W

SATAM BEOGRAD
o


Swami Satananda Paramahansa
Naslov originala:
!TI YOGA
Swami Satananda Parama hansa
All rights reserved
Bihar School of Yoga, Monghyr, Bihar, Indin
Za izdanja edicije "Satya"
Nevena Miloevi

Prevela:
lJiljana Stojanovi
prvo izdanje 1985
pro izdanje u Jugoslaviji 199]
Tira: 1000
Izdava:

kola yoge Satynm

(Odgovorni urednik: Swami Anitananda)
P. o. bx 69 11060 Beograd, tel. 011/783532
mp: Stpako-bvako prl "B" Bl
Prevod, priprema, izdanje i tampa ove knjige raeni su
kao karma yoga.
Cilj ove knjige je da prcdstavi najtcllleljnije i naje
fikasnije prakse /l ATIl A YOGE, omoguavajui aspiran
tu da ostvari i odri ravnoteu na svim nivoima.
Sledci tradiciju velikih hatha yagija iz prolosti,
danas, posredstvom Swami Satyanallc Paramhamse,
imamo priliku da sc pribliimo hatha yogi, izvlaei od
nje llllloge koristi koje se odnose kako na fiziko, tako i
un mcntalno zdravlje. Praksc shat kre (hatha yoga),
takoe su potrebne kako bi sc aspiranti pripremili za
naprednijc vebe yoge .
Skromno predstavljamo ovaj prevod ucnja Swami
Satyanande Paramhamsc kojcje obradeno I knj izi tlYa_
ga tl i ItAsana, Panayama, Mudra, &lldha tl u izdanju
Biharske kole yoge, Munger, Indija.

SWAMI SATY ANANDA SARASW A TI

SWAMI SATYANANDA SARASWATl
Swami Satyananda Sarruwati je roen 26 jula 1923 godine
I malom gradu blizu Almore I podnoju Himalaja. Jo kao
dete pokazivao je izvanredne osobine i doiveo je prvo duhov
no iskustvo jo I estoj godini. Blagoslovili su ga mnogi sveci
i sadhui. koji su prolazili pored njegove kute na putu za Hima
laje. Oni su I njemu podstakli veliku elju za duhovnim visina
ma i jak oseaj vairagye, koji je bio izuzetan za tako mlado bie.
s 19 godina zavrio je formalno obrazovanje i napustio kuu
I potrazi za guruom. U Rishikeshu je sreo Swami Sivanandu
koga je prepoznao kao svg duhovnog uitelja. Tokom 12 godi
na provedenih uz uitelja, Swami Satyananda !l potpuno po
svetio karma yogi. tako da je njegov uiteli govorio da ovaj ra
di za etvoricu. Kao idealan uenik Swami Satyananda je radio
od zore do kasno u no, sve vrste poslova, od noenja vode do
upravljanja ashramom. Sluenje guruu bila je njegova strast i
radost.
Mada je imao sjajan intelekt i po reima svog uitelja bio
.. svestrani genije", njegovo znanje nije poticalo ni od kakvih in
strukcija ili studiranja I ash ramu svoga gurua. Sa velikom ve
rom pratio je jedinu zapovest uitelja "Radi mnogo i bie pro
ien, ne treba da dovodi svetlost; svetlost e se pojaviti iz te
be samoga". I to se dogodilo. On je postigao prosvetljeno ra
zumevanje tajni duhovnog ivota i postao veliki autoritet u tan
tri, hata yogi, kundalini yogi i krija yogi.
Posle 12 godina u ashramu svoga uitelja Swami Satyananda
se odao ivotu parivrajake-lulalice. Osam godina je krstario kroz
Indiju, Afghanistan, Burmu, NepaJ i Ceylon. Tokom tog vre
mena sreo je mnoge velike ljude i jogije i sve vreme je provodio
u formulisanju i usavravanju yoga tehnika koje bi smanjile pat
nje oveanstva.
U 1963. godini njegova misija mu je postala sasvim jasna
i osnovao je Biharsku kolu yoge u cilju pomoi ljudima na du
hovnom putu. Poeli su da dolaze uenici iz cele Indije i sveta.
Tokom 1968 godine Swami Satyanada je poao na dug put
po svetu da propagira drevne yoga metode meu ljudima svih
kasta, verovanja religija i nacionalnosti. Od tada je postao po
znat na svim kontinentima i smatraju ga vodeim eksponentom
1
yoge i tantre. Postao je uiteljem mnogim duhovnim aspiranti
ma i inspirisao je otvaranje brojnih yoga centara irom Indije
i sveta.
Mada mnogi prosvetljeni duhovi nisu u stanju da efikasno
funkcioniu na materijalnom planu Swami Satyananda je od
svih onih koji ne oseaju da su iznad karma yoge. Njegova mi
sija zasenjavanja duhovne kulture irom sveta je njegov glavni
motiv I ivotu. Na veoma dinamian nain on uestvuje u vo
enju brojnih yoga centara i u osposobljavanju svojih mnogo
nacionalnih uenika.
Mada je postigao kosriku realizaciju, onn lako razgovara
o bilo kojoj temi, kao i obini ljudi. Duboko poznaje drevne
tekstove, a ima i veoma ivo interesovanje i razumevanje mo
derne nauke, ali on nije uitelj koji poduava svje uenike kroz
formalne asove i instrukcije. Njegov nain poduavanja je pu
tem transmisije i kontakta. I ba kao , to je on ovaploenje
mudrosti svoga gurua, on svoje univerzalno znanje prenosi na
uenike koji imaju ist um i koji su spremni da prime.
1983. gcine imenovao je Swami Niranjanandu Saraswatija
z svog naslednika i predsenika Biharske kole yoge i sa njom
poveznih centara. 1984. gcine osnovani su Shivananda Math",
drutven, dobrotvorna institucja i "Fondacja z istrativanje
Yoge" kao samostalne institucje u kordinacji sa Biharskom
Ikolom yoge.
1988. gcine Swami Satyananda je napustio Munger i uzo
kshua snnyasu, oricanje i O institucje. Zapoeo je hco
kroz siddh svetilita u Indiji kao lutajui swami, bz bilo kakve
pomoi O ashrama ili institucija koje je osnovao.
Onje sada prihvatio ivotni stil paramhamsa snnyasina koji
rade, ne smo z svoju zajednicu i misiju. ve imaju univerzalnu

miSIJu.
2
SWAMI NIRANJANANDA SARASWATI
SWAMI NIRANJANANDA SARASWATI je roden 1960.
godine. 26. jula 1964. pridruio se Biharskoj koli Yoge i
Swamij ievoj misiji i zapoeo svoje gurukul obrazovanje.
\. marta 1970. poslan je preko mora da pomogne da se
razviju Ashrami i yoga centri u Irskoj. Engleskoj i u Evropi. U
sledeih trinaest godina, putovao je po razliilim delovima sveta,
ukljuujui Severnu i Junu Ameriku, Australiju, rukovodei yoga
3

programima, radei kao Swamijijev zastupnik i istaujui potrebe
razliitih kultura.
19. januara 1983. godine, njegov Guru Swami Satyananda
Saraswati pozvao ga naz. ad II Indiju i imenovao za predsednika
Biharske kole Yoge.
Otada on uspeno vodi Diharsku kolu Yoge i dve nove
institucije koje su osnovane 1984. godine: "Shivananda Malh" i
"Fondaciju za istraivanje Yoge, a njegovo vreme je rasporedeno
na prekomorske posete, putovanja po Indiji i boravak uMungeru.
U Swami Niranjanandi, nasledniku njegovog Gurua, hiljade
yoga aspiranata sa svih kontinenata prepoznaju razvijenog yogija
i prosvetljenog uCitelja yoge. Zapoevi svoju spiritualnu obuku,
po vodstvom svog majstora, Swami Satyanande, u osetljivom
dobu o Cetiri godine, sa trideset godina, I pono 31. decembra
1989. goine on je iniciran u red Paramhamse.
Uz duboku mudrost, Swami Niranjananda poseduje i divan
deCji kvalitet i pefnjen humor koji osvaja srca i umove svih koji
dolaze u kont.lkt sa njim.
4
I
I
I

BIHARSKA KOLA YOG

Prebivalite Swami Satyanande Saraswati-a je Biharska kola'
yoge u Monghyru, Indija. Osnovana je 1964 godine u cilju po
uavanja sannyasina i porodinih ljudi. Ova jedinstvena insti
tucija postala je ia za masovno vraanje drevnim postavka
ma nauke yoge. Prvi instruktorski kurs za zainteresovane Evro
pljanne odran je 1968 godine. Od tada se kola razvila i posta
la meunarodni centar za yoga instruktore. Postala le veoma
cenjena i otvoreni su ogranci irom sveta.
Danas se Biharska kola yoge sastoji od Sivanandashrama,
koji je originalni centar i novog ashramskog kompleksa nazva
nog .. Ganga Darshan" , koji je izgraen na velikom brdu iznad
reke Gang. U tom predelu velike prirodne lepote, okruenom
divnim vrtovima i zelenim poljima sa arobnom panoramom
Ganga od 1800 inspirisana je nova vizija yoga ivota.
Tehnike integralne yoge koje se ovde rade su sinteza svih
pristupa razvoju linosti. Kratki i dugi yoga kursevi provode
se individualno za uenike koji tu stanuju, kao i za one koji do
laze preko dana iz okolnih mesta. Vode se i kursevi kirija yoge.
Ovde se vri i yoga terapija i pouavanje bolesnika koje vode
swamiji sa visokim medicinskim obrazovanjem. Kursevi za in
struktore su veoma vaan deo posla. jednomeseni kursevi se
esto obrazuju za porodine ljude kako bi se osposobili da po
uavaju svoje ukuane i prijateje jednostavnim yoga vebama.
Organizuju se i komplikovaniji kursevi dueg trajanja.
Biharska kola yoge je poznata i po izvanrednom sannyasa
treningu zamiljenom za veliki broj ljudi. Postoje i posebni pro
grami za decu od 8 do 18 godina (tzv. gurukul).
U instituciji se nalazi i centar za naunu koordinaciju sa ve
likim brojem knjiga i podataka o yoga terapiji i istraivanjima
koja se odnose na primenu yoge za poboljanje zdravlja i lee
nje raznih bolesti. U koli postoji i tamparija, koja se stalno
modernizuje i u kojoj se tampaju sve publikacije ove kole.
U njoj rade brojni sannyasini kao i privremeni stanovnici as
hrama koji rade sve poslove, od slaganja slova do povezivanja
i definitivne obrade pUblikacija .
5
Sastanci, seminari i asovi koji se odravaju irom sveta po
mau u irenju yoge "od vrata do vrata - od obale do obale".
Svake godine Biharska kola je pokrovitelj brojnih nacional
nih i internacionalnih sastanaka koje vodi Swami Satyananda.
Pored toga osposobljeni sannyasini su uvek na usluzi zaintere
sovanim ljudima u yoga centrima irom sveta.
Pod rukovodstvom veoma sposobnih, uenika Swami
Satyanande, nalaze se brojni yoga centri koji slue svima zain
teresovanima iz Indije i ire. Mnogi centri se specijalizuju za
yoga terapiju. Veina centara ima uslove za prijem uenika i
bolesnika na krae i due vreme. Opremljeni su i bibliotekama,
a nekoliko veih centara (van Bihara) ima i svoje tamparije.
Sannyasini koji rukovode tim ograncima esto j putuju vo
dei seminare i kurseve na zahtev raznih poslovnih udruenja,
fabrika, klubova, zatvora; univerziteta, kola i vlada, kao i pri
vatnih institucija. Mnogi od tih centara rade sa bolnicama, me
dicinskim kolama i raznim grupama na istraivakim projek
tima, sa ciljem da se to bole sistematiu tehnike za yoga tera
piju, da bi se ostvarila njihova ira primena.
6

UVOD U HTH YOGU

ta je zapravo drevna nauka harha yoga?
Danas je "mila yoga izgubila svoje pravo znaenje.
Tumai se kao fizika yoga i pogreno je bila prikljuena
vebama asa1Ie i pmllayame. Tradicionalno, harha yoga
ukljuuje neke specifne tehnike koje emo objasniti u
tekstu koji sledi
.
Hnlha yoga obuhvata est grupa vebi, a

ne samo asal1e l pra1layamu.

