a

Ova knjiga analiziraosobenosti i potrebe dece uzrasta ocl sctlattr do dvanaest godina, kai i period adolescencije (i2-1S). U detetu se ncgclc oko scdme godine " podinju-buditi potrebe za apstraktnim razmisljanjen-r i ir-rtclcktualnim aktiv;ostima. Ono podinje da se interesuje zamoralnu stranu svojih postupaka'. Montesori twdi da, kada je obezbedeno odgovarajuce okruZenje, preadolescenti sa lako6om mogu proudavati naudne oblasti obidno rezcrvisane za stariji uzrast. Kao i u ostalimivojim delima, i ovde se Montesori bavi raznim aspektima razvojamlade lidnosti. Knjiga takode sadrZi dodatak posvecen studentskom uzrastu i nadinu na koji-bise livotnauniverzitetu mogao organizovati.

svuda prisutna poiava. Mudri roditelji -i adolescenta; Porodicama mudrih indiridralnosti omagutavaiu riscvetavoiiu ! slobode i potrebe da iivot bude osvaianiem za iznidpotrebe rodiTe$a niitane stoji ptodei liubatlju To pretpostavlia yazumevanje drugoga i samorazumevanie.. 'lidlntkitz nkvog porod.itnog kruga otporne su na nasilie komerciialne prirode i 'waf ;pai,litidkqg i ednrtumli a.' (S. Bojanin, "Skola kao bolest") ,,Adolescentna pobuna nije obavezna

Nf wwI wMp rs t e p s rid{

I 7'fid 9-5 2) R*dena u ltaliji, bilaje prva |*"Bdoktcr rnedieine u Ttnliii. Rervitre je sr'*ju mbrazovnu metodu jo$ p*detk#xm dr,'nd*set*g v#ka" P*s.vctila je *ivmt radu sn ele**ffi? $ir*rn sveta i napravila skup materijaXa k*ji s* i danas uspe5n* k*risti m.pred*kolskirn i $k*.t,astaxlflv&fnft futrmr:tesori tipa Hirclm sv*tft' Flotskin.a
i:ilm

,A'urV,^,\LR[iJA

* snleu.*ru E:lm#imu rada. N*davn* . ftbjavljen preyoq mjc*e k"aruiffim "{JpiJnjur*i ulrr" dmftiven jm usp*h i kerd
ilfi$
tr,.\,

$m

n:rm*ga priunffi,nja i napisaie

veliki hrmj knjiga

\,, \\

'\

jlilllulllllilLlililililll

li t_l

llNflentnr

SadrZaj
p-.:

Moja vizija budu6nosti nisu vi3e ljudi koji polaZu ispite i tako stiiu diplome za svoja znanja stedena kroz srednje obrazovanje i univerzitet, ve6 individue koje prolaze od jednog nivoa samostalnosti ka viSim, putem sopstvene aktivnosti, kroz svoj spostveni napor volje, koji je sastavni deo evolucije neke individue.

.i

MRRUe MoNrpsoRl

l" Sukcesivni nivoi 2 Metamorfoze

obrazovanja

1
D

3 Moralne osobine deteta od sedme do dvanaeste 4 Potrebe deteta uzrasta od 7 do 12 godina 5 Put
ka aPstraktnom

11

15 23
3L

6 Voda 7 Ogledi iz hemije 8 Ugljenik u Prirodi 9 Nekoliko ideja iz neorganske hemije

ro Nekoliko ideja iz organske hemije
1L Zakljuiak
12 Dodatak

45
5L

59

63
73 75 89 101

A: "Erdkinder" 13 Dodatak B: Plan rada i podudavanja

14 Dododdtak C: fi'utlkotJe univerziteta

{hr,rnaw'g*h)t-

Sukcesivnr nlvol obrazovanja

Sukcesivni nivoi obrazovanja dece i mladih moraju odgovarati nji-

hovim sukcesivnim lidnostima.

NaS metod nije okrenut

niti jednom od ustanovljenih principa,

ve6 inherentnim karakterstikama razliditih uzrasta dece i mladih. Ispada, Sto 6emo videti, da su i ove karakteristike same po sebi

slojevite.
Promene od jednog nivoa razvoja do drugog na razliditim uzrastima mogu se uporediti sa metamorfozom insekta. Kada se insekt izIeL,e, veoma je mali, odredene je boje i oblika. Od tada, malopomaio, on biva transformisan ostaju6i pri tome jedinka iste vrste, istih potreba i navika. Ono Sto euolu'irajeste individua. Jednoga dana ne5to novo se desi. Insekt istka svoju ko5uljicu i udauri se. On, zatim, prolazi kroz dalju sporu evoluciju, sve dok na kraju ne zbaci ko3uljicu i ne pojavi se kao leptir. Mogli bismo uspostaviti paraielu izmedu Zivota insekta i Zivota deteta. Medutim, promene u izgledu i ponaSanju deteta nisu tako .jasno definisane kao u insekta. Bilo bi mnogo preciznije nazvati promene u deteta 'ponovnim rodenjima'. U stvari, mi pred sobom

u svakoj novoj fazi imamo potpuno razliiito dete koje nam se predstavlja novim osobinama, razliiitim od onih koje je pokazivalo
prethodnih godina.

Oo pnuu;srvA Do

ADoLESCENCTJE

1. Sukcesjvni nivoi obrazovanja

1. Prvi nivo obrazovanja, dakle, odnosi se na malo dete, od rodenja do oko sedam godina. Po3to se tokom ovog vaZnog perioda de5ava izvestan broj transformacija, ustanovili smo
slede6e podnivoe:

porodici. Kad se zub potpuno rasklima, on biva izvaden. Tada su ve6 svi uzbudeni, zub se obiino ostavlja na iuvanje i ta mala ceremonija predstavlja prvi korak u novi period detetovog Zivota.
Pro6i
puno vremena potom dok svi detetovi zubi ne poispadaju, Ali, ako, na nesre6u, treba izvaditi jedan od novih zuba, bi6e potrebno mnogo vi5e od obidnog svilenog kondi6a da se to obavi; radi se o ekstrakcijijakog i stalnog zuba. Gubljenje takozvanih mlednih zuba samo je jedna od mnogobrojnih manifestacija koje karakteriSu ovaj uzrast. Sve ove osobine, fizidke
6e

a) prve dve godine, b) period od tre6e do pete godine, c) Sesta i sedma godina.
2. Zaperiodod
sedam do dvanaest godina, period koji neposredno prethodi adolescenciji, koji se i sam moZe dalje deliti, obezbedujemo plan obrazovanja razlidit od onog u prvom periodu. Ako promene koje su se desile u prvom periodu posmatramo kao rast, moglo bi se re6i da se u ovom drugom periodu zaisla deSavaju preobraZaji.

a novi ne porastu.

koliko i psihidke, karike su u lancu koji predstavlja metamorfozu deteta. Dete postaje jade i mrSavije, kosa mu vi5e nije mekana. Psiholo5ki, ono postaje neposluSnije i manje ljubazno.

3. Od dvanaest do osamnaest godina: dovoljno je samo re6i period adolescencije.

U svakom od ovih pelioda posmatramo bi6e koje raste, koje postaje razlilita lidnost u razlititim uzrastima. Drugi i tredi period bi6e obradeni jedan za drugim. Prvi pomenuti period ve6 je obraden u knjigama Otkriie detetai Tajna
deti.njstua.

Samo iscrpna analiza dovodi do uodavanja tih promena koje se inabe stalno de5avaju kod deteta na njegovom putu rasta do odraslog doveka. Upravo ove promene imaju najve6i uticaj na sam metod obrazovanja. Principi koji se uspe5no primenjuju u prvom periodu razlikuju se od onih koje bi trebalo primeniti u drugom. trz ovoga osmi5ljavamo praktiini deo obrazovanja. Pogledajmo jedan primer: Kad malo dete podne da ose6a da
6e mu zub ispasti, to je znak da se prvi period detinjstva polako zavriava. Ovaj dogadaj obibno ne prati velika paZnja odraslih u

Metamorfoze
U periodu od sedme do dvanaeste godine dete treba da pro5iri poije svojih delatnosti. Kao Sto smo ranije videli (Tajna deti,njstua) malom detetu pogoduje ogranideno okruZenje. U njemu ono uspostavlja i prve odnose s drugima (prva socijalizacija). U drugom periodu, detetu su potrebni Siri okviri za formiranje odnosa s ve6im krugom ljudi. Razvoj se ne moZe dogoditi ako dete ostane u svom prethodnom okruZenju. Nophodno je da dete razume, izmedu ostalog, koju funkciju ima novac. Bez novca, dovek moZe prodi pored najiudnovatijih stvari, a da ne bude u mogu6nosti'ni da ih dotakne. Bez novca, dovek je kao ptica slomljenog kljuna koja umire od gladi leZe6i na gomili Zita. Novac je sredstvo pomo6u kojeg 6ovek pribavlja potrebne stvari. Zato on i izaziva toliko interesovanje. On se mora smatrati 'zlatnim kljudem' koji otvara vrata supra-prirodel. Zbogtoga je neophodno da, u ovom periodu, deca podnu da stiiu neposredno iskustvo u kupovini/prodaji stva"ri i da shvataju Sta se moZe kupiti, recimo, jednom novdanom jedinicom zemlje u kojoj Zive. Sta s" moZe kupiti jednim novdi6em? Ako smo ga upotrebili
da kupimo novine na kiosku, na5 novdid nije nestao. On 6e ponovo

ffi

okruZenje koje je dovek izgradio, okruzenje

kojim dovek dominira, a koje stvara uz pomoi svojih sopstvenih unutrainjih

resursa

resursa iz prirode.

Oo neuu.lstvA Do

ADoLEscENcTJE

2. Metantorfoze
problemom transformacije metoda obrazovanja: to je bisto Zivotni problem. Paukova mrela zauzima mnogo vi5e prostora nego sam pauk. MreZa, sredstvo za hvatanje drugih insekata, predstavlja okvir paukove delatnosti. Napravljena je prema planu. Vlakno koie pauk izluduje povezuje dve grandice, dva kamendiia ili dva oslonca bilo koje vrstel pauk, zatim, ispreda zrake. Gradenje se odvija po

biti upotrebljen za kupovinu neke stvari iste vrednosti. Uvek taj, jedan isti, noviid prelazi iz ruke u ruku donose6i svaki put Zeljeni predmet nekome. Koliko robe moZe kupiti jedan novdid, iskovan pre pedeset godina, za sve vreme svog postojanja? Novac koiim raspolaZemo rezultat je ljudskog rada, a njegova uloga uvek se mora ograniciti samo na sredstvo. zajednici. Skoh zatvorenog tipa, prisutna u dana5nje lrr"*",
Pored ovoga, dete treba da uspostavi odnose s ljudima u Siroj

planu. Na kraju, pauk istka vlakno oko centra idu6i okolo

vi5e mu nije dovoljna. Tir joS ne5to nedostaje za potpuni razvoj njegove lidnosti. Primedujemo izvesne manifestacije regresije u razvoju karakternih osobina koje nazivamo anomalijama; one su, zaptavo, samo reakcija deteta na okruZenje koje je postalo neadekvatno, ali mi to ne prime6ujemo. I, poSto se podrazumeva da dete mora da radi ono Sto mu odrasli kaZe dak i ako njegovo okruZenje vi3e ne odgovara njegovim potrebama, ako ono ne poslu5a nazivamo ga nevaljalim i poku5avamo da korigujemo njegovo ponaSanje. U najve6em broju sludajeva nesvesni smo uzroka ove detetove tneposlu5nosti'. Samo dete medutim, svojim ponaSanjem, potvrduje ono Sto smo rekli. Tesno okruZenje u kome se nalazi ono doZivljava kao ogranidenje slobode i zato vi5e ne Zeli da ide u Skolu. ViSe voli da hvata Zabe ili se igra ispred ku6e. Ovi, naizgled spolja5nji faktori dokaauju da su detetu sada potrebne Sire granice nego ranije.

na oslonca blizu' su tadke uvek taino proradunatour odstojanju. Ako mrelaje mala. Sto je ve6e rastojanje medu njima, to ve6a mrdZa. Ona 6e, medutim, uvek biti istkana sa istorn tadno36u i prema

"Podajte, dakle, desarevo desaru i BoZje Bogu."2 Jedan deo na5eg Zivota pripada bogu, i na njega ne moZemo uticati, ali drugi deo pripada nama i od nas zavisi, tj. od okruZenja ciji smo deo i na5eg druStvenog Livota. Kada se dete nalazi u uslovima Eivota koji mu pogoduju, ono pokazuje izuzetnu aktivnost. Njegova inteligencija nas iznenaduje jer su sve njegove sposobnosti udruZene i delaju zajedno, kao Sto bi to bilo normalno za svakog 6oveka. U tom sludaju, nemamo potrebu da se bavimo
2"Jevandelje po Mateju", 91.22, stih 21.

preciznom planu. Sliino paukovoj mreZi, i um deteta se gradi prema preciznom pianu. Ta apstraktna konstrulccija pomaZe mu da shvati Sta se de5ava u njegovour polju delanja' da otkrije ono Sto je prethodno bilo van dometa njegovog razumevanja. U zavisnosti od toga da li dete Zivi u jednostavnoj civilizaciji ili u komplikovanom svetu, njegova mreZa bi6e rnanja ili ve6a i pomo6i 6e mu da ostvari manje ili vi3e ciljeva. Zbog toga moramo po5tovati proces unutra5nje izgradnje i njegove manifestacije, iako nam one ponekad izgledaju beskorisno' Ta izgradnja je neophodna. Zahvaljujudi njoj, dete uvedava svoje psihidke mo6i, a zatim i svoje receptivne mo6i. Smatrati Skolu mestom za obuku udenika samo je jedno glediSte; smatrati je, medutim, priprernom za trivot' - drugo. U ovom drugom sluOaju, Skola mora zadovoljiti sve potrebe hoje sam Zivot
name6e.

Obrazovanje koje potiskuje pravu prirodu deteta ieste obrazovanje koje vodi razvoju anomalija. Pozitivan primer aktivnosti ko.fa, van redovne Skole, deci predstavlja organizovani oblik Zivota jeste izvida5tvo; ono nas je, kao takvo, uvek interesovaio.

On onrrN.rslrvA Do ADoLESCENCTJE
Prelaz na drugi nivo obrazovanjajeste prelazak sa dulnog, materijalnog nivoa na apstraktni. potreba za apstraktnom i intelektualnom aktivno56u pobinje da se ose6a oko sedme godine. Do tog uzrasta, uspostavljanje odnosa medu objektima jeste ono Sto je detetu vaZno. To znadi da mu je bilo potrebno da klasifikuje i upije spolja5nji svet koristeii iula. Do okretanja intelektualnoj i moralnoj strani zivotadolazi oko
sedme godine.

2. Metantorfoze
ianedu sopstvenih dela i potreba drugih. Ose6aj za pravdu, koji tako iesto nedostaje odraslim ljudima, moZe se primetiti tokorrt razvoja malog deteta. Samo neprepoznavanje ove dinjenice moZe stvoriti kod dece pogreSnu predstavu o tome Sta je pravidno. Pravda koja se obidno sreie u Skoli i u porodici mogla bi se nazvati'distributivnom pravdom' - onom koja manje-viSe znadi svima jednako, pa bila to raspodela kazni ili podela nagrada. Posebni tretman nekog pojedinca doZivljava se kao nepravdal ovo uvodi koncept formalnog prava. To desto znadi afirmaciju individualnosti u smislu egoizma i izolovanosti. Takav koncept, mectutim, ne podstide unutra5nji razvoj. S druge strane, ose6aj pravde mada besto nije viden u ovakvom svetlu - rada se upravo iz tog unutra3njeg razvoja. Princip distributivne pravde i individualnog prava, disto nametnut spolja, uniStava urodeni prirodni ose6aj za pravdu.

Ova dva perioda imaju slidnosti, ali oni jo5 uvek ostaju na razliditim nivoima. Kod deteta od sedam godina moze se primetiti zanimanje za moralna pitanja, za ocenjivanje razliditih postupaka.
Jedna od najzanimljivijih karakteristika za posmatranje jeste kada dete podne da opada stvari koje ranije nije opaZalo. Tako sada podinje da brine o tome da li je ono Sto je uradilo dobro ili loSe uradeno. Suodava se, takode, sa velikom zagonetkom postojanja dobra i zla u svetu. Ova preokupacija pripada jednom specijalnom unutra5njem iulu, savesti. Takva senzitivnost je sasvim prirodna pojava. Period od sedam do dvanaest godina, zatim, veoma je vai,anza obrazovanj 'probudenog interesovanja po pitanju morala. Odrasli moraju biti svesni evolucije koja se u ovom uzrastu odvija u glavi deteta i stoga adaptirati svoje metode da bi bile prilagodene tome. Ako se vaspitac tokom prvog period a razvoja sluZio paZljivim pristupom obradanja detetu trude6i se da ne prekida njegovu ak_ tivnost (aktivnost koja je, pre svega, bila motorne i dulne prirode), sadaje trenutak da se taj pristup usmeri na novoprobudenooseianje morala kod deteta. Ovde, zapravo, i leZi potencijalni problem vezan za ovaj uzrast. Ako mislimo da se pitanje moralnosti po_ javljuje mnogo kasnije mi tada previdamo promenu koja se ve6 deSava. Ne pomognemo li detetu u ovom senzitivnom periodu, problem morala kasnije moZe postati,mnogo teZi. prilagodavanje Zivotu u dru5tvu zbog toga moZe biti trnovitije. Na ovom uzrastu se, takode, rada i koncept pravde, zajedno sa razumevanjem odnosa

Moralne osobine deteta od sedme do dvanaeste godine

Tli do sada pomenute karakteristike - detetova potreba daizadeiz zatvorenog okruZenja, prelazak na apstraktno misljenje i radanje
ose6aja za pravdu - sluZe kao baza za Semu obrazovanja u drugom periodu i bi6e predmet bliZeg razmatranja' Jednom kada se dete nade van ogranidenog okruZenja prvog

perioda, neophodno mu

je obezbediti pristup kulturi i

uve6ati

mogu6nosti za sticanje iskustva u odnosima sa Sirim krugom ljudi. Istaknimo, najpre, neke vaZne zakljucke i zapazimo u isto vreme

paralelu koja postoji izmedu ovog' novog, i prethodnog perioda. U prvom periodu videli smo dete zaokupljeno aktivnostima koje smo nazvali veZbama iz praktidnog Livota. Njima smo poku5aIi da Sto viSe uve6amo broj aktivnosti koje smo smatrali izvodljivim na tom uzrastu deteta. Na ovaj nadin je dete, koje je maksimalno uve6alo svoje iskustvo, izgradilo nezavisnost. Ovo je razlog zbog kojeg su pomenute veZbe strpljenja, tadnosti i ponavljania toliko
va1ne.

Nastavljati sa veZbama ovog tipa bilo bi beskorisno sada kada je dete nezavisno u pogledu prakti6nih radnji iz svakodnevnog Zivota; Sto 6e re6i, ono sada zna kako da se posveti nekoj aktivnosti za koju vi3e ne mora da traZi pomo6 odraslog i za koju je izgradilo
11

T2

Oo nnrru;srvA Do

ADoLESCENCTJE

3. Moralne osobine deteta od sedme do dvanaeste

13

koordinaciju pokreta. Ali, pravila ophodenja sa drugima kojima je udeno u prvorr periodu moraju sada biti podignuta na slede6i nivo. Sada se postavlja pitanje pomo6i slabijima, starijima, bolesnima, na primer. Ovo vi3e nije treniranje detetovih pokreta: podinjemo sa uvodenjem etidkih kategorija, onih koje bude savest. Ako je do sada bilo bitno da nekoga ne zakabimo ili ne udarimo u prolazu, sada je mnogo vaZnije da tu osobu ne uvredimo. I, ponovo, kada razmotrimo izvida5tvo, shvatamo da njegova popularnost i proistide iz moralnog okvira koji se deci pruZa, iz nagia5avania onoga Sto bi trebalo ili ne bi trebalo raditi. Deca koja pripadaju ovim grupama uglavnom ne rade stvari koie se u izvida5tvu zabranjuju. Po5tuju6i pravila, u detetu se rada novo
ose6anje samopo5tovanja

principe kako bi postalo ravnopravni dlan. Cinjenica da dete sada

vidi

sebe ujedinjeno s drugima koji su svojom voljom prihvatiii odredene principe tog druitva, predstavlja glavnu privladnost ovakve organizacije. Granice sada vi5e nemaju formu zidova sobe ve6
se pretvaraju u ogranidenja moralne prirode. Dete time prihvata naOin Zivota dija stroga pravila daleko prevazilazeono sto se uobidajeno smatra mogu6im za decu tog uzrasta.

Duga pe5adenja, no6i na otvorenom, odgovornost za sopstvene postupke, logorske vatre, kampovanje i ostalo, podrazumevaju kolektivni napor. Osnovni princip, dakle, zahteva posve6ivanje od strane pojedinca, posve6ivanje pojedinca grupi. To predstavlja
suStinu.

i samopouzdanja,

Fizicka aktivnost u formi dugih pe3adenia, takode bi trebalo da bude deo celokupnih aktivnosti ovog uzrasta. Deca se navikavaju na ve6e izazove jednog ozbiljnijeg i teZeg nadina Zivota.

izvodi decu iz zatvorenog okruZenja Skole i tera ih da peSade i da razgledaju oko sebe. Ali, ovo ni na koji nadin ne podstide samopo5tovanje i ose6aj uzvi5enosti kod deteta koje se zapravo jo5 uvek nalazi u zatvorenom krugu. Ne6e pomoii ni pove6anje broja ovakvih Setnji jer ih deca prihvataju pasivno. Ako, s druge strane, grupa dece svesno izade iz Fkole imajuii utvrden plan i cilj na umu, to je potpuno druga stvar. Izvida5tvo ukljuduje decu koja su se dobrovoljno prijavila za dlanstvo u organizaciji. Ta organizacija naglasava, iznad svega, moraine ciljeve kojima se tezi, na primer za5titu slabijih i odrZavanje odredenog nadina pona5anja; ovde dete mora da odluii da ti prihvata ili ne takav vid Zivota. Niko od nastavnika od njega ne traZi da se pridruZi izvidadima, ali ako se upi5e, mora prihvatiti

I dok manje dete traZi podrsku i utehu, starije je sada spremno da se suodi sa problemima. Problemi koje re5ava, medutim, moraju imati cilj. Uporedimo ponovo izvidade u prirodi sa grupom dece iz Skole koja su takode izvedena u Setnju. Istina.le da nastavnik

pristanak deteta da mu se odrZi Iekcija. Sada su iekcije apstraktne prirode dok su ranije bile senzorne. U drugom periodu, dakle, postoje mogu6nosti znadajnije od onih na koje smo navikli kod deteta. Ove nove mogu6nosti vi5e nisu pod kontrolom nekoga spolja ve6 pod kontrolom detetove

Kao

i u prvom periodu i u ovom moramo ttaliti

savesti.

Potrebe deteta uzrasta od sedam do dvanaest godina

Kakav je prakticni pristup obrazovanju sedrnogodi5njeg deteta? Kao prvo, imajmo na umu ono Sto smo do sada rekli i Sto je trebalo da nam pruZi bolju sliku deteta te da nas osposobi da mu pomognemo u ispunjenju njegovih Lelja - Zelja koje ono ne iskazuje direktno, ali koje smo pokuSali da spoznarno. Upravo ova vrsta razumevanja potreba deteta trebalo bi da bude prisutna od samog podetka. Moramo saose6ati sa deiakom ili devojdicom koji doZivljavaju promenu) koliko u spolja3njim manirima (nadinu obladenja, cedljanja i sl.) toliko i unutar lidnosti. Javlja se jedno jako bi6e, bi6e koje ulazi u novi svet, svet apstraktnog, bogat i kompleksan svet u kome 6e ga akcije i dela ljudi viSe zanimati nego stvari. Dete je dostiglo novi stadijum i podinje da izra1ava svoje stavove. To je novo za njega. Dok je ranije bilo zainteresovano za stvari (menjanje vode za cve(e,6i56enje akvarijuma i sl.) sada je postalo zainteresovano uglavnom za pitanja kako i zaito je ne5to onakvo ka.ko jeste. Sve 5to je ranije bilo privlaino njegovim
dulima sada ga interesuje sa drugadijeg stanovi5ta. Ono razmi5lja o tome Sta je potrebno uraditi u nekoj situaciji, tj. postaje svesno uzrodno-posledicne veze medu stvarima. Odraslima, medutim, ovo bi6e, bi6e tek pridoSlo u njihov svet pomalo smeta. Stoga, a bez novih pedago5kih uputstava, dolazi

16

Op onrrN;srvA Do

ADoLESCENCTJE

4, Potrebe deteta uzra,sta od 7 do 12 godina

17

do borbe izmedu odraslog i ovakvog, 'novog', deteta. Odrasli se iscrpljuje i poku5ava da na bujicu pitanja odgovori ili tako ito preklinje dete da 6uti ili davanjem neprikladno dugadkih objainjenja. Pona5a se upravo onako kako se pona5ao ranije, kada je malo dete podinjalo da hoda: pokuSava da ga zaustavi. Ili mu, s druge
strane Uloga obrazouanja je da i'stinski, za'interes,uje dete za nehu spoIjainju akt'iunost kojoj 6e Ee ono posueti'ti koristeti sue suoje potenc'ijale. Nastavnici bi, dakle, trebalo da se pobrinu da detetu obezbede slobodu i omogu6e osamostaljivanje, a da ga u isto vreme uspeSno zainteresuju za neku aktivnost kroz koju 6e ono vremenom otkriti realnost. Za samo dete ovo je upravo nadin na koji 6e se ono na kraju osloboditi odraslog i njegove kontrole.

i bez pravilne procene, dozvoljava da se previ5e uzbudi i da

radi Sta god ono hoie. Slitno nerazumevanje de5ava se na apstraktnom planu: pri svakom svom novom rodenju dete se suodava s novom borbom; pri svakom preduzimanju nove vrste aktivnosti, ma kako vredne i korisne, nova vrsta nerazumevanja nagoni ga na patnju. BaS kao Sto je neophodno pomo6i veoma malom detetu kada poiinje da hoda, tako je neophodno pomoii detetu kada
pruZa prve korake ka svetu apstraktnog. Obrazovanje bi trebalo da bude vodii kroz ova.j kriticni period Skolovanja i Zivota. Nastavnik i u ovom sludaju mora biti svestan sopstvenih ograniienosti kao Sto smo to ved rekli i za vaspitade mladeg uzrasta. U slucaju rada sa malim detetom, on je morao

da 'broji s'"'oje redi'. Ovde mora biti siguran u ono Sto bi trebalo uraditi ili reii, kao i u to do ko.ie mere bi trebalo odgovarati na pitanja. Mora biti potpuno svestan daje njegova duZnost da kaie malo, da govori iskljubivo istinu ali da ne ide u sve detalje. Takotle, to Sto kaZe mora biti i 'potrebno i dovoljno'. Za dete je neophodno da ose6a sigurnost koju mu odrasli moZe i mora pruZiti. Neophodno je za dete, u svim periodirna njegovog Zivota, da ima moguinost da samostalno obavlja neku vrstu aktivnosti kako bi se oduvala ravnoteZa izmedu delanja i razmiSljanja. Jer, njegove misli mogu da se izgube u apstraktnom ako se dete prepu5ta razmi5ljanju bez kraja, poput malog deteta koje se moZe izgubiti u svetu fantazi.ie. U pripremljeno okruZenje malog deteta mi stavljamo odredene objekte za njega. Tako ono stide nezavisnost ulaZu6i sopstveni trud. Ovakve aktivnosti mu podiZu i samopouzdanje. Njegovo sopstveno zalaganje jeste ono koje mu otkriva i pruZa odgovor na pitanja.

