THEORIA 4 BIBLID 03512274 : (2010) : 53 : p.

7386

UDK 111.852(091) ; 72.01:111.852"19" Originalni nauni rad Original Scientic Paper

Iva Draki Vianovi FORMA KAO IZRAZ FUNKCIJE

APSTRAKT: Tekst predstavlja analizu estetske kategorije to prepon, prikladnosti, od ranog antikog perioda do savremene revitalizacije istog pojma pod novim imenom funkcionalnost. U arhitekturi dvadesetog veka dogodio se preporod estetske kategorije koja je intonirala razumevanje lepote u pred filozofskoj antikoj Grkoj, kao i u filozofiji Sokrata, Platona i Ksenofonta. Autor u tekstu nudi argumentaciju u prilog tri osnovne teze: da je arhitektura kao takva logino i prirodno mesto preporoda kategorije to prepon, da se dva dominantna pravca u savremenoj arhitekturi koji se tradicionalno tretiraju kao disparatni, mogu svesti na zajedniki imenilac kategoriju funkcionalnosti i da funkcionalnost moe da se tretira kao prizma prelamanja osnovnih tokova u savremenoj umetnosti. KLJUNE REI: Estetika, lepota, prikladnost, funkcija, umetnost, arhitektura, organicizam, geometrijski racionalizam.

Jedna od kljunih estetikih kategorija, bez koje je nemogue zamisliti teorijski pristup estetskom fenomenu je, bez svake sumnje, kategorija forme. Vladislav Tatarkijevi (Wladislaw Tatarkiewicz) u svojoj lucidno koncipiranoj i paljivo izvedenoj studiji Istorija est pojmova, izmeu ostalih estetikih kategorija koje prepoznaje kao krucijalne, prouava i problem forme i iznalazi pet razliitih konotacija koje pojam forme u estetici ( ili i ire u filozofiji uopte) moe imati1. Pronicljivo uoeni, ozbiljno analizirani i na prvi pogled mnogobrojni, aspekti pojma forme ustvari otvaraju prostor i nove mogunosti za istraivnje i navode na misao da se moe odgovorno govoriti o jo bar nekoliko estetikih aspekata kategorije forme. Jedan od tih aspekata koji Tatarkijevi ne pominje je, prema naem miljenju, forma kao izraz funkcije. U ovom trenutku vie nego aktuelna, jer je u velikoj meri obeleila zbivanja u umetnosti u dvadesetom veku. Problem forme kao izraza funkcije ulazi na velika vrata u evropsku estetiku sa Platonovim dijalogom Hipija Vei, sa dodue, neto drugaijom terminologijom re je, naime, o onoj dimenziji lepote shvaenoj kao prikladnost, prilagoenost svrsi, to prepon.
1 Vidi; Vladislav Tatarkijevi, Istorija est pojmova, Nolit, Beograd, 1975.

74

Iva Draki Vianovi

Istovremeno, pojam prilagoenosti svrsi kao jedan od aspekata lepote javlja se, na manje sofisticiran nain, u Ksenofontovim spisima. Zato to se pojavljuje gotovo paralelno kod Ksenofonta i mladog Platona, kategoriju prepona istoriari estetike tretiraju kao rezultat Sokratovog filozofskog napora u oblasti estetike. Meutim, ako poemo tragom ove estetike kategorije jo dublje u prolost, prepoznaemo je, dodue u povoju, ali ve prilino precizno uoblienu, u Homerovim epovima, kao, da je tako nazovemo, predfilozofski pojam antike grke duhovnosti. Italijanski estetiar Ernesto Grasi (Ernesto Grassi) u knjizi Teorija o lepom u antici zamiljenoj kao prvi segment jedne iscrpne istorije estetike, analizira kao varijantu predplatonskog razumevanja lepote i nain na koji se lepo pominje kod Homera i Hesioda. Za nau temu u ovom trenutku relevantna je njegova analiza kategorije lepog kod Homera. Locirajui opravdano svoje istraivanje pojma lepog u Homerovim epovima u okvir kalokagatije, Grasi konstatuje neto to svaki italac Ilijade i Odiseje primeti estu i na izgled nemotivisanu upotrebu rei lep... i ta prividna proizvoljnost... u poetku nas spreava da poblie utvrdimo ta Homer eli da kae.2 Ova zabuna koju tano uoava Grasi nastaje zbog velike razlike izmeu homerske i nae savremene upotrebe rei lep. Ali, kad se oslobodimo tog prvog utiska, kae italijanski estetiar, izbijaju na videlo kriteriji po kojima pesnik upotrebljava termin lep.3 Koji su to kriterijumi? Prvi koji Grasi istie je kriterijum pripadnosti boanskom, savrenom, viem stupnju bivstvovanja epitet lep u ovom kontekstu Homer koristi kao izraz savrenstva. Primeri koje nam Grasi daje citirajui Homerovu Odiseju, primeri opisa nimfe Kalipso i prostora u kome ona obitava, su savreno u funkciji ove njegove teze. Dalje, meutim, analizirajui nain i kontekst upotrebe epiteta lep u Odiseji, Grasi, dajui i dalje odline primere, ne imenuje precizno drugi Homerov kriterijum upotrebe epiteta lep, kriterijum koji je, prema naem miljenju, vie nego oigledan. Lep je zvuk koji isputa nategnuta tetiva Odisejevog luka zato to pokazuje Odiseju da mu je luk jo uvek u funkciji ida da je mono oruje u koje moe da se pouzda. Zvuk dokazuje neokrnjenu upotrebljivost4 luka sasvim oigledno u pitanju je kriterijum prikladnosti koji Grasi iz nekih razloga ne prepoznaje i ne imenuje.
2 3 4 Ernesto Grasi, Teorija o lepom u antici, SKZ, Beograd, 1974, str. 46. Ibid., str. 46. Ibid., str. 49.

