Univerzitet Educons Fakultet poslovne ekonomije Sremska Kamenica

SEMINARSKI RAD Ofor centri

Dimitrije Dimitri, 43/10

Sremska Kamenica, 2011. Uvod..........................................................................Error: Reference source not found 1. Zato je ofor preduzee pravi izbor?................... Error: Reference source not found 2. Statistiki podaci ofor kompanija........................Error: Reference source not found 3. Individualne i korporativne mogunosti pruene oforom....Error: Reference source not found 3.1. Individualni korisnici.........................................Error: Reference source not found 3.2. Korporativni korisnici ofor mogunosti...........Error: Reference source not found 4. Prednosti zemalja poreskog raja........................... Error: Reference source not found 5. Zbog poreskih rajeva drave godinje gube najmanje 300 milijardi dolara......Error: Reference source not found 6. Poreska konkurencija............................................Error: Reference source not found 7. Nastanak zemalja poreskog raja............................Error: Reference source not found 7. 1. Najpoznatije zemlje ili podruja poreskog raja Error: Reference source not found 8. Budunost grane ofor.......................................... Error: Reference source not found Zakljuak...................................................................Error: Reference source not found Literatura...................................................................Error: Reference source not found

UVOD
Offshore (ili off shore) u bukvalnom prevodu bi znailo van obale odnosno daleko od obale i nastao je po istoj logici kao i re oversee (bukvalno preko mora, a sustinski van Velike Britanije tj.van Britanskog ostrva), a potie iz britanskog engleskog. Britanci su zbog dominacije svoje zemlje u viktorijansko vreme, kada je ona bila vodea kolonijalna sila ( imperija u kojoj sunce ne zalazi), svet posmatrali kao da je u njegovom sreditu Velika Britanija. Ako se tako posmatra, re offshore u svom izvornom znaenju imala je smisao daleko van granica Velike Britanije, a danas bi u optem prevodu znaila tamo daleko. 1To ima smisla jer su mnogi offshore centri daleka ostrva na egzotinim destinacijama daleko od vodeih razvijenih zemalja Severne Amerike i Evrope, mada je pitanje da li danas, s obzirom da je Kina postala druga po GDP-u u svetu, ima smisla i dalje koristiti takav termin.

dr Ivan Milenkovi, Meunarodno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2011, str. 91

1. Zato je ofor preduzee pravi izbor?

Ofor preduzee moe biti korisno za bilo kog preduzetnika, bez obzira kojim poslom se bavi, bilo da je pekar, stomatolog ili arhitekta. I globalno poslovanje posluje na istim principima kao i lokalno. to vie napredujete u vaem poslu, vei su vam prihodi. Kad postamete bolji u svom poslu ujedno postajete i meta drugima; zavist, pohlepa i loe namere osoba u okolini mogu lako da Vam naude; promena politike situacije moe da narui sigurnost; neke poslone ne moete ni da raditi zbog strogih propisa ili administracija postavlja nerazumne uslove za poslovanje, poreske stope su enormne. . Da bismo govorili o ofor centrima neophodno je definisati zemlje u kojima se njihove aktivnosti odvijaju. Te zemlje se nazivaju ofor centrima. One se jo nazivaju i poreski rajevi, fiskalni rajevi, ofor finansijska trita. Po definiciji Svetskog finansijskog foruma to su zemlje koje imaju niske poreze u cilju privlaenja kapitala nerezidenata. Po definiciji Ujedinjenih nacija, zemlje poreskog raja ili ofor institucija je bilo koja banka u svetu koja prima depozite i koja upravlja imovinom izraenoj u stranoj valuti u korist lica ije je stalno mesto boravka na drugom mestu. OECD je identifikovao tri kljuna faktora koja se uzimaju u obzir da bi se neka zemlja ili podruje smatralo poreskim rajem: nema ili ima nominalne poreze samo za specifine sluajeve, ili se nude kao mesta koja nerezidenti koriste za izbegavanje plaanja poreza u njihovim dravama rezidentstva. Zemlje poreskog raja nemaju poreze na dohodak ili, ako ih imaju, ti porezi su vrlo niski. Ali, nijedan ofor centar ne uvodi bilo koju vrstu poreza na kapitalnu dobit ili porez na naslee; nedostatak transparentnosti i razmene podataka sa drugim dravama; zemlje poreskog raja tipino imaju zakonodavnu regulativu i administrativnu praksu prema kojoj su poslovni i imovinski podaci zatieni striktnim pravilima tajnosti, ukljuujui i zatitu od pregleda i poreskih ispitivanja od strane poreskih organa. Time se spreava bilo kakav uvid u podatke o poreskim obveznicima. Dakle, radi se o pruanju odredjenih beneficija nerezidentima, imajui u vidu da je u skoro svim dravama u svetu rezidenstvo primarni element za odreivanje statusa obveznika. Jo ira definicija ofor centrima podrazumeva podruja na kojima je kompanija ili neka finansijka institucija registrovana i plaa niske ili paualne poreze ukoliko posluje izvan njega, dok u isto vreme domae kompanije, iji su vlasnici dravljani te zemlje, plaaju viestruko vei porez). Osnovni motivi za korienje ofor centara, koji su najvie doprineli da se ofor model poslovanja pone primenjivati irom sveta, su povoljni uslovi poslovanja, koji podrazumevaju: - eliminisanje strogih ogranienja koja postoje u poslovanju u zemljama porekla, - odsustvo devizne i bankarske kontrole, - niska ili nikakva poreska stopa, - jednostavan postupak registrovanja kompanija, - mogunost izbegavanja kontrole poslovanja ( u vidu obaveza podnoenja godinjih i drugih izvetaja nadlenim organima), - mogunost izbegavanja deviznih i spoljnotrgovinskih ogranienja. 4

