Pol Anderson, BIE VREMENA Prevela Ljubica Igrutinovi PREDGOVOR Budite spokojni jer nemam nameru da se pretvaram da je ova

pria istinita. Prvo, taj zahtev je literarna konvencija koja je propala zajedno sa lepim spomenom na Teodora Ruzvelta. Drugo, ne biste poverovali. Tree, bilo koja pripovest potpisana mojim imenom mora opstati ili propasti kao zabava; ja sam pisac, a ne kultist. etvrto, taj sastav je zaista moj. Nedoumice i praznine koje su se pojavljivale u toj gomili zabeleki, novinskih iseaka, fotografija i seanja na izgovorene rei koje su mi zavetane, zamenjivao sam pretpostavkama. Kada je bilo neophodno, menjao sam imena linosti, mesta i dogadjaje. I itavom svojom duinom, ova pria koristi tehnike proznog kazivanja. Konano, ni sam nimalo ne verujem u nju. Oh, da, moemo se sastati, vi i ja, da u nedogled preturamo po zvaninim dokumentima, starim novinama, godinjacima i asopisima. Bio bi to ogroman napor i troak; a ishod, makar i povoljan, malo bi toga potvrdio; ima vanijih poslova koje treba obaviti; naa bi nas otkria, razumljivo, u tome mogla ugroziti. Jedina svrha ovih stranica jeste da kaem neto o doktoru Robertu Andersonu. Ovu knjigu dugujem njemu. Mnoge izreke su njegove, a ja sam se u svakom pogledu trudio da, u znak seanja, sauvam poneto od njegovog stila i duha. Shvatate i sami da sam mu ve bio duan mnogo vie. U onome to sledi prepoznaete dosta toga iz mojih prethodnih pria. Ideje, likovi i sudbine roeni su u dugim satima dok smo sedeli pored vatre od naplavljenih trupaca, ispijajui eri i sluajui Mocarta. Iako u mnogome izmenjeni, delom u literarne svrhe, a delom da bi prie ipak bile moja tvorevina, u samoj biti one su bile njegove. On ne bi prihvatio nikakav udeo u podeli dobiti. "Ako je proda", nasmejao se, "izvedi Karin na ekstravagantnu veeru u San Francisku i ispij jednu aicu za mene.". Naravno, priali smo i o mnogim drugim stvarima. U seanju mi je mnotvo naih razgovora. Imao je otkaen smisao za humor. Neodoljiv je bio izazov kojim je svoje tajnovite fantazije neoekivanim obrtom pretvarao u blage ale. Takva je bila gomila materijala koja je ostala za njim. S druge strane, neki delovi su neuobiajeno hladni. A moda i nisu. U nekoliko navrata, kada sam imao priliku da budem sa njim u prisustvu jednog ili dvojice mlaih unuka, zapazio sam da je njegovo uivanje, u drutvu te deice, na trenutke bilo preseeno neim to je liilo na patnju. Kada sam ga poslednji put video, na razgovor skrenuo je na temu kakva je budunost pred nama i on je sasvim iznenada uzviknuo: "Oh, Boe, mladi, siroti mladi! Pole, tvoje i moje pokolenje prolo je sramotno lako. Sve to se ikad od nas oekivalo bilo je da budemo beli Amerikanci zadovoljavajueg zdravlja i nae mesto pod suncem je bilo bezbedno. Ali prolost se i ovde sada vraa sa svojom prosenom klimom, a to je ledeno doba". Popivi naiskap iz ae, ponovo je dolio, mnogo bre nego to je to stvarno eleo. "Preivee ilavi i srekovii", dodade on. "A ostali... proi e kako im Bog da. Za jednog lekara ovakva istina je sasvim normalna stvar, zar ne?" Zatim je promenio temu. U svojim poznim godinama Robert Anderson bio je visok i suvonjav, pomalo pogrbljen, ali u izvrsnoj kondiciji, koju je on pripisivao peaenju i vonji biciklom. Lice mu je bilo isto tako mravo, sa plavim oima iza debelih stakala naoara, a seda kosa i odea delovale su neuredno na gotovo isti nain. Govorio je polako, uz povremene prekide da bi se pozabavio svojom lulom duvana, u kojoj je uivao dva puta dnevno. Delovao je smireno i milo. Ipak, oseao se slobodan, barem koliko i njegov maak. "U mojim godinama", primetio je, "ono to bi se ranije zvalo nastranost ili svojeglavost, sada se prihvata kao simpatina ekscentrinost. U potpunosti koristim sve prednosti te injenice." iroko se osmehnuo. "Doi e i na tebe red, seti se se ta sam ti govorio." Gledano sa strane, njegov ivot je proticao mirno. Rodio se u Filadelfiji 1895. godine, i bio je daleki roak mog oca. Iako je naa porodica poreklom iz Skandinavije, jedan njen ogranak iveo je u Americi jo od vremena graanskog rata. Ipak, nita nismo znali jedan o drugom sve dok se jedan od njegovih sinova, koga je zanimala genealogija, nije doselio u nae susedstvo i uspostavio vezu sa nama. Kada nam je stari gospodin doao u posetu, pozvao je moju suprugu i mene elei da nam uzvrati gostoprimstvo i od tog trenutka postali smo bliski. Njegov otac bio je novinar, koji je 1910. godine preuzeo posao izdavaa dnevnog lista u malom gradu koji je imao ne vie od deset hiljada stanovnika. Gradi, koga sam odluio da zovem Senlak, nalazio se u gornjoj srednje-zapadnoj oblasti. Svoje domainstvo moj je prijatelj kasnije opisao kao uslovno 1

episkopalno i u osnovi demokratsko. Upravo je zavrio studije medicine kada je Amerika ula u Prvi svetski rat. Prijavio se kao vojnik, ali nikada nije uestvovao u prekomorskim akcijama. Po otputanju iz vojske upisao je doktorske studije. Imam utisak da je negde u medjuvremenu, u danima potitenosti, pomalo pukao. To nije moglo biti tako estoko. Konano se vratio u Senlak, otpoeo privatnu praksu i oenio se svojom dugogodinjom verenicom. ini mi se da je uvek bio neumoran. Posao lekara opte prakse nimalo nije bio dosadan, pre nego to su napretkom bili osudjeni na to da ga svedu na obino ispisivanje uputa bolesnicima - i njegov brak je bio srean. Od etvoro dece, tri deaka su stasala i jo napreduju. Godine 1955. napustio je posao da bi se posvetio putovanjima u drutvu svoje ene. Kada je 1958. godine ona umrla, prodao je kuu i kupio letnjikovac u blizini. Putovao je mnogo manje; bez njegove Kejt putovanja nisu bila tako zabavna, kako je sam setno primetio. I pored toga , sauvao je ivo zanimanje za svet oko sebe. Govorio mi je o narodu, koga sam kasnije nazvao Maurai, poput bajke koju je izmislio, ali nije bio dovoljno vet da od nje napravi priu. Desetak godina kasnije, mada nije bilo nikakvog razloga, inilo mi se kao da je zabrinut za mene, a ja sam zauzvrat bio zabrinut ta se to vremenom moglo s njim dogoditi. Ali ubrzo je prestao sa tim. Bio je ponovo onaj stari, mada je s vremena na vreme ispoljavao pritajenu neumoljivost. Nema sumnje da je bio pri istoj svesti kada je u svom testamentu napisao odeljak koji se ticao mene. Preostalo mi je samo da na najbolji nain iskoristim ono to sam nasledio. Krajem te godine, sasvim iznenada, usnuvi, Robert Anderson je preminuo. Nedostaje nam. 1. Poetak prie oblikuje njen kraj, ali o poreklu Deka Heviga ne mogu rei skoro nita uprkos injenici da sam pomogao da doe na ovaj svet. Ko je tog hladnog februarskog jutra 1933. razmiljao o genetskom kodu, ko bi pomislio da e jednoga dana Ajntajnovo delo sii sa svog matematikog Olimpa meu obine ljude, ko je pretpostavljao kakva se snaga krije u narodima koje smo smatrali zauvek pokorenim? Dobro se seam kako se teko i sporo raao. Elinor Hevig bila je prilino mlada i sitna, a on je bio njeno prvo dete. Bio sam neodluan da uradim carski rez; moda je moja krivica to sa istim muem nije imala vie dece. Konano se crvena namrgoena ivotinjica nala bezbedno u mom naruju. Pljusnuo sam ga po stranjici i on je, udahnuvi, uz negodovanje zaplakao. Dalje je sve teklo uobiajenim redom. Poroaj se odvijao na poslednjem, treem, spratu nae okrune bolnice koja se nalazila na tadanjem rubu grada. Odloivi hirurki pribor, bacio sam irok pogled kroz prozor. Sa moje desne strane, du zaleene reke, tiskao se Senlak sa kuama od crvene opeke i krovovima povrh drvoreda. Svitalo je. Iz pravca eleznike stanice dopirala je sablasna rika motora dizalice za ito i rezervoara za vodu. Ispred mene i levo, iroko zatalasana brda, bela pod niskim sivim nebom, tu i tamo ispresecana ogoljenim estarima, vijugavim ogradama i ponekom farmom. Horizont je ocrtavala tama. Bio je to Morgan Vuds. Dahom zamaglih prozorsko okno i od njegove sveine moje oznojeno telo zadrhta. "Pa", rekoh poluglasno, "dobro nam doao na Zemlju, Done Frenklin Hevie". Njegov otac je ve imao spremna imena za oba pola. "Nadam se da uiva". Stigao si u pakleno vreme, pomislih. itav svet je u beznau tekom kao zimsko nebo. Samo u protekloj godini, spomenimo, japansko osvajanje Mandurije, poasni mar na Vaington, kidnapovanje malog Lindberga. I ova godina nije nita bolje poela: Adolf Hitler postao je kancelar Nemake... Pa, dobro, na novi predsednik je trebalo da ue u Belu Kuu, kraj prohibicije bio je sasvim izvestan, a prolee je ovde predivno, ba kao i jesen. Krenuh ka ekaonici. Ugledavi me, Tomas Hevig ustade. Videlo se da mu pitanje treperi na usnama. Ozarenog lica, pruio sam mu ruku: "estitam, Tome", rekoh. "Postao si tata zdravog, jedrog deaka. Veruj mi na re, upravo sam ga niz stepenice otkotrljao u deiju sobu". Nekoliko meseci kasnije ponovo sam pokuao da se naalim. Senlak je trgovako-industrijski sredite poljoprivredne oblasti. Takvo okruenje nije mi prualo previe izbora i ja sam, razume se, bio lan Rotari kluba, traei veto neko opravdanje ne bih li svoje obaveze prema klubu sveo na neizbene. Nemojte me pogreno razumeti. To su moji ljudi. Dopadaju mi se i u mnogo emu im se divim. Oni su velianstveni. Ali mene, jednostavno, zanimaju i mnoge druge stvari. 2

Kejt i ja imali smo svega nekoliko, ali istinski bliskih prijatelja. Njen otac, bankar, posebno je mario za mene, a ja sam ga zadirkivao da je takav jer mu treba demokrata sa kojim bi se nadmudrivao. Bila je tu i dama koja je vodila mesnu biblioteku. Zatim, trojica ili etvorica profesora iz Holberg koleda sa suprugama, mada je udaljenost od etrdeset milja, u to vreme, predstavljala izvesnu prepreku u naem vianju. I, naravno, druili smo se sa Hevigovima. Hevigovi su bili doseljenici iz Nove Engleske i uvek, pomalo, u enji za zaviajem; ali, tridesetih godina morala se koristiti svaka prilika za posao. Tom Hevig predavao je fiziku i hemiju u naoj srednjoj koli. Osim toga, bio je trener atletskog tima. Vitak i lep, povuen i mladalaki srameljiv, uspevao je ovom poslu zahvaljujui prvenstveno razumevanju svojih aka. Voleli su ga. Elinor je bila ivahna crnka, strastveni igra tenisa i neumorna u dobrotvornom radu u okviru crkve. "To je veoma privlaan i koristan posao", objasnila mi je jo na poetku naeg poznanstva i slegnuvi ramenima, dodala: "U najmanju ruku, Tomu i meni prua utehu da nismo licemeri. Ne elimo da ljudi misle da pripadamo crkvi samo zato to to kolski odbor oekuje od Toma". Jednog dana zazvonio je telefon u mojoj kancelariji i sa druge strane zauh je, iznenaen, kako me gotovo histerinim glasom, preklinje da doem. Prostorije za rad lekara u to vreme, a naroito u provincijskom gradiu, bile su sasvim drugaije od dananjih. Dve prednje sobe stare, velike kue u kojoj smo iveli, prilagodio sam potrebama svoje prakse. Imao sam sobu za prijem bolesnika i sobu za preglede i struni tretman, ukljuujui lake operacije. A obavljao sam i poslove sekretarice. Kejt mi je pomagala oko dokumentacije - kad se bolje prisetim, ini mi se neverovatno malo, mada se ona nikad nije odala - a kad bi se dogodilo da posetioci moraju due ekati na red, zabavljala ih je u dnevnoj sobi. Obavio sam jutarnje obilaske i poto nisam imao obaveza za neko vreme, odvezoh se ulicom Union pravo u Elm. Dan je bio uasno vreo, nebo bez oblaka, na zemlji ni daka vetra, a drvee pokraj puta presijavalo se poput metala u svim nijansama zelene boje. Deca i psi, iscrpljeni vrelinom, odmarali su se u hladu. Nije bilo pesme ptica. ulo se samo kako moja kola tutnje. Poeo je da me obuzima strah. Setih se da je Elinor uplakano izgovorila Donijevo ime, a ovo je vreme pogodovalo poliomielitisu. Uleteo sam u njihovu kuu. U senci sputenih aluzina, ulo se zujanje ventilatora. Elinor me zagrli i osetih da sva drhti. "Bobe, jesam li ja to poludela?" ree ona, guei se. "Reci mi, molim te, da nisam!" "Stani, polako", promrmljah. "Jesi li pozvala Toma?" Tom je preko leta svoju skromnu kolsku platu nadoknaivao radom u mlekari, na kontroli kvaliteta. "Ne, ja ... mislila sam..." "Sedi Eli". Razdvojih nas. "Deluje dovoljno razumno. Moda je sve posledica ove nesnosne vruine. Opusti se, zavali se udobno, olabavi vilicu, polako zavrti glavom u krug. Osea li se bolje? U redu, sada mi reci ta misli da se desilo." "Doni. Njih dvojica. Onda opet samo jedan." Zagrcnula se. "Onaj drugi!" "Uh, ekaj, Eli", rekoh. "Hajde da to dobro razmotrimo." Gledala me je moleivo, zbunjeno prepriavajui dogaaj. "Ja, ja, ja sam ga kupala i zauh deji pla. Pomislih da je to zvuk kola, ili neeg slinog, sa ulice. Ali izgledalo je kao da dopire iz ... spavae sobe. Na kraju, zamotah Donija u pekir - nisam ga mogla ostaviti u vodi - i krenuh sa njim da proverim. U sobi je bio jo jedan majuni deak. Leao je u kolevci, go i mokar, vritei i ritajui se. Bila sam tako zapanjena da sam ispustila Donija iz ruku. Sagnuvi se da pogledam nije li pao u kolevku, videla sam ga kako iezava. Kroz vazduh. Po instinktu se maih za njega, ali mi u ruci ostade samo pekir. Doni je nestao! Mislim da sam tokom nekoliko narednih sekundi izila napolje da ga traim. Obila sam sav kraj i nisam ga nala." "A ta je bilo sa drugom bebom?", zahtevao sam odgovor. "Ona ...je tu ... ini mi se." "Hajde", rekoh. "Idemo da vidimo." Uavi u sobu, uzviknuh radosno, sa beskrajnim olakanjem: "Pa ovde nikog nema osim dobrog starog Dona." Ona me stee za ruku. "Naizgled je isti." Dete je bilo mirno i neto je gukalo. "ak ima i isti glas. Nije mogue da je to on!" "Vraga nije. Eli, imala si privienje. Po ovakvom vremenu, to nije iznenaujue, pogotovo to si jo slaba." Do sada, moram priznati, nisam imao slino iskustvo, barem ne sa osobama trezvenim kao Eli. Ipak, ono to sam rekao nije bilo neverovatno. Nastup koji uliva poverenje mono je sredstvo u lekarskoj praksi. 3

Uspeo sam da je sasvim ubedim tek kad smo uzeli Donijevu krtenicu i uporedili otiske prstiju i stopala sa detetovim. Preporuio sam joj osveavajui napitak, razgalio je uz oljicu kafe i vratio se na posao. Prolazilo je vreme, a nita se neobino nije deavalo i ja sam poprilino zaboravio dogaaj. Desilo se to godine kada smo naa jedina devojica i ja po prvi put dobili upalu plua i ona je preminula ubrzo posle svog drugog roendana. Doni Hevig bio je pametan, matovit i samotnik. to je vie ovladavao pokretima i govorom, manje je boravio u drutvu svojih vrnjaka. Izgledao je najsreniji dok je na stoiu crtao slike, ili u dvoritu oblikovao ivotinje od gline. Kada bi ga neko od starijih odveo na reku, provodio je sate na obali uivajui u igri brodiem. Elinor je bila zabrinuta za njega. Tom nije. "Bio sam isti takav", govorio bi. "To ini detinjstvo neobinim, mladost uasnom, i pitam se da li se isplati kad odraste." "Trebalo bi da bolje pazimo na njega", izjavila je Elinor. "Kad bi samo znao koliko esto Doni nestane. Oh, svakako, za njega je to igranje murke, skrivanje u bunju, podrumu i ko zna gde jo. Sjajna zabava, nema ta, sluati mamu kako viui jurca gore-dole, lovei ga. Jednog dana put e ga navesti preko ograde i..." Prsti joj se zgrie u pesnicu. "Mogao bi utei." Prava nevolja dola je kad je Doni imao etiri godine. Do tada je ve prestao sa igrom nestajanja (barem su njegovi roditelji tako mislili; nisu znali ta se dogaa u njegovoj sobi) jer je zbog nje dobijao samo pljuske. Ali, jednog letnjeg jutra Doni nije bio u svom krevetu, i nigde ga nije bilo, i itava policijska stanica i veina suseda bacie se u potragu. U pono se oglasilo zvono na vratima. Elinor je spavala, poto je po mom nareenju popila pilulu za smirenje. Tom je sedeo sam, budan. Zvono ga je trglo, on ispusti cigaretu - rupa na tepihu e ga dugo podseati na tu besanu no - i sapliui se o stolicu pojuri ka vratima. Na tremu je stajao ovek. Nosio je mantil i eir sa irokim obodom, to ga je inilo bezlinim. Tom ga, svejedno, ne bi primetio, jer se celim biem ustremio na deaka koji je drao oveka za ruku. "Dobro vee, gospodine", ree ovek ljubaznim glasom. "Pretpostavljam da traite ovog mladog dentlmena?" Tom pade na kolena da zagrli sina i dok je kroz suze, mucajui pokuavao da se zahvali, oveka vie nije bilo. "udno", priao mi je Tom kasnije. "Nije moglo trajati due od nekoliko trenutaka da mi je sva panja bila usredsreena na Donija. Zna i sam da je naa ulica dobro osvetljena. Niko, makar trao sprintom, ne bi mogao tako brzo da iezne. Osim toga, odjek koraka izazvao bi lave pasa iz dvorita. Ipak, plonik je bio pust i tih." Deak nije rekao nita, osim da je bio tu "u blizini", izvinio se i obeao da vie nee lutati sam. I nije. ta vie, izronio je iz svoje usamljenosti do te mere da je stekao nerazdvojnog druga, Pita Danbara. Pit je prilino odudarao od svog tihog i povuenog prijatelja. Nije bio naivan; sada je vlasnik kafane A & T. Ali se i Don, kako je sada eleo da ga zovu, na svoj nain isticao; bio je nadmoan u svakom pogledu. Igrali su se igara koje je on smislio, poseivali njegova omiljena skrovita, a zatim i odabrane delove Morgan Vudsa, gde je Doni, u glavnoj ulozi, prikazivao doivljaje iz sveta svoje mate. Sedeli smo, jednom prilikom, u mojoj sobi, zaguljivoj od mirisa duvana i konog nametaja. Vladala je uobiajena strka. Duboko uzdahnuvi, Eli mi ree: "Plaim se da je Don toliko dobar u sanjarenju, da ak i za Pita stvarni svet gubi sjaj. U tome je nevolja. Previe je dobar." U naredne dve godine viao sam Dona prilikom nekoliko uobiajenih lakih bolesti i nije bilo razloga da sumnjam da s njim neto nije u redu. Stoga sam se zaprepastio kad je Elinor zahtevala da se sastanemo i popriamo o Donu. Nasmejala se preko telefona. "Ma, zna ti Toma. Jenki i njegova savest. Nikad mi ne dozvoljava da privatne posete koristim za tvoje struno miljenje." Zvuala je nesreno. Zavalio sam se u svoju kriputavu, okretnu stolicu, sklopio ruke i rekao: "Hoe da kae da ti Don pria o stvarima koje ne mogu biti istina, a tebi izgleda kao da u njih veruje? Vrlo tipino. Proi e ga to vremenom." "Nisam sigurna, Bobe." Ona namrgoeno pogleda u au sa piem. "Zar nije malo prestar za takve stvari?"

"Moda. Posebno ako se uzme u obzir njegov izuzetno nagli fiziki i mentalni razvoj proteklih meseci. Ali iz lekarskog iskustva zauvek sam shvatio injenicu da 'prosean' i 'normalan' ne znae isto ... Pa, dobro, znai Don ima izmiljenog drugara?" Ona pokua da se nasmeje. "U stvari, izmiljenog iku." Ja izvih obrve. "Zaista? ta ti je, molim te, rekao?" "Gotovo nita. ta uopte deca priaju svojim roditeljima? Ali sam ga sluajno ula dok je Pitu priao o ika Deku koji dolazi po njega i vodi ga na svakovrsna arobna putovanja." "ika Dek, kae? A kakva su to putovanja? Jel' u ono kraljevstvo iz mate, jednom si mi pomenula, kojim vlada Leo Lav?" "N-ne. To je tajanstvena Zemlja ivotinja koju je opisao Tomu i meni; savreno dobro zna da je to ista izmiljotina. Ali, ova putovanja sa njegovim 'ikom'... sasvim su drugaija. Dodue, odlomci, koje sam ja uhvatila, deluju vie nego istinito. Na primer, poseta indijanskom selu. Nisu to bili Indijanci iz knjiga ili filmova. Doarao je njihov ivot sa mnogo pojedinosti, skoro da sam mogla osetiti miris osuenog krzna i vatre sa zgarita. Drugom prilikom, ubeivao je Toma da se vozio avionom. Verujem da je mogao izmisliti avion vei od kue. Ali, kako se na njemu odravao bez propelera? Mislila sam da deaci vole da uzvikuju iii-jouuu, igrajui se aviona koji se obruava. Ne, njegov avion leteo je mirno i gotovo neujno. Unutra se prikazivao film. U tehnikoloru. On je ak imao i ime za mainu. Det? Da, mislim da je rekao 'det'." "Plai se da e ga njegova mata savladati?" Bilo je to suvino pitanje. Ona klimnu glavom, gutajui knedlu. Priavi joj blie, blago sam je pomilovao po ruci i rekao: " Eli, mata je najvee bogatstvo koje detinjstvo moe da prui. Sposobnost da se mata do takvih detalja, kao ono sa Indijancima, neprocenjive je vrednosti. Tvoj deak je vie nego razuman; on je moda genije. ta god radila, nikad ne pokuavaj da ugui njegovu izuzetnu nadarenost." Jo uvek verujem da sam bio u pravu - moda neumesan, ali, ipak, u pravu. Svoju priu, tog vrelog dana, zavrio sam cerekajui se: "to se tie njegovog, uh, det aviona, kladim se u tuce utipaka da Pit Danbar ima nekoliko Malih Velikih Knjiga Baka Rodersa." Kao i svi mali deaci i Don je u poetku nerado iao u kolu, ali je tu odvratnost ubrzo prevaziao. Nesumnjivo da mu je mnogo toga bilo dosadno. Umeo je da razmilja svojom glavom i ponekad mu se inilo da je priteran u klopku. Ipak, imao je odline ocene, a najiskrenije su ga privlaile nauka i istorija. ('Zvezda je prola blizu naeg Sunca i otrgla pramen plamteeg gasa od koga su kasnije nastale planete ... Razdoblja u istoriji civilizacije su Egipat, Grka, Rim, Srednji vek i Moderno doba, koje je poelo 1492.') Proirio je krug, mada ne i bliskih prijatelja. Sloili smo se sa Hevigovima da je prava teta to je na Bili etiri godine stariji, Dimi dve, a Stjuart tri godine mlai od Dona. U tom uzrastu male razlike u godinama velike su u zrelosti i predstavljaju teko premostivu prepreku u druenju. Don je izbegavao zabave sa vrnjacima, opstajui na samom rubu zbivanja i drutva kome je pripadao. Elinor je, na primer, morala u celosti da preuzme obaveze oko proslave njegovog roendana. Ipak, kada bi nekom polo za rukom da savlada njegovu povuenost i podstakne zadivljujue umee razgovora, Don je delovao prilino dopadljivo. U osmoj godini ponovo je priredio iznenaenje. Nekoliko starijih, obesnih deaka iz sportskog tima, naumilo je zabavu na svoj nain: iz zasede su presretali i mlatili decu koja su se vraala iz kole. kolski autobus prevozio je samo decu sa farmi, a Senlak je u to vreme bio retko naseljen. Trebalo je peaiti kroz preteno usamljene krajeve. rtve, prirodno, nisu mogle nikome da se poale. Ali, sportisti koji behu zaskoili Dona Heviga, jesu. Kroz pla su zapomagali da je pozvao itavu vojsku u pomo. Van svake sumnje, dobili su dobre batine. Kada se o tui proulo, stigla ih je dodatna kazna: "Siledije su obine kukavice", govorili su oevi sinovima. "Vidi kako si proao kad se taj fini Hevig uhvatio u kotac sa vama." Ubrzo su u Dona svi gledali sa strahopotovanjem, mada je on i dalje crveneo, zamuckivao i odbijao da opisuje detalje; posle toga prozvali smo ga Dek. U protivnom, dogaaj bi proao nezapaeno. Bilo je to u godini rata kada je pala Francuska. "Ima li vesti o fantom-iki?" upitah Elinor. Nekoliko porodica bilo se okupilo na prijemu kod Stoktonovih, i ja sam hteo da predahnem od rasprava o politici. "Molim?", ree ona zasijavi pod natkrivenim tremom, gde smo stajali. Osvetljeni prozori i amor razgovora u pozadini nisu mogli pomraiti lepotu punog meseca nad kapelom Holberg koleda i pesmu 5

cvraka kroz toplu, mirisno-zelenu tamu. "Oh", nasmeja se ona uz draesnu rupicu na obrazu. "Misli na mog sina. Ne, ve neko vreme. Bio si u pravu, to je samo prolazna faza." "Ili je nauio da je dri u tajnosti." Nije trebalo da glasno razmiljam. Pogoena, ona mi odvrati: "Hoe da kae da bi Don mogao sasvim da uuti? Ve je povuen, ne razgovara sa nama o vanim stvarima, a ni sa ostalima, koliko sam upoznata..." "To jest", bre bolje sam nastavio, "poinje sve vie da podsea na svog oca. E pa, lepo, Eli, ima divnog sina, a tvoja e snaha imati dobrog oveka. Hajdemo unutra da dospemo jo malo pia." U mojim belekama zapisan je taan datum kada je Dek Hevig na neko vreme izgubio prisebnost. Bio je utorak, 14. april 1942. Prethodnog dana Tom je ponosno saoptio novost sinu. Deaku ranije nita nije pominjao, bio se poverio samo Eli, jer nije bio siguran u ishod svojih nadanja. Meutim, sada je sve bilo na papiru. kola je odobrila njegovu ostavku, a vojska prihvatila prijavu u dobrovoljce. U rat je trebalo da krene im se zavri kolska godina. Istini za volju, bolje bi sluio domovini da je ostao. Ali, pohod je bio neminovan, sve ga je predskazivalo, a ptica zloslutnica bee se nadvila nad tmurne pragove Senlaka. ak sam i ja, iako pomalo prestar za ratovanje, razmiljao o toj mogunosti, ali su me prijatelji, sreom, ubedili da odustanem. Zvonjava telefona izvukla me je iz kreveta pre svitanja. Bila je to Elinor: "Bobe, mora doi, smesta, molim te, molim te. Doni. Poludeo je. Bojim se de je ... modana groznica ili... Bobe, doi!" Pourio sam da prigrlim krhkog deaka, smirim njegovo mahnitanje, da mu po potrebi dam injekciju. Pre nego to sam stigao Dek je vritao, povraao, grebao se do krvi, udarao glavom u zid i pripijao uz oca kao da e mu se pod kou uvui. "Tatice, tatice, nemoj ii, ubie te, znam, znam, video sam, bio sam tamo i video, gledao sam u onaj tamo prozor i mama je plakala, tatice, tatice, tatice!" Dobar deo nedelje morao sam mu davati sredstva za umirenje, postepeno poveavajui dozu. Trajalo je prilino dugo dok sam ga sasvim umirio. Ve je uveliko bio mesec maj, a Dek je jo bio u jadnom stanju. Ovo, sasvim sigurno, nije bilo normalno ponaanje. Drugi deaci, iji su oevi bili u ratu, slavili su, ili su barem tako govorili. Dobro, razmiljao sam, Dek nikad i nije bio kao ostala deca. Oporavio se i prionuo na uenje. Svaki zamisliv trenutak provodio je u drutvu Toma, bili su nerazdvojni kao nikad do tada, naroito za vreme Tomovih odsustva provedenih kod kue. Izmeu dva susreta pisao je, gotovo svakog dana, pisma ocu... ...koji je poginuo u Italiji, 6. avgusta 1943. 2. Lekar ne moe dugo podnositi posledice uinjenih greaka, koje su neminovne, ukoliko ne nae nain da ih ispravi. U sluaju Deka Heviga uspeo sam da se iskupim. Ipak, pomogao sam mu vie kao prijatelj, nego kao lekar. Ogromno iskustvo pomoglo mi je da uvidim da je Dek, bez obzira na hrabro dranje, bio ozbiljno uzdrman. U 1942. godini bilo je teko nabaviti benzin van istonih drava. Zamolio sam kolegu da preuzme moju praksu, i kada je poeo kolski raspust, Bil i ja poli smo na izlet ... i poveli Deka sa nama. U Minesota Erouhedu iznajmili smo mali amac i uplovili u divljinu jezera, movara, i raskonih stabala. Put nas je vodio u Kanadu. Proveli smo mesec dana sami - moj trinaestogodinji sin, ja i moj bezmalo usvojeni sin, za koga sam verovao da ima devet godina. Predeo kroz koji smo prolazili bio je vlaan i pun komaraca; veslanje protiv eonog vetra, veoma naporno; ba kao i vua amca; za pravljenje logora trebalo nam je mnogo truda, s obzirom da nismo imali svu onu zgodnu opremu koja danas taj posao ini lagodnim. Ipak, Deku su ta nona iscrpljivanja ba godila. Oekivao sam da e ga boravak u prirodi za nekoliko dana zaceliti. Tiha svitanja, svetlo-zlatna u vrhovima kronji jasenove ume spram iroke vode; pesma ptica, utanje vetra, miris zimzeleni; pitoma veverica koju smo hranili iz ruke; kovitlanje jelena u begu; kupine koje smo brali na toplim svetlim proplancima ume, sve dok se nije pojavio medved i mi smo mu, uz najvie poasti, prepustili mesto,; ogromni i neustraivi los, kako nas posmatra dok se prikradamo; zraci sunca na zalasku kroz providna krila slepih mieva; suton, vatra i prie; a iznad svega, Bilova mladalaka radoznalost, koja je Deku, bolje nego to bih ja to ikad uinio, pokazala kako se veliki i zanimljiv svet skriva iza nae tuge; vree za spavanje i pogled u nebo sa zvezdama bez broja. 6

Ovi prizori inili su temelj njegovog izleenja. Vrativi se kui, napravio sam greku. "Nadam se, Dek, da si prebrodio onu viziju u vezi sa svojim ocem. Nema naina da se predskae budunost." Dek je, meutim, samo pobeleo, okrenuo se i pobegao. Trebalo mi je mnogo nedelja da ponovo steknem njegovo poverenje. I njegovo pouzdanje, u svakom sluaju. Ono to mi je poveravao, bila su razmiljanja, nadanja i problemi obinog deaka. Vie nisam pominjao njegovu opsednutost, a nije ni on. Koliko su mi vreme i okolnosti dozvoljavale, trudio sam se da mu barem malo nadoknadim oca, koji mu je oajniki nedostajao. Rat je bio u jeku i vie nismo mogli ii da dua putovanja. Preostali su nam seoski putevi za peaenje, Morgan Vuds za tumaranje, reka za plivanje i pecanje, jezero Vinego i moja jedrilica, usidrena u blizini. Dek je navraao u moju radionicu i provodio vreme pravei hranilicu za ptice ili vealicu za metlu svojoj majci. Mogli smo lepo da razgovaramo. U vreme kada se to dogodilo, verujem da Dek ve bee uspeo da postigne smirenost u odnosu na oevu smrt. Mi smo se, opet, pretvarali da je njegovo predoseanje bila puka sluajnost. Elinor je ve radila u biblioteci, a sada je i nekoliko sati nedeljno pomagala u bolnici. Udovitvo je teko pogodilo. Zahvaljujui snanoj volji brzo se oporavila, ali je dugo bila uzdrana i nedrueljubiva. Kejt i ja pokuavali smo da je izvuemo iz kue, ali je ona pozive ee odbijala nego to ih je prihvatala. Kada je, konano, poela da proviruje iz svoje aure, bila je u drutvu nekih drugih ljudi, koji nisu pripadali starom krugu porodinih prijatelja. Nisam izdrao da ne primetim: "Zna, Eli, prokleto mi je drago to si opet sa nama. Ipak - oprosti - iznenaen sam tvojim novim prijateljima." Pocrvenela je i skrenula pogled. "U pravu si", ree ona snudeno. "Oni su, svakako, savreno dobri ljudi. Ali, uh, nisu oni koje ti zove intelektualnim tipovima, zar ne?" "N-ne ... U redu." Uspravila se u stolici. "Bobe, budimo otvoreni. Ne elim da ostanem ovde samo zato to ti mnogo znai Deku. Niti elim da se iva pokopam, kao to je bio sluaj prvih nekoliko godina. Tom je imao velikog uticaja na mene; istina je da ja, zapravo, nemam akademski nain razmiljanja, kao to je bio njegov. A... vi, sa kojima smo se druili... imate svoje porodice." Shvatio sam da je beskorisno produbljivati razgovor na tu temu - koliko su njeni novi pratioci, bahati i koristoljubivi, bili strani njenom sinu, i kako e ih iz dna due prezirati. Dek je imao dvanaest godina kada su nuklearne bombe unitile dva grada i poslednju ovekovu nevinost. Od 1942. njegovo zadivljujue napredovanje usporeno je do prosenog, ali sa vidljivim posledicama prerano sazrelog deteta. Imao je pojaanu potrebu za samoom, i ona je prevladala. Pit Danbar, kao i ostali kolski drugari, bili su ne vie od sluajnih poznanika. Ljubazno, ali nepokolebljivo, Dek je odbijao sve to nije bilo u njegovom planu. I dalje je revnosno uio, ali je slobodno vreme uvao samo za sebe i nikog vie: puno je itao, naroito istorijske knjige; etao je sam po nekoliko milja; slikao ili oblikovao predmete alatkama koje je sakupio uz moju pomo. Ne htedoh rei da je bio potiten. Usamljeni deaci nisu retkost i uglavnom izrastu u prihvatljive drutvene osobe. Dek je, na primer, rado gledao program Amosa i Endija, mada mu se vie sviao Fred Alen; i sam je imao rezak smisao za humor. Seam se mnogih karikatura koje je nacrtao. Jedna od njih bila je delimino osmiljena po uzoru na knjigu Stranac i ostali, koju mu ja bejah pozajmio: u mranoj, vlanoj umi stajale su dve ljudske prilike. U prvom planu, nesumnjivo, H. P. Lavkraft, nakostreen, upirui prstom u neto. Pored njega, ena u tvidu, koja mu ljutito odgovara: " Naravno da su bledunjave i peurkaste, Hauarde. To jesu peurke." Kako je bivao samostalniji, mnogo smo se bolje razumeli; razlika u godinama izmeu njega i Bila nije vie bila od znaaja, tako da su njih dvojica ponekad ili zajedno u etnju, na plivanje ili vonju amcem - ak smo 1948. ponovo krenuli u severnu Minesotu, ovog puta sa Dimom i Stjuartom. Ubrzo po povratku, moj drugi sin upitao me je: "Tata, koja je dobra knjiga iz filozofije?" "ta ree?" Odloio sam novine. "Filozofija, u trinaestoj?" "to da ne?" dobaci Kejt preko svog runog rada. "Da je u staroj Atini, poeo bi i ranije." "Pa, hm, filozofija je prilino iroka oblast, Dime", poeo sam da vrdam. "Reci mi odreeno, ta te zanima?" "Oh," promrmljao je, "slobodna volja, vreme i tako to. Dek Hevig i Bil su na izletu mnogo o tome razgovarali." 7

Saznao sam, potom, da je Bil u svom koledu imao sjajan nastup i veliki ugled kao znalac filozofije, ali se ubrzo uhvatio u zamku - da li je istorija univerzuma bila napisana pre njegovog poetka? Ako jeste, kako znamo da imamo slobodan izbor? Ako nije, kako moemo promeniti tok budunosti ... ili prolosti? Bila su to pitanja suvie ozbiljna da bi ih jedan srednjokolac mogao prouiti tako detaljno, kao to to Dek ve bee uinio. Kada sam upitao svog tienika ta eli za boini poklon, odgovorio mi je: "Neto meni razumljivo, to objanjava relativitet." Godine 1949. Elinor se ponovo udala. Njen izbor bio je poraavajui. Sven Birkelund imao je dobre namere. Njegova porodica doselila se iz Norveke kad je Svenu bilo tri godine; sada je imao etrdeset i bio je uspean farmer, vlasnik ogromnog imanja i lepe kue na deset milja izvan grada, ratni veteran i skoranji udovac sa dva sina: Svenom Juniorom, od esnaest, i Haroldom, od devet godina. Pleat, riokos i silovit, isticao se vatrenom muevnou - priznala mi je Kejt, mada ga nije podnosila - a i bio je pismen; redovno je pratio izvesne asopise (Reader's Digest, National Geography, Country Gentleman); tu i tamo proitao bi poneku knjigu; voleo je putovanja i bio prodoran poslovni ovek. A Elinor... uvek puna ivota, ve est godina ivela je neudata. Zaljubljenom je teko skrenuti panju i upozoriti ga. Kejt i ja nismo to ni pokuavali. Prisustvovali smo venanju i proslavi, izraavajui nae najbolje elje. Mene je najvie zabrinjavao Dek. Deak je delovao preplaeno i izmueno; govorio je i hodao kao robot. U svom novom domu retko je imao priliku da nas vidi. Napokon, ni on ni ja nismo imali elju da detaljno razmatramo vreme koje je pred nama. Jer, imajte na umu: dok je Elinor bila bivi pripadnik Episkopske crkve, a Dek roeni agnostik, Birkelund je bio protestant kome je Biblija bila zakon; dok je Elinor uivala da priprema, a Dek da kusa njenu gurmansku hranu, Birkelund je sa svojim sinovima najradije jeo krompir i meso. Veernje sate odmora Tom bi zapoinjao uz knjigu, a zatim bi se posvetio razgovoru sa Elinor. Birkelund je to vreme koristio da sreuje raune; u protivnom, sedeo bi prilepljen uz radio, a verovatno bi to inio i uz televizor, da ga je bilo. Elinor je, uz Tomov uticaj, prihvatila duh politikog liberalizma, dok je Birkelund bio vatreni pristalica i lan Amerike Legije - nikad nije propustio nijedan sastanak; i izvuete li oigledan zakljuak, u pravu ste postao je zakleti pristalica senatora Dozefa Makartija. I tako redom. Ne mislim da su se njeni snovi sruili preko noi. Siguran sam da se Birkelund trudio da joj udovolji, da bi postepeno poputao u istrajnosti samo zato to nije imao uspeha. Elinor je uskoro zatrudnila, i to je bila samo oteavajua okolnost u vezi koja je ionako kratko trajala. (Poalila mi se da su joj, budui da je ve bila u poodmakloj trudnoi, njegovi noni nasrtaji postali bljutavi, a poto nije imao nameru da prestane, pozvao sam ga, kao porodini lekar, na razgovor, oitao mu lekciju i on se, mada zlovoljno, pomirio sa injeninim stanjem.) Za Deka su novonastale okolnosti predstavljale pakao, u pravom smislu te rei. Njegova polubraa, slika i prilika svoga oca, bunila su se kada bi ih napadao u zatiti svojih prava. Junior, kome je jedino bilo stalo do lova i devojaka, nazivao je Deka mekucem, jer nije bio u stanju da ubije, i nastranim, jer ga nikad nije viao sa devojkama. Harold je smiljao i koristio bezbroj naina kojim mali deak maltretira starijeg, nemonog da se brani. Povueniji nego ikad, Dek je opstajao. Pitao sam se kako. U jesen 1950. roena je Ingeborg. Birkelund joj je dao ime po tetki, jer se, igrom sluaja, njegova majka zvala Olga. Iako razoaran to je roena devojica, nije mu smetalo da priredi veliko slavlje. U pijanom drutvu, praen sveoptim smehom, neprestano je zbijao alu kako mu je za jedan minut vremena, koliko je lekar odobrio, bilo teko ostvariti nameru da dobije sina. Lekar i njegova supruga takoe su bili pozvani, ali su se setili da imaju ranije ugovorene obaveze. Tako da nisam video, ve kasnije uo iz prie, kako je Dek napustio proslavu i izazvao veliko ogorenje svog ouha. Mnogo vremena potom, Dek mi je prepriavao dogaaj sa svim pojedinostima: "Kada je otiao i poslednji gost, osim onih koji su uveliko spavali na podu, priterao me u je oak i zapretio da e me prebiti od batina. Odgovorio sam da u ga ubiti, ako samo pokua. Stvarno bih to uinio. Uvideo je da se ne alim i izaao je gunajui. Od tada smo razgovarali samo u neizbenim prilikama. I dalje sam pomagao u kunim poslovima; moj zadatak bio je da raspremim sto, a posle veere otiao bih u svoju sobu." I ko zna gde jo. Nekakav sklad vladao je do poetka decembra. Nije vie bitno ta ga je, u osnovi, poremetilo, ali je bilo vezano za trenutak kada je Elinor upitala Deka da li je razmislio koji bi koled eleo da pohaa. 8

Birkelund je zagrmeo: "A mogao bi, do avola, da obue uniformu i krene da slui svojoj otadbini, kako to sam ja to uinio, ako, uopte, budu hteli da ga prime u vojsku." Tako je zapoela svaa i Elinor je, uplakana, glavom bez obzira, pobegla u svoju sobu. Sledeeg dana Dek je nestao. Vratio se krajem januara, ne rekavi ni rei gde je bio i ta je radio i izjavio da e otii zauvek ako njegov ouh, kao to je pretio, prijavi sluaj nadlenima za maloletne prestupnike. Uveren sam da je bio nadmoan u nastupu, jer se bio izborio za pravo da ga vie ne uznimiravaju. Bili su zaprepaeni promenama u njegovom izgledu i nainu ophoenja. U domu je ponovo uspostavljena ravnotea, dodue nesigurna. Samo est meseci kasnije, Dek je u nedelju, po povratku iz crkve, poao u uobiajenu dugu etnju i zaboravio da zakljua vrata svoje sobe. Mali Harold je to primetio, uao i poeo da pretura po radnom stolu. Ono to je naao i smesta pokazao ocu, razbilo je u paramparad sve dotanje jadne napore. Padao je sneg, i beli nanos polako se taloio na prozorska okna. Dnevna svetlost, koja se kroz njih cedila, bila je srebrno-siva. Napolju, gotovo topli vazduh i savrena tiina. Elinor je sedela na kauu u mojoj dnevnoj sobi i plakala. "Bobe, mora da razgovara s njim, ti, ti, ti mu mora pomoi... ponovo... ta se desilo kada je pobegao? ta je onda radio?" Kejt je obuhvati rukama i poloi njenu umornu glavu na svoje rame. "Nita loe, draga moja", promrmlja ona. "Oh, budi sasvim sigurna. Ne zaboravi nikad, Dek je Tomov sin." etao sam gore-dole, u tmurnom sumraku sobe bez osvetljenja. "Iznesimo injenice na videlo", rekoh smelije nego to sam se stvarno oseao. "Kod Deka je naena ova broura za koju Sven tvrdi da je komunistika propaganda. eli da to prijavi erifu, okrunom pravobraniocu, ili bilo kome ko bi primorao Deka da otkrije u kakvo je drutvo upao kada je otiao od kue. Ti si se iskrala do garae, sela u kamionet i krenula. Usput si srela Deka, pokupila ga i dovela ovamo." "D-d-da, Bobe, Ne mogu ostati dugo. Ingeborg je kod kue... Sven bi rekao da nisam normalna majka..." "Imao bih da kaem nekoliko rei o poverenju". odgovorio sam, "a da ne pominjem slobodu govora, tampe i miljenja." Zastavi na kratko, nastavio sam: "Uh, ree mi da si otela brouru?" "Ja..." Ona se otre iz Kejtinog zagrljaja, pa, grcajui kroz suze, ree odlunim glasom kog se dobro seam: "Kakve svrhe ima zvati policiju, kad nema dokaza." "Smem li da ga vidim?" upitah je. Oklevala je. "To je... nestaluk, Bobe. Sasvim b-b-eznaajno. Dek te eka..." Bio je u mojoj radnoj sobi, kako mu be naloeno, dok smo mi veali. Hladnokrvnost koju je pokazao mogla je da rashladi i sam taj zimski dan. "On i ja emo sada da razgovaramo", rekoh ja, "a Kejt e ti doneti kafu i neto hrane da prezalogaji. Samo, mora mi dati povod za razgovor." Pribrala se, klimnula glavom i posle kratkog napipavanja po novaniku, pruila mi nekoliko listova papira vezanih spajalicom. Smestio sam se u svoju omiljenu fotelju, naslonio levu nogu na desno koleno, dobro napunio lulu i poeo da itam. Proitao sam ga dvaput. I triput. U zanosu, skoro sam izgubio iz vida da nisam sam. Pokazau ga i vama. U njemu nema zagonetki. Ali, vratimo se u prolost. Bio je jedanaesti mart, godine gospodnje hiljadu devet stotina pedeset prve. Hari S. Truman bio je predsednik Amerike, poto je na izborima pobedio Tomasa E. Djuija, i bivi potpredsednik, koji je imao dovoljno odvanosti da prizna da je njegova stranka bila tek rukavica na ruci Moskve. Moskva je bila glavni grad Sovjetskog Saveza, za koji me moj oboavani Franklin Delano Ruzvelt bee ubedio da je svetilite demokratije i na odani saveznik u svetom ratu za trajan mir. Istona Evropa i Kina bile su nakljukane istom priom. Linosti na naslovnim stranama novina bili su Alder His, Oven Latimor, Dudit Koplon, Morton Sobel, Dulijus i Etel Rozenberg. Na neki nain, meutim, kod mene i mojih prijatelja nisu mogli potisnuti oseanje odvratnosti prema Dozefu Makartiju. Jer, pod zastavom Ujedinjenih Nacija, ameriki mladii i dalje su ginuli - pet i po godina posle pobede u ratu! - a njihove ubice bili su Severnokorejci i Kinezi. Pre manje od dve godine, ubrzo po osnivanju NATO-a, zagrmele su prve ruske atomske bombe. I tako redom, nizali su se dogaaji na putu do konane podele. Veina nas, u emocionalnoj paralizi, oekivala je Trei svetski rat, koji je mogao izbiti svakog asa. 9

Kada se sve uzme u obzir, nisam mogao optuiti Svena Birkelunda da je prenaglio sa odlukom. to sam vie iitavao tekst, moja zbunjenost je rasla. Ko god da ga je napisao, pisao je jezikom komuniste - prelistavao sam neke takve spise i ranije - ali sam nije bio zadojeni komunista. Ko je, onda, bio pisac? Vratimo se u prolost, kaem. Pokuajmo da rasvetlimo kako je svet izgledao 1951. godine. Osim nekoliko izuzetaka, Amerika nikad nije dovodila u pitanje sopstvena prava, a kamoli svoje pravo da postoji. Znali smo da imamo probleme, ali smo verovali da ih moemo reiti, s vremenom i uz dobru volju, kada bi svi ljudi, bez obzira na rasu, boju koe i veroispovest, iveli slono u predgraima i pevali iste pesme. Crnci protiv Odbora za obrazovanje bio je dogaaj iz daleke budunosti; studentske pobune deavale su se u drugim zemljama, dok smo mi bili zabrinuti zbog ravnodunosti naih studenata; u Indokini, Francuzi su se suoavali sa nejasno saoptenim potekoama. Televizija se uurbano uvlaila u nae domove i svi smo razmatrali njen mogui uticaj. Interkontinentalni nuklearni projektili uveliko su bili na putu, i niko nije pomiljao da bi mogli biti upotrebljeni za bilo ta drugo osim za nezrelo meusobno unitenje. Novine su pisale o prenaseljenosti, ali to je ubrzo palo u zaborav. Penicilin i DDT bili su savreni ovekovi prijatelji. Zatita prirode znaila je odravanje odreenih oblasti u prirodnom stanju, ukljuujui i, za one bolje upuene, paralelno izbrazdane oranice na padinama breuljaka. Smog je zagaivao Los Aneles i povremeno London. Okean, besmrtna majka svih nas, trebalo je da zauvek prihvata i preiava na otpad. Let u kosmos bio je predvian za naredni vek, kada neki ekscentrini milioner pristane da finansira poduhvat. Postojalo je svega nekoliko, ogromnih i skupih raunara, sa mnogo svetleih lampica. Ako ste pratili novosti iz nauke, poneto ste znali o tranzistorima i moda nestrpljivo oekivali pojavu ipova i depnih radio-aparata u rukama Amerikanaca; seljaku iz Indije ili Afrike ova dostignua, svejedno, nita ne bi znaila. Sva sredstva za kontracepciju bila su , u osnovi, mehanika. Gen je bio mesto na hromozomu. Ukoliko se nije osudio na povratak u kameno doba, ovek se u potpunosti predao maini. Smestite se, dakle, ako moete, ako se usuujete, u 1951, i itajte ovaj nestaluk, na ijoj je prvoj strani bila napomena: Copyright 1970 by John F. Havig. 3. VITITOV UNIVERZITETSKI RENIK Aktivista: Osoba koja koristi taktiku u cilju osloboenja; ta je taktika, ukoliko je koristi faista, poznata i pod nazivom makartizam i represija. Agresija: svaka politika prema drugim dravama koju zagovara faista. Beli: Poreklom sa Kavkaza; sa bojom koe koja se kree od smee do boje slonovae. Ne sme brkati sa crnim, smeim, crvenim ili utim. Bombardovanje: Nain ratovanja u kome se iz vazduha baca snaan eksploziv, osuen zbog posledica po ene, decu, stare, bolesne i ostalo civilno stanovnitvo, osim ako to nisu itelji Berlina, Hamburga, Drezdena, Tokija, Osake, i tako dalje, mada ne i Hiroime i Nagasakija. (Cf.) Projektil. Crni: Delimino, ili u celosti podsaharskog afrikog porekla; sa bojom koe ije nijanse idu od tamno do svetlosmee. Ne brkati sa smeim, crvenim, belim ili utim. Ova re zamenila je nekadanju negrit, koja danas zvui uvredljivo jer znai crnja. Crveni: (1) Poreklom od amerikih Indijanaca; sa bojom koe koja se kree od smee do boje slonovae. Ne sme se brkati sa crnim, smeim, belim ili utim, niti sa "Meksikancem", iako je veina Meksikanaca poreklom od amerikih Indijanaca. (2) Borba za osloboenje ili borba sa njenim posledicama. ast: Pogledati: Slava. Demokratija: Narod ija vlada, izabrana na slobodnim izborima, ima razumevanja za elje svog naroda; na primer ehoslovaka. Ekologija: (1) Po zastarelom shvatanju: prouavanje meusobnih odnosa u ivom svetu i njegova povezanost sa celokupnom ivotnom sredinom. (2) Sve to nije u vezi sa ovekom, a to drava unitava, kao to su drvee i sokolovi - ali ne i pacovi, vrapci, alge, i tako dalje. Stoga, progresivne zemlje nemaju ekologiju. Establiment: Sila koja kota, u sluaju da je konzervativna. Faista: Osoba koja podrava preduzimanje svih moguih mera koje vode opstanku Zapada. Heroj: Osoba koja se rtvuje i izlae opasnosti u cilju napretka. (Cf.) Svinja i Jurinik. 10

Imperijalista: Osoba koja zastupa stanovite da bilo koja zapadna drava treba da zadri bilo koju prekomorsku teritoriju. Jedan ovek, jedan glas: Zvanino uenje koje podrazumeva da, s vremena na vreme, stare falsifikatore treba zameniti novim. Svrha uenja je dostignue istinske demokratije. Jurinik: Osoba koja se rtvuje ili se izlae opasnosti zbog ciljeva faiste. (Cf.) Heroj. Kolonijalista: Onaj koji veruje da bilo koja osoba evropskog ili severnoamerikog porekla ima pravo da zadri prostor van Evrope ili Severne Amerike na kome su nastanjeni starosedeoci, osim ako to nisu Rusi. (Cf.) Starosedelac. Koncentracioni logor: Zatvorena oblast u kojoj se gomilaju ljudi sumnjivi njihovoj vladi ili okupacionoj sili. Nijedna napredna zemlja ili pokret za osloboenje ne osniva koncentracioni logor, budui da, po definiciji, imaju punu podrku naroda. Nota bene: Liberali smatraju da je neutivo u vezi s tim pominjati Amerikance japanskog porekla. Konformista: Pojedinac koji prihvata ustanovljene vrednosti ne postavljajui pitanja koja uznemiravaju. (Cf.) Nekonformista. Konzervativan: (Cf): Agresija, Bombardovanje, Okrutnost, ovinizam, Kolonijalista, Koncentracioni logor, Konformista, Uprava, Faista, Imperijalista, Makartizam, Najamnik, Vojno-industrijski kompleks, Projektil, Napalm, Svinja, Plutokrata, Predrasuda, Svojinsko pravo, Rasista, Reakcionaran, Represija, Jurinik, Ksenofobija. Kriminalac: Faista, naroito kada je lien slobode i kanjen. (Cf.) Muenik. Ksenofobija: Sumnja da je stranac sposoban da umesto vas upravlja vaim ivotom. Ljudska prava: Sva prava ljudi na slobodu, sa stanovitem da ona imaju neogranienu prevlast nad pravom svojine, s obzirom da se ova potonja ne smatra ljudskim pravom. Ljubav: Oseanje koje, ako bi ga svi imali, neposredno vodi ka reavanju svih ljudskih problema, ali koje su neki (videti: konzervativan), po definiciji, nesposobni da oseaju. Makartizam: Ubistvo linosti iz politikih razloga, tvrenjem da je izvesna osoba lan komunistike zavere, naroito kada to uini poklonik senatora Dozefa Makartija. Ne sme se poistovetiti sa dokazivanjem da je izvesna osoba lan faistike zavere, naroito kada to ini oboavalac senatora Dozefa Makartija. Mir: Konano reenje problema faiste. Miroljubiva koegzistencija: Stanje koje prethodi miru, u kome nema agresije, ve se obnavlja sveto pravo na osloboenje. Muenik: Osoba koja pati ili umire u cilju osloboenja. Ne sme se brkati sa kriminalcem ili, zbirno, sa neprijateljskim osobama. Najamnik: Plaeni vojnik koji slui nekoj drugoj vlasti. (Cf.) Ujedinjene nacije. Napalm: Zgusnuti benzin, zapaljen i usmeren na neprijatelja, osuen od strane svih pravih liberala, osim ako ga koriste Izraelci protiv Arapa. Napredan: Onaj koji vodi osloboenju. Narod: (Uvek se pie sa odreenim lanom i esto velikim poetnim slovom.) Oni koji podravaju osloboenje. Stoga, tu se ubraja svako ko nije faista, bez obzira da li on to eli ili ne. Narodna Republika: Ona u kojoj se glasako telo sastoji od puanih cevi. Nekonformista: Onaj ko prihvata napredne ideje, ne postavljajui neprijatna pitanja. (Cf.) Konformista. Neprikosnoveno pravo na slobodu: Osloboenje sa namerom da se stvori (narodna) Republika. Nuklearno oruje: Oruje koje koristi odreeni oblik atomske energije. Faistike vlade ga upotrebljavaju u cilju agresije, a napredne zemlje kao oslonac za ouvanje mira. Okrutnost: Svaka radnja koju izvrava policajac. (Cf.) Svinja. Organski: Poreklom od hrane, dobijene uzgajanjem samo na prirodnom ubrivu, neprskane hemijskim sredstvima, i tako dalje, to znai bez otrovnih sastojaka, uzronika zaraze iz zemlje i insekata tetoina, poto okolno zemljite jeste vetaki oploeno i prskano hemijskim sredstvima. Osoblje: lanovi vojne ili politike organizacije, bilo da su neprijateljski ili korisni. Ne sme se brkati sa ljudskim biima. Osloboenje: Proterivanje stranaca i zbacivanje zapadnjakih vlada, uticaja i ustanova, od strane domaeg stanovnitva. Osloboenje ena: Pokret usmeren protiv mukog ovinizma. 11

