Knjievni rod: epika Knjievna vrsta: pripovetke;

Analiza pripovedaka: Deca

Tema: Opasna deja igra. Narator pamti kako je u njemu nadvladalo saaljenje pred licem povreenog i progonjenog deaaka, te nije imao snage da ga udari. Sea se da je jo u detinjstvu, protiv svoje volje bio primoran da se opredeljuje izmeu gonia i progonjenih. Ideja( poruka): Pojedinac ne sme slepo da ide za drugima, ako njihovo ponaanje nije u skladu sa ljudskim vrlinama (kao to su velikodunost, dobrota, pravda, zatita nejakog).

Fabula: U ovoj pripovetki glavni lik je "prosedi inenjer", koji u prvom licu pria seanja iz detinjstva, istiui da ni tada u dui njegovoj nije bilo mesta za one koji gone i zlostavljaju slabije i nemone. Vreme radnje je ''pretproleno vreme'', doba koje je nekako prazno, suvo, sa slabim martovskim suncem. Deca ne vole te dane, jer nema ni sankanja ni kupanja, pa sedei na tarabama izmiljaju nove, esto udne i svirepe igre. Deaci voe bili su Mile i Palika. "Mile je bio pekarev sin, bled, otar, sa licem suvie izraenim za njegove godine. Palika je biobucmast i rumen, Maar po ocu, pa iako je bio roen u toj istoj ulici u kojoj i mi ostali, imao je neki otegnut i teak izgovor, kao da su mu usta puna testa. Njih dvojica su vodili estoke borbe sa voom deaka iz susedne mahale. To je bio neki na vrnjak, Stjepo oro, koji je ve stigao da izgubi jedno oko. Mi ostali bili smo vojska." U tim sukobljavanjima, dolazile su do izraaja i ispoljavale su se sledee deje osobine: odanost, hrabrost, kolebljivost, neverstvo, izdaja. Bilo je suza, krvi i zakletvi. Status pojedinaca u grupi u celom naselju, zavisio je od toga kako bi se pokazao u borbi. Na Veliki etvrtak, jevrejski praznik, Mile i Palika pozivaju deaka (ovde u ulozi pripovedaa) da sa njima krene da tue jevrejsku decu. Deak se oseao poastvovanim, jer je prvi put pozvan u takav okraj. Mile je imao posebno oruje, cev od gume koju je napunio olovom. Palika je imao lovaki tap, a deak-pripoveda je dobio letvu sa ekserom na dnu. Otili su u jevrejsku ulicu, primakli se etvorici jevrejskih deaka i napali ih. Nastalo je beanje i jurnjava za njima. Na naeg junaka poseban utisak ostavio je Milov nagli preobraaj. "Potpuno odvojeno od njega video sam i uo njegov udarac i njegov uzvik. Osetio sam ih kao stvari za sebe, kao prve pojave meni nepoznatog, velikog, uzbudljivog, stranog sveta u kome se nosi koa na pazar, u kome se daju i primaju udarci, mrzi i likuje, pada i pobeuje." Jedan od jevrejskih deaka se izdvaja i sklanja u neke ruevine.

Opkoljavaju ga. Deak (narator) je zaduen da uva glavni izlaz i da savlada begunca, ako udari na njega. Poto se otrgao od Palike begunac se odjednom nae oi u oi pred pripovedaem. "Za jedan tren oka videh ga pred sobom, sa uzdignutim rukama, jedna mu podlanica sva u krvi, sa zabaenom glavom kao kod samrtnika. U tom trenutku prvi put ugledah njegovo lice. Usta mu napola otvorena, usne bele, oi bez pogleda, razlivene kao voda, bez ikakva izraza vie. i odavno izbezumljene. Tu je trebalo udariti.". Deak nije mogao udariti jevrejskog deaka, on nije pristao da bude ubica. Dozvolio je beguncu da ga odgurne i da pobegne. Deak je navukao prezir svojih voa, ali je sauvao duu, ljudsko i hriansko u sebi. U ovoj pripoveci pisac gradacijski prikazuje rast bola i sve muke kroz koje prolazi deak "slabi".

Kula

Tema: Kako je deak Lazar pobedio strah od nepoznatog Ideja (poruka): Kroz strah i patnju, deca jaaju i uspevaju da se sama izbore sa svojim nevoljama i mukama. Ona tako odrastaju, a sve ono to im se na tom putu desilo, predstavlja seanje na detinjstvo.

