1. Definicija strukturnog 2. Strukturna teorema i njen 5.

Metoda sukcesivne
programiranja i ostale osn. def. dokaz dekompozicije
Pod struktunim programiranjem Teorema se bavi sa tri osnovne Ova metoda se koristi za samu
podrazumeva se skup tehnika za strukture: sekvencom, selekcijom izradu programa, a sa ciljem da se
razvoj programskih modula koje tipa IF-THEN-ELSE i iteracijom tipa obezbedi da primarni oblik
koriste strogo definisane grupe WHILE-DO. Sustina strukturne programa bude vec struktuiran, te
upravljackih struktura i struktura teoreme je da se svaki pravilan da se ne zahtevaju naknadne
podataka program moze realizovati intervencije. Sustina metode
Graf toka programa je graf ciji superpozicijom ova tri prosta predstavlja postepeni prelaz od
cvorovi odgovaraju naredbama, programa. opsteg opisa buduceg programa ka
njihovim delovima ili grupama. Teorema: Svaki pravilan program njegovoj realizaciji, organizovan
Jedan cvor toga grafa moze da se moze transformisati u tako da se u fazama vrsi sve veca
odgovara jednoj naredbi ili ekvivalentan, formalno struktuiran detaljizacija. Postupak se sastoji od
programskom segmentu. Graf toka program zu koriscenje 3 osnovne sledecih koraka:
programa nema cvorova tipa upravljacke strukture: sekvencu, 1. Formulisati problem pogodan
START i STOP, vec ima tri vrste selekcije i iteracije za racunarsko podesavanje
cvorova: Dokaz: Da bi se izveo dokaz ove 2. Formulisati osnovnu ideju
• proces ili funkcionalni teoreme dovoljno je strukturu CASE algoritamskog resenja
cvor koji predstavlja zameniti nizom uklopljenih IF- 3. Napisati osnovne komponente
operaciju transformacije THEN-ELSE struktura sto je programskog resenja u vidu
podataka. Zamenjuje trivijalan posao. niza komentara
operacije obrade izlaza i Iz strukturne teoreme moze se 4. Izdvojiti pogodnu manju celinu
ulaza i poziva izvesti jos jedna teorema koja bazu i razloziti je na detaljnije
podalgoritam u blok- sekvenca-selekcija-iteracija svodi programske zahteve
dijagramu na jos manju koja sadrzi sekvencu i 5. Ponavljati prethodni korak dok
• predikat je cvor koji iteraciju. se ne dobiju zahtevi dovoljno
odgovara algoritamskom jednostavni da se mogu
koraku logickog testa, tj. 3. Baza struktuiranih programa i realizovati kao programski
realizuje grananje osnovni prosti programi segmenti na nekom
direktno, rezultatom Skup prostih programa cijom se pseudojeziku
izracunavanja vrednosti superpozicijom moze realizovati 6. Odrediti neki od programskih
odgovarajuce logicke bilo koji pravilan program naziva se zahteva i realizovati ga na
funkcije. Ima ulazni baze struktuiranih programa. pseudojeziku koristeci pri tome
stepen 1 a izlazni 2 Struktuirani program je program jedino upravljacke strukture iz
• kolektor je cvor koji ne sastavljen od skupa prostih odredjene usvojene baze. Na
izvodi nikakvu obradu programa iz zadate baze. pocetku dati definiciju
nego sluzi samo za Baze struktuiranih program koje su potrebnih struktura podataka
povezivanje dve grane od znacaja svode se na proste 7. Sistemski ponavljati prethodni
koje se sticu na istom programe sa jednim do cetiri cvora. korak dok je moguce, i pri
mestu. Ima ulazni stepen Takvih program ima ukupno 15. tome povecavati nivo
2 a izlazni 1 Kao kandidati za clanove baza detaljisanja kako za programe
Pravilan program je program ciji izdvajaju se samo oni koji imaju bar tako i za podatke koji program
graf toka zadovoljava sledece jedan funkcionalni cvor, jer samo obradjuje
uslove: takvi programi vrse obradu 8. Na kraju dobijeni program na
podataka. Prosti programi su: pseudojeziku preneti u
• postoji samo jedna
naredba dodeljivanja, sekvence program na nekom od
ulazna grana
BEGIN-END; IF-THEN; WHILE-DO; konkretnih jezika
• postoji samo jedna REPEAT-UNTIL; IF-THEN-ELSE;
izlazna grana DO-WHILE-DO. 6. Tipovi podataka
• kroz svaki cvor prolazi Tip i struktura podataka su 2
najmanje jedan put od 4. Metoda Ashcroft-Manna za razlicita pogleda na istu stvar.
