalne grupe uveliko je bio iza reetaka. Preteklim Vladi
Budali, brai Milou i Aleksandru Simoviu, Sretku Kaliniu, Milanu Juriiu Juretu i
Ninoslavu Konstantinoviu Bojovi je, kako se tvrdi, omoguio i financirao
skrivanje. Nije tu bilo nikakvog sentimenta niti kriminalne solidarnosti. Za Bojovia
je ostatak Spasojevieve ekipe predstavljao jezgro grupe potpuno zavisno od njegove
volje i samim tim prinueno da izvrava sve to im on naredi; za lanove Zemunskog
klana na slobodi, Pekar je bio jedina slamka koja ih je drala u ivotu i van zatvora
njih su jurili, a ne njega.
Ipak, ne postaje se tek tako ef izvrilaca i uesnika u dvadeset i vie naruenih
likvidacija i ljudi osuenih u odsustvu na etrdeset godina robije pa se Bojovi morao
i dokazati kao voa klana. Tragedije se zaista ponavljaju kao farse: poetkom 2000.
Spasojevi i Legija svoj krvavi pohod za prevlast u podzemlju pokrivali su
smokvinim listom tobonje osvete za Arkanovu smrt; etiri godine kasnije, Luka
Bojovi nije se mogao dosjetiti nikakvog boljeg izgovora kada je odluio da likvidira
Andriju Drakovia, Zorana Nedovia oka i druge konkurente na kriminalnoj sceni.
Meutim, nita se nije odvijalo kao u doba pravog Zemunskog klana.
CRNA SERIJA: Poetak je obeavao. Iz panije gde su se krili, stigli su preko
Zagreba u Beograd sredinom ljeta 2004. Kalini i Milo Simovi: premda su imali
lane pasoe, u Srbiju su uli preplivavi Drinu za svaki sluaj. Odmah su udarili.
Nakon hapenja u Zagrebu u junu 2010, Kalini je ispriao da su Bojovi i on pucali
26. jula 2004. kod Beogradske arene iz vozila u pokretu koje je vozio Milo Simovi
na automobil sa Zoranom Nedoviem okom. Oprobani recept za "saekue"
Zemunskog klana ovaj put je omanuo. Kaliniu se nakon drugog metka zaglavio
kalanjikov: premda su ubili Milutina Joviia, sam ok je sa druga dva tjelohranitelja
lake ranjen.
I napad na Andriju Drakovia 24. oktobra 2004. zavrio se slinim ishodom. Prema
Kalinievom iskazu, ponovo su pucali Bojovi i on, ponovo iz jednih na druga kola u
pokretu: ubijen je Dejan ivanevi, ranjena jo trojica tjelohranitelja, a sam
Drakovi je proao bez povreda. Ova saekua takoer je izvrena na autoputu, kod
kvantake pijace s tim da je voza bio Vlada Budala. I on je, dakle, naao neki nain
da se ponovo vrati u Srbiju.
Bojovia ovi neuspjesi nisu zaustavili. Po njegovom nalogu, Kalini je 30. oktobra
2004. hicima u potiljak ubio Branka Jeftovia Jorgu na uglu ulica Koe Kapetana i
Njegoeve.
Bilo je tu jo ubojstava, ali Bojoviu nije polo za rukom da se nametne kao novi ef
srpskog podzemlja i preuzme one kriminalne poslove zbog kojih je i krenuo u seriju
likvidacija. Za razliku od Spasojevia, nije imao podrku ni Dravne bezbjednosti, ni
Legijine Jedinice za specijalne operacije, a ni dovoljan broj korumpiranih i
kriminaliziranih ljudi u dravnom aparatu. Pored toga, Bojovi se na velikoj sceni

organiziranog kriminala pojavio kao neuraunljivi desperados i neko tko se ponaa

mimo svake logike u trenucima kada je nakon "Sablje" monim igraima u podzemlju
trebalo zatije, a ne pucanje po ulicama. A da se i ne govori da su ba oni bili njegove
mete... Zato, ako policija i nije imala dokaza protiv Bojovia, podzemlju nisu ni
trebali pa je on zajedno sa ekipom iz Zemunskog klana postao prinuen da se skloni u
kriminalnu pealbu po zemljama regiona i Evropske unije. Neki izvjetaji govore da
se bavio trgovinom droge, otmicama, vodio prostituciju... Holandska policija tereti ga
za organizaciju ubojstva Srana Miranovia iz Podgorice 12. januara 2006. godine po
nalogu Vilijema Vima Holedera, mafijaa tamonjeg, a amerika policija zbog
ilegalne trgovine ivotinjama.
ARI, KALINI I BABAROGA: Kao grom iz vedra neba odjeknula je 22.
septembra 2007. vijest da su u Beogradu uhapeni Luka Bojovi i njegov ortak Veljko
Banovi, dok se trei lan ekipe naknadno predao. Prema tadanjem ministru
unutranjih poslova Draganu Joiu, rije je bila o grupi koja je planirala brojna
ubojstva po Srbiji na to su ukazivale razne skice, fotografije, pronaeni arsenal
oruja...
Meutim, od velikih najava nije ostalo nita. Bojovi je osuen samo za nelegalno
posjedovanje pitolja i falisificiranje linih dokumenata na petnaest mjeseci pa je ve
14. aprila 2008. puten da pravosnanost presude eka na slobodi. Kako i zato, do
danas nije objanjeno.
Tko zna to bi se dalje deavalo s njim da se nije pojavio narko-klan Darka aria:
ako nije postao ef podzemlja, makar je uspio kao visokorangirani najamnik. Zajedno
sa preteklim ostatkom Zemunskog klana on od tada djeluje kao servisna organizacija
za aria. To e rei da obezbjeuju transporte kokaina koji preko balkanskih i drugih
zemalja idu prema Evropskoj uniji i dalje, u SAD; da utjeruju dugove od efova
lanaca za distribuciju narkotika; da uklanjaju odmetnute ili nepouzdane arieve
partnere i konkurente... Naravno, i da kad god mogu i kad imaju priliku obave i neki
samostalni kriminalni posao.
Bojovi ipak nije bio Spasojevi: kako je vrijeme odmicalo, ini se da je sve tee
kontrolirao preostale lanove Zemunskog klana. Mogue je da je Sretko Kalini 2004.
ubio Ninoslava Konstantinovia, raskomadao ga i sahranio kod Ikarbusa, kako je
rekao, zato to su smatrali da bi ih mogao odati policiji; mogue je i da je Kalini ubio
Milana Juriia Jureta u paniji i samljeo ga u maini za meso, a mogue je i da je
svojim priznanjem samo nastojao da im zametne tragove.
Meutim, izvjesno je da se ova ekipa sve tee podnosila i suraivala. U Zagrebu je u
proljee 2010. ubijen i raskomadan Cvetko Simi, za to je Milo Simovi nakon
hapenja optuio Kalinia. Godinu dana ranije, ugljenisani le Ilije Novovia, jo
jednog od ljudi iz Bojevieve ekipe, naen je zajedno sa ostacima Gorana Maria
Mareta u zapaljenom dipu u Dobanovcima. Oigledno, oko i unutar ovog klana
poelo je sve vie da se puca i gine. A onda, kada je Milo Simovi ranio Kalinia u
Zagrebu 9. juna 2010. a ovaj pao u ruke hrvatskoj policiji, Bojovi je netragom
nestao. Jasno je bilo i zbog ega. U zatvoru, Kalini je optuio Bojovia da zajedno sa
Vladom Budalom i Simoviem stoji iza pokuaja njegove likvidacije te u svom iskazu
priznao itav niz najteih krivinih djela koje su zajedno izvrili. Motivi za uzajamno