Pogledajmo osnovne potrebe sedmogodi5njeg deteta. Ne5to se promeniio na njegovom telu. Na prvi pogled, uodavaju se promene na zubima i kosi, Nautimo ga dentalnoj higijeni i kako da se samo brine oko svoje kose. Zatim, stopala i noge: sedmogodi5nje dete ima jake noge i teZi da pobegne iz skudenog okruZenja. Umesto Sto ga sputavamo, olak3ajmo mu kretanje. U stara vremena, dovek je hoda.o mnogo vi5e prelaze6i velika rastojanja. Gostoprimstvo putnicima-pesacima ukazivalo se brigom za njihova stopala i noge pre nego Sto bi im se ponudila hrana. Zamislimo se za trenutak nad ovim baziinim elementima ljudske istorije. Gabriel Danuncio upotrebljavao je ove simboliine reii: "Ljubim tvoja stopala koja hodaju ...". Prema tome, kada nam dete izrazi Leliu da izade iz ku6e, skre-

nimo mu diskretno paZnju na stopala. Ono 6e tada, pre nego 3to krene napolje, postati svesnije toga Sta bi trebalo da uradi. Skre6uii mu paZnju na taj vaZan deo njegovog tela, koji ga moZe navesti da napravi i neku greSku, navodimo ga da razmi3lja o potrebi za brigom o telu da bi se moglo kretati kako praktidno tako i u figurativnom smislui. Ove aktivnosti moraju sada biti postavljene na jednoj vi5oj ravni Bto 6e re6i, moramo obrazovati dete na apstraktnom polju. Stopalo je otmeno. Hodati je otmeno. Zahvaljuju6i stopalu,
dete koje ve6 hoda moZe sada od spoljaSnjeg sveta odekivati odgo-

vore na svoja unutra5nja pitanja.

lsliino

ovome mnoge moderne Bkole podudavaju decu pravilima bezbe

dnosti u voZnji bicikla, kao i kako da odrZavaju bicikl.

tu,'sw.**JSZ-

l8

On nprIN.lstvA Do

ADOLESCENCIJE

4. Potrebe deteta uzrasta od 7 do 12 godina

19

Ali, neophodno je pripremiti se za izlazaknapolje. Dete, obuzeto Zeljom da izade, otvara vrata i izlazi. TJfuli ga neophodnim pripremarna, mi ga obavezujemo da zastane i razmisli. Ono sada razume da je 'iza6i napolje' aktivnost koja podrazumeva prvo prikupljanje informacija i materijala. S tim u vezi, mole se smisliti ditav'a serija praktidnih veZbi. I dok za veoma malu decu briga o odeii ostaje strogo estetske prirode, za sedmogodi5njaka odeia dobi.ja vaZnost koja je u direktnoj vezi sa ciljem koji dete Zeli da postigne. Prva stvar koju bi trebalo uraditi jeste pojednostaviti ovaj izla,zak napolje. Neophodno je poneti Sto je mogude manje stvari te, prema tome, i 'izabrati' ono Sto 6e se nositi. Usredsredivanie misli na ove materijalne stvari eliminiiu ideju 'bekstva', obuzetosti izlaskom. Aii, po5to instinkt koji pokrede ovu obuzetost postoji, on je upravo taj koji proizvodi veoma aktivno interesovanje za same pripreme. Korak po korak, poiinjemo da dobijamo odziv od deteta, a njegovo razmi5ljanje podinje da sagledava uzrodnoposlediene veze medu stvarinra.

ne preostaje nimalo vremena da se u njega ukljude i aktivnosti praktitne prirode. Ovakvo videnje je pogre5no jer je daleko teZe sluZiti se samo polovinom onoga Sto nam je priroda poklonila' To je kao kada bismo hodali na jednoj nozi ne Zele6i da se duplo viSe zamaramo na dve. Dakle, sticanje znanja i dru5tvena aktivnost

obavljati u isto vreme. Izlazak biji cilj nije u potpunosti ni lidne prirode ni praktiinog karaktera nego onaj koji donosi jedno Zivo iskustvo, udini6e dete svesnim realnosti. Na vaspitabu je da odabere ona dru5tvena zbivanja \z kojih proistidu poudne moralne situacije. moraju
se

Ne smemo, medutim, nikada izgubiti iz vida da cilj kojem teZirno nije neposredan - to je proces u kome se stvara .iedno duhovno bi6e, naudeno i sposobno da se samo snalazi.

Da bismo razumeli znalaj ovih veZbi koje bi trebalo detetu da omogu6e sticanje iskustva u dru5tvu, ne smemo se zadovol.jiti samo time Sto smo detetov izlazak prihvatili kao aktivnost korisnu
po njegovo zdravlje. Ove veZbe su smi5ljene da bi oZivele detetove prirodne sklonosti. Jedino na ovaj na6in one prodiru direktno do deteta. A to je ono Sto nazivamo iskustvom. Dete zatvoreno u ma koliko Siroke okvire ipak ostaje onemogu-

ieno da ostvari svoje pune potencijale i samim tim ono ne uspeva da se adaptira na spolja5nji svet. Da bi dete brzo napredovalo, njegov praktiini svakodnevni Zivot u dru5tvu mora biti povezan s njegovim kulturnim okruZenjem. Mogla bi se dati uop5tena opaska da je detetov dan vei toliko ispunien razliditim aktivnostima, da

Moral ima svoju praktidnu stranu koja upravlja odnosima medu l.iudima ali i svoju spiritualnu stranu' koja upravlja budenjem savesti kod individue. Veoma je teSko pribliZiti detetu druStveni Zivot koristedi samo maStu; neophodno je neposredno iskustvo' Savest se ne moZe probuditi razgovorom o njoj. Dete mora stalno razmiSljati o sopstvenim aktivnostima. Tako i sam sistem obrazovanja re3ava svoje probleme i formira se pomodu ovih aktivnosti. I, po5to hodanje iziskuje vi5e od pukog kori56enja stopala, neophodno je pomagati detetu pri hodanju kako bi ono postalo spremno i sposobno da funkcioni5e u svemu Sto formira celinu ovog ume6a. Ne smemo zaboraviti da ovaj usmereni napor utide na detetovo poznavanje sveta. Tako, ako se penjemo na neki vrh i razmiSljamo samo o tome kako da stavimo jednu nogu ispred druge, umor 6e nas savladati mnogo pre nego Sto dostignemo cilj' AIi, ako Setamo u grupi, sredni pri pomisli na divan pogled koji nas oiekuje na vrhu, dosegnu6emo Zeljeni cilj bez zamlra, doZiveti radost i joS osetiti pozitivan uticaj na zdravlje. Sve vreme bili smo svesni moralne strane sopstvenog napora. Ovaj element svesnosti nije proizveo dodatni zamlr. Dete mora postati svesno svojih vrednosti i tako se osetiti slobodnim. Sav njegov trud vi3e mu ne6e predstavljati napor.

20

Oo nnrtu;slvA Do ADoLEscDNcIJE

4. Potrebe deteta unasta od 7 do 12 godina

2T

U Holandiji, petogodiSnja deca voze bicikle po ulicama. Takode, idu i na dasove plivanja. Kada dete napu3ta kuiu, neophodno je da razmi5lja o samoodbrani. Potrebno je da se pripremi, 'naoruZa' i naudi nova ume6a. Neophodno je i da naudi da se stara o svojoj odeii, proveri da li je sve u redu, naudi da pri5ije dugme, obriSe fleku i sl. Za to smo pripremili razne vrste materijala kao Sto su vuna. svila, Ian, pamuk i ostale koje smo isprljali na razlidite nadine. Deca su veoma zainteresovana za ovakvu aktivnost. Starija deca ne samo da 6e nauditi kako da odiste ode6u, vei 6e ste6i i naviku da uvek pre polaska napolje provere da li im je garderoba u potpunom redu. Onaj ko nije naviknut da na odedi nosi fleku oiistiie ie cim je primeti. On poseduje posebnu senzitivnost, jednu vrstu aktivnog senzibiliteta koji mora da se razvije. Dete podudeno na ovaj nadin naudiie da prepozna i drugu osobu iste senzitivnosti. Ovo mu pomaZe da razvije i ose6aj brige za ispravnost sopstvene lidnosti i

i civilizovanost, drugim redima - progres. Oko njega se kreira atmosfera superiornosti. Sve ove aktivnosti opisuju sam Zivot. Po5to se Zivot napolju

razlikuje od onog u zatvorenom okruZenju, neophodno je imati neku vrstu uputstava i neki postavljen cilj' IIi, ukratko, da bi
dete izaSlo napolje, ono mora biti spremno za to. Ako bismo za ovaj drugi period imali isti koncept kao za prvi, pustili bir.rto dete da ide kuda Zeli. Ono bi se ve6 na podetku

izgubilo.

Prethodno, smatrali smo sawsenim onog nastavnika koji je

dozvoljavao detetu da dela ukloniv5i sebe potpuno. Ovakvo ponaSanje sada nije primenljivo. U ovom, drugom periodu, dete Zivi dva paralelna Zivota: Zivot kod kuie i Zivot u dru5tvu. Ovo drugo je ne3to novo. Ponovo, izvidadi ovde nude neke korisne elemente. Kada idu u Setnju, oni izvode veZbe koje doprinose okretnosti' Yel:be iz svakodnevnog praktidnog Zivota takode su korisne za ovai uzrast. Dok Setaju, deca prime6uju objekte koje je neko pre njih namerno postavio. Ovi znakovi pored puta pomaZu im da pronadu traZeni pravac. Takode, i svi oni koji nezavisno prolaze znaju da, prema poloZaju odredenog objekta koji se smatra pokazateljem, odrede pravac kojim bi trebalo da se kre6u' Ovo je ne5to sasvim drugo u odnosu na Setnju s detetom dok ga drZimo za ruku.

Ilrvu

konstantnu samoinspekciju. Ono ne6e Zeleti da nosi makar i jednu neurednosti na svojoj lidnosti niti 6e Zeleti da za sobom ostavi trag neurednosti. JoS jedna korisna veZba je uvijanje paketa. Da bi se napravio dobar paket, mora se prvo uzeti mera i raditi postupno. Takode, potrebno jeznati kako da se pripremi i spakuje sve Stoje potrebno za obrok koji se, na primer, nosi napolje (tanjiri, 6a5e, pribor i
slidno).

se orijenti5e u

Za dete koje izlazi napolje veoma je vaZno da zna i kako da prostoru, da prepozna poloZaj Sunca, glavne strane

sveta, kako da odredi pribliZno vreme itd. Potrebno mu je pokazati da se mahovina nalazi uglavnom na severnoj strani drve6a u Sumi, nauditi ga da predvidi vreme prema oblacima i odredi pravac vetra. Sve ovo budi njegovu paZnju i pretvara se u znanje. Jednom kada postanu zainteresovani za ove stvari oni govore o tome mladima prenose6i tako svoje bogato iskustvo na njih. Na ovai

nacin, kada starije dete krene napolje, ono sa sobom nosi znanje

JoSjedna aktivnost izvidadaje i praienje Zivotinjskih tragova' Tlebalo bi i najmanju decu nauiiti da prime6uju detalje iz prirode' Na ovaj nadin, ona nauie da se kreiu ume5no i sa paZnjom' da dodiruju objekte, a da ih pri tom ne uni5te ili obore itd. Tako dete na jednom vi5em nivou svesti posmatra sve oko sebe i razvija se. Izbor ovakvih i slidnih veZbi zavisi od uzrasta deteta. U ovom izboru, jedan od prvih kriterijuma jeste razmatranje fizibke prirode deteta. VeZbe koje se tidu fizidke aktivnosti odreclene su vi3e uzrastom deteta nego nivoom njegove inteligencije. Primer: malo dete u jednoj'Skoli u Holandiji znalo je kako da izrabuna kvadrat binoma. Ovo ie odgovaralo nivou znanja mnogo

22

Oo npurq.lsrvA Do

ADOLEscENCTJE

starijeg deteta. Ali, iednog dana, po6to je dete traZilo od uditeljice da prikuplja upotrebljene Sibic;e sa svojim drugarima u Sumi, ono je ispoljilo ponaSanje koje se nije razlikovalo od pona5anja dece njegovog uzrasta. Kao i ostali, i ono je bilo zaokupljeno idejorn ko 6e prikupiti najvi5e, bez razmi5ljanja o obja5njenjima koja je vodid davao. Ovo je odavalo njegov uzrast. Malo dete se uvek interesuje za male stvari, iako je njegova inteligencija sposobna

da stremi ka mnogo naprednijim konceptima. Moglo bi se reii da, iako dete uspeva da na intelektualnom planu pobegne svojim vr5njacima, ono na praktidnom, fizidkom planu ostaje vezano za svoj uzrast.

Put ka apstraktnom - uloga

ma5te ili 'izlazak napolje' kao kljud za kulturu

Kada razmi5ljamo o pripremi dece za izlazak iz zatvorenag okruZenja u kojem su bila podudavana do sedme godine, mnoge stvari padaju nam na pamet. Izlazak iz uiionice i ulazak u spolja5nji svet sa svim onim Sto on podrazumeva otvara vrata uvodenju

velikog broja pravila. Dogadaj u istoriji pedagogije.

je uporediv sa pojavom knjige

Komenskog Orbis Sensual'i,um P'ictus (Svet obja5njen u slikama) Pre Komenskog, ono malo znanja Sto je posedovano prenosilo reiju. Komenski je zamislio da deci otvori ditav univerzum pomoiu slika - a to je postalo kamen temeljac nove metode obrazovanja. Kolidina znanja posle toga narasla je upravo zahvaljuju6i novoj pedagogiji. Komenski je sastavio knjigu sa slikama koje su predstavljale sve Stoje sadinjavalo svet: biljke, Zivotinje, stene, ljude, geografske mape, istorijske cinjenice, industriju, trgovinu, medicinu, higijenu, reprodukcije prvih ma5ina i nadina na koji su one funkcionisale itd., pri iemu je svaka ideja bila predstavljena slikom i kratkimkomentarom. Izgledalo je mnogo jednostavnije zamozak da usvoji
se iskljudivo
23

24

Or opuN;srvA

Do ADoLEScENCTJE

5. Put ka apstraktrunt

25

ono Sto je bilo predstavljeno slikama u ovoj knjizi, Bio je to zaista prvi primer onoga Sto 6e se kasnije nazvati enciklopedijom; jedino Sto 6e se enciklopedija vratiti vise upotrebi redi a orb'is sensualium Pictus 6e ostati unikat u istoriji pedagogije.

vidi sve mogu6e insekte u univerzumu. Svet se upoznaje i psiholo5ki, posredstvom imaginacije. Neposredna realnost proudava se u detaljima, azatim se cela slika sklapa i zarni5lja. Detalj ima sposobnost da raste u na5oj ma5ti; tako se stide znanje' Tako je proces udenja na neki naiirr vrsta meditacija bazirane na detalju. To znaii i da se osobine dela prirode duboko utiskuju u svest individue. PoSto smo videli jednu reku ili jezero, da li'ie neophodno da vidimo sve reke i jezera sveta da bismo znali kako izgledaju? Pomodu ma5te, u moguinosti smo da formirarno koncept sveta. Maiina, covek koji peca ili radi i sl' - sve su to detalji uz pomo6 kojih se formira znanje. Ovo je univerzalno sredstvo organizovanja kulture. Odigledno je da posedovanje i kontakt sa realnim stvarima donose sa sobom, pre svega, odredenu koliiinu znanja. Inspiracija koju ono podstaknei revitaiizuje inteligenciju koja je Zelela i bila zainteresovana da sazna' Na bazi ovih jednostavnih koncepata rada se novo intelektualno interesovanje (klima' vetrovi itd). Podudavanje prerasta u konkretan susret s realnim' Umesto da se ne5to ilustruje, oZivljava se. Drugim redima, izlazak napolje jeste kljui za oboga6ivanje klasiirrih predavanja u Skolama' Ne postoji opis ili slika koii mogu zameniti susret s pravim ilrvetom i svim onim prateiirn Zivotom oko njega u nekoj Sumi' Ova drveta odaju ne5to Sto govori o samom duhu' i toje ne5to Sto nijedna knjiga ili muzej ne mogu pruZiti. Odlazak u Sumu otkriva nam da u njoj ne postoji samo drve6e, ve6 daje to iitavjedan skup isprepletenih i medusobno povezanih Zivih bi6a. Odredena vrsta zemlje, odredena klima i odredena kosmibka energija neophodni su za razvoj ovakvog Zivota. Bezbroj razliiitih vrsta koje Zive oko drveta, njihova velidanstvenost i raznovrsnost jesu stv-ari koje se moraju pronaii i koje se ne mogu doneti u Skolu' Koliko puta je dovekova du5a, a narodito deija du5a', uskra6ena nepostojanjem dodira s prirodom. Ako se kontakt s prirodom i razmatra, to je obiino u kontekstu zdravlia. Kako bi dete moglo

Ipak, sama ideja ie opstala. U svrhu udenjer otpodelo se sa

rupotrebom opipljivih obejkata koji su laki za rukovanje. Ali ba5 kao Sto ideja gubi na jadini kada postane iiroko rasprostanjena, metod Komenskog (koji je znao mnogo) oslabljen je od nastavnika koji su svoje skromno znanje ilustrovali slikama.

Kasnije se mislilo da je prezentacija u dve dimenzi.ie nedovoijna da bi dete dobilo potpuno razumevanje nedega. Tada su mu ponudeni predmeti u svojoj prirodnoj formi. Ali, da bi se prevazi5le tesko6e u nabavci takvih objekata i njihovoi zastiti i duvanju, oni su smesteni u muzeje. Svaka moderna Skola koja drZi do sebe trebalo bi da ima muzej, taho da, iako zatvoreni, predmeti budu nadomak dece dija je sloboda takode ograniiena. Odrasli, potcenjujuii mogu6nosti deteta, obidno ga okruZuiu depresivnom atmosferom. Ono Bto mu je zapravo potrebno jeste da u'id'i stvafi da bi ih razumelo. Kapacitet detetovih mogu6nosti u delinjstvu tako ostaje skriven. Ono Sto mi pokuSavamo - mi, kojima je dete otkrilo mo6 svoje inteligencije - jeste da povratimo ideju Komenskog i detetu poklonimo sam svet. Kada dete krene napolje, sam svet mu se i otvara. povedimo dete napolje i pokaZimo mu realne stvari, umesto da pravirno predmete koji predstavljaju ideje i da ih slaZemo na police. U svojoj osnovi, svet se ponavlja kroz nekoliko manje-viie istih elemenata. Ako proucimo, na prirner , Livot biljaka ili insekata u svom okruZenju, ste6i iemo predstavu o Zivotu biljaka ili insekata svuda, u celom svetu. Ne postoji niko ko poznaje baS svaku biljku; dovoljno je videti jedan bor pa predstaviti sebi Zivot svih ostalih. Kada smo se upoznali sa karakteristikama i,ivota insekata koje neposre,dno vidamo, u stanju smo da formiramo sliku Zivota svih ostalih isekata. Nikada nije postojao niko ko je imao prilike da

26

Oo onttu;srvA Do

ADoLEscENcTJE

5. Put ka apstraktnom
f'ascinantno.

27

da zna razliku u izgledu Sume danju i no6u, na primer, kada ono mora bez pogovora podi rano na spavanje?

eula sam komentar iz usta osmogodi3njeg deteta, koji me je duboko impresionirao: "Da,o bih sve da mogu jedne no6i da posmatram zvezde!" Dete je o njima bulo, ali nije imalo prilike da ih vidi. Njegovi roditelji smatrali su da je neophodno da ni pod kojim okolnostima dete ne ostaje do kasno nijednu noi. Ova takozvana higijena usredsredena samo na fizidku stranu doveka udinila je svet neurotidnim. Primedujemo da se mentalno zdravlje pogor5ava uprkos progresu koji je doveo do unapredenja fizidkog zdravlja. To Sto se tenzija medu odraslima veoma poveiala, rezulbat je pogreSne ideje koju su formirali o Zivotu. Ove predrasude takode stvaraju prepreke razvoju intelektualnog Zivota deteta. Kakva je Steta pustiti dete da izjutra spava duZe, ako mu je jednom, izuzetno, omogu6eno da zadovolji radoznalost posmatranjem zvezda ili oslu5kivanjem noinih zvukova? Pokazalo se da je um deteta na ovom uzrastu dostigao apstraktni nivo mi5ljenja. Dete se ne zadovoljava prostim skupom iinjenica; ono poku5ava
da otkrije uzroke pojavama. Neophodno je iskoristiti ovo posebno psiholo5ko stanje koje omogu6ava videnje stvari u celini i predociti detetu da je sve u univerzumu povezano. Tako da, kada dete poZeli da razume uzroke celog kompleksa posledica, svet kojim je okruZeno mo1e zadovoljiti tu njegovu prirodnu potrebu.

Mi mu moramo pruZiti uvid u velibanstvenost sveta koji ga okruZuje. Za podetak, predstavimo mu vasionu. U "Postanju" se kaZe: "U podetku stvori Bog nebo i Zemlju."
Ovoje veomajednostavno obja5njenje, ali nosi izvesnu velibanstvenost i dete je zainteresovano da slu5a dalje. Kada se detalji predstave tako da izgledaju kao deo celine, oni postaju interesantni. Interesovanje raste proporcionalno sticanju znanja. Osim ovoga, znanje koje se predodava i prenosi ne sme biti na istoj skali kao ranije. Ne sme vi5e biti bisto iulne prirode, Sada dete mora imati konstantni 'prolaz' za svoju ma5tu. Imaginacija je ona .tto6 koj. obeleZava ovoj uzrast. Po5to nismo u mogu6nosti da mu sve predstavimo, dete mora koristiti svoju ma5tu. Podueavanje deteta na uzrastu od sedam do dvanaest godina mora podsticati ma5tu. Shvatanje organizacije realnosti mora izrastati iz imaginacije deteta. Neophodno je zato biti veoma precizan. T'adnost u obliku broja i svela onoga Sto sadinjava matematiku, posluZi6e da se ova konfiguracija realnosti pravilno izgradi. Sta;e to Sto podstide ma5tu? Pre svega - velidanstvenost, a zatim i misterija. Bazirana na ovome, masta moZe da rekonstrui5e stvarnost uz pomo6 datih detalja. Ma5ta nije data ioveku samo radi pukog zadovoljstva fanta,ziranja, kao Sto ni betiri karakteristike zajedniike svim ljudima (jezik, religi.ia, obiCaji i umetnost) nisu dati sarno radi meditacije. Imaginacija ne moZe postati Ziva sve dok je dovek, ohrabren i osnaZen, ne iskoristi u procesu stvaranja, Ako se ovo ne desi,

Predstaviti celinu nije uvek lako kao i objasniti detalje. Takode, nije dovoljno kada se nastavnica ogranidi samo na razumevanje deteta i ljubav prema njemu. Ona prvo mora i sama voleti i razumeti svet oko sebe. Zato se mora pripremiti i na tome raditi. Naravno, dete je i dalje u centru svega toga. Ali, nastavnik sada mora zadovoljiti onu stranu deteta koja se odnosi na svet apstraktnog. Kada je dete bilo malo, bilo je dovoljno pozvati ga po imenu pa privudi njegovu paZnju. Sada se moramo obratiti unutraSnjem bi6u deteta. Da mu samo govorimo, nije dovoljno; potrebno je da ga zainteresujemo. Ono Sto uii mora biti zanimljivo, mora biti

je upu6ena samo na duh koji se vrti u prazno. u svetu oko nas. Ali, Covekov duhovni Zivot daje mu snagu da prebrodi ove prepreke i postigne svoj cilj. Ljubav prema domovini, na primer, bazirana je na imaginaciji. Zar nije ma5ta ta koja nam daje ideju o tome kako naSa zemlja izgleda i kalcvi su na5i sunarodnici? NaSe zalaganje za decu takode zahteva mai;tu jer mi sami poznajemo samo ograniden broj dece. Domovina ili deca koju zamiSljamo zaista postoje i mi to znamo.
maSta

