ArmCAD 2005 (Build 1700) Uputstvo

1
ArmCAD 2005
program za izradu detalja armiranja
uputstvo za rad sa programom
Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158
Sadraj
1. UVOD ..........................................................................................................7 1.1 1.2
1.2.1 1.2.2
Potrebna konfiguracija raunara .............................................................7 Instalacija programa ............................................................................8

Pojedinana instalacija programa.................................................................9 Mrena instalacija.................................................................................... 16
1.3 1.4 1.5
Deinstalacija programa ....................................................................... 23 Pokretanje programa .......................................................................... 24 Osnovna koncepcija programa ............................................................. 26
2. CRTANJE OPLATE ......................................................................................29 2.1 2.2 2.3 Rad sa listom pozicija oplata (POZICIJE OPLATA).................................... 29 Crtanje tipskih oplata (TIPSKA OPLATA) ................................................ 31 Crtanje pomonih linija za lake odreivanje poloaja armature (POMONE LINIJE) ............................................................................................. 39
3. CRTANJE IPKI U PODUNOM IZGLEDU....................................................41 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 Nova pozicija - proizvoljna ipka (PROIZVOLJNA).................................... 41 Nova pozicija - tipska ipka (TIPSKA).................................................... 52 Postojea pozicija - ista geometrija (POSTOJEA) ................................... 57 Postojea pozicija nova geometrija (REPREZENT)................................. 64 Crtanje armature krstasto armirane ploe.............................................. 66
4. CRTANJE IPKI U SERIJI ..........................................................................70 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8 4.9 Konstantna serija u osnovi .................................................................. 70 Konstantna serija u podunom preseku ................................................. 83 Konstantna serija u poprenom preseku ................................................ 94 Promenljiva serija u osnovi.................................................................. 97 Promenljiva serija u podunom preseku .............................................. 113 Promenljiva serija u poprenom preseku ............................................. 118 Poploavanje ploe lunim ipkama .................................................... 120 Poploavanje ploa serijama ipki....................................................... 122 Poploavanje konstruktivnom armaturom ............................................ 131
5. CRTANJE IPKI U POPRENOM PRESEKU................................................137 5.1 5.2 5.3 5.4 Pojedinano postavljanje ipki u poprenom preseku (POJEDINANO) ..... 137 Grupno postavljanje ipki du zadate linije (DU LINIJE) ....................... 141 Grupno postavljanje ipki u poprenom preseku (CEO PRESEK) .............. 147 Vaenje preseka .............................................................................. 160
Kreiranje poprenog preseka greda...................................................... 160 Kreiranje poprenog preseka ploa ...................................................... 166
5.5
Skaliranje razmere poprenog preseka (PROMENA RAZMERE) ................ 174
6. KOTIRANJE IPKI ...................................................................................177 6.1 6.2 6.3 6.4 Kotiranje ipki (KOTA) ...................................................................... 177 Specifikator..................................................................................... 181 Multispecifikator............................................................................... 183 Postavljanje simbola preseka (SIMBOL PRESEKA) ................................. 184
7. EDITOVANJE IPKI .................................................................................186 7.1 7.2

7.2.1 7.2.2 7.2.3 7.2.4 7.2.5 7.2.6
Rad sa bazom pozicija (BAZA POZICIJA) ............................................. 186 Editovanje ipki (EDIT ENTITETA)....................................................... 202
Editovanje ipki u podunom izgledu ........................................................ 203 Editovanje serije ipki ............................................................................ 205 Editovanje ipki u poprenom preseku...................................................... 207 Editovanje kota..................................................................................... 209 Editovanje simbola preseka .................................................................... 210 Editovanje simbola konstruktivne armature ............................................. 214
7.3 7.4 7.5 7.6 7.7
Promena rednog broja pozicije (PROMENA POZICIJE) ............................ 215 Nastavljanje armature ...................................................................... 219 Sidrenje armature ............................................................................ 226 Ubacivanje segmenta ....................................................................... 229 Izbacivanje segmenta ....................................................................... 231
8. CRTANJE MREASTE ARMATURE .............................................................233 8.1 8.2 8.3 8.4 8.5 Pojedinano postavljanje mrea (POJEDINANO POSTAVLJANJE) ............ 233 Serijsko postavljanje mrea unutar zadate konture (SERIJA MREA) ....... 240 Postavljanje mrea u poprenom preseku (MREA U POPRENOM PRESEKU) ....................................................................................... 250 Postavljanje otvora u mreama (OTVOR MREE) .................................. 255 Baza pozicija mreaste armature (BAZA POZICIJA MREA) .................... 259
8.6 8.7 8.8 8.9 8.10 8.11
Promena rednog broja pozicije mreaste armature (PROMENA POZICIJE) ....................................................................................... 261 Editovanje mrea (EDIT ENTITETA) .................................................... 263 Prebacivanje serije mrea u pojedinane mree (EXTRACT).................... 265 Grupisanje vie serija mrea u jednu (SPAJANJE KONTURA MREA) ........ 269 Promena poloaja dijagonale (DIJAGONALA) ........................................ 269 Korekcija konture mree ................................................................... 272
9. POMONE NAREDBE ZA LAKE CRTANJE.................................................275 9.1 9.2 9.3 9.4 9.5 Podeavanje vidljivosti ArmCAD-ovih entiteta (VIDLJIVOST ENTITETA) .. 275 Sakrivanje entiteta ........................................................................... 281 Odreivanje potrebne koliine armature (PRORAUN IPKI)................... 282 Okvir crtea .................................................................................... 283 Promena koordinatnog sistema za crtanje (Promena UCS) ..................... 284
10. KREIRANJE BAZA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU...................285 10.1 10.2 10.3 10.4 Kreiranje baze tipskih ipki (BAZA TIPSKIH IPKI) ................................ 285 Kreiranje baze tipskih oplata (BAZA TIPSKIH OPLATA)........................... 289 Kreiranje baze tipskih mrea (BAZA TIPSKIH MREA)............................ 290 Kreiranje baza tipskih komentara (BAZA KOMENTARA) .......................... 294
11. PODEAVANJE PARAMETARA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU.296 11.1 11.2 11.3 11.4 11.5 11.6 Podeavanje boja i fontova za ArmCAD-ove entitete (PARAMETRI) ........ 296 Definisanje stilova kotiranja ArmCAD-ovih entiteta (STILOVI KOTIRANJA) .................................................................................... 309 Propisi ............................................................................................ 318 Funkcionalnost ................................................................................ 334 Podeavanje razmere crtea (RAZMERA) ............................................. 343 Definisanje naina prikaza ipki na crteu (IZGLED ENTITETA) ............... 344
12. IZVETAJ ..............................................................................................346 12.1 12.2 12.3 Sadraj izvetaja ............................................................................. 347 Pregled i kretanje kroz izvetaj .......................................................... 349 Formatiranje izvetaja ...................................................................... 352
Format hartije ...................................................................................... 353 Margine ............................................................................................... 354 Zaglavlje.............................................................................................. 355 Tekst................................................................................................... 364
12.3.1 12.3.2 12.3.3 12.3.4
5 12.3.5 12.3.6 12.3.7 12.3.8 12.3.9 12.3.10 12.3.11 ipke - specifikacija............................................................................... 365 ipke - rekapitulacija ............................................................................. 372 Podupirai ............................................................................................ 373 Mree - specifikacija .............................................................................. 375 Mree - rekapitulacija ............................................................................ 376 Mree - plan seenja.............................................................................. 377 Snimanje podataka o formatiranju izvetaja.............................................. 378
12.4 12.5 12.6 12.7 12.8 12.9
tampanje izvetaja ......................................................................... 379 Eksport u RTF .................................................................................. 380 Eksport na crte............................................................................... 381 Povratak u prozor za crtanje .............................................................. 381 Zbirna rekapitulacija......................................................................... 382 Grupisanje oplata............................................................................. 385
13. IMPORT ARMATURE ..............................................................................387 13.1 13.2 Eksport usvojene armature u ploama iz programa Tower 5 ................. 389 Import obine armature ploa u program ArmCAD 2005....................... 396
Pravila po kojima se oblikuje usvojena obina armatura.............................. 398 Donja zona....................................................................................... 398 Gornja zona ..................................................................................... 406 Promena debljine ploe ...................................................................... 409
13.2.1
13.3
Import mreaste armature ploa u program ArmCAD 2005 ................... 410

Pravila po kojima se oblikuje importovana mreasta armatura ..................... 411 Donja zona....................................................................................... 411 Gornja zona ..................................................................................... 414
13.3.1
13.4
Eksport usvojene armature u gredama iz programa Tower 5 ................. 417

Osnova ................................................................................................ 417 Ramovi ................................................................................................ 419
13.4.1 13.4.2
13.5
Import eksportovane armature u gredama u program ArmCAD 2005 ..... 420

Voenje podune armature..................................................................... 420 Oblikovanje armature na krajevima greda................................................. 424 Voenje podune armature u stubovima ................................................... 435 Oblikovanje armature na krajevima niza kolineranih stubova ....................... 436
13.5.1 13.5.2 13.5.3 13.5.4
14. WIZARDS ..............................................................................................441 14.1 Pravljenje novog sloenog elementa ................................................... 441
Temelj samac ....................................................................................... 442 Temeljna traka ..................................................................................... 452 14.1.1 14.1.2
6 14.1.3 14.1.4 14.1.5 14.1.6 14.1.7 Jednokrako stepenite ........................................................................... 459 Potporni zid .......................................................................................... 465 Kontinualna greda ................................................................................. 472 Armirano-betonski zid ............................................................................ 486 Armirano-betonski stub.......................................................................... 495
14.2
Editovanje sloenog elementa ............................................................ 504
1. UVOD
1.1 Potrebna konfiguracija raunara
Kako program ArmCAD 2005 radi u okruenju programa AutoCAD, to je za njegovo pokretanje neophodno da na Vaem raunaru bude ispravno instaliran operativni sistem Windows, kao i sam program AutoCAD (verzija 2004, 2005 ili novija). to se tie minimalne konfiguracije raunara, ona je odreena zahtevima Windows operativnog sistema i programa AutoCAD, pa ako ove aplikacije mogu da rade na Vaem raunaru, onda e sigurno i ArmCAD 2005 raditi ispravno. Ukoliko vaa jezika verzija programa zahteva i specijalne znakove, kao to su recimo irilina slova, za njihovo ispravno prikazivanje u programu, neophodno je da na nivou Windows-a, u okviru naredbe Control Panel Regional Options, postavite odgovarajue podatke. Ukoliko se to ne uradi program e raditi u lokalizovanom ASCII reimu, tj. svi slovni znakovi bie pretvoreni u najpogodniji ASCII znak (engleski alfabet).
Podeavanje podataka u okviru naredbe Regional Options, za Windows 2000
Podeavanje podataka u okviru naredbe Regional and Language Options, za Windows XP
1.2 Instalacija programa

Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i odgovarajui hardlock. Kako postoje i pojedinane i mrene verzije naih programa, a i razliiti tipovi hardlock-ova (pojedinani, mreni, vremenski ogranieni), to morate znati i serijski broj instalacije. Uloga ovog serijskog broja je da sa univerzalnog instalacionog CD-a pripremi instalaciju za Va hardlock. Svaki korisnik ima jedinstven serijski broj instalacije i on odreuje kako tip instalacije, tako i reim rada programa. U sluaju da naknadno dokupite neki od modula programa, dobiete novi serijski broj, pri emu stari vie nee vaiti. Program moete instalirati samo ako posedujete pravo instaliranja programa, a to znai da morate imati pravo pristupa sistemu Power User ili Administrator ako je na raunaru instaliran Windows 2000, odnosno Administrator ako je na raunaru instaliran Windows XP. Za razliku od instalacije, za korienje programa nema ogranienja. Pre instalacije programa ArmCAD 2005, neophodno je da program AutoCAD bude bar jednom startovan, u suprotnom instalacija nee biti izvrena. Vano: Kako Windows ima poseban tretman prema USB ureajima, u sluaju da ste uz program dobili USB hardlock, nemojte ga stavljati na raunar pre nego to ArmCAD-ov instalacioni program to bude zahtevao od Vas. Ako to ipak grekom uradite, odmah prekinite Windowsovu automatsku proceduru instalacije drajvera. Ovo upozorenje se svakako odnosi samo na prvo postavljanje USB hardlock-a na raunar. Nakon prve instalacije programa ArmCAD 2005, USB hardlock moete slobodno postavljati i skidati sa datog raunara.
1.2.1
Pojedinana instalacija programa
Sa instalacionog CD-a pokrenite program \ArmCAD 2005\Setup.exe, nakon ega e program prvo proveriti da li je ranije ve instaliran drajver za hardlock, i ako nije automatski e ga instalirati. Nakon instalacije drajvera, program e izdati sledeu poruku:
Kako je u toku instalacije neophodno prisustvo odgovarajueg hardlock-a, ovom porukom program Vas obavetava da proverite prisustvo hardlock-a na raunaru. U zavisnosti od tipa hardlock-a koji posedujete, moete ga prikljuiti ili na paralelni (LPT), ili pak na USB port Vaeg raunara. Ukoliko posedujete hardlock za paralelni port, vodite rauna da ga postavljate i skidate sa raunara samo kada je raunar iskljuen, u suprotnom moe doi do njegovog oteenja od strujnog udara. Hardlock za paralelni port, na svojoj zadnjoj strani ima i enski deo, koji omoguava prikljuenje printera iza njega.
Postavljanje LPT hardlock-a na paralelni port raunara U sluaju da imate USB hardlock, i da ste ga grekom, pre instalacije programa prikljuili na raunar, neophodno je da ga prvo izvuete, a odmah zatim ponovo postavite na USB port (resetovanje porta).
10
Upaljena lampica na USB hardlock-u oznaie njegovo ispravno postavljanje Kada ste postavili hardlock, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e otpoeti instalacija. U sluaju da se ne radi o prvoj instalaciji programa na dati raunar, program e preskoiti prethodno opisanu proceduru i odmah otpoeti sa instalacijom programa. Na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda:
Iz zatvorene liste izaberite jezik instalacije i aktivirajte komandno polje OK.
11
Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korienja programa. Dobro ga prouite, i samo u sluaju da se slaete sa njim, postavite na ukljueno stanje prekida Slaem se sa ugovorom. Nakon toga, bie dostupno i komandno polje Next, ijim aktiviranjem e procedura instalacije biti nastavljena.
12
U ovom dijalog box-u, odreuje se da li se radi o pojedinanoj ili pak mrenoj instalaciji programa. Klikom mia na ikonu Pojedinana, postavite ovaj tip instalacije za tekui i aktivirajte komandno polje Next. U sluaju da na Vaem raunaru nije instaliran program AutoCAD, pojavie se odgovarajue obavetenje, nakon ega e procedura instaliranja programa ArmCAD 2005 biti prekinuta.
Ukoliko je na vaem raunaru instalirano vie verzija programa AutoCAD, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
U prikazanom dijalog box-u se vri izbor verzije programa koju elite da instalirate. Napomenuemo da se aktiviranjem komandnog polja Back, u bilo kom dijalog box-u, moete vratiti na prethodni korak instalacije, dok pomou komandnog polja Cancel moete odustati od cele procedure instalacije programa. Za nastavak instalacije, postavljanjem na ukljueno
13 stanje odgovarajueg prekidaa, izaberite eljenu verziju AutoCAD -a i aktivirajte komandno polje Next.
U edit box-u Vlasnik licence upiite taan naziv Vae firme, obzirom da e se taj podatak ispisivati u dnu svake strane hartije Vaeg projekta. Napomenuemo da ste se ugovorom prethodno obavezali da napiete ispravno ime korisnika licence. U edit box-u Registracioni broj paljivo zadajte taan serijski broj instalacije, koji ste dobili od Vaeg distributera. Nakon ovoga, aktivirajte komandno polje Next.
U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako niste zadovoljni ponuenom putanjom, imate mogunost ili da u edit box-u Instalacioni direktorijum zadate proizvoljno mesto na disku, ili da klikom na komandno polje, koje se nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete eljenu putanju. Kada ste odredili mesto na disku, za nastavak instalacije aktivirajte komandno polje Next. U sluaju da je u zadatom direktorijumu za instalaciju ve ranije instaliran program, program e izdati upozorenje i omoguiti Vam da zadrite postojee datoteke, ili da ih zamenite sa novim.
14
Da biste se lake odluili za jednu od programom predvienih akcija, naveemo listu datoteka u kojima se uvaju podaci koji su dostupni za promenu u toku rada sa programom: ArmCAD4.$bto ArmCAD4.$bts ArmCAD4.$btm ArmCAD4.$bk ArmCAD4.$bpd ArmCAD4.$bp ArmCAD4.$har Baza tipskih oplata Baza tipskih ipki Baza tipskih mrea Baza tipskih komentara Baza podupiraa Baza propisa (podaci koji se zadaju u okviru naredbe Propisi) Baza tipskih hartija koje se koriste pri kreiranju izvetaja (specifikacija, rekapitulacija) ArmCAD4.$eds Konfiguraciona datoteka koja se kreira pomou naredbe Parametri. ArmCAD4.$sks Stil kotiranja ipki u podunom izgledu ArmCAD4.$skp Stil kotiranja ipki u poprenom preseku ArmCAD4.$skso Stil kotiranja serija u osnovi ArmCAD4.$sksd Stil kotiranja serija u podunom preseku ArmCAD4.$sksp Stil kotiranja serija u poprenom preseku ArmCAD4.$skm Stil kotiranja mrea ArmCAD4.$skf Stil kotiranja specifikatora Ako ste u toku ranijeg rada sa programom sve baze prilagodili svojim potrebama, preporuujemo da aktivirate komandno polje Yes, to e dovesti samo do inoviranja izvrnih programa, dok e konfiguracione datoteke ostati nepromenjene.
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Finish, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj instalaciji.
15
Aktiviranjem komandnog polja OK, instalacioni program e zavriti svoj rad. U sluaju da hardlock nije prikljuen na raunar, program e obustaviti postupak instalacije i izdae odgovarajue upozorenje.
Ako je pak hardlock prikljuen na raunar, a pogreili ste pri zadavanju registracionog broja, komandno polje Finish e biti nedostupno za aktiviranje. U samom dijalog box-u, program e napisati informaciju da je zadat pogrean registracioni broj.
U ovom sluaju Vam preostaje da se pomou komandnog polja Back vratite na dijalog box za zadavanje registracionog broja i da ga zadate ispravno.
16
1.2.2
Mrena instalacija
Da bi program mogao da radi na svim raunarima u mrei, neophodno je da meu njima bude uspostavljen barem jedan od protokola: TCP/IP, NETBIOS ili IPX. Sam postupak mrene instalacije, odvija se u dva koraka. U prvom se na disk servera instalira serverska instalacija, a u drugom se sa diska servera vri klijentska instalacija, na svim terminalima na kojima je potrebno izvravati program. Pored toga, na serveru mora biti stalno podignut (aktivan) HASP License Manager, program koji kontrolie rad mrenog hardlock-a. Kako server slui samo za postavljanje hardlock-a, i smetanje izvrnih programa, to performanse servera uopte ne utiu na brzinu rada programa. Mnogo je vanije da sama mrea bude dovoljno brza, kako bi se provera prisustva hardlock-a to bre odvijala. Serverska instalacija Kako performanse servera ne utiu na brzinu rada programa, to za server moete proglasiti bilo koji raunar u mrei. Znai, bitno je da na njemu bude izvrena serverska instalacija programa, prikaen mreni hardlock i podignut HASP License Manager. Obzirom da pri instalaciji, program u Registry upisuje niz podataka koji su neophodni za rad izvrnog programa, to je potrebno da se na server log-ujete kao Administrator. Na serveru, sa instalacionog CD-a pokrenite program \ArmCAD 2005\Setup.exe, i sprovedite potpuno isti postupak kao i kod pojedinane instalacije (vidi poglavlje 1.2.1). Sve ranije opisano za postavljanje USB hardlock-ova vai i ovde. Svakako da je u ovom sluaju, za tip instalacije potrebno odabrati ikonu Mrena.
Instalacija HASP License Manager-a Nakon zavrene serverske instalacije programa, potrebno je na serveru instalirati program HASP License Manager. Sa instalacionog CD-a pokrenite program \Hasp\LMSETUP.EXE.
17
Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog box:
Ponuena su dva naina instalacije: Application (nhsrvw32.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows aplikaciju Service (nhsrvice.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows servis.
Instalacija HASP License Manager-a kao Windows aplikacije Ukoliko se izabere nain instalacije Application (nhsrvw32.exe) i aktivira komandno polje Next, pojavie se dijalog box u kome se moe podesiti (ili prihvatiti predloeni) instalacioni direktorijum HASP License Manager-a.
18
Izborom komandnog polja Next, otvorie se dijalog box u kome se moe izabrati da se program stavi u Startup Folder i automatski startuje pri svakom pokretanju Windows-a (a nakon Login-a). Ukoliko se to ne izabere, onda se HASP License Manager mora svaki put startovati preko: Start Programs HASP License Manager HASP License Manager.
Izborom komandnog polja Next, u ovom ali i u nekoliko narednih dijalog box-ova, doi e se do kraja instalacije HASP License Manager-a. Instalacija HASP License Manager-a kao Windows servisa Ovaj nain instalacije omoguava automatsko startovanje HASP License Manager-a pri svakom podizanju (restartu) raunara i to pre Login procedure. Ovaj nain je naroito pogodan za prave servere jer eliminie potrebu za bilo kakvom administracijom. Rad sa HASP License Manager-om Znak da je HASP License Manager aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:
19
Crvena ikona oznaava da je HASP License Manager aktivan Duplim klikom mia preko ove ikone, pojavie se maksimizovani prozor HASP License Manager-a.
Izborom naredbe Exit, prozor HASP License Manager-a moete opet minimizovati. U sluaju da ovaj program nije stratovan na serveru, neete moi da pristupite mrenom hardlock-u ni sa jednog od povezanih raunara u mrei, ime e biti onemoguen i sam rad izvrnog programa. Napomenuemo da ukoliko elite da program izvravate i na serveru, morate i na njemu izvriti klijentsku instalaciju programa, na isti nain kao i na ostalim raunarima na mrei. Klijentska instalacija Sa raunara na kome elite da radite sa programom potrebno je da se pozicionirate na disk servera, i iz direktorijuma gde je prethodno izvrena serverska instalacija pokrenete instalacioni program Setup.exe. Znai klijentska instalacija se ne vri sa instalacionog CD-a, ve sa diska servera, i to iz direktorijuma gde je izvrena serverska instalacija. Ako niste menjali default putanju koju je instalacioni program ponudio pri serverskoj instalaciji, onda se ona nalazi na disku servera u direktorijumu C:\ArmCAD 2005 Server\.
Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.

20
U ovom dijalog box-u se vri izbor vrste klijentske instalacije. U sluaju da se izabere Klijentska instalacija bez kopiranja izvrnih fajlova sa servera na radnu stanicu, na klijentsku mainu se nee kopirati ni jedan izvrni fajl. Umesto toga program e se startovati pozivanjem izvrnih fajlova direktno sa servera. Ova varijanta je pogodna za male, brze i slabo optereene mree i prednost joj je u tome to je mogue neuporedivo lake auriranje i instalacija novih verzija programa. Naime, instalacijom nove verzije programa na serveru, svi klijenti automatski dobijaju novu verziju. U sluaju da se izabere Klijentska instalacija sa kopiranjem izvrnih fajlova sa servera na radnu stanicu, tada e se svi izvrni fajlovi iskopirati na klijentsku mainu. Ova varijanta je pogodna za mree sa veim brojem korisnika, mree koje su optereenije ili mree koje imaju manju propusnu mo. Prednost joj je to ne izaziva poveanje mrenog saobraaja i zaguenje servera pri startovanju, a samim tim se program bre startuje. Da bi se instalirala novija verzija, potrebno je posle serverske instalacije ponovo izvriti klijentsku instalaciju na svakom raunaru. Nakon izbora vrste klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next. U sluaju da na Vaem raunaru nije instaliran program AutoCAD, pojavie se odgovarajue obavetenje, nakon ega e procedura instaliranja programa ArmCAD 2005 biti prekinuta.
Ukoliko je na vaem raunaru instalirano vie verzija programa AutoCAD, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
21
I ovde je, isto kao i kod pojedinane instalacije programa, potrebno odabrati verziju programa koju elite da instalirate. Nakon izbora eljene verzije, aktivirajte komandno polje Next.
U ovom dijalog box-u potrebno je zadati mesto na disku, gde e biti instalirana klijentska instalacija, i aktivirati komandno polje Next.
22
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Finish, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.
Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sprovedite i na ostalim raunarima u mrei, na kojima elite da koristite program.
23
1.3 Deinstalacija programa

U sluaju da elite da ponitite instalaciju programa, tada je potrebno da iz Start menija aktivirate opciju Settings Control Panel.
U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Add or Remove Programs i otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
U prikazanoj listi svih instaliranih programa selektujte program ArmCAD 2005 i aktivirajte komandno polje Change/Remove. U sluaju da elite da uklonite serversku instalaciju, selektujte program ArmCAD 2005 Server, a u sluaju klijentske instalacije program ArmCAD 2005 Client. Kako je ovo destruktivna akcija, to e program zahtevati njenu potvrdu.
24
Aktiviranjem komadnog polja Yes, otpoee postupak deinstalacije, a na ekranu e se ubrzo pojaviti informacija o uspenom deinstaliranju programa.
Aktiviranjem komandnog polja OK, program ArmCAD 2005 e biti definitivno uklonjen sa raunara, a Windows e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za deinstalaciju ranije instaliranih programa.
1.4 Pokretanje programa

Kako program u svom radu stalno proverava prisustvo hardlock-a, to ga pre samog pokretanja programa obavezno stavite na LPT, odnosno USB port vaeg raunara. Sam program se pokree iz Start menija izborom opcije Programs Radimpex ArmCAD 2005. U sluaju klijentske instalacije, potrebno je odabrati opciju Programs Radimpex ArmCAD 2005 Client. U oba sluaja, na ekranu e se ubrzo pojaviti prvo ulazna maska, a potom i sam izgled programa ArmCAD 2005.
25
Sada je potrebno da zadate glavnu razmeru crtea, na nain koji je opisan u poglavlju 11.5 Podeavanje razmere crtea. Prilikom prvog startovanja programa, Toolbar-ovi sa ikonama svih ArmCAD-ovih naredbi su postavljeni na crtakoj povrini AutoCAD-a i potrebno ih je rasporediti po obodu povlaenjem miem. Dodatne operacije sa Toolbar-ovima (iskljuivanje, ukljuivanje, pravljenje novih ili modifikacija postojeih) odvijaju se pomou AutoCAD-ove naredbe Tools Customize Toolbars, ije je funkcionisanje objanjeno u dokumentaciji programa AutoCAD.
26
1.5 Osnovna koncepcija programa

Kako je program ArmCAD 2005 pisan u programskom jeziku C++ i pomou biblioteke Object ARX vezan za AutoCAD, to on ne moe da radi samostalno, ve iskljuivo u okruenju programskog paketa AutoCAD (verzija 2004, 2005 i novije). Ovakva koncepcija omoguava potpunu kompatibilnost ovih programa i mogunost njihove direktne komunikacije. To praktino znai da je ArmCAD 2005, AutoCAD-ov pod-program koji je specijalizovan za iscrtavanje detalja armature po svim crtakim pravilima koja vae u okruenju samog programa AutoCAD. ArmCAD-ove naredbe su smetene u padajuem meniju ArmCAD, i mogu se ravnopravno pozivati kako iz ovog padajueg menija, tako i pomou ikona koje su smetene u ArmCADovom Toolbar-u. Armatura koja se iscrtava u programu, nainom pozicioniranja je jasno razdvojena na obinu i mreastu armaturu. Entiteti kreirani pomou programa ArmCAD 2005, u sebi sadre i sve neophodne numerike podatke, tako da se u svakom trenutku rada sa programom moe automatski kreirati tablica specifikacije i rekapitulacije armature koja odgovara trenutnom stanju na crteu. Pored velike lakoe kojom se detalji armature i odgovarajue specifikacije mogu kreirati, jedna od glavnih prednosti ovog programa je mogunost uitavanja eksportovanih datoteka iz Radimpex-ovog programa za statiki proraun: Tower 5. Naime, usvojenu armaturu u ovom programu, ArmCAD 2005 je u stanju da izpozicionira i kreira kako planove oplate, tako i prave detalje armiranja. Malim izmenama na ovako eksportovanim crteima (statiki modeli obino ne odgovaraju potpuno arhitektonskim podlogama), na najbri mogui nain se mogu kreirati definitivni izvoaki projekti. Program ArmCAD 2005 je kompatibilan unazad, to znai da je omogueno uitavanje datoteka koje su kreirane sa programom ArmCAD 2000. Pri uitavanju ovih datoteka vri se konverzija svih entiteta, kao i konverzija propisa. Procedura konvertovanja propisa je ista kao kod naredbe Propisi, kada se promeni tekui propis za crte koji sadri armaturu (vidi poglavlje 11.3). Iako smo ve na poetku ovog poglavlja rekli da je program ArmCAD 2005 potpuno kompatibilan sa programom AutoCAD, i da sve AutoCAD-ove naredbe rade na isti nain kao i kada se ovaj program koristi bez dodatka za crtanje armature, u daljem tekstu emo ipak staviti akcenat na neke najvanije stvari koje se tiu njihove kompatibilnosti: - Kako je format ArmCAD-ovih i AutoCAD-ovih datoteka potpuno isti (*.dwg), to znai da se za iscrtavanje armature kao podloga moe koristiti bilo koja od ranije kreiranih AutoCAD-ovih datoteka (pomou naredbe File Open se uita neka od postojeih datoteka), ili se pak pomou naredbe File New moe otvoriti prazan crte. Takoe, to znai i da se ArmCAD-ovi crtei mogu otvarati u samom AutoCAD-u, kod koga nije instaliran program ArmCAD 2005. Tada svakako neete moi da interveniete nad kreiranom armaturom, ali ete takve datoteke moi recimo da tampate ili da ih kao podlogu koristite za druge namene. - Isto kao i u AutoCAD-u, sve se crta u AutoCAD-ovim crtakim jedinicama, pri emu se u okviru naredbe Razmera, za svaki crte posebno, definie emu odgovara jedna AutoCADova jedinica. Uzeemo za primer da elite da jedna AutoCAD-ova jedinica treba da predstavlja jedan santimetar. Prema tome, ako koristite gotove AutoCAD-ove crtee kod kojih jedna crtaka jedinica ne odgovara jednom santimetru, tada je neophodno da pre samog crtanja armature, pomou naredbe Modify Scale uspostavite ovaj odnos. Ako su pojedini delovi AutoCAD-ovog crtea crtani u razliitim razmerama, tada ih sve iskalirajte tako da na svim delovima crtea bude uspostavljen ovaj odnos.
27
- Kako se svi ArmCAD-ovi entiteti prema pravilima AutoCAD-a smetaju na tekui layer, to je na korisniku da eventualno pomou naredbe Format Layer otvori novi layer i postavi ga za tekui pre nego to krene sa postavljanjem armature na crte. Odabrana boja tog layer-a nee imati nikakav uticaj na ArmCAD-ove entitete, obzirom da je programom, pomou naredbe ArmCAD Podeavanja Parametri (vidi poglavlje 11.1), omogueno proizvoljno postavljanje boja za sve entitete na crteu koji predstavljaju armaturu. Ovakva koncepcija daje niz prednosti u radu sa programom, obzirom da otvaranjem proizvoljnog broja layer-a za crtanje, armaturu moete grupisati u odreene celine a da pri tome ne pokvarite osnovnu konfiguraciju boja koja e se koristiti pri tampanju crtea. Kao tipian primer, naveemo recimo sluaj kada zbog jedinstvene specifikacije elite da na istom crteu prikaete armaturu i u gornjoj i u donjoj zoni ploe. Postavljanjem armature iz donje zone u jedan, a gornje u drugi layer, njihovim naizmeninim ukidanjem vidljivosti dobiete za tampu dva znatno preglednija crtea, pri emu e lista pozicija armature biti jedinstvena za obe zone. - Pri svakoj promeni svojih entiteta, program ArmCAD 2005 ita potrebne podatke iz samih entiteta. Ukoliko je layer, na kome se nalaze ArmCAD-ovi entiteti koji se menjaju, zakljuan, program e automatski izvriti otkljuavanje datog layer-a i ispisae odgovarajue obavetenje na komandnoj liniji. - Kako se veliina tekstova u kotama ArmCAD-ovih entiteta zadaje u milimetrima na hartiji pri tampi, to je vano da pre samog crtanja pomou naredbe ArmCAD Podeavanja Razmera odaberete glavnu razmeru na crteu (vidi poglavlje 11.5). Na osnovu zadate razmere i zadate veliine tekstova na hartiji pri tampi, program e svim tekstovima preraunati odgovarajuu veliinu u AutoCAD-ovim crtakim jedinicama. - Gotovo sve AutoCAD-ove naredbe za manipulaciju sa elementima crtea (Erase, Copy, Mirror, Move, Rotate, ...), imaju isto dejstvo i kada se selektuju ArmCADovi entiteti. Pored toga, ArmCAD-ovi entiteti imaju ugraene i specifine grip-ove, ijim razvlaenjem se moe lako uticati na geometriju armature. Program e svakako voditi rauna da se promena geometrije na jednoj poziciji armature automatski odrazi i na ostale ipke iste pozicije koje se nalaze na drugim mestima na crteu. Uopte uzevi, pri svim intervencijama program e stalno aurirati i kontrolisati validnost trenutnog stanja crtea. - Kako se u graevinskoj praksi esto javljaju potpuno isti ili slini elementi konstrukcije, to su AutoCAD-ove naredbe za rad sa blokovima crtea dostupne i kada se u njihovom sadraju nalazi armatura. Pri kreiranju bloka sa armaturom, program u njega snima i sve neophodne numerike podatke (redni broj pozicije, prenik, broj komada, naziv pozicije oplate kojoj ta armatura pripada, itd.), kako bi pri kasnijem ubacivanju bloka u novi ili isti crte, mogao da kreira potpuno regularno stanje na crteu. Naime, pri ubacivanju bloka na crte, program za svaki entitet iz bloka koji predstavlja armaturu, vri sledeu analizu. Prvo proverava da li pridrueni naziv pozicije oplate za datu armaturu postoji u sastavu tekueg crtea i ako ne postoji, otvara novu poziciju oplate na crteu i datu poziciju armature smeta sa ostalim nepromenjenim podacima u nju. Ako u sastavu crtea postoji isti takav naziv pozicije oplate, tada program vri analizu da li je dati redni broj pozicije armature slobodan i ako jeste, smeta je pod datim rednim brojem. Armatura e biti smetena pod istim rednim brojem i ako ta pozicija armature nije slobodna, ali samo pod uslovom da je potpuno ista i po pitanju geometrije i po pitanju numerikih podataka kao i pozicija na crteu. Ako je dati redni broj pozicije zauzet i geometrija te pozicije ne odgovara geometriji pozicije iz bloka, tada program pretrauje da li takva pozicija armature postoji pod nekim drugim rednim brojem ili ne. Ako postoji, onda poziciji armature iz bloka program dodeljuje taj redni broj, a ako ne postoji onda pozicija armature iz bloka dobija prvi slobodan redni broj pozicije u listi pozicije oplate na crteu. Isto vai i za naredbe Cut i Copy, pomou kojih se selektovani deo crtea prvo snima u clipboard, a potom pomou naredbe Paste proizvoljan broj puta ubacuje u sastav crtea. Napomenuemo da se ubaeni blokovi
28 obavezno moraju explodirati pomou AutoCAD-ove naredbe Modify Explode, jer e u protivnom oni biti nedostupni za selektovanje pomou ArmCAD-ovih naredbi.
29
2. CRTANJE OPLATE
2.1 Rad sa listom pozicija oplata (POZICIJE OPLATA)
Izborom naredbe Pozicije oplata, iz padajueg menija ArmCAD Oplata ili , otvara se dijalog box sledeeg izgleda: klikom mia na ikonu
Izgled dijalog box-a za definisanje pozicija oplata U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista svih pozicija oplata koje se nalaze u sastavu crtea. Ovde se pod pojmom Pozicija oplate, podrazumeva naziv konstruktivnog elementa (ram, greda, stepenite, meuspratna konstrukcija itd.) kome e se pridruiti armatura koja se kasnije bude iscrtavala. Ovakva organizacija podataka Vam omoguava, da na jednom crteu imate proizvoljan broj nezavisnih konstruktivnih elemenata, i da za svaki od njih kasnije dobijete posebnu specifikaciju armature (u okviru jedinstvene tablice specifikacije, pozicije armature e biti jasno razdvojene zadatim nazivima pozicija oplata). Pozicija oplate se na crteu ne vidi (fiziki nije opipljiva), ve je njena uloga samo da armaturu koja se iscrtava na crteu grupie u odreene celine. Za svaku od definisanih pozicija oplate, numeracija pozicija ipki armature kree od rednog broja 1 pa nadalje. Pri otvaranju novog crtea, program automatski kreira jednu poziciju oplate i po default-u joj dodeljuje naziv noname. Pored proizvoljnog naziva, poziciji oplate se moe pridruiti i podatak o koliini. Naime, pri izradi specifikacije, program e sve koliine upotrebljene armature u datoj poziciji oplate pomnoiti sa ovde zadatim brojem. Ako se neka greda recimo ponavlja u nekom objektu 5 puta, tada se armatura na crteu postavlja za jednu gredu, a u poziciji oplate se definie koliina 5. Na ovaj nain e u specifikaciji armature sve koliine dobiti 5 puta vee vrednosti i odgovarae potrebnoj armaturi za sve ovakve grede u konstrukciji. Dodavanje nove pozicije oplate u listu odvija se aktiviranjem komandnog polja Dodaj. Nova pozicija oplate e biti dodata u listu odmah ispod pozicije oplate koja je bila selektovana neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj. Selekcija pozicije oplate se vri klikom mia, a selektovana pozicija je jasno naznaena u listi. Naziv pozicije oplate i podatak o koliini se unose direktno u list box-u, tako to se miem obelei polje u koloni Naziv (Koliina) i sa tastature se unese naziv pozicije (podatak o
30 koliini). Na isti nain se moe promeniti naziv i podatak o koliini bilo koje pozicije oplate koja se nalazi u listi bez ikakvih posledica na sam crte. Uklanjanje pozicije oplate iz liste se vri aktiviranjem komandnog polja Brii. Kako se u sastavu crtea mora nalaziti barem jedna pozicija oplate, to e ova naredba biti neaktivna ako se u listi nalazi samo jedna pozicija oplate. Sa leve strane naziva pozicije oplate, nalazi se marker koji oznaava da li je datoj poziciji oplate ve pridruena neka armatura ili nije. Simbol X oznaava da je oplata prazna, dok simbol oznaava da je datoj poziciji oplate pridruena neka od armatura. Ako se komandno polje Brii aktivira kada je selektovana neka od pozicija oplata koja ve u sebi sadri armaturu, program e izdati sledee upozorenje:
Izbor komadnog polja Da e selektovanu poziciju oplate ukloniti iz liste, a ujedno e i sva armatura, koja je ranije pridruena datoj poziciji oplate, biti uklonjena sa crtea. Komandna polja Gore i Dole e biti aktivna jedino ako se u listi oplata nalazi vie od jedne oplate, i pomou njih se trenutno selektovanoj poziciji oplate vri promena poloaja u listi na gore, odnosno na dole. Izborom komandnog polja OK dijalog box e biti zatvoren, a trenutno selektovana pozicija oplate u listi e postati tekua, odnosno sva armatura koja se nadalje bude iscrtavala, bie pridruena tako postavljenoj tekuoj poziciji oplate. Napomenuemo da se tekua pozicija oplate moe menjati i u okviru naredbi za postavljanje i editovanje armature, o kojima e biti vie rei kasnije.
31
2.2 Crtanje tipskih oplata (TIPSKA OPLATA)

Pomou naredbe Tipska oplata imate mogunost da brzo kreirate plan oplate za neke od ranije definisanih oblika konstrukcija. Izborom ove naredbe, iz padajueg menija ArmCAD Oplata ili klikom mia na ikonu , otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za izbor tipskih oplata U gornjem delu dijalog box-a su prikazani svi oblici oplata koji se trenutno nalaze u bazi, a aktiviranjem komandnih polja i vri se promena tekue strane, odnosno listanje gore i dole, u sluaju da je u bazu ubaeno toliko tipskih oplata da se one ne mogu sve istovremeno prikazati. Izbor oplate iz baze tipskih oplata se vri dvostrukim klikom mia na sliku eljene oplate. U centralnom delu dijalog box-a se nalazi slika oplate koja je prethodno odabrana iz baze tipskih oplata. Kako oplate mogu biti proizvoljnih oblika, omogueno je zumiranje i pomeranje prikaza izgleda oplate. Zumiranje je mogue izvriti okretanjem tokia mia ili pomou nekoliko posebnih komandi: CTRL+ levo dugme mia = Zum prozor. Dok je pritisnut taster CTRL klik na levo dugme mia e odabranu taku obeleiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba uveati, a sledei klik na levo dugme mia e odabranu taku protumaiti kao suprotni ugao pravougaone oblasti i uveanje e biti izvreno. CTRL+ srednje dugme mia = Zum sve. CTRL+ desno dugme mia = Zum prethodni. Pomeranje prikaza izgleda oplate se izvrava klikom na srednje dugme mia i pomeranjem istog.
Na ovaj nain se mogu zumirati i pomerati i svi oblici oplata koji su prikazani u gornjem delu dijalog box-a. Check box-ovi Rotacija oko X ose i Rotacija oko Y ose, slue za osno preslikavanje oplate u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove moete simultano postavljati na ukljueno i iskljueno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crteu.
32
Check box-ovi za osno preslikavanje odabrane oplate Kako je programom predviena mogunost automatskog kotiranja izabrane oplate, iznad komandnog polja OK se nalazi zatvorena lista Stil kotiranja koja sadri sve stilove kotiranja definisane u AutoCAD-u, pomou naredbe Format Dimension Style. Postavljanjem za tekui nekog od ovih stilova, definie se stil kotiranja izabrane oplate na crteu.
Zatvorena lista za izbor tekueg stila kotiranja koji je definisan na nivou AutoCAD-a U svim prelomnim takama oplate, program postavlja mreu horizontalnih i vertikalnih linija i njihova meusobna rastojanja parametrizuje, odnosno oznaava ih slovima abecede. Pored toga, program po default-u u donji levi ugao mree postavlja crvenu krunu, a u gornji desni ugao mree crvenu kvadratnu taku. Krunu taku emo nadalje zvati Taka 1 a kvadratnu Taka 2. Ove dve take formiraju pravougaonu oblast pomou koje se definie geometrija
33 oplate na crteu. Naime, aktiviranjem komandnog polja OK, program e zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da odredite prvo poloaj take 1 na crteu. Taka 1: Nakon izbora ove take, program e zahtevati da zadate i taku koja odreuje ugao cele oplate u odnosu na horizontalu. Taka koja odreuje ugao: Kada je definisan i ugao nagiba oplate u odnosu na horizontalu, program e zahtevati da zadate taku 2. Taka 2: Kako oplata moe biti potpuno proizvoljnog oblika, nakon izbora take 2 program zahteva unoenje taaka koje e definisati dimenzije oplate koje nisu tano odreene izborom take 1 i take 2. Unutranja taka: Broj unutranjih taaka zavisi od kompleksnosti geometrije izabrane oplate. Tokom unoenja ovih taaka program prikazuje izgled oplate u Drag modu. Crvena boja linija oplate u Drag modu znai da izabranu taku nije mogue uneti, odnosno da ona ne odreuje traenu dimenziju oplate. utom bojom je prikazana pomona linija koja pokazuje koje unutranje dimenzije oplate odreuje traena taka. Kada zadate sve unutranje take, program e zahtevati da zadate i taku koja odreuje udaljenost kota od ivica oplate. Poloaj kota (Kraj) <Kraj>: Nakon izbora ove take program kotira postavljenu oplatu i zavrava naredbu, dok izbor podopcije Kraj sa komandne linije oznaava kraj naredbe bez kotiranja oplate.
Prikaz iskotirane oplate
34 Obzirom da ponuene take ne moraju odgovarati vaim konkretnim potrebama, to je programom omogueno i da sami odaberete koje e dve take biti referentne za definisanje geometrije oplate. Naime, u samom dijalog box-u, dovoenjem mia u okolinu neke od presenih taaka, desnim klikom mia postavljate taku 1, a pritiskom na taster Shift i desnim klikom mia taku 2.
Promenjen poloaj taaka 1 i 2 Pri izboru take 1 nema nikakvog ogranienja, odnosno moete je postaviti u bilo koju presenu ili srednju taku mree koju formiraju horizontalne i vertikalne linije provuene kroz sve prelomne take oplate. Odabrani poloaj take 1, ujedno e odrediti i sve mogue poloaje take 2. Naime, kod oplata koje imaju gabarit u oba pravca, za poloaj take 2 ete moi da izaberete samo take koje nisu kolinearne sa takom 1. Da bismo Vam olakali ovaj izbor, dovoenjem mia u okolinu svake od taaka sa mree, ili srednje take mree, program datu taku markira ili krunim ili pravougaonim simbolom, u zavisnosti od toga koju je taku mogue na tom mestu postaviti. Kao to smo ve na poetku rekli, sva meusobna horizontalna i vertikalna rastojanja prelomnih taaka oplate su parametrizovana i oznaena slovima abecede. Klikom mia preko bilo kog od ovih slova, aktivan postaje i edit box koji se nalazi iznad zatvorene liste sa stilovima kotiranja, te u njemu selektovanom rastojanju moete zadati tanu numeriku vrednost ili neko drugo slovo abecede.
35
Edit box za definisanje duine trenutno selektovanog segmenta D Nakon zadavanja vrednosti u edit box-u, na crteu e se umesto datog slova pojaviti zadata numerika vrednost, odnosno zadato slovo abecede.
Za duinu segmenta D je zadata vrednost 40
36
Dimenzija segmenta D je odreena tako da ona predstavlja 40% od dimenzije C Ako elite da zadatu vrednost ponitite, odnosno da dato rastojanje nema tanu duinu, tada je potrebno da u edit box-u tom rastojanju pridruite neko slovo abecede. Klikom mia na bilo koju horizontalnu ili vertikalnu ivicu oplate, aktivan postaje isti edit box kao da ste kliknuli na neko od slova na crteu. Ako je izabrana ivica oplate odreena sa 2 prelomne take, uneta numerika vrednost e zameniti slovo abecede kojim je oznaeno rastojanje izmeu tih taaka. U sluaju da se na izabranoj ivici oplate nalazi vie od 2 prelomne take, ispred edit box-a e pisati Duina=, a uneta numerika vrednost bie raspodeljena izmeu svih slova kojima su oznaena rastojanja prelomnih taaka, u meusobnom odnosu koji je zadat pri ubacivanju oplate u bazu tipskih oplata.
37
Klikom mia je selektovana ivica oplate koje se sastoji od zbira segmenta A+B+A
Zadavanjem duine od 100, vrednosti segmenata A i B su proraunate prema njihovom meusobnom odnosu Klikom mia na kosu ivicu oplate, ispred edit box-a e pisati Ugao=, a uneta numerika vrednost e odrediti nagib ivice oplate u odnosu na horizontalu.
38
Selektovana je kosa ivica oplate za promenu ugla njenog nagiba
Selektovanoj kosoj ivici je zadat nagib od 45 U zavisnosti od zadatih numerikih vrednosti parametrima tipske oplate, pri njenom postavljanju na crte razlikujemo tri osnovna sluaja: Oplate kojima su sve dimenzije segmenata poznate U ovom sluaju moete izabrati samo poloaj take 1 (obzirom da su sve dimenzije oplate poznate, taka 2 nema nikakvog smisla), a pri postavljanju oplate na crte program zahteva da zadate samo taku 1 i taku koja odreuje ugao nagiba cele oplate u odnosu na horizontalu.
39 Oplate kojima su u jednom od dva mogua pravca poznate duine projekcija svih segmenata Pri izboru take 1 nema nikakvog ogranienja, dok za taku 2 moete izabrati neku od taaka koje se nalaze na dui kojoj pripada taka 1, a istovremeno je normalna na pravac za koji su sve dimenzije poznate. Pri postavljanju oplate na crte program nee zahtevati da zadate taku koja odreuje ugao nagiba cele oplate u odnosu na horizontalu, zato to je taj ugao u ovom sluaju odreen zadavanjem taaka 1 i 2. Nakon zadavanja take 2 program e zahtevati da unesete unutranje take. Izuzetak predstavlja sluaj kada je nepoznata dimenzija samo jednog segmenta, te e ona biti odreena zadavanjem take 2. Oplate kod kojih nisu poznate duine projekcija svih segmenata, ni za jedan od dva mogua pravca Ni u ovom sluaju pri izboru take 1 nema nikakvog ogranienja, dok izbor take 2, kao i zahtev za zadavanje unutranjih taaka pri postavljanju oplate na crte, zavisi od broja segmenata sa nepoznatim dimenzijama. Na kraju emo napomenuti, da e ovako kreirana tipska oplata biti smetena na tekui Layer, a njegova boja e ujedno odrediti i boju u kojoj e oplata biti prikazana.
2.3 Crtanje pomonih linija za lake odreivanje poloaja armature (POMONE LINIJE)
Kako se geometrija ipki armature iscrtava definisanjem njenih prelomnih taaka, to ete verovatno zbog lakeg odabira ovih taaka imati potrebu da na nekom pomonom layeru iscrtate niz pomonih linija. Iako ete za ovu namenu imati na raspolaganju sve AutoCADove naredbe (Line, Polyline, Circle, Arc, ...), mi smo razvili i naredbu Pomone linije, koja je samo mala modifikacija AutoCAD-ove naredbe Offset. Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Oplata ili klikom mia na ikonu odredite rastojanje na kome je potrebno postaviti pomone linije: Rastojanje: Nakon zadavanja rastojanja, program e zahtevati da sa crtea selektujete objekte za koje elite da postavite pomone linije: Selektovanje objekata: Obzirom da se istovremeno stajati na komandnoj liniji oznaite kraj selekcije. Pri postavljati pomone linije u mreastu armaturu. Taka koja odreuje stranu: Sada je potrebno da izborom take sa crtea odredite stranu na kojoj e program iscrtati pomone linije, ime e naredba biti zavrena. Kao to ste i sami mogli da primetite, tok naredbe je gotovo isti kao i kod AutoCAD-ove naredbe Offset, s tim to se pomou ove naredbe pomone linije smetaju na trenutno aktivan layer, dok kod Offset-a zadravaju layer na kome se nalazi selektovani entitet. Pored toga, program pomone linije koje se postavljaju na uglovima produuje, odnosno skrauje do njihove presene take.
, program e zahtevati da
mogu postavljati pomone linije za vie objekata, ova poruka e sve dok pritiskom na taster Enter ili desnim klikom mia ne selektovanju objekata nema ogranienja. To znai da se mogu odnosu na oplatu (sve bitne AutoCAD-ove vrste linija), obinu i
40
Na kraju, napomenuemo jo jednom da se isti efekat moe postii i pomou AutoCAD-ovih naredbi, s tim to e postupak biti mnogo dui, obzirom da ete pored naredbe Offset morati da koristite i naredbu Change za prebacivanje konstruisanih linija na poseban layer, kao i naredbe Extend i Trim za dobijanje presenih taaka na pomonim linijama.
41
3. CRTANJE IPKI U PODUNOM IZGLEDU

U okviru padajueg menija ArmCAD ipka, nalazi se niz naredbi za postavljanje pojedinanih ipki armature. Pre nego to krenemo na same naredbe, objasniemo osnovnu koncepciju programa. Kako svaka od iscrtanih ipki na crteu mora biti vezana za odreeni redni broj pozicije, to se mogu javiti dva osnovna sluaja, i to, ili da se definie potpuno nova pozicija armature, ili da se ve definisana pozicija armature postavi na neko drugo mesto na crteu. Za iscrtavanje geometrije nove pozicije nude se dve mogunosti. Ili da se iz baze preuzme neki od ve definisanih oblika i postavi na crte, ili da se geometrija nove pozicije definie iscrtavanjem njenih prelomnih taaka na samom crteu. Kako se u praksi esto javlja potreba za predstavljanjem armature u nekom drugom obliku od stvarnog, to i pri postavljanju postojee pozicije ipke na crte mogu nastupiti dva sluaja. Ili da se postojea pozicija na crteu predstavi u ve definisanom stvarnom obliku, ili da se predstavi na crteu sa drugaijom geometrijom. Pomou sledee etiri naredbe se iscrtavaju nove i stare pozicije armature: Proizvoljna Tipska Postojea Reprezent na crte se postavlja nova pozicija armature, iscrtavanjem njenih prelomnih taaka na samom crteu. na crte se postavlja nova pozicija armature ija geometrija odgovara predefinisanom obliku iz kreirane baze tipskih ipki. na crte se postavlja postojea pozicija armature ija je geometrija ve ranije definisana. na crte se postavlja postojea pozicija armature, ali sada sa drugaijom geometrijom od ranije definisane.
Sada emo pojasniti i tretman programa prema pozicijama armature. Naime, kada se kreira nova pozicija armature, ona se smeta u bazu pozicija tekue oplate, a iscrtana ipka na samom crteu se proglaava za instancu date pozicije. To praktino znai da se brisanjem instanci sa crtea, pozicija armature ne uklanja iz projekta ve samo sa crtea, dok u bazi pozicija tekue oplate ostaje netaknuta. Ova logika omoguava i definisanje pozicija armature koje se ne moraju nigde nalaziti na samom crteu. Uklanjanje cele pozicije armature iz baze pozicija se vri u okviru naredbe Baza pozicija, o kojoj e kasnije biti vie rei.
3.1 Nova pozicija - proizvoljna ipka (PROIZVOLJNA)

Izborom naredbe Proizvoljna, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu , ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije koja e odrediti geometriju ipke, pa komandna linija dobija sledei izgled: Prva taka (Polilinija/Krug/Spirala): Program sada oekuje ili da zadate prvu taku polilinije, ili da se izborom jedne od ponuenih podopcija odluite za dodatne mogunosti koje Vam program nudi. Naime, izborom podopcije Polilinija, umesto slobodnog crtanja imate mogunost da geometriju ipke definiete
42 selektovanjem proizvoljne polilinije sa crtea, dok su podopcije Krug i Spirala predviene za definisanje specijalnih oblika proizvoljne ipke, o emu e biti vie rei na kraju ovog poglavlja. Ako ste se odluili da geometriju ipke odredite crtanjem proizvoljne polilinije, nakon izbora prve take, na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka. Sledea taka (Luk/Nazad): Podopcija Nazad slui za ponitavanje izbora poslednje take, dok je podopcija Luk predviena za definisanje lunih segmenata polilinije. Izborom ove podopcije, program e prvo zahtevati da odredite taku sa luka, a potom i krajnju taku luka. Taka sa luka: Krajnja taka: Ve nakon definisanja geometrije prvog segmenta polilinije, na komandnoj liniji se pojavljuje i podopcija Kraj. Sledea taka (Luk/Nazad/Kraj) <Kraj>: Izborom ove podopcije oznaavate kraj procedure definisanja geometrije ipke, i ulazite u proceduru definisanja numerikih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o ipci U centralnom delu dijalog box-a, prikazuje se prethodno definisana geometrija ipke. Primetiete da je na prikazu ipke jedan njen segment uvek markiran crvenom bojom. Ovako naznaeni segment ipke nazivamo tekui. Promena tekueg segmenta se vri jednostavnim klikom mia na eljeni segment ipke. Pored tekueg segmenta na prikazu ipke je crvenim kruiem naznaena i njena poetna taka. Kako geometrija ipke moe biti potpuno proizvoljna a prostor rezervisan za prikaz njenog izgleda je fiksan, omogueno je zumiranje i pomeranje prikaza geometrije ipke. Zumiranje je mogue izvriti okretanjem tokia mia ili pomou nekoliko posebnih komandi: CTRL+ levo dugme mia = Zum prozor. Dok je pritisnut taster CTRL klik na levo dugme mia e odabranu taku obeleiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba uveati, a sledei klik na levo dugme mia e odabranu taku protumaiti kao suprotni ugao pravougaone oblasti i uveanje e biti izvreno.
43 CTRL+ srednje dugme mia = Zum sve. CTRL+ desno dugme mia = Zum prethodni. Pomeranje prikaza geometrije pozicije se izvrava klikom na srednje dugme mia i pomeranjem istog.
U gornjem levom uglu dijalog box-a se prikazuje sadraj kote koji odgovara trenutnom stanju zadatih parametara.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz sadraja kote Prikazani parametri u dijalog box-u imaju sledeu namenu i znaenje: Iz zatvorene liste Kota, za tekui se moe postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja. Nain kreiranja stilova kotiranja bie naknadno objanjen (vidi poglavlje 11.2). Iz zatvorene liste Oplata, za tekuu se moe postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija oplata. U zatvorenoj listi Pozicija se prikazuju sve slobodne pozicije koje odgovaraju postavljenoj tekuoj poziciji oplate. Bilo koja od pozicija iz liste se moe postaviti za tekuu. U edit box-u Koliina, zadaje se broj komada date pozicije armature koji e biti pridruen iscrtanoj instanci na crteu. Znai, ovaj broj komada se odnosi iskljuivo na mesto gde je postavljena prethodno iscrtana ipka. U edit box-u Komentar imate mogunost da u koti zadate proizvoljan komentar (donja zona, gornja zona, /10, /20, ...). Pored mogunosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom mia na strelicu koja se nalazi na kraju ovog edit box-a, moete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih tipskih komentara. Nain kreiranja baze tipskih komentara bie naknadno objanjen (vidi poglavlje 10.4). Pomou check box-a Obostrano, imate mogunost da u sadraj kote postavite simbol (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji e oznaiti da je na mestu iscrtane instance armatura postavljena u obe zone. Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, pri izradi specifikacije, program e zadatu koliinu armature na tom mestu udvostruiti. Pomou check box-a Uzengija se odreuje da li je iscrtana ipka uzengija ili ne, to utie na izbor pravila za savijanje ipke. Pravila za savijanje obine ipke i uzengije su razliita i zavise od tekueg propisa (vidi poglavlje 11.3). Kada je ovaj check box
44 ukljuen, u tekstu kote se ispisuje simbol za uzengiju, ako je njegovo postavljanje predvieno tekuim stilom kotiranja (vidi poglavlje 11.2). Pomou check box-a Specifikacija, odreuje se da li ipka ide u specifikaciju ili ne. U delu dijalog box-a Tip armature se vri izbor prenika i vrste armature.
Ispod prozora rezervisanog za prikaz geometrije same ipke, u delu dijalog box-a Krajevi, nalaze se dve zatvorene liste i dva komandna polja koja rade kao prekidai.
Deo dijalog box-a u kome se definie poetak i kraj ipke po pitanju kuka Jedna lista i jedan prekida se odnose na poetak, a druga lista i drugi prekida na kraj iscrtane ipke. Iz sadraja zatvorene liste se moe videti da se na kraju ipke moe postaviti kuka ili pokaziva, ili se pak ona moe zavriti slobodno. Pokaziva ima oblik crtice koja u sluaju preklapanja dve ipke odreuje duinu prostiranja ipke u podunom smislu. Napomenuemo da je pokaziva samo grafiki simbol na crteu koji ne utie na samu geometriju ipke pri izradi specifikacije armature. Promena poloaja kuka i pokazivaa se vri postavljanjem odgovarajuih prekidaa u jedan od mogua dva poloaja. Program moe da automatski, u zavisnosti od izabranog tipa armature, na krajevima ipke postavlja kuke ili slobodne krajeve. Ova opcija se definie u propisima i bie naknadno objanjena (vidi poglavlje 11.3). U delu dijalog box-a Polilinija, nalaze se edit box-ovi pomou kojih je mogue vriti ofsetovanje poetka, kraja i svih segmenata ipke u odnosu na njenu zadatu geometriju.
45
Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije, kojom je odreena geometrija ipke Obzirom da je geometrija armature najee odreena oblikom oplate, a njen poloaj potrebnim udaljenjem od ivice oplate (veliina zatitnog sloja + 1/2 prenika same ipke), najlaki nain postavljanja ipke je da se prilikom njenog crtanja, kao prelomne take koriste take sa oplata, a zatim da se pomou ovih edit box-ova izvri ofsetovanje geometrije ipke u odnosu na oplatu. a = Kada unesete neku numeriku vrednost u ovaj edit box, program e ofsetovati poetak, kraj i sve segmente ipke za tu vrednost. Ukoliko je uneta vrednost pozitivna, poetni i krajnji segment ipke bie skraeni, a svi segmenti ipke ofsetovani za tu vrednost prema centru gabarita ipke (ka unutra). Ako je uneta vrednost negativna, poetni i krajnji segment ipke bie produeni, a svi segmenti ipke ofsetovani za tu vrednost od centra gabarita ipke (ka spolja). Kada unesete neku numeriku vrednost u ovaj edit box, program e poetni segment ipke skratiti za unetu vrednost ako je ona pozitivna, odnosno produiti ako je uneta vrednost negativna. Kada unesete neku numeriku vrednost u ovaj edit box, program e krajnji segment ipke skratiti za unetu vrednost ako je ona pozitivna, odnosno produiti ako je uneta vrednost negativna. Kada unesete neku numeriku vrednost u ovaj edit box, program e tekui segment ofsetovati za unetu vrednost prema centru gabarita ipke ako je ona pozitivna, odnosno od centra gabarita ipke ako je uneta vrednost negativna (tekui segment je oznaen crvenom bojom). U ovom edit box-u je prikazana duina tekueg segmenta ipke. Zadavanjem nove vrednosti u ovom edit box-u, imate mogunost da promenite duinu prvom i poslednjem segmentu ipke, dok promena duine ostalih segmenata nije dozvoljena. Pri promeni duine segmenta, sve prelomne take ipke su nepomerljive, odnosno menja se samo poloaj take koja se nalazi na njegovom slobodnom kraju. Specijalni sluaj predstavlja jednosegmentna ipka (oba kraja ipke su slobodna) i tada je nepomerljiva poetna taka ipke.
a po =
a kraj =
a seg =
L seg =
46
Naknadna promena duine prvog segmenta ipke Ova mogunost programa se koristi kod ipki za koje je poznata duina krajnjih segmenta, a sa crtea nije mogue izabrati taan poloaj poetne, odnosno krajnje take ipke. Tada se za poetnu, odnosno krajnju taku ipke bira proizvoljna taka sa prave na kojoj se nalazi segment, a zatim se u edit box-u zadaje tana vrednost duine segmenta. Obzirom da se zadavanjem ofseta menja duina segmentima ipke, preporuujemo da prvo unesete vrednosti svih ofseta, a da duine krajnjih segmenata zadate na kraju procedure definisanja geometrije ipke. Sa desne strane edit box-ova a po= i a kraj=, nalaze se komandna polja pomou kojih se moe sidriti poetak, odnosno kraj ipke.
Komandna polja za sidrenje poetka, odnosno kraja ipke Izborom nekog od ovih komandnih polja, otvara se dijalog box za sidrenje odgovarajueg kraja ipke.
47
Izgled dijalog box-a za sidrenje krajeva ipke Ovaj dijalog box radi na gotovo isti nain kao i u okviru naredbe Sidrenje armature, te ga ovde neemo detaljno objanjavati (vidi poglavlje 7.5). Znai, na osnovu prethodno zadate vrste i prenika armature, izborom tipa sidrenja i jedne od mogue dve duine (ls1-vee ili ls2-manje), program e iz podataka koji su definisani u okviru naredbe Propisi (vidi poglavlje 11.3), sam odrediti potrebnu duinu sidrenja. Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a poetak, odnosno kraj ipke, e biti produen za odabranu duinu sidrenja.
U edit box-u a kraj=, postavljena je negativna vrednost prethodno odabrane duine sidrenja Napomenuemo da prilikom crtanja trodimenzionalnih ipki, zadavanje ofseta nije dozvoljeno, zato to bi bilo veoma teko odrediti na koju se ravan zadati ofset odnosi. Da bi se stekao bolji uvid u geometriju trodimenzionalne ipke, u ovom dijalog box-u je omoguena prostorna rotacija prikaza geometrije ipke (3D Orbit).
48
Deo dijalog box-a predvien za rotaciju poloaja ipke u prostoru Da biste izvrili rotaciju potrebno je da pokaziva mia dovedete iznad ove povri, a zatim da uz pritisnuto levo dugme pomerate mia. Pomeranjem mia unutar prstena koji obrazuju unutranji krug i krug kojim je ova povr ograniena, prikaz ipke se rotira oko Z ose. Rotacija prikaza ipke oko X ose se vri pomeranjem mia iznad oblasti koja je ograniena unutranjim krugom u pravcu Y ose, dok se rotacija oko Y ose vri pomeranjem mia iznad iste oblasti u pravcu X ose.
Zarotirani prikaz 3D ipke Desnim klikom mia preko krune povrine, predviene za prostornu rotaciju prikaza geometrije ipke, otvara se padajui meni u kome se nalazi nekoliko programom definisanih pogleda.
49
Padajui meni za izbor pogleda Izborom jednog od pogleda Top, Left ili Front, omoguen je pogled na geometriju pozicije sa razliitih strana, dok je izborom pogleda Izometrija omoguen izometrijski prikaz geometrije pozicije. Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e biti zatvoren, a svi zadati numeriki podaci bie pridrueni iscrtanoj poliliniji, kojom je odreena geometrija zadate pozicije armature. Pored toga, program e iscrtanu poliliniju proglasiti za instancu, a u bazu pozicija tekue oplate e ubaciti kreiranu poziciju armature, koja ima iste numerike podatke i geometriju kao i instanca. Nakon zatvaranja dijalog box-a, program e ili zavriti naredbu, ili e pak ui u proceduru kotiranja. Da li e program ui u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4). Selektovanje polilinije Nakon aktiviranja naredbe Proizvoljna, izborom podopcije Polilinija sa komandne linije, imate mogunost da Vaoj poziciji armature pridruite geometriju polilinije koju selektujete. Nakon izbora ove podopcije na komandnoj liniji se javlja sledea poruka: Selektujte poliliniju (Izlaz): Iako se ova podopcija zove Polilinija, ovom procedurom je omogueno i selektovanje niza obinih linija, pri emu je jedini uslov da selektovani segmenti budu povezani, odnosno da se kasnije mogu zameniti jednom polilinijom koja e odrediti geometriju ipke koja se kreira. Kraj procedure selektovanja se oznaava izborom podopcije Izlaz, nakon ega e program otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o novoj poziciji armature. Dalji postupak je u svemu isti kao i prethodno opisani, a jedina razlika je znai u nainu definisanja geometrije ipke. Kruna ipka Druga podopcija, koja se javlja na komandnoj liniji nakon aktiviranja naredbe Proizvoljna, slui za definisanje ipke krunog oblika. Naime, nakon izbora podopcije Krug, program e prvo sa komandne linije zahtevati da zadate centar kruga, a potom i taku sa kruga koja e odrediti njegov poluprenik. Centar: Taka sa kruga:
50 Napomenuemo da e odabrana taka sa kruga, ujedno odrediti i mesto na kome e program postaviti preklop. Kako je na ovaj nain geometrija ipke potpuno odreena, program e otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o poziciji armature koja je upravo kreirana.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o krunoj ipci Deo dijalog box-a koji je rezervisan za zadavanje ofseta, sada se sastoji od dva edit box-a: a = Ako u ovaj edit box unesete pozitivnu numeriku vrednost, program e ofsetovati ipku ka centru kruga (smanjie poluprenik) za unetu vrednost, odnosno od centra kruga (poveae poluprenik) ako je uneta vrednost negativna.
Preklop = U ovaj edit box se unosi veliina preklopa. Obzirom da veliina preklopa iskljuivo zavisi od odabranog prenika armature, program automatski postavlja vrednost od 30 , a Vama je omogueno da ovu vrednost promenite. Znaenje ostalih parametara u dijalog box-u je potpuno isto kao i kada se geometrija ipke definie slobodnim crtanjem. Spiralna uzengija Nakon aktiviranja naredbe Proizvoljna, izborom podopcije Spirala sa komandne linije, ulazi se u proceduru definisanja spiralne uzengije u podunom izgledu. Sa komandne linije program e zahtevati da odredite poloaj taaka 1, 2 i 3.
51
ematski prikaz taaka koje odreuju konturu spiralne uzengije Poloaj taaka 1 i 2 odreuje kako duinu na kojoj se prostire spiralna uzengija (L), tako i ugao njenog nagiba, a rastojanje taaka 2 i 3 odreuje prenik (R) spiralne uzengije. Na kraju, program e zahtevati da sa tastature, ili izborom take na crteu, zadate i hod spirale (t), nakon ega e geometrija spiralne uzengije biti potpuno odreena, a program e otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o poziciji armature koja je upravo kreirana.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o spiralnoj uzengiji Deo dijalog box-a koji je rezervisan za zadavanje ofseta, sastoji se od tri edit box-a: aR = Ako unesete pozitivnu vrednost u ovaj edit box, program e umanjiti prenik spirale (R) za unetu vrednost, i to simetrino sa obe strane, u odnosu na osu spirale. Ako je uneta negativna vrednost, prenik e biti uvean.
a po = Ako unesete pozitivnu vrednost u ovaj edit box, program e umanjiti duinu spirale (L), odnosno ofsetovae taku 1 za unetu vrednost ka centru gabarita spirale. Za unetu negativnu vrednost duina spirale (L) bie uveana za tu vrednost.
52 a kraj = Ako unesete pozitivnu vrednost u ovaj edit box, program e umanjiti duinu spirale (L), odnosno ofsetovae taku 2 za unetu vrednost ka centru gabarita spirale. Za unetu negativnu vrednost duina spirale (L) bie uveana za tu vrednost. Znaenje ostalih parametara u dijalog box-u je potpuno isto kao i kada se geometrija ipke definie slobodnim crtanjem, s tim to e odreeni parametri biti nedostupni za promenu, obzirom na specifinost ovakve pozicije armature. Kako se spiralna uzengija u programu prikazuje samo u podunom izgledu, to se za njeno eventualno prikazivanje u poprenom preseku, morate posluiti naredbom Reprezent i njenom podopcijom Krug (vidi poglavlje 3.4).
3.2 Nova pozicija - tipska ipka (TIPSKA)

