Sie sind auf Seite 1von 212
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
БАНСКА
КРАЈИНА
(1688—1751)
ИСТОРИЈСКИ И Н С ТИ ТУ ТY БЕОГРАДУ „ПРОСВЈЕТА“ — РАДНА
ИСТОРИЈСКИ
И
Н
С
ТИ
ТУ
ТY
БЕОГРАДУ
„ПРОСВЈЕТА“ — РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ИЗДАВАЧКУ
ДЈЕЛАТНОСТ, ЗАГРЕБ
Уредници
Др ДАНИЦА МИЈ1ИБ
Др СТАНКО KOPAR
За издавача
Др ДАНИЦА МИЛИК
БРАНИСЛАВ Б.ЕЈ1АП
ВОЈИН С. ДАБИЋ Б А Н С К А К Р А Ј И Н
ВОЈИН С. ДАБИЋ
Б
А
Н
С
К
А
К
Р
А
Ј
И
Н
А
(1688- 1751)
ХРВАТСКОГ
ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ СРПСКОГ и
НАРОДА
УРЕЂЕЊА Y БАНИЈИ
И КРАЈИШКО
БЕОГРАД — ЗАГРЕБ
1984.
Рецензенти: Др СЛАВКО ГАВРИЛОВИН, дописни члан CAHY Др ВАСИЈ1ИЈЕ
Рецензенти:
Др СЛАВКО ГАВРИЛОВИН, дописни члан CAHY
Др ВАСИЈ1ИЈЕ КРЕСТИН, дописни члан CAHY
Др ДУШАНКА БОЈАНИН, научни саветник Историјског института
Објављивање ове студије финансијски je
помогла Републичка заједница науке
Србије u Српска академија наука u уметности.
ОЦУ CTAHKY
ОЦУ CTAHKY
ПРЕДГОВОР ла, али и повезивала југословенске Војна крајина,
ПРЕДГОВОР
ла,
али и повезивала југословенске
Војна крајина, осебујна одбрамбена у станова која je раздваја-
и
и турском влашћу, остала je до данашњих дана
области
народе
под хабсбурш-
ком
тересовања наше историографије. Није потребно доказивати да због
још
на маргинама ин-
тога
лост, посебно
увек не можемо
прошлост
хрватеког и српоког
потпуније сагледати и разумети своју прош-
у
народа
Хрватокој од
почетка XVI до краја XIX века. Уверење да Војна крајина заслужује
више пажње
него
што
joj
je
до
сада придавано, и
наше историографије
да
од најмање проучених крајишких областл — Банске крајине.
се
ниоу приоритетнији
да други задаци
од овог, подстакло
нас
je
се упустимо у мукотрпно
трагање за
изворима и проучавање једне
Прошлост
Банске
крајине
дели
на два основиа периода:
на
иериод од
и
века до развојачења Војне крајине. Y првом периоду свог постајања,
се
крајина. Y другом периоду, који се може
поделити на неколико раздобља, налазила се између Купе и Уне, na
краја
XVI
до
краја
XVII
века
на период од краја XVII
Банска
крајина
налазила
на
Купи, због чега
се
у изворима често
спомиње и
као
Покупска
je ова
од
име Банија. Банска
и
била je јасно разграничена са хрватским провинцијалним крајевима
крајина
област баштинила
Yhc, за
између Купе
н>е овоје садашње
Баноке крајине на Кутга,
разлику од
уређена слично другим крајинама у
воннји.
У
и
крал>евини Хрватској и Сла-
овом
раду,
насталом
као
резултат вишегодшпњих истражи-
вања, настојало се да се колико-толико прошири досадашње знање о
прошлости народа и крајишког уређења у Банској крајини у раздоб-
д.у
и
милитаризације половином XVIII века. С обзиром на малобројност
наш
од
њеног стварања
између
Купе
¥не
крајем
XVII до потпуне
објављених
извора,
не би био остварив да није при-
обимна
Свеучилишне књижнице,
гребу, Архива CAHY у Сремсжим Карловцима, Музеја Српске право-
купљена
изворна
покушај
грађа из Архива Хрватске, Архива JA3Y,
Надбискупскот и Каптолског архива у За-
у
овог рада, посебно поглавља о крајишкој буни
још
дашњег владичанског архива v
славне
цркве
Београду
и
Ратног
архива
у
богатија
да cv постојали
предуслови за
Бечу. Изворна подлога
1751. године, била би
коришћење грађе нека-
ског архива, која je
после
Плашком. Међутим, грађа хтлашчан-
страдања у друтом светском рату поверена
7
на чување Архиву Хрватске, остала je несређена до данашњих дана и,
на чување Архиву Хрватске, остала je несређена до данашњих дана
и, упркос предусретљивости архивских службеника, практично недо-
ступна истраживачима.
Већина извора за проучавање прошлости Банске крајине писана
je
на немачком
и латинском
језику,
али сачуван
je
и известан
број
докумената на народном језику, најчешће кајкавском дијалекту. На-
родни језик коришћен je обично приликом објављивања разних про-
писа и прогласа крајишком становништву, затим у документима о
додели земљишта појединим крајишницима и бројним крајишким
представкама, жалбама и тужбама. Како сами нису знали да пишу,
што je било
лредставци
века, крајишници су били принуђени да своје молбе и „погешчице”
у
колико представки, писаних ћирилицом, срочили су им и њихови све-
штеници. Премда су писари уносили у крајишке „потешчице” своју
лексику и рогобатне фразе административног језика, сачувана je у
њима лепота и драж непосредног сведочења самих крајишника
свом животу и тешкоћама. Kao поуздано сведочанетво из прве руке,
фрагменти ових докумената често су цитирани у овом раду. При том,
поштована je у највећој могућој мери графија оригинала и задржане
су све недоследности у бележењу појединих глаеова (употреба раз-
личитих графема или двографемских комбинација за означавање ис-
тих фонема).
и изричито
наглашено у једној
с краја XVII
казују
перо
ученим
људима или писарима
ван
сзоје
средине. Не-
о
*
*
*
Ha крају, пријатна ми
je
обавеза да изразим захвалност сарад-
ницима Историјског института, a посебно др Даници Милић, за ра-
на
фији. Најтоплије се захваљујем и својим редензентима, др Душанки
и
сугестијама и примедбама. Трајну захвалност
дугујем и др Сими Нирковићу уз чију сам помоћ и подршку почео
да учим занат историчара.
зумевање, храбрење и
помоћ пружену t o k o m
рада
овој
моногра-
Бојанић, др
Ваоилију Крестићу
др
Славку Гавриловићу, који су ме
задужили драгоценим
I СТВАРАЊЕ ИЗМЕБУ ЊЕНО ПОТЧИЊАВАЊЕ КРАЈИНЕ КУПЕ И YHE И
I
СТВАРАЊЕ
ИЗМЕБУ
ЊЕНО ПОТЧИЊАВАЊЕ
КРАЈИНЕ
КУПЕ
И
YHE
И
ХРВАТСКОМ БАНУ
1703.
ГОДИНЕ
Првобитна Банска крајина створена je у последњим деценијама
XVI века у Покупљу са задатком да покрива у одбрамбеном погледу
простор између Славонске и Хрватске крајине и спречава турске про-
вале Купе у Туропоље
преко
и
даље
у
правцу
Загреба.
Ослобађањем
поунских утврђења за време бечког рата (1683—1699), стекли су се
услови за преношење тежишта
одбране
од
Турака са
Купе
на Yny
и стварање новог крајишта између споменутих река. Стварање нове
крајине, која je уопешно заменила дотадашњу покупску Банску кра-
јину, било je пропраћено жестоким сукобима око заповедништва из-
међу хрватских сталежа и бана, са једне, и вараждинских официра
и унутрашњоаустријоких сталежа, са друге стране. Овај сукоб, у
који je било увучено и банијско становништво, разрешен je 1703. го-
дине потчињавањем области иамеђу Купе и Уне и тамошње крајине
хрватском бану.
1. ПОКУПСКА БАНСКА КРАЈИНА
Стварање Славонске и Хрватске крајине у XVI веку, a посебно
изградња Карловца
у
усмеравање према не-
довољно заштићеном Покупл.у. Ова чињеница принудила je поседни-
целини, да
преко Ку-
пе, што je, на крају, довело до образовања покупске Банске крајине.