istrebljenje su moda bili vezani za kriminalne aktivnosti, moda za linu

netrpeljivost i ljubomoru vezanu za supruge, a moda se skupilo sve zajedno. Krug
njihovog kretanja i druenja ionako je bio vie nego ogranien.
U svakom sluaju, Bojovi je nakon Kalinievog iskaza postao deurna kriminalna
babaroga u regionu. Iz politikih i policijskih krugova navodilo se da je planirao
ubojstva vie ministara, da je za raun Vojislava eelja trebalo da likvidira
Tomislava Nikolia, da je povezan sa orujem i eksplozivom pronaenim u sportskoj
dvorani Borik u Banjaluci neposredno prije nego to e se tu 9. januara okupiti
cjelokupni dravni vrh Srbije i Republike Srpske... U zemlji gdje organizirani
kriminal stoji iza atentata na premijera ovakvi navodi uzimaju se ozbiljno. Da li je
Bojovi sve to zaista namjeravao da uradi, radi li se o glasinama koje je sam proturao
kako bi u podzemlju stekao to vei rejting krajnje opasnog i monog ovjeka ili o
neem treem, teko je procjeniti.
E VIVA ESPAA: Kao bjegunac od zakona, Luka Bojovi je na kraju ostao samo sa
Vladom Budalom. Jedni za drugim padali su lanovi Zemunskog klana: Aleksandar
Simovi u Beogradu, pa Kalini u Zagrebu i, odmah potom, Milo Simovi, navodno
na srpsko-hrvatskoj granici.
Bojovi se, kako se ini, sklonio u paniju. Odatle je za Darka aria, takoer u
bjekstvu i sa takoer ogranienim manevarskim prostorom, nastavio da vjerovatno u
manjem obimu obezbjeuje narko-kanale drei se zemljaka sa Balkana. Taj
zakljuak se izvodi na osnovu hapenja crnogorskih i srpskih kurira u maju i
novembru prole godine, kada je zapljenjeno 77, odnosno 36 kilograma kokaina
vercanih brodovima iz junoamerikih luka. Inae, panija zbog jezika, istorijskih i
kulturnih veza sa Latinskom Amerikom predstavlja ekaonicu za kontakte sa
predstavnicima kokainskih kartela iz Bolivije, Kolumbije, Argentine i drugih zemalja.
Po svoj prilici, upravo su zbog tih veza i lanovi Zemunskog klana i Luka Bojovi
odabrali paniju za svoje boravite; sa pristojnim lanim dokumentima i pod uvjetom
da se ne mjeaju u lokalni kriminal, mogli su dugo da opstanu na slobodi i da se
osjeaju sigurnim. Koliko svjedoi i podatak da su u paniji bili Bojovieva djeca,
supruga i braa. Na kraju, postavlja se pitanje kako je sa Vladom Budalom i ostalim
pao u Valensiji? Iz policije stiu informacije da su praeni nekoliko meseci, to je
uobiajna praksa, iji je cilj da se utvrdi to sve rade i s kim su sve u kontaktu.
Meutim, o nainu kako su locirani gotovo da se ne zna nita, a i navodi "procurili" u
medije daleko su od pouzdanosti: moda su ih "druknuli" neki od uhapenih ortaka,
moda konkurenti iz drugih klanova, a moda je to rezultat praenja rodbine i
kontakata s njom ili neeg potpuno etvrtog iz repertoara poznatog meu policajcima
kao operativni rad. To, kao i ono s im se ova ekipa zaista bavila trebalo bi da pokae
istraga da se upotrebi ova uveliko otrcana fraza.
U svakom sluaju, ini se da je Luka Bojovi zavrio sa svojom kriminalnom
karijerom. Ukoliko bude izruen Srbiji za sada teko da postoje razlozi da bude
drugaije i ako bude osuen za makar i dio krivinih djela za koje je optuen, eka
ga decenijska robija. Meutim, to nipoto ne znai da je organizirani kriminal
pobjeen. Luka Bojovi i ekipa iz Zemunskog klana predstavljaju samo relikt
devedesetih, a tu su formu krupni mafijai iz regiona odavno prevazili.

Ali, kako je rekao Mihajlo Divac u "itulji": "im si jednom poeo da ivi jednim
ovakvim ivotom..."