Pomou naredbe Tipska imate mogunost, da izborom jednog od ranije definisanih oblika iz baze tipskih ipki, brzo kreirate novu poziciju armature. Izborom ove naredbe, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu sledeeg izgleda: , otvara se dijalog box
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Tipska U gornjem delu dijalog box-a su prikazani svi oblici ipki koji se trenutno nalaze u bazi, a aktiviranjem komandnih polja i se vri promena tekue strane, odnosno listanje gore i dole, u sluaju da je u bazu ubaeno toliko tipskih ipki da se one ne mogu sve istovremeno prikazati. Izbor ipke iz baze tipskih ipki se vri dvostrukim klikom mia na sliku eljene ipke.
53
Duplim klikom mia je za tekui postavljen eljeni oblik ipke U centralnom delu dijalog box-a se nalazi prikaz geometrije ipke koja je prethodno odabrana iz baze tipskih ipki. I ovde vae potpuno ista pravila za zumiranje i pomeranje prikaza kao kod prethodno opisanih naredbi. Parametri koji se nalaze levo i ispod prikaza geometrije ipke, imaju isto znaenje kao kod naredbe Proizvoljna (vidi poglavlje 3.1), tako da ih ovde neemo ponovo objanjavati. Check box-ovi Rotacija oko X ose i Rotacija oko Y ose, slue za osno preslikavanje geometrije ipke u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove moete simultano postavljati na ukljueno i iskljueno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crteu.
Check box-ovi za osno preslikavanje geometrije ipke
54 I kod ove naredbe je omogueno zadavanje ofseta, ali se sada ofset ne odnosi na pojedinane segmente ipke (kao kod naredbe Proizvoljna), ve na pravougaonu oblast u koju je smetena kompletna geometrija ipke.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje gabarita ipke a = a gore = a dole = a levo = Globalni ofset. Ako se u ovaj check box unese neka numerika vrednost program e ofsetovati sve stranice pravougaone oblasti za tu vrednost. Ofset gornje stranice pravougaone oblasti. Ofset donje stranice pravougaone oblasti. Ofset leve stranice pravougaone oblasti.
a desno = Ofset desne stranice pravougaone oblasti. Napomenuemo da uneta numerika vrednost ofseta moe biti i negativna. Sa desne strane ovih edit box-ova se nalaze komandna polja za sidrenje odgovarajueg kraja gabarita ipke. Njihovim izborom se otvara dijalog box potpuno istog izgleda kao i kod naredbe Proizvoljna (vidi poglavlje 3.1).
55
Dijalog box za sidrenje krajeva ipke Aktiviranjem komandnog polja OK ovaj dijalog box e biti zatvoren, a odgovarajua strana gabarita ipke bie produena za odabranu duinu sidrenja.
U edit box-u a levo=, postavljena je negativna vrednost prethodno odabrane duine sidrenja U svim prelomnim takama ipke program postavlja mreu horizontalnih i vertikalnih linija i njihova meusobna rastojanja parametrizuje, odnosno oznaava ih slovima abecede. Nain rada sa parametrizovanim vrednostima, kao i izbor referentnih taaka, je potpuno isti kao i pri postavljanju tipskih oplata, tako da ga ovde neemo ponavljati (vidi poglavlje 2.2). Napomenuemo samo da se presene take linija dobijenih ofsetom mogu izabrati za referentne take, ime je postavljanje ipke na eljeno mesto na crteu znaajno pojednostavljeno. Kada ste zadali sve potrebne numerike podatke, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e program sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj take 1 na crteu. Taka 1:
56
Nakon izbora ove take (crvena kruna taka u dijalog box-u), program e zahtevati da zadate i taku koja odreuje ugao cele ipke u odnosu na horizontalu. Taka koja odreuje ugao: Kada je definisan i ugao nagiba ipke u odnosu na horizontalu, na komandnoj liniji e se pojaviti sledea poruka: Taka 2: Kako ipka moe biti potpuno proizvoljnog oblika, nakon izbora take 2 (crvena kvadratna taka u dijalog box-u), program zahteva unoenje taaka koje e definisati dimenzije ipke koje nisu tano odreene izborom take 1 i take 2. Unutranja taka: Broj unutranjih taaka zavisi od kompleksnosti geometrije izabrane ipke. Tokom unoenja ovih taaka program prikazuje izgled ipke u Drag modu. Crvena boja linija ipke u Drag modu znai da izabranu taku nije mogue uneti, odnosno da ona ne odreuje traenu dimenziju ipke. utom bojom je prikazana pomona linija koja pokazuje koje unutranje dimenzije ipke odreuje traena taka. U zavisnosti od vrednosti koje su eventualno pridruene parametrizovanim dimenzijama ipke u dijalog box-u, isto kao i kod tipskih oplata, moemo razlikovati tri osnovna sluaja: ipke kojima su sve dimenzije segmenata poznate Pri postavljanju ovakve ipke na crte, program zahteva da zadate samo taku 1 (crvena kruna taka u dijalog box-u) i taku koja odreuje ugao nagiba cele ipke u odnosu na horizontalu. ipke kojima su u jednom od dva mogua pravca poznate duine projekcija svih segmenata Pri izboru take 1 (crvena kruna taka u dijalog box-u) nema nikakvog ogranienja, dok za taku 2 (crvena kvadratna taka u dijalog box-u) moete izabrati neku od taaka koje se nalaze na dui kojoj pripada taka 1, a istovremeno je normalna na pravac za koji su sve dimenzije poznate. Pri postavljanju ipke na crte program nee zahtevati da zadate taku koja odreuje ugao nagiba cele ipke u odnosu na horizontalu, jer je taj ugao u ovom sluaju odreen zadavanjem taaka 1 i 2. Nakon zadavanja take 2 program e zahtevati da unesete unutranje take. Izuzetak predstavlja sluaj kada je nepoznata dimenzija samo jednog segmenta i ona e biti odreena zadavanjem take 2. ipke kod kojih nisu poznate duine projekcija svih segmenata ni za jedan od dva mogua pravca Ni u ovom sluaju pri izboru take 1 (crvena kruna taka u dijalog box-u) nema nikakvog ogranienja, dok izbor take 2 (crvena kvadratna taka u dijalog box-u), kao i zahtev za zadavanje unutranjih taaka pri postavljanju ipke na crte, zavisi od broja segmenata kojima su dimenzije nepoznate. Kada su unete sve potrebne unutranje take, isto kao i kod naredbe Proizvoljna, program e postavljenu ipku na crteu proglasiti za instancu, a u bazu pozicija tekue oplate e ubaciti kreiranu poziciju armature koja ima iste numerike podatke i geometriju kao i instanca.
57
3.3 Postojea pozicija - ista geometrija (POSTOJEA)

Naredba Postojea se koristi kada je ranije kreiranu poziciju armature potrebno postaviti na neko drugo mesto na crteu. Izborom ove naredbe, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu , otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za izbor postojee pozicije armature U levom delu dijalog box-a je prikazana lista sa svim do tada definisanim pozicijama armature u okviru tekue pozicije oplate. Izuzetak su jedino varijabilne pozicije, obzirom da je njihova geometrija odreena iskljuivo njihovim poloajem unutar kreirane promenljive serije ipki, o emu e biti vie rei u poglavljima 4.4, 4.5 i 4.6. U koloni N se ispisuje redni broj pozicije i postavlja simbol koji ukazuje na karakter date pozicije armature. Moemo razlikovati sledee tipove pozicija armatura: ipka uzengija varijabilna pozicija - ipka ija je geometrija definisana promenljivom serijom Primetiete da su ovi simboli prikazani ili crnom ili sivom bojom, a da kod nekih pozicija uopte nisu postavljeni. Postoje 4 pravila od kojih zavisi prikaz ovih simbola: 1. Ako pozicija armature ima bar jednu instancu na crteu, a broj komada ipki je razliit od nule, simbol je crne boje. 2. Ako pozicija armature ima bar jednu instancu na crteu, a broj komada ipki je nula, simbol je sive boje. 3. Ako pozicija armature nema ni jednu instancu na crteu, a broj komada ipki je razliit od nule, simbol je crne boje.
58 4. Ako pozicija armature nema ni jednu instancu na crteu, a broj komada ipki je nula, simbol se ne postavlja. U koloni Oblik se prikazuje oblik date pozicije armature, u koloni Arm se prikazuje vrsta elika, a u koloni prenik ipke. Iz zatvorene liste Oplata, moe se za tekuu postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija oplata, pri emu e lista pozicija armatura promeniti svoj sadraj i odgovarati postavljenoj tekuoj oplati.
Zatvorena lista za promenu tekue pozicije oplate Iz zatvorene liste Kota, moe se za tekui postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja, dok se u gornjem levom uglu dijalog box-a prikazuje sadraj kote koji odgovara trenutnom stanju zadatih parametara. U centralnom delu dijalog box-a se nalazi prozor rezervisan za prikaz geometrije selektovane pozicije armature (u listi je uvek jedan red markiran, to oznaava da je ta pozicija armature selektovana).
59
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz geometrije selektovane pozicije armature Kako crtei mogu biti dosta sloeni, a pozicije armature su najee slinog oblika, to u praksi verovatno nije ba lako iz liste odabrati eljenu poziciju samo po njenom obliku i rednom broju pozicije. Iz tog razloga se iznad prozora predvienog za prikaz nalazi zatvorena lista, iz koje se za tekui moe postaviti jedan od tri predviena naina prikaza izgleda selektovane pozicije.
Zatvorena lista za promenu vrste prikaza u dijalog box-u Geometrija pozicije ipke iz izabrane oplate Sve ipke Prikazana je samo geometrija selektovane pozicije armature. Prikazane su instance svih pozicija armature iz tekue oplate, a poloaj instanci selektovane pozicije je jasno naznaen. Prikazane su instance svih pozicija armature iz svih pozicija oplate, a poloaj instanci selektovane pozicije je jasno naznaen.
60 Desnim klikom mia preko prostora predvienog za prikaz, kada je za tekui postavljen prikaz ipke iz izabrane oplate ili prikaz Sve ipke, otvara se padajui meni sa naredbom Prikaz pozadinskog crtea.
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia Izborom ove naredbe, u prozoru za prikaz se, pored prikaza geometrije pozicija, prikazuju i svi AutoCAD-ovi entiteti koje se nalaze na crteu.
Rezultat rada naredbe Prikaz pozadinskog crtea Ova naredba se moe koristiti u svim dijalog box-ovima u kojima je omoguena promena vrste prikaza geometrije pozicije. Kako se pomou naredbe Postojea kreira instanca date pozicije armature na crteu, to za ipke koje imaju kuke na krajevima, program nee dozvoliti njihovo obrtanje, jer bi ono naruilo geometriju ranije kreirane pozicije armature. Jedino je za ipke sa slobodnim krajevima mogue eventualno postavljati pokazivae i vriti slobodnu promenu njihovog poloaja.
61 U delu dijalog box-a Polilinija se nalaze edit box-ovi koji slue za zadavanje ofseta.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje geometrije ipke a = Globalni ofset. Ako se u ovaj edit box unese neka numerika vrednost, program e postaviti pomone linije na zadatom rastojanju od poetka i kraja ipke, kao i paralelno sa svakim segmentom ipke, sa obe njegove strane. Ofset poetka ipke. Ako se u ovaj edit box unese neka numerika vrednost, program e na poetku ipke postaviti pomonu liniju, ija je duina jednaka zadatoj vrednosti. Ofset kraja ipke. Ako se u ovaj edit box unese neka numerika vrednost, program e na kraju ipke postaviti pomonu liniju, ija je duina jednaka zadatoj vrednosti. Ofset tekueg segmenta ipke (tekui segment je na prikazu geometrije ipke oznaen crvenom bojom). Ako se u ovaj edit box unese neka numerika vrednost, program e na zadatom rastojanju postaviti pomone linije paralelno sa tekuim segmentom ipke, sa obe njegove strane.
a po =
a kraj =
a seg =
Obzirom da jedna pozicija armature moe imati vie instanci, koje mogu da zauzimaju razliite poloaje na crteu, pomou komandnog polja Ugao imate mogunost da izaberete poloaj bilo koje instance sa crtea ili da izaberete segment ipke koji e biti poravnat sa X osom. Naime, svakim klikom na ovo polje, prikaz pozicije e zauzeti poloaj sledee instance sa crtea, ili e se zarotirati za ugao potreban da se sledei segment ipke poravna sa X osom.
62
Poloaj ipke je zarotiran pomou komandnog polja Ugao Check box-ovi Rotacija oko X ose i Rotacija oko Y ose slue za osno preslikavanje prikaza pozicije u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove moete simultano postavljati na ukljueno i iskljueno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crteu.
Check box-ovi za osno preslikavanje geometrije ipke Na slici je crvenim simbolom oznaena referentna taka, odnosno taka ijim ete izborom odrediti poloaj ipke na samom crteu. Desnim klikom mia u okolinu bilo koje od prelomnih taaka, ili na srednju taku bilo kog segmenta ipke, moete promeniti poloaj referentne take. Za referentnu taku se svakako moe izabrati i bilo koja presena, odnosno srednja taka, linija dobijenih ofsetom.
63
Desnim klikom mia je promenjen poloaj referentne take Kada odaberete eljenu poziciju armature, u edit box-u Koliina moete da zadate broj komada koji e biti pridruen datoj instanci. Check box-ovi Obostrano i Specifikacija, kao i edit box Komentar, imaju isto znaenje kao i kod naredbi Proizvoljna i Tipska i takoe e biti pridrueni instanci odabrane pozicije na crteu.
Deo dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o poziciji armature Nakon aktiviranja komandnog polja OK, program e zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj referentne take na crteu. Referentna taka: Nakon odreivanja poloaja referentne take, potrebno je zadati i ugao nagiba cele ipke u odnosu na horizontalu. Ugao:
64 Ugao moete odrediti zadavanjem numerike vrednosti sa tastature, ili izborom take koja e sa prethodno zadatom referentnom takom odrediti taj ugao.
3.4 Postojea pozicija nova geometrija (REPREZENT)

esto se u praksi javlja potreba, da se pozicija armature na samom crteu ne predstavlja svojom pravom geometrijom. U tom sluaju je, pomou naredbi Proizvoljna ili Tipska, potrebno prvo kreirati novu poziciju sa stvarnom geometrijom. Ako se pozicija armature nigde na crteu ne pojavljuje u svom pravom izgledu, onda je potrebno nacrtanu instancu takve pozicije jednostavno ukloniti sa crtea. Izborom naredbe Reprezent, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu , na komandnoj liniji se javlja ista poruka kao i kod naredbe Proizvoljna.
Prva taka (Polilinija/Krug/Spirala): Nain iscrtavanja proizvoljne polilinije, kao i znaenje svih ponuenih podopcija na komandnoj liniji, je potpuno isto kao i kod ve opisane naredbe Proizvoljna (vidi poglavlje 3.1). Po zavretku definisanja geometrije reprezenta, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za kreiranje reprezenta postojee pozicije Ovaj dijalog box je gotovo identian kao i kod naredbe Postojea, pa sve reeno u prethodnom poglavlju vai i ovde. Jedina razlika je u proceduri definisanja ofseta prethodno nacrtane polilinije. Naime, ovde je primenjena potpuno ista logika kao kod naredbe Proizvoljna.
65
Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije kojom je odreena geometrija reprezenta Za laki izbor pozicije armature za koju se kreira reprezent, pored prikaza geometrije reprezenta, iz zatvorene liste moete odabrati i sve ostale vrste prikaza, koje su dostupne u okviru naredbe Postojea.
Zatvorena lista za promenu tekueg prikaza Napomenuemo da e edit box Koliina i check box Specifikacija biti neaktivni, ako se iz liste pozicija za tekuu postavi pozicija od koje je kreirana promenljiva serija. Znai, reprezentu od varijabilne pozicije neete moi da pridruite broj komada ipki, obzirom da je stvarna geometrija ovakve pozicije odreena tanim poloajem svake od ipki unutar kreirane promenljive serije, pa zadavanje broja komada nema nikakvog smisla. Aktiviranjem komandnog polja OK program e zatvoriti dijalog box, a svi zadati podaci e biti pridrueni iscrtanoj poliliniji kojom je odreena geometrija reprezenta.
66 Na kraju emo jo jednom napomenuti da geometrija reprezenta ne mora da ima nikakve veze sa geometrijom pozicije koju on predstavlja na crteu, ali pri izradi specifikacije armature program nee uzimati geometriju iz reprezenta, ve iz pozicije koju on predstavlja.
3.5 Crtanje armature krstasto armirane ploe

Pomou naredbe Krstasto armirana ploa imate mogunost na crte postavite tipske ipke koje se najee koriste za armiranje ploa. Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu , otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Krstasto armirana ploa U gornjem desnom delu dijalog box-a su prikazane sve ipke koje se mogu postaviti sa ovom naredbom. Selektovana ipka je jasno naznaena drugaijom bojom pozadine, a program ispod prozora ispisuje i kratak opis namene date ipke. Izbor eljene ipke se vri levim klikom mia preko njene slike.
67
Izabrana je ipka koja se postavlja u donjoj zoni ploe sa krajevima koji se povijaju u gornju zonu Program u donjem desnom delu dijalog box-a prikazuje tipski izgled oplate na kome su jasno obeleene sve take koje se moraju izabrati sa crtea da bi se postavila selektovana ipka. Take su numerisane brojevim koji oznaavaju redosled njihovog zadavanja. Takoe, na ovoj slici su iskotirane i sve dimenzije selektovane ipke koje se zadaju u dijalog box-u. Sigurno ste primetili da nisu svi parametri u dijalog box-u uvek dostupni za promenu. Obzirom da se svaka od ponuenih ipki definie sa razliitim podacima, program dozvoljava menjanje samo onih parametara koji su neophodni za kreiranje selektovane ipke. U delu dijalog box-a Ploa se zadaju dimenzije oplate koje program ne moe da odredi na osnovu izabranih taaka sa crtea, kao i vrednost zatitnog sloja. Znaenje svakog od ovih edit box-ova se jasno vidi iz njegovog naziva. Pomou parametara A,B i C se definiu duine segmenata ipki u ploi. Napomenuemo jo jednom da su duine koje se zadaju uvek iskotirane na prikazu selektovane ipke, tako da se jasno vidi njihovo znaenje. Za definisanje svake od njih su predviena po dva edit box-a. U prvom se duina zadaje u procentima od odgovarajue dimenzije ploe (koja je takoe iskotirana na prikazu ipke), dok se u drugom edit box-u unosi eljena numerika vrednost. Dozvoljeno je i kombinovanje ova dva naina.
68
Duina krajnjih segmenata ipke A je zadata u procentima od ukupne duine ploe La U edit box-u Ugao se zadaje nagib datog pravca armiranja u odnosu na horizontalu. Desno , ijim se aktiviranjem izlazi na crte. Izbor od ovog edit box-a se nalazi i komandno polje dve take sa crtea e odrediti traenu vrednost nagiba i ona e biti smetena u edit box-u. Najbolje je da prvo postavite sve ipke za jedan pravac armiranje, a zatim i za drugi, jer se na taj nain izbegava stalno menjanje ovog podatka.
Edit box u kome se zadaje nagib datog pravca armiranja Ostali parametri koji se zadaju u dijalog box-u imaju isto znaenje kao kod prethodno opisanih naredbi, tako da ih ovde neemo detaljno objanjavati.
69 Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahteva da sa crtea izaberete take koje e odrediti nepoznate dimenzije ipke: Taka 1: Broj take koji se pojavljuje na komandnoj liniji odgovara broju date take u dijalog box-u. Obzirom da se pravac armiranja odreuje zadavanjem ugla u edit box-u Ugao, ove take ne moraju da se nalaze na istoj pravoj, to znaajno olakava njihov izbor sa crtea. Poslednja taka ne utie na geometriju ipke, ve samo odreuje njen poloaj na crteu, pa se pri njenom zadavanju na komandnoj liniji ispisuje drugaija poruka: Taka koja odreuje poloaj ipke: Na osnovu izabranih taaka i zadatih dimenzija u dijalog box-u program odreuje duine segmenata selektovane ipke i postavlja je na crte.
Izgled kreirane ipke na crteu Kreiranjem serije u osnovi od postavljene ipke, sada lako moete izvriti armiranje date oblasti ploe.
70
4. CRTANJE IPKI U SERIJI

Pored mogunosti pojedinanog iscrtavanja ipki armature, program omoguava i kreiranje serija ipki, koje se prostiru na proizvoljno zadatom intervalu. U zavisnosti od projekcije u kojoj se serija ipki eli prikazati, programom su predviena tri osnovna tipa serija: - serija u osnovi - serija u podunom preseku - serija u poprenom preseku Kako postavljene ipke unutar serije mogu imati i promenljivu geometriju, to svaka od navedenih serija moe biti konstantna i promenljiva. Naredbe za kreiranje konstantnih i promenljivih serija se nalaze u okviru padajueg menija ArmCAD Serija i u ovom delu uputstva e biti detaljno objanjen nain rada sa njima.
4.1 Konstantna serija u osnovi

Nakon izbora ove naredbe, iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na ikonu , program e sa komandne linije zahtevati da selektujete instancu pozicije za koju elite da kreirate seriju u osnovi. Selektovanje ipke: U ovoj proceduri moi ete da selektujete bilo koju instancu pozicije armature, izuzev spiralne uzengije, krune ipke i reprezenta od varijabilne pozicije. Nakon selektovanja eljene instance, program e zahtevati da prvo odredite poetnu taku, Prva taka (Krug): a potom i krajnju taku intervala na kome se serija rasprostire (linije serije). Krajnja taka (Luk/Nazad):
71
Takom 1 je odreena poetna, a takom 2 krajnja taka linije serije Napomenuemo da zadata linija serije mora presei selektovanu instancu, jer e u protivnom procedura definisanja serije u osnovi biti ponitena. Izborom podopcije Nazad se ponitava unos prve take linije serije, dok podopcije Luk i Krug slue za definisanje krivolinijskog zakona po kome se serija u osnovi rasprostire. Izborom podopcije Luk, program e prvo sa komandne linije zahtevati da odredite taku sa luka, Taka sa luka: a potom i krajnju taku luka. Krajnja taka:
72
Izborom taaka 1, 2 i 3, odreena je luna geometrija serije u osnovi Izborom podopcije Krug, program e umesto poetne take serije, sa komandne linije zahtevati da prvo odredite centar, Centar: a potom i poluprenik kruga. Taka sa kruga: Zadata taka sa kruga e ujedno odrediti i poetak serije, dok e kraj biti na rastojanju koje odgovara kasnije zadatom meusobnom razmaku izmeu ipki u seriji.
73
Izborom take 1 je odreen centar, a izborom take 2 poluprenik i poetak krune serije Sa slike se vidi da je kruna serija praktino specijalan oblik lune, odnosno da se ona moe definisati i lukom, ako bi se kraj luka postavio na razmaku od poetka koji odgovara jednom meusobnom rastojanju ipki unutar serije. Kruna serija, kao specijalan oblik lune, uvedena je zato to se njena geometrija mnogo lake moe definisati preko kruga nego preko luka (ne mora se voditi rauna o meusobnom rastojanju ipki unutar serije, a i sama luna geometrija se odreuje umesto sa tri take, zadavanjem samo centra i poluprenika kruga). Bez obzira da li je linija serije prava ili je krunog, odnosno lunog oblika, program e nakon definisanja njenog poloaja, sa komandne linije zahtevati da eventualno definiete segmente na kojima se ipke postavljaju na razliitim rastojanjima. Granica izmeu segmenata (Nazad/Kraj) <Kraj>: Kako ete i u dijalog box-u za definisanje numerikih podataka moi naknadno da dodajete segmente i zadajete im tane duine, zadavanje segmenata izborom taaka sa crtea nije obavezno. Izbor podopcije Kraj sa komandne linije, oznaie kraj procedure definisanja geometrije serije na crteu, te e program otvoriti dijalog box za zadavanje numerikih podataka.
74
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o konstantnoj seriji u osnovi U gornjem desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled kreirane serije sa sadrajem kote. Ovaj prikaz odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom trenutku moete videti kako e kreirana serija izgledati na crteu. Slovima S i E su oznaene poetna, odnosno krajnja taka linije serije, dok je crvenim kruiem obeleena nepomerljiva taka.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz izgleda serije na crteu U gornjem levom delu dijalog box-a je prikazan podatak o rednom broju pozicije armature i nazivu pozicije oplate kojoj ona pripada. Kako se serija kreira za prethodno selektovanu ipku, to promena ovih podataka nije mogua.
75
Podaci o rednom broju pozicije ipke i nazivu pozicije oplate kojoj ona pripada. Iz zatvorene liste Kota se za tekui moe postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja, a u edit box-u Komentar moete uneti proizvoljan komentar, ili pak moete iz zatvorene liste odabrati neki od tipskih komentara, koje ste ranije kreirali pomou naredbe Baza komentara (vidi poglavlje 10.4). Check box Specifikacija je po default-u postavljen na ukljueno stanje, to znai da e zadati broj komada ipki ui u ukupan broj komada date pozicije pri izradi specifikacije armature. Ako datu seriju ipki predstavljate i u nekoj drugoj projekciji, sa nekim drugim tipom serije, tada je potrebno da ovaj check box postavite na iskljueno stanje kako se broj komada ipki date pozicije ne bi duplirao. Postavljanjem check box-a Obostrano na ukljueno stanje, u sadraju teksta kote se ispisuje simbol (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji oznaava da se ipke u datoj seriji postavljaju obostrano, odnosno istovremeno i u gornjoj i u donjoj zoni. Samim tim e i pri izradi specifikacije, jasno ako je i check box Specifikacija postavljen na ukljueno stanje, zadati broj komada ipki biti pomnoen sa brojem 2. Check box Radijalno e biti aktivan jedino ako se radi o lunoj seriji koja ima centralni ugao manji ili jednak 180, dok je za prave serije (Fn=0) on neaktivan i postavljen na iskljueno stanje. Postavljanje ovog check box-a na ukljueno stanje, kod lunih serija e dovesti do postavljanja ipki u radijalnom smeru, odnosno sve ipke serije e umesto zadatog dobiti usmerenje ka centru datog lunog intervala. Za krune serije, ovaj check box je zamrznut i postavljen na ukljueno stanje. Programom je predviena i mogunost da se pravi izgled ipke u seriji zameni pravom linijom. To se postie postavljanjem check box-a Reprezent na ukljueno stanje.
76
Kod komplikovanih crtea, kada bi pravi izgled ipke opteretio crte, ova opcija moe biti zgodna. Pomou check box-a Pun prikaz se regulie nain prikaza kreirane serije na crteu. Naime, njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, program e na zadatom rastojanju iscrtati simbole koji jasno ukazuju na poloaj svake od ipki unutar kreirane serije.
Pun prikaz serije u osnovi U praksi se esto javlja potreba da se na crteu prikae projekcija serije koja se u stvarnosti prostire pod nekim uglom u odnosu na ravan crtea (na primer pri izradi nacrta armature stepenita, kosih krovova itd.). U tom sluaju se sa crtea bira prva, odnosno krajnja taka projekcije linije serije, a u edit box Nagib ravni pokrivanja se unosi ugao nagiba ravni serije u odnosu na ravan crtea. Na osnovu zadatog ugla program e izraunati pravu duinu linije serije i nju e koristiti pri proraunu broja ipki, odnosno razmaka izmeu ipki u seriji.
77
Zadat je nagib ravni serije od 30 U centralnom delu dijalog box-a je prikazan izgled linije serije, na kojoj je crvenom takom obeleena nepomerljiva taka. Nepomerljivu taku program po default-u postavlja na poetku linije serije, a njen poloaj se moe promeniti desnim klikom mia na bilo koju krajnju ili srednju taku segmenata serije. Izborom ove take, defininie se koja e taka na crteu biti nepomerljiva pri promeni duine linije serije i njenih segmenata.
Prikaz linije pruanja serije Ispod ove slike, nalaze se edit box-ovi koji numeriki odreuju geometriju linije serije i oni su podeljeni u tri celine.
78 Segmenti serije
Deo dijalog box-a za editovanje meusegmenata serije Pomou komandnog polja Dodaj se vri dodavanje segmenta, tako to se tekui segment podeli na dva dela. Aktiviranjem komandnog polja Brii, tekui segment se brie, a njegova duina se u zavisnosti od poloaja nepomerljive take, dodaje duini jednog ili oba susedna segmenta.
Pomou komandnog polja Dodaj, dodata su jo dva meusegmenta Na crteu linije serije, zadati segmenti unutar kojih se ipke postavljaju na razliitim rastojanjima su jasno razdvojeni, a trenutno aktivni, odnosno tekui segment je obeleen crvenom bojom. Promena tekueg segmenta se vri jednostavnim klikom mia unutar bilo kog
79 od prikazanih segmenata, a vrednosti u edit box-ovima, u delu dijalog box-a Segmenti serije, uvek se odnose na tekui segment i imaju sledee znaenje: L = duina segmenta. Ako je check box Procentualno, koji se nalazi pored ovog edit box-a, postavljen na iskljueno stanje, duina segmenta se izraava u AutoCAD-ovim jedinicama, a ako je postavljen na ukljueno stanje, tada prikazana vrednost predstavlja procenat u odnosu na ukupnu zadatu duinu serije.
Zadato je da duine krajnjih segmenata budu 20% od ukupne duine serije Napomenuemo da promenom duine tekueg segmenta nije mogue promeniti ukupnu duinu serije. To znai da se pri promeni duine prvog i poslednjeg segmenta uvek pomera njihova unutranja granica, dok za unutranje segmente poloaj nepomerljive take odreuje koja e granica biti pomerena. Izuzetak predstavlja sluaj jednosegmentne linije serije i tada se ovaj edit box ponaa na isti nain kao i edit box L=, u delu dijalog box-a Linija serije. Sa desne strane ovog edit box-a, nalazi se komandno polje !, ijim se aktiviranjem izlazi na crte. Izbor dve take sa crtea e odrediti njihovo meusobno rastojanje i ta vrednost e biti smetena u edit box. e = n = razmak ipki unutar tekueg segmenta. broj komada ipki unutar tekueg segmenta
Edit box-ovi e= i n= rade vezano, odnosno za zadati razmak e=, proraunava se potreban broj komada ipki n= i obrnuto.
80
Na srednjem segmentu serije je zadat razmak ipki od 20 cm U produetku edit box-a e=, izmeu zagrada se ispisuje stvarna vrednost tog razmaka e=L/n. Znai, kao ulazni podatak moete zadati ili razmak ipki, ili broj komada ipki unutar tekueg segmenta. Obzirom da se na spojevima segmenata nalaze ipke koje mogu pripadati ili jednom ili drugom segmentu, broj n= u stvari predstavlja broj podela uvean za jedan. Kako je u programu uvedeno pravilo da se ipke na granici izmeu dva segmenta uvek pridruuju onom, unutar koga je zadat manji meusobni razmak ipki, to se taan broj komada ipki unutar datog segmenta (broj koji e biti ispisan u sadraju kote datog segmenta), moe proraunati kada se od prikazane vrednosti u edit box-u n= oduzme broj koji je sa negativnim predznakom ispisan u njegovom produetku. Ako u produetku ovog edit box-a nije nita ispisano, onda to znai da e datom segmentu za broj komada biti pridruena upravo ta vrednost.
81 Linija serije
Deo dijalog box-a Linija serije L = zbir normalnih rastojanja izmeu ipki u seriji. Promenom vrednosti ovog podatka, menja se duina linije serije. Ako se linija serije sastoji od jednog segmenta, a nepomerljiva taka se nalazi na njenom poetku, promena duine serije e se vriti pomeranjem njene krajnje take, dok e u sluaju nepomerljive krajnje take doi do pomeranja poetne take. Ako se nepomerljiva taka nalazi na sredini linije serije, zadata promena e se vriti simetrino, pomeranjem i poetne i krajnje take linije serije. Kada se nepomerljiva taka viesegmentne serije nalazi na kraju linije serije, menjae se samo duina prvog segmenta, dok e se za sve ostale poloaje nepomerljive take menjati duina njenog krajnjeg segmenta. duina strele luka, odnosno rastojanje od sredine seice do srednje take luka (za prave serije ovaj podatak ima vrednost Fn=0). U sluaju da ste kreirali krunu seriju, umesto edit box-a Fn= pojavie se edit box R krug=, u kome e biti smetena vrednost koja odreuje poluprenik kreirane krune serije. Sa desne strane ovog edit box-a, nalazi se komandno polje !, ijim se aktiviranjem izlazi na crte. Izbor dve take sa crtea e odrediti njihovo meusobno rastojanje i ta vrednost e biti smetena u edit box. Napomenuemo da e oitano rastojanje uvek imati pozitivnu vrednost, te pri definisanju strele lunog segmenta morate sami u edit box-u zadati odgovarajui pozitivan ili negativan predznak.
Fn =
Ugao = pomou ovog edit box-a se regulie nagib instance u odnosu na zadatu liniju serije. Napomenuemo da za lune radijalne i krune serije, ovaj ugao moe imati samo dve vrednosti i to 90 ili 270. Za oba ugla instanca e biti usmerena ka centru luka, odnosno kruga, a naizmenino e zauzimati jedan od mogua dva poloaja, koji se dobijaju njenim osnim preslikavanjem u odnosu na presenu taku sa zadatom linijom serije. prikazano komandno polje slui za obrtanje simbola ipke oko njegove podune ose. Na ovaj nain simbol ipke uvek moete da dovedete u poloaj u kome se ipka zaista nalazi u poprenom preseku ploe.
82 Ofset
Deo dijalog box-a za ofsetovanje poetka i kraja serije Ova opcija je jako zgodna, jer imate mogunost da prilikom zadavanja duine serije birate take direktno sa oplate. a po = ofset poetka serije (poetak serije je obeleen slovom S na prikazu serije) a kraj = ofset kraja serije (kraj serije je obeleen slovom E na prikazu serije) Ukoliko je uneta vrednost ofseta pozitivna, prva, odnosno poslednja ipka u seriji, e biti pomerena prema centru gabarita serije, a podatak L= e biti umanjen za tu vrednost. U sluaju da je uneta vrednost ofseta negativna, prva, odnosno poslednja ipka u seriji, e biti pomerena od centra gabarita serije, a podatak L= e biti uvean za tu vrednost. Pri kreiranju krunih serija ova dva edit box-a su zamrznuta. Napomenuemo jo, da se pri crtanju nagnutih serija, ofset koji je unet pre zadavanja ugla u edit box Nagib ravni pokrivanja, pri zadavanju ovog podatka primenjuje na projektovanu duinu serije, dok se ofset koji je unet posle zadavanja ovog ugla, primenjuje na pravu duinu serije. Znai, neophodno je da obratite panju na redosled zadavanja podataka. Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a program e zavriti naredbu ili e pak ui u proceduru kotiranja. Da li e program ui u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4). Na presenoj taki izmeu instance i linije serije, program e postaviti simbol koji e uspostaviti vezu izmeu ova dva elementa na crteu, a samu instancu e pretvoriti u simbol koji je direktno vezan sa kreiranom serijom. Ako je data instanca pre kreiranja serije sadrala i broj komada ipki, on e pri kreiranju specifikacije biti ignorisan. Selektovanjem kreirane serije, na osnovu postavljenih grip-ova, jasno se vidi da linija serije, meukota i instanca koja je pretvorena u simbol, predstavljaju jednu celinu, dok se kota selektuje posebno.
83
Grip-ovi na konstantnoj seriji u osnovi Grip-ovi koji su postavljeni na krajevima linije serije (grip-ovi 1 i 2), mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomou njih se menja nagib i duina serije, s tim to nagib ipki unutar serije ostaje nepromenjen. Za promenu duine meusegmenata, predvieni su grip-ovi koji su postavljeni na njihovim granicama (grip-ovi 3 i 4), i oni se mogu pomerati samo du linije serije. Simbol instance takoe moete pomou grip-ova pomerati samo du zadate linije serije (grip-ovi 5 i 6), odnosno linija serije i simbol instance moraju uvek imati jednu presenu taku. U sluaju da se radi o lunoj seriji, program postavlja grip i na sredini luka, ijim pomeranjem se odreuje zakrivljenost luka. Kod krunih serija, grip-ovi se postavljaju u centru kruga i na taki sa kruga koja odreuje njegov poluprenik. Pomou grip-ova se moe menjati i poloaj teksta meukote (grip-ovi 7, 8 i 9), kao i poloaj kote ako se i ona selektuje.
4.2 Konstantna serija u podunom preseku

Pomou ove naredbe se najee prikazuju serije uzengija u gredama i stubovima. Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na ikonu komandnoj liniji se javlja poruka kojom se zahteva odreivanje prve take linije serije. Prva taka (Krug): Nakon odreivanja prve take, program e zahtevati da odredite i krajnju taku linije rasprostiranja serije. Krajnja taka (Luk/Nazad): Izborom podopcije Nazad, ponitava se unos prve take linije serije, dok podopcije Luk i Krug slue za definisanje krivolinijskog zakona po kome se serija u podunom preseku rasprostire. Nain rada sa ovim podopcijama je potpuno isti kao i kod kreiranja serije u osnovi (vidi poglavlje 4.1). Kada je odreena linija rasprostiranja serije, bez obzira da li je ona prava, luna ili kruna, program e zahtevati da odredite i visinu serije.
, na
84
Visina serije (Nazad):
Na prikazanoj slici, takama 1 i 2 je odreen pravac i duina linije na kojoj se prua serija, a takom 3 njena visina. Zadata visina i njen pravac jasno e odrediti i konturu serije u podunom preseku. Kod pravih serija, sve ipke se postavljaju paralelno sa zadatim pravcem visine, dok se za lune serije kod kojih je centralni ugao manji ili jednak 180, mogu postavljati i paralelno i radijalno. Za krune i lune serije kod kojih je centralni ugao vei od 180, sve ipke se postavljaju iskljuivo radijalno, odnosno imaju usmerenje prema centru kruga, odnosno luka. Kada ste odredili konturu serije u podunom preseku, program e sa komandne linije zahtevati da eventualno definiete segmente na kojima se ipke postavljaju na razliitim rastojanjima. Granica izmeu segmenata (Nazad/Kraj) <Kraj>: Kako ete i u dijalog box-u za definisanje numerikih podataka, moi naknadno da dodajete segmente i zadajete im tane duine, zadavanje segmenata izborom taaka sa crtea nije obavezno. Izbor podopcije Kraj sa komandne linije, oznaie kraj procedure definisanja geometrije serije na crteu, te e program otvoriti dijalog box za zadavanje numerikih podataka.
85
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o konstantnoj seriji u podunom preseku Kako se kreirana serija u podunom preseku moe pridruiti proizvoljnoj poziciji, to se u gornjem levom delu dijalog box-a, nalazi lista pozicija armature iji sadraj odgovara odabranoj poziciji oplate, iz zatvorene liste Oplata. Napomenuemo du su izuzetak jedino varijabilne pozicije i spiralne uzengije i one se nee ni prikazivati u listi pozicija armature.
Lista za izbor pozicije armature za koju se serija kreira Pored opcije izbora neke od postojeih pozicija iz liste, program omoguava i definisanje potpuno nove pozicije armature. Naime, ispod liste pozicija armature, nalazi se komandno
86 polje Tipska ipka, ijim se aktiviranjem otvara isti dijalog box kao kod naredbe Tipska (vidi poglavlje 3.2).
Izgled dijalog box-a za kreiranje nove pozicije armature (Tipska ipka) Obzirom da se na ovaj nain kreira nova pozicija armature bez izlaska na crte, neki podaci u dijalog box-u su zamrznuti i ne mogu se menjati. Komandno polje OK e postati dostupno, tek kada selektovanoj tipskoj ipci definiete duine svih segmenata. Njegovim aktiviranjem, program se vraa u dijalog box za zadavanje numerikih podataka o seriji u podunom preseku i u listi pozicija dodaje ovako kreiranu poziciju armature.
U listi pozicija je dodata novo krerana pozicija armature broj 8 Kako biste lake odabrali eljenu poziciju armature, sa desne strane liste se nalazi prozor u kome je prikazana geometrija trenutno selektovane pozicije.
87
Deo dijalog box-a u kome se prikazuje izgled trenutno selektovane pozicije U delu dijalog box-a, gde se prikazuje izgled odabrane pozicije iz liste, postavljene su i strelice koje jasno ukazuju na smer gledanja ipke u seriji, odnosno koja strana ipke se poklapa sa nacrtanom konturom serije. Izborom komandnog polja Ugao, imate mogunost da poziciju ipke postavite u eljeni poloaj, ako on po default-u nije dobro odreen.
Pomou komandnog polja Ugao, uzengija je postavljena u poloen poloaj Ispravna orijentacija ipki unutar serije bie od pomoi pri kasnijem, eventualnom vaenju preseka (vidi poglavlje 5.4). Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekui prikaz se moe postaviti:
88
Geometrija pozicije Prikaz serije 3D Prikaz serije ipke iz izabrane oplate Sve ipke
Prikazuje se iskotirana geometrija selektovane pozicije iz liste pozicija. Prikazuje se iskotirani izgled serije, onakav kakav e se dobiti i na samom crteu. Prikazuje se 3D izgled serije i on slui za vizuelnu kontrolu ispravnosti orijentacije ipki unutar serije. Prikazuju se instance svih pozicija armature iz tekue oplate, a poloaj instanci selektovane pozicije je jasno naznaen. Prikazuju se instance svih pozicija armature, iz svih pozicija oplata, a poloaj instanci selektovane pozicije je jasno naznaen.
3D prikaz geometrije serije Kada ste iz liste odabrali eljenu poziciju armature, i pomou 3D prikaza proverili njenu ispravnu orijentaciju unutar serije, preporuujemo da za tekui prikaz postavite prikaz serije, kako bi imali to bolji uvid u ispravnost zadavanja ostalih parametara u ovom dijalog box-u.
89
Iz liste prikaza je odabran Prikaz serije Iz zatvorene liste Kota, koja se nalazi ispod ovog prozora, za tekui se moe postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja, a u edit box-u Komentar moete uneti proizvoljan komentar koji e biti ispisan u tekstu kote. Pomou check box-a Specifikacija se odreuje da li e broj komada ipki iz kreirane serije biti pridruen ukupnom broju ipki date pozicije pri izradi specifikacije. Program po default-u ovaj check box postavlja na ukljueno stanje. Postavljanjem check box-a Obostrano na ukljueno stanje, u sadraju teksta kote se ispisuje simbol (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji oznaava da se ipke u datoj seriji postavljaju obostrano. Samim tim e pri izradi specifikacije, jasno ako je i check box Specifikacija postavljen na ukljueno stanje, zadati broj komada ipki biti pomnoen sa brojem 2. Check box Radijalno e biti aktivan jedino ako se radi o lunoj seriji koja ima centralni ugao manji ili jednak 180, dok je za prave serije on neaktivan i postavljen na iskljueno stanje. Postavljanje ovog check box-a na ukljueno stanje, kod lunih serija e dovesti do postavljanja ipki u radijalnom smeru, odnosno sve ipke serije e dobiti usmerenje ka centru luka. Za krune serije, ovaj check box je postavljen na ukljueno stanje i zamrznut. Ispod komandnog polja Tipska ipka je prikazan izgled linije serije, na kojoj je crvenom takom obeleena nepomerljiva taka. Nepomerljivu taku program po default-u postavlja u poetnu taku linije serije, a njen poloaj se moe promeniti desnim klikom mia na bilo koju krajnju ili srednju taku segmenata serije. Izborom ove take se definie koja e taka na crteu biti nepomerljiva pri menjanju duine linije serije i njenih segmenata.
90
Deo dijalog box-a u kome se prikazuje izgled linije serije U donjem delu dijalog box-a, nalaze se edit box-ovi koji numeriki odreuju geometriju serije, i oni su podeljeni u tri celine. Segmenti serije Znaenje ponuenih parametara u ovom delu dijalog box-a je potpuno isto kao kod serije u osnovi, tako da ih ovde neemo ponovo objanjavati.
Pomou komandnog polja Dodaj, dodata su jo dva meusegmenta, a za tekui je postavljen srednji
91 Linija serije
Deo dijalog box-a Linija serije L = zbir normalnih rastojanja izmeu ipki serije. Promenom vrednosti ovog podatka se menja duina linije serije. Nain promene duine linije serije zavisi od poloaja nepomerljive take i odvija se po istim pravilima kao kod serije u osnovi. duina strele luka, odnosno rastojanje od sredine seice do srednje take luka (za prave serije ovaj podatak ima vrednost Fn=0). U sluaju da ste kreirali krunu seriju, umesto edit box-a Fn= pojavie se edit box R krug=, u kome e biti smetena vrednost koja odreuje poluprenik kreirane krune serije. ugao koji visina serije zaklapa sa zadatim pravcem pruanja serije (kod lunih serija ovo je ugao u odnosu na seicu luka).
Fn =
1 =
h1 = visina serije. Sa desne strane ovih edit box-ova, nalaze se komandna polja !, ijim se aktiviranjem izlazi na crte. Izbor dve take sa crtea e odrediti njihovo meusobno rastojanje i ta vrednost e biti smetena u odgovarajui edit box.
92 Ofset
Deo dijalog box-a za ofsetovanje konture serije Le De Go Do ofset leve stranice konture serije (stranica obeleena slovima Le Levo, na prikazu izgleda serije) ofset desne stranice konture serije (stranica obeleena slovima De Desno, na prikazu izgleda serije) ofset gornje stranice konture serije (stranica obeleena slovima Go - Gore, na prikazu izgleda serije) ofset donje stranice konture serije (stranica obeleena slovima Do Dole, na prikazu izgleda serije)
Centralni edit box, koji nije oznaen nijednim slovom, slui za zadavanje globalnog ofseta. Kada se unese vrednost u ovaj edit box, bie ofsetovane sve stranice konture serije za zadatu vrednost. Nakon unosa vrednosti ofseta u ovim edit box-ovima, odgovarajue stranice konture serije se ofsetuju ka centru konture, ako je uneta vrednost pozitivna, odnosno od centra konture ako je uneta vrednost negativna. Istovremeno program na prikazu izgleda serije iscrtava pomone linije na stranicama konture serije (konture zadate izborom taaka sa crtea), tako da u svakom trenutku imate jasnu sliku znaenja unetog ofseta. Pri crtanju krune serije, a u zavisnosti od izabranih taaka sa crtea, dva edit box-a za zadavanje ofseta e biti zamrznuta, a pomou preostala dva se ofsetuje spoljanja, odnosno unutranja stranica konture serije. Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj linije koja odreuje pravac pruanja serije. Poloaj linije serije:
93 Poloaj linije serije se odreuje izborom take sa crtea, ime e naredba ili biti zavrena, ili e pak biti nastavljena procedurom kotiranja. Da li e program ui u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4). Selektovanjem kreirane serije, na osnovu postavljenih grip-ova, moe se videti da cela serija, zajedno sa linijom serije i meukotom predstavlja jednu celinu.
Grip-ovi na konstantnoj seriji u podunom preseku Na poetnoj i krajnjoj ipci serije, postavljena su po tri grip-a, dok je na granicama segmenata postavljen po jedan. Grip-ovi oznaeni na slici brojem 1, mogu se pomerati samo u pravcu pruanja serije i pomou njih se vri promena duine segmenata serije. Grip-ovi oznaeni na slici brojem 2, mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomou njih se menja nagib i duina serije, s tim to nagib ipki unutar serije ostaje nepromenjen. Za promenu nagiba ipki unutar serije, kao i njene visine, predvieni su grip-ovi oznaeni brojem 3. Pomeranjem grip-a oznaenog na slici brojem 4, moe se slobodno menjati poloaj cele linije serije, dok su grip-ovi oznaeni brojem 5 predvieni za pomeranje teksta meukote. U sluaju da se radi o lunoj seriji, program postavlja grip-ove i na sredini luka, a njihovim pomeranjem se odreuje zakrivljenost luka. Kod krunih serija, grip-ovi se postavljaju na prvoj ipci serije (njihovim pomeranjem se menja visina i poluprenik serije), na granicama segmenata (menja se duina segmenata) i u centru kruga (pomeranjem ovog grip-a se pomera kompletna serija).
94
4.3 Konstantna serija u poprenom preseku

Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na ikonu , program e sa komandne linije zahtevati da prvo odredite poetnu,
Prva taka (Krug): a zatim i krajnju taku linije rasprostiranja serije u poprenom preseku. Krajnja taka (Luk/Nazad): Nain definisanja linije serije, kao i znaenje svih podopcija sa komandne linije je potpuno isto kao i kod prethodno opisanih konstantnih serija u osnovi i podunom preseku. Nakon izbora krajnje take linije serije, program e sa komandne linije ponuditi i opciju zadavanja serije u dva reda. Poloaj drugog reda (Nazad/Kraj) <Kraj>: Izbor take sa crtea e oznaiti poloaj ipki u drugom redu, dok izborom podopcije Kraj moete preskoiti ovu dodatnu mogunost.
Takama 1 i 2 je odreen pravac i duina linije na kojoj se prua serija, a takom 3 poloaj drugog reda. U oba sluaja, bez obzira da li se serija u poprenom preseku postavlja u jednom ili u dva reda, program e sada ui u proceduru odreivanja segmenata na kojima se ipke postavljaju na razliitim rastojanjima. Granica izmeu segmenata (Nazad/Kraj) <Kraj>: I ovde se, isto kao i kod serija u osnovi i podunom preseku, moete odluiti ili za definisanje ovih granica na samom crteu, ili ih moete, ako su uopte i potrebne, postaviti naknadno u dijalog box-u za definisanje numerikih podataka. U svakom sluaju, izbor podopcije Kraj e
95 oznaiti kraj procedure definisanja segmenata, nakon ega e program otvoriti dijalog box za zadavanje numerikih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o konstantnoj seriji u poprenom preseku Znaenje ponuenih parametara je potpuno isto kao i u dijalog box-u za definisanje numerikih podataka za serije u podunom preseku, pa se ovde neemo uputati u ponovno objanjavanje naina rada sa ovim dijalog box-om. Jedina razlika je u prikazu izgleda same serije i u check box-u Otvorena uzengija, koji se sada pojavljuje umesto check box-a Obostrano.
Check box Otvorena uzengija
96 Stanje check box-a Otvorena uzengija e biti dostupno za promenu jedino kada se kreiraju serije u dva reda. Naime, ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, tada e program u sastavu kote postaviti simbol , koji oznaava da se data pozicija postavlja istovremeno u obe zone, te e broj komada pri izradi specifikacije biti udvostruen. Meutim, kada se serijom u poprenom preseku prikazuje pozicija armature koja ima oblik otvorene uzengije, broj komada ipki ne treba da se duplira pri izradi specifikacije. U ovim sluajevima je potrebno check box Otvorena uzengija postaviti na ukljueno stanje, i tada e program iz kote izbaciti simbol , a broj komada ipki pri izradi specifikacije nee biti dupliran. Napomenuemo i da podatak u edit box-u h1=, sada predstavlja rastojanje ipki iz drugog reda u odnosu na zadatu liniju po kojoj se pruaju ipke iz prvog reda. Ako se serija u poprenom preseku postavlja samo u jednom redu (h1=0), tada e edit box 1= biti neaktivan, odnosno zamrznut. Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren a program e ui u potpuno istu proceduru za postavljanje linije serije, kao i kod serije u podunom preseku. Poloaj linije serije: Poloaj linije serije se odreuje izborom take sa crtea, ime e naredba ili biti zavrena, ili e pak biti nastavljena procedurom kotiranja. Da li e program ui u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4). Selektovanjem kreirane serije u poprenom preseku, program e postaviti grip-ove ijim pomeranjem moete lako editovati geometriju serije na samom crteu.
Grip-ovi na konstantnoj seriji u podunom preseku (jedan red) Grip-ovi oznaeni brojem 1, se mogu pomerati samo du zadate linije pruanja serije, i oni odreuju duine segmenata, dok se pomeranjem grip-ova oznaenih brojem 2, pored duine, moe menjati i nagib serije. Pomeranjem grip-a oznaenog na slici brojem 3, moe se slobodno menjati poloaj cele linije serije, dok su grip-ovi oznaeni brojem 4 predvieni za pomeranje teksta meukote. Kod serija koje imaju ipke u dva reda, raspored grip-ova je potpuno isti kao i kod serija u podunom preseku.
97
Grip-ovi na konstantnoj seriji u poprenom preseku (dva reda) Na poetnim i krajnjim ipkama serije postavljena su po tri grip-a, dok je na granicama segmenata postavljen po jedan. Grip-ovi oznaeni na slici brojem 1, mogu se pomerati samo u pravcu pruanja serije i pomou njih se vri promena duine segmenata serije. Grip-ovi oznaeni na slici brojem 2, mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomou njih se menja nagib i duina serije. Za promenu nagiba ipki unutar serije, kao i njene visine, predvieni su grip-ovi oznaeni brojem 3. Pomeranjem grip-a oznaenog na slici brojem 4, moe se slobodno menjati poloaj cele linije serije, dok su grip-ovi oznaeni brojem 5 predvieni za pomeranje teksta meukote. U sluaju da se radi o lunoj seriji, program postavlja grip-ove i na sredini luka, a njihovim pomeranjem se odreuje zakrivljenost luka. Kod krunih serija se grip-ovi postavljaju na prvoj ipci serije (njihovim pomeranjem se menja visina i poluprenik serije), na granicama segmenata (menja se duina segmenata) i u centru kruga (pomeranjem ovog grip-a se pomera kompletna serija).
4.4 Promenljiva serija u osnovi

Sutinska razlika izmeu ove naredbe i naredbe za kreiranje konstantne serije u osnovi, je u tome to se sada ne zahteva selektovanje ipke od koje se kreira promenljiva serija u osnovi. Znai, prisustvo instance date pozicije armature na crteu nije potrebno. Obzirom da u samom dijalog box-u ove naredbe postoji komandno polje Tipska ipka, to ni postojanje same pozicije armature nije neophodno. Nakon izbora naredbe Promenljiva serija u osnovi, iz padajueg menija ArmCAD , na komandnoj liniji se postavlja niz zahteva za izbor Serija ili klikom mia na ikonu taaka koje e odrediti geometriju promenljive serije u osnovi. Prva taka: U optem sluaju, ema za izbor taaka koje odreuju geometriju serije izgleda ovako:
98
Opti oblik konture promenljive serije Napomenuemo da redosled zadavanja taaka nije bitan, odnosno da bilo koja od etiri take koje su obeleene na slici, moe biti prva taka konture. Nakon izbora prve take konture, na komandnoj liniji e se javiti nova poruka. Druga taka (Luk/Nazad): Ako promena nije luna, potrebno je sa crtea izabrati poloaj sledee take, a ako je luna, tada je potrebno sa komandne linije odabrati podopciju Luk, a zatim klikom mia sa crtea izabrati poloaj take sa luka i krajnje take luka. Kao to se sa crtea vidi, susedne linije konture serije ne mogu obe da budu lukovi, tako da sadraj teksta poruke za izbor sledee take direktno zavisi od oblika prethodno zadate linije konture serije. To znai da u sluaju lune promene prethodno zadate linije konture, poruka za izbor sledee take nee imati podopciju Luk. Trea taka (Nazad): Nakon izbora tree, potrebno je zadati i etvrtu taku konture serije. etvrta taka (Luk/Nazad): Ukoliko je linija konture serije zadata izborom etvrte take luk, program e povezati etvrtu i prvu taku konture, ime e njeno definisanje biti zavreno. Ako je linija konture serije zadata izborom etvrte take du, komandna linija dobija sledei izgled: Taka sa luka (Povei/Nazad) <Povei>: Izborom take sa luka, poslednjoj liniji konture serije se zadaje luna promena, dok se izborom podopcije Povei, etvrta i prva taka konture povezuju crtanjem dui. Pravac pruanja serije je definisan oblikom njene konture. Naime, ako kontura serije sadri lunu promenu, serija se prua izmeu dve naspramne prave linije konture. Ako su ove linije
99 paralelne, linija serije je prava, a ipke u seriji se postavljaju pod uglom od 90 u odnosu na nju. U suprotnom, linija serije e biti luk, a ipke u njoj e se postavljati radijalno.
Prava linija serije
Luna linija serije U sluaju da kontura serije nema lunu promenu, serija se prua izmeu paralelnih linija konture, ukoliko ih ima, i tada je linija serije prava, a ipke u seriji se postavljaju pod uglom od 90 u odnosu na nju. Ako nema paralelnih linija konture, serija se prua izmeu druge i poslednje linije konture, a linija serije je luna, to znai da se ipke u seriji postavljaju radijalno.
100
Prava linija serije
Luna linija serije Napomenuemo da se pravac pruanja serija koje nemaju lunu promenu, moe menjati kako sa komandne linije, izborom podopcije Zamena mesta, tako i naknadno u dijalog box-u za definisanje numerikih podataka. Kada ste odredili konturu promenljive serije u osnovi, program e sa komandne linije zahtevati da du linije pruanja serije eventualno definiete segmente na kojima se ipke postavljaju na razliitim rastojanjima. Granica izmeu segmenata (Nazad/Zamena mesta/Kraj) <Kraj>: I ovde se moete odluiti ili za definisanje ovih granica na samom crteu, ili ih moete, ako su uopte i potrebne, postaviti naknadno u dijalog box-u za definisanje numerikih podataka. U
101 svakom sluaju, izbor podopcije Kraj e oznaiti kraj procedure definisanja segmenata, nakon ega e program otvoriti dijalog box za zadavanje numerikih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o promenljivoj seriji u osnovi Kako se kreirana promenljiva serija u osnovi moe pridruiti proizvoljnoj poziciji, to se u gornjem levom delu dijalog box-a nalazi lista pozicija armature, iji sadraj odgovara odabranoj poziciji oplate iz zatvorene liste Oplata. Napomenuemo du su izuzetak jedino pozicije od krunih ipki i spiralnih uzengija, kao i pozicije kojima je pridruena neka konstantna serija, i one se nee ni prikazivati u listi pozicija armature. Ispod liste pozicija armature, nalazi se komandno polje Tipska ipka koje funkcionie na potpuno isti nain kao kod konstantnih serija u podunom i poprenom preseku.
102
Komandno polje za definisanje nove pozicije Sa desne strane liste pozicija armature, nalazi se prozor u kome je prikazana geometrija selektovane pozicije.
Pozicija ipke se uvek postavlja u poloaj koji odgovara jednom od moguih poloaja unutar serije Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad ovog prozora, pored prikaza geometrije selektovane pozicije (Geometrija pozicije), za tekui se moe postaviti prikaz izgleda kreirane serije (Prikaz serije), kao i 3D prikaz serije (3D prikaz).
103
Iz liste prikaza je odabran Prikaz serije Prikaz serije odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom trenutku moete videti kako e kreirana serija izgledati na crteu. Radi lakeg snalaenja pri zadavanju ofseta, na ovom prikazu su obeleene strane konture serije. Takoe, na crteu serije, crvenom takom je oznaen njen poetak. Ova informacija e Vam biti od znaaja ako se odluite za runo definisanje promene dimenzija segmenata, o emu e biti rei malo kasnije.
Poloaj crvene take oznaava poetak linije pruanja serije 3D prikaz slui za vizuelnu kontrolu zadatih parametara serije, i njegovim izborom se pored prozora za prikaz pojavljuje i povr 3D orbit. Rad sa 3D orbit-om je isti kao i u ostalim dijalog box-ovim u kojima se on pojavljuje (vidi poglavlje 3.1).
104
Iz liste prikaza je odabran 3D prikaz Kako ipke unutar ovako kreirane serije imaju promenljivu geometriju, to se sa desne strane prozora za prikaz, nalaze etiri edit box-a pomou kojih se definie promena geometrije ipke du intervala pruanja serije (ovi edit box-ovi e biti aktivni samo ako ste za tekui prikaz odabrali prikaz Geometrija pozicije).
Edit box-ovi za runo definisanje promene segmenata ipke unutar serije Podaci u edit box-ovima uvek odgovaraju tekuem segmentu ipke, odnosno segmentu koji je na prikazu geometrije ipke jasno naglaen crvenom bojom. Promena tekueg segmenta ipke se vri jednostavnim klikom mia preko eljenog segmenta. Edit box-ovi pomou kojih se definie promena geometrije svakog od segmenata ipke, imaju sledee znaenje:
105
Dsp = Dsk = Fna = Fnb =
duina tekueg segmenta ipke na poetku intervala serije duina tekueg segmenta ipke na kraju intervala serije duina gornje strele (zadaje se samo za promenu geometrije po lunom zakonu) duina donje strele (zadaje se samo za promenu geometrije po lunom zakonu)
Opti oblik promene duine segmenta ipke Gde se nalazi poetak, a gde kraj serije, oznaeno je crvenom takom na prikazu serije (vidi prethodni deo uputstva za tekui prikaz Prikaz serije). Program po default-u svim segmentima ipke postavlja konstantnu vrednost (Dsp=Dsk, Fna=Fnb=0), pa sada imate mogunost da eljenim segmentima ipke, zadavanjem potrebnih podataka u edit box-ovima, definiete promenu du zadatog intervala serije. Sa desne strane ovih edit box-ova, nalaze se komandna polja !, ijim se aktiviranjem izlazi na crte. Izbor dve take sa crtea e odrediti njihovo meusobno rastojanje i ta vrednost e biti smetena u odgovarajui edit box. Vodite rauna da funkcija promene geometrije cele ipke, du pravca pruanja serije, odgovara zadatoj konturi serije, jer e u protivnom komandno polje OK biti neaktivno. Ispod ovih edit box-ova, nalazi se check box Preuzmi sa crtea. Kada se ovaj check box postavi na ukljueno stanje, program na tekuem segmentu ipke postavlja crvenu taku, a edit box-ovi za definisanje njegove promene postaju neaktivni.
106
Check box, pomou koga je dimenzija segmenta ipke odreena zadatom konturom serije Postavljeni simbol crvene take oznaava da e dimenzija datog segmenta biti proraunata tako to e, za svaki poloaj ipke unutar serije, njegova duina odgovarati duini cele ipke koja je umanjena za duine projekcija svih ostalih segmenata ipke, poznatih dimenzija. Znai, suma projekcija svih konstantnih i promenljivih duina segmenata mora odgovarati irini serije na tom mestu. Iz ovoga proizilazi i jasan zakljuak, da samo jedan segment ipke moe imati osobinu Preuzmi sa crtea. Ovo je svakako mnogo laki nain za definisanje promene, od prethodno opisanog runog podeavanja. Napomenuemo da preuzimanje promene sa crtea, za segmente koji su normalni na pravac linije serije, nije mogue. Preuzimanje promene sa crtea nee biti mogue ni kada je na poetku, odnosno kraju serije, zbir duina projekcija svih segmenata ipke osim tekueg, jednak ili vei od irine serije na njenom poetku, odnosno kraju. U takvim sluajevima, na pokuaj postavljanja check box-a Preuzmi sa crtea na ukljueno stanje, program e postaviti prazan crveni krug, ime e jasno ukazati da se ovakva promena ne moe zadati.
107
Postavljeni crveni krug na tekuem segmentu ipke, ukazuje da je suma projekcija svih ostalih segmenata ipke vea od najmanje irine serije Pored osobine Prezumi sa crtea, segmentima ipke se moe zadati i osobina Procenat od Dp. Dimenzije ovih segmenta e takoe imati promenljive dimenzije, ali e one biti u funkciji od duine cele ipke na datom mestu unutar serije. Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u edit box-u Ds=L x, potrebno je zadati odnos duine segmenta ipke prema ukupnoj irini serije.
Tekuem segmentu ipke je zadato, da za svaki poloaj ipke unutar serije, njegova duina iznosi 20% od ukupne irine serije na tom mestu Za kontrolu ispravnosti unetih podataka, zahtevaemo od programa 3D prikaz serije.
108
Iz 3D prikaza se jasno vidi efikasnost prethodno zadatih parametara U delu dijalog box-a koji se zove Podeavanje, nalaze se dva check box-a i dva komandna polja pomou kojih se vri podeavanje poloaja ipke unutar serije. Da biste bolje sagledali dejstvo ovih parametara, potrebno je da za tekui prikaz postavite Prikaz serije.
Deo dijalog box-a za promenu poloaja ipke unutar serije - Kada se check box Obrtanje ipke oko podune ose postavi na ukljueno stanje, ipka se osno preslikava u odnosu na podunu osu, dok se postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Obrtanje ipke oko poprene ose, vri osno preslikavanje geometrije ipke u odnosu na poprenu osu.
109 - Pomou komandnog polja Ugao, vri se izbor segmenta ipke koji e biti poravnat sa pravcem koji je upravan na pravac pruanja serije. - Komandno polje Zamena mesta e biti aktivno samo kod serija koje nemaju lunu promenu. Njegovim aktiviranjem, pravac pruanja serije i ipke meusobno menjaju mesta. Napomenuemo, da u sluaju aktiviranja komandnih polja Zamena mesta i Ugao, znaenje termina poduna i poprena osa, u nazivu check box-ova za obrtanje ipke oko svoje ose, moe biti zamenjeno. Odnosno, na zahtev za obrtanje oko podune ose, program moe ipku obrnuti oko poprene ose, i obrnuto. Ovaj tehniki problem nee predstavljati prepreku u radu, obzirom da se nakon svake akcije na prikazu serije moe videti kako je program odreagovao. Ako ste prethodno definisali nain promene duine segmenata, promena poloaja ipke unutar serije pomou komandnog polja Ugao, dovee do gubitka ovih podataka. Znai, poeljno je da prvo podesite eljeni poloaj ipke unutar serije, pa tek onda da definiete zakon promene duina pojedinih segmenata.
Promena poloaja ipke, pomou komandnog polja Ugao, dovela je do gubitka prethodno definisanog zakona promene duine ipke Deo dijalog box-a za ofsetovanje konture serije, radi na potpuno isti nain kao i kod konstantne serije u podunom preseku (vidi poglavlje 4.2), pa ga ovde neemo ponovo objanjavati.
110
Deo dijalog box-a za ofsetovanje konture serije Kreiranoj seriji moete pridruiti i podatak o koliini, unoenjem vrednosti u edit box-u Broj serija. Pri izradi specifikacije, program e koliinu upotrebljene armature u seriji pomnoiti sa zadatim brojem.
Edit box za zadavanje broja serija Ostali ponueni parametri u ovom dijalog box-u, imaju potpuno isto znaenje kao i kod konstantnih serija u osnovi (vidi poglavlje 4.1), te ih takoe, neemo ponovo objanjavati.
111
Parametri koji imaju potpuno isto znaenje kao i kod konstantne serije u osnovi Napomenuemo jedino, da se duina linije serije moe naknadno menjati samo na crteu pomou grip taaka, tako da njena promena u dijalog box-u nije mogua. Iz tog razloga je kod jednosegmentnih serija edit box L=, u delu dijalog box-a Segmenti serije, zamrznut, odnosno nedostupan za promenu. Komandno polje OK e biti aktivno kada je za jedan od segmenata ipke check box Preuzmi sa crtea postavljen na ukljueno stanje, ili kada funkcija promene geometrije cele ipke, du pravca pruanja serije, odgovara zadatoj konturi serije. Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a program e ili zavriti naredbu, ili e pak ui u proceduru kotiranja. Da li e program ui u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4). Selektovanjem kreirane serije, na osnovu postavljenih grip-ova, jasno se vidi da linija serije, meukota i simbol ipke predstavljaju jednu celinu, dok se kota selektuje posebno.
112
Grip-ovi na promenljivoj seriji u osnovi Grip-ovi oznaeni na slici brojem 1, slue za promenu konture oblasti unutar koje se serija rasprostire. Pomeranjem grip-a koji je postavljen na preseku simbola ipke i linije serije (grip oznaen brojem 2), menja se poloaj kako samog simbola ipke tako i linije du koje se prua serija. Grip-ovi oznaeni na slici brojem 3, slue za promenu meusobnog odnosa duina meusegmenata, dok su za promenu poloaja teksta meukote predvieni grip-ovi oznaeni na slici brojem 4. Napomena: Obzirom da geometrija pozicije od koje je kreirana promenljiva serija u osnovi, zavisi iskljuivo od njenog poloaja unutar serije, program e sve ostale instance date pozicije, ako ih ima na crteu, pretvoriti u reprezente i ponitie im zadati broj komada. Napomena: U sluaju da ste za kreiranje promenljive serije u osnovi selektovali varijabilnu poziciju, tada e edit box-ovi za definisanje promene geometrije selektovanog segmenta ipke, kao i check boxovi Preuzmi sa crtea i Specifikacija biti zamrznuti i nedostupni za promenu, to znai da e program pri izradi specifikacije ignorisati podatke iz ove serije. Naime, program e pri izradi specifikacije sve potrebne podatke za ovu varijabilnu poziciju uzimati iz promenljive serije kojom je pozicija armature i prebaena iz konstantne u varijabilnu poziciju. Tipian primer je kada ste crtanjem promenljive serije u poprenom ili podunom preseku kreirali varijabilnu poziciju i sada elite da tu seriju prikaete i u osnovi. Sve ovde reeno vai i kada se kreiraju promenljive serije u podunom i poprenom preseku od varijabilnih pozicija.
113
4.5 Promenljiva serija u podunom preseku

Nakon izbora ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na ikonu , na komandnoj liniji se postavlja niz zahteva za izbor taaka koje e odrediti geometriju promenljive serije u podunom preseku. Prva taka: U optem sluaju ema za izbor taaka koje odreuju geometriju serije je potpuno ista kao i ema za izbor taaka kod promenljive serije u osnovi.
Opti oblik konture promenljive serije Samim tim i poruke koje se javljaju na komandnoj liniji, u potpunosti odgovaraju datim objanjenjima u prethodnom poglavlju. Nakon izbora taaka koje definiu konturu promenljive serije u podunom preseku, program e sa komandne linije zahtevati da eventualno odredite segmente unutar kojih se ipke postavljaju na razliitim rastojanjima. Granica izmeu segmenata (Nazad/Zamena mesta/Kraj) <Kraj>: I ovde se moete odluiti ili za definisanje ovih granica na samom crteu, ili ih moete, ako su uopte i potrebne, postaviti naknadno u dijalog box-u za definisanje numerikih podataka. U svakom sluaju, izbor podopcije Kraj e oznaiti kraj procedure definisanja segmenata, nakon ega e program otvoriti dijalog box za zadavanje numerikih podataka o kreiranoj seriji.
114
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o promenljivoj seriji u podunom preseku U delu dijalog box-a gde se prikazuje izgled odabrane pozicije iz liste, postavljene su i strelice koje jasno ukazuju na smer gledanja ipke u seriji, odnosno koja strana ipke se poklapa sa nacrtanom konturom serije.
Prikazane strelice jasno ukazuju na smer gledanja ipki u seriji Ovo je vrlo vana informacija, kako promenu ne bi zadali pogrenim segmentima ipke.
115
Pomou check box-a Preuzmi sa crtea, bonim stranama uzengije je zadato da preuzmu nacrtanu promenu sa konture serije Znaenje ostalih ponuenih parametara je potpuno isto kao i u dijalog box-u za definisanje numerikih podataka promenljivih serija u osnovi, tako da ih ovde neemo ponovo objanjavati. Jedina razlika je u prikazu izgleda same serije.
Iz liste prikaza je odabran Prikaz serije
116
Iz liste prikaza je odabran 3D Prikaz serije Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren a program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj linije koja odreuje pravac pruanja serije. Poloaj linije serije: Poloaj linije serije se odreuje izborom take sa crtea, ime e komanda ili biti zavrena, ili e pak biti nastavljena procedurom kotiranja. Da li e program ui u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4). Poloaj grip-ova koji se postavljaju pri selektovanju kreirane serije je isti kao i kod konstantne serije u podunom preseku, s tim to se sada pojavljuju i dva dodatna grip-a pomou kojih se direktno na crteu zadaje luna promena odgovarajuim stranicama konture.
117
Grip-ovi na promenljivoj seriji u podunom preseku Na poetnoj i krajnjoj ipci serije postavljena su po tri grip-a, dok je na granicama segmenata postavljen po jedan. Grip-ovi oznaeni na slici brojem 1, mogu se pomerati samo u pravcu pruanja serije i pomou njih se vri promena duine segmenata serije. Grip-ovi oznaeni na slici brojem 2, mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomou njih se menja nagib i duina serije, s tim to nagib ipki unutar serije ostaje nepromenjen. Za promenu nagiba ipki unutar serije, kao i njene visine, predvieni su grip-ovi oznaeni brojem 3. Pomeranjem grip-a oznaenog na slici brojem 4, moe se slobodno menjati poloaj cele linije serije, dok su grip-ovi oznaeni brojem 5 predvieni za pomeranje teksta meukote. Pomeranjem gripova oznaenih na crteu brojem 6, direktno se zadaje luna promena odgovarajuim stranicama konture.
118
4.6 Promenljiva serija u poprenom preseku

Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na ikonu , ulazi se u potpuno istu proceduru odreivanja geometrije serije na crteu, kao i kada se kreira konstantna serija u poprenom preseku. Jedina razlika je u izgledu dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o seriji.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o promenljivoj seriji u poprenom preseku Svi prisutni parametri imaju isto znaenje kao i parametri u dijalog box-u konstantne serije u poprenom preseku, s tim to se sa desne strane prostora predvienog za prikaz, sada nalaze i edit box-ovi kojima se za selektovani segment ipke regulie promena geometrije du serije.
119
Deo dijalog box-a u kome se regulie funkcija promene tekueg segmenta Isto kao i kod promenljivih serija u osnovi i podunom preseku, u listi pozicija se mogu nai i varijabilne pozicije, ali e postavljanjem varijabilne pozicije za tekuu, ovi edit box-ovi, kao i check box Specifikacija biti nedostupni za editovanje. Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren a program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj linije serije, ime e naredba biti zavrena. Poloaj i uloga grip-ova je potpuno ista kao kod konstantne serije u poprenom preseku.
Grip-ovi na promenljivoj seriji u poprenom preseku
120
4.7 Poploavanje ploe lunim ipkama