Sanskrtska re "hatha" sastoji se od dve bija ma1lfre
(osnovni zvuci ili semeni zvuci) ha i tha. To su dve suprotne
struje, odnosno dve snage univerzuma, pozitivna i negativ
na, koje se manifestuju u oveku kao mentalna snaga I ida
nadi i praIliIla snaga udruena sa telesnim dinamizmom I
pluga/a Iladi.
Bija maIlIra "tha" predstavl
ja solari tok II pingali, a
mantra "Iwl! predstavlja lunarni tok u ida nadi.
Cilj halha yoge je da uspostavi savrenu harmoniju
izmeu ova dva pranina toka. Kada su savreno uravno
teeni,pralla e poeti da tee u najvaniji nadi II psihikom
telu, sushumna nadi. Na taj nain svest osobe e se iriti i
moi e da napravi prve korake ka spiritualnom prosve
tljenju. Zapravo, to je krajnji cilj svih granayoge, ali jeilallll
yoga jedinstvena u svojoj metodi.
7
Prema drevnim tekstovima yuge koji se nazivaju
"Gheralld Sam "ita", postoje sedam stepena kroz koje svaki
aspirant mora da proe da bi eventualno dostigao samo
realizaciju.
Ti stepeni su:
1. Proiavanje tela hatha yogom (shodhanam).
2. Stabilnost tela i uma polOU asana (dridhata).
3. Mir tela i lima pomou mudri i bandhi (sthai
ryam).
4. Strpljenje i postojanost pom()u pratyahare, odvn
janja ulnih organa od spoljanjih objekata (dhairyam).
S. Lakoa tela pomou pranayame (laghawar).
6. Direktna percepcija predmeta mcdiL'cje putem
koncentracje i meditacje (dhyana i dharana pratyak
sham).
7. Nevezivanje z ulna iskustva kroz sjedinjenje sa
Sopstvom (samadhi).
Vidimo da se prvi koraci na ovoj plemenitoj stazi
sastoje I proiavanju fizikog tela. Bez prethodnog ot
klanjanja toksina i neistoa iz tela, veoma je teko vebati
naprednije tehnike yoge. U vezi sa tim yogi ji iz drevnih
vremena su razvili est tehnikayoge poznate kaosltatkar
me. Samo ovih est shatkarmi ine hatha yogu. To su:
Neti
Proces ienja i proiavanja nosnih upljina. Pre
poruuju se razliite metode.
Dhauti
Serija tehnika za ienje svih kanala Z' ishranu, od
usta do mara.
8
Ukljuuje i jednostavne metode za ienje oiju,
uiju, zuba, jezika i tcmena glave.
Nalili
Veoma mona metoda za m3siranje i jaanje abdo
minainih organa
Basti
Tehnika kojom se ispira i jaa debelo crevo.
Kapalbhati
Jednostavan niz od tri tehnike za proiavanje pred
njeg dela mozga.
Trataka
Veba u kojoj se intenzivno gleda neki predmet radi
razvijanja snage koncentracije i uspavanih psihikih moi
koje svi imaju, a da ih nisu svesni. Takoe jaa oi i one
nerve.
9
'I
.1
I
I
I
I
HATHA YOGA U SVOM
NAJDUBWEM ZNAENJU
Hatha yoga je najbolji put, jer se direktno bavi ljud
skim telom. To je put kojim svako moe da se uputi i nae
u njemu prave razloge za vebanjem. Da ponovimo jo
jedanput da je ovo grubo pojednostavljenje. Pored fizikog
zdravlja, haI/Ul yoga ima viestruke uticaje.
Re "/Ul/wll je sastavljena od dva sloga; /UI i Iha. Slog
"ha" znai Mesec, a "tha" znai Sunce. Dakle, hatha yoga se
bavi postizanjem harmonije izmeu sunevog i meseevog
aspekta naeg bia. Mesec ima uticaja na ida nadi, koja se
esto naziva "ClulIldra lladi" (Ch(Iu/ra = Mesec). Sunce
predstavlja pinga/a lladi, koja se esto zove IISwya nadill
(SlIIya = Sunce).
Prema tome, hat/za yoga je duboko povezana sa rav
noteom izmedu ide i pinga/e.
Hatha yoga se bavi ravnoteom izmeu simpatikog
i parasimpatikog nervnog sistema, uravnoteava tokove
psihikog carstva bia i uravnoteava sklonosti ka mental
noj introvertnosti i ekstrovertnosli.
10
U uzvienijem smislu, hatha YO
W
I se ba

i
.
1Is

os

a
vIjanjem harmonij

iZI

edu un

tranJe sestl I nJ

m
izraavanjem u spoljanjim odnOSIma, odnosno n

aktln
.
o
sti sa aktivnou. Hatha Y0
8
fI orava

.
ral

otel razliite
nivoe bia. To je, dakle UZVIeOl put kOJI vrsI mnogost

uke
uticaje, i na mnogo viim nivoima nego to mu se obino
pripisuje.
II
v v
NADI I ZIVOTNA RAVNOTEZA
Doslovno znaenje rei "/ladi" je tok ili struja. U
starim tekstovima je zapisano da u ovekovom telu postoji
sedamdeset dve hiljade l/adija. Osobe koje imaju razvijenu
psihiku mo vienja, mogu da ih vide kao svetlosne toko
ve. Do nedavno je re "nadi" prevoena reju "nervi", ali II
stvari, to nisu nervi kakve mi znamo. Nadi su sastavljeni od
astraIne materije.
Slino chakranw, oni nisu smeteni u fizikom telu,
mada se nervi fizikog tela mogLI smatrati njihovom f
zikom manifestacijom. Nadi su tanani kanali kroz koje
protie vitalna snaga prane.
Od velikog broja /1adija u psihikom telu, etrnaest
su veoma vani, a od njih su tri od najvee vanosti. To su
ida, pillga/a i sustIlImna. Svi /ladij; su podreeni sLIstU/mili,
kao i ida i piuga/a.
Tok ovih /Iadija moe biti fiziki, nervni, psihiki,
mentalni, praIliIli i tok svesti
.
Normalno, aspekti ide i
pillgale ogranieni su fizikom, nervnom, pran inom (bio
plazmikom) koncepcijom unutar strukture ljudskog tela.
Ova koncepcija je grubo pojednostavljenje koje ne podra
zumeva ono to namyogilli iz davnina nastoje da Objasne;
meutim, u ovom ogranienom nainu shvatanja nema
nieg loeg.
12
Jda i pingala nadi predstavljaju mnogo vie od onoga
to se uopteno zna o njima. Obe Iladi teku unutar struk
ture kime koja je centralna osa i prepliu se uzajamno se
ukrtaj ui I ciJakrwna. Tok ide i pillgafe poinje I istoj
taki, odnosno iz n/adllllra chakre.
Mu!adhara clwkra odgovara stupnju ljudskog razvoja
kada svest poinje da se iri. Od ove chakre
J
pinga/a lIadi
ide po]ukrunim zavojem navie, na desnu stanu kime,
ponovo se ukrta sa kimom I swadlrisllfall(l chakri, nasta
vlja penjanje krivudanjem na levo dok se ne ukrsti sa
m(lIipura clwkrom II kimi. Na ovaj nain, pinga/a Iladi
nastavlja da tee navie ukrtajui se sa kimom I (lla/zala
i vislwddhi chakr sve dok ne dosegne ajlla chakm i zavri
svoje kretanje na vrhu kime, I centru glave.
Ida nadi sledi slian put ali I suprotnom smeru. One
su u recipronom odnosu, to jest, dok se pil/ga/a /ladi ukrta
sa kimom, sa desne strane, ida Hadi se ukrta sa leve i
obrnuto. Ono to je vano upamtiti je njihovo uzajamno
ukrtanje u svakoj clzakri od nlu/adlzare do ajlle.
Centralna osa ide i pinga/e je Sllshwl1lla lladi. Ova
nadi predstavlja put mistika, put yoge koji prolazi usku i
otru liniju izmeu ide i pinga/e.
Sus/tunllla izranja vertikalno kroz centar kime su
sreui se sa ulom i pinga/om u takama gde se one susreu
u clwkrara. Sw;humna poinje u muladlzara chakri i pro
lazi redom, kroz sve chakre. Eventualno, zavrava u saha
srara chakri-a to je apsolutno jedinstvo. To je kraljevsto -
ili ne kraljevstvo -nirvana ili kaivalya.
Kunda/illi se penje upravo kroz SUShUl1lllll. Preko
progresivnog rasta spoznaje koja ide uporedo sa uzvienim
stanjima svesti, dogaa se progresivno buenje chakri.
Jda i pillgala oznaavaju vreme, sLlshl.ltnna negira
vreme, jer nas vodi u beskonanost, odnosno venost.
13
Jda i pingala nadi imaju mnogo karakteristika i mno
go znaenja.
KARTERISTIKE IDE I PINGALE
IDA
tok daha kroz levu
nozdrvu
parasimpatiki nervni
sistem
introvertnost
svest
um
Mesec
subjektivnost
belo
tha
negativno
hladno

pasivno

ym
enski
14
PINGALA
tok daha kroz desnu
nozdrvu
simpatiki nervni
sistem
ekstrovertnost
energija-akcija
prana
Sunce
objektivnost
crveno
ha
pozitivno
toplo
aktivno
yang
muki
Postoji jo mnogo drugih karakteristika koje bi se
mogle navesti. Na spiritualnom putu vano je jedinstvo i
harmonija suprotnosti na svim nivoima; svrha je kombino
vanje suprotnosti sjedinjene sa dualnou, tako da se one
mogu savreno utemeljiti
.
To je obeleje sushumne da
predstavlja ravnoteu i spajanje suprotnih principa ide i
pingale.
Da bi ilustrovali ovu injenicu tlzeemo neke primere
iz ve date liste.
IDA SUSHUMNA PINGALA
ha hatha tha
hladno umereno toplo
subjektivno apsolutno objektivno

tao ym yang

pasivna akcija aktivno pasivno

U spiritualnom ivotu sve uzaj<lmne suprotnosti mo
raju biti uravnoteene, uporedo sa progresivnom ekspan
zijom svesti. To je simbolizovana ukrtanjem ide i pil/gale
I chakranw.
Chakre predstavljaju progresivno rastue nivoe svc-
sti#
Fiziki uticaji:
!da i pil/gala deluju nel fizikom nivou.
Jda odgovara toku disanja kroz levu nozdrvu, a pil/
gala odgovara toku disanja kroz desnu nozdrvu. Ova dva
respiratorna toka su na svojstven nain direktno povezana
sa funkcionisanjem simpatikog i parasimpatikog ner
vnog sistema. Ta dva sistema reguliu razliite funkcije tela
i oni su I meusobnoj suprotnosti, tako da ako jedan od
njih prevladava, drugi mu je podreen
.
Oni odravaju
15
ravnoteu unutar tela. Jedan sistem nastoji da sauva ener
giju, dok drugi nastoji da je potroi. Jedan sistem nastoji da
pripremi telo za spoljanju akciju, dok drugi nastoji da
odmori telo i da usmeri energiju ka unutranjim procesima.
Uopteno govorei simpatiki nervni sistem ubrzava ivot
ne procese, kao na primer: otkucaje srca, brzinu disanja,
poveava telesnu temperaturu. Parasimpatiki nervni si
stem, s druge strane, usporava ivotne procese uvajui
rezervne energije tela. Oni funkcioniu l danju i nou upra
vljajui radom srca, krvnim pritiskom i brzinom delovanja
telesnih organa.
Vei deo ovih funkcija upravlja telesnim organima i
one se automatski obavljaju, stoga smo retko svesni aktiv
nosti ova dva vitalna uravnoteena sistema. Respiratori
tok kroz levu nozdrvu nastoji da stimulie sve fizike i
nerne organe spojene sa parasimpatikim nervnim siste
mom. Respiratorni tok kroz desnu nozdrvu stimuli.e orga
ne i nerve koji su spojeni sa simpatikim nervnim
sistemom. Da bi razjasnili situaciju sledea lista pokazuje
kako stimulacija nervnih tokova simpatikusa i parasimpa
tikusa utie na razliite organe tela.
ORGAN SIMPATI

KI
SISTEM
stimulacija daje:
oko proirenje zenica
sluzna lezda bez efekta
srce poveanje pulsa
16
PARASTMPATI

