Dante Aligijeri

BOANSTVENA KOMEDIJA
Sa italijanskog preveo Dragan Mraovi

Beograd 2013 DERETA

BOANSTVENA KOMEDIJA NASLOV, NASTANAK I OSNOVNA STRUKTURA

Dante je svoje delo nazvao samo Komedija o e mu sve do i u svom po znatom pismu Kangrandeu dela Skali, drei se tadanjih shvatanja da su tragedije dela koja ponu tragino i tragino se zavre a komedije dela koja tragino poinju, a zavravaju se sreno: Na poetku ona je zastraujua i smr dli va, jer go vo ri o pa klu, ali ima do bar kraj, po e lan i pri ja tan, jer go vo ri o raju Epitet boanstvena pojavluje se prvi put kod Bokaa u njegovom delu o Danteovom ivotu, ali ga, kao sastavni deo naslova izdanja, uvodi pri reiva Ludoviko Dole, a 1555. godine u Veneciji tampa ovani Gabrijele olito de Ferari. Poema se sastoji od 14.233 stiha u jedanaestercu i rimovanim tercinama, koje su lanano povezane. Podelena je na tri dela: Pakao, Raj i istilite, sa po tri de set tri pe sme, s ti me to pr vi deo od no sno Pakao ima i uvod nu pe smu, dakle trideset etiri pesme, odnosno ukupno sto pesama. Bazirana je na broju tri (simbol Svetog trojstva) i savrenom broju deset. Simetrina je i unutranja podela: Pakao ima devet krugova i predvorje, to ini deset de lova. istilite ima devet delova (plaa, pretistilite i sedam pojaseva), plus zemalski raj, to ta ko e da je zbir de set. Raj ima de vet ne ba, plus Em pi rej, to opet i ni de set. Sva ki od tri de la po e me za vr a va se re ju zvezde. Svaka e sta pe sma u tri de la po e me go vo ri o po li ti ci, ali u sve i rem smi slu (pr vo na ni vou Fi ren ce, pa Ita li je, i na kra ju na ni vou Car stva). Du e gre ni ka raz vrstane su u tri grupe, kao i due pokajnika i due blaenih. Tri zveri ometa ju pesnika na poetku puta. Tri vodia ga vode na njegovom putu. To je pria u prvom licu o putovanju kroz tri onozemalska kralevstva, zapoetom, kako neki smatraju, na Veliki petak 7. ili 8. aprila, odnosno po drugima 25. marta 1300. godine, na dan prvog jubileja. Dante ima trideset pet go di na i gu bi se u u mi, a tri zve ri ga spre a va ju da iz nje iza e. Po ma e 15

BOANSTVENA KOMEDIJA

mu Vergilije, kao simbol razuma, i vodi ga dobrim delom puta. Na tom putu Dante susree vie od petsto linosti. Dan te je po eo da pi e Pakao oko 13061307. go di ne (mo da i 1304), a zavrava ga oko 13091310. istilite pi e po sle 1308, sve do 1315, a Raj po sle 1316, pa sko ro do 1321. go di ne.
STRUKTURA DANTEOVE BOANSTVENE KOMEDIJE

Tri onozemalska kralevstva u Boanstvenoj komediji imaju strukturu usaglaenu sa shvatanjima grkog astronoma, matematiara i geografa iz II veka nove ere Klaudija Ptolomeja. On je tvorac takozvanog Ptolomejevog planetarnog sistema, koji je zasnovan na geocentrinoj teoriji: Zemla pred stavla odreenu nepokretnu taku centar celokupnog Sunevog sistema, planeta, zvezda i kometa, koji se oko nje i okree. Taj sistem se odrao sve do Kopernika, odnosno do XVI veka. Dakle, polazei od geocentrine koncepcije sveta, Dante predstavla Ze mlu kao nepokretnu sferu u sreditu sveta, podelenu na dve hemisfere. U sredite severne, nastanjene sfere Dante smeta Jerusalim, i to na jednakoj udalenosti od njenih krajnjih granica, ua Ganga i Herkulovih stubova. Dijametralno suprotno, u okean june nenastanjene polulopte, postavla breg i sti li ta, a na nje gov vrh ze mal ski raj. Na sta nak ovog bre ga, kao i si metrine paklene provalije, vezuje se za Luciferov pad iz raja, kada se stro valio u sredite Zemle. Zemla je okruena sa devet koncentrinih sfera, ko je se okre u jed na unu tar dru ge i sve za jed no u de se toj sfe ri. Ova de se ta sfera je nepokretna; to je nebo Empirej, boravite Boga, anela i blaenih. Devet neba su po redu: Mesec, Merkur, Venera, Sunce, Mars, Jupiter, Saturn, Zvezdano nebo i Prvo pokretno nebo. Prvih sedam neba ima u sebi odgo varajuu planetu (u ptolomejskoj koncepciji Mesec i Sunce su smatrani pla netama). Osmo nebo je ispunjeno nepokretnim zvezdama sa sazveima, a deveto, potpuno transparentno, naziva se Prvo pokretno nebo, jer svojim brzim kretanjem prenosi rotaciju na nia neba i regulie je.