Pomou naredbe Poploavanje ploe lunim ipkama imate mogunost da brzo i jednostavno kreirate konstantnu ili promenljivu seriju od lune ipke. Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na ikonu definisanja lune oblasti koja se poploava. Prva taka: Nakon izbora poetne take program sa komandne linije zahteva da zadate taku sa luka, Taka sa luka: a zatim i krajnju taku luka: Krajnja taka: Na komandnoj liniji se sada javlja nova poruka: Kraj dui <Konstantna serija>: Od korisnika se sada oekuje da sa prave koja prolazi kroz centar i krajnju taku luka izabere taku kojom e zavriti definisanje oblasti poploavanja promenljive serije lunih ipki, ili da sa komandne linije izabere ponuenu podopciju. , ulazi se u proceduru
Izborom taaka 1,2,3 i 4 je definisana oblast poploavanja promenljive serije lunih ipki Izborom podopcije Konstantna serija komandna linija menja svoj izgled, a program od korisnka oekuje da sa crtea izabere taku kojom e zavriti definisanje oblasti poploavanja konstantne serije lunih ipki. Kraj dui <Promenljiva serija>: Program sve vreme u Drag modu prikazuje izgled oblasti poplaavanja za taku iznad koje se nalazi pokaziva mia. Ukoliko za datu taku nije mogue kreiranje serije oblast se ne prikazuje, a ako i pored toga izaberete ba tu taku naredba se prekida.
121
Izborom taaka 1,2,3 i 4 je definisana oblast poploavanja konstantne serije lunih ipki Bez obzira da li kreirate promenljivu ili konstantnu seriju, nakon definisanja oblasti poploavanja otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka kreirane serije Znaenje svih ponuenih parametara je potpuno isto kao i kod prethodno opisanih naredbi za kreiranje serija, tako da ih ovde neemo ponovo objanjavati. Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box uz prihvatanje svih zadatih promena, i na crte postavlja kreiranu seriju. Na kraju emo napomenuti da se pri editovanju serija koje su kreirane pomou ove naredbe otvara isti dijalog box kao pri editovanju bilo koje druge konstantne, odnosno promenljive serije u osnovi (vidi poglavlje 7.2.2).
122
4.8 Poploavanje ploa serijama ipki

Pomou naredbe Poploavanje ploa serijama ipki se vri automatsko armiranje proizvoljno zadate oblasti ploe, sa konstantnim i promenljivim serijama u osnovi, a na osnovu uslova oslanjanja koji vae na njenim ivicama. Izborom ove naredbe, iz padajueg menija , ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne ArmCAD Serija ili klikom mia na ikonu polilinije koja e odrediti geometriju oblasti armiranja. Prva taka (Pravougaonik/Krug): Procedura iscrtavanja proizvoljne polilinije je potpuno ista kao kod naredbe Serija mrea (vidi poglavlje 8.2) tako da je ovde neemo detaljno objanjavati. Nakon definisanja oblasti program otvara dijalog box u kome se zadaju svi podaci koji su potrebni da bi se izvrilo njeno armiranje.
Izgled dijalog box-a za definisanje podataka koji su potrebni za armiranje zadate oblasti Zatvorene liste koje se nalaze u gornjem levom delu dijalog box-a imaju sledee znaenje: Izborom iz zatvorene liste Oplata, za tekuu se moe postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija oplata. Iz zatvorene liste Tip armature se vri izbor vrste armature Izborom iz zatvorene liste Tip sidrenja, za tekui se moe postaviti bilo koji od ranije definisanih tipova sidrenja za izabranu vrstu armature. Izborom iz zatvorene liste Zona se odreuje da li se armira gornja ili donja zona ploe Izborom iz zatvorene liste Kota, za tekui se moe postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja serija u osnovi
123 U delu dijalog box-a Podaci o armaturi se nalaze parametri pomou kojih se za oba pravca armiranja definie prenik ipki (), razmak izmeu ipki u serijama, kao i ugao koji dati pravac armiranja zaklapa sa horizontalom (=), dok se pomou prikazanog check box-a definie da li se armatura postavlja u jednom ili u oba pravca.
Deo dijalog box-a u kome se definiu podaci o armaturi U desnom delu dijalog box-a je prikazana kontura zadate oblasti. Izborom naredbe Prikaz pozadinskog crtea, iz padajueg menija koji se otvara desnim klikom mia preko prostora predvienog za prikaz, od programa se moe zahtevati da pored konture zadate oblasti prikae i sve ostale entite koji se nalaze na crteu. Na ovaj nain se u samom dijalogu jasno vidi kako je koja ivica oblasti oslonjena, to znatno olakava zadavanje potrebnih podataka.
Naredba za prikaz pozadinskog crtea
124 Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Podaci o selektovanom segmentu slue za definisanje uslova oslanjanja za selektovani segment konture. Selektovani segment je jasno naznaen na prikazanom crteu, a samo selektovanje se vri jednostavnim klikom mia na eljeni segment konture.
Deo dijalog box-a u kome se zadaju podaci o selektovanom segmentu Izborom jednog od radio batton-a Ivica ploe ili Unutar ploe odreuje se poloaj selektovanog segmenta konture. Ako je izabran radio batton Ivica ploe, za promenu e biti dostupan i check box Oslonac. Kada je ovaj check box iskljuen selektovani segment se poklapa sa slobodnom ivicom ploe, a kada je ukljuen segment se nalazi na slobodno oslonjenoj ivici ploe, a za promenu postaje dostupan i edit box irina u kome se zadaje irina oslonca. U ovom delu dijalog box-a se nalazi i sliica koja u preseku prikazuje nain oslanjanja selektovane ivice oblasti, to znatno olakava zadavanje i kontrolu podataka.
125
Selektovani segment se poklapa sa ivicom ploe koja je oslonjena na oslonac irine 20 cm Ako je izabran radio batton Unutar ploe za promenu postaju dostupni check box-ovi koji imaju sledee znaenje: Oslonac Dodir sa drugom oblasti Smanjena debljina ploe selektovani segment konture se nalazi na srednjem osloncu, ija se irina zadaje u edit box-u irina selektovani segment konture se nalazi unutar ploe i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja ovaj check box je dostupan samo kada je check box Dodir sa drugom oblasti ukljuen, i pomou njega se odreuje da li na datom mestu dolazi do promene debljine ploe.
Kombinovanjem stanja ovih check box-ova mogu se zadati svi naini oslanjanja ivice oblasti armiranja koja se nalazi u ploi.
126
Selektovana ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu irine 20 cm i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja (pridrui svima), podaci koji su zadati za tekui segment Pomou komandnog polja konture mogu se pridruiti svim ostalim segmentima. Kada za vie segmenata vae isti uslovi oslanjanja, najbri nain unoenja podataka je da se prvo zadaju uslovi oslanjanja za jedan od ti uslovi pridrue svim segmentima konture. njih, a zatim da se pomou komandnog polja Na kraju je potrebno samo da se promene uslovi oslanja za one segmente za koje su razliiti.
Komandno polje pridrui svima Kako se ovom naredbom menjaju podaci koji su moda ranije zadati nekim segmentima konture, nakon aktiviranja komandnog polja program izdaje i odgovarajue upozorenje:
127
Potvrdan odgovor e oznaiti prihvatanje zadate promene parametara, dok e negativan odgovor oznaiti odustajanje. Pri zadavanju prelomnih taaka polilinije, koja odreuje geometriju oblasti armiranja, najee se sa crtea biraju take sa oplate, tako da se segmenti polilinije poklapaju sa unutranjim ili spoljanjim ivicama greda, linijskih oslonaca ili poprenih preseka zidova. Kako je za ispravno armiranje date oblasti potrebno da da se njene ivice poklapaju sa osama ovih konstruktivnih elemenata, pomou komandnih polja koja se nalaze u delu dijalog box-a Ofset moe se vriti ofsetovanje segmenata zadate polilinije.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje segmenata polilinije U edit box-u a= se zadaje globalni ofset i tada program ofsetuje kompletnu poliliniju kojom je definisana oblast armiranja, dok edit box a seg= slui za zadavanje ofseta tekuem segmenta polilinije. U delu dijalog box-a Podaci o ploi se zadaju globalni podaci o ploi ija se oblast armira:
128
Deo dijalog box-a za definisanje optih podataka o ploi Debljina ploe Zatitni sloj - u ovom edit box-u se zadaje debljina ploe koja se armira - u ovom edit box-u se zadaje zatitni sloj koji vai za celu oblast armiranja
Temeljna ploa - pomou ovog check box-a se definie da li je data ploa temeljna ili ne Povijanje ipki donje (gornje) zone - izborom jednog od ponuenih naina iz zatvorene liste, definie se kako e program povijati krajeve ipki donje, odnosno gornje zone ploe. Iz ove liste se bira globalni nain povijanja, dok duina svakog segmenta ipki zavisi od zadatih uslova oslanjanja. Ponueni naini povijanja ipki su potpuno isti kao pri importu usvojene armature u ploama iz programa Tower 5 i detaljno su objanjeni u poglavlju 13.2.1. U donjem desnom delu dijalog box-a se nalaze parametri pomou kojih se mogu vriti dodatna podeavanja naina armiranja zadate oblasti.
129
Parametri pomou kojih se mogu vriti dodatna podeavanja naina armiranja Znaenje check box-ova Bez varijabilnih pozicija i Koeficijent poveanja preklopa je potpuno isto kao kod naredbe za importovanje armature iz programa Tower 5 (vidi poglavlje 13.2), dok se pomou check box-a Generisati konstruktivnu armaturu definie da li e program da postavlja konstruktivnu armaturu u suprotnom pravcu, za segmente ipki koji su povijeni iz donje u gornju zonu ploe. Ako se unutar oblasti koja se armira nalazi otvor, aktiviranjem komandnog polja Otvor program dozvoljava izlazak na crte i definisanje proizvoljne polilinije koja e odrediti geometriju otvora, pa komandna linija dobija sledei izgled: Prva taka (Pravougaonik/Krug): Procedura iscrtavanja polilinije je potpuno ista kao kod naredbe Serija mrea (vidi poglavlje 8.2) tako da je ovde neemo detaljno objanjavati. Po zavretku iscrtavanja polilinije program se ne vraa u dijalog box, ve zapoinje proceduru iscrtavanje nove polilinije, sve dok desnim klikom mia ili pomou tastera Esc ne oznaite kraj naredbe.
130
Pomou komandnog polja Otvor unutar oblasti armiranja je dodat otvor Ako je u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja unutar oblasti armiranja postojao otvor, program izlazi na crte, ali komandna linija ima drugaiji izgled: Izaberite (Dodavanje/Brisanje) <Dodavanje>: Sada je potrebno da izaberete jednu od ponuenih podopcija. Izborom podopcije Dodavanje se ulazi u proceduru crtanja nove polilinije, dok se pomou podopcije Brisanje mogu uklanjati postojei otvori, pa se nakon njenog izbora na komandnoj liniji pojavljuje nova poruka: Selektujte otvor: Posle selektovanja otvora program e i dalje sa komandne linije zahtevati da selektujete otvor, sve dok desnim klikom mia ili pomou tastera Esc ne oznaite kraj naredbe, ime se selektovani otvori uklanjaju sa crtea, a program se vraa u dijalog box. Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i zadatu oblast armira sa promenljivim i konstantnim serijama u osnovi u skladu sa zadatim parametrima.
131
Prikazana oblast je armirana pomou naredbe Poploavanje ploa serijama ipki
4.9 Poploavanje konstruktivnom armaturom

Pri armiranju ploa se postavlja veliki broj serija u osnovi koje su kreirane od jednosegmentnih pravih ipki, kao to je na primer konstruktivna armatura. Veina ovih ipki ima iste numerike podatke (prenik, vrsta armature), a razlikuju se samo u duini, to izaziva kreiranje velikog broja pozicija. Da bi se to izbeglo, pomou naredbe Poploavanje konstruktivnom armaturom umesto serija moete postavljati simbole koji nemaju redni broj pozicije, kao i da ve postavljene serije automatski zamenite sa ovim simbolima. Znai ovaj simbol moe da zameni konstantnu seriju u osnovi koja nije radijalna i koja je kreirana od pravih jednosegmentnih ipki bez kuka na svojim krajevima. Aktiviranjem ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na ikonu , na komandnoj liniji se javlja sledea poruka: Prva taka (Konverzija): Sada je potrebno da zadate prvu taku simbola, ili da sa komandne linije izaberete podopciju Konverzija koja slui za automatsku zamenu postojeih serija sa odgovarajuim simbolima. Krajnja taka: Kada ste zadali prvu, potrebno je da zadate i krajnju taku simbola, nakon ega program otvara dijalog box za definisanje numerikih podataka:
132
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka konstruktivne armature U desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled kreiranog simbola sa sadrajem kote. Ovaj prikaz odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom trenutku moete videti kako e simbol da izgleda na crteu. Izborom iz zatvorene liste Oplata za tekuu se moe postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija oplata. Iz zatvorene liste Kota se vri izbor nekog od ranije kreiranih stilova kotiranja datog simbola, a u edit box-u Komentar se zadaje proizvoljan komentar koji e se ispisivati u tekstu kote. Pored mogunosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom mia na strelicu, koja se nalazi na desnom kraju ovog edit box-a, moete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih tipskih komentara. Duina ipki sa kojima se vri armiranje se zadaje u edit box-u Duina ipke. Pri otvaranju dijalog box-a program za duinu ipki usvaja duinu kreiranog simbola, koju u svakom trenutku moete zameniti sa potpuno proizvoljnom vrednou. Napomenuemo da zadata vrednost nee uticiati na duinu simbola na crteu. U delu dijalog box-a Oblast poploavanja se definiu parametri koji imaju sledee znaenje: L= edit box u kome se zadaje duina oblasti armiranja. Ova vrednost odgovara duini linije konstantne serije u osnovi koju kreirani simbol zamenjuje e= razmak izmeu ipki n= broj komada ipki Edit box-ovi e= i n= rade vezano, odnosno za zadati razmak e=, proraunava se potreban broj komada ipki n= i obrnuto.
133
Parametri pomou kojih se definie oblast armiranja Iz zatvorenih listi, koje se nalaze u delu dijalog box-a Tip armature, vri se izbor prenika ipki i vrste armature. Pomou check box-a Specifikacija se odreuje da li zadata armatura ide u specifikaciju ili ne. Kada se check box Obostrano postavi na ukljueno stanje u sadraju kote se ispisuje simbol (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji oznaava da je data armatura postavljena u obe zone. U tom sluaju program e pri izradi specifikacije zadatu koliinu armature udvostruiti. Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara dijalog box i kreirani simbol postavlja na crte.
Izgled kreiranog simbola na crteu
134 Prednost ove naredbe u odnosu na serije u osnovi nije smo izbegavanje kreiranja velikog broja pozicija, ve i znaajno skraenje procedure definisanja armature. Naime, da bi se kreirala konstantna serija u osnovi prvo mora na crte da se postavi ipka, pomou neke od za to predvienih naredbi, a zatim da se od nje kreira eljena serije, dok se kod ove naredbe svi podaci zadaju u samo jednom dijalog box-u. Takoe simbol konstruktivne armature je jednostavniji od simbola serije, pa se preglednost crtea znaajno poveava. Kada se postavljeni simbol selektuje, na osnovu grip-ova se jasno vidi da on i njegova kota predstavljaju jednu celinu.
Grip-ovi na simbolu konstruktivne armature Pomou grip-ova 1 i 2 se menja poloaj i duina simbola, dok se pomou grip-a 3 moe promeniti poloaj kote. Napomenuemo jo jednom da bez obzira na to to program pri otvaranju dijalog box-a po default-u u edit box-u Duina ipke ispisuje zadatu duinu simbola, ove dve vrednosti ne utiu jedna na drugu. To znai da promena duine simbola nee uticati na duinu ipke koja je zadata u dijalog box-u. Ako elite da promenite duinu ipke moraete da koristite univerzalnu naredbu Edit entiteta, na nain koji je opisan u poglavlju 7.2.6. Obzirom da ipke koje se postavljaju pomou ove naredbe ne pripadaju ni jednoj poziciji armature, program pri izradi specifikacije konstruktivnu armaturu grupie prema vrsti armature i preniku ipki. Kako grupisane ipke mogu imati razliitu duinu, u tablici specifikacije se ne prikazuju podaci o pojedinanoj duini ipki i broju komada, ve samo podatak o ukupnoj potrebnoj duini ipki datog prenika i date vrste armature.
135
Izgled tabele specifikacije za konstruktivnu armaturu Konverzija postrojeih serija u osnovi Ako ste nakon aktiviranja naredbe Konstruktivna armatura izabrali podopciju Konverzija program e zahtevati da sa crtea selektujete konstantnu seriju u osnovi koju elite da zamenite sa simbolom konstruktivne armature: Selektovanje konstantne serije u osnovi: Kako se pomou ove naredbe moe vriti grupna konverzija, to e program nakon selektovanja prve serije sa komandne linije i dalje zahtevati selekciju, sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove procedure. Sa crtea moete selektovati bilo koju konstantnu seriju u osnovi, ali e se konvertovati samo one koje zadovoljavaju sve potrebne uslove (serija ne sme da bude radijalna, mora da bude kreirana od prave jednosegmentne ipke koja nema kuke na svojim krajevima). Po zavretku selekcije program umesto svake selektovane serije koja zadovoljava navedene uslove postavlja simbol konstruktivne armature, preuzimajui od date serije sve potrebne podatke.
Konstantna serija u osnovi pre konverzije
136
Simbol konstruktivne armature posle konverzije Ako selektovana serija ima vie segmenata, program pri konverziji za svaki segment kreira poseban simbol konstruktivne armature.
137
5. CRTANJE IPKI U POPRENOM PRESEKU

U okviru padajueg menija Popreni presek, programom je predvieno vie naredbi pomou kojih se pozicije armature mogu prikazati u poprenom preseku. Koju ete od njih koristiti zavisi iskljuivo od trenutnih potreba i zahteva na crteu.
5.1 Pojedinano postavljanje ipki u poprenom preseku (POJEDINANO)

Pomou naredbe Pojedinano imate mogunost da proizvoljan broj ipki odabrane pozicije armature postavite na eljeno mesto u poprenom preseku. Njenim aktiviranjem iz padajueg menija ArmCAD Popreni presek ili klikom mia na ikonu dijalog box za izbor eljene pozicije armature. , otvara se
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Pojedinano U levom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim pozicijama armature koje sadri tekua pozicija oplate (promena tekue oplate se vri izborom iz zatvorene liste Oplata), dok je u desnom delu prikazan izgled trenutno selektovane pozicije armature. Da bi se olakao izbor eljene pozicije armature iz liste, i u ovom dijalog box-u se iz zatvorene liste koja se nalazi iznad prozora za prikaz, za tekui moe postaviti jedan od tri programom predviena prikaza selektovane pozicije.
138
Zatvorena lista za promenu tekueg prikaza Iz zatvorene liste Kota se za tekui moe postaviti bilo koji od ranije kreiranih stilova kotiranja pomou naredbe Stilovi kotiranja (vidi poglavlje 11.2), a iznad ove liste je prikazan i sadraj kote koji odgovara trenutnom stanju zadatih parametara u dijalog box-u.
Zatvorena lista za promenu tekueg stila kotiranja Ispod liste pozicija armature nalazi se komandno polje Tipska ipka, koje funkcionie na isti nain kao kod konstantne serije u podunom preseku (vidi poglavlje 4.2). Obzirom da se pomou ove naredbe instance selektovane pozicije na crte postavljaju pojedinano, zadavanje njihovog broja u okviru dijalog box-a ne bi imalo smisla, tako da je
139 edit box Koliina zamrznut, a njegova namena e biti objanjena u okviru naredbe za editovanje ipki u poprenom preseku (vidi poglavlje 7.2.3). U edit box-u Komentar, imate mogunost da u koti zadate proizvoljan komentar, dok iz zatvorene liste Tip kotiranja moete odabrati jedan od programom predvienih tipova kotiranja.
Zatvorena lista za promenu tipa kotiranja Check box Specifikacija je po default-u postavljen na iskljueno stanje, to oznaava da se instance odabrane pozicije, koje se prikazuju u poprenom preseku, nee uraunavati u ukupnu koliinu ipki pri izradi specifikacije. Svakako da u sluaju potrebe, recimo kada se podune ipke serklaa prikazuju samo kroz popreni presek, ovaj check box moete postaviti i na ukljueno stanje. Ako za prikazivanje u poprenom preseku odaberete neku od varijabilnih pozicija armature, onda e check box Specifikacija biti neaktivan i automatski postavljen na iskljueno stanje. Kako se u jednom koraku postavljaju samo ipke iste pozicije, to je znai iz liste potrebno izabrati eljenu poziciju armature i aktivirati komandno polje OK. Program e zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj prve ipke u poprenom preseku. Poloaj poprenog preseka ipke: Program e stalno biti u proceduri postavljanja ipki i u Drag modu e iscrtavati mali krug iji prenik odgovara preniku odabrane pozicije. Nakon unosa prve pozicije ipke, na komandnoj liniji e se pojaviti i dve nove podopcije. Poloaj poprenog preseka ipke (Nazad/Kraj) <Kraj>: Izbor podopcije Nazad e dovesti do ponitavanja prethodno odreenog poloaja ipke, dok e izbor default podopcije Kraj, oznaiti kraj procedure odreivanja poloaja ipki u poprenom preseku, nakon ega e program sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj kote. Poetna taka kotne linije (Zvezdasto/Paralelno/pOjedinano/Nepovezano) <Zvezdasto>:
140
Ponuene podopcije na komandnoj liniji omoguavaju izbor jednog od programom predvienih tipova kotiranja.
Programom predvieni tipovi kotiranja Nakon izbora poetne take kotne linije, program e zahtevati da zadate i taku koja odreuje, kako poetnu taku oznake, tako i smer ispisa. Poetna taka oznake (Zvezdasto/Paralelno/pOjedinano/Nepovezano) <Zvezdasto>: Napomenuemo da je izbor naina kotiranja omoguen i pri zadavanju poetne take oznake, to e dovesti do ponitavanja prethodno unete poetne take kote i povratka na poetak procedure kotiranja ipki u poprenom preseku. U sluaju da ste za tip kotiranja odabrali Pojedinano, tada e program zahtevati da odredite poloaj rednih brojeva pozicije za svaku od postavljenih ipki u poprenom preseku. Selektovanjem kreiranog poprenog preseka, na osnovu postavljenih grip-ova, jasno se vidi da sve postavljene ipke i kota koja ih opisuje predstavljaju jednu celinu.
141
Grip-ovi na postavljenim ipkama u poprenom preseku Pomeranjem grip-ova moete uticati kako na raspored ipki u poprenom preseku, tako i na poloaj same kote.
5.2 Grupno postavljanje ipki du zadate linije (DU LINIJE)

Izborom naredbe Du linije, iz padajueg menija ArmCAD Popreni presek ili klikom mia na ikonu , ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne linije du koje e se postavljati ipke u poprenom preseku, pa komandna linija dobija sledei izgled: Prva taka (Polilinija/Krug): Program sada oekuje ili da zadate prvu taku linije, ili da se izborom jedne od ponuenih podopcija odluite za dodatne mogunosti koje Vam program nudi. Naime, izborom podopcije Polilinija, umesto slobodnog crtanja imate mogunost da geometriju linije definiete selektovanjem proizvoljne polilinije sa crtea, na isti nain kao kod naredbe Proizvoljna (vidi poglavlje 3.1), dok e podopcija Krug biti objanjena na kraju ovog poglavlja. Nakon izbora prve take linije, na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka. Sledea taka (Luk/Nazad): Podopcija Nazad slui za ponitavanje izbora poslednje take, dok je podopcija Luk predviena za definisanje lunih segmenata linije. Izborom ove podopcije, program e prvo zahtevati da odredite taku sa luka, a potom i krajnju taku luka. Taka sa luka: Krajnja taka: Ve nakon definisanja geometrije prvog segmenta linije, na komandnoj liniji se pojavljuje i podopcija Kraj.
142
Sledea taka (Luk/Nazad/Kraj) <Kraj>: Izbor ove podopcije oznaava kraj procedure definisanja geometrije linije i program otvara dijalog box za definisanje parametara ipki koje se du nje postavljaju.
Izgled dijalog box-a za postavljanje ipki u poprenom preseku du linije U centralnom delu dijalog boxa je prikazana prethodno definisana geometrija linije, dok se u levom delu nalazi lista sa svim pozicijama armature koje pripadaju tekuoj poziciji oplate. Ispod liste pozicija armature nalazi se komandno polje Tipska ipka, koje funkcionie na isti nain kao kod konstantne serije u podunom preseku (vidi poglavlje 4.2). Izbor pozicije armature ije se instance postavljaju du linije, vri se jednostavnim klikom mia preko nje u listi. Da bi se olakao izbor eljene pozicije armature i u ovom dijalog box-u se iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad prozora za prikaz, pored prikaza geometrije linije (Geometrija linije), za tekui moe postaviti jedan od tri programom predviena prikaza selektovane pozicije.
Zatvorena lista za promenu tekueg prikaza Na prikazu geometrije linije crvenom bojom je markiran njen tekui segment, dok je kruiima prikazan poloaj instanci selektovane pozicije armature, u skladu sa zadatim parametrima.
143 Promena tekueg segmenta se vri klikom mia preko eljenog segmenta linije, a poloaj instanci selektovane pozicije armature du tekueg segmenta sa definie pomou edit box-ova koji se nalaze sa desne strane prozora za prikaz.
Edit box-ovi za definisanje broja i razmaka ipki du trenutno aktivnog segmenta linije U edit box n= se unosi broj komada, dok se u edit box e= unosi razmak izmeu ipki koje se postavljaju du tekueg segmenta. Ovi edit box-ovi rade vezano, odnosno za zadati razmak e, proraunava se potreban broj komada ipki i obrnuto. U produetku edit box-a e=, izmeu zagrada se ispisuje stvarna vrednost tog razmaka e=duina tekueg segmenta/n. Znai kao ulazni podatak moete zadati ili razmak ipki, ili broj komada ipki du tekueg segmenta. Obzirom da se na spojevima segmenata nalaze ipke koje mogu pripadati ili jednom ili drugom segmentu, programom je uvedeno pravilo da se one pridruuju svakom drugom segmentu linije. Taan broj ipki du segmenta (broj koji e biti ispisan u sadraju kote datog segmenta) se dobija kada se od prikazane vrednosti u edit box-u n=, oduzme broj koji je sa negativnim predznakom ispisan u njegovom produetku. Ako u produetku ovog edit box-a nije nita ispisano, onda to znai da e datom segmentu za broj komada biti pridruena upravo ta vrednost. Edit box-ovi koji se nalaze iznad prethodno opisanih edit box-ova e= i n= slue za zadavanje ofseta, odnosno udaljenosti na kojoj e se ipke postavljati u odnosu na zadatu geometriju linije. Nain rada sa ovim edit box-ovima je potpuno isti kao kod naredbe Proizvoljna (vidi poglavlje 3.1).
144
Deo dijalog box-a rezervisan za ofsetovanje linije du koje se postavljaju ipke u poprenom preseku U gornjem levom uglu dijalog box-a se prikazuje sadraj kote koji odgovara trenutnom stanju zadatih parametara. Iz zatvorene liste Kota, za tekui se moe postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja, dok se iz zatvorene liste Oplata vri izbor tekue oplate. U edit box-u Komentar, imate mogunost da u koti zadate proizvoljan komentar, dok iz zatvorene liste Tip kotiranja moete odabrati jedan od programom predvienih tipova kotiranja.
Zatvorena lista za promenu tipa kotiranja Check box Specifikacija je po default-u postavljen na iskljueno stanje i pomou njega se odreuje da li e pri izradi specifikacije, ipke postavljene ovom naredbom, ui u ukupan broj komada ipki date pozicije. Ako za prikazivanje u poprenom preseku odaberete neku od varijabilnih pozicija armature, onda e check box Specifikacija biti neaktivan i automatski postavljen na iskljueno stanje. Kada aktivirate komandno polje OK, program zatvara dijalog box i ulazi u proceduru postavljanja kota, koja je ista kao kod prethodno opisane naredbe Pojedinano (vidi poglavlje 5.1).
145 Selektovanjem neke ipke iz kreiranog poprenog preseka, na osnovu postavljenih grip-ova, jasno se vidi da sve ipke postavljene du jednog segmenta linije i kota koja ih opisuje predstavljaju jednu celinu.
Grip-ovi na postavljenim ipkama u poprenom preseku du linije Pomeranjem postavljenih grip-ova moete uticati kako na raspored ipki u poprenom preseku, tako i na poloaj same kote. Ako ste nakon aktiviranja naredbe Du linije izabrali njenu podopciju Krug, program e sa komandne linije zahtevati da prvo zadate centar, a zatim i taku sa kruga koja e odrediti njegov poluprenik. Centar: Taka sa kruga: Odabrana taka sa kruga e ujedno odrediti i poloaj prve od ipki koje se postavljaju du kreirane krunice. Program sada otvara dijalog box za definisanje parametara ipki koje se postavljaju u poprenom preseku.
146
Izgled dijalog box-a za postavljanje ipki u poprenom preseku po obimu kruga Znaenje svih parametara u dijalog box-u je isto kao da ste geometriju linije definisali slobodnim crtanjem. Jedina razlika je u delu za zadavanje ofseta, koji sada sadri samo edit box a=.
Edit box za ofsetovanje kruga Program pomera sve ipke prema centru kruga, ako je zadata vrednost pozitivna, odnosno od centra kruga, ako je negativna.
147
5.3 Grupno postavljanje ipki u poprenom preseku (CEO PRESEK)

Pomou ove naredbe imate mogunost da odjednom definiete poloaj svih pozicija armature unutar poprenog preseka. Pored toga, na crte moete postaviti i iskotiranu oplatu sa tanim poloajem pozicija ipki unutar nje. Izborom naredbe Ceo presek, iz padajueg menija ArmCAD Popreni presek ili klikom mia na ikonu sledeeg izgleda: , otvara se dijalog box
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Ceo presek Kako se popreni presek moe kreirati od proizvoljne pozicije, u gornjem levom delu dijalog box-a se nalazi lista pozicija armature iji sadraj odgovara odabranoj poziciji oplate iz zatvorene liste Oplata. Napomenuemo du su izuzetak jedino varijabilne pozicije i spiralne uzengije i one se nee ni prikazivati u listi pozicija armature.
148
Lista za izbor pozicije uzengije koja e odrediti geometriju poprenog preseka Ispod liste pozicija armature nalazi se komandno polje Tipska ipka, koje funkcionie na isti nain kao kod konstantne serije u podunom preseku (vidi poglavlje 4.2). Sa desne strane liste se nalazi prozor rezervisan za prikaz poprenog preseka koji se kreira, i njegov izgled zavisi od geometrije trenutno selektovane pozicije armature. Da bi se olakao izbor eljene pozicije, izborom iz zatvorene liste koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekui se moe postaviti i jedan od tri programom predviena prikaza selektovane pozicije.
Zatvorena lista za promenu tekueg prikaza
149 Selektovana pozicija se u poprenom preseku prikazuje svojom pravom geometrijom, a da bismo je razlikovali od ipki koje se u poprenom preseku prikazuju krunim simbolom, u daljem tekstu emo je nazivati uzengijom, bez obzira to se iz liste moe izabrati proizvoljna pozicija. Sigurno ste primetili da se u uglovima selektovane uzengije nalaze crveni krstovi, koji praktino odreuju mogui poloaj ipki u poprenom preseku. Sada je potrebno da iz liste, koja se nalazi ispod prozora za prikaz, izaberete poziciju armature koju elite da prikaete u poprenom preseku.
Lista za izbor pozicija armature koja e se prikazati u poprenom preseku Napomenuemo da ova lista sadri sve pozicije armature koje su do tada pridruene tekuoj poziciji oplate, ukljuujui varijabilne pozicije i spiralne uzengije. Da biste selektovanu ipku postavili u poprenom preseku potrebno je da miem kliknete preko crvenog krsta, tako da se na njegovom mestu pojavi mali krug iji e prenik na crteu odgovarati preniku odabrane pozicije.
150
U gornjoj zoni su postavljene dve ipke pozicije 1 Postupak uklanjanja pogreno postavljene ipke je potpuno isti, odnosno klik mia u okolini ve postavljene ipke e dovesti do njenog uklanjanja iz poprenog preseka, a na tom mestu e se ponovo pojaviti crveni krst. Program po default-u krstie postavlja u uglove uzengije, s tim to svakako moete i sami uticati na njihov raspored. Naime, du svakog od segmenata uzengije moete postaviti proizvoljan broj meukrstia. To se radi tako to se miem klikne na eljeni segment uzengije tako da on postane crvene boje, a u edit box-u n=, u delu dijalog box-a Segment, se zada eljeni broj krstia. Nakon pritiska na taster Enter ili Tab, program e prihvatiti zadati broj i tano toliko krstia postaviti du prethodno selektovanog segmenta uzengije.
Na gornjem segmentu uzengije su dodata jo dva meukrstia
151 Svi krstii e biti postavljeni na jednakom meusobnom rastojanju, a ako elite da ipke du datog segmenta uzengije postavite nesimetrino, potrebno je da zadate vei broj podela, a pri samom postavljanju ipki, postaviete ih samo preko krstia koji odgovaraju eljenom poloaju. U sluaju da je potrebno usvojiti toliko armature da ona ne moe stati u jedan red, omogueno je postavljanje armature u vie redova. Za ovu namenu su predvieni edit box-ovi Redovi= i e=. Naime, u edit box-u Redovi= je potrebno zadati broj eljenih redova armature i unos potvrditi pritiskom na taster Enter ili Tab. U tom trenutku e za editovanje postati dostupan i edit box e=, u kome moete zadati osovinsko rastojanje izmeu redova armature, a na slici poprenog preseka e se pojaviti i drugi red krstia koji u podunom smislu odgovara rasporedu iz prvog reda.
Na gornjem segmentu uzengije je dodat jo jedan red krstia na osovinskom rastojanju od 4.5 cm Pri zadavanju vie redova armiranja, postavlja se pitanje kom segmentu uzengije e pripasti ugaone ipke, odnosno ugaoni krstii. Naime, program po default-u krsti na uglovima uzengije pridruuje jednom od segmenata, a postavljanjem check box-a Promena ose glavne armature na ukljueno stanje, imate mogunost da to default ponaanje promenite.
152
Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, ugaone ipke su sada pridruene bonim stranama uzengije. Napomenuemo da se kod tipskih uzengija, izuzev pravougaone, armatura moe postavljati u vie redova samo na segmentima uzengija koji nose glavnu armaturu, dok je na bonim stranama uzengija predvieno armiranje samo u jednom redu. Kod pravougaonih uzengija i ipki proizvoljne geometrije omogueno je postavljanje armature u vie redova na svim segmentima. Obzirom da je pri usvajanju armature najee potreban podatak koji prenik i koliki broj komada neke armature odgovara potrebnoj povrini armature, to se izborom komandnog polja Proraun otvara dijalog box u kome moete dobiti odgovor na ovako postavljeno pitanje.
Iz zatvorene liste Tip armature izaberite vrstu armature, a zatim u edit box-u Potrebno zadajte potrebnu povrinu armature. U sledeem koraku, u delu dijalog box-a Usvojeno zadajte broj ipki ili izaberite iz zatvorene liste neki od ponuenih prenika armature. Ako u edit box-u kao ulazni podatak zadate broj ipki, tada e program u delu dijalog box-a Default ispisati prenik koji je potreban da bi se sa zadatim brojem ipki pokrila potrebna povrina armature. Ako kao ulazni podatak iz zatvorene liste izaberete jedan od ponuenih
153 prenika, tada e program u delu dijalog box-a Default ispisati broj komada ipki zadatog prenika koji je potreban da bi se pokrila zadata povrina armature. Istovremeno program ispisuje i povrinu armature koja uvek odgovara zadatom preniku i broju komada ipki i po pravilu je vea od potrebne povrine armature. Aktiviranjem komandnog polja OK, program e Vas vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za postavljanje armature u celom poprenom preseku. Ispod prethodno opisanog komandnog polja Proraun nalazi se i komandno polje Ukloni sve, ijim se izborom iz poprenog preseka uklanjaju sve postavljene pozicije armature. Postavljene pozicije armature e biti uklonjene iz preseka i ako iz liste pozicija, koja se nalazi u gornjem levom delu dijalog box-a, selektujete neku drugu poziciju. Kako je ovo destruktivna akcija, odnosno dovodi do promene oblika celog poprenog preseka, program e u tom sluaju izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdni odgovor e dovesti do promene poprenog preseka koji se kreira i program e ukloniti sve ipke koje su ranije postavljene u njemu, dok e negativan odgovor dovesti do odustajanja od ove destruktivne naredbe. U sluaju da imate simetrino armiranje, odnosno da je potrebno postaviti istu armaturu na segmentima uzengije koji se nalaze jedan naspram drugog, dovoljno je da prvo postavite armaturu du jednog od tih segmenata, a nakon toga da je automatski preslikate na suprotni segment uzengije. Ovaj postupak se sprovodi tako to se miem selektuje segment uzengije du koga je ve postavljena armatura, tako da on postane crven, a zatim se klikne na desni taster mia.
Opcija za simetrino postavljanje armature u preseku
154 Iz ovako otvorenog padajueg menija treba aktivirati naredbu Simetrino i program e automatski osno preslikati ranije postavljenu armaturu na odgovarajui naspramni segment uzengije.
Osno preslikana armatura iz gornje zone Kako se na crteu poprenog preseka u dijalog box-u ne kotiraju postavljene ipke, a sigurno je od interesa da u toku rada u svakom trenutku znate koji ste prenik i poziciju armature na kom mestu postavili, to je razvijena procedura identifikacije postavljenih ipki. Naime, dovoljno je da miem doete u okolinu ipke iji Vas prenik i redni broj pozicije interesuje i ispod slike poprenog preseka pojavie se informacija, koja nedvosmisleno ukazuje na redni broj pozicije i njen prenik.
155
Prostor rezervisan za identifikaciju postavljenih ipki u poprenom preseku Obzirom da se popreni preseci najee crtaju u razmeri koja je krupnija od razmere celog crtea, zadavanjem vrednosti u edit box-u Razmera sa tastature, ili izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi u njegovom produetku, neke od programom definisanih razmera, moete odmah odabrati razmeru u kojoj elite da prikaete popreni presek, ime se izbegava njena naknadna promena. Znaenje check box-a Specifikacija, kao i zatvorenih lista Tip kotiranja i Kota, je isto kao i u dijalog box-u za pojedinano postavljanje ipki u poprenom preseku (vidi poglavlje 5.1) Postavljanjem check box-a Grupii iste pozicije na ukljueno stanje imate mogunost da sve ipke iste pozicije, bez obzira na njihov poloaj u poprenom preseku, kotirate sa samo jednom kotom. U suprotnom, kada je ovaj check box iskljuen, ipke iste pozicije koje su postavljene du razliitih segmenata uzengije bie kotirane sa razliitim kotama.
156
Levi popreni presek je postavljen sa ukljuenim, a desni sa iskljuenim check box-om Grupii iste pozicije Pomou parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a Oplata, imate mogunost da kreirate oplatu za dati popreni presek. Naime, postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Oplata za promenu postaju dostupni edit box a=, kao i check box-ovi Kote i Ploa. U edit box a= se unosi vrednost zatitnog sloja na osnovu koje program iscrtava ivice oplate. Napomenuemo da se ivice oplate crtaju na zadatom rastojanju od osa segmenata uzengije, tako da ova vrednost u stvari predstavlja zatitni sloj betona uvean za polovinu prenika uzengije. Ako miem kliknete preko neke ivice oplate, za editovanje e postati dostupan i edit box a seg=, a program e datu ivicu markirati crvenom bojom. Ovako markirana ivica oplate se naziva tekuom, a promenom vrednosti u edit box-u a seg= imate mogunost da zadate razliite zatitne slojeve za razliite ivice oplate.
157
Deo dijalog box-a za definisanje oplate i zatitnih slojeva Znai, zadata vrednost u edit box-u a=, bie pridruena svim segmentima oplate, a zadata vrednost u edit box-u a seg= samo tekuem segmentu oplate. Pomou check box-a Kote se odreuje da li e oplata poprenog preseka biti iskotirana, dok se iz zatvorene liste, koja se nalazi ispod njega, bira stil kotiranja oplate. Ova zatvorena lista sadri sve ranije kreirane AutoCAD-ove stilove kotiranja.
Deo dijalog box-a za izbor stila kotiranja oplate Kako se u praksi esto javljaju sluajevi da se greda nalazi u ploi, pomou ove naredbe je pored crtanja oplate grede za koju se kreira popreni presek, predviena i mogunost iscrtavanja oplate ploe u kojoj se ona nalazi. Naime, postavljanjem na ukljueno stanje check
158 box-a Ploa, za promenu postaju dostupni edit box Dpl, u kome se zadaje debljina ploe, kao i radio button-i koji slue za odreivanje njenog poloaja.
Grupa prekidaa pomou kojih se definie poloaj ploe u odnosu na popreni presek
Grupa prekidaa pomou kojih se definie sa koje strane se prua ploa Kada ste definisali sve podatke u dijalog box-u aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e program zatvoriti dijalog box i zahtevati da odredite poloaj upravo kreiranog poprenog preseka na crteu. Referentna taka:
159
Nakon zadavanja referentne take (za referentnu taku program uvek usvaja donji levi ugao uzengije), potrebno je da izborom take sa crtea, ili unoenjem numerike vrednosti sa tastature, definiete i zaokrenutost celog poprenog preseka u odnosu na horizontalu. Ugao: Ako ste u dijalog box-u postavili na ukljueno stanje check box Kote, nakon zadavanja ugla, program e zahtevati da izborom take sa crtea odredite poloaj kota oplate. Poloaj kota (Kraj) <Kraj>: Podopcija Kraj ima isto znaenje kao da je check box Kote postavljen na iskljueno stanje, odnosno njenim izborom se postavljanje kota oplate preskae. Sada je jo preostalo da definiete i poloaj kota za sve upotrebljene pozicije armatura. Procedura kotiranja se odvija na isti nain kao i kod prethodno opisane naredbe Pojedinano (vidi poglavlje 5.1), s tim to e program seriju pitanja o poetnoj taki kotne linije i poetnoj taki oznake postaviti onoliko puta koliko ima razliitih pozicija armature u datom poprenom preseku. Pored kotiranja ipki podune armature, koje je obavezno zato to ipke i njihova kota ine jednu celinu, program moe automatski da ue i u proceduru kotiranja uzengije. Ova mogunost programa se definie pomou posebne naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4), a sama procedura kotiranja je ista kao kod prethodno objanjenih naredbi za crtanje armature u podunom izgledu.
Popreni presek dobijen pomou naredbe Ceo presek Iako se pomou ove naredbe sve odabrane pozicije armature postavljaju odjednom, one e se u programu tretirati kao odvojene celine. Naime, rezultat rada ove naredbe je isti kao i da smo svaku od pozicija armature uvrstili u sastav poprenog preseka pomou naredbe Pojedinano. Prednost ove naredbe je u lakem odreivanju poloaja ipki u odnosu na geometriju uzengije i mogunost postavljanja kako uzengija tako i iskotirane oplate. Napomenuemo da e iscrtana oplata i njene kote biti smeteni na tekui Layer, znai na isti kao i armatura, s tim to e
160 boja oplate biti preuzeta iz definisane boje tekueg Layer-a, a kote e imati i oblik i boju koja je definisana izabranim AutoCAD-ovim stilom kotiranja.
5.4 Vaenje preseka

Ova naredba ima dvostruko dejstvo, u zavisnosti od toga da li elite da kreirate izgled armature u poprenom preseku na osnovu ranije definisanog izgleda podunog preseka, to je sluaj kod grednih elemenata konstrukcije, ili na osnovu definisanog izgleda armature u osnovi, to je najee sluaj kod ploa. Izborom naredbe Vaenje preseka, iz padajueg , na komandnoj liniji se menija ArmCAD Popreni presek ili klikom mia na ikonu javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da odredi poetnu taku linije preseka. Prva taka: Nakon izbora prve take, program e zahtevati da odredite i krajnju taku linije preseka. Krajnja taka: U zavisnosti od toga ta ste zadatom linijom presekli, komanda se deli na dve nezavisne procedure. Program prvo ispituje da li je zadatom linijom preseena serija u podunom izgledu, i bez obzira da li se radi o konstantnoj ili promenljivoj seriji, nastavlja proceduru za kreiranje sadraja poprenog preseka na osnovu ranije definisanog podunog izgleda armature. Ako linijom preseka nije preseena serija u podunom izgledu, program proverava da li je preseena serija u osnovi. Ako jeste, tada ulazi u proceduru odreivanja sadraja poprenog preseka na osnovu ranije definisanog izgleda armature u osnovi, a ako nije ni ova serija preseena, tada znai da je presek pogreno zadat i program zavrava ovu naredbu.
Kreiranje poprenog preseka greda

Pomou ove naredbe imate mogunost da kreirate popreni presek na osnovu podunog izgleda armature, koji je definisan sa jednom ili sa vie serija u podunom preseku. Da bi kreiranje poprenog preseka od vie serija u podunom preseku uopte bilo mogue, one moraju da imaju isti pravac pruanja i moraju da se preklapaju, ili bar da se dodiruju jednom svojom stranicom. Takoe, sve preseene serije moraju da budu ili radijalne ili neradijalne. Kod neradijalnih serija, ipke unutar serije treba da imaju isti nagib u odnosu na liniju pruanja, dok radijalne serije moraju da imaju isti centar armature. Napomenuemo jo da je dozvoljena kombinacija promenljivih i konstantnih serija, naravno ako zadovoljavaju prethodno navedene uslove. Ako ste zadatom linijom presekli vie serija u podunom preseku, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
161
Dijalog box za ravnanje vie preseenih serija uzengija U centralnom delu dijalog box-a su prikazane uzengije od kojih su kreirane preseene serije u podunom preseku. Program automatski, na osnovu zadate linije preseka, odreuje pozicije uzengija kao i njihov meusobni poloaj, a u sluaju da je preseena i promenljiva serija, zadata linija preseka e ujedno odrediti i dimenzije uzengije na datom mestu. Jasno je da prikazani meusobni poloaj nee uvek odgovarati trenutnim potrebama na crteu, tako da u okviru ovog dijalog box-a imate mogunost da uzengije presloite prema vaim potrebama. Mehanizam za ravnanje radi tako to se levim klikom mia na kraj ili na sredinu segmenta jedne uzengije postavi referentne taka (crvena taka na crteu), a zatim desnim klikom mia odabere taka sa druge uzengije koja treba da se poklopi sa referentnom. Napomenuemo da je radi lakeg snalaenja uzengija na kojoj se nalazi referentna taka uvek jasno naznaena u odnosu na ostale uzengije. Ako bi ova greda trebalo da bude recimo G-preseka (ploa stoji u desno), tada bi levim klikom mia selektovali prvo gornje levo teme uspravne uzengije, a potom desnim klikom mia gornje levo teme poloene uzengije. Rezultat rada programa bi bio kao na sledeoj slici:
Poravnate uzengije su formirale oblik G-preseka Ako bismo pak eleli da dobijemo oblik simetrinog T-preseka, tada bismo prvo levim klikom mia selektovali sredinu gornjeg segmenta uspravne uzengije, a potom desnim klikom mia sredinu gornjeg segmenta poloene uzengije. Sada emo dobiti ovakav nain ravnanja:
162
Poravnate uzengije su formirale oblik simetrinog T-preseka Zadavanjem vrednosti u edit box-u Xp=, odnosno Yp=, imate mogunost da uzengiju na kojoj se nalazi referentna taka pomerite za zadatu vrednost du X, odnosno du Y ose. Check box-ovi Rotacija oko X ose i Rotacija oko Y ose, slue za osno preslikavanje uzengije na kojoj se nalazi referentna taka u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove moete simultano postavljati na ukljueno i iskljueno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crteu. imate mogunost da promenite smer gledanja selektovane Pomou komandnog polja uzengije (uzengija na kojoj se nalazi referentna taka). To praktino znai da e se pri svakom kliku mia na ovo komandno polje selektovana uzengija zarotirati za 90 stepeni. Napomenuemo da e se promena smera gledanja uzengije u ovom dijalog box-u odraziti i na njen poloaj u seriji, i to na isti nain kao da je korieno komandno polje Ugao u dijalog boxu serije (vidi poglavlje 4.2). Na prikazu uzengija su postavljene i strelice koje jasno ukazuju na smer gledanja uzengija u preseenim serijama, odnosno koja strana uzengija se poklapa sa nacrtanim konturama serija. Obzirom da e se esto neki segmenti uzengija preklapati, selektovanje uzengije postavljanjem referentne take nee uvek biti jednostavno. U tim sluajevima selektovanje eljene uzengije moete vriti i pomou komandnih polja i . Kada popreni presek preuredite prema svojim potrebama, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e program otvoriti novi dijalog box sledeeg izgleda.
163
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za vaenje poprenog preseka u gredama Program sada na osnovu zadate linije preseka odreuje i poloaj ipki podune armature i tako kreirani popreni presek prikazuje u desnom delu dijalog box-a. Da bi preseene ipke podune armature ule u sastav poprenog preseka koji se kreira, uslov je da se one moraju nalaziti unutar gabarita preseenih serija uzengija. Kako bi se izbegle negativne posledice usled eventualnog netanog crtanja, program raspolae i sa programski usvojenom tolerancijom, te pri kreiranju poprenog preseka koriguje eventualno loe zadati poloaj armature u podunom izgledu. Vrednost ove tolerancije moete sami podesiti u okviru naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4). Raspored armature po irini je odreen brojem komada koji je pridruen svakoj od preseenih instanci i uslovom da one budu simetrino postavljene u poprenom preseku. U sluaju da se vie preseenih instanci u podunom izgledu preklapa, program u uglove uzengija smeta one sa duim gabaritom, a ostale na jednakom razmaku unutar uzengija. Napomenuemo da u sluaju preseene serije krunih i spiralnih uzengija program podune ipke rasporeuje ravnomerno po obimu, pri emu preseenu spiralnu uzengiju prikazuje pomou automatski kreiranog krunog reprezenta. Da je zadatom linijom preseena samo jedna serija u podunom preseku otvorio bi se isti dijalog box, s tim to bi se tada u njemu nalazilo i komandno polje za promenu smera gledanja uzengije.
164
Komandno polje za promenu smera gledanja uzengije Napomenuemo da pri promeni smera gledanja uzengije preseene ipke podune armature nee menjati svoj poloaj u poprenom preseku. Ako je check box Postavljanje simbola preseka, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4), postavljen na ukljueno stanje, program e na kraju ove naredbe automatski ui u proceduru postavljanja simbola preseka, a u dijalog box-u e se nai i edit box Labela u kome se zadaje oznaka simbola preseka.
Edit box za zadavanje oznake simbola preseka Znaenje ostalih ponuenih parametara u ovom dijalog box-u je isto kao i u okviru naredbe Ceo presek (vidi prethodno poglavlje 5.3). Kada ste definisali sve podatke u dijalog box-u aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e program zatvoriti dijalog box i zahtevati da odredite poloaj upravo kreiranog poprenog preseka na crteu. Referentna taka:
165 Postavljanje poprenog preseka na crte se odvija na isti nain kao kod naredbe Ceo presek (vidi poglavlje 5.3), pa ga ovde neemo ponovo objanjavati. Ako je zadato da program autmatski ue u proceduru postavljanja simbola preseka, na mestu na kome je zadata linija preseka postavie simbol (izvorite) preseka, a sa komandne linije zahtevae da zadate prvo poziciju teksta (odredite), Pozicija teksta (Set/Izlaz/Labela<1>) <Izlaz>: a zatim i ugao nagiba teksta. Pravac teksta: Ova procedura je detaljno objanjena u okviru naredbe Simbol preseka (vidi poglavlje 6.4).
Popreni presek dobijen pomou naredbe Vaenje preseka
166
Kreiranje poprenog preseka ploa

U sluaju da ste zadatom linijom presekli barem jednu seriju u osnovi ili seriju mrea, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za vaenje poprenog preseka u ploama U gornjem delu dijalog box-a se nalaze liste u kojima su prikazane pozicije svih preseenih serija u osnovi i svih serija mrea. U listi Paralelni preseci se nalaze sve pozicije kojima je zadatom linijom preseen simbol koji oznaava interval rasprostiranja serije (linija serije), a u listi Upravni preseci sve pozicije kojima je zadatom linijom preseen simbol instance.
Liste u kojima su prikazane pozicije svih preseenih serija u osnovi Sa desne strane ovih lista se nalazi lista Mree, u kojoj su prikazane sve preseene pozicije mreaste armature.
167
Lista u kojoj su prikazane pozicije svih preseenih serija mrea Pozicije iz liste Paralelni preseci se prikazuju kao instance sa svojom pravom geometrijom, pozicije iz liste Upravni preseci kao serije u poprenom preseku, a pozicije mreaste armature se prikazuju simbolom mrea u poprenom preseku. Prema tome, ako na crteu gornju i donju zonu prikazujete na odvojenim Layer-ima, to je u praksi najei sluaj, potrebno je da oba ova Layer-a pre aktiviranja naredbe Vaenje preseka postavite za vidljive. U donjem levom uglu dijalog box-a se nalazi crte na kome su prikazane sve preseene pozicije armature, a isprekidanom linijom je naznaen poloaj zadate linije poprenog preseka.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz armature preseene zadatom linijom preseka Uloga ovog crtea je da olaka izbor eljene pozicije armature iz listi i odreivanje njenog poloaja u odnosu na zadatu liniju preseka. Pored vrste prikaza Armatura zahvaena
168 presekom, izborom iz zatvorene liste koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekui moete postaviti prikaz Sve i tada e biti prikazane sve pozicije armature koje se nalaze na crteu.
Zatvorena lista za izbor vrste prikaza U centralnom delu dijalog box-a se nalazi crte poprenog preseka koji se kreira i njegov izgled zavisi od trenutnog stanja parametara u dijalog box-u. Klikom mia preko eljene pozicije u listi, ona postaje trenutno aktivna i njen poloaj se jasno oznaava na oba crtea u dijalog box-u.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz poprenog preseka koji se kreira Kako se pri kreiranju pozicije armature ne zadaje podatak o tome da li ona pripada gornjoj ili donjoj zoni, to je jedna od osnovnih uloga ovog dijalog box-a odreivanje zone kojoj pripadaju pozicije armature preseene zadatom linijom preseka. Naime, u koloni Zona program svakoj poziciji iz listi automatski pridruuje parametar koji odreuje kojoj zoni ta pozicija pripada.
169
Parametri koji odreuju kojoj zoni koja pozicija armature pripada Desnim klikom mia preko pozicije u listi, parametar gornja/donja naizmenino dobija suprotnu vrednost, to se automatski odraava na izgled poprenog preseka. U sluaju da je zadatom linijom preseena serija u osnovi ili serija mrea koja se istovremeno postavlja u obe zone, tada e u koloni Zona stajati parametar Obostrano i njega desnim klikom mia neete moi da promenite. Ako ste armaturu gornje i donje zone crtali na odvojenim Layer-ima, onda imate mogunost da iz zatvorenih lista, koje se nalaze u delu dijalog box-a Layer, odredite na kom Layer-u se nalazi armatura koja pripada gornjoj, a na kom Layer-u armatura koja pripada donjoj zoni.
Liste pomou kojih se, izborom Layer-a, definie zona kojoj armatura crtana na tom Layer-u pripada Nakon izbora Layer-a iz ovih lista, program e svim preseenim pozicijama armature pridruiti odgovarajui parametar gornja odnosno donja, a crte poprenog preseka e prepraviti tako
170 da odgovara zadatim parametrima. U sluaju da se radi o crteu koji je eksportovan iz naih statikih programa, na osnovu programski zadatih imena Layer-a: A4_DZ i A4_GZ, program e znati da preseene pozicije automatski, pri aktiviranju naredbe smesti u gornju odnosno donju zonu. Serije u osnovi, odnosno serije mrea, koje su zadatom linijom preseka samo delimino preseene, program u poprenom preseku prikazuje sa njihovim pravim gabaritom (kao da je zadatom linijom preseka preseena cela serija). Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Parcijalni presek, imate mogunost da od programa zahtevate kreiranje poprenog preseka samo od onih delova serija koji su zahvaeni zadatom linijom preseka.
Check box za kreiranje parcijalnog poprenog preseka ploe Ako je check box Postavljanje simbola preseka, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4), postavljen na ukljueno stanje, program e na kraju ove naredbe automatski ui u proceduru postavljanja simbola preseka, a u dijalog box-u e se nai i edit box Labela u kome se zadaje oznaka simbola preseka.
171
Edit box za zadavanje oznake simbola preseka Pomou parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a Oplata, imate mogunost da definiete oplatu za kreirani popreni presek ploe.
Deo dijalog box-a za definisanje oplate Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Oplata, za promenu postaju dostupni edit box-ovi za zadavanje zatitnih slojeva, kao i check box Kote. Edit box-ovi za zadavanje zatitnih slojeva imaju sledee znaenje: a = a levo = Globalni zatitni sloj. Zadavanjem vrednosti u ovom edit box-u definie se zatitni sloj za sve ivice oplate. Zatitni sloj od leve ivice oplate
a desno = Zatitni sloj od desne ivice oplate
172 a gore = a dole = Zatitni sloj od gornje ivice oplate Zatitni sloj od donje ivice oplate
Podatak o debljini ploe program po default-u sam odreuje na osnovu zadatih vrednosti zatitnih slojeva i vertikalnog gabarita preseenih pozicija koje se u poprenom preseku vide kao instance i prikazuje ga u edit box-u Dpl=. Svakako da zadavanjem eljene vrednosti direktno u edit box-u Dpl=, moete da promenite ovako proraunatu debljinu ploe.
Edit box za definisanje debljine ploe Pomou check box-a Kote se odreuje da li e oplata poprenog preseka biti iskotirana, dok se iz zatvorene liste koja se nalazi ispod njega bira stil kotiranja oplate. Ova zatvorena lista sadri sve ranije kreirane AutoCAD-ove stilove kotiranja.
Deo dijalog box-a za izbor stila kotiranja oplate
173 Pozicije armature iz liste Upravni preseci se uvek prikazuju kao podeona armatura, odnosno kao armatura koja je udaljenija od odgovarajue ivice oplate. Ako to nije sluaj, pomou check box-a koji se nalaze u koloni Glav., imate mogunost da eljenu poziciju armature prikaete kao glavnu, odnosno da je postavite tako da bude udaljena od ivice oplate za zadatu veliinu odgovarajueg zatitnog sloja. Postavljanje ovog check box-a na ukljueno stanje e automatski dovesti i do promene debljine ploe.
Check box-ovi za definisanje glavne armature Zadavanjem vrednosti u edit box Razmera sa tastature, ili izborom iz zatvorene liste koja se nalazi u njegovom produetku neke od programom definisanih razmera, moete odmah odabrati razmeru u kojoj elite da prikaete kreirani popreni presek.
Deo dijalog box-a za definisanje razmere poprenog preseka Kada ste zadali sve podatke u dijalog box-u aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e program zatvoriti dijalog box i zahtevati da odredite poloaj upravo kreiranog poprenog preseka na crteu, poloaj kota oplate i poloaj kota za sve upotrebljene pozicije armatura.
174
Popreni presek ploe dobijen pomou naredbe Vaenje preseka
5.5 Skaliranje razmere poprenog preseka (PROMENA RAZMERE)

Kako se u praksi esto javlja potreba da se pojedini delovi crtea prikau u razliitim razmerama, razvijena je naredba pomou koje imate mogunost da proizvoljno selektovanim objektima sa crtea naknadno promenite razmeru. Naime, izborom naredbe Promena , na komandnoj liniji se Razmere, iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da sa crtea selektuje sve entitete kojima eli da promeni razmeru. Selektovanje entiteta za promenu razmere: Ova poruka e stajati na komandnoj liniji sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj procedure selektovanja, nakon ega e program zahtevati da odredite taku u odnosu na koju e selektovani objekti biti skalirani. Poloaj bazne take skaliranja: Nakon izbora bazne take sa crtea, program e otvoriti dijalog box za postavljanje nove razmere.
175
Izgled dijalog box-a za promenu razmere U delu dijalog box-a Globalna razmera celog crtea je ispisan podatak o postavljenoj glavnoj razmeri koja vai na nivou celog crtea (vidi poglavlje 11.5), dok je u edit box-u Razmera selektovanih entiteta prikazana trenutna razmera selektovanih ArmCAD-ovih entiteta. Promena razmere se vri zadavanjem nove vrednosti u edit box-u sa tastature, ili izborom iz zatvorene liste neke od ponuenih razmera. Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e biti zatvoren, a program e skalirati sve selektovane elemente crtea sa faktorom koji predstavlja relativno uveanje ili umanjenje u odnosu na glavnu razmeru crtea. U proceduri skaliranja program jedino tekstovima nee menjati veliinu, ali e zato promeniti njihov relativan poloaj u odnosu na skalirane elemente crtea. Na ovaj nain e svi tekstovi na crteu, na skaliranim i na neskaliranim delovima, imati istu veliinu u AutoCAD-ovim crtakim jedinicama, a ona e za postavljenu glavnu razmeru odgovarati zadatoj veliini u milimetrima na hartiji pri tampi. Da bi program bio u stanju da pri izradi specifikacije pozicijama armature pridrui prave dimenzije, to se za svaki od entiteta na crteu pamti i podatak o eventualnom zadatom faktoru skaliranja (ako entiteti nisu skalirani faktor skaliranja ima default vrednost 1.0). Kako je ovo jedinstven podatak za svaki od entiteta, to u jednoj proceduri promene razmere neete moi da selektujete entitete koji za ovaj podatak nemaju istu vrednost. U ovom sluaju program e izdati odgovarjue upozorenje i ponitie prethodno izvrenu selekciju.
Napomenuemo da program prepoznaje promenu faktora skaliranja i kada se ona zadaje pomou AutoCAD-ove naredbe Scale. Za ArmCAD 2005 to je potpuno regularna operacija kao i kada dejstvuje naredba Promena razmere, te e promenjeni faktor skaliranja upamtiti i pridruiti svim selektovanim elementima crtea. Iz ovoga proizilazi i zakljuak da pomou AutoCAD-ove naredbe Scale ne moete uticati na promenu dimenzija selektovanih ArmCAD-ovih entiteta, ve samo na promenu njihove razmere. Prednost naredbe Promena razmere u odnosu na AutoCAD-ovu naredbu Scale je u tome to se u okviru njenog dijalog box-a ispisuje podatak o trenutnoj razmeri selektovanih ArmCADovih entiteta, a promena se vri zadavanjem eljene razmere, a ne faktora skaliranja. Pored toga, veoma bitna razlika je u promeni razmere selektovanih kota oplate. Naime, kotne linije e pri promeni razmere promeniti svoje dimenzije, ali e se u tekstu kote i dalje prikazivati neskalirana vrednost, dok e se pri skaliranju pomou AutoCAD-ove naredbe Scale u tekstu kote prikazivati skalirane dimenzije. Ovu razliku emo prikazati na jednostavnom primeru pravougaonog poprenog preseka dimenzija 30x40 cm koji je nacrtan u razmeri 1:50 (crte br. 1 na sledeoj slici).
176
Datom poprenom preseku smo prvo promenili razmeru u 1:25 pomou naredbe Promena razmere (crte br. 2), a zatim i pomou AutoCAD-ove naredbu Scale (crte br. 3). Sa slike se jasno vidi da su prvom sluaju vrednosti u tekstu kote ostale nepromenjene (30/40 cm), dok su u drugom sluaju pomnoene sa zadatim faktorom skaliranja i sada su 60/80 cm, to svakako nismo eleli.
177
6. KOTIRANJE IPKI
6.1 Kotiranje ipki (KOTA)
Pomou naredbe Kota, imate mogunost da na proizvoljno odabranoj instanci postavite kotu koja e na crteu jasno odrediti o kojoj se poziciji armature radi. U okviru ove naredbe, kote je mogue postavljati na ipkama u podunom izgledu, svim tipovima serija, i mreama koje su prikazane u popenom preseku. Svi ovi entiteti mogu biti bez kote, ili pak mogu imati jednu ili vie kota. Procedura postavljanja kota za sve ove entitete je manje vie ista, te emo se za ilustraciju posluiti primerom kotiranja ipki u podunom izgledu. Izborom naredbe Kota, iz padajueg menija ArmCAD Referenca ili klikom mia na ikonu , komandna linija dobija sledei izgled:
Poetna taka kote (Set/Izlaz) <Izlaz>: Program sada oekuje da izborom take sa instance koju kotirate, odredite poetnu taku kote, ili da izaberete jednu od ponuenih podopcija. Izborom podopcije Izlaz naredba se prekida, dok se izborom podopcije Set otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za postavljanje tekueg stila kotiranja Ovo je standardni dijalog box za izbor stila kotiranja. Obzirom da kote za razliite tipove armature (ipke, serije, mree itd.) nemaju isti oblik, u dijalog box-u se za svaki tip armature nalazi prozor predvien za prikaz preview-a tekueg stila kotiranja, kao i zatvorena lista koja sadri sve ranije kreirane stilove kotiranja. Kada iz zatvorene liste za tip armature koji kotirate izaberete eljeni stil kotiranja, aktivirajte komandno polje OK. Program e zatvoriti dijalog box i vratie se u naredbu za postavljanje kote. Nakon izbora poetne take kote, program zahteva da klikom mia odredite poloaj teksta kote.
178 Pozicija teksta (Set/Izlaz) <Izlaz>: Na kraju program zahteva da izborom take sa crtea, ili unoenjem numerike vrednosti sa tastature odredite ugao nagiba teksta u koti. Ugao teksta: Program e iz instance proitati sve ranije pridruene numerike podatke i u zavisnosti od izabranog stila kotiranja kreirati izgled kote.
Za poetnu taku kote je odabrana taka koja pripada samo jednoj instanci (kota je postavljena izborom taaka 1,2 i 3) Kada je check box Viesegmentna kota, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4), postavljen na ukljueno stanje kotna linija se moe kreirati od proizvoljnog broja segmenata, tako da je i tok naredbe neto drugaiji. Naime, posle izbora poetne take kote program ulazi u proceduru zadavanja prelomnih taaka proizvoljne polilinije koja e povezivati instancu armature sa tekstom kote. Taka kote (Set/Izlaz) <Izlaz>: Nakon definisanja prvog segmenta kotne linije na komandnoj liniji se javljaju dve nove podopcije. Taka kote (Set/Izlaz/Ugao/Nazad) <Ugao>: Podopcija Nazad slui za ponitavanje izbora poslednje take, dok se izborom podopcije Ugao zavrava crtanje kotne linije i program zahteva da izborom take sa crtea, ili unoenjem numerike vrednosti sa tastature odredite ugao nagiba teksta u koti. Ugao teksta:
179
Kota je postavljena izborom taaka 1,2,3,4 i 5 Ako se na mestu koje ste zadali kao poetnu taku kote, umesto jedne nalazi vie preklopljenih instanci, program e u tekstu kote prikazati podatke za sve selektovane instance.
Za poetnu taku kote je odabrana taka koja pripada dvema prekopljenim instancama (kota je postavljena izborom taaka 1,2 i 3) Pomou naredbi Vidljivost entiteta i Sakrivanje (vidi poglavlje 9.1 i 9.2), imate mogunost da izbegnete ovakve sluajeve, odnosno da ukidanjem vidljivosti pojedinih pozicija pre procedure kotiranja, sami odredite koje instance e se nai u sadraju kote.
180 Ako pri odreivanju poetne take kote umesto u okolinu instance miem kliknete na prazan deo crtea, program e isto kao i kod prethodno opisane procedure, kada se selektuje taka sa instance, zahtevati da odredite poziciju teksta, s tim to e se sada u sadraju kote nai podaci za sve instance koje su preseene sa ovako zadatom kotnom linijom.
Za poetnu taku kote je odabrana taka koja ne pripada ni jednoj instanci (kota je postavljena izborom taaka 1,2 i 3) Napomenuemo da e broj redova u ovako kreiranoj koti odgovarati broju presenih taaka izmeu kotne linije i instanci na crteu, a njihov poloaj po visini e jasno odrediti na koju se instancu odnosi data kota. Ovakvim nainom kotiranja se praktino odjednom kreira vie nezavisnih kota kojima se preklapaju kotne linije du zadate linije preseka. Izuzetak predstavlja sluaj kada se linijom koja je odreena poetnom takom kote i pozicijom teksta presee vie instanci iste pozicije. U takvim sluajevima, imate mogunost da od programa zahtevate da za sve instance iste pozicije kreira kotu u jednom redu. Da li e kota, u ovakvom specijalnom sluaju, biti postavljena u jednom ili vie redova, definisano je u okviru naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4).
181
Zajednika kota u jednom redu za vie instanci iste pozicije (kota je postavljena izborom taaka 1,2 i 3) Na kraju emo jo jednom napomenuti da procedura kotiranja svih tipova serija, kao i mrea u poprenom preseku, u potpunosti odgovara opisanoj proceduri pojedinanog kotiranja ipki u podunom izgledu.
6.2 Specifikator
Pomou ove naredbe imate mogunost da odabranu poziciju armature prikaete na crteu u formi kakva je predviena u specifikaciji, sa iskotiranim duinama segmenata i podatkom o ukupnoj duini ipke. Ovakav prikaz armature je od velike koristi kod komplikovanijih crtea, a po nekim standardima je ak i obavezan. Nakon izbora naredbe Specifikator, iz padajueg menija ArmCAD Referenca ili klikom mia na ikonu komandna linija dobija sledei izgled: Selektovanje objekta (Set/Izlaz): Sada se od korisnika oekuje da selektuje ipku koju eli da prikae na crteu u formi specifikacije, ili da izabere jednu od ponuenih podopcija sa komandne linije. Izborom podopcije Izlaz naredba se prekida, dok podopcija Set slui za izbor stila kotiranja specifikatora. Napomenuemo da je u ovoj proceduri omogueno selektovanje svih ArmCAD-ovih entiteta pomou kojih se jedna pozicija armature moe prikazati na crteu (instanci ipki, reprezenata, svih vrsta serija, kao i ipki iz poprenih preseka). Nakon izvrene selekcije program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj specifikatora na crteu. Pozicija specifikatora (Set): ,
182
Izgled specifikatora na crteu Selektovanjem postavljenog specifikatora, program e postaviti grip-ove, kako na glavnoj koti, tako i na svim tekstovima koji ukazuju na duine segmenata date pozicije, tako da se lako moe izvriti promena njihovog poloaja.
Grip-ovi na specifikatoru Sadraj teksta kote specifikatora zavisi od izabranog stila kotiranja, koji se moe promeniti pomou univerzalne naredbe Edit entiteta. Naime, ako nakon aktiviranja ove naredbe, na zahtev sa komandne linije za selektovanje objekata odgovorite selektovanjem specifikatora, otvorie se dijalog box za izbor stila kotiranja u kome izborom iz zatvorene liste moete promeniti stil kotiranja selektovanog specifikatora.
183
Napomenuemo da ispisani broj komada u koti specifikatora, pri izradi specifikacije nee ui u ukupnu koliinu ipki date pozicije.
6.3 Multispecifikator
U praksi se esto javlja potreba da se sve pozicije armature nekog konstruktivnog elementa prikau na crteu u formi kakva je predviena u specifikaciji. Obzirom da se pomou naredbe Specifikator selektuje i postavlja jedna po jedna pozicija armature, njeno korienje u ovim sluajevima bi bilo prilino naporno. Iz tog razloga je osmiljena i naredba Multispecifikator, pomou koje se zadavanjem linije istovremeno selektuju sve pozicije armature koje zadata linija preseca. Nakon izbora ove naredbe, iz padajueg menija ArmCAD Referenca ili klikom mia na ikonu prvu, Prva taka preseka (Set/Izlaz) <Izlaz>: a zatim i drugu taku linije preseka. Druga taka preseka (Set/Izlaz) <Izlaz>: Znaenje podopcija Set i Izlaz, je isto kao kod prethodno opisane naredbe Specifikator (vidi poglavlje 6.2). Nakon izbora druge take linije preseka, program e zahtevati da na crteu odredite poloaj specifikatora svake od selektovanih pozicija. Pozicija specifikatora (Set/Izlaz) <Izlaz>: , program e sa komandne linije zahtevati da zadate
184
6.4 Postavljanje simbola preseka (SIMBOL PRESEKA)

