Ivo Vukevi SLOVENSKA GERMANIJA

Istraivanje porekla i rane istorije Srba/Slovena Sarmatije, Germanije i Ilirije / III deo / Naziv originala: Rex Germanorum - populos Sclavorum

Slike sa promocije knjige u Novom Sadu 2009. godine

Autor Ivo Vukevi i izdava Vesna Pei

Gospodin Vukevi potpisuje knjigu posetiocima

DEO III 1. BELI SRBI Kad se uzmu u obzir konvencionalni izvori, u njima neemo nai nijedan zapis o protopoljskoj civilizaciji, o socijalnim i politikim ustanovama Poljske u vekovima pre obrazovanja srednjovekovne poljske drave u X veku. Poljska se u istorijskim

spisima prvi put pominje sredinom X veka kroz nekoliko veoma kratkih pomena kralja Mjeka (963-992). U jednom, "kralja Misaka, pod ijom su vladavinom iveii Sloveni", i drugom, Mjeka "kralja Severa". ONOMASTIKI DOKAZI Meutim, postoji obilje onomastikih dokaza da su Srbi naseljavali veliki deo teritorije preistorijske Poljske i igrali prvenstvenu ulogu na poetnom stupnju Corona Regnum Poloniae. BIALI SERBOWIE U studiji iz sredine XX veka istaknuti poljski istoriar T. Levicki navodi brojna imena mesta sa etnikonom Serb kako u srcu, tako i na periferiji poljskih zemalja (T. Lewicki, Konstantego Porfirogenety i Biali Srbowie w polnocnej Polsce, RoH 22, 1956). Ono to je najzvanije jeste injenica da je najvea koncentracija od vie od trideset est navedenih imena mesta od etnonima Serb u geografskom centru protopoljskog naroda.(48) Tanije, imena mesta u Gnjeznu, centru Vjelkopoljske ili Velike Poljske, i njegovoj okolini, i Poznanju, prvim prestonicama poljske drave i seditima prvog poljskog metropolisa i biskupije. Stara slovenska re gniezno ima znaenja gnezdo, kolevka, srce, sredite, jezgro. Jedan noviji dokaz prvenstva Gnjezna u poljskoj istorijsko-nacionalnoj svesti nalazi se u reima pape Jovana Pavla II, izgovorenim u Gnjeznu 1979. godine: "Pozdravljam ovde s potovanjem gnezdo Pjastovia, izvorite istorije otadbine." POREKLO OTADBINE U ovoj istorijskoj oblasti, okruenoj rekom Vartom na zapadu, rekom Notec na severu i jezerom Goplo na istoku, sa ogromnim tvravama u Kursvici, Gnjeznu i Poznanju, i manjim utvrenjima u Kleckom, Ostrosu, Lednickom, Gjezu, Ladu i Temesnu, u ovom gnezdu Pjastovia, ovom izvoritu istorije otadbine, nalazi se veliki broj srpskih etnonima. U stvari, u ovoj oblasti srpska imena mesta nalaze se u veem broju nego ikad igde u Evropi.
(48) S. Kozierovvski, Atlas nazw geograficznych Stowianszczyzny Zachodniej, 1934; Badania nazw topograficznych starej VVielkopolski, 1939. W. Taszycki, Najdavvniejsze polski imiona osobowe, RoP 3, 1925.

Sarbia, Sarbia, Sarbia, Sarbia, Sarbino, Sarbinovo, Sarbinovo, Sarbi-novo, Sarbinovka, Sarbin, Sarbina, Sarbino, Sarbice, Sarbicko, Sarbka, Sarbka, Sarbskie Huby. MALOPOLJSKA Kao preovlaujui slovenski elemenat Srbi se takoe pojavljuju i u drugom centru ujedinjenog poljskog naroda. Profesor Levicki smatra da su srpski nazivi mesta od politicki stratekog znaaja bili skoncentrisani u Malopoljskoj. U zemljama drevnih Vislana, od reke Vis, Visla, Vistula, sa centrom u Vislici, jednom od najstarijih poljskih gradova, seditu legendarnog kneza Vis-lava, nalazimo mesta Szarbia i Szarbkov. Severno od Vislice, izmeu drevnih gradova Malogoa i Sandomjea, lee Sarbin i Szarbsko. MAZOVIJA Istono od Vjelkopoljske, etnikon Serb je dosta zastupljen u nekadanjem vojvodstvu Mazovija (koje se ujedinilo sa Poljskom 1526. godine), gde je etnikon Serb prisutan kako u nazivima mesta, tako i u prezimenima. Severno od Szarba, na primer, nalazi se Sarbievo, mesto u kojem se rodio veliki pesnik i klasicista Maej Kaimje Sarbjevski'(1595-1649).