Rafal u brata Luke Bojovia

E. H. | 29. april 2013. 09:07 > 18:13 | Komentara: 18
Klasina mafijaka saekua - u ponedeljak ujutro, u centru Beograda, dok je izlazio
iz pekare, brutalno ubijen Nikola Bojovi. Ubica ispalio 15 metaka. Podzemlje tumai
likvidaciju kao osvetu zbog zlodela koja je poinio njegov brat

Nikola Bojovi, foto: MUP / Policijski uviaj na mestu ubistva , foto: Tanjug
BEOGRAANIN Nikola Bojovi (39), roeni brat jednog od voa zemunskog klana
Luke Bojovia, ubijen je u ponedeljak ujutro u pravoj mafijakoj saekui u centru
Beograda. Ubica je u njega ispalio 15 metaka, u Ulici carice Milice, kod broja 11, a
potom, iskoristivi nastali opti mete, nestao u nepoznatom pravcu.
Nikola Bojovi je stanovao u neposrednoj blizini i ubica ga je ekao da izae iz stana.
im ga je ugledao poeo je da puca iz automata. Ranjeni Bojovi je pao na trotoar, ali
je napada nastavio da puca. Jedan od metaka pogodio je rtvu u glavu.
Na licu mesta ubrzo su stigla kola Hitne pomoi i policija. Bojovi je jo davao znake
ivota, pa je prebaen u Urgentni centar, na Odeljenje za reanimaciju. Uprkos
naporima lekara, podlegao je povredama.
Operativci beogradske policije pokuali su kroz razgovor sa svedocima da na licu
mesta dou do nekih informacija koje bi ukazale na mogueg poinioca ovog zloina.
U toku je i pregled snimaka nadzornih kamera, koje su u blizini mesta likvidacije.
Nema sumnje da je napada pratio Nikolu Bojovia koji se, za razliku od brata Luke,

nije mnogo eksponirao, niti je javnost imala informacije o njemu. Ipak, sumnjalo se
da je on taj koji je pruao logistiku bratu za skrivanje posle bekstva iz Srbije 2010.
godine. I on, poput brata Luke, ima podebeli policijski dosije, pa njegova smrt
poznavaoce prilika u beogradskom podzemlju nije iznenadila. Bojovievu likvidaciju
tumae kao poruku njegovom roenom bratu, kao osvetu. Koliko je to tano, teko je
rei.
- Luka je u panskom zatvoru i ko zna kada e izai - objanjava na izvor. - Ipak, ovo
je osveta za zloine koje je poinio, nema ta drugo. Prvo mu je ubijen kum Cvetko
Simi, a sada brat. Daj boe da se tu stane.
Luka Bojovi napustio je zemlju posle sukoba odbeglih zemunaca Sretka Kalinia i
Miloa Simovia i ranjavanje ovog prvog. U zagrebakoj bolnici Kalini je optuio
Luku Bojovia da je organizovao niz ubistava. Ubrzo posle toga, voa klana, koji je
jedini bio van zatvorskih zidina, pobegao je iz Srbije.
OTAC: STRANO NIKOLIN otac, Vuk Bojovi, direktor Beogradskog zoolokog
vrta, u ponedeljak, po saznanju da mu je sin ubijen, ostao je bez rei.
- Strano - kratko nam je rekao, a posle nekoliko sekundi dodao da jednostavno nema
komentar za ovo to se dogodilo.
Ipak, u Srbiji su se reala ubistva za koja se sumnjalo da ih je organizovao Bojovi.
Prvo je jo 2009. godine nestao Slobodan Radonji. Njegov otac Danilo krenuo je u
potragu za njim. Ve u to vreme poelo je da se uka da bi Luka Bojovi mogao da
ima veze sa nestankom Radonjia. Danilu se u potrazi za sinom u jednom trenutku
prikljuio i Branislav Brana aranovi. Postojalo je sve vie indicija da je Slobodan
otet i ubijen, a da je u zloin umean Bojovi.
Posle nekoliko meseci potrage, na meti ubica naao se i sam aranovi. Ubijen je
oktobra 2009. u beogradskom naselju Dedinje. Tada je ve svima bilo jasno da ga je
glave kotalo traganje za kumetom Slobodanom. Danilo je, meutim, nastavio da juri
ubice ne samo svoga sina, ve sada i kuma. Zloincima je bilo jasno da moraju i njega
da uklone. U kii metaka ispaljenih iz najmanje dva automata, dve godine kasnije, u
septembru 2011. ubijen je i sam Danilo, koji je bio u drutvu Denana Ramovia.
Usmreni su dok su bili u automobilu, u Zemunu uporitu klana Luke Bojovia.
UDOM OSTALA NEPOVREENA
U PEKARI koja se nalazi svega nekoliko metara od mesta brtutalnog ubistva,
polupana staklena vitrina ukazuje da je jedan od metaka zalutao kroz rafove. Prava je
srea da niko u ovoj radnji nije stradao.
- Samo to sam se odmakla od tog oka, zaulo se pucanje stakla i ploica o koju se
odbio metak. U prvom trenutku nisam ni znala ta se deava, jer se nita nije
prethodno ulo - ispriala nam radnica, koja je, udom ostala nepovreena. - Metak je
prozujao tik pored moje glave.
Jedan metak zavrio je u motoru kombija, parkiranog ispred pekare. Radnici marketa
koje sa nalaze u neposrednoj blizini zateeni su pucnjavom ispred njihovih lokala. Da

se neto strano zbiva, shvatili su kada su sluajni prolaznici poeli da utravaju u

radnje, traei zaklon.
- Stajala sam za kasom kada sam ula neto to je zvualo kao pucanje petardi.
Nekoliko sekundi posle praska, utrao je jedan prolaznik u radnju i rekao nam da je
ovek upucan i lei na ulici - govori radnica iz oblinje prodavnice.
HAPEN U PANIJI
* U akciji razotkrivanja lanova grupe Luke Bojovia, u paniji je 12. oktobra 2012.
godine izvedena akcija u kojoj su uhapene 24 osobe, meu njima i Nikola Bojovi i
Lukina supruga Barbara.
* U vie od 30 objekata u Las Palmasu i Alikanteu pronaeno je i zaplenjeno 550.000
evra, velika koliina narkotika, laboratorija marihuane i dokumentacija. Ovu grupu
sumnjiili su za pranje novca, likvidacije, trgovinu narkoticima.
* Meutim, dvadesetak dana kasnije Nikola i Barbara puteni su iz pritvorske jedinice
zatvora Fontakalent u Alikanteu. Tada je advokat Dragoslav Ognjanovi, branilac
Luke Bojovia, izjavio da njihovo putanje pokazuje da je sve bila farsa i da je sve
to je objavljeno izmiljotina.