Osnovne osobine poreskih rajeva su: porez na dobit 0-5%, izbegavanja poreza kod spoljnotrgovinskih poslova, minimalna kontrola poslovanja, brza registracija sa malim osnovnim kapitalom, drava garantuje tajnost osnivaa, pranje novca putem nerobnih plaanja intelektualnih usluga i slino, uglavnom je re o nekadanjim kolonijama mikro-dravama, koje bez posebne finansijske infrastrukture privlae finansijske posrednike.

Poreske implikacije esto igraju odluujuu ulogu u odluci investitora koriste poreskim rajevima. Odsustvo transparentnosti moe spreiti poreske organe da ispravno primenjuju poreske zakone u zemlji investitora. Dobar pristup informacijama, ukljuujui i bankarske informacije, je preduslov za efikasanu i fer primenu poreskih zakona u svakoj zemlji.2 Standardi OECd-a zahtevaju razmenu informacija izmedju poreskih vlasti zemalja na zahtev u sluaju specifinih zahteva za dostavljanje takvih podataka i tako su napravljeni da zatite poverljivost tih informacija. Da bi se neka zemlje smatrala ofor centrom nije dovoljno samo izbegavanje poreza, ve je potrebno imati razvijenu telekomunikacionu mreu, mreu bankarskih sistema i mreu profesionalnih usluga, tititi indentitet vlasnika kompanija to predstavlja bankarsku tajnu. A najvanije je ispuniti sledea dva uslova: 1. politiko ekonomska stabilnost pruiti ubedljive garancije, da imovina osnovanih kompanija nee biti nacionalizovana, ekspropisana, unitena u ratu i slino. U interesu nesmetanog obavljanja poslovnih aktivnosti ovaj uslov mora biti apsolutno ispunjen. Da bi se taj cilj ispunio, zakonodavstva koja reguliu pravni status ofor kompanija, dozvoljavaju bez veih formalnosti transver sredstava kompanija iz drave u kojoj bi eventualno mogle biti ugroene u druge drave koje pruaju veu politiku stabilnost. 2. pravna sigurnost pod ovim se podrazumeva da drave pruaju dovoljno garancija u okviru svog pravnog sistema da e biti zatiena sigurnost uloga i imovine, kao i status nerezidenta u odnosu na poreske propise i osloboenje od devizne kontrole drave u kojoj je ofor kompanija i osnovana. Pojedini ofor centri primenjuje korporacijske zakone izraene upravo za meunarodno poslovanje, dok drugi primenjuju postojee zakonodavstvo usklaeno prema potrebama poslovanja ofor kompanija. Najvaniji kriterijum je da zakoni moraju biti savremeni, fleksibilni i moraju u sebi sadrati pitanja koja su od znaaja, kao to su: 2

niska poreska stopa, minimalni ili neobavezni izvetaji, odravanje zasedanja direktora i generalnih skuptina na bilo kojem podruju, mogua emisija obveznica, nepotrebna i neobavezna provera raunovodstvenih izvetaja, potpunu tajnost u vezi poslovne delatnosti preduzea.

dr Ivan Milenkovi, Meunarodno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2011., str. 92

Kao reakcija na ofor centre javljaju se onor finansijski centri. To su meunarodni finansijsi centri za bankarske aktivnosti (International Banking Facilities) kako bi nacionalni kapital bio zadran u zemljama porekla. To je bilo javno priznanje da restrikcije i preterano stroga regulacija ne donosi rezultate. Prve su SAD 1981.godine dopustile podrunicama amerikih finansijskih institucija da poslujui u odredjenim onor centrima na teritoriji SAD uivaju neke od beneficija meunarodnog poslovanja koje su pre toga nudili samo ofor centri. Naime, omogueno im je da primaju depozite i odobravaju kredite strancima bez restrikcija koje su vaile za obino nacionalno poslovanje ( za depozite preko 100.000 dolara). 3

2. Statistiki podaci ofor kompanija

1997. godine oko 60 hiljada ofor preduzea je registrovano u raznim ofor centrima u podruju Karibskog mora. Najpopularnije podruje su British Virgin Islands, gde se u proteklih 10 godina ostvarilo registracija 200 hiljada inostranih ekonomskih kompanija. Samo prole godine registrovano je 35 hiljada inostranih ekonomskih kompanija. Po proraunima godinje oko 15 hiljada ofor kompanija je registrovano u Hong Kongu, i oko 50 hiljada preduzea u drugim ofor zemljama. To znai da u svetu godinje osnivaju vie od 130 hiljada ofor kompanija.