Pomou naredbe Simbol preseka imate mogunost da na crte postavite simbol koji e pokazati na kom mestu u konstruktivnom elementu se dati presek nalazi. Simbol preseka se sastoji od dva dela: Izvorite - simbol koji se postavlja na mestu u konstrukciji na kome je dati presek izvaen Odredite - tekst koji se postavlja na mestu na kome se presek nalazi na crteu
Izgled simbola preseka Izgled simbola preseka moete prilagoditi svojim potrebama pomou naredbi Parametri i Stilovi kotiranja. Izborom naredbe Simbol preseka iz padajueg menija ArmCAD Popreni presek ili klikom na ikonu poetnu, Prva taka: a zatim i krajnju taku linije preseka. Krajnja taka: Nakon izbora ovih taaka program u Drag modu prikazuje izgled postavljenog simbola preseka, a na komandnoj liniji se javlja nova poruka. Pozicija teksta (Set/Izlaz/Razmera<1:50>/Labela<1>) < Izlaz>: Sada je potrebno da zadate taku koja e odrediti poziciju teksta, ili da izaberete jednu od ponuenih podopcija. Pomou podopcije Izlaz naredba se prekida, dok se aktiviranjem
, na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se zahteva da odredite prvo
185 podopcije Set otvara dijalog box za izbor nekog od ranije definisanih stilova simbola preseka (vidi poglavlje 11.2). U zagradama koje se nalaze iza podopcije Razmera program ispisuje razmeru celog crtea. Ako se ona razlikuje od razmere preseka, izborom ove podopcije imate mogunost da u tekstu simbola preseka zadate razmeru sa kojom je presek postavljen na crte. Razmera <50>: U zagradama koje se nalaze iza podopcije Labela program ispisuje oznaku simbola preseka. Po default-u i izvorite i odredite sadre oznaku i ona slui za povezivanje ova dva dela simbola preseka. Izborom ove podopcije moete za oznaku simbola preseka da zadate potpuno proizvoljan tekst. Labela <1>: Kada zadate poziciju teksta simbola preseka, potrebno je da izborom take sa crtea ili unoenjem numerike vrednosti sa tastature odredite i ugao nagiba teksta, ime je naredba zavrena. Pravac teksta:
Simbol preseka postavljen pomou istoimene naredbe
186
7. EDITOVANJE IPKI
7.1 Rad sa bazom pozicija (BAZA POZICIJA)
Izborom naredbe Baza pozicija, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom , otvara se dijalog box sledeeg izgleda: mia na ikonu
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Baza pozicija U levom delu dijalog box-a se prikazuje lista svih pozicija koje su do pokretanja ove naredbe pridruene tekuoj poziciji oplate. Znaenje svake kolone u listi je isto kao kod prethodno objanjene naredbe Postojea, a tekua oplata se moe promenti izborom iz zatvorene liste Oplata. esto se javlja potreba da se nekom podatku dodeli ista vrednost za vie pozicija armature. Iz tog razloga je u ovom dijalog box-u omoguena istovremena selekcija vie pozicija iz liste. Postoji nekoliko naina viestruke selekcije: - Pomerite pokaziva mia na poziciju od koje elite da zaponete selekciju, pritisnite levo dugme i pomerite mia. Bie selektovane sve pozicije preko kojih ste preli pokazivaem mia pre putanja levog dugmeta. - Klikom mia obeleite poziciju od koje elite da zaponete selekciju, a zatim pritisnite taster Shift i kliknite na poziciju kojom elite da zavrite selekciju. - Ako drite pritisnut taster Ctrl, bie selektovana svaka pozicija na koju kliknete miem, dok e klik mia na ve selektovanu poziciju deselektovati istu.
187
Iz liste su selektovane pozicije sa rednim brojevima 4,6,7 i 9 U centralnom delu dijalog box-a se nalazi prozor rezervisan za prikaz geometrije selektovanih pozicija. Iz zatvorene liste iznad ovog prozora moete da izaberete jedan od tri programom predviena naina prikazivanja selektovanih pozicija. Pri viestrukoj selekciji pozicije mogu biti prikazane kao ipke iz izabrane oplate (prikazane su instance svih pozicija iz tekue oplate, a poloaj instanci selektovanih pozicija je jasno naznaen) ili kao Sve ipke (prikazane su instance svih pozicija iz svih oplata, a poloaj instanci selektovanih pozicija je jasno naznaen), dok je vrsta prikaza Geometrija pozicije predviena za prikaz geometrije samo jedne selektovane pozicije.
Zatvorena lista za promenu vrste prikaza u dijalog box-u Iz zatvorenih lista u delu dijalog box-a Tip armature, moete selektovanim pozicijama menjati kako vrstu tako i prenik armature, dok pomou check box-a Uzengija moete odrediti da li su selektovane pozicije uzengije ili ne.
188
Deo dijalog box-a za izbor vrste i prenika armature i check box Uzengija Ispod prozora u kome je prikazan izgled selektovanih pozicija armature, nalaze se liste i prekidai za postavljanje i obrtanje kuka. Kako se ove promene odnose na sve instance selektovanih pozicija na crteu, u listama se ne nudi mogunost postavljanja pokazivaa, obzirom da su pokazivai samo grafiki simboli koji se po potrebi postavljaju samo na pojedinim instancama koje imaju slobodne krajeve.
Liste i prekidai za postavljanje i obrtanje kuka U gornjem desnom uglu dijalog box-a se prikazuje ukupan broj komada ipki date pozicije armature, koji je pridruen svim instancama na crteu (u ovu koliinu ulazi i broj komada ipki iz svih serija i poprenih preseka koji su kreirani za datu poziciju). Ispod ovog podatka se nalazi edit box Dodata koliina, u kome moete za datu poziciju armature zadati proizvoljan broj dodatnih komada ipki koji nije prikazan na crteu. Ovakvo definisanje dodatne koliine armature najee ima primenu kod konstruktivnih elemenata koji se na crteu ne prikazuju u podunom ve samo u poprenom preseku. Ako za primer uzmemo serklae koje obino prikazujemo samo u poprenom preseku, tada se broj komada uzengija nigde ne vidi na crteu, pa se jedino pomou ove opcije on moe lako definisati. Svakako da ima jo mnogo
189 primera u praksi kada je problem nemogue reiti bez ove dodatne mogunosti koju program nudi. Podatak Ukupno, koji se nalazi ispod edit box-a Dodata koliina, predstavlja ukupnu koliinu ipki date pozicije armature koja e ui u specifikaciju.
Za dodatnu koliinu selektovane pozicije je zadata vrednost 10 Napomenuemo da za dodatnu koliinu moete po potrebi zadati i negativnu vrednost, ali sa ogranienjem da podatak Ukupno ne moe dobiti negativan znak. Ako ste selektovali vie pozicija koje imaju razliit broj komada ipki, podatke Koliina i Ukupno program nee moi da prikae, ali e edit box Dodata koliina i dalje biti dostupan, a uneti broj dodatnih komada ipki bie pridruen svim selektovanim pozicijama. Jedini izuzetak predstavljaju promenljive pozicije. Obzirom da je geometrija svake ipke promenljive serije odreena njenim poloajem u seriji, zadavanje dodatne koliine ne bi imalo nikakvog smisla, tako da nije ni dozvoljeno. Kada je za tekui postavljen prikaz Geometrija pozicije, selektovana pozicija je prikazana sa iskotiranim duinama svih segmenata, a jedan od njih je uvek markiran crvenom bojom. Ovako naznaeni segment ipke nazivamo tekui. Sa desne strane prozora za prikaz se nalaze edit box-ovi sa numerikim podacima koji odreuju geometriju tog segmenta.
190
Deo dijalog box-a sa numerikim podacima koji odreuju geometriju tekueg segmenta Promena tekueg segmenta se vri levim klikom mia preko eljenog segmenta ipke, a prikazani edit box-ovi imaju sledee znaenje: Ds = duina tekueg segmenta Dx = horizontalna projekcija tekueg segmenta Dy = vertikalna projekcija tekueg segmenta = Fn = ugao nagiba tekueg segmenta u odnosu na horizontalu strela tekueg lunog segmenta (vrednost Fn=0 oznaava da je segment prav)
Na prikazu geometrije selektovane pozicije, crvenom krunom takom je obeleena nepomerljiva taka. Program ovu taku po default-u postavlja u prvu taku ipke, a promena njenog poloaja se vri desnim klikom mia na bilo koju krajnju ili srednju taku segmenata ipke. Njenim izborom se defiinie taka koja pri promeni geometrije tekueg segmenta nee promeniti svoj poloaj na crteu. Na primer, ako za nepomerljivu taku izaberete krajnju taku tekueg segmenta, a zatim mu promenite duinu, ni jedan segment ipke koji se nalazi na istoj strani kao i nepomerljiva taka, a u odnosu na tekui segment, pri zadatoj promeni nee promeniti svoj poloaj na crteu.
191
Promenjena je duina tekueg segmenta (Ds=300), sa zadatom nepomerljivom takom na njegovom levom kraju, tako da vertikalni segment ipke ne menja svoj poloaj na crteu Pored mogunosti zadavanja eljene vrednosti direktno u svaki od edit box-ova kojima je definisana geometrija tekueg segmenta ipke, program omoguava i izlazak na crte. Naime, sa desne strane svakog od ovih edit box-ova se nalazi komandno polje !, ijim se aktiviranjem izlazi na crte i vri izbor dve take ije e meusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost. Prva taka: Druga taka: Nakon izbora druge take, program e se vratiti u dijalog box i oitanu vrednost smestiti u odgovarajui edit box. Oitane vrednosti e uvek biti pozitivne, pa u sluaju da je u konkretnom primeru potrebno zadati negativan broj, moraete sami u edit box-u da postavite negativan predznak. Desnim klikom mia preko prostora predvienog za prikaz izgleda tekue pozicije, otvara se padajui meni u kome se nalazi niz naredbi za rad sa tekuim segmentom ipke.
192
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia Ponuene naredbe imaju sledee znaenje: Sledei segment Prethodni segment Novi segment - iza Novi segment - ispred Brisanje segmenta vri se promena tekueg segmenta ipke unapred vri se promena tekueg segmenta ipke unazad dodaje se novi segment, neposredno iza trenutno postavljenog tekueg dodaje se novi segment, neposredno pre trenutno postavljenog tekueg tekui segment ipke se uklanja
Napomenuemo da pri dodavanju i brisanju segmenta ipke zadati poloaj nepomerljive take odreuje koja taka, odnosno koji segmenti ipke nee promeniti svoj poloaj na crteu. Iznad komandnog polja OK se nalazi 3D Orbit-a, pomou koje se vri prostorna rotacija prikaza geometrije pozicije. Rad sa 3D Orbit-om je isti kao kod naredbe Proizvoljna. Obzirom da jedna pozicija armature moe imati vie instanci, koje mogu da zauzimaju razliite poloaje na crteu, pomou komandnog polja Ugao imate mogunost da prikaz geometrije selektovane pozicije dovedete u poloaj bilo koje instance sa crtea, to u nekim sluajevima znatno olakava eventualnu promenu geometrije te pozicije. Pomou ovog komandnog polja prikaz geometrije selektovane pozicije moete dovesti i u normalizovani poloaj (poloaj u kome e selektovana pozicija biti prikazana u specifikaciji).
193
Poloaj ipke je promenjen pomou komandnog polja Ugao Kada je iz liste selektovana varijabilna pozicija, odnosno pozicija armature za koju je kreirana promenljiva serija, u koti promenljivog segmenta je ispisana duina datog segmenta za prvu i poslednju ipku u seriji. Obzirom da je geometrija svake ipke odreena njenim poloajem unutar serije, edit box-ovi koji slue za definisanje geometrije, kao i edit box Dodata koliina, su nedostupni za promenu.
Izgled kote promenljivih segmenata ipke Drugi specijalan sluaj je kada se za tekuu poziciju postavi spiralna uzengija. Kako je njena geometrija odreena sa drugim tipom podataka, to e se umesto prethodno opisanih pojaviti tri nova edit box-a.
194
Edit box-ovi sa numerikim podacima koji odreuju geometriju spiralne uzengije Prikazani edit box-ovi imaju sledee znaenje: L spir = duina na kojoj se prostire spiralna uzengija T spir = hod spirale R spir = prenik spiralne uzengije Trei specijalan sluaj je kruna ipka. Postavljanjem ovakve pozicije za tekuu, pojavie se dva nova edit box-a sa numerikim podacima koji odreuju njenu geometriju.
Edit box-ovi sa numerikim podacima koji odreuju geometriju krune ipke Prikazani edit box-ovi imaju sledee znaenje: R krug = poluprenik krune ipke Preklop = duina preklopa
195
Pored prethodno opisanih mogunosti korekcije, kako numerikih podataka tako i geometrije same pozicije, ispod liste pozicija se nalaze komandna polja koja nude dodatne mogunosti u radu sa pozicijama armature.
Komandna polja za rad sa pozicijama armature Aktiviranjem komandnog polja Dodaj, na prvo slobodno mesto u listi se ubacuje nova pozicija koja ima istu geometriju i iste numerike podatke kao i pozicija koja je bila selektovana u trenutku dodavanja. Primetiete da se pored rednog broja dodate pozicije ne postavlja nikakav simbol, to znai da ona nema ni jednu instancu na crteu i da joj je broj komada jednak nuli (znaenje svih simbola je objanjeno u poglavlju 3.3, naredba Postojea).
Pomou komandnog polja Dodaj, u listu je ubaena kopija pozicije sa rednim brojem 1 Pomou ve opisanih naredbi Postojea i Reprezent moete da postavite instance ovako dobijene pozicije na crte, a korekcijom njene geometrije i numerikih podataka veoma lako
196 moete kreirati poziciju koja ima slinu geometriju kao ve postojea pozicija, to je i najea primena ove naredbe. Aktiviranjem komandnog polja Brii, moete sve selektovane pozicije armature da uklonite iz projekta. Kako je ovo destruktivna naredba, program e uvek izdati upozorenje i zahtevati potvrdu za njeno sprovoenje.
Izbor potvrdnog odgovora e dovesti do brisanja selektovanih pozicija iz liste, a sve njihove instance bie uklonjene sa crtea, dok e izbor negativnog odgovora oznaiti odustajanje od naredbe. Komandna polja i e biti aktivna jedino ako se u listi pozicija armature nalazi vie pozicija, a selektovana je samo jedna od njih. Pomou ovih komandnih polja se trenutno selektovanoj poziciji armature vri promena poloaja u listi, na gore, odnosno na dole. Izborom komandnog polja Promeni otvara se novi dijalog box, pomou koga moete promeniti kako redni broj pozicije armature, tako i poziciju oplate kojoj ona pripada.
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije i pozicije oplate U zatvorenoj listi Pozicija, se za odabranu poziciju oplate iz zatvorene liste Oplata, prikazuju redni brojevi samo slobodnih, odnosno nezauzetih pozicija armature. Na ovaj nain moete promeniti redni broj selektovane pozicije armature u okviru iste pozicije oplate, a moete i poziciju armature prebaciti u drugu poziciju oplate. Ako ste selektovali vie pozicija armature, izabrani redni broj e biti pridruen selektovanoj poziciji sa najmanjim rednim brojem, a svakoj sledeoj poziciji e biti pridruen prvi sledei slobodan redni broj u okviru izabrane oplate. U sluaju da polje Pozicija ostavite praznim, selektovane pozicije e zadrati svoje redne brojeve ako oni ve nisu zauzeti u odabranoj poziciji oplate, a ako su zauzeti bie im pridruen prvi slobodan redni broj pozicije u okviru nje. Izborom komandnog polja OK program e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a u ovoj naredbi i aurirae listu pozicija armature prema novozadatim podacima. esto se u praksi javlja potreba da se kreiraju promenljive serije koje se na crteu ne prikazuju u izgledu, a koje uestvuju u specifikaciji armature (na primer kod armiranja otvara se novi dijalog box u kome se dugakih zidova). Aktiviranjem komandnog polja promenljive serije mogu kreirati runim zadavanjem svih potrebnih parametara, bez ikakvog prikazivanja na crteu.
197
Izgled dijalog box-a za runo kreiranje promenljivih serija U centralnom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija pozicije koja je bila selektovana u listi . Napomenuemo da e ovo komandno polje u trenutku aktiviranja komandnog polja biti neaktivno ako je u listi selektovana pozicija armature od koje je na crteu kreirana neka promenljiva ili konstantna serija.
Prikaz geometrije pozicije za koju se kreira promenljiva serija Na prikazu geometrije ipke jedan njen segment je naznaen crvenom bojom i njega nazivamo tekuim segmentom. Promena tekueg segmeta ipke se vri jednostavnim klikom mia preko eljenog segmenta. Sa desne strane prozora za prikaz nalaze se dva edit box-a pomou kojih se definie promena geometrije ipke du intervala pruanja serije.
198
Edit box-ovi za runo definisanje promene segmenata ipke unutar serije Podaci u edit box-ovima uvek odgovaraju tekuem segmentu ipke i imaju sledee znaenje: Dsp = Dsk = duina tekueg segmenta ipke na poetku intervala serije duina tekueg segmenta ipke na kraju intervala serije
Program po default-u svim segmentima ipke postavlja konstantnu vrednost (Dsp=Dsk,), pa sada imate mogunost da eljenim segmentima ipke, zadavanjem potrebnih podataka u edit box-ovima, definiete promenu du intervala pruanja serije. U gornjem levom delu dijalog box-a je prikazan intervala pruanja serije, na kome je crvenom takom obeleena poetna taka. Duina intervala pruanja serije se zadaje u edit box-u L=.
Prikaz intervala pruanja serije i edit box u kome se zadaje njegova duina Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Segmenti serije imaju isto znaenje kao kod konstantne serije u osnovi (vidi poglavlje 4.1), tako da ih ovde neemo ponovo objanjavati.
199
Parametri koji slue za definisanje segmenata serije Ovako zadatu promenljivu seriju program pri izradi specifikacije tretira na potpuno isti nain kao da je sa nekom od naredbi za kreiranje promenljivih serija na crte postavljena serija sa istim podacima. To znai da e zadati broj komada ipki ui u specifikaciju, a program e geometriju svakog od njih raunati na osnovu zadate promene i poloaja unutar serije. Kreiranoj seriji moete pridruiti i podatak o koliini, unoenjem vrednosti u edit box-u Broj serija. Pri izradi specifikacije, program e koliinu upotrebljene armature u seriji pomnoiti sa zadatim brojem.
Edit box za zadavanje broja serija Aktiviranjem komandnog polja OK se zavrava kreiranje promenljive serije, a program se vraa na osnovni izgled dijalog box-a ove naredbe. U listi pozicija armature pored selektovane pozicije sada stoji simbol promenljive serije, a sve instance date pozicije koje se nalaze na crteu program nadalje tretira kao reprezente.
200
Runo kreirana promenljiva pozicija armature Editovanje runo kreirane promenljive serije se vri na isti nain kao i kreiranje, aktiviranjem , ime se otvara potpuno isti dijalog box u kome moete promeniti komandnog polja eljene podatke. Napomenuemo da se brisanje ovako kreirane promenljive serije vri unoenjem nule u edit box-u Broj serija, nakon ega u bazi pozicija ostaje konstantna pozicija armature sa istom geometrijom kao i pre kreiranja serije. Aktiviranjem komandnog polja Sort otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za sortiranje pozicija armature Ovaj dijalog box sadri kriterijume za sortiranje, pomou kojih moete lako i brzo da preuredite listu pozicija armature prema trenutnim potrebama na crteu. Izbor eljenog kriterijuma se vri klikom miem na radio button ili na njegov naziv, a aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i aurira listu pozicija u skladu sa zadatim kriterijumom sortiranja. Izbaci prazne pozicije (n=0) Iz liste e biti uklonjene sve pozicije armature kojima je broj komada jednak nuli (pozicije kod kojih je simbol tipa armature iscrtan sivom bojom ili uopte nije postavljen), dok e njihove instance (ukoliko ih ima) biti izbrisane sa crtea. Spoji iste pozicije Sve pozicije koje imaju potpuno istu geometriju, tip i prenik armature bie spojene u jednu poziciju.
201 Uveaj redni broj pozicija za Ovim kriterijumom je omoguena promena poloaja grupe pozicija u listi. U edit box-u n1=, odnosno n2= se unosi redni broj poetne, odnosno krajnje pozicije, iz grupe pozicija kojima se menja poloaj, dok se u edit box-u => n1= unosi nova vrednost rednog broja prve pozicije u grupi. Na ovaj nain se u stvari vri pomeranje izabrane grupe pozicija u listi na poloaj definisan novim rednim brojem prve pozicije u grupi.
Promena rednih brojeva grupe pozicija od 4 do 7 u redne brojeve od 101 do 104 Ako su neke od pozicija u koje se pomera izabrana grupa ve zauzete, program izdaje obavetenje, a zadato pomeranje nee biti izvreno.
Uzengije stavi na kraj liste
Sve uzengije u listi pozicija e biti pomerene na kraj liste.
Oznaiti uzastopnim brojevima Obzirom da se pri radu esto deava da neki redni brojevi u listi pozicija armature ostanu nezauzeti, odnosno da nema pozicija armature sa tim rednim brojevima (brisanjem pozicija, izbacivanjem praznih pozicija itd.), pomou ovog kriterijuma moete aurirati listu, tako da pozicije iz izabrane grupe (u edit box n1= se unosi redni broj prve pozicije, dok se u edit box n2= unosi redni broj poslednje pozicije iz grupe) budu oznaene uzastopnim rednim brojevima. Sortirati prema tipu armature Vri se pomeranje pozicija u listi tako da se grupiu sve pozicije kreirane od istog tipa armature. Poredak ovih grupa odgovara onom u listi za izbor tipa armature, s tim to se ukljuivanjem check boxa Obrnuti poredak grupe sortiraju od poslednjeg tipa armature ka prvom. Sortirati prema preniku armature Vri se pomeranje pozicija u listi tako da se grupiu sve pozicije kreirane od istog prenika. Grupe se sortiraju od one sa najmanjim do one sa najveim prenikom armature, s tim to se ukljuivanjem check box-a Obrnuti poredak sortiraju od najveeg ka najmanjem preniku. Pri auriranju liste pozicija, nakon izbora nekog od kriterijuma sortiranja, program e potovati ranije zadata sortiranja ukoliko je to mogue. Na kraju, napomenuemo jo jednom da se sve izvrene izmene u dijalog box-u Baza pozicija odnose na sve instance na crteu koje imaju referencu na dati redni broj pozicije za koji je vrena promena podataka. Izbor komandnog polja OK e oznaiti prihvatanje svih
202 sprovedenih akcija u dijalog box-u, te e program prepraviti crte tako da odgovara svim izvrenim izmenama, dok je komandno polje Cancel predvieno za odustajanje.
7.2 Editovanje ipki (EDIT ENTITETA)

Naredba za editovanje ipki ima viestruko dejstvo, u zavisnosti od toga koji je entitet sa crtea selektovan. Pomou ove naredbe, naknadno se mogu menjati ranije pridrueni podaci za sledee tipove entiteta: ipke u podunom izgledu (ipke, uzengije, reprezenti) Serije u osnovi, podunom i poprenom preseku (konstantne i promenljive) ipke u poprenom preseku Kote za sve tipove entiteta (ipke, serije, specifikatori)
Sa ovom naredbom se mogu editovati i mree i njihove kote, ali e o tome biti vie rei u poglavlju 8.7 Editovanje mrea. Izborom naredbe Edit entiteta, iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu , na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da selektuje entitete kojima eli da promeni podatke. Selektovanje objekata: Kako se pomou ove naredbe podaci mogu menjati i pojedinano i grupno, to e program nakon selektovanja prvog entiteta sa komandne linije i dalje zahtevati selekciju, sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj procedure selektovanja. Obzirom da se naredbom Edit entiteta mogu menjati podaci entitetima razliitog tipa, prilikom masovnog selektovanja se moe desiti da budu selektovani razliiti tipovi entiteta. Da bi se ovo izbeglo, najbolje je da klikom mia na jedan entitet odredite tip objekta na koji se selekcija odnosi, a zatim da zadavanjem pravougaone oblasti selektujete ostale eljene entitete.
203
7.2.1
Editovanje ipki u podunom izgledu
Ako ste selektovali samo jednu instancu ipke, program e otvoriti dijalog box istog izgleda kao i kod naredbe za crtanje ipki proizvoljne geometrije (vidi poglavlje 3.1).
Izgled dijalog box-a za pojedinano editovanje podataka o ipkama u podunom izgledu U ovom dijalog box-u moete slobodno menjati sve ranije zadate podatke, pri emu e neki od njih biti pridrueni samo selektovanoj instanci, a neki svim instancama date pozicije. - Postavljanje kuke na slobodnom kraju ipke, kao i ukidanje ili promena poloaja postojee kuke, izaziva promenu geometrije kompletne pozicije armature. To znai da e se izvedena promena odraziti na sve instance date pozicije armature, a ne samo na selektovanu. Izuzetak od ovog pravila predstavlja reprezent. Obzirom da geometrija reprezenta ne mora da ima nikakve veze sa geometrijom pozicije, promena stanja kuka e se odraziti samo na selektovani reprezent, dok e geometrija pozicije ostati nepromenjena. Za razliku od kuka, postavljanje pokazivaa na slobodnom kraju ipke se odnosi samo na selektovanu instancu i nema nikakvog uticaja na geometriju pozicije. - Obzirom da jedna pozicija ne moe da ima instance sa razliitim tipom ili prenikom armature, promena ovih podataka u delu dijalog box-a Tip armature e se odraziti na sve instance pozicije armature kojoj pripada selektovana instanca. - Stanje check box-a Uzengija takoe utie na geometriju pozicije kojoj pripada selektovana instanca i odrazie se na sve instance date pozicije armature. Promena svih ostalih podataka e se odnositi samo na selektovanu instancu. U zatvorenoj listi Pozicija se za odabranu poziciju oplate iz zatvorene liste Oplata, prikazuju redni brojevi svih pozicija armature. Primetiete da se pored nekih rednih brojeva pozicija u listi nalaze odreeni simboli. Simbolom je oznaen redni broj pozicije kojoj pripada selektovana instanca, simbolom + su oznaeni redni brojevi svih zauzetih pozicija armature, dok se pored rednih brojeva nezauzetih pozicija simbol ne postavlja. Ukoliko iz ove liste izaberete redni broj nezauzete pozicije i aktivirate komandno polje OK, program e u bazi pozicija armature kreirati novu poziciju armature, ija e geometrija biti odreena geometrijom selektovane instance, a pozicija koju je selektovana instanca prethodno nosila, ostaje u bazi pozicija netaknuta. Ako iz zatvorene liste Pozicija izaberete redni broj zauzete pozicije i aktivirate komandno polje OK, tada e program izdati sledee upozorenje.
204
Izborom potvrdnog odgovora, selektovana instanca e biti prebaena u odabrani broj pozicije i preuzee njenu geometriju. Grupna promena podataka U sluaju da selektujete vie instanci ipki u podunom izgledu, program e otvoriti isti dijalog box kao da je selektovana jedna instanca, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane instance nee biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane instance bie posebno obeleeni).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o ipkama u podunom izgledu Znaenja svih parametara u dijalog box-u, kao i naini na koji se oni menjaju, su isti kao kada se selektuje jedna instanca armature. Jedino pri promeni pozicije oplate i rednog broja pozicije armature postoje odreene razlike, koje zavise od selektovanih instanci sa crtea. Ukoliko selektujete instance koje pripadaju razliitim pozicijama armature, ili pak razliitim pozicijama oplate, zatvorene liste Oplata i Pozicija e biti zamrznute, odnosno nedostupne za promenu. U ovakvim sluajevima, za promenu ove vrste podataka, morate se posluiti naredbom Promena pozicije (vidi poglavlje 7.3). Aktiviranjem komandnog polja OK, svim prethodno selektovanim instancama bie pridrueni samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok e ostali (prazna i zamagljena polja) ostati nepromenjeni.
205
7.2.2
Editovanje serije ipki
Pored promene geometrije na samom crteu, razvlaenjem postavljenih grip-ova, svim kreiranim serijama je mogue naknadno promeniti i podatke koji se zadaju u okviru dijalog box-ova pri njihovom kreiranju. Ako ste selektovali samo jednu seriju, program e u zavisnosti od njenog tipa, otvoriti odgovarajui dijalog box u kome moete promeniti bilo koji od ranije pridruenih numerikih podataka.
Izgled dijalog box-a za pojedinano editovanje podataka o serijama ipki Napomenuemo da e kod konstantnih serija u osnovi za promenu biti dostupne i pozicija oplate i pozicija armature (zatvorene liste Oplata i Pozicija), to nije sluaj pri njihovom kreiranju, obzirom da je na poetku naredbe neophodno prvo selektovati instancu sa crtea za koju se kreira data serija. Ukoliko iz zatvorene liste Pozicija izaberete redni broj nezauzete pozicije i aktivirate komandno polje OK, program e u bazi pozicija armature kreirati novu poziciju armature, ija e geometrija biti odreena geometrijom pozicije koju je selektovana serija prethodno imala, a pozicija koju je selektovana serija prethodno nosila ostaje u bazi pozicija netaknuta. Ako iz zatvorene liste Pozicija izaberete redni broj zauzete pozicije i aktivirate komandno polje OK, tada e program izdati sledee upozorenje:
Izborom potvrdnog odgovora selektovana serija e biti prebaena u odabrani broj pozicije, a simbol serije e preuzeti njenu geometriju.
206 Grupna promena podataka Ako selektujete vie serija istog tipa, program e ponovo otvoriti odgovarajui dijalog box, ali e sada samo neki podaci u njemu biti dostupni za promenu.
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o serijama ipki Aktiviranjem komandnog polja OK, svim prethodno selektovanim serijama bie pridrueni samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok e ostali (prazna i zamagljena polja) ostati nepromenjeni.
207
7.2.3
Editovanje ipki u poprenom preseku
Ako ste sa crtea selektovali samo jednu ipku u poprenom preseku ili vie ipki koje predstavljaju jednu celinu, bez obzira kojom je od programom predvienih naredbi popreni presek kreiran, otvorie se dijalog box istog izgleda kao i kod naredbe za pojedinano postavljanje ipki u poprenom preseku (vidi poglavlje 5.1).
Izgled dijalog box-a za pojedinano editovanje podataka o ipkama u poprenom preseku Jedina razlika je u tome to je u ovom dijalog box-u edit box Koliina dostupan za promenu, tako da zadavanjem nove vrednosti moete promeniti broj komada ipki koji je postavljen pri kreiranju poprenog preseka. Pored broja komada, moete promeniti i bilo koji od ostalih podataka u ovom dijalog box-u (redni broj pozicije, tip kotiranja, itd.). Aktiviranjem komandnog polja OK, program e zatvoriti dijalog box i sve nove podatke pridruiti selektovanim ipkama u poprenom preseku, nakon ega e ova naredba biti zavrena. Ako ste izvrili i promenu broja komada ipki, program e ih rasporediti prema svom internom pravilu, a korekciju njihovog poloaja moete lako izvriti pomeranjem grip-ova koji se pri selektovanju ipki u poprenom preseku postavljaju na svaku od njih.
208 Grupna promena podataka Ako sa crtea selektujete vie ipki ili vie grupa ipki u poprenom preseku, program e otvoriti isti dijalog box kao da je selektovana jedna ipka, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane ipke nee biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane ipke bie posebno obeleeni).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o ipkama u poprenom preseku U sluaju da su selektovane grupe ipki razliitih pozicija, istovremena promena njihovih pozicija, a samim tim i oplata kojima one pripadaju, pomou ove naredbe nije mogua, ve je za tu namenu predviena posebna naredba Promena pozicije (vidi poglavlje 7.3). Aktiviranjem komandnog polja OK, svim prethodno selektovanim grupama ipki u poprenom preseku bie pridrueni samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok e ostali (prazna i zamagljena polja) ostati nepromenjeni.
209
7.2.4
Editovanje kota
Pomou univerzalne naredbe Edit entiteta se moe menjati i stil kotiranja selektovanih kota sa crtea. Bez obzira da li ste selektovali jednu ili vie kota, program e uvek otvoriti isti dijalog box.
Izgled dijalog box-a za promenu stila kotiranja Ovaj dijalog box funkcionie na isti nain kao i dijalog box koji se otvara kada se u okviru prethodno opisane naredbe Kota (vidi poglavlje 6.1) izabere njena podopcija Set. Jedina razlika je u tome to je sada dozvoljena promena stilova kotiranja samo onih ArmCAD-ovih entiteta ije su kote selektovane sa crtea. Kada iz zatvorenih lista izaberete eljene stilove kotiranja aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e program zatvoriti dijalog box, a sve selektovane kote e preurediti u skladu sa izabranim stilovima kotiranja.
210
7.2.5
Editovanje simbola preseka
Pomou univerzalne naredbe Edit entiteta se mogu menjati i parametri koji utiu na izgled selektovanih simbola preseka. Naime, ako ste nakon aktiviranja ove naredbe sa crtea selektovali samo jedan simbol preseka otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za pojedinano editovanje simbola preseka U desnom delu dijalog box-a se nalazi prikaz selektovanog simbola preseka, dok se u levom delu nalaze parametri koje moete menjati. U zatvorenoj listi Stil se nalaze svi stilovi simbola preseka koji su ranije kreirani pomou naredbe Stilovi kotiranja (vidi poglavlje 11.2). Izborom nekog od njih moete promeniti stil selektovanog simbola preseka.
Izborom novog stila, promenjen je izgled simbola preseka U delu dijalog box-a Labela se nalaze parametri koji utiu na oznaku simbola preseka. Ako je prekida 5! ukljuen, u edit box-u za oznaku simbola preseka moete zadati bilo koji pozitivan ceo broj (pri ukljuivanju ovog prekidaa program u edit box-u automatski upisuje prvi slobodan broj). Ako je ukljuen prekida A! u edit box-u moete zadati bilo koje veliko slovo (pri ukljuivanju ovog prekidaa program u edit box-u automatski upisuje prvo slobodno
211 slovo). Kada su oba prekidaa iskljuena u edit box-u moete zadati potpuno proizvoljan tekst za oznaku simbola preseka.
Ukljuivanjem prekidaa A!, za oznaku crtea je postavljeno prvo slobodno slovo Check box-ovi koji se nalaze u delu dijalog box-a Poetak slue za definisanje izgleda poetka linije preseka (izvorita). Ako je check box Prikai simbol postavljen na ukljueno stanje, na poetku linije preseka e se iscrtavati simbol koji je definisan u okviru naredbe Parametri (vidi poglavlje 11.1), u suprotnom ovaj simbol se nee iscrtavati. Check box Obrni stranu e biti dostupan za promenu samo kada je check box Prikai simbol postavljen na ukljueno stanje i pomou njega se vri preslikavanje postavljenog simbola u odnosu na liniju preseka.
Kada je check box Prikai simbol iskljuen, odgovarajui simbol se ne iscrtava Check box-ovi koji se nalaze u delu dijalog box-a Kraj imaju isto znaenje kao i prethodno opisani check box-ovi, ali se pomou njih definie izgled kraja linije preseka.
212
Ukljuivanjem check box-ova Obrni stranu izvreno je preslikavanje datih simbola u odnosu na liniju preseka Pomou check box-a Upravan tekst se menja orjentacija oznake preseka. Naime, kada je ovaj check box iskljuen oznaka preseka se ispisuje u pravcu linije preseka, a kada je ukljuen oznaka preseka se ispisuje pod uglom od 90 stepeni u odnosu na liniju preseka.
Ukljuivanjem check box-a Upravan tekst promenjena je orjentacija oznake preseka Kada je check box Jednodelan postavljen na ukljueno stanje linija preseka (izvorite) se crta bez ikakvih prekida, od poetka do kraja. U suprotnom, kada je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, linija preseka se prekida tako da ne prelazi preko konstrukcije na mestu preseka.
213
Kada je check box Jednodelan iskljuen linija preseka se prekida tako da ne prelazi preko konstrukcije Ako je check box Postavi za default postavljen na ukljueno stanje, pri aktiviranju komandnog polja OK program e zapamtiti trenutne vrednosti svih parametara u dijalog boxu i u daljem radu e ih koristiti kao default vrednosti. Pri promeni bilo kog podatka u dijalog box-u, program e automatski iskljuiti ovaj check box, tako da u svakom trenutku znate da li sadraj dijalog box-a odgovara zapamenom default sadraju. U sluaju da ste sa crtea selektovali vie simbola preseka otvorie se isti dijalog box kao da ste selektovali samo jedan, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane simbole preseka nee biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane simbole bie posebno obeleeni).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje simbola preseka Aktiviranjem komandnog polja OK, svim prethodno selektovanim simbolima preseka bie pridrueni samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok e ostali (prazna i zamagljena polja) ostati nepromenjeni.
214
7.2.6
Editovanje simbola konstruktivne armature
Pomou univerzalne naredbe Edit entiteta mogu se menjati i podaci koji su pridrueni simbolu konstruktivne armature. Pojedinano menjanje podataka Ako ste nakon aktiviranja ove naredbe sa crtea selektovali samo jedan simbol konstruktivne armature, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za editovanje simbola konstruktivne armature Ovo je potpuno isti dijalog box kao onaj koji se otvara pri kreiranju datog simbola pomou naredbe Poploavanje konstruktivnom armaturom (vidi poglavlje 4.9), tako da ga ovde neemo ponovo objanjavati. Grupna promena podataka U sluaju da ste sa crtea selektovali vie simbola konstruktivne armature otvorie se isti dijalog box kao da ste selektovali samo jedan, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane simbole nee biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane simbole bie posebno obeleeni).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje simbola konstruktivne armature
215
7.3 Promena rednog broja pozicije (PROMENA POZICIJE)

Pomou ove naredbe imate mogunost da selektovanim entitetima sa crtea naknadno promenite kako redni broj pozicije, tako i poziciju oplate kojoj oni pripadaju. Podaci se mogu menjati za sledee tipove entiteta: - ipke u podunom izgledu (ipke, uzengije, reprezenti) - Serije u osnovi, podunom i poprenom preseku (konstantne i promenljive) - ipke u poprenom preseku Sa ovom naredbom se mogu menjati i redni brojevi pozicija mreaste armature, ali e o tome biti vie rei u poglavlju 8.6 Promena rednog broja pozicije mreaste armature. Da bi se omoguila to vea funkcionalnost, ali i smanjila mogunost zabune, ustanovljen je niz pravila, a entiteti su podeljeni u dve kategorije. U prvu kategoriju spadaju entiteti koji mogu da prenesu geometriju svoje pozicije u neku drugu poziciju i tu spadaju: ipka, sve konstantne serije, popreni presek i sve promenljive serije koje mogu da idu u specifikaciju. U drugu kategoriju spadaju entiteti koji prikazuju lanu geometriju i oni nee moi da prenesu geometriju svoje pozicije u neku drugu poziciju ili da naprave potpuno novu poziciju. Pravila su sledea: 1. entiteti prve kategorije mogu da se prebace u bilo koju nezauzetu poziciju. 2. entiteti prve kategorije mogu da se prebace u zauzetu poziciju i pri tome se od korisnika zahteva da izabere koja od dve geometrije e da se pridrui ciljnoj poziciji. 3. entitet druge kategorije koji je selektovan zajedno sa bilo kojim entitetom prve kategorije iz iste pozicije ponaa se kao entitet prve kategorije. 4. svi ostali entiteti druge kategorije mogu da se prebace samo u odgovarajue postojee pozicije. 5. primenjuju se generalna pravila o serijama, krunim i spiralnim ipkama i njihovoj nekompatibilnosti. Izborom naredbe Promena pozicije, iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu , na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da sa crtea selektuje entitet kome eli da promeni podatke. Selektovanje objekta: Kako se podaci mogu menjati i pojedinano i grupno, to e program nakon selektovanja prvog entiteta, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete entitet, sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desno dugme mia ne oznaite kraj procedure selektovanja. Ako ste sa crtea selektovali samo jedan entitet otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
216
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije jednog entiteta U levom delu dijalog box-a se nalazi prostor koji je rezervisan za prikaz selektovanog entiteta, dok se iz zatvorene liste Oplata za tekuu moe postaviti bilo koja od ranije kreiranih pozicija oplate.
Zatvorena lista za promenu pozicije oplate selektovanog entiteta Sadraj zatvorene liste Pozicija zavisi od tipa entiteta koji je selektovan i program ispod ove liste ispisuje poruku koji se redni brojevi pozicija iz izabrane oplate u njoj nalaze, odnosno u koje se pozicije moe promeniti redni broj pozicije selektovanog entiteta.
217
Zatvorena lista za izbor rednog broja pozicije Pored rednih brojeva nekih pozicija u ovoj listi su postavljeni odreeni simboli. Simbolom je oznaen redni broj pozicije kojoj pripada selektovana instanca, simbolom + su oznaeni redni brojevi svih zauzetih pozicija armature, dok se pored rednih brojeva nezauzetih pozicija simbol ne postavlja. Kada se iz zatvorene liste izabere redni broj slobodne pozicije, ovaj dijalog box funkcionie na isti nain kao i kada se u okviru prethodno opisane naredbe Baza pozicija (vidi poglavlje 7.1), aktivira komandno polje Promeni. Sutinska razlika je tome to se u okviru ove naredbe redni broj pozicije, kao i oplata kojoj ona pripada, menja samo selektovanom entitetu, a ne svim entitetima koje ta pozicija armature sadri. U sluaju da se iz zatvorene liste Pozicija izabere redni broj postojee pozicije, dijalog box e promeniti svoj izgled. Kako selektovani entitet i izabrana pozicija armature najee imaju razliitu geometriju, izborom jednog od dva kriterijuma, koji se sada nalaze iznad komandnog polja OK, se definie da li e pri zadatoj promeni entitet preuzeti, ili e promeniti geometriju pozicije u koju se ubacuje.
Kriterijumi kojima se definie nain promene rednog broja pozicije selektovanog entiteta u zauzetu poziciju
218 Izbor eljenog kriterijuma se vri klikom mia na radio button ili na njegov naziv, a aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i aurira crte u skladu sa zadatom promenom. Ako je selektovani entitet reprezent, program nee nuditi ove kriterijume, ve e reprezentu automatski dodeliti geometriju izabrane pozicije, iz prostog razloga to geometrija reprezenta nema nikakve veze sa geometrijom pozicije koju on predstavlja na crteu. Grupna promena podataka U sluaju da sa crtea selektujete vie entiteta, program e otvoriti isti dijalog box kao da je selektovan jedan entitet, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane entitete nee biti prikazani.
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije grupe entiteta Ako selektovani entiteti pripadaju razliitim pozicijama oplate, zatvorena lista Pozicija e biti nedostupna za promenu sve dok iz zatvorene liste Oplata ne izaberete eljenu poziciju oplate. Obzirom da za entitete razliitih tipova armature pri promeni pozicije vae razliita pravila, sadraj zatvorene liste Pozicija sada odgovara preseku sadraja odgovarajuih listi, koji bi se dobili pojedinanim selektovanjem svakog od entiteta iz date grupe. U odreenim sluajevima se moe desiti da istovremena promena pozicije svih selektovanih entiteta nije mogua. Tada program neke entitete izuzima iz selekcije i u dijalog box-u ispisuje odgovarajue upozorenje. Takoe, program entitete koji su izuzeti iz selekcije, u delu dijalog box-a koji je rezervisan za prikaz selektovanih entiteta, prikazuje posebnom bojom. To se na primer deava kada se sa crtea selektuju instance konstantnih i reprezenti varijabilnih pozicija. Obzirom da se pozicije instanci mogu menjati u postojee konstantne ili u slobodne pozicije, a pozicije reprezenata varijabilnih pozicija samo u postojee varijabilne pozicije, zajednika promena nije mogua, tako da se jedna od ove dve vrste entiteta mora izostaviti iz selekcije.
219
Reprezent varijabilne pozicije je izostavljen iz selekcije Naredba Promena pozicije se najee primenjuje kada se na istom crteu nalaze dva slina konstruktivna elementa koji pripadaju razliitim pozicijama oplate. U tom sluaju treba da armaturu koju ste kreirali za jedan konstruktivni element prvo kopirate, a zatim da pomou naredbe Promena pozicije grupnim selektovanjem prebacite sve iskopirane instance u drugu oplatu. Naknadnim izmenama moete lako da kreirate geometriju tog drugog konstruktivnog elementa. Naravno, na slian nain moete kreirati konstruktivne elemente, ili pojedinane instance armature koje imaju slinu geometriju sa postojeim i u okviru iste pozicije oplate. Promena pozicije oplate za grupno selektovane instance imae primenu i pri ubacivanju u sastav crtea ranije kreiranih blokova sa armaturom. Na kraju emo jo jednom napomenuti da se pomou ove naredbe menja redni broj pozicije samo selektovanim entitetima sa crtea, a ne svim entitetima koje date pozicije sadre.
7.4 Nastavljanje armature

Kako se pri eksportu usvojene armature u naim statikim programima ne vodi rauna o maksimalnoj duini ipki armature, koja je odreena uslovima transporta, a svakako nismo ni u mogunosti da automatski odredimo optimalno mesto za nastavljanje armature (zona najmanjih naprezanja), to smo u ArmCAD-u razvili naredbu pomou koje se na proizvoljno odabranom mestu, selektovana instanca ili cela pozicija armature kojoj ona pripada moe nastaviti na preklop. Svakako da e ova naredba imati primenu i kada se armatura iscrtava samostalno u programu ArmCAD. Izborom naredbe Nastavljanje armature, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu poruka: Referentna taka (Vie istih): Sada se od korisnika oekuje da selektuje taku sa instance u odnosu na koju e se izvriti nastavljanje armature, ili da sa komandne linije izabere podopciju Vie istih. Pomou ove podopcije moete da izvrite nastavljanje jednosegmentne ipke, kreiranjem zadatog broja ipki iste duine i ona e biti objanjena na kraju poglavlja. Pomou ove naredbe moete odabrati proizvoljnu taku sa bilo koje instance pozicije armature na crteu i sa simbola serije u osnovi. Nastavljanje armature za reprezente, simbole ipki u poprenom preseku, kao i za serije u poprenom i podunom preseku nema smisla. , na komandnoj liniji se javlja sledea
220 Napomenuemo da pri izboru take sa instance treba koristiti OSNAP kriterijume za precizno pogaanje taaka. Nakon izbora referentne take program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za nastavljanje armature U gornjem delu dijalog box-a je prikazan redni broj pozicije, broj komada, prenik i vrsta armature instance sa koje je izabrana referentna taka. Ispod ovih podataka se nalaze prekidai, koji rade kao radio button-i i pomou njih se vri izbor jednog od ponuenih naina zadavanja potrebne duine nastavljanja armature. Naime, u zavisnosti od izabranog tipa sidrenja iz zatvorene liste Tip sidrenja, program od tekueg propisa preuzima ranije definisanu duinu sidrenja zategnute (ls1), odnosno pritisnute armature (ls2) (vidi poglavlje 11.3) i prikazuje je u edit box-u ls=. Znai, ako je na ukljueno stanje postavljen prekida ls=ls1, tada e prikazana vrednost u edit box-u ls= predstavljati potrebnu duinu sidrenja zategnute armature, a ako je na ukljueno stanje postavljen prekida ls=ls2, tada e prikazana vrednost predstavljati potrebnu duinu sidrenja pritisnute armature.
U edit box-u ls= je prikazana duina preklopa za pritisnutu armaturu ls2 i marku betona MB 30
221 Postavljanjem prekidaa ls=n x na ukljueno stanje, imate mogunost da duinu nastavljanja armature izrazite u funkciji zadatog broja prenika selektovane instance armature. Naime, tada e za editovanje biti dostupan i edit box n=, te e u edit box-u ls= program prikazati proraunatu duinu preklopa, koja predstavlja proizvod zadate konstante u edit box-u n= i prenika selektovane ipke.
U edit box-u ls= je prikazana duina preklopa u funkciji zadatog broja prenika selektovane instance armature ls=40x1.4 Pored edit box-a n=, sada je za promenu dostupan i edit box ls= i u njemu moete zadati potpuno proizvoljnu vrednost za duinu nastavljanja armature.
Duina preklopa je zadata direktno u edit box-u ls= Ako check box Postavi za default postavite na ukljueno stanje, program e zapamtiti trenutne vrednosti svih parametara u dijalog box-u i u daljem radu e ih koristiti kao default vrednosti. Pri promeni bilo kog podatka u dijalog box-u, program e automatski iskljuiti ovaj check box, tako da u svakom trenutku znate da li sadraj dijalog box-a odgovara zapamenom default sadraju. Obzirom da se ovaj dijalog box pojavljuje u okviru nekoliko naredbi
222 (Proizvoljna, Sidrenje armature, ...), default stanje zapameno kod jedne od njih e vaiti i za sve ostale. Pomou check box-a Cela pozicija se definie da li e se zadato nastavljanje izvriti samo nad selektovanom instancom, ili nad celom pozicijom armature kojoj ona pripada. Naime, kada je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje nastavlja se samo selektovana instanca, a kada je on postavljen na ukljueno stanje nastavljaju se sve instance date pozicije armature. Izbor komandnog polja Cancel e oznaiti odustajanje od naredbe, dok e aktiviranjem komandnog polja OK ona biti zavrena. U sluaju da je za nastavljanje selektovana instanca pozicije armature, tada e program kreirati dve nove instance koje se na zadatom mestu nastavljaju preklapanjem za zadatu vrednost u dijalog box-u.
Izgled nastavljene ipke Kada je check box Cela pozicija postavljen na iskljueno stanje, a selektovana pozicija ima instancu i na nekom drugom delu crtea, program e kreirane dve nove pozicije armature. Kada je selektovana pozicija koja ima samo jednu instancu na crteu, geometrija stare pozicije e biti prepravljena, a program e kreirati samo jednu novu poziciju armature. Ako je check box Cela pozicija postavljen na ukljueno stanje, geometrija stare pozicije i svih njenih instanci e biti prepravljena, a program e kreirati samo jednu novu poziciju armature. U sluaju da je za nastavljanje selektovan simbol konstantne serije u osnovi, program e kreirati dve nove serije kod kojih su pravac i duina rasprostiranja isti kao kod selektovane serije, ali e geometrija pozicije biti prepravljena tako da zadovoljava zadate uslove nastavljanja armature.
223
Izgled nastavljene serije u osnovi Vie istih Ako nakon aktiviranja naredbe Nastavljanje armature izaberete podopciju Vie istih, na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka. Selektujte jednosegmentnu ipku: Sada se od korisnika oekuje da sa crtea selektuje jednosegmentnu ipku ili simbol serije u osnovi koja je kreirana od jednosegmentne ipke. Nakon izvrene selekcije, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za nastavljanje armature podopcijom Vie istih Levi deo dijalog box-a je isti kao i dijalog box koji se otvara kada se selektuje taka sa instance, dok je u desnom delu prikazana geometrija selektovane jednosegmentne ipke i podatak o njenoj duini (Duina). U edit box-u Broj delova se zadaje broj ipki iste duine koje e program kreirati umesto selektovane ipke, a koje se nastavljaju preklapanjem za zadatu vrednost u levom delu dijalog
224 box-a (ls), dok se u edit box-u Duina jednog dela zadaje eljena duina jedne ipke. Ova dva edit box-a rade vezano, odnosno za zadati broj delova se proraunava njihova duina i obrnuto.
Zadata je podela ipke na 3 dela iste duine Prikaz ipke se pri menjanju ovih vrednosti osveava, tako da uvek odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, a pored podatka o duini selektovane ipke se ispisuje i efektivna duina preklopa (ls,ef=) kreiranih ipki. Ako je nastavljanje izvreno na osnovu zadatog broja delova, efektivna duina preklopa (ls,ef=) je jednaka zadatoj duini preklopa u levom delu dijalog box-a (ls=). Kada se nastavljanje vri zadavanjem duine jednog dela, jasno je da efektivna duina preklopa (ls,ef=) ne moe uvek da bude jednaka zadatoj duini preklopa (ls=) i tada se broj delova rauna tako da bude zadovoljen uslov da je ls,ef >= ls. Aktiviranjem komandnog polja OK, program zatvara dijalog i izvrava zadato nastavljanje.
Izgled nastavljene ipke Ako je check box Cela pozicija postavljen na iskljueno stanje, bie kreirana nova pozicija armature sa geometrijom ipki koje su dobijene nastavljanjem. Ako je ovaj check box
225 ukljuen, program e prepraviti geometrija postojee pozicije i izvrie nastavljanje svih njenih instanci na crteu. U sluaju da je za nastavljanje selektovan simbol konstantne serije u osnovi koja je kreirana od jednosegmentne ipke, program e kreirati zadati broj novih serija kod kojih su pravac i duina rasprostiranja isti kao kod selektovane serije, ali e geometrija pozicije biti prepravljena tako da zadovoljava zadate uslove nastavljanja armature.
Izgled nastavljene serije u osnovi
226
7.5 Sidrenje armature

Ako pri postavljanju armature niste vodili rauna o njenom sidrenju, pomou ove naredbe imate mogunost da armaturu naknadno produite za potrebnu duinu sidrenja. Izborom naredbe Sidrenje armature, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu , na komandnoj liniji se javlja sledea poruka:
Selektujte ipku za sidrenje: Sada se od korisnika oekuje da selektuje instancu pozicije ili simbol serije u osnovi koji je potrebno sidriti. Kako se u jednom koraku moe sidriti samo jedan od krajeva ipke, to je u proceduri selekcije potrebno odabrati taku koja je blia eljenom kraju ipke koji je potrebno produiti. Nakon izvrene selekcije otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za sidrenje armature Znaenje svih parametara u levom delu dijalog box-a je isto kao kod prethodno opisane naredbe Nastavljanje armature, dok je desni deo dijalog box-a rezervisan za prikaz selektovanog kraja ipke i na njemu je isprekidanom linijom iscrtan oblik sidrenja koji je izabran iz zatvorene liste Oblik sidrenja.
Sadraj liste za izbor oblika sidrenja slui za osno preslikavanje izabranog oblika sidrenja oko ose krajnjeg Komandno polje segmenta selektovane ipke.
227
Komandno polje za osno preslikavanje izabranog oblika sidrenja Ako iz zatvorene liste Oblik sidrenja izaberete oblik sidrenja koji se sastoji od dva segmenta, u dijalog box-u e za promenu postati dostupan i edit box d1 u kome se zadaje duina odgovarajueg segmenta, dok se duina drugog segmenta rauna po formuli ls-d1.
Edit box za definisanje duine segmenata d1 Na slian nain se definie i geometrija oblika sidrenja koji se sastoji od tri segmenta. Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box, a selektovani kraj ipke sidri u skladu sa zadatim parametrima. Primenu ove naredbe emo pokazati na jednom jednostavnom primeru, kada je u donjoj zoni ploe potrebno postaviti seriju ipki u osnovi. U prvom koraku kreiraemo geometriju ipke tako da ide do unutranje ivice srednjeg oslonca, ne vodei rauna o potrebnoj duini sidrenja.
228
Aktiviranjem naredbe Sidrenje armature, lako emo postavljenu ipku prepustiti preko srednjeg oslonca za zadatu duinu sidrenja pritisnute armature.
Od ovako korigovane geometrije ipke kreiraemo ispravnu seriju u osnovi. Svakako da smo redosled poteza mogli i da obrnemo. Naime, mogli smo prvo da kreiramo seriju u osnovi od prvobitno kreirane geometrije ipke, a da tek onda aktiviramo naredbu za sidrenje armature. Naredba za sidrenje armature e imati veliku primenu i pri korekciji importovane armature iz programa za statiki proraun u gornjoj zoni ploa, obzirom da postupak nije jednoznaan kao kod usvajanja armature u donjoj zoni, kada imamo jasno oiviene oblasti sa gredama i linisjkim osloncima. Znai pri zadavanju oblasti armiranja u gornjoj zoni pokrijte samo raunski potrebnu armaturu, a zatim, nakon importa ove armature u ArmCAD, pomou naredbe Sidrenje armature svaku od ipki iz kreiranih serija u gornjoj zoni produite za potrebnu duinu sidrenja.
229
7.6 Ubacivanje segmenta

Pomou ove naredbe imate mogunost da na proizvoljno selektovanom mestu na instanci ubacite grip-point, ime se praktino jedan segment ipke deli na dva nova. Slian efekat se dobija i kada se u okviru naredbe Baza pozicija, iz padajueg menija koji se otvara na desni klik mia preko tekueg segmenta, aktivira jedna od ponuenih naredbi Novi segment - iza ili Novi segment - ispred. Razlika je u tome to se u bazi pozicija ubacuje novi segment a pomou ove naredbe se postojei deli na dva nova. Izborom naredbe Ubacivanje , program e segmenta, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu sa komandne linije zahtevati da selektujete mesto na eljenoj instanci na kome je potrebno ubaciti novi grip-point. Referentna taka:
1. LM
Izbor referentne take Nakon izvrene selekcije naredba e biti zavrena, a na eljenom mestu e biti ubaen grippoint.
230
Na izabranom mestu je ubaen novi grip-point Razvlaenjem ovako postavljenog grip-point-a, sada lako moete prepraviti geometriju date instance.
231
7.7 Izbacivanje segmenta

Ova naredba ima suprotno dejstvo od prethodno opisane naredbe Ubacivanje segmenta. Naime, izborom naredbe Izbacivanje segmenta, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu segment instance koji treba izbaciti. Selektovanje objekta: , program e sa komandne linije zahtevati da selektujete
1. LM
Selektovanje segmenta instance za brisanje Nakon izvrene selekcije program prepravlja geometriju pozicije kojoj pripada data instanca, uklanjanjem izabranog segmenta. To praktino znai da se na ovaj nain izabrani segment uklanja sa svih instanci date pozicije armature.
232
Selektovani segment je uklonjen Ukoliko elite da promenite geometriju samo jedne instance, potrebno je da joj prvo promenite redni broj pozicije pomou naredbe Promena pozicije, a zatim da izvrite brisanje eljenog segmenta. Isti efekat bi se dobio i kada bi se u okviru naredbe Baza pozicija, iz padajueg menija koji se otvara na desni klik mia preko tekueg segmenta, aktivirala naredba Brisanje segmenta.
233
8. CRTANJE MREASTE ARMATURE

Mree predstavljaju posebnu celinu u programu i sve naredbe za rad sa mreastom armaturom se nalaze u padajuem meniju Mree, a pri izradi specifikacije se kreiraju posebne tablice u kojima se prikazuju samo podaci koji se odnose na mreastu armaturu. Ako na jednom crteu imate i obinu i mreastu armaturu, za preporuku je da zbog preglednosti crtea i eventualno odvojenog tampanja na hartiji, pre postavljanja mrea, za tekui postavite Layer koji je rezervisan samo za prikaz mrea. U osnovi postoje dva naina za postavljanje mrea. Jedan je pojedinaan, kada se jedna po jedna tabla mrea postavlja na eljeno mesto na crteu, a drugi je serijsko postavljanje vie mrea unutar zadate konture. U serijskom nainu postavljanja mrea, definie se kontura oblasti unutar koje je potrebno postaviti jednu istu poziciju mreaste armature, a program ih sam rasporeuje na osnovu zadatih dimenzija mrea, preklopa i zadatog naina postavljanja. Postoji i trei nain a to je kada se mree prikazuju simbolom isprekidane linije u poprenom preseku.
8.1 Pojedinano postavljanje mrea (POJEDINANO POSTAVLJANJE)

Pomou naredbe Pojedinano postavljanje, vri se pojedinano postavljanje jedne po jedne cele table mree na eljeno mesto na crteu. Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili klikom mia na ikonu , otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Pojedinano postavljanje U desnom delu dijalog box-a se nalazi prostor rezervisan za prikaz izgleda cele table mree koja se postavlja ovom naredbom, dok je u levom gornjem uglu prikazan sadraj kote koji odgovara trenutnom stanju zadatih parametara u dijalog box-u.
234
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz sadraja kote Iz zatvorene liste Kota za tekui se moe postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja, dok u edit box-u Komentar imate mogunost da u koti zadate proizvoljan komentar (donja zona, gornja zona, ... ). Pored mogunosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom mia na strelicu koja se nalazi na kraju ovog edit box-a, moete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih tipskih komentara. Iz zatvorene liste Oplata, za tekuu se moe postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija oplata, dok se u zatvorenoj listi Pozicija prikazuju sve, kako slobodne tako i zauzete pozicije, koje odgovaraju postavljenoj tekuoj poziciji oplate. U listi je svaka zauzeta pozicija jasno naznaena simbolom + koji se nalazi ispred njenog rednog broja, te se i pri pojedinanom i pri serijskom postavljanju mrea, iz liste moe potpuno ravnopravno odabrati i slobodna i zauzeta pozicija armature. Kod obine armature to nije sluaj, ve postoje odvojene naredbe za postavljanje novih pozicija i ranije definisanih postojeih pozicija. Razlog je u tome, to kod obine armature svaka razliita geometrija ipke, bez obzira to ima isti prenik, mora biti oznaena drugim rednim brojem pozicije, dok kod pozicioniranja mrea promenu rednog broja pozicija ne uslovljavaju njene razliite dimenzije na crteu, ve samo odabrani tip mree. Kako je programom predvieno da se jedna pozicija mreaste armature moe sastojati od proizvoljnog broja preklopljenih mrea, ali od maksimalno tri razliita tipa mrea, to se u delu dijalog box-a Tip mree nalaze tri zatvorene liste (M1, M2, M3) i tri edit box-a (n1=, n2=, n3=), pomou kojih se definie sastav pozicije mreaste armature.
Deo dijalog box-a za definisanje sastava pozicije mreaste armature
235 Iz zatvorenih listi se bira jedan od ponuenih tipova mrea, dok se u odgovarajuem edit boxu zadaje broj komada istih tabli odabrane mree koje se postavljaju jedna preko druge. Sadraj liste sa ponuenim vrstama mreaste armature moete sami definisati i prilagoditi svojim potrebama pomou naredbe Baza tipskih mrea (vidi poglavlje 10.3). Na poetku zatvorenih listi M2 i M3 se nalazi prazno polje, koje oznaava da nije odabrana ni jedna mrea iz liste i u tom sluaju e odgovarajui edit box-ovi n2=, odnosno n3=, biti nedostupni za editovanje. Znai, ako se pozicija sastoji samo od jednog tipa mrea, tada je potrebno iz zatvorene liste M1 odabrati eljenu mreu i eventualno u edit box-u n1= zadati broj komada tog tipa mree koji se postavlja jedan preko drugog, dok u listama M2 i M3 treba da stoji prazno polje. Ako se pak pozicija armature sastoji recimo od dva razliita tipa mrea, tada i iz liste M2 treba odabrati eljeni tip mree i u edit box-u n2= zadati eventualno vei broj od default ponuene vrednosti 1. Napomenuemo da e podaci o treem tipu mree M3 i n3= biti nedostupni za editovanje sve dok u listi M2 stoji prazno polje. Dimenzije cele table i preklopa, koji e vaiti za datu poziciju mreaste armature, odreeni su vrednostima u sledeim edit box-ovima: B = L = dB = dL = irina cele table mree duina cele table mree veliina preklopa u pravcu irine table veliina preklopa u pravcu duine table
Edit box-ovi za definisanje dimenzija cele table i preklopa Program po default-u za dimenzije table i preklopa usvaja vrednosti koje su u bazi tipskih mrea pridruene odabranom tipu mree iz liste M1, ali ih svakako moete promeniti zadavanjem novih vrednosti u odgovarajuim edit box-ovima. Napomenuemo da ako se pozicija sastoji od razliitih tipova mrea, one e sve imati iste dimenzije i odgovarae postavljenim vrednostima u edit box-ovima B=, L=, dB= i dL=. Pored mogunosti zadavanja eljenih vrednosti u svakom od ovih edit box-ova, program omoguava i izlaz na crte. Naime, sa desne strane svakog od ovih edit box-ova se nalazi komandno polje !, ijim se aktiviranjem izlazi na crte i vri izbor dve take ije e meusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost.
236
Komandna polja za izlazak na crte Edit box = i radio button-i B i L, koji se nalaze u delu dijalog box-a Nagib mree, su predvieni za crtanje projekcije mree koja se u konstrukciji postavlja pod nekim uglom u odnosu na ravan crtea (na pr. pri izradi nacrta armature stepenita). U tim sluajevima se u edit box-u = unosi ugao nagiba mree u konstrukciji, a izborom jednog od dva ponuena radio button-a se definie da li je mrea nagnuta po irini (B) ili po duini (L). Na osnovu zadatih podataka program rauna dimenzije projekcije mree koju postavlja na crte. Napomenuemo da e se u tekstu kote, kao i pri izradi specifikacije, koristiti prave dimenzije date mree, a ne dimenzije projekcije.
Deo dijalog box-a za definisanje nagiba mree (zadat je nagib mree od 30 u pravcu irine cele table) Pomou check box-a Obostrano imate mogunost da u sadraj kote mrea koje postavljate, postavite simbol (ili neki drugi simbol definisan tekuim stilom kotiranja) koji e oznaiti da se na datom mestu mree istovremeno postavljaju u obe zone (pri izradi specifikacije program e zadatu koliinu mrea udvostruiti). Check box Specifikacija je po default-u postavljen na ukljueno stanje, to znai da e zadati broj komada odabranih tipova mrea, pri izradi specifikacije armature ui u ukupan broj komada odabranih tipova mrea za datu poziciju. Komandno polje Dijagonala, koje se nalazi ispod prikaza table mree, je predvieno za izbor jednog od mogua dva poloaja dijagonale na kojoj se ispisuje sadraj kote na crteu.
237
Komandno polje za izbor poloaja dijagonale Napomenuemo da ako iz liste pozicija odaberete neku od zauzetih pozicija, neete moi da menjate dimenzije table, odabrane tipove mrea kao ni njihovu koliinu, jer bi se promenom ovih podataka promenio i karakter ranije definisane pozicije mreaste armature. Svi ostali podaci u dijalog box-u bie dostupni za editovanje i moete ih slobodno menjati prema trenutnim potrebama na crteu. Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj mree na crteu. Referentna taka (Nazad) <Nazad>: U toku procedure definisanja poloaja mree na crteu, program e sa komandne linije uvek nuditi i podopciju Nazad, ijim se izborom poslednji korak u proceduri ponitava. Nakon zadavanja poloaja referentne take (po default-u se za referentnu taku uvek usvaja donji levi ugao uspravne table), program e sa komandne linije zahtevati da odredite i taku koja definie zaokrenutost uspravne table u odnosu na horizontalu. Taka koja odreuje ugao (Nazad) <Nazad>: Kako usvojeni uspravan poloaj mree i proglaavanje njenog donjeg levog ugla za referentni ne mora uvek da odgovara realnim potrebama na crteu, to e program sa komandne linije zahtevati da izborom tree take odredite orijentaciju postavljanja date mree. Orijentacija (Nazad) <Nazad>: U zavisnosti od trenutnog poloaja mia, program e u Drag modu iscrtavati jedan od moguih osam poloaja koje mrea moe zauzeti na crteu.
238
Mogui poloaji mree koja se postavlja u horizontalnom pravcu Na prethodnim slikama su prikazani mogui poloaji za mreu koja se postavlja u horizontalnom pravcu, s tim to potpuno ista pravila vae i kada je ona zarotirana u odnosu na horizontalu. Brojem 1 je obeleena Referentna taka, brojem 2 Taka koja odreuje ugao, dok je brojem 3 obeleena taka koja odreuje orijentaciju date mree. Iz svega prethodno reenog sledi zakljuak, da se pri izboru prve dve take ne treba obazirati na uspravan izgled mree koji je program po default-u usvojio, ve je samo bitno da odabrana referentna taka na crteu predstavlja jedno teme mree, a taka koja odreuje njenu
239 nagnutost u odnosu na horizontalu, prati nagnutost jedne od njenih ivica. Naknadnim izborom orijentacije, mrea e lako zauzeti eljeni poloaj. Selektovanjem postavljene mree sa crtea, na osnovu postavljenih grip-ova jasno se vidi da je kontura mree zajedno sa kotom vezana u jednu celinu.
Grip-ovi na celoj tabli mree Pomeranjem grip-ova, dimenzije postavljene mree se mogu i poveavati i smanjivati, a poloaj kote lako menjati. U sluaju da konturu postavljene mree poveate, program e unutar nove geometrije dodati nove table mree sa istom oznakom pozicije, te ete dobiti isti efekat kao da ste koristili naredbu za serijsko postavljanje mrea.
Kreiranje serije mrea pomeranjem grip-ova cele table Za veliinu preklopa program e koristiti podatke koji su pridrueni mrei koja se grip-uje, a redosled i ugao slaganja e biti odreen njenim poloajem na crteu. Praktino, pojedinanim
240 postavljanjem mree, takoe se kreira serija koja u svom specijalnom obliku po geometriji odgovara dimenzijama jedne cele table odabrane pozicije mreaste armature. Ako je potrebno postaviti jedno pare mree koje ima manje dimenzije od cele table, tada je mnogo lake pomou naredbe Serija mrea, o kojoj e biti vie rei u sledeem poglavlju, zadati konturu ija je geometrija odreena dimenzijama datog pareta mree.
8.2 Serijsko postavljanje mrea unutar zadate konture (SERIJA MREA)