Mnoge su prepreke

28

Op rnrrwrsrvA Do

ADoLEScENCTJE

5. Put ka apstraktnom

29

Onaj ko ne poseduje svet maSte siroma5an je. Medutim, dete sa previ5e fantazije u glavi, jeste dete s problemima. Ne znamo
kako da ga smirimo, ali ne kaZemo: "Potisnimo ma5tu ovog deteta", vei radije: " Detetoua maita je nead,ekuatno razuijena za njegou unl'. Moramo pothraniti drugu stranu njegove inteligencije, onu koja se tide spoljnog sveta i detetove aktivnosti. Na ovaj nacin pomoii 6emo mu da raste u miru. Detetova ma5ta je bezoblicna, neprecizna i nema granica. Medutim, od trenutka kada se dete nade u kontaktu sa spolja5njim svetom, njemu je neophodna prec'iznost Potreba za precizno56u je takva da odrasli ne mogu da je nametnu. Njen puni potencijal leZi unutar deteta. Kada je detetovo na realnosti bazirano interesovanje podstaknuto, Lelja da se sazna viSe rada se zajedno sa ovim interesovanjem. U tom trenutku, detetu se mogu redi precizne definicije. Deca izraiavaju potrebu za takvim definicijama

na svoj nadin. Na primer, u jednoj od naSih Skola, postojao je sedmogodiSnjak koji je izabrao da proudava Rajnu. Nastavnik je pripremio mapu reke i njenih pritoka, ali debak nije bio zadovoIjan. Zahtevao je da zna relativne duZine svake od pritoka. (Ovde vidimo budenje matematidkih ideja.) Uzeo je milimetarski papir i nacrtao bolju mapu. Na ovaj nadin su se ose6aj za proporcije i LeIja za proudavanjem rodili istovremeno. Ostao je tako radedi na istoj stvari, prema sopstvenoj Zelji, viSe od dva meseca. Nije bio zadovoljan dok do detalja nije kompletirao temu. Njegovo zadovoljstvo proizilazilo je iz njegove sposobnosti da izrazi ove koncepte u matematidkoj formi. Ovde bismo mogli povuii paralelu sa decom mladeg uzrasta koja uveZbavaju ruku rukovanjem raznim predmetima sve dok njihovo iulo dodira ne postane istandanije. VeZbe koje biraju kao da odgovaraju nekoj unutra5njoj potrebi deteta. eulo dodira je za mladi uzrast dece isto Sto i ma5ta za stariju decu. Na onom mladem uzrastu, mi bismo se bavili dbcom na senzornom planu, dok u starijem radimo na planu imaginacije. Tako se na razlibitim

straktnim razmatranjem, moZemo je zamisliti kao imperiju tri kraljevstva - Zivotinjskog, biljnog i mineralnog. PokaZimo globus, potpuno razlidit od onih koje se koriste u geografiji. Braon bojom obeleZimo zemlju, a plavom vodu. Ovakav globus ne sluZi izutavanju geografije, ve6 je namenjena stimulaciji ma5te koja

nivoima susre6emo sa razliditim fenomenima. Sa manjom decom, odziv je bio detinjast. Medutirn, jo5 uvek vaZi da se znanje moze roditi jedino ako se probudi interesovanje kod dece. Detalj iz flzike ili hemije dovoljan je da ovo interesovanje podstakne. Zatim sledi odreden broj eksperimenata i zakljubaka kroz koje se udi dublje i detaljnije. Um se oslanja na maStu, a ovo postavlja stvari na vi5i nivo, nivo apstrakcije. Ali maiti je potrebna podr3ka. Potrebno je da se izgradi, da se organizuje. Samo tada dovek moZe dostidi novi nivo. On se probija do beskonadnog. Ovde se moZe uoditi plan udenja: stuoriti sl'iku cel'ine pomodu 'pred,stauljanja detalja. Na primer, kada Zelimo da se pozabavimo proudavanjem Zivih bi6a, najvainije je da se prvo ustanovi klasiIikacija. Poku5aj da se ona potisne je pogre5an. Klasifikacija je oduvek vadila za srrvi5e suvoparnu i suvi5e komplikovanu, i ako sadrZi preciznu Semu za prouiavanje celine. Klasifikacija ne samo da pomaZe razumevanju? nego i zapamdivanju. Stoga, ona predstavlja bazu koja se pre bilo iega drugog mora ustanoviti. Da bi bila u stanju da detetu prenese velidanstvenost celine, nastavnica mora sebi dozvoliti da je ova velidina i samu potpuno ispuni. Nije samo klasifikacija pojedinih detalja tadka od koje se polazi, ve6 klasifikacija Celine. A ova Celina, koja se lagano pojavljuje, posluZi6e lrao baza, tako da svaka oblast i detalji u njoj mogu biti postavljeni na svoje mesto u glavi deteta. Na primer, pretpostavimo da na5 svet saiinjava samo ova iopta na dijoj povr5ini Zivimo. Medutim, ova planeta dobija reflektovanu svetlost sa zvezda. Dakle, ne moZemo se izolovati od celine; ne moZemo biti zadovoljni ako je posmatramo samu za sebe. Ap-

30

On onrrw;srvA Do ADoLEScENciJE

podinje da

s,e razvija oko ovakve predstave. Govoriti o Zivotinjama, biljkama, mineralima jeste apstrakcija. Ali, mi ovdt; moZemo re6i: "eovek Zivi u ovom svetu i mora ga pokoriti." eovekova inteligencija mora savladati svet oko sebe na

slidan nadin na koji inteligencija malog deteta savladava prepreke u njegovom neposrednom okruZenju. Sve je nil ovoj planeti strogo povezano. MoZemo zapaziti da

svaka od nauka proudava samo delove op5teg znanja. Govoriti o Zivotu lju<li na povr5ini ove planete zna[i govoriti o istoriji. A svaki detalj drZi detetovu paZnju baS zbog svoje povezanosti sa ostatkom, sa celinom. Ovo moZemo uporediti sa tapiserijom: svaki detalj je deo veza na slici; celina je sama ova krasna slika. Da bismo detetu na uzrastu od sedam do dvanaest godina predoiili iderju celine prirode, na primer planete na koioi Zivimo, moramo poileti tako Sto 6emo mu dati brojeve. Da bi se: dobila ispravna ideja, neophodno je teZiti predstavijanju svih nauka, ali ne do najsitnijih detalja, ve6 vi5e kroz utisak koji dete prima. Su5tina je u tome da se 'poseju semena naukama' na ovom uzrastu, kada postoji neka vrsta senzitivnog perioda za razvoj maSte. Jednom kada je ideja predstavljena, moramo polcazati da se nauka sastoji iz ovih grana: mineralogije, biologije, fizrike, hemije itd. A, kao Sto smo videli, prouiavanje detalja podstide proudavanje celine. Podrazumeva se da je obavezno podeti od proudavanja detalia. Medutim, po5to ni5ta ne egzistira odvojeno od celine, dovoljno je izabrati bilo koji detalj koji 6e tada postati polazna tacka u izudavanju celinel.
lKasnije
Dedijoj
jer

Voda
Za poletak, potrebno je izabrati elernent koji je veliki u kvantitativnom smislu; jer, ako je neki element prisutan u ogromnirn kolidinama, njegova f'unkcija mora biti znadajna. Stoga.le voda jedan od najimpresivnijih elemenata na Zemlji. Recimo, na poietku, da mnoge Zivotinje Zive u vodi, naroiito u okeanima, i one same za sebe izazivaju veliko interesovanje, I po5to sama ma5ta nikada ne moZe da stvori ideju o broju ovih Zivotinja, decimaini sistem koji nam omoguiuje da konstruiSemo ogromne brojeve, siuZi ovome. Tako, matematika pomaZe ma5ti. Da bi se dobila ideja o koliiinama, moZe se, na primer, re6i da neke ribe svake godine polaZu 70 x 104 ikre. MoZe se zatim dodati da i druge veoma male Zivotinje postoje u tolikom broju, da ni najve6i broj koji ume da napi5e neko dete ne bi bio dovoljan da predstavi ovu veliiinu. PokaZite ove sitne Zivotinje detetu mikroskopom i kaZite mu da ponekad grupa ovih stvorenja stvara veliku mriju na povrSini mora, mrlju toliko veliku da je brodu potrebno Sest dana da je obide. Detetovom umu je tada pruZeno mnogo vi5e pomo6i nego samo reiima: "Ova koliiina je veoma veilkat ogromna je." Deci bi, zatim, trebalo naglasiti da se bi6a koja Zive na kopnu mogu nadi sarno na povr5ini, dok se ona o kojima smo upravo govorili nalaze na svim dubinama u vodi; da je dubina iesto takva
31

iulo dodira).

je kopno bilo prekriveno peskom (zalepljenim po povr5ini), a vodeni delovi bili su predstavljeni glatkim, plavim slojem boje. Ovaj globus, sada viSe deo senzorne grupe materijala, imao je i 6ulni doZivljaj kao dodatak na vizuelni (veZbe hrapavo-glatko sa materijalima za
.Na ovom globusu

kuii.

dr Montersori napravila

neSto

drugatiji globus za malu

decu. u

32

Oo nntrN;srvA Do

ADoLESCENCTJE

6. Voda

33

da bi mogla sadrZati najvi5e planine. Ovo pomaZe da se stvori ideja odnosa koji postoii izmedu biia koja Zive na kopnu i onih koja Zive u morima. Kontrast je jo5 ve6i kada kaZemo da na Zemlji postoje velike pustinje, skoro potpuno nenaseljene, dok voda u morima obiluje Zivotinjama u skoro svim svojim delovima. Sta je to Sto odrZava uslove za Zivot u prirodi? Ako se analizira voda iz mora, moZe se zakljuditi da je sastavljena svuda na isti nacin. Ovaj sastav moZe biti odreden tadno, matematiiki. Koliko dugo je voda bila ovakvog sastava? Oduvek. Zalto? Ako bi se ikada promenila, iak i najmanje, sva Ziva bi6a koja se u njoj nalaze
uginula bi. I tako je nadinjen uvod u vitalnu temu vode.

iznad nule. Ispod 4oC postaje ponovo lak5a. Ovo je specifiina osobina vode. Iz ovog razloga, kada voda u tednom stanju ude u
Supljine stena, ona poSto se zaledi pove6ava zapreminu i uzrokuje pucanje stena, ba5 kao Sto i vodovodne cevi mogu pudi kada se voda u njima zaledi. Ovakvi dogadaji se stalno deiavaju oko nas. Voda, dakle, ovaj svo.i rad nastavlja stalno. Ova pojavaje veoma sredna okolnost zabi6a koja Zive u vodi jer ako bi voda bila teZa u bvrstom stanju, zgnjeiila bi ih po zamrzavanju. Umesto toga, ona postaje realna za5tita za ova bi6a. Zapazimo da zakoni prirode nisu apsolutni. Neophodno je da voda postane lakSa po prelasku u ivrsto stanje i to se de5ava suprotno svim zakonima. Da je voda, recimo, Zivotinja, mogli bismo reii da se ova pojava de5ava kao rezultat adaptacije. Pojave u prirodi su uvek poudne ako se izudavaju bez predrasuda. Kada se u vodu stave dvrste supstance, sa,mo voda ispari a one ostanu u avrstom stanju. Na ovaj naiin i voda'isparava iz mora, formira oblake i ponovo pada na zemlju kao kiSa. evrsta tela koja je ostavila za sobom, ostaju i dalje u moru. Oblaci sami po sebi, zatim, izazivaju dosta irrteresovanja; ovu zainteresovanost uzrokuje njihova velidanstvenost. A ono Sto poburluje joi vi5e radoznalost jeste voda u neteinom stanju. Uvedimo temu vode - tednosti polaze6i od problema reka koje nose dvrste materije da bi ih deponovale u moru. U stvari, redna voda obiluje solju. Ovde ponovo rnatematika moZe da pomogne ma5ti. Re6i da reke nose veliku kolicinu soli, tadno je. Ali, re6i da samo reka Misisipi deponuje 70 miliona kilograma kre[njaka dnevno u more, a da i ostale reke proporcionalno obavljaju istu stvar, odmah izaziva pitanja: 'Kuda sav taj kreinjak ode? Od kada se sve ovo de5ava? Kako to da morska voda nije zasi6ena svom tom solju? Kako uspeva da odrZi tadan sastav neophodan da se Zivot riba nastavi? Sta se zbiva? Da li taj materijal nekako nestaje? Da nije u pitanju neko dudo?' Ne. De3ava se ne3to Sto omoguiava kontinuitet postojanja Zemlje. Tako, kada vidimo

Podela proudavanja vode na oblasti

Voda je veoma zanimljiva. Potrebno je da je poznajemo. Kao i gotovo sva druga tela, ona mole zauzeti tri agregatna stanja: dvrsto, tedno i gasovito. To je potrebno naglasiti jer nam se voda predstavlja u ova oiigledna tri stanja mnogo 6e56e nego ostale supstance. Cak i u dvrstom stanju ona uzima razlidite oblike (sneg, led). Mi moZemo da proizvedemo ova tri stanja odvodenjem ili dovodenjem toplote (tj, hladenjem ili zagrevanjem). poSto je ove transformacije lako posti6i, zar nije logiino da ih iskoristimo kao naSu standardnu meru? Stoga ovo koristimo za merenje temperature, pa kaZemo: "0oC je tadka na kojoj se voda pretvara u led; 100oC je tadka na kojoj se voda pretvara u paru. Interval izmedu ove dve taike deli se na 100 jednakih delova i tako dobijamo skalu u stepenima Celzijusa." MoZemo praktidno videti kako se voda pretvara u paru. Kada dode do promene, ona postaje mnogo lak5a nego kada je bila na niZoj temperaturi. Ova osobina joj je zajednidka s ostalim supstancama, samo Sto, za vodu, ovo vaZi samo kada se podne od 4oC

34

Op onrIN.lstvA Do ADor,EscENCrJE

6. Voda

35

brodove kako plove u daljini, ponovo pomislimo na vodu u kojoj se odigrava iitav niz procesa, a koji odrZavaju njen sastav nepromenjenim.l Ideja se dakle uvodi na ovaj nadin. Sve je povezano i, po5av5i od detalja, pomodu medusobne povezanosti stiZe se do celine. Voda je takode i rastvarad. U njoj se mogu rastvoriti neke materije. Kada se rastvore, one se viie ne mogu videti (na primer
5e6er).

zemlji, tada ovu temu ne treba diniti te5kom i nepristupadnom. Bacimo pogled na mapu. Samo jedna reka sa svojim pritokama prekriva veliku povr5inu zemlje. Deca su impresionirana velikim rekama koje skupljaju vodu sa svih delova Zemljine povr3irre i nose je u mora zajedno sa svim rastvorenim supstancama. tebalo bi pokazati 5to viSe ovakvih reka. Nije potrebno imenovati pritoke, ali njihove slike svakako stimuli5u ma5tu.
sve velike reke na zemlji

Zna(ajna je uloga vode u rastvaranju stena. Ona, u stvari, rastvara ogromne koliiine stena, jednake planinama visokim na hiljade metara, za koje inade smatramo da su najtrainije stvari
na zemlji. Ovaj deo prouiavanja vode, najmisteriozniji zato Sto se tiie nevidljivh stvari, ujedno je i najinteresantniji. Objasni6emo, dakle, tada da voda rastvara krecnjak sadrZan u stenama. Ova zanimljiva funkcija daje ideju o ogromnoj koliiini krednjaka koji egzistira na povr5ini zemlje. Da bi se shvatilo kolike su te kolidine, uporedimo ih sa prizmom cija je baza dva puta veia od povr5ine Evrope, a 10000 stopa visoka. Ovakva precizna poredenja pomaZu maSti. Pogledajmo kako se ovaj proces odigrava. Voda skuplja kre6njak, rastvara ga i nosi sa sobom. Mi ne vidimo da se ovo de5ava zato Sto vodi treba mnogo vremena da obavi svoj rad, a mi smo naviknuti da prime6ujemo samo trenutni rad. Medutim, iskustvo nam omogu6ava da utvrdimo da se voda zaista pona5a na ovaj nadin - na starim kamenim spomenicima, plodnicima i tome slidno, mogu se primetiti sitne rupe ili oZiljci. Ovoj temi iemo se vratiti kada budemo razmatrali rad vode na zemlji. Voda, najve6i skulptor na stenama, nosi materiju na vi5e naiina; jedan od njih su reke. Ako Zelimo da predoiimo koliko je reka na
lOvaj kosmitki princip dolazi iz, u Italiji veoma poznate knjige: Acqua ed Antonija Stopanija (18241891), ujaka Renilde Stopani, majke M. Montesori.
,4rza slavnog geologa

Poku5ajmo, zal,im, da pomognemo deci da primete da se skoro ulivaju i odnose so u jedan iedini okean,

Atlanski, bilo direktno, bilo preko drugih mora (Arktidko more, Mediteransko more itd.) koja su u stalnoj komunikaciji sa ovim okeanom. A ako se neke velike reke ulivaju negde drugde, na primer u Tihi okean, tada se na u56ima ovih reka obrazu.ju mala ostrvca, barijere ko.ie Stite Tihi okean. U torn sluia.lu moZemo redi da je Atlanski okean sakupljai svih supstanci koje stiZu iz reka. Ved smo pomenuli ogromnu kolidinu soli koju sama reka Misisipi nosi u more. Sve druge reke funkcioni3u na isti nadin. Voda se, zatim, pretvara u paru, ali pri tome ostavlja supstance koje je nosila. Voda vr5i promene, neZni je vajar, uvek je sveZa i dela lagano. Velike koliiine kalcijurnske (krednjadke) supstance deponuju se na dnu mora. Razlog zbog kojeg Atlanski okean nije do sada napunjen jeste taj 5to su supstance raznesene po svim drugim morima. Ovaj fenomen distribucije sadinjava, opet, drugu granu izuiavanja koja se moZe delom ukljuditi u fizicku geografiju (na primer, okeanske struje). Ovo 6emo diskutovati ne5to kasnije, Ono Sto je zaista impresivno je to da sav kreinjak nano5en u more tokom stotina hiljada godina nije ni na koji nadin promenio sastav vode. Zivoti svih bi6a u njoj zavise od ove stalnosti. Kosmiiki problem se stoga sastoji od 'evakuacije' tog kalcijum karbonata da bi voda ostala nepromenjena. Ali kako se, ono Sto je rastvoreno, moZe eliminisati? Nemogu6e je dovesti do kljutanja ditavo morel Ovde uzima uie56e jedna druga aktivna sila u samom moru. To je jedna 'energija' iiji je zadatak da koristi sve rastvorene

36

On nutrNrstvA Do

ADoLEScENCIJE

6. Vada

tdl

supstance. Ova energijajesam Zivot. Postojg zapravq Zivotinje koje koriste kalcijum karbonat. Znat| na jednoj strani su destruktivne fiziike sile, a na drugoj Zive rekonstruktivne sile. Od davnina postoje Zivotinje koje obavljaju ovu funkciju. To su one koje se odevaju u oklope i koje sadinjavaju realnu snagu zaduZenu za kori5ienje suvi5nog kalcijurn karbonata i njegovo ugradivanje. Proubavanje morskih Skoljki veoma je deci interesantno. Postoje Skoljke toliko velike da samo jedan od poklopaca moZe teZiti 300 kilograma; postoje i one minijaturne, mikroskopske, kao, na prirrler, foraminifere, iiji ee delovi deci rnogu pokazati pomo6u mikroskopa jer su nevidljivi golim okom. Ovo su jedno6elijska bi6a koja formiraju vrstu pra5ine slidnu onoj u pustinji. Kada se skupi, ova pra5ina obrazuje kalcijum-karbonatski depozit. Zivotinje koje u ovom domenu igraju najvaZniju ulogu jesu korali budu6i da oni imaju vaZnu osobinu da su statiini. Dok apsorbuju kreEnjak, oni se razmnoZavaju i rastu sve dok ne stignu do povr5ine i formiraju ostrva velikih povr5ina. Ukazuju6i, s jedne

mestu, a daleko odatle, na nekom mirnijem mestu, ljudi koriste proizvode). Potrebna je izvanredna organizacija da bi se proizvodnja ili skladi5tenje obavijali na jednom, prilidno turbulentnom mestu, a potro3nja i rekonstrukcija na drugom. Ko, onda, transportuje materije tako daleko do nepokretnih korala? Sredstvo komunikacije mora postojati, ba5 kao Sto mora postojati i sredstvo distribucije ovih matrijala (sli6no distribuciji i transportu industrijskih proizvoda). Tako pocinjemo da proudavamo organizaciju Zivog sveta - misterioznu, ali jednostavnu za razumevanje. Dotakli smo fi,zi,iku geogrffiu,; zatim zoologaTu - ob.iasnili smo funkciju divol,a u svetul pozabavili se i m'ineralogi,jom; takocle rekli srno neito o fi,zi,ikim zakonima koji se tidu osobina vode; uvedeni su i elementi hcmije koji obja5njavaju na koji n^aiin voda uni3tava
stene.

strane, na postojanje reka na zemlji a, s druge, na postojanje koralnih formacija, moZe se otkriti da su ove sile u medusobnoj vezi: jedna predstavlja snage koje razaraju, a druga energije koje u isto vreme ponovo izgraduju. Sama velidina koralnih ostrva, opet, jeste jedna interesantna prida na koju bi trebalo skrenuti deiju paZnju. S jedne strane, kontinenti nestaju, a s druge pak, novi se stvaraju. Mi poznajemo ova ostrava danas dobro i moZemo re6i da ona u Pacifiku formiraju kontinent uporediv sa Azijom. Ono Sto je zanimljivo, sva ova konstrukcija odigrava se u Tihom, a ne u Atlanskom okeanu gde, u stvari, reke deponuju materijal. Pogledajmo za5to. Poznato je da je koralima za ilivot potrebna mirna i 6ista voda. Neophodan materijal nalazi se u Atlantiku, a bi6a koja ga koriste Zive veoma daleko od mesta na kome je on uskladi5ten. NeSto sliino de3ava se u industriji (proizvodnja se odvija na jednom

Svi ovi delovi saiinjavaju celinu, izuz,etno interesantnu kao temu za prouiavanje. Oni 6e nam ispridati priiu o Zemlji. Cesto se predaje klasifikacija Skoljki. Ali, tolika ie njihova raznovrsnost a imena su im toliko teSka, da je besmisleno smatrati da je ucenje ove materije vaLno za decu. Ipak, ono Sto se deci mora odmah predoditi nije opis svih Skoljki - univalve, bivalve itd. - ve6 ideja o ogromnoj raznovrsnosti formi koje priroda uzima. Ono Sto stimulise ma3tu ieste upravo to, ba5 kao i umetnidki talenti ovih stvorenja koja se ne pokrivaju lju5turama samo pokrivanja radi, ve6 'dizajniraju' svoje oklope u razliditim oblicima, ukra5avaju6i ih na veliki bro,i naiina; pri tome je svaka vrsta razlidita od svih drugih, baS kao Sto ni dovek ne zida kui:u samo da bi imao krov nad glavom. Privucimo dedju paZnju ovirn izuzetnim stvarala5tvom prirode. 'Io je ono Sto je vaZno. Ako bi Zivotinje
posedovale inteligenciju i bile u stanju da razumeju svrhu svoga rada, one bi, bez sumnje, pomislile: "Mi radimo da bismo odrZali cisto6u okeana,; ulaZemo znaiajan napor da se utro5i sav kalcijum karbonat koji bi, bez nas, izazvao smrt svih morskih stanovnika." Ali, one ne bi mogle ni da zamisle da su graditelji novih zemalja,

38

On lEtrw;srvA Do

ADoLESCENoTJE

6. Voda

39

novih planinskih lanaca, te da baS one formiraju ostrva na kojima 6e nova stvorenja pronaii svoj habitat. Pravi cilj Zivih bi6a ima zapravo malo veze s onim odiglednim. Na prvi pogled, dini se da im je cilj da pronadu najbolje, najsreinije uslove za svoj opstanak. Na primer, za korale se moZe misliti da su u potrazi za idealnim okruZenjem. Zalstaie interesantno videti kako se oni bore da Zive udobno, pri odredenoj temperaturi, duvajuii se vode koja sadrZi puno hlora; Zive u zdravim okolnostima (slidno nama kad odemo na selo), daleko od turbulentnih i prljavih uslova reka koje dolaze sa kopna. Kao da im nije vaZno Sto upravo reke donose materijal

koji im je potreban. Tlude

se da budu Sto je mogu6e dalje od njih, na izvanrednim lokaciiama sa umerenim i zdravim uslovima Zivota. 1ele da Zive u disto6i. Njihov rad - koji je veoma vaZan - sastoji se od apsorpcije vode, zadrlavanja kalcijum karbonata i oslobadanja prodi5iene vode. I sva ostala bi6a koja izlucuju imaju isti cilj. Koliiina vode koju ona apsorbuju ogromna je. Poredenja radi, ekvivalentna je dovekovom konzumiranju trideset litara vode u sekundi. Korali obavaljaju toliko velik posao da im je potrebna pomo6. U tu svrhu postoje alge koji stalno proizvode kiseonik za korale. MoZe se napraviti poredenje sa gazdom i slugama. Sve ovo izgleda kao fantasticna priia. Ipak, sve je to realnost, ali realnost koja bi trebaio da zadovolji maStu. Korali ostaju nepokretni. Neko mora doneti kalciium karbonat do njih. Tako otkrivamo ogroman broj transportnih organizama (valar, deo pride koji je ekvivalentan sredstvima transporta i komunikacije u ljudskom dru5tvu). Na ovaj naiin dolazimo do povrSinskih i podvodnih struja. Pogledajmo ih na r'napi. One su sredstvo komunikacije izmedu okeana.

razmotriti i kretanje Zivotinja. Ovo nas dovodi do visih Zivotinja, riba, koje se pojavljuju u beskrajnoj raznovrsnosti, ali koje se uop5teno mogu opisati na slededi naiin: kao dva -r"Ii[s rniiiira, tkiva u stalnom pokretu, nalik kretanju Seiera na dnu 6a3e koji se zavrti kada se ka5idicom me5a teinost. Tako moZemo pomenuti dve velike grupe Zivotinja: te5ke korale koji ostaju na dnu, a da se nikada, ili gotovo nikada, ne pokrenu i ribe koje se neprestano kredu. Ribe imaju laki skeleton koji jedva da je dovoljan kao podrska mi5idima u pokretu. Beskrajna raznovrsnost sveta riba formira grupu koja ima posebne medusobne odnose. Dakle, proudirno Zi,uot m'ba u nloru. Zivot riba veoma je interesantan. JoS je zanimljivije njihovo stalno kretanje iiji je kosmieki cilj da pokrede vodu. A koliko ovo kretanje dini prijatnim Zivot riba! ("Sre6an i slobodan kao riba u vodi!") Ya1no.ie primetiti da ispunjenje velikog rada podinje zadovoljstvom onih Zivih bi6a koja su odgovorna za njega. Ova ideja te5ko se moZe objasniti bez logike koja je dini odiglednom. Da bi se obavio veliki posao, moraju se imati najbolji moguii
uslovi.