1579. -године, утицали
су
одређеној
мери
на
промену правца турских провала и на њихово
ке покупских властелинстава, као и
хрватске
сталеже
у
усредсреде своју лажњу
на спречавање турских продора
Њеним стварањем довршена je
подела
хрватско-турске
границе
три, у организационом
бране:
Хрватску и Приморску
на
и логистичком погледу, одвојена сектора од-
о
крајину
којима су
се старали
коруш-
ки и крањски сталежи, Банску крајину
о
којој
cv
се
старали хрват-
ски сталежи и Славонску
крајину
о
којој
су
се старали
штајерски
сталежи.'
Поред банске војске, коју je бан издржавао средствима добије-
ним од Угарске краљевске коморе, основни терет одбране Покупске
1 Historija naroda Jugoslavije II, Zagreb 1959, 416—424.
9
г.о.пш с 1,ЛНI i 11 крајине носили су плаћени крал>евински војници,
г.о.пш с
1,ЛНI i 11
крајине носили су плаћени крал>евински војници, звани
Њих су хрватски
сталежи почели да унајмљују
харамије.
viebv зависним сеља-
цима на покупским
na. Харамијска служба
се обично
властелинствима већ у другој половини XVI
B e ­
трајала
им
je
стојала
у држању
стража
уз
Купу
Саву. Број
стражар-
и
них потреба, већ и од
ских број
места
харамија у служби
од тренут-
финаноијских
четири месеца годишње, a са-
и
нису зависили само
могућности
краљевине,
које
порезом
никада нису биле велике. Како средства прикупљена краљевинским
за
нису
била
довољна
плаћање
потребног броја
харамија,
у
половину својих тридесетничких
владар je
ту
сврху
уступио хрватским
сталежима
1638.
године
и
(царинских)
ирихода
остварених
у
Хрватској и Славонији.2
Премда су хрватски
сталежи
и
бан држали
на граници
краја
XVI до
.краја
XVII
века
и
no
неколико
одбрана Покупске крајине
би
гамошњих властелинстава, посебно поседа загребачког
Каптол je,
тешко
да
могла
од
стотина плаћених војника,
бити
уопешна без до-
приноса
кап-
тола, биокупа и породице Ердеди.
Сиска и Дренчине, што
на пример, морао
се
брине о снабдевању и одбрани
да
га je понекад
стајало и преко хиљаду форинти годишње, али je, захваљујући по-
вољнол! положају ових утврћења, могао „ратном
привредом” да на-
докнади део средстава утрошених за њихово одржавање.3
но може употребити
назив
крајишник,,
били
су зависни
сељаци
поседима властеле
Крајишници v покупској Банској крајини, за које се само услов-
на
службу примали cv
и
из краљевинске благајие или су, ако
цркве, a
за
своју
војничку
су служили
на
линству. Њихова упорна настојања да добију положај „крајншћака”,
и Хрватској
плату
војници, били
ки
ослобоћени
неких
поданичких
као властеос-
обавеза
власте-
какав су имали крајишници v Славонској
крајини, до-
вела низа буна
су
веку. Међутим, иако cv бунама понекад успевали да привремено по-
cv
до
које
потресале Покупл^е и Посавину
v XVII
бољшају свој
положај, или
да
само
спрече
вање, није им пошло
да
властели, без обзира
за
руком
се
у
потпуности
iteroBO даљње погорша-
реше
све
поданичких
обавеза према
на
то
cv
до
иред
крај
il it o
XVII века били основни чинилац одбране
ско-турске границе.4
na
сектору хрват-
i u
u d o k o m
Осебујан положај
важну
улоп/ у покупском
одбрамбеном си-
стему имала
je
и
петрињска тврћава, која je, у^пркос чињеници што се
2 Исто, 421—424, 708—709; Ј. Adamček, Agrarni odnosi u Hrvatskoj od sre­
dine XV do kraja XVII stoljeća, Zagreb 1980, 240, 506—507; N. Klaić, »Ostatci osta­
taka« Hrvatske i Slavonije u XVI stoljeću, Arhivski vjesnik, 16, 1973, 291—293;
Z. Herkov, Građa za finansijsko-pravni rječnik feudalne epohe Hrvatske I, Zagreb
1956, 499—-516, sub voce: »impositio Regni«; R. Lopašić, Spomenici hrvatske krajine
TI, Zagreb 1885, 344—345.
3 Historija naroda. Jugoslavije II, 707; B. Дабић, Прилог проучавању ратнс
привреде у Хрватској, Славопској u Банској крајипи od полоаине XVI do краја
YVII века, Историјскн часопис 22, 1975, 91--10!.
4 N. Klaić, Društvena previranja i bune u Hrvatskoj u XVI
Beograd 1976, 188—294.
i XVII stoljeću,
БЛН С КА К Р А ЈИ Н Л (168S— 1751) налазила у Банској крајини,
БЛН С КА
К
Р
А
ЈИ
Н
Л
(168S— 1751)
налазила
у
Банској
крајини,
Вараждинском
генералату.
Петрињу
су саградили
Турцп
ушћу
Петрињице
Купу
1592. го-
дине, са
војсци чврсто
у
упориште за нова
освајања у Хрватској,
прлпадала
на
намером да обезбеде својој
су
али
само
неколико
година касније морали
да
сподара добила je
je напусте под притиском хришћанске војске. Y рукама нових го-
она супротну
њени градитељи — постала je
улогу
од
оне
к.оју
joj
наменили
и седиште нове
капетаније,
основане
су
кључна тврђава за одбрану Покупља
1595. године. Старање о новој
капетанији преузео je Вараждински гепералат, јер хрватски сталежи
нису имали довољно средстава, a чини
се
да
je
недостајало и воље,
да обезбећују сталну посаду за петрињску тврђаву. Капетанско место
у ПетршБИ припало je, пак,
породици Ердеди,
која
га
je
10 ком XVII
века уживала као наследну част. Поверавање Петрињске капетаније
овој угледној и богатој породиим није било нимало случајно: Ердеди
су поседовали у Покупљу и Посавини огромне поседе и стога су били
веома заинтересовани за безбедност тога сектора границе.5
2. СТВАРАЊЕ КРАЈИНЕ И СУКОБ OKO ЗАПОВЕДНИШТВА
Y ОБЛАСТИ
ИЗМЕБУ КУПЕ
И YHE
у
торијалне губитке у корист Хабсбуршке монархије, довео je, поред
и
Дуготрајни
бечки
рат,
коме
су
Турци
претрпели значајне тери-
осталог,
и
до
ослобађања
области
између
Уне.
Померањем
границе
са
ново крајиште ради одбране граничног сектора од Јасеновца до Пе-
грове горе. Веома запажену улогу v стварању нове крајине, која je
Купе
на
Yny указала
Купе
се потреба да се на Yhh образује
у одбрамбеном погледу требало да замени покупску Банску крајину,
имали су пегрињски заповедници, јер je под њихово заповедништво
доспела 1688. године ослобођена Костајница — кл.учна тврћава у
Поуњу. Ширу костајничку област, која се једним делом ослањала на
територију Петрињске капетаније, населили cv метршБски капетани
бројним досељеницима са турске територије и, обавезавши их „da
krainam milostiunoga poglaunika z puškom v szablium pošteno szluse”,
створили основне предуслове за успешну одбрану нове граниие
Yhh. Под власт
на
Јасе-
новцу, Зрину, Новом и Срачицама. Непостојање јединствене команде
банских официра доспела cv, пак, утврђења у
у новој крајини (бански официри cv били потчињени хрватском бану
и сталежима, a петрињски вараждинском генералу) нужно je морало
да доведе до сукоба око јурисдикције у области између Купе и Yne.
Њетово избијање, како се показало, није могло да буде избегнуто чак
ни обавезивањем петрињског великог капетана Фрање Ердедија 1693.
године на потчињеност бану у погледу \т!раве v Костајници.6
5 Historija naroda Jugoslavije II, 419, 684—685; Архив Хрватске у Загребу
(даље: АХЗ), Вараждински генералат, књ. 1, док. 19.