Pomou naredbe Serija mrea se unutar proizvoljno zadate konture mogu automatski postaviti mree jedne pozicije. Izborom ove naredbe iz padajueg menija , ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne ArmCAD Mrea ili klikom na ikonu polilinije koja e odrediti geometriju konture, pa komandna linija dobija sledei izgled: Prva taka (Pravougaonik/Krug): Program sada oekuje da zadate prvu taku polilinije, ili da sa komandne linije izaberete jednu od ponuenih podopcija koje slue za lake definisanje kontura koje se esto javljaju u inenjerskoj praksi. Procedura definisanja polilinije koja odreuje geometriju konture (kao i podopcija Krug) je ista kao i kada se kreira geometrija proizvoljne ipke (vidi poglavlje 3.1), s tim to se ovde ve nakon izbora druge take na komandnoj liniji pojavljuje i podopcija Zatvori. Sledea taka (Luk/Nazad/Zatvori) <Zatvori>: Izborom ove podopcije se povezuju poslednja zadata taka i prva taka polilinije, a samim tim se i definisanje geometrije konture zavrava. Napomenuemo da pomou ove naredbe nije dozvoljeno postavljanje mrea unutar kontura iji se segmenti presecaju, tako da u proceduri zadavanja prelomnih taaka polilinije program nee dozvoliti izbor take koja bi dovela do presecanja segmenata date polilinije. U sluaju da povezivanje poslednje zadate i prve take polilinije, pri izboru podopcije Zatvori, dovodi do presecanja nekog segmenata polilinije naredba se prekida. Izborom podopcije Pravougaonik, program e sa komandne linije zahtevati da odredite prvi ugao pravougaone oblasti. Prvi ugao (Centar/Traka): Nakon izbora ove take, potrebno je da zadate i suprotan ugao pravougaone oblasti unutar koje se postavljaju mree. Suprotni ugao: Pri pomeranju pokazivaa, program e stalno u Drag modu iscrtavati pravougaonik ija je dijagonala odreena trenutnim poloajem pokazivaa. Izborom drugog temena pravougaonika, kontura e biti potpuno odreena. Svakako ste primetili da se nakon izbora podopcije Pravougaonik na komandnoj liniji pojavljuje i podopcija Centar. Ovo je zgodan nain za definisanje proizvoljnog pravougaonika kada elimo da se njegova srednja taka (presek dijagonala), nae na odreenom poloaju na
241 crteu. Izborom ove podopcije, program sa komandne linije zahteva da se odredi taka u kojoj e se nalaziti presek dijagonala pravougaonika. Centar pravougaonika: Nakon izbora centra pravougaonika, potrebno je zadati taku koja odreuje jedno njegovo teme. Ugao: I u ovom sluaju, program u Drag modu iscrtava pravougaonik ija geometrija odgovara trenutnom poloaju pokazivaa. Za crtanje pravougaonika, programom je predvien jo jedan nain. Naime, kada se izborom podopcije Pravougaonik ue u proceduru crtanja pravougaonika, na komandnoj liniji se pored podopcije Centar javlja i podopcija Traka. Njenim aktiviranjem program e sa komandne linije zahtevati da zadate prvo poetnu, Prva taka: a potom i krajnju taku srednje linije pravougaonika. Druga taka: Kada ste odredili srednju liniju pravougaonika, program e u Drag modu iscrtavati pravougaonik ija geometrija odgovara trenutnom poloaju pokazivaa, a sa komandne linije a zahtevati da izaberete taku na crteu koja odreuje irinu trake, ili da izborom podopcije irina sa tastature zadate eljenu vrednost. Trea taka (irina): Ovaj nain zadavanja pravougaone oblasti se najee koristi kada se mree postavljaju u gornjoj zoni, iznad zida ili grede iji poloaj odreuje srednju liniju pravougaone oblasti. Bez obzira na koji ste od prethodno opisanih naina odredili konturu oblasti, po njenom zatvaranju program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o seriji mrea.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o seriji mrea

242 Veina prikazanih parametara ima isto znaenje kao i parametri u dijalog box-u prethodno opisane naredbe Pojedinano postavljanje, pomou koje se mree postavljaju pojedinano, s tim to su ovde dodati jo i podaci koji su neophodni za ispravno kreiranje serije mrea iste pozicije. Napomenuemo da se i ovde iz liste pozicija mogu odabrati i slobodne i zauzete pozicije, jer kako smo to ve naglasili ranije, redni broj pozicije nije odreen dimenzijom datog pareta mree na crteu, ve iskljuivo tipom mree i dimenzijom cele table iz koje se moe iskrojiti dato pare. Kako se pri postavljanju mrea mora zadovoljiti uslov njihovog meusobnog preklapanja u oba pravca, to se ispod edit box-ova kojima se regulie veliina cele table nalaze i dva edit box-a dB= i dL= u kojima se zadaje veliina preklopa u pravcu irine i u pravcu duine cele table. Program po default-u za veliinu preklopa usvaja vrednosti koje su pridruene odabranom tipu mree iz liste M1, ali ih svakako moete promeniti zadavanjem novih vrednosti u odgovarajuim edit box-ovima.
Edit box-ovi za definisanje preklopa U produetku svakog od ovih edit box-ova se nalazi komandno polje za izlaz na crte (!), kao i komandno polje n, pomou koga se vrednost preklopa rauna na osnovu zadatog broja celih tabli koje program postavlja u pravcu odgovarajue dimenzije referentne table.
Komandna polja za zadavanje broja celih tabli
243 Aktiviranjem komandnog polja n, koje se nalazi u produetku edit box-a dB=, otvara se novi dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za zadavanje broja celih tabli U edit box-u nB= se zadaje broj celih tabli, dok se u zamrznutom edit box-u dB= prikazuje proraunata vrednost preklopa za uneti broj tabli. U produetku edit boxa nB= se prikazuju brojevi celih tabli sa kojima je mogue izvriti poploavanje u pravcu irine referentne table, dok se u produetku edit boxa dB= prikazuje vrednost preklopa koja je pridruena odabranom tipu mree iz liste M1. Aktiviranjem komandnog polja OK se tekui dijalog box zatvara, a u edit box-u dB=, osnovnog dijalog box-a za definisanje numerikih podataka serije mrea, se prikazuje proraunata vrednost preklopa. Napomenuemo da e se u sluaju aktiviranja komandnog polja n, koje se nalazi u produetku edit box-a dL=, otvoriti isti dijalog box, ali e se u njemu umesto edit box-ova nB= i dB= nalaziti edit box-ovi nL= i dL=. U sluaju da poploavanje ranije zadate konture nije mogue izvriti sa celim brojem tabli u eljenom pravcu, pri aktiviranju komandnog polja n program izdaje sledee obavetenje:
U prostoru rezervisanom za prikaz izgleda serije mrea, kreirana kontura se popunjava odabranom pozicijom mree i to prema pravilima koja su odreena zadatim parametrima u ovom dijalog box-u. Kako algoritam za poploavanje zadate konture nije ba jednostavan i zahteva neko vreme, to se pri promeni bilo kog od parametara koji utiu na nain postavljanja mrea unutar zadate konture, sa crtea uklanjaju postavljene mree, a auriranje njihovog novog poloaja se vri tek na zahtev korisnika aktiviranjem komandnog polja Poploaj.
244
Komandno polje za auriranje poloaja mrea Primetiete da je na crteu serije mrea jedna tabla uvek markirana drugom bojom, to oznaava da je program tu tablu usvojio za referentnu. Na osnovu poloaja ove table program postavlja mree unutar serije.
Poloaj referentne table je jasno naznaen Kako po default-u odabrani poloaj referentne table mree najee nee zadovoljiti konkretne potrebe na crteu, izborom komandnog polja Ref. tabla <, program dozvoljava izlazak na crte i izbor potpuno proizvoljnog poloaja referentne table. Referentna taka (Nazad) <Nazad>: Sama procedura definisanja poloaja referentne table u potpunosti odgovara ve opisanoj proceduri odreivanja poloaja table mree pomou naredbe Pojedinano postavljanje (vidi poglavlje 8.1). Po povratku u dijalog box, aktiviranjem komandnog polja Poploaj, program e mree presloiti, potujui novi poloaj referentne table. Komandno polje Dijagonala je, isto kao i kod pojedinanog postavljanja mrea, predvieno za promenu poloaja dijagonale. U delu dijalog box-a Ofset se nalaze dva edit box-a koji slue za zadavanje ofseta.
245
Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije kojom je odreena kontura oblasti U edit box-u a= se zadaje globalni ofset i tada program ofsetuje kompletnu poliliniju kojom je definisana oblast poploavanja, dok edit box a seg= slui za zadavanje ofseta tekueg segmenta polilinije. Tekui segment je na prikazu izgleda serije mrea jasno naznaen crvenom bojom, a njegova promena se vri jednostavnim klikom mia preko eljenog segmenta polilinije.
Zadavanje ofseta tekueg segmenta polilinije Napomenuemo da se segmenti polilinije ofsetuju ka unutranjosti oblasti poploavanja, ako su zadate vrednosti ofseta pozitivne, odnosno od unutranjosti, ako su zadate vrednosti negativne. Pored svih prethodno opisanih parametara, na izgled serije moete uticati i podeavanjem parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a Poploavanje. Kako smo ve rekli da se zadata kontura automatski poploava mreama striktno potujui zadate veliine preklopa, to su posledice ovakvog naina slaganja parii mrea koji se postavljaju uz ivicu konture i predstavljaju neki deo cele table mree. Kako ovi parii mogu biti jako mali, to se zadavanjem odreene vrednosti u edit box-u Tolerancija, od programa
246 moe zahtevati da kada ivica cele mree doe do ivice konture na rastojanje koje je manje ili jednako zadatom parametru Tolerancija, ne postavlja tako malo pare mree. U tom sluaju program e smanjiti poslednji preklop za potrebnu veliinu kako bi se ivica date mree poklopila sa zadatom konturom na tom mestu. Napomenuemo da se iz tog razloga za toleranciju ne moe zadati vrednost koja je vea od polovine manje vrednosti definisanih preklopa.
Edit box za zadavanje tolerancije Primenu ovog parametra emo pokazati na primeru jedne uspravne table mree dimenzija 215x455 cm, a koju elimo da postavimo na konturu dimenzija 215x840 cm. Namerno smo izabrali da irina pravougaone konture odgovara irini cele table mree kako bismo lake analizirali ponaanje samo u jednom pravcu. Naravno da isto vai i za drugi pravac i za kose ivice. Takoe smo zbog oiglednosti demonstracije, u oba sluaja za poetnu taku slaganja usvojili donji levi ugao pravougaone konture.
Primer primene parametra Tolerancija
247 U prvom sluaju je parametar Tolerancija bio postavljen na nulu, to je dovelo do ubacivanja pareta mree od 80 cm (zadat je preklop od 75 cm), zbog rastojanja od 5 cm do ivice konture. U drugom sluaju parametar Tolerancija je postavljen na vrednost od 7.5 cm pa pare nije ubaeno, ve je poslednja mrea pomerena tako da je veliina poslednjeg preklopa umesto zadatih 75 cm postavljena na vrednost od 70 cm. Za vrednost parametra Tolerancija, mogla je biti postavljena i vrednost od 5 cm, to takoe ne bi dovelo do ubacivanja malog pareta mree. Pomou check box-a Auto imate mogunost da proizvoljne dimenzije paria mrea, koji se postavljaju uz ivice zadate konture, svedete na izabrani deo dimenzija cele table, a na raun poveanja poslednjeg preklopa. Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje za promenu postaju dostupne i zatvorene liste B i L, iz kojih za tekuu moete postaviti jednu od sledeih vrednosti: 1, 1/2, 1/3, 1/4, 1/3;1/2, 1/4;1/3. Izabrana vrednost iz zatvorene liste B predstavlja deo irine, dok izabrana vrednost iz zatvorene liste L predstavlja deo duine cele table mree. Ponuene vrednosti nisu jednoznane, ve samo ukazuju na koje e cele delove date dimenzije table program pokuati da svede odgovarajuu dimenziju paria mree. Naime, ako na pr. iz zatvorene liste L izaberete 1/4, program e za svako pare pojedinano proveriti da li njegovu duinu moe da svede na 1/4, 2/4 ili na 3/4 duine cele table, a izabrae najmanju moguu od ovih vrednosti. Ukoliko ni jedna od ovih vrednosti nije mogua, za duinu datog pareta bie usvojena duina cele table. Pored ponuenih vrednosti, na poetku zatvorenih listi B i L se nalazi prazno polje, ijim se izborom od programa zahteva da ne menja datu dimenziju paria mree.
Parametar Auto U sluaju da se parametar Auto postavi na ukljueno stanje, a za toleranciju zada vrednost 0, kontura iz prethodnog primera bila bi poploana na sledei nain:
248
Primer primene parametra Auto U prvom sluaju je iz zatvorene liste L izabrana 1/4, tako da je umesto pareta mree 215x80 cm ubaeno pare dimenzija 215x114 cm (114 cm je jedna etvrtina duine table). Ovo zaokruivanje veliine pareta mree je uraeno na raun preklopa koji je sada 109 cm (114-5=109). U drugom sluaju je iz zatvorene liste L izabrana 1/3;1/2, tako da je sada umesto pareta mree 215x80 cm ubaeno pare dimenzija 215x152 cm (152 cm je jedna treina duine table), a duina preklopa je 147 cm. Postavljanje check box-a Cik-cak na ukljueno stanje dovodi do smicanja svake druge mree, tako da se mree slau po emi koja je uobiajena kod zidanja zidova od opeke. Ukljuivanjem ovog check box-a postaju dostupni i radio button-i B i L, koji se nalaze u njegovom produetku i pomou njih se vri izbor pravca smicanja. Naime, izborom radio button-a B, mree se smiu u pravcu irine, dok se izborom radio button-a L mree smiu u pravcu duine referentne table, tako da bude zadovoljen uslov da se preklopi koji su postavljeni u suprotnom pravcu od izabranog pravca smicanja ne preklapaju.
Parametar Cik-cak
249 Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e biti zatvoren, a zadata kontura e biti poploana odabranom pozicijom mrea, na isti nain kako je to prikazano i na slici u dijalog box-u.
Izgled serije mrea Napomenuemo da se za dimenzije paria mrea nepravilne geometrije, u sadraju kote ispisuju dimenzije odgovarajueg pravougaonika iz koga se krojenjem na licu mesta moe dobiti traena geometrija. Pored toga, program sve parie mrea koji imaju dimenzije manje od cele table oznaava i dodatnim indeksima, pri emu parii istih dimenzija dobijaju i istu oznaku indeksa.
Obeleavanje paria mrea
250 Ova indeksacija je veoma vana, obzirom da se pri izradi specifikacije programa izrauje i plan seenja mrea, te se na osnovu postavljenih indeksa lako moe odrediti poloaj svakog pareta mrea u konstrukciji. Selektovanjem ovako kreirane serije mrea, grip-ovi e biti postavljeni na svim uglovima konture i na srednjim takama svake od kota, to znai da se cela serija u programu tretira kao jedna celina.
Grip-ovi na seriji mrea Razvlaenjem postavljenih grip-ova moete menjati konturu oblasti, a program e stalno korigovati poloaj sloenih mrea unutar nje, tako da zadovolji sve zadate parametre pri njenom kreiranju. Znai, selektovanjem serije neete moi da sprovedete bilo koju od programom predvienih akcija samo nad jednom mreom unutar serije. Recimo neete moi da obriete ili iskopirate samo jednu mreu koja pripada seriji. Ako se u radu pokae potreba i za ovakvom akcijom, tada je prvo potrebno da iz padajueg menija Mrea aktivirate naredbu Extract, koja je ba za ovu namenu i napravljena (vidi poglavlje 8.8).
8.3 Postavljanje mrea u poprenom preseku (MREA U POPRENOM PRESEKU)

Pomou ove naredbe imate mogunost da prikaete poloaj ranije definisane pozicije mreaste armature u poprenom preseku. Naime, izborom naredbe Mrea u poprenom , ulazi se u preseku, iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili klikom na ikonu proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije kojom e odabrana pozicija mreaste armature biti predstavljena u poprenom preseku. Prva taka (Polilinija/Krug): Nain iscrtavanja polilinije je isti kao i kod definisanja geometrije proizvoljne ipke (vidi poglavlje 3.1), tako da ga ovde neemo ponovo objanjavati. Nakon unosa poslednje take polilinije program otvara dijalog box sledeeg izgleda:
251
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Mrea u poprenom preseku U centralnom delu dijalog box-a je prikazana geometrija prethodno kreirane polilinije, dok se u levom delu nalazi lista sa svim pozicijama mreaste armature koje su ranije pridruene tekuoj poziciji oplate. Promena tekue pozicije oplate se vri izborom iz zatvorene liste Oplata, dok se izbor pozicije koju e prethodno kreirana polilinija predstavljati na crteu, vri jednostavnim klikom mia preko eljene pozicije u listi. Da bi se olakao izbor pozicije iz liste, pored prikaza Geometrija mree u preseku, za tekui moete postaviti prikaz Mree iz izabrane oplate, kao i prikaz Sve mree.
Zatvorena lista za promenu tekueg prikaza Edit box-ovi, koji se nalaze u delu dijalog box-a Polilinija, slue za zadavanje ofseta, a nain rada sa njima je isti kao kod naredbe Proizvoljna (vidi poglavlje 3.1).
252
Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije, kojom je odreena geometrija mree u poprenom preseku Izborom iz zatvorene liste Kota, za tekui moete postaviti bilo koji od ranije kreiranih stilova kotiranja. Sadraj kote je prikazan u gornjem levom uglu dijalog box-a. U edit box-u Komentar imate mogunost da u koti zadate proizvoljan komentar (donja zona, gornja zona, ... ). Pored mogunosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom mia na strelicu koja se nalazi na kraju ovog edit box-a, moete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih tipskih komentara. Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Indeks seenja, aktivan postaje i edit box sa njegove desne strane. U ovom edit box-u se zadaje broj indeksa seenja koji e program ispisati u tekstu kote mree u poprenom preseku.
Deo dijalog box-a za zadavanje indeksa seenja Simbolu mree u poprenom preseku moete pridruiti i pravougaonu oblast poploavanja. Naime, postavljanjem check box-a Oblast poploavanja na ukljueno stanje, aktivan
253 postaje edit box sa njegove desne strane i u njemu se zadaje druga dimenzija pravougaone oblasti, nakon ega dijalog box dobija novi izgled.
Deo dijalog box-a za definisanje geometrije oblasti poploavanja Program automatski za tekui postavlja prikaz Poploavanje, to znai da se u centralnom delu dijalog box-a prikazuje kreirana oblast poploavanja.
Prikaz kreirane oblasti poploavanja Sa desne strane prozora za prikaz se sada nalaze parametri pomou kojih se definie nain poploavanja kreirane oblasti. Svi ponueni parametri, izuzev check box-a Upravno, imaju potpuno isto znaenje kao kod prethodno opisanih naredbi Pojedinano postavljanje i Serija mrea, tako da ih ovde neemo ponovo objanjavati.
254
Parametri pomou kojih se definie nain poploavanja zadate oblasti Check box Upravno slui za odreivanje orjentacije tabli mrea sa kojima se data oblast poploava. Naime, kada je ovaj check box iskljuen table mrea se pruaju u pravcu simbola mree u poprenom preseku, a kada je ukljuen table mrea se postavljaju upravno na simbol mree u poprenom preseku.
Check box pomoo koga se definie orjentacija tabli mrea Ovako kreiranu seriju mrea program tretira na isti nain kao da je pomou naredbe Serija mrea, na crte postavljena serija sa istom geometrijom oblasti poploavanja. To znai da e broj komada mrea sa kojima je izvreno poploavanje, pri izradi specifikacije armature ui u ukupan broj komada mrea pozicije za koju se kreira simbol mree u poprenom preseku. Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box, a kreiranoj poliliniji pridruuje sve podatke koji su u njemu zadati. Nakon zatvaranja dijalog box-a, program e ili zavriti naredbu, ili e pak ui u proceduru kotiranja simbola mree u poprenom preseku, to zavisi od zadatih parametara u okviru
255 naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4). Mree u poprenom preseku moete i naknadno kotirati pomou naredbe Kota (vidi poglavlje 6.1), a sama procedura kotiranja je ista kao i procedura kotiranja ipki podune armature.
Mrea u poprenom preseku
8.4 Postavljanje otvora u mreama (OTVOR MREE)

Kako se esto u praksi u ploama i zidovima nalaze i otvori koji mogu imati potpuno proizvoljnu geometriju, to smo za naknadnu korekciju ranije iscrtane konture koja je poploana mreama, predvideli naredbu Otvor mree. Znai, ako se unutar povrine koja se poploava mreama iste pozicije nalazi i otvor (jedan ili vie njih), tada se u prvom koraku definie kontura, tako to se mree postavljaju i preko otvora, a potom se pomou ove naredbe naknadno uklanjaju delovi mrea koji su viak. Izborom ove naredbe iz padajueg , ulazi se u proceduru definisanja proizvoljne menija ArmCAD Mrea ili klikom na ikonu polilinije koja e odrediti geometriju otvora koji se postavlja. Prva taka (Pravougaonik/Krug/Brisanje): Nain definisanja geometrije otvora je isti kao i kada se definie kontura u okviru naredbe za serijsko postavljanje mrea, tako da ga ovde neemo ponovo objanjavati, dok e podopcija Brisanje biti objanjena na kraju ovog poglavlja. Kako se mree u ploama i zidovima nikada ne postavljaju do samih ivica otvora, ve se od njih udaljuju za neku vrednost zatitnog sloja, u okviru ove naredbe je omogueno i ofsetovanje polililinije kojom je odreena kontura otvora. Naime, nakon unosa poslednje take polilinije, program ne zavrava naredbu, ve automatski ulazi u proceduru zadavanja zatitnog sloja, pa komandna linija dobija sledei oblik: Duina ofseta: Sada se od korisnika oekuje da zada eljenu vrednost ofseta ili da desnim klikom mia oznai kraj naredbe. Ofset moete da zadate unoenjem vrednosti direktno sa tastature, ili izborom dve take sa crtea ije e meusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost. Ukoliko se odluite za ovu drugu mogunost, nakon izbora prve take program e sa komandne linije zahtevati da zadate i drugu taku.
256
Duina ofseta: Specify second point: Nakon zadavanja vrednosti, potrebno je da izborom take sa crtea odredite i stranu na koju e se ranije definisana kontura otvora ofsetovati, to e ujedno oznaiti i kraj naredbe. Strana ofseta: Program e prepraviti postavljenu seriju mrea, tako to e ukloniti sve delove koji se preklapaju sa zadatom geometrijom otvora.
Izgled kreiranog otvora Selektovanjem ovako prepravljene serije mrea, videete da program postavlja grip-ove i na takama koje odreuju geometriju otvora.
257
Grip-ovi na seriji mrea sa otvorom Promenom poloaja novo postavljenih grip-ova svakako moete naknadno uticati i na geometriju samog otvora. Napomenuemo jo da se otvori mogu postavljati i na celim mreama koje su postavljene pomou naredbe Pojedinano postavljanje. Brisanje otvora u mreama Pomou podopcije Brisanje, koja se javlja na komandnoj liniji nakon aktiviranja naredbe Otvor mree, imate mogunost da ranije kreirane otvore, unutar oblasti koja je prekrivena mreama, uklonite sa crtea. Prva taka (Pravougaonik/Krug/Brisanje): Nakon izbora ove podopcije komandna linija dobija sledei oblik: Selektujte rupu mree: Program sada oekuje da klikom mia sa crtea selektujete otvor koji elite da uklonite.
258
1. LM
Selekcija otvora u seriji mrea za brisanje Po zavrenoj selekciji, program e otvor ukloniti sa crtea, odnosno prepravie seriju mrea tako da izgleda isto kao i pre postavljanja izbrisanog otvora.
Izgled serije mrea posle uklanjanja otvora
259
8.5 Baza pozicija mreaste armature (BAZA POZICIJA MREA)

Izborom naredbe Baza pozicija mrea, iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili , otvara se dijalog box sledeeg izgleda: klikom mia na ikonu
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Baza pozicija mrea U levom delu dijalog box-a se prikazuje lista svih pozicija mrea, koje su do pokretanja ove naredbe pridruene tekuoj poziciji oplate. Nain rada sa listom pozicija mrea, kao i sa komandnim poljima koja se nalaze ispod nje, je isti kao kod naredbe Baza pozicija obine armature (vidi poglavlje 7.1). U desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled selektovane pozicije mrea iz liste, a u donjem delu svi numeriki podaci koji su joj ranije pridrueni. U cilju lakeg prepoznavanja odreenih pozicija i u ovom dijalog box-u se iznad prozora za prikaz nalazi zatvorena lista iz koje moete da izaberete jedan od tri programom predviena naina prikazivanja selektovanih pozicija. U edit box-ovima B= i L= se prikazuju dimenzije cele table, a u zatvorenim listama M1, M2, M3 i edit box-ovima n1=, n2=, n3= sastav tekue pozicije mreaste armature. Nain rada sa ovim parametrima je isti kao kod prethodno opisane naredbe Pojedinano postavljanje (vidi poglavlje 8.1). Iznad komandnog polja OK se nalazi edit box Dodata koliina, u kome moete za datu poziciju mrea zadati proizvoljan broj dodatnih komada celih tabli, koji nije prikazan na crteu. Ovakvo definisanje dodatne koliine najee ima primenu kod konstruktivnih elemenata koji se na crteu ne prikazuju u osnovi, ve samo u podunom, odnosno poprenom preseku. Tada je pomou naredbe Pojedinano postavljanje potrebno na proizvoljno mesto na crteu postaviti datu poziciju mrea i odmah potom je obrisati sa crtea. Poloaj ovako kreirane pozicije mrea u konstrukciji prikaite pomou naredbe Mrea u poprenom preseku, simbolom koji je predvien programom, a potom zadavanjem dodatne koliine u ovom dijalog box-u reguliite potreban broj komada celih tabli mrea, kako bi se pri izradi specifikacije dobili korektni podaci.
260
Edit box za zadavanje dodatne koliine Check box Jedinstven plan seenja za sve oplate se koristi za definisanje naina na koji e program kreirati plan seenja mrea pri generisanju izvetaja. Ako je ovaj check box iskljuen plan seenja mrea se generie za svaku oplatu posebno, a ako je ukljuen plan seenja se generie za tekuu grupu oplata (vidi poglavlje 12.9 Grupisanje oplata).
Check box za definisanje naina kreiranja plana seenja mrea Obzirom da svaka promena plana seenja mrea dovodi i do promene indeksa seenja, kada promenite stanje ovom check box-u i aktivirate komandno polje OK program e izdati odgovarajue obavetenje, a zatim e aurirati indekse seenja u skladu sa novim planom seenja mrea:
261
8.6 Promena rednog broja pozicije mreaste armature (PROMENA POZICIJE)

Za promenu rednog broja pozicije mreaste armature se koristi ista naredba kao i za promenu rednog broja obine armature. Naime, izborom naredbe Promena pozicije, iz , na komandnoj liniji se javlja poruka padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu kojom se od korisnika zahteva da sa crtea selektuje entitet kome eli da promeni redni broj pozicije. Selektovanje objekta: Kako se pomou ove naredbe podaci mogu menjati i pojedinano i grupno, to e program nakon selektovanja prve mree, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete mreu, sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj procedure selektovanja. Ako ste sa crtea selektovali samo jednu mreu, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije jedne mree U levom delu dijalog box-a se nalazi prostor koji je rezervisan za prikaz selektovane mree, dok se iz zatvorene liste Oplata, koja se nalazi u gornjem desnom uglu dijalog box-a, za tekuu moe postaviti bilo koja od ranije kreiranih pozicija oplate. U zatvorenoj listi Pozicija se, za odabranu poziciju oplate, prikazuju redni brojevi svih slobodnih i zauzetih pozicija, tako da bilo koji od njih moete pridruiti selektovanoj mrei. Izuzetak predstavlja sluaj kada je selektovana mrea u poprenom preseku i tada se u ovoj zatvorenoj listi prikazuju samo redni brojevi zauzetih pozicija.
262
Zatvorena lista za izbor rednog broja pozicije Ako se iz liste pozicija odabere redni broj slobodne pozicije, aktiviranjem komandnog polja OK, program e u bazi pozicija mrea kreirati novu poziciju iji e numeriki podaci biti odreeni numerikim podacima selektovane mree, dok e u sluaju izbora zauzete pozicije (pored rednih brojeva zauzetih pozicija u listi je postavljen simbol +) dijalog box promeniti svoj izgled. Kako selektovana mrea i izabrana pozicija najee imaju razliite numerike podatke, izborom jednog od dva kriterijuma, koji se sada nalaze iznad komandnog polja OK, se definie da li e pri zadatoj promeni selektovana mrea preuzeti, ili e promeniti numerike podatke pozicije kojoj se pridruuje.
Kriterijumi kojima se definie nain promene rednog broja pozicije selektovane mree u zauzetu poziciju Izbor eljenog kriterijuma se vri klikom miem na radio button ili na njegov naziv, a aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i aurira crte u skladu sa zadatom promenom. Kada je selektovana samo mree u poprenom preseku, program nee nuditi ove kriterijume, ve e joj automatski dodeliti numerike podatke izabrane pozicije.
263 Grupna promena podataka U sluaju da sa crtea selektujete vie mrea, program e otvoriti isti dijalog box kao da je selektovana samo jedna mrea, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane mree nee biti prikazani.
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije grupe mrea Kada se u proceduri selektovanja odaberu mree koje pripadaju razliitim oplatama, zatvorena lista Pozicija e biti zamrznuta sve dok se iz zatvorene liste Oplata ne izabere eljena pozicija oplate. Napomenuemo da se pomou ove naredbe menja redni broj pozicija samo selektovanim mreama, a ne svim mreama koje date pozicije sadre, odnosno pozicije kojima su selektovane mree prethodno pripadale ostaju u bazi pozicija mrea netaknute.
8.7 Editovanje mrea (EDIT ENTITETA)

Pored promene geometrije na samom crteu, razvlaenjem postavljenih grip-ova, svim kreiranim mreama je mogue naknadno promeniti i podatke koji se zadaju u okviru dijalog box-ova pri njihovom kreiranju. Za ovu namenu je predviena univerzalna naredba Edit entiteta, ijim se izborom iz osnovnog padajueg menija ArmCAD ili klikom na ikonu , na komandnoj liniji javlja sledea poruka: Selektovanje objekata: Kako se pomou ove naredbe podaci mogu menjati i pojedinano i grupno, to e program nakon selektovanja prve mree ili serije mrea, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete objekat, sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj procedure selektovanja. Obzirom da se pri pojedinanom postavljanju mrea pomou naredbe Pojedinano postavljanje, takoe kreira serija koja u svom specijalnom obliku ima geometriju koja u potpunosti odgovara dimenzijama jedne table odabrane pozicije mree, to se nakon selektovanja mrea, bez obzira na nain njihovog postavljanja, uvek otvara dijalog box za promenu numerikih podataka o seriji mrea. Ako ste sa crtea selektovali samo jednu mreu, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
264
Izgled dijalog box-a za pojedinano editovanje podataka o mreama Ovaj dijalog box funkcionie na isti nain kao i dijalog box koji se otvara aktiviranjem naredbe Serija mrea (vidi poglavlje 8.2), tako da rad sa njim neemo ponovo objanjavati. Grupna promena podataka Ako sa crtea selektujete vie mrea, program e otvoriti isti dijalog box kao da je selektovana jedna mrea, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane mree nee biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane mree bie posebno obeleeni).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o mreama Pri grupnom editovanju podataka edit box-ovi za zadavanje ofseta, edit box Tolerancija, kao i komandna polja Ref. tabla < i n su nedostupni za promenu, dok promena pozicije oplate i rednog broja pozicije armature zavise od selektovanih mrea sa crtea. Naime, ukoliko selektujete mree koje pripadaju razliitim pozicijama armature, ili pak razliitim pozicijama oplate, zatvorene liste Oplata i Pozicija e biti zamrznute, odnosno nedostupne za promenu. U ovakvim sluajevima, za promenu ove vrste podataka, morate se posluiti naredbom Promena pozicije (vidi poglavlje 8.6).
265 Aktiviranjem komandnog polja OK, svim prethodno selektovanim instancama bie pridrueni samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok e ostali (prazna i zamagljena polja) ostati nepromenjeni. Editovanje mrea u poprenom preseku Kada se sa crtea selektuje simbol kojim je pozicija mreaste armature prikazana u poprenom preseku, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za editovanje podataka o mreama u poprenom preseku Nain rada sa ovim dijalog box-om je isti kao i sa dijalog box-om koji se otvara pri kreiranju mrea u poprenom preseku (vidi poglavlje 8.3). Napomenuemo samo da pri istovremenom editovanju vie mrea u poprenom preseku, koje pripadaju razliitim pozicijama, neete moi da menjate redni broj pozicije, kao ni poziciju oplate kojoj selektovane mree pripadaju.
8.8 Prebacivanje serije mrea u pojedinane mree (EXTRACT)

Kako su podaci za sve mree unutar kreirane serije jedinstveni i vode se u okviru jednog bloka, to e selektovanjem bilo koje od mrea unutar serije, automatski biti selektovane i ostale mree koje pripadaju toj seriji. To znai da e sve akcije koje su predviene programom biti sprovedene na celoj seriji mrea, te ako elite da iz kreirane serije uklonite ili iskopirate samo neke od mrea, to neete moi da uradite ako prethodno niste pomou ArmCAD-ove naredbe Extract razgrupisali datu seriju. Nakon izbora ove naredbe, , na komandnoj liniji se iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili klikom mia na ikonu javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuene opcije. Extract tabli. Izaberite operaciju (Pojedinano/Grupno): Opcija Pojedinano slui za izdvajanje jedne po jedne table mree iz date serije, dok se pomou opcije Grupno iz serije izdvaja selektovana grupa mrea.
266 Pojedinano Nakon izbora opcije Pojedinano, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete mreu koju elite da izdvojite iz serije kojoj je do tada pripadala. Selektujte tablu mree:
1. LM
Selektovanje mree za Extract Nakon selektovanja eljene mree, program e na njenom mestu unutar postojee serije postaviti rupu, a od selektovane mree e kreirati novu seriju ija se geometrija poklapa sa geometrijom selektovanog pareta mree. Program e i dalje biti u proceduri selektovanja, sve dok pritiskom na taster Enter, ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove naredbe. Na ovaj nain se praktino svakim selektovanjem mree uvek od jedne serije dobijaju dve nove. Na crteu neete primetiti nikakve promene, s tim to klikom mia na neku od prethodno selektovanih mrea, moete na osnovu postavljenih grip-ova jasno videti ta je program uradio.
267
Nova serija mrea kreirana naredbom Extract Od svakog selektovanog pareta mrea unutar prethodno kreirane serije, program je napravio novu seriju koja po konturi potpuno odgovara datom paretu mree, te se njegovim selektovanjem samo nad tom malom serijom mogu sprovesti sve akcije koje su programom predviene. Grupno Kao to je ve reeno, pomou opcije Grupno se iz date serije izdvaja selektovana grupa mrea. Nakon njenog izbora komandna linija dobija sledei izgled: Prvi ugao (Centar/Traka): Sada se od korisnika oekuje da zadavanjem pravougaone oblasti iz date serije selektuje eljenu grupu mrea. Sama procedura definisanja pravougaone oblasti je ista kao i kada se kod naredbe Serija mrea, sa komandne linije izabere podopcija Pravougaonik (vidi poglavlje 8.2), tako da je ovde neemo ponovo objanjavati.
268
Zadavanjem pravougaone oblasti iz serije je selektovana grupa mrea Program selektuje sve mree koje se celim svojim gabaritom nalaze unutar zadate pravougaone oblasti i od njih kreira novu seriju, a na njihovom mestu unutar postojee serije postavlja rupu. Program e i dalje biti u proceduri selektovanja, sve dok pritiskom na taster Esc ne oznaite kraj ove naredbe. Klikom mia na neku od prethodno selektovanih mrea, moete na osnovu postavljenih grip-ova jasno videti ta je program uradio.
Nova serija mrea kreirana od selektovane grupe mrea
269
8.9 Grupisanje vie serija mrea u jednu (SPAJANJE KONTURA MREA)

Naredba Spajanje kontura mrea ima suprotno dejstvo od prethodno opisane naredbe Extract, odnosno pomou ove naredbe imate mogunost da grupiete vie serija mrea u jednu zajedniku seriju. Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili klikom mia na ikonu elite da grupiete. Selektovanje mree: Nakon selektovanja serije mrea program e i dalje biti u proceduri selektovanja sve dok pritiskom na taster Enter, ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove naredbe. Kako se mogu grupisati samo serije kojima se gabariti preklapaju, a kreirane su od iste pozicije mrea, program e po zavretku selekcije od kontura svih selektovanih serija koje zadovoljavaju ove uslove kreirati novu konturu i poploae je sa mreama date pozicije. Pravila za poploavanje (veliina preklopa, Tolerancija, Auto, ), kao i poloaj referentne table, program e preuzeti od serije mrea koja je prva selektovana. Klikom mia preko prethodno selektovanih mrea, na osnovu postavljenih grip-ova moete videti koje su serije grupisane u novu zajedniku seriju mrea. , program sa komandne linije zahteva da selektujete serije mrea koje
8.10
Promena poloaja dijagonale (DIJAGONALA)
Kako se poloaj dijagonala na kojima se ispisuje sadraj kote za celu seriju mrea postavlja istovremeno, odnosno pri kreiranju i editovanju serije sve dijagonale imaju isti pravac, to se moe desiti sluaj da samo na pojedinim tablama, iz razloga preglednosti, imate potrebu da promenite poloaj dijagonala. Da ne biste samo iz ovog razloga morali da razgrupiete mree pomou naredbe Extract, to je razvijena naredba Dijagonala koja proizvoljno selektovanoj mrei, ili grupi mrea iz serije menja poloaj dijagonale. Njenim , na komandnoj izborom iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili klikom mia na ikonu liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuene opcije. Promena orijentacije dijagonale. Izaberite operaciju (Pojedinano/Grupno): Opcija Pojedinano slui za promenu poloaja dijagonale jedne po jedne table mree iz date serije, dok se pomou opcije Grupno menja poloaj dijagonale selektovanoj grupi mrea date serije. Pojedinano Nakon izbora opcije Pojedinano, program sa komandne linije zahteva da selektujete tablu mree kojoj elite da promenite poloaj dijagonale. Selektujte tablu mree:
270
1. LM
Selekcija table mree Nakon selektovanja eljene table, program e joj automatski promeniti poloaj dijagonale i ostae u proceduri selektovanja sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove naredbe.
Selektovanoj tabli je promenjen poloaj dijagonale Grupno Pomou opcije Grupno se menja poloaj dijagonale selektovanoj grupi mrea iz date serije. Nakon njenog izbora komandna linija dobija sledei izgled: Prvi ugao (Centar/Traka):
271 Sada se od korisnika oekuje da zadavanjem pravougaone oblasti iz date serije selektuje eljenu grupu mrea. Sama procedura definisanja pravougaone oblasti je ista kao i kada se kod naredbe Serija Mrea, sa komandne linije izabere podopcija Pravougaonik (vidi poglavlje 8.2), tako da je ovde neemo ponovo objanjavati.
Selektovanje grupe mrea zadavanjem pravougaone oblasti Program selektuje sve mree koje se celim svojim gabaritom nalaze unutar zadate pravougaone oblasti i menja im poloaj dijagonale.
Selektovanim mreama je promenjen poloaj dijagonale Ovim se naredba ne zavrava, ve program ostaje u proceduri selektovanja, sve dok pritiskom na taster Esc ne oznaite kraj ove naredbe.
272 Napomenuemo da pomou ove naredbe istovremeno, zadavanjem pravougaone oblasti, moete promeniti poloaj dijagonale mreama iz razliitih serija, pa ak i celim serijama mrea.
8.11
Korekcija konture mree
Jedan od naina za naknadnu promenu oblasti poploavanja serije mrea jeste razvlaenje grip-ova, koje program postavlja u svim prelomnim takama konture serije pri njenom selektovanju sa crtea. Kako ovi grip-ovi esto nisu dovoljni za dobijanje eljene geometrije oblasti poploavanja, pomou naredbe Korekcija konture mree imate mogunost da u proizvoljno izabranoj taki sa konture serije postavite novi grip-point. Pored postavljanja novih, ova naredba nudi i mogunost brisanja postojeih grip-ova. Njenim , na komandnoj izborom iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili klikom mia na ikonu liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuene opcije. Korekcija konture mree. Izaberite vrstu operacije (Dodavanje/Brisanje): Izborom opcije Dodavanje se ulazi u proceduru dodavanja grip-point-a, a na komandnoj liniji se javlja nova poruka kojom se od korisnika zahteva da sa konture serije izabere eljenu taku. Izaberite taku (Kraj) <Kraj>:
1. LM
Izbor take sa konture serije Nakon izbora prve take program e i dalje zahtevati da zadate novu taku, sve dok izborom podopcije Kraj ne oznaite kraj ove naredbe. U svim selektovanim takama sa konture serije mrea program postavlja nove grip-ove, a njihovim razvlaenjem sada lako moete promeniti geometriju oblasti poploavanja.
273
U izabranoj taki je postavljen novi grip-point Ako sa komandne linije, nakon izbora naredbe Korekcija konture mree, izaberete opciju Brisanje, program e zahtevati da sa konture serije selektujete neki od postojeih grip-ova. Izaberite taku (Kraj) <Kraj>:
1. LM
Izbor grip-point-a za brisanje Izabrani grip-point program sada uklanja sa crtea, a konturu serije prepravlja povezivanjem dva njemu susedna grip-point-a. Po zavrenoj korekciji program e sa komandne linije ponovo zahtevati da selektujete grip-point, sve dok izborom podopcije Kraj ne oznaite kraj ove naredbe.
274
Izgled serije mrea posle brisanja grip-point-a Na kraju emo jo napomenuti da pri izboru taaka sa konture serije treba koristiti OSNAP kriterijume za precizno pogaanje taaka.
275
9. POMONE NAREDBE ZA LAKE CRTANJE

U ovom delu uputstva opisaemo nain rada sa pomonim naredbama koje su predviene programom ArmCAD 2005, a koje e sigurno biti od velike pomoi pri kreiranju planova oplate i armature.
9.1 Podeavanje vidljivosti ArmCAD-ovih entiteta (VIDLJIVOST ENTITETA)

Pomou naredbe Vidljivost entiteta imate mogunost da selektivno postavljate i ukidate vidljivost entitetima koji na crteu predstavljaju armaturu. Ova naredba je transparentna, odnosno moe se aktivirati i u toku izvrenja neke druge naredbe. Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu sledeeg izgleda: , otvara se dijalog box
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Vidljivost entiteta U gornjem levom delu dijalog box-a, prikazana je lista sa svim pozicijama oplate koje su pridruene tekuem crteu. Ispod ove liste se nalaze radio button-i ipke i Mree, pomou kojih se odreuje sadraj liste koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a. Naime, ako je izabran radio button ipke, u ovoj listi e se prikazivati sve pozicije armature koje pripadaju selektovanoj poziciji oplate iz gornje liste.
276
Izborom radio button-a ipke, u listi su prikazane sve pozicije armature koje pripadaju selektovanoj poziciji oplate Kada je izabran radio button Mree, u ovoj listi e se prikazivati sve pozicije mrea koje pripadaju selektovanoj poziciji oplate iz gornje liste.
Izborom radio button-a Mree, u listi su prikazane sve pozicije mrea koje pripadaju selektovanoj poziciji oplate Kako je u ovom dijalog box-u omoguena viestruka selekcija i pozicija oplata i pozicija armature (viestruka selekcija se vri na isti nain kao kod naredbe Baza pozicija), kada se u gornjoj listi selektuje vie pozicija oplate, donja lista e biti prazna. U produetku naziva oplate, u koloni Vidljivost, nalazi se identifikator koji ukazuje da li je data pozicija oplate vidljiva ili ne.
277
Identifikator vidljivosti Desnim klikom mia preko ovog identifikatora on naizmenino dobija potvrdan, odnosno negativan odgovor. Znai, desni klik mia preko identifikatora e dovesti do postavljanja suprotne vrednosti, a ona e se odnositi na poziciju oplate koja je prikazana u okviru datog reda. Ako je iz liste selektovano vie pozicija oplata, desnim klikom mia preko bilo kog identifikatora u listi, promenie se vrednost identifikatora svih selektovanih pozicija oplata. Desnim klikom mia preko naziva kolone Vidljivost, menja se vrednost identifikatora svim pozicijama oplata u listi.
Desnim klikom mia preko naziva kolone, promenjena je vidljivost svim pozicijama oplata u listi Isti postupak je predvien i za postavljanje, odnosno ukidanje vidljivosti u listi pozicija armature, odnosno pozicija mrea. Napomenuemo da je kriterijum za postavljanje vidljivosti po pozicijama oplata stariji od kriterijuma za postavljanje vidljivosti po pojedinim pozicijama armature. Naime, ako je za poziciju oplate postavljeno da je nevidljiva, onda e program sve pozicije armature u okviru nje postaviti za nevidljive, bez obzira ta je za ovaj parametar zadato u okviru liste pozicija armature. Selektivno postavljanje vidljivosti za pozicije armatura e imati smisla jedino ako je za poziciju oplate kojoj pripada, armatura postavljena za vidljivu.
278 U desnom delu dijalog box-a se nalazi prozor koji je rezervisan za prikaz pozicija armature. Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekui se moe postaviti jedna od 3 vrste prikaza: ipke iz izabrane oplate, Geometrija pozicije ili Sve.
Zatvorena lista za izbor vrste prikaza Naglasiemo da izabrani prikaz pozicija armature nije preview od stanja na crteu koje e se dobiti po izlasku iz dijalog box-a, ve je njegova uloga iskljuivo da se iz liste lake odabere eljena pozicija armature. Znai, izabrani prikaz pozicija armature e u dijalog box-u uvek imati isti izgled, bez obzira na trenutno stanje vidljivosti koje je postavljeno u dijalog box-u. Zbog brzine iscrtavanja, u prozoru za prikaz se prikazuju samo ArmCAD-ovi entiteti. Izborom naredbe Prikaz pozadinskog crtea, iz menija koji se otvara desnim klikom mia preko ovog prozora, moete dobiti prikaz i ostalih entiteta koji se nalaze na crteu. Da bi ova mogunost programa bila dostupna, kao i kod ostalih naredbi, za tekui mora biti postavljen prikaz ipke iz izabrane oplate ili Sve. Kako e, nakon aktiviranja komadnog polja OK, program prepraviti stanje crtea, tako da odgovara postavljenim parametrima u ovom dijalog box-u, to se moe izvesti zakljuak da je prevashodna uloga ove naredbe da se ukidanjem vidljivosti pojedinim pozicijama armature dobije pregledniji crte. Uzeemo za primer sluaj koji se esto deava u praksi, kada se dve razliite pozicije armature jednim svojim delom potpuno ili delimino preklapaju. Ako elite da ba na tom zajednikom delu postavite kotu, u njenom sadraju e se nakon selektovanja uvek pojaviti podaci za obe pozicije armature. Ukidanjem vidljivosti jedne od pozicija koje se preklapaju i selektovanjem na istom mestu, u sadraju kote e se pojaviti podaci samo za vidljivu poziciju armature. Pored prethodno opisane namene, naredba Vidljivost entiteta moe sluiti i za kontrolu tanosti kreiranog crtea. Naime, u donjem levom delu dijalog box-a je prikazana zatvorena lista u kojoj se nalaze programom predvieni filteri za dijagnostiku na crteu, i oni e delovati samo na pozicijama armature koje su u listi postavljene za vidljive.
279
Zatvorena lista za izbor filtera za dijagnostiku Nijedan Program e za vidljive postaviti sve pozicije armature kojima je postavljen identifikator Da, bez ikakvih dodatnih kriterijuma. Samo instance koje idu u specifikaciju Na crteu e biti prikazane sve instance armature kod kojih je check box Specifikacija postavljen na ukljueno stanje, a broj komada im je razliit od nule. Samo instance koje ne idu u specifikaciju Pomou ovog filtera se moe dobiti korisna informacija koji su entiteti prisutni na crteu a ne uestvuju u ukupnom broju komada date pozicije armature pri izradi specifikacije. Kod instanci pozicija armature, to e biti one pozicije kojima je pridruen broj komada 0 ili im je pri kreiranju check box Specifikacija postavljen na iskljueno stanje, dok e kod serija, ipki u poprenom preseku i mrea biti vidljivi svi oni entiteti kojima je pri kreiranju check box Specifikacija postavljen na iskljueno stanje. Na ovaj nain moete lako uoiti eventualno uinjene greke. Samo reprezenti Kako su reprezenti specijalan tip ipki, ija se geometrija ne uzima u obzir pri izradi specifikacije, to se postavljanjem ovog filtera, na crteu lako mogu identifikovati ovakvi entiteti. Samo varijabilne pozicije Program e na crteu za vidljive postaviti samo pozicije armature ija je geometrija odreena nekom od varijabilnih serija. Samo varijabilne pozicije sa svim konstantnim segmentima Ovaj filter e biti jo stroiji od prethodno opisanog, odnosno ukazae na eventualno uinjene greke pri kreiranju varijabilnih serija. Znai na crteu e postati vidljive samo one pozicije armature koje imaju konstantnu veliinu svih segmenata ipke, a prikazani su na crteu pomou neke od programom predvienih varijabilnih serija.
280
Samo serije Program e ukinuti vidljivost svih entiteta izuzev onih koji predstavljaju serije, bez obzira na to da li su one varijabilne ili ne.
Sve izuzev serija Ovaj filter ima obrnuti smisao od prethodnog. Naime svi entiteti e biti vidljivi izuzev konstantnih i varijabilnih serija.
Samo instance iz pozicija sa ipkama duim od: Kada se izabere ovaj filter, program za vidljive postavlja sve instance koje su due od zadate duine u edit box-u, koji se sada pojavljuje u produetku zatvorene liste.
Edit box za zadavanje eljene duine Kako program ArmCAD 2005 pri kreiranju ipki ne vodi rauna o njihovoj maksimalnoj moguoj duini, koja je odreena transportnim uslovima, pomou ovog filtera lako moete da identifikujete date ipke i da ih naknadno, pomou naredbe Nastavljanje armature, podelite na vie delova koji zadovoljavaju ovaj uslov. - Samo mree Program e za vidljive postaviti sve pozicije mreaste armature. - Sve osim mrea Ovaj filter ima suprotno znaenje od prethodnog, tako da se njegovim izborom za vidljive postavljaju sve pozicije armature izuzev mrea. - Samo instance sa izabranom vrstom armature: Kada se izabere ovaj filter u dijalog box-u se pojavljuju dve nove zatvorene liste, koje slue za izbor vrste i prenika armature.
281
Zatvorene liste za izbor vrste i prenika armature Program e za vidljive postaviti samo pozicije koje su kreirane od izabrane vrste i prenika armature.
9.2 Sakrivanje entiteta

Naredba Sakrivanje entiteta se upotrebljava kada se eli privremeno sakrivanje nekih ArmCAD-ovih entiteta sa crtea, a u cilju dobijanja na preglednosti u toku crtanja. Ova naredba je transparentna, odnosno moe se aktivirati i u toku izvrenja neke druge naredbe. , na komandnoj Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od ponuenih opcija: Sakrivanje entiteta (Sakrivanje/Otkrivanje/Inverzija/sve sAkriveno/sve oTkriveno /Kraj) <Kraj>: Istovremeno program sve ranije sakrivene entitete prikazuje na poseban nain - bojom kojom se iscrtavaju sekundarni entiteti u dijalozima. Ponuene opcije imaju sledee znaenje: - Sakrivanje izborom ove opcije ulazi se u proceduru selektovanja ArmCAD-ovih entiteta, pa komandna linija dobija sledei izgled: Selektovanje objekata: Po zavretku selektovanja program date entitete sakriva, odnosno vie ih ne prikazuje na crteu. Napomenuemo da e ranije sakriveni entiteti i dalje ostati sakriveni. - Otkrivanje izborom ove opcije se takoe ulazi u proceduru selektovanja, ali sada se sa crtea mogu selektovati samo entiteti koji su ranije sakriveni. Po zavretku selektovanja dati entiteti bie otkriveni, odnosno ponovo e se prikazivati na crteu. - Inverzija aktiviranjem ove opcije ArmCAD-ovi entiteti menjaju stanje sakrivenosti. To znai da oni entiteti koji su bili sakriveni postaju otkriveni i obrnuto. - Sve sakriveno ova opcija automatski sakriva sve ArmCAD-ove entitete.
282
- Sve otkriveno ova opcija automatski otkriva sve ArmCAD-ove entitete.
9.3 Odreivanje potrebne koliine armature (PRORAUN IPKI)

Izborom naredbe Proraun ipki, iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu , otvara se dijalog box pomou koga lako moete odrediti koliki je prenik i broj ipki potrebno usvojiti da bi se pokrila proraunata potrebna povrina armature na datom mestu.
Nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i kada se on pozove aktiviranjem komadnog polja Proraun, u okviru naredbe Ceo presek (vidi poglavlje 5.3), pa ga ovde neemo ponovo objanjavati. Napomenuemo da je i ova naredba transparentna, odnosno moe se aktivirati i za vreme izvravanja neke druge naredbe.
283
9.4 Okvir crtea

Pomou naredbe Okvir crtea imate mogunost da na crte postavite okvir koji predstavlja dimenzije hartije na kojoj elite da tampate plan armature i oplate. Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu sledeeg izgleda: , otvara se dijalog box
Izgled dijalog box-a za postavljanje okvira U gornjem delu dijalog box-a, koji se zove Orijentacija, nalaze se radio button-i Uspravno i Poloeno pomou kojih se podeava orijentacija okvira. Sa njihove desne strane se nalazi i grafiki prikaz hartije odgovarajuih dimenzija, orijentacije i sa ucrtanim marginama. U centralnom delu dijalog box-a nalazi se grupa kontrola Format okvira, pomou kojih se definiu dimenzije okvira. Kada je ukljuen radio button Standardan format iz zatvorene liste moete izabrati neki od ponuenih standardnih formata hartije (A0 do A10, B0 do B10, C0 do C10). Ukoliko se eljeni format ne nalazi u listi, potrebno je da aktivirate radio button Proizvoljni format, nakon ega za promenu postaju dostupni edit box-ovi koji se nalaze u njegovom produetku, i u njima moete zadati potpuno proizvoljne dimenzije hartije. U donjem delu dijaloga nalaze se etiri edit box-a: Levo, Desno, Gore i Dole. Zadavanjem vrednosti u ovim edit box-ovima definiu se rastojanja od ivica okvira na kojima program iscrtava margine. Ukoliko je uneta vrednost u nekom od edit box-ova jednaka nuli, ta margina se nee crtati. Nakon aktiviranja komandnog polja OK program e zatvoriti dijalog box i ui e u proceduru postavljanja okvira na crte, odnosno zahtevae od korisnika da odredi taku u koju eli da postavi levo donje teme okvira. Poloaj okvira: Stvarna veliina okvira na crteu se odreuje na osnovu izabranog formata i tekue razmere crtea. Broj postavljenih okvira na jednom crteu nije ogranien.
284
9.5 Promena koordinatnog (Promena UCS)
sistema
za
crtanje
Pomou naredbe Promena UCS se vri rotacija koordinatnih osa u ravni crtanja. Ova naredba je transparentna, odnosno moe se aktivirati i u toku izvrenja neke druge naredbe. Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu liniji se javlja sledea poruka: Poloaj bazne take (World) <World>: Prihvatanjem ponuene podopcije World se ponitava ranije postavljeni UCS, odnosno koordinatni sistem se postavlja u default poloaj, dok se izborom take sa crtea ulazi u proceduru rotacije koordinatnih osa i na komandnoj liniji se javlja nova poruka: Ugao X ose: Rotaciju X ose moete odrediti ili zadavanjem eljenog ugla sa tastature ili izborom take sa crtea koja e zajedno sa baznom takom odrediti njen nagib u odnosu na horizontalu. Trenutni poloaj koordinatnih osa je prikazan u donjem levom uglu ekrana: , na komandnoj
Trenutni poloaj koordinatnih osa
285
10. KREIRANJE BAZA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU

Pomou grupe naredbi koja se nalazi u okviru padajueg menija ArmCAD Baze, imate mogunost da utiete na sadraj baza koje program koristi u svom radu.
10.1
Kreiranje baze tipskih ipki (BAZA TIPSKIH IPKI)

Izborom naredbe Baza tipskih ipki, iz padajueg menija ArmCAD Baze ili , otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
klikom mia na ikonu
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Baza tipskih ipki U dijalog box-u su prikazani svi oblici ipki koji se trenutno nalaze u bazi, a aktiviranjem komandnih polja i se vri promena tekue strane, odnosno listanje gore i dole, u sluaju da je u bazu ubaeno toliko tipskih ipki da se one ne mogu sve istovremeno prikazati.
286
Komandna polja za promenu tekue strane Pomou komandnih polja Levo i Desno se trenutno aktivnoj tipskoj ipci vri promena poloaja u bazi, pomeranjem u levo, odnosno u desno. Klikom mia na prikaz bilo koje ipke u bazi tipskih ipki, ona postaje aktivna, a njen poloaj u bazi je jasno naznaen.
Komandna polja za promenu poloaja trenutno aktivne ipke u bazi Pomou komandnog polja Dodaj u bazu tipskih ipki moete ubaciti novi oblik ipke. Aktiviranjem ovog komandnog polja, program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahteva da sa crtea selektujete neku instancu armature. Selektovanje ipke: Znai, da biste u bazu tipskih ipki ubacili neki novi oblik ipke, neophodno je da prvo kreirate regularnu poziciju armature sa takvom geometrijom. Nakon selektovanja instance eljene pozicije armature (u proceduri selektovanja neete moi da selektujete jedino ipke koje u sebi sadre i lune segmente), program ponovo otvara isti dijalog box, a selektovanu ipku ubacuje u bazu iza ipke koja je bila tekua u trenutku aktiviranja komandnog polja Dodaj.
287
Pomou komandnog polja Dodaj, u bazu tipskih ipki je ubaen novi oblik ipke Dvostrukim klikom mia preko neke ipke u bazi, ili aktivranjem komandnog polja Edit, program otvara dijalog box za definisanje parametara selektovane tipske ipke.
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara tipske ipke U levom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija selektovane pke, a u svim prelomnim takama selektovane ipke program postavlja mreu horizontalnih i vertikalnih linija i njihova meusobna rastojanja parametrizuje, odnosno oznaava ih slovima abecede. Segmenti ipke sa istim dimenzijama oznaavaju se istim slovom abecede, s tim to je ostavljena mogunost da proizvoljno selektovanom rastojanju promenite programski pridruenu oznaku zadavanjem tane numerike vrednosti ili nekog drugog slova abecede. Program po default-u u donji levi ugao mree postavlja crvenu krunu, a u gornji desni ugao mree crvenu kvadratnu taku. Obzirom da ponuene take ne moraju odgovarati vaim konkretnim potrebama, to je programom omogueno i da sami odaberete koje e dve take biti referentne. Nain rada sa parametrizovanim vrednostima, kao i izbor referentnih taaka, je isti kao i pri postavljanju tipskih oplata (vidi poglavlje 2.2), pa ga ovde neemo ponavljati. U edit box-u Naziv, imate mogunost da selektovanoj ipci zadate proizvoljan naziv. Ovako zadati naziv bie prikazan iznad oblika ipke u bazi tipskih ipki i omoguie vam laki izbor eljene ipke.
288
Pomou check box-a Uzengija se odreuje da li je selektovana tipska ipka uzengija ili ne. Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box, a sve zadate parametre pridruuje selektovanoj tipskoj ipci. Parametri zadati na ovaj nain bie prikazani kao default parametri pri izboru date tipske ipke iz baze u dijalog box-u naredbe Tipska (vidi poglavlje 3.2). Izborom komandnog polja Kopiraj program u bazu tipskih ipki ubacuje novu ipku kopiranjem oblika trenutno aktivne ipke. Promenom parametara ovako dobijene ipke imate mogunost jednostavnog kreiranja tipske ipke koja ima veoma slinu geometriju kao ve postojea tipska ipka.
Pomou komandnog polja Kopiraj, u bazu je ubaena kopija postojee tipske ipke Aktiviranjem komandnog polja Brii se trenutno aktivna tipska ipka uklanja iz baze. Izborom komandnog polja OK program zatvara dijalog box i sve zadate promene snima u bazu, dok se aktiviranjem komandnog polja Cancel zadate promene ponitavaju.
289
10.2
Kreiranje baze tipskih oplata (BAZA TIPSKIH OPLATA)

, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Naredba Baza tipskih oplata funkcionie na gotovo isti nain kao i prethodno opisana naredba za kreiranje baze tipskih ipki. Nakon izbora ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Baze ili klikom mia na ikonu
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Baza tipskih oplata U dijalog box-u su prikazani svi oblici oplata koji se trenutno nalaze u bazi, a aktiviranjem komandnih polja i se vri promena tekue strane, odnosno listanje gore i dole, u sluaju da je u bazu ubaeno toliko tipskih oplata da se one ne mogu sve istovremeno prikazati. Pomou komandnog polja Dodaj u bazu tipskih oplata moete ubaciti novi oblik oplate. Naime, aktiviranjem ovog komandnog polja program zatvara dijalog box, a komandna linija dobija sledei izgled. Selektovanje objekta: Na zahtev sa komandne linije moete odgovoriti selektovanjem proizvoljnog broja entiteta koji su kreirani pomou AutoCAD-ovih naredbi Line i Polyline (izuzetak su lukovi i program e ih ignorisati pri selekciji). Pored pojedinane, programom je predviena i selekcija u prozor. Naime, ako na zahtev sa komandne linije za selektovanje objekata kliknete miem u prazan prostor, program e to protumaiti kao prvi ugao pravougaone oblasti za selektovanje i zahtevae da odredite i dijagonalno teme. Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, nakon ega program otvara isti dijalog box, a selektovane entitete ubacuje u bazu iza oplate koja je bila aktivna u trenutku aktiviranja komandnog polja Dodaj.
290
Pomou komandnog polja Dodaj, u bazu tipskih oplata je ubaen novi oblik oplate Nain rada sa ostalim komandnim poljima u dijalog box-u je isti kao i kod prethodno opisane naredbe za kreiranje baze tipskih ipki (vidi poglavlje 10.1).
10.3
Kreiranje baze tipskih mrea (BAZA TIPSKIH MREA)

Izborom naredbe Baza tipskih mrea, iz padajueg menija ArmCAD Baze ili , otvara se dijalog box za auriranje baze tipskih mrea koju program
klikom mia na ikonu koristi u svom radu.
Izgled dijalog box-a za auriranje baze tipskih mrea U ovom dijalog box-u je prikazana lista svih tipova mreaste armature koji se trenutno nalaze u bazi, a svaka od mrea u okviru liste je odreena sledeom grupom podataka: Naziv 1 [mm] e1 [cm] oznaka mree, odnosno naziv koji blie opisuje datu mreu prenik ipki koje se postavljaju u pravcu due strane table (glavna armatura) razmak ipki glavne armature
291
2 [mm] e2 [cm] B [cm] L [cm] B [cm] L [cm]
prenik ipki koje se postavljaju u pravcu krae strane table (podeona armatura) razmak ipki podeone armature irina cele table mree duina cele table mree veliina preklopa u pravcu irine table veliina preklopa u pravcu duine table
g [kg/m2] teina mree po m2 njene povrine Ubacivanje novog tipa mreaste armature u listu se vri aktiviranjem komandnog polja Dodaj, nakon ega program odmah ispod selektovanog ubacuje novi tip mree koji ima iste podatke kao i selektovani. Podaci dodatog, kao i bilo kog drugog tipa mreaste armature u listi se mogu promeniti tako to se prvo miem obelei polje podatka koji se menja, a zatim se sa tastature unese eljena vrednost.
Pomou komandnog polja Dodaj, u listu je ubaen novi tip mree Za uklanjanje tipske mree iz liste je predvieno komandno polje Brii. Znai da biste obrisali neki tip mree iz liste, potrebno je da ga prvo klikom mia selektujete, a zatim da ga aktiviranjem ovog komandnog polja uklonite iz liste. Komandna polja Gore i Dole e biti aktivna jedino ako se u listi nalazi vie od jednog tipa mreaste armature i pomou njih se trenutno selektovanom tipu mree vri promena poloaja u listi na gore, odnosno na dole. Obzirom da se u praksi javlja potreba za izborom tipskih mrea iz razliitih baza, u okviru ove naredbe je omogueno kreiranje i uitavanje baza sa razliitim podacima o tipskim mreama. Da biste kreirali novu bazu potrebno je da prvo pomou komandnog polja Snimi kao... napravite kopiju tekue baze.
292
Komandno polje Snimi kao... Nakon aktiviranja komandnog polja Snimi kao , otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog boxa za kreiranje nove baze U edit box-u Ime fajla zadajte novo ime baze i aktivirajte komandno polje Snimi. Po povratku u osnovni dijalog box ove naredbe izvrite potrebne izmene podataka i dobiete eljeni sadraj nove baze. Za uitavanje neke od ranije kreiranih baza tipskih mrea je predvieno komandno polje Uitaj.
Komandno polje Uitaj Nakon aktiviranja ovog komandnog polja, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
293
Izgled dijalog box-a za uitavanje baze tipskih mrea Sada je potrebno da izaberete neku od ranije kreiranih baza tipskih mrea, a zatim i da aktivirate komandno polje Uitaj, nakon ega se program vraa u osnovni dijalog box ove naredbe, a selektovanu bazu tipskih mrea postavlja za tekuu. Podatak o tome koja je baza tipskih mrea tekua se prikazuje u gornjem delu dijalog box-a.
Podatak o tekuoj bazi tipskih mrea Izbor komandnog polja OK e oznaiti zavretak rada ove naredbe sa prihvatanjem svih sprovedenih akcija u dijalog box-u, dok je komandno polje Cancel predvieno za odustajanje. U daljem radu, program e u listama za izbor tipskih mrea ponuditi sve mree iz postavljene tekue baze.
294
10.4
Kreiranje baza tipskih komentara (BAZA KOMENTARA)
Pomou naredbe Baza komentara imate mogunost da kreirate listu tipskih komentara, iz koje ete po potrebi selektovati eljeni komentar i pridruiti ga koti entiteta na crteu. Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Baze ili klikom mia na ikonu , program otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za auriranje baze tipskih komentara U centralnom delu dijalog box-a je prikazana lista svih komentara koji se nalaze u bazi. U koloni N se ispisuje redni broj komentara, dok se u koloni Komentar prikazuje uneti komentar. Dodavanje novog komentara u bazu se odvija aktiviranjem komandnog polja Dodaj, nakon ega program u listu dodaje prazan red, odmah ispod komentara koji je bio selektovan neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj.
Pomou komandnog polja Dodaj, u listu je ubaen prazan red
295 Komentar se unosi direktno u list box, tako to se miem obelei polje u koloni Komentar i sa tastature se unese eljeni tekst. Na isti nain se moe promeniti tekst bilo kog komentara koji se nalazi u listi.
Unoenje komentara u list box Za uklanjanje komentara iz liste je predvieno komandno polje Brii. Da biste obrisali neki komentar iz liste, potrebno je da ga prvo klikom mia selektujete, a zatim da ga aktiviranjem ovog komandnog polja uklonite iz liste. Komandna polja Gore i Dole e biti aktivna jedino ako se u listi nalazi vie od jednog komentara i pomou njih se trenutno selektovanom komentaru vri promena poloaja u listi na gore, odnosno na dole. Izborom komandnog polja OK dijalog box e biti zatvoren i naredba zavrena, a sadraj ovako ureene liste e se pojaviti u svim dijalog box-ovima u kojima je omogueno da u tekstu kote postavite proizvoljan tekstualni komentar.
296
11. PODEAVANJE PARAMETARA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU

U okviru padajueg menija ArmCAD Podeavanja se nalazi niz programom predvienih naredbi za podeavanje parametara koje e program koristiti u svom radu. U daljem tekstu ovog poglavlja opisaemo namenu i nain funkcionisanja svake od njih.
11.1
Podeavanje boja i fontova za ArmCAD-ove entitete (PARAMETRI)

Izborom naredbe Parametri, iz padajueg menija ArmCAD Podeavanja ili
klikom mia na ikonu , otvara se dijalog box za definisanje parametara pomou kojih se odreuje nain prikazivanja crtea na ekranu.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Parametri Stanje svih parametara koji se definiu u ovom dijalog box-u, moe se trajno zapamtiti i snimiti pod proizvoljno zadatim imenom pomou komandnog polja Snimi.
297
Komandno polje Snimi Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
U edit box-u se zadaje eljeno ime, a aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box i snima trenutno stanje parametara. U sluaju da zadato ime ve postoji u listi konfiguracija, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do gubitka stanja parametara koji su prethodno bili pridrueni odabranom imenu konfiguracije i snimanja tekueg stanja pod tim imenom, dok e negativan odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja. Ako menjate stanje parametara u dijalog box-u ove naredbe, a ne sprovedete prethodno opisanu akciju snimanja podataka u konfiguracionu datoteku, po izlasku iz dijalog box-a aktiviranjem komandnog polja OK, program e potovati postavljene parametre, ali pri ponovnom pokretanju programa oni e biti trajno izgubljeni. U zatvorenoj listi koja se nalazi sa leve strane komandnog polja Snimi, nalaze se sve ranije snimljene konfiguracije.
298
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija Pored konfiguracija koje ste sami kreirali, u listi e uvek stajati i konfiguracija koja se isporuuje uz program i koja se vodi pod imenom Default. Promena tekue konfiguracije se vri tako to se klikom mia na strelicu, koja se nalazi sa desne strane ove liste, prvo lista otvori, a zatim se miem u otvorenoj listi selektuje jedna od ponuenih konfiguracija. Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a tekuu konfiguraciju program e koristiti u svom radu sve dok ponovnim izborom naredbe Parametri za tekuu ne postavite neku drugu konfiguraciju. Pomou komandnog polja Brii se vri brisanje konfiguracije koja je postavljena za tekuu. Znai, konfiguraciju koju elite trajno da uklonite iz konfiguracione datoteke prvo morate da postavite za tekuu, a zatim da aktivirate komandno polje Brii. Poto je ova naredba destruktivna, program e zatraiti potvrdu ove akcije i tek nakon potvrdnog odgovora obrisae selektovanu konfiguraciju.
Program u svom radu uvek koristi svoju tekuu konfiguraciju parametara ak i za iscrtavanje crtea koji su napravljeni sa nekom drugom konfiguracijom. Ovo moe da ima za posledicu to da crte ne izgleda isto kao kada je poslednji put snimljen. To se esto deava kada korisnici ArmCAD-a razmenjuju fajlove meu sobom ili pri promeni parametara. Pri snimanju crtea program snima i tekue stanje svih parametara koji se podeavaju u okviru ove naredbe. Pomou komandnog polja Prethodni imate mogunost da uitate stanje parametara sa kojim je tekui crte poslednji put snimljen.
299
Komandno polje za uitavanje parametara iz tekueg crtea Naime, nakon aktiviranja ovog komandnog polja program izdaje odgovarajue upozorenje i u sluaju potvrdnog odgovora uitava stanje parametara iz tekueg crtea.
Ova opcija omoguava da crte dobije ba onakav izgled kakav je imao u trenutku snimanja. Takoe, omoguava prenoenje i razmenu konfiguracija parametara meu korisnicima. Nakon postavljanja ovih parametara za tekue, snimanjem konfiguracije sa Snimi omoguava se njihovo korienje i ubudue. Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan putem razgranatog stabla. Na ovaj nain se isti prostor u dijalog box-u koristi za unos razliitih grupa podataka.
300
U gornjem levom uglu dijalog box-a se nalazi stablo razgranate strukture Ispred nekih od naziva, na prvom nivou podele, nalazi se simbol + koji oznaava da na datom nivou postoji podpodela. Klik mia preko ovog simbola otvorie stablo na dole, a na njegovom mestu e se pojaviti novi simbol - (klik mia preko ovog simbola zatvorie datu granu stabla).
Klikom mia preko simbola +, otvorena je grana ipka Efekat otvaranja, odnosno zatvaranja grane stabla, umesto klikom mia preko odgovarajueg grafikog simbola, moe se postii i duplim klikom mia direktno preko datog naslova. Podnaslovi koji ispred svog naziva u stablu nemaju nikakav simbol predstavljaju kraj grane na tom delu stabla, te se klikom mia preko naziva nekog od njih u centralnom delu dijalog box-a pojavljuju parametri koji su vezani samo za selektovani podnaslov.
301
U dijalog box-u su prikazani parametri za selektovani podnaslov Boja Da biste imali bolji uvid u znaenje ponuenih parametara, u desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled trenutnog stanja parametara za tekuu stavku u stablu. ipka U ovom delu stabla se nalaze parametri koji slue za definisanje naina prikazivanja ipki i njihovih kota na ekranu. Izborom podnaslova Boja, u centralnom delu dijalog box-a e se pojaviti komandna polja pomou kojih moete menjati boju razliitih tipova ipki na crteu.
Komandna polja za promenu boja razliitih tipova ipki Promena boje bilo kog od ponuenih tipova ipki, postie se klikom mia na odgovarajue komandno polje sa bojom koja je trenutno vaea za njega, nakon ega se otvara dijalog box za izbor eljene boje datog tipa ipke.
302
Izgled dijalog box-a za izbor boje Sam izbor boje se odvija tako to se miem klikne preko malog kvadrata popunjenog eljenom bojom i aktivira komandno polje OK. U delu dijalog box-a Pokaziva ipke se nalaze parametri za definisanje izgleda pokazivaa ipke.
Parametri za definisanje izgleda pokazivaa ipke U prikazanom edit box-u se zadaje veliina pokazivaa u milimetrima na hartiji, dok se pomou check box-a, koji se nalazi u produetku, definie boja pokazivaa ipke. Naime, kada je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, pokaziva se iscrtava u istoj boji kao i ipka, a kada je postavljen na ukljueno stanje, za promenu je dostupno i komandno polje pomou koga pokazivau moete zadati proizvoljnu boju. Izborom podnaslova Kotna linija, za promenu postaju dostupni parametri pomou kojih se definie izgled kotne linije ipke na crteu.
303
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara kotne linije ipke Pomou komandnog polja Boja se zadaje boja kotne linije ipke, dok se klikom na komandno polje Tip simbola otvara padajui meni za izbor jednog od programom predvienih tipova simbola, koji e biti postavljen u presenoj taki ipke i njene kotne linije.
Padajui meni koji slui za izbor tipa simbola U edit box-u Veliina simbola se zadaje veliina izabranog simbola na hartiji u milimetrima. Izborom podnaslova Tekst kote, za promenu postaju dostupni parametri kojima se definie izgled teksta kote ipke na crteu.
304
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara teksta kote ipke U delu dijalog box-a Redni broj pozicije se nalaze parametri za definisanje izgleda rednog broja pozicije pke. Iz zatvorene liste se vri izbor fonta sa kojim e biti ispisan redni broj pozicije, dok se u edit box-u, koji se nalazi u njenom produetku, zadaje veliina fonta na hartiji u milimetrima.
Zatvorena lista za izbor vrste i veliine fonta Pored komandnog polja za izbor boje rednog broja pozicije, u ovom delu dijalog box-a se nalaze i komandna polja koja rade kao prekidai, a pomou kojih se zadaje podebljan, odnosno zakoen ispis rednog broja pozicije.
305
Komandna polja za definisanje podebljanog i zakoenog ispisa rednog broja pozicije imate mogunost da tekstovima kota svih ArmCAD-ovih Pomou komandnog polja entiteta pridruite stanje parametara koje ste definisali u ovom delu dijalog box-a. Kako se na ovaj nain menja stanje velikom broju parametara, nakon njegovog aktiviranja program e zahtevati potvrdu ove akcije.
Potvrdan odgovor e oznaiti prihvatanje zadate promene parametara, dok e negativan odgovor oznaiti odustajanje. Aktiviranjem komandnog polja Tip simbola, otvara se padajui meni za izbor jednog od programom predvienih tipova simbola, u koji e biti upisan redni broj pozicije ipke.
306
Padajui meni koji slui za izbor tipa simbola Veliina izabranog simbola se zadaje u edit box-u Relativna veliina simbola i to u procentima zadate veliine rednog broja pozicije koji se u dati simbol upisuje.
Edit box za procentualno zadavanje veliine simbola Pomou check box-a Rimski brojevi se definie nain ispisivanja rednih brojeva pozicija ipki na crteu. Ako je ovaj check box iskljuen redni brojevi pozicija ipki e se ispisivati arapskim, a ako je ukljuen ispisivae se rimskim brojevima.
307
Check box za definisanje vrste rednih brojeva pozicija Ova mogunost programa se najee koristi da bi se obina armatura to jasnije odvojila od mreaste. Naime, u praksi se mree najee pozicioniraju rimskim, a obina armatura arapskim brojevima. Parametri, koji se nalaze u delu dijalog box-a Tekst kote, slue za definisanje izgleda teksta koji se ispisuje u koti ipke. Nain rada sa ovim parametrima je isti kao i sa parametrima koji se nalaze u delu dijalog box-a Redni broj pozicije.
Parametri koji slue za definisanje izgleda teksta kote Izborom podnaslova Specifikator, za promenu postaju dostupni parametri kojima se definie izgled specifikatora ipki na crteu.
308
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara specifikatora ipki Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Dimenzije segmenata, slue za definisanje izgleda teksta koji se ispisuje u kotama segmenata specifikatora, dok se pomou komandnih polja Boja specifikatora ipke i Boja specifikatora uzengije vri izbor boje odgovarajuih specifikatora na crteu. Definisanje parametara ostalih ArmCAD-ovih entiteta se vri na isti nain kao i definisanje prethodno objanjenih parametara ipke (grana stabla sa naslovom ipka), tako da ih neemo pojedinano objanjavati.
309
11.2
Definisanje stilova kotiranja ArmCAD-ovih entiteta (STILOVI KOTIRANJA)