Plutokrata: Graanin republike koji, zbog svog ogromnog bogatstva koje odbija da deli sa siromanima, poseduje neprikladnu politiku mo. Ne sme se brkati sa Kenedijevima. Pravo svojine: Utvreno pravo pojedinaca koji su zaradili, ili nekim drugim zakonitim nainom dobili vlasnitvo, ili pravo poreskih obveznika koji su na slian nain stekli svojinu koja se, potom, oznaava kao javna. Znai i bezbedno uivati u istoj, bez obzira na ljudska prava. Predrasuda: Neprijateljstvo ili omalovaavanje pojedinca ili grupe, na isto klasnoj osnovi i bez obzira na injenice. Ne sme se brkati sa osudom narodnih neprijatelja. Projektil: Sprava sa samonavoenjem, koja iz vazduha alje snaan eksploziv, osuena zbog tetnih posledica na ene, decu, stare, bolesne i ostalo civilno stanovnitvo, osim ako se nekim sluajem nalaze u Sajgonu, Da Nangu, Hueu, i tako dalje. (Cf.) Bombardovanje. Radioaktivne padavine: Radioaktivni materijal, poreklom iz nuklearnog oruja, iroko rasprostranjen ako se vre probe u atmosferi, osuen u celom svetu zbog tetnog dejstva na zdravlje i nasledne osobine, osim ako probu ne vri progresivna zemlja. Rasista: Bela osoba koja, kada crna osoba pozvoni na vrata, nije u stanju da lui pljuvaku. Razvoj: (1) U faistikim zemljama znai krenje stabala i panjaka, podizanje nepostojanih kua u nizu, i tako dalje, ili, u naelu, zloupotreba prirode. (2) U naprednim zemljama znai obezbeivanje smetaja masi ljudi, ili, u naelu, korienje prirodnih bogatstava u cilju zadovoljenja ljudskih potreba. Reakcionaran: Koji nije napredan. Represija: Pobijanje prava slobode govora, na primer, odbijanjem da se aktivisti omogui govornica; ili pravo na slobodnu tampu, na primer, odbijanjem da se svaka koja re aktiviste tampa, prenosi televizijom ili uva u biblioteci; ili pravo da se uje re aktiviste, na primer, nasrtanjem gomile na aktivistu. Ne sme se brkati sa zatitom naroda od reakcionarne zaraze. Republika: Drava, u kojoj je vlast izabrana ne na osnovu naslea ili bogatstva, ve glasakim telom, iz koga izrasta politika mo. Saksija: Marihuana. Moramo li opet prolaziti kroz taj alkohol-duvan-sedativi-su-zakoniti ablon? Samoopredeljenje: Pravo kulturno ili etniki razliite grupe da sama sobom upravlja, kao u Bijafri, Istonom Pakistanu, Goi, Katangi, Sinaju, Tibetu, Ukrajini, i tako dalje. Sirotinja: (Uvek se pie sa odreenim lanom i esto velikim poetnim slovom.) Klasa ljudi koje je neko opisao kao one koji poseduju manje nego to im po zakonu i privilegijama pripada. Napredan u definiciju ukljuuje sve ne-faistike pojedince, crne, smee, crvene ili ute, nezavisno od prihoda. Slava: Istroeno geslo, osim ako se ne odnosi na heroja ili muenika. Sloboda: Trenutno zadovoljstvo. Smei: Meksikog porekla; sa bojom koe koja varira od tamno do svetlosmee. Ne meati sa crnim, crvenim, belim i utim. Starosedelac: Ne-beli stanovnik oblasti iji su preci iseljeni sa svog prvobitnog zemljita. Svinja: (1) ivotinja poznata po svojoj vrednosti, inteligenciji, hrabrosti, samouverenosti, blagoj naravi, odanosti i (ako joj se dozvoli da sledi svoj prirodni nagon) istoi. (2) Policajac. (Cf.) Aktivist. ovinizam: Verovanje bilo kog belog oveka sa Zapada da postoji neto to treba rei o njegovoj zemlji, civilizaciji, rasi, polu ili o samom sebi. ovinista: Svaki takav ovek; to, u irem smislu, znai faista, bilo koje nacionalnosti, rase ili pola. Ujedinjene nacije: Meunarodna organizacija koja zapoljava vedske, indijske, irske, kanadske, i tako dalje trupe u drugim krajevima sveta, da bi pomagale samoopredeljivanje. Vetrovi promene: Pesnika metafora za pobedu nad reakcionarnim snagama. Neprimenjiva na bilo kakvo napredovanje ili obnovu potonjih. Vojno-industrijski kompleks: Zajednika uprava vojnog i industrijskog vostva, za koju se smatra da je pod uspenom kontrolom SAD. Ne sme se brkati sa vojnim i industrijskim voama SSSR ili raznih (narodnih) Republika. uti: Poreklom iz Mongolije; sa bojom koe koja se kree od smee do boje slonovae. Ne sme se brkati sa crnim, smeim, crvenim ili belim. 4. Uavi, soba mi se za trenutak uini nepoznatom. Moj radni sekreter, stona lampa, dotrajala kona okretna stolica, konjskom dlakom postavljena naslonjaa za posetioce, polica sa strunim knjigama, uokvirena diploma, odkrinuta vrata hirurke sobe sa pogledom na kutije sa priborom i lekovima koje bi 12

Koh sigurno prepoznao - sve je bilo na nekom drugom mestu, na majunom ostrvu u vremenu koje je okean brzo razjedao; znao sam da u unutar deset godina uiniti sve da se povuem u penziju. Na prozorima se ve bee nahvatao debeli sloj snega. U sobi je bilo mutno kao u suton. Dek je ukljuio lampu i itao asopis. Lokvica svetlosti bacala je ogromne senke. ulo se mrmljanje parnog radijatora, koji je inio vazduh suvim i toplim. Dek ustade. "ao mi je to vas uznemiravam, dr Anderson", ree on. Pokazao sam mu rukom da se vrati u fotelju, posegnuo za lulom sveeg duvana sa police i sam se smestio. U ustima mi je ve bio teak ukus duvana, ali moji su prsti morali neto da rade. Dek klimnu glavom u pravcu stola gde bejah spustio brouru. "kako Vam se dopada?" upita on jedva ujno. Zagledao sam se u njega kroz gornji deo mojih bifokalnih naoara. To nije bio deak koji je znao da e izgubiti oca, niti momak koji je pokuao i nije uspeo da sakrije svoj oaj kada ga je majka odvela ouhu koliko prole godine. Preda mnom je stajao mladi, sa oima starca. Bile su sive, te oi, na duguljastom licu sa uskim pravim nosem. Tamnoplava kosa, vitki, srednje razvijeni i pomalo nezgrapni stas, bili su Tomovi; pokretljiva, puna usta i asketski izraz lica, podseali su na Elinor. Sve zajedno, bio je to Dek Hevig, koga nikad nisam dokuio. Uvek se nemarno odevao, a sada je nosio kariranu vunenu koulju i farmerke u kojima je tumarao po brdima. Njegovo dranje bilo je pre oprezno nego skueno. Gledao me je prodorno, ne ustuknuvi pred mojim pogledom. "Pa", rekoh ja, "originalno je. Ipak, mora priznati da je pomalo zbunjujue." Napunio sam lulu. "Jes', pretpostavljam da je tako. Suvenir. Verovatno da nije trebalo da ita ponesem sa sobom." "Sa tvog, uh, puta kad si otiao od kue? Gde si bio, Dek?" "U blizini." Setio sam se malog tvrdoglavog deaka koji je imao isti odgovor, poto ga je neznanac vratio ocu. To me je navelo da se prisetim i mnogih drugih stvari. Palidrvce uini krip i bljesnu neobino jakim plamenom. Pripalio sam duvan i povukao dobar dim pre nego to sam otpoeo govor. "Sluaj me, Dek. U nevolji si. Jo gore, tvoja majka je u nevolji." To ga je uznemirilo. "Ja sam vam prijatelj i elim da vam pomognem, ali, doavola, mora da sarauje." "Dok, voleo bih da mogu", proapta on. Lupkao sam brouricom. "U redu", rekoh, "kai mi da priprema nauno-fantastinu priu, ili neto slino, koja se deava u 1970, i da je ovo radni materijal. Dobro. Pomislio bih da nije bilo potrebe da bude ovako nejasan, ali nema veze; tvoja stvar." Upirui u njega drkom lule, nastavio sam: "Ono to nije tvoja stvar, jeste injenica da je ovo umnoak. Niko ne umnoava tekst za strogo linu upotrebu. To ine organizacije. Kojoj organizaciji ovo pripada?" "Nijednoj. Samo nekolicini prijatelja." On ukoi vrat. "Nekolicini monih, meu svim onim gadarenskim svinjama koje radosno uzvikuju njihove parole." Ustao sam. "Hoe li neto da popije?" On se nasmeja. "Hvala. Preporuili ste pravu stvar." Sipajui iz boce sa brendijem - ponekad je bila neophodna, i bolesniku i meni, kada je trebalo da izgovorim neprijatnu vest - pitao sam se ta me je nateralo da mu ponudim pie. Deca ne piju, osim, ponekad, malo piva, kriom. Zar ne? Ali, setih se, iznova, da on vie nije dete. Ispio je poput iskusnog, ako ne i tekog pijanca. Kako je to nauio? Jedva da je mesec dana bio odsutan. Ponovo sam seo i rekao: "Ne traim od tebe da mi otkrije tajne, Dek, mada zna da ih u mom poslu esto sluam, ali ih i uvam. Zahtevam da mi pomogne da sastavimo priu i pripremimo plan za tvoje budue ponaanje, ne bismo li tvojoj majci sauvali ivu glavu." On se namrti. "U pravu ste. Nevolja je u tome to mi na pamet ne pada nita to bih vam mogao rei." "Istinu, moda?" "Dok, vi to ne elite. Verujte mi, ne elite." "'Lepota je istina, istina je lepa'. Zato je Kits pruio svetu upravo taj deli svog diplomskog rada? Studirao je medicinu; umeo je on i bolje. Dek, kladim se u deset dolara da ti mogu ispriati tuce istinitih pria koje e te okirati, gore nego to bi me ti ikad mogao." 13

"Ne elim da se kladim", odgovori on otro. "Ne bi bilo poteno prema vama." ekao sam. Ispraznio je au naiskap i pruio mi je. U utoj svetlosti lampe, sumornoj spram zimskog prozora, njegovo ledeno lice izraavalo je odlunost. "Sipajte mi jo pia, molim vas", ree on, "i ispriau vam." "Sjajno." Boca mi je podrhtavala u ruci dok sam sipao brendi koji je glasno klokotao. "Zaklinjem se da u potovati sve to mi poveri." On se grohotom nasmeja. "Nema potrebe da se zaklinjete, Dok. Znam da ete utati." ekao sam. On srknu i poe da mrmlja, pogleda uprtog negde mimo mene. "Drago mi je. itavog ivota nosim to teko breme, a ni sa kim da podelim ... istinu o tome ta sam ja." Pukao sam lulu i ekao. Dek je govorio ubrzano. "Najvie vremena proveo sam u predelu San Franciska, posebno u Berkliju. Vie od godinu dana." Prstima sam stiskao kuglu na luli. "Aha." On klimnu glavom. "Vratio sam se kui posle mesec dana. Ali me, zapravo, nije bilo osamnaest meseci. Od jeseni 1969. do kraja 1970." Posle kratke pauze, dodao je: "Jasno je da to ne ini ni punih godinu i po dana. Ali, morate uzeti u obzir i moje posete daljoj budunosti." ulo se siktanje pare u radijatoru. Kapljice znoja presijavale su se na elu mog bezmalo usvojenog sina. vrsto je stezao au u ruci, ba kao i ja svoju lulu. Uprkos napetosti koja ga je obuzimala, njegov glas ostao je smiren. "Ima vremensku mainu?" duboko sam uzdahnuo. On odreno odmahnu glavom. "Ne, sam se kreem u vremenu. Ne pitajte me kako. Ni sam to ne znam." Nasmejao se podrugljivo. "Svakako, Dok," ree on. "Paranoja. Zabluda da sam neto posebno u ovom kosmosu. U redu, pokazau vam." Rukom mi dade znak.: "Pribliite mi se, molim vas. Proverite. Uverite se da u sobi, koju dobro poznajete, nema nikakvih obmana: ogledala, nevidljivih vrata u podu i slinih smicalica." Zanemeo, opipao sam prostor oko njega, mada je bilo oigledno da nije mogao doneti, ili prethodno montirati nikakvu napravu. "Zadovoljni?" upita me on. "Dobro, sada u se projektovati u budunost. Koliko daleko? Pola sata? Ne, suvie je dugo da sedite ovde i gloete lulu ekajui na moj povratak. Onda, petnaest minuta." Uporedio je vreme na svom satu sa mojim zidnim asovnikom. "Sada je etiri i sedamnaest, slaete li se? Pojaviu se nanovo u etiri i trideset, nekoliko sekundi vie ili manje." A zatim dodade, polako naglaavajui svaku re: "Samo pripazite da niko ili nita ne zauzme ovu stolicu za to vreme. Ne mogu se pojaviti u istom prostoru kao drugo vrsto telo." Odstupio sam, drhtei. "Napred, Dek, " prozborih, oseajui kako mi bilo u venama snano udara. On se odjednom raznei i posegnu da mi stisne ruku. "Dobri stari Dok. Ostajte mi zbogom." I nestao je. uo sam muklo strujanje vazduha na mestu gde je sedeo, i nita vie. Stolica je ostala prazna. Dodirnuo sam je i na njoj nije bilo nieg. Jo jednom sam seo za radni sto i gledao u prazno narednih etvrt sata, kojih se jedva seam. Iznenada, bio je opet tu i sedeo na istom mestu odakle je krenuo. Borio sam se da ne padnem u nesvest. On pohita ka meni. "Dok, hajde, smirite se, sve je u redu, evo, ispijte gutljaj..." Kasnije, kada sam se oporavio, pokazao mi je kako se, vraajui se iz jednominutne budunosti, pojavljuje iza sebe i stoji sve dok prvo telo ne iezne. Sputala se no. "Ne, ne znam kako se to deava," ree on. "Nepoznato mi je ta se dogaa sa mojim miiima, ali, u svakom sluaju, nita od onoga to vi mislite - i sloiete se da je nauno objanjenje samo iskra na povrini velike tajne."

14

"Kakav je oseaj?" upitao sam, primetivi iznenaeno da me obuzima spokojstvo. Moram priznati da sam due bio oamuen na dan bombardovanja Hiroime. Bie da sam, nesvesno, ve nasluivao ta je bio Dek Hevig. "Teko je opisati." S negodovanjem je gledao u tamu. "Ja... naprosto poelim da krenem napred ili nazad kroz vreme... na isti nain na koji poelim, oh, da podignem au sa stola. Drugim reima, naredim tome, ta-god-li-je, da me pokrene, kao kad naredimo naim prstima da neto urade. I to se dogodi." Za trenutak se zamislio, traei prikladne rei, a zatim je nastavio: "Dok putujem kroz vreme, ja sam u svetu senki. Svetlosti ili nema, ili je sivkasta. Ako prelazim vie od razdoblja jednog dana i noi, svetlost treperi. Predmeti su mutni, magloviti i pljosnati. Onda odluim da se zaustavim, stanem, i opet sam u normalnom vremenu i ja... Na mom putu nema vazduha. Moram zadrati dah i povremeno izranjati da bih udahnuo punim pluima, ako je put suvie dugaak, u mom sopstvenom vremenu." "ekaj", prekinuh ga. "Ako ne moe da die, ne moe ni da dodirne, niti da bude dodirnut; ne mogu te videti - kako to da ti moe da gleda? Zato si osetljiv na dejstvo svetlosti?" "Nemam odgovor, Dok. Prouavao sam fiziku, nadajui se da u nai objanjenje za to i sva ostala pitanja. Ono to me pokree, mora biti nekakva sila. Sila koja deluje u najmanje etiri dimenzije, ali, ipak, sila. Ako ima elektromagnetno svojstvo, mogu da pretpostavim da to polje zarobi i sa sobom ponese nekoliko fotona. Materija, ak iako je jonizovana, poseduje ostatak mase i stoga sila ne deluje na nju na isti nain... Ovo je samo puko nagaanje. elja mi je da se usudim da u ovo uvuem jednog pravog naunika." "Tvoja pretpostavka, prijatelju, za mene je ve odvie teko razumljiva. Uh, rekao si da prelazak, to se tie tebe samog, nije trenutan. Koliko dugo traje? Koliko minuta po godini, ili, ve, o emu god se radilo?" "Nema odreene povezanosti. Zavisi samo od mene. Dok delujem svojom voljom, mogu priblino da procenim. Ako se napregnem, mogu se kretati... bre... nego u protivnom. To me iscrpljuje, i, ini mi se, dokazuje da putovanje kroz vreme koristi telesnu energiju da bi se proizvela i primenila poetna, pokretaka sila... Sudei po mom satu, izleti ne traju due od nekoliko minuta; meutim, za to vreme preem po nekoliko vekova." "Kada si bio beba..." Oklevao sam. On potvrdno klimnu glavom. "Da, poznat mi je taj sluaj. Strah od padanja je deo nagona, zar ne? Pretpostavljam da sam se, kada me je majka ispustila, po istom refleksu bacio u prolost... i tako uzrokovao da me ispusti." Otpio je gutljaj brendija. "Kako sam rastao, rasla je i moja sposobnost. Sada, verovatno, nemam nikakva ogranienja, ukoliko usput, po potrebi, mogu da stanem i odmorim se. Ipak, postoji ogranienje u masi koju mogu da ponesem sa sobom. Radi se o svega nekoliko kilograma, ukljuujui odeu. Malo vie, i ne mogu ni da se mrdnem; kao da me neto potee nanie. Da ste me, na primer, zgrabili, ostao bih prikovan u normalnom vremenu, sve dok me ne biste pustili, jer ste prevelik teret za mene. Ne bih mogao da vas, jednostavno, ostavim za sobom; sila deluje, ili barem pokuava da deluje, na sve to je u neposrednom dodiru sa mnom." On se bledo osmehnu. "Osim na samu zemlju, ako sam nekim sluajem bosonog. Pretpostavljam da ta koliina mase, povezana ne samo silom tee, ve i drugim, moda jaim silama, ima sopstvenu - ta? - koheziju?" "Upozorio si me da ne stavljam vrsto telo na mesto gde si nameravao da se, uh, ponovo materijalizuje", primetih ja. "Tano", odgovori on. "U tom sluaju ne bih mogao. Isprobavao sam. Putujui kroz vreme mogu se, ako elim, pomerati u prostoru. Tako mi i uspeva da se pojavim pored sebe. Uzgred, povrina na kojoj sam moe se podizati ili tonuti, ali ja pratim to kretanje na isti nain kao i osoba koja stoji negde u normalnom vremenu. I, nezavisno od bilo kakve promene poloaja koju uinim, ostajem uvek na istoj geografskoj taki. To to se Zemlja okree oko svoje ose i krui oko Sunca, koje urno putuje kroz galaksiju, ne moe me skrenuti sa poetnog mesta... Ja ostajem ovde. Nagaam da je, opet, u pitanju sila gravitacije... Da, to se tie vrste materije... Kada sam bio mali i lakomislen, pokuao sam da uem u jedno brdo. Uinio sam to s neverovatnom lakoom, kao da prolazim kroz pramen magle. Ali kada sam uao, bio sam odseen od svetlosti i nisam mogao da izronim u normalno vreme. Oseao sam se kao zaliven u beton i poeo da gubim dah..." On uzdrhta. "Jedva sam sam se izvukao na sve vazduh." "Pretpostavljam da se materija opire tvom premetanju", stadoh da nagaam. "Kada izranja, moe lako da se probije kroz tenu, ali ne i vrstu materiju." 15

"Aha, ba sam tako i ja zamilja. Da sam, recimo, umro u toj steni, verovatno da bi moje telo nastavilo da putuje u budunost nekom prosenom brzinom i vratilo bi se u normalni ivot tek kada bi se i poslednji kamen oko njega smrvio." "Zadivljujue je kako si ti, tako mali, uspeo da sauva tajnu." "Sada shvatam da sam majci zadavao mnogo briga. Ne seam se, zapravo, svega najbolje. Ali, ko moe da se priseti nekoliko prvih godina ivota? Mogue je da mi je bilo potrebno neko vreme dok nisam uvideo da sam jedinstven, a onda me je to saznanje uplailo - mislio sam da je putovanje kroz vreme jedna od onih Runih Stvari koje ine nevaljala deca. A moda sam se i potajno radovao. Bilo kako, ika Dek mi je sve potanko objasnio i ohrabrio me." "Je li ika Dek bio onaj neznanac koji te je vratio kada si se izgubio?" "Da. Seam se veoma dobro. Preduzeo sam dugotrajno istraivanje prolosti, u potrazi za Indijancima. Ali, sve to sam naao bila je uma. Onda je doao ika Dek, poveo me na pravo mesto godinama je istraivao taj prostor - i sjajno smo se proveli. Na kraju me je uzeo za ruku i pokazao mi kako da se vratim kui. Mogao je da me isporui unutar svega nekoliko minuta od mog odlaska i potedi moje roditelje onog uasa. Verujem da je to namerno nije uinio jer mi je, elei da ih vidim unesreene, ukazao na potrebu da ubudue moram biti vrlo oprezan. I uspeo je." Nastavio je da se prisea. "Kasnije smo zajedno ili na nekoliko divnih kraih putovanja. ika Dek je bio savreni vodi i uitelj. Nisam imao razloga da ne potujem njegov zahtev za uvanjem tajne, ne raunajui moja hvalisanja pred Pitom Danbarom koji nita nije posumnjao, jer sam se veto pretvarao. Da nije bilo ika Deka, nikad sam ne bih uspeo da upoznam najvrednije i najzanimljivije detalje sa putovanja." "Ipak si, ponekad, skoknuo i bez njega", podsetih ga. "S vremena na vreme. Recimo, kada me je napala ona banda napasnika. Umnoio sam se u vremenu nekoliko puta i premaio ih brojem." "Nije ni udo to si bio tako napredan ... Kada si saznao da e se tvoj otac prijaviti u vojsku, eleo si da bude siguran da e se bezbedno vratiti, zar ne?" Dek Hevig se zgri. "Da. Usmerio sam se ka budunosti i pokuao da je brzo pregledam u kratkim razmacima. Sve dok nisam pogledao u prozor i video majku kako plae. Zatim sam krenuo nazad, u prolost, i uhvatio trenutak kada sam imao priliku da proitam onaj uasni telegram - oh, Boe. Godinama, koje su sledile, nisam putovao kroz vreme. inilo mi se da to vie nikad neu poeleti." Snena tiina uvijala se oko nas. Prekinuo sam neprijatno dugi muk zapitavi ga: "Kada si poslednji put sreo svog uitelja?" U 1969. godini. Ali, pre toga video sam ga... uoi mog saznanja o oevoj pogibiji. ika Dek je tom prilikom bio izuzetno dobar prema meni. Vodio me je u kasni devetnaesti vek, gde me je razgalio u onim pravim, starinskim cirkusima. Pitao sam se zato je izgledao tako tuan i zato mi je, ponovo, do detalja, objanjavao razloge i potrebu za utanjem. Sada mi je jasno." "Zna li ko je on?" On se nasmei, iskrivivi levu stranu usta. "A ta vi mislite, ko je on?" Posle nekog vremena, on nastavi. "Prole godine ponovo sam poeo da putujem kroz vreme. Morao sam da naem sebi utoite i pobegnem iz onog munog stanja na farmi. U poetku su to bili izleti u prolost. Ne moete ni zamisliti kakve je lepote bila ova zemlja pre nego to su je naselili doljaci. A Indijanci - znate, imao sam nekoliko prijatelja meu njima. Uspeo sam da nauim svega nekoliko rei njihovog govora, ali sam uvek bio dobrodoao i, oh, njihove devojke bile su tako podatne, strastvene i uvek raspoloene." Nisam izdrao da se ne nasmejem. "A Sven mlai ti se na raun devojaka toliko rugao!" On se pobedonosno nasmeja. "Ta putovanja pruala su mi neizmernu utehu i olakanje." Potom se nanovo uozbilji. "Ali, moete zamisliti kako su me prilike u kui - kako je Birkelund sa zadovoljstvom nazivao to mesto - sve vie i vie guile svojom ispraznou i besmislenou. ak i u odnosu na ivot oko mene. Kao ono, kog u avola ja u srednjoj koli? A ja sam video sebe tamo, kao sasvim odraslog i bio sam ispunjen divotama koje sam doiveo, seao se razdraganog smeha mladia i devojaka i jednolinog brujanja glasova nastavnika!" "Pretpostavljam da te je porodina svaa, koja je buknula, naterala da krene u budunost?" "Ba tako. Bio sam gotovo van pameti od gneva. eleo sam najvie da vidim nadgrobnu plou Svena Birkelunda. Uinilo mi se da je odlazak dvadeset godina u budunost sasvim zgodna udaljenost. Znao sam da je to iscrpljujui poduhvat i zato sam najpre otputovao do kraja 1969, da bih bio spreman da se izvuem u 1970... Kua je jo uvek postojala. Postoji. I postojae." 16

"A Sven?" upitah blago. "Mislim da je i on opstao." U glasu mu se oseti prizvuk okrutnosti. "Nije me vie briga ta e se sa njim dogoditi. Kroz dve godine majka e se razvesti od njega." "I...?" "Povee bebe, obe, nazad u Masausets. Njen trei brak bie uspean. Stoga, u ovom trenutku, ne smem da joj zadajem dodatne brige. Zato sam se vratio. Nije me bilo mesec dana, da bih Birkelundu pokazao s kim ima posla; ali, nisam smeo ostati due, jer nisam eleo nju da povredim." Video sam u njemu onu strepnju i zabrinutost koju sam viao kod ljudi kada im je neko veoma drag bio bolestan ili na samrti. Pourio sam da nastavim razgovor. "I, kako mi ree, tada si sreo ika Deka, tvoje drugo ja." "Aha, ekao me je kada sam se pojavio u 1969. Na put sam krenuo jedne noi, iz oblinjeg umarka hteo sam da izbegnem zalutale prolaznike - ali, kad sam izronio, naao sam se na istini. uma je bila raskrena i namesto nje posaen kukuruz. ika Dek je iznajmio dvokrevetnu sobu u hotelu - onom koji e biti sagraen na mestu gde je sada Senlak Arms - da bi me sklonio na nekoliko dana. Ispriao mi je o majinom razvodu, potkrepivi to isecima iz novina i pismima koja mu je... koja mi je nedavno pisala. Zatim mi je dao hiljadu dolara - Dok, da samo znate kakve e cene biti za dvadeset godina! - i predloio mi da malo razgledam okolinu. "Podaci iz novina ukazivali su da je Berkli bio na mestu gde je bio - oh, budui izraz. Bilo kako, San Francisko je tano naspram Zaliva, a ja sam oduvek eleo da ga posetim." "Kako je izgledao Berkli?" upitao sam, seajui se poseta tom ozbiljnom i uglednom univerzitetskom gradu. Opisao mi ga je koliko god je bolje mogao. Ali te 1951. nije bilo prave rei kojom bi se moglo doarati ono to sam upravo doiveo, taj divlji, stravian, razdragan, zastraujui, nakazni i uvrnuti napad na zdrav razum, kao to je Telegraf Avenija na zavretku sedme decenije dvadesetog stolea. "Zar nisi pomiljao na nevolje sa policijom?" Nastavio sam da se raspitujem. "Ne, zaustavio sam se u 1966. i pristupio jednoj grupi pod lanim imenom. Tu sam dobio lansku kartu na kojoj je pisalo da u 1969. imati dvadeset jednu godinu... Ulovili su me ti ljudi sa ulice. Priao sam im, ja, staromodni neotesanko, sasluao njihovo vienje tekuih dogaaja i to mi je bilo dovoljno. Proveo sam vie meseci meu radikalima. Bio je to ivot od danas do sutra, povremeni posao, demonstracije, marihuana, smrdljivi jastuk, prljave devojke." "Iz ovoga to si napisao, ne izgleda mi da si tome ba bio naklonjen" primetio sam. "Nisam. Siguran sam da je ika Dek imao nameru da uvidim kakav je oseaj biti neko ko je unapred upozorio civilizaciju koja ga je odgojila. Ali, promenio sam se." "Hmmm, pre bih rekao da si odskoio. Tvoj nain da umakne na pravi put. Ali, nastavi. ta se dalje desilo?" "Krenuo sam u dalju budunost." "I?" "Dok", ree on jedva ujno, "moete se smatrati srekoviem. Ve ste u poodmaklim godinama." "Zar u tada biti mrtav?" Srce poe da mi preskae. "Kada doe vreme za to, nema sumnje. Nisam proveravao, ali pouzdanao znam da ste u 1970. ivi i zdravi." udilo me je zato se nije nasmejao, kao to je mogao, saoptavajui mi lepe vesti. Danas znam; nije spomenuo Kejt. "Rat - taj rat - i njegove posledice dole su kasnije", nastavio je da pria istim hladnim tonom. "Sve je usledilo neposredno nakon one noi vetica u Berkliju, kojoj sam delimino prisustvovao." Uzdahnuo je i protrljao svoje umorne oi. "Vratio sam se u 1970, kada se pojavio nagovetaj stiavanja plime. Bilo je nekoliko ljudi, ak mladih ljudi, koji su bili sposobni da se suoe sa stvarnou. Ova gomila psovki... oni su mi pomogli u tampanju i raznoenju broure, mislei da sam zalutali republikanac." "Jesi li bio?" "Hvala Bogu da nisam. Ne mislite, valjda, da je ijedna politika partija bila od nekakve koristi za protekla tri ili etiri pokolenja, zar ne? A bie jo gore." Nanovo je ispraznio au, ali je odbio ponudu da mu sipam jo. "Bolje da sauvam bistru glavu, Dok. Zaista treba da smislimo neku dobru priu za izgovor. Znam da hoemo, jer mi je moje ne-mnogo-starije ja 17

omoguilo da saznam da u se izboriti sa svojim trenutnim nedaama. Ipak, to ne znai da moemo lako izbei obavezu koja je pred nama." "Vreme se ne moe izmeniti?" Ipak, Pitao sam se. "Mi - nai ivoti - uhvaeni su i zarobljeni u trajanju - kao muica u ilibaru?" "Ne znam, ne znam." Teko je uzdisao. "Znam da su svi moji napori bili uzaludni. Moji bivi drugovi nazvali su me izdajicom, moji novi prijatelji predstavljali su beznaajnu manjinu, a irenje naih tekstova ilo je vraki teko." "Ne oekuj uda u politici", primetih ja. "I uvaj se onih koji uda obeavaju." "U pravu ste. Shvatio sam to kada sam se malo pribrao i oporavio se od svih tih potresa iz budunosti. Zapravo, odluio sam da je moja obaveza da se vratim i ostanem uz majku. Konano, tako ovaj svet mogu uiniti barem malo manje uasnim." Nastavio je blaim tonom. "Nema sumnje da je blesavo to to sam zadrao brouru. Ali, moja najdraa mi je pomogla da je sastavim ... Pa, na neki nain, srea mi se osmehnula. Svoj ivot sada delim sa jednim ljudskim biem. Tek sada oseam kako sam bio usamljen." "Ti si u potpunosti jedinstven?" proaptao sam. "Ne znam. Mislim da nisam. Oni su, nesumnjivo veoma retki, ali je sigurno da, osim mene, ima jo putnika kroz vreme. Kako u ih nai?" povika on. "I da moemo da se udruimo, kakva je svrha toga?" 5. Birkelund je mnogo manje zanovetao i pravio neprilike nego to smo oekivali. Otiao sam kod njega u privatnu posetu i objasnio mu kako je sumnjivi tekst bio, u stvari, neupotrebljeni scenario za amatersku predstavu, naglasivi da je pisan podrugljivim tonom - a zatim sam mu oitao svetu lekciju o neprilinom ponaanju prema eni i pastorku. Prihvatio je to s vidljivom nelagodnou, ali je ipak prihvatio. Jer, kao to sam ve napomenuo, bio jE sve, samo ne zao ovek. Meutim, u kui je i dalje vladala napetost. Dek, svakim danom sve vie naprasit i svojeglav, dolivao je ulje na vatru. "Kako se samo promenio", ree mi Elinor u oaju. "U svom nastupu, ak potpuno. Ne mogu za sve sukobe kriviti samo Svena i njegove deake. Dek je esto zaista veoma ohol." Naravno da je bio, ojeen svojim domom, dosaivanjem u koli, optereen spoznajom dogaaja iz budunosti. Ali, nisam to mogao rei njegovoj majci. Niti je on mogao, za njeno dobro, uiniti ita osim povremenih nonih nestajanja u naredne dve do tri godine. "Mislim", rekao sam, "da bi najbolje reenje bilo da se Dek osamostali" "Bobe, njemu je tek osamnaesta", negodovala je ona. U najmanju ruku imao je dvadeset jednu, a moda i vie. Znao sam to. "Dovoljno je stasao da stupi u vojsku." Ve je bio prijavljen, kako propisi nalau, na svoj roendan. "Bie mu to prilika da pronae sebe. Moe biti primljen na lini zahtev, a isto tako moe sluiti u najmanjem moguem roku. Verujem da e nadleni iz kolskog odbora imati razumevanja ako ih lepo zamolim." "Ali, nipoto pre nego to zavri maturu!" Razumeo sam njen strah i razoaranje. "Moe nastaviti u vidu dopisne kole, Eli. A i u vojsci e imati zanimljiv izbor nastave, koju e bistri momak, poput Deka, zasigurno pohaati. Bojim se da je ovo na najbolji zalog." Dek se ve bio saglasio s predlogom. Jedan brzi skok u budunost pokazao mu je da e biti smeten u Evropi. "To je prilika za detaljno istraivanje istorije", rekao je, a potom hladno dodao: "Osim toga, usavriu znanje o oruju i ratnim vetinama. Bio sam nam rubu da izgubim glavu u dvadeset prvom veku. Nekoliko pripadnika druine ljudodera uhvatilo me je na prepad i da nisam uspeo da se trenutno otmem..." Vojska ba i nije pogodovala Dekovom temperamentu, ali je on prionuo na sticanje osnovne obuke, nastavio putem elektronike i u celosti izvlaio korist iz ponuenih mu mogunosti. Mnogo toga je, sasvim sigurno, uspeo zahvaljujui izletima u prolost. Ukupno, to je iznosilo nekoliko dodatnih godina. U pismima koja mi je slao, svoje uspehe je samo nagovetavao jer je znao da e pisma itati i Kejt. Oseao sam nepodnoljivu teskobu to joj ne smem rei stranu istinu, to nije mogla biti uz mene kada je Dek konano stigao kui na odsustvo i kada mi je satima pokazivao beleke, fotografije, uspomene. (Dodue, poneki detalji i nisu bili naroito oaravajui - pitanje vakcinacije, jezika, prevoza, novca, zakona, obiaja - otpadaka, zaraze, okrutnosti, nasilja)... "Dok, nisam mogao ni sanjati koliko je drugaiji bio srednjovekovni ovek. Ogromne razlike od mesta do mesta, od epohe do epohe, da, ali uvek... Orijent?... Ne, verovatno stoga to se Orijent najmanje promenio." Bilo kako bilo, posmatrao je Cezarove legije u 18

pobedonosnom maru kroz Rim i hitre vikinke lae kako poigravaju preko Oslo Fjorda, slavnog Leonarda da Vinija na delu... Nije bio u stanju da sve to temeljno proui. U stvari, strano ga je ljutilo to je veina njegovog iskustva bila povrna. Koliko se toga istinski moe nauiti u krajnje nepoznatom okruenju, meu ljudima iji jezik jedva da razume i kada te u svakom trenutku vreba opasnost da bude uhapen kao sumnjiv stranac, pre nego to uspe da se trampi za komad odee iz tog vremena? (Ipak, sve bih dao da sam mogao biti s njim.) Muan je bio oseaj izneveriti Kejt, ne rei joj! Ali ako je Dek outao svojoj majci, morao sam i ja svojoj eni. Dekova starija persona bila je, bie, sasvim u pravu to je detetu izgradila i utisnula refleks tajnosti. Razmotrimo posledice kada bi se saznalo da jedan ovek - ili mali deak - moe ploviti kroz vreme. Biti senzacija godine ni za koga nije ba prikladna sudbina. U ovom sluaju, pretpostavite samo bezbroj zahteva, molbi, mahnite nasrtaje pohlepnih, eljnih moi, ideoloki zaslepljenih, gubitnika dovoljno zaplaenih da uznastohje da ga iskoriste; zamislite nadmetanje izmeu drava ne bi li ga zatoile ili unitile, njega koji bi mogao biti pijun svih vremena ili neulovljivi zloinac. Pod uslovom da sve to preivi, a njegov zdravi razum i jeste, ubrzo ne bi imao boljeg izbora osim da se spase bekstvom u neko drugo stolee, gde e svoju nadarenost uvati u najstrooj tajnosti. Ne, mnogo je bolje bilo od poetka navui masku. Ali, od kakve je onda koristi ovaj neverovatni dar? "Kako se moja sluba bliila kraju, sve sam vie vremena provodio u razmiljanju, a manje u tumaranju", rekao mi je. Ponovo smo mojim brodiem otili na jezero Vinego. Dek se vratio kui, otputen dve nedelje pre isteka roka, i imao je jo mnogo toga da mi ispria. Najvanija od svega bila je injenica da je bio potreban svojoj majci kao moralna podrka u razvodu sa Birkelundom i kao utoite od niza bolnih prizora. Bio je jo zreliji, ne samo telesno. Pre dve godine suprotstavio mi se ovek: veoma mlad ovek koji je polako i oprezno traio izlaz iz pometnje i povreenosti. Dek Hevig koji je sada sedeo u kabini potpuno je vladao sobom. Zamenio sam lulu i otpustio kormilo. Brodi je, nagnuvi se, promenio pravac, gruvajui po talasima. Prolee je blistalo povrh plavetnila vode; proimao nas je opojni dah zelenila sa uma i polja, slasni miris jabuka u cvatu i zemlje koja se ponovo raa. Hladan vetar je huao, nosei sokola u svojim kovitlacima. "Imao si o mnogo emu da razmilja", odgovorih mu. "Za poetak", primeti on, "kako je mogue putovati kroz vreme?" "Pa, recite mi, gospodine Bounse, kako je mogue putovati kroz vreme?" Moja ala ga nije nasmejala. "Na teaju iz elektronike stekao sam zadovoljavajue dobro znanje iz osnova fizike. Dosta toga sam proitao na svoju ruku, ukljuujui i gradivo po koje sam morao da skoknem u vreme - knjige, budua izdanja asopisa 'Scientific American', 'Nature' i ostalih. Sve teorije kau da je ovo to ja inim jednostavno nemogue, poevi od zakona o odranju energije pa nadalje." "Eppur si muove." "A?... Oh, da. Dok, izuavao sam doba renesanse u Italiji pre nego to sam je posetio i ustanovio da Galileo nikada nije izgovorio tu reenicu. Niti je ikada, zapravo, bacio neki predmet sa krivog tornja u Pizi." Izvalio se na klupu i otvorio jo po jednu flau piva."Da nastavim. Postoje 'kvake' u zakonu o odranju energije u koje zvanina nauka ne sumnja. Govorei jezikom matematike, granice sveta mogu imati konane, ako ne i beskonane neprekidnosti i mogu predstavljati viestruke funkcije. Po mnogo emu, putovanje kroz vreme moglo bi se poistovetiti sa putovanjem nadsvetlosnom brzinom, a fiziari tvrde da i to nije mogue." Posmatrao sam oblaie dima iz svoje lule kako se sudaraju na povetarcu. "Ostavio si me nekoliko svetlosnih godina iza sebe", primetih ja. "Nita nisam shvatio od tvog predavanja, osim to sam stekao utisak da ne veruje da je ita, ovaj, natprirodno ukljueno u putovanje kroz vreme." On klimnu glavom u znak odobravanja. "Ba tako. Nezavisno od vrste procesa, izvesno je da ono potuje granice prirodnih zakona, u sutini zakona fizike. Sve se temelji na uzajamnoj povezanosti materije i energije. I onda, zato sam jedini koji to moe da ini? Na kraju sam bio prinuen da zakljuim da je u pitanju neka osobenost mojih gena." "Oh?" 19

"Kroz priblino deset godina bie otkrivena molekularna osnova nasleivanja." "Molim?" Uspravih se kao strela. "O tome mi mora vie ispriati." "Kasnije, kasnije. Objasniu vam sve o DNK i ostalom, to god bolje budem umeo, mada to nije najbolji primer za ono to elim da vam kaem. Smisao je u tome da nai geni nisu prosta matrica za izgradnju fetusa. Oni deluju tokom celog ivota i igraju ulogu u proizvodnji enzima. Geni s pravom predstavljaju jedininu grau ivota... ta jo, osim enzima, moe biti ukljueno? Ali, ovo oveanstvo e pre unititi sebe nego to e odgovoriti na to pitanje. Meni se ini da postoji neka vrsta rezonance - ili neto slino - u tim ogromnim molekulima: i ako genima poe za rukom da rezoniraju na pravi nain, eto vam putnika kroz vreme." "Pa, zanimljiva pretpostavka." Dekovo prisustvo poelo je da me ini sklonim samopotcenjivanju. "Imam empirijske dokaze", napomnu on. "Dok", nastavi on uz vidljiv napor, "bio sam sa svega nekoliko ena. Ne u ovoj deceniji. Previe sam krut i usiljen za dananje ene. Ali, etajui kroz vreme, ponekad mi je prilino lako uspevalo da iskoristim dra svoje tajanstvenosti." "estitam", rekoh, u nedostatku neeg pametnijeg. Srameljivo je skrenuo pogled preko jezera. "To ne znai da sam bez oseanja u odnosu na ene", dodade on. "Hou da kaem, ako ele muvanje na brzaka, kao one Dakota devojke pre dva-tri stolea, odlino, pristajem. Ali ako je to ozbiljna veza, oseam se odgovornim. ak iako ne nameravam da s njom provedem ostatak ivota - a pitam se da li u se ikada oeniti - uvek proverim njenu budunost za narednih nekoliko godina, sve dok se ne uverim da se osea izvrsno." On skupi lice u grimasu kao da je preterao. "Barem onoliko sjajno koliko je to obinom smrtniku dozvoljeno. Moral mi nije davao hrabrosti da vidim i njihovu smrt." Nastavio je posle kratke pauze. "Udaljavam se od teme, ali za mene je to vano. Objasniu vam na primeru sa Meg. Bio sam u Londonu u elizabetansko doba. Moje tekoe zbog nepoznavanja ivotne sredine bile su manje nego to bi bilo uobiajeno, mada mi je trebalo neko vreme da se snaem i nauim tadanji izgovor engleskog jezika. Prilino lako promenio sam za novi komad srebra koji sam poneo sa sobom ljudi danas ne shvataju koliko je u, ovaj, tako razmetljivoj prolosti bilo sumnjienja i zakonskih propisa iako mislim da me je preprodavac prevario. Svejedno, imao sam dovoljno para da se smestim u prijatnom rustikalnom prenoitu, da poseujem 'Glob' i ostala zgodna mesta za provod. Jednog dana zadesio sam se u zabitom kraju grada. Iznenada me je neka ena cimnula za rukav i ponudila mi devianstvo svoje keri, po izuzetno niskoj ceni. Prestravio sam se, ali pomislih da, u najmanju ruku, mogu videti siroticu, moda joj ponuditi novac, a moda ak i pokuati da nagovorim svog gazdu da je uzme za asnu slukinju... Nema anse." (Jo jedan od njegovih zastarelih izraza.) Bila je uznemirena, ali odluna. I poto mi je sve potanko objasnila, morao sam priznati da je zabludela devojka slobodnog duha imala vie ansi za uspeh kao prostitutka nego kao slukinja, imajui u vidu da bi u potonjem sluaju imala mukotrpniji ivot. Neko bi je, vrlo verovatno, tako sposobnu i obdarenu, hteo za sebe, ali klasne razlike i suprotnosti bile su kakve su bile. Bila je zgodna i otresita, i izjavila je da je bolje da pripadne meni nego nekom odvratnom, prljavom, bubuljiavom matorcu. I ta sam mogao da uradim? Iskrena, nesebina dobrota nije postojala u njenom nainu razmiljanja. Da nekim sluajem nije uvidela moju sebinu pobudu, pomislila bi da je sve to previe ozbiljno i uasno za nju i pobegla bi glavom bez obzira." On otpi nekoliko dobrih gutljaja piva. "Shvatate li?" nastavi izazovno. "Poveo sam je sa sobom i preselili smo se u pristojniju etvrt. U ono vreme nije bilo propisa koji bi nas, s obzirom na njene godine, spreavao da ivimo zajedno. Zaboravite dananje srednjokolke; sasvim sigurno ne bih dotakao ni jednu od njih. Meg je bila ena, naprosto mlada ena. iveli smo zajedno etiri godine njenog ivota. Naravno, za mene je to znailo plaanje unapred iznajmljenog stana za povremene dolaske iz dvadesetog veka. Kao vojnik, ponekad sam bio na dunosti u Francuskoj. Naravno da sam mogao da pobegnem kad god sam hteo i da se vratim pre isteka dozvole za izlazak, ali je trebalo platiti put do Engleske, a osim toga bila su tu i sva ostala stolea... Ipak, verujem da mi je Meg bila odana. Da ste samo mogli videti kako me je branila od nasrtaja svojih roaka! Rekao sam joj da radim u holandskoj diplomatskoj slubi... Ali, preskoimo detalje. Udaljavam se od glavne teme. Naposletku, skromni, mladi kalfa zaljubio se u Meg. Blagoslovio sam njihovo venanje i kupio im svadbeni dar. A zatim sam, u nekoliko nasuminih skokova u narednu deceniju, proverio da li je Meg dobro. I bila je, barem nalik onome to sam prieljkivao." 20

On tuno uzdahnu. "Da se vratimo na sutinu stvari, Dok. Poevi od prve godine braka, Meg je izrodila pola tuceta dece. Ali, zato sa mnom nikada nije zaela. Niti je ijedna ena, koliko sam mogao da utvrdim, sa mnom zaela." Proverio je svoju plodnost i test je pokazao da je s njim sve u redu. Niti on, niti ja, nismo imali elju da se due zadravamo na njegovoj linoj ispovesti. To me je snano navelo na razmiljanje kako je naa dua osetljiva na sve to nam se u ivotu dogaa. "Hoe da kae", rekao sam lagano, "da si mutant? Da nosi u sebi promene koje te ine pripadnikom nove vrste?" "Da. Mislim da su moji geni u toj meri neobini." "A tebi slini putnici kroz vreme - neka ena...?" "Da, svakako, Dok." Upotrebio je jedan od novih buduih izraza. Jo neko vreme sedeo je mirno na suncem obasjanom, vetrovitom danu, a zatim ree: "Samo po sebi, to i nije od velikog znaaja. Ono to jeste vano, to je pronai sve ostale putnike kroz vreme - ukoliko ih uopte ima - i videti ta se korisno moe uiniti povodom svih onih uasa koji nas ekaju u budunosti. Ne mogu da verujem da sam samo sluajnost bez ikakvog smisla!" "I, kako namerava da to izvede?" Zurio je u mene ladnokrvna izraza lica. "Za poetak, nameravam da se obogatim." Godinama koje su usledile, jedva da sam znao ta se sa njim dogaa. Viali smo se u razmacima, vie da bismo sauvali prijateljstvo, nego da bih bio u toku zbivanja jer, bio je eljan druenja sa Kejt isto kao i sa mnom. Ali, novosti o njegovom napredovanju stizale su do mene iz sasvim drugih izvora. esto mi je, u odsustvu, bivao san u mislima, toliko je odudarao od naeg dan-za-danom brzoprolazeeg malogradskog ivota, podizanja naih sinova, doivljaja sa snahama i unucima. A onda bi se pojavljivao, kao iz tame, i satima bi, taj usamljeni, prognani ovek, imao potpunu vlast nada mnom. Nije delovao kao zanesenjak. Nastavio je, zapravo, da proiruje vidike i razvija umenost koja mu je pomagala da osmisli ovaj svet. Mo shvatanja pruila mu je iroko obrazovanje, mada je bilo oigledno da su istorija i antropologija bile glavne odrednice koje su ga zanimale. Bio je srenik koga je priroda obdarila da sa lakoom ui jezike. (Pitali smo se koliko ima putnika kroz vreme kojima su krila potkresana, jer su bili u potpunosti lieni tog dara.) Zajedljiv smisao za humor i tradicionalna srednjezapadna utivost bili su u njemu sjedinjeni na nain koji je njegovu prisutnost inio izuzetno prijatnom. Postao je veliki sladokusac, ali je jo uvek bio sposoban da, bez prigovora, ivi na bakalaru i suvom hlebu. Imao je kunu (brod sa dva jarbola) u Bostonu, kojom je Kejt i mene odveo do Zapadne Indije povodom proslave naeg odlaska u penziju. Dok se u deatvu ophodio uzdrljivo po tom pitanju, sada sam uvideo da je imao izrazit oseaj za lepotu, prirodnu kao i onu koju je stvorio ovek; od potonje, posebnu ljubav je gajio prema baroku, klasinoj i kineskoj muzici, za prvoklasne brodove i oruje i za helensku arhitekturu. (Boe, ako postoji, od sveg ti srca hvala to sam na fotografijama Deka Heviga imao priliku da vidim lepotu Akropolja, pre nego to se pretvorio u ruevine.) Bio sam jedini koji je delio njegovu tajnu, ali ne i jedini njegov prijatelj. Kad pomislim, mogao je biti blizak sa svim velikanima prolosti, Mojsijem, Periklom, ekspirom, Linkolnom, Ajntajnom. Ali, u stvarnosti, bilo je previe prepreka. Osim jezika, obiaja i zakona, od uvenih ga je ograivalo to to su uvek bili zauzeti, upadljivog ponaanja ili praeni gomilom oboavalaca. Ne, Hevig - u njegovom prisustvu obraao sam mu se sa 'Dek', ali sad mi se ini da je prirodnije da napiem njegovo prezime - Hevig mi je pripovedao o ljudima poput njegove, pune ivota, male Meg (pokrivene prainom od trista godina), o gortaku koji se pridruio Luisu i Klarku, ili o priprostoj brkatoj starini, koji je marirao uz Napoleona. ("Nije tano, Dok, da je oveanstvo kroz istoriju teilo boljitku, nije, nije. Umiljamo da je tako, samo zato to smo kroz dogaaje iz prolosti stigli do nas samih, izvrsnih i slavnih. Razmislite, ipak. Zaboravimo sva ona romantina predanja i sagledajmo injenice. Proseni Francuz iz 1800. nije bio manje slobodan od prosenog Engleza. Francusko carstvo moglo je ujediniti Evropu i u okviru nje ostvariti sopstvenu slobodu. Onda, moda, ne bi buknuo Prvi svetski rat u kome je zapadna kultura samu sebe unitila. Jer, znate i sami, da se upravo tako i dogodilo. Jo uvek uurbano krvarimo do smrti, ali neemo ba mnogo postii.") U razdoblju izmeu sticanja novanih sredstava koje je nameravao da upotrebi za svoj poduhvat i usavravanja plana potrage za momcima mutantima, svoje etnje kroz vreme uglavnom je koristio zabave radi. "Biu iskren", iskezio se, "primeujem da sve vie uivam u podlom nainu ivota." 21