POMERANIJA U jezikom, kulturnom i geografskom pogledu, Pomeranija je bila sastavni deo civilizacije Baltikih Slovena zapadno od reke Odre. U vlasti i politici imala je jake veze sa monom Veletskom / Luikom federacijom. Isti fak-tori koji su povezivali stanovnistvo zapadne Pomeranije sa Baltikim Slovenima, odvajali su ga od Poljskih Slovena. Smeteni u pomorskim gradovima-dravama, moreplovci Pomeranije imali su daleko razvijeniju industriju, zanatstvo, trgovinu i kulturu. Pojedini germanski istoriari veruju da je Pomeranija izvorna i integralna srpska zemlja.(49) Jedan istoriar govori o Pomeraniji kao o prvoj srpskoj zemiji ili Surpe-Sorbenland. Jo jedan germanski istoriar pie da je itava baltika obala do Vistule, sa kopnom, biia naseljena Srbima-Vendima". Naravno, i ovde nalazimo dokaz srpskog osvajanja i naseljavanja u imenima mesta kao to su Sarbia, Sarbinovo i Sarbsko. Izvestan pokazatelj znaaja i intenziteta pomorske trgovine u Pomeraniji nalazi se u injenici da je misionarsko delovanje biskupa Otoa poetkom XII veka ponekad bilo osujeeno injenicom da su u gradovima, jednom za drugim, stanovnici bili vie na
(49) L. Quandt, Zur Urgeschichte der Pomoranen, BaL 22, 1868. S. Kozierowski, Nazwy rzeczne w Lecirji przybattyckiej i w przylegtych cz^ ciach Slowianszczyzny polnocno-zachodniej, SIO 9, 1930. R. Kiersnovvski, Plemiona Pomorza Zachodniego w vvietle naj -starszych rodel pisanych, SIA 3, 1951-2. J. Dowiat, Ekspansja Pomorza zachodniego na ziemie wielecko-obodrzyckiej w dmgiej pofowie XII wieku, PtZ 59, 1959. L. Leciejevvicz, Pocza.tki nadmorskich miast na pomorzu zachodnim, 1962. W. Losinski, Osadnictwo ple-mienne Pomorza (VI-X wiek), 1982.

moru nego u svojim domovima: Tako smo stigli u Kolobregu, koja je smetena na samoj obali mora. Gotovo svi njeni stanovnici bili su pomorci, koji su poslovali sa trgovcima sa udaljenih ostrva, a oni koji su zateeni kod kue rekoe da ne mogu prihvatiti nita novo u odsustvu svojih sugraana, i na toj osnovi odupree se na neko vreme propovedanju jevanelja (C.H. Robinson, The Life ofOtto of Pomerania 10601139, 1920). POKRTAVANJE Moda je zapravo strah od rivala sa severozapada, Veletsko-pomeranskog saveza, promenio pravac poljske istorije (Z Wojciechowski, Poczatki chrzescijanstwa w Poisce na tle stosunkov neiemicko-vviecieckih, ycie i myli 3A, 1950). Izgleda da su strahoviti porazi od veletsko-pomeranskih snaga 963. godine nagnali Mjeka da zatrai pomo od ratobornih pagana, preobraenika u hrianstvo, i zatrai pomo hrianske eke i drugih lanova Christiana respublica. Kasnije e krstaki impuls, koji je pratio pokrtavanje, promeniti pravac poljske istorije na jo jedan znaajan nain. Hrianski izvori belee i slave napade vojvode Boleslava III na Pomeraniju 1121. g. kada je sravnio sa zemljom oblast zapadno od reke Odre i objavio svoju nameru da sve stanovnike prevede u hriansku veru ili ih unititi u sluaju da odbiju da se pokrste". Poljski vitezovi e takoe imati aktivnu ulogu u povremenim krstakim pohodima protiv pagana u Pruskoj i Litvaniji. Poljskim vlastima, meutim, slui na ast to su bile prve ili meu prvima (npr. optuba Tevtonskog reda od strane Pavela Vladimira, poljskog izaslanika na Crkvenom saboru 1415.), koje e se pobuniti protiv pljakanja i ubijanja nevinih i miroljubivih nevernika koji su odbili da se poklone Svetom Rimskom carstvu, da prihvate robovanje papi. ZIEMIA KASZUBSKA U istonoj Pomeraniji Kaubi {gens Slavonica, Caussibitae dicuntur) zemlje kaubske, posebnog istorijskog, lingvistikog i kulturnog entiteta u Pomeraniji, tragovi srpske prolosti nalaze se u poljskoj sadanjosti (H. Kunst-mann, Woher die Kaschube ihren Namen haben, DwS 29, 1984). U regionu zvanom Kaszubovv Slowinskich nalazi se moderan grad i jezero sa etnonimom Serb, naime Sarbske ili Sarbske jezero, odmah zapadno od poznatijeg grada i jezera Leba i Lebsko [F. Tetzner, Die Slowinzen und Lebaskaschuben, 1899. L Zabolocki, O Slowincach i

Kaszubach nadlebskich, Jantar 3, 1947).

LESKA U ranim germanskim izvorima nalazimo pomene Srba u leskoj: Sirvi, welch in Schlesien wohneten." Rani i kasniji germanski izvori esto karakteriu lesku kao vano stecite u srpskoj kolonizaciji Serbske Luice ili Lusatia. Dokaz naseljavanja Srba nalazi se u imenima nekoliko mesta (npr. Sarbino, Serby) i Srpskoj provinciji ili Surbiensis provincia, kako se navodi u leskim analima (Annales Silesiae) iz sredine X veka. Zanimljivo je da u ovoj oblasti leski anali belee uporan otpor latinskom obredu i prkosnu upotrebu slovensko-henetskog jezika u bogosluenju: Slavicae seu henetae lingua usum... in sacris eccleaisasticis... inibuit ac latin lingua concipi liturgiam prece-saque jussit." Neke planine u leskoj, Sobotka i Radunija, dugo su bile uveni centri paganskih rituala. Biskup Titmar pie poetkom XI veka o planini Sobotka: Bila je predmet dubokog potovanja kod jednog dela itavog naroda zbog svoje veliine i namene, jer se tu proslavljahu greni obredi." U sledeem veku leski biskup Vroclava uestvovao je u misiji istrage i unitenja paganskih kultnih centara u kojima su uvani drveni idoli starih bogova. U XIX veku paganska prolost je jo ivela u narodnim izrekama kao to je ona koju citira J. Kolar: ,,Kto na nasu Sobotku neprogdze; ro roka ho glava bolec budze." (H. Cehak'Holubowicza, Olimp Slaska in Szkice z dziejow Slaska, 1955; Kamienne konstrukcje kultovve pod szczytem na pinocnym sotku gory Slez, Swiatowit 23, 1960).