Izborom naredbe Stilovi kotiranja, iz padajueg menija ArmCAD , otvara se dijalog box za definisanje stilova
Podeavanja ili klikom mia na ikonu kotiranja ArmCAD-ovih entiteta.
Izgled dijalog box-a za definisanje stilova kotiranja U delu dijalog box-a Konfiguracija se prikazuje lista svih do tada definisanih stilova kotiranja, za izabrani ArmCAD-ov entitet iz zatvorene liste Entitet.
Lista sa stilovima kotiranja ArmCAD-ovog entiteta ipka
310 Primetiete da su pored imena nekih stilova kotiranja u listi postavljeni odreeni simboli i oni imaju sledee znaenje: Stil kotiranja je u upotrebi na tekuem crteu. Stil kotiranja ne postoji u bazi konfiguracija, ve je uitan sa tekuim crteom. * Ovaj simbol program postavlja sa desne strane imena stila kotiranja kada se u bazi konfiguracija izvri neka promena. On ukazuje da izvrene promene nisu snimljene, a u trenutku snimanja program ga automatski uklanja. Stil kotiranja ije je ime u listi podvueno je tekui stil kotiranja datog entita. To praktino znai da e program ovaj stil kotiranja ponuditi kao Default stil kotiranja pri postavljanju datog entiteta na crte. Tekui stil kotiranja se moe promeniti pomou podopcije Set, koja se javlja na komandnoj liniji nakon izbora naredbe Kota, ili u ukviru naredbi za postavljanje datog entiteta na crte. Aktiviranjem komandnog polja Dodaj, program na kraj liste ubacuje novi stil kotiranja, koji ima iste parametre kao i stil kotiranja koji je bio selektovan neposredno pre aktiviranja ovog komandnog polja. Obzirom da stilovi kotiranja u listi ne mogu imati isti naziv, program nazivu ubaenog stila kotiranja dodaje prvi slobodan redni broj.
Pomou komandnog polja Dodaj, u listu je ubaena kopija stila kotiranja PBAB Promenom parametara i naziva ovako dobijenog stila kotiranja, imate mogunost da kreirate potpuno novi stil kotiranja koji e odgovarati vaim potrebama. Promena naziva dodatog, kao i bilo kog slobodnog stila kotiranja se vri direktno u list box-u, tako to se miem obelei eljeni naziv, a zatim se sa tastature unese novi. Menjanje naziva stila kotiranja koji je u upotrebi na tekuem crteu, kao i stila kotiranja koji je uitan sa tekuim crteom nije dozvoljeno. Komandno polje Brii e biti aktivno samo kada se u bazi konfiguracija nalazi vie od jednog stila kotiranja i pomou njega se trenutno selektovani stil kotiranja uklanja iz baze. Obzirom da je ova naredba destruktivna, program e izdati odgovarajue upozorenje.
311
Potvrdan odgovor e dovesti do brisanja selektovane konfiguracije, dok e negativan odgovor oznaiti odustajanje od naredbe. Napomenuemo da brisanje stila kotiranja koji je u upotrebi na tekuem crteu, kao i stila kotiranja koji je uitan sa tekuim crteom nije dozvoljeno. Aktiviranjem komandnog polja Snimi, program u bazu konfiguracija snima sve promene koje su izvrene nad stilovima kotiranja za tekui ArmCAD-ov entitet i izdaje odgovarajue obavetenje.
Ukoliko elite da se u bazi konfiguracija trajno zapamti i stil kotiranja koji je uitan sa tekuim crteom, neophodno je da prvo pomou komandnog polja Dodaj napravite njegovu kopiju, a zatim da izvrite snimanje baze konfiguracija. Svi stilovi kotiranja koji su snimljeni u bazu konfiguracija, pojavie se u listama za izbor stila kotiranja, u svim dijalog box-ovima u kojima je ovaj izbor omoguen. Ako menjate stanje parametara u dijalog box-u, a ne sprovedete prethodno opisanu akciju snimanja podataka u bazu konfiguracija, po izlasku iz ovog dijalog box-a aktiviranjem komandnog polja OK, program e potovati postavljene parametre, ali pri ponovnom pokretanju programa oni e biti trajno izgubljeni. U centralnom delu dijalog box-a su prikazani parametri pomou kojih se definie selektovani stil kotiranja. Napomenuemo da e za razliite ArmCAD-ove entitete, izabrane iz zatvorene liste Entitet, biti ponueni razliiti parametri.
312
Parametri pomou kojih se definiu stilovi kotiranja Da biste imali bolji uvid u znaenje ponuenih parametara, u desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled kota za trenutno stanje parametara selektovanog stila kotiranja. ipka Kada iz zatvorene liste Entitet za tekui postavite ArmCAD-ov entitet ipka, dijalog box dobija sledei izgled:
Izgled dijalog box-a za definisanje stilova kotiranja ipke U edit box-ovima, koji se nalaze u delu dijalog box-a Kota, se zadaju parametri koji definiu sadraj teksta kote ipke. Parametri zadati u gornjem edit box-u definiu sadraj teksta kote koji se ispisuje iznad kotne linije, dok parametri zadati u donjem edit box-u definiu sadraj teksta kote koji se ispisuje ispod kotne linije.
313
Dijalog box-ovi za definisanje sadraja teksta kote Aktiviranjem komandnih polja, koja se nalaze u produetku ovih edit box-ova, otvara se padajui meni za izbor parametara koji se mogu prikazati u tekstu kote.
Padajui meni za izbor parametara koji se mogu prikazati u tekstu kote U produetku simbola svakog parametra se ispisuje kratak opis, koji jasno ukazuje ta dati parametar predstavlja u tekstu kote. Izbor eljenog parametra se vri klikom mia i tada program zatvara padajui meni, a selektovani parametar postavlja u odgovarajui edit box. Sve ove parametre moete da zadate i direktno u edit box-u, unoenjem njihovog simbola pomou tastature. Pomou tastature takoe moete u edit box-u da unosite i proizvoljan tekst. Ova mogunost programa se najee koristi za opis odreenog podatka u tekstu kote. Jednostavan primer je ispisivanje duine ipke u tekstu kote. Ako u edit box-u postavite simbol koji predstavlja duinu ipke %L, u tekstu kote bie ispisana samo duina ipke (na pr. 192), ali ako u edit box-u unesete L=%L, u tekste kote e pisati L=192, tako da u svakom trenutku znate ta prikazana vrednost predstavlja.
314
Unoenjem teksta L= u edit box, opisano je znaenje parametra %L U delu dijalog box-a Kota spirale se zadaju parametri koji definiu sadraj teksta kote spiralne uzengije. Zadavanje ovih parametra se vri na isti nain kao i zadavanje parametara koji definiu sadraj teksta kote ipke. Program po Default-u u tekstu kote ipki koje se postavljaju u obe zone ispisuje simbol . Zadavanjem nekog drugog simbola, ili proizvoljnog teksta, u edit box-u Oznaka za obostrano (), imate mogunost da ovaj simbol promenite.
Edit box Oznaka za obostrano () U delu dijalog box-a Format za duinu ipke se definie izgled podatka o duini ipke u tekstu kote. Iz zatvorene liste se biraju jedinice (m, cm, mm, ...) u kojima e podatak o duini ipke biti prikazan, dok se pomou check box-a, koji se nalazi u njenom produetku, odreuje da li e se oznaka izabranih jedinica ispisivati iza podatka o duini. U edit box-u se zadaje broj decimala sa kojim e podatak o duini ipke biti prikazan u tekstu kote.
315
Deo dijalog box-a za definisanje formata duine ipke Kada se pri kotiranju ipki (vidi poglavlje 6.1), zadatom kotnom linijom presee vie instanci iste pozicije, od programa se moe zahtevati da za sve instance iste pozicije kreira kote u jednom redu. Pomou check box-a Spajanje kota se definie izgled ovako kreirane kote. Naime, kada je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, program e za svaku preseenu instancu kreirati zasebnu kotu.
Izgled kote kada je check box Spajanje kota iskljuen Ako je check box Spajanje kota postavljen na ukljueno stanje, program e kote svih preseenih instanci iste pozicije spojitu u jednu, zajedniku kotu.
316
Izgled kote kada je check box Spajanje kota ukljuen Serija u osnovi Kada iz zatvorene liste Entitet za tekui postavite ArmCAD-ov entitet Serija u osnovi, za promenu postaju dostupni parametri pomou kojih se definiu stilovi kotiranja serija u osnovi. Napomenuemo da se isti stilovi kotiranja koriste i za konstantne i za promenljive serije u osnovi.
Izgled dijalog box-a za definisanje stilova kotiranja serija u osnovi Nain rada sa ponuenim parametrima je isti kao i sa parametrima za definisanje stilova kotiranja ArmCAD-ovog entiteta ipka. Jedina bitna razlika je postojanje komandnog polja Stil oznaavanja.
317
Komandno polje Stil oznaavanja Aktiviranjem ovog komandnog polja, za promenu postaju dostupni parametri pomou kojih se definie izgled serije, linije serije, kao i nain njenog povezivanja sa kotama i meukotama za selektovani stil kotiranja iz liste.
Parametri za definisanje stila oznaavanja serije u osnovi Prikazani parametri u dijalog box-u imaju sledeu namenu i znaenje: Pomou check box-a Prikaz simbola ipke se odreuje da li e simbol ipke od koje je kreirana serija biti prikazan na crteu Pomou check box-a Povezana kota se definie izgled kote na crteu. Kada je ovaj check box iskljuen na crteu se ispisuje samo tekst kote, bez kotne linije, a kada je ukljuen iscrtava se i kotna linija.
318 Kada se check box Meukota postavi na ukljueno stanje, za promenu postaju dostupni parametri kojima se definie postavljanje meukota: Pomou check box-a Povezana meukota se definie izgled meukote na crteu. Kada je ovaj check box iskljuen na crteu se ispisuje samo tekst meukote, bez kotne linije, a kada je ukljuen iscrtava se i kotna linija. Izborom jednog od ponuenih radio button-a se definie kada se postavlja meukota: Uvek meukota se uvek postavlja Samo za vie segmenata meukota se postavlja samo kod viesegmentnih serija Samo za jedan segment meukota se postavlja samo kod jednosegmentnih serija
Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Riblja kost, program e du linije serije na zadatom rastojanju izmeu ipki postaviti simbole koji jasno ukazuju na poloaj svake od ipki unutar serije. Izborom jednog od ponuenih radio button-a se definie nain povezivanja ovih simbola sa linijom serije. Bez iega oznaka za vezu se ne postavlja Sa crticama simboli ipki i linija serije se povezuju kosim crticama Sa kruiima simboli ipki i linija serije se povezuju kruiima
Na slian nain se definiu stilovi kotiranja i za ostale ArmCAD-ove entitete, tako da ih ovde neemo sve pojedinano objanjavati. Ukoliko vam znaenje nekog parametra ne bude jasno, promenite njegovo stanje, a na osnovu promene izgleda kote, koji je prikazan u desnom delu dijalog box-a, lako ete protumaiti njegovo znaenje.
11.3
Propisi
Izborom naredbe Propisi, iz padajueg menija ArmCAD Podeavanja ili , otvara se dijalog box za definisanje propisa koje program koristi u
klikom mia na ikonu svom radu.
Izgled dijalog box-a za definisanje propisa
319 U levom delu dijalog box-a je prikazana lista sa svim propisima koji se trenutno nalaze u bazi. Prvi propis u listi je tekui propis i ispred njegovog naziva je postavljen simbol .
Tekui propis Komandno polje Dodaj tekui u bazu e biti aktivno samo kada je selektovan tekui propis, a njegovim aktiviranjem se u bazu ubacuje novi propis koji ima isto ime i parametre kao i tekui. Na ovaj nain moete u bazu da ubacite propis koji je uitan sa crteom ili da snimite promenu parametara tekueg propisa.
Pomou komandnog polja Dodaj tekui u bazu, u bazu je ubaena kopija tekueg propisa Promena tekueg propisa se vri aktiviranjem komandnog polja Postavi za tekui. Ovo komandno polje je aktivno kada se iz liste selektuje bilo koji propis izuzev tekueg.
320
Za tekui je postavljen propis SNIP Dodavanje novog propisa u bazu se odvija aktiviranjem komandnog polja Dodaj. Ako je check box Sa kopiranjem postavljen na ukljueno stanje, u bazu se dodaje kopija propisa koji je bio selektovan u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja.
Pomou komandnog polja Dodaj, u bazu je ubaena kopija propisa SNIP Ako je check box Sa kopiranjem postavljen na iskljueno stanje, u bazu se ubacuje propis kome program po default-u dodeljuje naziv Novi propis.
321
Pomou komandnog polja Dodaj, u listu je ubaen Novi propis Novi propis je potpuno prazan, tako da je neophodno da mu sami zadate sve potrebne parametre. Ukoliko neki od parametara nisu zadati, program e pri aktiviranju komandnog polja OK izdati odgovarajue obavetenje. Naziv dodatog, kao i bilo kog drugog propisa u listi, moe se promeniti tako to se prvo miem obelei polje u koloni Naziv, a zatim se sa tastature unese eljeni naziv. Za uklanjanje selektovanog propisa iz baze je predvieno komandno polje Brii. Obzirom da je ova naredba destruktivna, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do brisanja selektovanog propisa, dok e negativan odgovor oznaiti odustajanje od naredbe. Napomenuemo da brisanje tekueg propisa nije dozvoljeno, odnosno kada se on selektuje komandno polje Brii postaje neaktivno. Komandna polja Gore i Dole e biti aktivna jedino ako se u listi nalazi vie od jednog propisa i pomou njih se trenutno selektovanom propisu vri promena poloaja u listi na gore, odnosno na dole. Aktiviranjem komandnog polja elik za armiranje, otvara se novi dijalog box u kome imate mogunost, da za propis koji je bio selektovan u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja, definiete vrste elika koje ete koristiti pri crtanju armature.
322
Izgled dijalog box-a za definisanje vrsta elika U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim do tada definisanim vrstama elika za selektovani propis. U koloni Naziv se prikazuje naziv vrste elika, u koloni v [MN/m2] granica razvlaenja elika, a u koloni Oznaka u koti oznaka vrste elika koja e biti prikazana u tekstu kote. Pomou check box-a, koji se nalazi u koloni Kuka, definie se default stanje na krajevima ipke za tu vrstu elika. Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, program e pri crtanju ipke od date vrste elika, automatski da postavi kuke na njenim krajevima.
Check box za definisanje default stanja na krajevima ipke U edit box-u Oznaka za uzengiju se zadaje oznaka koju e program prikazati u tekstu kote uzengije i ona je ista za sve vrste elika. Dodavanje nove vrste elika se odvija aktiviranjem komandnog polja Dodaj. Ukoliko je check box Sa kopiranjem postavljen na ukljueno stanje, u listu se dodaje kopija vrste elika koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja.
323
Pomou komandnog polja Dodaj, u listu je ubaena kopija vrste elika GA Obzirom da imena vrsta elika moraju biti jedinstvena, program ime kopije kreira tako to imenu selektovane vrste elika dodaje prvi slobodan redni broj. Svi ostali podaci u ovom dijalog box-u, kao i pravila za oblikovanje armature i duine sidrenja, za ove dve vrste elika su potpuno isti. Promenom eljenih podataka, za iskopiranu vrstu elika, veoma lako moete kreirati novu vrstu elika koja ima sline podatke sa ve postojeom vrstom elika. Ukoliko je check box Sa kopiranjem postavljen na iskljueno stanje, program u listu ubacuje novi red, odmah ispod vrste elika koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja komandnog polja Dodaj.
Pomou komandnog polja Dodaj, u listu je ubaen novi red Za ovako dodatu vrstu elika morate sami da zadate sve potrebne podatke, kako u ovom dijalog box-u, tako i u dijalog box-ovima za definisanje pravila za oblikovanje armature i za definisanje duina sidrenja, koji e naknadno biti objanjeni. Ukoliko ne zadate sve potrebne podatke za kreiranu vrstu elika, program e pri aktiviranju komandnog polja OK izdati odgovarajue obavetenje. Ovaj nain dodavanja se koristi kada se kreira potpuno nova vrsta elika.
324
Naziv vrste elika, v [MN/m2] i oznaka u koti se unose direktno u list box-u, tako to se prvo miem obelei polje u odgovarajuoj koloni, a zatim se sa tastature unese eljeni tekst. Na isti nain se mogu promeniti ovi parametri za bilo koju vrstu elika koja se nalazi u listi, dok se stanje check box-a u koloni Kuka menja jednostavnim klikom mia. Uklanjanje selektovane vrste elika iz liste se vri aktiviranjem komandnog polja Brii. Komandna polja Gore i Dole e biti aktivna ako se u listi nalazi vie od jedne vrste elika i pomou njih se trenutno selektovanoj vrsti elika vri promena poloaja u listi na gore, odnosno na dole. Aktiviranjem komandnog polja OK, program zatvara tekui dijalog box, a sadraj ovako ureene liste pridruuje selektovanom propisu, dok se izborom komandnog polja Cancel sve zadate promene u ovom dijalog box-u ponitavaju. Aktiviranjem komandnog polja Oblikovanje armature otvara se novi dijalog box, u kome imate mogunost da za svaku vrstu elika selektovanog propisa definiete prenike i pravila za povijanje armature.
Komandno polje Oblikovanje armature
325
Izgled dijalog box-a u kome se definiu pravila za oblikovanja armature U gornjem delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim do tada definisanim prenicima armature, za tekuu vrstu elika selektovanog propisa. Naziv prethodno selektovanog propisa je prikazan u levom gornjem uglu dijalog box-a, dok se tekua vrsta elika moe promeniti izborom iz zatvorene liste Tip armature. U ovoj listi se nalaze nazivi svih vrsta elika koje su definisane u dijalog box-u elik za armiranje.
Zatvorena lista za izbor vrste elika U koloni Naziv je prikazan naziv, koji e se pojaviti u zatvorenim listama za izbor prenika armature u svim dijalog box-ovima u kojima je ovaj izbor predvien. U koloni [mm] je prikazan prenik armature, a u koloni g [kg/m] masa armature po metru duine. Obzirom
326 da su pravila za povijanje obinih ipki i uzengija razliita za isti prenik armature, u listi je jasno naznaeno koji se parametri odnose na obine ipke, a koji na uzengije i oni imaju sledea znaenja: ipke 1 [] L1 [cm] R1 [cm] R2 [cm] Uzengije 2 [] L2 [cm] R3 [cm] Ugao povijanja kuka na krajevima uzengija. Dodatna duina ipke potrebna za pravilno oblikovanje kuke na kraju uzengije. Prenik povijanja uzengije i kuka na njenim krajevima. Ugao povijanja kuka na krajevima podune armature. Dodatna duina ipke potrebna za pravilno oblikovanje kuke na njenom kraju. Prenik povijanja kuka na krajevima podune armature. Prenik povijanja podune armature.
U levom delu dijalog box-a je prikazana slika sa primerom povijanja obine ipke i uzengije na kojoj su svi navedeni parametri jasno obeleeni. Dodavanje novog prenika armature u listu se vri aktiviranjem komandnog polja Dodaj, nakon ega se u listu, odmah ispod selektovanog prenika armature, dodaje prenik koji ima iste parametre kao selektovani.
Pomou komandnog polja Dodaj, u listu je ubaena kopija selektovanog prenika Parametri dodatog, kao i bilo kog drugog prenika armature u listi se mogu promeniti, tako to se prvo miem obelei polje parametra koji se menja, a zatim se sa tastature unese eljena vrednost.
327
Aktiviranjem komandnog polja Brii se trenutno selektovani prenik armature uklanja iz liste. Komandna polja Gore i Dole e biti aktivna ako se u listi nalazi vie od jednog prenika armature, i pomou njih se trenutno selektovanom preniku vri promena poloaja u listi na gore, odnosno na dole. Izborom komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box, a ovako ureenu listu prenika armature pridruuje selektovanom propisu, dok se izborom komandnog polja Cancel sve zadate promene u ovom dijalog box-u ponitavaju. Aktiviranjem komandnog polja Sidrenje otvara se novi dijalog box, u kome imate mogunost da za svaku vrstu elika selektovanog propisa, definiete tipove i duine sidrenja.
Komandno polje Sidrenje
Izgled dijalog box-a za definisanje duina sidrenja Izborom iz zatvorene liste elik se za tekuu moe postaviti bilo koja ranije definisana vrsta armature selektovanog propisa. Naziv selektovanog propisa je prikazan u levom gornjem uglu dijalog box-a.
328
Zatvorena lista za izbor vrste elika Izborom iz zatvorene liste Tip sidrenja, za tekui se moe postaviti bilo koji od ranije definisanih tipova sidrenja za tekuu vrstu elika.
Zatvorena lista za izbor tipa sidrenja U levom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim prenicima armature koji su prethodno definisani za tekuu vrstu elika. U koloni ls1[cm] se prikazuju duine sidrenja zategnute, a u koloni ls2[cm] duine sidrenja pritisnute armature za izabrani tip sidrenja. Promena duine sidrenja se vri direktno u list box-u, tako to se miem obelei polje sa duinom sidrenja koja se menja, a zatim se sa tastature unese nova vrednost. Za kreiranje novog tipa sidrenja, predvieno je komandno polje Dodaj. Nakon aktiviranja ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za dodavanje tipa sidrenja U edit boxu Naziv se zadaje naziv tipa sidrenja koji se kreira.
329
Edit box za definisanje naziva tipa sidrenja koji se kreira Kada se check box Sa kopiranjem postavi na ukljueno stanje, program e kreirati novi tip sidrenja sa podacima koji su isti kao i podaci tipa sidrenja koji je bio tekui u trenutku aktiviranja komandnog polja Dodaj. U suprotnom, ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, za duine sidrenja tipa sidrenja koji se kreira program e postaviti nule.
Check box pomou koga se kopira sadraj tekueg tipa sidrenja Kada se check box Dodati na kraj liste postavi na ukljueno stanje, program e novi tip sidrenja ubaciti na kraj liste. U suprotnom, ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, program e novi tip sidrenja ubaciti u listu neposredno iza tipa sidrenja koji je bio tekui u trenutku aktiviranja komandnog polja Dodaj.
Check box pomou koga se odreuje poloaj novog tipa sidrenja u listi Aktiviranjem komandnog polja OK se novi tip sidrenja ubacuje u listu i automatski postavlja za tekui.
330
Pomou komandnog polja Dodaj, u listu je ubaen novi tip sidrenja Primer Sada je jo potrebno da za dodati tip sidrenja zadate duine sidrenja ls1 i ls2, ime e njegovo kreiranje biti zavreno. Pomou komandnog polja Brii se vri brisanje tipa sidrenja koji je postavljen za tekui. Znai, tip sidrenja koji elite trajno da uklonite iz liste, prvo morate da postavite za tekui, a zatim da aktivirate komandno polje Brii. Kako je ovo destruktivna akcija, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do brisanja tekueg tipa sidrenja, dok e negativan odgovor oznaiti odustajanje od naredbe. Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box, a ovako ureenu listu tipova sidrenja pridruuje selektovanom propisu, dok se izborom komandnog polja Cancel sve zadate promene u ovom dijalog box-u ponitavaju. Ako promenite bilo koji podatak propisu koji ima isto ime kao tekui, ili tekuem propisu, u listi e se pored njegovog naziva pojaviti simbol (*) koji oznaava da ova dva propisa imaju razliite podatke.
331
Simbol koji oznaava da tekui i istoimeni propis u listi imaju razliite podatke Obzirom da svaki propis sadri veliku koliinu podataka, utvrivanje razlika izmeu tekueg propisa i nekog propisa iz liste bi bilo veoma komplikovano. Iz tog razloga je predvieno komandno polje Poreenje sa tekuim, ijim se aktiviranjem vri poreenje selektovanog i tekueg propisa, a utvrene razlike se prikazuju u dijalog box-u sledeeg izgleda:
Dijalog box koji se otvara aktiviranjem komandnog polja Poreenje sa tekuim U levoj koloni se prikazuju podaci tekueg (u prvom redu ove kolone, pored imena propisa pie (tekui propis)), a u desnoj koloni podaci selektovanog propisa. Da biste stekli bolji uvid u znaenje prikazanih podataka, oni su obeleeni razliitim bojama: Podaci obeleeni utom bojom se nalaze u oba propisa, ali imaju razliite vrednosti. Podaci obeleeni zelenom bojom se nalaze samo u tekuem propisu, tako da se prikazuju samo u levoj koloni. Podaci obeleeni crvenom bojom se nalaze samo u selektovanom propisu, tako da se prikazuju samo u desnoj koloni.
Napomenuemo da se podaci koji su isti za oba propisa ne prikazuju u ovom dijalog box-u.
332
Ova mogunost programa se najee koristi u sluajevima kada se sa crteom uita propis koji ima isto ime kao postojei propis u bazi, ali ima razliite podatke. Aktiviranjem komandnog polja Poreenje sa tekuim, lako moete da utvrdite razlike izmeu ova dva propisa. Takoe, kada promenite podatke nekom propisu, pomou ove naredbe lako moete da utvrdite da li ste dobro uneli sve eljene izmene. Napomenuemo da je u ovom sluaju neophodno, da pre menjanja podataka, dati propis postavite za tekui. Izborom komandnog polja OK, dijalog box se zatvara uz prihvatanje svih unetih promena. To konkretno znai da e program u sluaju promene nekih parametara tekueg propisa, svu postojeu armaturu na crteu pre-mapirati i oblikovati u skladu sa novim parametrima, koje e potovati i u okviru naredbi za postavljanje novih pozicija armature. U sluaju da na crteu postoji armatura, a u okviru naredbe Propisi promenite tekui propis i aktivirate komandno polje OK, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za usaglaavanje propisa U levoj koloni su prikazane vrste elika propisa sa kojim je postavljena armatura na crteu, dok su u desnoj koloni prikazane vrste elika tekueg propisa u koje se konvertuje armatura koja je na crteu postavljena sa vrstom elika prikazanom u levoj koloni. Nazivi ovih propisa su prikazani u prvom redu tabele. Izbor eljene vrste elika tekueg propisa, se vri iz zatvorenih listi, koje se nalaze sa desne strane svakog reda prikazane tabele.
Zatvorene liste za izbor vrste elika tekueg propisa Pri promeni propisa, moe se desiti da izabrana vrsta elika tekueg propisa, nema sve prenike armature koje ima odgovarajua vrsta elika propisa sa kojim je armatura
333 postavljena na crte. Iz tog razloga, u delu dijalog box-a Pravilo za oblikovanje armature, se nalaze radio button-i pomou kojih se definie na koji e nain program vriti izbor prenika armature.
Radio button-i za definisanje naina izbora prenika armature Kada izaberete radio button Prvi vei, sve ipke datog prenika bie iscrtane sa istim prenikom izabrane vrste elika, ukoliko postoji, odnosno sa prvim veim prenikom ako isti ne postoji. Kada izaberete radio button Najsliniji, sve ipke datog prenika bie iscrtane sa istim prenikom izabrane vrste elika, ukoliko postoji, odnosno sa najbliim, veim ili manjim, prenikom ako isti ne postoji. Izborom komandnog polja OK, program e zavriti naredbu, a svu postojeu armaturu na crteu e pre-mapirati i oblikovati u skladu sa zadatim parametrima, koje e potovati i u okviru naredbi za postavljanje novih pozicija armature.
334
11.4
Funkcionalnost
Pomou naredbe Funkcionalnost imate mogunost da nain funkcionisanja programa prilagodite svojim potrebama. Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Podeavanja ili klikom mia na ikonu , otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Funkcionalnost Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan putem stabla. Na ovaj nain se, isti prostor u dijalog box-u, koristi za unos razliitih grupa podataka. U levom delu dijalog box-a je prikazano stablo sa nazivima grana koji jasno ukazuju na koje se naredbe odnose parametri prikazani u desnom delu dijalog box-a. Promena tekue grane se vri klikom mia preko njenog naziva, pri emu se menja i sadraj desnog dela dijalog box-a.
335 Generalno
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv Generalno U delu dijalog box-a Izbor jezika, nalaze se dve zatvorene liste iz kojih moete odabrati jedan od programom predvienih jezika. Iz zatvorene liste Jezik aplikacije, vri se izbor jezika koji e program koristiti pri samom radu. Znai, samo okruenje programa e biti na odabranom jeziku. Koji e sve jezici biti podrani u ovoj listi, zavisi iskljuivo od licence kupljenog programa.
Zatvorena lista za izbor jezika aplikacije Nakon promene jezika aplikacije, i aktiviranjem komandnog polja OK, program e izdati odgovrajue obavetenje.
336
Iz sadraja prikazane poruke, jasno se vidi da je za prihvatanje novog jezika, neophodno da prvo izaete iz programa i da ga potom ponovo pokrenete. Kako Vam se u praksi moe desiti i sluaj da projekat radite za inostrano trite, to bi svakako bilo dobro da i projektna dokumentacija bude na datom jeziku. Izborom eljenog jezika, iz zatvorene liste Jezik izvetaja, svi nadalje generisani izvetaji bie ispisivani na odabranom jeziku. U ovoj listi nema ogranienja po pitanju kupljene licence, te e na raspolaganju uvek biti svi programom predvieni jezici.
Zatvorena lista za izbor jezika izvetaja Ako je check box Otvoriti dijalog za razmeru postavljen na ukljueno stanje, program e pri svakom otvaranju novog crtea, automatski otvoriti isti dijalog box koji bi se otvorio pri izboru naredbe Razmera (vidi poglavlje 11.5). U suprotnom, ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, program e otvoriti novi crte sa default podacima za razmeru (1:50) i jedinice (cm).
337
Check box za definisanje ponaanja programa pri otvaranju novog crtea Kada je check box Prikaz tultipova entiteta postavljen na ukljueno stanje, a pokaziva mia dovedete iznad bilo kog ArmCAD-ovog entiteta na crteu, program e prikazati tultip sa sadrajem koji je isti kao i sadraj teksta kote, koja bi bila postavljena za dati entitet sa tekuim stilom kotiranja.
Prikaz tultipa ipke Pomou check box-a Viesegmentna kota se odreuje da li e se armatura kotirati sa standardnom kotom, ija kotna linija ima samo jedan segment, ili sa kotom ija kotna linija moe imati proizvoljan broj segmenata. Oba naina su detaljno objanjena u poglavlju 6.1 Kotiranje ipki.
338
Check box za definisanje broja segmenata kotne linije ipka
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ipka Ako je check box Izdati upozorenje kada se napravi pozicija koja ve postoji, koji se nalazi u delu dijalog box-a ipka, postavljen na ukljueno stanje, pri kreiranju nove pozicije armature pomou naredbi Proizvoljna ili Tipska, program vri poreenje geometrije kreirane i ve postojeih pozicija. U sluaju da je geometrija kreirane pozicije potpuno ista kao i geometrijom neke postojee pozicije, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
339
Izborom potvrdnog odgovora ipka se pridruuje postojeoj poziciji, kao njena instanca na crteu, dok se izborom negativnog odgovora kreira nova pozicija armature. Ako je check box Izdati upozorenje kada se napravi pozicija koja ve postoji iskljuen, kreira se nova pozicija armature bez poreenja geometrije. Pomou parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a Kota, se definie nain kotiranja ipki. Kada je check box Ui u proceduru kotiranja postavljen na ukljueno stanje, program pri kreiranju novih pozicija armature (naredbe Proizvoljna i Tipska), kao i pri postavljanju instanci postojeih pozicija (naredbe Postojea i Reprezent), automatski ulazi u proceduru njihovog kotiranja. Pomou radio button-a, koji se nalaze ispod ovog check box-a, se vri izbor jednog od dva programom predviena naina kotiranja. Kada je selektovan radio button Izbor 3 take, procedura kotiranja se odvija zadavanjem poetne take kote, pozicije teksta i ugla teksta kote. Kada je selektovan radio button Izbor 2 take, procedura kotiranja se odvija zadavanjem pozicije teksta i ugla teksta kote, a program na osnovu zadate pozicije teksta odreuje i poetnu taku kote. Nain odreivanja poetne take kote se definie izborom jednog od ponuenih radio button-a. Kada je izabran radio button kao najblia taka, program za poetnu taku kote usvaja taku sa ipke koja je najblia zadatoj poziciji teksta. Ako je izabran radio button kao ortogonalna taka, program e taku koja odreuje poziciju teksta povezati sa ipkom ortogonalnom kotnom linijom, a u sluaju da to nije mogue za poetnu taku kote e usvojiti taku sa ipke koja je najblia zadatoj poziciji teksta. Postavljanjem check box-a Ui u proceduru kotiranja spirale na ukljueno stanje, od programa se zahteva da pri postavljanju spiralne uzengije na crte automatski pokrene proceduru njenog kotiranja. Pomou radio button-a, koji se nalaze u delu dijalog box-a Viestruka kota, definie se nain kotiranja vie instanci iste pozicije koje su preseene zadatom kotnom linijom naredbe Kota (vidi poglavlje 6.1). Naime, kada je izabran radio button U jednom redu, program e kote svih preseenih instanci postaviti u jednom redu, a kada je izabran radio button U vie redova, program e za svaku instancu kreirati kotu u posebnom redu, kao da se radi o instancama razliitih pozicija. Serija u osnovi
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv Serija u osnovi
340 Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Kota, imaju isto znaenje kao i istoimeni parametri koji se prikazuju kada je selektovan naziv ipka, tako da ih ovde neemo ponovo objanjavati. Kada se kreira serija u osnovi program za zadati broj komada ipki unutar tekueg segmenta n=, rauna razmak izmeu ipki i prikazuje ga u edit box-u e= (vidi poglavlje 4.1). Zadavanjem vrednosti u edit box-u Razmak izmeu ipki zaokruiti na, program dobijeni razmak e= zaokruuje na najbliu vrednost koja je deljiva sa zadatom vrednou u ovom edit box-u. Ovako zaokruena vrednost razmaka izmeu ipki se prikazuje u tekstu kote serije. Napomenuemo da se razmak izmeu ipki koji je unet direktno u edit box-u e= nee zaokruivati. Kada se selektuje konstantna serija u osnovi, pomeranjem postavljenih grip-ova mogu da joj se menjaju razliiti parametri (vidi poglavlje 4.1). Meutim, kada se check box Gripovanje geometrije pozicije postavi na ukljueno stanje, pri selektovanju serije program postavlja grip-ove samo na simbol ipke i njihovim pomeranjem se menja geometrija pozicije od koje je kreirana serija. Isti efekat bi se dobio i kada bi se pomou naredbe Postojea na crte postavila nova instanca date pozicije, a zatim joj se promenila geometrija pomeranjem gripova.
Gripovanje geometrije pozicije - iskljueno
Gripovanje geometrije pozicije - ukljueno
Znaenje parametara koji se prikazuju u dijalog box-u kada se selektuju nazivi Serija u podunom preseku i Serija u poprenom preseku, je isto kao i znaenje prethodno objanjenih parametara. Napomenuemo samo da je vrednost u edit box-u Razmak izmeu ipki zaokruiti na ista za sve tipove serija. Naime, promena ove vrednosti dok je selektovan jedan tip serija, e dovesti do njene promene i za ostale tipove serija.
341 Popreni presek
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv Popreni presek Kada je check box Kotirati i uzengije postavljen na ukljueno stanje, program e pri postavljanju ipki u poprenom preseku pomou naredbi Ceo presek i Vaenje preseka, automatski ui u proceduru kotiranja uzengije. U edit box-u Tolerancija za vaenje preseka, se u procentima od h zadaje tolerancija koju program koristi za korekciju poloaja preseenih ipki podune armature kod naredbe Vaenje preseka (vidi poglavlje 5.4). Kada se ipke podune armature nalaze unutar gabarita serije, za vrednost h program usvaja visinu segmenta uzengije koji one presecaju, a u sluaju da se preseene ipke podune armature nalaze van gabarita serije, program za vrednost h uzima visinu serije uzengija. Napomenuemo da se za visinu varijabilne serije usvaja visina uzengije koja je najblia zadatoj liniji preseka. Kada je check box Postavljanje simbola preseka ukljuen, program po zavretku postavljanja poprenog preseka na crte automatski ulazi u proceduru postavljanja simbola preseka (vidi poglavlje 5.4)
342 Mrea
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv Mrea Kada je check box Izdati upozorenje kada se napravi pozicija koja ve postoji postavljen na ukljueno stanje, program pri kreiranju nove pozicije mrea, pomou naredbi Pojedinano postavljanje i Serija mrea, vri njeno poreenje sa postojeim pozicijama. Ako kreirana pozicija ima iste podatke kao i neka od postojeih pozicija, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izborom potvrdnog odgovora, mrea se pridruuje postojeoj poziciji, dok se izborom negativnog odgovora kreira nova pozicija mrea, sa rednim brojem koji je zadat u dijalog boxu naredbe kojom je kreirana.
343 Mrea u poprenom preseku
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv Mrea u poprenom preseku Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Kota imaju isto znaenje kao i istoimeni parametri koji se prikazuju kada je selektovan naziv ipka, tako da ih ovde neemo ponovo objanjavati. Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box uz prihvatanje zadatih promena, to konkretno znai da e program u daljem radu potovati sve parametre zadate u okviru ove naredbe.
11.5
Podeavanje razmere crtea (RAZMERA)

Izborom naredbe Razmera, iz padajueg menija ArmCAD Podeavanja ili , otvara se dijalog box za definisanje razmere na crteu.
klikom mia na ikonu
Obzirom da se veliina tekstova u kotama ArmCAD-ovih entiteta zadaje u milimetrima na hartiji, potrebno je uneti i razmeru u kojoj e crte biti prenet na hartiju. Ova razmera se unosi u levom delu dijalog box-a, koji se zove Razmera, zadavanjem vrednosti u edit box sa tastature ili izborom iz zatvorene liste neke od programom definisanih razmera. Zadavanjem eljene razmere u kojoj e crte biti prenet na hartiju, program e prepraviti veliinu svih kota ArmCAD-ovih entiteta, tako da njihova veliina u crtakim jedinicama odgovara zadatoj veliini u milimetrima na hartiji. U desnom delu dijalog box-a, koji se zove AutoCAD-ova jedinica, se nalazi zatvorena lista iz koje se vri izbor jedinica duine (m,cm,mm,...) i edit box u koji se unosi vrednost koja
344 definie koliko e izabranih jedinica da predstavlja jedna AutoCAD-ova jedinica (ACU) na crteu. Na ovaj nain se uspostavlja veza izmeu bezdimenzionih crtakih AutoCAD-ovih jedinica i stvarnih duina ArmCAD-ovih entiteta. Svi AutoCAD-ovi entiteti (pa samim tim i ArmCAD-ovi) svoju geometriju pamte i izraavaju preko AutoCAD-ovih jedinica (ACU). To je bezdimenziona veliina i moe predstavljati bilo koju duinu. Sa druge strane, ArmCAD-ovi entiteti (ipke, serije, mree...) su konkretni objekti koji moraju imati stvarne dimenzije. Razmeru koju zadate na poetku rada moete da promenite u bilo kom trenutku pomou naredbe Razmera i to e uticati samo na iscrtavanje tekstova. Meutim, promenu podataka o fizikoj duini AutoCAD-ove jedinice u principu treba izbegavati u toku rada. Ukoliko na crteu postoje neki ArmCAD-ovi entiteti, njihove dimenzije u AutoCAD-ovim jedinicama nee biti promenjene jedino e se promeniti nain na koji se ACU jedinica pretvara u fiziku duinu. Primer: Ako je 1ACU=1cm i ako je na crteu nacrtana ipka duine 200 cm (onda je njena duina 200 ACU). Kada se u komandi razmera promeni da je 1ACU=1mm tada e ta ista ipka imati i dalje 200 ACU ali e tada njena fizika duina biti 200 mm. Iz ovoga se vidi da komanda moe biti destruktivna ukoliko se primenjuje kada crte ve sadri neke ArmCAD-ove entitete i da je zato bitno da pre poetka rada pravilno definiete fiziku duinu jedne AutoCAD-ove jedinice. Napomenuemo jo da e se dijalog box za definisanje razmere otvara automatski pri svakom otvaranju novog crtea ali se ovo ponaanje moe promeniti pomou naredbe Funkcionalnost. (videti poglavlje 11.4)
11.6
Definisanje naina prikaza ipki na crteu (IZGLED ENTITETA)
Kako se sve ipke na crteu standardno iscrtavaju tankim linijama koje predstavljaju njihove osovine, to se njihova debljina pri tampi odreuje pomou AutoCADove naredbe Plot, definisanjem debljine svih linija na crteu koje se prikazuju datom bojom. Na ovaj nain e sve pozicije armature na hartiji imati istu debljinu, bez obzira na njihov stvaran prenik. Pomou naredbe Izgled entiteta, imate mogunost da selektovane ipke prikaete na crteu sa njihovom realnom debljinom (debljinom koja odgovara njihovom preniku). Takoe, pomou ove naredbe moete da utiete na nain iscrtavanja prelomnih taaka ipki, kao i na nain prikazivanja serija u osnovi. Izborom naredbe Izgled entiteta, iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu , program e sa komandne linije zahtevati da selektujete sve entitete kojima elite da promenite nain prikaza na ekranu. Selektovanje objekata: Kako se pomou ove naredbe podaci mogu menjati i pojedinano i grupno, to e program nakon selektovanja prvog entiteta, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete entitet, sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj procedure selektovanja, nakon ega se otvara dijalog box sledeeg izgleda:
345
Izgled dijalog box-a za definisanje naina prikaza ipki na crteu Pomou check box-a Debljina linija, regulie se da li e selektovane pozicije armature na crteu biti prikazane u realnoj debljini ili ne, dok je uloga check box-a Zaobljenost da odredi da li e prelomne take na ipkama biti iscrtane otrim ivicama ili zaobljeno, prema pravilima za povijanje ipki koja vae za odabrani tekui propis. Check box Pun prikaz e biti aktivan samo kada je u selekciju ukljuena i serija u osnovi i pomou njega se regulie nain prikaza selektovane serije na crteu. Naime, njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, program e na zadatom rastojanju iscrtati simbole koji jasno ukazuju na poloaj svake od ipki unutar kreirane serije. Znai, ovaj check box ima isto znaenje kao i istoimeni check box u dijalog box-ovima za definisanje numerikih podataka serija u osnovi. Napomenuemo da se, bez obzira na pridruene podatke u ovom dijalog box-u, ipke u poprenom preseku uvek predstavljaju popunjenim krugovima, iji prenik odgovara preniku date pozicije armature. Iako ne utie na prikaz ipki u poprenom preseku na ekranu, ova naredba pri tampanju crtea ima isto dejstvo na ipke u poprenom preseku, kao i na sve ostale vrste armature. Naime, sva armatura za koju je check box Debljina linija postavljen na ukljueno stanje se tampa sa pravom debljinom ipki, bez obzira na podeavanja koja su zadata u okviru AutoCAD-ove naredbe Plot. Ovo emo pokazati na primeru jednog poprenog preseka:
Check box Debljina linija ukljuen
Check box Debljina linija iskljuen
Prvi crte je odtampan sa ukljuenim check box-om Debljina linija za sve ipke, dok je kod drugog crtea ovaj check box iskljuen. Podeavanja u okviru AutoCAD-ove naredbe Plot su ista za oba crtea. Aktiviranjem komadnog polja OK program e prepraviti crte tako da selektovane pozicije budu prikazane na nain kako je to zadato u ovom dijalog box-u.
346
12. IZVETAJ
Ova naredba slui za automatsko generisanje svih vrsta izvetaja, kako specifikacije i rekapitulacije ipki, tako i specifikacije, rekapitulacije i plana seenja mrea. Sadraj izvetaja odgovara trenutnom stanju na crteu. Istovremeno sa procesom generisanja, program prelazi u poseban reim rada koji e omoguiti pregled, podeavanje i tampanje izvetaja. Izvetaj se moe: tampati eksportovati u AutoCAD crte konvertovati u RTF (Rich Text Format - format kompatibilan sa mnogim tekst-procesorima).
, Nakon izbora naredbe Izvetaj, iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu program iitava trenutno stanje na crteu i automatski generie izvetaj za svu armaturu koja pripada tekuoj grupi oplata (vidi poglavlje 12.9). Umesto grafikog okruenja AutoCAD-a, sada se otvara prozor za rad sa generisanim izvetajem.
Izgled prozora za rad sa izvetajem U levom delu prozora, nalazi se razgranato stablo koje deli izvetaj na manje celine i istovremeno predstavlja sadraj izvetaja, a u desnom delu se prikazuje izgled trenutno aktivne stranice izvetaja, ba onako kako e izgledati na papiru posle tampanja. U dnu ekrana, na statusnoj liniji, ispisuje se informacija o nazivu trenutno prikazanog poglavlja izvetaja, rednom broju tekue strane i ukupnom broju strana izvetaja.
347
12.1
Sadraj izvetaja
Generisani izvetaj se sastoji od niza tabela, koje su na osnovu tipa armature podeljene u dve osnovne grupe: ipke i Mree. Organizacija ove podele je prikazana u stablu koje se nalazi u levom delu prozora za rad sa izvetajem.
Struktura izvetaja Za obinu armaturu je generisan niz izvetaja Specifikacija (za svaku poziciju oplate po jedan) i izvetaj Rekapitulacija. Ovi izvetaji su u stablu prikazani kao podnaslovi grane ipke. - Svaki izvetaj Specifikacija sadri detaljne podatke o upotrebljenim ipkama za datu poziciju oplate. Podaci su razvrstani po pozicijama ipke. - Izvetaj Rekapitulacija sadri zbirne podatke o upotrebljenim koliinama armature za tekuu grupu oplata. Podaci su razvrstani po prenicima i to za svaku vrstu armature posebno. Za mreastu armaturu je generisan niz izvetaja Specifikacija (za svaku poziciju oplate po jedan), izvetaj Rekapitulacija i niz izvetaja Plan seenja (za svaku poziciju oplate po jedan). Ovi izvetaji su u stablu prikazani kao podnaslovi grane Mree. - Svaki izvetaj Specifikacija sadri detaljne podatke o mreama upotrebljenim u datoj poziciji oplate. Podaci su razvrstani po pozicijama i dimenzijama mrea. - Izvetaj Rekapitulacija sadri zbirne podatke o svim mreama koje pripadaju tekuoj grupi oplata. Podaci su grupisani po tipovima mrea. (Tip mree je definisan oznakom i dimenzijama). - Svaki izvetaj Plan seenja sadri grafike eme seenja tabli mree. Program pronalazi optimalni plan seenja celih tabli da bi se dobio minimalan broj potrebnih tabli. Podrazumevani nivo uklapanja odnosi se na uklapanja pravougaonih paria table koji obuhvataju stvarnu geometriju datog pareta table. Podaci su grupisani prema pozicijama oplata i prema tipovima mrea.
348
Kao to je ve reeno, program automatski pri aktiviranju naredbe kreira sve izvetaje. Ako elite da se neki od izvetaja ne prikazuje, potrebno je da kliknete miem (desni klik) na stavku u stablu koja se odnosi na taj izvetaj, nakon ega e se otvoriti padajui meni sa naredbama Prikai i Sakrij.
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia Izborom naredbe Sakrij, selektovani izvetaj postaje nevidljiv, a njegov naziv u stablu se ispisuje sivom bojom. Naredba Prikai e biti dostupna samo kada se izabere prethodno sakriveni izvetaj i njenim aktiviranjem se dati izvetaj ponovo prikazuje. Na ovaj nain moe se menjati vidljivost i celim granama ipke ili Mree, kao i proizvoljnom broju zajedniki selektovanih izvetaja, tako to se nakon viestruke selekcije klikne miem (desni klik) unutar selektovane grupe. Viestruka selekcija izvetaja u stablu se vri po standardnim Windows pravilima: - Ako drite pritisnut taster Ctrl, bie selektovani svi izvetaji na koje kliknete miem, dok e klik mia na ve selektovani izvetaj dovesti do njegove deselektcije. - Ako drite pritisnut taster Shift, pored izvetaja na koje kliknete miem, bie selektovani i svi izvetaji u stablu koji se nalaze izmeu njih.
349
12.2
Pregled i kretanje kroz izvetaj
U desnom delu prozora za rad sa izvetajem uvek se prikazuje izgled trenutno aktivne stranice izvetaja, ba onako kako e izgledati na papiru posle tampanja. U dnu ekrana, na statusnoj liniji, ispisuje se informacija o nazivu trenutno prikazanog poglavlja izvetaja, rednom broju tekue strane i ukupnom broju strana izvetaja.
Polja predviena za ispis tekueg poglavlja i tekue strane izvetaja Tekue poglavlje izvetaja je u stablu uvek markirano posebnom bojom. Promena tekueg poglavlja se vri jednostavnim klikom mia preko njegovog naziva u stablu, nakon ega se, u desnom delu prozora, za trenutno aktivnu stranu izvetaja postavlja ona strana na kojoj poinje selektovano poglavlje.
350
Tekue poglavlje je Rekapitulacija u okviru grane ipka Na ovaj nain, tekue poglavlje u stablu je uvek usaglaeno sa prikazom tekue strane izvetaja, to omoguava lako pozicioniranje na eljeni deo dokumenta. Promena tekueg poglavlja, moe se vriti i pomou kursorskih strelica. Promena tekue strane izvetaja se moe vriti i sa tastature pomou tastera PgUp i PgDn, kao i izborom odgovarajuih ikona. Izborom ove ikone, se strana koja prethodi trenutno aktivnoj postavlja za tekuu Izborom ove ikone, se strana koja sledi trenutno aktivnu postavlja za tekuu U sluaju da dokument sadri veliki broj strana, za brzo postavljanje tekue strane, moe posluiti i scroll traka postavljena uz desnu ivicu ovog prozora. Podrazumevani nain prikazivanja stvarnog izgleda dokumenta je prikaz samo jedne strane. Meutim, ponekad moe biti od interesa da se istovremeno prikae vie strana izvetaja. Izborom ove ikone vri se prelazak na istovremeni prikaz vie stranica izvetaja na ekranu. Broj stranica koje e se istovremeno prikazivati vri se izborom iz zatvorene liste, koja se aktivira klikom mia na strelicu sa desne strane ikone. Programom je ogranieno da se istovremeno moe prikazati do 6 strana.
351
Istovremeni prikaz dve stranica izvetaja Izborom ove ikone vri se povratak na prikaz samo jedne tekue strane izvetaja Zumiranje je mogue izvriti okretanjem tokia mia ili pomou nekoliko posebnih komandi: CTRL+ levo dugme mia = Zum prozor. Dok je pritisnut taster CTRL klik na levo dugme mia e odabranu taku obeleiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba uveati, a sledei klik na levo dugme mia e odabranu taku protumaiti kao suprotni ugao pravougaone oblasti i uveanje e biti izvreno. CTRL+ srednje dugme mia = Zum sve. CTRL+ desno dugme mia = Zum prethodni. Pomeranje prikaza izgleda oplate se izvrava klikom na srednje dugme mia i pomeranjem istog.
Takoe, naredbe za zumiranje se mogu aktivirati i izborom odgovarajue ikone. - Zum sve - Zum prozor - Zum prethodni - Zum dinamiki - Zum pomeri
352
12.3
Formatiranje izvetaja
Program ArmCAD 2005 omoguava podeavanje velikog broja parametara vezanih za izgled i sadraj projektne dokumentacije koja se kreira, a u cilju to boljeg prilagoavanja razliitim propisima, potrebama i navikama korisnika. Sva podeavanja izgleda i sadraja izvetaja odvijaju se u dijalogu koji se otvara aktiviranjem komande Formatiranje izvetaja pomou ove ikone .
Izgled dijalog box-a za formatiranje izvetaja Ovaj dijalog box je zbog velike koliine podataka organizovan putem kartoteka.
353
12.3.1 Format hartije

U kartoteci Format hartije imate mogunost da definiete veliinu stranice dokumenta.
Izgled kartoteke Format hartije U zavisnosti od izlaznog ureaja za tampu koji imate, iz zatvorene liste odaberite jedan od ponuenih formata hartije. U sluaju da u listi nije ponuen eljeni format, postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Proizvoljni format, imaete mogunost da u edit box-ovima irina i Visina zadate potpuno prozivoljne dimenzije papira. Svakako da je uslov, da va izlazni ureaj za tampu podrava zadati format hartije.
Edit box-ovi za zadavanje prozivoljnih dimenzija hartije
354 Postvaljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, moete odabrati orijentaciju hartije: Uspravno ili Poloeno.
12.3.2 Margine
U okviru kartoteke Margine definie se neto povrina hartije za tampu.
Izgled kartoteke Margine U centralnom delu dijalog box-a, prikazan je odabrani format hartije, a sa etiri edit box-a, sa njegove gornje, donje, leve i desne strane imate mogunost da definiete odgovarajue margine. Vodite rauna pri zadavanju ovih vrednosti, obzirom da svaki izlazni ureaj ima ogranienje po pitanju neto povrine za tampu. U ovoj proceduri, program e dozvoliti zadavanje potpuno proizvoljne vrednosti, ali se zato pri tampi dokumenta moe desiti sluaj da drajver ne moe na tom delu ivinog prostora da izvri tampu. U ovakvim sluajevima, nakon zahteva za tampu, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Jedino ogranienje pri zadavanju margina e biti u edit box-u Dole, obzirom da se u futer-u svake hartije mora nai i potpis autora programa. Minimalna, programski ograniena vrednost, za donju marginu je 8 mm. U sluaju da svaka strana vaeg dokumenta treba da sadri i zaglavlje, tada je potrebno u edit box-u Visina zaglavlja, zadati njegovu dimenziju. Ako ne elite zaglavlje, tada u ovom edit box-u zadajte vrednost 0.
355
12.3.3 Zaglavlje
U okviru kartoteke Zaglavlje definie se izgled zaglavlja koje e biti odtampano u vrhu svake strane dokumenta.
Izgled kartoteke Zaglavlje Default izgled zaglavlja, koje se isporuuje uz program, predstavlja samo ugledni primer za postupak njegovog formiranja. U gornjem delu dijalog box-a se prikazuje trenutan izgled kreiranog zaglavlja. irina tablice zaglavlja je odreena irinom papira koja je umanjena za levu i desnu marginu, a visina zadatim podatkom u edit box-u Visina zaglavlja, u okviru kartoteke Margine. Tablica zaglavlja je podeljena na niz elija (pravougaonih oblasti), i klikom mia u okviru svake od njih, u donjem delu dijalog box-a se prikazuje sadraj trenutno aktivne elije.
U donjem delu dijalog box-a je prikazan sadraj trenutno aktivne elije namenjene prikazu naslova projekta
356 U svaku od elija se moe uneti potpuno proizvoljan sadraj. Postupak editovanja sadraja trenutno aktivne elije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i program WordPad. Izbor i veliina fonta se vri iz zatvorenih lista koje se nalaze iznad polja predvienog za editovanje sadraja trenutno aktivne elije.
Zatvorene liste za izbor vrste i veliine fonta Pomou sledee grupe ikona, utie sa na izgled i sadraj trenutno aktivne elije. Selektovani tekst se izbacuje iz elije i prebacuje u clipboard Selektovani tekst se prebacuje u clipboard bez izbacivanja iz elije Prethodno smeteni tekst u clipboard, ubacuje se u eliju, i to na mesto koje je odreeno trenutnim poloajem kursora Ukljueno stanje ove ikone odreuje zadebljani ispis selektovanog teksta Ukljueno stanje ove ikone odreuje zakoeni ispis selektovanog teksta Ukljueno stanje ove ikone odreuje podvueni ispis selektovanog teksta Izborom ove ikone otvara se padajua lista za izbor boje koja e biti pridruena selektovanom tekstu Ukljueno stanje ove selektovanog teksta Ukljueno stanje ove selektovanog teksta Ukljueno stanje ove selektovanog teksta ikone ikone ikone odreuje levo ravnanje ravnanje ravnanje
odreuje
centralno desno
odreuje
Izbor ove ikone, selektovani tekst oznaava kao stavku u listi niza podataka
357
Izborom ove ikone otvara se dijalog box za postavljanje okvira oko elije.
Izgled dijalog box-a za postavljanje okvira oko elije Postavljanjem na ukljueno stanje ponuenih prekidaa, na odgovarajuoj strani elije se postavlja linija okvira. Oznaka za ukljueno stanje je uvuen izgled ikone, pri emu se u centralnom delu ovog dijalog box-a, na odgovarajuoj strani postavlja linija okvira. Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Pridrui svima, imate mogunost da odabrane strane za postavljanje okvira, pridruite i svim ostalim elijama u zaglavlju. Za najee sluajeve u praksi, kada je potrebno postaviti okvir oko svih elija, sve ponuene prekidae u ovom dijalog box-u, postavite na ukljueno stanje, to e dovesti do eljenog efekta. Izborom ove ikone otvara se dijalog box za uitavanje slika sa diska raunara.
Izgled dijalog box-a za ubacivanje slika u eliju zaglavlja Izborom jedne od ponuenih opcija iz zatvoren liste Tip fajla, pored bitmapa, u eliju je mogue ubaciti i sadraj metafajlova (*.wmf i *.emf). Nakon selektovanja eljenog fajla, i aktiviranja komandnog polja OK, na poziciji kursora e se pojaviti sadraj uitane slike. U sluaju velikog formata slike, kliknite miem na nju, i pomou scrooll traka dovedite jedan od njenih okova u poloaj da se vidi u prostoru predvienom za prikaz elije.
358
Selektovanjem ubaene bit mape, u njenim uglovima i na sredinama svake od strana, postavljaju se simboli malog kvadrata pomou kojih se vri promena dimenzija slike. Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na mali kvadrat postavljen u uglu slike, i njegovim razvlaenjem ka unutra, dovedite veliinu slike na eljenu dimenziju.
Smanjena veliina uitane slike Izborom ove ikone, otvara se padajui meni za automatsko ubacivanje programski definsanih tekstova. Na raspolaganju su sledei tekstovi: #p #n #t #d Redni broj tekue strane Ukupan broj strana Trenutno vreme Tekui datum
359 Ubaeni programski definisani tekstovi, u eliji se oznaavaju simbolom # i odgovarajuim slovom. Da biste definisali raspored elija koji odgovara Vaem zaglavlju, potrebno je da prvo zadate eljeni format hartije, odredite margine i visinu zaglavlja. Pored toga potrebno je i da ponititite Default zaglavlje koje je isporueno kao ugledni primer. Klikom mia unutar bilo koje od elija, ona postaje trenutno aktivna, a u edit box-ovima irina i Visina, prikazuju se njene trenutne dimenzije.
Edit box-ovi za numeriko zadavnje dimenzija trenutno aktivne elije Kako zaglavlje ima ograninu, ranije zadatu dimenziju, to promena dimenzija jedne elije utie i na dimenzije ostalih elija. Usvojeno je da se promena dimenzija elija odvija sleva na desno, i odzgo na dole. Iz tog razloga, selektovanjem jedne od ivinih elija, odgovarajui edit box za numeriko podeavanje dimenzija elije bie neaktivan.
360
Za selektovanu gornju desnu eliju, nije mogue menjati irinu Da biste ponitili Default zaglavlje potrebno je da selektujete krajnju levu eliju i da joj za dimenzije zadate maksimalne mogue vrednosti. Ako ne znate koje su dimenzije maksimalne, dovoljno je da unesete vrednosti koje su sigurno vee od maksimalnih, a program e automatski odrediti maksimalne dimenzije elije.
Zadavanje maksimalnih dimenzija krajnjoj levoj eliji zaglavlja Na ovaj nain dobiete da se zaglavlje sastoji samo od jedne elije.
361
Izgled zaglavlja koje se sastoje samo od jedne elije Selektovanjem bitmape u donjem delu dijalog box-a, koji je predvien za editovanje sadraja trenutno aktivne elije, i pritiskom na taster Del, izbacite ovu bitmapu iz sadraja vaeg zaglavlja.
Potpuno prazan sadraj zaglavlja U donjem levom uglu svake od elija nalazi se mali uspravan pravougaonik, pomou koga se svaka od elija moe podeliti na dve nove, po vertikali. Mali poloeni pravougaonik u gornjem desnom uglu svake od elija, slui za podelu elija po horizontali. Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na jedan od ova dva mala pravougaonika, kursor menja oblik u odgovarajui oblik koji ujedno ukazuje i na smisao mogue akcije.
362
Pravougaonici za podelu elija na manje delove Operacija podele elija se odvija tako to se miem klikne na eljeni mali pravougaonik, i ne otputajui ga dovede u poloaj eljene vertikalne, odnosno horizontalne podele.
Razvlaenjem gornjeg desnog pravougaonika na dole, dobijena je nova elija I na novododatoj eliji, u donjem levom i gornjem desnom uglu, nalaze se mali prvougaonici za njenu eventualnu podelu na manje delove. U gornjem delu zaglavlja dodaemo jo jednu eliju.
363
Razvlaenjem donjeg levog pravougaonika gornje elije u desno, dobijena je nova elija Ovaj postupak je potrebno ponavljati, sve dok ne dobijete eljeni broj i raspored elija. Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na sredinu jednu od unutanijh strana elije, omoguena je naknadna promena dimenzija date elije.
Unutranje strane elija koje se mogu razvlaiti Kako se razvlaenjem pomou mia ne moe odrediti tana dimenzija elije, eljene dimenzije moete zadati u edit box-ovima irina i Visina. Kada ste podesili poloaj i broj elija u zaglavlju, preostalo je jo da u svakoj od njih zadate i odgovarajui sadraj, na nain kako je to ranije opisano.
364
12.3.4 Tekst
U okviru kartoteke Tekst, imate mogunost da definiete sve podatke o vrsti, boji i veliini tekstova koji se ispisuju na hartiji.
Izgled kartoteke Tekst U delu dijaloga tampanje, nalaze se parametri pomou kojih se definie izgled izvetaja pri tampanju i konverziji u RTF format. Prikazani parametri imaju sledee znaenje: Tekst u tabeli odnosi se na sve tekstove u svim izvetajima. Mogue je izabrati font, visinu, zadebljanost, zakoenost, podvuenost i boju teksta. Tekst na crteima odnosi se na tekstove koji se nalaze na crteima oblika ipke i plana seenja mrea. Takoe, za ove crtee mogue je definisati i boje i debljine linija svih elemenata: ipka, Kota, Cela mrea i Seena mrea.
U delu dijaloga AutoCAD crte mogu se definisati prethodno opisani parametri za izvetaj koji se eksportuje na AutoCAD-ov crte. Veliine tekstova se preraunavaju prema tekuoj razmeri crtea (vidi poglavlje 11.5). Boje tekstova i linija je mogue izabrati iz skupa AutoCAD-ovih predefinisanih boja. U edit box-u Broj prve stranice se zadaje broj od koga program poinje numeraciju izvetaja. Ovo je veoma korisna opcija, obzirom da se izvetaj o potrebnoj armaturi nikada ne nalazi na poetku projektne dokumentacije.
365
Edit box u kome se zadaje broj prve stranice izvetaja
12.3.5 ipke - specifikacija

U okviru kartoteke ipke - specifikacija mogue je definisati sve parametre vezane za istoimeni izvetaj (tabelu).
Izgled kartoteke ipke - specifikacija U edit box-u Naziv tabele, omogueno je zadavanje naslova koji e se ispisivati na poetku svake tabele. Poloaj teksta naslova (u horizontalnom pravcu) mogue je podesiti izborom jednog od tri naina ravnanja (levo, centar, desno).
366
Edit box za zadavanje naziva tabele i komandna polja za njegovo ravnanje U gornjem levom delu dijaloga nalazi se lista koja odreuje redosled i sadraj kolona koje ine ovaj izvetaj.
Lista koja odreuje redosled i sadraj kolona izvetaja Ispod liste nalaze se komandna polja Brii i Dodaj kojim je mogue brisati ili dodavati kolone i komandna polja Gore i Dole kojim je mogue promeniti redosled kolona u izvetaju.
367
Pomou komandnog polja Dodaj, u listu je ubaena nova kolona Sadraj svake kolone moe se podesiti izborom iz zatvorene liste koja se otvara klikom mia na strelicu sa desne strane date kolone.
Sadraj zatvorene liste za izbor sadraja kolone Za svaku kolonu izvetaja mogue je definisati: tekst koji e se ispisivati u zaglavlju irinu kolone podatke specifine za tu kolonu.
368 U edit box-u Naziv kolone, unosi se tekst koji e se ispisivati u zaglavlju izabrane kolone. Omogueno je definisanje dva reda teksta. Zadavanje ravnanja (desno, gore, levo) se izvodi kao to je ve opisano za edit box Naziv tabele. Desno od polja za unos teksta nalazi se , ijim se aktiviranjem otvara padajui meni. Stavka u meniju %%c komandno polje oznaka za fi omoguava da se u tekstu pojavi specijalni znak .
Deo dijalog box-a za definisanje naziva kolone U edit box-u irina kolone unosi se podatak o zahtevanoj irini kolone. Kolona moe imati i nepoznatu irinu. U tom sluaju se njena irina odreuje tako da odgovara slobodnoj irini na hartiji koja preostaje nakon oduzimanja irina kolona sa poznatom irinom. Ukoliko vie kolona ima nepoznatu irinu, slobodna irina hartije e biti ravnomerno rasporeena na svaku od njih. Da li e neka kolona biti sa nepoznatom irinom odreuje se sa check box-om Nepoznata.
Deo dijalog box-a za definisanje irine kolone
369 Check box Prikazuje se ispred rekapitulacije se koristi za definisanje redosleda izvetaja. Kada je ovaj check box ukljuen izvetaj specifikacije ipki se prikazuje pre izvetaja rekapitulacije i obrnuto.
Check box za definisanje redosleda izvetaja U donjem delu dijaloga prikazan je izgled tabele koji odgovara trenutnom stanju parametara. Ovaj izvetaj moe da se kreira kao kombinacija sledeih kolona: Redni broj pozicije - ispisuje redni broj pozicije ipke. Izgled ipke iscrtava crte geometrije ipke sa iskotiranim duinama segmenata. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz duine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Zaobljenost za definisanje naina iscrtavanja prelomnih taaka na ipkama otrim ivicama ili zaobljeno, prema pravilima za povijanje ipki koja vae za odabrani tekui propis.
370
Check box Zaobljenost Prenik ipke ispisuje podatak o preniku ipke. (Zapravo, ovde se ispisuje naziv koji je definisan u propisima za ipku odreenog prenika - vidi poglavlje 11.3. S obzirom da se u skoro svim propisima naziv ipke i prenik ipke poklapaju zadran je termin Prenik ipke) Prenik ipke jedne vrste armature u ovoj koloni bie ispisan podatak o preniku ipke ali samo ako vrsta armature pozicije ipke odgovara vrstama armature navedenim u edit box-u , ijim se Filter armature. Desno od edit box-a za unos filtera nalazi se komandno polje aktiviranjem otvara padajui meni iz koga se moe izabrati neka od vrsta armature. Mogue je praviti i viestruki uslov stavljanjem znaka + izmeu imena vrsta armature. U sluaju da uslov o vrsti armature nije ispunjen polje u tabeli e ostati prazno. Napomena: Ukoliko se ovaj tip kolone koristi, obino se koristi u paru sa meusobno disjunktnim uslovima. Time se dobija ispis prenika ipki za sve pozicije ali u odgovarajuim kolonama. Duina ipke duina jedne ipke. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz duine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Napomena:Ukoliko je pozicija ipke varijabilna, ispisae se dve vrednosti minimalna i maksimalna duina ipke u poziciji. Broj komada ukupan broj komada ipki u poziciji. Specifini podatak za ovu kolonu je: Faktor oplate kada je ovaj check box iskljuen prikazuje se ukupan broj komada ipki date pozicije, a kada je ukljuen broj komada ipki je prikazan u formatu zadata koliina za datu oplatu (vidi poglavlje 2.1) x zadati broj ipki date pozicije.
371 Ukupna duina pozicije zbir duina svih ipki u celoj poziciji. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz duine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Vrsta armature naziv definisan u propisu za vrstu armature od koje je napravljena pozicija ipke Oznaka tipske ipke ispis imena odgovarajue ipke iz biblioteke tipskih ipki (geometrija ipke odgovara geometriji tipske ipke) Komentar prazno polje, proizvoljne namene. Jedinina teina podatak o teini ipke jedinine duine. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz jedinine teine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Teina ipke podatak o teini jedne ipke date pozicije. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz teine ipke Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje Teina pozicije - podatak o teini svih ipke date pozicije koje idu u specifikaciju. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz teine ipki Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje
372
12.3.6 ipke - rekapitulacija