6 R. Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine III, Zagreb 1889, 1—4, 8—10, 52—55,
58—96; Zaključci Hrvatskog sabora I, Zagreb 1958, “513—514, 516, 518—519, 566,
568—570.
11
ВОЈИН С. ДАБ1№ Први озбиљнији сукоб петрињских официра са
ВОЈИН С. ДАБ1№
Први
озбиљнији
сукоб петрињских
официра
са
хрватоким
ба-
ном и сталежима око јурисдикције у области између Купе и Уне из-
био
je
Петру Кеглевићу. Не мирећи
1695. године, када je Костајница потчињена банском официру
се
са губитком
овог важног упоришта
официри оу отво-
и
рено лочели
осећајући да су им угрожени интереои, петрињски
да
раде
томе
да
задрже
јом
на
управом, тврдећи да
je
бану предана
костајничку област под сво-
н
само
Костајница,
a
не
становништво иасељено у њеној области. Подршку у томе пружали
cv им вараждиноки генерал и унутрашњоаустријски сталежи, однос-
но Ратно
веће
у
Грацу.
разлози, али je, чини
je
спајање Петрињске и Костајничке
их
се, од пресудне важности била чињеница
капетаније могло да послужи
Ha такво држање определили
су
многи
што
као уверл*иво оправдање за даљњи опстанак Вараждинеког генерала-
та, који после ослобођења Славоније није више граничио са турским
се
областима, na
његово укидање.
и
уверљиво оспорити, петрињски и вараждински официри су за оства-
у
крајишнике и подстицали их да од владара траже да буду ослобође-
и
настојали да пре владареве коначне
су
стекли
услови за
Како
се
право
хрватских сталежа и
бана
на
област
измећу
Купе
Уне тешко
могло
рење својих намера изабрали други пут:
увукли
су
сукоб банијске
ни
банске
управе
укључени у
Вараждински генералат. Уједно
су
одлуке
реше спор
na терену
у
своју корист, очекујући да ће такво решење бити у Бечу само санк-
ционисано. Y томе су ишли
од
крајишника на непослушност банским власти-
тако далеко
да
се нису устручавали
позивања
ма. Тако je, на пример, петрињски капетан Шандор Ердеди тражио
отвореног
од њих 23. новембра 1700. године да „szvoie sztrase usze koie szte presz
orszachkeh ludi med Kupu y Vunu sztrasili y od szada imate ie verno
V pošteno sztrasiti, ali pod komandu y zapoved nasu
nieden put pod orszachku”.7
petrinszku, a pod
Хрватски сталежи, пак, доказивали су своје право на област изме-
je
да
ских трупа под Лудвигом Баденским, учествовали и бански војници.
ђу Купе
и Уне чињеницом
да
она била саставнп део хрватских зе-
маља пре
ту
р
ск
о
г
освајан.а и
су
у
њеном
ослобаћању, поред цар-
Доказквали
су
то
да
je
банска војска овојим
акцијама у Босанекој
страну.
и
крајини принудила тамошње становништво на сеобу на хришћанску
Не
Витезовић предложио je загребачком бискуиу 1695. године да се узме
верујући
да
ће
ови
разлози бити уважени, Павао
Ритер
зајам
у
Бенови
и
спорна област откупи од Дворске коморе. Али, н>е-
гов песимизам
био
je
безразложан. Ако у Бечу можда
и
нису
били
право
ратни допринос, нису били расположени
спремни
да поштују
историјско
хрватских
сталежа
и
њихов
ни
да
јачају
позиције уну-
7 R. Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine III, 15—TI, 42—44, 52—55, 57—96,
154—155; 162—164, 188—189, 200—202; B. Дабић, Граћа o бунама у Банији od краја
XVII do половине XVIII века, Мешовита граћа (Miscellanea) 11, Београд 1983,
20; Надбискупски архив у Загребу (даље: НАЗ), Epistolae missiles originales ad
eptscopos zagrabienses scriptae (даље: Epistolae), t o m 28, док. 9, 11; том 29, док. 44.
12
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751) трашњоаустријских схалежа, односно Ратног
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
трашњоаустријских схалежа, односно Ратног већа у Грацу. Како
прилике још нису допуштале отворено гажење сталешких права по-
јединих области и потаунију централизацију, једна царска комисија,
коja je 1697. године истраживала прилике у крајини измећу Купе и
Yne, предложила je владару њено потчињавање хрватском бану, a
преко њега Ратном већу у Бечу. Иста комиоија уверила се да je кра-
јишницима више стало до тога да не буду претворени у кметове него
до прикључења Вараждинском генералату.8
из
продаганда
примамљивим обећањима, није остала без
Неприкржвена и упорна
Петриње,
пропраћена
одјека
банијским
послушност
крајишницима, na су они од
и
1695. до
бану
тражили
да
буду потчињени петрињским
међу
1703. године више пута одбијали
офиди-
рима и вараждинском генералу. Мећутим, тешко се могу прихватити
схватања, која
je
у
овојим
извештајима
вишим
властима заступала
већина банских официра, да су петрињски официри и посада једини
одговорни за несређене прилике у Банији
века. Једино je
ске” крајине, отворено признао
на прелому XVII
и
XVIII
барон Фрањо Делишимуновић, заповедник
„Поглин-
у
од 9. септембра 1699. године да „kay szu nassi Vlahi rebelissi ni chudo,
buduch da ne lisztor Petrinczy y Erdödy Sandor szu krivi, nego sze y
загребачком
бискупу
свом
писму
med nami hoche Erdödy Sandor drugi nayti, ako bude plemeniti orszag
dobro mquiruval”. Расположива изворна грађа у потпуности потврћу-
је његово казивање. Бански
растању друштвене напетости и избијању немира у области измећу
Купе и Уне, јер су наметали крајишницима разноразне обавезе, не
ни
официри су стварно доста допринели на-
устручавајући се чак
су
тога
их отворено пљачкају. Један
од
уз-
рока
немира
била
и
глинске области претвори у своје
да
наетојања загребачког бискупа да знатан део
a
виду, лако
и
службу
властелинство,
тамо
насељено
становништво у
зависне
сељаке. Када
се
то
има
у
се мо-
ж
е
разумети због чега еу крајишници,
како
у
миру
тако
за
време
буна, тражили на првом месту да врше
само војничку
оста-
ма и вараждинском
у
области између Купе и Уне добро су долазили петрињским официри-
су
официре и самог бана. Y својим
придобије за
су
последице лошег поступања банских људи са крајишницима, посебно
опасност од њиховог повратка на турску територију, што би пред-
стављало ненадокнадиву штету, јер би био изгубљен велики број вој-
била
без
став. Али, без обзира
и
ну поштеђени било каквих других обавеза, док у вези са прикључи-
вањем Вараждинском генералату нису увек имали јасан и јединствен
до
на
узроке
који
су
њих довели, немири
генералу, јер
им пружали
прилику да
пред
владаром
окриве за
њих
банске
изве-
штајима, срачунатим
на
то
да
се
владар
ирикључење
нове крајине Вараждинском
генералату, истицали
могуће тешке
ника и уједно би
отворена
граница
према
Турцима.
Њихове
тврдње нису остале
одјека
и
допринеле
су одлагању
коначног ре-
8 R. Lopašić, Spomenici hrvatske
Krajine
III,
11—12, 23—25, 42—44, 52—55,
58—96.
13
вотин с. длннп шења спора око јурпсдикције. Под ут.ицајем ш таја
вотин с. длннп
шења
спора
око
јурпсдикције.
Под
ут.ицајем
ш таја
са терена, бечко Ратно веће се, на пример, задожило
ра,
у августу
буде повучело
решење о предаји
уздемиравајућих изве-
кид влада-
обла-
сти
и
нето и саопштено крајишницима пеколико месеци раннје.'
између
1701. годиде, да
Купе
Уде хрватским
сталежима и
бану, које je
било до-
3. РЕШЕЊЕ СПОPA
Дуготрајна неизвесност око судбине обласхи измеБу Купе и Уие
и тамошњег крајиш та коначно je прекинуха 6.