16

Dante Aligijeri

POKRETNO NEBO PRVO ZVEZDANO NEBO SATURN JUPITER M AR S SUNCE V E N ER A MERKUR

MESEC RENA SFER T VA ALJSKI A

Prikaz strukture Boanstvene komedije 17

EM

VAZDUH

AJ

BOANSTVENA KOMEDIJA

PAKAO

Pro va li ja pa kla ima ob lik ko nu sa ili lev ka sa uim de lom u sre di tu Ze mle. Ivice tog levka imaju urezane ogromne horizontalne stepenike, koji formiraju devet koncentrinih krunih ravni na kojima se kanjavaju razni gresi. Te ravni, odnosno pakleni krugovi, sve su ue idu i ka sre di tu Ze mle. Nihove obale, koje su se obruile zbog zemlotresa koji je pratio Hristo vu smrt, omoguavaju silazak iz jednog kruga u drugi. Geometrija prvog onozemalskog kralevstva bazira se na trojnoj podeli grenika: neumere ni, nasilnici i varalice. Neumereni su smeteni u gornji pakao, izmeu reka Aheronta i Stiksa, od drugog do petog kruga, i tu su razvratnici, prodrlivci, tvrdice, rasipnici, srditi i lenjivci. Nasilnici se nalaze u sedmom krugu, po delenom na tri pojasa: nasilnici protiv blinjega svoga, nasilnici protiv sebe samih i nasilnici protiv Boga. Varalice se nalaze u osmom krugu, podele nom na deset zlih jaruga. Tu su podvodai, zavodnici, laskavci, simonijaci, vraevi, arobnjaci, varalice, licemeri, lopovi, zli savetnici, sejai nesloge i krivotvorci. U devetom krugu su izdajice. Ovaj krug je podelen u etiri po jasa, na Kainu, Antenoru, Tolomeju i Judeku. Tu su izdajnici rodbine, izdaj nici otadbine, izdajnici gostiju i izdajnici dobrotvora. Na dnu, u sreditu devetog kruga, Lucifer sa tri elusti mele Judu, izdajnika Hrista, odnosno crkve, zatim Bruta i Kasija, izdajice carstva. To ukazuje da je najgora izdaja dve najvee vlasti: crkvene, odnosno duhovne i carske, odnosno svetovne. Van ove podele su stralivci smeteni u predvorju pakla, dobri koji nisu kr te ni, pa su u Lim bu, od no sno pr vom kru gu, a je re ti ci su u e stom kru gu. Raspored kanjenih grenika sledi preciznu logiku. Svako je veno kanjen u krugu koji odgovara najteem poroku meu onima koje je imao. Svaka kazna je dvojaka, odnosno grenik je kanjen duevno (lien je mogunosti da vidi Boga) i fiziki. Odnos izmeu kazne i greha je strogo proporcionalan i ta proporcija je utoliko vea ukoliko se duble silazi u pakao.
ISTILITE

Na i sti li te, vi so ki breg ko ji se di e iz mo ra, Dan te sti e kroz du gi pod zemni hodnik koji polazi od Luciferovih nogu. Meutim, due tu stiu am cem ko jim upra vla je dan an eo, a po la zi te im je ue re ke Ti bar. Pla a na ostrvu sa bregom istilita i prve padine brega su pretistilite. Tu su grenici 18

Dante Aligijeri

Pakao 19

BOANSTVENA KOMEDIJA

koji su se pokajali tek u smrtnom asu: isklueni iz crkve, lenjivci, rtve nasilne smrti i nemarni vladari. Zatim due ispataju svoje grehe u sedam krugova (oholi, zavidne due, srditi, duevno lenji, tvrdice, rasipnici, pro drlivci i razvratnici). Gresi i odgovarajue kazne sve su manji to se ide blie vrhu istilita. I tu je kazna moralna (patnja zbog nemogunosti da se vidi Bog) i fizika, srazmerno poinjenom grehu. Ali, due se iste ne samo kaznom, ve i kroz molitve ivih i kroz posmatranje pozitivnih primera na po et ku i na kra ju sva kog kru ga. Na po et ku su to pri zo ri ko ji pod sti u na dobro i hvale vrlinu suprotnu poinjenom grehu, a na kraju prizori kanje nog greha. Za razliku od pakla, gde razni demoni imaju razliite uloge u paklenim krugovima, u istilitu aneo pokazuje oienim duama prolaz ka sledeem krugu, ka vrhu i konanom oienju od greha. Due prolaze kroz sve krugove, za razliku od pakla gde su stalno u istom, i, ako je potreb no, zadravaju se u svakom da bi ispatale grehe koje su poinile. Na vrhu, u umi zemalskog raja, due zavravaju svoje ienje od greha uranjajui u vode Lete i Evnoje koje izviru iz zajednikog venog izvora: prva brie sea nje na greh, a druga oivlava seanje na uinjeno dobro. U Edenu, odnosno u zemalskom raju, Vergilije, simbol razuma, oprata se od Dantea i njegov vodi postaje Beatrie, simbol milosti i lubavi, koja e voditi Dantea u raj.
RAJ