3. Individualne i korporativne mogunosti pruene oforom

3. 1. Individualni korisnici To su najee osobe, koji zarauju visoki neto dohodak. Osobe iz Evrope i Severne Amerike, koji zarauju vei neto dohodak. U nae vreme stvaraju se znaajne imovine u Aziji i u Junoj Americi. Pretpostavlja se da e se ovaj trend nastaviti i u sledeem veku. Ove osobe sa vie neto dohotka imaju vee potrebe i sa financijskog gledita su mnogo vetije nego pre jedno deset godina. Imigranti i emigranti stvaraju drugu znaajnu kategoriju osoba koje koriste usluge meunarodnih financijskih centara.Imigranti su osobe, koje se sele iz jedne zemlje u drugu. Emigranti su osobe, koji ive daleko od svoje zemlje i koji nakon izvesnog vremena ele da se vrate tamo. Imigrante i emigrante sledei faktori prisiljavaju da napuste svoju zemlju: elja pobei od drutvenih, politikih, ekonomskih nesigurnosti, ili nesigurnosti, koji se javljaju u drugoj formi. Potraga za boljim i kvalitetnijim uslovima ivota. Zapoljenje u inostranstvu. Poslovne mogunosti. Poreske utede Kao primer moemo navesti da po ocenama vie od 4 milijuna britanskih graana ivi izvan granica Engleske. tavie meu 50 i 100 hiljada se nabrajaju ti britanski graani, koji svake godine odlaze u inostranstvo da rade. Protok imigranata i emigranata dalje se menja sa pojavom novih i znaajnijih grupa u
3

dr Ivan Milenkovi, Meunarodno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2011, str. 93

poredbi sa zaposlenicima iz Zapadne Evrope i u Zapadnu Evropu. Na primer u proteklih nekoliko godina oko 12 hiljada ruskih stanovnika su se naselili na Kipru. Broj imigranata i emigranata e verovatno rasti, im se uvedu olakice na terenu zapoljenja i ivota u inostranstvu, i ime e se poslovna delatnost pretvoriti u meunarodnu delatnost, to jest sve manje e se ograniavati nacionalnim granicama. 3. 2. Korporativni korisnici ofor mogunosti

Sa pribliavanjem XXI. veka sve bolje se razvija upotreba finansijskih uslunih centara finansijskim institutima. Kao primere navesti emo sektore osiguranja, upravljanje fondovima, penzije i bankarskih usluga graanima. - Osiguranje Osiguravajui zavodi, koji zakljuuju osiguranja od odgovornosti ivota i kombinovana osiguranja, se koriste u sve irem krugu mogunostima meunarodnih finansijskih uslunih centara. Na ovom podruju nedavno se javila mogunost rezultatom osnivanja spojene osigurake pijace Evropskog Saveza. Na osnovi principa Evropskog Saveza "Third Life Directive" osnovani osiguravajui zavodi za osiguranje od odgovornosti ivota u jednim iz lana-drave mogu prodavati svoje produkte klijentima, iveim u ostalim dravama Evropskog Saveza. - Zadubine Sa promenama globalnih investicionih produkta paralelno se razvijaju i fondacije. Rast ofor zadubina su se nastavila kao investiciona delatnost u inostranstvu, i zbog takvih faktora kao to su Evropska Monetarna Unija, takoe pojava kao ekonomske vlasti Kine i Brazila, znaajno e rasti. Kapital ofor fondacija je u dva puta brem tempu rasta, nego domaih fondacija SAD. Ruenje istonog bloka i olakice u meunarodnoj trgovini su doveli do pojave novih marketa. Ovi novi mogunosti su naterali finansijske institucije da formiraju zadubine kao to su Indijska Zadubina, Fondacija Chile, Fondacija Izraela, Vijetnamska Fondacija, koje su zapoele svoju delatnost ofor posredovanjem. Razvitak otvorenih ofor investicionih udruenja je ohrabrio meunarodne finansijske uslune centre da razviju svoju infrastrukturu i regulacijski sistem na osnovi meunarodno prihvaenih standarda. Ovo je dovelo do potrebe specijalnih profesionalnih znanja u ovim centrima. Ovo podrazumeva, ne samo obezbeenje strune konsultacije, nego i administrativne usluge, podrazumevajui ovde i globalno depzitarno taloenje. - Penzije Po prognozama stvara se panevropski market penzije, koji obezbeuje mogunosti takvim centrima, kao to su Irska i Luksemburg. - Bankarske usluge graanima Znaajne meunarodne banke su ve otkrile privlanu silu izgradnji bankarskih usluga graanima u meunarodnim finansijskim uslunim centrima.