KJ
SISTEM
stimulacija daje:
skupljanje zenica
sluzna sekrccija
smanjenje pulsa
bronhijalni
miii
stomani zid
jetra
lezde
zidovi
tankog creva
debelo crevo
rektum
seksualni
organi
oputenost
(poveava ulazak
vazduha)
oputenost
(zavrava varenje)
mobilizacija
glikogena zbog
iznenadnih potreba

z energijom
luenje adrenalina
zbog suoavanja sa
vanredni m stanjem
oputenost (nastoji
da z3usL'wi
varenje)
oputenost
(spreava stolicu)
restrikcja
(zaustavlja stOliCU)
skupljanje krvnih
sudova
17
restrikcja
smanjuje ulazak
vazduha)
restrikcija
(poinje varenje)
bez efekta
bez dekta
peristaltika
kontrakcija
(stimulie
varenje)
perislaltika
kontrakcija
(stolica)
perist.'itika
(stolica)
irenje krvnih
sudova
Ova slika, prilino pojednostavljena, ilustruje da sim
patiki nervni sistem nastoji da mobilie snage tela za
spoljanju akciju, dok para$impatiki sistem nastoji da mo
bilie snage za unu!r<1nje funkcionisanje.
Ida je parasimpatiki tok; pillga/a je simpatiki tok.
Funkcije spojene sa sll11patikim nervnim sistemom nasto
je da se ukljue u igru kada disanje tee preteno kroz
desnu nozdrvu, i obruto, sve funkcije sjedinjene sa para
simpatikim sistemom nastoje da udu u igru kada disanje
tee preteno kroz levu nozdrvu. U bilo kom trenutku u
toku dana, protok kroz jednu nozdrvu je obino vei od
drugog (moete da probate kontrol i ui protok vazduha I
nozdrvama). Prevlast toka u jednoj nozdrvi se menja po
stepeno II toku dana.
Postoje mnogi faktori koji odreuju koja e nozdrva
imati vei protok v<lzduha; neki od njih ukljuuju:
- mentalna i emocionalna slanja,
- fizika ili mentalna aktiv ilas t,
- uticaj Meseca, Sunc<l. planeta, zvezda itd.,
- doba dana,
- klimatski uslovi (temperatura, vlanost, itd.),
- bolesti.
Veliki je broj faktora: vazduh e spontano tei I
zavisnosti od interakcije komhinovane sa ovim faktorima.
Nauka o ovim faktorima se naziva
"
swara yoga
"
(oga
rilmova). Prevladavanje vazduha koji tee u jednoj od noz
dra Odreuje da li preovladuje delovanje simpatikog ili
parasimpatikog sistema. Takoe, postoje periodi kada je
protok vazduha I nozdrvama jednak. To se dogaa kada
se menja prevlast protoka iz jedne nozdrve u drugu. Tada
postoji savrena ravnotea izmeu oba nervna sistema i
stanja fizike nepristrasnosti; ida i pillgala su uravnoteene
na fizikom nivou. Ovo, takoe, dovodi do prilinog stepe
na mentalne i emocionalne ravnotee, jer je um u prisnoj
18
vezi sa fizikim telom. Oni su deo jednog meusobno
potpuno skladnog sistema. Sloga, ravnotea ova dva toka
ideipil1ga/e, u fizikom telu, ukljuuje i tenju ka mentalnoj
i emocionalnoj harmoniji. Ovaj period ravnotee je idealni
trenutak za praksu meditacije. U yogi, ravnotea moe biti
uvedena vebama halila yoge, asmwmll, pr(mayamom i
drugim tehnikama.
19
PUT IDA NADI
Ovo je put mentalnog otkrivanja, kada osoba postaje
svesna unutranjeg potencijala uma. Ako je osoba potpuno
okupirana tim putem, tada postoji tdnja za oslobaanjem
mentalnih snaga (psihikih). Te snage se esto koriste I
egoistine svrhe. Mnogi drevni spisi potvruj I da iskljuivo
bavljenje ida putem, moe da dovede do eventualne blo
kade na spiritualnom putu, a moe da dovede i do izvesnog
pada. Mnoge okultne Skole. a bez kompetentnog Gunw,
idu ovim putem. One razvijaju psihike snage II izvesnoj
atmosferi egoizma. Unutranja svest biva proirena, ali tu
uvek postoji ogranienje.
Mnoge osobe koje se bave samo ovim putem, razvi
jaju samo nervozu i psihozu, jer suvie grubo dolaze I
suprotnost sa svojim unutranjim problemima (samskam
ma)
.
Oni ne omoguavajusamskaramll da budu iscrpljene
kroz uzajamno delovanje sa spoljanjim svetom, kroz rad i
tako dalje. Uopteno govorei to je i sluaj sa drogom. One
suvie grubo otvaraju unutranju psihiku svest i mogu da
prouzrokuju kod mnogih osoba (mada ne kod svih) da
budu obuzete kompleksima, fobijama i drugim.
Osim toga, oni koji koriste drogu skloni su da budu
obuzeti samo linim iskustvima i zadovoljstvima. To je put
ide. Ovaj jednostrani razvoj moe da postane prepreka
20
kasnijem razvoju potencijala osob

,
.
od

osno, postaje
?
a
rijera na spirituainom pt

tu.

ogl ljudi I c

l
?
m SV

.
t

I
)
I

U
putem ie. Oni oslobaajU PSihike snage, a

l lz egolstJc

lh
razloga. esto se ove snage
.

oriste da bl se nakodilo
drugima. To se zove crna magiJa.
.
,
Onaj koji ove snage koristi na neispravan nain, placa
kaznu, unitavajui i Aubei vlastite snage. Moran

upozo
riti da je poznavanje unutranj

g sveta deo splfltu

ln

g
puta. i to vaan deo .
.
Mcut1l11
.
' p
.
r
,<
te
.
ra

o bavl.

enJe
prouavanjem unutranjeg sveta ISklJucuJUCI sve ostalo,
moe da postane barijera. To moe da doved

do ta
.
kve
situacije u kojoj dalje

a
.
n

l
.
pretk
?
soba ce moI da
otkrije vlastite snage ISpltuJUCI um I bice

oveden

dos
tanja nesvesnosti (laya), ili e tei
.
ti pogrenoj upotrebi svog
znanja. To zavi!i od osobe l od stepena uspeha u
prouavanju uma.
.

.
.
.
Molimo vas da ne idete putem Ide, IsklJUUJUI pn
tom sve ostalo. Uravnoteile ie sa putem pillgale, putem
spoljanjeg izraavanj:l. Samo na o

a

nain r

lO

e da
reite i otklonite vaSe probkme, egolstln

mot
.
lve I Iz

e
nite stav prema blinjem. Samo na oval
na

1Il 11
?
ete
postepeno da razvi
J
ate
.
ra

ul11

vanje, ljubav I POZitivno

dranje prema drugim ljudima I prema svetu uopSte.
21
I
PUT PINGA NAI
To je put koji je prevalio veliki broj ljudi savremenog
sveta - "pavriti marga", put spoljanje akcije i zabavljanja.
To je put istraivanja, saznanja i razumevanja spoljanjeg
sveta, a da se pri tom malo pridaje znaaja razumevanju
unutranjeg sveta. Ovo j put u kojem osoba deluje u ovom
svetu uglavnom radi line zarade i za vlastito dobro. To je
put u kojem ovek nastoji ela manipulie drugim ljudima i
okolinom koja ga okruuje, a radi linih motiva i zadovol
jstva. Sve 10 moe da se deava buno, fino, nevino, nesve
sno, lukavo ili na bilo koji drugi nain, ali je uvek prisutan
lini motiv. Ukupna zainteresovanost samo za spoljanji
svet, odnosno, samo put pingale, je prepreka na spiritual
nom putu. Pre nego to individua ozbiljno zapone da
prevaljuje spiritualni put, esto je potrebno da u potpunosti
uroni II put spoljanje aktivnostipillga/e.
Sa iskustvom iz sveta, sa iscrpljivanjem linih ambici
ja i poto je postigao zadovoljstvo uspevi II sopstvenim
ciljevima, i otkrivi da oni ne doprinose poveanju sree,
nastupa stadijum kada ovek poinje da preispituje svoj
odnos prema ivotu. Sada e sebi poeti da
p
ostavlja sJe
dea pitanja: "Ko sam ja?", "Kuda idem?", "Sta je ivot?",
ns kojim pravom smatram svoje potrebe vanijim od potre
ba drugih?", "Funkcionie li ovaj ivot zaista prema zako-
22
nima dungle?1I itd. Malo je osoba koje se ovo ne pitaju,

Ii
ova pitanja uglavnom zaborave zbog urbe da zadovolje
vlastite potrebe, zbog elje a im
?
ju vie u

ha od svg
komije, i zbog mnogih drugIh pktlvnostl
.
k

Je lJ
.
ue up
.
osle
24 asa dnevno bilo fizikim akcijama, mIslima Ih snOV1I113.
Tek kada osob dostigne izvestan nivo spiritualnog

azvo
ja, ova pitanja o ivotu poi

ju
?
3 do?i)aju izvest

n IIltell
zitet. Kada ovek sebi ova pitanja ozbiljno postavI, onda se
i pozitivno vlada

a
.
bi naao odgovore
:
. U
,
lom trenltk
zapoinje prava tezl1Ja. To J
p
oetak S

lfJtu,lnog putd
;
!
a
kome se put pillga/e dopunjUje
p
utem
!
de. kada zap

nJe
kombinovanje spoljanjih aktIvnosti sa unutHlsnJOI11
sveu.
23
ida
J
SJEDINJENJE IDE I PINGAE
Ajna
pingala
Mooladhara
Kombinacijom oba pll
ta, pottncijal osobe se ispolja
va na uravnoteen nain.
Unutranji potencijal i svest se
ire sa odgovarajuom prome
nom I delovanju i u odnosima
sa spoljnom okolinom. Ova
kombinacija dovodi do pro
gresivnog ukidanja egoistinih
motiva i nezadovoljstva. To
dovodi do lIspana kUl/da/illi
kroz c/wkre, tako da snaga i
spoznaja rastu shodno
proirenju svesti. Re "Kullda
lnt' ne znai zaista mo, njeno
,
. .
znacenJe Je mnogo ire. Ona
oznaava snagu i mo kombi
?
ovane sa svdu, shvatanjem
I os

ajem identifikacije sa
drugIm osobama. To je po
trebno da ovek spozna da bi
delovao osim 2 .. svoju dobro
bit i za dobrobit drugih, za do-
24
brobit svih. Kwtdalilli se penje srednjim putem kroz "SLt
sJulI7l1la lladi", u stanju ravnotee izmeu ide i pil/gale.
Ona se penje zavisno od stepena naputanja ega. To
se dogodi II kratkom trajanju, za vreme intenzivne vebe
meditacije, ili stalno kroz potpunu harmoniju linog ivota,

na SV1m Il1V01I11a.
Najbolji nain da se progresivno smanji snaga ega je
da se kombinuju putevi ide i pillgale. Uskladile vae ra
zliite obaveze i posao sa vebama meditacije, to e vam
pomoi da shvatite unutranji svet, i to e automatski sman
jiti vae egoistine tendencije u spaljanjem svetu, a va
novi odnos sa spoljanjim svetom e vam na svoj nain
pomoi da prodrete u duboka carstva unutranjeg bia. Na
spiritualnom pUlU bitno je uravnOleiti unutranju svest sa
spoljanjim izraavanjem. Ida moa da bude II ravnotei sa
pil/salom.
Govorili S1110 o znaenju ide i pillgale na sledeim

nIVOima:
Fiziki nivo je u vezi sa simpatikim i parasimpa
tikim nervni m sistemom, sa organima i funkcijama tela.
Ravnotea ide i pil/gale na ovom nivou pomae da se doe
(lo savrenog zdravlja i da se ono odri.
- Mentalni i pranini nivo obzirom na tokove ener
gije i pravac misli. Izuzetna stimulacija psihikih <. lspekata
ide i pillgaje moe da dovede do nesklada. Tu mora da
postoji ravnotea.
Unutranja svest i spoljanje izraavanje. Nemo
gunost razvijanja unutranje svesti i primanje spOljanjih
akcija, mogu da deluju kao prepreke na putu uzvienog
razumevanja i blaenstva. Osoba bi trebalo da bude odvo-
25
jena kako od unutranjih tako i od spoljanjih dogaaja, ali
treba da nastavi da bude prisuLna u svetu dok istovremeno
nastoji da pove6l unutranju svest. Tu mora da postoji
ravnotea.
Ravnotea ide i pil/gale na svim nivoima je veoma
vana ako elimo da postignemo dobro zdravlje, ako eli
mo duhovni mir, i ako elimo da postignemo razumevanje
sopstvenog bia.
26
l muladhara
4 anahata
7 bindu