дар
je
тада
одлучио да спорну
област
и
у
њој
јуна 1703. године. Вла-
настањено
становниш-
тво потчинл, у економском и финанснјском погледу, Дворској комо-
ри,
a
у управном погледу хрватским
крајином и ona je, од тада до развојаче-
сталежима и бану. Бану je ио-
верена и
ња, службено називана Банском крајином, лремда су, временом, бан-
ске ингеренције у њој постале симболичпе. Y народу je, нак, називала
и
адмилистрагивле поделе, задржао до данаш-
команда над новом
Балија,
na
се
тај
назив
за
област измећу
Купе
Уне,
прежшвевши
и
х
корист хрватсклх сталежа л
бана, владар je донео и одлуку да се укину Вараждинскл генералат л
Петрињска капетанија, јер су због своје удаљеноети од границе поста-
ли непотребни. Најављено укидање Генералата ипак неће бити спро-
ведено, понајвише због Ракоцијевог устанка у Угарској и отпора кра-
јишника. Захваљујући томе избегла je и Петрињска калетанија уки-
дање, али je лоловино.м XVIII века предата Банској крајинл.10
и
развојачење и каснлје
дана.
Решивши спор око јурисдикције у
Одлуку
о потчињавању
крајине
између
Купе
Уле хрватском
не само
одлосл
лзмеђу бечког и градачког Ратног већа, који су настали као лоследица
у
више смањи утлцај покрајилских сталежа. Ово настојање лостало je
бану
и
преко
њега Ратном
већу
у
Бечу условио
je,
чини
се,
снажан притисак хрватских сталежа, него и антагонистлчки
све видљлвијег
настојања царског двора да
војлим лословима што
још
у
средни утицај na управу у целој Војној крајини.11
у
леж а створило je услове за оргадизационо д територдјално довездва-
и
тога дије дошло. Једино су плаћене краљевинске харамдје
њено
уочљивије 1705. године, када je градачко Ратно веће било потчи-
je
Ратном
већу
Бечу,
коме
на
тај
начин
омогућен непо-
Решење спора око јурисдикције
корист
бана
и
хрватсклх
ста-
ње
нове крајине дзмеђу
Купе
Уне
и
старе
Покупске
крајиде,
али
до
трајно
» Исто, 16—27, 57—96, 154—155, 162—164, 188—189, 193—194, 200—204, 212—213,
о
том 27, док. 97—98; том 28, док. 7, 9, 11, 17, 18, 20, 28;
I.ibelli supplices, том 7, док. 22.
231—233, 460—461;
В. Дабић,
Граћа
бунама
у
Банији, 19—28; НАЗ, Epistolae,
том 35, док. 6; том 49, док. 46;
10 R. Lopašić, Spomenici hrvatske
Krajine
III,
220—227, 235—236.
11 H istorija
naroda Jugoslavije
II, 1042—1043; J. Arnstadt, Die k.
k. Militär­
grenze 1522—1881 I, Würzburg 1969, 144—145, 162—163.
14
БА Н С К А К Р А ЈИ Н А (1688— 1751) аремештене на
БА
Н
С
К
А
К
Р
А
ЈИ
Н
А
(1688— 1751)
аремештене на службу
Уне, јер
ло оправдања за држање етраже
ни положај
у тврБаве између Купе и
на Купи. Њихов
су
даље остали зависни
на властелинствима иије се нимало
могло
више
иравпи и друштве-
и
није би-
гшбољшао, већ
сељаци. Шта више,
ношршању њиховог положаја, пошто je
би
се
говорити
и
о
на
ствима послс стварања
покупским
и
нроцес рефеудализације. Тиме су највише били погођени они слојеви
властелин-
крајине
измећу
Купе
Уне
осетно
убрзан
зависних
сгву били ослобођени
сељака који
су
неких феудалних обавеза. Када
због
своје војничке
службе
на
властелин-
су
им
шихова
земљишна господа ускратила раније повластице, обзиром да Покупље
никоме
љаци-крајишници из „крајине од Карловца до Сиска” пружили су им
више није било крајиш ге и стога војници нису
гребали, се-
отпор и обавестили хрватске сталеже
1708. године да
не
могу
приста-
ти
на
„nikakove
podanyke
nove
nego
kako
szu
nassi
sztari
pregy
szlusilli
czeszarove
szvetloszti, plemenitomu
orszagu
y nasse
goszpođe
њихов
зауставити рефеудализацију покупских властелинстава.12
zemalszke у mi szmo sztem
pokorni”. Али,
отпор
није
могао
4. СТАВ КРАЈИШНИКА И ПЕТРИЊСКИХ ОФИЦИРА ПРЕМА
ВЛАДАРЕВОЈ ОДЛУЦИ
Потчињавање хрватском бану, судећи према пеким вестима, иза-
звало je нове пемире међу крајишницима, упркос чињеници што им
je владар обећао да ће бити поштеђени десетине и да ће имати и друге
повластице. Незадовољни владаревом одлуком и уплашени за своју
судбину, зато што су са доста основа могли да очекују одмазду за
своје раније држање, бански крајишници су одлучили, како je ко-
сгајнички заповедник Фрањо Враговић обавестио подбана Стјепана
Јелачића 23. јула 1703. године, „da koy god banu na pokornoszt sze
puszti da nyega i vsze koleno nyegovo ognyem posgati hotte”. Ж ариште
немира било je, чини се, у костајничкој и зринској области, посебно
Зринском пољу, које je, упркос огорченом отпору тамошњег станов-
ништва, морало да буде враћено Турској на основу споразума постиг-
нутог дриликом аустро-турског разграничења 1699— 1700. Смиривање
побуњеника, који више ниоу могли да рачунају на подршку из Пе-
триње, остварено je хапшењем десехак народних старешина, већином
кнезова. Оковани и мучени, ухапшени крајишници су пристали у там-
ници у Загребу, крајем августа 1703. године, да се обавежу на покор-
ност „plemenitomu orszagu”, бану и загребачком бискупу као банском
намеснику. После признавања банске власти, већина затвореника би-
ла je ослобођена. У тамници су задржапи само комоговински кнез
12 АХЗ, A d a
conferentiarum, фасц. 1, док. 51. Због положаја
у
који
су
до-
спели, покупским
предиј алцима загребачке бискугшје ругали су се чак и кме-
хови, говорећи
им
да
су
»gorsi kmeti у gorsi musi nego oni«
(НАЗ, Libelli suppli-
ces,
том
6, док. бр.
122).
15
В О ЈИ Н С. ДА БИ К и упорнији заговорник прикључивања области
В
О
ЈИ
Н
С.
ДА
БИ
К
и
упорнији заговорник прикључивања области између Купе и Yne Ва-
Јанко
Боројевић
неки
Стефан Дерета из
Свинице — први
као
нај-
и
раждинском
оболелог брата војводу Тодора. Њих двојица
у
генералату, a други као јамац
били
још
новембру исте
годиие,
се
за
(„порук”) за свог тешко
су
ослобађање
у тамници
када
њихово
заложио
име затвореника,
већи број крајишких народних старешина. Y молби упућеној костај-
и
„da nigdar vech nechemo nikakove nevere vuchiniti
ничком заповеднику обавезали су се тада,
како
у
овоје
име, тако
у
plemenitomu
orszagu”. Једном
недатираном
там-
ници у бискуповом
и
двору
у
Загребу,
обратили
су
бискупу дирљи-
вим
речима
сами
m uku terpiti"
сужњи.
ovdi
и, ако
не
да
тамнице на јамство других крајишника. За своје ослобађање абећали
волова
у
ипак, били пуштени на слободу.13
Вести о држању петрињских официра и посаде неиосредно no
саопштењу одлуке о потчињавању области измећу Купе и Уне хрват-
ском бану скоро да и нема. Претње најетрожим казнама и забрину-
тост за сопствену судбину, која им je до повлачења одлуке о укидању
Вараждинског генералата морала да изгледа потпуно неизвесна, др-
ж ала их je, чини се, no страни од немира у костајничкој и зринској
области. Шта више, постоје докази да су вараждински и петрињски
официри, користећи се својим присним везама са банијским народним
старешинама, настојали да придобију крајишнике на покорност вла-
даревој вољи. Тако je, на пример, заповедник Иванићке крајине, М. A.