- Multinacionalne kompanije Meu znaajnijim korisnicima meunarodnog finansijskog uslunog centra se nabrajaju multinacionalne kompanije. Ove kompanije su due vreme koristili ove centre za osnivanje udruenja, preko kojih su vrile meunarodnu poslovnu delatnost. Ta glavna podruja, u kojima su se koristili ovi meunarodni finansijski centri su: Osnivanje holding udruenja Strukturiranje neposrednih investicija Posedovanje intelektuelnih prava svojine Osnivanje preduzetnih centara Izvrenje realnih operacija Uveanje kapitala Obezbeenje pojave na berzama Upravljanje budetskim operacijama i dr. - Specijalni korporativni korisnici Kao primer specijalnih korporativnih korisnika slue brodarske kompanije i aviokompanije. Od 1920-ih godina se u praksi upotrebljavaju ofor brodarski centri za registraciju brodova. Jedan od najstarijih crta ove grane je otvoreno katalogiziranje. Otvoreni katalozi se dele na sledee tri vrste: Katalozi u nezavisnim dravama Katalozi u zavisnim dravama Ofor katalozi Katalog u nezavisnim dravama je katalog voen suverenim dravama. Panamski katalog je primer voenih u nezavisnim dravama kataloga i od 1920-ih godina Panama se javlja jednim od najpopularnijih mesta katalogiziranja brodova iz SAD.Liberija je drugo dobro poznato mesto katalogiziranja od osnivanja 1949 godine centra katalogiziranja. Kajmanska ostrva i druga britanska mesta katalogiziranja mogu sluiti primerom kataloga zavisnih podruja, jer njihov osnovni zakon se bazira na engleskim zakonima i propisima. Te zemlje, koje ele obezbediti specijalan katalog sa liberalnijom operativnom okolinom, osnivaju takva katalogizirujua udruenja, kao to je naprimer Norveki Meunarodni Katalog. U proteklih sedam godina primeuje se znaajan razvoj u grani brodarstva sveta, i ve vie ofor centara nudi povoljne i privlane mogunosti s ciljem uvrivanja ove rentabilne grane. U pogledu ofor kataloga aviona takoe postoji aktivan ofor market. Jedni od najveih prometnih centara su Aruba i ostrva Seychelles. - Preduzea, koja se upravljaju vlasnikom Od svega toga, to smo obrazloili u vezi multinacionalnih korisnika meunarodnih finansijskih uslunih centra, mnogo se odnosi i na ekonomska preduzea, rukovoena vlasnicima. Profil ovih korisnika sadri u sebi sve aspekte meunarodnog poslovnog ivota, podrazumevajui pod tim sektore proizvodnje, raspodele i usluge. im preduzea, rukovoena vlasnicima, sve aktivnije uestvuju u meunarodnom poslovnom ivotu, tim stvaraju u sve veem broju ofor konstrukcija na podrujima prihvaenim ugovorom izbegavanju dvojnog oporezivanja, i na podrujima, gde takav ugovor nije prihvaen. 8

Ovaj trend e se nastaviti i osnivane vlasnikom preduzea e i nadalje formirati veinu novih ofor organizacija.

4. Prednosti zemalja poreskog raja

Usled procesa globalizacije za mnoge drave je teko odrati visoke poreze, jer je danas poreskim obveznicima lako da prebace svoje aktivnosti i poslovanje u podruja sa niim porezima. Ovaj fenomen je poznat kao poreska konkurencija. Konkurencija ohrabruje drave da uine svoje poreske sisteme privlanijim za investitore. Zemlje poreskog raja, poznate i kao ofor finansijski centri, poznate su kao mesta koja imaju sledee karakteristike: zakonodavstvo sa relativno velikim brojem finansijskih institucija koje se primarno bave poslovanjem sa nerezidentima; finansijski sistem sa stranom imovinom i obavezama, po veliini nesrazmeran u odnosu na potrebe domae privrede; i to su popularni centri koji obezbeuju neke ili sve usluge: nisko ili nulto oporezivanje, umerenu i jednostavnu finansijsku regulativu, bankarsku tajnost i anonimnost. Zemlje poreskog raja postale su posebno popularne poetkom dvadesetog veka, kada su u veem broju korporacije i bogati graani trasferom imovine i poslovanja u ove zemlje ostvarili poveanje profita i kapitala zahvaljujui utedama na ime poreza. Graani rade, tede, investiraju i preuzimaju rizik kako bi poveali svoju dobit nakon oporezivanja. Ovo je bitna injenica u tokovima meunarodnog investiranja i zato bi poresko zakonodavstvo trebalo da ima stope koje nee drastino umanjivati stopu prinosa na kapital u cilju privlaenja investitora. Neka ofor zakonodavstva tite transfer imovine u line fondove kako bi se u budunosti izbeglo oporezivanje te imovine kao nasleene u drugim dravama. Postojanje zemalja poreskog raja ne znai da su sve investicije usmerene ka tim podrujima i oblastima. Mada je nesporno da poreska politika igra dominantnu ulogu u ekonomskim odlukama, oporezivanje nije jedini faktor koji utie na donoenje tih odluka. Obimna regulativa, korupcija, inflacija i protekcionizam, ine privredu jedne drave neatraktivnom za poslovanje i investitore. Zatim, tu su i imovinska prava, fleksibilno trite radne snage, i obim javne potronje drave. Bogati pojedinci i kompanije u dravama sa nerazvijenom privredom i nesigurnim bankarskim sistemom dre imovinu u zemljama poreskog raja radi zatite od kolapsa njihovih domaih banaka i/ili od potencijalne devizne kontrole. Uz to, otvoreni bankarski raun u OFC je esto sredstvo izbora ukoliko se radi o poverljivosti informacija. Zato, za neka lica te zemlje ili podruja predstavljaju poreski egzil. U nekim dravama je i strah od oduzimanja ili konfiskacije imovine takoe motiv za premetanje imovine u ofor centre. U svakom sluaju, poverljivost koju pruaju zemlje poreskog raja vrlo je vana. Ofor centri su esto i zatita od neogranienih obaveza koje ukljuuju i izmenu vlasnike strukture sa kojima se susreu graani u nekim dravama.