Fabula Deak Lazar, zajedno sa svojim drugovima igrajui se u kuli, stie vana ivotna iskustva; pobeuje strah od nepoznatog i divi se devojici koja, za razliku od njega, ne poznaje strah. Za Lazara kula je bila prilika da izbegne dosadu i pohrli u susret neobinim doivljajima i lepoti koju igra daruje. esto je zbog tih igara u kuli bio gren od majke, a ponekad je od oca dobijao batine. Kula je ustvari bila stara, naputena turska barutana, koja se nalazila na kraju varoi. Bila je sva u ruevinama, zarasla spolja i iznutra u iprag i korov. Ta okrugla graevina bila je opasna dvostrukim kamenim zidom. U toj sumranoj kuli deaci su se najee igrali rata; podeljeni na Srbe i Turke, a naoruani drvenim maevima i titovima i lemovima od lima i kartona. U tim bojevima deaci su napadali i branili se vikom, opkoljavanjem i ubijanjem koje nije bolelo. Stvarni sudari i udarci bili su izuzetak i retkost. Meutim, ba po jednom izuzetku Lazar je pamtio svoje ratovanje u kuli. U jednoj takvoj igri deak Lazar zadobio je prave udarce. Naime, neko ga je teko i dumanski udario vie puta. Takvi udarci nisu bili svojstveni njihovim bojevima u kojima se udaralo blago i simbolino. Tu bitku doiveo je kao pravi rat, sa vlastitim ranama i bolovima. Spasli su ga drugovi, koji su oterali neprijateljskog vojnika i izvukli ga na zid. Dugo je sedei kraj potoka, koji je proticao pored kule, hladio natekle prste. Lako je u drutvu biti u mranoj kuli, ali sam? Jednog dana, kad nikog nije bilo kraj kule, Lazar je reio da je sam obie. U poetku, dok je bilo svetlosti, iao je mirno, ali kad je uao u mrane hodnike, hrabrost ga je izdala. I nehotice je potrao i trao je ophrvan strahom

i kajanjem to se odluio na ovaj suludi korak.Sve to nije trajalo vie od dva-tri minuta, ali je izgledalo kao nepodnoljiva venost. Idi na vrh stranice za nastavak prie o kuli! Teko diui i podrhtavajui, pitao se ta je to s njim bilo. Odluio je da ovo vie nikad ne ponovi, i da o tome nikom nipoto ne pria. Lazar je upamtio jo jedan prizor: kad su, igrajui se u kuli, sreli osmogodinju devojicuSmiljku. U vlanom sumraku meu zidovima pojavila se kao stvorenje sa drugog sveta.Nepomina, ona ih je pogledom velikih plavih oiju posmatrala bez straha. vrsto je stajala na bosim, izgrebanim i preplanulim nogama koje su bile punake i teke kao u mladog teneta. Promrmljala je nekoliko rei iz kojih se moglo razumeti da trai izgubljenu kozu. Iako u prii direktno nije reeno, iz konteksta moe se zakljuiti da se Lazar divio devojici koja je bez straha etala po kuli. Verovatno je razmiljao o tome zato se on plaio, a devojica ne.