"Pariz iz vremena Tuluz-Lotreka?" upitah nasumice. Ve mi je rekao da smo previsoko ocenili negdanju dekadentnu klasu, koju je, u najmanju ruku, inio sloj bogatih, usko povezanih ljudi, nimalo naklonjenih strancima. "Pa, moram priznati, nisam to pokuao" odgovori on. "Ali, moe biti dobar predlog. S druge strane, Storivil u svom cvatu..." Nisu ga zanimale bludnice; ako nita drugo, bio je video dovoljno ljudskih sudbina i znao koliko je esto njihova bila uasna. Vie je bio naklonjen ivotnijim zabavama i drutvu ljudi za koje je rekao da su bili trezveniji od veine njegovih vrnjaka, a da ne pominjemo one iz 1970. U meuvremenu, polo mu je za rukom da postane bogat. Rekli biste da to i nije bilo teko izvesti. Bilo je dovoljno da sazna cene proizvoda na berzi - na primer, 1929. je oigledna godina - i da se upusti niz talase Vol Strita. Ali, injenica je da je Dek postupio sasvim drugaije. Za ta je on, zapravo, mogao upotrebiti novac? Dok je bio smeten u Evropi, za platu koju je dobijao kupovao je zlato i srebro, koje je, zatim, prodavao za gotovinu u razliitim razdobljima devetnaestog, ili kasnog osamnaestog veka. Stekavi taj mali poetni ulog, mogao je da otpone sa trgovinom. Uzimao bi odabrane potanske marke i novie iz budueg vremena i prodavao ih nakupcima; onda bi se vratio u prolost, ponevi nekoliko aluminijumskih posuda, koje su, u vreme pre pronalaska Halovog procesa, bile skuplje i od samog zlata. Ovi i slini poslovi bili su kratkog daha, jer je bio ogranien masom koju je mogao poneti, i jer se nije usuivao da previe skree panju na sebe. Nameravao je da ve tada zapone sa ulaganjem novca u cilju bogaenja, ali je odustao od te zamisli. Obiaji i pravila bili su mu previe neobini, previe zamreni, da bi ovladao njima za sve godine ivota koje je eleo da proivi. Osim toga, hteo je da to uini u stoleu kome je pripadao; ako nita drugo, kada bude zapoeo sa istraivanjem, bie mu od velikog znaaja mogunost da se hitro kree po velikim razdaljinama. Stoga nije mogao tek tako da, po sloenoj kamatnoj stopi, ostavi novac u nekoj poluudaljenoj prolosti. U godinama koje slede, bilo je previe rizika da stvari krenu nizbrdo. ak i u najpovoljnijim okolnostima, kao to je bila 1929, zlato koje bi doneo predstavljalo je srazmerno bezvredan iznos. Kreui se tamo-amo kroz ta mahnita vremena, mogao ga je pretvoriti u bogatstvo - ali uz stroga ogranienja, poto nije smeo da bude upadljiv. Morao je, takoe, da uzme u obzir i sijaset dravnih ustanova, koje e se za neku godinu, bolje nego ikad, naoruati preteranom radoznalou. Nikada me nije do detalja uputio u nain na koji je delovao. "Iskreno govorei", rekao mi je, "voenje finansija probija me kao svrdlo. Obezbedio sam nekoliko prodornih, estokih kompanjona da se bore s tim, a novac poverio izuzetno pouzdanoj banci i dozvolio im da se mnogo vie udalje od moje 'ekonomske analize' nego to je zaista bilo nuno." U stvari, Don Frenklin Hevig osnovao je fond, koji je ukljuivao i sporazum oko plaanja poreza i tome slino, iz koga je, 'bilo kom posrednom mukom potomku' koji je zadovoljavao izvesna nedvosmislena pravila, trebalo isplatiti odreeni iznos na njegov dvadeset prvi roendan. Rei u jo da je banka bila jedna od onih istonjakih, sa stubovima u romanskom stilu, u koju se, nalik crkvi, teko probijao traak svetlosti i u ijem se trezoru, pretpostavljam, nalazio komadi Plimutske stene. I tako, kada je Don Frenklin Hevig, drugostepeni potomak, konano, 1964. postao milioner, odigralo se to krajnje oprezno, bez ikakve pompe. Dodue, u njegovom rodnom Senlaku 'Trumpet' je objavio da mu je neki daleki roak ostavio u naslee ogromno bogatstvo. "Prepustio sam banci da se i dalje bake sa dolarima", rekao je. "Na meni je bilo samo da potpisujem ekove." Na kraju krajeva, jedina svrha njegovog bogatstva bila je da ostvari svoj cilj. Ne, nekoliko ciljeva. Ve sam pomenuo stvari u kojima je uivao. Dodao bih jo novanu pomo njegovoj majci i, veoma neprimetno, ostalima. Bilo mu je ispod asti da da prilog nekoj dobrotvornoj ustanovi. "One slue samo za zgrtanje velikog novca", poverio mi je, "jer njihove glaveine zarauju na tome vie para nego vi, Dok. Osim toga, iako zvui okrutno, rei u vam, bez uvijanja, da ova zemlja ima previe ljudi. Da ste mogli videti Crnu Smrt (kugu) na delu, teko da bi vas mogla potresti sudbina nadniara sa Misisipija." Ukorio sam ga, prijateljski, da nije u redu to govori kao pravi desniar, kada je i sam bio svedok drutvene nebrige o sirotinji, ali mi je on, prijateljski, uzvratio istom merom, da su liberali, poput mene, jedini koji, do dana dananjeg, niti su ta nauili, niti ta zaboravili, a zatim smo u to ime nazdravili ... Ali, verovao sam da je, nimalo se ne uzrujavajui, izbavio barem nekoliko osoba; i injenica je da je dao bogat doprinos za unapreenje drutava za ouvanje ivotne sredine. 22

"Potrebne su nam zalihe ivota, svake vrste ivota", objasnio mi je. "Danas za nau duu - uitak u zelenilu i prostranstvu. Sutra za opstanak, za goli opstanak." Presudni rat, rekao mi je, ni u kom sluaju nee biti samo obina tua kapitalista protiv komunista, kako je veina nas zamiljala pedesetih godina. "Za sada imam samo nejasnu predstavu o tome ta e se dogoditi, to i nije iznenaujue, jer su moje posete bile kratkotrajne - morao sam da obratim panju na radioaktivnost i jo mnogo drugih stvari - i ko je, uopte, kao neposredni uesnik naknadnih dogaaja, bio u stanju da mi da razumno objanjenje? Doavola, Dok, ueni ljudi se jo uvek, kao da se otimaju za preostalu konzervu psee hrane, prepiru oko toga ta nije valjalo od 1914. do 1918, ili se oruaju protiv Monga koji e pohrliti preko Beringovog moreuza to e se, usled sve one praine izbaene u atmosferu, konano zamrznuti." Njegov je utisak bio da je to, poput Prvog svetskog rata, bio sukob koga su svi predoseali, iako ga niko nije eleo, i da bi ljudi pred njim ustuknuli, samo da su mogli sagledati posledice. Smatrao je da je sukob bio manje ideoloki, a mnogo vie ekoloki. "Proganja me pomisao da je sukob, ne samo to je usledio kao posledica pretvaranja ogromnih prostranstava u pustinju, zapravo stigao sa velikim zakanjenjem. Da li vam je poznato da okean proizvodi polovinu celokupnog kiseonika na naoj planeti? Nadomak 1970. plankton je bio zagaen insekticidima. A do 1990. svaki okean bio je u toj meri zapenuan i smrdljiv, da se ne biste usudili da u njemu zaplivate." "Ali, zar se to nije moglo predvideti?" upitao sam. Zlobno me je pogledao ispod oka. "Da. Pokret za zatitu ivotne sredine bio je veoma snaan, bar izvesno vreme. Mogli ste videti nalepnice sa porukom 'Zatitimo prirodu' na vetrobranima kola koja su vozili dugokosi mladii - kola iz kojih je kapalo ulje gde kod bi se parkirala i kojima bi odjezdili u oblaku dima, guem nego to bi vaa lula mogla da proizvede... Pre mnogo vremena, pomodarstvo je bilo neto sasvim drugo, zaboravio sam ta. Bilo kako bilo, pokret je u celini - u talasima novih povoda - na kraju odumro. Ljudi, jednostavno, vie nisu marili za to. Vidite, to je, u optem nastojanju, bio jedini zakljuak koji je imao smisla. Znam da je glupo jedinu krivicu pripisati neem tako nesagledivom kao to je Presudni rat sa svojim preteama i naslednicima. Pogotovo to jo uvek nisam naisto ta se stvarno dogodilo. Ali, Dok, oseam se odgovornim, jer je neosporna injenica da je sva ta nesrea delom potekla ba iz ove zemlje, najmonije na svetu, zemlje u kojoj su roena mnoga dobra i mnoga zla... i koja nikada nije bila istinski spremna da se suoi s odgovornou koju donosi mo. Krajnje neodluno, pokuaemo da zaustavimo neke neprijatelje u Aziji, i zato to emo biti neodluni, rtvovaemo ljudske ivote - obostrano - bez imalo svrhe. Nadajui se da emo pomiriti ono to je neizmirivo, izgubiemo i ono malo prijatelja to nam je preostalo. Ljudi, izabrani od naroda da mu slue, zvanino e izjednaiti inflaciju sa rastom cena, a to je kao kad biste izjednaili crveni osip sa virusom boginja; a tome e jo pridodati ogranienja u rastu plata i cena, to je poput pokrivanja pukotina tapetama na kui iji sami temelji prskaju. Na taj nain propast privrede uspostavlja nemo u meunarodnim razmerama. Imuni belci postae dovoljno svesni injenice da su zapostavili manjinu i pruie im dovoljno da izazovu njihov gnev, koji im nee biti od velike pomoi; gnev e izazvati buru dogaaja koji e pregaziti i poslednji trag napretka. Vezano za nae budalaste sitne pokuaje da uspostavimo sklad izmeu onoga to crpimo iz ivotne sredine i onoga to joj vraamo - pa, pomenuo sam ve automobil sa ekolokom nalepnicom. U poetku, Amerikanci e imati straan oseaj krivice. Postepeno, taj e oseaj jenjavati. Konano, postae sasvim ravnoduni. Na kraju krajeva, bie sposobni da sebi priute mnoge naine za ublaavanje bola, verujui da je to, lano bivstvovanje, ivot kakav su zaista eleli. Pitam se nisu li, negde duboko u sebi, pozdravljali viemilionsko umiranje sopstvenog naroda." I tako je u februaru 1964. Hevig nasledio bogatstvo koje je sam sebi stvorio. Ubrzo nakon toga prihvatio se posla da uvrsti vlastitu prolost, mesecima provodei ivot u liku ika Deka. Kada sam ga upitao emu tolika urba, odgovorio je: "Izmeu ostalog, elim da unapred saznam to je mogue vie o onome to e se deavati posle mene." Nakratko sam se zamislio nad tom izjavom, ali sam u poslednjem trenutku odustao od namere da ga upitam o sutranjici mene i moje porodice. Sve do dana kada je sahranjena Kejt, nisam shvatao kakvu bi mi dobit to pitanje donelo. 23

Nikad nisam upitao Heviga da li je ranije ve video mesto njenog venog poinka. Ako i jeste, nije se odao. Budui da sam lekar, mislim da mi je bilo sasvim jasno kako je mogue biti nasmejan, a imati takvo saznanje. Nije se vraao redom u sve dogaaje iz svog detinjstva. Bilo bi to prilino dosadno. Umesto toga, izabrao je posete u minule dane kada je bio student na dravnom univerzitetu. Nameravao je da sebe potedi neprijatnosti kada se ponovo nae u ne-engleskom govornom podruju. Osim toga, bila mu je neophodna osnovica za sravnjivanje jezikih promena u budunosti; tamo ili tada, esto se, zbog nepoznavanja jezika, istinski oseao gluvonemim. Panju je usmerio na izuavanje latinskog i grkog jezika - naroito grkog, koji je, iako raznovrstan po oblicima, bio u irem opticaju kroz prostor i vreme nego to je to bio klasini latinski - a zatim francuskog, nemakog, italijanskog, panskog, portugalskog (i engleskog), sa naglaskom na njihovom poreklu i razvoju - i, na kraju, poneto od hebrejskog, aramejskog, arapskog, a dobrim delom i nekoliko od bezbroj polineanskih nareja. "Imaju zaista sjajnu civilizaciju, na drugom kraju mranih stolea", rekao mi je. "Jedva da sam na nju bacio pogled, i ne bih umeo da suvislo kaem ta se sada tamo deava. Meutim, izgleda da narodi sa Pacifika gospodare svetom i govore najavolskijim kreolskim jezikom koji se moe zamisliti." "Znai, ima nade!" rekoh poletno. "Preostalo mi je da to pouzdano utvrdim." Prostrelio me je pogledom. "Vidite, zamislite da ste putnik kroz vreme koji je roen u Egiptu iz doba faraona. I pretpostavite da ste stigli u svet sadanjice, da se muvate okolo i pokuavate da ostanete neprimeeni. Kakav je smisao toga? Da ste se upitali vodi li ovaj napredak oveanstva dobrom ili loem, da li bi vam to neto znailo? to se mene tie, nisam pokuao da istraujem dalje od ranih stupnjeva Federacije Maurai. eka me jo mnogo godina napornog rada da bih je kako valja shvatio." Vie su ga, zapravo, zanimale epohe davnih vremena, koje su za njega bile isto toliko ivotne koliko i na ivot danas ili sutra. Mogao je da ih blagovremeno izuava - sa vie detalja nego to moete zamisliti, osim ako niste po profesiji istoriar - tako da je bio dovoljno spreman da se kroz njih kree sa lagodnim oseanjem slobode. Jer, iako je video dovoljno strahota iz ljudske istorije, ba nita, ni Crna Smrt, ni spaljivanje jeretika, ni krstaki pohodi, nisu se u njegovom umu mogli uporediti sa Presudnim ratom. "Zamalo da itava planeta ode u propast", rekao je. "Verujem da su meni slini putnici kroz vreme u najveem broju uspeli da se spasu. A opet, s druge strane, vea je mogunost da ih pronaem u nekom srenijem, ili barem malo manje nesrenom dobu." Prionuo je da ostvari svoj zadatak i imao je, bioloki, oko trideset godina kada je konano u tome uspeo. Dogodilo se to u Jerusalimu, na dan Raspea. 6. Uputio me je u svoj plan 1964. Nameravao je, koliko god je to bilo izvodljivo, da preskoi razdoblja dvadesetog veka jednaka onima koje je proveo u nekom drugom vremenu, kako njegove prave i kalendarske godine ne bi bile u velikom raskoraku. Izvesno vreme nisam ga viao. Nije vie boravio u Senlaku, ve se preselio u Njujork, gde je imao sedite - sada je to bio potanski fah, a 1890. raskoan apartman, ostvaren novcem koga je zaradio kupujii zlato, kada to vie nije bilo protivzakonito i preprodavajui ga prilikom putovanja u prolost. Dodue, povremeno nam je navraao u posete. Kejt je bila dirnuta njegovom panjom. I ja sam bio, ali, osim toga, znao sam da sam mu bio potreban kao jedini uvar njegove tajne. "Zato ... sasvim si u pravu!" uzviknuo sam. "To je prilika koju nijedan putnik kroz vreme, barem od onih iz hrianske epohe, ne bi propustio. Zato to nisi ranije uinio?" "Razlog je jednostavniji nego to biste oekivali, Dok", odgovorio je. "Treba dobro povui da bi se stiglo do te krajnje daleke i nepoznate zemlje. Osim toga, da li je datum dogaaja dovoljno pouzdan? Ili, ak, sam dogaaj?" Zatreptao sam. "Hoe da kae da nikad nisi pokuao da traga za istorijskim Hristom? Znam da nisi religiozan, ali sav taj veo tajne koji ga obavija..." "Dok, ta je on bio, ili, da li je uopte postojao, mogu biti pitanja za akademsku raspravu. Vano je ono u ta su ljudi kroz sve ove vekove verovali. Od svog ivota ne oekujem samo bavljenje pukim istraivanjima iz linog zadovoljstva. Uostalom, ve je odavno isteklo vreme za igre i zabavu. Video sam previe ljudske bede. Putnik kroz vreme mora da bude od neke koristi; treba da postoji da bi pritekao u pomo." Usiljeno se nasmeio. "Znate da nisam svetac. Ali, moram da budem ono to stvarno jesam." 24

Odleteo je iz Njujorka u Izrael 1969. kada su Jevreji drali Jerusalim vrsto u svojim rukama i kada su posetioci mogli bezbedno da se kreu. Izaao je iz svog hotela, nosei torbu u ruci, i hodao du Jerihonskog puta sve dok nije naiao na plantau narandi koja mu se uinila pogodnom za skrovite. Tu je skoknuo unazad u prethodnu pono i poeo sa pripremama. Sa arapskom odeom, koju je kupio u radnji za turiste, mogao je da kroz biblijska vremena hoda nezapaeno. No, koji je vie liio na pribor za jelo nego na oruje, umetnuo je u korice i okaio o svoje bedro; retko je nosio vatreno oruje jer je uvek bio u mogunosti da umakne kada je bilo opasno. U konoj torbici bila mu je spakovana neophodna oprema: renik izraza (koje je po njegovoj narudbini sakupio ameriki diplomac), hrana, olja, tablete halazona, sapun, sredstvo protiv buva, antibiotici, novac, u stvari, nekoliko novia iz rimskog doba i mala poluga zlata, koju je po potrebi mogao da trampi. Poto je sklonio u torbu odeu u kojoj je doao, izvukao je i poslednji komad svoje opreme. Nazvao ga je hronolog. Bio je osmiljen i napravljen po njegovoj zamisli 1980, kada je mogao iskoristiti sve sjajne prednosti tadanje elektronike. Inenjerima koji su ga izradili bilo je moda potrebno manje dovitljivosti nego Hevigu da nae izgovor. Video sam tu spravu. Nalazila se u zelenoj, fino obraenoj mreastoj kutiji sa rukom, veliine dvadeset etiri puta dvanaest puta est ina. Kada se otvori poklopac, mogao se rasklopiti optiki instrument, koji je delimino podseaao na sekstant, sa ureajima za podeavanje i oitavanje razdaljine. Ispod toga nalazio se siuni, veoma prefinjeni raunar koji se napajao iz nikl-kadmijumskih baterija. itava naprava bila je teka oko pet funti, to je na granici polovine teine koju putnik kroz vreme sme da ponese i to objanjava razlog zbog kojeg je Hevig nerado nosio pitolj sa sobom. Iako su ostali delovi opreme bili, u naelu, od vee koristi, nijedan nije bio ni priblino vredan kao hronolog. Zamislite Heviga kako se projektuje napred ili nazad kroz vreme do eljenog trenutka. Kako zna 'kada' je stigao? Prilikom kraih skokova mogao je da broji dane, ili da proceni koliko ima sati po poloaju sunca i zvezda, ako mu asovnik nije bio pri ruci. Ali, hiljade godina sadre treinu miliona svitanja; pri tom, uvek je postojala mogunost da mnoga od njih nee biti raspoznatljiva, zbog olujnog vremena, privremene graevine ili sline nesrene okolnosti. Hevig zapoe da oitava svoj instrument. No je bila vedra i dovoljno hladna da dah pretvori u paru; svetla Jerusalima nazirala su se kroz izmaglicu na severnom horizontu, dok je ostatak zemlje, osim zabaenih kua i vozila u prolazu, leao u spokojnoj tami; visoko na nebu kruila su blistava sazvea. Uskladio je poloaj meseca i dve planete sa poloajem sazvea, podesio tano vreme po Griniu i geografske koordinate na odgovarajuim skalama i pomerao dva nonijusa dok nije dobio broj koji se podudarao sa nedeljom Pashe, Leta Gospodnjeg 33. ("Izgleda da je datum dobro utvren" napomenuo je. "Naposletku, to je datum na koji bi svako ciljao." Nasmejao se. "Otkucaj Hristovog roenja. Jedina pouzdana stvar u vezi toga je da se nije desilo usred zime - s obzirom na to da su pastiri izveli stada na panjake!") Udisao je i izdisao vazduh polako i duboko da bi krv zasitio kiseonikom. Zatim je udahnuo punim pluima - ne napreui se previe, jer bi na to utroio suvie energije, ve samo koliko mu je bilo potrebno za poetnu zalihu - i otisnuo se niz pravce sveta. Bio je to neopisivo uzbudljiv oseaj, koji je podseao, kako mi je kasnije rekao, na plivanje spram nadolazee plime. Sunce je izalo na zapadu i proklizavalo ka istoku; onda, to je vie ubrzavao, svetlost se polako pretvarala u nejasno podrhtavanje sivila, sve dok se obrisi oko njega nisu stopili u potpunu senku. Sve se odvijalo u mukloj tiini. Na kratko je opazio eksploziju, moda granate - maglovito i neujno - ali, da li je to bio estodnevni rat, ili Rat za nezavisnost, ili Prvi svetski rat? U izmaglici, burna prolost izgubila je svoj lik. Te oblane noi kasnog devetnaestog veka bio je prinuen da se vrati u normalno vreme da bi udahnuo. Na hronologu, mogao je oitati taan datum da je eleo da se ponovo ustremi ka zvezdama; senzori na hronologu otkrivali su svako zraenje koje se probijalo kroz oklop nagomilanih oblaka. Ali, nije bilo svrhe. Dva jahaa, verovatno turski vojnici, iznenada se pojavie u blizini. Njihovo prisustvo bilo je suvie kratkotrajno da bi ih zapazio dok je putovao kroz vreme, ak i na svetlosti dana. Nisu ga primetili u tami. uo je samo tupi odjek potkovica kako se udaljavaju. Nastavio je. Iako je bilo mrano, pejsa je poeo primetno da se menja. Obrisi su uglavnom ostali isti, ali sada je mogao da raspozna kako se smenjuju umarci, proplanci, pustinja i oranice. U prolazu, uinilo mu se da je video ogroman, od drveta izgraen stadion, na kome su Krstai odravali viteke turnire pre nego to ih je 25

Saladin proterao iz njihovog, u krvi ogrezlog kraljevstva. Namah je doao u iskuenje da zastane, ali je ipak ostao pri svom zadatku. to je bio blii odreditu, morao je praviti ee prekide da bi udahnuo vazduh. Putovanje mu je strahovito crplo snagu; srce u grudima estoko mu je lupalo pri pomisli da bi za nekoliko sati mogao dostii svoj san. Na hronologu je treperilo upozoravajue svetlo. Instrument je, savrenom brzinom i tanou, mogao pratiti poloaj Sunca, Meseca, zvezda i planeta, ne odailjui, pri tom, svetlosne signale. Bio je neosetljiv i na nagle promene u pravcu kretanja; ali, kada bi prepoznao poloaj nebeskog prostora koji odgovara odreditu, mogao je to biti jedino trenutak vremena za kojim se tragalo. Zasjalo je crveno svetlo i Hevig stade. No etvrtka bila je na izmaku. Ako je verovati Bibliji, sve se ve odigralo: Tajna veera, agonija u vrtu, Isus, baen u okove, ekao je da ga izvedu pred Pilata, sueno mu je, bievan je, privezan i prikovan za krst, proglaen mrtvim i poloen u grob. ("Bili su vezani na krstu", ispriao mi je Hevig. "Klinovi ne bi mogli da izdre teret; ake bi se rascepile. Ponekad su, po zadranom obiaju, zakucavali na krst u znak posebne odmazde." On pokri lice rukama. "Dok, video sam ih kako vise, jezika pocrnelih od ei, podnadulih trbuha - kroz izvesno vreme ne uju se vie njihovi krici i, beivotnih oiju, tiho mumlaju u samrtnom ropcu. A smrad, taj smrad! esto umiru tek za nekoliko dana. Pitam se koliko li je Isusovo telo bilo iznureno, kad je tako brzo umro ... Nekoliko prijatelja i, moda, roaka, vrpoljilo se na rubu gomile, ne usuujui se da govore, a kamoli da oplakuju. Za to vreme, ostali su izvaljivali viceve, kockali se, pili, jeli hranu kao da su na izletu, i podizali decu uvis ne bi li bolje videla. ovek je, zbilja, udna zverka!" (Zaboravite na svoj ponos. U naem stoleu imali smo Buhenvald i Vorkutu - a Hevig me je podsetio i na to ta se zbivalo u edvardijansko doba, koga se sa enjom seamo, u mestima kao to su Belgijski Kongo ili drave na jugu Amerike - i rekao mi ta jo treba da se dogodi. Posle svega, ini mi se da mu vie ne zavidim na prilici da putuje kroz vreme.) Jutro se zabelelo na istoku. Sada se iza njegovih lea nalazio maslinjak, kroz koga je nazirao ratrkane kuerke od nepeene gline. Put je liio na izbrazdanu pranjavu stazu. U daljini, napola skriven u sumraku koji se razvlaio, na svojim breuljcima uao je Jerusalim kralja Iroda i rimskog upraviteljstva. Bio je manji i zbijeniji od grada koga se seao iz vremena nakon dva milenijuma, najveim delom opasanog zidinama, iza kojih su se irile bate i oranice. Ispred gradskih dveri tiskale su se tezge i filcani atori koje behu podigli seljaci iz udaljenih krajeva pokrajine, pristigli na sveto mesto, u svete dane. Vazduh je bio hladan i mirisao je na zemlju. Ptice su cvrkutale. Hevig mi jednom ree... "Preko dana nebo je redovno preplavljeno krilima." Sedeo je dahui, dok nije malice ivnuo i povratio snagu. Osetivi glad, odlomio je povei komad kozjeg sira i pogae i, gotovo iznenaen, shvatio da je njegov obrok savreno pristajao prvom na svetu Velikom Petku. Pod uslovom da jeste bio Veliki Petak. Naunici su moda promaili datum, a Isus je, moda, bio samo jedan od likova iz Oziris-Izida-Mitranskog mita. ta i ako verujemo da, ipak, nije? Pretpostavimo da je bio, dobro, ne ba pesniko otelotvorenje Stvaraoca ovih polja, onih barskih ptica, onog svemira ... ali u najmanju ruku prorok, iz ijih su sanjarija potekle sve dobrobiti za vremena koja e tek doi. Moe li se ivot bolje provesti nego slediti njegovu propoved? U redu je sve to, ali, morao se okaniti pitanja i razmiljanja, jer su ga ekale vane pripreme, poput uenja tenog izgovora aramejskog jezika i miliona drugih sitnica iz svakodnevnog ivota ovog naroda ... Uzdahnuo je i ustao. Sunce se ve uveliko bee raspuklo nad zemljom. Ubrzo je dobio drutvo. Bez obzira na sve, hodao je kao stranac. ("Ako ita stvarno menja oveka", rekao mi je, "onda su to nauka i tehnologija. Pomislite samo na to da se roditelji vie ne moraju pomiriti sa injenicom da e neka od njihovih beba umreti. Dobijate u potpunosti razliitu predstavu o tome ta znai dete." Mora da je primetio kako mi licem lepra seanje na Noru, jer mi spusti ruku na rame i ree: "ao mi je, Dok. Nije trebalo da to spominjem. I nemojte nikad traiti da se vratim do nje i pokuam da je spasem, jer sam i dosad pokuavao da izmenim poznate dogaaje iz prolosti; ali, uvek se desilo neto to bi me spreilo... Pomislite na elektrine sijalice, ak na i svee. Kada imate na raspolaganju, u najboljem sluaju, samo treperavi fitilj u posudici sa uljem, u dobroj meri 26

zavisite od svetlosti dana. Jednostavna mogunost da moemo do dugo u no ostati budni i nije tako jednostavna kao to se ini. Ona ima viestruko, jedva primetno, ali dalekoseno dejstvo na nau duu.") Ljudi su ranom zorom bili na nogama, zbrinjavali stoku, okopavali korov, loili vatre, kuvali i istili, uoi sutranjeg Sabata. Bradati mukarci u odrpanim mantijama gonili su ka gradu izgladnele magarce, poklekle pod tovarom robe. Deca, tek prohodala, hranila su ivinu zrnevljem; malo starija, branila su jaganjce od iznurenih pasa lutalica. Kroivi na kaldrmu, Hevig je upao u nevieni mete izdaleka pristiuih karavana, eika, svetenika, ogavnih prosjaka, seljaka, zanatlija, okasnelih i namrtvo pijanih bludnica, nekoliko anadolskih trgovaca, ili ta li su ve bili, sa cilindrinim eirima, pratei oveka u grkoj tunici, a onda se zau otar povik da se napravi malo mesta i uz zveket metala, marirajui brzim korakom na povratku sa none strae, proe mimo njih odred rimskih vojnika. Pokazao mi je fotografije snimljene u razliitim prilikama, i mogu da veoma dobro sebi doaram taj prizor. Bio je manje dreav nego to biste oekivali, a obzirom na to da ivimo u vreme anilinskih i fluorescentnih boja. Tkanine su bile u zagasitim nijansama - mrke, sive, plave, cinober i pepeljaste boje. Za razliku od toga, zvuci koji su dopirali bili su krajnje ivopisni - vriska, smeh, psovke, raskone izmiljotine i hvalisanje, svirka na harfi i odlomci pesama; kloparanje nepotkovanih kopita, krckanje drvenih tokova, cviljenje pasa, blejanje ovaca, gunanje kamila, i veita pesma ptica u prolee. Nisu to bili ljudi kruti i usiljeni kao Englezi i Amerikanci; ne, mlatarali su rukama poput krila vetrenjae, dlanovima opisivali figure po vazduhu, pljeskali se po leima, plesali, uvreeno se hvatali za bodee, a ve u sledeem trenutku bili ponovo spremni za alu. A tek mirisi! Sladunjavi miris oznojenih konja, nakiseli od znoja ljudi; dim, miomirisan od kedrova, a opor od suve balege; miris svee ispeenog hleba; miris praziluka, belog luka i uegle slanine; posvuda izmet ivotinja i esto miris amonijaka sa hrpa stajskog ubriva; odisaj mousa i ruinoga ulja sa ena na nosiljkama, lica umotanog u koprenu; miris konog sedla ugrejanog na suncu Hevig nikad nije slavio dan kada su klinovi probijali iva tela; ali sve to je tada udahnuo nije ga guilo, niti tipalo za oi, niti je dobio rak ni otok u pluima. Pred njim su se otvarala vrata Jerusalima. Puls je poeo da mu se ubrzava. A onda su ga pronali. Sve se dogodilo iznenada. Osetio je prste na leima. Okrenuo se i ugledao demekastu, omanju osobu, slino odevenu, irokog golobradog lica, kratke kose i svetle koe. Stranevo lice presijavalo se od znoja. Stajao je vrsto spram ljudi koji su se u bujici gurali oko njega i rekao kroz optu galamu: "Es tu peregrinator temporis?" Naglasak je bio nejasan - poljski, iz osamnaestog veka, kako e se kasnije ispostaviti - ali je Hevig odlino vladao kako klasinim, tako i poznijim latinskim jezikom, i razumeo je pitanje. "Da li si ti putnik kroz vreme?" Za trenutak nije mogao da odgovori; bila ga je spopala vrtoglavica. Bio je to kraj njegove potrage. Ili njihove. Hevigova visina bila je neuobiajena za mesto na kome su se nalazili, i hodao je gologlav da bi otkrio frizuru i nordijske crte lica. Za razliku od veine ostalih naselja u istoriji, Irodov Jerusalim bio je dovoljno otvoren i gostoljubiv prema neznancima; ali, nadao se da e drugi, slini njemu, uspeti da prepoznaju da je stranac, kako u vremenu tako i prostoru; u protivnom, mogao je da barem uhodi nekoga od njih. A sada se njegova nada obistinila. Prva mu je pomisao, pre nego to ga je obuzela radost, bila da ovaj ovek deluje suvie neprijatno i siledijski. Sedeli su u krmi koja je bila njihovo sastajalite i razgovarali: Vaclav Krasicki, koji je napustio Varavu 1738, Huan Mendoza, koji je stigao iz Tihuane 1924. i hodoasnici koje behu pokupili. Bili su to Dek Hevig. I Konrad van Leven, vitez iz trinaestog veka, koji bee izvukao ma i pokuao da izbavi Spasioca dok je nosio krst ka Golgoti, u emu ga je spreio Krasicki sekund pre no to bi mu rimsko seivo prosulo utrobu, a sada je sedeo zagluen pitanjem: "Kako si znao da je ta osoba zaista bila tvoj Gospod?" I sivobradi, pravoslavni kaluer iz sedamnaestog veka, koji je govorio samo hrvatski (?) i izgleda da se zvao Boris. I mrava ena sa kosom u fronclama, licem punim oiljaka, koja je, pogrbljena u svom platu sa kapuljaom i zamuenih oiju, mrmljala neto na jeziku u kojem niko nije bio u stanju da se razabere. "Zar je ovo sve?" upita Hevig u neverici. 27

"Pa, imamo jo nekoliko uhoda u gradu", odgovori Krasicki. Sada su razgovarali na engleskom, poto se doznalo da je Hevig Amerikanac. "Treba da se okupimo u ponedeljak uvee, a potom odmah iza, hm, Duhova. Pretpostavljam da e iskrsnuti jo nekoliko putnika. Uopte uzev, izgleda da smo manje potegli nego to smo oekivali." Hevig pogleda oko sebe. Radnja je bila otvorena ka ulici, a gosti su skrtenih nogu sedeli na otrcanim prostirkama nadomak prometnog puta, pijui iz glinenih vreva u koje je toio deak sa meinom za vino. Jerusalim je buno poricao prolost. Na Veliki Petak! Krasicki se nije uznemiravao. Pomenuo je grad i zemlju koju je napustio u vreme francuskog prosvetiteljstva; apatom je rekao za svog kompanjona da je razbojnik. ('Najamnik' je bila re koju je izgovorio, ali je skrivena poruka bila sasvim jasna.) "Nita mi ne znai to to e pogubiti pomahnitalog jevrejskog drvodelju", rekao je Hevigu i gurkajui ga laktom dodao: "A ni tebi, zar ne? ini se, po svemu sudei, da smo dobili razboritog novajliju." Istina je, zapravo, da to nije bilo stanovite jednog Amerikanca. Pokuao je da svojim pitanjem izbegne dokazivanje razloga: "Nije mogue da ima tako malo putnika kroz vreme?" Krasicki je slegao ramenima. "Ko zna? U najmanju ruku, ne mogu tako lako doi ovamo. Zakljuak ima smisla. Ti si se ukrcao u leteu mainu i pristigao za nekoliko sati. Ali, seti se kako je u veini vekova prolosti bilo teko, gotovo nemogue, prevaljivati velike razdaljine. itali smo o srednjovekovnim hodoasnicima. Ali, koliko ih je stvarno bilo, u odnosu na broj itelja? I koliko njih je umrlo na svom putu? ini mi se, takoe, da neke putnike kroz vreme ne uspevamo da pronaemo zato to oni sami ne ele da ih naemo - ili im, moda, nikad nije palo na pamet da je neko od njihove vrste u potrazi za njima - i maskirae se previe dobro da bismo ih mogli lako prepoznati." Hevig je zurio u Krasickog, i u hladnokrvnog Huana Mendozu, u tri-etvrt pijanog Konrada, u Borisa koji je zveckao prljavim brojanicama, u sumanutu, nepoznatu enu i razmiljao: Naravno. Zbog ega bi ovaj dar bio iskljuivo svojstvo ljudi moga kova. Zbog ega nisam oekivao da se moe javiti krajnje nasumino, u celokupnom preseku ljudske prirode. A ve sam video kakva je, u veini sluajeva, ovekova priroda. I kako sam, uopte, mogao umiljati da sam neto posebno? "Takoe, ne moemo troiti previe vremena lovei nama sline", nastavi Krasicki. "Ima nas samo nekoliko u Tvravi." On potapa Heviga po kolenu. "Majko Boja, kako e samo Poglavici biti drago da smo te naposletku pronali." Preostala dva odreda pokupila su sirijskog pustinjaka iz treeg veka, i Jonijana, pustolova iz drugog veka. Izvestili su, takoe, da behu videli jo jednu enu - izgleda da je bila koptska hrianka - ali je ona iezla im su se pribliili. "Rav prinos", proguna Krasicki. "Pa ipak..." Potom ih povede na put do prve stanke iza dana Duhova, gde nikog nisu pokupili, a zatim u dvadeset prvi vek. Talog praine irio se pustinjom. Sve to od ljudskog traga bee ostalo u Jerusalimu bile su kosti i raznolike gromade kamena. Ali, ekala ih je letelica, iljatog kljuna, zdepastih krila, na nuklearni pogon, koju su ljudi iz Tvrave uzeli iz hangara ije je uvare zadesila smrt pre nego to su imali priliku da pokrenu ovaj borbeni brod. "Leteli smo preko Atlantika", priao mi je Hevig. "Uprava je bila u... kako ono bee... u Viskonsinu. Da, dozvolili su mi da se vratim i ponesem svoj hronolog sa mesta gde sam ga bio sakrio, mada sam morao da se pravdam potekoama u sporazumevanju da bih izbegao da im kaem o emu se radi. Oni sami morali su da se usredsrede na skok u ciljani dan. To je krajnje trapav sled dogaaja, tokom kojeg se utroi podosta ljudskog veka i koji verovatno objanjava zbog ega su pronali tako malo putnika kroz vreme, a svakako objanjava i zbog ega je njihovo sopstveno drutvo bilo nevoljno da preduzima dugovremenska putovanja. Povratak je bio laki, zato to u ruevinama behu podigli neku vrstu putokaza iji je pokaziva bio svakodnevno podeavan na taan datum. "Na izmaku dvadeset prvog veka u Americi se jedva ta pokrenulo. Logor i staje bili su unutar utvrenja, koje su vie puta na dan napadali pljakai. Odatle smo nastavili put u vreme iz kojeg Poglavica bee poslao svoje tragaoce do onog Uskrnjeg dana." Ne znam da li je moj prijatelj ikada potraio Hrista. 7. 28

Nakon stotinu neobinih godina utvrenje je znatno napredovalo. Zemljite uniteno prethodnim razaranjima, bivalo je sve plodnije i omoguavalo narodu bolje uslove za ivot. U podnoju breuljaka irile su se oranice na kojima je pod blagim letnjim nebom prekrivenim paperjastim oblacima sazrevalo ito. Obnovljena uma predstavljala je vano uporite, a u tamnije zelenim kronjama drvea gnezdile su se ptice i aputao vetar. Putevi su bili prljavi, ali iscrtani tako da su bili nalik na reetku. Narod je bio na nogama, uposlen. Nisu imali nita osim runog orua i maina koje su vukle ivotinje; ipak, maine su bile dobro uraene. Mukarci i ene, odeveni u plave pantalone i jakne od domaeg sukna, sa savitljivim slamnatim eirima i grubim cipelama, nalikovali su jedni drugima: lica iibanog vetrom i ispeenog suncem, vornovatih ruku od tekoga rada, kose kratko podseene ispod uiju, dok su mukarci bili i bradati; po dananjim merilima bili su niskog rasta, mnogi od njih bezubi ili sa tek ponekim zubom. Ipak, iveli su u beskrajno boljim prilikama nego njihovi preci iz vremena Presude. Nakratko su zastali da bi se naklonili doljacima sa puta, koji su na konjima dojahali sa mesta gde se letelica prizemljila, i ve narednog trenutka ponovo prionuli svom mukotrpnom radu. Dva konjanika, u sluajnom prolazu, izvukla su sablje i otpozdravila sa puno potovanja, ali manje ponizno. Nosili su plave uniforme, eline kacige i titnike za prsa; za pojasom su imali bodee, dok su im luk, tobolac i sekira poivali na konjskim sapima, zajedno sa kopljem na kome se vijorio mali, crveni barjak. "Izgleda da vladate vrstom rukom", primeti Hevig uznemireno. "ta nam preostaje?" otro odgovori Krasicki. "Najvei deo planete, ukljuujui i ovaj kontinent, na stupnju je varvarstva ili divljatava, ako uopte ima onih koji su opstali. Ne moemo proizvesti ono za ta nemamo sirovine i maine. Pleme Mong nastanilo je ravnice zapadno i juno od nas. Uleteli bi poput meave ako bismo oslabili odbranu. Naa konjica ne nadgleda radnike, ona ih brani od nasrtaja razbojnika. Ne, ti ljudi mogu da zahvale Tvravi na svemu to poseduju." Grad je, takoe, bio podignut po srednjovekovnom uzoru. Porodice su ivele u zajednikim domainstvima blizu utvrenja i zajedniki obraivale zemlju. Mada je grad bio prilino ist, to je bila povoljna razlika u odnosu na Srednji vek, ipak nije imao nita od opojnih ari toga doba. Ulice od asfalta, ograniene redovima cigle, izgledale su jednolino, kao uostalom i veina toga u Srednjoj Engleskoj viktorijanske epohe. Hevig je pretpostavio da je to stoga to je nad izborom pojedinca prevagnula potreba za brzom i izdrljivom gradnjom, jer je ekonomski viak i dalje bio nedovoljan da bi se ove barake mogle zameniti pravim kuama. U protivnom... Ali za Poglavicu bi njegove sumnje morale biti od nekakve koristi, barem dok ne sazna neto vie... Zapazio je jedan ivopisan prizor, graevinu od drveta u poluistonjakom stilu, dreavo obojenu. Krasicki mu objasni da je to hram u kome su se izgovarale molitve upuene Jazu i prinoene rtve onom Oktaju kojeg bee doveo narod Mong. "Daj im religiju, sarauj sa svetenstvom i imae ih u vlasti", dodade on. Hevig mu se nakrevelji. "A gde su veala?" Krasicki mu uzvrati preneraenim pogledom. "Ne prireujemo javna veanja. ta misli da smo mi?" Za trenutak je zastao. "Misli li da bi ovaj narod mogao pregurati sve ove godine strahota da smo bili mekuci?" Pred njima se naziralo utvrenje. Visoki zidovi od cigala sa malom kulom obuhvatali su nekoliko jutara zemlje. Zid je bio okruen jarkom koji se punio vodom iz reke to je navodnjavala ovu oblast. Arhitektura je imala istu strogou, koja se mogla videti i u gradu. Na grudobranima, u zupastom nizu, nadomak ulaza, stajali su teki mitraljezi, nesumnjivo sauvani od unitenja ili deli po deli pokupljeni iz neke prolosti. Po titrajuoj buci Hevig je znao da unutar utvrenja radi veliki broj generatora na motorni pogon... Zauo se zvuk trube. Pokretni most spusti se uz lupnjavu i ubrzo je dvoritem od kamenih ploa odjekivao topot konja. Grupa ujaha, sa Krasickim na elu. Meavina ljudi hitala je iz svih pravaca u amoru uzbuenja. Veina, verovatno sluge, bila je u livrejama. Hevig je teko razabirao. Panju mu je privukla ena koja se gurala i probijala kroz gomilu sve dok se nije nala ispred njih. Zraila je oduevljenjem. S naporom je pratio njen promukli glas sa naglaskom: "Oktajevog mu repa. 'Ste i' nali!" Bila je priblino njegove visine, snane grae, irokih ramena i kukova, nesrazmerno malih grudi i dugih glatkih ruku. Na licu su se isticale visoko podignute jagodice, zatupast nos, velika usta, dobro sauvani zubi, osim dva koja su nedostajala. (Kasnije je doznao da ih je izgubila u tui.) Gusta kosa boje mahagonija dopirala joj je do struka, sa pletenicama povrh ogromnih, bakarnih naunica u varvarskom stilu. Ispod irokih vea leale su tamne, blago bademaste oi - neto od indijanske ili azijske krvi. Na preplanuloj 29

koi videli su se tragovi starih oiljaka. Nosila je vojniku koulju i nabranu suknju, izme ukraene gajtanom, lovaki no, revolver, napunjen redenik i lobanju lasice na lancu oko vrata. "Oklen su? Ti, tamo!" Ona kaiprstom pokaza na Heviga. "Od Vrhunskih Godina, a?" Grohotom se nasmejala. Ima mlogo za rei mi, oploivau?" "Poglavica nas oekuje", podseti je Krasicki. "'Bro onda, u da ekam, al' ne ceo zeznuti dan, 'si uo?" I kada Hevig sjaha, ona mu se obisnu oko vrata i poljubi ga pravo u usta. Mirisala je na sunce, kou, znoj, dim i enu. Tako je upoznao Leonsu od naroda Gleera, Skulu od Vahorna. Ured se nalazio u predsoblju apartmana iju je veliinu i rasko i sam odraavao. Nametaj od hrastovine i ruinog drveta uranjao je u sloj tamnosivog, debelog tepiha. Teke, zlataste draperije kraj prozora pruale su prepoznatljivi oseaj krzna kanadske kune. Ne naruavajui stil, radni sto, fotelje i kau pripadali su istom vremenskom razdoblju; videlo se da je ured opreman briljivo, gotovo rasipniki, za razliku od ostalih, skromnijih prostorija koje je Hevig osmotrio kroz odkrinuta vrata, prolazei hodnicima kojima su stigli dovde. Fotografije su bile u srebrnim ramovima. Jedna od njih, deli seanja na prolost, predstavljala je dagerotipiju ene bledog lika, odevene u haljinu iz sredine devetnaestog veka. Ostatak su bili snimci napravljeni savrenijim aparatom, nesumnjivo siunim i sa teleskopskim soivima, poput njegovog. Prepoznao je Sesila Roudsa, Bizmarka i Napoleona iz mlaih dana, ali se nije mogao dosetiti ko je utobradi mukarac u odori. Sa tog petog sprata glavne kule Tvrave irio se pogled na zemlju kojom je vladala i na mnotvo raznolikih manjih graevina. Bila je to Tvrava u kojoj je sve vrvelo od ivota. Sunevi zraci probijali su se u dugim kosim trakama. Generator je sada samo prigueno lupkao. "Hoemo li malo muzike, a?" Kaleb Volis poe da klizi prstima po tipkama molekularnog rekordera poreklom iz vremena uoi Presude. Tonovi grunue iz naprave. On smanji jainu, da bi rekao: "Upravo tako, vrhunski komad plena. Gospode, tako mi je drago da si ovde, Hevie!" Doljak odmah prepoznade muziku 'Ulazak bogova' iz Rajnskog blaga. Posle kraeg razgovora kojim su se pojedinano predstavili, ostali lanovi grupe se razioe, ukljuujui i vodie. "Ti si drugaiji", primeti Poglavica. "Jedan si od stotinu kakvi su nam preko potrebni. Evo, eli li cigaru?" "Ne, hvala, ne puim." Volis zastade na trenutak, a onda ree, vie naglaeno nego glasno: "Ja sam osniva i gospodar ovog naroda. Morao sam zavesti neki red i oblike ukazivanja asti. Meni se obraaju sa 'ser'." Hevig to primi k znanju. Volis je bio srednje visine, kockast i u punoj snazi, uprkos trbuhu koga be stekao u srednjim godinama. Na rumenom licu isticali su mu se pomalo spljoten nos i raupane obrve; umbir-sivi brkovi i brada prelazili su preko gornje usne i obraza i spajali se sa kosom koja je ocrtavala njegovu elavost. Nosio je crnu uniformu ukraenu srebrnim dugmadima i znamenjem, zlatovez na okovratniku, naramenice, kitnjasti bode i automatski pistolj. Ali na njemu nita nije delovalo smeno. Zraio je samouverenou. Kada je smatrao da je potrebno, govorio je dubokim, skoro hipnotiki ubedljivim glasom. Gotovo da nikad nije treptao svojim sitnim oima bez sjaja. "Shvatate", ree Hevig konano, "za mene je sve ovo tako novo i zbunjujue ... ser." "Svakako, svakako!" nasmei se zadovoljno Volis i potapa ga po leima. "Ubrzo e ti sve postati jasno. Daleko e dogurati, sinak. Ovde nema ogranienja za oveka koji zna ta hoe i ume da podmetne kimu. A ti si, takoe, Amerikanac. Istinski Amerikanac, odakle potie i naa zemlja. Meu nama je svega nekoliko takvih." On sede za radni sto. "Sedi. Ne, saekaj trenutak. eli li da ti pokaem svoj kabinet s piem? Ja u uzeti dva prsta burbona. Ti se poslui ime hoe." Hevig se zaudi zato mu nisu ponueni led, soda i ostalo. Bilo je to za oekivati. Zakljuio je da sam Volis nije koristio takve dodatke, i da mu nije padalo na pamet da bi drugi mogli. Zavaljen u fotelju, sa malo ruma u ai meu prstima, Hevig je posmatrao Poglavicu i dvoumio se. "Mogu vam detaljno ispriati svoju biografiju, ser, ali smatram da bi bilo korisnije da saekam dok ne saznam ta je zapravo... ova Tvrava." "Tano, tano", klimnu Volis svojom velikom glavom, pukajui tanku cigaru. Miris dima bio je nadraujui. "Ipak, hajde da razmotrimo nekoliko neposrednih injenica u vezi sa tobom. Roen si... 1933, ree li? Jesi li ikad nekom otkrio ta si?" Hevig u poslednjem trenutku odustade da pomene mene. Pljutala 30

su redom pitanja iz kojih se videlo da je Poglavica bio dobro obaveten. "Kao mladi, vratio si se u prolost da bi upravljao svojim detinjstvom? Nastavio da stie imetak, a zatim si se dao u potragu za putnicima kroz vreme? "Tako je, ser." "ta misli o veku u kome ivi?" "Molim? Zato, uh, dobro... Pa, u nevolji smo. Otiao sam malo dalje i video ta nas eka. Ser." "Zbog trulei, Hevie. Ti to shvata, zar ne?", zagrme Poglavica u iznenadnom nastupu estine. "Civilizovani ovek okrenuo se protiv sebe, najpre ratovima, a potom i srozavanjem morala do krajnje bede. Carstva belog oveka raspadaju se bre od starog Rima; sve to su svojim naporima postigli Klajv, Bizmark, Rouds, MekKinli, Lioti, svi indijanski ratnici i Buri, iezlo je u jednom jedinom pokolenju; u rasama je nestalo ponosa na ono to su nasledili; izdajice - boljevici i Jevreji irom sveta - na poloajima moi, propovedali su obinom belom oveku da im talas budunosti donosi mrak. Sve sam to shvatio izuavajui tvoj vek. A ti, koji u njemu ivi, je si li ti to shvatio?" Hevig se narogui. "Video sam do ega su nas dovele predrasude, bezobzirnost i glupost. Umnogome nas sustie kazna zbog svih grehova naih predaka." Volis odlui da se pretvara da mu ne smeta to mu se Hevig nije obratio sa titulom poasti. I zato, samo se nasmei i blago ree: "Znam. Znam. Nemoj me pogreno razumeti. Meu obojenima ima mnogo divnih, hrabrih momaka - Zulu narod, na primer, ili, uzmimo drugu rasu, na primer Indijance iz plemena Apaa, ili Japance, kao jo jedan primer. Bilo koji putnik koga naemo meu njima dobie priliku da zauzme poasno mesto, to se deava sa svim naim proverenim saradnicima, pa e to i sa tobom biti sluaj. Siguran sam u to. Fuj, divim se onome to sam uo o vaim Izraelcima. Meleski narod koji nema nikakve rasne slinosti sa biblijskim Izrailjima, ali, ipak, borbeni su i mudri. Ne, ono to hou da kaem jeste da je svako duan da sauva svoju izvornost i ponos. I besan sam samo na one slojeve koje s pravom treba zvati Crnugama, Crvenokocima, Kosookim, ivutima, Makarondijama - zna ve ta mislim. Ima toliko mnogo istokrvnih belaca meu njima, kaem sa aljenjem, koji su ostali bez srca ili prodali duu neprijatelju." Hevig se napree da se priseti da je takvo polazite bilo uobiajeno - ak se i dosledno sprovodilo u veku u kojem Poglavica bee roen. Pa, i Abraham Linkoln je govorio da su Crnci po roenju manje vredni ... Nije ni pretpostavljao da su po Volisovom nareenju ljudi razapinjani na krstu. "Ser", ree ovog puta paljivije, "predlaem da prestanemo sa prepirkom sve dok jedan drugome sasvim ne razjasnimo pojmove iz naih razmiljanja. Bie to , moda, prilino naporno. U meuvremenu, predlaem da razgovaramo o korisnijim stvarima." "Tano, tano", grunu Volis. "Mozak si ti, Hevie. I preduzimljiv, nema ta, mada pomalo ogranien. Ali, biu vrlo iskren... Na ovom stupnju najpotrebniji su nam veliki umovi, naroito ako dobro barataju naukom i znaju da se suoe sa stvarnou." On odmahnu cigarom. "Pogledaj samo onaj dananji ulov iz Jerusalima. Tipian! Brabantera i Grka verovatno moemo uvebati da budu korisni ratnici, izviai ili pomonici na putovanjima kroz vreme i nita vie. A za ostale..." On mljacnu jezikom. "Ne znam. Moda, u najboljem sluaju, skeledije za sakupljanje grae iz prolosti. I, mogu se samo nadati da e ena hteti da raa." "ta?" Hevig napola ustad sa stolice. Neto je poskoilo u njemu. "Moemo imati decu?" "Izmeu sebe, da. Pokazali smo to u nizu od stotinu godina." Volis se grohotom nasmeja. "Ali, ne i sa obinim ljudima, nikada. To smo jo ee dokazivali. Bi li hteo jednu slatku malu slukinju da ti noas ugreje postelju, a? Ili neku od robinja, uhvaenu prilikom prepada - nemoj mi drati moralne pridike. Jer, njihove bande bi isto uinile sa nama, i da nismo zarobljenike, umesto to bismo im prerezali gue, doveli ovamo i ukrotili ih, njihova derita bi nastavila da izazivaju neprilike du granice." Volisov nastup bio je sada krajnje ozbiljan. "Prilino oskudevamo u enskim putnicima kroz vreme, kao to si i pretpostavljao, a nisu ni sve voljne ili sposobne da raaju decu. Ali, one koje jesu - deca su obina, Hevie. Na dar se ne nasleuje." Uzimajui u obzir svoju ve postavljenu hipotezu (koliko davno na nekom od mnogobrojnih kruenja po svim meridijanima sveta?) mlai ovek nije bio iznenaen. Ako su ovakve dve garniture hromozoma u stanju da se sjedine i daju novi ivot, to mora biti zahvaljujui rezonancama (?) koje, u protivnom, predstavljaju prekreku za oplodnju u neodgovarajuim okolnostima. "Stoga je beskorisno pokuavati da uzgajamo rasu od nas samih." Pomalo tuan Volis nastavi: "Nema sumnje da naoj deci pruamo dobro obrazovanje, a kad odrastu i pravo prvenstva u preuzimanju 31

vodeih poloaja. Morao sam to dozvoliti, jer je to jedan od naina da sauvam odanost svojih saradnika. Ali, kaem ti iskreno, u poverenju, esto sam na tekim mukama da naem prikladne poloaje koje budui izvrioci nee zloupotrebiti. A to to potiu od roditelja putnika kroz vreme, upljoglavaca, ne znai da i sami nisu zvekani. Ne, ne poriem, mi smo ti ovde neka vrsta plemstva, ali sumnjam da emo moi jo dugo odrati lozu. Svejedno, ne bih to ni eleo." "A ta elite, ser?"upita Hevig mekim glasom. Volis spusti cigaru i otpi gutljaj, a zatim pobono spusti ruke na sto ispred sebe, kao da eli da mu rei zvue kao molitva. "Da obnovim civilizaciju. Zar nas Bog nije zbog toga stvorio?" "Ali - u budunosti - video sam..." "Federaciju Maurai?" Volisovim licem razli se gnev i on lupi pesnicom o sto. "Koliko si toga video? Prokleto malo, je li? Istraivao sam tu epohu, Hevie. Poveu te da i sam neto naui. Kaem ti, to je drutvo Kanaka-belo-crno-utih meanaca koji e doi na vlast - koji poinju da preuzimaju vlast dok ti i ja sedimo ovde - samo zato to su bili manje teko pogoeni. U nastojanju da zavladaju svetom borie se svim sredstvima, podmiivae i povlaivati, jer jedino tako mogu da zauzdaju i osedlaju sav ljudski rod, belu rasu delimino, i da zanavek spree napredak. Videe! Videe!" Naslonio se i teko uzdahnuo, iskapio svoj viski i izjavio: "Pa, nee im uspeti. Na tri do etiri veka, da, bojim se da e oveanstvo toliko morati da trpi njihov jaram. Ali posle toga... Zato smo i stvorili Tvravu, Hevie. Da bismo se pripremili za ono to nas eka posle." "Roen sam 1853. u unutranjosti drave Njujork", priao je Poglavica. "Moj otac bio je siromani vlasnik male radnje i strogi baptista. Moja majka - ona je na toj slici." On pokaza u pravcu zida na blago, bespomono lice i namah ga obuze nenost. "Bio sam poslednje od sedmoro dece. Otac, stoga, za mene nije imao ni dovoljno vremena ni snage, pogotovo to je najstariji sin bio njegov miljenik. I tako sam od malena bio prinuen da se staram sam o sebi i drim jezik za zubima. Nauio sam, takoe, ta znae marljivost i tedljivost. Kada mi je zvanino bilo sedamnaest godina, otiao sam u Pitsberg, jer do tada ve bejah shvatio da e grad postati velika ansa u budunosti. Moje starije ja pomagalo mi je mnogo vie nego to je, ini mi se, tebi tvoje. iveo sam sa saznanjem da sam predodreen za vaan zadatak." "Kako ste se obogatili, ser?" upita Hevig, radoznalo, ali i oprezno. "Pa, moje starije ja pridruilo se pohodu, 1849, prema Kaliforniji. Jedina namera bila mu je da zaradi dovoljnu sumu koju bi, uz pristojnu dobit, uloio u posao oko snabdevanja vojske hranom, ali je iznenada klisnuo u rat izmeu Severa i Juga. Zatim je i mene poveo svojim stazama vremena, i kad sam se vratio u Pitsberg, bio mi je preostao laki deo posla. Ne moe neto zvati nesigurnim ulaganjem u zemljini posed, kad zna ta treba da se dogodi, zar ne? Prodao sam na brzaka imanje u pravom trenutku, 1873, a kada je zavladala panika, bio sam u prilici da po bednoj ceni otkupim imanja koja e postati dragocena za ugalj i naftu. Za eleznicu i eliane, takoe, uprkos nemirima koje su izazivali trajkai, anarhisti i njima slian olo. Tokom 1880, kad mi je bilo skoro trideset pet, smatrao sam da sam stekao eljeno bogatstvo, pa sam krenuo da ispunim zadatak za koji me Bog bee stvorio." Nastavio je u sveanom tonu. "Odrekao sam se oeve vere. Mislim da to ini veina putnika kroz vreme. Ali, jo uvek verujem u Svevinjeg, koji s vremena na vreme proziva predodreene da ispune svoju sudbinu." A zatim uzviknu, kroz grohotan smeh, dok mu je trbuh poigravao: "Al' ta ja to brbljam, nisu li to suvie pompezne rei za jednog prostog starog Amerikanca! Nisu to sjaj i slava, Hevie, kakve se mogu nai u istorijskim knjigama. Ovo je naporan rad, prljav posao, koji iziskuje mnogo strpljenja, samoodricanja i spremnosti da se ui vie na grekama nego na uspesima. Vidi i sam da nisam vie mlad, a moji planovi jedva da su poeli da cvetaju, a kamoli da donose plodove. Rad, rad je, dakle, prava stvar, to znai biti iv!" On prui svoju praznu au. "Dospi jo malo... Obino ne pijem ovoliko, ali, Gospode, ba mi je bio potreban neko nov, a uza sve to i bistar kao ti! Ima ovde nekoliko lukavih momaka, kao Krasicki na primer, ali oni su stranci, osim nekoliko Amerikanaca na koje sam ve toliko navikao da ti unapred mogu rei ta e odgovoriti na svaku moji opasku. Hajde, sipaj za moju i tvoju duu, pa da malo askamo." Hevig oseti da je prava prilika, pa upita: "Kako ste poeli da uspostavljate veze, ser?" "Nita posebno. Unajmio sam mnotvo saradnika, kroz gotovo itav devetnaesti vek, i naloio im da daju oglase u novinama, asopisima i godinjacima, ili, pak, da puste glas. Naravno da nisam koristio izraz 'putnici kroz vreme', niti su oni znali moje prave namere. Izraz je veoma veto smiljen, to, naravno, nisam ja uinio. Nisam ti ja pisac, ve ovek od delanja koji za takve zadatke upoljava mozgove. Lovei okolo, 32

pronaao sam devedesetih godina mlaanog Engleza koji je tek poinjao da se probija kao pisac; moram priznati, prilino nadaren, mada je pomalo bio socijalista po ubeenju. Bio mi je potreban neko sa kraja tog razdoblja da ne bi nekim sluajem neto naslutio, razume? On je pokazao veliko zanimanje za moj, ha, 'hipotetiki predlog' i za siu para napisao zaista pametne stvari. Ponudio sam mu jo novca, ali je on zauzvrat vie eleo da mu ustupim na slobodno korienje tu ideju o putovanju kroz vreme." Hevig klimnu glavom; osetio je kako mu marci prolaze telom. "Imao sam slinu zamisao, ser. Ali, naalost, nisam bio tako istrajan u svom cilju. Izgleda mi, konano, da me u ivotu srea nije tako pratila kao vas. Osim toga, u veku u kome ivim putovanje kroz vreme je tako uobiajena tema iz fantastinih pria i postojala je opasnost da postanem slavan. U najboljem sluaju, izgledalo je kao da u privui samo udake." "Imao sam posla i sa takvima!" priznade Volis. "Nekoliko pravih primeraka, mislim na putnike kroz vreme koje je njihova obdarenost uinila manje ili vie preosetljivim. Ne zaboravi, glupan ili seljaina, ako ne pozeleni od straha zbog onog to mu dogodilo i nikada vie ne pokua s tim - ili ga, moda, uhvate na prepad i ubiju ga, mislei da se bavi maijom - skrivae istinu o sebi i postae osobenjak. Ili, pretpostavimo da je balavac sa ulice. Zato mu ne bi palo na pamet da se obogati na pljaki, klaenju i slinim smicalicama, a onda e ostatak ivota provede poput Rajlija? Ili, recimo da je u pitanju Indijanac iz rezervata koji u svom plemenu moe da ostavi utisak vraa nad vraevima, koga e moda oboavati, ali samo to se nisu nameraili da ga prokau bledolikima, zar ne? I tako redom. Beznadeni sluajevi. to se tie ovakvih kao ja, pametnih i slavoljubivih, radie u najveoj tajnosti, a nas dvojica to i jesmo uinili, jel' tako? Ali, bojim se da smo se esto isuvie dobro skrivali i jedni od drugih." "Koliko ... koliko ste ih sakupili?" "Ser." "Izvinite. Ser." Volis zahukta. "Jedanaest. Od itavog cvatueg stolea, samo jedanaest u prvom pokuaju." Zatim stade da ih nabraja. "Ostin Kaldvel, kao najbolji meu njima. Kada je stigao u moj ured, bio je graniar sav zarastao u bradu; ali, ubrzo je postao ovek i po. On mi je dao nadimak Poglavica. Gotovo da mi se nadimak dopao i odluio sam da ga zadrim. Usledio je onda arobnjak i prorok sa jednog karnevala; pa jedan vrhunski kockar; pa jedna sirota devojka, belkinja sa Juga. Sve Amerikanci. Izvan Amerike nali smo vojnika iz Bavarske; istraivaa Inkvizije, koja je u paniji jo uvek bila mona, verovatno ti je poznato; u Maarskoj je to bila ena iz jevrejske sekte; student iz Edinburga koji se upinjao da iz knjiga sazna od kakve li je vrste; modistkinja iz Pariza, koja se otiskivala u vreme traei nadahnue za nove modele; mladi brani par iz austrijskog sela. Usput, sa njima smo zaista imali sree. Oni su se sami pronali - po svemu sudei, jedinstveni sluaj meu nama da su se rodili u susedstvu - i ve imali prvo dete, zbog koga verovatno nikada ne bi napustili dom da beba nije bila dovoljna mala da bi je mogli poneti. Kakva posada! Moe zamisliti koliko smo se namuili sa sporazumevanjem, prevozom, ubeivanjem i ostalim." "Nije to valjda sve?" zaprepaeno upita Hevig. "Da, bilo ih je jo toliko, samo neupotrebljivih. aknuti, kao to ti rekoh, tupavi, nesposobni, uplaeni da nam se pridrue iz bilo kog razloga. Kao, recimo, jedna visoka i snana domaica koja nipoto nije htala da napusti mua. Palo mi je na pamet da je otmem - na je cilj bio vaniji od njene proklete udobnosti - al' od kakve nam je koristi bezvoljni putnik kroz vreme? Da se radilo o mukarcu, moda bismo mogli da zapretimo rodbini i pridobijemo ga u slubu. Ali, ene su prevelike kukavice." Hevig se priseti razmetljivog doeka u dvoritu, ali ostade miran. "Stekavi pristalice, mogao sam da razvijem posao." nastavi Volis. "Naa istraivanja pokrivala su sada iru oblast i ispitivali smo sa vie detalja, to nam je pomoglo da bolje shvatimo ta i kako treba da uradimo. Osnovali smo fondove i baze u kljunim takama... mmm... prostor-vremena. Odatle smo kretali u potragu za novajlijama, preteno iz drugih stolea i jo ponekim iz naeg. Konano smo izabrali pogodno mesto gde emo osnovati Tvravu i preuzeti upravu nad domorocima, koristei ih kao radnu snagu. Ubogi, gladni, opljakani jadnici oduevljeno su doekali nas, svoje ratne gospodare, koji su im doneli pravo oruje i seme za setvu!" Hevig zamiljeno protrlja bradu. "Smem li da vas upitam, ser, zbog ega ste za stvaranje svoje nacije odredili ba ovo mesto i godinu?" 33