Prouiavanie razlibitih morskih struja komplikovano je. Aii je, zato, jednostavno gledati ih nacrtane na dijagramu. Deci se,

takocle,

molerctida ogromne

reke ne postoje samo na kopnu;

njih

ima i u okeanima.
Kako je mogu6e imati vodene struje u samoj vodi? Mora su prosto ispresecana strujama. Mogli bisrno se posveteti nekoj vrsti anatomskog proudavanja okeana da bismo taino utvrdili puteve tih struja. Voda u okeanima ima i svoje precizne, vedne zakone' Jedna struja ide uvek u jednom pravcu, dok druga ide u dmgom- Njihovo proubavanje, otkriva postojanje jo5 dubljih struja. Postoje spolja5nji faktori (kao Sto su temperatura, osunianost, privlaienje izmedu Sunca i Zemlje i Meseca i Zemlje), kao i neki unutra5nji faktori koji odreduju ovo kretanje. Medu unutra5njim faktorima

Kretanje vode, koje je komplikovano, zavisi od velikog broja faktora (od kojih su mnogi kosmidki). AIi, same struje nisu dovoljne da obezbede svo kretanje potrebno za isporuku kalcijum karbonata do Zivotinja koje ga koriste. Stoga, takode, moramo

40

Or oruu;srvA

Do

ADoLESCENCTJE

6. Voda

41

mesto. Zbog ovoga, i pored toga Sto u zaledenim oblastima nema vegetacije, delovi drveta se ipak i tamo mogu na6i. Stanovnici ovih predela koriste to drvo za izgradnju ditavih gradova kao i za obezbedivanje goriva za grejanje. Ovakve anegdote deci su interesantne kao i basne.

je i rad Zivotinja koje povlace vodu s povr5ine i prouzrokuju njeno vraianje ponovno ka povr5ini. Ova cirkulacija moZe se uporediti sa krvotokom u telu neke Zivotinje neiista krv putuje ka pludirna gde se prodi56ava i vra6a se dista. Na slican nadin, Zivotinje sa izluiivanjem o kojima smo govorili predstvaljaju pluca okeana. One biste vodu od kalcijum karbonata i to rade bez prestanka. Proces se izvodi na velikoj skali, kao da je Zemtja Zivo bi6e. Ova ideja ostaje zauvek u ma5ti deteta, ali potice pravo iz realnosti. Bude li se bilo koji od ovih detalja kasnije proudavao, dete 6e se setiti ove slike celine. Znanje sa svojim zakljudcima kao da se Siri poiako iz centra, kada se seme malo po malo razvija. Proudavanie povr5inskih struja dovodi nas do geografi,je. Struje, prikazane na mapi crvenom bojom ako su tople i plavom ako su hladne, lako su uobljive za dete. Njegovu maStu moZemo podstadi ako mu kaZemo da je svaka od struja ogromna reka, ekvivalentna hiljadama reka Misisipija i Amazona uzetih zajedno. pratimo, na primer, ekvatorijalnu struju od Meksickog zaliva. Kada se ona razdvoji, jedna od grana formira Golfsku struju, a druga se delom vra6a dok ne zatvori krug. Kretanje struja moZe se uporediti sa veZbama iz praktiinog Zivota. Kada se soba bri5e metlom, tada se sva prljavStina skupi na jedno mesto pre nego Sto se sakupi u Iopaticu. Na slidan naiin nestaje kalcijum karbonat. Na kraju struje, u stvari, nalazi se 'lopatica' a to je more Sargaso. Po5to struje uzrokuju kruZno kretanje, moZe se primetiti da predmeti koji se nalaze na obodu bivaju izbadeni po tangenti iz same struje. Ti predmeti bivaju izbadeni zbog centrifugalne sile (na primer, komadi drveta pa i cela drveta), a putanja ko.lu zauzimaju uvek je ista. Voda vredno radi i uvek nanosi 'otpad' na isto

Zadr1imo se na ovoj mapi jo5 koji trenutaL- Stva.rj je potrebno dovoljno dugo izlagati deci kako bi se privukla njihova pai,nja. Po5to deca asimiluju okruZenje instin-ktivno, ona asimiluju ono demu su izIolena. Svako dete se normalno posve6uje radu na onome Sto je samo izabralo. Medutim, mapa je stalno tu. Ona intrigira dete. Prime6ujemo da su sve struje u Pacifiku, koji ie topao, paralelne. Na drugim mestima, medutim, njihovi tokovi se uvijaju. Vizuelnom opservacijom struja moZe se zakljuiiti da je hladna voda teZa i da pada na dno, dok se topla voda, kao lak5a, podiZe. Takorle, voda odi56ena od kalci.iuma lak5a je od one koja jo5 nije prodi56ena pa se diZe ka

povr5ini.

'

Anegdota o boci s porukom koju je u more bacila osoba s broda potopljenog u brodolomu na vrhu Kejp Horna, a nadena je u Irskoj, predsbavlja dokaz o kretanju vode. Zehmo da prouiimo misteriju i veliianstvenost svojstvene vodi. Tako se rada i Zelja da se ona opeva i u pesmi. Naiini na koje voda dela, njeni uzvi5eni ciljevi, rrjena grandiozna misija, ukazuiu na njenu materinsku funliciju. Zar ona, zapravo, i nije majka svih Zivih bi6a koja rada u ime Tvorca? Sveti Flanja AsiSki ovo je veoma dobro shvatao kada je, u nastupu odinske ljubavi prema elementima prirode, pevao u slavu "sestre Vode koja je veoma korisna, ali skromna i dragocena". Svi je vole jer su sva Ziva bi6a, biljke i Zivotinje, Zedna i ne mogu bez vode. Zaito joj se ne bismo divili i bili zahvalni i za5to ne bismo Zeleli da Sto viSe o nioj znamo? Proubavanje vode, na ovaj nafin, moZe postati strast, a precizni zakljucci koji se izvode direktnim upoznavanjem vode dalje produbljuju ovakvo proudavanje.
Pogledajmo sada vodu sa razlidite tadke gledi5ta. Ve6 s.mo deci

govorili o vodi kao rastvaradu i videli da je njena velika kosmiika uloga da rastvara stene. To je ved jedan precizan zakljudak: voda je rastvarab. Ako sada razmotrimo mehanizam ove osobine to 6e nas prirodno dovesti do hemi,je.

42

Oo ppux.lsrvA Do

ADoLEscENcIJE

6. Voda
ona kopa podzemne galerije i buna,re.

43

Ka7emo da voda, zbog svoje osobine da rastvara, postaje rastvor. Pokazujemo da mo6 vode da rastvara ima dobro definisane granice koje se mogu izmeriti. Ovde se u igru ponovo ubacuje matematiCki faktor. Opisujemo vodu koja ostaje na vrhu kao 'zasi6eni rastvor' a vi5ak koji ostaje na dnu nazivamo talogom ili depozitom. Zatim pome5amo s vodom jo3 jednu poznatu supstancu, skrob, i pokaZemo da on, dak i u malim kolidinama, nije rastvorljiv. MeSa se s vodom, ali se nikada ne rastvara. Kalemo tada da skrob ostaje u 'suspenziji' (visi) u vodi i tako upotrebimo joS jedan precizan termin. Posle toga, stavimo kameniid u vodu da bismo videli da se ne rastvara. Voda je, i pored toga, odlidan rastvarad. Istina, postoje supstance koje ona ne moZe rastvoriti, ali je zanimljivo to da one koje rastvara lagano 'guta'. Najve6i apetit ona ima za stenarna i nikada ne prestaje da ih sa uZivaniem l<onzumira. Putuje dak u dubinu zemlje u potrazi za njima. ZaSto se onda kamendii lio.ji stavimo u vodu ne rastvara? Kakva je to misieriia? Ovde se po.lavljuie jo5 neSto Sto zahteva dodatno obja5njenje. Voda ne rastvara samo dvrste supstance: ona rastvara i izvesne gasove) naroiito ugljen-dioksid. Sve Zivotinje na zemlji oslobadaju ovaj gas disanjem, a i sama Zemlja kontinualno ga emituje. Da bi mogla da pobne da rastvara karnen, voda mora sadrZati ovaj gas, koji je takode prisutan i u okeanima. Po5to voda sama ne moZe da odnese stenu, ona je prvo rastvori uz pomoi gasa. To jest, stena se prvo sitno 'izmrvi', a onda je voda
odnese.

Ali, kada izade na povriinrl

voda deponuje sav kalcijum karbonat koji je sakupila pod pritibkom. Tako ona na povr5ini zemlje stvara ogromne mineralne formacije. TYavertin predstavlja primer ovakvih naslaga. Ovaj proces ekvivalentan je onome kada iz boce pod pritiskom pri otvaranju izleti ugljen dioksid, pri 6emu pritisak opada. Voda, dakle, odlazi pod zemlju gde se napuni stenom koju, zatim, nosi na povr3inu i tu je deponuje. Stena 6e, poput pravog graditelja, sagraditi modne konstrukcije. Voda je aktivna, ima zdrav apetit i moZe sadrZati ogromne kolitine ovog gasa za kojim Zudi i koji je njen sa,radnik u vaZnom procesu rastvaranja kamena. Zato, tokom obilnih kiSa, voda koja pada zasidenija ugljen di,oksidom nego kada s6 sslazila u stanju vodene pare, ostavlja tragove na stenama.

vremeno i fiziiki i hemijski. Tada se molepokazati boca napunjena vodom koja sadrZi veIiku kolidinu ugljen dioksida pod pritiskom - dugim redima veoma zasiien rastvor ugljene kiseline. Voda koja prodire u zemlju, ba5 zato Sto je pod pritiskom, moZe isto tako sadrZavati ovaj gas. 'Iako

Ovakve transfbrmacije raalikuju se od onih koje se dobija.ju prostim rastvaranjem. Voda deluje na stene na nadin koji je isto-

Ogledi iz hemije
Na osnovu urape vodenih struja deca su stvorila ideju o torne da su neke teinosti teZe od drugih te da lakSi sloievi IeZe iznad teZih. Ponudimo im sada veiu preciznost putem veZbi koje 6e uvesti tehniike i nau6ne termine, dak i neke koji nemaju veze s onima
kori5denim za obja5njenje struja. Ove veZbe ekvivalentne su onima iz praktiinog Zivota, koje pomaZu manjoj deci da uveZbaju precizne pokrete. Tako, kori36enje epruveta i levaka predstavlja nove manuelne veZbe na ovom novom uzrastu. Neki pokreti mogu se porediti s onima kada dete presipa vodu u ca5e. Ovde se, medutim, zahteva vetapatrnjajer su posude manje.

Sipajmo dakle tednosti razliditih teLina u jednu epruvetu se uvodi termin specifidna telina. Najbolji naiin da se razume ovaj termin jeste da se pogledaju razliiiti slojevi koje ove teinosti formiraju: na dnu jetriva, zatim sipamo vodu, potom ulje i, na kraju, metil alkohol. Da bi se bolje identifikovale, oboiimo ove teinosti razliditim bojama. Uzmemo, zatim, dve epruvete i stavimo vodu i kristal 3e6er u jednu, a vodu i skrob u drugu. Se6er se rastvara polako, tako da se usput moZemo pitati da li 6e se rastvoriti. Ako zagrevamo epruvetu, 5e6er ubrzo nestaje iz vida. Umesto h,ladnog rastuora, dobili smo topao rastaor. Ovi procesi, koji fasciniraju manju decu, zahtevaju odredenu paZnju. Dajemo im praktidne informacije - da je kristal 5e6er

pri tome

45

46

Oo oprlxrsrvA Do

ADoLESCENCTJE

7. Ofledi iz hemije

47

HH
Slika
1.

Slika 3.

w
Stika 2.

rastvorljiv u toploj vodi, a slabo rastvorljiv u hladnoj, dok se u isto_weme, radi na izgradivanju strpljenja dece. Sto se tide skroba, on ostaje nerastvoren dak i ako prodrmamo epruvetu. Njegovo prisustvo vodu iini neprozirnom, kaZemo da 'visi' (suspenzija). Stoga, rastvor moZe biti obojen, ali ostaje transparentan, dok tednost koja sadrZi 'vise6e'supstance postaje neprozirna. Ovo se jasno moZe videti iz dve pripremljene epruvete. Uzmimo sada plavi rastvor bakar sulfata u vodi da bismo videli da li je mogude osloboditi vodu od rastvorene supstance. Da bismo

ga profiltrirali, moramo prvo pokazati kako se priprema filter i stavlja u levak, kako se kadi papirni filter i kako meri da ne bi bio suviSe velik za levak. Papir ne sme dodirivati rub levka. Da bi eksperiment bio Sto upedatljiviji, prvo isfiltriramo vodu koja sadrZi skrob. Vidimo da ona ponovo postaje prozirna. Na ovaj nadin smo zapravo demonstrirali kako se veoma lako voda moZe osloboditi supstance koja u njoj 'visi'. Uradimo to isto sa rastvorom bakarsulfata. Primeiujemo da voda, mada profiltrirana, ostaje obojena. Ovo znaii da je i sam rastvor postao nova supstanca. Videli smo da, filtriraju6i tednost u kojoj supstanca 'visi', ona postaje bistra. Ipak, supstanca kojaje bila u rastvoru nije nestala. Da bismo je uklonili, moramo zagrevati rastvor do kljudanja. Ako nemamo aparaturu potrebnu za destilaciju, neiemo uspeti da odistimo rastvor i dobijemo vodu. A ako voda ispari, mo6i 6emo da vidimo ostatke rastvorene supstance. Ovaj proces naziva se 'kalcinisanje'. Setimo se kalcijum karbonata koji ostaje na dnu mora po isparavanju vode. S druge stlane, ako talog ostane u epruveti, mi smo u moguinosti (dodu5e na nesavrsen nadin), da oslobodimo teinost ovog taIoga kroz proces 'pretakanja'. Ovi termini su precizni i mo6i 6emo da ih zapi5emo u svesku ili na posebne kartice i da ih debaljno
objasnimo.

48

Oo npTtw;srvA Do

ADoLESCENcTJE

7. Ogledi iz hentije

49

Deci zatim pokaZemo kako, da bismo zagrejali tednost do kljudanja, uvek postavimo za5titni sloj izmedu plamena i posude; to pokazuje da se mora veoma paziti na to da se posuda dalje ne zagreva jednom kada je teinost isparila. Ovaj eksperiment pokazuje da je voda isparila bez mogu6nosti da sa sobom bilo Sta 'ponese'. Bakar sulfat koji ostaie je dvrsta supstanca koju moZemo uzeti i ponovo rastvoriti u vodi, pri demu se dobija rastvor isto tako plav kao i prethodni. Zanaii, uspeli smo da iz vode izvudemo supstancu koju moZemo staviti u drugu vodu. Ovi eksperimenti su veoma jednostavni, ali zahtevaju vreme jer je neophodno strpljivo dekati da se rastvor slegne ili da se supstanca rastvori ili da voda ispari. Potrebni su mir i paZnia. Psiholo5ki efekat na decu ovog uzrasta rnoZe se uporediti sa efektima 'igre ti5ine' na decu mladeg uzrasta. Mala deca potpuno prestanu da se kre6u, dok se starija moraju odmereno kretati pa se dakle, moraju skoncentrisati na svoje pokrete. Sada moZemo preii na drugu veZbu koja nije ni komplikovana ni te5ka za tazumevanje, ali koja zahteva strpljenje, paZnju i sigurnu ruku. To je sipanje vode u epruvete. Kada je epruveta skoro puna do vrha, ako se paZljivije pogleda, moZe se zapaziti da je povr5ina vode konkavna, voda se naime 'lepi' za staklo. Ova pojava nazivase kohez'ija. JoS teZi zadatak sastoji se u dodavanju maie kolicine vode u epruvetu koja je ve6 puna. Kada je ovo ucinjeno, moZe se videti da je povrSina vode postala konveksna. Ovaj fenomen uzrokovan je moinom silom kohezije same vode. Iz ovog razloga voda koja pada ima oblik kapljica, tj. sferni oblik. Kapljica je u isto vreme i konveksna i konkavna. MoZemo podsetiti decu na formiranje stalagmita i stalaktita. Ovo, takode, fiksira paZnju dece na vodu. Pomozimo im da otkriju, kroz eksperiment, princip spojenih sudova. Uzmemo epruvetu u obliku slova U i objasnimo deci da voda moZe do6i na povr5inu zemlje jer teZi da se izniveliSe sa

podzemnim vodama. Mnogobrojni izvori vode rezultat su dejstva ovog fenomena. Tako, da bismo na jednom brdu koristili vodu diji je izvor na drugom brdu, dovoljno je da uspostavimo vezu medu njima. Da su Rimljani znali za ovaj princip, ne bi gradili ogromne akvadukte kojima se danas divimo. Bilo je dovoljno da se jedna taika jednostavno spoji s drugom. UkaZimo, zatim, na to da je povrSina vode horizontalna ravan. Da bismo ovo pokazali uzmimo epruvetu oblika slova V. U kosom kraku oblik povr5ine vode je elipsast. U drugom, koji se drii uspravno, povrdinaje kruZnog oblika. Ovo pokazuje da povrsina vode uvek zauzlma hrizontalnu ravan. Zapravo, da bi se postavila u horizontalnu ravan, vodu je dovoljno ostaviti da se umiri. Iz ovih demonstracija proizilaze principi koji nam dozvoljavaju da kasnije, kada se upustimo u prouiavanje nauinih instrumenata, uvedemo matematidke pojmove. Razmotrimo sada hemijski sastav vode. Dete se mora upoznati sa naukom kojaje u dana5nje vreme postala toliko vaZna. JoS uvek ne moZe proudavati velike teorije ili preciznu hemijsku nauku, to dolazi kasnije. Na ovom uzrastu, dete mora dobiti seme koje 6e isklijati kasnije. Potreban mu je utisak, ideja koja pre svega budi interesovanje. Ako postane zainteresovano, kasnije (ebrzo moii da proudava i razume raziidite oblasti nauke. Ako se interesovanje ne probudi, tada ie im nauka, kojaje dostigla takav stepen razvoja i koja ima ogroman uticaj na dana5nji livot ljudi, ostati nerzumljiva

i nedostupna. Moramo traiiti, dakle, sve ono Sto je pristupaeno uzrastu deteta kako bi se stvorila osnova za njihov budu6i razyoj. Zna(i,

moramo posejati interesovanje pre detaljnijeg upoznavanja sa naukom. Moramo prona6i puteve do maSte deteta kako bismo ostavili utiske u njoj, te da bi se malo-pomalo stizalo do zakljucaka, Da bi se ovo postiglo, moramo tragati za simbolima razumljivim detetu, koji pobuduju prostu logiku koja 6e mu pomo6i da razmi3lja. Ni5ta se bolje ne obra6a detetovoj ma5ti od nauke jer je ono

50

Oo opuN.lsrvA Do

ADoLESCENCTJE

doZivljava kao magidnu. einjenica da jedno telo u dejstvu sa drugim, kao Stoje to sludaj kod vode, na tajanstven nadin proizvodi ne5to treie. ostavlja utisak nedeg magidnog. Pred iinom stvaranja budi se svest deteta. Vodonik, lak i nevidljiv gas koji teZi da pobegne, i kiseonik, drugi gas kojeg uvek ima u vazduhr,r; nijedan ne moZemo videti, ali su nam neophodni zaLivot i sva deca su iula za njih, udiiu svi, dak i ribe u vodi. Kiseonik nas iznenaduje svojim osobinama, jer on omoguiava iak i gorenje. Vazduh je sastavljan jednom petinom od kiseonika, kao i od detiri petine azota koji razblalava kiseonik. Bez njega, kiseonik bi sve spalio. Mi poznajemo azot; iesto se duje o azotnim supstancama. Za vreme rata, Nemabka je koristila azot iz vazduha za pravljenje eksploziva. Interesantno je da, od dva gasa od kojih je saiinjen vazduh jedan gori, dok drugi eksplodira. I jo5 ne5to: kiseonik i vodonik zajedno daju vodu.

Ugljenik u prirodi
eisto6a vazduha koji udi5emo umanjena je ugljen-dioksidom koji izdi5emo. Ugljen dioksid je otrovan i za nas i za Zivotinje. Kako to da se nikada nismo ugu5iii? Ovo je jo5 jedna misterija, nalik onoj s vodom. Postoji jedan elemenat koji prodi3dava vazduh i tako je od vajkada. Moglo bi se pretpostaviti da su postojali samo vodonik i kiseonik, oba nevidljiva gasa; da je doSlo do eksplozije, nebo se otvorilo ki5om i da je tako stvorena voda. Voda je sastavljana od dva dela vodonika i jednog dela kiseonika. Voda, koja ranije nije postojala, mogla je iznenada nastati pomo6u varnice groma. Zapravo, mogu6e je i nabiniti vodu na ovaj nadin. Ove eksperimente ne bi trebalo jo5 zapoiinjati. Pojava se, medutim, ntoie opisati deci kao neka predivna bajka, obja5njavaju6i kako voda, koja je providna ali se moZe osetiti dodirom, nastaje od dveju supstanci, od kojih
su obe nevidljive. I kad smo kod teme stvaranja supstance, kaZemo detetu da je

hemija nauka o novostvorenim supstancama. Da bismo ovo ilustrovali, stavimo komad 5e6era u staklenu posudu i preko njega
sipamo tednost koja ima izgled vode, sumpornu kiselinu. Dobro prome5amo supstance. Seder se rastvara u vodi; u ovom sludaju, medutim, odjednom vidimo kako iz posude izlazi dim. Posmatramo'kako, kao magijom, nastaje nova supstanca - ugljenik. Beli
51

52

Oo pntlw;srvA Do

ADOLESCENCTJE

8. Ugljenik u prirodi

53

5e6er je, u suStini, komad uglja. Ugalj se, u zavisnosti od svojih razliditih oblika i aspekata, razliiito upotrebljava i ima razliiite

takode simboli. Broj slova je relativno mali, ali se njihovim kombinovanjem dobijaju redi, pesme. Muzidke note su, takode, simboii. Muzika nas 6ini sre6nima, Zelimo da pevamo i igramo. Za5to onda ne bismo predstavili simbolom joi jedan fenomen, fenomen stvarania? eetiri elementa koje predstavliamo simbolima tako da ih deca na ovom uzrastu mogu usvojiti, zapravo su kljud univerzuma.

osobine. MoZemo da kaZemo da sve supstance koje gore postaju ugalj: drvo postaje ugalj; pecenje zaboravljeno u rerni postaje ugalj. Mi sami smo kombinacija ugljenika i ostalih supstanci. Ugalj se moZe naii svuda naokolo. On je veoma vaZna supstanca. Deca uvek pokazuju Zelju da otkriju izvesne karakteristike ovih elemenata. Cak i malo dete ve6 moZe da koristi simbole. Slova u azbuci su

{105'l

af

o
S druge strane, ugljenik

HzO { vodal
Slika
5.

vodonik

koji ima ietiri ruke koristi po dve da jednim po kiseonikom i stvorio ugljen dioksid. bi se zakadio sa
Njega predstavljamo na slede6i nadin:

kiseonik azot
Slika 4.

@w+
ugljenik

S'l.,W
CO2 tusljen dioksidl
Slika 6.

Lako ih je zapamtiti jer imaju jednu, dve, tri, ili cetiri linije. Oni, zapravo, i lice na kljuceve. MoZemo ih opisati kao tela koja imaju ruke koje jedna drugu mogu drZati. Neki elementi se neodoljivo privlade. Tako se vodonik kombinuje sa kiseonikom koji, poSto ima dve ruke, moZe drZati dva vodonika. Stoga, vodu predstavljamo na sledeii na6in:

Ova dva elementa su fundamentalno vaZna. MoZemo smatrati da su to dva aktivatora univerzuma. Azot, koji ima tri ruke, kombinuje se sa tri vodonika i gradi relativno vaZno jedinjenje, amonijak.

54

Oo pprrx.lstvA Do

ADoLEScENcTJE

8. Ugljenik u prirodi

55

()

e/
NH3

,^

\_/
{amonijakl

+-=
Ht{o3 (azotna

kisetina)
Slika 8.

( \)

Slika 7.

rukom drZi vodonik. Za nas je veoma te5ko iskoristiti amonijak za pravljenje azotne kiseline. Ali, u prirodi se ovo dogada stalno. Ovaj proces se dogada na posredan nadin, kao rezultat rada izvesnih bi6a - mikroba, koji imaju mo6 koju mi ne posedujemo. Oni izdvajaju vodonik iz amonijaka i zamenjuju ga kiseonikom. Kada mikrobi ne bi postojali, zemlja bi se napunila amonijakom, a biljke ne bi imale hranljive materije, one se naime hrane nitratima koji dolazeiz azotne kiseline. Mikroorganizmi, dakle, doprinose ishrani biljaka jer se zahvaljauju6i njima deSavaju hemijske transformacije.

Amonijak je zavr5ni oblik koji uzimaju azotne supstance u procesu raspadanja organizma. Nadin na koji se elementi spajaju jeste ono Sto odrZava paZnju deteta. Na slededoj strani je simbolidno predstavljen a azotna kiselina (slika 8). Azot (u ovom sluiaju) ima pet ruku: sa ietiri drZi dva kiseonika od kojih svaki, kao Sto smo videli, ima po dve ruke. Peta ruka azota drZi ruku jo3 jednog kiseonika koji drugom

U ugljen-dioksidu, o kojem smo govorili, ugljenik je glavni element. Kada smo govorili o kalcijum karbonatu, i to je bilo vezano za ugljenik. Da li su, dakle, i same stene ugljenik? PokaZimo formulu kalciium-karbonata potev3i od samog kalci.juma:

-@kalcijum
Slika 9.

Ugljenik koji ima betiri ruke, koristi dve da drZi kiseonik, a preostalim dvema drZi joi dva kiseonika. Svaki od njih jo5 uvek ima po jednu slobodnu ruku kojima drZe dve ruke kalcijuma (slika 10). Kada ki5a koja sadrZi anhidrid ugljenikal pada po stenama koje su sastavljane od kalcijum karbonata, formira se bikarbonat
lanhidrid ugljenika ili ugljeni anhidrid je isto Sto i ugljen dioksid

56

Oo nprtx;srvA Do

ADoLESoENoTJE

8. Ugljenik u prirodi

57

i; *:
fi:
i;."

-St'..
O

)lr::$
{rrarcijum karbonat)
10.

\J

t-

"------ffitrwt

6ffix WW"-

coco3
Slika

ffi' -'w
-*-ffi' YW-$gwu6 W
1W

Ttr@
Utr@
Co{hlC0rb {t<alciium bikar:bonat}
12.

}_-0'
G -J
griSu.

*=O
H2co3 (usrjenakiserina)
11.