Forma kao izraz funkcije

75

Lepi su kod Homera darovi za goste: Lep poklon nije onaj koji ima lepu, dopadljivu formu, nego onaj koji je u funkciji odreene situacije i izraz je odnosa (gostoprimstvo zahvalnost) koji se uspostavlja izmeu domaina i gosta. I opet se gotovo namee kriterijum prikladnosti kao onaj po kome se Homer orijentie i opet ga Grasi niti prepoznaje, niti imenuje. I najzad, lepa je i Odisejeva kua: ...bogata, velika, s vrstim zidovima i vratnicama, zatiena od napada, ali lako vidljiva i optepoznata.5 I kua je, dakle, lepa ne po dobroj formi i dopadljivosti, nego po prilagoenosti svrsi kojoj je namenjena. Kao to je konstatovao da je Odisejev luk, njegovo oruje, lepo zato to mu je od koristi, to donosi pobedu ili spas u zavisnosti od situacije (uvek je njegovo svojstvo izraz odnosa koji se uspostavlja izmeu vlasnika i oruja), isto tako Grasi konstatuje da je i kua lepa zato to odgovara svojoj nameni. Sve to tano uoava i navodi, ali ne imenuje kriterijum prikladnosti, prilagoenosti svrsi koji je, prema naem miljenju, u ovim njegovim odlino odabranim primerima do te mere oit da je gotovo nemogue ne prepoznati ga. Grasi kriterijum Homerove primene epiteta lep formulie kao apsolutizaciju pojmova i vrednosti6 to se moe braniti, naravno, to on u svojoj studiji i ini, ali prikladnost, to prepon, ne pominje. Moemo, dakle, ve kod Homera da konstatujemo prvo pojavljivanje znaenja pojma lepote kao prikladnosti, prilagoenosti svrsi, onog to odgovara svojoj nameni, koje e, kao jednu dimenziju lepote, jedan njen aspekt, uoiti i analizirati skoro istovremeno i Ksenofont i Platon.7 Ksenofont u Uspomenama, ozbiljno, filozofskim sredstvima, tretira pojam prikladnosti, prilagoenosti svrsi, kao kljunu estetiku kategoriju u njegovim spisima gotovo sinonim pojma lepote. Aristip: Jesu li sve lepe stvari sline jedna drugoj? Sokrat: Neke su, tavie, tako razline kako samo moe biti. Aristip: Kako bi onda lepo moglo biti to to je razlino od onoga to je lepo? Sokrat: Diva mi, onako kao to se od oveka lepa za utrkivanje razlikuje drugi koji je lep za rvanje; kao to se tit lep za odbranu razlikuje koliko god moe od sulice za jako i dobro izmetanje. Aristip: Odgovara mi ba onako kao kad sam te upitao da li poznaje kakvo dobro.
5 6 7 Ibid., str. 50. Ibid., str. 50. U Platonovom Hipii Veem je dosta precizno problem postavljen kao jedan aspekt lepote. Platon daje itaocu na znanje da ne misli da je svojom analizom iscrpeo sve aspekte pojma lepote.