Srbi/Sarbi/Sarbiji u Poljskoj

2. BELA SRBIJA Neki istoriari veruju da je istorija preistorijske Poljske jednim delom istorija Bele Srbije. Spisi potvruju da je etnonim Serb uobiajen kako istono od Odre, tako i u srcu Bele Srbije, zapadno od Odre. Istono od Odre, (50) naspram Srpske movare {Serbska Blota) i Srpske pustare {Serbska Hola), u Srpskoj Luici (Lusatia), nalazimo mesta Zorbenov, Sarbinovo, Serbovi Sarby.

GRANICE U X veku, u svom magnum opus al-Mas'udi pie: Reke Bobr, Laba i Sala obeleavaju granice Bele Srbije" (Murujahd-dhabab wa ma'adin aljawa-hir). U jednoj od autoritativnijih savremenih studija, autora J. Marquarta, granice Bele Srbije opisuju se na slian nain: od Bobra na istoku, preko Labe, do Sale na zapadu {Osteuropische Streifzuege, 1903). Veina istoriara sklona je da istone granice Bele Srbije, iz vremena njenog procvata, pomeri dublje, u kasniju poljsku teritoriju. Gebhardt, na primer, smeta Slesku i zapadnu Poljsku sve do Vistule unutar granica Bele Srbije u VIII veku (L A. Gebbardt, Geschichte aller Wendische-Slawiscben Staaten, 1790). U delu Herkunft der Baltischen Wenden (1872) Ouandt proiruje granice Bele Srbije na istoku kako bi obuhvatio grupacije Belih Srba u Opolu, Poznanju, Kaliu i Gnjeznu.(51) Uzimajui u obzir poloaj Srba, Surpe prema beleci Alfreda Velikog (871-899), Quandt je uveren da su Srbi Germanije, Velikopoljske\ Opola/Sleske jedan narod: Surpi su isto to i Opolini i narod koji ivi u Poznanju, Kalisu i Gnjeznu." Zanimljivo je, i treba podvui, da u poslednje vreme, kada se injenice o tome posmatraju iz sasvim druge perspektive, H. Kunstmann korene Opolina i Polina pronalazi meu balkanskim Slovenima (Wer waren Opolini des Geographus Bavarus, und woher kommt das Ethnonym Polonia?). KA RECI BUG afarik i drugi cenjeni slavisti sigurni su da su u nekom trenutku granice Bele Srbije sezale sve do Buga i dalje. Neki naunici veruju da su drevni Buani bili izvorno Srbi. uveni istoriar G. Krek, na primer, pie: ,,U drevna vremena na Bugu su bili Buani, slovensko pleme koje se nekada zvalo Srbi." Veliko i mono pleme koje je sredinom IX veka dralo oko 231 grad {Busani habent civitates CCXXXI), naseljavajui granina podruja koja odvajaju Poljsku od
(50) Pored nekoliko srpskih dijalekata kojima se govorilo istono od Odre, postoje i druge zanimljive lingvistike slinosti (npr. M. Gruchmanova, Luycko-Wielkopolska izomorfa nom.-acc.-voc. Pl. Dny, Z polskich studiow slawistycznych 5, 1978). (51) Opole se odnosi vojvodstvo Opole u leskoj ranog srednjeg veka, sa seditem u Opolu, na reci Odri, koje je, kau, imato dvadeset gradova sredinom IX veka {Opolini, civita -tes XX). Ime Opol je slovenska re za teritorijalnu zajednicu. Danas je Opol ime jednog grada i okruga u jugozapadnoj Poljskoj. W. Ho!ubowicz, Opolu w wiekach X-XII, 1956. H. Borek, Opolszyzna w vvietle nazw miejscowych, 1972.)

Bele Rusije, Crvene Rusije i Kijevske Rusije, Buani (', '), kasnije Volini ili Volinjani (' ') nastanjivali su prostranu teritoriju oko reke Bug. Na teritoriji Buana, na zapadnoj obali Buga, nalazio se region poznat kao ervia. Autoritativni germanski i poljski istoriari, J. Markvart i J. Otrebski, izmeu ostalih, pretpostavljaju da su ervi ervije bili Srbi. Veoma poznati gradovi ervije ('ziemia grodov czer-vienskich'), smeteni su u ervijenu, ukljuujui i ervijen kod ermna na Huvi, i istorijske gradove Helm i Volin. Moda je zanimljivo i sluajno to da su manje poznati gradovi imali krajnje neuobiajena imena Sutieska ili Sutjeska, poput Sutjeske na granici Bosne i Crne Gore. BOJKI Dokaz u korist ove opte oblasti kao drevne srpske domovine i polazne take kretanja Srba prema zapadu nalazimo u glavnom vizantijskom izvoru, naime De administrando imperio cara Konstantina Porfirogenita. O poreklu Balkanskih Srba, o tome gde su Srbi prvobitno iveli, Konstantin pie: Srbi su potomci nekrtenih Srba, nazivanih i Beli, nastanjenih sa one strane Turske [Ugarske], u kraju koji su oni zvali Bojki, u susedstvu Franake." {N, upani, Bela Srbija, Narodna starina 1, 1922). GALICIJA Imajui u vidu da vizantijski izvori esto gree u stvarima izvan njihovog