U raju je boravite blaenih dua. One su rasporeene u tri osnovne ka tegorije: svetovnu (na prva tri neba blia Zemli, Meseevom, Merkurovom i Venerinom due onih koji nisu ispunili zavet, due onih koji su radili za dobro da bi zasluili zemalsku slavu i due onih koji nisu odoleli lubavnoj eli), aktivnu (Sunevo, Marsovo i Jupiterovo nebo due uenih ludi, du e onih ko ji su se bo ri li za ve ru i du e onih ko ji su vo le li prav du) i kon tem plativnu (Saturnovo nebo kontemplativne due). Postoji hijerarhijski red u savrenstvu dua i to savrenstvo je utoliko vee ukoliko je vie nebo na kome se nalaze. Samo na prvom nebu i na Empireju due se pojavluju pred Danteom u ludskom obliku, a na ostalima su one predstavlene svetlima razliite jaine, odnosno one su tu predstavlene kao ista sutina. Na Zve zdanom nebu Dante vidi trijumf blaenih dua, odnosno Hristov trijumf, a na Prvom pokretnom nebu vidi Boga u sreditu aneoskih hijerarhija koje imaju zadatak da prenose pokret i svetlost na pojedina neba. Aneli prve 20

Dante Aligijeri

istilite 21

BOANSTVENA KOMEDIJA

hijerarhije, serafimi, kerubini i aneli prestola nalaze se na odgovarajuim nebesima, odnosno na Empireju, Prvom pokretnom nebu i Zvezdanom ne bu. Aneli druge hijerarhije, odnosno aneli poglavarstva, moi i gospo darstva borave na Jupiterovom, Marsovom i Sunevom nebu, a aneli tre e hijerarhije, odnosno aneli kneevi, arhaneli i aneli su na Venerinom, Merkurovom i Meseevom nebu. Veno boravite izabranih dua je na nebu Empirej, u ogromnom amfiteatru koji formira Rajsku ruu otvorenu kraj bojeg prestola izvora svetlosti i blaenstva. Kada je pesnik stigao u sredi te Rajske rue, Beatrie ga preputa svetom Bernardu koji mu objanjava raspored blaenih dua. On moli Bogorodicu da pomogne Danteu kako bi mogao da vidi Boga u njegovoj sutini. Molba je usliena i pesnik proivla va oseaj blaenstva.
SADRAJ

Sadrajem Boanstvene komedije dominiraju red i enciklopedijski pri stup svojstveni srednjovekovnoj kulturi. Delo ima vrstu idejnu i konceptu alnu strukturu; Dante snano povezuje sve elemente biblijske vizije ludske istorije: Bog, najvee dobro, i Satana, najvee zlo, suprotstavleni su ak i u smislu fizikog boravita u svetu. Pad Lucifera, tog nekada najlepeg bojeg anela koji se pobunio protiv Boga, odredio je svu buduu sudbinu ludskog roda sa zavoenjem Eve, ludskim grehom i otkupom putem Hristove rtve i stvorio paklenu provaliju u kojoj se kanjava onaj to nije odoleo poroci ma i iza zo vi ma zla. Taj pad je ta ko e iza zvao i stva ra nje bre ga i sti li ta kao instrumenta okajanja greha. Tako su onostrana kralevstva koja je stvorilo hrianstvo vrsto povezana sa ludskom sudbinom, kao i sa nadludskom sudbinom stvaranja, a zatim pobune anela. ovek je u sreditu stvaranja i isto ri je. Bog ga je stvo rio ka da je stva rao svet, pred o dre div i ga za ve i tu sreu. Prognan na zemlu zbog Adamovog greha, ovek je sredite sukoba iz me u do bra i zla, dok oko nje ga i ze mle na ko joj i vi kru e ne be ske sfe re. Bog je uzeo o ve je ob li je i kroz Hri sto vo stra da nje oka jao pra greh. I politika istorija je boje delo: po bojoj voli je stvoreno Rimsko carstvo pod zna kom or la, da bi se u uje di nje nom i mir nom sve tu lak e i ri la bo ja re. Ovaj antropocentrizam naglaava dostojanstvo oveka odgovornog za slobodan izbor izmeu dobra i zla, a tri onostrana kralevstva ispod i iznad nje ga tu su da ga ka zne, oka ju i pru e mu bla en stvo. 22

Dante Aligijeri

EJ MPIR ILI E OKRETNO NEBO EBO LI PRVO P N 10. EBO I NO NEBO A 9. N VEZD 8. Z TURN SE A KE RA 7. S PITER RU U J P . 6 R ARS DO E 5. M NCE U VR S . 4 RA M L ENE O 3. V ERKUR KN 2. M SEC A E R M AN VU 1 .