76

Iva Draki Vianovi

Sokrat: A ti msili da izmeu lepog i dobrog postoji neka razlika?... .............. ... a za jednu istu stvar i ljudska tela pojavljuju se kao lepa i dobra, a za jednu istu stvar i sve ostalo ime se ljudi slue smatra se da je lepo i dobro za ta je samo podesno. Aristip: Da li je onda i koara za smee lepa? Sokrat: Ta Diva mi, i zlatan tit je ruan, ako je za svoju svrhu koara lepo izraena, a tit ravo.8 U citiranom odlomku treba obratiti panju na dve stvari: Lepota se odreuje s obzirom na primerenost svrsi, prikladnost , to prepon; Poto ovakav stav implicira jednainu lepota = korisnost, Ksenofont kao da eli da izbegne ovakvu implikaciju suavajui prostor lepote i korisnosti i koncipira svojevrstan relacionizam entiteta i svrhe kojoj je namenjen, koji, na nain na koji je formulisan, ima i konotaciju relativizma. Nisu, dakle, lepe, svrsishodne, prikladne, korisne stvari kao takve i u odnosu na sve, nego samo s obzirom na primerenost svrsi kojoj su namenjene. Pojam korisnosti, naravno, u antikom grkom kulturnom miljeu ima daleko iri spektar konotacija, od onog koji smo mi danas navikli da mu pripisujemo. U meuvremenu se pojam korisnosti suzio na pragmatiku korisnost, korisnost praktine upotrebe. Ali, poto je ova injenica dobro poznata, a i ne spada striktno u okvir izabrane teme, ne bih se u ovom trenutku zadravala na razlici izmeu antikog grkog i savremenog shvatanja pojma korisnosti. Samo bih naglasila (nasuprot veini autora) da pojam korisnost i kod Ksenofonta i kod Platona ima i tu pragmatinu, upotrebnu konotaciju na koju smo mi danas navikli. U Platonovom Hipiji Veem je vie nego jasno da kategorija to prepon ima vrlo irok spektar konotacija korisnog od, uslovno reeno, najnie upotrebno pragmatine do aksioloki visoko pozicionirane samosvrhovitosti, korisnosti shvaene kao organon ostvarenja sutine, svrhe imanentne nekom entitetu. Dijalog o lepoti Platon zapoinje Sokratovim formulisanjem pitanja na nain svojstven njemu: ta jeste lepota, distingvirajui paljivo ovakvu formulaciju od nespretne formulacije koju implicira Hipijin govor ta je lepo.9 Zahvaljujui ovako formulisanoj distinkciji, Sokrat s lakoom odbacuje Hipijin odgovor da je lepa devojka lepota. Sledi analiza niza primera sokratskom epagokom metodom koja trai ono opte i svemu zajedniko to povezuje raznorodne empirijske entitete i daje nam za pravo da im pripiemo atribut lep i koja ima za cilj da dokae da su i devojka i kobila i lira i lonac lepotom lepi.
8 9 Ksenofont, Uspomene o Sokratu, BIGZ, Beograd, 1980, str. 79. Platon, Dijalozi, Grafos, Beograd, 1982, str. 200.

Forma kao izraz funkcije

77

Sledi kljuno pitanje Sokratovo u kome je implicitno sadran i odgovor: ...da li jo uvek smatra da je sama lepota kojom je sve drugo uraeno i usled koje se pokazuje lepim, kad mu pristupi onaj oblik (eidos) da li smatra da je to devojka, kobila ili lira?10 Pokuavajui da na brzinu i nedovoljno promiljeno, pritom oholo i s visine (ime Platon navodi itaoca na misao o neodgovornom odnosu sofista prema filozofiji uopte), da odgovor na pitanje ta jeste lepota kao takva, odnosno ta je to lepota kojom je sve drugo uraeno i ijim prisustvom se pokazuje lepim11, Hipija se zapetljava u jednu beskrajno naivnu tezu da je lepo sve to je nainjeno od zlata, ili zlatom ukraeno.12 (I opet nam Platon daje do znanja do koje mere su sofisti neznalice i ignoranti kad mogu na ovaj nain da pristupe problemu). Sokrat nema mnogo muke da ovo nesreno reenje razveje u prah, pominjui Fidijino delo i injenicu da je Fidija svoje skulpture modelovao od raznih vrsta materijala: kamena, slonovae, itd. Konstatujui da Fidija upotrebljava razne vrste materijala u zavisnosti od svrhe kojoj su namenjeni, Sokrat dolazi do odreenja lepote kategorijom odgovarajueg, prikladnog, to prepon. Hipija: Svakako, potvrdiemo da je lep kad god odgovara.13 Posebno je upeatljiv i dobro voen dijalog izmeu Sokrata i Hipije na temu famoznog poreenja kutlae od smokovog drveta sa kutlaom od zlata. Logian i oekivan ishod Sokratovog i Hipijinog argumentativnog dvoboja je konstatacija da je kutlaa od smokvinog drveta lepa od zlatne jer vie odgovara kai i loncu (ini kau mirisnijom, ne moe nam razbiti lonac, prosuti kau, ugasiti vatru...14 itd). Skreem panju itaocu na bitnu slinost Ksenofontovog i Platonovog odnosa prema estetskoj kategoriji prikladnog, ogovarajueg; ona je uvek kontekstom uslovljena i odreena je srvrhom na koju je u datom kontekstu usmerena. Dakle relacionizam i implicitni relativizam su nuno okvir u kojem se razmatra to prepon. Da se Platon ne ustruava da istakne korisnost kao prepoznatljivu dimenziju lepote, dokazuje nam nastavak njegove argumentacije: Oko, telo, konj, petao, kola, brod, instrument, pa i obiaj i zakon su lepi ukoliko su korisni za ono za ta su korisni i onda kada su korisni.15
10 11 12 13 14 15 Ibid., str. 202 - 203. Ibid., str. 203. Ibid., str. 203. Ibid., str. 204. Ibid., str. 204. Ibid., str. 211.