e
-
e
,

-
,

2 swadhisthana
5 vishuddhi
8 sahasrara
27
ld
.
3 manipura
6 ajna


PET SLOJEVA
Prema je esencija sveg ivog i neivog. To je vitalna
snaga koja je prisutna kod ivotinja, biljaka i I svim drugim
formama ivota. PraHa se manifestuje I odnosu prema
kvalitetu vibracije tela koje ona proima. Kosmika praf/a
je udahnuta II sve forme ivota, mada moe da se pojavi i
kao odvojeni entitet ili da ima razliitu formu. Na isti nain
na koji bela svetlost odailje razliite boje spektra, dok
prolazi kroz razliite gustoe materije, tako i mentalna
kosmika prela prolazi kroz razliite gustoe oblika ivota.
Postoje pet odvojenih slojeva egzistencije koji su
sadrani I formi ljudskog bia i koji meusobno istovreme
no postoje. Poznati su kao pet slojeva (na sanskritu =
kosha) i to: annnmnya kosha, pranamaya koshn, manomn
yn kosha, vi ganamaya kosha i anandaray kos ha.
Oni odgovaraju sledeim planovima: fizikom, vital
nom, mentalnom, intuitivnom i blaenom, koji se pominju
I istonjakom misticizmu. Astralno telo se javlja kao kom
binacija mallomaya i vigallamaya koshe (ba kao to gen
erator pokree mainu, tako i kosmika prella omoguava
ovim slojevima da izvravaju svoje funkcije stalno ak i I
odsustvu stalno svesnog znanja.
Kosrika prana je vitalni faktor koji deluje na ovih
pet slojeva. Kod mnogih ljudskih bia, svesno znanje po-
28
stoji samo na fizikom planu. Svesnost o drugim slojevima
postojanja moe da se razvije preko prmw vidye.
Annamaya kosha je fiziki sloj tela, poznat i kao "sloj
hrane", po svojoj zavisnosti od grbepralle I obliku hrane,
vode, vazduha; meutim njeno postojanje najvie zavisi od
najfinije prmle. Mogue je iveti bez hrane do est nedelja,
bez vode tri dana, bez vazduha est minuta, ako se fina
prana ukloni, ivot prestaje odmah .
Vitalni sloj tela se zove pranamaya kosha ili pral/illo
telo.
Celina fizikog iprallillog ,e/a sainjava osnovnu
strukturu oveka, poznatu kao "atmaplIfP'. Alma znai
dua, a puri znai grad.
Preko fizikog i vitalnog tela mogua je realizacija
Sopstva,jer ovde boravi astnllno i kauzalno telo. Zbog toga
bi svaka osoba morala da naui sve u vezi sa svojim telom:
konstrukciju, fiziologiju i anatomiju fizikog i pra Ilikog
tela, osam chakri i devet "vrata!!, sve to to sainjava nain
buenja.
Realizacija sc moe dogoditi ekspanzijom svesti, kao
I jmwa ili raja yogi ili kontrolom pralle kao II prmw vidyi.
PaIliIla telo proima fiziko telo i finije je od njega. Ovaj
grubi oblik prane umire sa telom. Tradicionalno je podel
jena na pet veih oblika, zajedniki poznatih kao "pancha
prana" (pet prana): prelila, apana, sanUlIla, udana i vyalla.
Ove manifestacije su odvojene od pnmamaya koshe
ili vitalnog sloja i imaju razliite funkcije.
Prana aktivira udah i izdah i spojena je sa organima
za disanje i produkciju glasa, a smetena je u delu izmeu
grkljana i gornjeg dela dijafragme.
Apana je smetena ispod pupka j aktivira luenje i
izluivanje.
Samana pokree i kontrolie digestivni sistem: jetru,
creva, pankreas, eludac, pored toga i srce i sistem za
29
cirkulaciju uopte. Smetena je u delu izmeu srca i pupka
i odgovorna je za asimilaciju hrane.
Udana pokree ulne organe, posebno one koji su
smeteni iznad grkljana: oi, ui, nos, jezik a takoe i
senzorne receptore celoga tela.
Vyana je vitalna snaga koja regulie pokrte tela i
koordinira drugim vitalnim energijama.
PraIliIla telo odrava ivot fizikog tela, i ni jedno od
ova dva tela ne moe samo da postoji. Pmlliillo telo je
priblino iste veliine i oblika fizikog tela. Krika fiziko
telo prima hranu tako i pranino telo. Pral/a koja odrava
praIliIlo telo, dolazi iz najfinijih slojeva m(1I011l(lye, viga
llamaye i nJl(mdwnaya koshe.
Prelila postoji u prwwl1wya kosili u vidu svetlosti i
energije. U svom grubom obliku ona lii na plamen vatre,
lelujav, rastui i opadajui, a oblik i boja su joj razliiti. Na
Kir1ianovoj fotografiji ukazuje se kao plamici energije koji
izbijaju i z pora tela I stalnoj plimi i oseki vitalnih oblika.
PraJ/ino telo se u poetku vizualizira kao (lura od dima
istog oblika i delova fizikog tela. Razvojem i rastepenim
proiavanjem tela i uma, kod praktiara, praJ/iHo telo
dobija zlatnu boju koja e na kraju ustupiti mesto sj ajnoj i
prozirnoj blistavosti.
Manomaya kosha, mentalni sloj, je tananiji sloj od
pranamaya koslle, u isto vreme obavlja mnoge funkcije i
daje "cement" koji sjedinjuje u integralnu celinu (mamaya
kOS/lU i prallamaya koshu.
Mal/omaya kosILa deluje kao glasnik izmeu svakog
tela, sakupljajui iskustva i senz(lcije od spoljanje okoline
do intuitivnog tela, i uticaj kauzalnog i intuitivnog tela na
grubo telo. Um je sposoban da dostigne vu brzinu, a
misao je poslednja manifestacija kretanja.
Um moe da se kree napred j nazad u vremenu.
30

Vreme ne postoji kao barijera, i u tehnikama medi

tacije, moe se stei iskustvo nepostojanja vremena. Snaga
i izvor energije za postizanje ove sposobnosti je prelila. Um
odraava osnovnu prirodu univerzuma.
Vigyanamaya kos ha, sloj intuicijc,je vie proimajui
i finiji od mmlOmaya ko.she.
Kada se ovaj sloj probudi, ovek poinje da stie
intuitivno ivotno iskustvo i da dublje sagledava razloge iza
svega onoga to se manifestuje, a to dovodi do mudrosti.
Na kraju, tu je sloj ananda maya koshc, sloj blaen
stva, finalni- sloj individualnog bia. To je kauzalno telo,
boravite najfinije prane, koja ide izvan definicije.
Svih pet slojeva su proeti prali om, kako grubi tako i
fini sloj. Prana je esencija ivota. Ona hrani i podupire sve
slojeve i odrava ih u dobrom odnosu.
U svakoj stvari, II svakom ljudskom telu postoji samo
prana.
Postati svestan sopstvene pralJe znai postati svestan
prtl1le drugih ivih bia.
Postavi svestan sopstvene prtllle, ovek se povezuje
sa kosmikom prallom. Na ovaj nain se neguje prelila;
kontrol i ui svoju pranu osoba moe da utie na pranll
drugih. Ovo se moe postii kacla se praksomyoge proisti
sopstvena prana.
Veba prtlla vidya zavrava specifinim psihikim
iskustvom direktne percepcije prane na razliitim nivoima
finoe L svih pet slojeva.
Kada osoba probudi pranu, stie iskustvo njenog pro
toka, oblika, boje i kvaliteta. Fiziki sloj, allfzamaya kos/w,
moe se opaziti okom. Prvi stadijum pra/Ul vidye se bavi
nadilaenjem svesti grubog tela, uvodei praryaltant, po
vlaenje ula. Osoba e postepeno postati svesna prm!illog
sloja, pr(/ultwya kosiJe, i videe prrlllu kao sjajne zvezde
nou. Ako osoba posmatra zvezde nepomino, mogle bi da
31
joj zasuze oi. Zvztle, zatim, poprimaju oblik svelIe take
okruene tananim svetlosnim linijama koje izbijaju iz cen
tra. Normalno, to su zlatne nijanse, a ponekad se moe
doiveti efekat usled uticaja uma, kada svetlost dobija boju
emocija, oseanja, elja. Ove bajc zavise od stepena i
intenziteta
.
Neke vidovite osobe mogu da razlikuju men
talno stanje oveka, jednostavno posmatrajui igru, inten
zitet i stepen svetlosti boje oko osobe. Aura oveka je gruba
manirestacija pr(lle. Spoznaja (ure moe se nauiti prak
som, tada osoba poinje da primeuje mentalni sloj, mal/O
maya koshlL Fini aspekti lima mogu se videti kao boravite
svetlosti
.
Kvalitet i jasnoa svetlosti zavise od istoe uma.
Neki vide manomaya koshu kao sloj svetlosti koji ima
sutinu i formu, drugi kao ciklina izviranje svetlosti iz
centralnog izvora. U stanju meditacije se pojavljuje
opaanje intuitivnog sloja, vigmwmaya koslte, kada osoba
ima vienje i intuiciju esencije svih stvari. Poslednji sloj u
koji treba prodreti jc okean blaenstva, all{//ulamaya kO
slw. Tu je stepenica Z1 samad"i boravite paramatme,
kosriko Ja. Ovaj sloj se moe pojaviti u obliku svetlog
jajeta, svetli Shiva /ing(lm, itd.
Bilo koji od ovih simbola moe da se koristi u tehni
kama tantrike vizualizacije, kao nain za potpuno apsor
bavanje line svesti, i stoga, za buenje iskustva
(lI(lldamaya koshe.
Percepcija bilo kog od ovih pet Slojeva, moe se
progresivno buditi vebanjem pralJa vidye. Kada se svi ovi
slojevi savladaju osoba ulazi u stanje samac/Ilia.
32
/
\
,
\
PRANA VAYUS
NETI
(tehnike za ispiranje nosnih upljina)
a) JALA NETI
I
Oprema
Koristi se posuda koja se naziva Heli lola. * Ako vam
ovakva posuda nije na raspoInganju, moete da upotrebite
ajnik. Napunite posudu istom i mlkom vodom. Voda ne