U okviru kartoteke ipke - rekapitulacija mogue je definisati sve parametre vezane za istoimeni izvetaj.
Izgled kartoteke ipke - rekapitulacija Podaci vezani za Naziv tabele kao i za opte podatke svih kolona (Naziv kolone i irina kolone) potpuno su isti kao i u prethodno opisanoj kartoteci. Izvetaj je grupisan prema vrstama armature. Unutar izvetaja o svakoj vrsti armature podaci su grupisani po prenicima armature. Mogue je dodatno podeavanje naina grupisanja i to: ukoliko se eli da prikaz rekapitulacije prikazuje tablicu sa svim prenicima ipki treba postaviti check box Svi prenici na ukljueno. Inae, prikazivae se tablica samo sa upotrebljenim prenicima ipki. ukoliko se eli poseban izvetaj za prave a poseban za povijene ipke check box Posebno prave i povijene trebe postaviti na ukljueno. ukoliko se eli poseban izvetaj za ipke iji je prenik manji ili jednak nekom preniku, a poseban za ipke veeg prenika, treba postaviti check box Razdvojeno do na ukljueno a u edit box-u = definisati granini prenik ipke.
Ovaj izvetaj moe da se kreira kao kombinacija sledeih kolona: Prenik ipke ispisuje podatak o preniku ipke. (Zapravo, ovde se ispisuje naziv koji je definisan u propisima za ipku odreenog prenika videti poglavlje 11.3. S obzirom da se u skoro svim propisima naziv ipke i prenik ipke poklapaju zadran je termin Prenik ipke) Ukupna duina ukupna duina ipki iz pozicija odgovarajueg prenika i vrste armature. Specificni podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz duine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje.
373 Jedinina teina teina ipke jedinine duine. Specificni podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz jedinine teine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Ukupna teina ukupna teina svih ipki iz pozicija odgovarajuceg prenika i vrste armature. Specificni podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz teine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Napomena: specifino za ovu kolonu je da se na kraju svake celine prikazuje zbir cele kolone. U edit box-u Tekst zbira moe se definisati proizvoljan tekst koji e se prikazivati pored zbira. Komentar - prazno polje, proizvoljne namene.
12.3.7 Podupirai
U okviru kartoteke Podupirai mogue je definisati sve parametre vezane za tablicu proizvoljnog oblika i sadraja. Tablica je sastavni deo izvetaja rekapitulacije za ipke. Definisanje i prikazivanje ove tablice je opciono.
Izgled kartoteke Podupirai Check box Ulazi u izvetaj odreuje da li e se ova tabela prikazivati. U edit box-u Naziv tabele moe se postaviti proizvoljan tekst koji e se ispisivati kao naslov, iznad tabele. Poloaj teksta (u horizontalnom pravcu) mogue je podesiti izborom jednog od tri naina ravnanja (levo, centar, desno).
Tabela moe imati proizvoljan broj redova i kolona. Za rad sa kolonama tabele slue komandna polja u grupi Kolone tabele:
374 Dodaj dodaje novu kolonu u tabelu na kraj. Sadraj novododate kolone e biti iskopiran iz do tada aktivne kolone Brii brie aktivnu kolonu Levo pomera aktivnu kolonu ulevo Desno pomera aktivnu kolonu udesno Grupa parametara irina kolone slui za definisanje irine aktivne kolone. Kolona moe imati tano zadatu irinu ili moe imati nepoznatu irinu, pri emu se njena irina proraunava tako da odgovara slobodnom prostoru na stranici. To se postie ukljuivanjem check box-a Nepoznata. Za rad sa redovima tebele slue komandna polja u grupi Redovi tabele: Dodaj dodaje novi red tabele na kraj. Sadraj novododatog reda bie iskopiran iz do tada aktivnog reda. Brii brie aktivan red Gore pomera aktivan red nagore. Dole pomera aktivan red nadole. Neki od redova sa vrha tabele mogu dobiti poseban status zaglavlje tabele. Broj redova sa vrha tabele koji e biti proglaen za zaglavlje moe se uneti u edit box-u Broj redova u zaglavlju. Redovi koji imaju status zaglavlja su obeleeni na poseban nain. Razlog za uvoenje zaglavlja je u razdvajanju elija iji se sadraj retko menja (zaglavlje) od preostalog dela tabele. Pri aktiviranju komandnog polja Snimi, koje se nalazi u delu dijalog box-a Baza podupiraa, pojavljuje se dijalog u kome treba uneti naziv pod kojim e se trenutno prikazana tabela snimiti.
Nain snimanja tabele u bazu podupiraa moe se podeavati u grupi parametara Snimanje. Ukoliko je izabrana opcija Snimi celu tabelu, bie snimljena tabela (sa svim redovima i kolonama) a zajedno sa njom i sadraj svih elija. Ukoliko je izabrana opcija Snimi samo zaglavlje, bie snimljena tabela (sa svim redovima i kolonama) a zajedno sa njom sadraj elija iz zaglavlja. Ostale elije e biti snimljene kao prazne. Iz zatvorene liste je mogue postaviti za aktivnu neku od prethodno snimljenih tabela. Takoe, aktiviranjem komandnog polja Brii, brie se tablica sa imenom prikazanim u zatvorenoj listi. Sadraj svake elije tabele je mogue popuniti proizvoljnim tekstom. Ravnanje teksta u svakoj eliji je mogue podesiti preko odgovarajuih komandnih polja u delu dijalog box-a Ravnanje kolone.
375
12.3.8 Mree - specifikacija

U okviru kartoteke Mree - specifikacija mogue je podesiti sve parametre vezane za istoimeni izvetaj.
Izgled kartoteke Mree - specifikacija Ovaj izvetaj moe da se kreira kao kombinacija sledeih kolona: Pozicija oznaka pozicije. Za seene mree prikazuje i indeks seenja - jedinstveni broj dodeljen na osnovu dimenzija seene table. Oznaka mree oznaka (naziv) mree irina B dimenzije mree u B pravcu. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz duine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Visina L dimenzije mree u L pravcu. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz duine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Broj komada broj komada mree. Specifini podatak za ovu kolonu je: Faktor oplate kada je ovaj check box iskljuen prikazuje se ukupan broj komada mrea date pozicije, a kada je ukljuen broj komada mrea je prikazan u formatu zadata koliina za datu oplatu (vidi poglavlje 2.1) x zadati broj mrea date pozicije. Jedinina teina teina mree jedinine povrine. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz jedinine teine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje.
376 Ukupna teina ukupna teina mrea. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz teine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Napomena: speifino za ovu kolonu je da se na kraju svake celine prikazuje zbir cele kolone. U edit box-u Tekst zbira moe se definisati proizvoljan tekst, koji e se prikazivati pored zbira. Komentar - prazno polje, proizvoljne namene.
12.3.9 Mree - rekapitulacija

U okviru kartoteke Mree - rekapitulacija mogue je podesiti sve parametre vezane za istoimeni izvetaj.
Izgled kartoteke Mree - rekapitulacija Ovaj izvetaj moe da se kreira kao kombinacija sledeih kolona: Oznaka mree oznaka (naziv) mree irina B dimenzije mree u B pravcu. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz duine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Visina L dimenzije mree u L pravcu. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz duine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Broj komada broj komada mree
377 Jedinina teina teina mree jedinine povrine. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za jedininu teinu Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Ukupna teina ukupna teina mrea. Specifini podaci za ovu kolonu su: Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz teine Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje. Napomena: specifino za ovu kolonu je da se na kraju svake celine prikazuje zbir cele kolone. U edit box-u Tekst zbira moe se definisati proizvoljan tekst, koji e se prikazivati pored zbira. Komentar - prazno polje, proizvoljne namene.
12.3.10 Mree - plan seenja

U okviru kartoteke Mree - plan seenja mogue je podesiti sve parametre vezane za istoimeni izvetaj.
Izgled kartoteke Mree - plan seenja Naziv tabele - ima istu funkciju kao i istoimeni edit box iz ranije opisanih kartoteka. Broj kolona - odreuje koliki broj slika e biti smeten u jednom redu. Od ovog podatka e zavisiti veliine slika. Jedinice mera - odreuje jedinicu mere koja e se koristiti pri ispisu dimenzija na crteima Broj decimala - odreuje maksimalni broj decimala sa kojima e se ispisivati dimenzije
378
12.3.11 Snimanje podataka o formatiranju izvetaja

Da bi svi podaci iz ovog dijaloga mogli da se koriste i na drugim crteima, potrebno ih je snimiti u bazu. Izborom komandnog polja Snimi, koje se nalazi u donjem delu dijaloga, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Sada je u edit box potrebno zadati tekstualni opis koji e asocirati na definisane podatke o formatiranju izvetaja. U sluaju da ste zadali ime koje ve postoji, program e izdati odgovarajuu poruku.
Potvrdan odgovor e dovesti do gubitka stanja parametara koji su prethodno bili pridrueni odabranom imenu, dok e negativan odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja. Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a, predviena je za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija. Napomena: Ako menjate stanje parametara u dijalog box-u ove naredbe, a ne sprovedete prethodno opisanu akciju snimanja podataka u konfiguracionu datoteku, po izlasku iz dijalog box-a aktiviranjem komandnog polja OK, program e ipak potovati postavljene parametre. tavie, postavljeni parametri e se u trenutku snimanja crtea snimiti zajedno sa njim i time e se obezbediti da izvetaj bude formatiran na isti nain i prilikom sledeeg otvaranja crtea. Pomou komandnog polja Brii se vri brisanje konfiguracije koja je postavljena za tekuu. Znai, konfiguraciju koju elite trajno da uklonite iz konfiguracione datoteke, prvo morate da postavite za tekuu a zatim da aktivirate komandno polje Brii. Poto je ova naredba destruktivna, program e zatraiti potvrdu ove akcije i tek nakon potvrdnog odgovora obrisae selektovanu konfiguraciju.
379
12.4
tampanje izvetaja
Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za unos parametara koji e regulisati nain tampe izvetaja.
Izgled dijalog box-a za tampanje dokumnta U delu dijalog box-a Print range, definie se da li e te da tampate ceo dokument ili samo pojedine njegove strane. Postavljenjem prekidaa All na ukljueno stanje, od programa se zahteva tampanje celog dokumenta, dok se postavljanjem prekidaa Pages na ukljueno stanje, u edit box-ovima sa njegove desne strane moe zadati redni broj poetne i krajnje strane koje odreuju deo dokumenta koji treba odtampati. U edit box-u Number of copies imate mogunost da zadate broj kopija za tampu, a postavljanjem check box-a Print to file na ukljueno stanje, imate mogunost da umesto direktnog izlaza na tampa, kreirate datoteku koja se moe odtampati i van okruenja programa. Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proces tampe. Napomenuemo da pri tampanju izvetaja program potuje sve parametre koji su zadati u kartoteci Tekst, u delu dijalog box-a tampanje (vidi poglavlje 12.3.4).
380
12.5
Eksport u RTF
Izborom naredbe Eksport u RTF, imate mogunost da ceo izvetaj prebacite u *.rtf format, koji je itljiv za gotovo sve Windows tekst procesore, kakav je i Word. Njenim aktiviranjem, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Eksport u RTF U edit box-u Datoteka se zadaje mesto na disku na kome elite da snimite *.rtf datoteku koju kreirate, kao i ime same datoteke. Pored zadavanja ovih podataka direktno u edit box-u, imate mogunost da aktiviranjem komandnog polja Izbor... otvorite standardni Windows-ov dijalog box za snimanje datoteka.
Komandno polje Izbor...
Izgled dijalog box-a za snimanje datoteka Nakon aktiviranja komandnog polja Snimi, program e zatvoriti tekui dijalog box, a podatke zadate u okviru njega e prikazati u edit box-u Datoteka osnovnog dijalog box-a ove naredbe.
Zadati podaci su prikazani u edit box-u Datoteka
381 Proces eksporta zapoinje aktiviranjem komandnog polja OK, a duina njegovog trajanja zavisi iskljuivo od veliine izvetaja. Kasnijim uitavanjem u Word, ili pak neki drugi tekst procesor, moi ete potpuno slobodno da editujete sadraj eksportovanog izvetaja. Ova naredba ima primenu i kada elite da projektnu dokumentaciju aljete svojim poslovnim partnerima u digitalnom obliku. Napomena: Kako ne postoje tehnike mogunosti da se sadraj zaglavlja konvertuje u odgovarajue tekstove i tabele, to se zaglavlje eksportuje kao slika (meta file). Negativna posledica ovoga je nemogunost auriranja eventualno postavljenog brojaa strana u ArmCAD-ovom zaglavlju. U takvim sluajevima je bolje da izgled tipskog zaglavlja kreirate u samom Word-u, a da zaglavlje iskljuite iz ArmCAD-ovog izvetaja. Postoji jo jedno reenje, a to je da u okviru ArmCAD-ovog zaglavlja ne ubacujete broja strana ve da to uradite u Word-u. Napomena: Vodite rauna da zadate margine u ArmCAD-u budu usaglaene sa maksimalnom povrinom tampe koja je omoguena u Word-u, ili pak nekom drugom teskt procesoru, u koji ete kasnije uitavati eksportovani RTF fajl. Naime, Word, pogotovu starije verzije, ne moe da tampa na celoj povrini hartije koja je definisana drajverom datog tampaa, kao to moe ArmCAD. Iz tog razloga, moe Vam se desiti da kreirani RTF fajl, kada se tampa iz Word-a, nema odtampane sve delove dokumenta po ivicima strane.
12.6
Eksport na crte
Pomou naredbe Eksport na crte, imate mogunost da sve tablice kreirane u izvetaju postavite na sam ArmCAD-ov crte. Naime, izborom ove naredbe program izlazi na crte i zahteva da za svaku od kreiranih tablica zadate referentnu taku, odnosno taku koja e odrediti poloaj gornjeg levog ugla date tablice na crteu.
ipke - specifikacija: Nakon zadavanja referentne take, program datu tablicu postavlja na crte, a pri njenom kreiranju potuje sve parametre koji su zadati u kartoteci Tekst, u delu dijalog box-a AutoCAD crte (vidi poglavlje 12.3.4).
12.7
Povratak u prozor za crtanje

Aktiviranjem ove naredbe, vri se povratak u prozor za crtanje.
382
12.8
Zbirna rekapitulacija
Pomou naredbe Zbirna rekapitulacija imate mogunost da uradite rekapitulaciju armature za vie proizvoljno selektovanih ArmCAD-ovih datoteka. Ova naredba se najee primenjuje kada elite da saznate potrebnu koliinu armature za ceo objekat koji je uraen na vie crtea. Naime, izborom naredbe Zbirna rekapitulacija iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu izgleda: , otvara se dijalog box sledeeg
Dijalog box za izradu zbirne rekapitulacije Aktiviranjem komandnog polja Dodaj otvara se dijalog box za selektovanje ArmCAD-ovih datoteka za koje elite da kreirate jedinstvenu rekapitulaciju armature.
Dijalog box za selektovanje datoteka U ovoj proceduri omogueno je kako pojedinano tako i grupno selektovanje svih eljenih datoteka. Izborom komandnog polja Uitaj tekui dijalog box se zatvara, a u osnovnom dijalog box-u naredbe se prikazuju sve selektovane datoteke.
383
Lista datoteka koje su selektovane za izradu zbirne rekapitulacije Svako polje u listi datoteka sadri i zatvorenu listu koja se otvara klikom mia na strelicu sa desne strane. Ova zatvorena lista sadri nazive datoteke koje su prethodno koriene u naredbi Zbirna rekapitulacija, kao i njihovu lokaciju na disku, tako da ih veoma jednostavno moete ponovo selektovati za izradu rekapitulacije.
Zatvorena lista za selektovanje ranije korienih datoteka Pri aktiviranju naredbe Zbirna rekapitulacija, sadraj liste u dijalog box-u e biti onakav kakav je bio prilikom poslednjeg izlaska iz njega. Ukoliko su neke datoteke iz liste prestale da postoje (obrisane, preimenovane ili premetene) i dalje e se nalaziti u listi ali e biti zasivljene i obeleene kao neispravne, a pri izradi rekapitulacije bie ignorisane.
384
Neispravne datoteke u listi Ako elite da uklonite neku datoteku iz liste, potrebno je da je prvo selektujete a zatim da aktivirate komandno polje Brii. Aktiviranjem komandnog polja OK, program e izvriti generisanje zbirne rekapitulacije za datoteke koje se nalaze u listi i automatski e prikazati izvetaj.
Generisani izvetaj zbirne rekapitulacije
385
12.9
Grupisanje oplata
esto se deava da se na jednom crteu nae vie pozicija oplata, a da je potrebno kreirati izvetaj samo za neke od njih. Pomou naredbe Grupisanje oplata imate mogunost da grupiete pozicije oplata, a zatim da izborom jedne grupe odredite koje e oplate ii u specifikaciju. Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu dijalog box sledeeg izgleda: , otvara se
Izgled dijalog box-a za grupisanje oplata U centralnom delu dijalog box-a se prikazuje lista svih pozicija oplata koje se nalaze u sastavu crtea. Za svaku poziciju oplate u koloni Grupa se prikazuje ime grupe kojoj data oplata pripada (po default-u su sve pozicije oplata pridruene grupi <sve oplate>). Da biste poziciju oplate pridruili nekoj grupi, potrebno je da u edit box-u zadate ime eljene grupe oplata.
Zadavanje imena grupe oplata Ukoliko zadato ime ne postoji program e kreirati novu grupu oplata. Poziciju oplata moete pridruiti nekoj grupi na jo jedan nain. Naime, klikom mia preko strelicu koja se nalazi na desnom kraju edit box-a, otvara se lista iz koje moete izabrati neku od postojeih grupa oplata.
386
Lista za izbor grupe oplata Iz zatvorene liste koja se nalazi u delu dijalog box-a Tekua grupa oplata se vri izbor grupe oplata za koju e se kreirati izvetaj.
Zavorena lista za izbor tekue grupe oplata Pomou komandnog polja Brii se tekua grupa oplata uklanja sa crtea, a sve pozicije oplata koje su joj pripadale se automatski pridruuju default grupi <sve oplate>. Napomenuemo da program automatski iz liste uklanja grupu kojoj nije pridruena ni jedna oplata. Nakon izbora komandnog polja OK program zatvara dijalog box uz prihvatanje svih unetih promena. Pri sledeem aktiviranju naredbe Izvetaj (vidi poglavlje 12) generisae se izvetaj samo za oplate koje pripadaju grupi koja je pomou ove naredbe postavljena za tekuu.
387
13. IMPORT ARMATURE

Naroita pogodnost za korisnike programa ArmCAD 2005 je mogunost uitavanja eksportovanih datoteka, sa podacima o usvojenoj armaturi i oplatama, iz Radimpex-ovog programa za statiki proraun Tower 5. Naime, usvojenu armaturu u ovom programu, ArmCAD 2005 je u stanju da sam pozicionira i kreira kako planove oplate, tako i prave detalje armiranja. Eventualnim malim izmenama na uitanim crteima, na najbri mogui nain se kreiraju definitivni izvoaki projekti. U svakom sluaju, program ne pretenduje da u 100% sluajeva rei sve mogue probleme, obzirom da u ovom delu projektovanja konstrukcija ne postoje apsolutno jasna pravila. Pored toga, postoje i razlike izmeu matematikog (uproenog) modela sa kojim vrimo statiki proraun i gotovog izvoakog projekta. No, ako program pri importu armature uspeno rei i 70-80% problema, smatraemo da je uloga ovog njegovog dela potpuno opravdana. Program Tower 5 moe eksportovati usvojenu armaturu i u program ArmCAD 2000 i u program ArmCAD 2005. Iz tog razloga se u dijalog box-u Funkcionalnost nalazi odeljak Eksport u ArmCAD, u kome se vri izbor programa za koji e se formirati datoteka sa podacima o usvojenoj armaturi.
Izgled dijalog box-a u kome se vri izbor programa za koji se kreira datoteka sa podacima o usvojenoj armaturi U okviru programa Tower 5, mogue je eksportovati usvojenu armaturu i u gredama i u ploama. Postoje dva naina za eksport armature u gredama. Jedan nain je takozvani osnova- nain, kod koga se eksportuje niz povezanih greda. U programu ArmCAD te grede se prikazuju kao jedna kontinualna pravolinijska greda prikazana u pogledu zarotiranom za 90 stepeni u odnosu na pogled u kome je izvren eksport (eventualne lune grede prikazae se u razvijenom obliku). Drugi nain je takozvani ramovi nain kod koga se mogu eksportovati proizvoljno izabrane grede iz jedne 2D grupe - rama, nivoa ili kosog pogleda. U programu ArmCAD armatura tih greda bie prikazana u istom pogledu u kome je eksportovana. Isto vai i za oplatu. Jedina razlika izmeu ova dva naina eksporta armature je u vrsti prikaza, odnosno u smeru gledanja koji se eli postii u ArmCAD-u. S obzirom da se oblikovanje armature vri nezavisno od vrste pogleda, u pravom 3D prostoru, sa pravim 3D gredama i ploama, oblik ipki u jednoj gredi/stubu bie uvek isti bez obzira na nain eksporta. Ovo je naroito vano za stubove koji se slobodno mogu eksportovati iz bilo kog rama i uvek e imati jedinstvenu armaturu.
388 Program pri eksportu armature ne vodi rauna o duini ipki obzirom na uslove transporta, te u sluaju da imate potrebu da ograniite duinu ipki koristite raspoloive alate koji su ve ugraeni u program ArmCAD 2005. Prenos podataka izmeu programa Tower 5 i programa ArmCAD 2005 ostvaruje se pomou datoteka u kojima se snimaju podaci o usvojenoj armaturi i oplatama. U okviru programa ArmCAD 2005 postoji naredba Import armature koja slui za ubacivanje sadraja ovako eksportovanih datoteka u tekui crte. Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD ili ili klikom mia na ikonu , otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za import armature Sada je potrebno da selektujete neku od ranije eksportovanih datoteka i aktivirate komandno polje Uitaj (u dnu dijalog box-a se za trenutno selektovanu datoteku ispisuje i tekstualni komentar, ako joj je pridruen pri eksportu iz programa Tower 5).
Komentar koji je pridruen selektovanoj datoteci Po zatvaranju ovog dijalog box-a, aktiviranjem komandnog polja Uitaj, otvorie se novi dijalog box u kome se mogu definisati neki dodatni parametri i opcije. Nakon toga, program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj bloka, a u drag modu e iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom gabaritu. Klik mia na eljeno mesto na crteu odredie donji levi ugao bloka, i ubrzo ete na crteu dobiti plan oplate i plan usvojene armature. Eksportovana armatura bie formirana u skladu sa trenutno aktivnim propisom u programu AutoCAD 2005 (propis koji je korien u programu Tower 5 prilikom dimenzionisanja, kao i podaci o vrsti elika i prenicima armature, bie korieni kao podaci na osnovu kojih e se u
389 okviru trenutno aktivnog propisa u programu ArmCAD 2005 traiti najsliniji i najpogodniji podaci za preslikavanje). Bez obzira da li je u insertovanoj datoteci eksportovana usvojena armatura u ploi ili gredi, program uvek otvara novu poziciju oplate u koju smeta sve pozicije usvojene armature i dodeljuje joj programski zadato ime Export. U sluaju da se u listi pozicija oplate ve nalazi pozicija oplate sa istim nazivom, tada program za novo otvorenu poziciju oplate uz programski odabrano ime dodaje i indeks (1), (2), itd. Uitane entitete program smeta na Layer-e sa programski usvojenim nazivima: A4_OP - Layer rezervisan za smetanje kreirane oplate A4_GR - Layer rezervisan za smetanje usvojene armature u gredama A4_DZ - Layer rezervisan za smetanje usvojene armature u donjoj zoni ploe A4_GZ - Layer rezervisan za smetanje usvojene armature u gornjoj zoni ploe Insertovana usvojena armatura u ploama, bez obzira da li se radi o obinoj ili mreastoj armaturi, moe se smatrati za gotov crte, dok je za insertovanu armaturu u gredama potrebno jo iskotirati postavljenu armaturu i kreirati odgovarajue poprene preseke. Pomou raspoloivih ArmCAD-ovih naredbi Kota i Vaenje preseka to svakako nee biti veliki posao. Jedan od neophodnih podataka za pravilno oblikovanje armature je duina sidrenja. Program ArmCAD 2005 doputa definisanje proizvoljnog broja tablica sa duinama sidrenja koje odgovaraju odreenim vrstama betona, vrsti armature i uslovima adhezije. Iz tog razloga, prilikom importa armature potrebno je odluiti se za tip sidrenja. Upotrebljene oznake imaju sledee znaenje: ls1 duina sidrenja zategnute armature ls2 - duina sidrenja pritisnute armature U daljem tekstu, detaljno emo objasniti nain eksportovanja i oblikovanja usvojene armature u ploama i gredama.
13.1 Eksport usvojene armature u ploama iz programa Tower 5

Pre nego to objasnimo samu proceduru eksportovanja usvojene armature u ploama, objasniemo neka osnovna pravila kojih se treba pridravati prilikom usvajanja armature: - Pri zadavanju oblasti armiranja ne treba voditi rauna o debljini konstruktivnih elemenata, ve je ivice oblasti potrebno zadati po osi konstruktivnih elemenata (program pri eksportu sam prepravlja geometriju zadatih oblasti na osnovu poznatih dimenzija konstruktivnih elemenata). - Kada se postavljaju oblasti sa usvojenom armaturom u gornjoj zoni iznad srednjih oslonaca, morate sami da vodite rauna o potrebnoj duini sidrenja, obzirom da program strogo potuje zadate dimenzije ovako postavljenih oblasti.
390
Zadata oblast armiranja iznad srednjeg oslonca u gornjoj zoni - Pri postavljanju obine armature u gornjoj zoni, preporuujemo da za drugi prvac ne usvajate podeonu armaturu (u okviru datog seta postavite 2=0.00) i da koristite princip superpozicije oblasti na delovima na kojima se one preklapaju. Na ovaj nain e na zajednikim delovima preklopljenih oblasti, iz dva ortogonalna pravca, glavna armatura iz jedne oblasti predstavljati podeonu armaturu za drugu oblast i obrnuto. Na nepreklopljenim delovima oblasti program e sam usvojiti podeonu armaturu, uz potovanje uslova da povrina podeone armature iznosi 20% od povrine usvojene glavne armature. Ovaj uslov e program potovati pri eksportu usvojene armature, kao i u ekranskom prikazu rafura koje ukazuju na mesta na kojima je po proraunu potrebna armatura. Naime, kada otkrije da na nepreklopljenim delovima oblasti nije zadata podeona armatura, program e je postaviti automatski. Napomenuemo da ista pravila vae i kada u donjoj zoni ne postavite podeonu armaturu (ako se radi recimo o ploama koje nose samo u jednom pravcu).
Superpozicija ortogonalnih oblasti armiranja na delovima na kojima se preklapaju - U donjoj zoni program sam koriguje geometriju zadatih oblasti na osnovu dimenzija konstruktivnih elemenata i potrebnih duina sidrenja. Prema tome, pri postavljanju oblasti
391 armiranja u donjoj zoni potrebno je samo da pravilno definiete geometriju oblasti na osnovu gabarita datog polja.
Zadate oblasti armiranja u donjoj zoni - Na ivicama ploe program obinu armaturu iz donje prevodi u gornju zonu i automatski kreira odgovarajue serije podeone armature u gornjoj zoni, u zavisnosti od toga da li je ivica ploe slobodna ili oslonjena. Ovakva automatika ne postoji za mreastu armaturu, pa je najbolje da nakon insertovanja eksportovane mreaste armature u gornjoj zoni, u samom ArmCAD-u kreirate potrebne serije mreaste armature na ivicama ploe. Kada se u modulu za obradu rezultata, u programu Tower 5, aktivira komanda za eksport usvojene armature u ploama (Dimenzionisanje Beton Ploe Eksport u ArmCAD), otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature u ploama
392 U edit box-u Datoteka se zadaje ime datoteke u kojoj e biti snimljeni svi potrebni podaci o usvojenoj armaturi u ploama, a aktiviranjem komandnog polja Izbor... imate mogunost da se brzo pozicionirate na eljeno mesto na disku vaeg raunara.
Edit box u kome se zadaje ime datoteke U edit box-u Komentar imate mogunost da u datoteku upiete i proizvoljan komentar koji e pri kasnijem uitavanju lake odrediti njen sadraj.
Edit box za unoenje proizvoljnog komentara
393 Pomou check box-ova u levom delu dijalog box-a vri se izbor elemenata crtea koje je potrebno eksportovati.
Check box-ovi za izbor elemenata crtea koji se eksportuju Ovi check box-ovi imaju sledee znaenje: Oplata eksportuje se oplata, odnosno izgled svih konstruktivnih elemenata u svojoj pravoj veliini i smetaju se na layer koji ima programski zadato ime A4_OP. Napomenuemo da e program konstruktivnim elementima kojima nije odabran izgled poprenog preseka (takasti i linijski oslonci), sam usvojiti default dimenzije.
Donja zona eksportuje se usvojena armatura u donjoj zoni i smeta na layer koji ima programski zadato ime A4_DZ. Gornja zona eksportuje se usvojena armatura u gornjoj zoni i smeta na layer koji ima programski zadato ime A4_GZ. Proizvoljnim izborom stanja ovih check box-ova, moete sami regulisati da li ete u istom fajlu imati i gornju i donju zonu ili ete se odluiti za odvojeno eksportovanje ovih armatura. U svakom sluaju program nudi i jednu i drugu mogunost. U sluaju da eksportovanu armaturu elite da smestite u ve ranije iscrtanu oplatu, koju ste recimo dobili iz arhitektonske osnove nacrtane u AutoCAD-u, tada moete postavljanjem check box-a Oplata na iskljueno stanje eksportovati samo usvojenu armaturu bez plana oplate.
394 U edit box-u a0= potrebno je zadati veliinu zatitnog sloja (po defalt-u program za ovu vrednost usvaja 1.5 cm).
Edit box za definisanje zatitnog sloja Pomou check box-a Temelji reguliete da li se radi o meuspratnoj konstrukciji ili o temeljnoj ploi. Naime, ako ovaj check box postavite na ukljueno stanje, to e znaiti da se radi o temeljnoj ploi (ploa ispod koje je povrinski oslonac) pa se smer momentnog dijagrama obre. Tada e u polju biti zategnuta gornja strana a na mestima oslonaca bie zategnuta donja strana. Ovo e onda uticati na drugaije oblikovanje armature.
Check box Temelji Deo dijalog box-a Podeona armatura se odnosi iskljuivo na ploe kod kojih je usvojena obina armatura. Naime, kako imate mogunost da u setu usvojene armature za drugi prvac ne postavite armaturu, to je naroito zgodno kada se usvaja armatura u gornjoj zoni na delovima gde se oblasti ukrtaju pod pravim uglom, to e program na svim delovima usvojenih oblasti armiranja na kojima nije usvojena armatura u drugom pravcu, kao podeonu postaviti armaturu koja je definisana u ovom delu dijalog box-a.
395
Deo dijalog box-a za defiisanje podeone armature Program e svakako proveriti da li ovako zadata podeona armatura zadovoljava uslov da je povrina podeone armature najmanje 20 % povrine glavne i ako ovaj uslov nije ispunjen, onda e umesto zadate armature u ovom dijalog box-u usvojiti ili manji razmak ipki ili jai prenik tako da i ovaj uslov bude zadovoljen. Izbor komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura e biti eksportovana u datoteku pod zadatim imenom. U sluaju da ste odabrali datoteku sa ve postojeim imenom, program e izdati odgovarajue upozorenje:
Potvrdan odgovor e dovesti do snimanja novih podataka u ve postojeoj datoteci, dok e negativan odgovor oznaiti odustajanje od snimanja.
396
13.2 Import obine armature ploa u program ArmCAD 2005

Kao to smo ranije pomenuli, nakon aktiviranja naredbe Import armature i izbora neke ranije eksportovane datoteke sa obinom armaturom u ploama, otvorie se dijalog box za dodatno podeavanje parametara sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za dodatno podeevanje parametara armature u ploama koja se importuje Iz zatvorenih listi Povijanje ipki gornje zone i Povijanje ipki donje zone se vri izbor jednog od ponuenih naina povijanja krajeva ipki gornje, odnosno donje zone. Ponueni naini povijanja bie naknadno detaljno objanjeni.
Zatvorene liste za izbor naina povijanja krajeva ipki donje i gornje zone Kada se check box Ogranienje duine ipki postavi na ukljueno stanje, za promenu postaje dostupan i edit box Maksimalna duina ipke koji slui za ograniavanje duine ipki u smislu potovanja transportnih ili nekih drugih uslova. Program e modifikovati oblasti i kreirati serije sa ipkama ija e duina biti manja od vrednosti zadate u ovom edit box-u.
397
Deo dijalog boxa za definisanje maksimalne duine ipki Postavljanjem check box-a Bez varijabilnih pozicija na ukljueno stanje pokrivanje oblasti ploe bie izvedeno samo uz korienje konstantnih pozicija. To e se izvriti modifikacijom oblasti poploavanja, ali uz poveanje duine preklopa u zonama gde je to neophodno. Na relativnu veliinu poveanja preklopa moe se uticati unoenjem odgovarajue vrednosti u edit box Koeficijent poveanja preklopa. to je vrednost ovog koeficijenta manja to e veliina dodatnog suvinog preklopa biti manja, ali e se poveati broj razliitih pozicija koje e se ovom prilikom formirati. U suprotnom, to je vrednost ovog koeficijenta vea, smanjie se broj razliitih pozicija ipki ali e koliina dodatnog (suvinog) preklopa biti vea.
Pokrivanje oblasti armiranja korienjem samo konstantnih pozicija Izborom iz zatvorene liste Tip sidrenja, za tekui se moe postaviti bilo koji od ranije definisanih tipova sidrenja za tekui propis. Izabrani tip sidrenja bie korien kao izvor podataka za duine sidrenja (ls1 i ls2).
398
Zatvorena lista za izbor tipa sidrenja Nakon izbora komandnog polja OK, program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj bloka, a u drag modu e iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom gabaritu. Klik mia na eljeno mesto na crteu e odrediti donji levi ugao bloka, i ubrzo ete na crteu dobiti plan oplate i plan usvojene armature ploe.
13.2.1 Pravila po kojima se oblikuje usvojena obina armatura

U programu su usvojena jasna pravila po kojima se oblikuje armatura u zavisnosti od uslova po svakoj strani zadate oblasti. Prvi zadatak programa je da proizvoljnu geometriju zadate oblasti izdeli na delove sa homogenim uslovima na ivicama. Takoe, program svaku proizvoljno zadatu geometriju deli na nove podoblasti kako bi mogao da kreira odgovarajue serije u osnovi (konstantne i varijabilne). Oblasti se dele u pravcu zadatih uglova armiranja. U daljem tekstu objasniemo nain oblikovanja armature u zavisnosti od uslova na njenim krajevima.
Donja zona
Kako se oblast armiranja pri dimenzionisanju ploa zadaje po osi konstruktivnih elemenata, to program proverava uslove na ivicama oblasti i u zavisnosti od toga oblikuje armaturu. U sledeim primerima analiziraemo samo jednu ivicu oblasti (desna vertikalna ivica), i u zavisnosti od uslova oslanjanja po toj ivici objasniemo kako nain oblikovanja krajeva ipki koje se rasprostiru upravno na nju (ipke Pos 1), tako i duinu serije ipki koje se postavljaju u pravcu date ivice (ipke Pos 2). Uopte uzevi mogu nastupiti sledei sluajevi:
399 1. Ivica oblasti se poklapa sa slobodnom ivicom ploe
Armatura pozicije 1 se vodi do ivice ploe udaljeno za veliinu zatitinog sloja i povija se u gornju zonu za konstantnu vrednost od 30 cm. Serija pozicije 2 iz drugog pravca, prostire se takoe do ivice ploe udaljeno za veliinu zatitinog sloja. U gornjoj zoni se automatski kreira i serija podeone armature od prave ipke ija duina odgovara duini serije pozicije 1. Razmak izmeu ipki ove serije je konstantan i iznosi 15 cm, to uvek omoguava postavljanje 3 konstruktivne ipke Pos 3. Prenik ove konstruktivne armature se preuzima iz zadatog podataka o preniku minimalne podeone armature u dijalog box-u za eksport armature u ploama. Ovako kreirana serija konstruktivne armature se automatski pridruuje i ostalim serijama iz gornje zone i smeta na Layer koji je rezervisan za armaturu u gornjoj zoni A4_GZ. Kada se poploava trougaona oblast moe se desiti da se horizontalni krajevi ipki Pos 1, koji su povijeni u gornju zonu i sa jedne i sa druge strane, sudare pa se u tom sluaju serija prekida na mestu gde je duina donjeg segmenta jednaka maksimalno moguoj vrednosti od 60 cm. Pri oblikovanju armature Pos 1 program vodi rauna o obliku armature iz drugog pravca, pa u sluaju da se i ona povija u gornju zonu veliina njenog vertikalnog segmenta (na crteu oznaena sa A) moe imati dve vrednosti. Ako je Pos1 jaa armatura, onda e njen vertikalni segment imati dimenziju: A = d - 2a0 Ako je armatura iz drugog pravca jaa, tada e veliina vertikalnog segmenta armature Pos 1 biti umanjena za veliinu 2 prenika armature iz drugog pravca: A = d - 2a0 - 2 Upotrebljene oznake imaju sledee znaenje: d - debljina ploe a0 - veliina zatitnog sloja prenik jae armature iz drugog pravca
400 2. Ivica oblasti se nalazi unutar ploe i ne dodiruje se sa drugom oblasti
Iako je ovaj primer nerealan u praksi, program ipak mora imati jasno pravilo po kome e i u ovakvom sluaju reagovati. Naime i ipka pozicije 1 i serija pozicije 2 se vode tano do zadate ivice oblasti bez ikakvog skraivanja i sidrenja. 3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploe i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Armatura pozicije 1 se sidri za potrebnu duinu sidrenja zategnute armature ls1, a serija pozicije 2 se skrauje u odnosu na zadatu ivicu oblasti za polovinu zadatog razmaka izmeu ipki te serije (e/2). Na ovaj nain se izbegava dupliranje ivinih ipki iz levog i desnog polja na njihovom spoju. Ako su ipke pozicije 2 i 4 istog prenika i postavljene na istom meusobnom razmaku, tada e program ove dve serije spojiti u jednu.
401 4. Ivica oblasti se nalazi na slobodno oslonjenoj ivici ploe
Armatura pozicije 1 se prevodi preko krajnjeg oslonca udaljeno za veliinu zatitnog sloja, i povija u gornju zonu za veliinu koja je odreena svetlim otvorom tog polja (lo/10) u pravcu prostiranja te ipke. U sluaju da se radi o kosoj ivici pa je svetli otvor promenljive dimenzije, tada se usvaja najvea vrednost ime se izbegava kreiranje promenljive serije u osnovi i po ovom kriterijumu. Serija pozicije 2 iz drugog pravca se vodi do unutranje ivice oslonca, a u gornjoj zoni se kreira serija ipki isto kao i kod sluaja kada se ivica oblasti nalazi na slobodnoj ivici ploe. Pozicija 3 ima oblik prave ipke ija duina odgovara duini serije pozicije 1, a serija se prostire na duini od lo/10. I ovde se vodi rauna o dimenziji vertikalnog segmenta pozicije 1, oznaenog na slici sa A. U zavisnosti od toga da li se i armatura iz drugog pravca povija u gornju zonu, i ako se povija da li je jaeg ili slabijeg prenika, mogu nastupiti dva sluaja. Ako se pozicija 2 ne povija u gornju zonu ili se povija ali je manjeg prenika od prenika pozicije 1, tada vertikalni segment ima dimenziju: A = d - 2a0 U suprotnom sluaju, visina vertikalnog segmenta se umanjuje za dva prenika armature pozicije 2: A = d - 2a0 - 2 Upotrebljene oznake imaju sledee znaenje: d - debljina ploe a0 - veliina zatitnog sloja prenik jae armature iz drugog pravca
402 5. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Iako je i ovo gotovo nemogu sluaj u praksi, program ipak armaturu pozicije 1 prevodi preko srednjeg oslonca za duinu sidrenja pritisnute armature ls2, mereno od unutranje ivice oslonca, a seriju armature iz drugog pravca (pozicija 2) vodi do unutranje ivice oslonca. 6. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Armatura pozicije 1 se prevodi preko srednjeg oslonca za potrebnu duinu sidrenja ls2 mereno od unutranje ivice oslonca, a serija pozicije 2 iz drugog pravca se vodi do unutranje ivice oslonca. Armatura iz susedne oblasti armiranja, pozicije 3 i 4, se oblikuje na potpuno isti nain obzirom da i za nju vae isti uslovi oslanjanja na posmatranoj ivici. U dosadanjim primerima smo prikazali kako se povijanjem krajeva armature u gornju zonu obezbeuje prijem negativnih momenata na slobodno oslonjenim krajevima ploe i ojaanje na slobodnim ivicama ploe. Program armaturu donje zone oblikuje na ovaj nain kada je iz zatvorene liste Povijanje ipki donje zone izabrana sledea sliica:
403
Kada se iz zatvorene liste izabere postavljanje otvorenih uzengija,
program e umesto povijanja iz donje u gornju zonu, ubaciti jo jednu seriju ipki sledeeg izgleda:
Povijanje ipki u gornju zonu
Otvorena uzengija
Duina horizontalnih delova otvorene uzengije e odgovarati pravilima koja su prikazana kada se armatura na krajevima ploe oblikuje povijanjem iz donje u gornju zonu, odnosno u sluaju slobodno oslonjene ivice ploe imae dimenziju lo/10, a u sluaju slobodne - konzolne ivice ploe imae konstantnu vrednost od 30 cm. U gornjoj zoni e takoe biti kreirana odgovarajua serija podeone armature, na duini koja odgovara duini horizontalnog dela otvorene uznegije.
404
Ukoliko ne elite da program automatski oblikuje krajeve ipki donje zone, iz zatvorene liste izaberite sledeu sliicu:
Program e sada eksportovati armaturu bez ikakvog povijanja, a Vi je moete pomou za to predvienih ArmCAD-ovih naredbi oblikovati prema sopstvenim potrebama.
Importovana armatura bez povijnja Ako se u eksportovanom fajlu nalazi usvojena armatura kod koje se sidrenje obezbeuje kukama, iz zatvorene liste Povijanje ipki donje zone mogu se izabrati sledei naini oblikovanja krajeva ipki donje zone.
405
406
Gornja zona
Isto kao i kod donje zone, u sledeim primerima emo analizirati samo jednu ivicu oblasti (desna vertikalna ivica), i u zavisnosti od uslova oslanjanja po toj ivici objasniemo kako nain oblikovanja krajeva ipki glavne armature koje se rasprostiru upravno na nju (ipke Pos 1), tako i duinu serije ipki koje se postavljaju u pravcu date ivice (ipke Pos 2). 1. Ivica oblasti se poklapa sa slobodnom ivicom ploe
Armatura pozicije 1 se vodi do ivice ploe udaljeno za veliinu zatitnog sloja i povija na dole. Serija podeone armature (pozicija 2) iz drugog pravca, prostire se takoe do ivice ploe udaljeno za veliinu zatitnog sloja. Veliina vertikalnog segmenta pozicije 1 (oznaena na crteu sa A), ima sledeu dimenziju: A = d 2a0 U sluaju da je armatura pozicije 2, takoe glavna i jaeg prenika, tada se veliina vertikalnog segmenta umanjuje za debljinu prenika pozicije 2: A = d - 2a0 - Upotrebljene oznake imaju sledee znaenje: d - debljina ploe a0 - veliina zatitnig sloja prenik jae armature iz drugog pravca
407 2. Ivica oblasti se nalazi unutar ploe i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Ovaj primer e se skoro uvek javiti kada se pokriva gornja zona iznad srednjeg oslonca koji je paralelan sa posmatranom vertikalnom ivicom. U ovom sluaju i ipka glavne armature (pozicija 1) i serija podeone armature (pozicija 2) se vode tano do zadate ivice oblasti armiranja bez ikakvog skraivanja i sidrenja. 3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploe i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
U ovom sluaju armatura se oblikuje na potpuno isti nain kao i u prethodno opisanom primeru, bez obzira to se posmatrana oblast dodiruje sa susednom. Ako su ipke pozicije 2 i 4 istog prenika i postavljene na istom meusobnom razmaku, tada e program ove dve serije spojiti u jednu.
Armatura pozicije 1 se prevodi preko krajnjeg oslonca udaljenog za veliinu zatitnog sloja, i povija na dole, a serija ipki iz drugog pravca se vodi tano do unutranje ivice oslonca. Veliina vertikalnog segmenta pozicije 1 (oznaena na crteu sa A), ima sledeu dimenziju: A = d 2a0 U sluaju da je armatura pozicije 2, takoe glavna i jaeg prenika, tada se veliina vertikalnog segmenta umanjuje za debljinu prenika pozicije 2. A = d - 2a0 - Upotrebljene oznake imaju sledee znaenje: d - debljina ploe a0 - veliina zatitnig sloja prenik jae armature iz drugog pravca
5. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
409 Iako je ovo nemogu primer u praksi, program e armaturu pozicije 1 prevesti preko srednjeg oslonca za potrebnu duinu sidrenja ls1, a seriju pozicije 2 e skratiti tako da doe do unutranje ivice oslonca 6. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
I ovakav primer e se verovatno retko javiti u praksi, jer nije ba ispravno nastavljati armaturu iznad oslonca na mestu najveih naprezanja. No ako ste se ipak odluili za ovakav nain pokrivanja, program e glavnu armaturu (pozicija 1) prevesti preko srednjeg oslonca za duinu sidrenja ls1, mereno od unutranje ivice oslonca, a seriju armature iz drugog prvca (pozicija 2) e voditi tano do unutranje ivice srednjeg oslonca. Kako i za susednu oblast vae isti uslovi oslanjanja na zajednikoj ivici, to se i armatura pozicija 3 i 4 oblikuje na potpuno isti nain.
Promena debljine ploe

Pri oblikovanju armature na spoju dve ploe razliite debljine program potuje ravnanje koje je zadato pri njihovom kreiranju, tako da se mogu javiti tri sluaja: - Ploe su poravnate po gornjoj ivici - Ploe su poravnate po donjoj ivici - Ploe nisu poravnate Ako su ploe poravnate po gornjoj ivici, a check box Temelji je pri eksportu usvojene armature postavljen na iskljueno stanje, tada se zategnuta armatura u gornjoj zoni oblikuje kao i kod ploa konstantnog poprenog preseka. Armatura iz donje zone se prevodi preko srednjeg oslonca za potrebnu duinu sidrenja ls2, i to za tanju plou ravno, dok se za deblju plou oblikuje u zavisnosti od irine oslonca iznad koga nastaje skokovita promena debljine. Nain oblikovanja armature u donjoj zoni je potpuno isti kao i na spoju dve grede razliitih dimenzija, pa e o ovome biti vie rei kasnije, kada budemo izneli pravila o oblikovanju usvojene armature u gredama na mestu promene debljine. Ako je pri eksportu usvojene armature check box Temelji postavljen na ukljueno stanje obre se pretpostavka o poloaju zategnutih strana ploa, tako da se tada ipke u donjoj zoni sidre za potrebnu duinu sidrenja ls1.
410
13.3 Import mreaste armature ploa u program ArmCAD 2005

Kao to smo ranije pomenuli, nakon aktiviranja komande Import armature i izbora neke ranije eksportovane datoteke sa mreastom armaturom u ploama, otvorie se dijalog box za dodatno podeavanje parametara sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za dodatno podeevanje parametara Ovde je mogue podesiti podatke koji se tiu naina poploavanja mreama: - Check box-om Auto i zatvorenim listama B i L, koje se nalaze sa njegove desne strane, se utie na seenje mrea, odnosno diktira se veliina seenih paradi. - Check box-om Cik-cak i poljima B i L, koja se nalaze sa njegove desne strane, utie se na nain poploavanja.
Check box-ovi Auto i Cik-cak Uloga ovih check box-ova je detaljnije objanjena u okviru naredbe za serijsko postavljanje mrea - Serija mrea (vidi poglavlje 8.2). Zadavanjem vrednosti u edit box-u Donja zona - naleganje preko oslonca se regulie veliinu preputanja mreaste armature u donjoj zoni preko oslonaca. Nakon izbora komandnog polja OK, program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj bloka, a u drag modu e iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom gabaritu. Klik mia na eljeno mesto na crteu e odrediti donji levi ugao bloka i ubrzo ete na crteu dobiti plan oplate i plan usvojene armature.
411
13.3.1 Pravila po kojima se oblikuje importovana mreasta armatura

Zadatu oblast armiranja program zamenjuje sa odgovarajuom serijom mrea. Kako se u Tower-u, u setu podataka o usvojenoj armaturi, ne zadaju podaci o dimenzijama table mree, veliini preklopa i njenoj teini po m2, to pri insertovanju ovakvih datoteka u ArmCAD 2005, program na osnovu zadatih prenika i rastojanja ipki u oba pravca, pokuava da u bazi mrea pronae istu ili najsliniju mreu. Kod mrea koje nose u jednom pravcu (R mree), orijentacija table je jasno odreena zadatim uglom pod kojim se postavlja glavna armatura, dok za mree sa istom armaturom u dva ortogonalna pravca (Q mree), program analizira oba mogua poloaja i usvaja onaj koji unutar zadate oblasti daje manji broj seenih paria. Isto pravilo vai i kada se bira poloaj referentne table poploavanja. No, bez obzira na sve, ArmCAD 2005 raspolae alatima sa kojima moete lako prepraviti bilo koji podatak koji je program prilikom importa automatski usvojio. Isto kao i kod oblikovanja obine armature, u programu postoje jasna pravila po kojima se oblikuje armatura u zavisnosti od uslova po svakoj strani zadate oblasti, s tim to se ovde pod oblikovanjem armature podrazumeva prepravljanje geometrije konture zadate oblasti armiranja. Ako na jednoj ivici oblasti nisu homogeni uslovi, program ne usvaja jedinstveni uslov po celoj strani, ve zadatu geometriju oblasti koriguje na razliite naine du date ivice. U sledeim primerima analiziraemo samo jednu ivicu oblasti (desna vertikalna ivica), i u zavisnosti od uslova oslanjanja po toj ivici, objasniemo nain na koji program prepravlja zadatu konturu oblasti armiranja.
Donja zona
1. Ivica oblasti se poklapa sa slobodnom ivicom ploe
Ivica zadate oblasti se skrauje za zadatu veliinu zatitnog sloja a0.
Program ne menja poloaj zadate ivice oblasti. 3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploe i dodiruje se sa drugom oblasti
Ivica oblasti se pomera prema susednoj oblasti za polovinu potrebne veliine preklopa koja je na crteu oznaena sa ls1. Ako se upravno na posmatranu ivicu prostiru ipke glavne armature onda veliina preklopa ls1 iznosi tri razmaka okca, a ako se upravno na posmatranu ivicu pruaju ipke podeone armature (R mree) onda veliina preklopa odgovara irini jednog okca ili minimum 15 cm. Kako i za susednu oblast vae isti uslovi na zajednikoj ivici, to e i ova oblast biti prepravljena na isti nain.
Zadata ivica po osi oslonca, skrauje se tako da ulazi u oslonac samo za duinu naleganja preko oslonca u donjoj zoni (na crteu oznaena sa da). Ova vrednost se moe podesiti u dijalog box-u koji se pojavljuje prilikom importa mreaste armature. 5. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Isto kao u prethodnom primeru, program e zadatu ivicu oblasti armiranja prepraviti tako da ulazi u oslonac samo za duinu naleganja preko oslonca u donjoj zoni (na crteu oznaena sa da).
414 6. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Obe oblasti se skrauju tako da ulaze unutar oslonca za vrednost duina naleganja preko oslonca u donjoj zoni (da), obzirom da za obe oblasti vai isti uslov oslanjanja na zajednikoj ivici.
Gornja zona
1. Ivica oblasti se poklapa sa slobodnom ivicom ploe
Isto kao i u donjoj zoni, ivica oblasti se skrauje za zadatu veliinu zatitnog sloja a0.
Program ne menja poloaj zadate ivice oblasti. 3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploe i dodiruje se sa drugom oblasti
Ivica oblasti se pomera prema susednoj oblasti za polovinu potrebne veliine preklopa, koja je na crteu oznaena sa ls1. Ako se upravno na posmatranu ivicu prostiru ipke glavne armature onda veliina preklopa ls1 iznosi tri razmaka okca, a ako se upravno na posmatranu ivicu pruaju ipke podeone armature (R mree) onda veliina preklopa odgovara irini jednog okca ili minimum 15 cm. Kako i za susednu oblast vae isti uslovi na zajednikoj ivici, to e i ova oblast biti prepravljena na isti nain.
Zadata ivica oblasti po osovini oslonca, produuje se do kraja ploe udaljeno za zadatu veliinu zatitnog sloja a0. 5. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Isto kao u prethodnom primeru, zadata ivica oblasti po osovini oslonca, produuje se do kraja ploe udaljeno za zadatu veliinu zatitnog sloja a0.
417 6. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Ivica oblasti se pomera prema susednoj oblasti za polovinu potrebne veliine preklopa koja je na crteu oznaena sa ls1. Ako se upravno na posmatranu ivicu prostiru ipke glavne armature onda veliina preklopa iznosi tri razmaka okca, a ako se upravno na posmatranu ivicu pruaju ipke podeone armature (R mree) onda veliina preklopa odgovara irini jednog okca ili minimum 15 cm. Kako i za susednu oblast vae isti uslovi na zajednikoj ivici, to e i ova oblast biti prepravljena na isti nain.
13.4 Eksport usvojene armature u gredama iz programa Tower 5

13.4.1 Osnova
Kada se u modulu za obradu rezultata, u programu Tower 5, aktivira komanda za eksport usvojene armature u gredama, nain osnova (Dimenzionisanje Beton Grede Eksport u ArmCAD (osnova)), u prozoru za 2D prikaz iscrtae se dijagrami usvojene armature u gredama, a komandna linija e dobiti sledei izgled: <0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Set / <krAj> ): Izborom podopcije Set moe se podesiti vrsta prikaza, ali ona nema nikakvog uticaja na proces eksporta. Programom je omogueno selektovanje vie greda (jedini uslov je da grede moraju biti meusobno povezane), pa e ova poruka stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije Kraj ili desnim klikom mia ne oznaite kraj procedure selektovanja, nakon ega se otvara dijalog box sledeeg izgleda:
418
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature u gredama U edit box-u Datoteka se zadaje ime datoteke u kojoj e biti snimljeni svi potrebni podaci o usvojenoj armaturi u selektovanim gredama, a aktiviranjem komandnog polja Izbor... imate mogunost da se brzo pozicionirate na eljeno mesto na disku vaeg raunara. U edit box-u Komentar imate mogunost da u datoteku upiete i proizvoljan komentar koji e pri kasnijem uitavanju lake odrediti njen sadraj. Postavljanjem check box-a Oplata na ukljueno stanje, pored usvojene armature eksportuje se i oplata, odnosno izgled svih selektovanih greda u njihovoj pravoj veliini i smeta se na layer koji ima programski zadato ime A4_OP. Ukoliko selektovane grede imaju popreni presek tipa T, I, sanduasti ili otvoreni, sa check box-om Sloene uzengije podeliti na pravougaone moe se uticati na to da li e uzengija biti sloenog oblika ili sastavljena od vie pravougaonih uzengija:
Sloene uzengije podeliti na pravougaone - iskljueno
Sloene uzengije podeliti na pravougaone ukljueno
Pomou check box-a 3D prikaz se u programu ArmCAD 2005 dobija 3D prikaz armature i oplate selektovanih greda. Ovakav nain eksporta moe biti od velike pomoi za sagledavanje i razumevanje detalja i naina povijanja ipki u prostornoj konstrukciji (treba koristiti alate za promenu smera gledanja u programu AutoCAD - a naroito komandu 3D orbit). Ipak, iako taan, ovako napravljen crte armature nije pogodan za praktian rad u programu ArmCAD 2005, odnosno za kotiranje, vaenje preseka, specifikaciju ili rekapitulaciju armature. Naime, ni jedna ipka iz ovog eksporta ne ulazi u specifikaciju. Obzirom da se istovremeno mogu za eksport selektovati i obine i temeljne grede (kod temeljne se podrazumeva da se obru zone pritiska i zatezanja), program je u stanju da sam prepozna koja je greda temeljna a koja ne. Naime, da bi greda bila temeljna, ispod nje se mora nalaziti ili linijski ili povrinski oslonac. Izbor komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura e biti eksportovana u datoteku pod zadatim imenom.
419
13.4.2 Ramovi
Kada se u modulu za obradu rezultata, u programu Tower 5, aktivira komanda za eksport usvojene armature u gredama, nain ramovi (Dimenzionisanje Beton Grede Eksport u ArmCAD (ramovi)), u prozoru za 2D prikaz iscrtae se dijagrami usvojene armature u gredama, a komandna linija e dobiti sledei izgled: <0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/ <krAj>/Set): Izborom opcije Set moe se podesiti vrsta prikaza, ali ona nema nikakvog uticaja na proces eksporta. Podopcije Sve, Prozor, pOligon, pResek i eXtras slue da olakaju selektovanje eljenih greda, dok se pomou podopcije Deselektovanje pogreno selektovane grede mogu iskljuiti iz selekcije. Kod ovog naina eksporta usvojene armature u gredama pri selektovanju greda nema nikakvih ogranienja, tako da one ak ne moraju da pripadaju istoj 2D celini (ramu, nivou ili kosom pogledu). Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i dijalog box koji se otvara kod osnova eksporta, tako da ga neemo ponovo objanjavati. Ukoliko sve selektovane grede ne pripadaju jednoj 2D grupi (jednom ramu, nivou ili kosom pogledu) neete biti u mogunosti da ih eksportujete na 2D nain, ve e program, nakon aktiviranja komandnog polja OK, izbaciti odgovarajue obavetenje:
420
13.5 Import eksportovane armature u gredama u program ArmCAD 2005

Kao to smo ranije pomenuli, nakon aktiviranja komande Import armature i izbora neke ranije eksportovane datoteke sa armaturom greda otvorie se dijalog box za dodatno podeavanje parametara sledeeg izgleda:
U zatvorenoj listi Tip sidrenja nalaze se konfiguracije sidrenja definisane u tekuem propisu. Izabrani tip sidrenja bie korien kao izvor podataka za duine sidrenja (ls1 i ls2). Po zatvaranju ovog dijalog box-a program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj bloka, a u drag modu e iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom gabaritu. Klik mia na eljeno mesto na crteu e odrediti donji levi ugao bloka i ubrzo ete na crteu dobiti plan oplate i plan usvojene armature.
13.5.1 Voenje podune armature

Nain voenja podune armature najlake jednostavnom primeru kontinualne grede na dva polja. emo prikazati na sledeem
Prikaz usvojene armature u Tower-u
421 Donja zona Armatura iz prve iteracije, bez obzira da li je rasporeena u jedan ili vie redova, uvek se prua preko celog polja i prevodi preko srednjeg oslonca za duinu sidrenja ls2, mereno od blie ivice oslonca. Armatura iz sledeih iteracija se vodi na dva naina, u zavisnosti od toga da li se u poprenom preseku grede nalazi u prvom redu ili ne. Ako se nalazi u prvom redu tada se ona uvek prevodi preko srednjeg oslonca kao armatura iz prve iteracije, i sidri na potpuno isti nain za duinu ls2. Za primer koji analiziramo, program bi oblikovao armaturu u donjoj zoni na sledei nain:
Ako se armatura iz sledeih iteracija ne nalazi u prvom redu, tada se na proraunatu potrebnu duinu iz Tower-a, na obe strane dodaje i veliina potrebna za sidrenje zategnute armature ls1, uveana za 70% visine nosaa. Da je recimo u prethodno prikazanom primeru jedna ipka u desnom polju dodata u drugom redu, tada bi program eksportovao armaturu na sledei nain:
422 Gornja zona Armatura iz prve iteracije se uvek prua po celoj duini grede, dok se za ostale iteracije na proraunatu potrebnu duinu ipki iz Tower-a, na obe strane ipka produuje za potrebnu duinu sidrenja zategnutih ipki ls1 uveanu za 70% visine nosaa.
Armatura Aa3/Aa4 Ova armatura se uvek prua po celoj duini grede, s tim to se u sluaju promene prenika ipki du nosaa, ili u sluaju skokova u iteraciji, ona nastavlja za duinu sidrenja pritisnute aramture ls2.
Poprena armatura Serije uzengija program postavlja uvek u svetlim otvorima polja, odnosno ne prevodi ih preko oslonaca.
423 Oblikovanje armature u sluaju skokovite promene debljine greda Kao to smo ranije istakli eksportovanje se vri sa pravom 3D geometrijom, to znai da e se potovati ekscentricitet greda, zarotiranost lokalnog koordinatnog sistema, kao i oblik poprenog preseka. Razlikuju se sluajevi kada armatura jedne grede moe i kada ne moe da se produi i usidri u drugu gredu. Takoe, razlikuje se sluaj kada se na tom mestu nalazi oslonac od onog bez oslonca. I naravno, u sluaju da su razmatrane grede temeljne, obre se pretpostavka o poloaju zategnutih strana grede. Prikazaemo sluaj voenja armature pri promeni debljine grede iznad oslonca. Ostali sluajevi su analogni ovom sluaju i razlikuju se po tome da li se sidri sa duinom sidrenja za zategnutu ili pritisnutu armaturu. Ako je oplata selektovanih greda poravnata po gornjoj ivici, zategnuta armatura u gornjoj zoni se oblikuje kao i kod greda konstantnog poprenog preseka. Armatura iz donje zone se prevodi preko srednjeg oslonca za potrebnu duinu sidrenja ls2, i to za tanju gredu ravno, dok se za deblju gredu oblikuje u zavisnosti od irine oslonca iznad koga nastaje skokovita promena debljine, te mogu nastupiti sledei sluajevi:
a) ls2 A, pri emu je: A = b - a0 b irina oslonca a0 veliina zatitinog sloja
b) ls2 (A + B), pri emu je: A = b - a0 B = d2 - 2a0 - 2u b irina oslonca d2 visina deblje grede a0 veliina zatitinog sloja u prenik uzengija
c) ls2 = (A + B + C), pri emu je: A = b - a0 B = d2 - 2a0 - 2u b irina oslonca d2 visina deblje grede a0 veliina zatitinog sloja u prenik uzengija
424 Sva ovde prikazana pravila vae i za oblikovanje usvojene armature u ploama sa skokovitom promenom debljine.
13.5.2 Oblikovanje armature na krajevima greda

U zavisnosti od uslova oslanjanja na krajevima greda, kao i stanja naprezanja na tim krajevima, program usvojenu armaturu oblikuje na razliite naine. to se tie uslova oslanjanja, razlikujemo sledee sluajeve: slobodan (konzolni) kraj grede ukljeten kraj grede u zid koji se nastavlja u pravcu grede slobodno oslonjen kraj grede na takasti ili linijski oslonac (pravi oslonac) ukljeten kraj grede u takasti ili linijski oslonac (pravi oslonac) ukljeten kraj grede u srednji stub ili zid iz poprenog rama slobodno oslonjen kraj grede na gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje) ukljeten kraj grede u gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje) ukljeten kraj grede u kraj stuba spoj dve nekolinearne grede
U ovom delu uputstva detaljno emo opisati naine oblikovanja armature iz donje i gornje zone (Aa1/Aa2), dok za uzengije i bonu armaturu (Aa3/Aa4) vai univerzalno pravilo da se one vode do kraja grede, naravno udaljeno za veliinu zatitnog sloja. Slobodan (konzolni) kraj grede
Armatura se u obe zone vodi ravno do kraja grede, udaljeno za velinu zaitinog sloja a0. Ukljeten kraj grede u zid koji se nastavlja u pravcu grede U ovom sluaju se pritisnuta armatura u donjoj zoni sidri u zid za duinu sidrenja ls2, dok se za zategnutu armaturu iz gornje zone proraunava potrebna duina sidrenja ls1 i u zavisnosti od duine zida mogu nastupiti sledei sluajevi:
425
a) ls1 (b-a0), pri emu je: b duina zida u pravcu grede a0 veliina zatitinog sloja
b) (A+B) ls1 > (b-a0), pri emu je: A = b - a0 B = d - 2a0 - u b - duina zida u pravcu grede a0 - veliina zatitinog sloja d - visina grede u - prenik uzengija
c) ls1 > (A+B), pri emu je: A = b - a0 B = d - 2a0 - u C = ls1 (A + B) b duina zida u pravcu grede a0 veliina zatitinog sloja d visina grede u - prenik uzengija U ovom poslednjem sluaju, armatura se iz gornje zone vodi ravno do kraja zida udaljeno za veliinu zatitnog sloja, a u zid se ubacuje ugaoni anker. Duine horizontalnog i vertikalnog segmenta ankera moraju da zadovolje potrebnu duinu sidrenja zategnute armature kao na gornjoj slici. U sluaju da je na posmatranom kraju grede skok u iteraciji, onda se armatura iz prve iteracije oblikuje kao u prethodno opisanim sluajevima, a dodatna armatura iz poslednje iteracije se ukida i zamenjuje ankerom ija dimenzija vertikalnog segmenta takoe mora da zadovolji uslove sidrenja zategnute armature ls1 (C+B=ls1-A), a duina horizontalnog segmenta ide do skoka u iteraciji i produava se u desno za potrebnu duinu sidrenja zategnute armature ls1 uveanu za 70 % od visine grede.
426
U sluaju da je zid toliko kratak da je njegova duina manja ak i od potrebne duine sidrenja pritisnute armature ls2, onda se i armatura iz donje zone povija na gore sve dok se ne zadovolji uslov o potrebnoj duini sidrenja pritisnute armature (ls2=A+B).
Slobodno oslonjen kraj grede na takasti ili linijski oslonac Pritisnuta armatura u gornjoj zoni se vodi uvek ravno do kraja oslonca udaljeno za veliinu zatitnog sloja, dok se za zategnutu armaturu u donjoj zoni proraunava potrebna duina sidrenja ls2, i u zavisnosti od irine oslonca mogu nastupiti sledei sluajevi:
427
b) (A+B) ls2 > A, pri emu je: A = b - a0 B = d - 2a0 - u b irina oslonca d visina grede a0 veliina zatitinog sloja u prenik uzengija
c) ls2 > (A + B), pri emu je: A = b - a0 B = d - 2a0 - 2u C = ls2 (A + B) b irina oslonca d visina grede a0 veliina zatitinog sloja u prenik uzengija Ukljeten kraj grede u takasti ili linijski oslonac Ovde se pod takastim i linijskim osloncem podrazumevaju pravi oslonci a ne stubovi ili zidovi. Pritisnuta armatura u donjoj zoni se sidri potpuno isto kao u prethodno opisanom sluaju, dok se za zategnutu armaturu u gornjoj zoni proraunava potrebna duina sidrenja ls1 i u zavisnosti od irine oslonca mogu nastupiti sledea dva sluaja:
428
b) ls1 > A, pri emu je: A = b - a0 B = ls1 - A b irina oslonca a0 veliina zatitinog sloja
Ukljeten kraj grede u stub ili u zid iz poprenog pravca Pritisnuta armatura u donjoj zoni se vodi do kraja stuba, odnosno zida iz poprenog rama udaljeno za veliinu zatitnog sloja, a u sluaju da je dimenzija stuba mala tako da se pritisnuta armatura ne moe usidriti u njega za potrebnu duinu sidrenja ls2, tada se ona povija na gore. Za zategnutu armaturu u gornjoj zoni se proraunava potrebna duina sidrenja zategnute armature ls1, i u zavisnosti od irine stuba osnosno zida iz poprenog pravca, mogu nastupiti sledei sluajevi.
a) ls1 A, pri emu je: A = b - a0 b irina stuba ili zida a0 veliina zatitinog sloja
b) (A+B) ls1 > A, pri emu je: A = b - a0 B = d - 2a0 - u b irina stuba ili zida a0 veliina zatitinog sloja d visina grede u prenik uzengija
429
c) ls1 > (A+B), pri emu je: A = b - a0 B = d - 2a0 - u C = ls1 (A + B) b irina stuba ili zida a0 veliina zatitinog sloja d visina grede u prenik uzengija U ovom poslednjem sluaju, armatura se iz gornje zone vodi ravno do kraja stuba odnosno zida iz poprenog rama udaljeno za veliinu zatitnog sloja, a u stub se ubacuje ugaoni anker. Duine horizontalnog i vertikalnog segmenta ankera moraju da zadovolje potrebnu duinu sidrenja zategnute armature kao na gornjoj slici. U sluaju da je na posmatranom kraju grede skok u iteraciji, onda se armatura iz prve iteracije oblikuje kao u prethodno opisanim sluajevima, a dodatna armatura iz poslednje iteracije se ukida i zamenjuje ankerom ija dimenzija vertikalnog segmenta takoe mora da zadovolji uslove sidrenja zategnute armature ls1 (C+B=ls1-A), a duina horizontalnog segmenta ide do skoka u iteraciji i produava se u desno za potrebnu duinu sidrenja zategnute armature ls1 uveanu za 70 % od visine grede.
U sluaju da je kraj temeljne grede ukljeten u zid iz poprenog rama, tada se pritisnuta armatura u gornjoj zoni vodi ravno do kraja zida udaljeno za veliinu zatitnog sloja, odnosno sidri se na dole za potrebnu duinu sidrenja pritisnute armature ls2, dok se zategnuta armatura iz donje zone povija u zid na gore i sidri za potrebnu duinu sidrenja zategnute armature ls1.
430
Slobodno oslonjen kraj grede na gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje) Pritisnuta armatura u gornjoj zoni se vodi uvek ravno do kraja oslonca udaljeno za veliinu zatitnog sloja, dok se za zategnutu armaturu u donjoj zoni proraunava potrebna duina sidrenja ls2. Duina sidrenja ls2 se ne rauna od ivice oslonca, ve pomereno ka kraju grede za treinu njegove irine. U zavisnosti od irine oslonca mogu se javiti sledei sluajevi:
a) ls2 A, pri emu je: A = 2/3 b - a0 b irina oslonca a0 veliina zatitinog sloja
b) (A + B) ls2 > A, pri emu je: A = 2/3 b - a0 B = d - 2a0 - u b irina oslonca d visina grede a0 veliina zatitinog sloja u prenik uzengija
c) ls2 > (A + B), pri emu je: A = 2/3 b - a0 B = d - 2a0 - 2u C = ls2 (A + B) b irina oslonca d visina grede a0 veliina zatitinog sloja u prenik uzengija
431 Ukljeten kraj grede u gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje) U sluaju da se usled jakih torzionih naprezanja u poprenoj gredi jave i oslonaki momenti na posmatranom kraju, tada se zatagnuta armatura u gornjoj zoni povija na isti nain kao i armatura iz donje zone u prethodno prikazanim sluajevima, ali se mora zadovoljiti uslov za duinu sidrenja zategnute armature ls1.
a) ls1 A, pri emu je: A = 2/3 b - a0 b irina oslonca a0 veliina zatitinog sloja
b) (A + B) ls1 > A, pri emu je: A = 2/3 b - a0 B = d - 2a0 - u b irina oslonca d visina grede a0 veliina zatitinog sloja u prenik uzengija
c) ls1 > (A + B), pri emu je: A = 2/3 b - a0 B = d - 2a0 - 2u C = ls1 (A + B) b irina oslonca d visina grede a0 veliina zatitinog sloja u prenik uzengija
432 Ukljeten kraj grede u kraj stuba U ovom sluaju emo pokazati kako se oblikuje armatura na krajevima i stuba i grede na njihovom spoju. Armatura iz grede, i u donjoj i u gornjoj zoni, se vodi ravno do kraja stuba udaljeno za veliinu zatitnog sloja. Ako je dimenzija stuba mala, tada se armatura iz donje zone povija na gore sve dok se ne ispuni uslov o potrebnoj duini sidrenja pritisnute armature ls2. Unutranja (pritisnuta) armatura iz stuba se vodi takoe ravno do gornje ivice grede udaljeno za veliinu zatitnog sloja, a spoljna (zategnuta) armatura se iz stuba povija u gredu tako da zadovolji potrebnu duinu sidrenja ls1.
Ako je na posmatranom kraju grede skok u iteraciji, tada mogu nastupiti dva sluaja u zavisnosti od toga da li se u stubu na odgovarajuem poloaju unutar poprenog preseka nalaze ipke istog prenika kao i ipke iz poslednje iteracije u gredi. Ako se zategnuta armatura u stubu poklapa sa armaturom grede iz poslednje iteracije onda se zategnuta armatura iz stuba povija u gredu sve do skoka u iteraciji i produava u desno za potrebnu duinu sidrenja zategnute armature ls1 uveanu za 70 % od visine grede, a armatura iz poslednje iteracije u gredi se ukida.
U suprotnom sluaju, kompletna zategnuta armatura iz stuba se povija u gredu i sidri za potrebnu duinu sidrenja ls1, a armatura iz poslednje iteracija se ne ukida ve se od nje generie anker koji ide do kraja grede i sidri na dole u stub sve dok se ne zadovolji uslov o potrebnoj duini sidrenja zategnute armature ls1 (A+B+C=ls1).
433
Ako se radi o spoju temeljne grede i stuba, tada se armatura oblikuje na sledei nain:
Gornja (pritisnuta) armature u gredi se vodi ravno da kraja stuba udaljeno za veliinu zatitinog sloja, odnosno sidri se na dole za potrebnu duinu sidrenja pritisnute armature ls2, a donja (zategnuta) se povija u stub i to udaljeno od gornje ivice grede za proraunatu duinu sidrenja ls1. Za unutranju (pritisnutu) armaturu u stubu se postavljaju vertikalni ankeri koji idu od donje ivice grede udaljeno za veliinu zatitinog sloja sve dok se ne ispuni uslov da gornji kraj ankera bude udaljen od gornje ivice grede za potrebnu duinu sidrenja ls1. Usvojena armatura u stubovima se vodi po njihovoj celoj visini sa poetkom na gornjoj ivici grede gde je i prekid betoniranja. Sva prethodno izneta pravila vae i na spojevima stuba i greda koji nisu ortogonalni.
434 Spoj dve nekolinearne grede ipke iz gornje zone se spajaju u sluaju da su istog prenika i da im se poloaj unutar poprenog preseka poklapa. U svim ostalim sluajevima one se sidre u drugu gredu za potrebnu duinu sidrenja ls1.
ipke iz donje zone se spajaju jedino u sluaju da su istog prenika, da imaju isti poloaj unutar poprenog preseka i da je ugao koji grede meusobno zaklapaju vei od 150.
U svim ostalim sluajevima armatura se sidri u drugu gredu za potrebnu duinu sidrenja ls1
Sva prethodno izneta pravila vae i na spoju dva nekolinearna stuba odnosno na spoju grede i stuba koji nije pod pravim uglom.
435
13.5.3 Voenje podune armature u stubovima