"Svakako, pitaj me ta god eli", odvrati Volis ljubazno. "Svi su izgledi da u ti odgovoriti... Razmiljao sam o prolosti. Ona tamo slika govori ti da sam se, iskuavajui svoju sudbinu, vratio unazad do Karla Velikog. Trebalo je, dodue, estoko potegnuti za takav poduhvat. Ali, ak i u najmanje istraenim delovima proolosti, kao to je Amerika pre Kolumba, postojala je opasnost da emo ostaviti tragove koje e otkriti arheolozi. Imaj na umu da moda i u Maurai narodu postoje putnici kroz vreme i na kraju tog tekog puta ekalo bi nas jedino iznenaenje. Upravo sada, ovih stolea, feudalno drutvo poput naeg u usponu je irom planete koja se oporavlja, i mi se trudimo da ni u emu ne odudaramo. Nai podanici znaju, dabome, da smo moni, ali nas zovu arobnjacima i decom Douza (Onih) - bogova i duhova. Sve to je vremenom preostalo od predanja samo je nejasni kult sujeverja u ovom divljem narodu." Hevig je u potpunosti razumeo strategiju. "Koliko sam ja mogao da saznam, ser, a to je veoma malo", ree on, "upravo se sada u oblasti Pacifika stvara civilizacija Maurai. I kada bi se, u poznijim stupnjevima razvitka, neko od njihovih putnika kroz vreme vratio u ovo razdoblje, verovatno bi ga vie zanimao nastanak sopstvene kulture nego ivot jednog mranog, osiromaenog varvarskog naroda." "Zaista si nepravedan prema svojim Amerikancima", ukori ga Volis. "Nesumnjivo da si u pravu, sa take gledita nekog Maurai putnika kroz vreme. Sve to elim da kaem jeste da na narod jednostavno nije imao sree." Hevig je morao priznati da je bilo neke istine u tome. Delovi Okeanije bili su previe beznaajni, kako za ponovni razvitak, tako i za razaranje tekim naoruanjem; uz to, ta ogromna vodena prostranstva bila su manje zagaena od ostalih mora, jer su se bre samopreiavala od trenutka kada je ovek postao retka vrsta. Stanovnike, ipak, niste mogli smatrati obinim iteljima raja koji se blentavo smekaju. tampali su knjige u veoma velikom broju primeraka,raznosili ih do najudaljenijih oblasti, ali one, svejedno, nisu sadrale nikakav znaajan podatak. U manjem stepenu, isto je vailo i za mnoge tehnoloke ureaje. Severna Amerika, Evropa, delovi Azije i June Amerike, kao i jedan manji deo Afrike, stigli su do dna zbog prekomerne razvijenosti. Bilo je dovoljno da se samo na trenutak narui sloeni industrijskopoljoprivredno-medicinski kompleks kojeg behu izgradili i milioni ljudi bi poeli da umiru. A meu preivelima, nadmetanje za goli opstanak dovelo bi do unitenja i svega ostalog. Ali, ak i u takvim podrujima nauno znanje bilo je sauvano zahvaljujui preostalim oazama zajednica polureligioznih ljudi od ugleda. U najboljem sluaju, postojala je mogunost da se znanje rairi meu nove varvare, koji bi ga potom preneli na nove divljake... Ali, bila je to utopija. U stvarnosti je bilo drugaije. Stara civilizacija bee opljakala svet do gole koe. Mogli ste, recimo, koristei najprostije alatke, posei netaknutu umu, kopati rudu iz netaknutog Mesabija, ili crpsti netaknuto naftonosno polje. Ono to biste od toga dobili, mogli ste dalje upotrebiti za izgradnju veih i boljih fabrika, podesnih za sloenije tehnoloke postupke. Jer, kako su se zalihe prirodnih sirovina smanjivale, ove fabrike koristile bi plastiku umesto drvne grae; takonit bi potisnuo gvoe, i itava planeta bila bi isprana do poslednje kapi petroleja. Upravo se to i dogodilo do vremena Presude. Neverovatan spoj maina, iskusne radne snage, potroaa i poreskih obveznika sunovratio se u propast i bilo je nemogue ponovo ga izgraditi. Podaci neophodni za obnovu proizvodnje bi se jo i mogli pronai. Ali, prirodne sirovine nikako. "Zar ne mislite, ser", usudi se Hevig da primeti, "da e nam Maurai i njihovi saveznici, nastojanjem da pronau i usavre tehnoloke alternative, zapravo uiniti ogromnu uslugu?" "U izvesnoj meri, da. Moram to dozvoliti kukinim sinovima", zarea Volis, dok je vrhom cigare parao vazduh. "Ali, samo dotle dok se budu trudili. A onda u ih tako zajaiti, da nee moi ni pedalj da maknu. Ve imamo izvesne podatke da spreavaju nove pronalaske. Uverie se i sam." U nastavku kazivanja, Volis je, inilo se, eleo da promeni temu. "U svakom sluaju, to se tie nae organizacije, moji glavni momci nisu se zadravali u neprekidnom normalnom vremenu, a ja jo manje. Ili smo unapred - preklapajui se - da bismo odrali vodei poloaj. I to nam dobro polazi za rukom. Strategija koju smo razvili sa uspehom je poveavala na ugled, poevi od prolosti pa do dananjih dana, i ja verujem da e i u budunosti biti tako. Drutvo nam sada broji na stotine saradnika i nekoliko hiljada odanih podanika iz nieg stalea. Vladamo oblau koja je nekad predstavljala nekoliko zasebnih drava, mada se, naravno, vie kreemo kroz vreme nego u prostoru. U veini sluajeva upravljamo putem svojih zamenika, izabranih meu domaim stanovnitvom. Kada si u prilici da sagleda ivotni put deaka koji obeava, moe od njega napraviti izvrsnu i poverljivu linost - naroito ako mu da do znanja da za njega nema nikakve tajne, ali da nema ni sigurnosti. 34

Nemoj me pogreno razumeti. Ponavljam ti, nismo mi udovita, niti paraziti. U poneemu moramo biti grubi. Ali na veni cilj bie da vratimo oveanstvo na onaj put koji mu je Svevinji ve odredio." Unevi se Hevigu u lice, on gotovo apatom dodade: "A to emo i uiniti. Bio sam tamo. Kroz hiljadu godina, video sam... Pa, jesi li sa nama?" 8. "Narednih nekoliko meseci bili su u svemu zadovoljavajui", priao mi je Hevig "Ipak, odluio sam da budem oprezan. Stoga sam, recimo, izbegao da dam tane biografske podatke. A za hronolog sam rekao da je radionini detektor i transmiter, koga sam napravio u sluaju da se posetioci prolosti slue takvom opremom. Volis je samo izjavio da sumnja da bi ga mogli imati i vie se nije raspitivao. Naao sam dobro skrovite za hronolog. Da su ljudi u Tvravi bili one vrste koje sam oekivao da jesu, shvatili bi od kakve bi im koristi hronolog bio, makar onda kada je postalo oigledno da oklevam da im ga dam." "ta te je nateralo da bude oprezan?" upitah ga. On namrgodi svoje do tada mirno lice. "Oh... u poetku su to bile neke sitnice. Kao, recimo, celokupan Volisov nastup. Mada, istini za volju, nisam imao pravu priliku da ga blie upoznam, jer je ubrzo napravio skok u narednu godinu. Moete zamisliti kako je time produavao i jaao svoju mo!" "Osim ako, u meuvremenu, njegovi potinjeni nisu kovali zaveru protiv njega", napomenuh ja. On odreno odmahnu glavom. "U ovom sluaju to se nije moglo dogoditi. Volis je dobro znao ko mu je bezuslovno odan, kako meu saradnicima, tako i meu podanicima koje je svojom rukom odgajio. Dok se kree kroz vreme prati ga vrsto jezgro putnika, po veoma sloenom obrascu po kojem je jedan od njih uvek bio zaduen za sve ostale. Osim toga, kako se moe kovati zavera meu pokornim farmerima i radnicima, oholim vojnicima i inovnicima, ili meu samim putnicima? Ljudi koje sam susretao, kako u dvorcu tako i u zabaenim krajevima, predstavljali su raznovrsnu skupinu osoba koje su govorile najrazliitijim jezicima. Skoro svi pripadali su zapadnjakoj civilizaciji, nastaloj nakon Srednjeg veka..." "Zato?" upitah zaueno. "Ostatak sveta sigurno je pruao odgovarajue mogunosti." "Da, ali je Volis izjavio da je imao nameru da proiri opseg zavrbovanih dobrovoljaca. Meutim, potekoe oko dugih vremenskih putovanja, prepreke u jeziku i kulturi, uvebavanje svakog novajlije koga bi doveli, umnogome su oteavale njegovu zamisao. ak je i poslednji pokuaj traganja po Jerusalimu, ako izostavimo mene, pretrpeo neuspeh." Hevig slee ramenima. "Ali, vratimo se glavnom pitanju", ree on. "Ameriki engleski zvanian je jezik u Tvravi i svi su bili u obavezi da ga naue. Meutim, za mene to nije bio dovoljan preduslov da bih mogao slobodno da se druim sa njima. Sa veinom nikad i nisam. Osim naglaska, i nai su se umovi previe razlikovali. S mog stanovita, oni su bili siledije. S njihovog, ja sam bio mlakonja, ili, za utehu, suvie lukav i nepoverljiv. Oni su, zauzvrat, imali svoje uzajamne ljubomore i sumnjiavosti. Zajedniki ivot nije tako jednostavno mogao da izbrie dugo godina nasleivanu netrpeljivost prema pripadnicima drugih nacija. U ime kog uzvienog cilja bi trebalo da budu jedinstveni? A, konano, i zbog ega bi, za ime sveta, razmiljali o pobuni? Jedva da se meu njima mogao nai idealista bilo koje vrste; to je, ne zaboravite, retka vrlina. Na ivot je bio - oni ive - na visokoj nozi. Imaju hrane i pia u izobilju, rasko donetu sa putovanja kroz vreme, poslugu, partnere u krevetu, sportove i slobodne izlete u prolost - pod uslovom da imaju dovoljno za deparac i da se razumno pridravaju mera predostronosti. Posao nije naporan. Ako je potrebno, poduavaju se istoriji ili tehnologiji, zavisno od toga ta vie odgovara njihovim sklonostima. Telesno sposobniji uvebavaju komandoske vetine. Ostali, ukoliko su dovoljno pametni, mogu postati pisari, vratari, upravitelji ili istraivai. To je bila naa svakodnevica, koja ni u kom pogledu nije bila nezanimljiva. to se tie samog posla, bio je - ili bi bio, znam, oaravajui od onog trenutka kada bi moji pretpostavljeni zakljuili da sam na pravi nain osposobljen za svoj zadatak. Zamislite: istraiva u vremenu!" Ne, uzevi sve u obzir, nisam imao ozbiljnijih zamerki. U poetku." "Rekao bih da ti je, ipak, bilo teko nai prijatelja za druenje", primetih ja. "Imao sam ih, ali samo nekolicinu", odgovori on. "Sam Volis je i u ulozi gospodara zraio posebnim armom. Bio je sjajan govornik i opinjavao je svojim iskustvom. Njegov najbolji stareina, Ostin Kaldvel, mada ve osedeo, ali jo uvek ilav i jak, odlian strelac i konjanik, opevana ispiutura, umeo je da nas sa mnogo duha zabavlja neiscrpnim priama o svojim uzbudljivim doivljajima; osim toga, pokazao se pravim prijateljem kada je dobrovoljno pristao da bude uz mene i svojom podrkom olaka mi poetak. Zatim, Roel 35

Orik, negdanji karnevalski mag, divna stara bitanga. Pa Deri Denings, srednjokolac iz Engleske, kome su se svi snovi sruili u rovovima ratne 1918. i koji je oajniki tragao za novim smislom ivota. I, na kraju, Leonsa." On se nasmei, ali bio je to osmeh koji je izraavao esti nemir u njegovoj dui. "Posebno Leonsa." Bio je praznik i oni su na konjima krenuli u etnju, neposredno po njegovom dolasku. Hevig se tek bee uselio u svoj dvosobni dvorski apartman i nije imao gotovo nita ime bi ga opremio. Leonsa mu je poklonila prostirku od medvee koe i bocu Glenliveta donetu iz prolosti. Nije bio siguran da li je to bilo samo u znak srdane dobrodolice, koju su mu i drugi ukazali, ili neto sasvim drugo. Njeno ponaanje zbunjivalo ga je vie nego njeno nareje. Poelo je sa onim pohotnim poljupcem na pet minuta od njihovog prvog susreta - zatim, njena neusiljena vedrina u drutvu sa njim, da bi, potom, za vreme obeda uvek sedela pored nekog drugog mukarca - ali tih prvih dana bilo je previe misli i utisaka koji su mu se vrzmali po glavi. Ali, ne i ljubavnice koje su mu nudili. Nije mu se sviala pomisao da mu je po zapovesti odreena ena za krevet. Bio je to dodatni razlog zbog koga je sa zadovoljstvom prihvatio njen poziv za izlet, koga su ugovorili za naredni slobodan dan. Okolina je bila temeljno oiena od pljakaa, a konjike strae su vrile su nadzor, za sluaj da pokuaju da se ponovo uunjaju. Bilo je bezbedno i u etnju su mogli krenuti bez pratnje. Pitolji koje su nosili vie su bili oznaka njihovog povlaenog poloaja, nego to je postojala mogunost da ih upotrebe. Leonsa bee izabrala rutu. Jahali su nekoliko milja kroz polja usnula na jutarnjem suncu, sve dok ih put nije doveo do ume, dovoljno velike da Heviga obraduje seanjem na Morgan Vuds. Vazduhom su se meali mirisi svee pokoenog sena i trulog lia. Dan je bio topao, uz povetarac koji je mrekao lie, milovao kou i poigravao se svetlou u senci. Veverice su trkarale i brbljale po granama. U usporenom hodu, miii konja lagano su se pomerali meu butinama jahaa. Sve vreme puta Leonsa ga je radoznalo propitivala. Sa zadovoljstvom je ispunjavao njene elje, ali ne i preko granice opreza. A ta jedan normalan mladi ovek ne bi eleo da privlanoj eni ispria o sebi? Naroito ako u njemu vidi princa iz bajke. Sve prepreke u sporazumevanju bile su iezle. Iako je Leonsa stigla pre neto manje od godinu dana, prilino je dobro govorila engleski jezik, posebno sada kada je bila oputena; a on je svemu doprineo svojim izuzetnim sluhom. "Iz Vrhunskih Godina!" uzdahnu ona, nagnu se oslonivi se na uzengije i stisnu mu ruku. Osetio je njene uljevite ake. "Ovaj, ta time hoe da kae?" upita je on. Misli na vreme uoi Presude?" "Jest', kada je ovek dostig'o mesec i zvezde i... i sve." Hevig shvati da je, uprkos njenoj krupnoi i odvanosti, bila prilino mlada. Iskoene oi blistale su joj kroz crvenu kosu, koju za ovu priliku bee vezala trakama u kike. Kad smo se osudili da sami sebi postanemo delati, pomisli on. Ali, nije mu bila namera da nastavi da guna na tu temu. "Ti izgleda kao da dolazi iz razdoblja koje donosi vie nade", re on naglas. Ona iskrevelji lice, ali najednom postade zamiljena; i, oslonivi bradu na stisnutu aku, namrteno je neko vreme zurila u ui svoga konja. Naposletku ree: "Pa, i da i ne. Mislim da to vai i za tebe." "Zar mi nee objasniti? Jedino to o tebi znam jeste da dolazi iz budunosti i nita vie." Ona klimnu glavom, i njenom raskonom kosom razli se plameno crvena svetlost. "Za jo oko sto i pe'set godina. Narod Gleera." Bili su zali u umu i vie nisu mogli jahati jedno pored drugog. Ila je napred i pokazivala put. Gledao ju je s lea i divio se njenom stasu i skladu pokreta u sedlu; a ona bi, ne prekidajui priu, esto okretala glavu dobacujui mu iroke osmehe sree. Hevig je iz njenog kazivanja razabrao da joj je postojbina bila brdovita i prelepa zemlja koju je znao kao Gleer i Voterton Parks i koja se prostirala spram planinskog venca Biterut. Njeni preci su sada naseljavali istone delovime zemlje, beei pred Mongima koji im behu oteli ravnice za sopstvena stada i gazdinstva. Ve su se, uveliko, mnogo vie bavili lovom nego zemljoradnjom, napadali svoje neprijatelje u niziji i trgovali koom, krznom, rudom i robovima, u zamenu za hranu i zanatske proizvode. Daleko od toga da su bili sloni; porodice, klanovi i plemena bili su u zavadi koja se prenosila sa kolena na koleno. Vremenom, kako se narod umnoavao i irio oblast koju je naseljavao, razvili su se i prvi oblici drutvenog ureenja. Leonsa je to pokuala da objasni: "Vi', ja sam ti od Ranianovog roda, a on pripada grupi Vahorn. Rod je... skup porodica koje su u krvlju povezane. Grupa se sastaje etiri puta u godini pod svojim erfom, koji ih predvodi u ubijanju stoke za Gouda i Oktaja i ostale koje ovdanji narod zove Douz 36

(Oni). Onda priaju o raznim stvarima i sude o svaama i moda glasaju za zakone - svi odrasli koji dou, mukarci i ene zajedno." Potom veselo uzviknu: "Ha! Tako je to se tie nas. Najvie da bismo se videli, torokali, trampili se, najeli i napili, zezali se, epurili se... razume?" "Mislim da razumem", odgovori Hevig. Ta vrsta obiaja bila je odlika primitivnih zajednica. "U kasnije vreme", nastavi ona, "erfovi i ostali iz grupe koji su bili uz njega, slino su se sastajali jednom godinje u Kongersu. Predstavu je vodio Dinral, prvoroeni iz linije Indijanca Samala i iz roda Rovera koji nije pripadao nijednoj grupi. Bila bi poplava krvi kad bi se okupilo toliko razliitih rodova, 'sim ako nije na jezeru Pendoraj, koje je mesto svetoga mira." Hevig joj odobri klimanjem glave. Ono to je divljeg oveka inilo manje divljim bila je svest da treba prihvatiti prednosti koje mu donose red i zakon - nesumnjivo, poto je Indijanac Samal uspeo da ujedini mnotvo poglavica. "Kada sam pola, stvari su bile prilino mirne", nastavi Leonsa. "Narod Monga je ve otiao i mi smo ee trgovali neg' to smo se borili protiv novih doljaka iz nizije, koj' su bili jaki i bogati. Sve smo s' vie i vie ugledali na njih." Ona uzdahnu s olakanjem. "Stotin' godina iza mene, saznala sam, narod Gleera pripada Sever'zapadnom Savezu. Ne elim da se vratim." "Po svemu sudei, tvoj je ivot isto tako bio surov." "Aha. Moglo je bit' i gore. Al' emu brbljanje, podost' mi je od ivota ostalo... Stigli smo." Privezali su konje na maloj poljani koja je izbijala na potok. Spram uskovitlane, zapenjene, mrke vode, uzdizalo se drvee visoko ka nebesima; trava je bila sona i gusta, iarana poznim divljim cveem. Leonsa raspakova obrok koji po njenom nalogu behu pripremili, i Hevig, ugledavi tu obilatu gomilu sendvia i voa, iskreno posumnja da e lako izai na kraj sa svojim delom. Svejedno, za poetak su im odmor i pie za okrepljenje bili najpotrebniji. Pridruio joj se, rame uz rame; naslonili su se na panj i sipali vino u srebrne pehare. "Nastavi", podseti je on. "elim da mi pria o sebi." Ona zatrepta oima. Posmatrao je njeno lice sa siunim pegama od sunca koje su se irile od nosa ka jagodicama. "Tja, ni' naroito u odnosu na tebe, Dek." "Molim te. Strano me zanima." Ona se ushieno nasmeja. Ipak, kroz njeno kazivanje, u suvoparnim reenicama koje nisu iziskivale naklonost, provejavala je uasna istina. Leonsina porodica, koja je spoljanjem svetu i te kako umela da pokae zube, bila je, u sutini, veoma srdana i vrsto povezana. Ravnopravnost polova, taj obiaj negovan od davnina, u njenoj se porodici nikada nije ugasio, ili je, pak, oiveo u godini kada je svakoj eni bilo dozvoljeno da kad god zaeli ide u lov ili da ratuje. Naravno, postojala su izvesna prilagoavanja. Tako su, na primer, mukarci obavljali grube fizike poslove, a enama su preputani oni koji su iziskivali vie strpljenja i istrajnosti. Mukarci su bili ti koji su prinosili rtve; ali ono to je Leonsa nazivala 'predvoenjem' bilo je iskljuivo pravo ene razume se, ukoliko je ona bila reena da se u to upusti. "Predvianja", objasni ona. "Tumaenja snova. itanje i pisanje. Leenje' neki' vrst' bolesti. Izbijanje crni' misli iz glave. Vraanje du'ova tamo gde im je mesto. Ta vrsta posla. I... mmm... naini da prevari oko i sludi razum... Razume?" Bez obzira na sve, nisu to bile opsenarske ili ritualne predstave. Na nesreu, njeno starije ja nikad je nije posetilo niti upozorilo siroto dete da mora skrivati tajnu. Njen otac, Dem Vuja Koa, bio je (bie) istaknut ratnik. Poginuo je branei svoju porodicu od napada roda Dafi, koji je, toboe, hteo da ubije tu 'stvar' koja mu se bee rodila, ali im je prava namera bila da okonaju dugo tinjajue, smrtno neprijateljstvo. Meutim, Onda, njegova ena, uspela je da pobegne sa decom i pronae utoite u grupi Donal. Usledile su godine arki i gerilske borbe, pre nego to su Ranijanovi nali saveznike i pobedonosno se vratili na ognjite. Leonsa je, kao uhoda kroz vreme, odigrala glavnu ulogu. Neizbeno, postala je nova Skula. U poetku je meu prijateljima uivala ugled; nisu je se pribojavali. Uila je i uvebavala uobiajene vetine i sportove. Meutim, kako je odrastala, raslo je i strahopotovanje u okolini u kojoj se upadljivo isticala svojom nadarenou. Od majke bee nauila da svoj dar ne sme rasipati. (Odnosno, da je, uprkos nepomuenosti s kojom je nosila teret svoje sudbine, bilo bolno unapred znati za nesreu onih koji su joj bili dragi.) Bez obzira na sve, uz takvu Skulu, Vahorn je postao snaan. A Leonsa je, vie nego ikad, ivela usamljeno. Braa i sestre zasnovali su porodice i otili svojim putem, ostavljajui je, u oevom starom vigvamu, samu sa Ondom. Obiaj im je dozvoljavao da nau ljubavnike, ali nijedan nije imao nameru da se njome oeni, ako nita drugo, samo iz razloga to se inila 37

jalovom; tako im je postepeno postala sasvim nezanimljiva. Preanji prijatelji obraali su joj se za savet ili pomo, ali nikada za provod. Uporno traei nove, pristupila je, kao ratnik, druinama koje su vrile prepade u niziji. Rodbina poginulih izbegavala ju je i spletkarila pitanjima, kao, na primer, zbog ega je Skula dozvolila da poginu, kada je, zasigurno, nekom od svojih moi mogla to da sprei - ili, moda, nije htela da sprei...? A potom je Onda umrla. Nije prolo mnogo vremena, i izviai iz Tvrave uli su u trag govorkanju koje se bee nadaleko proulo. Nali su Leonsu. Doekala ih je sa suzama i slavljem. Otila je iz Vahorna zauvek. "Moj Boe." Hevig je obujmi rukom. "Kako je sve to okrutno." "Ma jok, kad stigoh napokon ovamo, bilo je mlogo dobrog lova, skijanja, pirovanja, pevanja i puno zezanja." Ona ispi poveu koliinu vina. Osetio je to po njenom dahu, kad bi se priljubila uz njega. "Ne pevam tako loe. eli da uje?" Potom poskoi da iz vree na sedlu donese instrument koji je nalikovao patuljastoj gitari. "Sviram i u kotanu frulu, takoe, al' tad ne mogu da pevam, jel' da? Ovo je pesma koju sam ja napravila. Kad sam bila sama, mlogo vremena provodila sam prave' pesme." Na njegovo blago zaprepaenje, Leonsa je izvrsno pevala. Stenama, kud u susret mu jaem, jeka je klopota konja mog/Grmljavinu tu pouj, sunce, i plesom zai za koplje dragog. Od onog to je bio u stanju da prati, prolazili su ga marci. "Sjajno", ree on tiho kada je zavrila. "ta jo ume da radi?" "Pa, 'mem da itam i piem, tak' nekako. Igram ah. Pravila su ovdi neto drug'a, ali, svejedno, uglavnom i' sve dobijam. A Ostin me je nauio poker; mlogo sam zaradila na toj igri. I, zezam se." "Molim?" Ona se osmehnu i privi mu se u zagrljaj. "Vai da se zezamo posle ruka, Dek, pelice moja", mazno promrmlja. "Al' to ne pre i posle? Mm-m-m-m?" Sinulo mu je, sa radou koja se pretvorila u likovanje, da e jo jedna re kroz nekoliko pokolenja imati sasvim novo znaenje. "Da", potvrdi mi on. "Od tada smo iveli zajedno. Trajalo je dok... nisam otiao. Nekoliko meseci. Uglavnom smo ih lepo provodili. Zaista mi je bila draga ta devojka." "Ali je, oigledno, nisi voleo", primetih ja. "N-n-ne. Rekao bih da nisam. Ali, ta je, uopte, ljubav? Zar ona nema beskonano mnogo oblika, stupnjeva, promena i kvantnih skokova koji... Nije vano." Zurio je u mrklu no koja je tamom obasipala prozor sobe u kojoj smo sedeli. "Bilo je i sukoba, svaa od kojih se kua tresla, ali se sve zavravalo njenim udarcima i ruganjem to nisam hteo da joj uzvratim, sve dok ne bi izjurila napolje. Lako bi prasnula, k'o kapisla, moja Leonsa. Pomirenja su bila ne manje divlja." On protrlja umorne oi. "Ne prilii mojoj naravi, a, Dok? I priznau vam da sam bio ljubomoran - moja ljubomora bila je razlog mnogim nevoljama. Pre mog dolaska spavala je sa mnogima tamo, u Tvravi, a da ne pominjem sve one preanje planinske momke. I dalje je, ponekad, to radila, jer ako bi joj se neko osobito dopao, bio je to nain na koji mu je izravala srdanost i elju da mu bude bliska. Istu slobodu imao sam i ja, naravno, sa drugim enama, ali... ja... to nisam... eleo." "Zbog ega nikada nije zatrudnila sa nekim od, ovaj, pomonika?" On nabra usta. "Kada je ula kakve prilike vladaju u Tvravi, zahtevala je da je povedu u poslednju od Vrhunskih Godina, delimino radi obilazaka, kao to bih ja posetio Periklovu Grku ili Mikelanelovu Italiju, ali najvie da bi se podvrgla zahvatu povratne sterilizacije. elela je decu, ali kada joj doe vreme, kada bude bila spremna da se skrasi - u narodu Gleera, supruge su, izgleda, edne; a s obzirom na to da jo nije za to ne bee dolo vreme, htela je da, u meuvremenu, uiva i u seksu, ba kao to je uivala u svemu to je u ivotu radila. Tako mi svega, bila je enska i po!" "Mora da je meu vama postojala snana privlanost, sudei po tome to je ipak najvie panje poklanjala tebi", primetih ja. "I jeste. Pokuao sam, koliko mi je dozvoljavala moja opsednutost tajnou, da vam doaram ta me je vezalo za nju. to se tie Leonse... nisam siguran. Pitam se koliko smo se, zapravo, dobro poznavali? I mogu li se ovek i ena ikada dobro upoznati? Znam da je bila oduevljena mojim obrazovanjem i inteligencijom. A iskreno govorei, nesumnjivo je da sam od svih u Tvravi imao najvii koeficijent inteligencije. Pretpostavljam, zatim, da su nas isto tako privlaile uzajamne suprotnosti. Smatrala me je 38

nenim i blagim - ali ne zatitniki, jer sam bio prilino dobar na treningu i u sportovima - ve zato to nisam bio neotesani gortak ili grubi renesansni najamnik." U njegovom osmehu ponovo sam ugledao duhove prolosti. "Sve u svemu", dodade on, "pruila mi je, drugi po redu, najbolji deo ivota - do sada, a moda i zanavek. Uvek u joj biti zahvalan na tome i onome to je usledilo." Lagano, mada je pokuavao da se bori protiv njih, Heviga su sve vie obuzimale sumnje. Deli po deli, nakupilo se mnogo dokaza da su od njega neto skrivali. Nisu ga pozivali kada se raspravljalo o vanim stvarima, izbegavali su da mu odgovaraju na pitanja, pri emu je Ostin Kaldvel izigravao zbunjenost, Konrad van Leven bi mu odbrusio sa 'Ne smem da kaem ta mi je reeno', Rouel Orik bi smesta promenio temu nastavljajui da se do besvesti opija, Otac Diego Inkvizitor bi ga blago uteio sa 'Kad bude volja Boja, sve e ti se, sine, obelodaniti', a da ne govorimo o sramotnim zapovestima ratnika svake vrste da 'zaepi gubicu'. Nije bio jedini koga su drali po strani. Meutim, kada je sa ostalima pokuavao da razgovara o tome, veina ih je bila uzdrana, neki iz opreznosti, a neki iz ravnodunosti. Samo je mladi Deri Denings uzviknuo: "Jupitera mi, sasvim si u pravu!" Isto je uinila i Leonsa, samo na mnogo zajedljiviji nain. A onda je, trenutak kasnije, rekla: "Pa, ne mogu nam u jednom zalogaju dati i puke i sve, zar ne?" "Ali Konrad je, takoe, novajlija, kao i ja", bunio se Hevig. "Doao je ak i posle tebe." Uspeo je da izazove njenu radoznalost, jer je iznala sopstvene naine kako da ispita sluaj. Ne onako kako ste moda pomislili. Umela je, uz aicu za aicom, da se dodvori i najokorelijem vojniku enomrscu, sve dok ga ne bi, onako pijanog, smekala, ostajui, pri tom, uma bistrog kao suza. Umela je da svojim spretnim pitanjima uhvati u zamku i najtrezvenijeg oveka; pomogla joj je njena vetina arobnice. I uasavala je Heviga nonim aputanjima o tome kako je uinila ba ono to je bilo strogo zabranjeno raditi bez dozvole; klisnula bi u razliita razdoblja postojanja Tvrave i tamo malo njukala, eprkala i prislukivala. Potom je zakljuila: "Kako ja vidim stvari, Volis, starina, uplaio se da biste, ti i ostali, moda poludeli videvi ta sve rade izvesni pomonici u nekim od razdoblja na nekim mestima. U svakom sluaju, dok se na to bolje ne navikne." "Gotovo da sam i sam stigao do istog zakljuka", turobno odvrati Hevig. "Video sam na ta lie ranije godine, i kakve su linosti odgajali. Putnici koji skau na njegovu zapovest ili skreu na sebe panju, u dovoljnoj meri da bi tragai uli o njima, spremni su da budu preduzimljivi - to u veini sluajeva znai nemilosrdni. Dolaskom u Tvravu oni se ne menjaju." "Nareenje je, izgleda, da tak'e moraju polaku uvesti u istinu. to se mene tie, dre me po strani jer sam sa tobom." Ona ga poljubi. "U redu je, dragi." "Hoe da kae da im oprata pljakanje i..." "uti. Moramo iskoristiti svakog kojim raspolaemo. Moda i treba da budu grubijani. A tvoj narod, zar nikada nije bio takav?" On se muno priseti kako... od Ranjenog Kolena do Mai Laja, onih pre i posle ... ali se, ipak, nikada nije odrekao svoje nacije. Da li je igde i ikada - osim ako se ne odrekne odgovornosti za budua vremena postojalo bolje drutvo? (Danska, moda? Pa, i oni su se busali u prsa svojim precima Vikinzima, koji su udobno poivali u dalekoj prolosti, ali su zato utali kao zaliveni o onom to se desilo prilikom pobune robova na Devianskim Ostrvima, 1848, a pokuali da zatakaju i zbivanja na Grenlandu. Oko 1950, otprilike, dobili su priliku da se oputeno prepuste samozadovoljstvu, zajedno sa veanima koji ne samo to su trgovali sa Hitlerom, ve mu behu i dozvolili da svoje vojne vozove kotrlja po njihovoj zemlji. Uprkos svemu, ove su zemlje dale naem svetu i mnoga dobra.) "Osim toga", ree Leonsa pokuavajui da bude pravina, "slabiji su zato da propadaju, osim ako imaju sree da nau jaega, koji e im pokazati put. A kad doe kraj, pred Sedobradim svi smo bespomoni." Ona za trenutak zastade. "Da sam ja besmrtna", razmiljala je naglas, "nikad ne bi' ubila nita vie od krompira, i to samo zbog hrane. Ali, umreu, i ja sam u toj igri. Ti, dragi, takoe. Hajde da je odigramo za najvie poena koje moemo da osvojimo. A?" Hevig je dugo bio zaokupljen razmiljanjem o tome. 39

"Ako nita drugo", ree mi on munim glasom, "bio sam prinuen da pokuam i uverim se da je zlato bilo vrednije od tragaa." "Ili da cilj moe opravdati sredstva?" dopunih ga ja. "Svakako, ja to prihvatam. Suprotan savet je odraz savrenstva. U stvarnom svetu, obino mora da se izmeu dva zla odlui za ono manje. Govorei kao iskusni lekar... ne... dobro, da, moram priznati da sam bio pristalica onih naina koji okonavaju neizleiv bol; ali, ponekad je bilo veoma teko odluiti se. Nastavi, molim te." "Obeali su mi da u dobiti priliku da razgledam Maurai epohu", nastavi on, "kako bih se na najbolji nain uverio da je to bio prelazni period, ije voe behu postale tlaitelji koji su pokuali da da zamrznu svet. Tako bih mogao da se saglasim da, kada prevlast Federacije Maurai pone da se osipa - to bismo mi, verovatno, ubrzali - treba da se upletemo, osvojimo vlast i pomognemo da se oveanstvo vrati stazama dostignua i napretka." "Svakako, ne otvoreno", primetih ja. "Jer, iznenadna pojava mase putnika kroz vreme nala bi se na naslovnim stranama svih novina i sigurno ne biste proli nezapaeno." "Istina je, istina. Trebalo je da nau snagu jaamo potajno, kroz vekove, dok ne budemo spremni da, prerueni, ponemo da dejstvujemo. Nije ba bilo sasvim jasno reeno o kakvom se preruavanju radi; priznali su da su podaci veoma oskudni, zbog uobiajenih potekoa. Osim toga, nasluao sam se dugih misaonih rasprava od momaka poput Oca Diega, o slobodnoj volji i ostalom. Neto je zaudaralo u tom nainu razmiljanja, ali sam outao." "Jesu li Leonsu ve bili poveli u budunost?" "Da. I zato je ona, u sutini, bila naklonjena Volisu, uprkos njenim povremenim nestalucima. Pripovedala mi je o svetu sa velikim dostignuima, koji je sve vie i vie obeavao mir u ogromnom istorijskom rasponu. Osim to se nije mogla sloiti da je to nuno bio napredak. Istini za volju, taj svet je zaista imao flotu sa izvrsnim brodovima i letelice na elektrini pogon, okeanske plantae, akumulatore koji su se punili preko kolektora suneve energije, raznovrsne bakterijske elije koje su sagorevale sav otpad ivih organizama, nove napretke kako u teorijskoj, tako i u primenjenoj nauci, posebno u biologiji..." Kada je naas zastao da uzme vazduh, pokuao sam da ga razgalim laganom opaskom: "Nemoj mi rei da je tvoja ljubimica Valkira koristila takve izraze!" "Ne, ne." Nastavio je i dalje ozbiljno. "Navodim vam ono to sam video ili to su mi drugi ispriali. Njeni utisci bili su uopteniji. Ali, imala je, poput lovca i arobnice, izuzetnu spretnost u neposrednom opaanju. I bila je sasvim sposobna da sledi osnovni tok dogaaja." "Koji je to bio?" "oveanstvo vie nije stremilo osvajanju novih vrhova. Umesto toga, dostigli su jednu zaravan na njoj se zadrali. Biotehnologija ne samo da se nije usavravala, ve je postojee znanje jedva osvajalo novi prostor. Teko da je to podsealo na obnavljanje Vrhunskih Godina, koje su za nju predstavljale savrenstvo, ili na Volisovu zamisao o neogranienom razvoju i dostignuima. U obilasku su samo letimice zavirili u narednu Fazu, koja im je liila na nazadovanje i skrnavljenje svega do tada postignutog. Uhode iz Tvrave ne usuuju se da temeljnije istrauju pre no to stvore veu i jau organizaciju. Niti su, pak, sposobni da shvate ta se krije tamo jo dalje. ini im se da je ponovo mirno, mada im nije razumljivo. Koliko sam ja uspeo da razaberem, bacivi pogled, spreman sam da u to poverujem." "I, na ta je liilo?" upitah ja. "Moe li mi opisati?" "Ne mnogo", odgovori on pomalo grubo. "Nisam imao vremena. Zvui udno da ovakvu izjavu ujete od mene? Ipak, istina je. Ne zaboravite, ja sam begunac." "Mogu da zakljuim da ti odlazak u budunost nije pomogao da odagna sumnje u pogledu Volisovih namera", rekoh mirnije nego to sam se, zapravo, oseao. "Zbog ega?" On provue prstima kroz kosu vlanu od znoja. "Ja sam dete ovog veka", odgovori on. "Razmislite, Dok. Setite se kako su umni ljudi, poput Bertranda Rasela ili Henrija Valasa, temeljito obilazili Staljinovu Rusiju i po povratku kui izjavljivali da je, istina, bilo potekoa, ali da su one preuveliavane i da su u potpunosti bile uzrokovane spoljnim iniocima - i da je, uprkos tome, vlada uspeno izlazila na kraj sa njima. Vano je da, isto tako, ne zaboravite da su njihovi vodii zaista bili uvereni u to i sa bezrezervnom odanou ispunjavali uputstva kako da strane posetioce potede pogrenih tumaenja i zakljuaka." On mi se kiselo nasmei. "Moda sam, vremenom, u ivotu izgubio elju da verujem." 40

"Hoe da kae", rekoh ja, "da se pita hoe li svet imati ikakve koristi od vladavine Tvrave? I da su ti, u nameri da oklevetaju civilizaciju Maurai, pokazali samo njenu nekarakteristino lou stranu?" "Ne, ak ne ni sasvim tako. Zavisi od toga kako se tumai i - oh, naveu vam osnovni primer." Nije svakom pridolici bio omoguen tako temeljit obilazak kao Hevigu. Oigledno je Volis smatrao da e mu Hevig biti od posebne vrednosti, ali i da e ga morati na poseban nain ubeivati. Udvostruavajui se unazad i unapred kroz vremenski sled dogaaja, uspeo je da zaviri u ultra-tajna dosijea. (Nije mu bilo teko da ih odgonetne, poto je drugi po redu zvanini jezik u Federaciji Maurai bio inglis, koji je pretrpeo vee promene u izgovoru nego u pisanju.) Jedan dosije govorio je o tome kako su naunici u Hinduraju potajno usavrili generator vodonik-fuzione energije, ime bi se konano stalo na kraj nestaici goriva na Zemlji, a Maurai su to, isto tako potajno, otkrili, unitili i primenili takav politikoekonomski pritisak da istina nikad nije prodrla u javnost. Kao razlog navedeno je da bi ovaj revolucionarni pronalazak mogao ugroziti Mir. I gore od toga, mogao je dovesti do oivljavanja drevne mainerije obrazovanja, to planeta ne bi bila u stanju da podnese. A ipak... Ono to je Hevig video u buduoj prevlasti Federacije Maurai bili su divovski neujni napori i mo... i ljudi, zverinje, trava, drvee i zvezde kako se sjaje kroz kristalno ist vazduh... "Da li su sociolozi i admirali Pacifika bili iskreni u svom verovanju?" upita Hevig hrapavim apatom. "Ili su samo eleli da sauvaju svoje visoke poloaje? Ili i jedno i drugo, ili nita od toga, ili ta li ve? I da li je ta dalja budunost dobra? Moe biti nakazna, znate, pod maskom uglaenosti, ili podrivati osnovicu svega ivog to postoji, ili... Kako da vam objasnim?" "ta si pitao tvoje vodie?" uzvratih mu pitanjem. "Postavio sam im ista ta pitanja. Predvodnik je bio Ostin Kaldvel, usput reeno, poten ovek, surov kao Indijanci koji su jednom ulovili njegov skalp, ali, svejedno, poten." "ta ti je on rekao?" "Da prestanem sa prokletim okolianjem i ponem da verujem Poglavici. Poglavica je dosada uinio velianstvene stvari, zar ne mislim tako? Poglavica je sve izuavao i potom poduavao njih; nije polagao iskljuivo pravo na znanje, nego e mudrost, koju je sakupljao, jednoga dana, kada sve bude bilo spremno, podeliti sa njima i izvee ih na pravi put. to se mene tie, treba samo da se prisetim kako je sve ilo sporo i trapavo, lutajui okolo kao sada i vraajui se unazad kroz stolea kad god je bilo potrebno da se premestimo u novu oblast. Koliko sam bio od koristi, uzimajui u obzir moj sadanji stupanj razvoja, ve sam podosta nedaa u ivotu preturio preko glave. Da nisam bio spreman da prihvatim poslunost, koja mora biti sastavni deo svakog opasnog pokuaja koga treba preduzeti - mogao sam slobodno da odustanem; ali, u tom sluaju, bolje da se nikad vie ne pribliim Tvravi. ta je trebalo da uinim? Izvinio sam se i vratio zajedno sa njima." 9. Dobio je nekoliko slobodnih dana koje je proveo sa Leonsom da bi okrepio duu i povratio dobro raspoloenje. Ve je bila dola zima kada je zavrio sa obukom i asovima nastave, te je mogao da se bavi starim sportovima, u prirodi ili zatvorenom prostoru. Nakon toga imao je zadatak da ponovo iita Volisovu istoriju budunosti, da je razmotri u svetlosti onoga to je iskusio i da za sve to mu je nejasno upita Vaclava Krasickog, koji je bio najobrazovaniji u trenutnom sastavu upraviteljstva. Daleko od toga da je bio sveznajui, priznao je Poglavica. Ali je zato na svojim ponovljenim istraivanjima, uvek u razliitoj pratnji, video mnogo vie toga od bilo kog u Tvravi. Zbog ve pomenutih ogranienja u prevozu, za razliku od svojih potinjenih, jedino je za njega bilo izvodljivo da proelja Zemlju uzdu i popreko, kako u prostoru, tako i u vremenu. Obavio je mnogo razgovora i ispitivanja, to ostalima nije bilo dozvoljeno, kako previe slinih dogaaja ne bi izazvalo neiju sumnju. Znao je da e se Tvrava nalaziti na ovom mestu, pod njegovim nadzorom, za naredna dva stolea. Jer, tada je susreo svoje starije 'ja', koji mu je saoptio da je Prva Faza plana uspeno sprovodena. Toga dana trebalo je da sa svojom beskrajno uveanom silom napusti ovo uporite. Jezgra preporoene civilacije irila su se itavom Amerikom; Maurai su bili posvuda i kraljevstvo poput njegovog nije vie ni asak smelo ostati usamljeno i po strani, niti se pretvarati da su njegove voe beznaajne. U budunosti je sagraena (bie sagraena) nova baza. On ju je posetio i shvatio da nimalo ne lii na staru. Za izgradnju su korieni novi materijali, zgrade su bile ravne i glatke - veinom ispod zemlje 41

graevinske maine usavrene, sve je bilo automatizovano, a energija se dobijala iz termonuklearnih elektrana. Ovo je bilo u eri pobune protiv Federacije Maurai. Na kraju su doiveli neuspeh u pokuaju da dinovski raznovrsno oveanstvo preobrate u skladu sa svojom filozofijom. Sumnje, nezadovoljstvo i buntovnitvo u sopstvenim redovima doveli su do kolebanja u spoljnoj politici. Jedan prkosni narod ponovo je razvio generator fuzione energije; i nita nije pokuao da radi u tajnosti. Stare drave i saveznitva su se raspadali, i nova su se raala u nemirima. "Osim samopouzdanja i preduzimljivosti, uvek nam je potrebno mnogo strpljenja", pisao je Volis. "Imaemo daleko vie sredstava nego u Prvoj Fazi i biemo daleko vetiji da ih iskoristimo. To ukljuuje i korienje putovanja kroz vreme da bismo viestruko poveali vojnu silu; to jest, svaki od nas e se udvostruavati unazad vie puta, sve dok brojno ne nadmaimo protivnika. Sasvim sam svestan da taj poduhvat ima ogranienja i donosi opasnost. Ni u kom sluaju se ne smemo nadati da moemo napreac preuzeti itav svet. Carstvo koje treba da traje hiljadama godinama sputano je time to se mora lagano izgraivati." Hoe li tako okonati Druga Faza: hoe li planeta jo jednom zaiveti idilino, da bi vrhovna vladavina ljudi iz Tvrave, uz basnoslovne maine koje e izgraditi, bila nezamenljiva? Volis je u to verovao. Verovao je da e Trea Faza biti plodonosna u oblikovanju novog drutva i sasvim nove vrste oveka od strane njegovog novog gospodara. Odlazei u jo dalju budunost, uoio je divote koje se jedva usuivao da opie. Ovaj deo knjige bio je vrlo nejasan. Bilo je ludaki teko iz njega izvui precizne podatke. Nameravao je da nastavi s onim to je zamislio, mada sve vie preputajui ovlaenja svojim zamenicima. Sve u svemu, priznao je, itav svoj ivot utroie na Prvu Fazu. Jer, kada je na njenom kraju sreo sebe, bio je starac u poznim godinama. "Budimo zadovoljni time to nas je Svevinji odredio za iskupitelje", pisao je Volis. "Mada, oni koji ele mogu gajiti i linu nadu. Zar nije mogue da e nauka, konano, nai nain da stare uini ponovo mladim, da telo uini besmrtnim? A do tada, u to ne sumnjam, spoznae se i putovanje kroz vreme; moda ak biti svima pristupano. Hoe li se ta udesna budunost vratiti i potraiti nas, nas koji smo je doveli na svet, i udeliti nam zasluenu nagradu?" Hevig stee vilicu i pomisli: Video sam ta se zbiva kada pokua da strpa oveka u ideologiju kao u ludaku koulju. Kroz neko vreme, ipak, pomislio je: Moemo se prilagoditi. Postigli bismo daleko vie kao uitelji nego kao gospodari. I, konano je odluio: Malo njukanja unaokolo nee biti na odmet. Ako pristanem da budem njegov sluga, znailo bi to da je moj dar beskoristan i ivot e mi zaludno proticati. Krasicki ga pozva. Dan je bio elino hladan. Sa kula su visile ledenice po kojima su se blistavo prelamali zraci sunca. Hevig drhtei krenu preko dvorita ka uredu. Krasicki je, odeven u uniformu, sedeo u sobi, skromnoj i urednoj kao isposnika elija. "Smesti se", dobaci mu on. Stolica je bila teka i kripava. "Da li smatra da si spreman da se ukljui u posao?" upita ga Krasicki. Hevig oseti uzbuenje. Srce mu je snano udaralo. "D-da. Nestrpljiv sam da ponem. Ja..." On se malice ispravi na stolici. "Da." Krasicki prikupi na gomilu listove hartije sa svog stola. "Posmatrao sam kako napreduje", ree on, "i razmiljao kako bismo te najbolje mogli uposliti. Podrazumeva se, naravno, da te ne izloimo prevelikoj opasnosti. Imam u vidu da ve poseduje poprilino sopstveno iskustvo vezano za druge epohe i u tome je, trenutno, tvoja velika vrednost. Ali, do sada nisi obavio nijedan zadatak za nas." Na licu mu zaigra kratak, usiljen osmeh." Zamisao do koje sam doao, proistekla je iz injenice da raspolae posebnom vrstom znanja." Hevigu nekako poe za rukom da zadri hladnokrvan izraz. "Moramo da proirimo nae mogunosti, a naroito da sakupimo to vie ljudi", nastavi Krasicki. "U vezi s tim, izjavio si da prilino teno govori grki koine. Opisao si nam posetu Konstantinopolju, u vreme Vizantije. To je, ini nam se, strateki vano mesto, odakle bi planski trebalo da krenemo u pretraivanje kroz Srednji vek." 42