Neli lOlu moete naruili na adresu kole Yoge Sat
y
am
34
tra ba da bude ni suvie topla niti suvie 111adna, ve tempe
rature krvi.
Dodajte kafenu kai icu soli na pola litra vode i dobro
razmutite.
Tehnika
Paljivo stavite kljun posude ujednu nozdrvu. Nakri
vite glavu u stranu dok istovremeno podiete posudu tako
da voda curi u vau nozdrvu. Voda trebada tee krozjednu
nozdrvu i da istie iz suprotne nozdrve. To se autom<1tski
dogada ako je poloaj posude i ugao glave ispravan i ako
se disanje odvija kroz otvorena ust<l. Pustite da voda slo
bodno tee kroz nozdre dvadeset sekundi. Zatim, sklonite
loJu i oistite nos snano duvajui kao u blwslika pralwyami
(meh). Ne duvajte suvie jakO, u vezi sa tim praktiar treba
da bude diskretan.
Ponovite isti postupak sipajui vodu u suprotnu noz
drvu od prethodne.
Cca postupak ponovite jo jed.mput.
Suenje nosa
Kada ste zavrili sa pranjem, nos mora da bude pot
puno ist i osuen na sledei nain: stanite uspravno sasta
vljenih nogu, sastavite ruke iza leda, savijte trup tako da
glava bude temenom prema tlu i ostanite u ovom po
loaju oko trideset sekundi. To e omoguiti preostaloj
vodi da iscuri iz nosa. Dok ste I ovom poloaju snano
duvajte kroz nos pet puta. Vratite se I uspravan poloaj.
Blagim pritiskom prsta zatvorite jednu od nozdrva,
snano i brzo diite trideset puta naglaavajui izdah tako
da se vlanost I potpunosti otkloni.
Isti postupak ponovite drugom nozdrvol1.
Ponovite isti postupak sa obe otvorene nozdrve. po
sle ovih jednostavnih vebi ne treba da ostane voda u nosu.
35
Ako je ostalo jo vode u nosu, ponovite postupak isuivanja
sve dok se nos potpuno ne osui.
Saveti
Kod prvog pokuaja, kada voda pone da tee kroz
nozdrve, moe se osetiti slabo peckanje. To je zbog inje
nice da sluzokoa nije naviknuta na dodir sa vodom. Oseaj
peckanja e nestati posle nekoliko izvoenjoja/a lleli. Oi
postaju lako crvene u toku prvih pokuaja, ali i ovo e
nestati posle kraeg vremena.
Osobe koje imaju neku strukturnu devijaciju u nosu
i voda nije u stanju da slobodno prolazi kroz nozdrve, treba
da vebaju sLllra Ileli (vidi varijantujala llelt)
Uestalost
lala lIeti moe da se praktikuje svakog dana pre
podne (ako ste II toku dana i radnih sati izloeni veoma
zagadenom vazduhu, moete da praktikujete jala /leti
uvee, ispirajui tako neistoe koje su se nakupile sa
unutranje strane zidova nozdrva.
U sluaju prehlade jala neli moe da se praktikuje
vie puta.
Upozorenje
Voda treba da prolazi samo kroz nozdrve. Ako voda
ulazi u usta, znai da poloaj glave nije ispravan. U tom
sluaju, lagano pokreite glavu sve dok voda ne potee
samo kroz nozdrve. Ako niste I stanju da rei te ovaj prob
lem, obratite se uitelju yoge.
Poto ste praktikovali jala lleli, utvrdite da li je nos
potpuno osuen kako biste izbegli iritiranje i simptome
prehlade.
Ne duvajte kroz nos suvie jako. Svrha jala Ileli je da
nosne upljine budu zdrave, a da se ne izazove oteenje.
36
Ogranienja
Osobe koje su sklone hroninom krvarenju iz nosa
(izliv krvi iz nosa) ne treba da praktikujuja{a flCli, a da se
nisu konsultovali sa strunjakom.
Koristi
JlIla lIeti uklanja iz nosa prljavtinu i sluz koja je puna
bakterija.
Pomae u leenju prehlada i sinusitisa pored ra
zliitih bolesti uiju, oiju i grla kao na primer: kratkovi
dost, neke vrste nagluvosti, upala krajnika, upala ade noi da
(lezdaste izrasline) i upala sluzokoe.
Ima osveavajui i umirujui efekat na mozak, pa je
zbog toga veoma korisna kod histerije, epilepsije, za kole
rine temperamcnte, migrene i depresije. Jala fleli unosi
oseaj lakoe i sveine II glavi, i otklanja pospanost.
Osim toga, pomae buenju ajfla c!Ukrc (intuitivnom
centru) stimuliui mirisni ner.
Varijante jala neti
Napredniji praktiari mogu da izvode jala Ileli usisa
vajui vodu direktno iz ae kroz nos. Moe da se koristi
kako mlaka voda tako i hladna, mada ova poslednja iritira
sluzokou nosa.
U posebnim sluajevima ncti moe da se radi kori
stei: mleko (dl/gd/w lleli), gii ili proieni maslac (/mw
lleli), ulje pomeana sa vodom (lei neli) ili moe da se
izvede urinom.
Za ove posebne sluajeve obratite se instruktoru yoge
radi dodatnih detalja.
37
b) SUTR NETI
Oprema
Sur znai konac, kanap. Tradicionalno, sWr "eli se
radi provlaenjem kroz nozdrvu pamunog kanapa koji je
premazan voskom. Vrh kanapa prolazi kroz nozdrvu, ide
I grlo i izvlai se kroz usta. Danas se uz pomo moderne
nauke moe koristili i tanki gumeni kateter.
Tehnika
Kateter prolazi kroz nozdrvu i izvlai se i z usta.
Zatim se povlai napred i nazad tako da klizi kroz
nozdrvu 30 - 50 puta.
lzvucite kateter iz nozdrve.
38
Izvedite isti postupak sa drugom nozdrvom.
Uestalost
Svakog dana posle izodnjajala /lelija.
Upozorenje
Kateter se mora paljivo provlaiti kroz nos. Ne po
kuavajte da radite ovu tehniku bez strunog vodstva.
Koristi
Otvara nosne upljine koje mogu da budu blokirane
veom koliinom sc kreta iz sinusa, polipima, izraslinama
ili bilo kojom vrstom upale.
Mnoge osobe koje su godinama patile od smetnji I
nosu, postigle su izvanredne rezultate ovom jednostavnom
ali efikasnom praksom.
Sutr lIeli daje iste koristi kllo i jala lleti.
39
DHAUTI
Praks

dl{llli se sastoje II kompletnom ienju tela.
PostOji vie vrsta dlwllfija, za svaki deo tela.
DANTA DHAUTI
.
Ovaj deo dlwUlija odnosi se na ienje delova tela
Iznad vrata.
Obuhvata:
"
-
,
odgovarajuu negu zuba upotrebom praila za
lcenJe

uba

p

st

ili specijalnog tapia (neem);
- ienje Jezika struganjem pomou prstiju Uihwa
dhauti);
- ienje uiju (kama dhauti);
- ene gl

e i temena (kapal randhra dhauti);

- lcenJe OIJU pomou vode (chaksua dhauti).
40

VATSAA DHAUTI
Ovo je postupak za pOdmladivanje stomaka I kojem
se guta ili "pije" vazduh kroz usta. italac e morati da se
obavesti o "blllljalIgilli muc/rt I kojoj se izvodi isti postu
pak, tj. vazduh neko vreme krui II elucu, a zatim se polako
isputa pOdrigivanjem.
Ova veba pomae u otklanjanju mnogih stomanih
smetnji.
VARlSARA DHAUTl ILl
SHANKHAPRAKSHALANA
Ovo je jedna od najvanijih praksi hatIta yoge. Re
"shnnkha" znai koljka.
Ova je veba poznatija pod imenom shallkhaprak
sila/mw, jer ispira creva koja po svom obliku lie na kolju
(re "prakshalana" znai potpuno ispiranje).
Od celokupnog naeg znanja, moemo rei da je ovo
jedina, sistematina i plemenita metoda za potpuno pranje
svih kanala kroz koje prolazi hrana od lista do anusa.
Postupakje prilino dug i ne savetujemo vam da ga izvodite
bez vodstva strunog uiteljayoge.
41
Priprema
Pre nego to ponete sa ovom praksum nemojte da
jedete i ne pijte aj il i kafu (de

alj! oko hrane bie vam

izloeni napred I tekstu). Napunite Jednu posudu Illlak

m
vodom i dodajte soli, onoliko koliko j
:
potrebno da o

et
.
lte
ukus soli u vodi. Obucite neku laku 1 komotnu odecu Jer
ete raditi vebe. Ova tehnika se lllora raditi u atmosferi
sree i oputenosti. Ne Ireba da postoji nikakva ten
7
ija ili
sIrah. Iz tih razloga bolje je raditi ovu vebu u grupI od 5
do 10 osoba.
Tehnika
Popijte to je mogue bre dve ae slane vode i
uradile zatim sledeih 5 aS(IIW, svaku po osam pula: tada
safla, liryaka ladas(//w, kali clwkrasal/a, lil)aka IJhujal1g1
srma, udarakarslu/H aS(IU/ (videti slike sa opisom figura).
Ove asalle bi trebalo urilditi kao to je opisano u pregledu.
Razlog za korienje ovih asal/a je jednostavan: po
stoje razliiti sfinktai I kan

u za prol

za
.
k hrane
.
izmeu
stomaka i .an.alnog otvora, kOJI se otvaraju I zatvaraju oma
guavajui kontrolisani prolaz hrane tokom varenja. Ovih
pet asmlfl koje se rade u tok

ebe sll (lIlk"apmt'UlI
?
II
,

opuwju miie zalistaka i J1IIe stcZ'le omogucavaJuc

slanoj vodi da slobodno i brzo prolazi do n

.
ara radJ
pranjenja. Poto ste uradili ovih pet (I.sana, popijte druge
dve ae slane vode. Ponovite seriju asalla, svaku po osam
puta. Popijte jo dve ae vode i ponovite seriju asana.
Posle toga idite u toalet i nastojte da ispraznite creva. Ne
napreite se n zbog kog razloga. Opustite se, nije vano da
li se pranjenje dOgOilo ili ne. Poto ste ostali II toaletu
oko jedne minute, izaite i popijte dve ae slane vode
posle kojih ete uraditi pet astna s

aku po o
.
sam pll

a.
Ponovo idite u toalet ali bez naprezanja. NastaVite sa OVIlT
postupkom, pijte dve ae slane vode posle kojih slede pet
42
(IS{f/W, svaka osam pUla i idite u toalet. Moda e creva
poeli da se prazne. Ne poredite seba sa drugima koji rade
Slwllklwprakslw!clllu, kod nekih e pranjenje doi ranije
kod nekih kasnije. Ne brinite ako vam treba miloga vreme
na ili ako popijete vie aa vode oc drugih. Nil poetku
pranjenja, stolica e biti vrsta, zatim verovatno po
mcana s vodom. N<lstavite da pijete vodu i radite asalle i
da posle tog<l idete u takL Na kraju, pranjenje e biti
samo ista bistra voda; pre nego to se to dogodi, bie'
potrebno da popijete izmedu 16 i 25 aa slane vode.
Nekim osobama bie potrebno manje vodI nego drugima.
Ovim je veba slul1Iklwprakslwlww kompletna.
Dodatne vebe
Shrllkhaprakslw!cma je isprala deo kanala za prolaz
hrane od stomaka do mar.. Da bi se postigla potpuno
ispiranje celog digestivnog trakta treba da uradite klInjal
kriyu i jala !leli odmah poslc shrllk'lGp
'
r

/k.sJlfI!c

l/e. KIIIIJfI
kriya slui da ispere deo izmedu usta I zeluca I da uklollJ
slanu vodu, ako je jo II elucu (za detalje videti sledee
poglavlje). lala neli slui da oisti nosne upljine
.
i ve je
dctaljno opisana u poglavlju koje se odnosi na IleII.
Odmor
Poto te zavrili SlulIIklwpraks/za/allu, vano je da
sledi odmor. Lezite ili sedite oko 45 minuta. Ne spavajte.
Tokom ovog perioda ceo digestivni sistcm ima najbolji
mogui odmor.
Posebna hrana
Potrebno je uzeti jedan poseban obrok 45 minuta
nakon sllfllkhaprakslwlllle. Hrana treba da bude posebno
pripremljena od pirina i povra (mung dal) ili soiva, koje
se kuva sa maslacem
.
Ova hrana slui da aktivira i podrae
43

digestivni trakt. Imajte u vidu da je s/ulIlkhnprakshnlrllla

uklonila sve prirodne slojeve potrebne za zatitu unu
tranjih zidova. Maslac je neophodan da bi privremeno dao
z ..titni sloj dok telo ne proizvede nove naslage. Nije nor
malno da creva ostanu potpuno prazna, pogotovu za dui
vremenski period i bezzalitnih slojeva. Dakle, maslac daje
zatitni sloj, a pirina je lako probavljiva materija. Povre
(dal) ili soivo ine hranu bogatu proteinima, a u isto vreme
laku za varenje. Tu se nalazi dodatak ugljenih hidrata iz
pirina i masti iz maslaca koji zajedno daju dobru dijetu.
Di jeta
Potrebno je da se pridravate posebne dijete bar
nedelju dana a ako je mogue i due. Treba da izbegavate
svu hemijski konzerviranu hranu, kiselu hranu i ne vegeta
rijansku, mleko, maslac, kisela voa kao to su: limun,
greipfrut i pomorande. Treba, takode, izbegavati alkohol
ne napitke, cigarete, ajeve, kafll. Savetujemo itaoce da
dre pravu, jednostavnu i neutralnu dijetu (ne suvie kise
lu). Upamtite da je cca digestivni sistem bio proien i da
grubo unoenje hrane, koja sadri toksine i koja je teka za
varenje moe da prouzrokuje neprijatne posledice kao:
groznicu, lou probavu, zatvor itd.
Koristi
Mnoge nae bolesti su prouzrokovane akumulacijom
toksinih materija u crevima a ovo proiava krv. To ima
efekta u celom telu. Kompletno proiavanje itavog di
gestivnog trakta omoguava da se krv proisti, ispoljavajui
znatno poboljanje zdravlja celog tela. Mnoge bolesti, koje
su vezane za digestivni sistem se ublae ili izlee ukljuujui
sledee: diabetes, zatvor, poveana kiselina, hronina di
zenterija i druge bolesti izazvane priSlIstvom toksinih ma
terija u kri. Ova veba je i za zdrave osobe, jer izaziva
44
oseaj lakoe, jasan lim, radost i razveseljava ivot. S/UI
kJwpraksha/allG je vana veba za onoga ko eli da se
prihvati naprednijih vebi kao: kriya yoga, kWlC/alilli yoga ili
japa allus/halla.
Uestalost
Svakih est meseci ili ee u posebnim sluajevima.
Opti saveti
Postoje mnoga pravila, a svako pravilo ima valjan
razlog i treba da ga se pridravate bez greaka. Zanemariti
i jedno od ovih pravila moe da izazove probleme to bi
bila teta, jer ova praksa moe mnogo da ponudi prak-
tianl .
Da ponovimo jo jednom da, iako smo detaljno opi
sali tehniku ove prakse, ona moe da se uradi samo pod
vodstvom uitelja yoge.
45
I