Za ipke u stubovima se uzima u obzir samo iteracija sa maksimalnom usvojenom armaturom na duini stuba izmeu dva vora. Znai, poduna armatura izmeu dva vora stuba je uvek konstantna. Za uzengije se uzimaju u obzir sve iteracije i serije uzengija se prekidaju na mestima gde grede ulaze u stubove. Poduna armatura se vodi najvie kroz dva sprata, pri emu se vodi rauna o uslovu da se u jednom preseku nastavlja maksimalno 50 % armature. Naime, program kree od vora sa najniom koordinatom i sporovodi sledeu analizu za niz kolinearnih stubova: - U posmatranom voru razmatraju se samo ipke koje mogu da se spoje, a to su ipke koje su istog prenika i nalaze se na istom poloaju unutar poprenog preseka. - ipke ne mogu da se spoje ako je donja ipka u prethodnom voru ve bila spojena, ime se obezbeuje uslov da se ipka moe voditi najvie kroz dva sprata. - Prednost prilikom spajanja imaju ipke koje se nalaze u uglovima stuba. - Postupak se ponavlja za sve vorove u nizu. - ipke iz donjeg stuba koje nisu spojene sa ipkama iz gornjeg stuba produavaju se u gonji stub za potrebnu duinu sidrenja ls1. - Za svaku ipku iz gornjeg stuba koja nema odgovarajuu ipku u donjem stubu generie se anker koji se u donji stub sidri za potrebnu duinu sidrenja ls1 i isputa u gornji stub takoe za potrebnu duinu sidrenja ls1. Za mesto odakle se rauna potrebna duina sidrenja usvaja se mesto prekida betoniranja, odnosno gornja ivica grede koja ulazi u dati stub.
436 Oblikovanje armature u sluaju skokovite promene debljine stuba
Na spoju dva stuba razliitog poprenog preseka, armatura se oblikuje prema sledeim pravilima: - Sve ipke u tanjem stubu, i ipke u debljem stubu koje mogu da se produe u tanji stub tretiraju se na potpuno isti nain kao i ipke u stubovima konstantnog poprenog preseka. - Armatura iz debljeg stuba koja ne moe da se produi u tanji stub, povija se pod pravim uglom i produava se tako da prolazi kroz itav popreni presek.
13.5.4 Oblikovanje armature na krajevima niza kolineranih stubova

sluajevi: U zavisnosti od uslova na kraju niza kolineranih stubova mogu nastupiti sledei
Slobodan kraj stuba Sve ipke armature se vode ravno do kraja stuba udaljeno za veliinu zatitnog sloja.
437 Kraj stuba se zavrava ispod ili iznad niza kolinearnih greda U zavisnosti od dimenzije grede u koju stub ulazi i u zavisnosti od proraunate potrebne duine sidrenja mogu nastupiti sledei sluajevi:
a) ls1 A, pri emu je: A = d - a0 d visina grede a0 veliina zatitinog sloja
b) ls1 > A, pri emu je: A = d - a0 B = ls1 A d visina grede a0 veliina zatitinog sloja
U sluaju da se stub nalazi iznad kolinearnih greda, tada se za svaku ipku iz stuba postavlja odgovarajui anker koji mora da zadovolji duinu sidrenja ls1 (A+B=ls1), a armatura iz stuba kree od gornje ivice grede.
438 Stub poinje iznad ili ispod takastog oslonca, odnosno linijskog oslonca koja pripada drugoj ravni. U ovom sluaju se armatura vodi ravno do kraja stuba.
Kraj stuba se nalazi iznad ili ispod zida Ako se stub nalazi iznad zida, tada se za svaku od ipki iz stuba generie anker koji ulazi u zid za potrebnu duinu sidrenja ls1 i za istu duinu izlazi u stub. Armatura stuba kree od gornje ivice zida.
U sluaju da se gornji kraj stuba zavrava ispod zida, tada se kompletna armatura stuba produava u zid za potrebnu duinu sidrenja ls1.
439 Kraj stuba se nalazi u voru u koji ulazi vie nekolinearnih greda U ovom delu uputstva izneemo pravila za oblikovanje armature u voru za sve sluajeve koji nisu obuhvaeni nekim od prethodno iznetih primera. Kako je ovo prilino opte pravilo, a u jednom voru se moe nai proizvoljan broj greda i stubova potpuno proizvoljnog oblika, to se u praksi svakako moe desiti i sluaj da program u takvim vorovima ne oblikuje armaturu uvek na najoptimalniji nain. U takvim sluajevima ete morati sami da interveniete u ArmCAD-u. Za svaku od greda program odreuje koja joj je greda odgovarajua za sidrenje armature iz gornje zone, a koja za sidrenje armature iz donje zone. Ako je data armatura zategnuta, tada se ona sidri za potrebnu duinu sidrenja ls1, a ako je pritisnuta onda za potrebnu duinu sidrenja ls2. Odgovarajua greda se pronalazi tako to se teina linija grede koja se analizira produi da proe kroz vor. Par za gornju zonu je greda koja zaklapa najmanji ugao sa teinom linijom gledajui u smeru suprotnom od strane na kojoj se nalazi gornja zona. Par za donju zonu je greda koja zaklapa najmanji ugao sa teinom linijom, ali sada gledajui u smeru koji je suprotan od strane na kojoj se nalazi donja zona.
Iz gore prikazane slike se jasno moe videti prethodno opisano pravilo. Naime, armatura iz gornje zone posmatrane grede (1) se sidri u gornju zonu desne horizontalne grede (1), a armatura iz donje zone (2) se sidri uz desnu ivicu vertikalnog stuba (2). U sluaju da se teina linija nakon produavanja poklapa sa teinom linijom drugog elementa onda se taj element usvaja za odgovarajui, ime se iz ove analize izbacuju sluajevi dva kolenarna stuba odnosno sluaj dve kolinearne grede, i armatura se u njima vodi prema ranije opisanim pravilima. U sluaju da je element konstrukcije koji se posmatra iznad, a element u koji treba da se sidri armatura ispod horizontale, tada se armatura iz posmatrane grede vodi ravno do ivice oplate a u element u koji je potrebno sidriti armaturu se ubacije anker koji ispunjava uslove sidrenja odnosno nastavljanja armature.
440
Ovo pravilo je uvedeno iz uslova prekida betoniranja i nemogunosti sidrenja armature u ve izbetonirane elemente konstrukcije. Na gore prikazanoj slici armatura oznaena sa (1) se vodi ravno do kraja oplate, ali se zato u odgovarajui konstruktivni element koji se nlazi ispod horizontale ubacuje anker koji zadovoljava uslove o potrebnoj duini sidrenja. Ako greda nema par za sidrenje armature, odnosno u odgovarajuem smeru ne naie ni na jednu drugu gredu, tada se armatura iz te grede vodi ravno do kraja oplate.
Na prethodno prikazanoj slici, spoljna armatura stuba (1) se sidri u gornju zonu gornje grede (1), dok unutranja armatura (2) nema par za sidrenje pa se vodi ravno do kraja oplate. U sluaju da nije zadovoljena potrebna duina sidrenja armatura se povija unazad u isti stub.
441
14. WIZARDS
14.1 Pravljenje novog sloenog elementa
Programom ArmCAD 2005 je omogueno brzo i jednostavno crtanje plana oplate i armature tipskih konstruktivnih elemenata koji se esto javljaju u praksi. Naime, izborom naredbe Pravljenje novog sloenog elementa iz padajueg menija ArmCAD Radionica sloenih elemenata ili klikom mia na ikonu izgleda: , otvara se dijalog box sledeeg
Dijalog box za izbor konstruktivnog elementa U levom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim konstruktivnim elementima koji su podrani ovom naredbom, dok je u desnom delu prikazana slika selektovanog elementa sa njegovim kratkim opisom. Namena ovog dijalog box-a je da se iz liste izabere konstruktivni element za koji se kreira plan oplate i armature, a zatim da se aktiviranjem komandnog polja Napred pree na definisanje neophodnih numerikih podataka.
442
14.1.1 Temelj samac

Kada se iz liste izabere Temelj samac, ulazi se u proceduru zadavanja podataka koji su neophodni da bi se na crte postavio plan oplate i armature ovog konstruktivnog elementa.
Iz liste je selektovan temelj samac Nakon aktiviranja komandnog polja Napred otvara se dijalog box u kome se definiu dimenzije oplate temelja samca:
Dijalog box za definisanje dimenzija oplate temelja samca U njegovom desnom delu je prikazan crte oplate temelja na kome je svaka dimenzija obeleena svojim imenom i trenutno zadatom vrednou u odgovarajuem edit box-u, tako da se jasno vidi znaenje svakog od ponuenih edit box-ova, a ujedno se u svakom trenutku
443 moe izvriti i kontrola zadatih podataka. Pored mogunosti zadavanja eljene vrednosti direktno u edit box-u, sa desne strane svakog od njih se nalazi komandno polje !, ijim se aktiviranjem izlazi na crte i vri izbor dve take ije e meusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost. Kada su zadate sve dimenzije oplate temelja treba aktivirati komandno polje Napred, nakon ega se otvara dijalog box za definisanje zatitnih slojeva:
Dijalog box za definisanje zatitnih slojeva U edit box-u svi= se zadaje globalni zatitni sloj, u edit box-u av= zatitni sloj za vertikalne, a u edit box-u ah= zatitni sloj za horizontalne strane temelja. U ovom dijalog box-u se nalazi i komandno polje Nazad pomou koga se moete vratiti u prethodni dijalog box radi ispravljanja pogreno zadatih podataka.
444
Komandno polje za povratak u prethodni dijalog box Kada su definisani i zatitni slojevi, aktiviranjem komandnog polja Napred otvara se dijalog box u kome se zadaju podaci o armaturi:
Izgled dijalog box-a za definisanje armature temelja Izborom iz zatvorene liste Oplata, za tekuu se moe postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija oplata, dok se iz zatvorene liste Tip armature vri izbor vrste armature. Pomou radio button-a, koji se nalaze u delu dijalog box-a Glavna armatura, odreuje se da li se glavna armatura prua u X ili u Y pravcu.
445
Radio button-i za izbor pravca pruanja glavne armature Y pravac Iz prikazane zatvorene liste vri se izbor geometrije ipki koje e se postavljati u Y pravcu, dok se pomou komandnih polja koja se nalaze ispod ove liste odreuje da li se na krajevima ipki postavljaju kuke, a ako se postavljaju i njihova orjentacija.
Zatvorena lista za izbor geometrije ipki Od izabrane geometrije ipki zavisi i izgled dijalog box-a. Naime, za neke geometrije pojavljivae se novi edit box-ovi koji su neophodni za definisanje dimenzija segmenata ipki.
446
Za izabranu geometriju ipki pojavljuju se edit box-ovi h i l Program armira temelj tako to od izabranih ipki kreira serije u osnovi. Za jedan pravac pruanja ipki mogu se definisati najvie tri oblasti sa razliitim podacima. Naime,u edit boxovima X1, X2 i X3, se zadaju duine ovih oblasti tako da njihov ukupan zbir uvek bude jednak odgovarajuoj dimenziji temelja. Ove duine se mogu zadavati i u procentima ukupne duine oblasti, to se postie postavljanjem check box-a Procentualno na ukljueno stanje.
Zadato je da duine krajnjih oblasti budu 30% od ukupne duine Za svaku od ovih oblasti mogu se zadati razliiti podaci za sledee parametre:
447 - prenik ipki
e= - razmak izmeu ipki u seriji n= - broj ipki Edit box-ovi e= i n= rade vezano, odnosno za zadati razmak e= proraunava se potreban broj komada ipki n= i obrnuto. Ako ne elite postavljanje neke oblasti, potrebno je da u odgovarajuem edit box-u za njenu duinu zadate nulu.
Postavljanjem nula za duine oblasti X2 i X3 definisano je da su sve ipke u Y pravcu istog prenika i na istom meusobnom rastojanju X pravac Parametri pomou kojih se definie armatura u X pravcu imaju potpuno isto znaenje kao prethodno opisani parametri za Y pravac. Aktiviranjem komandnog polja Napred otvara se dijalog box u kome se definie nain prikaza temelja na crteu:
448
Dijalog box za definisanje naina prikaza temelja na crteu Pomou check box-a Prikai se odreuje postavljanje oplate na crte. Kada se oplata postavlja za promenu je dostupan i check box Kote, ije ukljueno stanje oznaava da program automatski kotira oplatu sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste.
Parametri pomou kojih se definie nain postavljanja oplate Postavljanja armature temelja na crte se odreuje pomou check box-a Armatura. Kada se armatura postavlja za promenu su dostupni i parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Serija u osnovi:
449 Kote - kada je ovaj check box ukljuen program automatski kotira sve serije u osnovi sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste
Reprezent - kada je ovaj check box ukljuen program umesto prave geometrije linije crta pravu liniju Pun prikaz - kada je ovaj check box ukljuen program na zadatom rastojanju iscrtava linije koji jasno ukazuju na poloaj svake od ipki unutar kreiranih serija
Parametri koji odreuju izgled serija na crteu Pomou check box-ova Horizontalni presek i Vertikalni presek se odreuje da li e program da postavi date preseke na crte. Kada je check box Kote, koji se nalazi u delu dijalog box-a Serija u poprenom preseku, postavljen na ukljueno stanje program automatski kotira sve serija u poprenom preseku sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste. Kada je check box Kote, koji se nalazi u delu dijalog box-a Poduna ipka, postavljen na ukljueno stanje program automatski kotira sve ipke podune armature sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste. Obzirom da se u praksi esto javljaju isti ili slini temelji, pomou komandnog polja Snimi je omogueno snimanje trenutnog stanja svih parametara ove naredbe u bazu konfiguracija.
450
Komandno polje Snimi Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
U edit box-u se zadaje eljeno ime, a aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box i snima trenutno stanje parametara. U sluaju da zadato ime ve postoji u listi konfiguracija, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do gubitka stanja parametara koji su prethodno bili pridrueni odabranom imenu konfiguracije i snimanja tekueg stanja pod tim imenom, dok e negativan odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja. U zatvorenoj listi, koja se nalazi sa leve strane komandnog polja Snimi, nalaze se sve ranije snimljene konfiguracije. Uitavanjem snimljenih konfiguracija i eventualnim izmenama nekih parametara znatno se skrauje procedura postavljanja slinih temelja.
451
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija Pomou komandnog polja Brii se vri brisanje konfiguracije koja je postavljena za tekuu. Poto je ova naredba destruktivna, program e pre brisanja zatraiti potvrdu zadate akcije.
Kada zadate sve potrebne podatke aktivirajte komandno polje Kraj, nakon ega e program zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom take sa crtea odredite poloaj temelja: Taka: Nakon izbora ove take program postavlja plan oplate i armature temelja samca na crte, potujui pri tome sve parametre koji su zadati u dijalog box-ovima ove naredbe.
452
Plan oplate i armature temelja samca na crteu
14.1.2 Temeljna traka

Kada se iz liste izabere naziv Temeljna traka, ulazi se u proceduru zadavanja podataka koji su neophodni da bi se na crte postavio plan oplate i armature ovog konstruktivnog elementa.
Iz liste je selektovan konstruktivni element Temeljna traka Ova procedura je slina prethodno opisanoj proceduri definisanja podataka za temelj samac. Naime, nakon aktiviranja komandnog polja Napred otvorie se dijalog box u kome se zadaju dimenzije oplate temeljne trake:
453
Izgled dijalog box-a u kome se zadaju dimenzije oplate temeljne trake U desnom delu dijalog box-a je crte oplate temeljne trake na kome je svaka dimenzija koja se zadaje jasno obeleena, tako da ih neemo pojedinano objanjavati. U sledeem dijalog box-u naredbe zadaju se zatitni slojevi:
Dijalog box za definisanje zatitnih slojeva I u ovom dijalog box-u se sa prikazanog crtea jasno vidi znaenje svih edit box-ova, tako da emo prei na sledei dijalog box naredbe u kome se definie armatura temeljne trake:
454
Izgled dijalog box-a za definisanje armature temeljne trake Izborom iz zatvorene liste Oplata za tekuu se moe postaviti bilo koja od ranije kreiranih pozicija oplate, dok se iz zatvorene liste Tip armature vri izbor vrste armature kojom se armira temeljna traka. U delu dijalog box-a Poprena armatura se nalaze parametri za definisanje poprene armature temeljne trake. Trenutno stanje ovih parametara je prikazano na crteu u desnom delu dijalog box-a.
Parametri za definisanje poprene armature
455 Iz prikazane zatvorene liste vri se izbor geometrije ipki poprene armature, dok se pomou komandnih polja koja se nalaze ispod ove liste odreuje da li se na krajevima ipki postavljaju kuke. U zavisnost od izabrane geometrije u dijalogu se mogu pojaviti dodatni edit box-ovi koji slue za definisanje duina segmenata ipki.
Dodatni edit box-ovi za definisanje duina segmenata izabrane ipke Ostali prikazani parametri imaju sledee znaenje: a po= a kraj= e= n= - udaljenost prve ipke poprene armature od poetka temeljne trake - udaljenost poslednje ipke poprene armature od kraja temeljne trake. - prenik ipki poprene armature - razmak izmeu ipki - broj ipki
Uzengija - pomou ovog check box-a se odreuje da li su ipke poprene armature uzengije Edit box-ovi e= i n= rade vezano, odnosno za zadati razmak e= proraunava se potreban broj komada ipki n= i obrnuto. Programom je omogueno postavljanje jo jedne dodatne serije poprene armature sa ipkama koje mogu imati razliitu geometriju od prve serije. Naime, postavljanjem na ukljueno stanje prikazanog check box-a ukljuuje se postavljanje dodatne serije ipki, a za promenu postaju dostupni parametri neophodni za njeno definisanje. Istovremeno se u desnom delu dijalog box-a pojavljuje novi crte, na kome je prikazano trenutno stanje ovih parametara.
456
Parametri za definisanje dodatne serije poprene armature U delu dijalog box-a Poduna armatura se nalaze parametri za definisanje podune armature temeljne trake. Trenutno stanje ovih parametara je prikazano na crteu u desnom delu dijalog box-a.
Parametri za definisanje podune armature u donjoj zoni Pomou ovih parametara se definie armatura u obe zone temeljne trake. Kada je iz zatvorene liste izabrana Donja zona zadati podaci se odnose na donju zonu i imaju sledee znaenje: - pomou komandnih polja, koja se nalaze desno od ove liste, odreuje se da li se na krajevima ipki postavljaju kuke i ako se postavljaju njihova orjentacija
457
- prenik ipki podune armature u donjoj zoni
e= - razmak izmeu ipki podune armature u donjoj zoni n= - broj ipki podune armature u donjoj zoni neposredno ispod zida ls= - duina sidrenja ipki podune armature u donjoj zoni. Pored unoenja duine sidrenja se moe pozvati naredba za direktno u edit box-u, pomou komandnog polja sidrenje armature (vidi poglavlje 7.5). Duina sidrenja odreena ovom naredbom bie prikazana u edit box-u ls. Kada se iz zatvorene liste izabere Gornja zona dijalog box e promeniti izgled:
Parametri za definisanje podune armature u gornjoj zoni Obzirom da se ipke gornje zone uvek vode do kraja grede, udaljeno za veliinu zatitnog sloja, edit box za sidrenje se sada ne pojavljuje. Ostali parametri imaju isto znaenje kao kod donje zone. Aktiviranjem komandnog polja Napred otvara se dijalog box za definisanje prikaza temeljne trake na crteu:
458
Izgled dijalog box-a za definisanje prikaza temeljne trake na crteu Pomou check box-a Prikai se odreuje da li se oplata temelja postavlja na crte. Kada se oplata postavlja za promenu je dostupan i check box Kote, ije ukljueno stanje oznaava da e program automatski da iskotira oplatu sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste koja se nalazi sa njegove desne strane. Pomou check box-a Armatura se odreuje da li se armatura temelja postavlja na crte. Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Popreni presek slue za definisanje izgleda poprenog preseka temelja na crteu. Kada je check box Prikai ukljuen popreni presek se postavlja, a pomou check box-a Kota se odreuje da li e program da kotira armaturu. Iz prikazanih zatvorenih listi se biraju stilovi kotiranja za serije u poprenom preseku (Poprena) i za ipke koje se prikazuju u izgledu (ipke). Parametri pomou kojih se definie izgled podunog preseka imaju isto znaenje kao prethodno opisani parametri za popreni presek. Snimanje trenutnog stanja parametara i nain rada sa snimljenim konfiguracijama je potpuno isti kao kod naredbe Temelj samac (vidi poglavlje 14.1.1). Nakon aktiviranja komandnog polja Kraj program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom take sa crtea odredite poloaj temelja na crteu. Taka:
459
Plan oplate i armature temeljne trake na crteu
14.1.3 Jednokrako stepenite

Kada se iz liste izabere naziv Jednokrako stepenite, ulazi se u proceduru zadavanja podataka koji su neophodni da bi se na crte postavio plan oplate i armature ovog konstruktivnog elementa.
Iz liste je selektovano Jednokrako stepenite Nakon aktiviranja komandnog polja Napred otvara se dijalog box u kome se zadaju dimenzije oplate stepenita:
460
Izgled dijalog box-a za definisanje geometrije stepenita U desnom delu dijalog box-a je prikazano iskotirano tipsko stepenite, na kome se jasno vidi znaenje svakog od ponuenih parametara. Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad prozora za prikaz, crte tipskog stepenita se u svakom trenutku moe zameniti sa prikazom geometrije stepenita koje se kreira.
Zatvorena lista za promenu vrste prikaza u dijalog box-u Kada su zadate sve dimenzije oplate stepenita treba aktivirati komandno polje Napred, nakon ega se otvara prvi dijalog box za definisanje armature stepenita:
461
Izgled dijalog box-a za definisanje armature na gornjem podestu U ovom dijalog box-u se zadaju podaci za tri tipa ipki koje se postavljaju u ploi i gornjem podestu stepenita. Da bi se poveala preglednost prikazanog crtea, pomou check box-ova Vidljivost se moe iskljuiti, odnosno ukljuiti prikazivanje svakog od ovih tipova ipki.
Postavljeno je da se prikazuje samo jedan tip ipki, tako da se na crteu jasno vidi znaenje parametara koji se zadaju
462 Gornja zona podesta i gornja zona stepenita Duina ipke u podestu - na osnovu zadatih dimenzija oplate i vrednosti zatitnog sloja program rauna duinu segmenta koji se nalazi u gornjem podestu stepenita i prikazuje je u ovom edit box-u. Naravno, ovu vrednosti po potrebi moete menjati. Duina ipke u stepenitu kao to samo ime govori, u ovom edit box-u se zadaje duina segmenta koji se nalazi u ploi stepenita Razmak ipki razmak izmeu ipki u seriji Tip armature iz zatvorenih listi se bira prenik i vrsta armature za dati tip ipke Krajevi izborom iz zatvorenih listi definie se stanje na krajevima ipki Jedinstvena ipka za oba podesta i stepeninu plou kada je ovaj check box ukljuen ipke prolaze celom duinom stepenine ploe i zavravaju se u donjem podestu. U tom sluaju je edit box Duina ipke u stepenitu nedostupan za promenu. Aa= ovaj podatak program rauna na osnovu zadatog prenika i razmaka izmeu ipki i on predstavlja povrinu ipki datog tipa za jedan metar irine stepenita. Ovaj podatak slui kao kontrola da li usvojena armatura odgovara potrebnoj armaturi koja je dobijena proraunom. Parametri pomou kojih se definiu druga dva tipa ipki i koji se nalaze u delovima dijalog boxa Gornja zona podesta i gornja zona stepenita i Donja zona podesta i gornja zona stepenita imaju potpuno isto znaenje kao prethodno opisani parametri. Jedino kod ipki koje se postavljaju u donjoj zoni podesta i gornjoj zoni stepenita nema check box-a Jedinstvena ipka za oba podesta i stepeninu plou, to znai da se ove ipke uvek zavravaju u stepeninoj ploi. U sledeem dijalog box-u se zadaju podaci za ipke koje se postavljaju u donjem podestu i stepeninoj ploi:
Izgled dijalog box-a za definisanje armature u donjem podestu i stepeninoj ploi
463 Parametri pomou kojih se definiu ova tri tipa ipki takoe imaju isto znaenje kao prethodno opisani parametri, tako da ih neemo ponovo objanjavati. Kada su ukljueni check box-ovi Jedinstvena ipka za oba podesta i stepeninu plou u prethodnom dijalog box-u, za prva dva tipa ipki se mogu zadati zadati samo duine segmenata u donjem podestu, obzirom da se tada ipke pruaju kroz celo stepenite, odnosno odgovarajui setovi podataka u prethodnom i ovom dijalog box-u se odnose na istu ipku.
Edit box-ovi u kojima se zadaje duina segmenata u donjem podestu, za ipke koje se pruaju kroz oba podesta i stepeninu plou Kada su definisane sve ipke podune armature, aktiviranjem komandnog polja Napred otvara se novi dijalog box:
Izgled dijalog box-a za definisanje poprene armature U ovom dijalog box-u se definie poprena armatura stepenita, a prikazani parametri imaju sledee znaenje: Zatitni sloj zatitni sloj na poetku i kraju ipki poprene armature. Na osnovu ove vrednosti i irine stepenita program odreuje duinu ipki poprene armature.
464
Razmak ipki razmak izmeu ipki poprene armature Tip armature iz zatvorenih listi se bira prenik i vrsta armature Krajevi izborom iz zatvorenih listi definie se stanje na krajevima ipki poprene armature
U poslednjem dijalog box-u ove naredbe definie se izgled kreiranog plana oplate i armature stepenita na crteu:
Dijalog box-a u kome se odreuje izgled stepenita na crteu Pogled odozgo kada je ovaj check box ukljuen na crte se postavlja izgled stepenita u osnovi
Pogled sa strane kada je ovaj check box ukljuen na crte se postavlja poduni presek stepenita Prikaz armature pomou ovog check box-a se odreuje da li se na crte postavlja armatura stepenita Prikaz oplate Pun prikaz pomou ovog check box-a se odreuje da li se na crte postavlja plan oplate stepenita kada je ovaj check box ukljuen program na zadatom rastojanju iscrtava linije koji jasno ukazuju na poloaj svake od ipki unutar kreiranih serija
Pomou check box-ova Kote se za svaki entitet odreuje da li e program automatski da izvri njegovo kotiranje pri postavljanju plana oplate i armature stepenita na crte. Iz zatvorenih listi, koje se nalaze u produetku svakog od ovih edit box-ova, se vri izbor stila kotiranja za dati entitet. Napomenuemo da se u bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom trenutno stanje parametara moe snimiti u bazu konfiguracija pomou komandnog polja Snimi. Snimanje, kao i rad sa listom snimljenih konfiguracija su detaljno objanjeni u okviru naredbe Temelj samac (vidi poglavlje 14.1.1) Nakon aktiviranja komandnog polja Kraj program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom take sa crtea odredite poloaj kreiranog plana oplate i armature stepenita.
465
Taka:
Plan oplate i armature stepenita na crteu
14.1.4 Potporni zid

Kada se iz liste izabere naziv Potporni zid, ulazi se u proceduru zadavanja podataka koji su neophodni da bi se na crte postavio plan oplate i armature ovog konstruktivnog elementa.
Iz liste je selektovan naziv Potporni zid Nakon aktiviranja komandnog polja Napred otvara se dijalog box u kome se zadaju dimenzije oplate potpornog zida:
466
Izgled dijalog box-a za definisanje dimenzija oplate potpornog zida U desnom delu dijalog box-a je prikazana iskotirana tipska oplata zida. Na ovom crteu se jasno vidi znaenje svakog od parametara koji se zadaju u dijalog box-u. Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad prozora za prikaz, crte tipske oplate se u svakom trenutku moe zameniti sa prikazom geometrije potpornog zida koji se kreira. Kada su zadate sve dimenzije oplate treba aktivirati komandno polje Napred, nakon ega se otvara prvi dijalog box za definisanje armature potpornog zida:
Dijalog box za definisanje armature u gornjoj zoni stope U ovom dijalog box-u se definie armatura koja se postavlja u gornjoj zoni stope potpornog zida. Iz zatvorene liste Vrsta armature se vri izbor armature koja se postavlja, a ponuene opcije su:
467 ipka - postavljaju se samo ipke obine armature, Mrea postavljaju se samo mree ipka i mrea postavljaju se i ipke i mree. U edit box-ovima H1 i H2 se zadaju duine krajnjim segmentima ipke, odnosno mree u poprenom preseku (u zavisnosti od opcije koja je izabrana iz zatvorene liste Vrsta armature), to se jasno vidi sa crtea tipskog potpornog zida:
Zadato je da duine krajniih segmenata ipki i mrea u poprenom preseku budu H1=15cm, a H2=20cm Ako elite da se ovi segmenti pruaju celom duinom bonih strana stope, ne morate da raunate tu duinu, ve je dovoljno da u edit box-ove unesete vrednost koja je sigurno vea od potrebne. Program e na osnovu zadatih dimenzija oplate i zatitnog sloja izraunati maksimalnu duinu datog segmenta, a dobijenu vrednost e prikazati u odgovarajuem edit box-u. ipka moe da se postavi i bez jednog ili oba krajnja segmenta, to se postie zadavanjem nule za duinu datog segmenta. Napomenuemo da se logika zadavanja maksimalnih duina krajnjim segmentima koristi za sve ipke u ovoj naredbi, ali se kod nekih ipki za duine krajnjih segmenata ne mogu zadati nule. Pomou parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ipka vri se izbor vrste armature, prenika ipki , razmaka izmeu ipki kao i stanja na njihovim krajevima. Ako se u gornjoj zoni stope potpornog zida postavljaju mree, iz zatvorene liste, koja se nalazi u delu dijalog box-a Mrea, vri se izbor jednog od ponuenih tipova mrea. Zadavanjem vrednosti u edit box-u Zatitni sloj definie se zatitni sloj za svu armaturu koja se postavlja u stopi potpornog zida. Na potpuno isti nain se u sledeem dijalog box-u naredbe definie armatura u donjoj zoni stope potpornog zida:
468
Izgled dijalog box-a za definisanje armature u donjoj zoni stope Nakon aktiviranja komandnog polja Napred otvara se dijalog box u kome se zadaju ipke koje povezuju zid sa stopom:
Izgled dijalog box-a u kome se definiu ipke za ukljetenje zida u stopu Za obe ipke se zadaju duina segmenta u zidu DZ, duina segmenta u stopi DS, kao i podaci o vrsti armature, preniku ipki, razmaku izmeu ipki i stanju na njihovim krajevima. U edit box-u Zatitni sloj se zadaje zatitni sloj za sve segmente ipki koji ulaze u zid, ali i za sve ipke koje se celim svojim gabaritom nalaze u zidu. Postavljanje ovih ipki je opciono, odnosno one se mogu a i ne moraju postavljati, to se definie pomou check box-ova Postaviti ipku. Ukoliko se date ipke ne postavljaju, veza izmeu stope i zida se moe ostvariti sa ipkama koje se zadaju u sledeem dijalog box-u ove naredbe:
469
Dijalog box za definisanje armature u zidu U ovom dijalog box-u se definie armatura koja se postavlja u zidu. to se tie obine armature mogu se postavljati ipke na gornjem i na donjem kraju zida. Za oba tipa ipki se zadaju duine krajnjih segmenata, koje su jasno obeleene na prikazanom crteu, kao i standarni podaci o armaturi (vrsta armature, prenik ipki...). I za ove ipke vai da se ne moraju postavljati, to se definie pomou check box-ova Postaviti ipku. Pored obine, du svake strane zida se moe postaviti i mreasta armatura. Postavljanje mreaste armature se definie pomou check box-ova i zatvorenih listi koji se nalaze u delu dijalog box-a Mrea u zidu. Naime, ukljuivanjem ovih check box-ova aktivne postaju i zatvorene liste iz kojih se bira jedan od ponuenih tipova mrea. Program du stranica zida postavlja serije mrea, koje su na crteu predstavljene simbolima mrea u poprenom preseku.
Du obe strane zida je postavljena mreasta armatura
470 Nakon aktiviranja komandnog polja Napred otvara se dijalog box u kome se zadaje poduna armatura potpornog zida:
Izgled dijalog box-a za definisanje podune armature U ovom dijalog box-u se za svaku stranu stope i zida mogu zadati razliiti podaci za tip armature, prenik ipki, razmak izmeu ipki, kao i stanje na krajevima ipki podune armature. U poslednjem dijalog box-u ove naredbe definie se izgled kreiranog plana oplate i armature potpornog zida na crteu:
Dijalog box za definisanje izgleda potpornog zida na crteu Pomou parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a Oplata se definie nain prikaza oplate. Kada je check box Crtanje oplate ukljuen oplata se postavlja na crte, a za promenu je dostupan i check box Kotiranje oplate. Stanje ovog check box-a odreuje da li
471 e program automatski da iskotira oplatu, sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste Tip kotiranja. Sa check box-om Armatura se odreuje da li se na crte postavlja plan armature potpornog zida. Kada je ovaj check box ukljuen, za promenu su dostupni i parametri koji slue za definisanje naina kotiranja svih tipova armature koji se postavljaju ovom naredbom. Naime, za svaki tip armature se pomou check box-a Kota odreuje da li e program automatski da izvri kotiranje, dok se iz zatvorene liste Tip kotiranja vri izbor stila kotiranja date armature. Napomenuemo da se u bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom trenutno stanje parametara moe snimiti u bazu konfiguracija pomou komandnog polja Snimi. Snimanje, kao i rad sa listom snimljenih konfiguracija su detaljno objanjeni u okviru naredbe Temelj samac (vidi poglavlje 14.1.1) Nakon aktiviranja komandnog polja Kraj program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom take sa crtea odredite poloaj kreiranog plana oplate i armature potpornog zida. Taka:
Izgled kreiranog preseka potpornog zida na crteu
472
14.1.5 Kontinualna greda

Pomou ove naredbe imate mogunost da veoma brzo i lako kreirate plan oplate i armature kontinualne grede pravougaonog poprenog preseka, sa proizvoljnim brojem polja i sa mogunou postavljanja konzola na njenim krajevima.
Iz liste je selektovana Kontinualna greda Nakon izbora ove naredbe iz liste i aktiviranja komandnog polja Napred otvara se dijalog box u kome se zadaju opti podaci:
Izgled dijalog box-a u kome se zadaju opti podaci o kontinualnoj gredi U gornjem levom delu dijalog box-a se nalaze parametri za definisanje pozicije oplate kojoj e se pridruiti armatura grede. Iz zatvorene liste se za tekuu moe postaviti bilo koja od ranije kreiranih pozicija oplata, dok se zadavanjem imena u edit box-u moe kreirati potpuno nova pozicija oplate.
473
Edit box i zatvorena lista pomou kojih se definie pozicija oplate Kada se kreira nova oplata, nakon unoenja imena za promenu postaje dostupan i edit box Broj greda u kome se zadaje ukupan broj takvih greda u konstrukciji. Na ovaj nain se postie isti efekat kao da je prvo pomou naredbe Pozicija oplate kreirana nova oplata (vidi poglavlje 2.1), a zatim je u ovom dijalog box-u izborom iz zatvorene liste ona postavljena za tekuu. Napomenuemo da se izborom postojee oplate u edit box-u Broj greda ispisuje zadata koliina za tu oplatu, ali se ovaj podatak ne moe menjati iz prostog razloga to ta oplata moda ve sadri armaturu, pa bi promena ovog broja izazvala promenu njene koliine u specifikaciji, to sigurno ne elimo. Izabrano ime pozicije oplate program tretira kao ime grede i pri njenom postavljanju ga ispisuje na crteu, zajedno sa zadatim brojem greda. U edit box-u Zatitni sloj se zadaje vrednost zatitnog sloja.
Edit box u kome se zadaje zatitni sloj Kako su uticaji smiuih naprzanja najvei u zonama oslonaca, esto se javlja potreba da se oko oslonaca uzengije postavljaju na manjem meusobnom rastojanju nego du celog polja grede. Da bi postavljanje ovih proguenja bilo mogue neophodno je definisanje njihove
474 duine, to se postie pomou edit box-a Duina ojaanja uzengija i ipki gornje zone oko oslonaca. Naime, u ovom edit box-u se u procentima od duine datog polja grede zadaje potrebna duina ojaanja. Ova vrednost predstavlja i duinu ojaanja ipki gornje zone oko oslonca, to se vidi i iz samog naziva edit box-a.
Edit box Duina ojaanja uzengija i ipki gornje zone oko oslonaca. U edit box-u Razmak uzengije od oslonca se zadaje udaljenost najblie uzengije od svakog oslonca u kontinualnoj gredi. Gornji desni deo dijalog box-a je rezervisan za parametre koji utiu na geometriju kontinualne grede:
Parametri koji utiu na geometriju grede U edit box-u se zadaje broj polja kontinualne grede, dok se pomou check box-ova Konzola sa leve strane i Konzola sa desne strane odreuje da li se na poetku, odnosno kraju kontinualne grede nalazi konzola. Stanje ovih check box-ova znaajno utie na dalji tok naredbe, ali o tome e biti vie rei kasnije. Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Podaci o sidrenju slue za definisanje naina sidrenja podune armature kontinualne grede:
475
Parametri za definisanje naina sidrenja Pomou check box-a Sidrenje se odreuje da li e program automatski da izvri sidrenje armature. Kada je ovaj check box ukljuen za promenu je dostupna i zatvorena lista Tip sidrenja iz koje se bira jedan od ranije definisanih tipova sidrenja. Iz zatvorene liste Nain povijanja se bira jedan od ponuenih naina povijanja krajeva ipki pri njihovom sidrenju.
Sadraj liste za izbor naina povijanja krajeva ipki Ako je duina sidrenja takva da se pri povijanju kraja ipke dobije vertikalni segment ija je duina manja od visine grede, ukljuivanjem check box-a Vertikalni segment do kraja od programa se moe zahtevati da taj segment uvek produi do ivice grede umanjeno za vrednost zatitnog sloja. Naravno, kada je ovaj check box iskljuen vertikalni segment e se postavljati sa svojom pravom duinom. Ako je u edit box-u Zaokruivanje duine segmenta zadata vrednost razliita od nule, program duinu krajnjeg segmenta ipke, koji je dobijen povijanjem pri sidrenju, zaokruuje na prvu veu duinu koja je deljiva sa zadatom vrednou. Napomenuemo da zaokruena duina krajnjeg segmenta ipke mora da bude vea od 12. Kada je u edit box-u zadata nula ovaj segment se postavlja sa pravom duinom.
476
Kada su definisani svi podaci u ovom dijalog box-u, treba aktivirati komandno polje Napred. Ako je check box Konzola sa leve strane ukljuen otvorie se dijalog box u kome se definiu podaci neophodni za kreiranje ove konzole:
Izgled dijalog box-a za definisanje podataka za konzolu sa leve strane grede Desni deo ovog dijalog box-a je rezervisan za prikaz kontinualne grede koji odgovara trenutnom stanju parametara. Da bi smo poveali preglednost pri zadavanju podataka zumiraemo konzolu na levom kraju:
477
Zumirani prikaz leve konzole U delu dijalog box-a Geometrijski podaci se zadaju Duina konzole, irina grede i Visina grede, dok se aktiviranjem komandnog polja Sekundarne grede otvara novi dijalog box u kome se zadaje poloaj greda iz upravnog pravca:
Izgled dijalog box-a za definisanje poloaja sekundarnih greda Sekundarna greda se postavlja aktiviranjem komandnog polja Dodaj, nakon ega se u listi pojavljuje novi red:
478
Pomou komandnog polja dodaj postavljena je sekundarna greda Podaci o irini, visini i poloaju sekundarne grede se zadaju direktno u list box-u tako to se selektuje odgovarajue polje i sa tastature unese eljena vrednost. Uklanjanje selektovane sekundarne grede iz liste se odvija pomou komandnog polja Brii. Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box, a armaturu gornje zone povija tako da ne prolazi kroz postavljenu sekundarnu gredu:
Povijanje osnovne armature gornje zone na mestu na kome je postavljena sekundarna greda Kao to je na poetku napomenuto, ova naredba je predviena za kreiranje plana oplate i armature grede pravougaonog poprenog preseka. Kako se greda najee nalazi u ploi, za svako njeno polje, pa i za konzolu iji se podaci zadaju u ovom dijalog box-u, je omoguen
479 izbor jednog od poprenih preseka na kojima je prikazan i poloaj ploe. Ponueni popreni preseci se nalaze u delu dijalog box-a Oblik, a izbor eljenog preseka se vri klikom mia preko odgovarajueg prekidaa.
Prekidai pomou kojih se vri izbor poprenog preseka konzole Pored geometrijskih podataka u ovom dijalog box-u se zadaju i podaci o armaturi konzole.
Parametri za definisanje armature konzole
480 Za ipke osnovne armature u gornjoj zoni konzole se iz zatvorenih listi biraju vrsta armature i njihov prenik, dok se u edit box-u zadaje broj komada. ipke ove armature poinju od ivice grede, udaljeno za vrednost zatitnog sloja, a zavravaju se na udaljenosti od oslonca koja je zadata u edit box-u Duina ojaanja uzengija i ipki gornje zone oko oslonaca. Na tom mestu se vri nastavljanje ove armature i armature iznad oslonca, za duinu nastavljanja ls2 armature sa veim prenikom ipki. Ako ne elite da se postavlja osnovna armatura, ve da program gornju zonu armira produavanjem zadate armature iznad oslonca (za prvi oslonac se ova armatura zadaje u sledeem dijalog box-u) potrebno je da u edit box-u za koliinu zadate nulu.
Voenje armature u konzoli Kako je u ovoj naredbi omogueno i automatsko vaenje poprenih preseka u karakteristinim takama grede, pomou check box-a Presek kod oslonca se odreuje da li e program da izvadi popreni presek kod oslonca konzole. Armatura donje zone se definie na isti nain, s tim to se njeno postavljanje ne moe iskljuiti. Ova armatura se prua du cele konzole i prevodi preko oslonca za duinu sidrenja ls2, mereno od blie ivice oslonca. Sa check box-om Presek se odreuje da li se postavlja popreni presek u polju konzole. Za poprenu armaturu se iz zatvorenih listi biraju vrsta armature i prenik ipki, dok se u edit box-u zadaje razmak izmeu ipki. Kada je potrebno da se uzengije u okolini oslonca postave na manjem meusobnom rastojanju check box Proguenje se postavlja na ukljueno stanje, a u edit box-u, koji se nalazi u njegovom produetku, se zadaje novi razmak izmeu ipki. Napomenuemo da je duina proguenja zadata u edit box-u Duina ojaanja uzengija i ipki gornje zone oko oslonaca u prethodnom dijalogu. Aktiviranjem komandnog polja Napred otvara se dijalog box u kome se zadaju podaci o oplati i armaturi svakog polja kontinualne grede. Da je check box Konzola sa leve strane bio iskljuen ovaj dijalog bi se otvorio posle dijaloga u kome se zadaju opti podaci.
481
Izgled dijalog box-a u kome se zadaju podaci za svako polje grede U dijalog box-u se uvek prikazuju isti parametri, a njihovo trenutno stanje odgovara tekuem polju kontinualne grede. Na prikazu grede se uvek jasno vidi koje je polje tekue, obzirom da je ono jedino iskotirano, a u delu dijalog box-a Tekue polje se ispisuje i njegov redni broj.
Oznaavanje tekueg polja grede U ovom delu dijalog box-a se nalaze i komandna polja Prethodno i Sledee pomou kojih se vri promena tekueg polja grede.
482
Dimenzije oplate tekueg polja se zadaju u delu dijalog box-a Geometrijski podaci. Namena svakog od prikazanih edit box-ova se jasno vidi iz njegovog naziva, dok je znaenje komandnog polja Sekundarna greda potpuno isto kao u dijalog box-u za definisanje leve konzole grede. Obzirom da su geometrijski podaci za vie polja kontinualne grede najee isti, ili bar slini, (pridrui svima) podaci koji su zadati za tekue polje grede se pomou komandnog polja mogu pridruiti svim ostalim poljima. Na ovaj nain se procedura zadavanja podataka znaajno ubrzava.
Komandno polje pridrui svima Kako se na ovaj nain menjaju podaci koji su moda ranije zadati nekim poljima grede, nakon aktiviranja komandnog polja program izdaje i odgovarajue upozorenje:
Ovo komandno polje je pridrueno svakoj grupi parametara u dijalog box-u, tako da se podaci koji definiu razliite entitete mogu pridruivati ostalim poljima grede nezavisno jedni od drugih. Za sve tipove podune armature se iz zatvorenih listi biraju vrsta armature i prenici ipki, a u edit box-ovima se zadaju koliine. Armatura iznad oslonaca se sa obe strane produuje u polja grede za duinu koja je zadata u edit box-u Duina ojaanja uzengija i ipki gornje zone oko oslonaca. Kao i kod konzole, postavljanje osnovne armature u gornjoj zoni se moe iskljuiti zadavanjem nule u edit box-u
483 za koliinu. U tom sluaju se armatura iznad levog i desnog oslonca produuje do sredine polja grede gde se vri nastavljanje za duinu sidrenja ls2 armature sa veim prenikom ipki.
Armiranje gornje zone sa korienjem osnovne armature
Armiranje gornje zone bez osnovne armature Armatura donje zone se uvek prua preko celog polja i prevodi preko srednjeg oslonca za duinu sidrenja ls2, mereno od blie ivice oslonca, dok podaci za definisanje poprene armature imaju isto znaenje kao kod konzole, tako da ih neemo ponovo objanjavati. Pomou check box-ova Presek se odreuje da li e program automatski da izvadi popreni presek grede na datom mestu. Kada se zadaju podaci za sva polja kontinualne grede treba aktivirati komandno polje Napred. Ako je check box Konzola sa desne strane ukljuen otvorie se dijalog box u kome se definiu podaci neophodni za kreiranje ove konzole.
484
Dijalog box za definisanje konzole sa desne strane grede Znaenje svih parametara koji se nalaze u ovom dijalog box-u je potpuno isto kao u dijalog box-u konzole na levom kraju grede. U poslednjem dijalog box-u naredbe definie se nain prikaza kreirane kontinualne grede na crteu.
Izgled dijalog box-a za definisanje prikaza kontinualne grede na crteu Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Oplata slue za definisanje izgleda oplate: Crtanje oplate check box ije stanje odreuje da li se oplata kontinualne grede postavlja na crte. Kada je on iskljuen ostali parametri u ovom delu dijalog box-a su nedostupni za menjanje
485 Kotiranje oplate pomou ovog check box-a se definie da li e program da iskotira oplatu grede Tip kotiranja zatvorena lista za izbor stila kotiranja oplate
Odstojanje kote udaljenost kota od oplate. Zadaje se u AutoCAD-ovim jedinicama Pomou parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a Popreni preseci se definie postavljanje poprenih preseka na crteu: Vaenje poprenih preseka - check box koji odreuje da li e program da postavlja poprene preseke na crte. Kada je on iskljuen ostali parametri u ovom delu dijalog box-a su nedostupni za promenu Razmera - zadavanjem vrednosti u edit box-u, ili izborom iz zatvorene liste neke od programom definisanih razmera, odreuje se razmera poprenog preseka na crteu - edit box za zadavanje debljine ploe u kojoj se nalazi greda - zatvorena lista za izbor jednog od programom predvienih tipova kotiranja. ipki u poprenom preseku
Debljina ploe Tip kotiranja
Mesto za preseke - zatvorena lista za izbor poloaja poprenih preseka na crteu u odnosu na poloaj grede U ovoj naredbi je predviena i mogunost automatskog postavljanja specifikatora svih ipki kontinualne grede na crte. Da li e program da postavi specifikatore zavisi od stanja check box-a Postavljanje specifikatora. Nakon aktiviranja komandnog polja Kraj program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom take sa crtea odredite poloaj kontinualne grede. Referentna taka:
486
Izgled kontinualne grede na crteu
14.1.6 Armirano-betonski zid

Pomou ove naredbe imate mogunost da veoma brzo i lako kreirate plan oplate i armature jednog ili vie armirano-betonskih zidova, a zatim da na crte postavite tablicu sa svom potrebnom armaturom.
Iz liste je selektovana naredba Armirano-betonski zid Nakon izbora naredbe Armirano-betonski zid iz liste i aktiviranja komandnog polja Napred otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
487
Izgled dijalog box-a za definisanje oplate i armature armirano-betonskog zida U gornjem desnom delu dijalog box-a se nalazi crte tipskog armirano-betonskog zida na kome su iskotirane sve dimenzije koje se zadaju u ovom dijalog box-u.
Crte tipskog armirano-betonskog zida Sa ovom naredbom se moe kreirati proizvoljan broj zidova, koji se pruaju kroz proizvoljan broj nivoa, to znai da se u dijalogu zadaje veliki broj podataka. Organizovanje rada sa ovim podacima se vri pomou dve liste koje se nalaze u levom delu dijalog box-a. U prvoj listi su prikazani svi zidovi koji se kreiraju, dok se u drugoj listi prikazuju nivoi kroz koje prolazi selektovani zid iz prve liste. U koloni Naziv prve liste se unosi oznaka zida koji se kreira, dok se u koloni x zadaje broj takvih zidova u konstrukciji. Znai u sluaju da se u konstrukciji nalazi vie istih zidova,
488 dovoljno je da definiete armaturu za jedan od njih i da zadate njihov broj, a program e automatski da kreira armaturu za sve takve zidove. Napomenuemo da se pri postavljanju kreiranog zida na crteu ispisuju i ovi podaci.
Lista u kojoj se zadaju oznaka zida i broj komada Dodavanje novog zida u listu se vri pomou komandnog polja Dodaj. Ako je u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja check box Sa kopiranjem postavljen na ukljueno stanje, program e novom zidu pridruiti i sve podatke koji su zadati za selektovani zid u listi. Ova opcija je veoma korisna kada se u konstrukciji nalaze zidovi koji imaju sline podatke.
U listu je ubaena kopija zida Z1
489 Uklanjanje selektovanog zida iz liste se vri pomou komandnog polja Brii, dok se pomou komandnih polja odnosno na dole. trenutno selektovanom zidu vri promena poloaja u listi na gore,
U drugoj listi se nalaze svi nivoi kroz koje selektovani zid prolazi. Nivoi su u listi prikazani u uzlaznom redosledu, prema visinskim koordinatama koje se zadaju u koloni Nivo.
Lista nivoa kroz koje prolazi selektovani zid Ubacivanje novog nivoa u listu se vri pomou komandnog polja Dodaj. Obzirom da su podaci o oplati i armaturi jednog armirano-betonskog zida isti ili veoma slini za sve nivoe kroz koje prolazi, pri dodavanju novog nivoa program uvek kopira sve podatke koji su pridrueni selektovanom nivou iz liste. Zato je najbolje da prvo zadate sve podatke za jedan nivo, a zatim da pomou komandnog polja Dodaj kreirate ostale nivoe zida, uz menjanje onih podataka koji su razliiti. Za uklanjanje selektovanog nivoa iz liste koristi se komandno polje Brii. Radio batton-i Po zidovima i Po nivoima slue za izbor naina grupisanja oplata, odnosno armature. Naime, kada se izabere grupisanje oplata po zidovima program za svaki zid kreira novu oplatu, a kada se izabere grupisanje po nivoima program za svaki nivo kreira novu oplatu i svu armaturu koja pripada tom nivou pridruuje datoj oplati, bez obzira to se sa njom armiraju razliiti zidovi. U delu dijalog box-a Nivo se zadaju dimenzije oplate tekueg nivoa armirano-betonskog zida koji je selektovan iz liste.
490
Parametri za definisanje oplate tekueg nivoa armirano-betonskog zida Znaenje svakog od ovih parametara se jasno vidi na prikazanom crteu tipskog zida. H L B - visina nivoa. Ovu vrednost program rauna na osnovu zadatih visinskih koordinata tekueg i prvog nieg nivoa u listi - irina zida - debljina zida
Hc - duina delova zida koji se armiraju kao stub. Ova vrednost se zadaje kao deo ukupne irine zida L. a x - zatitni sloj - udaljenost krajeva horizontalne armature od bonih strana zida
U delu dijalog box-a Horizontalna armatura se za ovu armaturu zadaju tip, prenik ipki, razmak izmeu ipki, kao i stanje na njihovim krajevima. Isti parametri se zadaju i za vertikalnu armaturu u istoimenom delu dijalog box-a. Pri armiranju zidova se esto postavlja i konstruktivna armatura koja povezuje ipke iz razliitih zona. Ona se definie u delu dijalog box-a S armatura zadavanjem tipa armature, prenika ipki i njihovog meusobnog rastojanja (Lsa). Pored ovih podataka iz zatvorene liste se vri izbor jednog od ponuenih oblika ipki (S ili C).
491
Zatvorena lista za izbor oblika ipki S armature U sluaju da ne elite da postavite ovu armaturu, potrebno je da u edit box-u Lsa za razmak izmeu ipki zadate nulu. Duina nastavljanja ipki vertikalne armature na mestu prekida armiranja se zadaje u edit box-u Lpr. Pored direktnog unoenja u edit box-u, ova duina se moe odrediti i pomou dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem komandnog polja .
Izgled dijalog box-a za nastavljanje armature Rad sa ovim dijalog box-om je gotovo isti kao kod naredbe Nastavljanje armature (vidi poglavlje 7.4), pa ga ovde neemo detaljno objanjavati. Kada ste zadali neohodne podatke za sve nivoe svih zidova koje elite da kreirate aktivirajte komandno polje Napred. Sada e se otvoriti dijalog box za podeavanje prikaza tabele sa armaturom kreiranih zidova na crteu.
492
Izgled dijalog box-a za podeavanje prikaza zida na crteu U desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled tabele koji odgovara trenutnom stanju ponuenih parametara. Kako bi, zbog ograniene veliine dijalog box-a, prikazivanje podataka za sve kreirane zidove smanjilo preglednost, u ovoj tabeli se nalaze podaci samo za prvi nivo prvog zida iz liste, to je sasvim dovoljno za sagledavanje znaenja ponuenih parametara i ispravno formatiranje prikaza podataka na crteu. Dimenzije tabele se zadaju u delu dijalog box-a Tabela. Ove vrednosti predstavljaju dimenzije tabele na papiru, pri tampanju u razmeri koja je izabrana za glavnu razmeru crtea.
Deo dijalog box-a u kome se zadaju dimenzije tabele
493 U delu dijalog box-a Stil kotiranja se za horizontalnu, vertikalnu i S armaturu definie nain ispisivanja podataka u tabeli. Ova procedura je potpuno ista kao kod naredbe Stilovi kotiranja (vidi poglavlje 11.2), pa je neemo ponovo objanjavati. Napomenuemo samo da se za ispisivanje duina ipki i razmaka izmeu ipki koriste formati koji su definisani za tekui stil kotiranja serija u osnovi.
Deo dijalog box-a u kome se definiu stilovi kotiranja armature zida Kreirani stilovi kotiranja se snimaju zajedno sa svim ostalim podacima koji se zadaju u ovoj naredbi (nain snimanja je objanjen u poglavlju 14.1.1 Temelj samac), tako da je najbolje da prvo snimite jednu konfiguraciju sa kreiranim stilovima kotiranja i da pri svakom novom pozivanju naredbe koristite tu konfiguraciju. U tabeli je svaka vrsta armature prikazana pomou reprezenata ija geometrija odgovara pravoj geometriji ipke. Ovi reprezenti su skalirani tako da mogu da stanu u odgovarajuu eliju tabele. Ako ipke imaju i kuke, deavae se da se kod dugakih ipki one ne vide dobro, a da kod kratkih izgledaju preveliko, pa ak i da izau iz okvira date elije. Zadavanjem vrednosti u edit box-u Procenat skaliranja ipki imate mogunost da izvrite i dodatno skaliranje kuka, tako da izgled ipki u tabeli prilagodite svojim potrebama. Naglasiemo da ovo skaliranje nema nikakvog uticaja na pravu geometriju ipki, ve samo na njihov izgled u tabeli.
494
Edit box za dodatno skaliranje kuka Kada je check box Prikaz sheme postavljen na ukljueno stanje program na crte postavlja i tipski zid sa iskotiranim dimenzijama (isti kao onaj koji se prikazuje u prethodnom dijalog boxu). Dimenzije zida se kotiraju sa stilom koji je izabran iz zatvorene liste Stil kotiranja. Nakon aktiviranja komandnog polja Kraj program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom take sa crtea odredite poloaj tabele, a ako je check box Prikaz sheme ukljuen i poloaja tipskog zida. Poloaj okvira:
Izgled tabele sa armaturom i sheme tipskog zida na crteu
495
14.1.7 Armirano-betonski stub

Pomou ove naredbe se kreira plan oplate i armature jednog ili vie armiranobetonskih stubova, a na crte se postavlja tablica sa usvojenom armaturom, koja je razvrstana po stubovima i nivoima kroz koje kreirani stubovi prolaze.
Iz liste je selektovana naredba Armirano-betonski stub Nakon izbora naredbe Armirano-betonski stub iz liste i aktiviranja komandnog polja Napred otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje oplate i armature armirano-betonskih stubova Pomou ove naredbe se istovremeno moe kreirati proizvoljan broj stubova koji prolaze kroz proizvoljan broj nivoa. Dodavanje, brisanje i sortiranje stubova i nivoa se vri pomou listi i komandnih polja koja se nalaze u gornjem levom delu dijalog box-a. Nain rada sa ovim listama je potpuno isti kao kod naredbe Armirano-betonski zid (vidi poglavlje 14.1.6).
496
Liste pomou kojih se organizuje zadavanje podataka U gornjem desnom delu dijalog box-a se nalazi crte tipskog armirano-betonskog stuba na kome su iskotirane sve dimenzije koje se zadaju u ovom dijalogu. Napomenuemo da trenutno stanje parametara u dijalog box-u odgovara tekuem nivou selektovanog stuba iz prve liste.
Crte tipskog armirano-betonskog stuba Ispod ovog crtea je prikazan izgled poprenog preseka tekueg nivoa stuba. Kako je programom predviena mogunost postavljanja stubova sa razliitim poprenim presecima, ovaj popreni presek moete zameniti sa bilo kojim od pomou komandnih polja ponuenih preseka. Dimenzije poprenog preseka se zadaju u edit box-ovima Hc i Bc, a u
497 sluaju da ste izabrali kruni popreni presek umesto njih se zadaju prenik kruga D i broj ipki n.
Za popreni presek stuba je izabran kruni presek Za pojedine poprene preseke je predviena mogunost postavljanja takozvane S armature koja povezuje vertikalne ipke iz razliitih zona stuba. Kada se izabere neki od takvih poprenih preseka za promenu postaje dostupan check box S, koji se nalazi desno od crtea datog poprenog preseka. Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje S armatura se postavlja i obrnuto, ako je iskljuen S armatura se ne postavlja.
Popreni presek kod koga se moe postavljati S armatura
498 U delu dijalog box-a Nivo se ispisuju visinske kote tekueg i prvog nieg nivoa u listi. Njihova razlika predstavlja visinu stuba za tekui nivo i prikazuje se u polju H. Takoe, u ovom delu dijalog box-a se nalazi i edit box a u kome se zadaje zatitni sloj za tekui nivo stuba.
Edit box u kome se zadaje zatitni sloj a, i visina tekueg nivoa H U delu dijalog box-a Uzengije se vri izbor vrste armature, prenika ipki od kojih se kreiraju uzengije () i zadaje se razmak izmeu uzengija u seriji (e=). Za svaki nivo je omogueno zadavanje proguenja uzengija na poetku i na kraju tog dela stuba. U delu dijalog box-a Zona A se zadaju duina proguenja na poetku stuba (Ha) i razmak izmeu uzengija (e=), dok se u delu dijalog box-a Zona B zadaju duina proguenja na kraju stuba (Hb) i razmak izmeu uzengija na zadatoj duini (e=).
Parametri pomou kojih se definiu uzengije za tekui nivo stuba
499 U delu dijalog box-a Vertikalna armatura se vri izbor vrste armature, prenika ipki, kao i stanja na krajevima ipki vertikalne armature. Ova armatura se prua celom visinom tekueg nivoa stuba, a na vrhu se produuje u sledei nivo za duinu koja se zadaje u edit box-u Nastavljanje (L1).
Parametri pomou kojih se definie vertikalna armatura Programom je predviena i mogunost kreiranja armature koja povezuje stub sa temeljom. Postavljanje ove armature je odreeno stanjem check box-a Stub iznad temelja, koji je dostupan samo kada se za tekui postavi najnii nivo stuba.
Parametri za definisanje armature koja povezuje stub sa temeljom U edit box-u L1 se zadaje sidrenje vertikalnih segmenata ipki u stub, u edit box-u L3 se zadaje duina horizontalnih segmenta, a u edit box-u Ht visina temelja.
500
Armatura koja povezuje stub sa temeljom Kada se armiraju krajnji delovi zidova (delovi zidova koji se armiraju kao stubovi), po nekim propisima se polovina vertikalne armature produuje za jednu, a druga polovina za drugu duinu nastavljanja. Postavljanjem check box-a Stub u zidu na ukljueno stanje, za promenu postaje dostupan edit box L2 u kome se zadaje ta druga duina nastavljanja vertikalne armature.
Zadavanje razliitih duina nastavljanja vertikalne armature Kada je selektovan poslednji nivo stuba za promenu je dostupan i check box Stub na vrhu. Postavljanje ovog check box-a na ukljueno stanje oznaava da se na tom mestu stub zavrava, tako da program ipke vertikalne armature za taj nivo nee produiti za zadatu duinu nastavljanja.
501
Check box koji oznaava kraj stuba Izborom jednog od radio batton-a, koji se nalaze u delu dijalog box-a Grupisanje oplata, odreuje se nain grupisanja kreirane armature: Po stubovima - za svaki stub se kreira nova pozicija oplate i pridruuje joj se armatura datog stuba Po nivoima - za svaki nivo se kreira nova pozicija oplata i sva armatura koja pripada tom nivou se pridruuje kreranoj oplati, bez obzira to se sa njom armiraju razliiti stubovi
Radio batton-i za izbor naina grupisanja armature
502 Kada zadate podatke za sve nivoe svih stubova koje elite da kreirate, aktivirajte komandno polje Napred. Sada e se otvoriti dijalog box za podeavanje prikaza tabele sa armaturom kreiranih stubova na crteu.
Izgled dijalog box-a za podeavanje prikaza tabele na crteu U desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled tabele koji odgovara trenutnom stanju ponuenih parametara. Dimenzije ove tabele se zadaju u delu dijalog box-a Tabela. U edit box-u Visina kolone se zadaje visina na kojoj program vri prelamanje tabele i nastavlja ispisivanje podataka u novoj koloni, dok se znaenje ostalih edit box-ova jasno vidi iz njihovih naziva. U delu dijalog box-a Stil kotiranja se za uzengije, vertikalnu i S armaturu definie nain ispisivanja podataka u tabeli. Ova procedura je potpuno ista kao kod naredbe Stilovi kotiranja (vidi poglavlje 11.2), pa je neemo ponovo objanjavati. Napomenuemo samo da se za ispisivanje duina kod glavne armature koriste formati koji su definisani za tekui stil kotiranja ipki, a kod uzengija i S armature formati koji su definisani za tekui stil kotiranja serije u podunom preseku. ipke vertikalne armature dva susedna nivoa stuba istog poprenog preseka, se nalaze na istom mestu u preseku. Pri postavljanju armature, posebno kada se radi o veim prenicima ipki, to predstavlja problem, jer na mestu nastavljanja dolazi do njihovog sudaranja. Da bi se ovo izbeglo omogueno je povijanje ipki vertikalne armature na mestu nastavljanja. Naime, u edit box-u a se zadaje vertikalna, a u edit box-u b horizontalna dimenzija povijenog dela ipke.
503
Edit box-ovi za definisanje povijanja ipki na mestu nastavljanja U tabeli se prikazuje i popreni presek stuba koji se kotira sa tekuim AutoCAD-ovim stilom kotiranja. Udaljenost ovih kota od oplate se zadaje u edit box-u Rastojanje kota. ipke sa kojima se armiraju stubovi se u tabeli prikazuju u vidu specifikatora. Iz tog razloga se u delu dijalog box-a Specifikator nalazi zatvorena lista koja slui za izbor stila kotiranja specifikatora. Programom je predviena i mogunost postavljanja na crte iskotirane sheme tipskog armirano-betonskog stuba. Naime, u delu dijalog box-a Prikaz sheme se nalazi istoimeni chek box pomou koga se definie postavljanje sheme i zatvorena lista za izbor njenog stila kotiranja. Nakon aktiviranja komandnog polja Kraj program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom take sa crtea odredite poloaj tabele, a ako je check box Prikaz sheme ukljuen i poloaja tipskog stuba na crteu. Poloaj okvira:
504
Izgled tabele sa armaturom i sheme tipskog stuba na crteu
14.2 Editovanje sloenog elementa

Pomou naredbe Editovanje sloenog elementa imate mogunost da iz konstruktivnog elementa, koji je na crte postavljen sa naredbom Pravljenje novog sloenog elementa (vidi poglavlje 14.1), preuzmete sve podatke koji su zadati pri njegovom kreiranju. Nakon izbora ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Radionica sloenih elemenata ili klikom mia na ikonu Selektovanje objekta: Sada je potrebno da sa crtea selektujete eljeni konstruktivni element, nakon ega program poziva naredbu sa kojom je dati element postavljen na crte (vidi poglavlje 14,1). Sve parametre koji se zadaju u okviru ove naredbe program postavlja na isto stanje u kome su bili pri kreiranju selektovanog konstruktivnog elementa. Rezultat rada ove naredbe je isti kao i da ste pri postavljanju datog elementa na crte snimili sve zadate podatke u bazu konfiguracija, a zatim pri ponovnom pozivanju naredbe uitali snimljenu konfiguraciju. Ako na primer sa crtea selektujemo stepenite, , komandna linija dobija sledei izgled:
505
1. LM
Selektovanje stepenita otvorie se dijalog box sledeeg izgleda izgleda:
Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box koji se otvara pri kreiranju stepenita (vidi poglavlje 14.1.3). Naime, program je iz selektovanog stepenita proitao sve podatke koji su zadati u proceduri njegovog kreiranja i postavio ih je za tekue u ovom i svim ostalim dijalozima koji se otvaraju u toku ove procedure. Ako bismo naredbu zavriili bez menjanja podataka, na crteu bi dobili kopiju selektovanog stepenita.

ArmCAD 2005 (Build 1700) Uputstvo

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

ArmCAD 2005 (Build 1700) Uputstvo

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

1

uputstvo za rad sa programom

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Potrebna konfiguracija raunara .............................................................7 Instalacija programa ............................................................................8

1.3 1.4 1.5

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Skaliranje razmere poprenog preseka (PROMENA RAZMERE) ................ 174

7. EDITOVANJE IPKI .................................................................................186 7.1 7.2

7.3 7.4 7.5 7.6 7.7

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

8.6 8.7 8.8 8.9 8.10 8.11

12.3.1 12.3.2 12.3.3 12.3.4

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

12.4 12.5 12.6 12.7 12.8 12.9

Import mreaste armature ploa u program ArmCAD 2005 ................... 410

Eksport usvojene armature u gredama iz programa Tower 5 ................. 417

Import eksportovane armature u gredama u program ArmCAD 2005 ..... 420

13.5.1 13.5.2 13.5.3 13.5.4

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Editovanje sloenog elementa ............................................................ 504

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Podeavanje podataka u okviru naredbe Regional Options, za Windows 2000

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Podeavanje podataka u okviru naredbe Regional and Language Options, za Windows XP

1.2 Instalacija programa

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Pojedinana instalacija programa

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Iz zatvorene liste izaberite jezik instalacije i aktivirajte komandno polje OK.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje Next.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog box:

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

1.3 Deinstalacija programa

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

1.4 Pokretanje programa

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

1.5 Osnovna koncepcija programa

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

2.2 Crtanje tipskih oplata (TIPSKA OPLATA)

Prikaz iskotirane oplate

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Za duinu segmenta D je zadata vrednost 40

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Selektovana je kosa ivica oplate za promenu ugla njenog nagiba

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

3. CRTANJE IPKI U PODUNOM IZGLEDU

3.1 Nova pozicija - proizvoljna ipka (PROIZVOLJNA)