5. Zbog poreskih rajeva drave godinje gube najmanje 300 milijardi dolara
U ofor centrima u svetu nalazi se nekoliko desetina biliona dolara, ovaj nain izbegavanja plaanja poreza posebno je poguban za nerazvijene zemlje i krhke demokratije.Plaanje poreza je jedna od osnovnih ustavnih dunosti graana. Oporezivanju su podvrgnuta i fizika i pravna lica, a kolika je vanost ove obaveze po dravu pokazuju i ocene brojnih teoretiara demokratije, prema kojima se demokratski proces u modernom okruenju moe nesmetano odvijati tek ukoliko se novac obveznika uredno sliva u dravnu kasu. Ovo naroito vai za takozvane drave blagostanja, poput vedske i Nemake, koje upravo velike koliine budetskog novca troe na rad javnih slubi, kao i na socijalnu zatitu, u najirem smislu te sintagme. Pojava izbegavanja plaanja poreza nije, ipak, neto niti novo niti neuobiajeno. To se posebno odnosi na imunije pojedince ili multinacionalne korporacije koji pokuavaju da na razliite naine izbegnu prelivanje dela profita u dravnu kasu. Jedan od najee korienih zaobilaznih puteva je otvaranje bankovnih rauna u "ofor finansijskim centrima". tetu u tim sluajevima plaaju siromaniji graani, jer drava dodatnim porezima najee pokuava da zakrpi gubitak koji joj je naneo onaj koji je izbegao da ga plati. Na taj nain direktno je ugroeno osnovno ustavno pravo na jednakost svih pred zakonom, dakle udareno je u same temelje demokratskog poretka. Zbog ega kompanije koje ostvaruju izuzetno visoke profite izbegavaju ispunjavanje ove dunosti? Jednostavno reeno, sve one u krajnjem zbiru pokuavaju da uveaju vrednost svojih akcija na berzi i to je jedina, "profitabilna" logika kojom se vode. Multinacionalne korporacije su te koje se najvie koriste poreskim rajevima, koji vrlo esto imaju manje budete nego odnosna kompanija. Globalne korporacije na taj nain, izbegavajui plaanje poreza dravi, uspeno prikrivaju stvarnu visinu svog profita. Nije sasvim poznato koliko se novca nalazi u ofor bankama i poreskim rajevima irom planete, ali cifre koje se pretpostavljaju su vrtoglave i ukljuuju desetine bilona dolara, a drave su zbog toga ostale uskraene za najmanje 300 milijardi dolara. Stanovnitvo zemalja poreskog raja ini svega 1.2 odsto od ukupne svetske populacije, ali u njima se nalazi oko 26 odsto ukupne svetske imovine i ak oko 31 odsto neto profita amerikih multinacionalnih kompanija. Postoji vie razloga zbog kojih se neka zemlja odluuje da postane poreski raj. Jedan od glavnih je potreba da se doe do potrebnih sredstava za razvoj. Zbog toga se i nude nie poreske stope za velike kompanije pod uslovom da one osnuju stalnu firmu u zemlji domainu, u kojoj bi moglo da se zaposli lokalno stanovnitvo. Bogate kompanije mogu da utiu na vlade siromanijih zemalja kako bi za sebe stvorile povoljnije okruenje za investiranje, a na raspolaganju, upravo zbog svoje ekonomske premoi, imaju iroku lepezu sredstava. Jedno od omiljenih je nagovetaj da e uloiti kapital na drugom mestu, po onoj dobro poznatoj "ako ti nees, ima ko hoe". U znak "zahvalnosti" to je velika firma odluila da posluje u njihovoj manje razvijenoj zemlji, njene vlasti esto odluuju da smanje, pa esto i da Koristei se ofor poreskim rajevima pojedinci i kompanije, prema proceni nekih strunjaka, godinje zakinu pojedinani budet razvijenih zemalja za ak 50 milijardi dolara. Jo ekstremnije prognoze iznose oni koji kau da se brojka za koju drava godinje ostane kratka penje ak do neverovatnih 200 milijardi dolara.

10

Analitiar Kristijan Eid je prole godine procenio da razvijeni svet samo na ime izdavanja lanih faktura godinje izgubi 160 milijardi dolara poreskih prihoda. Pri tom, navodi on, izbegavanje ili utaja poreza jeste i bie direktno odgovorni za smrt ak oko 5.6 miliona dece u razvijenom svetu u periodu izmeu 2000-2015. godine. To e rei da svakog dana umre skoro 1.000 dece zbog najrazliitijih finansijskih mahinacija. Neki ak uspevaju i da ugroze budetski opstanak same drave. Bivi nigerijski diktator Sani Abaka je sa svojim ortacima poloio vie od 55 milijardi dolara na privatne raune u inostranim bankama, a spoljni dug najmnogoljudnije afrike zemlje je veliki - 31 milijardudolara Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je najvei deo transfera obavljenih za devet meseci 2010. bio usmeren ka ofor zonama iz vajcarske - 134,9 miliona evra. Slede Kipar sa oko 30 miliona evra, Belgija sa 15 miliona evra i Holandija sa oko 20,8 miliona evra. U Panamu je transferisano 5,7 miliona evra po osnovu plaenih usluga kompanijama u inostranstvu. U ofor zone na Devianskim Britanskim ostrvima otilo je 5,6 miliona evra. Lihtentajn je bio krajnje odredite za transfer oko 2,1 milion evra, a neto vea suma, u vrednosti 2,5 miliona evra, otila je u luksembruke ofor zone.4