\r

-w
HzO

Slika

Slika

Hemijske reakcije koje igraju ulogu u procesu degradacije kreinjadkih stena su, dakle, slede6e:

kalcijuma. on je rastvorljiv u vodi i zbog toga se stene dezinteHzCOs

CO2

-' HzCOe

(ugljena kiselina)

12), koralnih sprudova. Ovo je velika drama prirode zahvaljujuii kojoj se planine ras_ padaju i stvara se novo kopno. Tako voda stalno rastade i iznova stvara.
i:::iii.iib;1t: I +'i:t:r'l

U isto vreme, de5ava se i suprotna pojava; formiraju se, naime, novi kontinenti. Kada su anhidrid ugljenika i voda eliminisani iz kalcijum bikarbonata (tj. kada se eliminise ugljena kiselina), on se transformiBe u kalcijum karbonat. posto je nerastvorljiv, on stvara krednjadke strukture kao ito su stalaktiti, stalagmiti, madrepore i razne wste korala i stoga dovodi do formiranja atola (slike 11 i

CaCOa

-- Ca(HCO.)2

(kalcijum bikarbonat)
se

Hemijske reakcije koje igraju ulogu u procesu u kome kalcijumske (kreinjaike) strukture je potom:

stvaraju

Ca(HCOr),

--

COz

HzO

CaCOg

Ugljeni anhidrid odlazi u vazduh u ovom procesu. Mada procesi ova dva ciklusa (degradacije i stvaranja) nemaju medusoban reciproian odnos, ove dve hemijske reakcije (dekompozicije i kompozicije), koje predstavljaju ovaj neprestani i dramatidni 'ciklus stena', mogu se svesti na jednu povratnu reakciju koja sledi:

58

Oo nnrtx.lsrvA Do

ADOLESCENCIJE

HzCOs

CaCO3 *-+ Ca(HCOr)2

se

Interesantno je prisustvovati kombinovanju ovih elemenata koji mogu smatrati kljudem koji odreduje unutra5nje zakone prirode.

Ako ove ideje deci uvedemo na jednostavan naiin, ona postaju zainteresovana da razumeju Sta se de5ava. Kada se jednom upoznaju sa supstancama, postaje lako predstavljati ih jednostavnim
simbolima.

I
Nekoliko ideja iz neorganske hemije
Tadka gledi5ta sa koje deci predstavljamo ove nauke u njihovom embrionalnom stanju mora se dobro razumeti. NaSe predstavljanje mora biti senzorno po tipu i ma5tovito, izneto pomo6u jasnih vizuelnih simbola koji dozvoljavaju da se odrede detalji. Poku5avamo da probudimo interesovanje kod dece. Ako to ne uspemo da postignemo odmah, tada se moramo i dalje drZati ovih istih principa dok predstavljamo odredenu temu u specifiinom okruZenju i dekati reakciju dece. Ako entuzijazam i dalje izostaje, ne odlaZemo ve6 nastavljamo dalje. A ako se entuzijazam probudi, otvorili smo vrata i na podetku smo dugog puta kojim 6emo putovati s detetom. Ono Sto bismo, medutim, svakako preporudili je da se ne poiinje isuvi5e kasno. Na primer, sa predstavljanjem hemije moZe se poieti na uzrastu od devet godina. Detetovo interesovanje

pojaviti i pre toga. Pitanje koje mi - odrasli sebi uvek postavljamao jeste da li de ove probleme koji nam se ve6 ionako 6ine dovoljno te5kima, deca mo6i da razumeju. "Da li ie razumeti Sta je molekul, atom? Da li 6e razumeti formule?" Izgleda nam nezamislivo da ie dete uspeti da prati atomsku teoriju. Ali, mi ne Zelimo da mu u tom trenutku predstavimo celu nauku. Ono Sto Zelimo da mu usadimo
moZe se dak
59

60

Op onrrrq.lsrvA Do

ADO.LESCENCIJE

9. Nekoliko ideja iz neorganske hemije

61

nije niSta viSe od semena iz kojeg 6e kasnije proklijati

nost'. Tako kaZemo da je vodonik jednovalentan, kiseonik dvovalentan itd. Moramo se osloboditi i re6i deci Sto vi5e imena i nepoznatih reci. Sto su imena teLa, tosu deci privlabnija. MoZemo, na primer, re6i da je vodonik univalentan, kiseonik bivalentan itd. Mnogo je

dve i tako redom. Tako mogu imati jednu, dve, tri ili cetiri ruke i svaka grabi po jedan elemenat. Da su atomi sami, oni bi se medusobno ujedinjavali tako da uvek budu zadovoljeni. Ali, umesto da pominjemo ruke, moZemo reii da elementi imaju vre_ dnosti jedan, dva, tri ili detiri i da se ta vrednost naziva 'valent-

anegdote za ilustraciju: dete pita zasto je lis6e zeleno. sieian priliku, otac se upu5ta u objaSnjenja hlorofila, vazduha, svetlosti i nikako da zavrSi. Dete ijubazno slu5a, ali misli: ,'Kako li sam samo uspeo da isprovociram sve ovo?,, A Sto se tide pitanja molekula i atoma, moZemo ga ovako obja_ sniti: PotraZimo najmanji delii nedega! Na primer, delimo neku geometrijsku figuru na viSe manjih sve dok ne postane nemoguie nastaviti dalje. Atom je deo materije koji se ne moZe dalje deliti. Poredenja radi, recimo; "Za tove1anstvo, jedan bovek je atorn. coveka ne moZemo dalje deliti jer u tom sludaju presta.ie da bude 6ovek." ProSirujuii ovaj primer, kaZemo da su mu5karac i Zena dva atoma dru5tva. Njih dvoje zajedno obrazuju molekul. sto 6e re6i, molekul je sastavljen od najmanje dva atoma. Deca, Stavi5e, ne postavljaju ova (tehnieka) pitanja jer njih interesuje simbolidko predstavljanje stvari. ono sto im se dopada vezano za vodu jeste to Sto kiseonik i vodonik zele da ostanu zajedno i Sto traZejedan drugog kao da postoji medusobno dopadanje. Na sliian nadin ugljenik se ujedinjuje sa kiseonikom i lormira ugljen dioksid. Vodonik ima samo jednu mogu6nost za ujediniavanje, kiseonik
Sto ima

se interesovanje. Preporudujemo da se, pre svegar detetu ne daje suvi5e obja3njenja, ve6 da se ponude precizna imena. Evo jedne

razviti

jednostavnije objasniti ova.i koncept tako nego govoriti o jednoj,

dve ili tri ruke. Elementi se, medutim, ne ujedinjavaju samo prema svojoj vaIentnosti. Oni, takode, moraju imati afiniteta jedni prema drugima, koji ih tera na sjedinjavanje. MoZe se reii da poseduju izvestan instinkt zbog kojeg tragaju za jednim a rte ze drugim ele-

mentima. Tajna je u ovom izboru, a ne u valentnosti. Iz tog razloga se ne moZemo igrati sa elementima. Simboli pokazuju koji elementi su prisutni u nekom jedinjenju, kao i strukturu tog
Kada su sve valentnosti zasi6ene, zadovoljene, jedinjenje je stabilno. Dva elementa se ne mogu sjediniti ako nema medusobnog afiniteta. Tako se kiseonik i azot koji su oduvek prisutni u atmosferi ne sjedinjuju. Kao da u atomima postoji nekakva unutraSnja sila koja im pruZa mogu6nost izbora. Siedinjenje odgovara energijama atoma, sto 6e re6i da su ove osobine inherentne samim atomima' Oni su 'motivisani' da biraju, kako bi formirali stabilna jedinjenja

'

jedinjenja. Na ovaj nadin stiZemo do pisanja formula.

koja postaju nove supstance. Stena se sastoji od kiseonika, ugljenika i kalcijurna. Ipak, ni merrnel ni alabaster nisu kiseonik, on je gasovit; ni ugljenik, ni kalcijum. To je potpuno drugi materijal, nov proizvod, kamen. Sve stvoreno - voda, stene, itd - ptoizilazi iz atoma koji se medusobno traZe, koji teZe da se sjedine i da, zajedno, naiine ovu novu tvar. Atomi tragaju uvek za istim elementima, ba5 za tim, a ne za drugim. Granice su odrettene zakonima. Svi ovi detalji stvaranja sadinjavaju iudo koje moramo deci predoeiti; u tome ne
smemo zakazati.
Posredstvom vizuelne reprezentacije pomo6u oblika i boja' slova azbuke ili mrrzidkih nota, uvodimo ideju stabilnosti jedinjenja. Izvodedi eksperimente u mogudnosti smo da pokaZemo stvaranje

supstance, ba5 kao Sto smo videli na primeru ugljenika. Ovo je nesto potpuno iulno (iskustveno) i budi deije interesovanje. Dalje

Oo optrN.lsrvA Do ADoLEscENcTJE

od ovoga ne postoji potreba da se prodire dublje u prouiavanje neorganske hemije kojoj pripada proudavanje svih mineralnih jedlnjenja.

10

Nekoliko ideja iz organske hemije

Deci se, takode, mogu pruZiti i neki pojmovi iz organske hemije' Pogre3no se misli da je ovo teZe, pa se ponekad ne predaje pre univerzitetskog uzrasta. Ako bismo, medutim, neke formule iz organske hemije predstavili vizuelno (kao do sada), one ne bi morale

biti

teZe od onih prethodnih.

+ A
Slika 13.
63

C2HaO2 t"i.d"ba kiselina)

64

Oo onrrN"lsrvA Do

ADoLESCENCTJE

10. Nekoliko ideja

iz

organske hemije

65

Sta

kiseline? MoZemo sada dodati i formulu maslene kiseline, koja se od prethodne razlikuje samo po tome Sto ima dve ugljenikove grupe vi5e1. Zatim nastavimo sa ilustrovanjem palmitinrk" kir"iine koja ima dugadak lanac ugljenikovih atoma. OH grupa se
naziva hidroksi,lnom.

je toliko komplikovano u ovoj formuli, formuli

sir6etne

9AaaAQAAqAAAAAQ .t o++++++++++++++ +<:L-o

oooddoooooooo00
(palmitinska kiselina)
Slika
15.

Cl6q2oz

+++
o o o
Slika
14.

a a a

-,

Slidno ogrtabu po kojem se veze koncima razliditih boja. Ono

}C
CIHBO2 (maslena kiselina)

Sto odreduje raznovrsnost jeste ma5ta vezilje. To je manje pitanje valentnosti, to jest boda u veziJ) a vi5e ume6a i ma5te, rada same prirode. Ono Sto bismo ovde pomenuli, a kasnije 6erno objasniti,

je iinjenica da nije unutra5njost atoma ta koja odrZava atome na okupu na odreden naiin, ve6 da je to neka sila izvan njih. Nije hemijski afinitet taj koji odreduje koji atomi i u kojoj formi 6e biti
zajedno ve6 sam princip 1ivota. Verovatno je ovaj koncept teZak, a ne sama formula. Molekuli mogu biti ogromni, talco da svaki od njih sadrZi tri ili vi3e stotina atoma. Neophodno je zapamtiti da stabilnost nekih formiranih jedinjenja specijalna osobina neorganske hemije. Specifidnost organske hemije, s druge strane, je nestabilnost (prirodno) formiranih jedinjenja. Sto 6" reii, ove supstance se formiraju od grupa atoma koje se zajedno drZe na okupu 'spolja5njom silom' tako da atomi mogu menjati mesta dok tip jedinjenja opstaje. Postoje druge, ne5to komplikovanije formule u kojima atomi ugljenika nisu prisutni kao brada koja se drle za ruke. I u njima

Prime6ujemo da je ugljenik koji je sastavni deo ovih organskih jedinjenja neka vrsta kiime, a da ono Sto se oko njega nalazi su prosto elementi vode. I to je sve. Sa istim elementinra _ vodonikom, kiseonikom, ugljenikom - postoji veliki broj razliditih kombinacija.
lUmesto formule C2IJ'aO2, sir6etne kiseline, prava formula je CH3-COOH

je poZeljnija jer ilustruje funkcionalnu karboksilnu grupu COOH koja karak_

Tako, umesto formule maslene kiseline CaHaOz moZemo koristiti CaH7-COOH ili, jo6 bolje, CH3-(CH2)2-COOH. Ove formule predoiavaju funkcionalnu grupu sastavljenu od metil radikala CH2 koja se u sredini ptnavlja.

teri5e zasi6ene masne kiseline.

nalazimo ugljenik

hidroksilne grupe, ali

novinu: neki atomi

kiseonika se ubacuju, kao, na primer, u slede6oj formuli skroba:

Sto se tiie palmitinske kiseline, umesto formule C16H3202, bolje je CrsHar-COOH ili kao Sto je i gore pomenuto bolji je oblik
CH3-(CH2)1a-COOH.

66

Oo nprtrq.lsrvA Do

ADoLESCENcTJE

10. Ifeko/jko ideja iz organske henti,ie

67

ot-

('!
O,

6l

-J+

-{)

-*>
r'/

?\d
Slika 17.

j ?,
+

t
6

C6Hl206 {slukoza}

Slika 16.

Ili

u ovoj formuli glukoze:

da bi se obiasnile ove ideje. 'Io je drvo sa korenom, stablom, granama i li56em - slika 18. Akcija o kojoj smo ve6 govorili de5ava se u svim delovima drveta. Dtvo, zaptavo, dobija svoje hranljive materije iz zernlje posredstvom korena. Hemija nam dozvoljava da otkrijemo da koren upija hranljive sastojke od kojih su voda i azot dva glavna. S tim Sto se azot, da bi predstavljao hranljivu supstancu, mora na6i u posebnom hemijskom sastavu. Ovo je esencijalni problem. Sta, dakle, kontinualno obezbeduje azot u potrebnoj formi da bi ga biljke apsorbovale i koristile? Stu iti ko nadoknaduje aaot u zemlji? Ni5ta se u prirodi ne rnoZe objasnjavati, a da ovo pitanje
ne iskrsne.

Ovde imamo Sematski prikaz koji se moZe iskorisiti kao primer

68

Oo psrrN.rsrvA Do

ADoLESCENCTJE

10. Nekoliko ideja iz*organske hemije

69

Slika 18.

1iuim bidima potrebno je neSto ili neko ko bi im pomogao da opstanu. Ovde se pred nas postavlja problem tajne prirode, toliko vadan u obrazovanju. Organske supstance koje vi5e nisu Zive padaju na zemlju. Ako organske supstance viSe nisu Zive, sila koja je drlala atome zajedno, kao velike molekule, viSe ne postoji. Molekuli se, dakle, raspddaju, atomi se odvajaju i slede svoje 'instinkte': uglienik uzima sa sobom dva kiseonika itd. Na ovaj nadin organske rnaterije postaju neorganske, uz pomoi veoma si6u5nih bi6a. Veoma malo ostaje od Zivih bi6a generalno: neSto ugljen dioksida, malo amonijaka i ne6to vode. Organske supstance nestanu. Sav ovaj rad na dezintegraciji odvija se pod
zemljom.

Jednom sam u Rimu prisustvovala ekshumaciji ostataka sa groblja za siroma5ne, akciji koja se, u cilju oslobadanja grobnih mesta, de5ava svakih desetak godina. Gledala sam radnike koji kopaju ne nalaze6i niSta sem povremeno ponekog otpatka. Ono Sto su kopali bila je crna, 6ista, plodna i zdrava zemlja bez ikakvog neprijatnog mirisa. Ove nitrifikovane organske materije iz zemlje biljke apsorbuju pomodu korena. Amonijak ostaje. Biljke ga ne mogu apsorbovati u takvoj formi. Neophodno je da se jedinjenja azota i vodonika promene u jedinjenja koja sadrZe kiseonik. Ovo je veoma te5ko reprodukovati u laboratorijskim uslovima. Ali u prirodi, mikrobi u zemiji neprestano se posve6uju ovom zadatku. Rezultat njihovog rada su nitriti i nitrati koje biljke mogu apsorbovati. Bez mikroba, ovaj prolaz od smrti ka Zivotu bio bi zatvoren. Kada sve organske supstance nestanu, ugljen dioksid, voda i azot ostaju. A kada se azot ve;ze u odgovaraju6e jedinjnje i biljke mogu da ga koriste. Zeleno li56e nalazi se na drugom kraju drveta. Supstanca koja im daje zelenu boju jeste hlorofil. Uloga hlorofila je da apsorbuje ugljen dioksid (otrov koji stalno emituju sve Zivotinje i Ijudi na planeti, pa 6ak i sama Zemlja) iz vazduha i da ga rastavi na delove: da zadri,i ugljenik i oslobodi kiseonik2. Drvo tako postaje pravi magacin ugljenika. Ovo znamo jer koristimo drvo kao gorivo. I'akode znamo da fosilni ostaci drveta predstavljaju zalihe ugljenika. Zbog toga je li56e neophodno za apsorpciju
ugljenika i probi56avanje vazduha. Sam hlorofil ne bi bio u stanju da obavi ovaj posao. Neophodna je saradnja i porno6 sunbevih zraka. eak ni drvo ne bi moglo da obavi svoj vaZan zadatak da nije ove spolja5nje sile, sundeve
energije. vrlo sloZen proces u kome energije svetlosti, proizvodi 3e6er glukoza. Kiseonik koji se pri tome oslobada potide iz molekula vode, a ne ugljen dioksida. Prim. prea.
se iz ugljen dioksida
2Savremena biohemija opisuje fotosintezu kao

i vode, uz pomo6

70

Oo lnrrx;stvA Do

ADOLESCENCTJE

10. Nekoliko ideja iz organske hentije

sundeve zrake, narodito kroz li56e. Biljka

7t

Drvo tako postaje veza izmedu, s jedne strane, nevidljivih mikroba, a s druge strane sunca. Mnoge dobre i lepe stvari duluju svoje postojanje kontaktu sa mikrobima: cveie i vo6e ... Ku[. je drvo dareZljivo! Kako naporno ono radi! Stvara ugljenik; prodi56ava vazduh; daruje nam voie, proizvodi cve6e. Sve biSke u nama podstidu ovakvo razmiSljanje. Cak i biljke skrornnije od drveta posveduju se ovom korisnom poslu i poput istinskog proizvodaia, stvaraju hranljive sastojke. pomenimo samo krom_ pir, p5enicu, skrob, repu, Sedernu trsku, itd.
To je priroda stvaranja.

je lepa i dista. Poseduje mnogo boja i mirisa. Njen koren transformi5e ruZno6u u lepotu. Zivotinje zapodinju svoj ciklus kao sferoidne ielije, sa membranama veoma finim, veoma laganim, te izgledaju konstantno ugroZene i u opasnosti. BojaZljive, one ogranidavaju same sebe i, suprotno biljkama, ne osvajaju spoljaSnji prostor. Kako rastu, tako se savijaju jedna preko druge formiraju6i slojeve. Kompleksnost njihovih funkcija uvek se nalazi u unutra5njosti. Dodatno, Zivotinja nije u mogudnosti da dobija supstance za svoju ishranu
a da se ne kre6e.

Vidimo da se biljke posve6uju svom zadatku isto kao i ko_ rali izgradnji kontinenata. oni su proizvodaii koji crpu svoju hranu i tragaju za najboljim uslovima opstanka. Ovo-je lanlc i'ivota, slidan lancu izgradnje stena koji smo ranije pominjali. sva i:iva bita sazdana su tako da dopri'ose opstanku ostaiih Zivih bi6a. Tesko je napraviti paralelu izmedu prirodnih fenomena i onih u ljudskom Zivotu. Ali, paralela postoji u principu i zato 5to ljudi kao grupa moraju imati vaZan zadatak u stvaranju, iako na nivou znadajno vi5em od nivoa prirodnog stvarala5tva. Svaki covek radi za druge ljude. MoZemo smatrati da se industrija i trgovina nalaze u aktivnom odnosu uporedivom s nekim pro""_ sima u prirodi. zar ne bismo mogli pogledati na ljudsku istoriju
sa ovog novog stanovi5ta?

Ako prouiimo prirodu i supraprirodu koju grade Ijudi kao za_ jednica, sve Sto se desava u ovom supraprirodi odslikava ono st. se de5ava u prirodi.

Koja od ovih dveju vrsta ima superiornije karakteristike? Smatramo da su Zivotinje na vi5em prirodnom stupnju razvitka; ipak osobine biljaka obibno posmatramo kao superiorne. Zivotinje'odaju utisak skrornnosti i bespomo6nosti, uvek su u pokretu, s vremena na vreme u te3kim uslovima. Ipak, upravo iz ovih razloga, Zivotinje sir na vi5em stupnju razvojd. Nazivaino ih Zivotinjama3 jer u njima pqstoji nedto Sto ih vodi, pokrede. {J stalnoi opasnosti, Zivotinja mora da lovi svoju hranu. Zavisi od sveta biljaka, bilo zbog ishrane, bilo 2bog prodi3i4vanja vazduha koji udi3e. Ne poseduje disbo6u biljaka, koje su, uvek potpuno diste. MoZe se re6i da su Zivotinje uvek u sukobu s biljnim svetom, a da su obe vlste bi6a ipak neophodne jedna drugoj i da se uzajamno podrZavaju. Sa ovim, interesovanje dece podinje da raste u pogledu ljudskog pona5anja. Priroda obelodanjuje da je onaj ko jo istinski superioran i jak, uprkos svojim slabostima, onaj ko uspeva.

i Zivotinjske ielije. Biljne delije su pravougaone ili, bolje rebeno, u obliku su prizme. Membrane su im debele, jake, i samo malo propustljive. Odaju utisak dvrsto6e biljaka i mogu6nosti samozastite. Isto tako, ako rastu, one se Sire u svim pravcima. Karakteri5e ih grananje. Korenje se ukopava u zemlju i drZi biljku bezbednom. Upija.ju

MoZe se pomenuti razlika u gradi biljne

3anima lat. duia, duh

prrm. prea-

11

Zakljudak
Sve Sto smo do sada predlagali zapravo je samo primer primene naSe metode. Mi, medutim, ho6emo da pomognemo detetu da dosegne uzvi5enije ideje. Najpre moramo razumeti Sta je na5 cilj; a to je Sto bliZe i Sto je mogu6e sveobuhvatnije slediti potrebe

rasta, razvoja i samog ?ivota.

Dotakli smo nekoliko ciklusa kao Sto je, na primer, ciklus kalci-

jum karbonata. Ali, u prirodi je sve medusobno povezano' a ono

Sto je potrebno jeste sposobnost orijentacije medu ovim korelaci-

jama. Ako deci predstavljamo odvojene koncepte, to im stvara

konfuziju. Potrebno je da odredimo veze koje postoje medu njima' Kada se veze medu pojmovima uspostave, kao karike u lancu, detalje je mogu6e naknadno dodavati u cilju uivr56ivanja ovih veza. Um je tada zadovoljen i rada se Zelja za daljim istraZivanjem.
Tada, pokazavSi detetu korelacije medu stvarima, zadovoljava-

ju6i tako jedan od esencijalnih poriva ljudskog uma, stvaramo za njega filozofiju. Za3to dete ne bi moglo da dozofira?
Po5to ljudski um ima matematitku i filozofsku prirodu, pokuSajmo, u razumnim proporcijama, da dete okrenemo matenlatici

i filozofiji.

lr)

74

Oo pn:ttN;srvA Do

ADoLEscENCTJE

ovde leZi esencijalni princip obrazovanja: pocludavati decu detaljima, znabi unositi konfuziju; uspostavljati odnose medu poj_ movima znadi graditi znanje.l

L2

Dodatak A: " Erdkinder"

Op5ta razmatranja
Jaka potreba za reformisanjem srednjih Skola nije samo pitanje obrazovanja ve6 i pitanje svakog pojedinca kao i dru3tva u celini. Ovo se moZe saZeti u iednoj redenici: 5kole, kakve su danas, nisu prilagodene ni potrebama adolescenata ni vremenu u kojem Zivimo. DruStvo se ne nalazi samo u stanju velike sloZenosti i ekstremnih kontrasta, ve6 je i u stanju krize u kojoj su ugroZeni mir u svetu i sama civilizacija. Ova kriza svakako je povezana sa ogromnim progresom u nauci i njegovim prakticnim primenama, ali nije njime i uzrokovana. ViSe od svega' ona je posledica cinjenice da razvoj samog doveka nije u skladu sa razvitkom njegovog okruZenja.

rZa dalie iitanje: Dr Marija Montesori: ,The Montessori Elementary Ma_ terial' (Elementarni Montesori materijali), New york; schocken noorc, igzg i India: Kalakshetra Publications.
'To Educate the Human Potential, (Razvijanje ijudskog potenciiala),
1962.

Uuar*,

je matrijalni napredak bio ekstremno brz, a druitveni potpuno transformisao, Skole su ostale u stanju zarobljenog razvitka, organizovane na nadin koji dak nije zadovoljavao ni potrebe iz proilosti, a danas je i u suprotnosti s ljudskim progresom. Reforma srednjih Skola moZda nede re3iti sve na5e probleme, ali je svakako neophodan korak: onaje i praktidan, mada ograniden' doprinos urgentnoj potrebi rekonstrukcije iitavog dru5tva. Sve Sto
Iako
se

Zivot

75

76

On onrrn.rsrvA Do

ADOLESCENCIJE

12. Dodatak

A: "Erdkinder"

77

dotiie obrazovanja u danasnje vreme poprima sveopsti zna(aj mora predstavljati okvir i praktidnu pomo6 razvitku bovekal drugim redima, mora se teZiti pobolj5anju svakog pojedinca da bi se pobolj5alo i dru5tvo kao celina.
se

vazno;

i postaje dlan drustva. Ako pubertet

Ali, pre svega, upravo je vaspitanje adolescenata ono Sto je ier adolescencija je vrerne kada dete ulazi u svet odraslih
sa fiziike strane predstavlja

Danas se ne smeju prevideti nove te5ko6e koje se radaju iz neizvesnosti modernih uslova Livota. Svet je delimidno u stanju dezintegracije, a delimidno u stanju rekonstrukcije. Upravo ova smena progresa i regresije proizvodi karakteristidnu nestabilnost. Svet je danas kao komad tla koji prolazi kroz neprestana podrhtavanja.

prelaz od infantilnog ka stanju odraslog, postoji takode, .ru pri holoSkoj strani, prelaz od deteta koje mora da Zivi u porodici, ka doveku koji mora da Zivi u drustvu^ Iz ovih dveju potreba adolescenta, potrebe za zaititom u vreme napornih fizidkih promena kao i potrebe za razumevanjem od dru5tva u koje se pripiema da ude u ulozi odraslog doveka - proizilaze dva podjednalio vaZna problema koji se tidu vaspitanja i obrazovanja u ovom uzrastu. Ako treba da specifikujemo koje od drustvenih prilika imaju najve6i efekat na probleme koje ovde razmatramo rnoramo, pre svega, pomenuti dinjenicu da bududnost izgleda nesigurno i neizvesno. Materijalni svet je u procesu rapidne evolucije i sadrZi opasnosti i neizvesnosti koje donose stalna promena i prilagodavanje na nove uslove. Oovek je izgubio onai ose6aj sigurnosti koji je imao u proslosti' Dovoljno je samo pomisliti na razlike izmedu vremena kada su ume6a postepeno preno5ena sa generacije na generaciju i onog koji odlikuje konfuzija iznenadnih, neodekivanih zahteva koji unose potrebu za profesionalnim traganjem i promenom posla uz dodatnu obuku. I u oblasti fiziekog rada i u intelektualnim profesijama (mada u ovim ne5to kasnije), nestala je ona sigurnosi stal_ nosti posla, kojaje trebalo da bude nagrada zazavrsenestudije ili specijalizovanu obuku. Takvu osiguranu buduinost mladima 'eku vi5e ne mogu obezbediti njihove porodice, kao Sto je to bilo u pro5losti. Tlenutno stanje vi5e nije stanje izvesnosti ni u po_ gledu obezbedenog budu6eg zaposlenja onima koji se priprema;u za superiornije profesije kao Sto je to bilo nekada, obezbedivanjem specijalizovanih ekskluzivnih Bkola sa specijalizovanom obukom.