neposrednog prostornog i vremenskog domaaja, neki od ranih slovenskih strunjaka, afarik, Surovjecki i drugi istaknutl naunici, ukljuujui i velikog ekog naunika Dobrovskog i Hrvata F. Rakog, ubeeni su da je Konstantinova tvrdnja u vezi sa poloajem zemlje Bojka pogrena. Oni smatraju da je Konstantin pomeao izvedene Srbe bohemske Bojke sa izvornim Srbima galicijske Bojke, oblasti Bojka u istonoj Galiciji, tentorije koja je, veruje se, bila stara i direktna veza izmeu Istonih i Junih Slovena. GORTACI BOJKE U modernim vremenima pod imenom Bojka podrazumeva se posebna slovenska zajednica ukrajinskih gortaka koji se razlikuju od svojih slovenskih suseda (npr. Lemka/Rusnaka, Hucula) po jeziku, odei, arhitekturi i obiajima, i uvaju mnoge drevne obiaje i rituale koji su nestali u drugim delovima Galicije i Ukrajine. Region Bojka obuhvata Visoke Beskide, istoni deo Srednjih Beskida, srednje Karpate i karpatsku dolinu. U ovoj oblasti nalaze se manji gradovi: Borinija, Borislav, Dolina, Drogobi, Medenica, Ninji Vorota, Stari Sambor, Stri i Volove. DUKLA Zanimljivo je, moda i sluajno, da se na Istonim Beskidima, u regionu Lemko, Bojka granii sa Duklom, oblau neobinog naziva, koja se prostire oko grada Dukla, odmah severno od stratekog prelaza Duklja na poljskoehoslovakoj granici. Dukia ili Duklja je, naravno, izuzetno retko ime srpskog naroda, po kojem je dobila ime prva srpska drava - Dukljani srednjovekovne Duklje. (J. Udolph, Zu Deutung und Verbreitung des Namens Dukla, BnF 23, 1988; H. Kunstmann, Der Dukla-Name und sein Weg von Montenegro uber die Karpaten nach Nordwestrussland, DwS 33, 1988). 3. OD NEKRTENIH SRBA KOJI SU IVELI NA RECI VISLI Upeatljiv dokaz da neki od Balkanskih Srba vode poreklo iz Poljske nalazimo u delu De admtnistrando imperio. U svojoj raspravi car Konstantin Porfirogenit obavetava nas da u Zahumlju, kneevini u obalskom delu Srbije: Porodica plemia Mihajfa Vievia, sina Viete, kneza Zahumljana, potie od nekrtenih Srba koji su iveli na reci Visli i zvali se Liciki." LICIKI Veina naunika sklona je da prihvati poljsku istoriografiju iz XIX veka, po kojoj je ime Liciki izvedeno od lug, stare slovenske rei za barutinu, movarno zemljite, panjak, umsko zemljite i pustaru. Dakle, Lugizi, Ligizi, Liciki i druge varijante su paralelna arhaina imena Poijana, ije je ime izvedeno iz stare slovenske rei sline semantike. Prema L. Niderleu, meutim, verovatnije je da su Liciki generiko ime za Poljake, izvedeno od jednog od poznatijih i najzapadnijih poljskih plemena/naroda, Licicavika, kao u: Sclavi qui dicuntur Licicaviki i longius degentes barbari... Licicaviki", koji se granie sa srpskim zemljama zapadno od Odre." (J. Widajewicz, Licicaviki Widukina, SiO 6,1927. G. Labuda, Licicaviki, StS 3,1967). VIS, VISLA, VIEVI, VIEVO Patronim Vievi sigurno ukazuje na poreklo kue Vievia od Vis/Visla/Visiani. U nekoliko mesta u srednjovekovnom Zahumlju nalazimo toponimijski dokaz u korist porekla Vislana od drugih srpskih porodica: npr. Vieva upa ili okrug; Vieva, lokalni naziv za gornji tok Neretve (T, Wasilewski, Administracja bizantynska na ziemiach slawianskich i jej polityka wobec Siowian wXI-XII w, KwA 70,1973; Wislanska dynastia i jej zachumskie paiistwo w IX-Xw,PaM15, 1965). CIVITATES OMNES ROMANOOS Mihajlo Vievi, anti-vizantijski i pro-bugarski orijentisani bliski saveznik veoma uenog i monog vladara Bugarske, i borca za slovenstvo, cara Simeona (893-927), ija je rezidencija bila u Preslavu, bio je snaan politiki faktor u deavanjima van