ulazne do izlazne grane struktuirane programe Aktuelisticki pristup smatra
Prost program je program kojem Ova metoda bazira se direktno na strukturu kao zadat entitet,
odgovara graf toka takav da nijedan strukturnoj teoremi. Izvodi se tako Konstruktivisticki pristup –
od njegovih pravilnih potprograma sto se cvorovi-procesi, cvorovi- kategorija se posmatra kroz nacin
nema vise nego 1 cvor. Ovi predikati i okolina oznace brojevima njene konstrukcije (kroz algoritam
programi imaju osobinu da se ne i uvede usmerivacka promenljiva a njenog nastanka). Kod
mogu dekomponovati na zatim se odg. graf toka programa projektovanja se koristi aktuelisticki
komponente. sistematski prevede u oblik koji je pristup, a kod pisanja programa
Ekvivalentni program. Dva struktuiran mehanizmom identicnim konstruktivisticki pristup.
programa su ekvivalentnaako onom kod dokaza teoreme. Apstraktni tip se zadaje preko
realizuju istu programsku funkciju, naziva tipa.
tj. ako za iste ulazne podatke daju Genericki tipovi su parametrizovani
isti rezultat. tipovi (parametri koji su isto tipovi).
7. Genericki tip podataka
To su parametrizovani tipovi kod
kojih ulogu parametara imaju drugi
tipovi. Ako neki (ne svi) od
primitivnih tipova igraju ulogu
slobodnih promenjivih onda
govorimo o generickom tipu. Takav
je na primer :ARRAY [1..100] of T
Ovi tipovi kao parametre mogu da
imaju jedan ili vise tipova.
10. Osnovni pojmovi u 12. Apstrakcija, modularnost i iste metode koja treba da opsluzuje
objektnom programiranju: obj. enkapsulacija 2 objekta.
prog.,obj. proj., klasa, objekat, Objekti se baziraju na 3 osnovna 15. Staticki i dinamicki tipovi
osobine objekata (atributi i logicka koncepta: Osobina operatora dodeljivanja
metode) • apstrakcija, kojom se vrednosti:
Modeliranje sluzi za razvoj dobro oznacavju sustinske realno
struktuiranih softverskih sistema. karakteristike objekta koje ga celobrojno
Iste strukture koje nam pomazu da razlikuju od svih drugih upita r:=c
izrazimo semanticku zavisnost objekata Kod objekata:
izmedju objekata, mogu se koristiti • modularnost, kojom se sistem instanca pretka
u projektovanje modularnih dekomponuje na skup modula instanca potomaka
programa koji sadrze dobro sa visokom kohezijom, pri p:=S
definisan interfejs. cemu su moduli medjusobno Moze se desiti da se samo
Objektno programiranje se zasniva slabo povezani zajednicko atributi prenose.
na konceptu objekta. Objekti • ucaurenje, kojim se postize P menja tip (iz pretka) – dobija tip
omogucavaju da se dosldnije odvajanje interfejsa od potomka
predstave entiteti realnog sveta, implementacije apstrakcije. Princip nepromenjivosti tipa – ako
koncepti tih entiteta i moguci Interfejs opisuje ponasanje je nesto proglaseno za jedan tip, to
domeni. apstrakcije, dok je taj tip kroz ceo program.