6. Poreska konkurencija
Poreska konkurencija promovie ekonomski rast putem niih poreskih stopa i manje javne potronje. Danas je opteprihvaen stav da visoki porezi ometaju privredni rast tako da je poreska konkurencija izmeu drava korisna za privredni rast, to u globalnoj ekonomiji znai i poveanje investicija. Manjim porezima na tednju i investiranje, poreska konkurencija rezultira u privlaenju kapitala. Time se poveava produktivnost rada i tehnoloki razvoj u privredi i podrava dugoroni ekonomski rast i ivotni standard stanovnitva. Ponuda kapitala nije fiksirana, ve zavisi od stope rasta kapitala. Poveanjem poreza u veini drava svetska akumulacija kapitala pada, ime je i privredni rast sporiji. Nie poreske stope izazvane konkurencijom ohrabruju tednju i investiranje i utiu na tokove kapitala. Otvoreno trite i slobodno kretanje kapitala u svetu poboljava alokaciju kapitala i smanjuje trokove. Na taj nain poreska konkurencija utie na tednju i investiranje, tako da je danas u svakoj dravi teko odrati visoke poreze. Time poreska konkurencija promovie fiskalnu odgovornost jer limitira rast dravne potronje. Najvei deo budetskih izdataka finansira se poreskim prihodima, te politika koja vri pritisak na smanjenje poreza pomae u kontroli troenja budetskih sredstava. Poreska konkurencija stvara pritisak da budetski rashodi ne budu rasipni i da se javni fondovi koriste efikasno. Zato poreska konkurencija nije uzaludna, ne tei nultoj stopi oporezivanja, ve je poenta na efikasnoj potronji javnih prihoda. Institucionalna konkurencija izazvana mobilnou rada i kapitala pokazuje ta je efikasno ili neefikasno i kako drave koriste prihode od poreza. Takav pristup je dobrodoao za
4

Ofor zone "odnele" 1,1 mlrd. evra, B92, 23. 11. 2010. (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php? yyyy=2010&mm=11&dd=23&nav_id=474184&fs=1)

11

razvoj, pogotovo to poreska konkurencija ini dravnu potronju manjom a manja dravna potronja udruena je sa ekonomskim progresom.

7. Nastanak zemalja poreskog raja

Korienje razliitih poreskih zakonodavstava drava da bi se izbegla ili smanjila poreska obaveza staro je koliko i samo oporezivanje. Nastanak zemalja poreskog raja obino se vezuje za razvoj koncepta poreske konkurencije poetkom 12. veka, mada je po nekim autorima taj poreski status imao Vatikan kao prvi primer poreskog raja jo u osmom veku. Iako je teko rei koji je to dogaaj odredio rast i razvoj dananjih modernih zemalja poreskog raja, dinamian rast tih zemalja najee se pripisuje periodu nakon Prvog svetskog rata i nadalje kada je preovladala tendencija rasta poreskog tereta. Naroito je posle Drugog svetskog rata dolo do poveanja poreza u evropskim dravama radi rekonstrukcije privrede i drutvenog razvoja. vajcarska, koja je imala neutralan status za vreme rata, izbegla je ove trokove tako da je bila u stanju da odri niske poreze, postajui lider u privlaenju kapitala iskljuivo iz poreskih razloga. Uz to, poetkom dvadesetog veka, vajcarske banke dugo su bile utoite kapitala za ljude koji su beali iz Rusije, Nemake i June Amerike. Dananje moderne zemlje poreskog raja prole su nekoliko faza razvoja nakon dva svetska rata. Od 1920. do 1950. godine za zemlje poreskog raja vezivalo se izbegavanje poreza na dohodak graana bogatih pojedinaca. Meutim, od 1950. i nadalje, broj zemalja poreskog raja belei rast zahvaljujui korporativnim grupama koje su zahvaljujui tim zemljama umanjivale svoje poreske obaveze. Ta strategija generalno se oslanjala na izbegavanje dvostrukog oporezivanja izmeu zakonodavstva drava sa visokim porezima i zakonodavstva drava sa niskim porezima (koja pruaju mogunost izbegavanja dvostrukog oporezivanja). Upravo iz tih razloga jedan broj drava, koje imaju nekonkurentne poreske stope, ukinuo je ili ograniio ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja upravo sa malim zemljama kako bi od te prakse zatitio svoje prihode od korporativnog poreza. Sredinom 1980. godina, veina zemalja poreskog raja izmenila je fokus njihove regulative ukidanjem lokalnog oporezivanja i stvaranjem povoljnijih korporativnih uslova, naroito za meunarodne biznis korporacije (International Business Corporations - IBC).