(Ne)slavni naslednici
Tatina deca na stranputici
Luka Bojovi, sin direktora beogradskog Zoo-vrta, osuen na petnaest meseci zatvora,
tek je poslednji u nizu dece javnih linosti koja su se sukobila sa zakonom

Marko Miloevi, Marija Miloevi, Luka Bojovi, Miljko ivojinovi, Stefan Kari i
Zvezdan Slavni
Okruni sud u Beogradu osudio je pre nekoliko dana Luku Bojovia na 15 meseci
zatvora zbog neovlaenog dranja jednog pitolja i falsifikovanja isprave line
karte i ukinuo mu pritvor do pravosnanosti presude. Bojovi je istovremeno
osloboen optube za oruje i municiju, koje je policija pronala u stanovima u
Bulevaru Arsenija arnojevia i Ulici vojvode Prijezde. Uhapen je krajem septembra
prole godine, kada je policija saoptila da je re o voi jedne od najopasnijih

kriminalnih grupa koja je pruala utoite odreenim pripadnicima zemunskog

klana. Optunica ga za to, meutim, nije teretila. Njegovo ime se svojevremeno
dovodilo u vezu sa ranjavanjem Mihajla Divca, nekadanjeg voe beanijskog
klana, u kafiu Trozubac, u Nuievoj ulici u Beogradu, ali je cela pria ostala u
domenu nagaanja.
Luka Bojovi je, pored svojih neslavnih poduhvata zbog kojih je mogao da nae svoje
ime na stranicama crne hronike, poznat i po tome to je sin Vuka Bojovia,
direktora beogradskog Zoolokog vrta.
Ovaj sluaj, da se sin poznate linosti u javnosti esto dovodi u vezu sa kriminalom,
naalost, nije usamljen. U poslednjih 15 godina, policija je napunila arhivu sa
podacima o deci javnih linosti koja su krenula mimo staza koje su utabali njihovi
roditelji. Povezivani su, pa i optuivani zbog raznih incidenata, tua, izazivanja
saobraajnih nesrea. Neki su nisu libili da u obraunima upotrebe i vatreno oruje.
Najpoznatiji tatin sin svakako je Marko Miloevi, sin biveg jugoslovenskog
predsednika Slobodana Miloevia. Marku se sudilo u odsustvu za zlostavljanje
aktiviste Otpora Zorana Milovanovia u Poarevcu. On je, prema tubi, sa svojim
saradnicima Aleksandrom i Vladislavom Aaninom, Milanom i Saom Laziem,
Milanom Bajiem, Bojanom Tadiem i Zoranom Ivanoviem Roleksom, 7. marta
2000. godine oteo Milovanovia, tukao ga i pretio mu upaljenom motornom testerom
da e ga isei na komade i baciti u Veliku Moravu. Ovaj sluaj, meutim, zavren je
tako to je tuilac odustao od krivinog gonjenja.
Marko Miloevi se dovodio u vezu i sa narkotritem, vercom cigareta, kafe,
alkohola i goriva. Mnogi su ga optuivali da je naruivao brojna premlaivanja svojih
poslovnih konkurenata, a bilo je i onih koji su ga dovodili u vezu sa ubistvom Vlade
Kovaevia Trefa. Trenutno se protiv njega vodi istraga zbog uea u dravnom
vercu duvana tokom devedesetih. Marko se sa porodicom nalazi u Moskvi.
I njegova sestra Marija dospela je pred sud. U Drugom optinskom sudu u Beogradu
protiv nje se vodio postupak pod optubom da je ugrozila ivot vie ljudi pucajui u
rezidenciji svoga oca, u vili Mir, u noi kada je on hapen. O bliskom susretu sa
pitoljem Marije Miloevi i njenim pretnjama da e je ubiti svojevremeno je
svedoila i Mirjana Bobi.
Iz garniture sinova poznatih politiara iz doba Miloevia, u policijskim izvetajima
se najee spominje Darko Lili, sin biveg predsednika Jugoslavije Zorana Lilia.
Njegovo ime pominjalo se kada je uhapen u novembru 2003. jer je u nonom klubu
Nirvana u hotelu Metropol uestvovao u pucnjavi u kojoj su lake povreene
Bojana Bradi i Slaana Marti. Sa njim se tada nalazio i Milan Mitrainovi, bivi
policajac koji je ubijen u septembru 2006. godine u vatrenom obraunu na
Beanijskoj kosi. Neki njegovi prijatelji tvrdili su da je Mitrainovi samo preuzeo
krivicu na sebe, a da je u stvari te veeri pucao sin biveg predsednika Jugoslavije.
Ovo nikada nije dokazano.
Darko je prvi put bio hapen pre nekoliko godina jer je s drutvom lomio ae u
kafani, a kada su stigli policajci on im se suprotstavio. Posle toga je puten iz pritvora,