Pod pojmom entiteta podrazumeva implementacija obezbedjuje to Staticki tip neke instance p je onaj
se jedinica posmatranja koja moze ponasanje tip kojim je p deklarisan.
biti stvarna ili apstraktna. Dinamicki tip se dobija operacijom
Kocept je pojam koji se dodeljuje 13. Moduli TP dodeljivanja vrednosti :
entitetima. U objektnom programiranju se p:Pr;
Domen predstavlja oblast s:Ns;
klasa realizuje u modulu. Klasa ≤
interesovanja i okvir za definisanje p:=s
modul (Klasa mora da se nadje u
skupova objekata posmatranog p i dalje ima staticki tip Pr, ali ima
modulu van glavnog programa.
problema. dinamicki tip Ns. Dinamicki tip je
Modul sadrzi jednu klasu i nista
Objekat je entitet koji ima svoj uvek naslednik statickog tipa. Kod
vise.) Klasa mora da bude u
identitet i mogucnost da cuva stanje Pascal-a ovo ne vazi, jer se
posebnom modulu, a modul moze
(atribute) i ponasanje (operacije) prenose samo vrednosti atributa.
da sadrzi vise klasa. Klase u
koje prikazuju to stanje ili ga Ovo se moze programirati
jednom modulu treba da budu
menjaju. Objekat je predsatvljen posredstvom pokazivaca. Pravilo
srodne po necemu.
skupom operacija i stanjem koje dinamickog povezivanja – aktuelna
Modularizacija se u Turbo Pascalu
pamti efekte tih operacija. verzija datog objekta odredjena je
izvodi posredstvom tzv. UNITA.
U objektnom programiranju podaci i njegovim dinamickim tipom.
UNIT je modul u TP-u. To je
metode su obuhvaceni klasom.
nezavisna programska celina.
Podaci prihvataju atribute te klase, 16. Staticke i virtuelne metode u
Posebno se pise, prevodi i testira.
a metode definisu njegovo TP
UNIT ima strukturu, nije prost skup
ponasanje. Klasa definise strukturu Staticke metode su jednostavnije i
nabacanih potprograma
podataka i dozvoljene operacije za izvrsavaju se u potpunosti kao i
sve objekte klase. Objekat obicne procedure i funkcije.
14. Polimorfizam objekata
predstavlja jedno pojavljivanje klase Nazivaju se staticke, zato sto kad
U objektnom programiranju ovaj
ili njegovu konkretizaciju. pozivaju nove metode uvek zovu
pojam se primenjuje na metodu
Projektovanjem sistema dolazi do iste metode, sto znaci da su pozivi
koja ima isto ime, a razlicito
objektog modela projektovanja koji poznati i povezani u vreme
ponasanje u hijerarhiji klasa.
se izvodi iz objektog modela kompajliranja. Ovaj proces
Polimorfizam omogucuje da u
analize. U fazi projektovanja povezivanja se naziva rano
izvedenoj klasi metoda moze
odredjuje se nacin organizacije povezivanje.
preklopiti istoimenu metodu bazne
podataka na disku i u operativnoj Virtuelne metode se razlikuju od
klase. To znaci da ta metoda u
memoriji. statickih po tome sto se stvarni
izvedenoj klasi ima drugacije
poziv i odgovarajuce povezivanje
ponasanje od istoimene metode
11. Specifikacija objekata u TP metoda dogadja u vreme
bazne klase. Postoje dve vrste
Objekat je entitet koji ima svoj izvrsavanja programa. Ovakvo
polimorfizma:
identite i mogucnost da cuva stanje povezivanje se naziva kasno
(atribute) i ponasanje (operacije) • slab, koji je vezan za povezivanje.