BOG ANE LI I BLA BOG I AN EN EOSK I E HRISTOV TRIJ HIJER UM AR KONTEMP F HI LAT JE IV I DUE ON M IH K N E D FI INI O U JI S E DUE ON B LJA JE UV IH I O O DUE U KOJI ST NAC SU LE ENI I H M NE DUE ON LJU SE I IH KO DI DUE O I EVI JI N ELI E N DUE O IH K A NI O H LI H E A N E S FE R TR VA

DU ERU AV AV PR LI Z LI RI U J B L A I V L NOJ BO OLE OD LI ZA DOBR ELJI ADI O SU D NI SU R ISU ISPUNI LI Z A B JI JI N AV KO A

Raj 23

IL LU AS IZ ET

I ZEMALJSK US LA

BOANSTVENA KOMEDIJA

Dante silazi u jedno od tih kralevstava u prolee 1300. godine, odnosno u godini jubileja. Godinu jubileja ustanovio je Mojsije tako to su svakih pe deset godina putani na slobodu Jevreji u ropskom statusu, zemla vraana starim vlasnicima i opratani dugovi. Katolika crkva je nastavila tu tradi ciju opratanja i oslobaanja, pa 22. februar 1300. nazvala jubilejom, jer je data velika indulgencija, odnosno veliki oprotaj grehova. Papa Bonifacije VI II je utvr dio da se sva kih sto go di na pro gla a va ju bi lej sa op tim opro tajem svim vernicima koji poseuju, pod odreenim duhovnim uslovima i odreeni broj puta, glavne rimske bazilike. Kasnije su druge pape odreivale i druge vremenske periode za jubileje. Da kle, Dan te se, po to je umr la Be a tri e e na ko ja ga je vo di la ka lu bavi prema nebeskim stvarima gubi u velikoj i mranoj umi, simbolu neznanja i zablude. Tu susree Vergilija, koji predstavla razum, a koga je Be atrie poslala da mu pomogne da savlada prepreke u vidu pantera, odnosno pohote i poude, lava, odnosno oholosti i vuice, odnosno pohlepe. Vergilije mu je ob ja snio da e mo ra ti da pu tu je kroz tri ono stra na kra lev stva. Dan te sa Vergilijem silazi u pakao, veliku provaliju iji je ulaz blizu Jerusalima i koja se protee do zemlinog sredita, u kome je Lucifer. Provalija u obliku levka ima devet krugova u kojima grenici ispataju grehe. to je greh, vei grenik je duble smeten, odnosno dale je od Boga. Pesnici putuju kroz sve delove pakla do Lucifera, zatim prolaze kroz sredite zemle i izlaze na dru gu zemlinu hemisferu da ugledaju zvezde. Tu sti u, na bar ci ko ju vo zi an eo, do bre ga i sti li ta, me sta gde do spe vaju due dostojne odlaska na nebo posle ispatanja i pokajanja. Dante se uspinje, sa Vergilijem, uz breg, gde posle predistilita idu uz istilite koje ima sedam pojaseva kao simbol sedam glavnih grehova, a redosled im je obrnut od rasporeda koji imaju u paklu. Blai grehovi se ispataju na veoj visini odnosno blie Bogu. U svakom pojasu se nalaze grenici koji ispataju od re e ni greh, a na kra ju sva kog po ja sa je an eo ko ji bri e sa e la znak, slo vo P, simbol greha (sedam slova P simbolizuju sedam glavnih grehova, a slovo P je poetno slovo latinske rei peccata gresi). Te znake plamenim maem urezuje aneo na ulazu u istilite. Ovde, za razliku od pakla, gre nik ni je osu en na ve no is pa ta nje gre ha i ni je ve zan uvek za isto me sto, ve se kree kroz istilite, zadravajui se da ispata u onim pojasevima u ko ji ma se is pa ta ne ki od gre ho va ko je je po i nio. I ka da se iz bri e svih se dam P, sti e se na vrh gde se na la zi ze mal ski raj, od re en za o ve ka ko ji ga je izgubio zbog Adamovog greha. Na vrhu se Dante oprata od Vergilija, 24