"Sjajno!" uzviknu Hevig u nastupu iznenadne sree i oduevljenja. Prava bujica rei stade mu navirati. "Sredite civilizacije, sav promet, odvijao se kroz Zlatni rog, i... i ono to moemo uiniti kao trgovci..." Krasicki podie ruku. "Stani. Moda kasnije, kada budemo imali vie ljudstva i kada uspostavimo bolju mreu, verovatno e tada imati smisla da o tome razmiljamo. Kako sada stoje stvari, oskudevamo u ljudstvu, a na raspolaganju nam je ogranieni broj godina. Ne smemo ih beskorisno traiti. Ne sme zaboraviti da se Prva Faza mora okonati do odreenog datuma. Ne, Hevie, nama je sada nuan bri i neposredniji pristup." "ta...?" "Ako sada stvorimo ogromne zalihe novca i blaga, moemo se od toga izdravati u veku kada to bude bilo upotrebljivo. Ali, zna i sam koliko su to kabasta stvari za prenoenje kroz vreme. Stoga, moramo na imetak stei... na licu mesta? Da, na licu mesta. I, kao to rekoh, veoma brzo." Hevig planu od uasa i razoaranja. "Ne mislite, valjda, da se bavite pljakom?!" "Ne, ne, ne." Krasicki je zavrteo glavom. "Razmisli. Sluaj. Prepad na mirno mesto, dovoljno snaan da bi se ponjela korisna letina, bio bi pretei upadljiv. Mogao bi ui u istorijske knjige i onda je gotovo sa naim skrivanjem. Osim toga, i sam napad mogao bi biti opasan. Naa posada bila bi malobrojna i ne previe dobro opremljena vatrenim orujem. Ne bismo imali motorna vozila. A vizantijska vojska i policija bile su uglavnom zamane i dobro uvebane. Ne, ne predlaem ti bezumlje." "Onda, ta?" "Iskoristiti priliku kada zavlada haos i ukloniti ono to bi u protivnom ukrali nemilosrdni osvajai, iako im to niemu ne slui." Hevig razrogai oi. "Godine 1204", nastavi njegov pretpostavljeni, "Konstantinopolj su zaposeli krstai prilikom svog etvrtog pohoda; opustoili su ga uzdu i popreko; nije ostala ni ljuska od jajeta." On odmahnu rukom. "Zato se ne bismo doepali naeg dela; za vlasnike je on, svejedno, zauvek izgubljen." Potom, zagledavi se u lice svog sagovornika, on dodade: "I, da bismo se obezbedili, nagodiemo se sa njima oko nadoknade, to jest, ponudiemo im zatitu pred krvoproliem i grabei, pomoi im da iznova ponu svoj ivot." "Sveca mu!" Hevig poe da gubi dah. "Otimaina!" Nakon to mu je izraeno odelo sa paljivo odabranim detaljima, i poto je produbio svoje znanje podacima iz ogromne biblioteke sadrane na mikrotrakama, Hevig je krenuo na put. Letelica ga je istovarila nadomak ruevina Istambula dvadeset prvog veka i otisnula se ponovo u vazduh istom brzinom kao i Hevig u prolost. Hteo je da izbegne radioaktivno zraenje koje se bee dugo zadralo na zgaritima. S obzirom da jo ne bee obelodanio istinu o svom hronologu, morao je da nae svoj cilj zamornim postupkom koji je podrazumevao brojanje sunevih prelazaka, na ta je trebalo dodati procenjeni broj proputenih dana, odreivanje trenutka kada e prvi put izroniti, i podeavanje instrumenta putem pokuaja i greaka. Leonsa je bila besna to je ostala po strani. Ali, na ovom putu mogla mu je biti samo pratnja i uteha, s obzirom na to da nije posedovala znanje koje bi bilo od koristi. A zbog njenih krajnje tuinskih crta lica, predstavljala bi dodatnu brigu i obavezu. Hevig bee zamislio da se prerui u Skandinavca koji je krenuo na hodoae - dodue katolika, ali jo uvek manje omraenog nego da je Francuz, Venecijanac, Aragonac ili neko iz tih zapadnjakih mediteranskih naroda koji se behu svirepo ustremili na umirue carstvo. Kao Rus bi verovatno imao bolju dobrodolicu. Meutim, Rusi su se ovde mogli svakodnevno sresti i zbog pravoslavne vere bili su dobro prihvaeni. Nije smeo da rizikuje nijedan pogrean korak. Odluio je da ne zapone plan u godini kada je Konstantinopolj osvojen, jer su to bila burna vremena kada je svaki doljak izazivao sumnju, a to bi ga omelo u iscrpnom istraivanju koje je trebalo da sprovede. Krstai su, zapravo, uli u Konstantinopolj 1203, opsadom sa mora, i nakon to su na presto vratili svrgnutog cara, malo su vrljali okolo skupljajui svoj plen, pre nego to e nastaviti putem Svete Zemlje. Ustolieni vladar-marioneta zatekao je ispranjenu dravnu kasu i prilagodio se prilikama. Trvenja izmeu Istonog Rima i 'Franaka' behu narasla do zastraujuih razmera. Januara 1204, Aleksije, zet svrgnutog imperatora, sakupio je dovoljnu silu kojom je zauzeo palatu i oteo krunu. Tri meseca je sa svojim ljudima pruao otpor krstaima. Njihove nade da e im Gospod nekako pritei u pomo klonule su kada se Aleksije, manje sran od njih, u oajanju dao u bekstvo. Krstai su nesmetano umarirali kroz otvorene kapije grada. Stravina odmazda prema 'podmuklim Grcima' poela je gotovo istog trenutka. 43

Hevig je, stoga, izabrao prolee, prelepo godinje doba u tom podneblju, i godinu 1195, koja je bila dovoljno udaljena od nastupajueg uasa. Nesmetano je proao pored gradske strae zahvaljujui savreno krivotvorenim ispravama. Nosio je grumenje zlata koje je po potrebi mogao zameniti za nomizme. Poto je naao sobu u pristojnom konaitu - ni nalik svinjcu koga bi zatekao da je negde na Zapadu - krenuo je u istraivanje. Poslednji put posetio je Konstantinopolj mirne 1050. Sa zadovoljstvom je primetio da je prestonica jo uvek velianstvena i ivopisna, kakva mu se urezala u seanje. Ma koliko prostorno suen, Novi Rim opstajao je kao svetlost Evrope. Hevig mu se divio u narastajuem sutonu. Kua i radnja Dukasa Manasisa, zlatara, nalazila se na breuljku nadomak sredita grada. Zajedno sa susednim, inila je malu etvrt ije su fasade sa aluzinama bile okrenute ka strmoj i irokoj ulici, dobro poploanoj i besprekorno istoj. Ali sa zaravnjenog krova pruao se raskoan, s kraja na kraj, pogled na ogroman bedem sa kulama koji je opasivao grad, i jo dalje: na itav lavirint prolaza, naselja i mnotva kupola koje su se uzdizale sa hramova; du Mese avenije do cvetnog vrta iza Harisijusovih vratnica, ijom se unutarnjom stranom protezao niz stubova na vrhu ukraenih kipovima iz najplemenitijih dana Helade, do bezbroj manastira, muzeja i biblioteka koje su uvale dela velikana poput Eshila i pesnikinje Safo, kao i dela koja potonja stolea nikad nee itati, kroz prostrane trgove koji su odjekivali ivotom, do Hipodroma i velelepnog zdanja carskog dvorca koje se protezalo na sve strane. U poprenom pravcu, pogled je dosezao od blistavog plavetnila Mramornog mora do Zlatnog roga, preplavljenog katarkama, i bogatih predgraa sa smaragdnozelenim breuljcima u daljini. U gradu je sve vrvelo. Zvuci tokova, kopita, koraka, razgovora, pesme, smeha, psovki, jecaja, molitvi, objedinjavali su se u jednom neprekidnom otkucaju srca. Blagim vetrom stizalo je bogatstvo mirisa mora, spaljenog drveta, hrane, ivotinja i ljudskih tela. Hevig duboko udahnu. "Hvala vam, kirios Hauk", ree Dukas Manasis. "Od svih uglednika do sada, jedini ste vi bili ljubazni da odate hvalu ovom prizoru." U njegovom nastupu oseala se blaga iznenaenost to jedan Franak nije bio nameran da izloi podsmehu sve to je grko. Hauk Tomason zasigurno nije bio Franak ili neko srodan Englezima; bio je iz kraljevstva sa Severa. "Ipak, manje ljubazan od vas, kirios Manasis, koji ste mi omoguili da ga vidim", odvrati Hevig. Uzajamno su izmenjali naklone. Vizantinci, u osnovi, nisu bili narod strog po prirodi - izuzev vatrene pobonosti i strastvenog oseaja za lepotu, imali su isto toliko uroene poletnosti i skoi-na-noge-lagane uurbanosti, kao to su je imali Levantinci bilo koje epohe - ali je u krugu vieg stalea bio pridavan veliki znaaj toj donekle izvetaenoj ljubaznosti. "Delovali ste krajnje radoznalo", primeti Dukas. Imao je sedu bradu i lepe crte lica, sa usko otvorenim, kratkovidim oima. Njegovo krhko telo gubilo se u tipinom, primorskom haljetku. "Zaboravio sam da napomenem da radnja, poput vae, koja zrai ovakvom otmenou, mora biti nadahnuta i ovakvim okruenjem." Nije bilo teko zapaziti da je isto vailo i za javna zdanja; ali, ako ste eleli da otkrijete kakvo se bogatstvo krije u privatnom posedu, dobar nain bio je da se pretvarate da razgledate uzorke, elei da kupite neki poklon za uspomenu. Pa, bogami, Dukas i njegovi egrti bili su zaista izvrsni u svom zanatu. "Preterano ste ljubazni", promrmlja zlatar. "Mada, iskreno oseam - s obzirom da sve to je dobro potie od Gospoda - da bismo mi Rimljani trebalo vie panje da posvetimo Njegovim tvorevinama, a manje varljivoj stvarnosti, kao to smo to do sada inili." "Kao ovo, na primer?" Hevig pokaza u pravcu ogromne ardinjere sa stablom divlje jabuke u cvatu. Dukas se nasmeja. "To je za moju devojicu. Ona voli cvee, ali je mi ne moemo svakodnevno voditi u etnju prirodom." ene su uivale poasno mesto, sa mnotvo zakonskih prava i zatite. Meutim, Dukasu se uini da je svom posetiocu duan i dodatno objanjenje. "Moda smo je previe razmazili, moja Ana i ja. Kako bilo da bilo, ona je naa jedinica. Hou da kaem, ve sam jednom bio enjen, ali su sinovi svete Evdoksije ve poodrasli. Ksenija je Anino prvo dete, a moja prva ker." Potom naglo dodade: "Kirios Hauk, nemojte pomisliti da sam previe drzak. Ali, oduevljen sam to sam upoznao izuzetno... nama tako naklonjenog... tuinca iz tako udaljene zemlje kao to je vaa. Prolo je mnogo vremena od kada su mnogi iz vaih krajeva bili u naoj Varangijskoj strai. eleo bih, sa uivanjem, da lagodno askam sa vama. Da li biste bili voljni da nam budete poasni gost za veernjim obedom?" 44

"Ali... ali... pa, hvala vam", odvrati Hevig, pomislivi kako mu se, neoekivano, ukazuje retka prilika da otkrije mnoge stvari. Vizantijski trgovci i zanatlije bili su okupljeni u snana udruenja, pod nadzorom upravitelja. Potonji je bio onaj koji se najvie isticao u njihovim redovima i stoga je, verovatno, bio izuzetno dobro upuen kako u posao, tako i u rad svojih kolega. "Bie mi zadovoljstvo." "Da li e vam, gostu moj, smetati ako moja ena i ker budu sedele sa nama za stolom?" upita Dukas snebivljivo. "Nee nas prekidati. Znam da e im biti drago da vas vide i uju. Ksenija ima samo pet godina i, oprostite mi na razmetljivosti, ve ui da ita." Bila je neobino lepo dete. Hauk Tomason vratio se naredne godine sa priom kako je prihvatio vano mesto u jednom atinskom poslovnom udruenju. Grka je pripadala carstvu i pripadae, sve do katastrofe; meutim, gotovo sva trgovina ve je bila u rukama stranaca, tako da njegova pria nije delovala sumnjivo. Rekao je da e poslom esto navraati u Konstantinopolj. Bio je srean to mu se ukazala prilika da obie stare prijatelje i nadao se da e kerka kiriosa Manasisa prihvatiti mali dar... "Atina", proapta zlatar. "Boravili ste u srcu Helade?" On posko i obe ruke poloi na ramena svog gosta. Oi su mu bile u suzama. "Oh, mora da ste se divno oseali! Moj ivotni san je da posetim sve te hramove... Oprosti mi, Gospode, i daleko vei nego da posetim Svetu zemlju." Ksenija je sa zahvalnou primila igraku koju joj je poklonio. Za veerom i nakon nje, paljivo je sluala, sva ushiena, sve dok je dadilja nije povela na spavanje. Bila je slatka devojica, razmiljao je Hevig, bez pogovora bistra i nerazmaena, iako se inilo da Ana nee raati jo dece. Hevig je i sam uivao. Njegove none more na trenutak su bile otklonjene izjavom domaina da je obrazovan, paljiv i pronicljiv ovek, poput njega, u svakoj prilici dobrodoao. Hevig je, zapravo, izmicao unapred kroz vreme. Morao je da vri povremene provere svojih prvobitnih podataka, ne bi li bio siguran da ih dogaaji u meuvremenu nisu uinili zastarelim. U isto vreme, bio je to nain koji mu je omoguavao da preuzme vostvo i postavlja vie pitanja nego to bi to bilo izvodljivo pri samo jednom susretu. Ali - pitao se nekoliko kalendarskih godina kasnije - zar nije bio temeljit vie nego to je bilo preko potrebno? Da li je, zaista, trebalo da toliko esto poseuje Manasisovu porodicu, da joj postane blizak, da zajedno sa njima provodi praznike i vreme odmora, da ih izvodi na veere, ili, za dneva, na iznajmljenu izletniku barku? Nesumnjivo da je troio preko granica procenjenih mogunosti... Ali, doavola s tim. U svako doba mogao je zaraditi na Hipodromu, stavljajui ulog na konja za kojeg je unapred mogao saznati da e biti pobednik. S obzirom na to da je bio sam na zadatku, ovakvi dogaaji ne bi izazivali sumnju. Muilo ga je oseanje krivice, jer je lagao svoje prijatelje. Ali, tako je moralo biti. Na kraju krajeva, njegov cilj bio je da ih izbavi. Ksenijin glas bio je pomalo piskutav i tanak, ali kad god bi ga uo, ili ga se setio, Hevig bi pomislio na pesmu ptica. Tako je bilo od trenutka kada je prvi put savladala stidljivost i nasmejala se u njegovom prisustvu. Od tada je neprekidno sa njim neto brbljala, koliko bi joj roditelji dozvoljavali, ili i vie, kad oni na to nisu obraali panju. Bila je tanka kao trstika. Hevig nikad ne bee video ljudsko bie koje se kretalo sa vie ljupkosti; i kada pristojnost nije nalagala drugaije, naprosto jr plesala noicama. Njena kosa, tamna kao no, bila je tako gusta da joj je mogla poviti neni vrat. Koa joj je bila bleda i prozrana; lice ovalno, sa koso postavljenim nosem i usnama uvek pomalo razdvojenim. Peat licu davale su oi, ogromne, sa gustim trepavicama, crne i iskriave. Mogli ste ih videti i na drugom mestu, recimo na ravenskom mozaiku carice Teodore; takve se oi nikada ne zaboravljaju. Neobino je bilo viati Kseniju u razmacima od nekoliko meseci, to su za Heviga bili sati ili dani. Svaki put zapaao je vrtoglavi napredak. Sa strahopotovanjem je oseao smisao te beskonane reke koju je on mogao preplivati, ali koja je ovo dete nosila od jedne do druge tame. Kua je okruivala dvorite u kome se poigravao vodoskok, raslo cvee i narande. Dukas je ponosno pokazao Hevigu svoju poslednju tekovinu: u jednom uglu, na postolju, stajala je bista Konstantina koji Rimu bee doneo hrianstvo i po kome je bilo nazvano novo Rimsko carstvo. "Za ivota, oseam se sigurnim", ree on. "Do tada e umetnost portretisanja izgubiti svoju prvobitnu vetinu. Svejedno, zapazite njegova carski stisnuta usta..." Devetogodinja Ksenija se zakikota. "ta je s tobom, draga?" upita je otac. 45

"Nita, zaista", odgovori ona, ne prestajui da se kikoe. "Hajde, reci nam. Neu se ljutiti." "On... on... kao da se sprema za vaan govor, a lupeta prazne prie!" "Bahusa mu", uzviknu Hevig, "dete je sasvim u pravu!" Dukas pokua da se brani, ali najzad odustad i pridrui se njihovoj zabavi. "Oh, molim vas, zar neete poi sa nama u crkvu, Hauk?" stade ga preklinjati Ksenija. "Da znate kako je divno, kada se pesma, miris tamnjana i svetlost svea uzdignu do Hrista Svevinjeg." Imala je jedanaest godina i bila je obuzeta Bogom. "ao mi je", odgovori Hevig. "Zna da sam katolik." "Svecima to nee smetati. Pitala sam oca i majku, i oni, takoe, nemaju nita protiv. Ako bude bilo potrebno, rei emo da ste Rus. Pokazau vam kako da se ponaate." Ona ga povue za ruku. "Doite!" Pokorno se prepustio, nesiguran da li se nadala da e ga preobratiti ili je jednostavno elela da velianstvenost trenutka podeli sa svojim poasnim ikom. "Oh, kako je prekrasan!" Suze su joj navirale dok je vrsto privijala svoj poklon za trinaesti roendan, pre nego to ga je pokazali ostalima. "Oe, majko, vidite ta sam dobila od Hauka! Ovu knjigu, Euripidove d-d-drame - njih sve - za mene!" Kada je otila da presvue odeu za skromnu sveanu veeru, Dukas ree: "Kraljevski dar, zaista. Ne samo zbog cene koju ste platili da bi vam napravili kopiju i povezali u zbirku, ve i sama zamisao." "Znao sam da voli klasine pisce koliko i vi", odgovori putnik. "Oprostite", oglasi se Ana, majka. "Ali u njenom uzrastu... nije li Euripid, pa... suvie surovo tivo?" "Ovo su surova vremena", odgovori Hevig, ne mogavi vie da glumi radost. "Prizvuk traginosti moe je ohrabriti da se suoi sa sudbinom." On se okrenu ka zlataru. "Dukase, ponovo vam kaem, kunem vam se, posredstvom mojih veza znam da Mleani upravo u ovom trenutku pregovaraju sa ostalom franakom gospodom..." "Ve ste mi to jednom rekli", odvrati zlatar, potvrdno klimajui glavom. Kosa i brada bile su mu gotovo sasvim bele. "Jo uvek nije prekasno da vas i vau porodicu preselite na bezbedno mesto. Pomoi u vam." "Zar ima bezbednijeg mesta od ovih zidina, koje nijedan osvaja nikada nije probio? I kako u se, ako rasturim radnju, kako u se osigurati od siromatva i gladi? ta da uradim sa svojim egrtima i poslugom? Oni ne mogu ii. Ne, moj dobri stari prijatelju, mudrost, kao i obaveze, nalau nam da ostanemo gde smo i verujemo u Boju pomo." On se tuno nasmei. "'Stari', rekoh li? Izgleda da se nikako ne menjate. Da, naravno, sad ste u najboljem ivotnom dobu." Hevig outa. "Mislim da se za neko vreme neu vraati u Konstantinopolj. Moji poslodavci, u sadanjim okolnostima... Ali, budite oprezni. Nemojte se isticati, sakrijte svoje bogatstvo, klonite se ulice kad god moete, a nou obavezno. Znam ja te Franke." "Pa, Hauk, imau na umu va savet, ako... Ali, preterali ste. Ovo je Novi Rim." Ana ih obojicu uhvati za ruke i nesigurno se osmehnu. "Sada je dosta sa politikom, vi muki", ree ona. "Na stranu sa tim smrknutim licima. Danas, na Ksenijin dan, treba da budemo sreni. Zar ste zaboravili?" Skriven u aleji na drugoj strani ulice, Hevig skoknu do vremena kada su Latini prvi put zaposeli grad. Uinilo mu se da se nita uasno ne deava. Kua je stajala povueno i ekala. Krenuo je unazad do srenije godine, naao prenoite, primorao sebe na obilnu veeru i odluio da se dobro naspava. Sledeeg jutra izostavio je doruak: sjajna zamisao, s obzirom na to da se uskoro mogao nai u vihoru rata. A onda je napravio veliki skok do dvanaestog aprila 1204. U tim danima i noima pustoenja, nije mogao biti nita osim posmatraa. Nareenja koja je dobio bila su jasna i imala su smisla: "Ako je ikako mogue, kloni se opasnosti. Ni pod kakvim uslovima ne sme se upetljavati, ili pokuati da utie na tok dogaaja. Apsolutno nikada, ovo je strogo kanjivo, nikada ne ulazi u zdanje koje je poprite dejstva. elimo tvoj izvetaj i zato si nam potreban iv." 46

Poar je uz riku besneo. Taloio se gorak dim. Ljudi su, poput pacova, navaljivali unutra, ili, poput pacova, beali napolje. Neki su se spasli, ali na hiljade ih je bilo pregaeno, ustreljeno, poseeno, pretueno, smrskano, mueno, pokradeno i silovano od ljudi, aavih, oznojenih i krvlju poprskanih, ije su buve skakutale po svili i oltarskom platnu, zabaenim o njihova ramena. Leevi su zjapili po jarkovima, kojima je tekla bujica krvi sve dok se ne bi zgruala. Bilo je mnotvo malih tela. Majke su, gamiui okolo, naricale za svojom decom, deca za majkama, dok je veina oeva leala mrtva. U crkvama su pravoslavni svetenici stavljani na muke ne bi li otkrili gde je skriveno blago; blaga obino nije bilo, i njihovi bi se krvnici, u tom sluaju, sjajno zabavljali spaljujui im brade natopljene uljem. ene, devojke i dadilje svih uzrasta leale su cvilei ili mumlajui, poto ih je silovao niz mukaraca. Mogli su im smisliti i prirediti i vea ponienja. Pijana bludnica sedela je na patrijarhovom tronu u Aja Sofiji, dok su ostali na oltaru bacali kocku oko podele plena. Bronzani konji sa Hipodroma natovareni su i krenuli put Mletaka do katedrale Svetog Marka; umetnika dela, dragulji i relikvije behu razbacani preko itavog kontinenta. Jo je vie toga bilo pretopljeno i raskomadano zbog plemenitih metala i dragog kamenja, ili smskano i spaljeno zabave radi. Tako su propala mnoga dela klasine umetnosti, a i skoro sva knjievnost, koju je Konstantinopolj bezbedno uvao sve do tih dana. Daleko je od istine da su za to bili krivi Turci 1453. Krstai su bili tamo pre njih. Potom je zavladala mukla tiina, ispresecana potajnim plaom, i smrad, i boletina, i glad. Eto kako je, na poetku tog trinaestog stolea, koga katoliki apologeti nazivaju vrhuncem civilizacije, zapadno hrianstvo unitilo svoje istono krilo. Jedan i po vek kasnije, poto su halapljivo progutali Malu Aziju, Turci su zakoraili u Evropu. Hevig skokom uroni u vreme. Vratie se u bezbedni dan i potraiti neko od mesta koje je izabrao, a potom krenuti korak po korak kroz razdoblje pustoenja, povremeno izbijati u normalno vreme, sve dok ne bude bio siguran ta e se tamo dogoditi. Kada bi spazio grupu Franaka kako ulazi u grad, paljivo bi se usredsredio na njih. U veini sluajeva, posle kratkog vremena oteturali bi se napolje, zasieni prizorima smrti i muenja, udarajui nogama zarobljenike koji su nosili njihove ratne trofeje. Takve kue Hevig je otpisivao. Niste mogli promeniti prolost ili budunost, mogli ste jedva otkriti koji su delovi pripadali vama. Ali samo u odreenim posebnim sluajevima - a srazmerno malo njih, bilo je dostupno komandosima iz Tvrave; bili su ogranieni brojem ljudi i vremenom koje su odredili da provedu na ovom zadatku... Hevig je video razbojnike, preplaene ili pokoene paljbom iz automatskog oruja. Prizor mu nije mogao izazvati potajno radovanje tuoj nesrei. Ipak, dok ga je posmatrao, osetio je neku vrstu hladnog zadovoljstva. Sa ovog mesta ljudi iz Tvrave odvee svoj podmuklo steeni plen. Bili su odeveni poput osvajaa. Usred ove zbrke, bilo je malo verovatno da e privui panju. Brod, kojim je osvojeni dobitak trebalo prevesti na bezbedno mesto, ekao je spreman. Krasicki bee obeao da e se pobrinuti za ivalj. ta e se uiniti, zavisilo je od okolnosti. Neke porodice je, jednostavno, trebalo zatititi i ostaviti im dovoljno novca da mogu da preive. Ostale su morali nekamo povesti i omoguiti im oslonac za novi poetak. U svim tim zbivanjima nije bilo razloga za strah od protivrenosti. Pria o tome kako su ih istinski sveci - ili demoni, makar bili i Franci - tako-i-tako izbavili, mogla je neko vreme iveti u narodnim predanjima, ali teko da e ui u istorijski letopis. Pisci u Konstantinopolju morali su biti na oprezu tokom narednih pedeset sedam godina, sve dok Mihajlo Paleolog ne bude uinio kraj latinskom kraljevstvu i vaspostavio duh Imperije. Do tada e priice sasvim ieznuti. Hevig nije saekao da vidi neposredan ishod izaslanika Tvrave na delu. Osim to mu je to bilo zabranjeno, oseao je da je preoptereen. esto je bivao svedok dogaaja koji su ga terali da, plaui i povraajui, bezglavo pobegne u neko utoite niz vreme, gde bi spavao sve dok ne bi prikupio dovoljno snage za nastavak. Manasisov dom bio je meu prvima koje je ispitao, ali ne i prvi; eleo je da utiske stekne na nekom drugom mestu; znao je da e mu to pomoi da docnije otupi na sve uasne prizore. Gajio je nadu da je Manasisova kua u potpunosti poteena. Na neki nain i jeste bila. S obzirom na to da mu je bilo neizvodljivo da proveri ta su krstai ostavili za sobom na najvanijim mestima, izabrao je ona manje poznata, za koja je pretpostavljao da skrivaju nagomilano blago. A Konstantinopolj je bio 47

preogroman, previe zapetljan, previe bogat i previe nepoznat pljakaima da bi mogli provaliti kroz sva vrata. Stoga nije oseao panian strah. Barem e se u ovom jedinstvenom sluaju neto uiniti, bude li potrebno, ako niko drugi, do on sam, a Kalebu Volisu prepustie ispunjenje njegove sudbine. Meutim, im je iz zaklona aleje ugledao tuce prljavih ljudi kako se treim korakom ustremljuju ka otvorenom ulazu, srce mu je naas zastalo. U narednom trenutku bili su zasuti kiom olova koja je navirala iz kue. Trojica su se nemo sruila, dvojica su leala zapomaui, dok su ostali, uz jauke, pobegli glavom bez obzira. Hevig je radosno likovao. Sam povratak bio je, takoe, poduhvat od ogromnog napora. Stenjen izmeu dve vatre, radioaktivnosti i vremenske neizvesnosti, nije mogao jednostavno krenuti ka beivotnom Istambulu i vrljati okolo ekajui na ugovoreni trenutak kada je letelica trebalo da doe po njega. Niti je bilo zgodno pojaviti se u ranijoj epohi - Tvrava tada jo nije raspolagala avionima - ili u kasnijoj - ugovoreno mesto bilo bi verovatno izmenjeno, on bi delovao previe neobino i morao bi da smisli nain kako da stigne do geografske take na kojoj bi susret bio ostvarljiv. "Hajde sad, pokai se!" promumla on sebi u bradu. Na kratko je bio zauen kako se niko, dok su razmatrali ceo plan, nije dosetio da ponudi reenje za ovu oiglednu zakoljicu. Poslui se svojom dvadesetovekovnom personom. Kreni u onovremski Istambul, unovi nekoliko ekova, nabavi prikladnu odeu i smesti se u nekom od hotela; osoblju odglumi da si upetljan u snimanje filma; i to bi bilo sve, sreeno je. Razume se, bio je preplavljen mnotvom podataka na koje je trebalo da obrati panju. A niko drugi nije bio dovoljno pronicljiv da se toga seti. Iako je Volis koristio neke zahvate nauene u Vrhunskim Godinama, on i njegovi izvrioci bili su, u sutini, ljudi devetnaestog veka, koji su znali da izvedu samo poduhvate na nivou devetnaestog veka. Plan je nalagao da se Hevig hitro vrati u prolost, obezbedi jo novca, ako mu bude bilo potrebno, ukrca se na brod za Krit i na licu mesta nae zgodno skrovite odakle e se projektovati u budunost. Zaista, ni napor, ni skuen prostor, ni prljavtina, ni buka, ni mirisi, ni plesnivi dvopek, ni zapenualo more, ni udni putnici, nita mu nije smetalo. Trebalo mu je neto to e mu odvratiti misli od strahota koje bee preiveo. "Sjajno izvedeno", stajalo je u pismenom izvetaju Krasickog. "Prvoklasno. Siguran sam da e ti Poglavica dodeliti javno priznanje i nagradu im se vae vremenske linije ponovo ukrste." "Hm? Oh. Oh, da. Hvala." Hevig zamirka. Krasicki ga je paljivo posmatrao. "Isrpljen si, zar ne?" "Zovi me Rip van Vinkl", promrmlja Hevig. Krasicki nije shvatio poruku, ali je dobro razumeo Hevigovu iznurenost, upale oi, klonulo telo i tik na obrazu. "Da, sasvim uobiajeno. Pred tim smo nemoni. Zasluio si odmor. Provee ga, pretpostavljam, u svom domu. Zaboravi na ostatak posla oko Konstantinopolja. Ako nam jo neto zatreba od tebe, moemo te priupitati kad nam se vrati." On se gotovo toplo osmehnu. "Idi, sada. Razgovaraemo kasnije. Verujem da emo uspeti da sredimo da krene sa svojom prijateljicom... Hevie? Hevie?" Hevig, meutim, bee zaspao. Njegova se nevolja, meutim, sastojala u tome to je kasnije, umesto da uiva u svom dopustu, poeo da razmilja. 10. Probudio se sa kristalno jasnom odlukom. Bilo je rano jutro. Preko visokih krovova Leve obale, u Parizu 1965, razlivala se siva svetlost, hladna ba kao i vazduh koga saobraaj jo ne bee poeo da zagauje. U sobi je bilo mutno. Pored njega disala je Leonsa, topla i razbaruene kose. Do kasno u no provodili su se u klubu - meu ansonijerima, koje je iznad svega cenio - da bi utolila e za velikom raskonom predstavom - i vrativi se, vodili ljubav, neno i lagano. Uporno se prevrtala sve dok pre sat ili dva kucanje na vratima nije najavilo kafu i kroasane.

48

Hevig je bio iznenaen svojom pobudom. Pa, sve je vie i vie, u proteklih nekoliko nedelja, oseao da samo odugovlai sa onim to je neizbeno. Mora da mu se savest premorila od silnog prigovaranja i konano dala svoju poslednju re. Bez obzira na opasnost, bio je spokojan, po prvi put otkad je sve poelo. Ustao je, umio se i obukao, a potom proverio svoju opremu. Ve je bila spremljena u torbi, kao dve najvanije stavke njegovog prtljaga: doraeni sadraj pribora koji je nosio u Jerusalim i pitolj, kao dodatak. (Odeljenje za izdavanje dokumenata u Tvravi obezbedilo mu je isprave sa kojima je nesmetano preneo oruje preko granice.) Mnoge stvarice koje je Leonsa ponela, kao srebro, recimo, Hevig je izostavio, u nameri da sauva potrebnu masu za hronolog. (Uspeo je da ga nenametljivo ponese na ovo putovanje. Kad ga je upitala zato ga potee sa sobom, odgovorio joj je da je to "posebna elektronska naprava", i te arobne rei zadovoljile su njenu znatielju.) Paso, potvrda o vakcinaciji i podeblji sveanj ekova u lisnici zaokruivale su spisak neophodnih stvari. Nekoliko trenutaka stajao je nad njom posmatrajui je. Ba je mila, pomislio je. Njena razdraganost za vreme puta uveseljavala je i njegovu duu. Kakva podla prevara, kriom je ostaviti. Da joj, moda, ostavi poruku?... Ne, nema razloga za to. Uvek je mogao da se vrati u ovaj isti sat. A i kad ne bi, dovoljno je dobro govorila savremeni engleski i znala kako da se ponaa; imala je dovoljno novaca, a za ostalo je lako mogla da se snae. (Njen ameriki paso bio je verodostojan; u Tvravi joj behu pripremili i potvrdu o roenju.) Verovatno bi bila povreena kada bi saznala kako je poginuo. Mada, bilo je mogue i da e samo dobiti ukor. U tom sluaju, ue priu od poetka do kraja; ali, on e biti tu da sve lepo razjasni, reima privrenosti koje je ona umela da prihvati i razume. A moda e joj biti svejedno? To to ga je zvala 'dragi' i priala o ljubavi u njegovom zagrljaju, verovatno je samo deo ophoenja. Dodue, kasnije, kad god su bili zajedno, neprestano ga je drala za ruku i esto bi je zatekao kako mu se smei, mislei da je ne primeuje... I on je malice bio zaljubljen. Ne moe potrajati veno, ali dok traje... Najzad se obuzdao. "Ostaj mi zbogom, Velika Crvenokosa", proaptao je i usnama dotakao njene. Uspravivi se, zgrabio je dva kofera i iskrao se iz sobe. Do veeri je ve bio u Istambulu. Putovanje mu je oduzelo mnogo sati ivota provedenih, uglavnom, u avionu i aerodromskim autobusima. Na obilazak turistikih agencija putem vremenskih skokova potroio je jo nekoliko kalendarskih dana. Vragolasto mi je rekao: "Znate li koje je u savremenom gradu najbolje mesto za neprimeenu hronokinezu? Nije to Supermenova telefonska kabina, ve odeljak u javnom toaletu. Prava romantika, a?" Pojeo je dobru, mada samotniku veeru, i u svojoj raskonoj, mada usamljenoj sobi popio pilulu za spavanje. Bio mu je potreban pravi odmor pre no to se otisne na dugi put. Konstantinopolj, u kasno popodne, trinaestog aprila 1204. Hevig izroni u aleji u podnoju svog odredita. Pritiskala ga je neprijatna tiina - bez kloparanja tekih sandala, toptanja kopita, cianja i klepetanja tokova, bez pesme sa zvonika, glasova razgovora, kikotanja, smeha, glasnog sanjarenja, bez dece zabavljene drevnim malim nestalucima. Ali, daleko iz pozadine varljive mirnoe dopirali su odjeci vatrene stihije, urlika ljudi i oajnikog lavea pasa, sjedinjeni u otrom huku. On se pripremi. Pitolj, devetmilimetarski 'Smit i Veson', mazgoubicu, ubacio je u konu futrolu oko pasa. Duboke depove jakne napunio je dodatnom municijom. Pribor i hronolog spakovao je zajedno u aluminijumsku vreicu koju je zabacio na lea. Izaavi na ulicu video je kue sa zatvorenim vratima i sputenim prozorskim zasunima. Iza njih skrivala se gomila ljudi, gladna i edna, u molitvi bez kraja. Kue koje nisu odudarale za pljakae nisu bile vredne provale, osim kad su upadali da bi se zabavljali u silovanju, ubijanju, muenju ili podmetanju poara. injenica je da su u ovom delu grada bili naseljeni zlatari. Ali nisu svi domovi, ak ne ni veina, pripadali njima. Grad nije bio podeljen na etvrti zasnovane na pripadnosti staleu; siromanih je bilo posvuda. Kada se uklone tezge sa robom i slini pokazatelji, bilo je teko prepoznati da li fasada krije rasko ili jevtin, iznajmljeni stan... ... sve dok, naravno, ne potapete po ramenu nekog od metana i iupate iz njega obavetenje koje vas zanima.

49

Oigledno, jurinici na Manasisov dom bili su samo prethodnica rulje koja bi se kad tad i ovde stvorila im bi opeljeila dvorsko i crkveno blago. Jesu li ve stigli? Hevig se nije mogao precizno setiti vremena kada ih bee ugledao. ustrim korakom obiao je iza ugla. Naleteo je na mrtvo telo oveka probodenog maem. Desna ruka, istrgnuta iz ramena, pruala se irinom lea. Nad njim je uala ena u pohabanoj odei. Ugledavi Heviga kako prolazi, ona kriknu: "Zar nije bilo dovoljno to ste ga naterali da izda naeg suseda? U ime Hrista, zar nije?" Nije, pomisli Hevig. Postoji i ono neobino uzbuenje u inu kojim se unitava ivot. Nastavio je svojim putem, ne obraajui panju na ucveljenu udovicu. Suze koje je prolivala utapale su se u bujicu groznih seanja na svu ljudsku patnju do tada vienu. Nije joj mogao pomoi; svojom odeom, kratkom kosom i obrijanom bradom u njenim oima bio je, nesumnjivo, obeleen kao Franak. A kada se rodio, ona i njen jad poivali su u zaboravu ve sedam stotina godina. Ako nita drugo, barem je otkrio kako su krstai pronali Dukasovu radnju. Neko od njih mora da je znao grki, i ta druina bee odluila da pretrai ovaj deo grada pre nego to je ostatak gomile navalio. I znao je da je priblino dobro procenio ta se desilo. Povici bodrenja, zveket oruja i uasan odjek, odbijali su se o zidove kua i uline kaldrme stremei do ai ukaljanih nebesa. On razvue usne preko zuba. "Da", promrmlja, "bio sam sasvim u pravu." On ubrza korak. Njegovo mlae ja nestae u trenutku kada se on pojavi. Oigledno: nije video svoje kasnije ja. Nije eleo da na due vreme ostavi kuu bez nadzora. Naroito ako se uzme u obzir kakvoj je vrsti ljudi pripadao proseni ratnik sa Tvrave. Strmom ulicom urio je ka cilju. Osetivi kako ga sila tee usporava, on upree miie protiv nje. onovi su tupo udarali, ba kao i njegovo srce. Usta su mu bila suva. Dim mu je parao nosnice. Tamo! Jedan od ranjenih krstaa, ugledavi ga, baci se na kolena sa pruenim rukama. Krv iz rane mahnito mu je navirala, slivala se preko krsta na ogrtau i u gustim ugrucima kapala po kamenju. "Ami", zagrakta unakaeno lice votane boje, sa ekinjastom modrom bradom. "Frre par Jesu..." <Prijatelju... Brate u Hristu... (Red.)> Iz drugog ranjenika ulo se samo neprekidno stenjanje. Hevig naprasno dobi elju da im razbije zube i istog trena se postide. Borba obine smrtnike ini pokvarenim, a rat je pokvaren u svakom pogledu. Proao je pored oveka koji je kleao i ovaj se strovali za njim. Hevig podie obe ruke uvis i glasno povika na engleskom: "Obustavi paljbu! Dolazim iz Tvrave! Kontrola! Obustavite vatru i pustite me da uem!" Pribliavao se vratima sa grom u utrobi. Pored vrata stajale su taljige. ivotinja, privezana za stupac koji je nekada oznaavao Dukasov dom, trzala je uima branei se od muva i sa blagom radoznalou posmatrala krstae u samrtnom ropcu. Brod kojim e ljudi sa Tvrave odneti zlato i srebro, drago kamenje i ikone, ukrase i svadbene vence, trebalo je da ih ve eka spreman. Hevig nije bio jedini putnik kroz vreme ukljuen u ovaj poduhvat. Za takav podvig mnogi pre njega, godinama unazad, morali su da se dobro pomue. Na ulazu nije bilo straara. Jer, dobro naoruani, agenti iz Tvrave mogli su se izboriti sa svakim ko bi pokuao da se uplete. Hevig zastade. Namrgoeno je ispitivao vrata. Bila su ogromna i gotovo sigurno zatiena reetkama. Krstai su, nesumnjivo, nameravali da saseku prepreku na koju su naili. Ali, onog trenutka kada ih je Hevig ugledao i zastao da ih bolje osmotri, vrata su bila irom otvorena. Ta injenica muila ga je neprestano. Shvatio je da su Volisovi momci dinamitom razneli ulaz, jer su arke bile ulegnute, a vrata savijena i polurascepljena. Sve su izveli neverovatnom brzinom, tako da Hevig, svojim hronokinetskim pogledom maglovitih obrisa, nije mogao zapaziti njih, ve grupicu krstaa koja je stigla nekoliko minuta kasnije. Zato li su silom provalili unutra? Ta nestrpljivost uspaniila bi ukuane i oteala im zadatak da ih smeste na bezbedno. Iz neke od soba prolomi se vrisak: "Ne, oh, ne, molim vas!" u kome Hevig prepoznade Ksenijin glas, praen psovkama i grohotnim smehom. Zanemevi, Hevig ustuknu. Uprkos svemu, stigao je prekasno. Komandosi iz Tvrave ve su bili razvalili vrata i uli, ostavivi jednog da saeka pljakae, one koje Hevig bee pomenuo u izvetaju. Sad ni njega nije bilo. On se prikljui ostalima koji su se oigledno zabavljali. U trenu dugom kao venost, Hevig prokle sopstvenu glupost. Ili naivnost - nikad dosad nije bio tako ogranien da previdi najbitniju stvar. Ali, doavola s tim! Sada je konano na mestu zbivanja i dunost mu je da spase sve preostalo to se moglo spasti. 50

Mora da njegov prvi poziv niko nije uo. Ponovio ga je prolazei kuom koju je dobro poznavao. Krik koji je preklinjao za milost doao je iz najvee sobe, koja je bila glavna radionica i ostava. Tu su stajali svi na okupu, porodica, egrti i posluga. Neuobiajeno za Vizantiju, soba je bila svetlija i provetrenija zahvaljujui irom otvorenim vratima i prozorima okrenutim ka dvoritu. A u njemu jo uvek vodoskok zveckao treperavim kapljicama; plamtele su narande meu zagasito-zelenim liem; uskrnje cvee pupelo je u lejama, stajala je bista Konstantina u svojoj venoj zbunjenosti. U radionici, police i stolovi bili su krcati onom lepotom kojom je Dukas Manasis briljivo izraivao svoj nakit. Leao je opruen nadomak vrata, smrskane lobanje. Krv je oticala daleko, inei pod lepljivim, mrljajui obuu koja je za sobom ostavljala otiske karmin-crvene boje. Tunika i seda brada bile su mu natopljene krvlju. U jednoj ruci ostao je majuni nakovanj, kojim je, mora biti, pokuao da odbrani svoje ene. U kui su bila etvorica izaslanika iz Tvrave, preruenih u krstae. Jednim bljeskom oka, Hevig ih sve prepoznade. Mendoza, pripadnik podzemlja Tihuane u svom stoleu i jedan od uhoda koje bee sreo u Jerusalimu, bio je glavni. Nareivao je ukuanima da ponu sa skupljanjem plena. Morijarti, bruklinski gangster iz devetnaestog veka, uvao je strau sa mainkom na gotovs. Hans, zemljoposednik iz esnaestog veka, posmatrao je Konrada od Brabanta, onog koji je izvukao ma da izbavi Spasitelja, kako se bori sa Ksenijom. Devojka je neprekidno vritala. Bilo joj etrnaest godina. Pramenovi rasputene kose, natopljeni suzama i znojem, lepili su joj se za lice. Konrad ju je jednom rukom vrsto drao oko pasa, a drugom pokuavao da strgne haljinu sa nje. Sa topuza obeenog o njegov opasa slivali su se krv i rasuti mozak. "Ja sam sledei", iskezi se Hans. "Ja sam sledei." Konrad je pritiskao Kseniju o mokar pod i napipavao se po pantalonama. Ana, koja je do tada, kao slepa i gluva, stajala pored mua, nariui, baci se prema kerki. Hans je odgurnu jednim udarcem. "Moda e doi na red kasnije", dobaci joj on. "Opasni ste momci, vas dvojica", smejao se Morijarti. "Zbilja opasni, a?" Sve se desilo u deliu trenutka. Hevig ni drugim pozivom nije uspeo da narui njihovo ushienje. Mendoza ga, meutim, prvi spazi i uskliknu. Ostali su stajali kao sante leda, sve dok Konrad nije pustio Kseniju, koja se lagano pridie na noge. Bila se zagledala uvis. Mislio je da nikada vie nee videti takvu svetlost, kakva je sada zraila iz njenih oiju. "Hauk!" kriknu ona. "Oh, Hauk!" Mendoza je mahao automatom oko sebe. "ta ovo treba da znai?" upita on zapovednikim glasom. Hevig u magnovenju shvati da mu je ruka predaleko od sopstvenog oruja. Ali, nije oseao strah jedva da je ita oseao. Zapravo, samo spolja, dok mu je telo bilo napeto i spremno na lavovski skok. A negde duboko kuljali su bes, tuga, uas i odvratnost koje sada nije smeo sebi priutiti. "I ja tebe pitam ta ovo treba da znai", odgovori Hevig usporenim glasom. "Zaboravio si na svoja nareenja. Ja ih znam. Tvoj posao je da skuplja podatke, a ne da se petlja u opasna dejstva kao to je ovo." "Ja sam svoj zadatak obavio, Mendoza. Vratio sam se iz line radoznalosti." "Zabranjujem! Gubi se, a kasnije emo popriati o tome da li u te prijaviti ili ne." "ta ako neu?" Pokaavao je da se suzdri, ali je uprkos tome uo svoj povieni glas, otar i prodoran. "Video sam ono to nije trebalo da vidim u celosti, ve samo deli po deli, postepeno, da bih pravio male prljave ustupke sve dok to vie ne bude bilo od znaaja. I tako bih duboko zagazio, da bih morao ili da se ubijem, ili da postanem nalik vama. Da, shvatio sam." Mendoza slee ramenima, ali ne skrenu puanu cev uperenu u Hevigov trbuh. "I? ta oekuje? Koristimo sve ljude koje imamo na raspolaganju. Ovi momci nisu nita gori od krstaa - od bilo kog oveka u istoriji ljudskog roda. Zar ne, Dek? Budi iskren." "Jesu, i te kako. Zato to imaju mo da dou u bilo koje vreme, na bilo koje mesto, da bilo ta uine, ne strahujui od osvete. Pitam se samo kako li koriste svoje dopuste? Pretpostavljam da redovno vebanje usavrava smisao za nanoenje bola i ubijanje." "Sluaj..." "A Volis, sa itavom svojom prokletom posadom, ni ne pokuava da ih zauzda." "Hevie, previe brblja. Gubi se pre nego to te uhapsim." "Obmanjuju mene i nekolicinu poput mene, da bismo prihvatili tu kojetariju - kako je misija Tvrave od uzvienog znaaja, da bismo ivot traili u sprovoenju opte humanosti. Jel' tako?" 51

Mendoza nastavi da preti. "U redu, deko, rekao si ta si imao da kae. Uhapen si. Vratiemo te pod pratnjom i Poglavica e presuditi o tvom sluaju. Pazi ta radi i moda e se lako izvui." Za trenutak je zavladao tajac, tiho utoite za Ksenijine jecaje kojima je ljuljukala glavu svoje polusvesne majke. Nije skidala pogled sa Heviga. Niti ukuani, oni koje je dobro poznavao - vedri, mladi Bardas, daroviti Jonas, vremena Marija, Ksenijina dadilja, i svi tako redom - a ni Mendoza, ni Morijarti. Hansove oi mirkale su ivotinjskom opreznou, Konradove u osujeenoj razvratnosti. Hevig duboko udahnu i, ne diui, donese odluku i napravi plan, razmotrivi raspored protivnika i oruja. estostrukim umnoavanjem pojavio se po itavoj sobi. Prasnula je paljba. Bio se bacio minut-dva unazad u vreme i, uinivi raskorak, pojurio napred uz vreme vadei pitolj, da bi se pojavio pored Hansa. Pitolj opali i odskoi. Zemljoposednikova glava razlete se u komadie. Hevig ponovi isti trik jo jednom, pojavivi se na suprotnom kraju sobe. Jedva da se priseao ta se potom dogodilo. Okraj je bio previe divalj i previe kratak. Protivnici su ga mogli savladati da su uinili isto to i on njima. Konrad je bio dovoljno kratke pameti da bi se toga dosetio i prvi je stradao. Morijarti je nestao im je Hevig izronio pored njega. Istog trenutka Mendoza pripuca na Heviga i ovaj u poslednjem asu odskoi u vreme. Putujui, video je kako se pojavljuju Morijartijevi obrisi. On krenu istim putem unazad, hitro sustie Morijartija, ispali kurum u njega, napravi zaokret i ponovo uroni u vreme, beei od Mendoze. Meksikanca nigde nije bilo. Hevig skliznu unazad - u no kada je porodica spokojno spavala u Bojem okrilju - da bi se nadisao vazduha, osuio znoj koji je potocima lio sa njega i smirio telo koje je podrhtavalo. Najzad, poto se oporavio, vrati se da snimi bitku do detalja. Iza odreene take, nedaleko od poetka borbe, nije vie mogao nai Mendozu. Momak je sigurno otiao po pomo daleko u budunost, verovatno u zavrno doba Presude. Ovo je znailo da je brzo delanje od ivotnog znaaja. Hevigovi prijatelji nisu se mogli spasti skokom u vreme. Protivnik e... ne, bio je suoen da tekoom da, bez hronologa, precizno dostigne svoj cilj. Ali, i da su malo lutali, ne bi izgubili previe vremena. Hevig se prizemlji u prvom bezbednom sekundu. Morijarti se batrgao, bolno kukajui, ba kao i ljudi tamo napolju koji je, verovatno, trebalo njega da ustrele. Ali, nije on bio vredan panje. Vizantijci su bili na gomili, Bardas je leao mrtav, dok je jo dvoje bilo ranjeno u unakrsnoj vatri. "Doao sam da vas spasem", dobaci im Hevig kroz oblak baruta i straha, gledajui im zamuene oi koje, u oku, nita nisu shvatale. On se prekrsti, s desna na levo, na pravoslavni nain. "U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. U ime Device Marije i svih svetih. Smesta poite za mnom ili ete umreti." Pomogao je Kseniji da ustane. Pripila se uz njega i spustila glavu na njegove grudi, grevito ga steui rukama. Stiskao je njenu dugu crnu kosu seajui se kako je, kao dete, vrsto poivao u zagrljaju oca za koga je znao da e poginuti. On zapucketa prstima preko ramena. "Jonase, Nikifore, vi izgledate najsposobniji. Ponesite vau gospu Anu. Svi ostali koji ste itavi, pomozite povreenima." Potom, na engleskom jeziku, iz njega provali: "Prokletstvo, moramo se izvui odavde!" Svi su ga nemo posluali. Na ulici je zastao da bi navukao ogrta sa mrtvog krstaa. Sa drugog lea uzeo je ma. Nije gubio vreme skidajui i opasa sa koricama. Po mau se videlo da pripada osobi visokog stalea, tako da njegova grupa nije trebalo da naie ni na kakvu prepreku. Proavi nekoliko ulica, osetio je da ga obuzima nesvestica. Morao je da sedne, sa glavom meu nogama, dok nije povratio snagu. Ksenija, koja je uala ispred njega, uznemirenim rukama pokuavala je da mu pomogne. "Hauk", stie njen promukli apat. "[-{ ta ne valja, najdrai Hauk?" "Spasli smo se", odgovori najzad Hevig. Barem, neposredne opasnosti. Nije oekivao da e ljudi iz Tvrave gubiti vreme vrljajui po Konstantinopolju u potrazi za njim i ovim nesrenicima, kada jednom budu nestali u svetini. Ipak, jo uvek je morao da se brine za svoju i njihovu bezbednu budunost. To saznanje dalo mu je snagu za trezvenu odluku. "Ostavio sam ih u jednom manastiru", priao mi je (mnogo vremena kasnije, kada se vratio u svoje doba.) "Mesto je bilo krcato izbeglicama, ali sam unapred znao da je jedno od onih koje e biti poteeno. Za narednih nekoliko dana, po lokalnom vremenu, sredio sam sjajnu pogodbu. Bilo je krajnje jednostavno..." On se iskrevelji. - Istina, ogavno, ali jednostavno - oteti neprepoznatljiv plen od obinih Franaka. Poklonio sam ga manastiru i samostanu, u koji sam kasnije odveo ene. Ovo je, za ljude koje sam 52

doveo, znailo posebnu blagonaklonost i zatitu u odnosu na ostale, jer su za moje darove monasi i monahinje kupovali hleb da nahrane svoju sirotinju." "ta se dalje zbilo sa ostalim izbeglicama?" upitah tiho. On pokri lice rukama. "ta sam mogao da uinim? Bilo ih je previe." Spustih mu ruku na rame. "Uvek ih je previe, Dek." On uzdahnu i uputi mi bledi osmeh. "Hvala, Dok." Ve bejah prekoraio svoju dnevnu meru duvana, ali bili smo ve zali duboko u no i moji nervi vapili su za malo pomoi. Izvukao sam lulu i u ritualnom inu ienja osetio njen vraki privlaan miris. "ta si potom uradio?" "Vratio se u dvadeseti vek - u drugi hotel, razume se - i dobro se naspavao", odgovori Hevig. "Zatim... pa, to se tie mojih Vizantinaca, nisam mogao uiniti nita za njihovu neposrednu budunost. Upozorio sam ih da ne priaju ta se stvarno zbilo; bilo je dovoljno da kau da su utekli napadu pljakaa, poto ih je 'svetac' izbavio od 'demona'. Smatrao sam da su ove rei razuman ulog za njihovu poslunost. Za svaki sluaj, mukarcima nisam otkrio gde sam odveo ene. Nadalje, znao sam da je nemogue obezbediti bilo kakav prevoz, i, ne elei da preduzimam neto to bi skrenulo panju na njih, najbolje to sam mogao da uinim bilo je da ih napustim. Ljudi kojima sam ih prepustio mogli su se o njima brinuti bolje nego to bi to meni polo za rukom. Osim toga, trebalo je da se pobrinem za sopstveni opstanak." Dubio sam lulu silnije nego to je bilo potrebno. "Da, zaista", sloih se ja. "ta si uradio?" On srknu iz ae. Mada se nije usuivao da mu ita pomuti razum i ula, povremeni ukus viskija ublaivao je njegovu tugu. "Znao sam datum kada sam se poslednji put pojavio u javnosti kao D. F. Hevig", nastavi on svoju priu. "Bilo je to 1965, poetkom mog odsustva, na savetovanju sa mojim posrednikom. Istini za volju, i kasnije sam se pojavljivao u normalnom vremenu, ali samo nakratko, kao to je , recimo, bio put u Izrael 1969. Godina 1965. obeleila je zavretak stalnog prisustva moje linosti u javnosti. Sve je bilo sreeno, rekao mi je posrednik. Nije mi bilo jasno kako je mogue lairati tako sloeni sistem finansija i identiteta. Svejedno, moje bitisanje bilo je, dakle, do izvesne take bezbedno." "Iz Tvrave nisu mogli navaliti na tebe ranije? Zbog ega?" "Oh, nema sumnje, mogli su se oni pojaviti do tog trenutka i uhvatiti me u klopku. Ali, ne i posle toga. Uzevi sve u obzir, sumnjao sam da su uopte neto pokuavali. Niko od njih ne poznaje tako temeljno dvadesti vek kao ja, naroito ne njegovu zavrnu etapu." "Hoe da kae da se jednom zabeleen dogaaj ne moe izmeniti?" On me obeshrabri svojim osmehom. "ini mi se da to vai za sve dogaaje", odgovori Hevig. "Uverio sam se da putnik kroz vreme ne moe uzrokovati protivrenosti. Objasniu vam to na linom primeru. Jednom sam se, u ranoj mladosti, zanosio milju da prekrim zabranu mog 'ike', da odam ocu tajnu o sebi i odvratim ga od namere da ode u dobrovoljce." "I?" Ja povukoh dim iz lule. "Dok, seate se da ste mi leili polomljenu nogu?" "Da. Stani! Bilo je to..." "Aha. Spotakao sam se o elektrini kabl koji je neko nesmotreno ostavio na vrhu stepenita - po linom vremenu, dan pre no to sam nameravao da se otisnem ... Kada sam se oporavio i ponovo bio spreman za put, primio sam hitan poziv od poverilaca iz firme, koji su me zadrali prepirkom oko nekih zamornih detalja. Vrativi se u Senlak, saznao sam da se majka konano razvela od Birkelunda i da sam joj potreban kao oslonac. Pogledavi dve nedune bebe koje su on i ona doneli na svet, shvatio sam poruku." "Je li to Svevinji upleo prste, ta misli?" "Ne, ne, ne. Pretpostavljam da je, naprosto, logiki, nemogue izmeniti prolost, kao to je logiki nemogue da ravnomerno obojena taka bude istovremeno crvena i zelena. I svaki tren u vremenu predstavlja prolost - beskonano mnogo drugih trenutaka. To je moje vienje. Postoji obrazac. Nai povremeni pokuaji da ga naruimo i neuspesi koje doivljamo samo su deo istog obrasca." "Onda mi nismo nita vie od marioneta?" "Nisam tako rekao, Dok. Doslovce, ne mogu da verujem da jesmo. ini mi se da je naa slobodna volja takoe deo velianstvenosti stvaranja sveta. Samo, za nas bi bilo bolje da ostanemo u senci neznanja, jer u njoj lei naa sloboda." 53