granica Zahumlja: Godine 925. papa Jovan X poziva Mihaila {Michaele exellentissimo duce Chulmorum) da zajedno sa hrvatskim vladarem Tomislavom uestvuje u reavanju crkvenih pitanja u Hrvatskoj-Dalmaciji". Jedan natpis pronaen na Stonu svedoi o tome da je Mihaiio sebe smatrao najviom vlau u stvarima vizantijskih gradova du dalmatinske obale: MIHAELVS FORTITER SVPER REGO PACIFICO CIVITATES OMNES ROMANOOS." REX SCLAVORUM CIVITATEM SIPONTUM Mihailovu vlast priznavali su i na suprotnoj obali Jadrana, na apulijanskoj mamuzi italijanske izme. Poto je preao Jadran, Mihailo je 926. godine pokorio vizantijski Siponto, otvarajui put sve masovnijem naseljavanju Srba na poluostrvo Gargano. Comprendit Michael rex Sclavorum civitatem Sipontum." SRBI PROTIV SRBA Decenijama kasnije srpska naselja u junoj Italiji predvodie Srbe poreklom iz Ilirije, preko Poljske (?), u borbi protiv Srba osvajaa poreklom iz germanske Bele Srbije. Godine 981. srpske snage regrutovane u jugoistonoj Italiji, ojacane sa oko 40 000 Srba najamnika pod zapovednitvom Vukaina {40 000 pagani condotti dal loro re Bullicassinus), aktivno su uestvovale u odbrani Kalabrije protiv snaga germanskog cara Otona, ukljuuud i srpske snage iz germanske Bele Srbije i srpske vitezove koji su sluili kao telesna garda cara Otona. UPAN GLUBIA Izgleda da se u nekim sluajevima Srbi odrali kao nezavisna nacionalno-politika zajednica sve do sredine XI veka: Kada su srpski upani (npr. upan Andreja, upan Glubia) vladali odreenim brojem optina u oblasti Gargano (npr. Devia, Varano), u kojima su zabeleeni starosedeoci sa srpskim imenima (npr. Drago, Radovit)." U ovoj optoj oblasti u prezimenima (npr. Scavone, Schiavone, Cito, Pribo, Pissichio, Stano), u imenima sela (npr. Castellucium de Slavis, Lesin, Peschici, Schtavi) i toponimima (npr. rione degli Schiavonia, Monte Schiavoni, Ponte degli Schiavoni, Schiauni, Ponte Schiavo, Piano Schiavi) nalazimo brojne upute na slovenska naselja.(52) SRBUI, POLJACI Jedan dogaaj u drugoj polovini XIV veka pojanjava da su bosanski Srbi verovali da su Srbi i Poljaci jedan narod, koji je, s obzirom na zajednike pretke, imao obavezu da jedan drugom pritekne u nevolji, u ovom sluaju radilo se o pretnji Turaka.
(52) M. Resetar, Die serbokroatischen Kolonien Suditalens, 1911. G. Reichenkron, Serbo-kroatisches aus Suditalien, ZsP, 12, 1934. G. Rohlfs, Ignote colonie slave sulle coste del Gargano, CeR 3, 1958. M. Hraste, Nepoznate slavenske kolonije na obalama Gargana, Kolo Matice hrvatske, 1963. G. Rohffs, Slavische Kolonisation in Suditalien, SuD 29, 1970.

KRAL SERBLEM Godine 1440. Stevan Tvrtko II (1440-43), kralj Bosne i svih Srba (MILOSTIJU BONOM MI GOSPODIN KRAL SERBLEM), pozivajui se na zajednike pretke, jezik i interese, zatraio je pomo od novoizabranog slovenskog kralja Ugarske, Poljaka Vladislava Varniceka (1440-1444). ISTI PRADJEDOVI Istorijski spisi odraavaju slovo i duh ranog panslavizma. Maarski izvori iz istog vremena sadre jasnu potvrdu teze koju je Vladislavljevom dvoru u Budimu podneo izaslanik Stevana Tvrtka, naime teze o zajednikim precima Poljaka i Srba (Srbiji). Hrvatski prevod latinskog originala glasi ovako: Doe i od kralja bosanskoga sjajne poslanstvo odlinih mueva. Ovi su izpriavi porietlo svoga plemena izticali da su Bonjakom isti pradjedovi bili, koji i Poljakom, te da im je zajedniki jezik, koji govore; i da se radi te rek bi srodnosti jezika i porietla njihov kralj ivo raduje, to je