Knjiga
Knjiga: kritiki prikaz Ova pripovetka ostavila je snaan utisak na mene, jer sam u glavnom junaku (deaku) prepoznao sebe. To je pria o neopravdanom strahu, koji je posledica tradicionalnog, bogu hvala, danas prevazienog naina vaspitanja."Re je o detinjskom strahu, onom teko objanjivom strahu nevinih ljudskih bia pred pojavama ovog sveta... Re je o onim sitnim, a sudbonosnim dogaajima koji esto lome due tih malih ljudi, koje mi zovemo decom, a preko kojih su nai stariji, zauzeti svojom brigom, tako olako prelazili ili ih uopte nisu primeivali." Deak se sa letnjeg raspusta vraa u bosansko okruno mesto u trei razred (danas VII osnovne kole) gimnazijehladnog austrijskog tipa. Vraa se teka srca, posle dugih dana slobode. "Mrav je i preplanuo, a kosa mu sasuena i izbledela od sunca... Svoju aku sobu deli sa jednim drugom, a stanuje kod jedne udovice, tvrde i brine ene, koja i sama ima dva sina u gimnaziji." iroke ulice i visoke zgrade, bogati duani, a on sa malo bakarnog novca u depu, osea se siunim i neuglednim. Pred gimnazijskom zgradom prodavci voa i poslastica, a oko njih guraju se deca i kupuju. Na junak bi eleo da im prie, ali su mu depovi plitki za taj luksuz, i on ih samo s tugom posmatra. U prostranom hodniku gimnazije hladno i pusto, jedina svetla taka je crna tabla na kojoj pie ko ima pismo kod sluitelja. Iako njemu nema ko da pie, na trenutak mu se uini da vidi svoje ime. Kad prie blie, slova se razigraju, a njegovog imena nema. Iluzija nestaje. Druga tabla ima spisak uenika koji su siromani, ili nemaju roditelje, pa imaju pravo na besplatne udbenike. To je za deaka neprijatan trenutak koji on poznaje od lane i preklane. Na tim kolskim knjigama ima mnogo zabeleki, pa i ona ija je knjiga bila

sa imenom i prezimenom. Trei razred gimnazije donosi bar jednu prijatnu stvar: pravo da iz kolske biblioteke uzme knjigu iz lepe i naune biblioteke. Prvog utorka posle podne on je meu prvim stajao pred zakljuanim vratima biblioteke..." Kad se profesor pojavio, aci iz viih razreda prvi su doli na red. Deaka je bunio profesor ov podrugljiv nain o tako velikim i sveanim stvarima kao to su knjige. Iz razmiljanja o tome ta sve ima u tim knjigama, prenuo ga je profesorov glas:

Jesi li ti doao da spava ovde ili da uzme knjigu? "Grubo probuen, uhvaen u matanjima kao u krivici, on je bio zbunjen i uplaen. Naroito se bojao da mu profesor ne nadene neki podrugljiv nadimak, jer je imao obiaj da to ini."

Deak isprepadan jedva prozbori da bi hteo knjigu o putovanjima. Profesor, prvo zajedljivo kae da na junak ne zna ta eli, i da mu knjigu sa naslovom: Ekspedicija u polarne krajeve. Pomalo razoaran hladnim odnosom bibliotekara, razgledao je slike hladnih predela i koraajui niz stepenite, stade na jedan izlizan stepenik, pade, ali doeka se na ruke, no ispusti knjigu. Kad ju je pogledao, video je da se iskoriila. Od tog trenutka za ovog deaka nastaje pravi pakao u dui. Brzo je pokupio delove knjige, osvrnuvi se da ga neko ne vidi. "Kad je doao kui, ostavio je odmah zlosrenu knjigu kao neprijatan teret na dno svoga akog kovega." O rasturenoj knjizi razmiljao je kao da je ubio oveka. Nije ga umirila injenica da je ve bila neveto lepljena. Na svoj "zloin" samo bi u trenucima igre sa drugim deacima zaboravio. Na asovima nije bio paljiv jer je stalno razmiljao ta da radi sa knjigom, pa je poeo dobijati loe ocene ak i iz omiljenih predmeta na zaprepaenje profesora. Pomiljao je da ode u knjigoveznicu, ali za to je trebalo puno novca koji on nije imao. Prolazile su nedelje i meseci, a doivljaj sa knjigom u deakovoj dui dobijao je nestvarni avetinjski izgled mune tajne. Pokuao je i molitvom da se rei neprijatnosti, ali nije pomagalo. "Da umrem, mislio je tada deak u krevetu, stegnutih vilica, da umrem odmah! Umreti, znailo bi ne morati poveravati se nekom, ne ekati uda koja nee da dou..." Zatim je mislio kako bi bilo dobro da izgori gimnazijska zgrada, zajedno sa bibliotekom i spiskom pozajmljenih knjiga. Meutim, dani su se nizali, a najcrnji bio je utorak jer su se tog dana menjale knjige. Pitali su ga zato vie ne dolazi u biblioteku, i napomenuli da toliko dugo ne moe da dri knjigu. I doao je taj utorak, poslednji u semestru kad sve pozajmljene knjige moraju biti vraene, jer ko ne vrati knjige, ne moe dobiti svedoanstvo.I da skratimo priu. Deak je doao u biblioteku sa zalepljenom knjigom. Zaokupljen svojim brigama, nije ni primetio da su svi ispred njega otili. "Molim, gospodine profesore", promrmljao je, i sporo i nespretno razvijao belu hartiju. Profesor, utuen i mrzovoljan, nije ga ni