78

Iva Draki Vianovi

Kada su iva bia u pitanju, korisnost je u funkciji ostvarivanja imanentne svrhovitosti, organon realizacije sutine, dok je kod neivih predmeta u pitanju pragmatina korisnost, prilagoenost svrsi upotrebe, shvaena kao sredstvo za sebi spoljanju svrhu, dakle upravo funkcionalnost kako je mi danas razumemo. Definisana u ovom periodu antike grke filozofske misli kao jedna od dimenzija lepote, kategorija prikladnosti, odgovarajueg, primerenosti svrsi, dugo ostaje van sfere interesovanja kako filozofa, tako i umetnika koji su se teorijski bavili estetskim fenomenom. Zaivee na pravi nain, kao krucijalna estetika kategorija organon razumevanja lepote i organon umetnike produkcije tek poetkom dvadesetog veka; prevashodno u arhitekturi dvadesetog veka, u estetici Bauhausa na teorijskom planu i u sveukupnoj umetnikoj produkciji Bauhausa. Valter Gropijus i umetnici Bauhausa lepotu umetnikog dela vide kao izraz funkcionalnosti, formu funkciju. Prikladnost, prilagoenost svrsi, Ksenofontov i Platonov to prepon, ili, modernim terminima reeno efikasnost i funkcionalnost, postaju kriterijumi uspelog umetnikog dela. Zanimljivo je da kriterijum funkcionalnosti, odnosno efikasnosti koji je Valter Gropijus formulisao kao kriterijum vrednosti umetnikog dela, proizlazi iz njegove osnovne ideje da je potrebno prevazii ponor koji postoji izmeu umetnosti s jedne strane i svakodnevnog ivota s druge. Ljudi su uronjeni u svakodnevnu, praktinu stvarnost, nelepu, bez ikakvih estetskih pretenzija, a tamo negde, na drugoj obali, preko ogromne provalije, egzistira nekakav estetski prostor, duhovni svet umetnosti, kao neka varijanta mogueg ovekovog eskapizma, ali ipak neto to sutinski ne dodiruje nain na koji ovek bivstvuje u ivotu i svetu. Gropijus je eleo da napravi most preko tog ponora, da povee dva disparatna sveta, dva odvojena duhovna prostora i da uvede umetnost, a sa njom i lepotu u sr svakodnevne stvarnosti. Prvi cilj kole, kae Frank Whitford u svojoj studiji o Bauhausu, bio je da izbavi sve umetnosti iz izolacije u kojoj se nalaze...16 Kategorija funkcionalnosti, prilagoenosti svrsi, odnosno forma koja je kao izraz funkcije, po definiciji lepa, trebalo je da bude taj most, ta spona koja e povezati svet umetnosti i svet svakodnevice, estetizovati praktinu, svakodnevnu stvarnost i udahnuti ivot u umetnost, inei od nje bitan segment svakodnevnog ivota ljudi. U tome je, u pokuaju prevazilaenja jaza izmeu svakodnevno praktinog i umetnikog, ini se, upravo i filozofski znaaj pojma prikladnosti funkcionalnosti. Lepa forma kao izraz funkcije je ujedno i edo estetskog duhovnog prostora ali sada otrgnutog iz svoje izolacije i uvedenog u ivot i edo svakodnevne stvarnosti, definisane potrebama ivljenja i ivotnog funkcionisanja. Ujedno, u ovom kontekstu treba traiti i razliku izmeu naina na koji se kao estetika kategorija konstituisao antiki grki pojam prikladnosti (to prepon), i na16 Frank Whitford, Bauhaus, Thames and Hudson, London, 1984, p. 11.

Forma kao izraz funkcije

79

ina na koji se kao estetika kategorija konstituisala funkcionalnost u dvadesetom veku. Kod Grka se prikladnost iskristalisala kao pojam koji je prirodno proizaao iz estetskog jedinstva svakodnevne stvarnosti, iz lepotom natopljenog sveta svakodnevice; u naem vremenu lepota funkcije proizlazi iz potrebe da se estetizuje obezduena, nelepa stvarnost svakodnevnog ivota. Sa ciljem objedinjavanja estetskog i svakodnevnog ivotnog duhovnog prostora plasirana je i Gropijusova teza o potrebi jedinstva umetnosti, zanata (ukljuijui i fiziki rad) i tehnike. Po njegovom miljenju ne postoje profesionalni umetnici, niti postoji sutinska razlika izmeu umetnika i zanatlije. Rad kao temelj obavezan je za svakog umetnika, misli Gropijus. U tome je prvobitni izvor stvaralakog oblikovanja... Nebeska milost moe uiniti da u retkim svetlim trenucima, koji su nezavisni od njegove volje (volje Gropijusove paradigme umetnika zanatlije) iz dela njegovih ruku nesvesno procveta umetnost... Izgradimo, dakle, novo pleme zanatlija bez nasilnog klasnog odvajanja koje je u svojoj oholosti elelo da podigne zid izmeu zanatlije i umetnika. Zajedniki zaelimo, smislimo, stvorimo novu gradnju budunosti, koja e biti sve ujedno arhitektura, vajarstvo, slikarstvo i koja e se iz miliona radnikih ruku dostojanstveno uzdii ka nebu kao kristalno znamenje nove vere koja dolazi.17 Gropijusov Manifest je oito neka vrsta socijalne utopije, drutveni projekat koji je imao za cilj da poniti tekovine borbe renesansnih umetnika da se klasno odvoje od zanatlija i pridrue se naunicima. Pored prevazilaenja jaza izmeu praktino svakodnevnog i estetskog i izmeu zanatsko tehnikog i umetnikog, Gropijus ima za cilj i prevazilaenje jaza izmeu individualnog i kolektivnog. Ideal mu je zajedniki, timski rad umetnika u radnoj zajednici. Samo kolektivni rad zanatlija umetnika, bez individualistike oholosti moe u punom smislu estetski ovladati sveukupnim procesom ivljenja i uvesti kroz umetnost lepotu u sr svakodnevnog ivota. Najznaajnija, vodea umetnost je, prema Gropijusu, arhitektura, ona je prirodna kruna i vrh organske celine svih umetnosti.18 Ekonominost, efikasnost, arhitektura, rei e i an Eduar anere (Jean Edouard Janneret) poznat pod psudonimom Le Korbizje (Le Corbusier), jedan od najtalentovanijih i najuticajnijih arhitekata Bauhausa. Zato ba arhitektura? injenica da su i Gropijus i Le Korbizje arhitekte nije sigurno bez znaaja. Ali, postoji i dublji razlog sutinska upuenost arhitekture kao umetnosti na estetsku
17 18 Walter Gropius, Manifesto of the Bauhaus u Frank Whitford, Bauhaus, Thames and Hudson, London, 1984, p.202. Vidi: Walter Gropius, Manifesto, u Frank Whitford, Bauhaus: Krajnji cilj sveukupne kreativne aktivnosti je graevina!, p. 202.