a policija je protiv njega podnela krivinu prijavu zbog napada na policajce i

prekrajnu zbog remeenja javnog reda.
Na stranicama crne hronike pojavljivao se i Jovan ainovi, sin biveg
potpredsednika Savezne vlade i hakog optuenika Nikole ainovia. On je u
novembru 2004. godine privoen zbog ubistva Sretena Markovia iz Meljaka ispred
diskoteke Sargon, za koje je osumnjien Branko Lazi, zvani Bane Kockica, s
kojim je ainovi prethodno bio u drutvu. ainovi je u policiji negirao da je umean
u ovo ubistvo i ubrzo je puten. Protiv njega se ne vodi postupak zbog ovog sluaja,
ali je on, najverovatnije, jedan od svedoka.
Sin poznatog glumca Velimira Bate ivojinovia, Miljko ivojinovi, advokat i bivi
upravnik graevinskog preduzea Rad optuen je za umeanost u malverzacije
steajne mafije. U bekstvu je i za njim je raspisana Interpolova poternica.
Zbog droge, ali i zbog drugih izgreda, policija je svojevremeno podnela krivinu
prijavu i protiv Vojkana Stefanovia, sina biveg narodnog poslanika Aleksandra
Stefanovia (DHSS). Prema podacima policije iz Valjeva, krivine prijave protiv
njega podnete su i za otimanje vozila, teke krae, zbog nasilnikog ponaanja,
nanoenja tekih povreda i protivprirodnog bluda. Protiv Stefanovia je podneto devet
prijava za prekraje protiv javnog reda i mira, uz napomenu policije da im nije
poznato da je Stefanovi osuivan zbog pomenutih dela.
Ipak, najvie panje je izazvalo kada je Stefanovi, naoigled prolaznika, u Valjevu
pokuao da siluje maloletnu K. A. (15). Istrani sudija Okrunog suda u ovom gradu
okonao je istragu protiv njega ocenom da je u trenutku napada bio neuraunljiv, pa je
zbog toga doneo reenje o njegovom smetanju u zatvorsku bolnicu Okrunog zatvora
u Beogradu.
Praksa pokazuje da u sluaju tatinih sinova nije presudno ta otac radi. Praktino,
nije bitno da li je tata politiar, sportista ili estradna zvezda. Vedran Repi, sin biveg
fudbalera Crvene zvezde Srebrenka Repia, hapen je vie puta. Pri pokuaju pljake
izreetao je Predraga Milosavljevia, vlasnika prodavnice u naselju Braa Jerkovi.
Osuen je 2002. na 10 godina. Vedranu je prethodno sueno i za ubistvo taksiste
Branka Topalovia ije je telo naeno 1996. u istom naselju, ali je tada, usled
nedostatka dokaza, osloboen optubi.
U medijima se mnogo govorilo i o Zvezdanu Slavniu, sinu poznatog koarkaa i
trenera Zorana Moke Slavnia. Zvezdan je osuen zbog ubistva Olivera Jovanovia u
martu 1998. godine. Slavni je hapen i tokom jednog odsustva iz zatvora poto je,
kako je saoptio tada MUP, udario vlasnika beogradskog restorana Trag jer mu nije
ostavio slobodan sto. Tokom pretresa pontijaka, koji pripada Zvezdanovom ocu,
pronaen je pitolj bez dozvole, a na sebe ga je preuzeo Danilo Bojii koji je bio u
drutvu s mladim Slavniem. Protiv Slavnia je podneta prekrajna prijava zbog
naruavanja javnog reda i mira.
Osim na slobodi, tatina slava uticala je i na zatvorski tretman. Mlaani Slavni, tako
je uivao razne privilegije zajedno sa Andrejom Kovaeviem, jo jednim iteljom
ovog doma, koji je poginuo u saobraajnoj nesrei 2006. godine u Beogradu.
Kovaevi je sin poznatog biznismena Vladimira Kovaevia Trefa, a u Valjevu

izdravao maksimalnu kaznu od deset godina zbog ubistva uvara u oevoj firmi,
prilikom ega je opljakano 7.000.000 maraka.
U pojedinim medijima se pisalo da je Vojkan Stoji, sin Radovana Stojia Bade,
nekadanjeg pomonika ministra policije, kao maloletnik ispoljavao bahatost.
Navodno je pretio policajcima koji su mu traili na uvid vozaku dozvolu. Zbog
bahatog ponaanja jedan policajac mu je udario amar i zbog toga prvo bio
suspendovan, a zatim je izgubio slubu.
U policijske arhive ubeleen je sin pevaa Sinana Sakia Raid Saki. Raid je
osuen na tri i po godine zatvora zbog napada na Dragoljuba Despotovia kojem je
oteo golf 3, ali ga ta kazna nije mnogo potresla. Dok je na slobodi ekao
pravosnanost presude, Raid je, kako se sumnja, ubio Despotovia. Zbog toga je
kasnije osuen na 15 godina zatvora, ali je odlukom Vrhovnog suda presuda ukinuta.
Dosije Raida Sakia otvoren je jo dok je bio maloletan zbog nasilnikog ponaanja i
nanoenja tekih povreda, a kasnije je kompletiran napadima, pokuajem ubistva i
iznudama novca. Raid, kome je ulino ime elo, bio je uhapen i tokom akcije
Sablja zbog trgovine drogom.
Meu takozvane tatine sinove ubraja se i Nenad osi, sin biveg komandanta
Gardijske brigade Radomira osia. Nekoliko puta je bio osumnjien za krivina
dela, ali je on to uvek negirao.
Ime sina biveg komandanta Gardijske brigade pominjalo se i u vezi sa pogibijom
dvojice gardista 5. oktobra 2004. godine u Topiderskoj kasarni. osi je, kako je tada
pisano, bio u krugu objekta Kara na Topideru, gde su pronaena tela Draena
Milovanovia i Dragana Jakovljevia, i to kao civilno lice koje je radilo na odravanju
elektronskog sistema. osi je na mestu tragedije bio kobnog dana iako tog jutra nije
bila njegova smena.
Marku Gvozdenoviu, sinu pevaice Sneane urii, na teret je stavljeno da je
vozei velikom brzinom peo 504, sa nedozvoljenom dozom alkohola u krvi, u
Bulevaru mira na Dedinju, sleteo s puta i udario o banderu, izazvavi saobraajnu
nesreu u kojoj je poginula Jelena Paunovi (25).
Na stranicama crne hronike pojavljivao se i sin Sretena Karia, Stefan (22) zbog
izazivanja saobraajne nesree u kojoj je teko povreena Stanislava Pavlovi (30),
igraica plesne grupe Ksenije Pajin. Do nesree je dolo poto je automobil BMW
kojim je on upravljao u velikoj brzini udario u betonski stub na Dedinju. Devojka je
izletela kroz oferajbnu i odletela 15 metara od vozila. Zadobila je brojne unutranje
povrede, frakturu lobanje i izvaena joj je slezina.

objavljeno: 17/04/2008
Nakon to je Lukin butik peciva zatvoren, Vuk gubi kontakt sa svojim sinom koji
je, kako kae, tada otiao u paniju gde je radio adaptacije sa nekom graevinskom
firmom.