LAGHU SII RSHALAA
(kratko ispiranje creva)
Tehnika
Rano ujutru, pre doruka, pripremite .lanu vodu,
kao za prethodnu vebu.
Popijte dve ae vode i vcbajte iste asalle koje su
prikazane I slulklwprakslwlalli.
Popijte druge dve ae vode i ponovite asane.
Popijte jo dve ae vode i ponovite asanc.
Sada treba da odete Ll toalet.
Obino se posle ove prakse I crevima pojavi naroito
crevno kretanje i mnogo urina.
Trajanje
Ova veba treba da se radi rano ujutru na prazan
stomak.
Svakodnevno moe da se radi I terapeutske svrhe. U
ostalim sluajevima dovoljnio je jednom ili dva puta nedel
Jna.
Napomena
Ovo je skraena verzija prethudne vebe i pogodna
je za osobe koje ne mogu da rade kompletnu slwnkhaprk-
4
slutalllt, bilo zbog nedostatka strunog vodstva ili iz nekog
drugog razloga.
Upozorenje
Kada zavrite faglm sJwllkhapraksJwfallLl saekajte
najmanje poja sata pre nego to ponete sa jelom.
Za ovu praksu nema ogranienja u ishrani.
Ogranienje
Osobe koje boluju od ira na elucu i dvanaestopa
]anor crevu treba da rade ovu vebu pod vodstvom
strunjaka.
Osobe koje imaju visoki krvni pritisak, mogu da rade
ovu vebu, ali sa vodom gez soli.
Koristi
Ova veba je veoma korisna za osobe koje pate od
zatvora, gasova, kjseline, loe probave i drugih digestivnih
smetnji. Takoe, je veoma korisna za bubrege i urinarni
sistem, jer spreava upalu mokranih puteva i stvaranje
kamena u bubregu.
47
ASANE ZA PRSU
SHNKAPRSHANE
TADASANA
48
1. TADASANA
Tehnika
Iz uspravnog poloaja razdvojte noge oko 10-12 cm.
Fiksirajte pogled na neki predmet ispred vas. Prepletit
prste na rukama.
Dok udiete, pOdignite ruke gore i istovremeno se
pOdignite na vrhove nonih prstiju. Okrenite dlanove ruku
navie potpuno isteui telo.
Izdiui vratite pete na zemlju, dok ruke sputate
bono uz telo.
Ponovite osam puta.

49
. /

/
( \ .
2. TIRYAKA TADASANA
Tehnika
Iz uspravnog poloaja prepletite prste na rukama i
podignite ruke sa dlanovima okrenutim nagore.
Izdiui savijte tclo na stranu, udiui vratite se I
centar.
Izdiui savijte se na drugu stranu, udiui vratite se
u 'centar.
Ponovite osam puta.
50

. ' . "

I . . . .

@ .

3. KATI CHAKRASANA
Tehnika
Iz uspravnog poloaja, razdvojte noge oko 50 - 60 cr.
Podignite ruke sa strane I nivoll ramena.
Gornji deo tela uvrnite I desno stavljajui levu ruku
na desno rame, a desnu ruku obavite oko struka.
Vratite ruke i telo t centralni poloaj jednim sklad
nim pokretom a zatim se uvrnite I suprotnom smeru.
51



Disanje
Izdiite uvrui telo, a udiite vraajui se I osnovni
pOloaj.
Ponovite lIvrui se osam puta Ila svaku stranu.
4. TIRYAKA BHUJANGASANA
; ,' '
Tehnika
Zauzmite zavrni poloaj bhujallgasalle. Uvrnite gor
nji deo tela i glavu na jednu stranu i gledajte vrh pete
suprotnog stopala. Isti postupak ponovite sa drugom stra
nom tela.
Disanje
Izdiite dok se uvrete a udiite dok se vraate I
centralni poloaj.
Ponovite osam puta sa svake strane.
52
S. UDARAKARSHAN ASANA
Tehnika
unite sa rukama na kolenima.
Izdiui, desno koleno stavite na pocl, dok telo
uvrete to je mogue vie na levo.
Udiui se vratite II poetni poJoaj.
Ponovite isti postupak okreui telo na desno.
Ponovite osam puta za svaku stranu.
53
AGNI SAR KA ILI VAHNISAR
DHAUTI
(veba vatre)
............ __ .. .. ^ .. .@@

Tehnika ] Uednostavan oblik)
Sedite I poloaju vajrasoIla.
Drite prste na nogama sastavljene a kolena to je
mogue vie odvojena.
Naslanite ruke na kolena i lako se nagnite napred.
54
Drite ruke pravo. Otvorite usta i isplazite jezik. Brzo
diite dok istovremeno irite i skupljate abdomen, disanje
je dahue.
Na ovaj nain diite 25 puta.
Tehnika JI (sloeni oblik)
Zauzmite isti poloaj kao za vebu I.
Izdahnite to je mogue dublje. Uradite ja/andlwra
band/w.
Brzo skupljajte i irite abdominalne miie. Nastavite
onoliko dugo koliko moete da zadravate dah.
Upozorenje
Nemojte da radite ovu vebu ako nisu prola barem
etiri sata od poslednjeg obroka.
Ograniena

Osobe koje pate od visokog krvnog pritiska, koje

imaju sranih problema i ir na elucu ili na dvanaestopa
lanom crevu, ne treba da rade ovu vebu .
Koristi
Uklanja abdominalne i stomane bolesti kao to su:
gasovi, zatvor, slabosti jetre, itd. POVOljno deluje na sve
abdominalne organe i podstie apetit.
Ovo je pripremna veba za uddiyalla balldhu i nauli
kriyu.
55
VASTRA DIAUTI
Vnstra dhauti (ienje gazom)
Upotrebljava se posebno pripremljena tkanina od
finog pamuka, irine oko 5 cm, duge nekoliko metara.
Stavite jedan kraj materijala I usta i polako i paljivo
ga gutajte, meajui ga sa pljuvakom kao da jedete.
Dok srele pomalo toplu vodu, materijal postepeno
silazi na dole, sve dok samo mali deo ne ostane napolju.
Drugi kraj materijala treba da bude I elucu.
Vdti praktiari sada mogu da urade Il(luli.
Izvucite tkaninu kroz 20 minuta.
Upozorenje
Ne pokuavajte da radite ovu vebu ako nemate
strunog uitelja.
Radite je samo kada vam je stomak potpuno prazan.
Ne ostavljajte unutra materijal suvie dugo, jer e
kliznuti I creva.
Dok radite vebu nemojte da govorite.
Koristi
Ovo je neophodan tretman za astmu, bronhitis, hro
nini kaalj i druge smetnje respiratornog tmkta.
Uklanja kiselinu, gasove iz stomak<l i loe varenje.
VAMAN DHUTl
Ovo je postupak ienja eluca pomou voljnog po
vraanja. Postoje dva tipa: kll1lja/ kriya i vyaglmr krya.
57

KUNJA KA
Tehnika
.
Uzmite oko 'est aa mlake vode, dodajte jednu
kaiicu soli na pola litra vode i dobro izmcajte so i vodu.
Brzo popijte est aa vode I stojeem poloaju.
Odmah poto ste popili est aa vode, savijte se
napred i stavite srednji prst i kaiprst desne ruke u grlo.
Nokti trtba da budu kratki i isti.
Pritisnite i masir<ljte koren jezika, to e izazvati po
vraanje i voda e biti izbaena iz usta I nizu mlazeva.
Nastavite sve dok stomak ne bude prazan.
Ova tehnika izgleda teka, ali I stvari je veoma jed
nastavna.
Trajanje
Ujutru rano na prazan stomak.
Treba da se radi poto se kompletno uradi veba
sIm, Ikll a pm k/Ulla,za.
Upozorenje
Posle upranjavanja kUllja/ kriye, saekajte 20 minuta
pre uzimanja obroka.
58
,
Ogranienja
Zdrave osobe ovu vebu mogu da rade samostalno.
Osobe koje pate od: astme, ira na ducu, sranih
smetnji, kile, itd., treba da se posavetuj u sa strunjakom.
Koristi
Kunjal kriya neguje i Olklanja gasove i kiselinu iz
eluca. Otklanja slabo varenje, upalu sluzokoe jednjaka,
a na ovaj nain mnogo pomae u otklanjanju respiratornih
smetnji kao to su: kaalj, zapaljenja grla, blaga astma,
bronhitis i drugo.
Stimulie i osveava sve abdominalne organe izaziva
jui jake miine kontrakcije u zidovima eluca.
. .'
,"
59
VAGHRA KYA
Slina je kunjal kriyi, samo to se izvodi sa punim i li
optereenim stom3kor. Re "vaghra" znai tigar, poto
tigar ima obiaj da napuni stomak, a da zatim nakon 3-4
sata, povrati polu svarenu hranu. Ova tehnika nije nita
drugo do voljan oblik onoga Io telo nevoljno radi ako
hrana nije svarljiva. Ukratko, ako jedemo neistu hranu ili
ako na eludac nije II redu, automatski povraamo.
Tehnika
Tano izvedite isti postupak kao za kUlIjal knyu.
Moe da se uradi kada je eludac pretrpan, od tri do est
sati posle jela.
Upozorenja
Nastojte da vam delovi hrane ne uu I nosne uplji-
ne.
Ako se to dogOdi, uradite ja/a lleti.
Ogrnn icnjn
Ovu vebu ne bi trebalo da rade osobe koje boJujuod
ira na elucu, hernie, sranih problema i visokog krvnog
pritiska.
60
Koristi
Kada osoba suvie jede ili guta neistu hranu iz toga
proizilazi slabo varenje. U tom sl uaju, navika modernog
oveka je da uzme neku tabletu i da sc nada boljem.
Najbolji i najmanje tetan nain je iskoristiti prirodne
procese tela i povratiti.
61
__
f
\
. , .
., .