"Moe li se to poistovetiti sa, recimo, uzimanjem droge?" upitah se. "ovek moe svojevoljno i slobodno koristiti sredstvo koje e ga epati i zagospodariti njegovim umom. Ali, dok je pod njegovim uticajem, ovek gubi svoju slobodu." "Moda, moda." Hevig se nemirno uzvrpolji u stolici, zagleda se kroz prozor u no i i otpi jo jedan mali gutljaj viskija. "Vidite, nemamo vremena za filozofska razmiljanja. Volisovi nitkovi su mi za petama. Ako ne sa bojnim pokliem, sasvim sigurno u stanju pripravnosti da nabasaju na bilo kakav trag o meni. Znaju poneto iz moje biografije. Mogu jo neto otkriti i krenuti da provere na licu mesta." "Jesi li me iz tog razloga izbegavao poslednjih godina mog ivota?" upitah ga. "Da." Zauzvrat, sada on uteno poloi ruku na mene. "Dok je Kejt bila iva - razumete me?" Nemo sam potvrdio glavom. "Ono to sam uinio", nastavi on, ubrzano prelazei preko suvoparnih pojedinosti, "jeste da sam se vratio u Njujork, 1965, u poslednji datum u koji sam se sa razglogom mogao pouzdati. Odatle sam se vratio unazad, da bih pripremio teren. Potrajalo je neko vreme. Morao sam se uveriti da sam uspeo estoko da zavaram trag, tako da Volis bude primoran da odustane zbog nedostatka ljudi i vremena za ovaj zadatak. Delovao sam preko banaka u vajcarskoj, nekoliko serija lanog novca i na sline naine. Krajnji ishod bio je da je Hevigovo bogatstvo postalo iroko rasprostranjeno, u imenima brojnih ljudi i korporacija to sam, u sutini, bio ja. Don Hevig lino, plejboj koji nije eleo popularnost, objasnio je svojim unajmljenim finansijerima da je to stoga... ali, nije bitno. Posle dobro odglumljene uloge, koja je dovoljno ubedljivo podseala na poreskog prevaranta, mada to zapravo nisam bio, otili su sretni to mogu da me se ree, a da pri tom ne saznaju nita od vanih pojedinosti. Don Hevig je potom, prisetite se, neujno nestao iz opticaja. S obzirom da nije imao bliskih prijatelja u dvadesetom stoleu, daleko od majke i starog doktora iz rodnog grada, jedinih koji bi brinuli i kojima bi nedostajao; najlake je bilo poslati im uverljivo pismo." "Meni, uglavnom, razglednice", napomenuh ja. "Istina je da sam se pitao ta je s tobom, slaem se." Posle krae stanke, upitah ga: "Gde si bio?" "Zametnuvi trag najbolje to sam mogao", odgovori Hevig, "vratio sam s u Konstantinopolj." U ljuturi koja bee ostala iza spaljenog Novog Rima, bio je zaveden izvestan red. Prvenstveno, ako ni zbog ega drugog, stoga to su vojsci bili potrebni voda i hrana; to je iziskivalo rad i jedan oblik graanske uprave i, istovremeno, znailo da se itelji vie ne smeju pustoiti kao pri navali tetoina. Kasnije, Boduen od Flandrije, gospodar kome je pripao ovaj deo Imperije, ukljuujui i grad, eleo je da od svojih podanika izvue vie koristi. Ubrzo je, meutim, bio zarobljen u ratu protiv Bugara i umro u zatoenitvu. Njegov brat i naslednik, Henri I, imao je isti stav. Kralj Latina smeo je da grki narod tlai, ucenjuje, poniava, oporezuje do siromatva, da ih goni na kuluk ili u redove svojih bojovnika. Ali im je zauzvrat morao obezbediti izvsnu meru sigurnosti u njihovom radu i zatitu ivota. Iako je Ksenija bila gost, nije mogla izbei strogost manastira. Sa Hevigom se susrela u tmini hladne sobe sa zidovima od opeke, u prisustvu prekornog pogleda jedne od sestara. Odevena u grubo, mrko sukno, sa monakom kapom i velom, Kseniji je bilo zabranjeno da dodirne svog mukog posetioca, a kamoli da mu pohrli u zagrljaj, bez obzira na velikodunu milostinju koju ovaj bee sa sobom doneo. Ali, video je njene ravenske oi; delovi odee nisu mogli sakriti koliko je bila izrasla i sazrela; niti se svaka nota njenog glasa mogla priguiti, i to mu je izmamilo seanje na pesmu ptica za vreme dugih etnji po prirodi sa njom i njenim ocem... "Oh, Hauk, ljubljeni Hauk!" Ona ustuknu, prekrsti se, savi se u kolenima i drhtei, uz oklevanje, dodade: "Ja... izvinite, molim za oprotaj, Blagosloveni." Stara monahinja namrgoeno uini korak ka njima. Hevig divlje odmahnu rukom. "Ne, ne, Ksenija!" povika on. "Ja sam smrtnik, ba kao i ti. Kunem ti se. udne stvari su se dogodile onog dana prole godine. Moda u ti kasnije objasniti. Veruj mi, draga moja, oduvek sam bio samo obian ovek." Hevigove rei nakratko su je rasplakale, ali ne iz razoaranja. "Ja, ja, ja sam tako srena. Mislila sam, vi... da ete otii na Nebesa posle smrti, ali..." Ali, toga dana nije bio meu njenim krutim i neumoljivim vizantijskim svecima. "Kako ti je majka?" upita je Hevig. Jedva da je uo: "Ona... se zaredila. Moli me da uinim i-i-isto." Stezala je krhke prste dok joj nokti nisu pobeleli; iz pogleda koji mu je uputila navirao je uas. "Da li bi trebalo? ekala sam vas - da mi kaete..." 54

"Nemojte me pogreno shvatiti, Dok", ree Hevig. Pravila manastira bila su surova, naroito kada se ima u vidu neizvesnost ivota pod katolikim svetovnim i duhovnim gospodarima. Moete zamisliti, zar ne? Volela je svog Boga, a knjige su oduvek inile vaan deo njenog ivota. Ali, imala je duh antike, sa snovima da e doi dan... nikad nisam imao srca da joj sruim snove. A njeno vaspitanje - kome sam, nesumnjivo, i ja doprineo - veoma rano okrenulo ju je ka radostima stvarnog ivota. ak i da se vremenom udaljila iz tog okrilja, monaki ivot proveden u zatvorenom krugu molitvi i poslunosti, dok smrt ne pokuca na vrata nikad nije bio za nju. Strana sudbina koja je pogodila nije joj mogla oduzeti pravo steeno roenjem, a to je da bude dete sunca." "ta si uinio?" upitah ga. "Pronaao sam brani par u poodmaklim godinama, koji ju je prihvatio. Bili su siromani, ali sam im mogao dati novanu pomo; nisu imali decu, a Ksenija, prema kojoj su bili izuzetno paljivi, donela im je radost u dom; on, budui pismen, bio je uenjak prve klase. Svi su bili zadovoljni." "Povremeno si, svakako, proveravao." Hevig klimnu glavom. Blagost mu dodirnu usne. "Nisam smeo da zapostavim vlastite planove", odgovori on. "Ipak, tokom naredne godine svog ivota, a naredne tri Ksenijinog, vraao bih se, s vremena na vreme, da je posetim. Potom su nai susreti bivali sve ei." 11. Brod je bio ogroman, sa trostrukim trupom. Sa kontrolnog mosta, Hevig pogledom obuhvati palubu od vrstog drveta, prelepo graenu, na kojoj su podna vrata, teretna poluga, pomone maine i sunani kolektori inili skladnu celinu. Nije bilo delova od uglaanog metala; civilizacija Maurai oskudevala je u metalima i morala ih je tedeti za najosnovniju upotrebu. Kabine su bile izraene od indre i obloene spletom izdanaka cvetne puzavice, a povrh njih raskalano je bujala bugenvileja. Vrhom prednjeg dela, na svakoj od kabina stajala je isklesana figura jednog od Svete Trojice - u sredini, Tanaroa Tvorac, stub izgraviran apstraktnim simbolima; na desnom boku, Lesu Haristi, sa krstom u rukama; levo, Nan, sa eljustima ajkule, olienje smrti i mrane strane ivota. Meutim, ljudi koji ga behu izgradili i plovili ovim trgovakim brodom nisu bili varvari. Konstrukcija trostrukog trupa imala je savrenu hidrodinaminu liniju. Tri goleme katarke u obliku slova A nosile su, dodue, jedra, ali su ona bila nejasnog oblika i zdruena sa vetrenjaama koje su se nezavisno okretale na vetru; celokupnu opremu neprekidno su podeavali mali motori koje je pokretala snaga biolokog goriva iz ivih elija i kojima je upravljao raunar. Osoblje, ne previe uposleno, inila su dva Kanaka momka i dve Polineanke. Kapetan Rui Lohanaso diplomirao je mainstvo na univerzitetu Velantoa na N'Zilanu. Govorio je nekoliko jezika, a njegov inglis jezik nije bio iskvareno nareje nekog merikog plemena, ve isto tako bogat i ispravan kao Hevigov maternji. Demekasti tamnoputi ovek, bosonog, sa pregaom oko pasa, ree sasvim polako, ne bi li svom putniku olakao vladanje savremenim govorom: "Uspeli smo da sauvamo nauku posle sloma svetske tehnoloke maine. Nae tekoe bile su da iznaemo nove naine za primenu nauke na ovoj razorenoj i zatrovanoj planeti. Jo uvek nemamo pravo reenje. Ali, ipak, daleko smo dogurali, i zaista verujem da emo ii i dalje." Okean se bljetavo talasao u bojama indiga, tirkiza i akvamarina. Veliki talasi priguivali su male. U zaslepljujuem odsjaju, zraci sunca prelamali su se o jedra i krila albatrosa. U daljini, dostojanstveno je plivalo malo jato kitova. Pri brzini kojom je brod plovio, vetar nije fijukao, ve je pored uha umio tihu uspavanku, donosei miris soli i dah sveine goloj koi uarenoj na suncu. Dole na palubi plesala je devojka uz ledeno-slatke zvuke bambusove frule, to ih je stvarao mladi koji nije bio na dunosti. Pogled na njihova naga tela, gipka poput make ili rasnog konja, bio je prizor ispunjen lepotom i ljupkou. "Iz tog razloga, brate Tomas, vi ste uinili plemenito delo", ree Lohanaso. "Vaim dolaskom nastae veliko slavlje." Za trenutak je oklevao. "Nisam poslao radio poruku da letelica doe po vas i vau robu za Federaciju, jer bi Admiralitet bio prinuen da to uini. Pa... iskreno govorei, diriabli jesu bri, ali manje pouzdani od brodova. Imaju slabe maine; vatrostalni antikatalizator za vodonik jo uvek je u postupku ispitivanja." ("Mislim da mi je istina o Maurai civilizaciji u njenim najboljim danima sinula pred oima tek po povratku kui", priao mi je Hevig. "Oni nisu - nee podlei hiru vratimo-se-prirodi. Naprotiv, ispod njihove oputene predusretljivosti kriju se umovi koji streme razvitku veem od onog u Americi danas. Dodue, 55

nee izumeti gorivo za letelice tee od vazduha, barem ne na ranijem stupnju razvoja, niti e imati helijum za diriable poput naih. A mi smo toliko toga protraili.") "Vae otkrie ekalo je stoleima na nas", nastavi Lohanaso. "Nee smetati ako prieka jo neku nedelju, dok ne stigne u Velantou." ("Budui da sam eleo da temeljno izuim narod Maurai i otkrijem u kojoj meri je Volis govorio istinu, a ta su bile lai ili slepa predrasuda, bio mi je neophodan ulaz. Poevi od razdoblja kada su meu prvima postali vaan svetski inilac, mogao sam pratiti njihov dalji napredak. Ali, trebalo je krenuti od samog poetka. Dovoljno lako mogao sam nastupiti kao Merikanac - engleski jezik rascepkao se na mnotvo nareja, meu kojima bi moje ostalo nezapaeno - ali, zato bi poklanjali panju jednom varvarinu? Isto tako, bio bi beznadean pokuaj pretvarati se da dolazim iz neke polucivilizovane zajednice sa kojom imaju trgovake veze... Pa, polo mi je za rukom da pogodim sredite mete." Hevig se naceri. "Pogaate li, Dok? Ne? Dobro. Raznim podmetanjima kroz itav dvadeseti vek stekao sam hrpu radioaktivnih izotopa, kao recimo izotop ugljenika C-14. Spremio sam ih na bezbedno mesto - njihov radioaktivni raspad morao je biti pravi - i krenuo u budunost. Tamo sam postao brat Tomas, iz jednog uporita u unutranjosti zemlje, u kome se navodno bee ouvalo poneto od starog znanja. Ja sam bio taj koji se doepao ovog otkria i, odluivi da ga predam Mauraima, dokotrljao ga do obale... Razumete? Glavni pravac njihovog istraivanja bio je u biologiji. Morao je biti, budui da je ivi svet na Zemlji vapio za zatitom i budui da je ivot taj koji preobraava sunevu energiju. Na alost, nisu imali nuklearni reaktor u kome bi se naveliko proizvodili radioaktivni obeleivai. Stoga im je moje 'otkrie' bilo bogomdano.") "Mislite li da e me prihvatiti kao istraivaa?" upita Hevig uznemireno. "To bi meni i mojim sunarodnicima mnogo znailo. Ali, ja sam takva neznalica..." Lohanaso ga obgrli oko ramena, prema obiaju Mauraija. "Nema razloga za brigu, prijatelju. Kao prvo, mi smo trgovaki narod. Dobro plaamo sve vredno to dobijemo, a ovo je od neprocenjive vrednosti. Drugo, elja nam je da proirimo znanje i unapredimo civilizaciju to je vie mogue. Potrebni su nam saveznici, vete ruke i sjajni umovi." "Nadate li se da ete, zapravo, izmeniti itavo oveanstvo?" "Dosta s tim! Ako me pitate da li imamo nameru da ostatak oveanstva oblikujemo na nau sliku i priliku, odgovor je odrean! Mislim... Ja nisam u sastavu skuptine Admiraliteta, ali pratim njihove zvanine izvetaje i itam filosofska dela. Jedan od nedostataka stare kulturne mainerije bio je taj to je, po svojoj prirodi, prisiljavala ljude da postaju meusobno sve sliniji. Ne samo da se na kraju zavrilo neuspehom poraavajue - ve je i zbog obima koji bee dosegla predstavljala goru nesreu za ljudski rod." Lohanaso stisnu pesnice i opsova. "Doavola, Tomase! Nama jeste potrebna raznovrsnost, svi redom oblici ivljenja, svi pogledi na svet i razmiljanja koja sebi moemo priutiti." Kao da se sam sebi nasmejao, izgovarajui poslednje rei. "U izvesnim granicama, dodue. Moramo ukloniti one koji nas oponaaju, na to sam mislio. Jer, u protivnom... Ma, sve ovo postaje isuvie prokleto zvanino. Uskoro e podne. Pa, da najpre odmerim poloaj sunca i pozabavim se raunom, pa e me zameniti Teraj, a mi emo otii na ruak. Ne moete rei da ste valjano iveli, ako niste probali moje pivo." ("Proveo sam vie od jedne godine u narodu Maurai, na poetnom stupnju razvoja", priao mi je Hevig. "Vatreno irei svoje uenje, pruili su mi upravo onu vrstu obrazovanja koja mi je bila potrebna za moje vlastite namere. Bili su dragi, veseli ljudi - oh, da, bilo je meu njima i loih momaka, imali su svoje mane i ljudske poroke, ali, po mnogo emu, Federacija Maurai toga veka bilo je istinsko divno mesto. to, razume se, nije vailo za ostatak sveta. Niti za prolost. Nastavio sam sa skokovima u vreme, u Velington ili Honolulu dvadesetog stolea, a potom avionom do Istambula, odakle bih se vraao u Konstantinopolj da obiem Kseniju. Kada sam konano osetio da je pravi as da proredim povratke, barem po pitanju dotinog dela budunosti, doao sam jo jednom u latinski Konstantinopolj. Kseniji je bilo osamnaest godina. Nakon kratkog vremena, venali smo se.") O njihovom zajednikom ivotu, za pet godina njenog ivota koje mu bee poklonila, ispriao mi je sasvim malo. Uostalom, ni ja nemam mnogo toga do ega mi je stalo da kaem u vezi mog odnosa sa Kejt. Nesumnjive potekoe koje mi je pomenuo bile su trojake: njeno skromno izdravanje, prilagoavanje zatvorenom krugu sredine kojoj je pripadala i zametanje tragova uhodama sa Tvrave. to se tie prve, nije bilo sasvim jednostavno baviti se preduzetnitvom. Nije mogao zapoeti sa poslovima u svetu gildi, monopola, zamrenih pravila i naroda koji je ak i u metropoli - pre tampanih novina, redovne potanske slube i elektronskih komunikacija - voleo da spletkari poput seljana. Trebalo mu 56

je podosta istraivanja i napora da izgradi lik predstavnika novoosnovanog udruenja Danskih trgovakih preduzimaa, gde je njegovo zaduenje bilo vie da posmatra i uspostavlja poslovne veze, nego da donosi odluke, kako ne bi bio nepoeljan takmac Francima. Novac mu je zadavao najmanje briga; mogli su se dugo izdravati prodajom malo zlata ponesenog niz vremenski tok. Ipak, morao je imati prihvatljivo objanjenje za poreklo novca. to se tie druge potekoe, razmiljao je da se presele na dovoljno dobro, bezbedno i udaljeno mesto, moda u Rusiju ili Zapadnu Evropu, a moda u Nikeju, gde je Vizantijsko kraljevstvo opstajalo, da bi naposletku povratilo i Konstantinopolj. Ali, ne, nita nije bilo dovoljno dobro, a jo manje bezbedno. Svet je stajao pred najezdom Tatara i Svete Inkvizicije. Iako opustoen i pokoren, ovaj grad ipak je nudio sve ono to je prualo bilo koje mesto van beznadeno neznanog Orijenta; ovde je Ksenija bila u okrilju svoje porodice, prijatelja i majke. Osim toga, gde god da su otili, nosili bi svoj beleg; ona, Levantinka koja je sebe nazivala Rimljankom, a on neto sasvim drugo. Na kraju su, prikrivajui istinu o sebi, bili manje ili vie primorani da kupe kuu u Peri, gde su, po obiaju, iveli stranci. Ali grad se nalazio pravo naspram Zlatnog roga, kojim su lae neprekidno prolazile. to se tie tree potekoe, drao se umereno po strani, niti se previe istiui, niti ostajui izrazito povuen. Smislio je novo lano ime, Jon Andersen, uvebao Kseniju da se njime koristi, a njoj savetovao da o vlastitoj prolosti pria neodreeno. Sreom, njegovi katoliki poznanici nisu se odve zanimali za nju, osim to im nije bilo jasno zato je ser Jon sputao sebe oenivi se jeretikom Grkinjom. Ako je ve morao da je ima, zato je nije uzeo kao konkubinu? "Koliko si od istine rekao Kseniji?" zapitah ga. "Nita." On izvi obrve. "Bilo je bolno, ne to to sam skrivao tajnu od nje, ve to sam je lagao. Ali, u protivnom, ne bi bila bezbedna, pod pretpostavkom da je mogla shvatiti samu ideju... Zar ne? Uvek je bila otvorenog srca. Sa velikim naporom podrala je prevaru koju joj bejah nametnuo, poput lanog identiteta, za koji sam tvrdio da mi je neophodan ukoliko elim da se ukljuim u novi posao. Da, prihvatila me je u novom liku, nikada ne postavljajui pitanja o mojim poslovima, poto se jednom zauvek uverila da, kada sam sa njom, ne elim da razmiljam o njima. A to je bila istina." "A kako si objasnio njeno spasavanje?" "Rekao sam da sam se molio svom svecu zatitiniku, koji je oigledno uzvratio na veoma upeatljiv nain. Njeno seanje na dogaaj bilo je zamueno uasom i pometnjom; i stoga je lako poverovala." On uzdrhta. "Bilo je bolno gledati je kako pali svee i, poput poslunog deteta, upuuje molitve za nau bebu, za koju sam znao da je nikada neemo imati." "Hm, kad smo ve kod religije... Da li je prihvatila katoliku veru, ili si ti razmiljao da prihvati njenu, pravoslavnu?" "Ne, nisam traio od nje da se preobrati. Nema due manje licemerne od Ksenijine. to se mene tie, vera mi nita nije znaila, ali sam morao da bar delimino sauvam ugled u oima Italijana, Normana i Francuza; u protivnom, nikada ne bismo uspeli da obezbedimo pristojan ivot za nas dvoje. Stoga, pronali smo pravoslavnog svetenika da odri obred i katolikog biskupa koji mi je dao oprotaj, uz, hm, malu nadoknadu. Ksenija nije marila. Istina, imala je svoja naela, ali je bila prilagodljiva i nije oekivala da u goreti u paklu, naroito ako mi je svetac jednom pritekao u pomo. Osim toga, bila je neizmerno srena." On se osmehnu. "I ja sam bio, kako na poetku, tako i najveim delom vremena kasnije." Njihova kua bila je skromna, ali, malo po malo, Ksenija je opremila i ukrasila sa mnogo ukusa, koji bee nasledila od oca. Sa krova, pogled je povrh gradske vreve i brodovlja po Zlatnom rogu dosezao do bedema, kula i svodova Konstantinopolja, koji je sa ove udaljenosti delovao gotovo netaknuto. Ka unutranjosti protezao se prelep seoski pejsa i priroda gde je Ksenija rado odlazila u duge etnje. Imali su tri sluge, sasvim pristojan broj u godini kada je posla bilo u izobilju, i, samim tim, najamni rad postao veoma jeftin. Hevig se sjajno druio sa kuepaziteljem, neotesanim Kapadokijcem oenjenog kuvaricom, iju je decu Ksenija uspela da razmazi. Kune pomonice su dolazile i odlazile, preuzimajui na svoja plea znatan deo briga oko domainstva svoje mlade gazdarice; bio je to naporan fiziki rad, koga smo danas poteeni zahvaljujui sijasetu ureaja za tu namenu. Ksenija se najvie brinula o bati, sve dok se pod njenim prstima okunica nije pretvorila u zemlju iz bajke. Slobodno vreme posveivala je ivenju i vezenju, za ta je imala neobian dar, itanju knjiga koje joj je on neprestano donosio, ili svojoj pobonosti i sujeverju. 57

"S mog gledita, Vizantijci su bili zadrto sujeverni", primeti Hevig. "Magija, proricanje, zatita od svega i svaega, poevi od urokljivog pogleda do zle hudi, tumaenje znamenja, nadrilekarstvo, pripremanje ljubavnih napitaka - dpdajte tome sve to vam padne na pamet - ljudi su bili spremni da se zaklinju u te stvari. Ksenija je bila sklona astrologiji. Ma, doavola, to nikom nije moglo nakoditi - bila je dovoljno zdravorazumna da tumai horoskop na razborit nain - i mi bismo zajedno nou izlazili da posmatramo zvezde. Podjednako su se dobro videle u gradu i van njega, tada kad nisu bile u senci ulinih svetiljki i veitog smoga. A Ksenija je, obasjana zvezdama, imala vie ari nego po danu. O Boe, kako sam se borio protiv sebe da joj ne donesem teleskop, barem jedan mali! Ali, razume se, bilo bi to isuvie sumnjivo." "Postigao si neverovatan uspeh, da, ovaj, premosti intelektualni jaz meu vama", primetih ja. "Nita posebno, Dok", odvrati on priguenim glasom, dozivajui u seanje svoju dragu. "Bila je... ovaj, jeste... mlaa od mene, rekao bih jednu i po deceniju. Neupuena u mnogo toga to ja znam. Ali, setite se, suprotnosti se privlae. Za razliku od mene, njoj su do tanina bliske sve tajne najslavnijeg kosmopolisa koga je istorija ikada imala. Ljudi, obiaji, uenje, zdanja, umetnost, pesme, knjige - pa, itala je dela grkih klasika, ona koja su nestala u tom sramnom pustoenju i za koja mi nikada neemo znati. Volela je da mi pria o njima, da govori blistave stihove Eshila i Sofokla, sve dok me leima ne bi podili marci; umela je da nas opije stihovima pesnikinje Safo, ili da nas do suza nasmeje Aristofanovim komedijama. Znajui za im da tragam, esto sam 'sluajno' nalazio knjige... dole, u vremenu. Zastao je da udahne. ekao sam. "Naa svakodnevica, isto tako. Kad biste zavrili sa svojim poslom u ordinaciji, nije li vas zanimalo kako je Kejt provela dan? A onda..." On se zagleda u daljinu. "A onda, eto nas zajedno. Uvek zaljubljeni." Imala je obiaj da pevui radei kune poslove. Jaui pored zidova staje, uo bi kako njene molske melodije iznenada dobijaju prizvuk razdraganosti. Sve u svemu, i on i ona bili su srazmerno nedrutveni. Ponekad je, da bi odrali masku, bilo poeljno ugostiti trgovca sa Zapada, ili bi Hevig sam morao, zauzvrat, odlaziti na prijem kod nekog od njih. Nije mu smetalo. Veina njih bili su ispravni ljudi svoga vremena, neki ak i veoma zanimljivi. Sve to je Ksenija mogla i morala da uini bilo je da savlada svoje uasno gnuanje. Sreom, niko od gostiju nije od nje oekivao da bude zabavna domaica u stilu dvadesetog veka. Jedina prilika kada je uspevala da iskorai iz svog zalea, da bude dobre volje i blista ivotom, bila je kada bi njeni prijatelji sa Istoka doli na veeru. Hevig je uspevao da sa njima izie na kraj, jer je Jon Anderson, na mestu izaslanika te izuzetno daleke kompanije, morao prikupljati podatke gde god je mogao, lovei mrvice sa stolova Venecije i enove. U sutini, ti su mu se ljudi dopadali: uenjaci, trgovci, glumci i slikari, zanatlije, Ksenijin pop, penzionisani kapetan broda i sijaset egzotinih tipova koji su dolazili u diplomatiju ili poslovima, a koje je on traio - Rusi, Jevreji razliitog porekla, povremeno neki Arapin ili Turin. Kada je morao da otputuje, podjednako je blagosiljao promenu i mrzeo je, jer mu je oduzimala od ivota koji je mogao provesti sa Ksenijom. Podnoljivo esto odsustvovanje bilo mu je neophodno da bi odrao svoj lik. Mada je bilo uobiajeno da se radne prostorije nalaze u sastavu kue, priroda posla Jona Andersena zahtevala je ne samo susrete sa ljudima u gradu, ve i kraa putovanja kopnom ili morem u do razliitih oblasti. "Neto od toga bilo je neizbeno, kao, recimo, prihvatanje poziva poslovnih prijatelja", priao mi je Hevig. "Ali, ponekad sam, kao svaki oenjeni ovek nezavisno od uspeha njegovog braka, eleo da provedem deo dana skitajui sam. Pretpostavljate da sam te prilike koristio da bih skoknuo u budunost. Nisam... ne znam od kakve je koristi to moglo biti, ali sam oseao obavezu da razotkrijem istinu. Tako bih se najpre projektovao u Istambul, gde sam, opet pod lanim imenom, imao podeblji raun u banci. Odatle bih avionom stigao do naznaenog odredita, a zatim krenuo u budunost da bih nastavio sa izuavanjem federacije i civilizacije Maurai, njenog uspona, slave, opadanja, propasti i posledica." Sumrak se sporo i neujno prikradao ostrvom. U podnoju svog najvieg breuljka, leala je zemlja zatiena tamom, a oko kua farmera sa mora, umesto fenjera, tinjali su svici; ali, na puini jo uvek je svetlucalo. Bela, spram kraljevski plavog luka koji se protezao ka zapadu u pravcu Azije, i kroz grane stogodinjih, patuljastih borova, presijavala se Venera. Verandom kue Karela Keadimua irio se miomirisni dim iz kadionice. Na pritki je stajala ptica, pevajui onaj zamreni i nezaboravni izbor melodija zbog kojih ju je ovek i stvorio; ipak, ova ptica nije bila zatoena u kavezu ve je imala svoje mesto u umi. 58

Starac je mrmljao: "Jeste, dovukli smo se do kraja. Umiranje je bolno. I pored svega, nai praoci bili su mudri kada su u mitovima izjednaili Nan sa Lesuom. Ono to je trajalo veno, postae nepodnoljivo. Smrt otvara put, kako narodima, tako i ljudima." Kleao je pored svog prijatelja, u dugom muku, dok najzad ne ree: "U vezi onog to si mi ispriao, pitam se nismo li na peat utisnuli odve duboko." ("Pratio sam njegov ivot", rekao mi je Hevig. "Poeo je kao sjajan mladi filosof koji je prihvatio mesto u diplomatiji. Zavrio je kao visoki dravnik, koji se povukao da bi postao filozof. Tada sam odluio da se prikljui vama, da bude jedan od dvojice ljudskih bia kojima sam se usudio da poverim tajnu. Vidite, ja nisam mudar. Mogu skakutati sudbinom oveanstva i skupljati podatke; ali, umem li da ih tumaim, mogu li da ih razumem? Kako mogu da znam ta treba initi, ili ta je mogue uiniti? urno sam koraao kroz mnoge godine; ali Karelo Keadimu iveo je, radio i razmiljao do dubokih devedeset, neprekinutih godina. Bila mi je potrebna njegova pomo.") "to znai", ree Hevig, "da oseate da je jedan deo vae kulture isuvie snaan, na tetu svega ostalog u narednom drutvu?" "Iz onoga to si mi rekao, tako sledi." Domain nekoliko trenutaka provede u razmiljanju. Za Heviga to nije odve dugo trajalo. "Ili, bolje reeno, zar ne osea udnu podvojenost... u budunosti, kao to kae... izmeu dve zamisli, koje je, po naem Maurai idealu, trebalo drati u ravnotei?" Nauka, razboritost, planiranje, upravljanje. Mit, osloboena dua i ovek kao organski deo prirode ija ispravnost nadmauje znanje i mudrost. "Izgleda mi, na osnovu onoga to si mi rekao, da je sadanje precenjivanje tehnoloke mainerije samo zanos koji prolazi", primeti Keadimu. "Raa se otpor, ne bez razloga. Postali smo oholi, mi Maurai. Jo gore, postali smo delioci pravde po svom ubeenju. Ono to je nekada bilo dobro izdigli smo do boanskog i time dozvolili da se sve dobro to je preostalo pretvori u trule. U ime ouvanja raznolikosti kultura, pokuali smo da itave rase zamrznemo u oblicima koji su u najboljem sluaju bili tek delom neobini, a u najgorem nakazni i opasno anahroni. U ime ouvanja ivotne sredine, pokuali smo da prognamo izum koji bi nas mogao odvesti putem zvezda. Nije ni udno to je Ruvenzorja otvoreno naredio istraivanje u vezi proizvodnje termonuklearne energije! I nije udno to nas je neprivrenost naeg sopstvenog naroda uinila nesposobnim da to spreimo!" Ponovo je zavladao tajac, a potom domain nastavi: "Ali, sudei po tvom izvetaju, Dek, prijatelju moj, ovo je poslednji trzaj. Glavnina oveanstva e potom odbaciti naukovanje, odbacie i samu nauku, i zadrati jedino onu okosnicu tehnologije koja je neophodna da bi se odrao svet. Vie nego ikada okrenue se sebi i svojim mislima, mistici; obian ovek potraie prosveenost kod mudraca, koji e je opet potraiti u samima sebi. Jesam li u pravu?" "Ne znam", odgovori Hevig. Imam taj utisak, ali nita vie osim utiska. Shvatate i sami da veinu toga ne razumem tako dobro kao to razumem jezike. Jedan ili dva mogu jasno rastumaiti, ali nikada nisam imao dovoljno vremena da nauim tean govor. Toliko sam godina ivota utroio da saznam i ovo malo to znam o vama, narodu Maurai. U daljoj budunosti sve vie izmiete mom poimanju." "A paradoks se produbljuje", dodade Keadimu, "zbog protivrenih prizora koje si video. U sreditu pastoralnog pejsaa, iljci koji bruje i trepere zagonetnim energijama. Neujno klizei na upljim skijama, ogromni brodovi, koji izgledaju kao da su napravljeni vie od sile nego od metala. A simboli na kipovima, knjigama, izrezbareni na dovratku, obelodanjeni jednim pokretom ruke... za tebe nemaju nikakvog smisla. Ne moe ni zamisliti odakle potiu. Jesam li u pravu?" "Da", priznade Hevig pokunjeno. "Karelo, ta bi trebalo da uradim?" "Smatram da si sada na stupnju kada treba da se upita: ta jo treba da saznam?" "Karelo, ja, ja sam usamljeni ovek koji pokuava da sagleda hiljade godina. Ja to ne mogu! Ja samo... pa, samo oseam kako raste moja sumnja... da postoji mogunost da Tvrava proizvede takve maine... I ta onda?" Keadimu ga dodirnu lagano poput krila leptira. "Ne uzrujavaj se. ovek tako malo moe da uini. Dovoljno je da i to malo bude ispravno." "ta je ispravno? Da li budunost znai da nekolicina tehnolokih monika moe vriti nasilje nad ostatkom ljudskog roda koji je postao pokorno blagorodan zato to na ovom svetu nema nieg osim nesree i jada. Ako je to istina, ta se moe uiniti?" "Kao iskusan politiar, makar i u mirovini", odvrati Keadimu nenadano hladnim tonom kojim je Heviga uvek mogao uplaiti i pokvariti mu raspoloenje, "podozrevam da previa jo uasnije mogunosti. 59

Ako je u pitanju obino samovlae, ono se moe nadiveti. Ali, mi Maurai, usredsredivi se na biologiju, moemo ostaviti naslee gore od kazne na koju nas ono upozorava." "Molim? Hevig se pridie na svojoj slamnatoj prostirci. "Otar metal moe cepati drva, a moe sei i ivo meso", objasni Keadimu. "Eksplozivi mogu razarati stene, ali mogu i nepoeljna ljudska bia. Lekovi - evo, rei u ti da je to nevolja koja trenutno mui nau vladu na njenim najtajnijim savetovanjima. Posedujemo hemijske supstance koje imaju vie nego umirujue ili stimuliue dejstvo. Pod njihovim uticajem, osoba poinje da veruje u sve to joj se kae. Do detalja. Kao da sniva san u kome je sve stvarno; boje i zvuci, oseaji sree i straha, prolosti i budunosti... Do koje se granice smemo usuditi da ovaj napitak primenimo na nae glavne buntovnike? Skoro da mi je drago to znam da e prevlast Federacije opasti pre nego to ovo pitanje postanje kritino. Krivica, stoga, ne moe biti naa." Keadimu se nagnu ka Hevigu. "Ali ti, sirota skitnico kroz vreme, ti mora razmiljati i o onome to sledi iza narednog stolea... Ali, doi, ovo je vee kao stvoreno za spokoj. Posmatraj zvezde kako lagano brode, udahni tamjan, pouj pesmu ptica, oseti dah povetarca, sjedini se sa Zemljom." Sedeo sam sam nad knjigom u mojoj brvnari u Senlaku, novembra 1969. No je bila kristalno jasna i pucketavo mrzla. Mraz je po prozorskim staklima iscrtavao cvetne are. Iz gramofona se izlivala Mocartova simfoniju, rei Jejtsa leale su mi u krilu, prst ili dva viskija stajao je u ai nadomak moje naslonjae, poneka uspomena proetala bi mi mislima i izmamila osmeh na licu. Savren uitak za jednog starca. Neko je tupo pokucao na vrata. Izgovorih poganu re, nevoljno se pridigoh i smiljajui izgovor krenuh ka vratima. Raspoloenje mi se nije popravilo kad je Fidlstiks mugnuo izmeu mojih glenjeva i gotovo me oborio. Zadrao sam tog prokletog maora samo zato to ga je Kejt volela. Bio je mae kada je ona umrla, a sad se i njemu bliio kraj... Otvorivi vrata, proe me zima koja je pohrlila unutra. Zemlja, bez snenog pokrova, bila je zaleena. Na njoj je stajao ovek i drhtao u svom neprikladnom ogrtau. Bio je srednje visine, vitak, plavokos, otrih crta lica. Na upalom mu licu teko je bilo prepoznati godine. Pola decenije, koliko mi nije bio pred oima, nije moglo pomutiti seanje na njega. "Dek!" uzviknuh ja. Telom mi prostruja talas nesvestice. On ue, zalupi vrata i ree tihim, hrapavim glasom: "Dok, morate mi pomoi. Moja ena umire." 12. "Groznica, poviena temperatura, bol u grudima, kaalj, lepljiv, sukrviav ispljuvak... da, lii na upalu plua", klimnuo sam glavom. "Ono to me vie brine jeste pojava glavobolje, bola u leima i ukoen vrat. Moe biti poetak upale mozga." Sedei na rubu stolice, usta iskrivljenih od bola, Hevig je preklinjao: "ta da uradim? Antibiotik..." "Da, da. Nisam ba oduevljen to treba da prepiem lek bolesniku koga nikad nisam video, a jo manje da leenje prepustim laiku. Nema zbora... najvie bio voleo da joj dam dozu kiseonika." "Mogu ga poneti..." krenu on da izusti, ali namah odustade. "Ne, dovoljno velika boca kiseonika bila bi preteka." "Dobro, mlada je", pokuah da ga uteim. "Verovatno bi streptomicin reio stvar." Bio sam na nogama i blago ga lupnuh po pognutim leima. "Opusti se, sinko. Ima vremena, ve sam video da joj se moe vratiti u onaj as kada si je i napustio." "Nisam siguran da u to uiniti", proapta on; bilo je to onda kada mi je ispriao sve to se dogodilo. Dok mi je pripovedao, osetio sam nepodnoljiv napad straha i nepromiljeno sam mu izbrbljao priznanje. Pre vie od deset godina, u razgovoru sa jednim piscem iz Kalifornije, nisam mogao odoleti i poeo sam da pravim aluzije na ono to mi je Hevig priao o epohi Maurai, sa svojih ondanjih ranih putovanja. Taj narod bio mi je zagolicao radoznalost, iako sam ga jedva poznavao; pomislio sam da bi ovaj momak, vet u mozganju, moda mogao rastumaiti one zagonetke i paradokse koje nisam mogao sam. Nepotrebno je da kaem da sam priu predstavio kao istu misaonu igrariju. Ali, to sam rekao, rekao sam, i kad me je upitao za dozvolu da je iskoristi u nekima od svojih pripovesti, nisam video valjani razlog da se ne saglasim. "Bile su objavljene", rekoh pokunjeno. "ak je u jednoj od njih predskazao ono to e ti naknadno i sam otkriti - da e Maurai pokrenuti tajni poduhvat protiv ilegalnog pokuaja da se sagradi fuzioni generator. ta ako neki od uhoda iz Tvrave nabasa na trag?" 60

"Imate li njihove primerke?" upita Hevig. Imao sam. Letiminim pogledom proao je kroz tekst. Njegov napeti izraz lica posle malo vremena popusti, sa olakanjem. "Mislim da nema potrebe da budemo zabrinuti", ree on. "Imena i ostale stvari su izmenjene; to se tie delova koje ste propustili da mu spomenete, njegova nagaanja ee su bila pogrena nego ispravna. Ako iko, kome je poznata budunost, bude u prilici da ovo proita, vie e ga podseati na jedan od onih sluajnih nauno-fantastinih, sasvim-blizu-mete pogodaka." On se grohotom nasmeja. "I koji su ispaljeni iz samare, imajte to na umu!... Ali, sumnjam e iko opaliti. Ove pripovetke nikada se ne tampaju u velikim tiraima, i ubrzo ih u potpunosti pokrije mrak. Vremenske uhode teko da bi pokuale sa iitavanjem sve one gomile pria koje su ikada napisane. U to sam posebno uveren, naroito kada su u pitanju agenti poput Volisovih." Posle male pauze, Hevig nastavi: "Na izvestan nain, ovo me je razuverilo. Poinjem da shvatam da sam noas bio previe uznemiren. S obzirom na to da se nita nepovoljno do sada nije desilo, ni vama ni vaim blinjima, teko da e se i dogoditi. Nema sumnje da su vas proveravali, a potom se okanili ne nalazei da ste od naroitog znaaja u mom ivotu odrasle osobe. To je bio glavni razlog zbog koga sam dopustio da proe tako mnogo vremena od naeg poslednjeg susreta, Dok... Radilo seo vaoj bezbednosti. Onaj drugi Anderson... ne, zaista ga nikada nisam sreo. On je poznanik mog poznanika." Ponovo je zavladao muk, dok on najzad smrknuto ne ree: "Nisu ak pokuali ni da nasrnu na mene preko moje majke, ili da im ona bude mamac za ikakav trag o meni. Pretpostavljam da su skontali da bi to bilo odve oigledno, ili odve opasno u ovom veku koji im nije naroito blizak - ili odve ovo-ili-ono - da bi bilo vredno utroenog vremena. Drite se po strani i bie sve u redu. Ali, morate mi pomoi!" ... No je ve bila proarana zorom kada sam konano upitao: "Zato si doao k meni? Uveren sam da tvoji Maurai imaju napredniju medicinu." "Da. I previe naprednu, tako da se u svemu skoro iskljuivo svodi na preventivu. Za njih su lekovi samo prva pomo. Stoga, vrlo dobro znam da njihovi lekovi nisu bolji od vaih... mislim, za sluaj kao to je Ksenijin." Protljao sam bradu. ulo se kako moja ruka grebe po nakostreenim kratkim dlakama. "Oduvek sam sumnjao da postoje prirodne granice leenja hemijskim sredstvima", napomenuh mu. "Doavola, ba bih voleo da znam ta ine u vezi virusnih oboljenja!" Hevig se odluno pokrenu. "Dobro, dajte mi ampule i igle i odlazim svojim putem", ree on. "Polako, smiri se", naloih mu. "Zaboravio si da ve dugo ne radim sa bolesnicima. Nemam pri sebi te visoko delotvorne supstance. Moramo da saekamo do jutra, kada se otvore apoteke - ne, nee skoknuti do tog asa! elim da malo razmislim i neto prouim. Mogu se primeniti razliiti antibiotici; streptomicin moe izazvati neeljene posledice, sa kojima ne bi uspeo da izae na kraj. Stoga ti je neophodno malo znanja. Kladim se da nikad nisi davao injekciju, a kamoli negovao bolesnika. I prvo sedi, jer obojica vapimo za poslednjom dozom viskija i dugim dremeom." "Tvrava..." "Opusti se", rekoh ponovo izmuenom oveku u kome sam prepoznao oajno deaka gotovo lienog svake nade. "Upravo si i sam zakljuio da tim bitangama nisam vie zanimljiv. Da su oekivali tvoj dolazak u ovu vremensku taku, ve bi bili ovde da te spetljaju. Tano?" Glavom je teko mahao gore-dole. "Da. Pretpostavljam." "Saoseam sa tvojom brigom, ali bih vie voleo da si mi se obratio za savet na poetku njene bolesti." "Zar nisam?... Sve je isprva liilo na jau prehladu. Oni su ilaviji nego to smo to mi danas. Istina je da deca umiru kao muice. Roditelji svojim bebama ne pruaju toliko ljubavi kao mi, ne, bar, u prvih godinu ili dve dana. Drugim reima, znai, bebe koje preive imaju sve izglede da kasnije u ivotu ree oboljevaju. Ksenija nije legla u krevet, uprkos tome to se loe oseala, sve dok se preko noi..." Nije bio u stanju da dovri. "Jesi li proverio njenu budunost?" upitah ga. Gledao me je utonulim oima koje su se borile sa snom, pa odgovori iscrpljenim glasom: "Nisam. Nikada se nisam usudio." Niti u ja ikada saznati koliko je razloan bio njegov strah da unapred vidi Kseniju na samrti. Da li mu je neznanje donelo slobodu, ili barem zabludu o slobodi? Ne znam nita o tome; znam samo da je ostao sa mnom nekoliko dana, predano odmarajui svoje telo i uvebavajui ruke, sve dok nije bio u stanju da svojoj eni bude od pomoi. Na kraju se oprostio. I nijedan od nas nije bio siguran da emo ponovo biti 61

zajedno; iznajmljenim autom odvezao se do gradskog aerodroma, uhvatio let za Istambul, krenuo u prolost sa onim to sam mu dao... a onda su ga ulovili ljudi iz Tvrave. Bio je isto tako novembar, samo 1213. Hevig bee odabrao ovaj mesec u 1969. jer je znao da e biti surovo hladan i da njegovi neprijatelji, po svemu sudei, nee drati moju brvnaru veito pod prismotrom. Du Zlatnog roga, vremenske prilike bile su blae. Ipak, talas hladnoe pristizao je iz Rusije, skupljajui kiu iznad Crnog mora. Jedina zatita od zime bili su domovi i u njima ugalj koji se ario u bakarnim posudama; hipokausti su bili preskupi za ovo podneblje i za ta siromana vremena. Ksenijino slabano telo je drhtalo, dan za danom, sve dok klice nisu nikle u njenim pluima. Hevig je esto menjao svoja skrovita u Istambulu, kako u prostoru tako i u vremenu. Kao dodatno obezbeenje, trudio se da skrovite u tesnacu uvek bude dovoljno udaljeno od njegove kue. Morao je, stoga, da se ukrca na splav i sa doka krene peice uz gotovo puste ulice. U levoj ruci drao je hronolog, desnom je stezao mali kofer u kome je nosio ivot za svoju draganu. Kapljice kie prskale su iz sivila koje se spustilo, ali je izmaglica bila ta koja koja mu je kvasila franaki ogrta, koulju i pantalone sve dok mu se odea nije slepila za kou, a studen poela da mu nagriza telo. Zvuk koraka prigueno je odjekivao sa uglaane, klizave kaldrme. Oluci su grgoljili. Kroz maglu vrtlone pare za trenutak je spazio sebe kako hita ka dokovima, sa kapuljaom navuenom do oiju, previe brian da bi se osvrnuo. Kad se bude vratio Kseniji, izgledae kao da je bio odsutan tek etvrt sata. Mada je bilo oko tri po podne, tama se ve uveliko sputala. Vrata na kui bila su zatvorena, a kroz proreze namaknutih zasuna probijala je slabana svetlost. Pokucao je, oekujui da njihovu tadanju sluavku - Eulalija, bee li joj tako ime? - podigne rezu i pone da guna. Bie iznenaena to se tako brzo vratio, ali, k vragu s njom. arke zakripae. Iza njih zjapila je tmina. Bradati ovek u vizantijskoj nonji isprei mu se na vratima. Samara u njegovom naruju bila je teka i golema. "Ne mrdaj, Hevie", oglasi se on na engleskom. "Ne pokuavaj da bei. Zapamti, drimo ti enu." Osim ikone Device Marije, njihova je soba odisala vedrinom. Gledajui ih kroz tanak mlaz svetlosti koji je curio kroz zamuene prozore, Hevigu se inilo da mu se naslikano cvee i ivotinje sa zidova rugaju. Neto nije bilo u redu s tim da jagnje skakue iznad kreveta na kome je Ksenija leala. Bila je tako krhka i siuna u svojoj spavaici. Koa, nategnuta preko slabanih joj kostiju, izgledala je poput prhkog, tek napadalog snega proaranog krvlju. Usta su joj bila suva, ispucala i lepljiva. Jedino su joj se duga kosa rasputena po prsima i ogromne, uplaene oi presijavale. ovek preruen u Rimljanina sa Istoka, koji je Hevigu bio nepoznat, drao ga je za levu miicu dobro uvebanim zahvatom. Huan Mendoza drao ga je za desnu, usiljeno se osmehujui svaki put kad bi mu zavrnuo lakat. Bio je odeven u zapadnom stilu, ba kao i Krasicki koji je stajao pored kreveta. "Gde je posluga?" upita Hevig ne razmiljajui. "Upucali smo ih", odgovori Mendoza. "ta..." "Nisu prepoznali puku, pa ih to nije uplailo. Nismo smeli da dozvolimo da te njihove jadikovke upozore. Umukni." ok od spoznaje da su oni mrtvi, nada da su deca poteena i da bi ih neko sirotite moglo prihvatiti, doveli su Heviga u stanje tuposti, kao da mu bee ubrizgano sredstvo za ublaavanje bola. Ksenijin ga je kaalj sve vie razdirao. "Hauk", obrati mu se ona promuklim glasom, "ne, Jone, Jone..." Bespomono je pruala ruke k njemu, dok su njegove su bile sputane. Na irokom licu Krasickog behu se urezale godine. Mora da mu je mnogo od ivota prolo u tumaranju gore-dole kroz vreme - svaki put kada je trebalo prirediti neko nasilje. Obraao se Hevigu s ledenim zadovoljstvom. "Moda e te zanimati da zna koliko je mnogo truda otilo na traganje za tobom. Kotao si nas, Hevie." "Nije trebalo... da se... toliko muite", odvrati zatoenik. "Nisi valjda mislio da emo te ostaviti na miru? Ne samo zato to si nam pobio one ljude. Nisi ti neuki neotesanko; pametan si ti i stoga veoma opasan. Lino sam posvetio mnogo panje ovom zadatku." Hevig turobno pomisli: Ba su me precenili. "Moramo da znamo ta si dosad radio", nastavi Krasicki. "Posluaj moj savet i sarauj." "Kako ste..." 62