U takvom sbanju dru5tva nloramo imati na umu da postoji jedna stvar koju sistem obrazovanja moZe tretirati kao svoj pouzdani vodic; to je lidnost svakog deteta koje Zelimo da obrazujemo. Neophodno je pripremiti dovekovu lidnost za nepredvideno, a ne samo za ono 3to se moZe anticipirati kroz paZljivu analizu i pianiranje. Ova lidnost ne bi trebalo da bude potpuno ogranidena jednostranom, krutom specijalizacijom' ve6 da, u isto vreme, stide razvijenu mo6 brze i lake samoadaptacije. U ovoj surovoj borbi u svakodnevnom Zivotu dovek mora imati jak karakter i mo6 rasudivanja, kao i hrabrost; mora se, pomo6u moralnog vaspitanja, osnaZiti u svojim principima, ali i posedovati praktibna ume6a da be se suodio sa Zivotnim problemima' Adaptibilnost je onaj najsu5tastveniji kvalitet. Jer, stalrri napredak u svetu neprestano otvara i nudi nove karijere dok, u isto vreme' gasi ili potpuno menja tradicionalne vrste poslova. To ne znadi da u srednjim Skolama ne treba da postoji priprema za intelektualne profesije, ili da kultura treba da bude u drugom planu. Naprotiv, obrazovanje mora biti veoma Siroko, veoma temeljno, ne samo u slubaju profesionalnih intelektualaca, ve6 za sve ljude koji su se na5li u vremenu karakteristicnom po napretku nauke i njenim tehnidkim primenama. Znati, i obibnim radnicima potrebno je obrazovanje. Oni moraju razumeti kompleksne probleme dana5njice jer, u suprotnom, postaju samo par ruku koje delaju bez mogu6nosti sagledavanja mesta svog rada u sveukupnoj Semi dru5tva. Kakvi su oni danas, moZemo re6i da su bez glave. U isto vreme, intelektualci dana5njice mogu se smatrati hendikepiranima sve dok ne pobnu da koriste sopstvene ruke' Njihov duh ie se osu5iti ako je lepota praktibne realnosti dana5njice

78

Oo pprrN;srvA Do

ADoLESCENCT.IE

12. Dodatak

A: "Erdkinder"

79

potpuno odsedena od njih, kao da ne postoji. Covek s rukama, a bez glave, kao i onaj s glavom, a bez ruku, pod.lednako su odvojeni od dana5njeg modernog dru5tva.
Problem reformisanja srednjih skola ne6e biti resen zakidanjern na kulturi niti gubljenjem iz vida neophodnosti obrazovanju p*r"sionaiaca u intelektualnim disciplinama. Neophodno.ie, medutim, da ovo obrazovanje ne proizvede ljude uspavane laZnim ose6anjem sigurnosti, nesposobne da se suode sa neodekivanim te3koiarnu r"alnog Zivota i potpuno nesvesne okolnosti u svetu u kojern su

meri, poput robe na pijaci, o njemu se ne sudi kao o proizvodu

samog Zivota. A od tih ocena zavisi budu6nost udenika. Tako udenje, umesto da predstavlja privilegiju uvodenja u svet znania koje je ponos
na5e civilizacije, postaje

telaki nepodno5ljiv teret mladom Zivotu. Omladina, ljudi budu6nosti, trpaju se u kalup ogranibenosti, izveStadenosti

zavisi: ljudski potencijai, mo6 svake individue. Mladiliudi u srednjim Skolama teraju se na udenje kao na ispunjenje duZnosti ili potrebe. Oni ne rade sa interesovanjem, niti sa bilo kakvim pose_ bnim neposrednim ciljem koji bi se mogao odmah ispuniti ikoji bi im mogao pruZati zadovoljsLvo i obnavljati interesovanje u nji_ hovom stalnom stremljenju. Oni su usmereni na rad spotlaSn;om I neprirodnom silom, dok se njihova najbolja individualna energija rasipa. Adolescenti i mladi ljudi skoro sve do zrelosti tretiraju se kao mala deca u osnovnoj skoli. Mladi6i i devojke od detrnaest ili Sesnaest godina, jo5 uvek su predmet omalovaZavaju6eg tret_ mana lo5im ocenama kojima nastavnici mere njihov rad, melodom slicnoj onoj kojom se vaga teZina neZivih objekata. N.iihov rad se

predodredeni da zive. Kao 6to su sportovi na otvorenom uvedeni ne tako davno da bi se obezbedilo fiziiko vezbanje mladim ljudima koji su dotle vodili sedentaran Zivot u zatvorenim prostorima, tako danas postoji potreba za dinamiinijim treniranjern karaktera i razvi.ianjem bistrije svesti o drustve'oj rearnosti. Glavna preokupacija srednjih Skola, kako su danas organizo_ vane. jeste priprema za odredenu profesiju, kao da su druStvene okolnosti i dalje nepromenljive i sigurne. Ne postoji nikakva posebna briga oko iidnosti mladih ljudi niti se tokom adolescencije posveiuje neophodna palnja fizidkoj strani. Stoga, ove Skole ne samo da ne odgovaraju dana5niirn uslovima u dru5tvu, nego ne uspevaju ni da zastite onaj glavni potencijal od hojeg budu6nost

egoizma. Kakav uZasan Zivot beskonainog samokaproma5enog uni5tavanja najboljih sopstvenih teZnji! Znjavanja, JoS jedna opsaka vezana za srednje Skole dana5njice tiie se

onretanja fizidkog razvoja adolescenata. Period Zivota u kojem se doseZe fizitka zrelost delikatan je i teZak period zbog btzog razvitka i promena kroz koje organizam mora pro6i. Ljudski organizam postaje toliko delikatan' da lekari smatraju da se ovaj period moZe uporediti sa periodom po rodenju i brzim razvojem do tre6e godine Zivota. Postoje dak i odredene predispozicije za
izvesne bolesti

i odredene forme slabosti koje

se zajedno nazivaju

adolescentskim bolestima. Predispozicija prema tuberkolozi, na primer, predstavlja narobito veliku opasnost u vreme ovog prelaza od detinjstva ka odraslom dobu' S psiholo5ke tadke gledano, ovo je i kritican period' Raclaju se
sumnje i oklevanja, burne emocije, obeshrabrenost, te neodekivani

pad intelektualnih kapaciteta. Problemi koncentracije pri udenju nisu stvar nemanja volje, ve6 su zaista psiholoske karakteristike ovog uzrasta. Asimilativne moii uma, kao i memorija koje mladoj deci omogu6avaju udubljivanje u detalje i objekte oko sebe, kao da menjaju svoju prirodu. Glavni simptom adolescencije jeste stanje iSdekivanja, tendencija ka kreativnom radu' kao i potreba

za ucvr5divanjem samopouzdanja. Odjednom, dete postaje veoma osetliivo na gmbost i omalovaZavanje koje je ranije podnosilo sa

strpljivom ravnodu5no5iu. Ove reakcije' ose6anjagordine i pobune ponekad proizvedu karakter s moralnom anomalijom' Ovo je, u stvati, 'senzitivni period' kada se razvijaju najplemenitije osobine koje pripremaju boveka zafivot u dru5tvu: ose6anje pravde

80

Oo onrtN.lsrvA Do

ADoT,EScENCIJE

12. Dodatak

A: "Erdkinder"

81

i lidnog dostojanstva. Samo zbog toga Sto je ovo period u kojem se stvara dru5tveno bi6e, koje jos uvek nije dostiglo svoj pun iaruoj, u njemu leZe koreni praktiino svakog dei.ekta u adlptaciji na drustveni zivot. ovi defekti mogu imati veoma opasne posledice, kako za bududnost individue (stidljivost, uznemirenost, depresija, kompleks inferiornosti) tako i za druStvo (nemanje ,ua"og f."_ paciteta, lenjost, zavisnost od drugih, cinizam i kriminal). Sve ove opasnosti koje poticu pravo iz dovekove prirode postaju jo5 ozbiljnije u vremenima kada je dru5tveni Zivot toliko po."-L6* i
neizvestan kao Sto je danas.

Reforme koje proizilaze iz dru5tvenog Zivota dana5njice

Su5tina reforme je u slede6em: usmeriti adolescenta na put ostvarivanja ekonomske nezavisnosti. MoZemo ovo nazavti 'Skolom iskustva u elementima dru5tvenog Zivota'. Ova 'nezavisnost' ima vi5e edukativnu nego praktidnu vrednost; 3to 6e re6i, ima bliZu vezu sa psihologijom adolescenta nega sa krajnjom dobiti. Tako, iak iako je mlad 6ovek toliko bogat da njegova ekonomska sigurnost ne izgleda ugroZena stalnim neodekivanim promenama u druitvu, on bi ipak zadobio veliku licnu korist ako ga neko uputi u ekonomsko osamostaljivanje. Jer, ovo bi dovelo do 'vrednovanja'njegove licnosti i do ose6anja mogu6nosti sopstvenog uspeha u Zivotul.baziranog na lidnim naporima i talentima, dok bi ga, u isto vreme' dovelo u direktan kontakt s istinskom realnoS6u dru5tvenog Zivota' Govorimo, dakle, o zaradivanju novca sopstvenim radom. Ako verujemo da je Ziveti bez rada ispod dostojanstva 6oveka, pa u na5em modernom druStvu dajemo Sansu dak i onima koji prose da zarade to 5to su primili, za5to se isti princip ne bi primenio i na mlade ljude koji dobijaju besplatno obrazovanje? Ali, red'rad' mora imati posebnu interpretaciju u ovom slucaju. Izraz 'rad za platu' odmah asocira na trgovinu i podrazumeva tehnidka ume6a i konkurenciju. Umesto toga, ovaj rad bi trebalo da bude veZba 'korisnih kvaliteta', op5tih vrednosti i ume6a koja

Postoje, dakle, dve razlidite grupe problema koje bi trebalo razmotriti:

1. One koji 2. One koji

se

tidu sada5njeg stanja dru5tva.

se tidu

vitalnih potreba adolescenta.

Livot ne sme ostati ,nepoznata velidi'a' tako da kada na kraju ostanemo sami da se osetimo izgubljenim ili da imigrant ocajnicki traZi utodi5te u obavljanju svoje jedine specijalnosti i onda kada za njega nema posla. Jer, uspeh u Zivotu u svakom sluiaju zavisi od samopo,zdanja i poznavanja sopstvenih kapaciteta, *rrugo._ tranih mo6i adaptacije. svest o mogudnosti da se bude korisian,
menitim ose6anjem samopouzdanja, gotovo religiozne uzvi5enosti. ose6anje nezavisnosti mora se vezati za nroi oslanjanja na sebe, a ne za neku nejasnu formu slobode koja proizilazi iz dobrovoljne pomo6i i ljubaznosti drugih. postoje dve vere koje mogu uziiii coveka: vera u boga i vera u samoga sebe. A one moraju egzistirati jedna pored druge: prva pripada unutra5njem Zivotu doveka dok se druga odnosi na njegov Zivot u dru5tvu.
da se doprinese dovedanstvu na mnogo nadina, ispunjava du5u ple_

su izvan granica odredene specijalizacije, pro5le ili budu6e. Ova koncepcija rada ukazuie na opSti princip koji smatra sam rad vaZnijim nego vrstu rada. Svaki rad je plemenit, jedina nedasna stvar je Livetlbez rada. Postoji, dakle' potreba da se shvati vrednost rada u svim svojim oblicima, bilo da je manuelni bilo da je intelektualni, da se bude deo nekog posla, da se izgradi naklonost

prema radu
mora

ukljuiiti

razumevanje svih formi aktivnosti. Obrazovanje obe vrste rada, manuelni i intelektualni, za svakoga,

82

Oo tnrrx;srvA Do

ADOLEScENCTJE

12. Dodatak

A: "Erdkinder"

83

dve forme rada dopunjavaiujedna drugu i da su podjednako vaZne za odrdavanje civilizovanog Zivota. analogne prakse koja postoji ve6 dugo vremena u modernim ameri_ ckim skolama, kako srednjim skolama tako i na univerzitetima. a zove se 'samopomo6'. Ova praksa zapodela je radom Meri La_

i tako praktidnim iskustvom udiniti razumrjivim zakrjudak da ove ova direktna edukativna koncepcija razrikuje se ponesto od

peh u na3im Skolama za mladu decu sve do Skolica u kojima imamo 've\beiz prakticnog Zivota'. Deca od tri godine u 'Deijim kudama' ude i izvode takve veZbe kao Sto su ii56enje, brisanje pra5ine,

jons 1837. godine i ima iskljucivo praktidnu svrhu, da omoguii siromasnim studentima koji Zere da se skoluju da sopstveni* rulo* zarade za Skolarinu, umesto da zavise od stipendija kojih je, prirodno, mali broj. Ovaj praktidni plan, koji o*og,riurru au Uro; inteligentnih ljudi uZiva jedno vise obrazovanje, skore su""ei usvojile i realizovale i to doprinosi direktnom pobolj5anju zivota rntadih. Sto 6e re6i, Skola sarna dobija, rasporeduje, nadgleda i Stiti rad koji se obavlja kao samopomod. Ovaj posao se pronalazi ili u samoj Skoli, Sto.ie jednostavnije ako je skola lokarna, ili van skole, ali za neka zanimanja koja su vezana za organizaciju Skole. Ovaj plan je veoma razraden u Skolama u Americi; to jL eksperimeni koji ie urodio plodom. Samopomod je pokazala dve stvari: 1. da ima veliku moralnu vrednost jer 'budi savest iz usnulosti' u kojoj se obidno nalazi kod mladih ljudi pasivno tretiranih od strane njihovih porodica; da ih podudava, na praktidan nadin, vrednosti vrerilena i sopstvenih snaga. 2. da rad ne stoji na putu u6enju, ve6 omoguiava da se uii dak i bolje; zapravo, udenici koji su bili obavezni da rade, bili su uglavnom oni koji su postali najbolji i najuspe3ni.ii. MoZemo, dakle, pomenuti uspeh ovog eksperirnenta kao argu_ ment za tvrdnju da se produktivan rad za platu, koji omoguiava nezavisnost, tj. predstavlja prvi stvarni poku5aj da se dostigne ekonomska nezavisnost, moZe naiiniti op5tim principom u korist obrazovanja adolescenata i mtadih ljudi za druitvo. Ako razmotrimo plan sa stanoviita na3e metode, on se moZe gledati kao nadovezivanje na princip koji je vei postigao veliki us-

redanje stvari, postavljanje stola za obroke, posluZivanje, pranje sudova itd., a u isto vreme uie da se osamostaljuju u pogledu libnih potreba, da se umivaju, tu5iraju, be5ljaju, kupaju, da se obuku i svuku, da okace ode6u u ormar ili poslaZu u fioke te da izglancaju cipele. Ove veZbe deo su naSe metode obrazovanja i ne zavise od druitvenog statusa deteta. eak i u 'Dedjim ku6ama' u koje idu bogatija deca kojoj se pomaZe na sve nadine kod ku6e i koja su navikla da budu okruZena gomilom slugu - ta deca uzimaju ute36e u ovim veZbama. One imaju bisto vaspitno-obrazovnu, a ne utalitarnu svrhu. Reakcija dece moZe se opisati kao 'eksplozija irclje zaosamostaljivanjem' od svake nepotrebne pomodi od starne odraslih koja sputava njihovu aktivnost i spredava ih da demonstriraju sopstvene kapacitete. Upravo ova, 'samostalna' deca u

naSima Skolama iesu ona koja nauie da pi3u sa ietiri i po godine, koja spontano naude da iitaju i koja sve zadivljuju svojim

napredovanjem u aritmetici. Ova deca izgledaju nadarena u svom intelektualnom razvojul ona to potvrduju istovremeno radeii vise od ostale dece bez zama^ranja. Upravo nam ona otkrivaju najvitalniju potrebu svog razvoja, govore6i nam: 'Pomozi mi da uradim sam!'

U slubaju adolescenata, samostalnost se mora posti6i na drugom planu jer je kod njih u pitanju ekonomska samostalnost na druitvenom planu' I ovde bi princip 'Pomozi mi da uradim sam!' trebalo primeniti.
Ova samostalnost nije apsolutna samostalnost. Ona je viSe
stanje doveka koji, uzdaju6i se u boga, jo5 uvek mora delati uz redi 'Pomozi mi da uradim sam!' ka.o u kakvoj molitvi zaptevanila1enie svoiih sopstvenih ljudskih slabosti.

84

Oo oprtN.lsrvA Do

ADOLEscENCIJE

12. Dodatak

A: "Erdkinder"

85

Reforme koje proizilaze iz vitalnih potreba adolescenta

suitina reforme s ove taike gledista moze se definisati na slededi nalin: za vreme adolescencije, teikog i napornog perioda, korisno

je za adolescenta da napusti uobidajeno porodieno gnezdo u gradu i ode u mirnije okruZenje, u selo, bliZe prirodi. Tamo, Zivot na otvorenom, individualna briga o sebi i netoksidna ishrana moraju

imati prioritet u organizovanju njegovog ,centra za udenje i radl.

Ova teorija bazirana je na planu koji je eksperimentalno pri_

na selu ili u manjim sredinama. ove bording skole cvetlle su u velikom broju u Engleskoj, i bile su dostupne svim klasama, pa i najpriviiegovanijim (kao Sto su Iton i Harou), a istog tipa su

hva6en Sirom sveta, kroz takozvane bording Skole (inter'ate, sred_ nje Skole za adolescente) koje su smestene dalje od velikih gradova,

Sirokim dru5tvenim implikacijama, produktivno5iu i sposobno56u zaradivanja. Posmatranje prirode nema samo filozofsku i naudnu stranu, ve6 i onu vezanu za sticanje socijlanog iskustva, udenje o civilizaciji i Zivotu doveka. Pod radom na selu ne podrazumevamo obavezu udenika da rade kao poljoprivredni radnici. Intenzivne agrikulturne metode dana3njice proizvode cuda velika kao i sama duda prirode. PoboljSanje prirode koje se ne postiZe samo obidnim radom, ve6 i inventivno56u doveka uz pomoi nauke, izgleda kao neka vrsta 'nadstvaranja', proisteklog iz napora civilizacije. Prva faza civilizacije i jeste ta tranformacija prirode na vi5i nivo lepote i korisnosti njenih proizvoda, kao i naizgled iudotvorna upotreba tajni prirode. Ovo je zaista 'suprapriroda', proizvedena od strane coveka. Ona uklju6uje ogroman naubni progres u biologiji i hemiji, uzastopni napredak svake nove generacije koji izaziva divljenje prema veliiini doveka kao i prema velicini boga.
Stoga je rad na farmi uvod u obe stvari, i u prirodu i u civiIizaciju, te pruZa neogranideno polje za proubavanja nauke i istorije. Ako se proizvod moZe komercijalno iskoristiti, onda ovo uvodi fundamentalni mehanizam dru3tva, mehanizam proizvodnje i razmene ili potro5nje, na kojem je baziran ekonomski Zivot. To znadi da postoji mogudnost da se i akademski i kroz praktidno iskustvo naude elementi Zivota u dru5tvu. Ovu decu nazvali smo Erdkinder (land-children, deca prirode) jer ona ude o civilizaciji kroz njene korene u agrikulturi. Ude o poiecima civilizacije, o vremenu kada su se razliiita plemena ustalila na plodnim poljima i zapodela miran Zivot i progres, dok su, u isto vreme, nomadi ostali varvari i ratnici. Priea o civiIizaciji razotkriva se u okruZenju prirode i podstice ove 'novajlije u dru5tvu' na ispravni nadin Zivota. BaS kao 5to je i priroda podignuta na vi5i nivo lepote i korisnosti radom doveka, tako i dovek mora uzdi6i sebe na nivo koji je vi5i od njegovog prirodnog stanja, a na5a deca prirode moraju videti daje druitvo, startujuii

i univerziteti oksford i KembridZ. ove institucile

uspe5ne u Engleskoj i Americi da su, kao Sto znamo,

i sa velikim brojem modernih univerziteta u Americi. Nas pr"alog ne predstavlja, dakle, ni5ta iznenadujude; nema potrebe da se dalje eksperimentise kako bi se ustanovila praktidna vrednost ovog princip a. Livot na otvorenom, na suncu i sa visoko hranljivim obrocima ciji sastojci dolaze sa okornih polja, poborjsavaju nlieto zdravlje dok mirno okruZenje, tisina i lepota prirode zadovoljavaju potrebu adolescenta za razmi5ljaniem i meditiranjem. Zatim, na koledZu, ceo dnevni raspored moZe se prilagoditi zahtevima za ucenjem i radom, dok je rutina porodiinog Zivota kod kuie pri_ marno prilagodena potrebama roditelja.
Ali, na5 plan nije prosta reprodukcija obidnih bording Skola na selu ili u manjim gradovima. Jer, samo selo nije orro Sto 1" najvrednije u ovome; to je rad na selu i rad uop5te, sa svojim

izgradeni oko ovih, nekada izolovanih univreziteta. ovo je srudaj

su bile ioliko iitavi gradovi

86

Oo ontrN;srvA Do

ADoLEscENCTJE

12. Dodatak

A: "Erdkinder"

87

od prirode, na uzlaznoj putanji te da ona, kao civilizovana i religiozna bi6a moraju u tome udestvovati. Skoh u kojoj deca i Zive, tj. njihova ku6a u prirodi, takode im moie pruZiti priliku za sticanje socijalnog iskustva jer je to institucija organizovana na velikoj skali i sa ve6om slobodom od porodiinog doma. Ova Skola se moZe organizovati, Sto se menadZmenta
se moZe

bi podsticao proizvodnju u manjim selima koja danas, zbog dominirajuie upotrebe mehanizaci.je za masovnu proizvodnju, nestaje. Ovakva trgovina bi imala i specijalni efekat u oiuvanju
nedega iz pro5lih vremena, kada se lidnost pojedinaca mogla ogle-

i n<ontrole tide, u obliku hotela. U nekim aspektima i tretirati kao pravi hotel, ili ka,o 'hostel dece prirode'.

dati kroz stvaranje najprostijih objekata. Sama prodavnica se moZe posmatrati i kao oZivljavanje starinskog centra za trgovinu, mesta za okupljanje i dru5tveni Zivot,
ukra5enog i osve6enog, gde se kupovina i prodaja obavljaju savesno i otvoreno. Ovakva mesta bila su ona na kojima su sitniji trgovci davali posebne popuste koji su, takode, bili baza za upoznavanje

Uiestvuju6i u njegovom vodenju, mladi ljudi mogu ste6i iskustvo odrZavanja hotela u svim njegovim razliiitim granama, organizovanju komfcrrnog sme5taja i reda i minimiziranju napora za odriavanje, zatim u bezbroj drugih odgovornosti kao i u upravljanju finansijama. I zaista, a"ko mala deca mogu da odrZavaju ku6u
urednom i distom, posluZuju za stolom, peru sudove i slidno, onda adolescenti svakako mogu nauditi da vode hotel; to je karijera za koju se danas zahteva specijalna Skola i obuka. Ovo voclenje hotela moZe se zatim dalje pro5iriti sa sopstvenog hostela na druge manje 'hotele', u koje na nekoliko dana moZe odsesti rodbina uienika da bi videla kako im deca Zive. Ostaju6i na ovakvim mestima na kojima bi provela kratke i prijatne raspuste, roditelji i rodbina mogu dati svoj doprinos ekonomskom podrskom ovim institucijama. Hotel voden na moderan nadin, jednostavno i s rado3du i bez veStadkih ograniienja, trebalo bi da obezbedi interesantnu i prijatnu aktivrrost kao i mogu6nost da se razvije dobar ukus i efikasnost u donra6im poslovima. Na kraju bismo Zeleli da predloZimo jo5 jedan oblik organizacije koji rnoZe postati valan, a to je prodavnica. Prodavnica se moZe otvoriti u najbliZem gradu gde bi deca prirode lako mogla da donose i prodaju proizvode sa svojih polja i baita ili druge stvari koje su napravila. Isto tako, mogu sakupiti i u prodavnici prodavati predmete koje su napravili drugi ljudi, siroma5ni ali sa ume6em izrade lepih ili korisnih objekata koje sami ne mogu unovditi na uobidajeni naiin. Ovo bi bio istinski socijalni rad koji

Ijudi

sticanje prijateljstava, za dru5tveni Zivob. U davna vre-

mena, same crkve bile su rnesta trgovine, ba5 kao i ulice, u kojima

je redak saobra6aj ostavljao dovoljno prostora za izlaganje i prodaju robe, onda kada su manje transakcije bile u pitanju. Mnogo toga i danas ukazuje na starinski obiiaj u kojem su se trgovina i prijateljstvo me5ali. Ovaj obiiaj bi se mogao oZiveti od strane mladih ljudi - sre6ni, puni entuzijazma i ieljeza iskustvima razliiitih vrsta. Prodavnica bi, takode, obezbedila i neophodnu obuku u trgovini, umetnosti odredivanja potraZnje i njenom ispunjenju, kao i u striktnim i rigidnim pravilima hnjigovodstva. Ali, ono Sto je najvaZnije iznad svega jeste to da adolescent mora imati Zivot ispunjen aktivno56u i raznovrsno56u te da bi jedna aktivnost treblo da bude 'odmor' od druge. Prodavnica bi, u odnosu na ekonomske i politidke nauke, predstavljala objekat izutavanja, poput akvarijuma ili terarijuma u sludaju biolo5ke nauke.