NAUU
,
NAULI (abdominalna masaa)
Tehnika
Zauzmite uspravan poloaj rastavljajui noge neto
manje od jednog metra. Uradite uddiyww bafldhu I sto
jeem poloaju.
62
I stadijum. Kontrahujte abdominalne miie i izdvoj
te ih II centar abdomena. Ovo je madhyama /lallli. Kada
ovo usavrite preite na II stupanj.
Il stadijum. Uradite isti postupak kao za prvi stadi
jum ali izdvojIe abdominalne miie na levu stranu tela. To
je vama //{uli.
111 stadijum. Uradite drugi studijum, ali izolujte ab
dominalne miie na desnu stranu tela. To se zove dakshilla
llauli.
I studijum. Veba bi trebalo da bude I stanju da
uradi I, Il, III stadijum bez i najmanje tekoe.
Uradite uddiyallG band/lU II stojeem poloaju i na
stojte da pomerate abdominalne miie pokreui ih ujed
naenim pokretom od leve strane do centra a zatim na
desno.
Ponovite ovo kretanje u brzom sledu onoliko puta
koliko uspete dok zadravate dah posle izdaha.
Opustite abdominalne miie i udahnite.
Kada lIspostavite normalno disanje, ponovite postu
pak okreui miie sa desne na levu stranu.
Prethodne vebe
Pre nego to pone da veba prvi stadijum, veba
treba da usavri agni.sar kriyu i uddiY(lIf bal1dhu.
Trajanje
Vebajte svaki ciklus onoliko dugo koliko ste L stanju
da zadravate dah.
Izvedite 6 ciklusa kruei tri puta na desnu stranu i
tri puta na levu stranu.
Da bi se ova tehnika usavrila, potrebno je redovno
svakodnevno vebanje. Ako izvodite IV stadijul1 u roku od
tri meseca, napredujete dobro.
63
Upozorenja
Ovu je vebu bolje vebati pod vodstvom uitelja
yoge. Ne radite je ako nisu prola barem etiri sata od
poslednjeg obroka.
Ogranienja
Ova veba nije za osobe koje pate od visokog krvnog
pritiska, ira na elucu i na dvanaestopalanom crevu,
hernie i drugih bolesti digestivnog trakta.
Koristi
Ovo je veoma efikasan metod za uklanjanje abdomi
nalnih bolesti. Stimulie sve abdominalne organe ma
saom, koja se na njih vri, a koja ih ini zdravim i
sposobnim da funkconiu bez i najmanje tekoe.
Veoma je korisna za zatvor, jer pospeuje crevIu
peristaltiku.
Takoe, pomae pri uklanjanju smetnji kod seksual
nih organa, odravaj ui ih u dobrom stanju.
Spiritualno pomae buenju mGlliptlr clllkre.
64
BASTl

Tehnika
Ovo je tehnika za ienje i pranje debelog creva.
Moe da se radi tako to emo se do pupka spustiti u
istu vodu i raditi uddiytllll bal/ditu i nauli tako da voda ue
I debelo crevo. Vodu zadrite neko vreme i onda je iSpll
stite kroz anus.
Mnoge koristi kao kod basti, mogu da se postignu
sedenjem u istoj i sveoj vodi do pupka, izvOenjem nshwi
li mudre.
Koristi
Debelo crevo se prazni i proiava, poboljavajui
istou krvi. Napredniji praktiari pnlllayame koriste basli
da bi smanjili abdominainu toplotu koju su izazvale njihove
vebe prnayame.
65

KABHTI
Tehnika
Zauzmite jedan meditativni poloaj kao to je: paci
masal/lI, siddll(ls(lllu, siddlta )olli aS(/Ila ili SLlklws(l1w. Zat
verite oi i opustite telo.
Uradite brzo disanje sa nagIClskom na izdahu; udah
treba da bude spontan, bez napora, samo izdah treba da
bude lako naglaen, diui oko 60 ili 100 puta.
Zatim izdahnite duboko i uradite istDvremenoja/ml.
d/wm balldhu, muJabclIldl!u i uddiyalll1 band/Ill.
Meditirajte zatvorenih oiju na prazninu II podruju
izmeu obrva, oseajui prazninu i mir.
Opustite balldhe, udahnite polako i opustite telo.
Ponovite isti postupak do pet puta.
Trajane
Poetnici treba da rade ovu vebu kao to je gore
opisana.
Napredniji praktiari treba da rade ovu vebu 1 0
puta ili vie, pogotovu ako se izvodi kao priprema za me
ditaciju. Koristi su jo vee ako se zadrava disanje to je
mogue due, ali ne preterano. Polako poveavajte vreme
zadravanja daha II periodu od nekoliko meseci.
66
Vreme
Vebajte neposredno pre meditacije.
Upozorena
Nemojte da zadr1.vate dah due, ve samo onoliko
koliko je prijatno.
Koristi
Ova veba proiava rrontalni deo mozga.
Misli i vizije se automatski zaustavljaju dozvolja

a
jui limu da se odmori i
..
revitalizuje
.
II s
.
tanjll
'
praz
.
nllle
(sllttllya i akasha) uma kOJI tako postaje mIran, SIrak I bez
granica, kao nebo.
To je izvrsna tehnika za ublaavanje modane tram
baze, a dobra je i pripremna tehnika za meditaciju.
Ogranienja
Osobe koje imaju visok krvni pritisak, koje pate od
vrtoglavice ili imaju srane smetnje ne bi trebalo da rade
ovu vebu bez vodstva uiteljayoge.
Poetnici bi trebalo paljivo da pristupe ovoj vebi i
pod strunim vodstvom.
67
SlDDHASANA

SlDDHASANA (kompletan poloaj)
Sedite sa nogama ispruenim napred.
Savijte desnu nogu i stavite taban uz levu butinu tako
da peta pritiska perineulT, prostor izmeu genitalija i ma
rao
68
Savijte levu nogu i stavite stopalo iznad desnog lista.
Pritisnite karlinu kos l levo m petom direktno iznad
palnih organa.
Gurnite prste i spoljanji deo levog stopala I prostor
izmedu lista i miia desne butine. Da bi se ovo uradilo,
moda je neophodno pomeriti i ponovo smestiti desnu
nogu.
Uhvatite prste desnog stopala iznad ili ispod levog
lista i povucite ih na gore I prostor izmeu bUline i levog
lista.
Noge treba da su sada sklopljene sa kolenima na
podu, a leva peta da je direktno iznad desne pete.
Drite kimu nepomino, uspravljeno i stabilno kao
da je usaena II zemlju.
Napomene
Siddhasamt mogu d<l rade samo mukarci. Moe da
se izvodi jednom ili drugom nogom odozgo i uvek se radi
zajedno sa galla ml/drom ili sa chin. mudrom. Mnogim
aspirantima, pogotovu poetnicima, lake je da zauzmu
sidhasanu i da se due vremena zadre u njoj ako pod
zadnjicu stave jastue.
Ogranienja
SiddhasmlU ne treba da rade osobe sa iijasom i l i sa
sakralnim infekcijama.
Koristi
Siddhasalla je meditativni poloaj Ll kojem se moe
zadrati .stabilnost kime, koja je neophodna za dugu i
uspenu meditaciju.
Automatski aktivira dva psihomiina zatvaranja
seksualno povezana (mula band/Ul i vajrli mudra) koje
ponovo upuuju nervne seksualne impulse nazad II muzak
kroz kimenu modinu. Ona daje praktiaru kontrolu nad
seksualnom funkcijom koja moe da se upotrebi kako za
odravanje brahmachmye i upuivanje seksualne energije
na gore radi spiritualnih ciljeva ili za dostizanje vee kon
trole nad seksualno senzornim funkcijama.
SiddhlSlllll ira umirujue dejstvo na itav nervni
sistem.
70
SmDHA YONI ASANA
-

,
,
SIDDHA VONJ ASANA (kompletan enski poloaj)
Sedite sa ispruenim nogama ispred sebe.
Savijte desnu nogu i stavite taban ravno uz unutranji
deo leve butine.
Smestite petu izmeu velikih usana vagine.
71
Savijte levu nogu i postavite stopalo iznad lista i desne
butine, c prste desnog stopala stavite I proslar izmeu lista
i butine.
Drite kimu savreno ispravljenu i stabilnu kao da
je svoj im krajem vrsto zasaena u zemlju.
Napomene
Siddha YOlli aS(f/( je enski oblik sidd/ws(lle, do sada
neobjavljen.
Moe da se vebajednom ili drugom nogom iznad, a
bolje je raditi je bez intimne odee.
Uvek se izvodi zajedno sag(lfw mudrom.
Mnogi vebai, pogotovo poetnici, lake se
zadravaju I ovom poloaj u due vremena ako ispod se
dalnog dela podmetnu nisko jastue.
Ogranienja
Sidd/w YOlli aS(Illl ne treba da rade ene sa iijasom
i sakralnim infekcijama.
Koristi
Si ddha YOlli aS(lw je izvrstan meditativni poloaj koji
omoguava enama koje vebaj u da zadre fiziku stabil
nost koja je potrebna za uspenu meditaciju.
Ona ima direktno dejstvo na nervne impuLse koji
kontroliu enski reproduktivni sistem.
Daje kontrolu nad neuropsihikim impulsima, koje
yogini upotrebljavaju za spiritualnu i meditativnu realiza
ciju, i porodine osobe za seksualno zadovoljstvo.
72
TRTA
,
,
,

,
,
,
Ova veba je tradicionalno smatrana kao deo hatha
yoge, madaje vge slina mudri, a moe se smatrati i delom

raja yoge.
Ako se redovIlo veba, moe da razvije kod prak
tiara skoro neogmnienu snagu koncentradje.
73
Iz ove snage koncentracije proizilazi buenje laten
tnih moi, ali neuobiajenih, koje svi mi imamo.
Ova mona tehnika je dostojna itave jedne knjige
samo za sebe. Moe se I osnovi definisati kao fiksiranje
pogleda najednu taku (re /mlaka znai gledati ili fiksira
ti).
Tehnika
Postoje razliite tehnike, a ona koja sledi je najlaka
i najoptija.
Sedite u udoban poloaj, preporuljivo je neka me
ditativna (JS(Jlla u zamraenoj sobi.
Stavite upaljenu sveu I visini oiju na rastojanju od
60 - 70 cm od lica. Drite kimu pravo. Opustite celo telo i
na poetku drite oi zatvorene.
Budite u potpunosti svesni samo vaeg fizikog tela.
Pustite da telo postane nepokretno kao statua.
Kada se namestite udobno nastojte da telo vie ne
pokreete ni na koj i nain niti iz bilo kog razloga, sve vreme
vebe Iralake.
Kada ste spremni, otvorite oi i intenzivno gledajte
najsvetliju taku plamena, a taj prostor je ba iznad vrha
fitilja.
Ako ste napredovali sa vebom, treba da ste u stanju
da drite pogled na plamenu nekoliko minuta bez pokre
tanja oiju ili treptanja. Nastavite da zurite u plamen sa
potpunom koncentracijom. itava vaa svest mora da se
koncentrie na oi sve dok se ne izgubi svesnast o ostalom
delu tela.
Pogled apsolutno mora biti fiksiran na jednu taku.
U momentu kada oi postanu umorne (moek posle par
minuta) ili ako se oi ovlae, zatvorite ih i opustite. Ne
pokreite telo, ali postanite svesni slike plamena koji se
mani[estllje ispred vaih zatvorenih oiju.
74
Bilo ko da jt imao iskustvo gledanja sunca ili nekog
sluajnog svetlosnog izvora, kada zatvori ui video je neko
liko trenutaka jasni utisak koji je napravila svetlost na
mrenjai oiju. Na isti nain moi ete da vidite sliku
plamena svee. Treba da vebate fmtaku na ovu sliku,
direktno je zadravajui na elu ili malo iznad, u centru
izmedu obrva. im slika poinje da nestaje, otvorite oi
ponovo i nastavite da se koncentriele na plamen spol
janje svee.
DRUGI JEDNOSTAVNI OBLICI TRATAKE
Tra/aka se moe veb<ti [iksirajlIi pogledom malu
taku, pun mesec, senku, krist<llnu kuglu, vrh nosa, vodu,
mrak, prazninu (vidi bhuclUlri mt/dm), shiva lillJam, neki
sjajni predmet koji nije preterano svetaa, i mnoge druge
stvari.
Oni koji imaju lino boanstvo ili gL/nUl mogu da
vebaju trlaku na fotografiji sa njegovim likom nastojei
da osete spiritualno prisustvo i njegovu milost.
Trataka se moe vebati i na izlazee sunce, ili na
vlastiti lik u ogledalu ili na oi druge osobe. Ovo poslednje,
trebalo bi da se radi pod vodstvom gunta, jer postoji izve
stan rizik.
Postoje dve podele lratake: ba"irllga (spoljanja) i
alllarallga (unutranja). Metode do sada opisane pripadaju
spoljanjoj trataki.
Unutranja Iralaka je in unutranje vizualizacije, na
primer chakra ili lino boanstvo. Generalno kod ovog tipa
lrafake oi se dre zatvorene. Ako se oi dre otvorene,
onda koncentracija treba da bude di rektna unutranja na
takvu taku da oi ne bi mogle da opaze ni jedan spoljanji
predmet.
75