"Igrali smo se detektiva. Poli smo od pretpostavke da e, ako je ta grka porodica bile vredna svega onog to si uinio, verovatno i dalje nastaviti da ih via. Moram priznati da si dobro zametnuo tragove. Ipak, s obzirom na ogranien broj ljudi koji nam je na raspolaganju, na potekoe vezane za delovanje na ovom terenu i na sve ostalo to smo morali da uinimo kroz istoriju - ne bi trebalo da bude isuvie samozadovoljan svojim petogodinjim bekstvom. Naravno, kada smo ti prili blizu, izabrali smo ovaj trenutak da te epamo. Svi u susedstvu znaju da ti je ena teko bolesna. ekali smo da izae, znajui da e se ubrzo vratiti." Krasicki prelete pogledom preko Ksenije. "I pridruiti nam se, jel' tako?" Ksenija je u groznici drhtala i cvilela, kao to je cvilio naputeni pas nad njenim ocem, svojim mrtvim gospodarom. Krv je bojila crveno sluz koju je iskaljavala. "Hriste!" kriknu Hevig. "Pustite me! Dozvolite mi da joj pomognem!" "Ko su oni, Jone?" upita ga Ksenija moleivim glasom. "ta ele? Gde je tvoj svetac?" "Osim toga", oglasi se Mendoza, "Pat Morijarti bio je moj prijatelj." On ga ponovo snano pritisnu, bezmalo mu polomivi ruku. Kroz mrak koji mu je pao na oi od bola to mu je proimao telo, Hevig je uo Krasickog: "Ako bude posluan i krene sa nama ne pravei nam nevolje, u redu, ostaviemo je na miru. ak u joj dati injekciju iz tog pribora koji si, pretpostavljam, otiao da donese." "To... nije... dovoljno... Molim te, molim..." "To je sve to e dobiti. Kaem ti, ve je mnogo ljudi i godina utroeno zarad tebe. Nemoj da ih gubimo jo vie i da se nepotrebno izlae opasnosti. uj, bi li vie voleo da joj polomimo ruke?" Hevig popusti sa suzama u oima. Krasicki je odrao obeanje, ali je tako grubo zario iglu da Ksenija kriknu. "Ne boj se, ne boj se, najdraa moja, sve e biti kako valja, sveci bdiju nad tobom", vikao je Hevig iz dubine bezdana koji je tretao. Potom se obrati Krasickom: "Sluaj, dozvoli mi da se oprostim od nje, mora to uiniti, uiniu sve to trai ako mi dozvoli da se oprostim." Krasicki slee ramenima. "U redu, samo brzo." Mendoza i onaj drugi i dalje su ga vsrto drali dok je stajao pognut nad svojom dragom. "Volim te", ree joj on, ne znajui da li je uopte bila u stanju da ga uje njegove rei kroz groznicu i uas. Usta koja je dodirnuo bila su nalik mumiji, a ne ona kojih se seao. "Gotovo je", ree Krasicki, "polazimo." Putujui uz vreme, Hevig nije bio svestan ljudi koji su ga drali sa strane. Mada su bili dostupni njegovim ulima, kao uostalom i njegovo vlastito telo, jedina stvarnost bile su treperave senke u sobi. Video je kako Ksenija ostaje sama i kako plaui posee rukama za njim; video je kako postaje mirna; video je nekog koji je, verovatno zabrinut, provalio vrata da bi uao, nekoliko dana kasnije; video je zbrku, potom praznu sobu, a onda su u njoj bili sasvim nepoznati ljudi. Mogao je da se suprostavi, da je prisilio sebe da ostane u normalnom vremenu tokom prve stanke koju su napravili da bi udahnuli i kada su oni koji ga behu zarobili bili odve tromi za brz pokret. Ali, ima mnogo naina na koji se moe slomiti volja. Bolje je ne stii u Tvravu ovako obogaljen telom i duhom i biti podloan svim zahtevima koji bi Kalebu Volisu mogli pasti na pamet. Bolje je sauvati priliku za osvetu. Ova mu je pomisao bila maglovita. Bio je ophrvan Ksenijinom smru. Jedva da je zapaao kako su se senke pomerale - njena i njegova kua sruena je, da bi se umesto nje sagradila vea, koju je zahvatio poar kada su Turci zaposeli Peru; potom su na tom mestu nicale graevina za graevinom kojima su prolazila lica i lica i lica, sve do konanog usijanja i naslaga radioaktivnog pepela; nije zapaao ni njihov zastoj meu ruevinama, let preko okeana, i nastavak puta u onu budunost gde ih je ekao Poglavica. U njemu je postojala samo Ksenija, koja ga je videla kako iezava i spustila svoje telo da umre u osami, bez poslednje ispovesti. Dok je leto prekrivalo Tvravu uarenom, bakarnom svetlou, soba, Hevigova tamnica, sa zidovima od opeke, bila je mrana i hladna. Osim umivaonika, toaleta, dueka i dve stolice sa naslonom, nieg vie nije bilo u njoj. Jedini prozor gledao je na zamak, selo i seljake kako rintaju za svoje gospodare. Sunce je zaslepljujue bljetalo. iano ue, zavareno na oba kraja, protezalo se duinom od pet stopa, od okova sa katancem na njegovom lanku do gvozdene spone u zidu. To je bilo dovoljno. Putnik kroz vreme ponee sa sobom sve 63

to je u neposrednom dodiru sa njim, kao, na primer, odeu. U ovom sluaju, Hevig bi morao da potegne itavu kulu. Nije ni pokuao. "Sedi, samo sedi", bio je uporan Kaleb Volis. Posadio je svoju pozamanu zadnjicu u jednu od stolica, van domaaja svog zatoenika. Crna uniforma sa epoletama, uredno zaeljani zulufi i golo teme bili su potvrda njegovog gospodstva nad Hevigovom prljavom, starinskom odeom, neobrijanom bradom i zakrvavljenim oima sa modrim podonjacima. Volis odmahnu cigarom. "Nisam neizbeno besan na tebe. ta vie, gotovo se divim tvojoj energiji i pameti. elja mi je da ih ponovo pridobijem za sebe. Stoga sam naredio momcima da ti dozvole da se odmori pre naeg razgovora. Nadam se da je klopa bila dobra? Sedi, sedi." Hevig ga poslua. Oseaj sluenosti nije poputao. Prethodne noi sanjao je Kseniju. Putovali su nekamo ogromnom triremom, ija su se jedra iznenada pretvorila u krila i ponela ih uvis, ka zvezdama. "Sami smo ovde", ree Volis. Naoruani pratilac stajao je iza debelih, zatvorenih vrata. "Moe slobodno da govori." "A ta ako neu?" odgovori Hevig. Volis ga prostreli pogledom. "Hoe. Ja sam strpljiv ovek, ali nemam nameru da dozvolim da se majmunie sa mojom sudbinom. Ostao si iv, jer sam smatrao da bi mogao da nam se nekako odui za uinjenu tetu i nevolje koje si uzrokovao. Recimo, dobro poznaje pozniji dvadeseti vek, ak ima i novac tamo. To bi nam itekako moglo biti od pomoi. A i bolje je za tebe da bude." Hevig se zagnjuri u svoju koulju, glupo pomislivi: Nije ba bilo nimalo dostojanstveno to to je novopeeni udovac, zarobljen i zastraen muenjem, trebalo da bude neopran, da tu sedi u vlastitom smradu i da se drapa. Jednom je Kseniji napomenuo da njeni oboavani klasici imaju neku istinsku primesu ivotinjskog u sebi; a ona bi mu pokazala odlomke Homera, dramskih pisaca, tvoritelja oda, oh, sijaset njih, da bi mu dokazala da nije u pravu; kaiprstom je poigravala po stihovima, dok su pele zujale me njenim ruama... "Razabrao sam da si u Konstantinopolju imao neku seljanicu koja se razbolela i koju si morao da ostavi da umre", ree Volis. "Ba teta. Saoseam, donekle. Ipak, da zna, mladiu, sam si na sebe navukao nedau. I na nju." Klimao je ogromnom, elavom glavom. "Da, jesi. Ne kaem da te je Bog kaznio. Moe i to biti, ali priroda zaista daje ljudima ono to zasluuju, a ne prilii jednom pravom belom oveku da se vee za enu poput nje. Zna i sam da je bila Levantinka. to znai meanac - jermenska, azijatska, eskimska, jevrejska, verovatno i sa primesom crnakog..." Volis nanovo iroko izmahnu cigarom. "Vidi, nemam nita protiv da se vi momci zabavljate", dodade on veselo namigujui. "Ne, ne. Pretpostavljam da je to deo tvog nastupa, da postane prokleto blizak ma kojoj eli, i kada je eli, i onda za nju, ili bilo kog drugog, nema nieg besmislenog." Volis ga pretei pogleda. "Ali ti, Dek, ti si se njome oenio." Hevig pokua da ga ne slua. Bez uspeha. Glas je grmio po njemu: "Uinio si veu greku nego to si toga bio svestan. To ja zovem tipinim primerom. Nisko si pao, jer nisi mogao nju, meleskinju, uzdii na svoj nivo. I tako si ponizio itavu rasu." On pootri ton. "Zar ne shvata? To je oduvek bilo prokletstvo belog oveka. Zato to je inteligentniji i oseajniji, otvara se prema onima koji ga mrze. Oni ga okreu protiv njega samog, kljukaju ga laima, klize svojom ljigavom stazom preuzimanja vlasti u njegovoj domovini, sve dok se jednom ne osvesti i vidi da se sa prirodnim neprijateljem udruio protiv vlastitog brata. Oh, da, da, izuavao sam tvoj vek, Dek. Bilo je to onda kada se zavera rascvetala u bitku koja je unitila svet i otkljuala vrata Mongima i Mauraima... Zna ta mislim da je najuasnija tragedija svih vremena? Kada su dva najvea genija koja e bela rasa ikada iznedriti, dvojica koja su je mogla spasti od Slovena i Kineza, bila namamljena u rat na suprotnim stranama. Daglas Makartur i Adolf Hitler." Hevig shvati - trenutak kasnije, isprva sa blagim iznenaenjem, a potom sa vatrenim zadovoljstvom da je lupio nogom o pod i zapucketao prstima: "Ako te General ikad uje da to kae, ne bih, Volise, ni ovolicko dao za tvoj ivot! A mislim da ni toliko ne vredi." Neoekivano, a moda i nije bilo neoekivano, njegove rei nisu izazvale gnev. "Sada si dokazao upravo ono o emu sam ti govorio." Obraao mu se tonom koji je imao prizvuk saaljenja. "Dek, moram te naterati da uvidi punu istinu. Znam da ima zdrave instinkte. Oni su samo zakopani pod gomilom vetih lai. Video si to crnako carstvo u budunosti, a jo ne sagledava ta treba uiniti, ta mora da se uini, da bi se oveanstvo vratilo na pravi put svoje evolucije." 64

Volis stade povlaiti dim iz cigare sve dok njen vrh nije poeo da plamti kao svetionik, pa izdahnu dim oporog mirisa i nastavi bezazlenim glasom: "Svakako, danas nisi onaj pravi. Izgubio si devojku do koje ti je stalo, i, kao to rekoh, saoseam." Pauza. "Ipak, bez obzira na sve, ona bi do sada ve uveliko bila mrtva, zar ne?" A onda postade krajnje estok. "Svi umiru", dodade on. "Osim nas. Verujem da mi, putnici kroz vreme, ne moramo umreti. Moe ostati meu nama. Moe iveti veno." Hevig jedva savlada elju da mu odgovori: Ni u kom sluaju, ako to znai nagodba s tobom. ekao je. "Na putu su da otkriju besmrtnost, daleko u svetu koji gradimo", ree Volis. "Ubeen sam. Rei u ti neto. Ovo je poverljivo, ali, mogu se ili osloniti na tebe, u protivnom si mrtav. Vratio sam se u Prvu Fazu, do pred njeno okonavanje, ovog puta temeljitije nego prethodnog, kada sam napisao prirunik. Sea se da u tada ve biti starac. Otromboljeni obrazi, sluzave oi, pegave ruke koje drhte... nije ba prijatno videti sebe ostarelog, ne, nimalo prijatno." Glas mu dobi u odlunosti. "Na tom obilasku nauio sam neto novo. Naposletku u nestati. Vie me nikada nee videti, osim jedne kratke posete koju sam ve posvetio Drugoj Fazi. Nikad. Isti je sluaj i sa veinom mojih glavnih saradnika. Nisam uspeo da im svima popamtim imena - beskorisno je traiti vreme na to... Ali, ne bih bio iznenaen ako se ispostavi da si i ti meu njima." Te rei potakoe Heviga da se vrati iz ravnodunosti i on slabanim glasom upita: "ta bi, po tvom miljenju, trebalo da se dogodi?" "emu to pitanje? O tome sam ve pisao." Volis kao da je likovao. "Nagrada. Posle dobro obavljenog posla, pozvae nas iz daleke budunosti i uiniti nas veno mladim. Nalik boanstvima." Napolju, na nebu, graktala je vrana. U Volisovim reima nestade pompeznosti. "Nadam se da e nam se prikljuiti, Dek", ree on. "Zaista. Ti si ivi oganj. Nije mi teko da priznam da je na osnovu razgovora s tobom, povodom onoga to si ti uoio u Konstantinopolju, Krasickom sinula ideja o naem napadu. A ti si nam tamo obavio dragocen posao, pre nego to si poandrcao. Bio je to, do dana dananjeg, na najbolji poduhvat. Pruio nam je ono to nam je bilo potrebno da bismo se proirili u vremenu. Veruj mi, Kaleb Volis nije nezhvalan. Razumem", nastavi on da prede. "Bio si okiran. Za tebe je to bilo otkrie, a za nas samo surova neminovnost nae misije. A ta rei za Hiroimu? ta je sa tamo nekim sirotim hesenskim momkom koji, eznui za svojim domom, umire sa olovom u utrobi u ime amerike nezavisnosti? Seti se, Dek, ta je sa ljudima, tvojoj bratiji po oruju, koje si sam ubio? Hajde da njihove ivote sravnimo sa ivotom te devojke u koju si se zaljubio. Hajde da tetu koju si nam uinio odbijemo na raun tvojih usluga koje nam moe priutiti... U tom sluaju smo svi namireni, jel' tako? Okej. U godinama koje su sledile mora da si imao dosta posla. Mora da si sakupio podosta podataka. Kako bi bilo da nam ih isporui? I odvede nas do svog novca, koji bi nam mogao prepisati? Da zaslui svoj povratak u nae bratstvo?" Zatim okrutno nastavi: "Ili vie voli usijano gvoe, kljeta, burgijanje po zubima, vete ruke naih strunjaka - a i sam zna da ih imamo - sve dok me ono to od tebe preostane ne bude molilo da ga pustim da umre?" Mrak najpre ispuni sobu, a zatim i prozor. Hevig je tupo gledao u kasetofon i veeru koju su mu doneli, sve dok vie nije bio u stanju da ih vidi. Mora se pokoriti, razmiljao je. Volis teko da je lagao o budunosti Tvrave. Kada ih ne moe savladati, a ti im se pridrui, i nadaj se da e biti milostivi, u ime Ksenijinog bojaljivog duha. Ipak, ako je - recimo - Volis saznao da Maurai poseduju psihonarkotike, kojih se ono sami uasavaju, pa poslao oveka po to... Pa, i Julije Cezar je kasapio i potinjavao da bi odrao svoju politiku karijeru. Uprkos tome, odredio je smernice zapadne civilizacije, koja je svetu zauzvrat dala katedralu u artru, crkvu sv. Franje Asikog, penicilin, Baha, Veliku povelju slobode, Rembranta, astronomiju, ekspira, ukidanje ropstva, Getea, genetiku, Ajntajna, pravo glasa enama, Dejn Adams, otiske ovekovih stopala na Mesecu i oveka sa pogledom okrenutim ka zvezdama... Da, ali isto tako i nuklearne bojeve glave i totalitarizam, automobil i etvrti krstaki pohod; sve u svemu, ravnotea je tu, sa gledita venosti... Da li je trebalo da se on, pravi Dek Hevig, usudi i ustane protiv celokupne sutranjice, zarad ono malo praine koja je ostala od njegove ljubljene? Je li to bio u stanju? Uskoro e doi njegov krvnik i proveriti ima li togod zapisanog na traci. 65

Bilo bi bolje da ima na umu da Dek Hevig nikada nije smatrao da e iveti veno, ba kao ni Dukas Manasis, ili Ksenija, ili ma ko drugi. Osim: nije morao da svojim neprijateljima pokloni besplatnu vonju. Mogao je da ih natera da sagore jo neku godinu ljudskog veka. Makar i ne znao od kakve bi koristi to moglo biti. Neija ruka ga je drmusala. Oprezno i polako otvarao je oi iz nelagodnog dremea. Dlan mu zaepi usta. U crnilu: "Tiho, ludo jedna", ree Leonsa apatom. 13. Baterijska lampa nalik olovci ivnula je svetlou. Snop njenih zrakova ispipavao ga je sve dok metal nije bljesnuo na njegovom glenju. "Oh", uzdahnu Leonsa. "Znai, tako su te upecali? Raunala sam na to. Dri ovo." Ona mu dobaci lampu i on. jo oamuen, tresui se od udaraca vlastitog srca i naavi se u udu, nije je mogao smireno drati. Ona izusti psovku, zgrabi svetiljku natrag, stavi je meu zube, nae nad njim i poe da strue testericom. "Leonsa... draga moja, nije trebalo..." zamuca Hevig. Ona neto ljutito proguna i on proguta knedlu i umuknuo. Kroz prozor su blistale zvezde. Kada je presekla kabl, tako da mu je na nozi ostala samo alka, Hevig se teturavo uspravi. Ona uskliknu i ugasivi svetlo ubaci lampu u dep od koulje - inae, primetio je, nosila je dins i patike, pitolj i no - i obujmi ga rukama. "Sluaj", apnu mu ona, "kliznue unapred do izlaska sunca. Nek' ti donesu doruak pre no to se opet vrati u sada. Kapira? 'Oemo da misle da si pobegao posle doruka. Moe li to da izvede? U protivnom, mrtav si." "Pokuau", ree on obamrlo. "Dobro." Ona ga poljubi kratko i snano. "Nestani." Hevig krenu u vreme opreznom brzinom. Kada je prozor postao siv, on izroni, namesti okove tako da se na prvi pogled nije moglo primetiti da su preseeni, i stade da eka. Bio je to najdui sat u njegovom ivotu. Straar ue nosei na tacni hranu i kafu. "Zdravo", dobaci mu Hevig praznim glasom. Zauzvrat dobi osoran pogled i upozorenje: "Jedi brzo. Nameravaju da uskoro razgovaraju sa tobom." U jednom munom trenu Hevig pomisli da e straar ostati da ga nadgleda dok jede. Ali, povukao se. Kada je uo da su se vrata zalupila, morao je da na trenutak prisedne; kolena su mu klecala. Leonsa... Halapljivo je ispio kafu. Osetio je kako mu se snaga i volja oporavljaju. Zatim se pridie i krenu putem prethodne noi. Traak svetlosti upozorio ga je da se pribliava svom odreditu. Uronivi u normalno vreme, zau promuklo mrmljanje u sobi: "Moe li to da izvede? U protivnom, mrtav si." "Pokuau." "Dobro." Pauza. "Nestani." uo je blago strujanje vazduha kako ispunjava vakuum na mestu gde je stajalo njegovo telo, i to ga je uveri da je stigao u pravi as. "Ovde sam", pozvao je tiho. "Uf! Ah!" Imala je nesumnjivo odlian vid u mraku, jer doe pravo k njemu. "'Si itav?" "Da. Verovatno." "Nema brbljanja", naloi mu ona. "Jes' da smo ih naegaili, ali mo' im pasti na pamet da provere i ove sate. Evo ti, dr' me za ruku i klizni nizvremeno. Ne pouruj se. Znam da emo uspeti. Sam' neu da oni otkriju kako." Jedan deo obuke u Tvravi ukljuivao je i vebanje u uporednom putovanju. Onaj koji bi startovao 'bre' ili 'sporije' od svog saputnika osetio bi otpor i morao je da na odgovarajui nain prilagodi vlastitu hronokinezu. Nekoliko noi unazad, soba je bila prazna, a vrata otkljuana. Sili su zasenenim stepenicama, pa proli senovitim dvoritem kroz dveri zdanja, koja su u to vreme neosporne vladavine uglavnom stajala otvorena. S vremena na vreme morali su da izrone da bi udahnuli, ali su za to birali samo mrak. S one strane sputenog pokretnog mosta, Leonsa krenu krupnim koracima. Hevig se udio zbog ega, jednostavno, nije odabrala da odu u dan kada zamak nije ni postojao, ali odmah shvati da je postojala opasnost da neoekivano natre na nekog iz okoline. Jer, nekada, pre nego to je Tvrava bila sagraen, na tom je mestu bila uma kojom je uvek vrljalo mnogo lovaca. Pomuen isrpljenou i bolom, bilo je najbolje prepustiti se njenom vostvu. Na kraju krajeva, oslobodila ga je, zar ne? 66

Odista, jeste. Bilo mu je potrebno neko vreme da to prihvati. Sedeli su u umi, jednog leta pre nego to je roen Kolumbo. Drvee je bilo dinovsko, izmeana stabla hrastova i brestova i breza. Njihov opojni miris ispunjavao je vazduh, njihovo lie bacalo je zelenu senku na gotovo ovrslo okolno bunje. Odnekud je dopiralo kuckanje detlia i kretanje sojke. Na ognjitu koje je pripravila Leonsa, gorela je vatra niskim plamenom. Nad njom je stajao improvizovani raanj, na kome se pekla jarebica, Leonsin plen iz nebrojenog jata koga su poplaili pri dolasku. "Nikako mi nije jasno", ree ona, "kako je aroban bio ovaj svet koji je postojao pre nego to su ljudi s mainama sve dokrajili. Vie ne razmiljam mlogo o Vrhunskim Godinama. Preesto sam bila onde." Sedei naslonjen na panj, Hevig namah, najeivi se, doive oseaj ve vienog. Ubrzo se prisetio i razloga: itav prizor bio je nalik onome od gotovo jednog milenijuma od ovog asa, kada su on i ona... ali, sada mu je bila nekako bliskija. Kosa boje mahagonija, ravno podiana, preplanula koa, lobanja lasice, odlika Skule, zabaena unazad, krupno telo odeveno u deakom stilu, izgledala je kao da je dola pravo iz njegove rodne epohe. I njen engleski bio je podosta izgubio od nepravilnog naglaska. Svakako, jo je uvek nosila oruje, a nije promenila ni svoj maji hod ni oholo dranje. "Koliko dugo?" upita je radoznao. "Otkad si me ostavio u Parizu? Rec'mo, tri godine." Ona namrgoeno pogleda pticu na ranju, dohvati je i okrenu iznad tinjajuih ugaraka. "ao mi je. Ba sam ispao bednik. Zbog ega si onda poelela da me oslobodi?" Leonsa se jo vie namrti. "Bil' mogao da mi kae ta se desilo?" "Zar ne zna?" uzviknu on zapanjeno. "Nebesa mu, ako nisi bila sigurna zbog ega sam uhapen, kako si mogla biti sigurna da to nisam i zasluio..." "Govori, 'oe li?" Krenuo je da pria, na preskok i u kratkim crtama. S vremena na vreme pogledala bi ga svojim kosim oima, ali lice joj i dalje bilo bezizraajno. Na kraju prozbori: "Pa, izgleda da me predoseanje nije prevarilo. Nisam propustila neto naroito. Sve mi s' vie bljuvalo na tu klapu, kad sam vid'la ime se sve slue." Mogla je rei neku lepu re za Kseniju, pomisli on, i stoga ravnom merom uzvrati njenoj grubosti: "Nisam verovao da e imati zamerke na onaj deo u vezi pljake i obrauna." "Ne bi', da je bilo poteno, sila sprot' sile, pamet sprot' pameti. Ali ti... akali... oni kidiu na bespomone. I rad' zabave vie negol' zbog koristi." Vrhom noa, poput ukroenog divljaka, bocnula je pticu na ranju. Kapljica masti kanu na ar; uti plamen bljesnu uz prtanje. "'Sim toga, u em' je smisao celog tog posla? Zato bi trebalo da se trudimo da vratimo maine na svet? Da bi Kal Volis mog'o biti unapreen u zvanje Boga sa viom strunom spremom?" "Znai, kada si saznala da su me otkrili i zarobili, u tebi se konano probudio buntovniki duh?" upita Hevig. Nije mu odgovorila neposredno. "Otila sam u vreme pre, kao to pretpostavlja, kad je soba bila prazna, a potom uz vreme do tebe. Prvo sam, dodue, slede' par dana bila {' njima, da ne bi posumnjali da sam umeana u tvoje bekstvo. Ha, da s' vid'o kak' su jurcali okolo, k'o obezglavljene kokoi! Tutnula sam im priu kako si se verovatno spajtao sa nekim putnikom dok si boravio u prolosti." Ona podie, pa opet spusti svoja iroka ramena. "Tja, fora je prola. Po svem' sudei, bilo je nevano pominjati je preanjem Volisu na njegovoj istraivakoj turneji. Zato priznati neuspeh? Posle tvog nestanka, on e se ponovo pojaviti tek godinama kasnije, a u meuvremenu se nita strano nije dogodilo. Tebi je bilo svejedno. A bie i meni, poto se nikad neu vratiti sa jednog svog izleta. Mis'im da e smatrati da sam se skrkala kolima." Smejuljila se. "Ba volem sportska kola, da raspalim jednu vonju izvan ikaga." "Uprkos, hm, tvom protivljenju da se u novom svetu obnovi upotreba maina?" zaudi se Hevig. "Pa, moemo uivati u njima dok ih imamo, zar ne, nezavisno od toga da l' e opstati, ili bi trebalo da opstanu?" Gledala je netremice u njega, i glas joj postade turoban. "To je otpril'ke sve to moemo da uinimo, ti i ja. Da naemo neku miju rupu za nas, tu i tamo po prostor-vremenu. Jer, zasigurno nismo mi ti kojima e uspeti da osujete Tvravu." "Nisam ubeen da je njihova pobeda unapred zacrtana", primeti Hevig. "Moda je to samo moja pusta elja. Posle svega to sam video, ipak..." Ozbiljnost mu je pomogla da prekrije prazninu u dui koja bee ostala za Ksenijom. "Leonsa, grei u tome to se protivi nauci i tehnologiji. Istina je da se mogu zloupotrebiti, ali to je sluaj i sa veinom stvari. Priroda nikad dosad nije bila u savrenoj ravnotei - ima 67

mnogo vie istrebljenih nego ivih vrsta - a primitivni ovek bio je isto toliko ruilaki nastrojen koliko i savremen. Njemu je jednostavno bilo potrebno samo vie vremena da isrpi prirodu. Sasvim je verovatno da su lovci kamenog doba istrebili dinovske sisare pleistocena. Izvesno je da su farmeri srpom i motikom istroili ono to se u poetku zvalo plodno tle. I gotovo itavo oveanstvo umire u mladosti, iz razloga koji se mogu spreiti, kad ima naina... Maurai e uiniti mnogo vie od ponovnog uspostavljanja ivota na Zemlji. Napravie prvi pokuaj da stvore ravnoteu u ivotnoj sredini. I oni e to biti u stanju da ostvare zato to poseduju nauno znanje i sredstva." "Ne izgleda mi da e im poi za rukom." "Ne umem ti rei. Ta tajanstvena daleka budunost... mora se bolje izuiti." Hevig protrlja oi. "Kasnije, kasnije. Ovog asa sam isuvie umoran. Pozajmi mi svoj no posle ruka, da naseem malo granja i stavim ga pod glavu i prespavam nedelju ili dve." Ona se pokrenu i prie mu na kolenima, pa mu poloi jednu ruku oko vrata, dok mu je prstima druge mrsila kosu. "Siroti Dek", mrmljala je. "Nedostaj'o si mi na neki nain, jesi li? Oprosti. I za mene je ova naa beanija bila vel'ki napor, i... Samo ti spavaj. Sad smo mirni. Danas uivajmo u spokoju." "Nisam ti zahvalio za ono to si uinila", ree on nespretno. "Nikad neu biti u stanju da ti zahvalim." "Ti, plitkoumni!" Ona ga obrgli obema rukama. "ta misli, zato sam te potegla odande?" "Ali... ali... Leonsa, video sam kako moja ena umire..." "U pravu si", mrknu ona. "Kako bi'... elela da se tamo vratim... i upoznam tu devojku. Ako te je uinila srenim... Ne mo' biti, znam. Pa, ekau, Dek. Koliko god bude bilo potrebno, ekau." Oprema koju behu poneli sa sobom dozvoljavala im je samo kratkotrajan boravak u drevnoj Americi. Mogli su, dodue, otii uzvremeno po nju i vratiti se. Ipak, posle svega to su propatili, nisu sebi smeli priutiti beskorisnu idilu. Mnogo je vanije bilo stanje Hevigog bia. Rana se u njemu sporo zaceljivala, ali ipak jeste, ostavljajui duboki oiljak: reenost da Tvravi objavi rat. Nije ni pomiljao da je u pitanju bila samo puka elja za osvetom Ksenijinim ubicama. Leonsa ga je razumela i pridruila mu se, jer ena iz naroda Gleera uvek ide stopama svog mukarca. Dozvolie joj da ga sledi dokle god bude bila odana njegovom cilju. (Da li je nagon uvek zlo? Moda moe poprimiti i vid preterane pravednosti.) Uglavnom, verovao je da iskreno misli da se mora obraunati sa tom hajduijom. Strahote koje su ve poinili i koje e tek poiniti, nisu se mogle promeniti; ali, moe li se ta teta u celosti zauzdati, moe li barem daleka budunost biti poteena? "Zagonetka koju treba razreiti", ree on naglas, obraajui se Leonsi, "sastoji se u tome to, po svemu sudei, nijedan putnik kroz vreme nije roen u eri Maurai ili nakon toga. Svakako, mogu iveti u potaji, nalik veini onih u preanjoj istoriji - previe uplaeni, ili previe veti u prikrivanju svoje neobinosti. Svejedno... zar ba svi? Zvui gotovo neverovatno, zar ne?" "Jesi li istraivao?" upita ga ona. Bili su u jednom hotelu iz sredine dvadesetog veka. Oko njih, u rano vee, tretao je i treperio Kanzas Siti. Izbegavao je nekadanja mesta izlazaka, sve dok nije postao siguran da ih Volisovi ljudi nee otkriti. Leonsa je, kolena privuenih uz bradu, sedela na krevetu obasjana blagom svetlou none lampe. Nosila je providni ogrta. Nikakvim drugim znakom nije pokazivala da mu je u svom srcu ita vie od saputnika nalik sestri. Duh lovca nauio ju je strpljenju, vetinom Skule nauila je da pronikne duu. "Da", ree on. "Priao sam ti o Karelo Keadimu. Njegova se poznanstva proteu irom planete. Ako on nije u stanju da otkrije putnika kroz vreme, onda to ne moe niko. A izvukao je sreku bez dobitka." "ta to treba da znai?" "Ne znam, osim... u svakom sluaju, Leonsa, mi moramo da pokuamo. Moramo da preduzmemo putovanje u vreme s one strane epohe Maurai epohe." Ponovo su praktini problemi oduzeli dragocene vreme ivota. Razmislite... Jedna epoha ne zamenjuje drugu naglo i potpuno. Svaka nova tenja zamagljena je sa bezbroj suprotnih strujanja. Recimo, Martin Luter nije bio prvi protestant u pravom - kako naunom, tako i politikom - smislu te rei. On je jednostavno bio prvi koji je uvrstio pokret. A njegov je uspeh bio utemeljen na vekovnim pokuajima i padovima hesita, lolarda, albiana, i tako redom, sve do jeresi u osvit hrianstva; a ove su, opet, jo drevnijeg porekla. Isto tako, termonuklearni rektor i pratee maine pojavile 68

su se i rasprostrle u vreme kada je misticizam Azije, milionima umova, poricao da nauka moe odgovoriti na sutinska pitanja ivota. Ako elite da izuavate neku epohu, u kojoj godini treba poeti? Moete se kretati kroz vreme, ali kad stignete do cilja, ta vam preostaje osim vlastitih nogu da zakoraite prostorom? Gde ete se zakloniti? ta ete jesti? Mnotvo kratkih izleta u budunost prethodilo je poetku pripreme plana. Pojedinosti su nebitne. Na zapadnoj obali Severne Amerike trideset prvog veka, hibridni inglismaurai-panski jezik nije bio toliko razvijen i Hevig je uspeo da napipa svoj put. U povratku je poneo prirunik iz gramatike, renik i odabrani materijal za itanje. Uei pojedinano, a vebajui uzajamno, on i Leonsa uspeli su da steknu zadovoljavajue tean izgovor. Trgovakim brodom na atomski pogon i robotskom posadom putovalo je toliko posetilaca iz prekomorskih krajeva, da pridodato im dvoje oiglednih stranaca nije preterano privlailo panju. Naroito ako se ima u vidu da je Sancisko bio omiljeno odredite hodoasnika; u njemu je guru Duago Samito imao svoje otkrovenje. Niko nije verovao u uda. Ljudi su verovali da, ako stanete na breg sa uklesanim ljudskim likom i pogledate nanie u putir, koji je zapravo bio Zaliv, i doivite sebe u jedinstvu sa nebom, zemljom i vodom, moete pronii u sutinu vlastitog bia. Zahvaljujui svetskoj finansijskoj maineriji, hodoasnicima nije bila nuna kreditna kartica. Na sebi svojstveni asketski nain, bila je to godina procvata i napretka. Domainstva koja su se nalazila na putu hodoasnicima mogla su ih bez velikog odricanja nahraniti i pruiti im smetaj, a jedina dobit koja je proisticala iz takvih gostoprimstava sastojala se u priama putnika-namernika koje su ovi pripovdali njihovoj deci. "Ako tragate za Gospodarima Zvezda..." primeti tamnoputi, ljubazni ovek koji ih bee ugostio jedne noi. "Da, nedaleko odavde nalazi se njihova predstraa. Ali, zasigurno postoji neka i u vaoj zemlji." "Samo smo radoznali da vidimo jesu li ovdanji Gospodari Zvezda nalik onima kod nae kue", odgovori Hevig. "uo sam da ih ima bezbroj vrsta." "Tano. Tano." "To je neznatni dodatak kilometara na naem putu." "Ne treba da peaite do tamo. Dovoljno je da pozovete." Hevigov domain pokaza na holografski komunikator koji je stajao u uglu sobe, a ije su razmere bile tako tue - i tako upeatljive - njegovim gostima, kao to bi japanski hram bio srednjvekovnom Evropljaninu, ili gotska crkva Japancu. "Mada sumnjam da trenutno ima ikoga u stanici", dodade njihov domain. "Ne dolaze ovamo esto, znate." "U najmanju ruku, moemo ih dodirnuti", ree Hevig. Tamnoputi ovek klimnu glavom. "Jest. Potpun uitak za sva ula... jest, uinite tako. Nek je Bog sa vama, onda, i sami budite Bog, sa sreom." Izjutra, nakon jednoasovnog pojanja i meditacije, porodica se vratila svom uobiajenom dnevnom rasporedu. Otac je, samo uz pomo vlastitih ruku, ureivao batu sa povrem; izgledalo je kao da je to vie inio iz duboko psiholokih, nego iz ekonomskih razloga. Majka je nastavila sa radom na matematikoj teoremi odve ezoterinoj da bi je Hevig shvatio. Deca se behu udubila u elektronsko-obrazovnu mreu, koja se moda prostirala irom planete i moda bila zasnovana na nekoj vrsti telepatije. Ipak, kua je bila mala i nenametljiva, izuzev rezbarija od kostiju kita i krova u orijentalnom stilu, gotovo usamljenog u ogromnom, zlatastom brdovitom krajoliku. Vukui se niz zemljani put, dok joj je praina kripala pod izmama, a dobro naoruani roboti aputali nebom iznad glave, Leonsa uzdahnu. "U pravu si. Ne razumem ove ljude." "Na nastojanje da ih shvatimo moe nam otii itav ivotni vek", sloi se Hevig. "Neto novo stupilo je na istorijsku scenu. Ne mora nuno biti loe, ali zasigurno je novo." Poutavi nekoliko trnutaka, on dodade: "Dogaalo se to i ranije. Da li je tvoj paleolitski lovac istinski mogao da razume tvog neolitskog farmera? Koliko su bili slini ovek koji je iveo pod boanskim pravom svojih kraljeva i ovek koji je iveo u blagostanju svoje drave? Ne slaem se uvek sa tobom, Leonsa." "Ni ja sa tobom." Ona ga uhvati pod ruku. "Nastavimo da se trudimo." "ini mi se da..." nastavi Hevig, "kaem, ini mi se da... tim Gospodarima Zvezda pripadaju one ultra-mehanizovane baze koje isijavaju energiju, kao i zastraujua vazduna flota... a i, zapravo, sve ono to 69

smo zapazili kao otru suprotnost preostalom delu Zemlje. Dolaze povremeno. U protivnom, njihove straarnice su prazne. Hej, pa to bi zaista mogli biti putnici kroz vreme?" "Izuzev to s' oni, na neki nain... pa, dobronamerni. Jesu li?" "Te stoga ne mogu dolaziti iz Tvrave? A to da ne? U svakom sluaju, ne svojim poreklom. Praunuk piratskog osvajaa moe postati prosveeni kralj." Hevig pokua da sredi svoje misli. "Istina je, Gospodari Zvezda ponaaju se suprotno onome to bi se oekivalo. Onoliko koliko mogu razabrati - a ne zaboravi da mi ovaj savremeni govor niji bliskiji nego tebi, a, osim toga, postoji milion pojmova uzetih zdravo za gotovo - onoliko koliko ja mogu razabrati, doli su da bi trgovali: idejama i znanjem vie negoli materijalnim dobrima. Njihov uticaj na Zemlji tanano je neosetan, ali sveproimajui. Moja putovanja iza ove godine govore da e njihov uticaj jaati, sve dok nova civilizacija... ili post-civilizacija ne vaskrsne, a nju nisam u stanju da dokuim." "Zar i' metani ne opisuju k'o bia ponekad ljudska... a ponekad ne?" "Imao sam isti utisak. A moda smo samo izvrnuli smisao nekim od slikovitih izraza u nainu govora." "Ti e to ve protumaiti", ree ona s poverenjem. On je pogleda. Pogled se zadrao na njoj. Imala je sunce u kosi i siune kapi znoja po licu, i on uhvati taj prijateljski miris njenog tela. Hodoasniki plat oblikovao joj se po dugim nogama. Bezvremeno nad itnim poljima, cvrkutala je crna ptica crvenih krila. "Videemo da li emo moi", ree on. Ona se nasmeja. Po dolasku, zatekli su naputene tornjeve iljatih vrhova i prefinjeno zaobljene kupole. Nevidljiva prepreka zabranjivala im je pristup, te krenue uzvremeno, i kada su meu senkama zapazili brod, zaustavie se. Bio je to trenutak kada se letelica prizemljila. Posada je silazila nematerijalnom strmom platformom. Hevig vide oveka i enu u pripijenoj odei koja je blistala poput sazvea. I vide i oblike koji nikako nisu mogli poticati sa Zemlje, niti iz njene godine dinosaurusa, niti iz njene poslednje godine kada e joj crveno, nabreklo sunce spaliti jalove ostatke. Nekakva stvar oklopljenih lea, sa kljetima i glavom neprepoznatljivog oblika, razgovarala je sa ovekom isputajui melodine tonove. ovek se smejao. Leonsa vrisnu i Hevig je u poslednjem asu epa da ne pobegne unazad kroz vreme. "Ali, kako ne razume?" ree joj Hevig, ponavljajui ve nekoliko puta. "Zar zbilja ne shvata kako je sve ovo udesno i divno?" Napokon je nagovorio da potrae no. Stajali su na visokom grebenu. Nebrojeno mnogo zvezda presijavalo se od obzorja prema zenitu i ponovo ka obzorju. Povremeno bi neki meteor ostavio svoj munjeviti trag. Vazduh je bio prohladan, njihov dah pun mutnog isparenja, i ona je poivala sklupana u njegovom zagrljaju. Okruivala ih je tiina: "vena tiina tog beskonanog svemira." "Pogledaj gore", pozva je on. "Svaka od ovih svetlih takica predstavlja po jedno sunce. Misli li da u itavoj Vaseljeni samo naa planeta odie ivotom?" Telom joj, uz drhtaj, proe jeza. "To to smo videli..." "To to smo videli neto je posvema drugaije. Velianstveno drugaije." Birao je rei. Tokom itave svoje mladou nosio je viziju koju je njena mladost znala samo iz predanja. Spoznaja da mu vizija nije zanavek izgubljena, s radou prostruja njegovim ilama. "Odakle bi, ako ne iz razliitosti, mogle poticati novine, pustolovine i preporod naeg duha? Godine iza civilizacije Maurai nisu se zatvorile u sebe. Naprotiv, poele su da se okreu spoljnjom svetu, mnogo dalje nego to je to ovek ikad dosad uinio!" "Priaj mi", zamoli ga ona. "Pomozi mi." Zatekao je sebe kako je ljubi. I potom potraie samo svoj kutak, gde su mogli postati jedno. Ali, ne postoje sreni zavreci. Ne postoje zavreci bilo koje vrste. Sve to nam se prua, uglavnom su samo trenuci sree. Bilo je ve uveliko jutro kada se Hevig probudio pokraj Leonse. Spavala je, topla, svilena i miriljava, ruke prebaene preko njegovih grudi. Ovog puta nije je napustio telom. Ali, svojim mislima jeste. "Dok", rekao bi mi neprijatnim glasom oajnika, "nisam mogao ostati tamo gde smo bili - u nekoj vrsti renesansnog Raja - nisam mogao ostati tamo, niti bilo gde, i dozvoliti da se ostvari ono to je zapisano. 70

Verujem da je budunost krenula putem dobre nade. Ali, kako mogu biti siguran? Da, da, zovem se Dek, a ne Isus, i moja odgovornost dosee samo donekle; ali, gde je tano ta granica? ak i da je dotini eon bio pravo vreme za ivljenje, kojim stazama je ovek stigao do njega? Moda se seate, jednom prilikom izneo sam vam svoje miljenje da je Napoleon morao da uspe u pokuaju ujedinjenja Evrope. Ali to ne znai i da je Hitler morao. Mnotvo dimnjaka Belzena govore tome u prilog. A ta tek rei o Tvravi?" Hevig probudi Leonsu, i ona se hitro spremi da nastavi put uz svog oveka. Mogli su da krenu u posetu Karelo Keadimu. Ali, na neki nain, on je bio isuvie bezazlen. Iako je iveo u stoleu raspada civilizacije, Maurai su oduvek vladali blago, nikada ne izazivajui nau sveukupnu osudu. Osim toga, Karelo Keadimu bio je nadaleko poznata linost i stoga, veoma mogue, pod nadzorom tokom itavog ivota. Bila je to moja malenkost koju su Dek Hevig i Leonsa od Vahorna potraili. 14. Dogodilo se to dvanaestog aprila 1970. Dan je odisao tek poniklim prolenim zelenilom mokrim od none kie... Nebom su jurili oblaci noeni vetrom koji je mrekao barice du prilaza kui, a hladna i vlana zemlja lepila mi se za prste dok sam na kolenima sadio lukovice irisa. ljunak pod tokovima zakripa. Jedan automobil bee pristigao i zaustavio se ispod ogromnog starog kestena koji je nadmono vladao travnjakom. Nisam prepoznao vozilo, i, uspravljajui se, kratko opsovah; ba mi nije ugodno kada moram da se otarasim tih putujuih prodavaca. U to izioe iz kola, i, poto prepoznadoh njega, lako sam mogao pretpostaviti ko je ona mogla biti. "Dok!" Hevig potra i vrsto me stisnu u zagrljaj. "Gospode, kako mi je drago to vas vidim!" Ne mogu rei da sam bio beskrajno iznenaen. Svih proteklih meseci od naeg poslednjeg rastanka oekivao sam ga da se vrati, ukoliko je uopte bio iv. Ali, tek u tom trenutku shvatio sam koliko me je uznemiravala pomisao na njega. "Kako ti je ena?" upitah ga. Radost zamre na njegovom licu. "Nije preivela. Priau vam o tome... kasnije." "Oh, Dek, ao mi je..." "Recimo da je za mene od tada prola jedna i po godina." Okrenuvi se ka crvenokosoj dugih nogu koja nam se pribliavala, ponovo je bio u stanju da se smei. "Dok, Leonsa, oboje ste ve podosta uli jedno o drugome. Ovo je prilika da se i upoznate." Ni njoj, kao ni njemu, nije smetala ukaljana ruka koju sam pruio u stisak. U prvi mah, bio sam potresen ovim susretom. Nikad dotad ne bejah video nekog ko dolazi iz drugog vremena; Heviga u to ne raunam. I mada mi nije mnogo toga ispriao u vezi sa njom, bilo mi je sasvim dovoljno ono to sam uo u ostatku pripovedanja. Njen nain razmiljanja, ponaanja i bitisanja bio je daleko drugaiji od naina bilo koje ene, bilo kog ljudskog bia, roenog u naoj epohi. Ako se ne varam? Pa ipak, ova ena-lovac, lan plemenskog vea, vra, povremena ljubavnica i nemilosrdni ubica koliko lica u jednoj osobi? - nosila je sasvim obinu haljinu; da, najlon arape i cipele sa visokim potpeticama, tanicu, smeila se spretno namazanim usnama, i obratila mi se na engleskom koji se nije odve razlikovao od mog. "Kako ste, doktore Anderson? Unapred sam se radovala ovom zadovoljstvu." "Hajde, uimo", rekoh slabanim glasom. "Operimo ruke, a ja u pristaviti lone za aj." Leonsa se strano trudila da ostane odmerena, ali nije uspevala. Dok je Hevig priao, neprestano je ustajala sa stolice i unjala se oko prozora, paljivo osmatrajui ulicu u kojoj sam stanovao. "Smiri se", ree joj Hevig napokon. "Proverili smo vreme pred nama, zar se ne sea? Nema uhoda iz Tvrave." "Nismo mogli proveriti svaki minut", odgovori ona. "Ne, ali... Dobro, Dok, otprilike kroz nedelju dana od ovog trenutka pozvau vas telefonom i pitau vas da li smo imali nekakve neprilike, na ta ete mi vi odgovoriti da nismo." "Moda su neto nanjuili", upade Leonsa. "Nemogue", odvrati Hevig pomalo ljutito; bilo je oigledno da su po ovom kraju motali i ranije. "Otpisali su nas. Ubeen sam da je tako." "Mo' biti da sam postala ivana jo k'o devojica." 71

Hevig nastavi, pomalo s oklevanjem: "Ako su nam za petama i sumnjaju da je Dok na jatak, zar nas ne bi ve pojurili putem do njega? Kao to vidi, nisu." Potom se obrati meni: "Teko mi je da priznam da sam vas svesno izloio opasnosti. Iz tog razloga sam izbegavao i svoju majku." "U redu je, Dek", rekoh ja, pokuavajui da se nasmejem. "Barem mi ovi penzionerski dani nee biti dosadni." "Ma, nee vam manjkati ni dlaka s glave", bio je uporan. "Uverio sam se." Leonsa duboko udahnu vazduh. Tokom nekoliko trenutaka, koliko je vladao tajac, ulo se samo huanje vetra u kronjama drvea. Sobom minu senka ploveeg oblaka. "Ako sam te dobro razumeo", prekinuh najzad utanje, "ustanovio si da u do svoje smrti iveti spokojno." On potvrdno klimnu glavom. "I zna dan kada e se to dogoditi", dodadoh ja. Sedeo je nepomino. "Slaem se, nemoj mi otkriti", zavrih ja. "Ne stoga to se bojim. I ovako u ro uzmognem nastaviti da uivam u staromodnim zadovoljstvima obinog smrtnika. Ba vam i ne zavidim - to moete dvaput izgubiti prijatelja." ajnik poe da zvidi. "I tako", rekoh posle dugih minulih sati, "tvoje je miljenje da se ne sme sedeti skrtenih ruku. Znai, namerava da uini neto po pitanju Tvrave?" "Ako budemo mogli", izusti on gotovo neujno. Leonsa, koja je sedela pored njega, zgrabi ga za miicu. "ta, ako?" skoro da je vrisnula. "I sama sam bila u obilasku - nabrzaka, ali mesto je vee neg' ikad dosad, i videla sam Kala Volisa kako izlazi iz letelice do tada e izgraditi robotizovane fabrike - a on je, iako ostareo, jo uvek bio tamo." Ona zgri prste poput kandi. "Za sve to vreme, nik' se nije setio da toj bitangi doe glave." Nabijao sam duvan u lulu. Sedeli smo, posle veere, meu mojim knjigama i slikama kad izjavih da je sunce dovoljno blizu da zae, te da bismo mogli natoiti viski. Ali u nama dvoma kao da vie nije bilo oputene radosti zbog susreta sa starim prijateljem, niti u njoj zbog susreta sa novim; bee je nestalo, ostajui prekrivena alou i gnevom koji se ispreie kao gromade stena. "Znai, nemate potpun uvid u budui razvoj Tvrave", primetih ja. "Pa, itali smo Volisov prirunik i sluali njegove rei", odgovori Hevig. "Ne verujemo da lae. Njegovo samoljublje ne bi mu to dozvolilo, ne, bar, kada je u pitanju takva tema." "Pogreno ste me razumeli." Uperih drku lule ka njima. "Pitao sam, u stvari, da li ste lino ili u izvianje, godinu po godinu, redom?" "Nismo", odgovori Leonsa. "Prvobitno nije bilo razloga za to, a sada je odve opasno." Gledala je u mene netremice. Bila je zaista bistra devojka. "Ciljate na neto, doktore?" "Moda." Kresnuo sam ibicu i pripalio lulu. To malo ognjite bie pravi smiraj za moje ruke. "Dek, mnogo sam vremena proveo razmiljajui o svemu to si mi priao prilikom prethodne posete. Razumljivo. U mojoj dokolici imao sam vremena na pretek za izuavanje i razmiljanje i... Vratili ste se u nadi da u vam dati nekakvu ideju. Jesam li u pravu?" On potvrdno klimnu glavom. Telo mu je ispod koulje drhtalo. "Nemam velianstveno reenje za vae probleme", upozorih ih. "Samo sam paljivije prouio jednu tvoju opasku: da sloboda lei u nepoznatom." "Nastavite!" stade me pourivati Leonsa. Sedela je ruku stisnutih u pesnice. "Pa", rekoh izmeu dva pukanja, "vae poslednje objanjenje samo podrava moje zapaanje. A to je da Volis veruje da njegova organizacija, prilagoena ali u osnovi onakva kakvom ju je osnovao, dakle, on veruje da e njegova organizacija preuzeti sutinsko vostvo nad svetom u post-mauraijskom razdoblju. Meutim, ono to ste vi tamo otkrili ukazuje da je to vie nego nemogue, je li tako? Znai, negde, u nekom trenutku, javlja se protivrenost. I... za ono to se desilo u meuvremenu, vi naprosto imate samo re Kaleba Volisa, koji je uobraeni hvalisavac, roen pre vie od stotinu godina." "Kakve veze ima njegovo roenje sa naom stvari?" upita Hevig. "Ima, itekako", odgovorih ja. "Nae stolee zna za gorinu. Tekom mukom nauili smo lekcije koje Volisovo pokolenje nikad nije moralo, niti ih je moglo i zamisliti. Moda je i nauo poneto o pristupu koji se zove analiza operacije, ali on to ne ume da koristi; toga nema u sri njegovog naina razmiljanja." 72

Hevig me je napeto pratio. "Tvoj hronolog predstavlja napravu koja je plod uma dvadesetog veka", nastavio sam. "Uzgred, ta se s njime dogodilo?" "S onim to sam ga ostavio u Peri, kada... kada su me zarobili?", upita Hevig. "Po svemu sudei ko god da ga je od potonjih vlasnika kue naao, unitio ga je ili izbacio kao starudiju. Ili ga je, u strahu da moe imati magijsku mo, zavitlao u Zlatni rog. Za nas dvoje dao sam da se izrade novi." Telo mi proe uzbuenje i ja poeh da pomalo razumevam Leonsinu lovaku strast. "oveku koji te je uhvatio, ak i takvom sa prilinim iskustvom, kao to je Krasicki, nije palo na pamet da ga ponese i ispita", rekoh ja. "to veoma lepo objanjava ono na ta elim da ukaem. Sluaj, Dek, svaki putnik kroz vreme mora krvavo da se namui da se usmeri na eljeni trenutak. Ti si se sa tom preprekom izborio tako to si razmotrio problem, zakljuio ta ga moe reiti - jedan instrument - i pronaao kompaniju koja je bila u stanju da prihvati tvoju narudbinu i izradi ti tu stvaricu." Ispustio sam plaviasto-paperjasti oblai dima. "To se Volisu nikad nije desilo", zavrih misao. "Niti ikome iz njegove bande. Takav pristup njima ne dolazi prirodno, kao neto to se samo po sebi podrazumeva." Ponovo se obrui tiina. "Pa", ree Hevig, "Od svih putnika koje su pronali, ja sam poslednji koji je roen u vreme uoi Presude." "Aha", klimnuh glavom. "Pa, iskoristi svoju prednost. Ve si napravio prvi korak u svom istraivanju post-mauraijske epohe. Moe ti izgledati neverovatno da Volisovi ljudi nisu do sada preduzeli istu vrstu temeljnog prouavanja. Ne zaboravi, meutim, da on potie iz vremena vrlo oskudnih moi predvianja - iz vremena kada su svi pretpostavljali da e sea uma i kopanje rude moi da potraju veno. Bio je to vek Klerka Maksvela, da... mislim prvenstveno na onaj deo njegovog rada koji zovemo kibernetika... i Bebida i Pirsa i Rikarda i Klauzevica i mnotva ostalih mislilaca na ijim temeljima jo uvek ivimo. Meutim, seme koje su ti umovi posejali jo nije poelo da klija i cveta. Bilo kako bilo, poput mnogih putnika kroz vreme, izgleda da je i Volis prekratko boravio u svom rodnom dobu, ije je znanje i iskustvo nesumnjivo trebalo da prihvati. Ne, on je morao da se razmee, elei da postane svemoni supermen. Dek, iz bolno steenog iskustva nae rase, ti moe izvui korist." Leonsa je delovala zbunjeno. Oigledno da je i za nju moja filozofija bila neto novo. Hevig je bio zaokupljen mislima. "ta predlaete?" upita on tiho. "Nita posebno", odgovorih. "Samo naelne stavove. Usredsredite se vie na strategiju nego na taktiku. Ne pokuavajte da kao pojedinci objavite rat organizaciji; ne, osnujte bolju druinu od Volisove." "A gde emo nai lanove?" "U svakom vremenu i na svakom mestu. Volis je u izvesnoj meri pokazao matovitost u naporima da okupi ljude, ali su njegovi metodi bili sirovi, a stanovite parohijsko. Recimo, tog dana u Jerusalimu sasvim je sigurno bilo prisutno daleko vie putnika. A njegove su se uhode zakaile samo za one koji su bili oigledni, i dalje ni makac. Mora postojati nain kojim bi se privukla panja ostalih." "Pa... mmm... I sam nekako slino razmiljam." Hevig je gladio vrh brade. "Moda u vidu uline povorke, koja bi pevala stihove grkih obreda" "I latinskih. U ovom sluaju, ne sme sebi dopustiti ranija neprijateljstva." vrsto sam stiskao svoju lulu. "Jo jedna primedba. Zar je nuno da i dalje delujete u potaji? Oh, da, tvoj 'ika' je bio u pravu, donde dokle je stigao. Detetu koje bi obelodanilo da je putnik kroz vreme pretila je prilina sputanost. Ali, vi vie niste deca. ta vie, kako zakljuujem, Volis je one koji nisu bili poput vas smatrao niim sojem ljudi i zvao ih je 'obinjacima', je li tako? Drao ih je u podreenom poloaju. I sve to je time postigao jeste da se ogradio od njihovih mozgova. Malice sam se nenametljivo raspitao po mestima kao to su koled Holberg i Berkli. Postoje dobri i odgovorni naunici na Berkliju! Mogu vam poimence nabrojati sve mukarce i ene koji e, ba kao i ja to sam, prihvatiti istinu o vama, potovati vau tajnost i biti vam od pomoi." "Za ta?" zaudi se Leonsa. Hevig skoi sa stolice i urno, uzdu i popreko koraajui sobom, odgovori joj u vatrenom zanosu vlastitog saznanja. "Da otvorimo vrata svetu, draga! Oni naeg kova ne mogu biti roeni samo na Zapadu. To je besmisleno. Kina, Japan, Indija, Afrika i Amerika, pre no to ju je nastanio beli ovek - pred nama je itavo oveanstvo koje treba pridobiti. I moemo..." U svojoj uzbuenosti poeo je da zamuckuje. 73

"Moemo odbaciti olo, uzeti samo najbolje, pronai mlade i, doavola, odgajiti ih na ispravan nain. Moj Boe! ta nas se tie ona banda siledijskih hulja tamo gore? Mi moemo da stvorimo budunost!" Naravno, nije to bilo nimalo jednostavno. U stvari, proveli su deset godina svog ivota u pripremama. Istina, taj je period ukljuivao i izgradnju njihovog uzajamnog odnosa. Kada sam ih sledei put video (posle jednog telefonskog poziva), na kratko, u martu, ponaali su se kao bilo koji par u dugogodinjem srenom braku. Uprkos tome, bila je to decenija napornog i opasnog delanja. ta vie, to je razdoblje iziskivalo najtee odluke i mnogo vetine da ih sprovedu u delo. Stvaranje njegove druine oduzelo bi Hevigu znatno vie vremena i snage, i posao bi ostao neobavljen, da nije krenuo putem koji sam mu predloio. Uz moje posredovanje, upoznao je sve te predusretljive strunjake iz istraivakih centara i fakulteta koje sam mu preporuio. Poto ih je pridobio, oni su ga za uzvrat upuivali na svoje saradnike, sve dok nije stekao veoma moan tim savetnika. (Nekolicina njih je potom napustila karijeru, da bi se bavili drugim poslom ili su se povukli u penziju - to je, nesumnjivo, zbunjivalo njihove kolege.) S vremena na vreme dopro bi do mene glas o njihovom napredovanju. O metodima koje su razvili za pronalaenje novih lanova - irom velikog dela istorije velikog dela planete - mogla bi se napisati posebna knjiga. Mnogi su pokuaji propali; ali, bio je dovoljan broj uspenih. Primera radi, istraiva je posmatrao i nenametljivo se raspitivao o ljudima koji su iz bilo kog razloga bili neobini u svojoj sredini, a to je istovremeno njemu jasno ukazivalo na putnika kroz vreme. aman, seoski vra ili kaluer, poznati po tome to su udotvornim postupcima pomagali blinjima koji su im se obraali s molbom. Hvalisavi seljak, kome je uvek nekako uspevalo da letinu spase od vremenskih nepogoda. Trgovac, koji je umeo da napravi pravi potez ulaui imovinu u brodove, kada su ih pirati i oluje nemilosrdno unitavali. Ratnik, koji je bio neuhvatljiv kao pijun ili izvia. Deak, o kome se prialo da je savetodavac svome ocu. Ponekad bi se, u nizu pokuaja, ispostavilo da takve osobe zaista postoje... A tada, bilo je naina da se privue njihova panja - recimo, u liku putujueg proroka osobene vrste... One koje su okupili meu prvima, u najveoj moguoj meri bili su obuavani za tragaoce; i oni nisu rasipali snagu u nastojanju da postanu svemoni gospodari u nekom drugom vremenu. Stoga je njihova druina brzo narastala. A takoe, zahvaljujui i metodima nedostupnim Amerikancu devetnaestog veka, koji je kulture dvadesetog i svih ostalih vekova smatrao nazadnim i manje vrednim. Postoje savremeni naini kako se neki novi jezik moe brzo utuviti u glavu. Postoje i drevni naini, koje je Zapad zapostavio, za usavravanje tela i ula. Prinueni ratovima, revolucijama, najezdama i okupacija, nauili smo kako da zasnujemo, dovedemo u red, zatitimo i upotrebimo bratsku druinu - planski. Mogue je da je nad svim ostalim prevladao dananji koncept zajednikog delovanja. Pri tome ne mislim na njegov totalitarni oblik, prema kome je Hevig gajio odvratnost, ili na ono 'zajednitvo', bilo u vidu udruenja ili komune, koje je prezirao. Mislim na prosveeni pragmatizam koji odbacuje sve samozvane aristokrate, koji nije spreman da poveruje da svaka opteprihvaena doktrina nuno mora biti istinita, koji je uvek spreman da saslua i odmeri rei svakog koji ima neto da ponudi i koji odrava dobro razvijene kanale kojima se nove ideje razmenjuju sa vostvom. Nae doba sagoree u plamenu. Ali, novonastalom oveanstvu ostavie u naslee darove na kojima e nam ono biti zahvalno. Razume se, okupljanje putnika kroz vreme podrazumevalo je poetaki ni iz ega. Morali su da se organizuju. Kako? Zato bi bilo ko od njih ima elju da napusti dom, prihvati ogranienja i stavi svoj ivot na raspolaganje? ta e ih zadrati kada postanu umorni ili zastraeni, kada ponu da eznu za ostavljenim ljubavima ili kada im sve, jednostavno, pree u dosadu? Mnoge e, svakako, privui nada da e biti u drutvu sebi slinih. Hevig se na to mogao osloniti, kao to je to, uostalom, uinio i Volis. Ipak, bilo je to nedovoljno. Volis je nudio i svakovrsne privlanosti. Koristei sve povlastice svog stalea, mogli su preko noi postati bogati, a da je, pri tom, njihov atavistiki vid samopovlaivanja bio jedva ime sputan. Bistrijima, Volis je nudio mo, rasko i priliku - visok poloaj, ako bi oveku polo za rukom da ih ubedi, to je, uostalom, bilo strano lako postii - da je njihov ivot deo zajednike predodreenosti. Nasuprot tome, Hevig je znaajniji udeo obeavao onima koji su pokazivali elju sa saznanjem, elju da prisustvuju vrhunskim trenucima dostignua oveanstva, ili onima koji su, jednostavno i asno, uivali u avanturi.