7. 1. Najpoznatije zemlje ili podruja poreskog raja

u Evropi: Andora, Kampione, Kipar, Gibraltar, Ostrvo Man, ersi, Holandija, Lihtentajn, Luksemburg, Madeira, Monako, vajcarska; na Srednjem Istoku: Bahrein, Izrael i Libanon; u Africi: Dibuti, Liberija, Mauricijus, Sejeli i Tander; u Aziji i Pacifiku: Ostrva Kuk, Guam, Hong Kong, Tokio, Labuan (Malezija), Makao (Kina) , Mariani, Maralova ostrva, Nauru, Nue, Filipini, Singapur, Tahiti, Tajland, Vanuatu, Zapadna Samoa; u Zapadnoj Hemisferi: Angvila, Antigva, Aruba, Bahami, Barbados, Belize, Bermuda, Britanska Devianska ostrva, Kajmanska ostrva, Kostarika, Dominika,

12

Grenada, Montserat, Holandski Antili, Panama, Portoriko, St. Kits i Nevis, St. Lucia, St. Vinsent i Grenadini, Turks i Kaikos ostrva, Vest Indis i U.S. Devianska ostrva, Urugvaj, Angvile i Monserat (Velika Britanija). Ofor finansijski centri ukljuuju i vana finansijska trita u gradovima privredno razvijenih drava: Njujork, London, Tokio, Hong Kong. OFC su rangirani prema tome da li obezbeuju specijalizovane i strune usluge, atraktivne finansijske institucije, ograniene resurse za potporu u finansijskom posredovanju, da li registrovane finansijske institucije podrazumevaju manje prisustvo ili ne podrazumevaju fiziko prisustvo i da li imaju elastino zakonodavstvo prema kojem su porezi stvar dogovora. Na primer, Andora, Ostrvo Man, Kajmanska ostrva, Bermude, Bahame, Monako i Nauru nemaju uopte porez na dohodak. Depoziti u finansijskim institucijama ne moraju da budu predmet zahteva u pogledu veliine rezervi, bankarske transakcije su bez bilo kojeg vida devizne kontrole i mogu da budu osloboene plaanja poreza ili da imaju povoljniji poreski tretman. Uobiajeno je da su ofor banke predmet manjih formi kontrolnih provera, a zahtevi u pogledu informacija su neznatni. Meunarodni finansijski centri, poput Londona, Njujorka i Tokija, su centri sa svestranim sistemom usluga i naprednim sistemom platnog prometa, koji podrava jaka domaa ekonomija sa razvijenim i likvidnim tritem. Takva trita su izvori razliitih vrsta sredstava i fondova, u kojima je pravni okvir odgovarajui za zatitu integriteta nadzorne funkcije na relaciji principal-agent. Kratkoroni zajmovi se uzimaju od nerezidenata i daju ih kao dugorone nerezidentima. Sa aspekta veliine imovine, London i Njujork su najvei centri, a razlika izmeu ova dva centra je u proporciji izmeu internacionalnih i domaih izvora sredstava. Njujork ima vee uee stranih sredstava. Regionalni finansijski centri imaju razvijeno finansijsko trite i infrastrukturu i posrednike fondove unutar i izvan regiona. Ti centri su: Hong Kong, sa 454 banke; Singapur, sa 212 banaka i Luksemburg, sa 221 bankom. Male drave sa malim domaim finansijskim sektorom imaju vie razloga da razviju ofor biznis i da postanu OFC. Najvaniji je prihod koji se stvara ofor aktivnostima na njihovom podruju, zaposlenost domae privrede i javni prihodi od naplate taksi za razna odobrenja i registracije. Poto je politika niskih poreza pre norma nego izuzetak, velike kompanije i bogati graani u dravama sa visokim porezima podravaju ofor zakonodavstvo, tako da su investicije u zemljama poreskog raja izmeu 1985-1994. godine porasle za vie od 500 procenata. Ovu injenicu potvruju sledei podaci: o Kajmanska ostrva sa 40.000 stanovnika imaju 580 banki sa vie od 500 biliona US dolara na raunima (2,238 investicionih fondova, 499 kompanija osiguranja i 40.000 ofor kompanija); o St. Vinsent i Grenadini imaju 15 banaka i 7.000 meunarodnih biznis korporacija ; o St. Kits i Nevis imaju 9.000 ofor kompanija, a ostrva Kuk 6.000 meunarodnih biznis korporacija i 2.000 meunarodnih trustova; o Nue, na kome je nsatanjeno samo 2.000 stanovnika, ima registrovanih 3.000 meunarodnih biznis korporacija

13

o Dominika ima 5.800 meunarodnih biznis korporacija; o Lihtentajn ima 75.000 meunarodnih biznis korporacija; o Bahami imaju 580 investicionih fondova, 60 kompanija osiguranja i 100.000 meunarodnih biznis korporacija. Vrednost njihove poslovne imovine se procenjuje na 350 biliona USA dolara. Tu je i 418 banaka iz 36 drave. o Vrednost polovine imovine na Kanalskim ostrvima i Ostrvu Man se procenjuje na oko 525 biliona amerikih dolara ; o Holandski Antili imaju 50 meunarodnih banaka ; o Britanska Devianska ostrva su etvrti najvei izvor stranih investicija o Austrija ima 24 miliona bezimenih rauna sa 100 biliona amerikih dolara. o U Luksemburgu 90% svih rauna su strano vlasnitvo ; o Monako ima 70 finansijskih institucija koje vode 350.000 rauna, sa samo 30.000 rezidenata ima 44 biliona USA dolara na depozitu. Ali, ima i izuzetaka: o Bejrut je nekada uivao reputaciju poreskog raja na Srednjem Istoku. Meutim, njegova reputacija je ozbiljno naruena nakon bankarskog kraha 1966. godine, a potom i zbog politikih sukoba i vojnog razaranja Libanona, to je dovelo u pitanje potrebnu stabilnost za uspeno meunarodno poslovanje; o Liberija je jedno vreme uivala prosperitet zemlje slobodne zastave - mesta za prekookeansko brodsko registrovanje. Mada je ova vrsta poslovanja nastavljena na osnovu nekadanje uspene reputacije, serija incidenata i graanski rat 1990. godine i rane 2000-te godine, ozbiljno su naruili poverenje u zakonodavstvo i stabilnost poslovanja u ovoj zemlji; o Monako se jo uvek smatra poreskim rajem, mada je jo 1963. godine udovoljio zahtevu Francuske u pogledu poreskog tretmana francuskih kompanija i graana da se povinuje potovanju francuskog poreskog sistema. Meutim, graani koji nisu Francuzi i njihove kompanije jo uvek imaju izezetno povoljan poreski tretman ako su rezidenti Monaka; o Tander je uivao kratku reputaciju poreskog raja u periodu efektivne kontrole od strane panije dok formalno nije bio pripojen Maroku 1956. godine.