Trajanje
Za opte ciljeve dovoljno je ]5 20 minuta.
Za spiritualne ciljeve ili da bi se ispravili optiki
poremeaji, trajanje treba da se produi dokje prijatno.
Savetuje se osobama koje pate od nesanice i mental
ne napetosti da ovu tehniku rade 15 minUla pre odlaska u
krevet.
Vreme
Najprikladnije vreme za praksu fra take je izmeu 4 i
6 ujutru, pasje asol la i prllwyame. Takoe moe da se
veha u bilo koje vreme i da se imaju koristi vodei rauna
da je eludac prazan tako da koncentracija bude intenziv-

mJa.
Upozorcnjc
Nema nikakve opasnosti ako sc radi gore opisana
jednostavna forma fraItIke (na plamen svee) ali na poet
ku treba izbegavati nepotreban napor.
Vetina da se oi dre otvorene bez treptanja razvie
se postepeno vebom.
Koristi
Mnogobrojne su koristi ml/ake gledajui s fizike,
mentalne. psihike i spiritualne take gledanja.
Fiziki, 01< ispravlja slabost nekih onih poremeaja
kao to je kratkovidost.
Mentalno, rralllka poveava nervnu stabilnost, uklan
ja nesanicu i unosi udesno oputanje ak i kod uZllemire
nog uma.
Tmfaka je fizika veba, pa ipak ona razvija spiritllal
ne snage.
76
Treba da se radi kan deo line sadhnlle (spiritualna
veba ili nain za spiritualni razvoj), kao meditaCija. jer
razvija koncentraciju koja je dobra priprema za meditaciju.
Bez koncentracije, meditacija je apsolutno nemo
gua. Oi su ulaz uma i intimno su povezane sa njim. Kada
su oi fiksirane i nepokretne onda je i um fiksiran i nepo
mian.
Proces miljenja automatski prestaje sa poveanjem
koncentracije.
Tratakl je jedna od najmonijih metoda za kontrolu
nemirnog uma i misaonih talasa.
To je glavno Z' spiritualnog aspiranta, jer [rafaka je
izvrsna veba za spiritualno istraivanje.
77
A ...
^ ..
PL CH
78
KTAOG IZDANJA EDICUE
"SATA"
L SANYASA TANTRA
SWAMI SATYANANDA SARASWATI
Sannyasaje veni metod koji vodi ka samoostvarenju.
Isprobao je i prihvaen I svim delovima sveta. Brojni pro
roci, mudraci, yogini i sveci, sledi l i su taj put i dostigli
savrenstvo.
Veina ljudi ili nezna nit(l o znaenju sannyase ili ira
potpuno pogrdnu predstavu o njoj. Cilj ovog teksta je da
objasni tradiciju sannyase, njenu svrhu, sve to sannyasa
podrazumeva i da ukae na ulogu koju moe da ima I
svetu. U knjizi je opisan sistem sannyase koga smatramo
najprihvatljivijim I ovom modernom dobu. Cilj nam je da
jtaocu pruimo potpuna objanjenja i uklonimo sve po
grene predstave.
Svrha ovog teksta je da onim ljudima koji ele da
postanu sannyasini prui odgovor na pitanje ta da oekuju
i kakav e ivot verovatno prihvatiti. Nije nam namera da
vas ubedujemo da postanete sannyasini, jer tenja za tim
mora da doe iz vas samih. Postati sannyasin iz obinog
hira ili da bi stekli slavu je samo gubljenje vremena i donee
vam vie tete nego koristi, vie nesree nego sree.
79
Prilikom itanja ovog teksta vano je da imate na
umu da mi ne pokuavamo da ostavimo utisak da je san
nyasa elitistiki nain ivota, ili da su sannyasifli na neki
nain "izabrani". Sannyasa je, jednostavno, nain ivota
koji je od pamtiveka prihvatao mali broj ljudi kao sredstvo
da istai, spozna i probudi dubine sopstvenog bia, to vodi
do spoznaje ovekove prirode i samog postojanja.
2. K SANNY ASA
(Plemeniti put za porodine ljude)
l deo SWAMI SA TY ASANGANANDA SARASWA Tl
Il deo SWAMI SATYANANDA SARASWATl
"Filosofija kaml s(Uyasa je vrlo jednostavna. U po
trebite porodini ivot za vii svrhu, a ne samo za spavanje,
jelo i razmnoavanje. Tokom vremena, to e vama i vaoj
porodici doneti dobre samskare i omoguiti viu inkarnaci
ju u sledeem ivotu. Samskare, bilo dobre bilo loe, nosi
mo iz ivota u ivot. Zato treba da budemo vrlo paljivi
kakve samskare skupljamo.'l
Umetnikje zamiljeno rekao: "Moja ena nije mogla
da doe zbog dece, ali verovatno e i ona eleti da mi se
pridrui u kam smmyasa inicijaciji."
Swamiji je ustao i izlazei iz sobe odgovorio:
"Divno! Ima li. ita lepe nego kad su i mu i ena
predani uzvienom cilj u i kad su odluili da idu istom
stazom."
80
3. YOGA I OBRAZOVANJE
SATYANANDA PARAMHAMSA
u ovoj knjizi Satyanande Paramhamse, nai ete
predivna uputstva u nove a ipak drevne tehnike koje pro
diru u obrazovni sistem irom sveta.
Kao uitelji vi imate vrlo vaan zadatak pred sobom.
Vi ste oni na kojima lei odgovornost za oblikovanje bu
dueg naina ivota i ponaanja. Snosite najveu odgovor
nost za stvaranje stavova javnosti, drutvenih ideala i
oekivanja. Ono to predajete ostavlja peat I svim seg
mentima drutva, i zato je vano da se lino upoznate sa
yogikim nainom ivota, kao sredstvom II nastavi. Njega
morate lino pridodati svim ostalim nastavnim sredstvima
kojima raspolaete.
Iako je dobro poznato da obrazovanje znai lIiz_
vlaenje na povrinu", mnogi obrazovni sistemi insistiraju
na IIzatrpavanju" uenikovog uma bzbrojnim podacima i
brojkama, bilo u svrhu sticanja najboljih rezultata u koli,
regionu ili dravi, bilo I ukalupljivanju u drutveno-eko
nomski poredak. Zaboravljena je umetnost svakodnevnog
ivljenja.
Yoga je nuna za sve one koji imaju telo, um i emo
cije. Vi imate glavu, srce i telo. Da bi i h odrali na okupu,
moraete neto da preduzmete. Nemojte se oslanjati samo
na lekove, rekreaciju il i na prouavanja kojima se bavite.
Morate se pobrinuti za dobrobit svog tela, glave i srca. Ako
ta tri dela sarauju zajedno, onda ete imati uspeha u
ivotu. Biete sreni i vremenom e vae druto i zemlja
biti veoma ponosni na vas.
Morate prvo lino doiveti yogu i kada se jednom
upoznate sa njom i ponete da je upranjavate, onda ete
moi da je prenosite drugima, na osnovu svog linog isku-
81
stva. Ne smele yogu prihvatiti samo n(l osnovu vere koju
ste stekli u nju. To ne prihvatamo ak i ako elite tako da
radite. Vi ste naunici, visokoobrazovani u logikim i ek
sperimentalnim analizama. Izvrite prvo eksperimente na
sebi, a zatim probajte to i u uionicama. Morate yogu
podvrgnuti temeljnom ispitivanju, i onda je moete prihva
titi, ako to elite.
.
Yoga nije pseudonauka. Definitivno, yoga je nauka,
Isto kao i fizika, matematika ili lingvistika.
Yoga mora postati deo obrazovnog sistema kao to
je to bila u prolosti. Budunost ove(l nstva lei na deci i
njima se mora prii na suptilan nain. Kao to je rekao
Swami Satyananda: HStarajte se o svojoj buduoj generaci-

u
J
I .
4. "ASANA, PRANAYAMA; MUDRA;
BANDHA"
SWAMI SATYANANDA SARASWATI
Ova knjiga sadri u sebi paljivo odabranu sutinu
predavanja Swami Satyanande, koja je drao svojim ueni
cima (s

lnnyasinima) u Biharskoj koli yoge. Namena joj je

da slu, kao kompletan udbenik osobama koje ue yogu,
ili koje prouavaj u sve nivoe osnovnih yoga tehnika.
Od prvog izdanja pa sve do sada koristi se I yoga
centrima i kolama irom sveta kao standardni tekst.
A.P.M.B. je posveena svima zainteresovanira za yogu,
bilo zbog linog zdravlja, duhovnog uzdizanja ili dobrobiti
naeg budueg sveta.
Knjiga je:
- Neophodan prirunik za uitelje, uenike i doktore
- Kompktna sinteza praktine strane yoge
- Daje jasne, precizne i detaljne instrukcije
- Kompletno ilustrovana za laku upotrebu
82
- Sadri sutinsku teoriju j praktine savete
- Sistematizovanaje II odeljke koji vode progresivno
naprednijim vebara
- Sinhronizacija disanja i koncentracija na chakre su
potpuno opisani
- Uz svaku vebu opisane su fizike i spiritualne
koristi
- Potpuno je obuhvaeno deset najvanijih pranaya-
ma
- Praktino upoznavanje sa bandham3 i njihOVO kom
binovanje sa drugim tehnikama
- Tajna nauka o mudrama je razotkrivena
- Pojednostavljeno date tehnike proiavanja hatha
yoge
- Anatomija i psihofjziologija su opisane u odnosu na
vebe
- Dati su programi vebi za sve nivoe aspiranata
- Abecedni indeks oboljenja, delova tela i relevantne
terapeutske vebe za njih.
5. SURYA NAMASKARA - POZDRAV
SUNCU
PARAMHAMSA SATYANANDA SARASWATI
Surya namaskara je jedna od dobro poznatih osnov
nih tehnika yoge. Njena mnogostranost i praktinost ine
je jednom od najkQ[isnijih metoda za formiranje zdravog i
aktivnog ivota punog energije, a istovremeno nas i pripre
ma za duhovno buenje i irenje svesti.
Poslednjih godina sve vie ljudi se udaljava od yoge
kao obinog, mehanikog izvoenja vebi, i okree joj se
kao nainu na koji mogu da istrae i usavre svoj untranji
ivot. I pored toga to postoj i potreba za tehnikama koje
83
bi poveale fiziki, mentalni i duhovni razvoj, brzi tempo
modernog ivota spreava i najodlunije da se praktino
bave yogom. Praksa je, meutim, ta koja je najvaniji i
najglavniji inilac kada je u pitanju nae napredovanje.
Upravo o ovom se razmiljalo pri pisanju knjige,jer je surya
namaskara, sama za sebe, skoro potpuna sadhana, s obzi
rom da u sklopu vebi sadri asane, pranayamu i tehnike
meditacije.
6. MILOST GURUA
SATANANDA PARAMHAMSA
Knjiica sadri 108 izreka mudrosti Satyanade Pa
ramhamse, koje su izvor neprekidnog nadahnua i olua
brenja za onoga koji sledi put samospoznaje. Ove mudrosti
sakupljene Sl! iz spisa Swami Satyanandc,
"Postoje dva uslova za prosvetljcnje.
Prvi uslov je vera da e se prosvetliti.
Drugi: moj guru je u meni."
"

ta je ljubav?
To je stalno seanje
i svesnast o voljenom."
"Ustvari naa tuga i radost
nisu nita; naa lina
preterana uobrazilja lIveliava ih
hiljadu puta."
84
Izdaje kola yoge SlItylllll
POlanski fah 69
1 1060 Beograd
Tel. 01 1nS3-532
I
SADRAJ
Uvod I hatha yogu . . . . . . . . . . . . @ @ . . . . 7
Hatha yoga I svom najdublem znaenju @ @ @
Nadi i ivotna ravnotea @ @ @ @
10
12
Put ida nadi . . . . . . . @ . . . 20
Put pingala nadi @ @
Sjedinjenje ide i pingale @ # @ @
Pet slojeva @ @ @ @
^ 22
24
28
PRAKSE
Neti . . . # # # @ @ @ Q @ . . . . . 34
Sutra neti # # W . . . . 38
Dhauti . . . . . @ @ @ @ @ # @ 40
Vari sara dhauti ili shankaprakshalana @ @ 41
Laghu shankaprakshaiana . @ @ 46
Tadasana # = # @ @ @ # 48
Tiryaka tadasana @ @ @ @ . 50
Kati chakrasana @ . . . . . . . . . . . . . . . 51
Tiryaka bhujangasana @ @ . . 52
Udarakarshan asana @ . . . . . . . . . . . . . . 53
Agnisar kriya . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Vastra dhauti @ @ 56
Kunjal kriya @ . . . 58
Vyaghra kriya Q @ @ @ 60
Nauli @ @ @ 62
Basti # @ # @ 65
Kapaibhati 66
Siddhasana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Siddha yoni asana @ @ Q @ . 71
Trataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Drugi jednostavni oblici tratake . . . . . . . 75
Katalog izdanja edicije "Satya" @ @ @ 79
85