74

Meutim, ni to jo nije bio dovoljno ubedljiv razlog da bi se objavio rat Tvravi. Mogao bi biti apsurdan, u emu bi se, u proseku, sloili putnici kroz vreme; jer, veina vlada i veina institucija su na sebi svojstven nain bili apsurdni. Kakvu je pretnju predstavljao Poglavica? "Osnovali smo obrazovne teajeve - ree mi Hevig uzdahnuvi. "Ba je mrzak taj izraz, zar ne? Podsea me na zastraivanje i neprestanu propagandu. Ali, naa je iskrena namera samo da objasnimo. Trudimo se da jasno ukaemo na injenice, kako bi nae pridolice same uvidele da je Tvrava po svojoj prirodi takva da ih nee ostaviti na miru. Nije nam nimalo lako. Moete li da zamislite kako je teko ubediti samuraja iz doba Kamakura da bilo ija elja da vlada svetom, ba bilo ija, predstavlja neposrednju pretnju njegovom ivotu? Doao sam, sada, uglavnom zato da ujem ta e mi novo rei moji savetnici antropolozi i semantiari. U meuvremenu... Pa, dobro, morali smo da prionemo na suzbijanje nepoeljnih pojava, kao to su primitivna odanost voama i drugovima ili tua kao zgodna zabava, ili... Ah, da, neki su u svemu tome videli priliku da se obogate na prihvatljiv nain. A za neke, opet, izuzetan san..." U tom trenutku zavideo sam mu na izazovu koji mu je nametao zadatak kojeg se bee latio. Zamislite: najpre ih treba nai, a potom osmisliti ta bi moglo biti zajedniko za jednog zagovornika Konfuijevog uenja, bumerang-lovca na kengure, poljskog aka, srednjevekovnog seljaka iz Mesopotamije, kovaa iz zapadne Afrike, meksikog gonia stada, eskimsku devojku... Njegova najvea snaga bila je moda u tom ogromnom naporu da uoblii arolike delie svog kaleidoskopa. Tim ljudima nije bilo neophodno da saznaju sve o Tvravi, pre nego to bi shvatili da je Hevig jedina karta na koju treba da igraju. Njihova pripremne vebe odvijale se na mestima koja su bila rasuta kroz stolea. Potom je proveravana njihova pouzdanost, nainima koji su predstavljali meavinu udesnog i tajanstvenog. Sumnjive sluajeve - u neznatnom procentu - ispratili su do epohe kojoj su pripadali, vratili njihovim ognjitima, isplatili ih i rekli im zauvek zbogom. Oni o neprijatelju nisu imali dovoljno podataka na osnovu kojih bi se sa njim mogli povezati; iveli su, uglavnom, udaljeni hiljadama milja. Preostala veina odvedena je u glavnu bazu, radi daljeg uvebavanja, ali i u cilju izgraivanja i jaanja same baze. Mesto je bilo nedaleko od onog na kojem e ponii Tvrava, ali beskrajno daleko u prolosti, u sredini pleistocena. Ova predostronost nosila je sa sobom i dodatne potekoe. Za putnika kroz vreme bio je to iscrpljujue dug prelaz, koji je zahtevao posebnu opremu, kao i prekide za odmor. Stoga su morali izgraditi usputna skrovita, i sve prenositi deo po deo, te je i baza napredovala stupanj po stupanj. Ali, ouvati vlastitu bezbednost i sigurnost novog uporita bio je zadatak vredan njihovog napora. Nalazilo se na umovitom breuljku, a dolinom je tekla mona reka koja je u Leonsinom opisu imala bronzani odsjaj na suncu. Metodima koje su koristili u traganju otkrili su pripadnike oba pola u priblino jednakom broju. Stoga, zajednica se razvijala - bez dece, osim njenih najmlaih lanova, ali ipak zajednica koja je za svega nekoliko godina stvorila svoj identitet, zakone i stareinstvo, sveanosti, pripovesti i misterije, i koju su na okupu drale kako sitne arke, tako i velike ljubavi. Bila je to Hevigova prava pobeda. Poglavica je stvorio vojsku; ovek koji se zarekao da e ga sruiti, stvorio je pleme. O svemu ovome uo sam kada su mi Hevig i Leonsa doli u tu martovsku posetu. Tada su bili u sreditu posla. O drugom delu prie saznao sam tek krajem oktobra, za No Svih Svetih. 15. Nizale su se senke koje su bile vreme. Dobijale bi oblik i boju, masu i udaljenost, tek kad bi poneka izronila da se nahrani i naspava, ili da bi halapljivo gutala vazduh. Po breuljcima, smenjivala su se godinja doba. Gleeri sa severa spustili su se iz svojih visina u ravnice, a potom povukli u besnilu snenih oluja, ostavljajui za sobom jezera na kojima su se pojili mastodonti; jezera su se zgusnula u movare i konano u zemljite, ijom su se travom hranili konji i kamile, ije su vrhove drvea brstili dinovski lenjivci, sve dok se gleeri nisu vratili; a kada je nanovo nastupila blaga klima, preanje zveri behu nestale. Umesto njih, stada bizona zatamnjivala su preriju i ispunjavala je zemljotresnom tutnjavom kopita; pojavili su se i prvi itelji, ljudi bakarne koe koji su u rukama imali koplja sa vrhovima od kremena; opet je dola Velika Zima, i opet je dolo Veliko Leto, i sada su lovci nosili luk i strelu, u ovom ciklusu uma je potisnula gleerima razdrobljeno stenje, u poetku vrba i tisa i hrastov iprag, potom su tu bile katedrale beskrajne lepote - a onda je, iznenada, u treptaju, sve iezlo, i pojavili su se osvajai, krei milione panjeva koji su ostali za 75

sekirama, orali su i sejali, njeli i vrili, postavljali elezne tranice odakle je noima dopirala huka i dugi rik i sve je udesno podsealo da mastodonta u prolazu. Hevigova grupa zaustavila se na poslednjem odmoritu, u kui mladog farmera, domaina od poverenja, premda nije bio putnik nalik njima. Odmor im je bio neophodan i zbog obnavljanja zaliha. Bilo bi gotovo neizvodljivo prei toliki put kroz vreme do te take na zemljinoj povrini bez malenih rezervoara sa kisoenikom. U protivnom, morali bi vie nego jednom da izrone da bi udahnuli, u vreme kada je zemlja bila preplavljena, a moda im to ne bi ni polo za rukom jer bi bili prinueni da se probijaju kroz ledeni sloj debeo nekoliko milja. Istovremeno, te su prepreke inile mone uvare koji su njihovu glavnu bazu titile od domaaja Tvrave. Nuni delovi opreme inili su glavninu mase koju su bili u stanju da ponesu. Ovde je bila prilika da se snabdeju orujem. Svetlost fenjera blago je tinjala nad muemom prekrivenim kuhinjskim stolom, uglaanim gvoem i bakrom, iznad pei u kojoj su pucketala drva i podgrevala ogroman lonac sa kafom. Premda su od najbliih suseda bili udaljeni oko pola sata jahanja pravcem preko polja i skriveni iza umske zavese, Olav Torstad je svoje posetioce uvek morao da doekuje u tami. Odsjaj svetlosti koji je povremeno usred noi dopirao sa njegovih prozora, bio je razlog to su ga susedi smatrali udakom. U svakom drugom pogledu, za njih je on bio staloen mladi; bie da tog neenju, zakljuili bi oni, s vremena na vreme mui nesanica. "Ve ste spremni za pokret?" upita ih on. "Jesmo", odgovori Hevig. "Dug je put koji treba da preemo pre svitanja, zna to i sam." Torstad je zbunjeno piljio u Leonsu. "Ne bih se sloio da je na mestu to to se dama spremila za rat." "A gde bi da krene, ako ne sa svojim ovekom?" odbrusi mu ona otro. A zatim sa osmehom: "Dek ionako ne bi uspeo da me nagovori da ostanem. Potedi se truda." "Pa, drugaija vremena, drugaiji ljudi", primeti Torstad, "ali mi je ba drago to sam roen 1850." Potom uurbano dodade: "Nemojte misliti da vam nisam zahvalan na svemu to ste uinili za mene." "Ti si mnogo vie uinio nama", odgovori mu Hevig. "Uloili smo u tebe i doveli te ovamo sa odreenom namerom, jer nam je bilo potrebno neto poput ovog mesta u neposrednoj blizini budueg nastanka Tvrave. Ti si znao da ti preti opasnost, ali si je prihvatio, kao i sve breme koje sobom nosi uvanje nae tajne, i... Ali, nije vano. Veeras je svemu kraj." On pokua da namesti osmeh. "Sada, kad se otrese ove hrpe koje e ostati za nama, moe se oeniti svojom verenicom i mirno provesti ostatak ivota." Nekoliko sekundi neto sputano bunilo se iz Torstadovih oiju. "Mirno?" upita on, gotovo u istom dahu dodavi: "Ali, vi ete se vratiti, zar ne? I rei mi ta se dogodilo? Molim vas!" "Ako pobedimo", odgovori Hevig, pomislivi koliko je slinih obeanja ostavio za sobom i koliko e jo svojih pratilaca izgubiti u tom tumaranju ogromnim prostranstvima kroz prostor-vreme. On skoi sa stolice. "Hajde, treba da nae ljude opremimo orujem. Ako ti nije teko da upregne konje, voleli bismo da nas kolima odveze do poloaja. Krenimo!" Ostali su ve bili u pokretu. Oni jesu. Oni e biti. Grupa nije bila prevelika; sveukupno, brojala je moda tri hiljade dua. Oko dve treine inile su ene, zatim premladi ili prestari, kao i oni koji su predstavljali neizbean teret: nosai, bolniarke i svakovrsno civilno osoblje koje bi im moglo zatrebati. ak i u tom broju nije bilo zgodno da se svi okupe na jednoj usputnoj stanici, jer bi njihovom pojavom potekle glasine koje bi neprijatelja uputile na pravi trag. Ve samo njihovo dovoenje na tle Amerike bio je, sa stanovita pozadinskog obezbeenja i tajnovitosti, beskrajno sloen problem. Podno ogromnih stabala, neki su krenuli jelenskom stazom. Dakota Indijanac koji ih je predvodio postao bi naredni vra-iscelitelj u svom plemenu da ga jedan od Hevigovih strpljivih lutajuih tragaa nije pronaao. Nosio je hronolog, kao uostalom i sve voe bilo kad i bilo gde, kojim je precizno mogao prepoznati traeno mesto pre nego to bi ga podesio na isto tako precizno traeni trenutak. Jednom, tokom osamnaestog veka, naili su na neke trapere, i odmah se izgubili u divljini. Nepunih stotinu godina potom, kapetan grupe objanjavao je nekolicini belaca, sa kojima se bee susreo, da vlada u Vaingtonu eli detaljan izvetaj pre uspostavljanja nove teritorije. Zatim je postalo uobiajeno, iako nezvanino, videti Crnce u blizini - na kratko - jer je to bila stanica podzemne eleznice. Tokom 1920. niko nije dovodio u pitanje potajna kretanja i okupljanja. Svi su znali, mada nezvanino, da je to omiljena ruta vercera viskija iz Kanade. 76

Neto kasnije, ovom oblau povremeno je prolazio autobus sa naznakom ZAKUPLJEN; ukrcao bi putnike i prtljag usred noi i nastavio put sa natpisom promenjenim u NESLUBENO. Na izmaku stolea, visoko gore tutnjao je dambo det. arolika skupina ljudi koju je prevozio nije privlaila posebnu panju. 'Meunarodne ture prijateljstva' bile su gotovo svakodnevna pojava, poto su privatne organizacije i pododeljci bezmalo svih vlada posezali za ma kakvim zamislivim sredstvom koje bi im pomoglo da taj ples snova spree od propasti. Potom je usledila prilino velika grupa jahaa koja je kasala predelom. Njihova lica i oprema govorili su da pripadaju narodu Monga. S obzirom na to da se osvajai nikada nisu utvrdili u tim krajevima, njihovim ranim izviaima nije se pripadavala nikakva vanost. Hevig se sa pola tuceta ljudi munjevito vrati u normalno vreme. Na jedan sat uoi svitanja novogodinjeg dana, stotinu sedamdeset sedme godine neprekidnog postojanja Tvrave, zatrepta crvena svetiljka na hronologu. Nebo se u daljini ka zapadu naziralo u tami kojom su jo uvek svetlucale zvezde i planete, dok je na istoku bilo ledenosivo. Svetlost bez senki otkrivala je svaku ciglu na bedemu, glavnoj kuli i tornjevima; njeni zraci prelamali su se o prozorska okna i belinu zamrznute dvorine kaldrme. Uasna tiina obujmljivala je svet, kao da se svi zvuci behu zamrzli na toj hladnoi koja je parala plua i ledila dah. Druina je isprobala ono to je morala da ini dovoljno esto. I pored svega, pratio ih je pogledom svoju vojsku odabranu za najvaniji deo poduhvata. Bili su istovetno odeveni, u smeezelenim jaknama, postavljenim pantalonama umetnutim u kone izme; nosili su kacige i oruje, kao i opasae krcate opremom. Posle niza godina zajednikog ivota i druenja, znao je dobro njihova lica, znao je svaki njihov korak. Leonsa, u vatrenoj udnji, sa crvenim pramenom kose preko ela u koje je bee poljubio; ao, Indhlovu, Gutijerez, Bjelavski, Maatuk ibn Nahal. Za samo jedan otkucaj srca njihove su ruke ostale u stisku. A potom krenue. Hevig podesio hronolog. Puke su drali na gotovs, jer ih je deurni mogao otkriti i uzbuniti ostale. Njihova nadmo zasnivala se na iznenaenju. Zalee je bilo vrsto kontrolisano, godinama unazad, i bie tako za jo dugo godina. Zar Volis nije to potvrdio na putovanjima u susret svojim buduim ja? Tvrava je sve vie napredovala, ne samo u bogatstvu, ve i u broju pridolica koji e sluiti velikom cilju. Stoga, moglo se spokojno uivati na praznini dan. Preko zime je najvei mogui broj osoblja koristio odmor, da bi pobegli iz njenih tmurnih i hladnih dana. Ali Poglavica je za Novu godinu uvek bio prisutan, zapoinjui novogodinje vee sveanostima i govorima, i zavravajui ga u banenju. Ko bi okrivio strau ako bi im se, u gorini pre svitanja, oi zamutile i kapci spustili? "Okej", ree Hevig. "Volim te, Leonsa", proapta on. Ona usnama prelete preko njegovih. Grupa skokovitim trkom stie do kapije kule u kojoj je obitavao Kaleb Volis. Nisu se mogla pokrenuti. enski glas opsova: "Oktajevog mu repa, nisam s' nadala..." Hitac iz Maatuke 45 raznese katanac. Zagluujua jeka odzvanjala je uima i me usnulim zidinama. Hevig munjevito pomisli: Nijedna ratna operacija ne tee savreno. Moja mi istraivanja govore da uvek treba imati neto u rezervi... Ali u tom delu napada, jedna omaka osujetila bi itav plan. On ih povede ih je unutra. Iza sebe je uo povike. Bio je u nedoumici: da li se zabunio, ili je to uzbuna? Nije vano. Ka ulaznim vratima, uz stepenice! \onovi su lupali po kamenju. Oseao je svaki udarac kako mu struji golenjaama i izbija ravno do zuba. Pratila su ga etvorica, u skokovima du mranog zavojitog stepenita koje kao da je vodilo put nebesa. Gutijerez i Bjelavski behu zauzeli poloaj u podnoju, da obezbeuju glavnu kapiju i izlaz iz lifta. Indhlovu i ao bili su se izdvojili na drugom i treem nivou, da bi zaposeli prostorije zamenika - Hevig nije znao ko je to trenutno bio - i Ostina Kaldvela. A ovde, na sledeem odmoritu, optoena mesingom, ekala su ih golema vrata koja su vodila do Volisa. Bila su nezatiena. Niko se nepozvan nije usuivao da ue, osim onih koji su pod orujem doli da unite itavu tvorevinu. Naglim udarcem, Hevig ih irom otvori. Sve to je ugledao bilo mu je poznato: zidovi obloeni drvetom, krzna, teki sto i stolice, fotografije vladara i majke. Vazduh je bio vlaan i topao. Zamrznuta prozorska okna inila su sobu sumornom. Maatuk ostade, vrzmajui se, da titi ulaz. Hevig i Leonsa banue u sobu preko puta. Volis se pridie iz prostranog kreveta sa baldahinom. Ne verujui vlastitim oima i u oku, Hevig primeti koliko je traga na tom oveku ostavilo nekoliko poslednjih godina ivota. Bio je poprilino posedeo. 77

Lice mu je bilo ne toliko rumeno, koliko prekrivenom mreom popucalih kapilara i otromboljeno pod vlastitim teretom. Do uasa smean prizor bio je pogled na njegovu nonu koulju. On posegnu za pitoljem na kraju stola. "Ja-a-a-ah!" vrisnu Leonsa i baci se u leteem skoku. Volis nestade sa vidika. I ona zajedno sa njim, doepavi ga prstima. Zatim se nanovo pojavie, kotrljajui se preko poda u estokom zahvatu, pri emu je on bio nemoan da klisne kroz vreme dokle god ga je ona stezala i snagom volje zadravala na mestu. Njihovo brektanje paralo je ui, meajui se sa kricima devojke skrivene iza krevetskih zastora. Hevig je obigravao okolo, pokuavajui da Leonsi pritekne u pomo. Ali, rvae je bilo nemogue razdvojiti. Svaka prilika propala bi pre nego to bi uspeo da krene u napad. U predsoblju se oglasi besna paljba. Hevig zasu vatrom vrata sa unutranje strane i pljotimice krenu da osmotri iza dovratka. Maatuk je leao nepomino. Nad njim, njihao se Ostin Kaldvel, obliven krvlju, teko diui prosviranih plua, dok mu je u rukama titrao revolver u potrazi za jo nekim protivnikom. Po svemu sudei, stari indijanski ratnik bee nasrnuo na aoa, sredio ga sa nekoliko, ili ga ve nekako savladao, jer je ve narednog asa Maatuk leao mrtav... "Opkoljen si! Predaj se!" pozva ga Hevig. "Idi... doavola... prokleti izdajnie..." Kolt iznova zagrme. Godinama se Hevig seao obilja ljubaznosti i obilja svireposti gutajui bol zbog onog to se inilo da su neizbene strahote u sluenju Poglavici. Ali, prisetio se i vlastitih pristalica, i Ksenije. Kliznuo je minut uz vreme, pravei korak ka ulazu u sobu, izronio i opalio. Metak prosee vazduh i smrska au na fotografiji Karla Velikog. Kaldvel se presamiti. Eksplozije su odjekivale u dvoritu, kroz glavnu kulu i pomone graevine. Hevig se uurbano vrati do Leonse. Nogama je bila obujmila Volisa ispod pasa i palevima mu pritiskala karotidne arterije. On ju je udarao po ramenima, ali ga je ona, pognuvi glavu, i dalje pritiskala, sve dok mu udarci nisu oslabili. A onda su i sasvim prestali. "Sredi ga brzo", prodahta ona. "Pouri." Hevig iz depa izvadi lisice koje su bile uobiajena oprema njegovih boraca. uei, on priveza Volisa za postolje kreveta. "Ne moe nam pobei", ree on. "Osim ako neko ne doe da ga oslobodi. Ostani i pobrini se za to." Ona se jedva suzdra. "I da propustim zabavu?" "Ovo je nareenje!" prasnu Hevig. Ona mu uputi buntovniki pogled, ali ipak poslua. itav plan bio je usredsreen na hvatanje ovog zarobljenika. "Pobrinuu se da ti poaljem nekog u zamenu, to pre budem mogao", dodade on, pomislivi u sebi: Kada se bitka zavri. Zatim krenu. Primetivi da je i konkubina nestala, on se na kratko upita da li ju je oslobodio napasti ili je liio dragana. Na sledeem nivou nalazila se terasa, sa pogledom na dvorite. Sa nje je Poglavica drao govore. Hevig naini korak napred u votano hladnu svetlost, zurei u haos pod sobom. Divlja bitka vodila se izmeu ljudi i skupina ljudi; ranjeni su se komeali i stenjali, mrtvi ostajali zgreni onako kako ih je smrt zadesila. Krici i pucnji zagluivali su nebo. Uini mu se da prizor nije ni nalik onome to se odigravalo; posvuda samo unakaena tela. On raspakova dvogled da bi poblie osmotrio. Sada je bio u stanju da prepozna svakog ratnika ponaosob. Ili le... Da, Huan Mendoza, ovdanji, i, o Isuse, Deri Denings, za koga se nadao da e se izbaviti. Novi eskadron njegove vojske zatrepta u normalnom vremenu i odmah se razvi u borbenu liniju. Iznenada, povrh glava otvorie se padobrani, nosei one koji su upravo, svaki sa vlastitim hronologom, iz aviona dvadesetog veka, iskoili u taj dan. Pometnja je vie bila prividna nego stvarna. Od samog poetka, Volisov deurni garnizon, najveim delom sastavljen od obinjaka, brojao je gotovo isti broj ljudi koliko i njima pridruena grupa putnika kroz vreme - koji su ovde iveli godinama i neosetno izbegli da se opiju prethodne noi. Peta kolona bila je izmiljena mnogo vremena pre nego to se Hevig rodio; samo, njegov je narataj video na delu taj nemilosrdni vrhunac njenog razvitka i upotrebe. Raunajui na njih, kao i na obavetenja koja su mu brzo dostavljali, na precizno odreivanje vremena koje im je omoguio hronolog, na plan to je skovao Hevigov tim profesionalnih vojnika, a koji je isproban i uvebavan po uzoru na samu Tvravu... imajui sve to u vidu, Hevigova pobeda bila je neminovna. 78

Najvanije je bilo na najmanju moguu meru svesti broj agenata, koji bi, videi da im se pribliava opasnost, pobegli pre nego to bi bili ubijeni ili zarobljeni. Od manjeg znaaja, teorijski, ali u Hevigovoj dui ipak podjednako vano, bilo je imati to manje gubitaka u ljudstvu. Sa obe strane. On odloi dvogled da bi preko ramena skinuo voki-toki i poeo da poziva voe eskadrona. "Zahvaljujui iznenadnom i spretnom napadu", priao mi je kasnije, "nismo izgubili mnogo onih koji su pobegli u vreme. Nekolicinu smo upecali 'kasnije'. Po spisku smo tano utvrdili ko su oni, tako da smo prilino dobro pogodili mesto-vreme kuda su se uputili. Nisu mogli poleteti nasumice, shvatate. Morali su da potrae sredinu prihvatljivu za njihov opstanak. A nisu imali preterano irok izbor na raspolaganju." "Niste ih sve pohvatali?" upitah uznemireno. "Ne, ne sasvim. Jedva da smo se tome i nadali." "Rekao bih da je i jedan, koji vreba na slobodi, ve previe. Moe se vratiti uzvremeno, to jest u vreme koje je prethodilo vaem napadu i upozoriti..." "Nikada me to nije zabrinjavalo, Dok. Znao sam da niko nikada to nije uinio, samim tim niko nikada i nee. Sve se to moe objasniti naim obinim izrazima, nezavisno od fizike i metafizike. Vidite, ni jedan od njih nije supermen. U stvari, sve su to ili slabii kojima su bili dodeljeni poslovi civilnog tipa, ili ratnici, upljoglavi i sujeverni, koliko i okrutni. Bez obzira na to to su ih posebnim vebama uinili pogodnim za Volisove namere, on nikada nije ni pokuao da im da pravo obrazovanje. Ako ni zbog ega drugog, onda je te injenice trebalo sumnjati u njegovo potenje i nepogreivost. Stoga, oni koji jesu pobegli, bili su osobe prilino poljuljanog morala. Njihova glavna briga mora da je bila da se to bolje sakriju od nas. A ako bi i razmiljali o mogunosti da se vrate, uvideli bi da emo posejati vlastite uhode kroz itav period Volisovog kraljevanja, makar nekolicinu, ali dovoljno da na njih motre i uklone ih pre nego to pokuaju da ga upozore." Hevig se smejuljio. "I sam sam bio iznenaen, kada sam prvi saznao ko e biti neki od njih. Ruel Orik, stari cirkuski arlatan... Boris, kaluer koji je poao u Jerusalim..." On zastade, da bi otpio gutljaj mog viskija. "Ne", zakljui on, "jednostavno nismo eleli da ostanu na slobodi one bitange koji bi se time reili svojih zloina. I mislim - usuujem se da se nadam - da se to nikad nije dogodilo. Kako moe, recimo, jedan kondotijer, bez prebijene pare, neobrazovan, sasvim usamljen, kako se moe snai u bilo kojem veku bele Amerike, ili se, pak, otisnuti u Evropu? Ne, zaista, njegov bi najpametniji izbor bio da potrai Indijance. I meu njima bi bolje proao kao vra, nego kao pljaka. ta vie, moe provesti ostatak ivota kao koristan pripadnik njihovog plemena. To vam je samo jedan primer, naravno, ali mislim da ste u naelu razumeli ta sam hteo da kaem." "to s' tie budunosti", dodade Leonsa glasom kao kad tigrica prede, "ona je u naim rukama. Tvrava, za sve godine koje su joj preostale; Druga Faza, sve dok vie ne bude bilo neophodno... A mi emo je izgraditi. Nauili smo to tokom priprema za ovaj pohod. Niko nas nee uzdrmati." "Da, u vojnom smislu", brzo se ubaci njen mu. "Ne moe se sve uraditi preko noi, ali nameravamo da podanike Tvrave izdignemo iz poloaja kmetova i uinimo ih slobodnim seljacima. U Drugoj Fazi nee biti podanika: umesto njih, bie to ravnopravni lanovi nae zajednice. I... podrazumeva se... nai e se agenti ponaati pristojno. Poseivae prolost iskljuivo u svrhu istraivanja i pronalaenja novih pristalica. Kada im za poduhvate bude bio potreban novac, stvorie ga trgovinom, razmenjujui vrednost za vrednost." Leonsa ga kresnu prstima po obrazu. "Dek potie iz sentimentalnog stolea", ree ona umilno. Mrtio sam se u naporu da sve to razumem. "Stani malo", pobunih se. "Imali ste jedan ogroman problem sa kljovama i ekinjama, odmah poto ste zauzeli Tvravu. Vai zarobljenici... ta se sa njima zbilo?" Stara muka pree Hevigovim licem. "Nije bilo pravog reenja", odgovori on jedva ujno. "Nismo ih smeli osloboditi, niti one koje smo uhapsili kad su se vratili sa odsustva, niti one koje smo iznenadili na njihovim posedima. A nismo ih mogli ni pobiti. Hou da kaem, u doslovnom smislu te rei; nismo mogli. Naa snaga poivala je na ljudima koji su imali savest, sposobnim da shvate ta je humanost, ako ve nisu u tom duhu bili odgajani. Niti smo eleli da iko od njih do kraja ivota trune u nekoj skrovitoj tamnici zamka." Leonsa se iskrevelji. "Gore neg' da smo ih upucali", ree ona. "Pa..." Hevig je teko izvlaio rei. "Moda ete se prisetiti - ini mi se da sam vam govorio o tome, a pria je bliskija vaoj sadanjoj, nego mojoj - o onim psiho-sredstvima koje imaju u kasnoj Maurai epohi. Da li se seate? Imaju takvu mo, koja e prestraiti mog prijatelja Karela Keadimua. Ako ga ubrizga nekoj osobi, i razgovara sa njom dok je jo pod njenim uticajem, verovae u sve to joj naredi da veruje. 79

Bez izuzetka. Ne fanatino, ali na onaj 'da, svakako' nain koji se daleko dublje ukorenjuje. Njen vlastiti um nadomestie racionalizacijama i lanim uspomenama sve nejasne protivrenosti. Shvatate li o emu se radi? Krajnji oblik ispiranja mozga! Tako savren, da rtva ak nikada ne posumnja da je ikada postojalo neto drugo." Ote mi se zviduk. "Blagi Boe! Hoe da kae da ste masovno preobratili one lopove i ubice i privoleli ih na svoju stranu?" Hevig se zgrozi. "Ne! Ako nita drugo, u najmanju ruku nikad ne bih bio u stanju da podnesem to bandu zombija. To bi zahtevalo da im potisnemo celokupnu prolost, i... u svakom sluaju, bilo bi nepraktino. Keadimu je udesio da se nekolicina mojih bistrih momaka uveba u psihotehnologiji, mada su ve imali poprilino posla." On duboko udahnu, kao da prikuplja hrabrost, pre no to je nastavio. "Ono to smo unitili kod naih zatvorenika jeste vera u putovanje kroz vreme. Vratili smo ih njihovom domaem okruenju - to je samo po sebi bio ogroman napor, razumete - i tamo ih podvrgli tretmanu. Rekli smo im da su imali groznicu, ili da su ih bili opseli demoni - nali smo ve neki prikladni izgovor; zamiljali su neobjanjive stvari, koje, budui krajnje neverovatne, nisu nikad smeli da pomenu; u najboljem sluaju, da nikad ni ne pomisle na to; sada su se oporavili i vratili se obinom ivotu. Nai ljudi su ih napustili da bi doli po nove." Paljivo sam ga sluao. "Pa, moram priznati da je za moj ukus ta zamisao donekle odvratna. Ali, ne preterano. I sam sam ponekad bio primoran na neke stvari, primoran da izgovaram lai bolesnicima i... i..." "Imali smo dva izuzetka, Dok", saopti mi Leonsa. "Poi sa mnom", ree oblikova uma. Njegov glas bio je nean. Drogom utrnulog tela, Kaleb Volis se grevito uhvati za njegovu ruku i oni krenue. Hevig je ostao, radei mukotrpno i dan i no, sve dok sa svojim pomonicima nije ogroman zadatak oko preobraaja Tvrave sproveo kako treba. A vreme je proticalo i proticalo. Konano, vie nije mogao da izbegne trenutak kada su ga obavestili da moe da ue u kulu koju je uvala straa. Na vlastito zaprepaenje, Hevig zatee Poglavicu u sjajnom stanju, kako samouvereno sedi za radnim stolom u kancelariji, u kojoj su tragovi oteenja i mrlje krvi bili tako dobro uklonjeni kao da nikada nisu ni postojali. "Gle, gle!" uzviknu on u znak pozdrava. "Dobar ti dan, moj deae, dobar dan! Sedi. Ne, prvo nam sipaj pie. Zna ta volim." Hevig ga poslua. Sitne oi pronicljivo su piljile u njega. "Izgleda da je tvoja misija potrajala i da je bila prilino teka, a?" ree Volis. "Ostario si, bo'me jesi. Ipak, drago mi je da si je uspeno okonao. Nisam jo proitao tvoj izvetaj, ali nameravam. U meuvremenu, hajde da to nadoknadimo." On povisi glas. "Za tvoje i moje dobro zdravlje. Hevig prisili sebe na jedan srktaj i spusti se u stolicu. "Nesumnjivo da si uo, moje nije ba najbolje, " nastavi Volis. "Krajnje bedno , evo, ve neko vreme. Prava upala mozga. Neka prokleta klica iz prolosti ili budunosti, po svemu sudei. Hirurzi tvrde da i one evoluiraju, kao ivotinje. S tim u vezi, odluio sam da bi trebalo da potkreemo naa istraivanja, delimino na raun toga, delom da bismo izgradili nau mo u normalnom vremenu. ta ti misli o tome?" "Mislim da bi to bilo mudro, ser", proapta Hevig. "Jo jedan razlog za uzbunu je taj to smo u tvom odsustvu izgubili najbolje ljude. Spopala nas neka loa srea. Ostin Kaldvel, uo si? I Vaclav Krasicki... Hej, ubeleo si k'o avetinja! ta ti je? Jesi l' siguran da ti je dobro?" "Da, ser... Jo uvek sam umoran. Provedoh silne godine, tamo dole u vremenu, i..." ... i bila je to Leonsa koja bee nala Krasickog u okovima, dobacila mu 'Ksenija', izvukla pitolj i raznela mu glavu. Ali, Hevig je bio taj koji nije zaalio to se to desilo, sve dok ga u snu nije pohodila Ksenija, uplakana zbog njegove nemoi da oprosti. "Ma, oporaviu se, ser." "Lepo. Lepo. Potrebni su nam ljudi poput tebe." Volis protrlja rukom elo. U trenu, glas mu postade otar i zbunjen. "Ovde ima tako mnogo ljudi. A tol'ko starih je nestalo - jesu li, zbilja? Ne umem ti rei. Gledam sa svoje terase i vidim strance, i razmiljam kako bi trebalo da vidim nekog po imenu Huan, nekog po imenu Hans... mnoge, mnoge... ali, ne mogu da ih uoim. Jesam li ih sanjao dok sam bio bolestan?" On 80

se vrsto obgrli rukama, kao da je hladni zimski vazduh pokuljao kroz tropsku vrelinu oko njega. "esto se, ovih dana, oseam usamljenim, usamljenim u sveoptem prostoru i vremenu..." Hevig pokua da unese malo vedrine. "Ono to vam treba, ser, ako dozvolite da kaem, jeste podui odmor. Mogu vam preporuiti odgovarajua mesta." "Da, mislim da si u pravu. Zaista." Volis halapljivo otpi iz pehara i poe da pretura u potrazi za cigarom. "Kada se vratite, ser", nastavi Hevig, "trebalo bi da manje naporno radite. Temelji su postavljeni. Sve tee glatko i po planu." "Znam. Znam." Volis ispusti ibicu. "Vie nam, ser, niste neophodni zarad svakodnevnih uputstava. Imamo obilat broj ljudi u ijem je nadletvu da se brinu o detaljima. Daleko vie potrebni su nam vaa irina u sagledavanju i osnovni pravac koga je predvideo... ovaj, va genije." Iza osedele brade i brkova, Volis se glupavo osmehivao. Ovog puta uspeo je da zapali cigaru. "Razgovarao sam o tome sa sijaset oficira, i, takoe, mnogo razmiljao", nastavi Hevig. "Kau mi da su i sa vama razmotrili to pitanje. Ser, dozvolite mi da se nadoveem na njihove rei. Verujemo da bi bilo savreno kad bi se ustanovila neka vrsta plana vaeg putovanja kroz budunost. U plan bi, dakako, bili ukljueni i oni periodi koje e posetiti vae preanje ja, da biste mu pokazali kako se sve odvija sa uspehom. Drugim reima, mi ipak... uh... mislimo da bi to manje ivotnog veka trebalo da provedete u ma kom pojedinanom neprekidnom nizu dana. Isuvie ste nam dragoceni za veliki poduhvat." "Da. Do istog zakljuka sam i sam doao." Volis je klimao i klimao glavom. "Prvo, kao to ree, jedan pravi dobar odmor, da osnaim misli i izbijem zbrku iz glave. A potom... napred putem sutranjice, posmatranja, davanje uputstava, veito na nekom putu... sve dok konano ne ispunim svoj zadatak... Da. Da. Da." "Gospode!" uzviknuh re tako blisku molitvi, budui da ve bejah zaao u pedesetu godinu sumnjiavosti. "Ako postoji prava osveta..." "Nije to bila osveta", procedi Hevig kroz zube. "Kakav... Dobro, kakav je to bio oseaj, kad se vratio?" "Izbegavao sam da budem prisutan. Kad sam morao, bilo je to, naravno, u trenucima slavlja, kada nikom nije smetalo to sam pripit. Ljudi koji se njime redovno bave rekli su mi... kau mi... da su se brzo navikli da tu jadnu prikazu vodaju kroz njegova Potemkinova sela ili u prolost, na neku od njegovih dugih orgijastikih sveanosti koje ga iscrpljuju i skrauju mu ivot. Gotovo da su ga zavoleli. Idu veoma daleko, da bi izveli dobru predstavu. To im olakava pomisao na kraj." "Kako to? Zar Volis ne bi trebalo da iezne u podmaklim godinama?" Hevig stee pesnicu oko rukohvata na stolici. "I jeste nestao. Nestae. Posle jednog krika u noi, njegova soba ostae prazna. Mora da se odbacio daleko u vreme, budui da e potraga za njim i gore i dole kroz vreme biti bezuspena." Hevig isprazni au naiskap. Video sam da mu je potrebno jo pia i dolih mu. Leonsa ga pomilova. "Okani se, mili, nemoj da se time mui. Nije on vredan toga." "Uglavnom se tako i oseam", priznade on, sa gorinom u grlu. "Radije zaboravimo na itavu tu stvar." "Ja... Ja ne vidim..." Nisam uspeo da spreim zamuckivanje. Krupna ena okrenu se k meni. Osmehom je izraavala saoseanje za ranjivost svoga mua, i ono to mi je rekla za nju je predstavljalo samo beznaajnu opasku. "Objasnili su nam da, povremeno, to vie odumire, mozak odbacuje opojno dejstvo droge i priziva u seanje ono to se stvarno zbilo." 16. Te, 1971, trideset prvi oktobar padao je u nedelju. Sutradan se, znai, ilo u kolu. Mali vertepi brzo e u grupicama doi do mojih vrata, jer su morali ranije da pou na spavanje. Spremio sam im obilate darove. U vreme mog detinjstva, nama deci nije bilo dozvoljeno da diemo ovako paklenu galamu, ali mi je drago da su se shvatanja promenila. Gledajui ih u njihovim kostimima, setim se svoje dece u tom uzrastu, i Kejt. Kad bi mi se zvono na vratima oglasilo po poslednji put, obino sam raspaljivao vatru, udobno zavaljen uz svoju omiljenu lulu i sa vrem vrue jabukovae kraj sebe; moda bih pustio i gramofon, da svira muziku koju je Kejt volela i posmatrao plamike, prepustivi se uspomenama. Taj me je spokoj inio srenim. 81

Ali, ovaj dan me je mamio. Bilo je hladno, vetar je huao, sunevi zraci rasipali su se vazduhom prozranim poput dijamanta, dok se drvee, u uteim masama grimiznog, utog i bronzanog, povijalo spram plavetnila kojim su jurili oblaci noeni vetrom, na nebu sa kojeg su ptice selice, letei u poretku latininog V, isputali zvuke poput jeke truba. Krenuo sam u etnju. Na plonicima Senlaka nestano je poigravalo opalo lie, sa umorom nalik smehu kojim kao da se rugalo kuevlasnicima i njihovom upornom nastojanju da ih zgrnu na gomilu. Izvan grada protezala su se polja - pusta, tamna i oekujua; samo su ih jata vrana kljucala do poslednjeg zrna, a zatim bi se vinula u kovitlacu krila i bunog veselja. Skrenuo sam sa prigradskog druma na staru, pranjavu stazu kojom vozila nisu esto prolazila, zahvaljujui nekom zatitnikom boanstvu, ko god ono bilo, koje u ime ljubavi prema nama bee objavilo rat ovoj vrsti Napretka. Stazom se, takoe, mada zaobilazno, moglo stii do Morgan Vudsa. Koraao sam kroz tu pomahnitalost boja sve dok ne stigoh do reice. Tu sam zastao na mostu, posmatrajui kako voda grgolji po kamenju, veverice kako se epure po hrastu starom sigurno stotinu godina i ije su se grane njihale, otkidajui uvelo lie; oslukivao sam vetar u naletima piskutavih i dubokih tonova, oseao vazduh kako klizi poput ledene tenosti, udisao mirise vlage i zadovoljstva. Nisam pomiljao ni na ta odreeno; nisam se bavio dubokim mislima, nisam meditirao; jednostavno, bio sam tamo. Konano, moje kosti i nejako telo podsetie me da mi predstoji jo podosta peaenja, te krenuh kui. aj i kolaii bi mi ba prijali. Potom, mogao bih da napiem pismo Bilu i Dudi, sa nekim predlozima u vezi moje posete njima ove zime, u Kaliforniji... Nisam opazio da je ispod kestenovog drveta parkiran auto, pre nego to sam bezmalo naleteo na njega. Odjednom osetih kako mi srce zaigra. Moe li to biti... Nije ista maina kao proli put, ali, naravno, on uvek iznajmljuje... Istog asa zaboravih na svoje bolne noge i krenuh brzim koracima napred. Dek i Leonsa pohitae mi u susret. Zagrlili smo se, sve troje u jednom krugu. "Dobro mi doli. Dobro mi doli!" pozdravih ih razdragano. "Zato ste niste najavili? Ne biste morali da me ekate." "U redu je, Dok", dobaci mi Hevig. "Sedeli smo i uivali u prizoru." Zatim zaneme, na sekund ili dva. "Upijamo od Zemlje to god vie moemo." Ustuknuh korak unazad, da bih ga osmotrio u celini. Bio je mraviji nego ranije, sa dubokim brazdama oko usta i izmeu oiju, osunane ali suve koe, sa plavom kosom je ve naginjala sedoj. Srednje etrdesete, prosudio sam; za njega kao da je prola decenija tokom ovih nedelja mog ivota i naeg poslednjeg susreta... Okrenuh se ka njegovoj eni. Prava kao strela, gipka, malo bolje popunjena, ali jo uvek zgodna, nosila je tragove minulih godina manje upadljivo od njega. Nema sumnje, pomislih, da je bila mlaa. Ipak, na licu te crvenokose spazih tanane bore i majune pege. "Obavili ste posao?" upitah ih, uzdrhtavi iz nekog razloga koji nije imao veze sa hladnim vremenom. "Pobedili ste Tvravu?" "Jesmo, jesmo", zalikova Leonsa. Hevig jedva da je klimnuo glavom. Bio je ukoen od silno izmeanih oseanja. Ipak, rukom ju je drao oko pasa i nisam ni pomiljao da bi mogla ostati srena ukoliko i on u svom srcu nije oseao isto. "Divno!" uzviknuh ja. "Hajde, uimo." "Na aj?" nasmeja se Leonsa. "Gospode, naravno da ne! Imao sam to na umu, ali... draga moja, ovo zahteva neto ee... Za poetak, recimo, po jedno Aalborg i Karlsberg pivo, u nastavku Glenlivet i... Pa, nazvau Svansona i poruiu nam akonije i upriliiemo veeru kakva dolikuje ovom trenutku, i... Koliko dugo moete da ostanete?" "Bojim se, ne dugo", odgovori Hevig. "Najvie dan ili dva. eka nas jo mnogo posla do kraja ivota." Pripovedali su mi satima. Sunce je ve zalazilo iza drvea i krovova u susedstvu, bljetei zlatno i arko narandasto kroz zelenilo zapadnog neba, kada sam sasluao okosnicu prie. Vetar pred mojim pragom bee utihnuo u nejasno mrmljanje. Premda je u sobi bilo dovoljno toplo, osetio sam da bi nam vatra dobrodola, te se pokrenuh se da napunim kamin. Leonsa me preduhitri. "Pustite meni." Rukama je jo uvek veto baratala drvima i bilo je pravo uivanje posmatrati je. Uitak je bio, takoe, posle svih strahota o kojima sam sluao, videti Heviga kako je pogledom prati svuda gde se kretala. "Ba je teta to niste mogli da predupredite osnivanje Tvrave", rekoh ja. 82

"Nismo mogli, i s tim je svreno", odgovori Hevig. Potom nastavi donekle usporeno: "A nisam ni siguran da je sve zajedno tako loe. Da li bi osoba poput mene ikada imala... odlunosti? Kada sam poinjao, jedina elja bila mi je da susretnem sebi sline. Zato bih poeleo da ih ujedinim za bilo kakav poseban cilj, sve dok..." Glas mu se izgubi. "Ksenija", promrmljah ja. "Da." Leonsa prelete podledom po obojici. "ak ni Ksenija ne naruava ravnoteu", ree ona blago. "Krstai je ne bi potedeli. Ipak, kao to se zbilo, bila je izbavljena i ivela je jo devet godina." Ona se nasmei. "Od toga, pet godina sa Dekom. Oh, srea joj se osmehnula daleko manje nego meni, ali je ipak bila srena." Pomislih kako se, za razliku od Deka, Leonsa spolja tek neznatno promenila, i kako njene unutarnje promene mora da su bile vee nego to sam pretpostavljao. Hevig je utei preao preko njenih rei; znao sam po tome da mu se rana bee zacelila - ostavljajui oiljke, nesumnjivo, ali, svejedno, zacelila se - kao to to obino biva u svakom zdravom telu i duhu. "Pa", rekoh ja, pokuavajui da se otrgnem pospanosti, "uspeli ste da okupite svoju vrstu, uspeli ste da savladate pogreno i uspostavite pravo. Pa, nije mi bilo ni na kraj pameti da u veeras sedeti u drutvu kralja i kraljice!" "ta?" Hevig zatrepta od iznenaenja. "Mi to nismo." "Zar? Vi ste gospodari u budunosti, zar niste?" "Ne, nismo. Bili smo to izvesno vreme, jer je neko to morao da bude. Ali, vladali smo zajedno sa najmudrijim ljudima koje smo mogli nai - nisu to bili iskljuivo putnici kroz vreme - da bismo stigli do cilja to je pre bilo mogue; militaristiko, apsolutistiko drutvo pretvorili u republiku... i konano u nita vie do neke vrste slobodne gilde." Vatra je, diui se uvis, dok ju je raspaljivala mehom, odsijavala iz Leonsinih oiju. "I u nita manje od sna", primeti ona. "Ne razumem", izrekoh ono to sam tako esto toga dana ponavljao. Hevig je traio rei. "Dok", nastavi on nedugo potom, "kada odemo odavde, neete nas ponovo videti." Sedeo sam sasvim mirno. Kroz prozor, zalazee sunce ustupalo je mesto sutonu. Leonsa pohita k meni, obisnu mi se rukama oko vrata, i poljubi me u obraz. Miomiris njene kose jedva osetno odisao je dimom iz onih vragolastih plamiaka. "Ne, Dok", ree ona. "Ne zato to ete uskoro umreti." "Ne elim..." zapoeh neodluno. "Aha", dobaci mi ona odseno, pomalo varvarski. "Rekli ste da ne elite da saznate datum na svojoj nadgrobnoj ploi. Ni smo ba nismo nameravali da vam to kaemo. Ipak, doavola, rei u samo toliko - jo je podosta vremena pred vama!" "Radi se o tome", objasni Hevig na sebi svojstveni, nespretni nain, "da mi, Leonsa i ja, naputamo Zemlju. Sumnjam da emo se ikad vratiti." "Od kakve je koristi, uopte, putavanje kroz vreme?" stade se pitati Hevig, kada smo najzad uluili priliku da porazgovaramo o sutinskim stvarima. "Zato, pa, ovaj..." poeh petljati, zateen pitanjem. "Da bi se upravljalo istorijskim tokom? Ne verujete, valjda, da je aica putnika kroz vreme u stanju da to uradi? Volis jeste u to verovao, ali, to se vas tie, siguran sam da ne mislite tako. Niti verujete da bi to trebalo da se ini." "Pa... istorija, arheologija... nauka..." "Slau se, donekle, da ne postoji neto to se zove previe znanja. Izuzev sudbine, koja se ne sme unapred znati. Jer, to je kraj svakom nadanju. Za pojedinca, uenje predstavlja estetsko iskustvo - ili zanosno oduevljenje - ali ako se na tome zaustavimo, nismo li, iskreno govorei, sebini? Ne smatrate li da znanje treba da se koristi?" "Sve zavisi od cilja, Dek." Leonsa, koja je sedela pored njega, mekoljila se u utoj svetlosti lampe i nestanim iskrama iz kamina koje su se prelivale u nijansama svih boja. "Za nas", ree ona, "jedini cilj je stii do zvezda. Eto, tome treba da slui putovanje kroz vreme." 83

Hevig se osmehnu. Mada uzdrano, treperio je istom udnjom. "ta mislite, zbog ega smo nastavili da izgraujemo... kompleks Druge Faze... koju mi izmeu sebe nazivamo Kua Polarisa? Rekao sam vam da nam nije stalo do toga da vladamo svetom. Ne, Kua Polarisa namenjena je naunom istraivanju i usavravanju. Ona e obaviti svoj posao kad prvi brodovi budu spremni." "I bie", zacvrkuta Leonsa. "Videli smo." U Hevigu kao da je narastala strast. Nagnuo se unapred, dok je prstima vsto stiskao au na koju gotovo da bee zaboravio. "Jo nisam ovladao naunim i tehnikim pojedinostima. To je jedan od razloga to se moramo vratiti u budunost. Fiziari govore da postoji matematika jednakost izmeu putovanja i prolost i kretanja nadsvetlosnom brzinom. Nadaju se da e razviti teoriju koja e im ukazati na metodologiju. Moda e uspeti, a moda i nee. Znam da im to nee poi za rukom u Kui Polarisa, ali, nadam se da e se ipak desiti u Zemljinoj dalekoj budunosti ili na planeti koja krui oko nekog drugog sunca. Na kraju krajeva, nije od presudnog znaaja. Brod se moe kretati i sporije od svetlosti, ako posadu ine ljudi poput nas. Pratite li me? Brod moe putovati stoleima. Ali, za nas putovanje vremenom u budunost, dok brod plovi svemirom, predstavlja samo sate ili minute. Naa deca to ne mogu sebi priutiti. Ali, ona e biti tamo. Poveemo oveka putem njegove venosti." Zurio sam mimo njega. U prozorima, sazvea su bila skrivena svetlou vatre. "Shvatam", odgovorih blago. "Velianstvena zamisao, svakako." "Neophodna nam je", odvrati Hevig. "Bez nas - samim tim, ire posmatrano, bez naeg velikog neprijatelja - zamisao nikada ne bi bila ostvarena. Maurai su mogli da obezbede nain kojim bi oiveli istraivanje svemira, u skladu sa njihovom moi. Ipak, nisu to uinili. Prvobitno je zabrana kojom su ograniili potronju energije bila prava stvar, ak, sutinska, da bi se ouvala planeta. I kao to se uglavnom dogaa sa veinom dobrih stvari, na kraju je sve pretvoreno u feti... Nema sumnje da se ni kultura koja e ih naslediti nee otisnuti u Vaseljenu." "Ali, zato mi jesmo", upade Leonsa pobedonosno. "Gospodari Zvezda su nai ljudi." "I oni koji e preporoditi Zemlju", dodade Hevig. "elim da kaem, civilizacija koja sedi skrtenih ruku i okrenuta je samo sebi - koliko e brzo postati ustajala, kastinska, siromana i odvratna? Ne moe se razmiljati ukoliko se nema o emu razmiljati. A povod mora doi odnekud spolja. Zar ne? Univerzum je nemerljivo vei od bilo kog uma." "Razumeo sam", rekoh, reima prikrivajui strahopotovanje, "da je to vae drutvo ukazalo srdaan prijem doljacima sa zvezda." "Oh, da, oh, da. Vie zbog njihovih ideja, nego zbog materijalnih dobara. Ideje, umee, iskustvo, shvatanja koja potiu sa hiljada razliitih svetova, roena u hiljadama razliitih vrsta bia - a Zemlja im poteno uzvraa. Dobro je imati one mistike i filosofe. Misle i oseaju, pronalaze novi smisao, postavljaju neprijatna pitanja..." Hevig povisi ton. "Ne znam dokle e nas odvesti ta prisna veza sa njima. Moda do vieg stupnja razvijenosti duha? Zaista verujem da pria ima srean zavretak, i to je svrha zarad koje smo roeni mi, putnici kroz vreme." Leonsa nas pomalo spusti na zemlju. "Uglavnom", nasmeja se ona, "oekujemo da emo s' ludo zabavljati. Sjai sa te tvoje proroke metle, Dek, pelice moja, i obrati panju na tvoje pie." "Vas dvoje, dakle, nameravate da budete meu prvim istraivaima?" Pitanje koje sam postavilo bilo je, oigledno, sasvim suvino. "Stekli smo pravo", ree Leonsa. "Uh... izvinjavam se, nisu to moja posla, ali ako vaa deca ne budu mogla da naslede va dar..." U njenom pogledu video sam enju. "Moda emo nai Novu Zemlju, na kojoj emo ih odgajati. Nismo ba prestari." Ona se zagleda u otri profil svoga mua. "A moda emo do kraja ivota lutati svemirom. I time smo zadovoljni." Zavladala je tiina. ulo se samo glasno tiktakanje sata na kaminu i um vetra kako protie poput reke. Zvono se oglasi na vratima. Ustao sam sa stolice da proturim nos. Na tremu su stajale tri male prikaze, klovn, meda i astronaut. Drali su papirne kese. "Prevari ili udeli!" zapevali su. "Prevari ili udeli."

84

Prola je godina dana otkako mi Dek Hevig i Leonsa od Vahorna behu rekli poslednje zbogom. esto su mi u mislima. Dani su mi, naravno, uglavnom ispunjeni svakodnevnim obavezama. Ipak, trudim se, kad god mogu, da posvetim poneki sat seanju na njih. U svakom trenu mogu se nalaziti negde na naoj planeti, oajni ili ovenani slavom u toj legendi koju sam ve sasluao. Ali, mi se neemo sresti. Kraj njihovim ivotima dosee neizrecivo daleko iza mog. Pa, takav je ivot oveka. Zemlje i svemira. elim... elim toliko toga. Da su barem bili slobodni da jedan deo ovoletnje posete provedu sa mnom. Mogli bismo ii na jedrenje. U svakom sluaju, prirodno je da su imali elju da obiu i Elinor, njegovu majku, u jednom od nekoliko prekida za koji su pouzdano znali da je bezbedan, i da joj kau... ta? Nije mi rekla. elim da su oni ili ja, da je neko od nas pokrenuo pitanje koje me je kasnije neprestano proganjalo. Kako je nastao soj putnika kroz vreme? Pretpostavljali smo, nas troje, da znamo 'zato'. Ali nismo se upitali ko, ili ta je osetilo poriv i udovoljilo mu. Beznaajna, sluajna mutacija? U tom sluaju, zagonetno je to to se ini da niko poput Heviga nije roen u budunosti iza Tvrave - ili, svejedno, Kue Polarisa. Istini za volju, verovatno ne bilo dobro imati ih sa njihovim predznanjem, sada kad je svrha dobila smisao u slobodi oveka da veno luta i otkriva. Ali, ko je doneo odluku? Ko nam oblikuje stvarnost? itao sam o nedavnim ogledima u eksperimentalnoj genetici. Oigledno je da se moe stvoriti virus koji prenosi gene iz jednog domaina u drugog; pri tome, domaini ne moraju da pripadaju istoj vrsti. Moda je priroda to isto ve uinila, moda to stalno radi. Posve je mogue da u naim elijama nosimo i zavetamo naoj deci delie naslea iz ivotinja koje nikada nisu bile meu naim precima. Ako je to istina, dobro je. Drago mi je kad pomislim da smo tako bliski itavom ivuem svetu. Ali, da li je mogao biti stvoren virus koji nosi jednu vrlo neobinu stvar; i da li su ga, moda, putnici kroz vreme iz neke nezamislivo daleke budunosti posejali delom zemljine prolosti koju su sami odabrali? Noima hodam obroncima grada, stojim pod jesenjim nebom pogleda uprtog ka dalekim zvezdama i pitam se.

85