Ленгхајмб, недвосмислено потврдио узнемиреним крајишницима из-
међу Купе и Уне „da nema vech ruke k nyim”, због чега je, како je
костајнички заповедник Фрањо Враговић писао крајем јула 1703. го-
дине подбану Стјепану Јелачићу, „chudneh rechi szit otissal”. Међу-
uum reti”, тражили
су
их
се
буду пуштени на слободу, „ovde vu
бискуп, као
Ж алећи
што
молбом, писаном у
се
морају
„za vszu
Krainu
selezi
бански намесиик, пуети из
су му
пар
добрих
и
послушност
до
краја
живота.
Њихова
даљња
судбина
губи
се
тами
векова,
али
се претпоставља да
су,
тим, бански официри, који су годинама само у Петрињи тражили и
видели кривца за непокорност крајишког становништва, и даље су
подозревали „da Petrinczy sze takay y szada szavszema nete osztaviti
szvoye perve paszye navade”. Повод за ову увредљиву оптужбу, садр-
жану у једном писму глинског заповедпика Фрање Делишимуновића
загребачком бискупу с краја октобра 1703. године, били су мањи не-
мири до којих je дошло у „Планинској
крајини”. Али, узрок ових
немира, судећи према жалби тамошњих крајишника, није била про-
паганда из Петриње, већ пљачке и насиља о:д стране официра потчп-
њених Фрањи Делишимуповићу.14
13 R. Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine
III, 231—233;
B. Дабић, Граћа
o
бунама у Банији, 23, 25; НАЗ, Libelli supplices, том 8, док. 10.
14 R. Lopašić, Spomenici hrvatske
Krajine
III, 231;
НАЗ, Epistolae,
том
32,
док. 41;
том 49, док. 46.
1 6
II ТЕРИТОРИЈА БАНСКЕ КРАЈИНЕ И ЊЕНА УПРАВНА ПОДЕЛА Грубе крајем
II
ТЕРИТОРИЈА БАНСКЕ КРАЈИНЕ
И
ЊЕНА УПРАВНА ПОДЕЛА
Грубе
крајем XVII века, када je она створена у ослобоћеној
контуре
територије
Банске
крајине
назирале
су
се
већ
области изме-
ђу Куле, Yne, Саве и Петрове горе. Али, њене границе са турском те-
риторијом, с једне стране, и Банском Хрватском, Карловачким гене-
ралатом и Посавском крајином, с друге стране, мењале су се у ма-
мери све до последњих деценија XVIII
маси
je после турског узмицања као ошасна имовина припала краљевском
фиску и уз обавезу војничке службе препуштена на коришћење кра-
њој
или већој
века, када су
се
коначно усталиле. При томе су основној
крајиш ке земље, која
јишком становништву, додаване нове површине одузете или откуп-
љене земл3е појединих покупских и посавских властелинстава и у рату
са Турцима задобпјени крајеви. Померањем граница мењана je и
се, на
око 2700 квадратпих километара. Иако иевелика no обиму, терито-
рија Банскс крајине била je до половине XVIII века подељена на не-
иовршина крајиш ке
територије све док
крају, није усталила на
колико ма 11>их војноуправннх обласги — капетанија.
састојале од маи,ег или већег броја кнежија.
Оне
су
се, иак,
1. ГРАНИЦА ИЗМЕБУ БАНСКЕ КРАЈИНЕ И TYPCKE
ТЕРИТОРИЈЕ
Хабсбуршка монархија и Турска царевина, решене да окончају
дуготрајни и исцрпл;>ујући рат, споразумеле су се на мировним прего-
ворима у Сремским Карловцима 1699. године да њихова међусобна
основу стања
ног споразума. Мећутим, ово начелно опредељење није доеледно спро-
ведепо и Турцима су, приликом разграничења у Поушу, била препу-
штена и нека утврћења и земљишта која су бански крајишници др-
жали na босаиској страпи Yne. Ha тај начин изгубљен je Стари
Јасеновац, Босанска Дубица, Босански Нови и Карабашићева, Дрено-
вачка и Слабињска кула. Поред тога, Турди су тражили да им при-
граница буде одрсћена на
у време потписивања миров-
падне Нови
Нови, који je
време рата
саграђен
са хрватеке стране
¥не
за
на месту дапашњег Двора. Свој захтев поткрепљивали су тврд-
17
ВОЈИН С. ДАБИИ у штале, појате и баште етановника Старог
ВОЈИН
С. ДАБИИ
у
штале, појате и баште етановника Старог (Босанског) Новог. Пошто
je Фердинанд Мароиљи, шеф аустријског дела комисије за разграни-
чење, одбио њихов захтев
лом спору препуштено je меродавним чиниодима у Бечу и Цариграду.
су
њама да
су
се
облаети
новосаграћеног Новог од давнина
налазиле
као неоснован, доношење одлуке о пасга-
Овлашћени аустријски и турски представници, који
лета
t o k o m
спорно подручје и саслушали исказе тамош-
уверења да Нови
ма у његовој широј околини треба предати Турцима, па су и одредп-
1700.
године изашли на
њег становништва, дошли су до
Нови са земљташти-
ли
границе тог земљишта са хрватске
стране Yne.1 Међутим, са
tipe-
дајом
делом и због отпора тамошњег становништва. Да због одуговлачеп3а
ових земљишта и евакуацијом Новог и дал,е je одуговлачено,
не би дошло до озбиљнијег поремећаја аустро-турскмх односа и новог
паслсВе” и већ
назираног погоршања прилика у Угарској, наредило je Ратно веће 22.
рата са Турском, и то баш у време рата за „шпанско
јула
изручи Турцима. Са истим задатком послало je
1703. године хрватском бану да Нови са околином, без одлагања,
на спорно подручје
свог представника грофа Јулија Симонетија, капетаиа Турња у Кар-
ловачком генералату. Бан Адам Баћањи, који je
тада
болестан и проживљавао своје последње дане живота,
био
већ
тешко
нпје
могао
да
присуствује чину примопредаје Новог, na je у његово име делегираи
Фрањо Чернкоци.2 О томе
„да
чити има” обавештен je и вицекапетан петрињски, који je, позивају-
ћи
се тврскому
цару
новска
квла псрв-
се на добијену заповед, наредио
кнезовима
„от Двбиче
го-
с лопатама, мотикама
свим
ре Петрове” да доведу под Нови „от зваке
и
no
три товарна
кон.а. Овп
ро никаквог утицаја, хрватски
и
ници су, чини ее, били потребни ради рушења утврђења.3
Незадовољни исходом спора, на чије решавање иису имали ско-
за
секирама
до
кнешие” no педееет људи
рабог-
политички кругови су
кривиду
гу-
битак Новог Новог и његовог залеђа приписивали грофу Марсил,ију.
Између осталог, прошириле су се приче да je он приликом повлаче-
iba хрватско-турске границе био поткупљеи од босапског паше и да
je за уступање новљанске области примио од Турака једног
са
оправом и сребром окованим седлом. Неоснованост тнх гласина, које
ниеу биле заборављене ни неколико деценија каспије, не треба посео-
но доказивати. Оповргава их iseli и сама чињеница да царски опупо-
моћеник за решавање спора око Новог Новог није био Марснљи, nei o
потпуковник Иван Фридрих Холштајп којм je руководио разграни-
коп^а
чењем на том еектору границе.4
1 R. Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine III, 144—149, 166—168, 177—178;
E. Kovačević, Granice bosanskog pašaluka prema Austriji i Mletačkoj Republici
po odredbama Karlovačkog mira, Sarajevo 1973, 64—76, 81—88.
2 АХЗ, Acta banalia, фасц. 1, док. 23; Karlovački generalat, књ. 1, стр.
252—254; Архив JA3Y у Загребу, Acta Keglevichiana, фасц. 2, док. 6, 14, 16; НАЗ,
Acta politica, фасц. 6, док. 486; R. Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine III,
227—229.
3 Архив JA3Y y Загребу, Бирилски cnucu (даље: Нир.), IV 3.
4 АХЗ, Acta commissionalia, кут. 1, фасц. 4, док. 6; Е. Kovačević, нав. дело, 83.