koje prikazuju to stanje ili ga nasledjivanje obicnih statickih Prvi korak u pretvaranju statickih
menjaju. Objekat je predstavljen metoda metoda u virtuelne je uvodjenje
skupom operacija i stanjem koje • jak, koji je vezan za konstruktor metode INIT, koja
pamti efekte tih operacija. Objekat nasledjivanje dinamickih govori Pascalu da ce se u ovom
predstavlja jedno pojavljivanje klase metoda objektu koristiti virtuelne metode. To
ili njenu karakteristiku. 14. Nasledjivanje i njegove se radi zamenom rezervisanih reci
Kada objekat ima definisane karakteristike constructor umesto procedure.
atribute i metode, on tada ima sve Nasledjivanje omogucava jednoj Drugi korak je dodavanje
potrebno za vrsenje svoje uloge. klasi (izvedena klasa) da nasledi rezervirsanih reci virtual iza
U objektnom pascalu klasu sve podatke (atribute) i metode procedure prikaz u njenoj
definisemo sledecom sintaksom: neke druge klase (bazna klasa). deklaraciji.
Nasledjivanje je mehanizam kojim Sledeca 3 pravila vaze kod
TYPE ime_klase = object ... end; specificni objekti nasledjuju deklaracije virtuelnih memorija:
strukturu i ponasanje opstih • mora se pozvati constructor
Za deklarisanje objekta klase objekata, pa se za tu semanticku metoda jednog objekta pre
koristimo sldecu sintaksu: zavisnost kaze da predstavlja poziva bilo koje virtuelne
prikaz generalizacije i metode
VAR ime_promenjive : ime_objekta; specijalizacije. • svaka metoda proglasena
Atributi i metode se zajednicki
virtuelnom u nadredjenom
nazivaju clanicama klasa.
objektu, mora se takvom
Objekat ovde moze imati vise od
proglasiti i u svakom
jednog
podredjenom objektu, ukoliko
Kompletno generolosko stablo
se u njemu pojavljuje
naziva se objektnom hijerarhijom.
• jednom, kada se metoda
Objekti nasledjuju i podatke i
metode. Tako se izbegava pisanje proglasi virtuelnom, njeno
zaglavlje se ne moze
promeniti (broj i tip
 parametara) u podredjenim 22. Testiranje strategijom bele
objektima 20. Analiza programa bez kutije
primene racunara Ovde se i ulazni podaci projektuju
17. Objekti sa dinamickim Prednost analize programa je ta sto tako da izvrsavanjem na racunaru
atributima u TP se istovremeno sa otkrivanjem, budu prekrivene odredjene klase
Postoje 2 tipa dinamickih objekata: greske i lociraju. naredbi za sta je neophodno
objekti koji sadrze pokazivace kao Analiza programskih segmenata: detaljno poznavanje izvornog koda.
atribute i promenljive koje su ovde se programski tekst analizira Metoda prekrivanja naredbi:
pokazivaci na objekte. Mogao bi se po logicki zaokruzenim fizickim predvidja definisanje takvih ulaznih
kreirati i treci tip dinamickih segmentima, tj. ne prati se logika podataka koji obezbedjuju da se
objekata kombinacijom ova dva. izvrsavanja programa u raznim svaka funkcionalna naredba
1. Objekti koji sadrze pokazivace varijantama, nego se izdvajaju programa vrsi bar jedan put. Ova
kao atribute – kada objekat logicki zaokruzene celine, i metoda je najslabija.
sadrzi polje sa pokazivacem diskutuje njihovo izvrsavanje Metoda prekrivanja odluka:
konstruktorska metoda dobija Simulacija izvrsavanja programa: predvidja definisanje takvih ulaznih
jednu dodatnu funkciju – projektuju se ulazni podaci i podataka da za svaki algoritamski
postaje odgovorna za proverava ponasanje programa s korak odluke bar jedanput budu
alokaciju memorije dinamickih tom razlikom sto umesto realizovana oba ishoda (da-ne). Pri
polja. Prilikom rada sa izvrsavanja na racunaru, taj posao tome, ne uzima se u obzir nikakva
dinamickim poljima koristi se i izvodi ekspertski tim. Ova metoda uzrocno-posledicna veza izmedju
destruktorska metoda koja se vise koristi za testiranje veza pojedinih odluka, niti se ulazi u
jednostavno delocira izmedju pojedinih modula. strukturu predikata koji je u osnovi
memoriju. koraka odluke.