80

Iva Draki Vianovi

kategoriju prikladnosti, odnosno funkcionalnosti. Lepa forma kao izraz funkcije dolazi, naime, najvie do izraaja upravo u arhitekturi. Zanimljivo je da Nikolaj Hartman (Nicolai Hartmann) analizirajui u svojoj Estetici problem istine takozvanih neprikazivakih umetnosti, u kontekstu arhitekture, formulie (na drugi nain, dodue) tezu istovetnu naoj da je arhitektura kao takva sutinski upuena na formu kao izraz funkcije i da se njena lepota, odnosno istina, prema Hartmanu, sastoji upravo u prilagoenosti svrsi kojoj je namenjena. Hartman postavlja pitanje da li se uopte moe govoriti o istini kada je re o neprikazivakim umetnostima muzici i arhitekturi i dolazi do zakljuka da ako i ne moemo govoriti o istini u arhitekturi sensu stricto postoji i jedan drugi smisao istine koji nema veze sa saglaavanjem sa realnim uzorom19 (to je najea konotacija pojma istine u prikazivakim umetnostima) a koji je primenljiv na neprikazivake umetnosti; Hartman e ga nazvati imanentnom istinom. Neka gradska najamna kua sa mnogo malih stanova, uzanih svetlarnika, s tesnim i tedljivo postavljenim stepenitem, ali sa fasadom palate i odgovarajuim raskonim ulazom tako neto oseamo kao neistinito. Slino je i onda... ako se na neku ugaonu kuu postavi mala kula koja ne slui nikakvoj svrsi i sa kojom ostatak graevine nema niega zajednikog. .....Ovu vrstu fenomena, kojim nai veliki gradovi tako obiluju, moemo direktno nazvati lana arhitektura.20 Izvanredno dobro Nikolaj Hartman locira problem istine u kontekst svrsishodnosti, odnosno funkcionalnosti. Neprilagoenost forme neke graevine svrsi kojoj je namenjena, zaista doivljavamo kao nekakav pokuaj prevare, odnosno la u arhitekturi, koja nuno povlai sobom i negativan estetski doivljaj. U Hartmanovoj analizi postoji jedna implicitna jednaina: prilagoenost svrsi = istina = lepota. Naime, arhitektonske forme koje nisu funkcionalne ne postiu ni lepotu, ni umetniku istinu, drugim reima, one nemaju nikakvu umetniku vrednost. Upravo je dakle arhitektura ona umetnost koja je, po definiciji, zbog samih principa koji je odreuju logino mesto preporoda estetike kategorije to prepon, prikladnosti, primerenosti svrsi, odnosno funkcionalnosti, kako su je imenovali umetnici i teoretiari umetnosti dvadesetog veka. tavie, mnogo je manje neobina injenica to se preporod kategorije to prepon dogodio u arhitekturi dvadesetog veka, nego injenica da se on nije dogodio u arhitekturi i ranije. Zanimljivo je i na to elimo da skrenemo panju u ovom trenutku da je kategorija funkcionalnosti ona zajednika prizma kroz koju se mogu posmatrati i organicizam i racionalizam, pravci u arhitekturi dvadesetog veka koji se tradicio19 20 Nikolaj Hartman, Estetika, BIGZ, Beograd, 1979, str. 367. Ibid., str. 367.