Vladislav - kako se pronio glas - sretan u svojih podhvatih. Mnogo su nadalje izticali priliku, kako bi se radi srodnosti i susjedstva mogli, dapae i morali ujedinjenom snagom i savjetom meu sobom pomagati proti uasnomu zulumu turskomu koji im preti. Osim toga zatraie da se ugovor i prijateljstvo, koje su svi dotadanji kraljevi najveom svetou potivali i uvali, meu Bosnom i Ugarskom sklopi ili obnovi. Poslanikom bi milostivo odgovoreno: da je pravo to se uspjeh i napredak Vladislavov njihovu kralju svia, toli radi onoga jezika i porietla, koje spominju, koli radi toga, to je jednim i drugim malo ne jednako do toga, da se to prije sva Ugarska umiri, te krjepkimi silami proti zajednikomu dumaninu vojna povede. Zatim im zahvalie to je njihov kralj sam obrekao, da e u zgodan as pomagati Ugarskoj proti Turkom i zborom i tvorom, pa ih obodrie neka bi kralj do kraja uztrajao u toj namisli. Napokon bje ugovor medju kraljevi i kraljevinami utvren." (V. Klai, Povijest Bosne: do propasti kraijevstva, 1882). VEI TURCI OD SAMIH TURAKA Zapravo, onda, a i kasnije, poljsko uese u bosanskim stvarima bilo je daleko od bratskog. Poljski vitezovi su uestvovali u povremenim krstakim pohodima protiv uzornih hriana Bosne. Vekovima kasnije, Poljaci koji su sluili u Otomanskoj i Austrijskoj okupacionoj vojsci i administraciji bili su na zlu glasu zbog neprijateljskog postupanja prema starosedeocima. Incident koji se dogodio u Pritini 1877. g. moda najbolje oslikava slovo i duh poljske politike: Knjige u Pritini su bile iz Beograda, ali poto je izgledalo da imaju jedino itanke prilagoene za najmlau decu, upitali smo imaju li kakvu istoriju Srbije. Uitelj se kriom obazre, pa ree da ima jednu, ali se ne usuuje da je otvoreno koristi. Zato?" Jer oficiri turske vojske esto dolaze i vise po naoj koli, a konjiki oficiri su esto Ugari, Kozaci ili Poljaci, pa mogu da itaju srpske knjige."Ali te suvoparne istorije ne sadre nita revoluciobnarno i oficiri, koji su hriani kao i vi, sigurno vam nee nauditi." Ostali ne bi, ali Poljaci su vei Turci od samih Turaka. Jednog dana poljski ofitir pogleda preko ramena jednog deteta i povika: 'Hej, uitelju! taj'a to ovde vidim? Ovo su knjige iz kneevine [Srbije], a u njima ima i neto o istoriji Srbije. Ako vas opet uhvatim s ovim, prijaviu vas vlastima'. Tresao sam se od glave do pete i nisam znao ta bih rekao ili uinio; ali, na svu sreu, bio je tu i jedan kozak, dezerter iz Ruske vojske, dobar ovek, koji nam je uvek pomagao; on je isterao Poljaka iz uionice i rekao mu ljutito da oni nisu poslati u Pritinu da se bave srpskim kolama." {G. Muir Mackenzie, A. P. Irby, The Slavonic Provinces of Turkey in Europe, 1877). CRNI PAPA Treba rei da su u Drugom svetskom ratu muslimanske voe krivicu za krstake ratove i genocid nad Srbima i haos u Bosni prevalili direktno na plea austrougarskog 'crnog pape', Vladimira Ledohovskog, vrhovnog voe Jezuita, koji je, inspirisan moda poremeenim vizijama boanske poljske misije, izgleda, podrao rimokatoliki krstaki rat protiv izmatika u Istonoj i Jugoistonoj Evropi. 4. NIJEDAN NAROD NA SVETU Iako veoma malo znamo o starosedeocima iz unutranjosti Poljske, razliiti inostrani izvori pruaju jasnu sliku o spoljanjosti i karakteru, industriji, trgovini i civilizaciji Slovena na Ptolomejevom Slovenskom moru, na Sclavorum maritimas regiones, o Srbima Vendima koji su naselili ttavu baltiku obalu sve do Vistule. NIJEDAN NAROD NA SVETU Ibrahim ibn Jakub, uveni jevrejski trgovac robovima iz Andaluzije koji je iveo u X veku, veliki putnik, iskusan, razborit, istinski poznavalac ljudske prirode i talenta, smatrao je Baltike Slovene posebno izdrljivim, hrabrim i preduzimljivim narodom. Nisam video ljude boljeg telesnog sklopa od Slovena; visoki kao palme, crvenih obraza, zgodni. Da nisu razjedinjeni... nijedan narod na svetu ne bi mogao ni pomisliti da sa njima odmerava snagu. Oni naseljavaju zemlje bogate resursima i hranom. Bave se zemljoradnjom i izradom mnogih korisnih predmeta, prednaei u

tome u odnosu na druge severne narode." (J. Widajewicz, Studia na relacja o Slowianach Ibrahim ibn Jakuba, 1949. T. Lewicki, rodla arabskie do dziejow slowianszczyzny, 1956-58). PO MORE Strani arheoloki izvori dokazuju i dokumentuju rano prvenstvo Baltikih Slovena u osnivanju gradskih centara industrije i trgovine. O drevnom Volinu ili civitas Sclavorum Wolin ili magna civitas Wolin, Helmold pie: Jedno vreme je uistinu bio najvei od svih gradova Evrope." Volin je takoe zaista bio jedan od najbogatijih gradova Evrope: ,,I Sloveni ivljahu u njemu i meovito stanovnitvo drugih naroda, Grka i Varvara... Bogat robom svih naroda, Volin nije oskudevao ni u emu to je bilo lepo ili retko." ISKOPAVANJA Novija iskopavanja otkrila su veliki trgovaki i zanatski centar, sa brojnim prateim poljoprivrednim naseljima i grobljima, pie G. P. Fehring: O zanatstvu svedoe brodogradilita i ogromna koliina otpadaka u procesu obrade gvoa, rogova i plemenitih metala; postoje naznake topljenja gvoa, zlatarskog i draguljarskog zanata. O trgovini svedoe tegovi i vage i prisustvo uvezene robe kao to su krojaka kreda, novac iz Hedebija, skandinavski nakit, perle od stakla i poludragog kamenja, fragmenti staklenog posua i kineska svila. Izdeljena, gusto naseljena sredinja naselja sa svojim trgovakim i neznaboakim kultnim centrom... bila su povezana sa predgraima sa severne i june strane, predgraima za koja je bila karakteristina zanatska proizvodnja u jednom i ribolov u drugom." (TheArchaeology of Medieval Germany 1991). PREHRIANSKA CIVILIZACIJA Veliki gradovi na Baltiku dugo su bili vitalni centri prehrianske civilizacije i, po reima ljutih i nepomirljivih hrianskih protivnika, mesta grandioznih hramova, izuzetne lepote i predivne grae, oltara izvanrednog majstorstva, sa ogromnim idolima, prelepo izvajanim i prekrivenim najlepim moguim ukrasima." TOLERANCIJA Paganski slovenski centri bili su uveni po svojoj toleranciji. U Volinu, pie Helmold, stranci Saksonci takoe su dobili pravo da ive ravnopravno sa ostalima, pod uslovom da ne ispovedaju otvoreno hriansku veru. Hrianski knezovi su u vremenima nedaa mogli nai mir i utoite u paganskom Volinu." Posle krvavih dinastikih sukoba sa sinom Svenom (Raljobradim, 985-1014), poraeni i ranjeni kralj Harald ukrcava se na brod i bei u najpoznatiji slovenski grad, u kojem biva srdano primljen. S vremena na vreme, ak i nemilosrdni i bezumni misionari priznaju da su u paganskim slovenskim zemljama, u kraljevstvu avola, bili primljeni sa velikom pokornou i gostoljubivou. AZIL Izgleda da je sistem tradicionalnog prava predviao strog sistem azila za sve. U zemljama vojvode Vratislava: ,,U svakom od svojih gradova vojvoda je imao utvrdenje i dvor sa unutranjim prostorijama i zakon je predviao da se svako ko tu pobegne, moe skloniti od neprijatelja koji bi ga pratio i ostati na sigurnom i netaknut." RAZUMNA, SVESNA TOLERANCIJA Dok je za hrianske misionare bila sasvim uobicajena demonizacija paganskih Slovena, u uslovima mrnje i ubijanja, nazivanje njihovih paganskih protivnika okrutnim varvarima, grenim divljacima i divljim zverima, podsticanje hrianskih 'krstaa' na ubijanje, nasilje i genocid nad svima koji su svojim razuzdanim vratovima odbacili jaram pokornosti, svi dokazi ukazuju na to da su Sloveni, kada i gde je to bilo mogue, uprkos veoma snanim provokacijama, kao to to ilustruje sluaj