- Lukina ena oduvek ivi u paniji sa detetom, ona i Luka vie nisu u braku. uo
sam se s njom i rekla mi je da joj policija nije dozvolila da ga poseti pre prebacivanja
u Madrid. Tada bi i Lukini advokati trebalo da doputuju u paniju kae stariji
Bojovi.
mafijaki bos pao zbog supruge - Voa zemunaca" uhapen jer nije izdrao da se
ne via sa enom u koju je ludo zaljubljen
20. 02. 2012. - Izvor: PRESS Autor: Milan Stojadinovi

Lepa Barbara dola glave Bojoviu

Privren: Srpska policija upozorila pansku da je Luka izuzetno vezan za suprugu i
troje dece i da e traiti svaki nain da doe do njih. im je Barbara locirana u
Alikanteu, panci su, pratei je, vrlo brzo doli i do Luke.

Voa zemunskog klana" Luka Bojovi uhapen je poto nije odoleo da se ne via sa
suprugom Barbarom, u koju je ludo zaljubljen, otkrivaju panski mediji.
Naime, u vreme dok je Bojovi bio u bekstvu, srpska policija poslala je informaciju
panskim kolegama da je mafijaki bos izuzetno posveen porodici i da je u iskrenoj
ljubavi sa suprugom. Tada je navedeno da e se, ukoliko bude locirana Barbara, vrlo
lako ui u trag i njemu. panci su ubrzo otkrili da Barbara sa troje dece ivi u
Alikanteu, u blizini Valensije, i tako su pronali i Bojovia.
Inae, panska policija je skoro dvadeset meseci pratila njeno kretanje i registrovala s
kim se via. Samo hapenje u Valensiji izvedeno je nakon to su panski agenti pratili
Lukinog kuma Vladimira Mijanovia, koji je u vie navrata obilazio Barbaru i decu.
Tajni susreti
Barbara Bojovi je sa troje dece ivela u iznajmljenom stanu, u turistikom naselju

Finestrat kod Alikantea. Ona je imala otvoren raun u banci na svoje ime, a i deca su
bila upisana u kolu pod pravim imenima, pa ih je panska policija lako pronala.
Nakon lociranja Barbare i troje dece, od kojih najstarije ima devet godina, bilo je
oigledno da ona vodi normalan ivot sa dnevnim rutinama. Odvodila je decu u kolu
i na treninge tenisa i plivanja, kupovala hranu i odeu za celu porodicu, a 3. juna
2011. godine otvorila je kafeteriju i poslastiarnicu u Finestratu pod nazivom
Ajskrims end dezerts" i zapoela sopstveni biznis. U vie navrata supruga i deca su
odlazili na vikende i panski agenti veruju da su se u tim situacijama sastajali sa
Lukom. Kako je navedeno, komunicirali su u iframa i bilo je vrlo teko otkriti gde su
se sastali.
Inae, panska policija je u jednom trenutku elela da prekine praenje Bojovieve
supruge jer je veliki broj agenata bio angaovan na tome, a nije bilo nikakvih
rezultata. Ipak, nastavili su akciju koja se na kraju zavrila hapenjem Bojovieve
grupe.
Policija je paralelno sa Barbarom pratila i Lukinog kuma Vladimira Mijanovia, koji
je iveo u Las Palmasu. Neposredno pre akcije hapenja, on je doleteo sa Kanarskih
ostrva u Madrid, a kada je napustio aerodrom Barahas", bio je praen u stopu. Na
aerodromu je iz telefonske kabine priao sa nekim, nakon ega je izaao i odvezao se
taksijem, ali je vie puta presedao u druga taksi vozila i vozio se po gradu
najverovatnije pokuavajui da utvrdi da li ga neko prati. U izvetajima agenata koji
su ga pratili navedeno je da je Mijanovi i dok je ruao sve vreme gledao oko sebe, a
onda je otiao na elezniku stanicu Atoa i vozom otputovao u Valensiju. Tamo je
otiao u stan u ulici Svetog Vinsenta, a napustio ga je u drutvu Sinie Petria. Njih
dvojica su potom doli u zgradu u ulici Nino Bravo broj 3.
Barbara erka Petra Borote
Lukina supruga Barbara Bojovi erka je uvenog golmana Partizana i OFK Beograda
Petra Borote, koji je umro u enovi u februaru 2010. godine. Barbara je u Beogradu
poslednji put javno viena upravo na sahrani svog oca na Novom groblju, kojoj je
prisustvovao i Vuk Bojovi. Barbara je vaila za jednu od najlepih Beograanki, a
devedesetih godina pojavljivala se i u nekoliko muzikih spotova. Poznata je anegdota
da je Luka Bojovi pre nego to su poeli da se zabavljaju sa celom svojom ekipom
jurio mladie koji su joj iz kola u pokretu dobacivali na ulici.
To je Luka, to je on..."
Agenti su nastavili da nadgledaju zgradu i neto kasnije iz nje je izaao jo jedan
mukarac, a agent koji je bio najblii ulazu je rekao: To je Luka, mislim da je on", ali
je dodao: Ne znam, nisam siguran, ima naoare za sunce i kapu."
Celo drutvo se tog popodneva sastalo u ekskluzivnom restoranu Bodega la Paz" u
centru Valensije, a u restoran je doao i Vladimir Milisavljevi - Vlada Budala, koji je
takoe bio praen. panski policajci su dozvolili etvorki da zavri ruak i agenti u
civilu su prili stolu dok je etvorka ekala desert.
Kako navode panski mediji, razgovor je iao ovako:
Policija! Pokaite vaa dokumenta!" Na to je Luka Bojovi odgovorio: Zato, zato
to smo stranci? Nita nismo uradili." Pokazao je litvanski, lani paso, Petri i
Milisavljevi su izvadili hrvatske pasoe, dok je Mijanovi pokazao svoj srpski paso.
Da li imate da platite raun?" Pitao je policajac, a Luka se nasmejao i rekao:

Naravno" i na sto bacio vie od 300 evra. Ipak, vrlo brzo maske su pale i Bojovi je
uhapen.
Inae, u apartmanu koji je Luka Bojovi iznajmljivao u ulici Nino Bravo i koji je
policija pretresla nakon njegovog hapenja pronaeni su tri korpiona, automati,
pitolji, priguivai, municija, ali i 557.000 evra. U panskim medijima je objavljeno
da je pored arsenala i novca pronaeno i vie ljubavnih pisama koje je Luka dobijao
od supruge Barbare i koja su navodno ukraena nacrtanim srcima.
Uspeh: Jo jedna akcija panske policije

Uhapena i Ana Marija, kraljica kokaina

panska policija je pre razbijanja Bojovieve grupe uhapsila i izvesnu Anu Mariju,
koju na Pirinejima nazivaju kraljicom kokaina i eficom podzemlja. Ona je u svojoj
hacijendi na 20 kilometara od Madrida imala najmoderniju laboratoriju za preradu
droge, a kada je policija ula u vilu, pronala je 300 kilograma kokaina i 33 tone
ostale droge. Ana Marija, atraktivna i superinteligentna, dugo je izbegavala hapenje,
veto izmiui poterama i koristei svoje veze, ali je na kraju uhvaena sa 27 miliona
evra u gotovini.

Ko je bio Nikola Bojovi?

Iako manje poznat srpskoj javnosti, Nikola Bojovi bio je u vrhu "zemunskog klana".
Bio je hapen vie puta, a na teret su mu stavljana maltretiranja, iznude, pranje novca i
trgovina narkoticima.
Nikola Bojovi, brat Luke Bojovia koji je jutros u 7.05 ubijen iz vatrenog oruja u
Ulici carice Milice u Beogradu u srpskoj policiji bio registrovan kao jedna od osoba u
vrhu kriminalne grupe svog brata
Njega je meu prvima spomenuo Sretko Kalini koji ga je povezao sa ubistvom
Branka Jevtovia Jorge, za ta se tereti Luka. Kalini je i pred sudom kazao da je
Nikola neposredno pre ubistva javio gde se nalazi rtva, ali on za to nije procesuiran.
Bojovi je 2008. godine optuen za maltretiranje i iznudu 7.200 evra od M. E, a za
isto delo optuen je bio i Luka, kao i jo dvojica njihovih prijatelja. Meutim, tadanji
Prvi optinski sud je odbacio tubu zbog zastarelosti krivinog dela. U optunici je
stajalo da su od M. E. zahtevali da povue tubu koju je podneo protiv jednog
njihovog prijatelja.
Tvrdi se da su ga saekali ispred njegovih poslovnih prostorija i zatim odvezli u
restoran u beogradskom zoolokom vrtu. Tamo su ga ubeivali udarajui ga bejzbol
palicama po glavi i telu. Zatim su ga, navodno, stavili u automobil i rekli mu da ga
vode u njihov privatni zatvor. Na kraju je M. E. obeao da e povui tubu.
U oktobru 2012, godine Nikola je zajedno sa Lukinom enom Barbarom uhapen u
paniji u okviru zajednike akcije bezbednosne slube Uprave kriminalistike policije
Srbije i panske policije. Bojovii su uhapeni zajedno sa jo 22 lana kriminalne
grupe iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, osumnjiene za pranje novca i
trgovinu narkoticima.

Oni su 30. oktobra prole godine, nakon to su dvadeset dana proveli u pritvoru
zatvora Fontakalent u Alikanteu puteni na slobodu.
29. 04. 2013. -

Nova vlast za osam meseci smenila skoro 3.000 ljudi!

Vlada Srbije i predsednik su za osam meseci rada razreili 1.096 slubenika u
dravnoj upravi, pokazuje analiza organizacije Centar za praktinu politiku, pie
Danas.
Analiza nevladine organizacije CPP pokazala je i da su gradske vlasti Novog Sada
razreile 977, a gradske vlasti Nia 698 ljudi, prenosi "Danas".
Analizom su obuhvaena samo razreenja i opozivi koji se objavljuju u Slubenom
glasniku i slubenim listovima.
Uvidom "Danasa" u listu imenovanja i razreenja, tokom dosadanjeg rada Vlada
Srbije je razreavala najvie u novembru i martu, po vie od 200 slubenika, dok je po
gotovo 200 smenjeno tokom decembra i februara. Najmanje reenja o prestanku
dunosti doneto je u oktobru prole godine - pedesetak.
Prema navodima direktora CPP Dragana Popovia, ovi podaci ukazuju na "linearno
otputanje svih koji nisu iz partija na vlasti na lokalnom i nacionalnom nivou.
Kako ukazuje, masovne smene obuhvatile su sve oblasti dravne uprave, pa se tako
smenjuju direktori javnih preduzea, ambasadori, lanovi upravnih i nadzornih
odbora, direktori domova zdravlja, kola, centara za socijalni rad, direktori muzeja,
galerija, pozorita, kulturnih centara, biblioteka, lanovi kolskih odbora, ak i
funkcioneri Sigurne enske kue u Niu ili ustanove za izradu tapiserija u Novom
Sadu.
"Prema vaeim propisima, vlast nema obavezu da obrazloi smene izabranih i
postavljenih lica. Meutim, odsustvo obrazloenja i indikativno linearno smenjivanje i
postavljanje novih funkcionera ukazuje na odsustvo svake evaluacije i donoenje
odluka na osnovu partijske pripadnosti. Ovakva praksa potpuno uvruje partijsku
dravu i rui vladavinu prava u Srbiji. Nasilnim smenama, bez obrazloenja i bez
ocene rezultata rada, uvodi se partijska pripadnost kao apsolutno naelo u upravljanju
dravom, napominje Popovi.
On istie da se na taj nain istovremeno alje poruka svim izabranim i postavljenim
funkcionerima da rezultati rada nisu merilo i da nije vano kako rade, ve da li
pripadaju vladajuoj stranci.
"Iako su neke od smena izazvale brojne reakcije strune javnosti, vlasti u Srbiji nisu
reagovale, a stranke vladajue koalicije javno brane partijsku pripadnost kao vrhovno
naelo rada dravne uprave. Na mesta smenjenih dovedene su stotine partijskih
inovnika, od kojih su mnogi bez ikakvih kvalifikacija za posao koji bi trebalo da