13

Dodatak B: Plan rada i podudavanja

Planovi za rad i podudavanje
Nemogu6e je a priori utvrditi detaljan prograrn rada i udenja,. Mogude je jedino dati op5ti plan. To je zato Sto se program moZe sastaviti samo postepeno, tako Sto nas iskustvo koje stidemo vodi

u daljem gradeniu plana.

Ucenje ne mora da bude ogranideno utvrdenim programom za srednje Skole; jo5 je manje potrebno koristiti propisane metode postepenog uvodenja ideja i rada s decom. Moramo odmah re6i da nam je cilj da se obrazovanje

pro|iri, a ne da bude ogranideno. i metoda poduiavanja. PIan, pre svega, ima za cilj 'valorizaciju liinosti' u konkretnim druStvenim okolnostima. Ne bi ga trebalo ograniciti samo na izNaSa reforma podrazumeva Sirenje kulture

bor specijalizovane obuke koja 6e osigurati dobro pladeni posao u budu6nosti. Potpuno je oiigledno da takva potreba postoji i da se mora razmotriti, ali samo kao sredstuo, kao praktican metod postajanja clanom dru5tva, a ne kao cilj pred kojim se Zrtvuju i vrednosti individue i njena osedania odgovornosti prema dru5tvu
kao celini.

89

90

Oo opriu;srvA Do Postoje dva principa koja bi trebalo razmotriti:

ADoLESCENCTJE

13. Dodatak

B: Plan rada i podu(avanja

97

Moral i briga za frziLku stranu prirode

dece
Pod moralom se ovde podrazumeva pre svega odnos izmedu dece, nastavnika i okruZenja. Nastavnici moraju gajiti najveie po5tovanje prema mladim lidnostima shvatajuii da se u du5i adolescenta kriju velike vrednosti i da u glavama ovih momaka i devojaka leZe sve na3e nade u bolju budu6nost kao i sud o nama samima i na5em vremenu. Dubinska preokupacija postajarrja COVEKOM ta.lna je adolescenta. Ako se dru5tveni progres ostvaruje kroz smenu generacija onda ova deca, kako rastu, postaju bolja i razvijenija od svojih ucitelja. Kada bismo samo svako dete mogli zamisliti kao sliku mladog Isusa u hramu koji je svojom mudro56u zadivio starce i koji je, u tom ostvarivanju svoje veze sa nebeskim Ocem, potpuno zaboravio na svoje zemaljske roditelje. Ne bi trebalo zaboraviti ni ostatak pride: "I side s njima i dode u Nazaret; i be3e im poslu5an", dok se pripremao za svoju budu6u misiju. Ovo po5tovanje prema deci je od najve6e vaZnosti i mora se primenjivati u praksi . Adolescenb se nikada ne sme tretirati kao dete jer je to faza 1ivota koju je ve6 pro3ao. Bolje ga je tretirati kao da ima ve6u vrednost nego Sto pokazuje nego manju i time ga omalovaZiti, umanjiti njegovo samo-pouzdanje i vrline. Mladi ljudi moraju imati dovoljno slobode da delaju na sopstvenu inicijativu. Ali, da bi individualna akcija bila u isto vreme slobodna i korisna, ona se mora ograniditi u izvesne okvire i pravila koja predstavljaju neohodan vodii. Ova pravila i ogranidenja moraju biti ona koja se odnose na zajednicu u celini, ne samo na odrede ilanove zajednice: svi poseduju ose6aj odgovornosti i mogu podvrgnuti svoju vol.iu utvrclenim pravilima. Pravila rnoraju biti samo ona neophodna, i dovoljna za oduvanje reda i omoguiavanje
progresa.

1. Da bi se odmorilo nije potrebno i6i na 'holidej,i koji je gubljenje vremena i prekida kontinuitet svkodnevnog Zivota. Odmor bi, jednostavno, trebalo da bude promena aklivnosti i okruZenja, a to se moZe obezbediti razliditim zanimanjima i interesovanjima (hobijima).

2. Da je udenje rezultat potrebe iovekove inteligencije i, skrojeno prema individulanoj dovekovoj psihiikoj prirodi, ne zamara nego osveZava i ojaiava um tokom njegovog razvoja.
Ova dva principa su vei demonstrirana kroz 'Dedije ku6e' u kojima rad i uienje nisu rezultirali zamorom ve6 porastom energi.ie tako upedatljive, da su ova neumorna deca nastavljala sa radom i kod ku6e. (U prvoj 'Deiijoj ku6i'ostajalo se od osam izjutra do Sest popodne, ali su deca i pored toga odnosila materijal ku6i da bi i tamo mogla s njim da rade.) Ovo bi trebalo da je io5 i vi5e sludaj sa starijom decom, mladim ljudima koji poseduju ogromnu prednost sa aspekta poznavanja kulture i obrazovanosti. Da bi se ovo postiglo, neophodno je po5tovati prirodu rasta i razvoja, pomoii joj odazivanjem na posebne potrebe koje se manifestuju na razlidite nadine na razliditim uzrastima, te stoga razmotriti
posebno dve teme:

1. Moral i briga za fizi(ku stranu prirode dece.

2. Program i metode rada poduiavanja

dece.

rodmor u smislu organizolanog odlaska negde radi odmaranja

Organizaciia ie, dakle, neophodna da bi se kod mladih razvijala mo6 samo-prilagodavanja okruZenju u kome se nalaze; ova

92

Oo ouurv;slvA Do

ADoLESCENcTJE

13. Dodatak B: Plan rada i podudavania

93

adaptacija rezultira6e hooperacijom i sre6nim dru5tvenim Zivotom koji 6e omoguditi individualni napredak. OkruZenje mora obezbediti jednostavnost slobodnog izbora aktivnosti; na taj nadin eliminiSe se gubljenje vremena i energije na pradenje nejasnih i neizvesnih puteva. Rezultat svega ovoga bi6e ne iedino samodisciplina, ve6 i dokaz da je samodisciplina jedan aspekt individualne slobode, kao i glavni faktor uspeha u Zivotu. Veoma vaZnu stvar predstavlja osnovni raspored zanimanja koja se smenjuju preko dana kao i vremena za 'promenu aktivnosti'. Ovo je u podetku potrebno iskustveno odrediti, a zatim pretvoriti u utvrdenu rutinu; pokaza6e se ono ito je neophodno, zahtevajuii da se uvrsti u organizaciju ko.ia se na ovaj nadin stvara. Potrebno je ne samo razmotriti aktivna zanimanja, ve6 i potrebu za samoiom i mirom koje su esencijalne za razvoj skrivenih vrednosti du5e. Fiziika briga mora posvetiti posebnu paZnju fiziolo5kom stanju adolescenta. Ovo je vreme krize, kada su probudene sve Zlezde sa ununtra5njim ludenjem, a preko njih i ceo organizam. Telo naglo raste, ali ne uniformnom brzinom, a ovo izbacuj e iz tavnotele pojedine funkcije organizma. U podetku, noge rastu brZe od ostatka tela, narodito od trupa i grudi, pa se kao posledica toga deSava optere6enje srca i plu6a, Sto izaziva palpitaciie i smanjenu pulmonarnu otpornost. Ni muskulatura se ne razvija u proporciji sa visinom zbog pove6anja duZine nogu. Fiziiku stranu perioda adolescencije mogu6e je podeliti otprilike u tri dela:

zatim mleko, mleine proizvode i jaja. Prirodno gajeno voie i povr6e koje je potpuno sazrelo pravo su blago i uglavnom su dostupni samo onima koji Zive na selu. Ustajalo povrde i veitaiki gajeno vo6e koji se kupuju u gradskim supermarketima, manje su vredni i ne sadrZe sve Sto je potrebno. Otrovi koji se uobitajeno konzumiraju, kao Fto su alkohol i nikotin, moraju se skloniti od adolescenta. Umesto niih, slatki5i se mogu jesti, jer je 5e6er veoma vaZna materija u ovom sludaju, baS kao i u slucaju male dece. Zivot napolju i na suncu, kupanje i plivanje, bi trebalo upraZnjavati Sto je vi5e moguie, kao u sanatorijumu. U vreme kada je telo neravnomerno razvijeno, bolje je Ziveti u ravnidarskom kraju u (ili blizu) prirodi nego na brdovitom terenu, tako da su moguie duge Setnje pored mora ili kroz Sumu. Penjanje uzbrdo i planinarenje mogu optereti srce adolescenta.

i pregledati srce i plu6a povremeno, iak i kada devojka ili mladi6 izgledaju potpuno zdravo. Posebna pa?nja mora se posvetiti ishrani. Netoksiina hrana bogata vitaminima i Sederom pogodna je za ovaj uzrast. Hranljivih materija bi trebalo da bude u izobilju, ali ne mesa, vei samo vegetarijanskih proizvoda, ukljucujuii i sirovo povrie, a narodito voie,
uzimati antropometridke podatke

Obrazovanje: program i metode

Program obrazovanja moZe se bazirati na op5tem planu koji ga deli na tri dela:

1. razvoj nogu,

2. razvoj tela, naroiito grudnog 3. razvoj mi3i6a.

ko5a,

L Omoguiavanje razliiitih nadina izrai,avanja koji kroz veZbe i spoljaSnju pomoi olak5avaju komplikovan razvoj lidnosti.
2. Ispunjavanje onih fundamentalnih potreba za koje verujemo

Kako se ove promene de3avaju u kratkim uzastopnim periodima u okviru dve godine, potrebno je nadzirati rast adolescenta,

da su deo 'formativnog procesa' u evoluciji dovekovog duha.

94

Oo pprrN;srvA Do

ADoLESCENCTJE

13. Dodatak B: Plan rada

i podudavanja

95

3. Teorijsko znanje i praktidno uveZbavanje koje

zovanje.

6e podi6i individuu na nivo trenutne razvijenosti civilizacije - opSte obra-

Prvi deo: mogudnosti za samo-izraZavanje

U ovu svrhu potrebno je obezbediti slobodan izbor svih vrsta umetnidkih zanimanja i u pogledu vremena i u pogledu prirode
posla. Neke od ovih aktivnosti bi6e individualne, a neke zahtevaju saradnju u grupi. One angaZuju umetnidke i jezicke sposobnosti i ma5tu, pa tako imamo: Muziku:
SluSanje muzike tako da deca naude da prepoznaju kompoziciiu, kompozitora, period u kome je nastala, sli[no proudavanju litera-

ture.
Jezik:

Dikcija, izgovor, izvoclenje prida i pesama. VeZbanje drZanja gov-

ora, logidkog izno5enja ideja, debatovanje, diskusije. VeZbanje drZanja govora pred publikom, tako da se postigne jasno6a i privuce paLnja publike. Otvorene diskusije tokom kojih se mogu iznositi
sopstvene ideje.

Umetnost, crtanje;

Moralno uasp,itanje predstavlja izvor duhovne ravnoteZe od dega sve ostalo zavisi i koja se moZe uporediti sa fizickom stabilno56u, tj. oseiajem ravnoteZe bez kojeg je nemoguie stajati uspravno ili se pomeriti iz jedne pozicije u drugu. Matemati,kaje neophodna jer inteligencija danas vi5e nije prirodna, vei matematidka, abez razvoja i obrazovanja u matematici nemogu6e je razumeti ili udestvovati u posebnim oblicima progresa karakteristiinog za na5e vreme. Osoba bez matematidkog obrazovanja u dana5nje vreme je kao nepismena osoba u vremenima kada je sve zavisilo od pisane kulture. eak i u prirodnom stanju, dovekov um ima sklonost ka matematici, teZi preciznosti, merenju i uporedivanju, koriste6i svoje ograniiene mo6i da otkrije razlidite 'efekte' kojima priroda pred dovekom skriva i maskira svet uzroka, Zbog ovog vitalnog znataja matematike, Skole moraju koristiti specijalne metode za poduiavanje dineii tako jasnim i razumljivim elemente matematike, uz pomo6 obilja materijala koji demonstrira 'materijalizovanu apstrakciju' matematike. Jezik: Razvoj jezika je deo razvoja lidnosti jer su redi prirodno sredstvo izralavanja misli i razumevanja medu ljudima. U pro5losti, jedan jezik bio je dovoljan; danas je, medutim, postala neka vrsta dru5tvene konvencije da obrazovanje ukljuduje udenje ditanja

Vajanje (plastelinom i sl.) bilo za ukrasne svrhe, reprodukovanje predmeta iz prirode, bilo kao kreativni rad ma5te. Ovo nije prava obuka iz umetnosti, ve6 vi3e sredstvo kojim se pojedincu pruZa mogu6nost izra1avanja individualnog estetskog ose6anja s posebnim naglaskom na rad rukama i udenje savremenih tehnika.

i pisanja ispravno na nekoliko jezika.

Treii deo: obrazovanje kao priprema za Zivot

odraslog
OpSte obrazovanje moZe se kla"sifikovati u

tri grupe:

Drugi deo: obrazovanje vezano za psihieki razvoj

'Formativno' obrazovanje koje ie izgraditi osnovu za r azvoj kar aktera, sadinjeno je od tri predmeta: moralnog vaspitanja, matematike i jezika.

l. Prouiauunje Zemtje i, ii,ui,h bi,6a, tj. geologija, geografija (ukljuduju6i i praistorijske periode), biologija i kosmologija, botanika, zoologija, fiziologija, astronomija, komparativna anatomija.
i
2. Prouiauanje ljud,slcog progresa i izgrad,njre ci,ui,lizaci,jekroz fiziku tremiju, mehaniku, inZenjerstvo, genetiku. Predavanja moraju

96

Oo porrx;stvA Do

ADoLEscENcTJE

13. Dodatak B: Plan rada

i poduEavanja

97

biti naubno ispravna i u vezi sa jednostavnim svakodnevnim faktima, tako da se uvek mogu testirati i potvrditi opservacijom ili eksperimentom, Sa ove osnove postaje mogu6e razumeti komplikovanija pitanja koja se ne mogu demonstrirati u Skoli. Teoriju mora smenjivati praktidan rad da bi se ona utinila zanimljivijom i da bi se bolje razumela. U Skoli bi trebalo da postoji 'muzej ma5ina'. Ma5ine bi trebalo da budu odgovarajude velidine, tako da ih deca mogu rasklopiti, koristiti i popravljati. Odavde proistiie filozofsko razmi5ljanje: ma5ine su doveku dale mo6i daleko ve6e od onih koje su za njega prirodne, te da se sam dovek molerazvijati uporedo s napredovanjem u radu na gradenju civilizacije. eovek'supra-prirodnih'mo6i moZe videti, kroz sodiva, stvari koje su veoma sitne ili veoma udaljene i moZe matematidki proradunati, kroz 'supra-prirodan' ili ve5taiki razvoj svog mozga, tadnu prirodu dogadaja koji su bili potpuno nedostupni ili nezamislivi primitivnom ioveku. Tako danas 6ovek moZe slu5ati glasove koji dolaze iz nepremostivih daljina i izmeriti talase koji omogu6avaju ovakvu komunikaciju. Pomo6u tehnike bovek moZe primeniti neverovatne sile, ravne snazi fantastidnih heroja iz bajke. Pomodu ma5ina, on moZe putovati sve ve6om brzinom, leteti nebom i ploviti dubinama okeana. Civilizovan dovek postaje sve vi3e 'supra-prirodan', pa i dru3tveno okruZenje mora napredovati na odgovaraju6i natin. Ako obrazovanje ne pomogne doveku da dobije ulogu u ovom 'supra-prirodnom' svetu, on 6e ostati po strani. 'Supra-prirodan' iovek je kralj planete, vladalac nad stvarima vidljivim i nevidljivim, on razotkriva tajne Zivota, stvara nove vrste biljaka i Zivotinja, svoje superkreacije, pobolj5ava pomo6u hemije prirodna svojstva zemlje transformi5u6i stvari kao da poseduje darobne mo6i. Ovo su dokazi velidine kolektivnog ljudskog rada: svaki dovek daje svoj doprinos. Umetnidka dela, pak, rezultat su genijalnosti izolovane jedinke s prirodnim darom superiornijim od onog u ostalih ljudi.

Ove i slilne ideje koje de probuditi razumevanje dovekovih moii velicine civilizacije bi trebalo predstaviti u obliku koji izaziva prave emocije jer ose6anja ovog tipa moraju postojati danas upore-

patriotizma. U naSe vreme, naime, nauka je kreirala novi svet u kojem je celo dovedanstvo povezano univerzalnom naudnom kulturom. Stoga se deca moraju prividi na upotrebu rna5ina kroz svoje obrazovanje. Tehnika je skoro kao produZena ruka dana3njeg ioveka, sluga civilizacije. Ali, mora se paziti: ljudi zlih namera mogu postati opasni ako se opreme tehnikom; njihov uticaj moZe biti ogroman kako brzina komunikacija raste. Stoga, nova vrsta morala, Iidnog i druStvenog, mora postati na5a glavna briga u ovom novom svetu. Taj novi moral mora davati nove ideje o dobru i zlu i ukazivati na odgovornost prerna dovedanstvu koje svaka individua preuzima na sebe kada dode u posed mo6i toliho ve6e od onih kojima je prirodno
do sa religiozno5iu i ose6anjima

obdarena.

3. Prouiauanje istorije ioueianstua. Ova tema se mora tretirati koliko je to god moguie kao celina iz koje se pojedini periodi mogu izvu(i za proudavanje. Potrebni materijali ukljuduju istorijske knjige o specifibnim temama, geografske atlase kao i
muzeje istorije u kojima se mogu videti slike, portreti, reprodukcije istorijskih dokumenata i praistorijskih objekata. Deo istorije koji je najvaZniji tokom prvog perioda adolescencije je istorija, naucnih otkriia i geografskih ekspedicija, TYebalo bi pruZiti uvid u pride o najvaZnijim otkridima, zajedno sa slikama koje svedode o druStvenom Zivotu pre i posle otkri6a. Ovo bi pokazalo kako se Zivot doveka pobolj5avao kroz civilizaciju. JoS jedan aspekt istorije (pogodan za slede6i period) jeste onaj koji se bavi uticajima geografskog okruZenja na ljude, efektima kontakta razliditih ljudi ili medurasnih brakova kao i asimilaclie odredenih kultura. Ra,tovi i osvajanja raznih imperija treba proucavati u kontekstu njihovih vladaju6ih ideja i moralnih standarda; trebalo bi posmatrati uticaj religije i patriotizma na ljudsko

98

Oo onrrN;slrvA Do

ADoLEScENcTJE

13. Dodatak B: Plan rada

i podueavanja

pona5anje. Ova prouiavanja trebalo bi da se bave onirn kretanjima bi6a iovedanstva koja teZe smanjenju surovosti i nasilja kao i ujedinjenju sve ve6ih grupa ljudi. Osim uopitenih prikaza na ovu temu, trebalo bi nadiniti i detaljno proubavanjejednog perioda, dogadaja ili Zivota neke lidnosti koja je izazvala posebno interesovanje kod dece. To iziskuje kori56enje i uporedivanje dokumenata, hronika, portreta, sve dok se

za prisutne odrasle tako i za decu, koja 6e se naueiti da se povinuju zahtevima uredenog okruZenja. Ovo znaci da odra^sli moraju biti odgovorni za sprovodenje discipline sve dok se ne ustanovi vol.ina

samo-disciplina. muSkarci

tebalo bi da postoje i mladi nastavnici koji poseiuju Skolu, i tene koji dolaze da drZe dasove. Oni moraju imati

i nacija', ukljucuju6i ustav, zakone, njihove vrednosti i moralne karakteristike. Ovo prouiavanje bi trebalo da bude dobro ilustrovano primerima iz teku6e literature i posetama mestima
vreme koja imaju istorijski znataj.

ne postigne istinsko razumevanje predmeta proudavanja. Osim toga, potrebno je i posebno prouditi temu 'Dana5nje

odgovaraju6e obrazovanje i kvalifikacije za predavanje u srednjim

to, medutirn, ne znaii da su oni slobodni da koriste i usvojiti preporudene specijalne metode radi saradivanja u eksperimentu. Stoga bi ovi nastavnici trebalo da budu mladi i otvoreni za novo) spremni da
Skolama;
sopstvene metode u radu. Moraju se sloZiti

udestvuju u eksperimentu i daju, svoj doprinbs. Ovakvih nastavnika ne bi trebalo da bude mnogo, ve6 minimalan broj koji moZe predavati grupu povezanih predmeta, koji se mogu po potrebi

PraktiEna realizacija
Realizacija jedne ovakve dalekoseZne Seme moZe se ostvariti u malim koracima. Svako dete koje je zavr5ilo osnovnu Skolu moZe se prikljutiti, a ne samo decaiz posebnih Skola. Skola je nameniena deci sa normalnim razvojem, ali i ono.f sa usporenim ili zaostalim razvojem, te onoj koja pate od izvesne psiholoSke neprilagodenosti (mentalne barijere, stidljivost); svi oni se mogu prikljuditi sa pouzdano5du da 6e napredovati i da 6e im koristiti. Broj ove dece, medutim, morao bi biti takav da dozvoljava funkcionisanje celine. Dedaci i devojdice zajedno se mogu smestiti u jedan hostel: ali, u ovom sludaju, vodenje hostela bi trebalo prepustiti oZenjenom paru, doma6ici i doma6inu, koji bi ostvarili moralan i za5titniiki uticaj na razvoj dece. Najpogodnije mesto za Skolu ovog tipa jeste veliko imanje, po moguistvu sa Sumom ili u blizini mora. Izvestan broj nastavnika bi trebalo da Zivi zajedno sa dacima izatzvrat rukovodi svakodnevnim Zivotom institucije. Neophodna je stroga disciplina koja bi ustanovila sve ono Sto ometa svakodnevni Zivot i ciljeve Skole, kako

razdvojiti na posebne.
Osim nastavnika za uobidajene predmete, trebalo bi da postoje i tehnidki instruktori. Na primer, instruktor za obradivanje zemlje i vrtlarstvo, biznis instruktor za prodavnicu i hotel kao i instruktor za rudni rad. Ostali dlanovi kolektiva moraju biti posebno obudeni za praktiine aktivnosti kao kuvanje, Sivenje i krpljenje, a trebalo bi ukljudivati i inteligentnog savtenika koji bi davao instrukcije iz razliditih oblasti dok i sam pomaZe u svakodnevnim poslovima. Tako da, deca koja u na5im prethodnim Skolama naude da saviju ode6u ili ne5to pri5iju, ovde nastavljaju sa 'ostavljanjem stvari na mesto' kada je to potrebno, da podese ma3inu ili motor auta, poprave polomljen prozor ili bravu na vratima. Takode bi trebalo

da naude da naprave stazu, izgrade drvenu ku6icu, nacepaju drva

ird.
NIoZe se postaviti pitanje: 'Kako ie oni da zarade novac?' Ovo se ne moZe uraditi direktno i uvek ie za decu biti tebko da zarade novac za vreme svoje obuke. Moraju postojati odrasli koji zapocinju preduze6e pokazujudi kako se to radi, dozvoljavaiu6i deci da do izvesnog stepena udestvuju u organizaciji i knjigovo-

F
100

Oo oerrx;s'rvA Do ADoLESCENcUE

dstvu kao i u samom radu. Primeri su moderna f'arma ili proizvodnja cve6a gde se ono prodaie pa se ovo moZe nadiniti preduzedem. Ili, nekoliko odraslih dobrovoljaca, moZda rodaci dece, mogu osnovati prodavnicu, analognu onoj za podsticanje izrade raznih predmeta, ruinog rada. Jedna odrasla osoba mora preuzeti odgovornost za organizaciju. Ali, deca mogu uzeti ude56a pomaZu6i u radu, dine6i mesto atraktivnim samim svojim prisustvom i zadovoljstvom ba5 kao i svojim radom i kreativno3du. Tako bi se posao

L4

razvijao, korak p.o korak, kooperacijom roditelja, instruktora i

same dece.

Dodatak C: F\rnkcij e unive rziteta

Medu obrazovnim institucijama jasno moZemo razluditi dve kategorije Skola: jednu za decu i adolescente i drugu, univerzitet, namenjenu odraslima.

Ako razmotrimo prirodni razvoj ljudske jedinke, moZemo re6i je 'priprema organizma' zavr5ena do kraja osamnaeste godine, kada se zavr5ava adolescencija. Zakon potvrduje ovu fizidku zrelost dozvoljavajudi brak od te godine. S dvadeset jednom godi-

da

nom, osoba postaje oslobodena nadzora i deklari5e se zrelom. Student obicno zapocinje studiranje na univerzitetu negde posle osamnaeste godine, i tu provede dve do tri godine posle ulaska u zrelost (21). Sioga moZemo reii da je univerzitet zaista Skola za
odrasle.

disto psiholodko razmatranje vezano za studente staylja univerzitet u poziciju koja je razlitita od one u kojoj su ostale Skole. Onako kako je zami5ljen, univerzitet se, medutim, ne razlikuje mnogo od ostalih Skola, nije ni5ta drugo do nastavak ovih prethodnih. Student nastavlja da pohada nastavu, slu5a profesore, polaZe ispite i, kao i do tada, uspeh studija zavisi od ocena koje dobije. Jedina razlikaje u tome Sto se studenti ne teraju da ponavljaju lekcije ili da rade doma6i zadatak, dok su pre toga bili
101

'Ovo

102

Oo untrx;srvA Do

ADoLEScENCTJE

14. Dododatak C: F\snkcije univerziteta

vornosti prena svojoj naciji ili drZavi koja je, za uzvrat, bila ponosna Sto je neke od studenata mogla ubrojati u svoje gradane. Bolonjski univerzitet bi po zidovima svoje velike svedane dvorane izlo1io grbove razliditih gradova i dri,ava iz kojih su dolazili studenti, izradene od porcelana i zlata. Studenti su udestvovali u filozofskim i politidkim debatama koje su ih podsticale da ostvare svoje soptvene vrednosti i moralnu odgovornost. Ovakvo udenje, slavni profesori, njihovi ogrtabi sa krznom, svedane funkcije - stalno su podseiali na posebno dostojanstvo ovih centara uienosti. Na ovim univerzitetima nisu postojali ispiti osim diplomskog, pri dobijanju zvanja. Studenti su se posve6ivali svojim studijama intenzivno, vodeni Zeliom da osvoje bogatstvo znanja, akumuliraju6i godine provedene u studiranju, koristedi svaki sat. F'estivali na univerzitetima, koji su imali umetnidki karakter, predstavljali su javne manifestacije. Univerziteti su tada, u pravom smislu reii, bili 'centri kulture' od kojih se civilizacija Sirila po celom svetu, pri 6emu su studenti postajali propagatori.

ocene i diplome. Rezultat ovoga je da na univerzitetu imamo odrasle jedinke koje Zive pod istim uslovima kao da su deca, s tom razlikom Sto njihova fizidka zrelost dovodi do problema, za koje oni desto nalaze reSenje u tajnom nemoralnom Zivotu. U srednjem veku, univerziteti su nosili peiat velidine i dostojanstva. Postojali su centri studiranja kao Sto je poznati Univerzitet u Bolonji, u koji su studenti dolazili iz razli1itih evropskih zemalja kao i iz razliditih itali.ianskih drZavica. Studenti ovog univerziteta su imali ose6aj intelel<tualne odgo-

prisiljeni na rad pod strogom kontrolom. To znadi da, po5to je na univerzitetskom nivou ova hontrola ukinuta. studenti obiino ne ude redovno. JoS jedna karakteristika je da studenti imaju veoma duge raspuste. Oni nastavljaju da budu, kao i prethodnih godina, ekonomski zavisni od svojih porodica. Sa ovog stanovi5ta kudnog budZefa, porodica prati uspeh studiranja svoje dece, izraienkroz

Univerziteti danas, medutim, nisu jedini centri iz kojih se kultura Siri. Danas se kultura i civilizacija Sire svuda na druge naiine koji postaju sve rasprostranjeniji i jednostavniji. Kultura se prenosi pomoiu novina i drugih sredstava brze komunikacije,
Sto donosi univezalnu rasprostanjenost.