Dante Aligijeri

simbola zemalske nauke, jer se oistio od greha, a i zato to Vergilije, po to ni je ve ro vao ni u Hri sta ko ji je do ao ni ti u do la ze eg Hri sta, ne mo e u raj. Negovo veno mesto je u Limbu. Zato se u zemalskom raju pojavluje Beatrie, simbol lubavi, boje i teoloke nauke i otkrovenja. U zemalskom raju Dante posmatra, zajedno sa Beatriom, simbolini prizor koji obuhvata najznaajnije trenutke ludske istorije. Zatim uranja u vodu reke zaborava gre ho va, u vo du Le te, a po tom i u vo de Ev no je da osve i se a nje na do bra de la. Tek ta da mo e da kre ne ka zve zda ma i sa Be a tri om se pe nje u raj. Nih dvoje prolaze kroz rajska neba. Due u raju nisu rasporeene kao u paklu i istilitu, jer stepenovanje zasluga je u suprotnosti sa rajskim bla enstvom koje podrazumeva puno uivanje, punu slobodu i osloboenje od bilo kakve ele. Dakle, sve due se nalaze na desetom nebu, Empireju, ras poreene u obliku rajske rue oko Bogorodice, ali, kao i kod dva prethodna sveta a i da bi ih Dante bole video i da bi njegov uspon bio postepen one mu se po ja vlu ju iz ne ba u ne bo. Na osmom ne bu Dan tea is pi tu ju sve ti Pe tar i sve ti Jo van o tri te o lo ke vr li ne. Po to je po ka zao da pot pu no shva ta i prihvata veru, nadu i lubav, prelazi preko Prvog pokretnog neba u Empirej, a tu ga ne vo di vi e Be a tri e ve sve ti Ber nard. On tu po sma tra ta jan stve nu Rajsku ruu. Sveti Bernard moli Bogorodicu da oslobodi Dantea bilo kakve smrt ne sen ke i ta ko pe snik mo e da se pri bli i Bo gu, da razu me naj ve e taj ne vere duboko jedinstvo stvorenog sveta, jedinstvo tri boanske linosti u jednoj, spajanje boanskog i ludskog u Hristu, sve dok se na vrhuncu eksta ze, izvan sebe, ne izgubi u Bogu i potpuno uklopi u harmoniju univerzuma stopivi se sa lubavlu koja pokree Sunce i ostale zvezde.
JE ZIK I STIL BOANSTVENE KOMEDIJE

Jezik Boanstvene komedije ima za osnovu toskanski, odnosno firentinski dijalekt, i to iskorien u svim elementima, pa su u upotrebi svakodnevne a ne samo akademske rei, narodni izrazi, argon, kao i neke rei svojstvene iskluivo toskanskom, odnosno firentinskom dijalektu. Dante koristi i arha ine oblike firentinskog dijalekta, a upotrebom sinonima iri njegovu osnovu. Ukluuje galicizme i neologizme, odnosno rei koje je sam iskovao. Koristi oko petsto latinizama, posebno kada je ton kazivanja svean ili uen, odno sno kada se oslanja na klasine forme, a takoe i kada govori o plemenitim 25

BOANSTVENA KOMEDIJA

osobama ili zbivanjima. Iz drugih toskanskih i italijanskih dijalekata Dante koristi samo one rei koje su se ve tradicionalno upotreblavale u poeziji. Dante pokazuje svoj veliki talenat u originalnom korienju svakodnev nih rei i u nijansiranju znaenja. Negova kreativnost posebno dolazi do izraaja pri kovanju rima, imajui u vidu da su se drugi tadanji pesnici vezivali za ustalene rime tog vremena. Stilski je vrlo razliit, ve prema po trebi kazivanja. Moe se rei da koristi veliku skalu stilova od traginog do kominog, od poniznog do sveanog, od grotesknog do narodnog. Kroz svoj plurilingvizam i pluristilizam Dante uspeva da pokae stvar ne mogunosti vulgarnog, odnosno narodnog italijanskog jezika. Taj jezik je uao u upo tre bu tek ko ju de ce ni ju ra ni je, a pre Dan tea ko ri en je sa mo za lubavnu liriku, sa ponekim izuzetkom u stihovima fra Gvitonija, u dok trinarnim pesmama Gvinicelija i Kavalkantija, u religioznoj i didaktikoj poeziji i u nekim proznim delima. Dante je zasluan i za ime tree poetske kole trinaestog veka (ostale dve su sicilijanska i toskanska), odnosno za dolce stil nuovo (slatki novi stil), koji on pominje u istilitu, XXIV pevanje, stih 57, kroz usta Bonaunte iz Luke: pa slatki novi stil nije mogao da nas raduje Osnovna i jedina prava tema ovog stila je slavlenje lubavi prema plemenitoj eni koja moe da prui bla enstvo mukarcu. Ta lubav je poduhovlena, unutranja i iskluuje spolne dogaaje, a izraava se kroz uzvien i elegantan govor. Dan te se s pra vom sma tra ocem ita li jan skog je zi ka, jer, iako ni je pr vi ko ri stio na rod ni je zik za pi sa nje, on ga je ospo so bio da se na nje mu mo e napisati bilo koje knjievno delo. Pojava Danteovog dela znaila je pobedu toskanskog dijalekta, koji postaje zajedniki jezik svih Italijana. Ostali do tada korieni dijalekti ostaju samo lokalni dijalekti. Instrument te pobede bio je trijumfalni uspeh Boanstvene komedije postignut kod iroke publike. To je no va pu bli ka ko ju je Dan te stvo rio za se be i za po to nje pi sce, a ko ja nije bila vie ograniena samo na uske akademske krugove. Ugled ovog dela i njegovo kapilarno irenje kod italaca svih drutvenih slojeva i u raznim geografskim regionima doveli su do jezike unifikacije savremenog italijan skog je zi ka, i ji je, u stva ri, osnov bio je zik Boanstvene komedije.