rade, ukazuje Popovi.

S druge strane, Transparentnost Srbija je poetkom marta objavila da je Vlada do
tada od 162 dravna slubenika njih 148 postavila na poloaje bez konkursa, to
je suprotno zakonu.
Od formiranja, Vlada je raspisala svega 12 konkursa za ove slubenike na najviim
funkcijama ispod ministara i zamenika.
"Vlada Srbije ne samo to je postavljala visoke dravne slubenike na osnovu lana
zakona koji je prestao da vai pre dve godine, ve je bez konkursa postavila i
direktore novoformiranih kancelarija, upozorila je Transparentnost Srbija.
Vuk sa Lukinom majkom profesorkom ima troje dece. Dva sina i cerku. Sa drugom
cerku. Jeste cetvoro al ukupno.

29. 2013.

.

,
.
-

-,
2003. 2008. .


, .
,

.
-
,
.
, ,

. ,
-.
- , , , ,
, , , ,
, ,
, ,
.

,
.
, , ,
,
.
.
,
.
, ,
,

.

()
- , .
,
. ,
,
.
, ,
,
, .

,
.
,
.
-54.
- ,
.
, . ,
, .
() . ,

 ,
.

, ,
, .
:
(18811972) ,
. 1909,
.
. (1894
1942) , .
,
. .
. , ,
1915. .

,
1914. 1915. , ,
1915: ,
,
, ,

,
, , ,
, ,
, , , ,
.

1877. . ,
. 7

. ,
.

 1914.
, .

,
,
.
, 1914.
,
.
.
1914.
, .
, 1915,
. ,
.
7.
.
.

,
.
. ,
.
,
,
. .
, ,
, .
. ,
, 1914. 1915.
, 6 .
,

.
(
. : ).
(1939).
19141915. .
II .
1941. 1944.
.
.


,
, 1915. :
, ,
10. ,
, .
;
. .
, 40 .
.
40 . ,
, . ! ,
, .
,
.
. ,
, , .
.
, .
.

1896.
,
.
.
.
46. .

1915. . ,
.
, 1917. .

 .
, .
, .
,
.
, ,
x
.
.
.
1935. ,
.
.
, 810
28 32 ,
. II
28 :
( 1939. 1947. ),
, , ,
, ,

(
) 1924. .
.
, 1930.

, .
,
, 1935. 1939. .

,
.

.
II , ,
,

.
1944.
.
. .

: ,
, ,

 .
,
. 1961.
.
, , .

. 1965. ,
.

. ,

. ,
, , ,

. ,

.
, , 1977, ,
. .

.
,
30 1915.

.

,
1915. .
, 1915.
.
:
.
, ,
!

, III , .

 .
, .
,
.
. , ,
. ,
: , ; ,
, . , ,
, , , .
,
.

.

. , , .(
, 1915.
. 6
. 4,
, I
( )
,
.

, . 6,
, . . ,
, ,
,
, , , ,
,
, 6.
,
,
. , ,
, 1914. ,
15 . ,
, , . ,
, ,
.
. ,
, .
,
.
,
,
. ,

, ,
, .
. ,
. ,
.

.

, .
:
, ,
: . ,
.
.
. .
, , .
,
, : /
, .
, ,
, :
, .
, , , , ,
.


,
I .
, ,
:
.

, 28. 1914. .
,
1914. .

 . 30
,
( , 1910, . .)
.
1.
1915. . , ,
.
,
.
,
.
, . 1914.
25
.
, .
, .
19. 1915. ,
:
,
. 250 18 ,
,
.
,
. ,
, , ,
. 340360
.
24.
3 .
2. .

, , ,
.
.
223 .
1915. , .
50 .


.
I 1.
1915. , . ,
,
:

 1882.
. 1918,
.
1941.

. 1944.
,
. ,
1947.

, ,
. ,
.
.

. .
, . ,
, , ,
!
? 40
, .
. , .
.
, , !, , ! ,
1915. , 1812. ,


1915.

 , 19.
1916, II
,
I -.
, ,
( , , , 28.
1189, !!!)
. , ,

, . ,
,
. ,
, : .
, , ,
,
.
:
. , 12. 1936,
.

,
,
.
,
, , ,
,
.
. (, .
.) .

,
. .
,
.

. .
?
.
( , . .)!
. , .

, ,
.

 (14 , ),
(14 , ) (12 ,
).
I .
.
.

.
.
,
.
,
.
.
. , , . ,
, .
, ,
,
, ,
,
. , ,
, . x ,
( , ).

, ,
, 1915. :
, ,
.
; . .
. ,
;
, ,
. !
, , ,
, , ,
! , ,
;
! ,
, !
:

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.26.html?offset=7

SMRT JE NEPROVJERENA GLASINA (7)