Forma kao izraz funkcije

81

nano tretiraju kao razliiti i ak suprotni. Dakle naa teza je da je zajedniki imenilac, kako organicizma tako i racionalizma u arhitekturi dvadesetog veka upravo kategorija funkcionalnosti (sa sveukupnim spektrom konotacija lepo dobro istinito koje je i kategorija to prepon nosila u antici). tavie, iz jedne specifine organicistike arhitektonske koncepcije Luisa Salivena (Louis Sullivan) proistei e sveukupna, funkcionalizmom natopljena arhitektura dvadesetog veka. Kljuna figura arhitekture dvadesetog veka i pretea Valtera Gropijusa je, bez svake sumnje, ameriki arhitekta, Luis Saliven. Saliven, kao i Marko Vitruvije, smatra da graevine imaju slinost sa ljudskim telom i da je u neku ruku ljudski organizam paradigma arhitektonskim tvorevinama. uveno delo Luisa Salivena robna kua Karson Piri (Carson Pirie Scott & Company) u ikagu, projektovana je upravo po principu podraavanja ljudskog organizma. Osnovna konstrukcija je elini skelet, nalik na ljudski kostur, koji, preuzimajui na sebe noseu funkciju, oslobaa zid obaveze da nosi i dri zgradu, te zid postaje opet u skladu sa podraavanjem ljudskog tela funkcionalna oplata (u ovom sluaju od terakote) koja prati elinu konstrukciju, kao to muskulatura prati skelet ljudskog organizma. Ovo je bio revolucionaran korak; naime oslobaanje zida nosee funkcije je onaj sutinski momenat iz koga je proizala sveukupna potonja arhitektura dvadesetog veka. Zid e uskoro postati laka, blistava pregrada, tek klimatska barijera bez ikakve ambicije da dri i nosi. U kontekstu nae sadanje teme, ono to je kljuno jeste injenica da je kolevka razvoja arhitekture dvadesetog veka Salivenov projekat u kome su princip organskog i princip funkcionalnog objedinjeni, ili, preciznije, u kome se funkcionalno i organsko uzajamno podravaju i upuuju jedno na drugo. Jedan pravac razmiljanja u arhitekturi konstituisan u znaku estetike funkcinalnog, poznat kao organicizam, predstavlja delo amerikog arhitekte Frenka Lojda Rajta (Frank Lloyd Wright) i to poglavito njegova uvena prerijska kua Kua Robi. Ovaj stambeni objekat konstruisan je kao neko ivo bie koje se iri i rasporeuje u prostoru onako kako to odgovara njegovim unutranjim potrebama. Kua Robi, upravo kao neka organska tvorevina, savreno se uklapa u okolni prostor s jedne strane i deluje kao prirodan produkt tog prostora s druge. Rajt arhitektonski osmiljava ceo ambijent i enterijer: prostorije za stanovanje i eksterijer: terase, balkone, vrt. Pod izrazitim likovnim uticajem fasetne faze kubizma, Rajt tretira kao ekvivalente vrsta tela i prazan prostor podvrgavajui ih u istoj meri organski funkcionalnom oblikovanju. Kua Robi deluje kao da je izrasla iz tla, upravo kao neka organska struktura, a ipak nudi pogledu i prefinjenu artificijelnost fasetnog kubizma. Ona je, prema naem miljenju, izvanredno otelo-

82

Iva Draki Vianovi

tvorena lepota funkcije u znaku organskog. Pritom, kategorija funkcionalnosti u delu Frenka Lojda Rajta nosi iste one konotacije koje je kategorija to prepon imala u antici: lepota njegovih graevina proizlazi iz prilagoenosti svrsi; to je isto ono lepo prikladno koje implicira dobro prikladno i istinito prikladno. Kua Robi, budui namenjena udobnom, humanom, osmiljenom, funkcionalnom stanovanju je dobra lepa i kao i Platonova kutlaa od smokovog drveta ona odbacuje la koja nuno proizlazi iz diskrepancije izmeu forme i funkcije. Ona je, da se posluimo Hartmanovim terinom, imanentno istinita. Drugi, uslovno reeno suprotni pravac u arhitekturi dvadesetog veka ijeg smo najznaajnijeg predstavnika, Valtera Gropijusa, ve imali prilike da pomenemo takozvani geometrijski racionalizam, roen, kao i organicizam, u znaku funkcionalnosti, nosi iste atribute: lepo prikladno, dobro prikladno i imanentno istinito kao i organicizam, zato to ti atributi, prema naem miljenju, nuno proizlaze iz same kategorije funkcionalnosti prikladnosti koju smo prepoznali kao zajedniku, objedinjujuu kategoriju organicizma i geometrijskog racionalizma. Da kategorija funkcionalnosti ima snagu da u sebi nosi dve razliito usmerene teorijske koncepcije, dokazuje nam i estetika Valtera Gropijusa: On, kao i Rajt, polazi od ideje funkcionalnosti ali, za razliku od Rajta koji je smatrao da je najfunkcionalnija forma ona koja ima organsku strukturu i da graevina treba da podraava eliju u razvoju, Gropijus smatra da je najsavreniji izraz funkcije geometrijska forma. U osnovi ove teze poiva princip redukcije geometrijska forma je svedena, redukovana; estetska dimenzija ovakve forme je produkt svojevrsne racionalizacije iz minimuma arhitektonskih sredstava proizlazi maksimum funkcionalnih rezultata (maksimum ekonominosti). Otelotvoreni arhitektonski izraz Gropijusove estetike teorije su zgrade Bauhausa, u ovom kontekstu posebno zanimljiv Blok s radionicama. Nadovezujui se na Salivenovo arhitektonsko reenje, konstruisanje skeletne eline reetke koja je oslobodila zid nosee funkcije, Gropijus projektuje staklene zidove bez svake sumnje vodei motiv arhitekture dvadesetog veka (i u neku ruku njen znak raspoznavanja). Dakle, zid je sad sasvim lagana pregrada, bez ambicije i moi da nosi i dri, klimatska barijera sva u funkciji velike potrebe za svetlou u bloku sa radionicama. Njegova lepota je iskljuivi produkt njegove funkcije. Pritom, treba naglasiti, stakleni zid ima jednu izrazitu osobinu ivog organizma: on die i pulsira spoljanjom svetlou, prima je i odbija odraava, odsjajuje svetlost. Pod uticajem spoljanje svetlosti on se menja, a menja se i unutranji ambijent iji je on medijum. Izvanredan primer ovakvog organskog ponaanja graevine i utiska ivota koji nam nudi stakleni zid je monumentalno remek delo arhitekture dvadesetog veka Zgrada Ujedinjenih nacija, Kartezijanski oblakoder kako je govorio Le Korbizje