26

Dante Aligijeri

FILOZOFIJA I POETIKA BOANSTVENE KOMEDIJE

Samo izvanredan um i pesnika mo mogli su da objedine u jedno delo tako irok i raznorodan svet. Danteov genije je uspeo da prevazie mehani zam tradicionalne simboliko-alegorijske forme doba u kome je iveo i da na pesniki nain otelotvori ideale vere, morala, nauke, politike. U njegovo vreme poezija se jo nije mogla osloboditi alegorije, pa je hrianstvo, kako tvrdi sjajni italijanski istoriar knjievnosti Franesko de Sanktis, u ime spi ritualnog boga objavilo rat ne samo idolima, nego i poeziji, koja se smatrala kao zabava i vetina; trailo je golu istinu Stoga se poezija prihvatala samo kao simbol i odea istine: alegorija je bila neka vrsta putne isprave, pomou koje se poezija mogla pojaviti meu ludima. Bilo je pesnika koji su se nazivali uenim pesnicima, za razliku od narodnih, oni koji su figurativno ili direktno pesnitvom izraavali uenost. Danteova vizija ivota i sveta je toliko iroka i sloena da on ne obliku je umet ni ki je dan sim bol, jed no sta nje sve sti ili bi a ve i vot u ce li ni i u njegovom raznorodnom iskazu. Danteova poetska dua pronala je nain da iz ra zi sva ose a nja, sve pri rod ne po ja ve, sve ud nje du ha. On je pe snik drame i lirskog naina kazivanja, pesnik kominog iskaza i realizma, pesnik oseanja i neizrecivih pojmova. On zna da nas vodi jednako ubedlivo kroz paklene krugove i najmranije slike, preko prostora nade u istilitu do raj skih vizija svetlosti. Kratkim potezima slika likove i duevna stanja i u tome pokazuje vrhunsko umee sintetizovanja i mate. U filozofskom smislu Dante smatra da je postojbina due nebo, odakle ona si la zi u nas. Do la ze i od Bo ga, ona ne zna ni ta, ali ima dve oso bi ne: ra zum i te nju, od no sno spo sob nost da pri ma ono to joj se svi a. Du a te i ka dobru, ali ne zna da razlikuje dobro. Neznanje raa zabludu, zabluda raa zlo. Zlo, odnosno greh, nalazi se u materiji, odnosno u ulnom uivanju. Do bro se nalazi u duhu, a najvie dobro je Bog, odnosno isti duh. ovek mora da se bori protiv tela i priklanja Bogu. Zato mu je dat razum, iz koga se raa ju slobodna vola i moralnost njegovog ponaanja. Dobro i zlo se razlikuju pomou filozofije; ona je put ka dobru i moralnosti, a moralnost je etika. Za filozofiranje je potrebna lubav, odnosno tenja, a prava srea se postie kontemplacijom istine. Biti filozof znai odupreti se strastima i zadovol stvu, pobediti sebe samoga, sauvati duevni mir. oveanstvo je zapalo u ropstvo ula zbog greha praroditela, a razum i lubav nisu bili dovolno jaki 27

BOANSTVENA KOMEDIJA

da ga spa su. Bog je za to uzeo lud sko ob li je u li ku Hri sta i is ku pio lud ski greh svojim stradanjem na krstu, odnosno spasao je oveanstvo. Zahvalu ju i toj r tvi ra zum je do bio vred nost zbog ve re, lu bav zbog mi lo sti, dok se uz filozofiju vezuje teologija. Spasenjem oveanstva svaki je ovek stekao mo da se spa si uz bo ju po mo. Vo en ra zu mom i ve rom, ohra bren lu ba vlu i mi lo u, on mo e da se oslo bo di u la i da se uz dig ne sve do Bo ga, do naj vi eg do bra. o vek se u zem nom sve tu na la zi u jed nom od tri sta nja o kojima govori moral: stanje greha, stanje kajanja i stanje milosti. Pakao je slika zla, odnosno poroka. Raj je slika dobra i vrline. istilite je prelaz od jed nog do dru gog sta nja kroz po ka ja nje. A sva ko od nas no si u se bi i svoj pa kao i svoj raj. Spasenje drutva ide istim putem kao i spasenje pojedinaca. Drutvo ko je i vi u anar hi ji i ne slo zi rob je ma te ri je, jer i vi u za blu di i ne zna nju. Kao to o vek ne mo e ii ka spa su ako ne po be di te lo, ta ko i dru tvo ne mo e iveti u slozi dok se ne pokori jednom vladaru koji e obezbediti vladavinu zakona, odnosno razuma. Na ovim filozofskim osnovama Dante objedinjava sve znanje svoga do ba iz metafizike, morala, politike, istorije, fizike, astronomije, etike, retorike, lingvistike itd. Sveta pesma, odnosno Boanstvena komedija, univerzalno je delo koje ne pripada jednoj generaciji niti jednoj naciji. To je delo neprevaziene dubine koncepcije, neverovatna harmonija forme, iskrena ispovest jednog oveka, a istovremeno i opteludska, ime se uzdie do plana univerzalnosti. U ovom delu pesnik silazi u tamu ludskog greha i stie do svetlosti osloboenja od njega, a na svome putu kroz tri zagrobna carstva on obuhvata nebo i zemlu, vre me i ve nost, bo an sko i lud sko. To je tra ga nje lud ske du e za ap so lut nom sreom, slobodom, mirom i konanim prosvetlenjem. Dragan Mraovi