2. Pokazivaci na objekte – za 21. Testiranje zu pomoc racunara Metoda prekrivanja uslova: ovde se
razliku od prethodnog slucaja Strategije i metode iz ove grupe su pod uslovom podrazumeva svaki
ovde nije potrebno vrsiti nezaobilazne u procesu testiranja potpredikat u odlukama. Pri tome
izmene u modulu (unitu) u bilo kojeg programa. Opsti se ne vodi racuna o tome da svak
kome je definisan objekat, pa postupak se svodi na zadavanje odluka kao celina ima dva ishoda.
kazemo da je modul nekih ulaznih podataka i analizu Metoda prekrivanja odluka-uslova:
prototipski projektovan. Ovde dobijenih izlaznih rezultata. Pri tom, ovaj test zahteva veci broj ulaza, te
treba primetiti maloizmenjenu ako se rezultat razlikuje od je i kompleksniji i dugotrajniji.
upotrebu naredbe NEW i ocekivanog, program sadrzi gresku, Karakteristika je da je ulazni
DISPOSE. a ako se rezultat slaze, to ipak ne podesavaju tako da:
Obe rutine mogu prihvatiti i dva znaci da je program korektan. • svaka odluka ima oba ishoda
parametra u listi: dinamicku Test skupovi po pravilu treba da • svaki pojedinacni uslov u
promenljivu i ime procedure. Zbog sadrze i ulaze koji su neregularni okviru odluke ima oba ishoda
cestog koriscenja pokazivaca u (invalidni). To su ulazi koji ne Metoda prekrivanja visestrukih
objektnom programiranju, korisno je odgovaraju specifikaciji, ponekad uslova: ona predvidja da se ulaznim
kod definisanja objekta definisati i nisu u njoj sadrzani i koji uopste ne podacima izazove preklapanje svih
pokazivac na taj tip. bi smeli da budu prihvaceni od kombinacija potpredikata u svim
strane programa. odlukama ponaosob.
19. Testiranje programa Ovo se postize kreiranjem
Testiranje programa predstavlja istinitosnih tablica za svaku odluku i
kontrolu njegovog kvaliteta jer izborom takvih ulaza da sve
postoji pretpostavka da program moguce kombinacije iz tablica budu
uvek ima greske. Rastom obima ostvarene. Sve metode pokazuju
programa raste i broj gresaka. izrazitu komplikovanost definisanja
Testiranje predstavlja aktivnost test skupova.
provere:
a) uskladjenosti realizacije
programa sa njegovom
specifikacijom.
b) njegovog ponasanja u
okruzenju.
Specifikacija je radni zadatak koji
programer dobija. Ponasanje u
okruzenju znaci hoce li program biti
pouzdan. Matematicki gledano
program se sastoji iz:
X - skupa ulaza,
Y – skupa izlaza.
Pod specifikacijom (S)
podrazumevamo relaciju izmedju
skupa ulaza i izlaza
X Y
S
[S]⊆XxY
X(skup ulaza)≡dom([S]) – domen
specifikacije
Program P se karakterise
pogramskom f-jom:
[P] →X→Y
X obuhvata ulaze za koje se
program zavrsava.
Program P koji zadovoljavu spec. S
je korektan.
Korektan program je onaj za koji
vazi:
dom ([P]∩[S])=dom([S])
Korektan program se zavrsava za
ulaze koji su obuhvaceni
specifikacijom i daje izlaze
predvidjene specifikacijom.
23. Testiranje strategijom crne
kutije
Ovde se test podaci kreiraju na
osnovu specifikacije programa. U
toku testiranja se ne smeju uvoditi
nekakvi dodatni zahtevi koji se ne
nalaze u specifikaciji, i zato ona
mora ispunjavati sledece uslove:
mora biti tacna, razumljiva i
potpuna.