8. Budunost grane ofor

U sledeih nekoliko godina oekuju se vane promene u geopolitici sveta. Trenutno naseljenje sveta raste sa 90 milijuni godinje, od toga 15 milijuna se rode u Kini. Danas po podacima 30% od sposobnih na rad stanovnika su nezaposleni. Problem se oteava time, da populacija sveta sve vie ezne za to boljem nivou ivota i mogunosti na poslu. Radikalno se menjajua slika oekivanja, populacije i materijalnih dobra i u budue slui uzrokom politikih i ekonomskih nesigurnosti. Vlade razvijenih zemalja, pa ak i vlade razvijajuih se zemalja nee imati drugu mogunost, samo uvesti velike poreze da bi zadovoljili ovim oekivanjima i da bi pokrili trokove novih i boljih 14

infrastrukturalnih ustanova. U ovom sluaju nije potrebna "arobna kugla" da bi nam bilo jasno da e se of or grana dalje rasti i razvijati, i to ubrzano. Korisnicima meunarodnih financijskih uslunih centara sve vie rastu potrebe. Meu potrebama moemo navesti - naravno uz racionalne trokove - kvalitetne usluge i obezbeenje vetih investicionih usluga, kao i poverljivost. Of or korisnici budunosti e ii u potragu takvih of ornih centara, koji konkuriu danas postojeim. Deset godina od usvajanja zakona o porezu na ekstraprofit, srpski bogatai e ponovo biti oporezovani. Ti akti se piu na inicijativu predsednika Srbije koji je ve tri puta neuspeno pozivao srpske tajkune da se odreknu dela svog bogatstva. "To nije usmereno ni protiv koga pojedinano. Ono to jeste injenica da je gotovo 13 do 15 odsto naih kompanija nema sedite u Srbiji, iako im je centar poslovnog interesa Srbija. Samo grubo posmatrano to moe da donese znaajno poveanje poreza na dobit. Dakle, zakoni nisu protiv nikoga, to je samo oporezivanje onih pravnih lica iji je centar poslovnog interesa Republika Srbija", kae Diana Dragutinovi, ministarka finansija.
5

Zakljuak
Imajui u vidu da poreska konkurencija utie na smanjenje javne potronje putem
5

Porezi za tajkune i ofor kompanije, B92, 23. 11. 2010. (http://www.b92.net/info/vesti/index.php? dd=23&mm=11&nav_category=9&nav_id=474440&yyyy=2010)

15

smanjenja poreskih stopa, time se pospeuje privredni rast. Danas je opteprihvaen stav da visoki porezi ometaju privredni rast, tako da je poreska konkurencija korisna, to u globalnoj ekonomiji znai i vee investiranje. Smanjivanjem poreza na tednju i investiranje, poreska konkurencija rezultira u privlaenju kapitala. Ovo poveava produktivnost i tehnoloki razvoj u privredi i podrava dugoroni rast i ivotni standard. Ponuda kapitala nije fiksirana, ve zavisi od stope rasta kapitala. Ukoliko porezi na dohodak i kapital rastu, akumulacija kapitala i privredni rast e biti sporiji. Vaan razlog zato se neka zemlja ili podruje opredeljuje da postane poreski raj je da doe do potrebnih sredstava za sopstveni razvoj. Zato se nude nie poreske stope za velike korporacije, pod uslovom da osnuju stalnu poslovnu jedinicu ili kompaniju u zemlji domainu, u kojoj bi se zaposlilo lokalno stanovnitvo. Tako, sposobnost zemalja poreskog raja da privuku investitore demonstrira vrstu fiskalne politike koja moe da pomogne razvoju siromanih drava.

Literatura
1. Eri dr Dejan, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, 2003.

16

2. Milenkovi dr Ivan, Meunarodno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2011. 3. Internet lanak Ofor zone odnele 1,1 mlrd. evra, B92, 23. 11. 2010. http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php? yyyy=2010&mm=11&dd=23&nav_id=474184&fs=1 4. Internet lanak Porezi za tajkune i ofor kompanije, B92, 23. 11. 2010. http://www.b92.net/info/vesti/index.php? dd=23&mm=11&nav_category=9&nav_id=474440&yyyy=2010

17