28

PEVANE PRVO
UVODNO PEVANE U CELU BOANSTVENU KOMEDIJU

Dante ima trideset pet godina i zapoinje svoje putovanje 25. aprila 1300. Ovaj datum nije izabran sluajno. Papa Bonifacije VIII je tu godinu progla sio ju bi lar nom i dao ve li ko opra ta nje gre ho va, a 25. april je da tum ka da je Bog, po srednjovekovnom predanju, stvorio svet, dok je Isus Hristos, razapet na krstu, istoga dana iskupio svet. Pesnik je zalutao u gustu umu (umu gre ha). Uspe va u dom da se iz ba vi iz nje i kre e put bre ga (do bra) oba sja nog sun cem. Ali, na pu tu mu se is pre e pan ter (po ho ta), lav (oho lost) i vu i ca 1 (pohlepa). Tada mu se ukazuje pesnik Vergilije ko ji ga hra bri i nu di mu se za vou obeavajui mu spas posle dugog putovanja kroz tri kralevstva onoga sveta. Sa Vergilijem treba da proe pakao i istilite, a Beatrie, njego va mla da la ka lu bav, od ve e ga kroz raj do spa sa. Na pola naeg ivotnog puta na oh se u u mi gde ta ma pre bi va, jer noga sa staze prave zaluta. Ah, te ko je re i mu ni nu to skri va ta ikara umska gusta na koju i pomisao strah izaziva! Ta ko je mu na da je a la smrt pu sta, al da bih kazo ta se tu zgo di, o dru gom e zbo ri ti mo ja usta. Ne znam ta bi da no ga ta mo ho di, san veliki me je tako obuzeo da zaboravih kuda pravi put vodi.

3 6 9 12

1 Publije Maro Vergilije, 7019. pre n. e., rimski pesnik. Negovo najpoznatije delo je spev Eneida. Dante uzima Vergilija za vou kao predstavnika prosvetlenog ludskog uma ka kvim ga je sma trao sred nji vek.

31

BOANSTVENA KOMEDIJA

Ali, ka da sam u pod no je bre ga2 dospeo, ta mo gde bi kraj onoj do li ni3 gde mi sr ce pre kri stra ha veo, ugledah mu plea u visini obasjana zracima4 planete5 to predvodi ostale u svakoj tmini. Ta da se smi ri, ba kao de te, strah to je svu no kroz je ze ro sr ca pli vao, a ja je pro veo pun mu ne se te. I kao onaj to se za di hao dok je is pli vao, pa na a lu u opasnu vodu se zagledao, tako dua moja, izmiui jo valu, okre nu se da gle da to ga zi te gde ni ko iv ne iza e na oba lu. Opu stih umor no te lo to od mor ite, pa na sta vih put po pla i pu stoj ta ko da se pe njah na vi e upo ri te. Ali, ta mo na toj sta zi str moj, panter laki, ta ivotinja luta, skoi u koi pegavoj i crnoj; i ne skla nja e mi se ni ka ko sa pu ta ve mi se ta ko na nje mu is pre i sav da hte doh da se vra tim vi e pu ta. Bejae ranog jutra pozdrav i sun ce se di e sa onim zve zda ma to bejahu sa njime kada boja lubav pokrenu one stvari lepe u nama, pa do bru da se na dam raz log se ja vi od te zve ri sa div nim pe ga ma, od ju tra i pro le nog da na to se pla vi, ali ne to li ko da strah me ne uko i ka da pre da me lav se po ja vi.
2 3 4 5 Breg dobra i vrline. Dolina greha. Boji zraci. Pesnik pod planetom podrazumeva sunce.