1 8
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751) територијалми Предаја Новог Новог л
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
територијалми
Предаја Новог Новог л његовог залеђа представ.Бала je зиачајап
за
отпора, морали
губмтак. за
Бапску
крајииу
ii
зао
удсс
повл.-шске
и
iiv'ctc своја дотадашња станишта или, пак, да се помпрс с чи;:.-симцом
крајтпшшке,
којм
су,
ноеле дугог
узалудног
да
на-
да
прву могућност, a њих je,
у
he ноново
доћи
под
турску власт.
Они
којн
су
се определлли
за
ч
ш
ш
се, било пајвише, нресељени uy тотсом
лета
друге
крајеве Бапске крајине. После тога
Нозм
1?ови
je
разс-
рен и, заједно са Зринским иољем, пренуштен Турцњма. Међугим, њн-
у
аус гро-Ј-уреког para 1716—1718. године/
Ha почетку новог para нзмеђу Хабсбуршке монархнје и Турске
царевЈше, док. je глашшна аустријских трупа продирала v оаиагске
равпипе u прп-иремала поход na Београд, придро je бапскн намссник
невсликом
половшш 1716. годаше заузео утврћења у Старом Ја-
хова власт
roj
области
ннје
била дугог века
— одржала
сс
cavio до
Нван ДрашкоииИ
с
крајишком
вој c ic o m
у северозаладну
у
сеновду, Боеанекој Дубици n околини Босапске Костајнице (Дрено-
вачка, Слабнљска и Карабашићева кула). Освојен je и Нови Нозп,
док je напад na Босански Нови, прсдузет у јесеи 1717. годние, неелаз-
но завршио. Опремљени само лаким топовима, неподссним за опсаду
чвршће rpabemix утврБења, крајишници ттису могли да освоје ову
Босиу и
другој
важну гврВаву која
Yne. Како
због неуепеха опсаде, тако
и
повлачења исиод Новог, морали су да буду наауштеии плаиови нозих
освајања у Боепи. Међутпм, меродавни политички и војни круговп у
je браиила приступ Бихаћу долином
.чбог иораза
крајиш ке војске приликом
Бечу. свеснн страгептке важноети Босанског Нопог и Бихаћа, поку-
luahe да добију ове тврђаве на мировшш
ггудећп за
одбили такву пагодбу, аустријски представници cv, rio упутству вој-
сковође Еугена Савојског, одустали од свог захтева, јер прилике у
Италмји, гдс су бшш озбнл>но угрожеии шггереси хабсбуршке куће,
нису дозвољавале отезање мировних преговора.6
преговорима у Пожаревду,
iwix одговарајуће уступке на другој страпн. Када су Турци
Миром
су Хабсбуршкој монархији, између осталог, и све освојеие територи-
је у северној и западној Босни. По завршеном разграничењу, које je
крајем године спровела мешовита аустро-турска комисија, Банској
крајини je прииала област Новог Новог, са хрватске сгране, и „два
склопљеним у Пожаревцу 21. јула
1718. године припале
сата
јахањ а” широк
највише
са
je ироширепа Дубичка
појас
земљишта,
босанске
стране
Уне.
Том
иршшком
капетанија,
којој
je
при-
5 R. Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine III, 231—232, 234; НАЗ, Epistolae,
том 34, писмо Ф. Делишимуновића загрсбачком бискупу од 23. 8. 1703.
6 Historija naroda Jugoslavije II, 830—835; G. Bodenstein, Povijest naselja
u Posavini god. 1718—1739, Glasnik Zemaljskog muzeja u BiH 19, 1907, 575—586;
Г. Шкриванић, Дневник Дубровчанипа Михајла Пешића о Пожаревачком ми-
ровио.м конгресу 1718. године, Београд 1952, 39.
19
ВОЈМ Н С. Д ЛБИ Н пала Босанска Дубица и осамнаест мање или више
ВОЈМ Н
С.
Д ЛБИ
Н
пала Босанска Дубица и осамнаест мање или више опустелих села ис-
под Козаре и Просаре. Зринској капетанији припао je Нови Нови
са Зринским пољем, док су Костајничка и Јасеновачка капетаиија са-
мо незнатно проширене.7
Прекоунски крајеви
остали
су
у
саставу Банске крајине
све
до
Београдског мира 1739. године којим je окончан две године равије
са велигшм амбицијама започет аустро-турски рат. Ha самом његовом
почетку, уклапајући се у шире ратне планове на Балкану, бански кра-
јишници напали су турску тврћаву Бужим. Али због недостатка теш-
ких топова — исто као и код опсаде Новог 1717. године — нису успе-
ли
да
бо
су
опремљена и лоше снабдевена војска трпела je
je
заузму
и само
узалуд крварили под њеним зидинама. Сла-
и оскудицу хране,
na je доста гладних војника самовољно напустмло логор и побегло
кућама, о чему je бан Јосип Естерхази, правдајући
неуспех опса-
у
дана касније, због споменутих тешкоћа, a свакако и под утиском аус-
тријског пораза код Бањалуке, напуштена je опсада Бужима и ;i,a.i.a
иницијатива у рату препуштена je Турцима.8 Њихове акције није тре-
де, обавестио
Ратно
веће
Бечу
10. августа
се за
1737. године. Неколико
бало дуго чекати, али Банска крајина
жена
није ипак била озбиљпије угро-
Босни осећала
je
само још једна нова несрећа, поред неколико узастопно неродних
све до половине следеће године, јер
се
у
турској
крајњ а
изнуреност ратом, оскудица и глад.
Рат
са Аустријом
бно
година и упорне епидемије куге, која je харала од 1731. године.9 Ипак,
1737. године
прикупивши
све
у
Зринску капетанију, a затим озбиљно угрозили дубичку и костајнич-
ку област. Војнички ефекат шихоиог упада био je невслик, али no
крајиш ко становништво погубан. Многи крајишници одведепи су у
сужањство, међу њима и читаве породице, што je у великој мери
скло-
не на сигурнија места.10 Још теже него страдање од Турака погодила
охрабрени победама на бојишпима
су
своје снаге, босански
Турци
лето
и
1738. године прво провалили у
било последица неспровођења банове наредбе да се жене
и деца
7 R. Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine III, 322—328; G. Bodenstein, нав.
дело, 589—596, 606—612; АХЗ, Збирка карата, карта Б III 35; Acta Capituli saec.
XVIII, фасц. 7, док. 65.
8 H istorija naroda Jugoslavije II, 835—839; АХЗ, Acta banalia, фасц. 9, док.
353 и 358. Заборављајући на лоше снабдевање, недостатак тешког оружја и дру-
re неповољне околности, као и на бројне жртве и храбро држање појединих
под
Бужимом само у дезертирању војника (тако нпр. у: АХЗ, Acta banalia, фасц. 25,
док. 10).
9 АХЗ, Acta banalia, фасц. 9, док. 413; фасц. 10, док 484, 515, 582, 631, 745 и
747; Acta Confinii croatici, кут. 5, фасц. „А", док. 532.
10 АХЗ, Acta banalia, фасц. 12, док. 533—534 и 551; фасц. 13, док. 820, 821 и
крајшпника, неки војни заповедници су касније налазили узрок
пораза
854; фасц. 17, док. 151; Acta commissionalia, кут. 2, фасц. 4, док. 47. Страдања за
време
и
поткупљен од Турака с ,,dve volovszke kose penez", навеле су неке крајишнике
ца поћу у Беч и пожале се на бана „zato kay Kraynu г.а nikay mcche” (АХЗ,
Spisi obitelji Sermage, кут. 76, писмо од 28. 8. 1738).
турске провале у
Банију, као
гласинс да
je
бан Јосип Естерхази био
20
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751) je крајишнике глад, јер су поплаве омеле
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
je крајишнике глад, јер су поплаве омеле пољопривредне радове и
смањиле приносе житарица, док je истовремено стока страдала од
су
новништву нешто хране из државних резерви, a у зиму 1738. године
морале су да дозволе пљачку на турској територији.11
Допуштајући
крајишницима
сточне куге. Војне
власти
због тога биле принућене
да
поделе
ста-
пљачку неких пограничних села, војне
власти
су
препоручивале
том
приликом
спаљују
сено
и
на
тај начин отежају снабдевање
војске.