Tako su univerziteti postepeno postali obidne profesionalne Skole koje se razlikuju od drugih samo po vi5em stepenu obrazova\ja. Izgubili su, medutim, uzvi5enost i poseban znataj koji ih je dinio centralnim instrumentom progresa i civilizacije. Studenti diji je cilj samo da dostignu prostu i opskurnu licnu poziciju vi5e ne mogu ose6ati da su na onoj uzvi5enoj misiji koja vodi ka sve ve6em napretku ljudske civilizacije, a koja se nekad shvatala kao 'duh univerziteta'. Izbegavanje rada Sto je vi5e mogu6e postala je desta praksa kod studenata. Njihov glavni cilj je gotovo samo da na bilo koji nadin poloZe ispite i dobiju diplomu koja 6e zadovoljiti njihove lidne interese. Tako, iako se desio veliki napredak u

kulturi i nauci koji je transformisao Zivot ljudi, sami univerziteti

doZiveli su regresiju. Istinski centri progresa danas su naudne laboratorije, koje su pristupadne samo malobrojnima i veoma udaljene od prosednog nivoa kulture. Smatra se da kvalitet Skola danas opada ne zato Sto je predmet obrazovanja nevaZan, ve6 zbog toga Sto Skole vi5e ne odgovaraju po svojoj organizaciji potrebama dana3njeg vremena i ostaju ispod generalno dosegnutog nivoa civilizacije. Ona je danas toliko izmenjena u svojoj osnovi da se do5lo do podetka sasvim nove civilizacije, dok covek jo5 nije prona5ao nadin da prilagodi svoj Zivot novim uslovima.

Zbog toga je sada5nji period ljudske istorije veoma kritidan.

Problemi reforme obrazovanja danas leZe u pronalaZenju sredstava koji 6e omogu6iti Zeljenu i potrebnu adaptaciju. Obrazovanje se ne sme ogranibiti samo na traganje za novim metodama za efikasno preno5enje znanja: cilj obrazovanja mora biti i neophodna pomo6 razvitku doveka. Dana5nji svet, fan-

r04

Op nrrrNrsrvA Do

ADoLESCENcTJE

74. Dododatak C: F\nkci.je univerziteta

105

tastidan u svojoj mo6i, zahteva 'novog doveka'. Stoga se Zivot doveka i njegove vrednosti moraju uzeti u obzir. Ako 'formiranje
doveka' postane osnova obrazovanja, tada odredivanje pravca svih Skola, od ranog detinjstva do zrelosti, od zabaviSta do univerziteta, postaje jedna od najvaZnijih potreba: jer, svaki covek je posebna jedinka, individua koja prolazi kroz razlidite medusobno povezane faze razvoja. Svaka faza priprema je za slede6u, formira osnovu, oplemenjuje energije koje vode ka periodu koji zatim sledi. Nedostatak koordinacije izmedu uzastopnih faza obt azovanja uzima se za ozbiljnu prepreku i u Skolama kakve su danas. Univerziteti imaju svoju Semu studiranja; oni smatraju, medutim, da srednjo5kolci nisu dovoljno pripremljeni da je slede. Sre. dnje Skole se, opet, nalaze u slidnoj situaciji u odnosu na uienike koji im dolaze iz osnovnih Skola, tako da svi ose6aju teret nepripre-

mehanidke buke i zvonjave ma5ina u fabrikama: ipak, proizvodad ode6e se mora zainteresovati za prizvodnju lana jer bi u supro-

mljenih individualnosti. Ovo je sluiaj Sto se tide predmeta obrazovanja, preno5enja kulture. Ali, ako cilj obrazovanja postane razvoj Ijudske lidnosti, a ne samo usko obezbedivanje kulturnog sadrZaja, tada koordinacija svih perioda Zivota postaje jo5 vaZnija i neophodna. Naie iskustvo
sa decom u osnovnim Skolama pokazu.je da bi na uztastu od 6 do 12

tnom bilo uzaludno imati dobru opremu za fabrike ako materijal za obradu ne postoji. Slicno je i sa psihiikim Zivotom: postoje izvesni periodi kada neka unutra5nja aktivnost polaie u du5i korene inbelektualnog razvoja, proizvode6i entuzijazam i butlenje mogudnosti koje bi inaie ostale nerazvijene. Svi ovi centri interesovanja, koii kroz Zivahnu aktivnost vode napredovanju individue, razvile se u potpunosti tokom ostatka mladosti. AIi, ako se klice znanja ne poseju u odgovaraju6em dobu, bogatstvo mogu6nosti se gubi, inercija i praznina se useljavaju, individua se protivi bilo kakvom obliku intelektualnog napora, a studiranje se pogor5ava. Nesposobnost da se uode ovi posebni periodi predstavlja greh protiv zakona i,ivota. Rad postaje tegoba, slidno Adamovom pro-

kletstvu iz Biblije. Odigledno je da nije sam rad, vei rad protiv prirode onaj koji doZivljava boZansko prokletstvo. Studiranje, kakvo je danas, predstavlja rad protiv prirode, tako da ga studenti obavalju s mukom i pod prisilom, bez interesovanja. Ogroman
podsticaj i naddovedanski napor potrebni su da se ove du5e' ve(.zahva6ene inercijom i greSkama, probude, To se, medutim, ne moZe posti6i onim tipom neinteresantnih Skola koje potcenjuju liinost studenta i koje samo nastavljaju da produbljuju obeshrabrenost i

godina trebalo postaviti osnove svim naukama. Ovo je period koji je, psiholo5ki, naroiito senzitivan i moZe se nazvati 'senzitivnim periodom za kulturu (u Sirem smislu)'; za vreme ovog perioda, postavlja se apstraktna podloga ljudskog uma. Upravo tada 'seje' se seme. Ovaj interesantan period organizacije ljudskog duha moZe se

inerciju.
Jasno je tada da, iak i samo zbog kulture, samo zbog distog zadovoljstva intelektualnog napredovanja, ove razlicite kategorije Skola imaju zajednidki interes. Ili, bolje re6i, visoke Skole moraju se zainteresovati za odredivanje nadina na koji se energije mladih kanali3u u niZim Skolama. Ako se ovo ne dogada, univerzitetski profesori de se uvek susretati sa mladima 6iji um odbija sve 3to im se predstavlja i pri6a, indiferentno i po inerciji; omladina biva nemirna i mora se silom odrZavati na okupu kao stado. Ako se, pak, ide normalnim putem

porediti sa poljem na kojem se mora posaditi seme svega onoga Sto Zelimo da poraste i napreduje u budu6nosti. Cilj obrazovanja mora biti pronalaZenje svih mogu6ih naiina da se 'poseje seme' u odgovaraju6oj ljudskoj epohi. Ne samo srednje Skole, vei se i univerziteti moraju zaintersovatiza ovo polaganje osnovaT uprkos tome Sto se dini da je to potreba niZih Skola izvan njihovog domena. Ni5ta naizgled nije udaljenije od mirnog Livota na selu od

106

Op pprrN;srvA Do
uceS6a

ADoLESCENcTJE

14. Dododatak C: Fbnkcije univerziteta

r07

u pripremanju mladih u srednjim i osnovnim Skolama, studenti 6e postati vredni sledbenici, inteligentni kritidari i takore6i saradnici svojih profesora. Kao Sto rekosmo, ovo je sludaj kada je u pitanju intelektualna strana obrazovanja. Saradnja je joS neophodnija ako se Zeli pripremiti ne samo intelekt, vei i liinost mladih u celini. Ljudski Zivot se ne moZe ispuniti samo kulturom. Ako se pozabavimo ovim pitanjem, vide6emo da usvajanje kulture podrazumeva ideju prijemiivosti. Zivot, medutim, nije uvek prijemdiv; iesto je to jedna aktivna i ekspanzivna energija koja teZi da ostvari sopstvene kreacije na spoljaSnjem okruZenju. Drugim redima, samo studirati ne znadi Ziveti, vei Ziveti predstavlja najosnovniji uslov studiranja. Ovo smo videli u na5irn eksperimentima. Kultura koja se u
svakom sludaju pruZa, i u svakom sludaju usvaja i apsorbuje, ne zadovoljava ljudsku liinost. Postoje i druge potrebe koje, ako su nezadovoljene, uvek prouzrokuju unutraSnje konflikte, koji utidu na mentalno stanje i smanjuju jasnoiu uma. Radost, ose6anje vrednosti i postignu6a, ljubav i po5tovanje drugih, osedanje korisnosti i umeia stvaranja, sve su faktori od ogromne vaZnosti za ljudsku du5u. Ne samo obezbedivanjem kulture, vei delanjem vezanim za pomenute faktore, novi tip univer ziteta obnovi6e dostoj anstvenost i znadaj za r azv o j lj udske civiIizacije.

i univerziteti uzmu

se

balo postidi jeste ono Sto zaista daje unutra5nju disciplinu. Kada ruka uveZba na nekom radu slobodno izabranom i kada se rodi lelja za uspehom, zajedno sa voljom da se savladaju sve prepreke i teSko6e: tada dolazi do onoga Sto je razlicito od intelektualnog udenja. U svesti doveka rada se shvtanje o sopstvenim vrednostima. Interesantno je zapaziti da cak i od najranijeg uzrasta, dovek nalazi najveie zadovoljstvo u ose6anju nezavisnosti. Ovo uzvi5eno oseianje samodovoljnosti dolazi kao veliko otkri6e. To je, bez sumnje, fundamentalni element dru5tvenog Zivota: jer, kada je neko kompletno zavisan od drugih, a ose6anje sopstvene nesposobnosti preraste u ubedenje, ne moZe se pojaviti ona potreba da se bude od koristi ili da se udruZivanjem sa drugima upotrebi sopstvena energija. Ukratko, samopotvrdivanje i sposobnost da se uzme ude56e u dru5tvenoj organizaciji grade Zivotnu snagu. Ovaj moralni koncept ne moZe se posti6i prostim ubenjem lekcija napamet ili re5avanjem problema koji nemaju nikakve veze sa stvarnim Zivotom. Kultura mora biti sredstvo jer ni5ta ne pokazuje njenu vaZnost jasnije od iskustvenog dolaZenja do Cinjenice o njenoj neophodnosti za jedan smislen i inteligentan Zivot; sam Zivot, a ne kultura je u centru obrazovanja. U takvim okolnostima kultura zadobija

U podetku su univerziteti bili bazirani na moralnom i filozofskom shvatanju Zivota i na 'misiji ioveka'. Kultura je tada bila odlibno sredstvo dato ljudima kako bi oni dosegnuli vi3e nivoe razvoja. Danas se, medutim, filozofiranjem i razmatranjem metafizidkih koncepata napredak ljudskog roda ne moZe desiti: potrebna je aktivnost, sticanje iskustva i delanje. Interesantno je zapaziti koliko su praktidne aktivnosti privladne dak i tokom razvoja koji
prethodi adolescenciji.

veliku vaZnost. Postati svestan neophodnosti kulture, oseiati koliko je vaZno teZiti savrienosti, doZiveti uspeh, a samim tim i radost duha: sve ovo sadinjava vaZnu potrebu za studiranjem. Upravo ovaj odnos izmedu Livota i kulture nam je omogudio da shvatimo da deca mogu mnogo viSe nauditi od onoga Sto Skole danas sa svojim programima od njih oiekuju te da je neophodno u

detinjstvu probuditi prvu radoznalost, pobuditi interesovanja za

sve nauke. Svaka individua razvija se u celini i ako razvitak nekog esencijalnog elementa izostane radaju se kompleksi u duSi i svesti.

Koristiti sopstvene ruke, imati unapred odreden cilj koji bi tre-

108

Oo rnrru.lsrvA Do

ADoLESCENCTJE

14. Dododatak C: Funkcije univerziteta

109

i
Spoznavanje sopstvenih vrednosti jeste upravo ono Sto tera na udruZivanje sa drugimal jer, onaj ko je svestan svojih mogu6nosti pobeduje Zivotne te5ko6e, poseduje potrebnu energiju. MoZemo primetiti spontano nastale asocijacije dak i kada je u pitanju samo razmi5ljanje i razumevanje. Kao da je kapacitet da se ne5to razume povezan sa diskusijom, kritikom, ili odobravanjem drugih. Zadovoljstvo znanja mora se odmah preneti drugima, a u toj komu-

nikaciji se poveiava entuzijazam. Pravo ueenje i razmi5ljanje zahtevaju udruZivanje analogno udmZivanju u manueinom radu. Zna se da se svako ko radi neki teZak posao mora organizovati s drugima; u sludaju male dece, videli smo da je iak neophodno pridruZiti se drugima kako bi se do5lo do razumevanja. Spontana saradnja u svirn manifestacijama Zivota jeste dinjenica koja se pojavijuje kao pravo otkriie. UdruZivanje ubrizgava novu snagu stimuliSu6i Zivotnu energiju. Zajednidko delanje sa drugima u mislima ili praktidnom radu jeste jedini nadin na koji ljudska priroda moZe ostajati aktivna. Sve ovo jasno ukazuje na to da se obrazovanje ne moZe drdati zatvoreno u okviru jedne sobe u kojoj je student neaktivan i uvek zavistan od profesora, a razdvojen od svojih kolega studenata. Ovakvo, ograniieno obrazovanje nedovoljno je bak i maloj deci. Prva reforma obrazovanja mora ponuditi Sire okruZenje i multiplikovati mogu6nosti udruZivanja i aktivnosti. BaS u toku adolescencije, u svesti mlade individue rada se 'klica' interesovanja za na(ir izgradnje i funkcionisanja dru5tva. Dru5tvo je, medutim, bazirano na razliditim aktivnostima, a ne samo intelektualnim. Najve6i element njegove izgradnjeje onaj uvek rastuii nivo svesti individue koji se pove6ava kroz dru5tveno iskustvo. Inertno dete koje nikada ne radi sopstvenim rukama, koje nikada nije imalo ose6aj daie korisno i sposobno da uloZi trud, koje nikada nije iskustvom spoznalo da Ziveti znadi Ziveti u dru5tvu, te da misliti i stvarati znaii iskoristiti harmoniju du5a; ovakvo dete posta6e sebidan mladi dovek, pesimista i melanholidan, uvek na

ivici gordosti koji ie tragati za zame\om izgubljenog raja. Takav, umanjen dovek, pojavljuje se pred vratima univerziteta. Sta on odekuje? ... Odekuje profesiju koja 6e mu omogu6iti da stvori svoj dom u dru3tvu u kojem se ose6a kao stranac i koje mu ne znaci niSta; ulazak u dru5tvo da bi udestvovao u funkcionisanju civilizacije za koju nije stvorio nikakav osedaj. Ne, nije mogu6e uticati na neko ljudsko bi6e jednom kada je odrastao dovek, njime se mora pozabaviti mnogo ranije. Onaj ko Zeli da pred sobom jednog dana vidi doveka, mora se pre toga pozabaviti detetom. Razdvajati razlidite Zivotne faze potpuno je
besmisleno.

Odrastao 6ovek je rezultat ili poslednja faza rt razvoju deteta. Svaka odrasla osoba je postignu6e odraslog deteta; uzroci dobrog

i lo3eg kod odraslog moraju

stanja deteta.

se potraZiti u kratkom periodu odra-

Razlika izmedu interesovanja deteta i odraslog doveka, kako u obrazovanju tako i u pogledu drustvenih pitanja, podse6a me na raspravu iz srednjeg veka izmedu dva grada od kojih oba poseduju poznate relikvije: jedan je tvrdio da ima lobanje Tli mudraca sa istoka kada su bili deca, a drugi da ima lobanje Tli mudraca sa istoka kada su bili odrasli. Ovaj pogubni kriterijum, ova vrsta psihicke barijere koja strogo razdvaja dva interesovanja, uzrokuje te5ke gre5ke i proizvodi opasnosti koje uticu na ditavo civilizovano dru3tvo. Medu sred-

stvima koja mogu spreiiti ugroZavanje ljudi ovim opasnostima, medutim, retko se razmatra ojadavanje i ispravljanje ljudi na sve nadine dok su u svom formativnom periodu. Ono Sto naSoj, inade sjajnoj civilizaciji, nedostaje danas je snaga duhovnog bi6a, stanje savesti koja ose6a odgovornost, a pre svega ose6anje da iovekov Zivot trijumfuje nad kosmosom: ljudska vrsta bi trebalo da se ose6a vladarom svega stvorenog, preobraziteljem zemlje, graditeljem nove prirode, saradnikom u
univerzalnom poslu stvaranja.

i $

il

110

Op pnuN.rsrvA Do

ADoLESCENCTJE

14. Dododatak C: Fbnkcije univerziteta

Onaj ko dolazi na univerzitet, ostavlja za sobom detinjstvo i adolescenciju: formirana je osoba. Veliki deo njegove sudbine u druStvu i uspeha u studiranju, zaviside od toga kako je formiran. Ono Sto ga sada interesuje je 'misija ljudske vrste'. Svakako da se ne smemo ograniditi samo na prikuplianie znanja koje 6e mu biti potrebno u obavljanju prof'esije. Univerzitetski studenti su odrasli ljudi, pozvani da izvr5e uticaj na civilizaciju
svog vremena.

\
i ,fi
:l

razliditih dru3tvenih slojeva, uz velike te5ko6e 6e posti6i lidersku ulogu u bilo iemu. Ova 'vrlina liinosti' morala je biti podsticana kroz aktivni napor i pozitivno iskustvo same individue. Samo filozofiranjem i meditiranjem ne moZe se formirati savest
modernog ioveka. Sto se tice kulture, sama su5tina univerziteta je u 'uienju kako da se udi'. Diploma je dokaz da smo naudili da uiimo i da moZemo nastaviti traganje za znanjem samostalno i bez pomo6i drugih, da smo postavljeni na put naudnog istraZivanja. Ovo je jo5 jedan dokaz da osnovni zadatak univerziteta nije ograniden samo na davanje instrukcija. Da bismo nastavili sa uienjem, mi srno udili da
udimo.
Osoba koja je dobila diplomu poseduje znanje kako da se otisne u more kulture koje plavi iitav svet. Orra je dobila orjentaciju. To je, znadi, studiozna osoba koja poseduje kompas koji joj omogu6uje da se upusti u komunikaciju sa zvezdama koje odrecluju pravac.

i
1

l l
,il
rl!

Medu univerzitetskim profesorima, dakle, vodidima nove generacije, pojavljuju se lideri nove vrste civilizacie. Sa univreziteta potidu oni koji ie povesti mase u odbranu civilizacije. Kada studenti budu polagali ispite za dobijanje zvanja, oni 6e biti na vratima dru3tva i moraju posedovati veliku moralnu pripremu. Oni nisu ostajali u Skolama jednom poSto su ve6 postali odrasli samo da bi mogli ste6i neSto viSe znanja od ostalih. Kultura je veliki sastavni deo njihove pripreme, to je istina, aii su kulturu mogli na6i svuda oko sebe; kultura je danas rasprostranjena u ditavom druitvenom okruZenju. Funkcija univerziteta bila je da kulturu pojada i uEini je prijemdivom za svest ovih mladih ljudi kao sredstvo odbrane vrednosti dru5tva i civilizacije. Poput postojanja religije za sve - mada sveStenici i misionari religiju poseduju intenzivnije, religiju koja radi u korist ljudi - i kultura je svuda rasprostanjena i dostigla je sliian nivo kod svih civilizovanih ljudi; ipak neki odabrani ljudi u nju su ukljuieni dublje te postaju apostoli u ulozi duvara civilizacije. Takode, na univerzitetu, priprema mo1e biti Sira, op5tija. Ako je istina da se dak ni deca ne mogu obrazovati u detiri zida neke Skole, tim se ovo pre odnosi na odrasle. Neophodno je dak i za dete da se ose6a nezavisnim: odrasli stoga mora vei imati ostvarenu svoju nezavisnost. Druitveni eksperiment zapoi,et ranije mora se nastaviti jer osoba koja nikada nije radila, koja nikada nije poku5ala da zaradi za Zivot, koja se nikada nije me5ala sa ljudima razliditih uzrasta i

I
ii

.}

Takva je osoba koja je stekla diplomu. A ako diploma, 3to se tide njene vrednosti, oznalava kapacitet za udenje, za5to bi onda studiranje na univerzitetima bilo ogranideno na tri do Sest godina? Onaj koji studira na univerzitetu zna da 6e morati ceo Zivot da udi ili gubi svoju vrednost. Cemu bi sluZio toliki trud u toku ovih nekoliko godina, ako 6e usvajanje kulture morati da prestane? Mora stoga postojati joS neka vrsta formativne pomoii, trud da se postane svestan potreba specifiinog vremena i da se potpuno uroni u specifidna civilizacijska dostignuda. Od velikog je znacaja i prednosti da se student angaZuje na postizanju ekonomske nezavisnosti za vreme studiranja na uni-

vrezitetu. Mnogi mladi ljudi dok studiraju ve6 daju dasove ili pi5u za novine, bave se umetno36u ili trgovinom, ili su cak obidni radnici ili konobari. Neki sticu iskustvo u raznim medijskim kompanijama ili u diplomatiji.
Ovi radnici pre studiraju zbog ljubavi prema udenju i ljudskom progresu nego samo zbog neposrednog i direktnog profesionalnog

tt2

Oo onrrN;srvA Do

ADOLESCENCTJE

14. Dododatak C: F\tnkcije univerziteta

113

cilja. Ako i studiraju jednu ili dve godine dt1e, zar je to

vaZno?

Uzimaju6i u obzir da njihovo ucenje nikada ne6e prestati, za5to bi se mudili da u najkra6em roku dobiju diplomu kada moraju, ako Zele da prate uvek rastuii nivo razvoja, da prate nove trendove u grani svoje profesije? eovek moZe studirati i dok radi da bi zaradio za Zivot. Svi oni koji Zele, na primer, da postanu univerzitetski profesori to i dine. Oni stalno studiraju, ali ne idu u Skolu. Oni zaraduju za skroman Zivot da bi bili u stanju da dalje ude i dosegnu vi5a zvanja u budu6nosti. Odrasla osoba koja studira ne bi trebalo da se kao dete pla5i ispita niti prekora roditelja koji ga pomaZe svim rasploZivim sredstvima, ma koiiko mala ona bila. Ne bi trebalo ni da poseZe za lukavstvima da bi dobila dobre ocene niti da se stidi jer ne moZe

skrivene sposobnosti neku profesiju.

da u isto vreme radi

bude posve6en u

Najzad dolazi eovek koji se priprema za sopstvenu misiju u ovom svetu. Sta On dini da bi se pripremio? On se suprotstavlja Zlu i pobeduje ga. To je Njegova priprema! Svako ljudsko bi6e poseduje ume6e prepoznavanja opasnosti i suodavanja sa isku5enjima oko sebe tako da se na njih navikne kako bi ih mogao savladavati. Isku3enja koja treba prevazidi su bukvalno ona pomenuta u
Svetom pismu: isku5enje posedovanja i isku5enje mo6i. Postoji ne3to u ljudskom rodu Sto stoji iznad njih samih i Sto razume Sta je potrebno da bi se izgradio veoma mo6an, plodan i proii56en svet. Postoji samo jedan nadin: da svaka individua zna kako da prevazide isku5enje mo6i i posedovanja. To je put njegovog kraljevstva. Ali da bi se dosegao ovaj nivo kroz obrazovanje, neophodno je prona6i dete i pogledati ga u drugadijem svetlu.

biti besprekorna.
Univerzitetski student pre svega mora znati kako da postigne
sopstvenu samostalnost

i moralnu

ravnoteZu.

Verujem da je neophodno stvoriti sve uslove da se obezbedi neka forma rada koja omogu6ava ekonomsku nezavisnost studenata na univerzitetima tako da je svaki od njih slobodan da studira itra1i svoje mesto u skladu sa svojim sposobnostima. Zavr5i6u ovu knjigu uporedivanjem Zivota jednog ljudskog biia sa tri faze u Zivotu Hrista. Pogledajmo prvo iudotvorno i inspiri3uie Dete. Ovo je period 'kreativnih senzibiliteta', konstrukcije uma, period toliko intenzivne aktivnosti, da je u ovom Zivotnom dobu
neophodno posejati seme za ditavu kulturu. Zatim dolazi period adolescencije, period unutra5njih otkrivanja i'dru5tvenih senzibiliteta' (osveS6ivanja). Hrist, kao dedak, zaboraviv5i na svoju porodicu, diskutuje sa odraslima. On ne govori kao dak, ved kao Uiitelj, obasjan Svojom svetloSdu. Kasnije On posve6uje Sebe manuelnom radu i zanatskom iskustvu. On pokazuje da adolescent mora imati rnogudnosti da ispolji svoje