pogledao. Uzeo je knjigu, udario dlanom leve ruke, pogledao broj na poleini, zatim crvenom pisaljkom precrtao deakovo ime u spisku, a knjigu poloio na ostale koje je pre toga primio... Za sve vreme svog muenja deak je predviao sva mogua reenja do sitnica, samo ne ovo i ovakvo. Raduje se, ali se vue ulicama kao isprebijan, kao posle bolesti... Idui tako sporo i zbunjeno, doe kui, ue u sobu i prvi put posle toliko vremena otvori slobodno i ne obazirui se ni na koga - koveg..."

Glavni lik:
Kao centralni lik u ovim pripovetkama javlja se bezimeni deak (izuzetak je Lazar u "Kuli" i "U zavadi sa svetom". Sve pomalo lii na Branka opia u "Bati sljezove boje" samo je razlika u tome to opi jasno stavlja do znanja da pria svoje doivljaje. Ovde, meutim, Andri to preutkuje, a li moe se zakljuiti da i on evocira svoje doivljaje. Lazar u "Kuli" kao i neimenovani deak iz pripovedaka "Deca", "Knjiga", "Prozor" imaju zajedniku karakternu osobinu. To su linosti visokog morala. Imaju svojih slabosti kao to je strah i patnja. Ali nikad ne postupaju neoveno po cenu da budu izopteni iz druine.Glavni junak iz prie "Deca" ne udara jevrejskog deaka i zbog toga ga druina prezire;Lazar u "Kuli" potajno se divi maloj devojici, koja ne zna za strah. Andri namerno (po mom skromnom miljenju) nije hteo da toliko pozitivne energije pripie sebi kako bi izbegao slavospeve od kojih opi nije bio imun
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Deca - Ivo Andri U pripoveci Deca prosedi inenjer nam pria priu koja se davno zbila, dok je jo bio mali deak i otkriva nam bolnu istinu o sebi i o svoj deci sveta. Sea se dana svoga detinjstva kada je protiv svoje volje bio primoran da se opredeljuje izmeu gonia i progonjenih, istiui da ni tada u dui njegovoj nije bilo mesta za one koji gone i zlostavljaju slabije i nemone. eleo je da bude hrabar i cenjen od strane svojih drugova, da ravnopravno sa njima uestvuje u borbi sa njihovim protivnicima, a nije mogao da se ponaa kao nemilosrdni ratnik spreman ne samo da pobedi svog protivnika, nego i da mu nanese bol i ako moe, ubije ga. A sve se desilo u pretproleno vreme, prazno i suvo doba kada je grejalo slabo martovsko sunce i nije bilo ni kupanja, ni sankanja. Deca nisu znala ime da ispune svoje slobodno vreme i ublae dosadu koja ih je muila. Ne znajui gde da krenu, ni ta da rade sedei na tarabama izmiljala su nove i udne igre. Neke od tih igara su bile svirepe i nanosile su bol drugoj nedunoj deci iz komiluka, to je ostavilo duboke tragove u seanjima naeg pripovedaa. Kao lan druine, slepo je iao za ostalima ak i u trenucima kada njihovo ponaanje nije bilo u skladu sa ljudskim vrlinama, poput velikodunosti, zatite najakog, dobrote i pravde. Sada, kao zreo ovek u trenucima kada su dani njegovog detinjstva daleko iza njega, jo uvek je oseao gorinu i bol zbog okrutnosti svojih nekadanjih drugova i prezira koji je od njih dobio samo zato to se ponaao drugaije od njih. eleo je i on da da bude k ao ostali deaci iz ulice, odan voama, hrabar i uvek spreman da ue u estoku borbu sa deacima iz susednog naselja. Kada su ga pozvali da krene u svoj prvi borbeni okraj oseao se poastvovanim i silno je eleo da se dokae pred drugima. Njegov status pojedinaca u grupi deaka zavisio je od toga kako e se pokazati u toj borbi. Ali, napad na jevrejsku decom na njiov praznik, preobraaj njegovih drugova iz sasvim obinih osoba u nehumane i zle osobe pune mrnje koje jure za uplaenim deacima kao grabljivci za plenom, unele su nemir u njegovo srce. Taj nepoznati, veliki i uzbudljivi svet u kome se iznenada naao bio je strani svet u kome se nosi koa na pazar, daju i primaju udarci, mrzi i likuje, pada i pobeuje. Ali, na pripoveda koliko god da je ele o da se uklopi i postane kao drugi nije mogao da ide protiv sebe samog, svoje blage naravi i svog karaktera. Nije mogao da udari preplaenog i povreenog deaka koji je upao u zamku njegovih razbesnelih drugova. Dok je taj progonjeni deak stajao pred njim sa podignutim izranjavanim rukama i zabaenom glavom kao kod samrtnika, osetio je saaljenje prema njemu i pustio ga je da pobegne. Svojim humanim postupkom izazvao je prezir i podsmeh kod ostalih deaka iz kraja i postao slabi u