Metoda klasa slicnosti: Osnovna
ideja je da se skup mogucih ulaza
podeli na tzv. klase slicnosti. Jedna
klasa sadrzi one ulaze na koje
program priblizno jednako reaguje.
Cilj ovakve podele na klase
slicnosti je da se za testiranje
izabere samo jedan clan -–
predtavnik cele klase slicnosti.
Postupak se izvodi u 2 faze:
- u prvoj fazi identifikuju se
klase slicnosti za validne kao
iza invalidne ulazne podatke
- u drugoj fazi predstavnici
prethodno definisanih klasa
slicnosti se kombinuju u test
skup po sledecim pravilima:
1) kombinovati validne klase
u sto manji broj terst ulaza
2) za svaku invalidnu klasu
formirati poseban test ulaz
Metoda granicnih vrednosti: ova
metoda uzima u obzir cinjenicuda
ako program ima gresaka, one se
najpre ispoljavaju u granicnim
slucajevima.
Postupak je slican metodi klasa
slicnosti sa dve modifikacije:
1) prilikom izbora test-ulaza iz
klase slicnosti uzimaju se
oni predstavnici koji su
neposredno zu granice koje
razdvajaju validne od
invalidnih klasa
2) pored test-ulaza definisanih
na osnovu ulaznih
specifikacija formiraju se i
ulazi vezani za izlazne
podatke. Tada se ulazni
podaci biraju tako da
greska na izlazu bude
najveca.
- module koje testirani modul
24. Metoda granicnih vrednosti
Ova metoda uzima u obzir cinjenicu 27. Principi funkcionisanja
da ako program ima gresaka one korisnickog interfejsa
se najpre ispoljavaju u granicnim Glavni principi kojima se treba
slucajevima, odnosno za podatke rukovoditi pri izradi korisnickog
(kako ulazne tako i izlazne) koji se interfejsa su sledeci:
nalaze na granici validnih i 1) U svakom trenutku korisnik
invalidnih. Sam postupak je veoma mora da zna stanje programa
slican metodi klasa slicnosti zu dve 2) Ekran treba da sadrzi sto vise
modifikacije: informacija o trenutno
1. Prilikom izbora test ulaza iz aktivnim funkcijama, tj. o
klasa slicnosti ne uzimaju se onima koje se mogu odmah
bilo koji predstavnici nego oni izvrsiti
koji su neposredno zu 3) Ekran ne sme biti pretrpan
granice koje razdvajaju informacijama, jer time
validne od invalidnih klasa. otezava rad i smanjuje radni
2. Pored test ulaza definisanih prostor korisnika
na osnovu ulaznih 4) Mora postojati help sistem
specifikacija formiraju se i 5) Ista poruka treba da se
ulazi vezani za izlazne pojavljuje bar priblizno na
podatke. Primer za ovo su istom mestu
razne numericke aplikacije
kod kojih se zahteva 28. Korisnicki interfejs
odredjeni nivo tacnosti Pod korisnickim interfejsom
izlaznih podataka. U takvim podrazumevamo deo programa
slucajevima ulazni podaci se namenjen za razmenu podataka
biraju tako da greska na izmedju programa i korisnika, pri
izlazu bude najveca. cemu se pod pojmom korisnika
podrazumeva covek. U osnovna
25. Konstruktivni pristup hardverska sredstva koja stoje na
testiranju raspolaganju za izradu kvalitetnog
Simbolicko izvrsavanje programa korisnickog interfejsa spadaju:
moze se izvoditi pomocu racunara, - ekran
primenom specijalnih programa ili - aktivni tasteri na
bez njega. Postupak se odvija tako tastauri
sto se ulaznim promenjivim umesto - mis
konkretnih dodeljuju simbolicke - zvucnik
vrednosti, da bi se zatim Do sada nije formiran neki
simulacijom bez racunara ili opsteprihvacen standar vezan za