biskupa Bernarda, odgovarali razumnom, svesnom i civilizovanom tolerancijom. SLAVA MUENITVA Reen da stekne slavu muenika, da prevari pagane da ubiju bojeg slugu i podstakne veliki krstaki rat protiv varavara pagana, obuzet ludilom i zlom, biskup Bernard izazvao je dobre graane Volina na sledee: Ako ne verujete mojim reima, verujte mojim delima. Zapalite neke kue koje su od starosti oronule i vie nikome nisu od koristi i bacite me u njih: ako, kad kuu zahvati plamen izaem iz vatre nepovreen, to znai da me je poslao Onaj ijoj su vlasti potinjeni vatra i svaka stvorena stvar i kome slue svi elementi." Prozrevi ovu zlu nameru, dobri ljudi, umesto nasiljem, odgovorie razumno i ljudski. 'Paganski' svetenici i stariji ljudi, kad ovo ue, okupie se na savetovanju i rekoe: Ovo je budalasta i oajna osoba koja... trai smrt i svojevoljno ide u smrt. Mi smo okrueni nevaljalstvom, koje trai osvetu, jer mi smo ga odbili i on nas je ukljuio u svoje sopstveno unitenje. Jer ako se jedna kua zapali, bie uniten itav grad. Mi se, prema tome, moramo uvati i ne smemo sluati one to imaju bolestan um... Ako onda hoemo da zatitimo svoje sopstvene interese, neemo povrediti ovog oveka, nego emo ga proterati sa nae teritorije i, ukrcavi ga na brod, poslati preko mora u neku drugu zemlju." 5. NEC MALIGNUM NEC FRAUDLENTUM Svi izvori saglasni su u tome da su Sloveni bili astan i pristojan narod. Iako estoki na bojnom polju, pie Prokopije, daleko od toga da su bili zao ili podmukao narod: Ingenium ipsis nec malignum nec fraudlentum". GOSTOUUBIVOST, HUMANOST U drugoj polovini VI veka, u vreme kada su slovenska plemena preduzimala napade na Solun i naseljavala se u Makedoniji i Grkoj, jedan od najveih vizantijskih vladara, car Mavrikije (582-602), odaje priznanje njihovom velikom gostoprimstvu prema strancima i ovenom postupanju prema zarobljenicima. Mavrikije takoe istie da su ene estite, to je osobina koju potvruju i hrianski posmatrai u srednjovekovnoj Germaniji. ASNIJI, SRDANIJI Plemenitu prirodu, ast i pristojnost Baltikih Slovena potvruju pisani izvori. Helmold pie: Kada su u pttanju moral i gostoljubivost, nema asnijeg i srdanijeg naroda od njih." INEXPERTI SUNT Prema izvorima iz istog vremena, Baltiki Sloveni {Sclavorum Maritimas regiones) nisu znali za obmanu i prevaru: anto vero fides et societas est inter eos, ut futorum et fraudium penitus inexperti sunt". ak i najagresivniji i najnetrpeljiviji krstai priznaju da Baltiki Sloveni nisu bili dostigli hrianske standarde kad su u pitanju pojmovi obmane, prevare i krae: Tolika vera i poverenje vladaju meu ljudima, da niti kutija imaju, niti zakljuavaju kovege. Nikada tamo ne videsmo brave, niti kljua, i oni sami udjahu se videi naa uvezana sedla i zakljuane kovege. Odeu, novac i sve druge dragocenosti uvali su u kovezima i velikim krazima, koji jedva da su bili pokriveni, jer se nisu plaili prevare, niti su kad takva iskustva imali." (Vita 5. Ottonis). U STILU SLAVONACA Prema svim izvorima najvei slovenski greh bio je nekakav duboko ukorenjeni prostakluk. Govorei o danskom nadbiskupu, jedan od Otovih biografa pie: Bio je dobar i poten ovek i voleo da slua o dobrim stvarima: bio je takoe i uen i posveen, mada je spolja imao prostake slovenske manire. Jer to je bio sluaj sa svim ljudima te zemlje, da se, uprkos tome to ive u blagostanju i bogatstvu, ponaaju grubo, neobrazovano i prostaki."