njihovim oima, ali je sauvao svoju duu, ono ljudsko u sebi to ga je inilo drugaijim od besne, krvi edne ivotinje. Iako je mnogo godina prolo trauma iz djetinstva ostala je duboko urezana u pamenje naeg pripovedaa i izala je na povrinu sa prvom bujicom njegovog sje anja. Nije mogao da zaboravi lice izbezumljenog jevrejskog deaka sa napola otvorenim ustima, usnama pobelelim od straha i oima razlivenim kao voda bez pogleda i bilo kakvog izraza. Ta slika progonjene osobe i njegovih razbesnelih gonia, bol, patnja i krivica to je bio uesnik tog stranog dogaaja pratili su ga celi ivot i sada, mnogo godina kasnije prepriavanjem tog nemilog dogaaja iz detinjstva alje nam poruku da ne sledimo druge, nego da sledimo ono to je dobro u nama, da u svojoj dui uvek naemo mesta za slabije i nemone, a osudimo one koji ih gone i zlostavljaju.

Boske Pripovetka Deca Autor Ivo Andri Tema:

Bolno sjeanje pripovjedaa na dane svog detinjstva i tuu u kojoj je uestvovao.

Kompozicija dela Poetak: :Prosedi inenjer

se sea svog detinjstva i pria nam priu o ivotu dece u njegovoj ulici, njihovim voama Miletu i Paliki i sukobima sa ostalom decom iz kraja. Mile i Palika pozivaju svu decu iz ulice da idu da tuku Jevreje i to ba na Veliki etvrak, jevrejski praznik. Pozvan je i na pripoveda. Mile je imao posebno oruje, cev od gume koju je napunio olovom. Palika je imao lovaki tap, a deak, na pripoveda je dobio letvu sa ekserom na dnu. Otili su u jevrejsku ulicu i primakli se etvorici jevrejskih deaka. Zaplet: Jevrejski deaci obueni u praznika odela igrali su se u dnu ulice. Mile je dao znak ostalim da krenu prema njima. Svi zajedno pojurili su ka deacima i poeli ih udarati svojim prethodno pripremljenim orujem. Izneneeni i preplaeni jevrejski deaci su se razbeali, ali su napadai krenuli za njima. Trojica deaka su se uspela sakriti, a etvrti koji je beao iz ulice u ulicu sakrio se u ruevine. Napadai su ga otkrili i opkolili. Vrhunac: Deak, sadanji inenjer, bio je zaduen da uva glavni izlaz i da savlada begunca, ako udari na njega. Odjednom naao se lice u lice sa jevrejskim djeakom koji nekao uspeo da se otrgne od Palike. Gledajui preplaeno lice begunca, njegove bele usne, otvorena usta i izbezumljeni pogled, na pripoveda je osetio saaljenje i pustio ga je da pobegne. Rasplet: Jevrejski deak je pobegao, a Mile i Palika su dotrali do sadanjeg ininjera, odgurnuli ga grubo i prezirno i nakon toga sami krenuli nazad u svoj sokak. Epilog: Deaci iz naselja pravili su ale na raun sadanjeg inenjera. Nisu u njemu videli dobrog i humanog deaka, nego slabia i kukavicu.