pomocu odgovarajucih programa izgled i elemente korisnickog
odredile simbolicke formule za interfejsa, ali vecina modernih
izlaze koji se na kraju uporedjuju sa programa koji rade u tekstualnom
specifikacijom. Nedostatak metode rezimu imaju mnoge prepoznatljive
je da se zu simbolicke vrednosti zajednicke elemente i njihovi
promenjivih u ova dva slucaja interfejsi sve vise lice jedan na
moraju uvoditi dodatne drugi. Od najcesce koriscenih
pretpostavke tako da budu elemenata tekstualnog korisnickog
predvidjeni svi razliciti ishodi. interfejsa izdvajamo sledece:
Najcesce se koristi za testiranje 1. Radna povrsina (Desktop)
kriticnih delova programa ili zajedno 2. Horizontalni meni (Pop Up
sa drugim metodama. Menu ili Menubar)
3. Vertikalni meni (Pulldown
26. Testiranje slozenih programa Menu ili Menubox)
Ovde je osnovni problem redosled 4. Statusna linija (Status Line)
testiranja pojedinih modula. Pri tom, 5. Prozor (Window)
za testiranje svakog modula 6. Dijaloski okviri (Dialog
potrebno je imati: Boxes)
- module iz kojih se poziva 6.1. Okvir za poruke
testirani modul (Message Box)
6.2. Okvir za reakciju
poziva 6.3. Okvir za ulaz (Input
Module treba testirati pojednacnio. Box)
Testiranje svakog modula zahteva 6.4. Okvir za spiskove (List
postojanje njemu svih nadredjenih i Box)
podredjenih modula. Tako se opet 6.5. Okvir za podesavanje
vracamo na testiranje sistema kao 6.6. Kombinovani okvir
celine. Pri izradi pseudomodula (Combo Box)
mora se paziti na to da oni budu
jednostavni da bi se skratio proces
testiranja i da bi se izbegle greske u
pseudomodulu.
29. Dokumentovanje programa
To je obiman, nekreativan posao,
koji je obavezan, i zato je tezak.
Nedokumentovan program nije
softverski proizvod, to je isto sto i
neistestiran program. Program se
dokumentuje tokom celog zivotnog
ciklusa (projektna dokumentacija,
dokumentacija u fazi realizacije –
bitna komponenta, je test
dokumentacija, u fazi eksploatacije
je prateca tzv. inovaciona
dokumentacija (What's New?).
Pri dokumentaciji dokumentuju se
sve logicke celine (dokumentuju se
i naredbe). Dva osnovna vida
dokumentacije: softverski izvedena
ili stamparski izvedena (kao knjiga).
Programski modul se u principu
moze dokumentovati na cetiri nivoa
koji su vezani za komentare
I nivo: komentar celog modula
(zaglavlje)
II nivo: zaglavlje paragrafa
(komentar uz potprograme)
III nivo: komentar uz pojedinacnu
naredbu
IV nivo: komentar uz deo naredbe

30. Dokumentovanje slozenih

programskih paketa
Prateca dokumenta se dele u dve
grupe:
- korisnicka
dokumentacija
- prateca
dokumentacija
(fabricka, tehnicka
dok.)
Korisniku se mora dati uputstvo za
instalaciju, upustvo za koriscenje,
razna kratka saopstenja. Uputstvo
za intalaciju je obavezno i u
najjednostavnijem slucaju. U
najkomplikovanijem slucaju korisnik
ne instalira program sam. Danas se
intalacija obicno radi posebnim
programima – setup i install.
Uputstvo za koriscenje je sve
vaznije i pojavljuje se u 3 bitna vida:
- user guide-udzbenik,
obavezno mora da
ima primer
- reference guide-
referentni prirucnik,
spisak naredbi
- quick reference
guide-
podsetnik,samo
spisak funkcija
- tutorial
Uputstvo za odrzavanje je deo
fabricke dokumentacije i sluzi za
modifikaciju programskog paketa.
Ne daje se korisniku.