PROIMAJUA DOBROTA Izgleda da je nekakva proimajua, trpeljiva dobrota bila jedna od najgorih i najneprijatnijih strana slovenskog prostakluka, greno stanje koje je Oto, izmeu ostalih, pokuao da ispravi: Biskup je jednom prilikom primetio kako se neki deaci igraju na otvorenom... Boji ovek se zaustavi i obrati srdanim glasom onima to ga okruivahu pitajui da li meu njima ima krtenih. Oni se meusobno zgledae i poee isturati napred one koji su bili krteni. Biskup ih onda pozva na stranu i upita da li ele da odre veru u svoje krtenje. Kad vrsto potvrdie da ele, biskup ree: 'Ako elite da budete hriani i da uvate veru u kojoj ste krteni, ne smete putati u svoje igre one mladie koji nisu krteni i koji nisu vernici.' Po savetu biskupa, da se slian sa slinim drui, mladii kojf su bili krteni poee da odbacuju i mrze one koji nisu bili krteni, ne dozvoljavajud im da uestvuju u njihovim igrama." HRIANSKA POLITIKA Svi dokazi zapravo upuuju na to da slovenski otpor prema hrianstvu nije bio toliko otpor prema hrianskoj teologiji, koliko prema hrianskoj politici. Jedan savremeni hrianski komentator rezimirao je pravu prirodu borbe, paganskog osloboenja od hrianskog ropstva sledeim reima: Borba za slobodu i izbegavanje pravog ropstva." O politiko-ekonomskoj situaciji sredinom XI veka Widukind of Corvey pie: Mnogi dani su tako prolazili, jedna strana se sa promenljivim uspehom borila za slavu i irenje carstva, a druga za slobodu. Slovenima je drai bio rat od mira, stavljali su dragu im slobodu ispred udobnosti." LOPOVI, RAZBOJNICI Na jednom drugom nivou, bio je to konflikt suprotstavljenih drutveno-etikih sistema. Slede rei borca za stari poredak u Pomeraniji, bogatoj zemlji, u kojoj, kau, nije bilo siromanih ljudi i prosjaka: ta moramo uiniti sa tobom? Neemo napustiti zakone naih oeva i zadovoljni smo religijom koju imamo. Meu hrianima ima lopova i razbojnika, i onih koji su lieni stopala i oiju; sve vrste zloina i kazni mogu se kod njih nai, i da jedan hrianin proklinje drugog hrianina. Neka takva religija bude to dalje od nas." U RATU Iako asni, gostoljubivi, ljubazni i marljivi u miru, u ratu su Sloveni bili ravnopravan takmac svojim germanskim i skandinavskim susedima. U srednjovekovnim spisima stoji da su Sloveni bili odvaniji i okrutniji od Franaka. U sluaju stanovnitva Galicije al-Mas'udi pie: Jedan ovek iz Galicije nosi se sa nekoliko Franaka." Arapski izvori navode zapravo odnos jedan prema deset: {u vreme kralja Mjeka J) Poljsku je branila vojska od 3000 naoruanih mukaraca, od kojih je 100 vredelo kao 1000 drugih." Poetkom XII veka germanski izvori opisuju Pomerance kao slobodan, nezavisan i nepokoran nehrianski narod: Pomeranski Ijudi su veti ratnici i na kopnu i na moru i, poto su nekad iveli od pljake i pustoenja, i zahvaljujud svojoj uroenoj estini nikad pokoreni, bili su veoma udaljeni od hrianske vere i plemenitosti." Isti izvor dodaje sledei detalj: ,,I vie od toga, konji su u ovoj zemlji veliki i jaki, a svaki vojnik bori se bez titonoe, drei sam svoju opremu i tit, ispunjavajui svoje vojne zadatke sa izuzetnom okretnou i energinou." VIE IGRA NEGO RAT to se tie Skandinavaca, ljutih Vikinga, srednjovekovni zapis je vie nego jasan da se ni najokrutniji Vikinzi nisu mogli meriti sa Baltikim Slovenima. U stvari, u tolikoj meri, da je rat protiv Danaca bio shvatan vie kao igra nego kao rat ZATVORENICI Prema vizantijskom izvoru iz VII veka, Sloveni su bili uveni po svom relativno humanom postupanju prema zatvorenicima: Sloveni ne pretvaraju svoje zatvorenike u isti vid ropstva, kako to ine drugi narodi. Oni ih ne dre neodreeno vreme i

ostavljaju im da biraju izmeu sledeih mogunosti: da se vrate kui, pod uslovom da plate otkup, ili da budu u ropstvu dok ne postanu osloboenici i ponovo njihovi prijatelji." VOJVODA MISLAV Posle njegovog preobraenja, vojvodu Mislava od Uznoima pitali su da li bi bilo ta uzeo silom od drugoga. On je odgovorio: Nisam uinio nasilje ni prema kome, ali imam dosta zatvorenika koji mi mnogo duguju. Oto, boji ovek, ree: Ispitaj da li je iko od njih hrianin.' Kad je to proverio, naao je da su mnogi iz zemlje Danaca hriani. Ove je smesta postrojio pred naeg svetog oca, nakon to ih je potpuno razreio dugova." Kasnije je, tek uz ogromne tekoe, 'boji ovek' izdejstvovao slobodu za sina plemenitog danskog voe, koji je dugovao vojvodi Mislavu pet stotina maraka. Naravno, podrazumeva se da one stravine, zverske, genocidne zloine hriana protiv vojvode Mislava, njegovog naroda i svih drugih pagana, nikada nisu pomenuli ni 'boji ovek', ni njegovi sledbenici, niti se o tome na bilo koji nain i u bilo kom obliku ikada raspravljalo.

Uznoim, Volin