Opis deaka

Glavni lik pripovetke - Prosedi inenjer kao deak: Kao centralni lik u pripovetkiDeca javlja se bezimeni deaka. On je linost visokog morala. Ima svoje slabosti kao to su strah i patnja, ali i mnotvo dobrih osobina. Human je i velikoduan, nikad ne postupa neoveno ak ni po po cenu da budu izopteni iz svoje druine. kad mu se pruila prilika d se dokae i udari jevrejskog deaka, on to ne ini i zbog toga ga druina prezire, a kasnije mu se i sva deca iz ulice podsmejavaju. Taj dogaaj iz detinjstva ostavio je dubok trag na njemu i sea ga se mnogo godina kasnije kada je postao stariji ovek. Pamti kako je u njemu nadvladalo saaljenje pred licem povreenog deaka, te nije imao snage da ga udari. niti da drugima dozvoli da ga jo vie povrede. Priajui o tomj dogaaju on oivljava runu uspomenu iz detinjstva, kaje se zbog svojih postupaka i osea krivicu iako je i tada nije bio onaj koji bi progonio i zlostavljao slabe i nemone.
Najupeatljiviji opisi u pripoveci iz pera pisca Mile i Palika - voe deaka "Mile je bio pekarev sin, bled, otar, sa licem suvie izraenim za njegove godine. Palika je bio bucmast i rumen, Maar po ocu, pa iako je bio roen u toj istoj ulici u kojoj i mi ostali, imao je neki otegnut i teak izgovor,

kao da su mu usta puna testa. Njih dvojica su vodili estoke borbe sa voom deaka iz susedne ma hale. To je bio neki na vrnjak, Stjepo oro, koji je ve stigao da izgubi jedno oko. Mi ostali bili smo vojska".

Miletov preobraaj u oima naeg pripovedaa:

"Potpuno odvojeno od njega video sam i uo njegov udarac i njegov uzvik. Osetio sam ih kao stvari za sebe, kao prve pojave meni nepoznatog, velikog, uzbudljivog, stranog sveta u kome se nosi koa na pazar, u kome se daju i primaju udarci, mrzi i likuje, pada i pobeuje" Seanje pripovedaa na izgled uplaenog jevrejskog deaka:

"Za jedan tren oka videh ga pred sobom, sa uzdignutim rukama, jedna mu podlanica sva u krvi, sa zabaenom glavom kao kod samrtnika. U tom trenutku prvi put ugledah njegovo lice. Usta mu napola otvorena, usne bele, oi bez pogleda, razlivene kao voda, bez ikakva izraza vie. i odavno izbezumljene. Tu je trebalo udariti"

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Ivo Andric Deca

Vrijeme zbivanja radnje: predproljetno doba Mjesto zbivanja radnje: napusteni mejtef Kompozicija djela: Uvod: Prosedi inzinjer prepricava svoje sjecanje iz djetinstva. Prica o vodjama djece iz njegovog sokaka: Miletu i Paliki.Mile i P alika pozivaju svu djecu iz sokaka pa i pripovjedaa da idu da biju Jevreje. Polazak odmah poslije rucka. Opis oruja koje su posjedovali. Zaplet: U dnu ulice igrala su se etiri Jevrejska djeaka u praznicnom odjelu i Mile dade znak ostalim da krenu prema njima. Mile jurnu prema djeacima i poe ih udarati. Djeaci su poeli bjeati a za njima krenue Mile, Palika i sadanji ininjer. Trojica su se uspjela sakriti ali etvrti najkrupniji je bjeao iz ulice u ulicu. Vrhunac: Sadanji ininjer se naao lice u lice sa jevrejskim djeakom i pustio ga da pobjegne. Rasplet: Mile i Palika su dotrali do sadanjeg ininjera i odgurnuli ga grubo i prezirno i onda su krenuli nazad u svoj sokak. Kraj: Djeca iz mahale su pravila ale na raun sadanjeg ininjera. Glavne licnosti: djecak odnosno sadanji ininjer Sporedne licnosti: Mile, Palika, djeca iz mahale i jevrejska djeca... Tema: Bolno sjedanje pripovjedaa; tua djeaka zasnovana na mrnji prema ljudima koji su bili razliiti od njih samih, u ovom sluaju razliitost je po nacionalnoj pripadnosti. Ideja: Trauma iz djetinstva ostaje duboko urezana u pamdenje i izvire sa prvom bujicom sjedanja.