Forma kao izraz funkcije

83

pominjui kubus Sekretarijata.21 Zvanino, Palatu Ujedinjenih nacija projektovao je Volas K. Harison (Wallace K. Harrison) i Meunarodni savetodavni odbor arhitekata u kojem se nalazio i Le Korbizje, zato to nije u skladu sa amerikim zakonom da neku javnu zgradu projektuje arhitekta koji nije Amerikanac. Uistinu palatu Ujedinjenih nacija projektovao je Le Korbizje. Famozni stakleni zid ove graevine istovremeno proputa i odbija svetlost; meusobno suprotstavljanje, sukob, ili je moda bolje rei igra ova dva efekta ini da Palata Ujedinjenih nacija deluje kao ivo bie koje blista i tamni, die i pulsira i kome svaki trenutak trajanja u vremenu ba kao i ivom organizmu donosi promenu. Estetski organicizam Bloka za radionice Bauhausa i Zgrade Ujedinjenih nacija, graevina koje su projektovane u teorijskom znaku geometrijskog funkcionalizma, je jo jedna injenica u prilog naoj tezi da je forma funkcija u savremenoj arhitekturi ona kategorija koja ima mo ne samo da prevazie i poniti razlike izmeu organicizma i geometrizma, ve, tavie, da njihove razliitosti u svom krilu objedini i dovede do novog kvaliteta. Jo jedan plastian primer u prilog naoj tezi je i pandan graevina Rajtovoj Kui Robi Kua reder Gerita Ritvelda (Gerit Rietveld), jednog od arhitekata okupljenih oko Mondrijanovog (Mondrian) asopisa De Stijl (De Stijl). Kua za stanovanje udobno, komforno, slobodno, istinsko kao i Rajtova; komponovana iz zatvorenih i otvorenih prostornih blokova sa ambicijom oblikovanja i osmiljavanja i okolnog spoljanjeg prostora kao i Rajtova; ali, dok je Kua Robi tretirana kao funkcionalna organska forma i bila pod likovnim uticajem fasetnog kubizma, Kua reder je tretirana kao funkcionalna geometrijska forma i pod impresivnim je likovnim uticajem slikarstva Pita Mondrijana i njegove ideje o asimetrinoj ravnotei (odnosno ravnotei nejednakih, ali ekvivalentnih suprotnosti). I jedna i druga su estetska eda funkcije jedna u znaku organskog, druga u znaku geometrijskog. U ovom kontekstu namee nam se misao da je daleko bolje i ispravnije govoriti o organskom i geometrijskom funkcionalizmu, nego o organicizmu i geometrijskom racionalizmu. U prilog ovakvom naem razmiljanju govori i sam stvaralaki razvoj, ve pominjanog velikana arhitekture dvadesetog veka poniklog u krilu estetike geometrijskog racionalizma arla Eduara anerea, poznatog pod pseudonimom Le Korbizje. Naime, njegovo delo manifestuje kretanje od geometrijskog racionalizma ka organicizmu, s tim to Le Korbizje sve vreme ostaje u znaku estetike funkcionalnosti. On je ivi dokaz nae teze da sutinskog sukoba izmeu geometrijskog racionalizma i organicizma nema i da su oni svodivi na jedan zajedniki imenilac lepotu funkcije.
21 Le Korbizje, Ka pravoj arhitekruri, Graevinska knjiga, Beograd, 2006, str. XIII.