15 18 21 24 27 30 33 36 39 42 45

32

Dante Aligijeri

i ni lo se da ka me ni kro i uzdignute glave i od gladi pun besa, reko bih: upla i le se i ne be ske oi. I vuica to s mravosti stresa sve po u de ko jih je si ta ta stra va, zbog ko je mno go je tu nih do ne be sa, a toliko me uplai njena pojava ka da na nju po gled pa de da po e da is ti e na da iz me ne da u sti i do vr hun ca pla va. Kao to onaj ko ji ra do sti e sr ce ima pu no tu ge i ja da kada vreme doe da bogatstvo izmie, tako i mene rastui betija sada to prilazei poe da me ganja ta mo gde sun ca ni je, ve sa mo hla da. Dok sam si la zio ni e kroz gra nja, preda me neko se pojavi naoko slab od dugog utanja. Ka da ga vi deh u toj pu stoj stra vi, Smiluj mi se, doviknuh njemu, ma ko da si, sen ka ili o vek pra vi! Odgovori: Ve nisam ovek u mnogo emu, a roditeli moji lombardijskog su soja iz Mantove poreklom u svemu. Za Julija6 se ro di du a mo ja, iveh u Rimu u doba dobrog Avgusta,7 u vreme lanih bogova svih boja. Pesnik bejah i pevahu moja usta o pravednom Anhizu8 to do e iz Tro je 9 poto Ilion gizdavi proguta vatra gusta. Ali, za to se vra a u ja de svo je? to se ne vi ne na bre ga bla gi pri zor koji je poetak i uzrok radosti bilo koje boje?

48 51 54 57 60 63 66 69 72 75 78

6 Gaj Ju li je Ce zar, 10044. pre n. e., rim ski im pe ra tor. 7  Av gust Gaj Ju li je Ce zar Ok ta vi jan, 63. pre n. e. 14. n. e., oku plao ge ni jal ne pi sce i obez be ivao im ivot, a meu njima Vergilija, Tita Livija i Ovidija. 8 Anhiz trojanski voa, voleo Afriditu koja mu je rodila Eneju. 9 Ili on je na ziv za Tro ju.

33

BOANSTVENA KOMEDIJA

Dakle, ti Vergilije jesi, ti li si izvor iz ko ga pre grt re i te e kao la va? postienog ela bi moj odgovor. Ti to si pe sni ci ma uzor i sla va, nagraeni su moja velika lubav i uenje, jer tvoj spev i me ne pro sve tla va. Ti si moj ui tel i mo je di vle nje, ti si onaj to me na u i ti znao lepom stilu to proslavi i moje tvorenje. Pogledaj skota to me nazad naterao, slavni mudrae odbrani me od gada luta, od nje ga sam se sav pre pao. Vala ti se drati drugog puta, odgovori kada vide moju suzu da sija, ako eli pobei s tog mesta smrknuta! Jer ta zver zbog ko je u te bi strah kli ja ne dozvolava da proe ni dua jadna, ve lude zaustavla i redom ubija. A ta ko je zlob na i ta ko gad na da nikada pohotu svoju ne zadovoli, ve po sle je la jo vi e je glad na. Sa mno gim zve ri ma se pa ri po vo li, a jo vi e e ih bi ti dok ne bu de dan vi e nju Hrta10 s ko jim e cr i u bo lu i ne vo li. Taj ne ui va u nov cu i dra gom ka me nju, ve mudrosti, lubavi i vrline sledi glas, a bie siromah po svome roenju. Ponienoj Italiji donee spas, za koju od rana padoe devica Kamila, Evri jalt, Turn i Niz11 u onaj as. Svuda e je goniti njegova sila, dok je u pa kao ne vra ti, odakle se zavist i pojavila.

81 84 87 90 93 96 99 102 105 108 111

10 Hrt postoji proroanstvo o Hrtu koji e doi i spasiti Italiju proteravi vuicu u pakao. Ne zna se na koga je Dante mislio uprkos mnogim tumaenjima, ali Hrt simbolizuje Danteovu nadu da e biti slomlena papska vlast i Italija osloboena od tue vladavine. 11 Linosti iz Eneide. Kamila je mlada ratnica poginula u borbi sa Trojancima. Evrijalt i Niz su dva prijatela koji su poginuli u nonom juriu. Turn je poginuo u dvoboju sa Enejom.

34

Dante Aligijeri

Shva tam i mi slim da ti se naj vi e is pla ti da me sle di, a bi u ti vo a pra vi odavde kroz prostor venih sati, gde e u ti kri ke oa ja na ja vi, videti drevne u bolu sene to va pe da ih dru ga smrt mu ka iz ba vi; i videe one zadovolne iako uz muke plamene, jer se na da ju da e i oni sti i bilo kada meu one due blaene. Bu de li hteo, za tim, nji ma pri i, doekae te dua dostojnija od mene tada, s njom e put na sta vi ti, a ja u oti i, jer onaj car to ta mo go re vla da, poto bejah protivan njegovom zakonu, ne e da ja u grad mu do em ika da. Car stvo mu svu da, ali tu je na tro nu, tu mu grad i vi so ko pre sto le, blago onome koga odabere za blaenost onu. A ja njemu: Pesnie, molim te, bole, u ime Bo ga ko ga ni si upo znao, vo di me van ovo ga zla i ne vo le ta mo gde si ti me ni re kao, da vidim svetoga Petra elim sada i te jad ni ke ko je si mi opi sao. On kre nu, a ja za njim po oh ta da.

114 117 120 123 126 129 132

136

35