Уједно
територији, пошто
са
je
становништвом на тур-
у
тражено
од њих да
ској
његовим
доприносом
Турака није престало
Сачувана преписка
Ратног
у
цеговине, вођена уз посредовање хрватског бана, показује то сасвим
очигледно. Мећутим, да би се расположење хришћана у Турској, по-
себно оних дубље у унутрашњости земље, могло колико-толико иско-
je
није била
већа
Бечу
да
турске
не врше насиља над хришћанеким
се
да рачуна.
православног
и
првака
и
католичког
борби против
између
становништва Хер-
ристити у
борби против Турака, требало
да царска
војска
продре
дубље на Балкан, a она за
то
за аустријску страну мировни преговори представљали једино реше-
je
више
способна. Због тога су
ње, посебно после пораза
1739. године
код
Гроцке. Али још
био
пре него
што
почет-
о
бански крајишници су обуставили све акције против Турака. Y Бан-
из
ком септембра
у Београду
потписан
утовор
миру,
ској
крајини
задржане су само појачане
страже, јер
су шпијуни
Босне повремено јављали о окупљању турске војске. Упркос тим алар-
мантним вестима, до турског напада, ипак, није дошло. Шта више, у
мају
ких и турских крајишника,
1739. године већ су обновљене трговачке везе неких костајнич-
део
a нешто
касније
крајиш ке
вој-
ске пуштен je
кући
већи
ради пољских радова. За Банску
крајину рат
je
приведен крају.12
Миром
су
дана после потписивања, изгубљена су сва
ђења преко
у Београду,
за
који
бански
крајишници дозпали
колико
све што
јер су у отсвиру Банске крајине
Уне, премда Турци нису успели
je
не-
земљишта и утвр-
у рату. Исти-
на, није изгубљено баш
освојепо
у
рату
остали Нови
да их заузму
1716— 1718. године,
поље
Нови
и Зринско
које
су
Турци држали
од Карловачког до Пожаревачког мира. Задр-
je
je тиме био уклоњен турски мостобран
жавањем
ове области добијено
много
кога
су Турци угрожавали Зринску капетанију. Истина, и после Београд-
одбрамбеном погледу, јер
са леве
у
стране Уне, преко
ског мира била je зринска област најслабије заштићена, пошто je би-
токо-
ла брдима одвојена од других делова Банске крајине, a речним
вима и удолинама отворена према турској Босни, посебно према јакој
11 АХЗ, Acta banalia, фасц. 13, док. 1069, 1156, 1198, 1199; Zaključci Hrvatskog
sabora IV, Zagreb 1964, 112.
12 АХЗ,
Acta
banalia,
фасц.
13, док.
842,
фасц.
14, док.
149,
164,
177, 247,
270,
385.
21
iio .n iii (л д л р п а Новљанској капетанији. За изгубљене герене
iio .n iii
д
л
р
п
а
Новљанској капетанији. За изгубљене герене Турцл су, na оспову „јед-
ног
формалног
инструмепта”, како
да
ће
то
касније
II,
на сектору хрватско-тур-
у
свсш
днсвнику
с путовања no
Хрватској
(oko 200 јутара)
каже
Јосип
добили невелик
комад
земље
са
леве стране
¥не
ске граниде измећу Двора и Костајнице. Међутим, с губигком Новог
na
Новог и земљишта
у Зринском
око половине XVIII
пољу нису
се
оии
je
и
мећу становника Босанског Новог и зринскпх крајишника.'3
je
за
настаиили у другнм
века долазило
чак
до
лако помирили,
оружапих сукоба
нз-
Губитак крајева с
босанске стране Уне
био
више
иего тежак
ударац за
тамо
настањене крајишнике, који
су
се
време
рата
скло-
нили
у збегове
или
се привремено
деловнма
Баи-
ске крајине, надајући се да ће, no ирестаику пепријател,ста«а
и
вања тврђава Турцима, a посебно Босанске Дубице, где je загребачки
.uohii
да се врате у своја села. Велики проблеми искрсли
cv
око
изручи-
од
крајишницима, саградио доста чврсту тврћаву и у њеном палисадама
ограђеном подграђу населио неколико десетатса хрватскпх и српских
je
каптол
1718. до
1736. године, иамећући
тешке
работе
дубичким
породица.
раселити.
мало
ских крајиш ника
Ово
становништво
требало
тврђаве
иекуд
Како
у
земље, размишл^ало
je
осталтш
делоши.га
се
Није
пре предаје
Дубнчке
о пресел>ењу
je
каиетаиије
бпдо
незаузете
чак
и
ирекоуп-
у
рена, али je поуздано утврћепо да je тедна скупипа дубичких крајиш-
ника 1742. године пресељена у Сремску Митровицу. Са предајом твр-
Банат.
познато да
ли
ова
намера н
оства-
ђаве одуговлачено
je
све
до
Босанска Дубица лако
могла
да
1742. годипе делом
у
и
због
тога
што
je
пеком
будућем
рату постане
јаки
и тешко
аустро-турском рату
освојиво турско упориште.14 Ona he то
допста
1788— 1791. године, када ће, због дуготрајмих
u
иостатп
у
н
крвавих борби под њеним зидинама, читав
тај
рат
Г»итн у Хрватској
„дубички
страдања под дубичком тврћавом
запамћен као
рат”, док
he
опевати у бројттим војнпчктш
крајишиици
своје
модвиге
п
пес-
мама.’5
После уепостављања границе на оспову мира
у Београд.у
је
ое ra.ni
су нерешеии многи гранични споровп, чнјим су се pemaBaibcvi каспп-
nu
бавиле
мешовите
комисије.
Члаиови
ових
комисија
бмлн
су,
13 АХЗ, Acta commissionatia, кут. 2, фасц. 4, док. 29, 31; Acta banalni, <|>acu.
15, док. 547; фасц. 24, док. 57, 130, 191; Ivan Erceg, Dnevnik Josipa TI o prilikama ;
u Hrvatskoj i na jadranskoj obali god. 1775, Starine JAZU 53, 1966, 235; Zaključci
Hrvatskog sabora V, Zagreb 1966, 9.
14 АХЗ, Acta banalia, фасц. 9, док. 413; фасц. 14, док. 177; фасц. 15, док.
581 и 646; фасц. 18, док. 146; Acta Capituli sacc. XVIIJ, фасц. 7, док. 65; фасц. 8,
док. 2; В. A. Krčelić, Аппиае ili historija 1748—1767, Zagreb 1952, 51; B. Дабпћ, Прсд-
статсе, жалбе u тужбе крајишпика Банске icpajnnc из првс ппловипс XVIII вска.
Мешовита граћа 5, Београд 1977, 25—28. План тврђаве у Босанској Дубгиш: АХЗ.
Acta Capituli saec. XVIII, фаси. 8, док. 77. За податкс о насел.аваљу дгончкнх
крајишника у Сремској Митрог.ици (АХЗ, Acta urbarialia cl coirscriplioncs bon<>-
rum, фасц. 73, док 11) дугујем захвалност проф. др Славку Гавриловић;’, догшс
ном члатху CAHY.
од
Загребу. Рукопис бр. 3802, 1—2).
15 Једна
ших испевана
je joiu
у
време
paia
(.Сиеучилимша
22
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751) правилу, војни заповедници из Банске и
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
правилу, војни заповедници из Банске и Босанске крајине, именова-
ни
границе, на састанцима комисија расправљано je
за
од стране
хрватскиг
бана и босанског паше. Уз питање корекција
и
о
другим
посло-
вима од интереса
1737— 1739. године и о мерама за заједничко прогоњење хај-
обе стране, a посебно о откупу ратних заробљени-
ка из рата
дука и њихових јатака. Ha састанцима хрватско-турских комисија од
1740. до
1750. године, чији с у записници великим делом сачувани, рас-
прављано je још
ској
и
о турским
претензијама на нека
земљишта
у зрин-
области и иретензијама костајничких крајиш ника на један ма-
њи комад турског земллтшта. Решавано je и
судбини
мостова
на
Y hh, коришИењу ове реке
појединих
за пловидбу
о
погон млинова, a
су
(на пример, на
и
затим
о
речних
и одређени привредни значај
припадности
ада, које
поред
војничког
имале
ади Даман, коју
je
од
крајишници
вореиа исправка није могла значајније да промени граничну линију
турске територије делила само
179 јутара оранице). Мећутим, ни једна комисијски уго-
мртваја Yne, поседовали су дубички
измећу Банске крајине и туреке Босне.16
2. ГРАНИЦЛ ИЗМЕБУ БАНСКЕ КРАЈИНЕ И ЦИВИЛНИХ
ОБЛАСТИ ХРВАТСКЕ
измећу
успостављепа je постепепим разграничавањем крајишких земљишта и
земЈБишта обновл.ених феудалних uoče ia између Купе и Уне, односно
територије под војном и територије под цивилном уиравом. Међутим,
ток овог сложеног процеса, који није могао да прође без већих дру-
штвепих гготреса, није могуће до краја јасно сагледати на основу по-
знатнх нзвора, пошто су они фрагментарни и често протуречни. Про-
туречност извора последица je различитих интереса који су се испо-
л,авали око Hirraiba разграничеља.