84

Iva Draki Vianovi

Primer geometrijskog funkcionalizma (da ga tako nazovemo) je njegova kua Savoja, maina za stanovanje kako je Le Korbizje zvao. Izraz maina za stanovanje ima za cilj upravo da naglasi princip redukcije oblika sa jedinim ciljem isticanja svrhe stanovanja. Kua Savoja etvrtasta konstrukcija ravnih povrina, nalik na plitku kutiju sa staklenim prorezima na sve etiri strane koji putaju veliku koliinu suneve setlosti i stvaraju oseaj da smo blisko povezani sa spoljanjom sredinom i otvoreni ka okolnom prostoru, postavljena je na sasvim tanke, lake stubove koji podravaju sveukupan utisak maine. Unutranjost Kue Savoja, takoe sva u dimenziji lepote i elegancije funkcionalnosti, takoe stvara utisak meusobnog otvaranja i povezivanja stambenih prostorija, jer Le Korbizje koristi (gde je to mogue, logino i poeljno) stakleni pregradni zid ime suptilno daje utisak objedinjenog prostora. Pritom, treba naglasiti, stanovnik Kue Savoja ne gubi intimu svog stanovanja jer je potpuno zaklonjen i zatien od pogleda posmatraa spolja. Nastala dvadesetak godina kasnije, izvanredna Le Korbizjeova stambena zgrada Inite dabitasion (l' Unite d'habitasion) primer je onoga to se moe nazvati organikim funkcionalizmom. Za razliku od Kue Savoja, Inite dabitasion je postavljena na organski tretirane nosee stubove koje mnogi istoriari i teoretiari umetnosti doivljavaju kao antropomorfne; sa njene spoljne strane projektovano je stepenite, takoe izrazito organski tretirano. Projektujui ovu zgradu u Marseju za potrebe stanovanja u mediteranskoj klimi, Le Korbizje na staklenu fasadu postavlja isturenu elijastu reetku sa balkonima, ija je namena da amortizuje klimatski udar u tropskim i suptropskim krajevima: leti sunevu svetlost i toplotu, a zimi kiu. Organski tretirani balkoni, nalik na elije, pored toga to ublaavaju negativne klimatske efekte, i sami su udobne i funkcionalne stambene jedinice. (Ovaj elijasti balkonski sistem ostao je neizbean entitet svih ozbiljnih arhitektonskih projekata u tropskim i suptropskim krajevima). Unutranjost ove stambene zgrade je takoe sva potinjena funkciji: stanovi u delovima povremenog boravka imaju visinu samo 2, 50 metara, dok u prostorijama u kojima se mnogo boravi imaju dvostruku visinu! Projektovane su i unutranje ulice koje povezuju delove zgrade, a prizemlje je transparentno i Le Korbizje uspeva da izbegne redovnu boljku prizemnih stambenih prostorija nedostatak svetlosti. Lepota zgrade Inite dabitasion je direktan izraz njene stambene funkcije, ili, drugim reima njena udobnost, savrena primerenost svrsi stanovanja i klimi je njena lepota. Moda treba naglasiti, iako je implicitno u naim gornjim analizama zbivanja u savremenoj arhitekturi, da savremena estetska kategorija funkcionalnosti nosi i bitnu konotaciju antikog prepon-a relativizam usmerenosti na odreene svrhe, oit kako kod Platona, tako i kod Ksenofonta. Velikani savremene arhitekture, bili oni pristalice geometrijskog racionalizma ili organicizma: Rajt, Gropijus, Le Korbizje,

Forma kao izraz funkcije

85

uvaavaju princip uzajamnog odnosa zgrade i sredine u koju je smetena; Rajt zgrade i prirode, Gropijus kue i fabrike, Le Korbizje zgrade i grada, ali i zgrade i prirode takoe. ini se da smo, bar kada je o arhitekturi re, blii duhu antike nego to nam na prvi pogled deluje kua (zgrada) je lepa jer odgovara svojoj svrsi; u njoj se istinski udobno, humano, klimi prikladno, jednom rei lepo, ivi i radi. Iva Draki Vianovi Filoloki fakultet, Beograd

Literatura
Grasi, Ernesto, Teorija o lepom u antici, SKZ, Beograd, 1974. Gropius, Walter, Manifesto of the Bauhaus, Thames and Hudson, London. Hartman, Nikolaj, Estetika, BIGZ, Beograd, 1979. Ksenofont, Uspomene o Sokratu, BIGZ, Beograd, 1980. Le Korbizje, Ka pravoj arhitekruri, Graevinska knjiga, Beograd, 2006. Platon, Hipija Vei, u Dijalozi, Grafos, Beograd, 1982. Tatarkijevi, Vladislav, Istorija est pojmova, Nolit, Beograd, 1975. Whitford, Frank, Bauhaus, Thames and Hudson, London.

Iva Draki Vianovi Form as an Expression of Function

(Summary) The paper offers an analysis of the aesthetic category to prepon, suitability, from an early antique period to contemporary revitalization of the same notion under the new name function. The twentieth century architecture is the place of rebirth of the aesthetic category that gave intonation to the concept of beauty in pre philosophical antique Greece, as well as to the philosophy of Socrates, Plato and Xenophon. Author's main theses are that the architecture is natural and logical birthplace of to prepon, that two main streams in

86

Iva Draki Vianovi

contemporary architecture: organicism and geometrical rationalism have the same key notion in common function and that suitability, or function as aesthetic category can be treated as a prysm for the central currents in contemporary art. SCHLSSELWRTER: Aesthetic, beauty, suitability, function, art, architecture, organicism, geometrical rationalism.