Граница
Банске
крајине
и цивилних области Хрватске
су
Yne бројна световна и црквена властелинства, na je потискивањем
Турака преко Уне отворено питаље враћања тих поседа њиховтш не-
кадашњим власницима.17 Бечки двор je, у начелу, био сагласан да
Пре турског освајања
налазила
се
у области
између Kyrie и
раннјн поседпици обнове своја властелинства у ослобоћеним краје-
ви.ма, иод условом да веродостојним документима докажу своје пра-
во
на највећи део земљишта у области измећу Купе и Уне није могло
да буде претегтдената, пошто су она некада припадала породицама
Зрински и Франкопан. Право на њих полагао je само владар, односно
Дворска комора, која je господарила свим конфискованим зринско-
на
ibux.
Овим
није доведен л/ ггатање опстанак нове крајине,
јер
-франкопанским добрима.
16 ДХЗ, A da commissionalia, кут. 2, фасц. 4; кут. 11, фасц. 15; A d a Capituli
часс. XVTII, фасц. 18, док. 45; Zaključci Hrvatskog sabora TV, 280—281, 323—
—324; B, 9.
17 J. Ađainčck,
naß. дело, карта:
„Vlastelinstva i plemićki posjedi
u
Hrvat­
skoj sredinom XVT stoljeća”.
23
ВОЈИН С. ДАБИЕ
ВОЈИН С. ДАБИЕ
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
БОПШ ( IМ.III им су на имовина није могла бити проглашена ошасним
БОПШ (
IМ.III
им
су
на имовина није могла бити проглашена ошасним добром, тј. имови-
Највише изгледа да
буде признато
нраво
na
иоседе v осло-
бођеним
крајевима имали
загребач ки бискуп
и каитол,
јер
дркве-
тога, имали
и
добро
сачуване
архиве
помоћу
докумената
из
њих
лако
ном без наследника, која, no закону, припада владару. Они су, норед
и
своје власничко
су
могли
да докажу
право. Једини
и
најтежи
проблем
било
je
утврђивање међа њихових некадашњих иоседа, јер
су
оне временом
биле заборављене, na их je ваљало
je
једне, u загребачког бискупа
поново одредитн.
При
спровођењу
разграничења
нужно
дошло
до
сукоба
нзмеђу
крајишника и љихових заповедника, с
с
што више земље, мање се ослањајући na старе документе, a впше na no-
најтежих сукоба дошло je npn-
бис-
и друге
каптола,
страпе,
јер
обе
су
стране
настојале
да
дођу
до
литику свршеног чина на терену. До
ликом обнављања топуског
власгелинства,
поседа
загребачког
купа. Обнављање топуског
влаетелипства стварно je започето
далеко
ње-
говом
npe него што cv се форлгално стекли услови за то. Важну улогу
су
обали Kyrie, који су, користећи се поволзпим положаје.м
у
обнављању
имали
бискупови
поданици
из
насеља
смеште-
них
на
левој
својих села, почели још
за време „турског сграха” да
крче
н oopaby-
ју
обали. Ова појава посебно je
се
Загребу бројне молбе појединада и сеоских општина
и
земљу
на десној
узела
маха
у
првим
годинама бечког рата,
када
су
слиле
у бискупску
канцеларију
v
из Покупл.а
са
се
земљишта na десној
ћена, стога што je
захтевом да
им
право
страни Купе. Behnna гбиховпх молбн je
било
формално
призна
на раније заиоседнута
прпхва-
и
самом
бискупу
v интересу да доделом
пре-
к'окупских земљишта својим поданицима добије чврсту
полазпу тач-
kv за
ooiiobv
-иекадашњих
поседа
топуске
опатије
H3\iebv
Купе
nV iie.18
Запоседање прекокупских земјништа од стране гшкуиских се;на-
ка покушали су 1686. године да спрече пеки бапски офицпрн, који су,
како су бискупу Мартину Борковићу писали његови подапици из
ПокупЈБа, ,,na teh zemlyah posztavili krise
y prepovedali nam da
recheneh zemaly veche ne rabimo y ne ladamo, y ako nasz koiega V. M. G.
chloveka illi podlosnika naidu onde sto oruch alli kerchech da nam
hoche m arhu potuchi v
браном биЈШ угрожени
на страну својих поданика n одговорио им
posztreliati y nasz zbubali”. Како cv овом за-
и његови интереси, Мартим Борковић je стао
,,da kako do szeh dob dersa-
li szu zemlye v szinokosse v davali goszpode biskupom
dohodak
v opa­
tom, tak y od szeh dob neka derse у ladaiu iz rechenoga dohotka, to-
ieto deszetine, buduchi na pravom kotaru rechene Opatie dc Topuszka,
koia ie predana od szvetlih czeszarov v kraliev vugerszkeh ove biskupii.'
zagrebechke”. Ове речи нодршке не би представл.але пишга друго до
18 Пекп iipii.Mcpii: НАЗ, Libclli supplices, tovi 6, док. 7, 33, 69; том 7, дог.
18, 25
и
99;
том
8, дсж.
20, 69, 70;
том
13, док.
105; В. Даоић,
Tpaha
о
бунам а
у
Б
аи
и
ји
,
21—24.
2 6
БА Н ГК А КРА.ТИНА (1688— 1751) огроман се управо тпм утицајем,
БА
Н
ГК
А
КРА.ТИНА
(1688— 1751)
огроман
се управо тпм утицајем,
бискул Стјелан СслшичевиИ, као члан саборног одбора за израду пп-
струкције зрнлском командапту, уопео je 1693. године да обезбеди са-
глаеност хрватеких сталежа да рска Глина буде линаја разграничења
н
са.мо лену
жељу, да иза
њих
није стајао
иолнтички угицај за-
гребачкнх бискупа у Хрватској. Користећи
крајишке територије
измећу Купе
Упс. Ha тај
нач>нн
и територије феудалиих поседа
je
бар
за
извесно
време
отклонио
опасноет
од
.плнтап.-а баиекнх официра у питање обнове
и граница
тоиуског вла-
стелилства.19
Делећн
поседе и насељавајућн
своје покупске
поданпке на пре-
да обновп
кокупека земл.ишта, загребачкм бискуп je до краја бечког рата успео
део
само мањи
некадашљег топуског влаетелииства. Овај
ограничеип
успех лије
могао
да га задовољл,
јер
намера
му je
била
да
обнови
црквене поседе између Купе
и Уне
у
њиховом ранијем обиму,
na чак
да
их
још
и увећа. Према бискуловим схватањима,
чију осно-
вапост
би
t c i c
ству сва земљишта na проетору између реке
требало нсгражити, лрштадала су топуском властелин-
Глине, Купе и Петрове ro-
ре. Због
тога
je
и
од досељеника
су
односу према бис-
ra признају за свог земљишног
у
тој
области, који
се доселили
са
и
купу, утшрно тражио да
разних страна
нису
ран.ије били у поданичком
господара и
да mv се обавежу на давање одрећених дажбина, првенствено десети-
су
не. Неки од н.их
морали
да
пристану
на
то
већ приликом
насеља-
isan.a, док
еу
други
годинама
иружали отпор
еваком
покушају
да
им
се наметну обавезе зависиих сељака. Најистрајнији
у
отпору
били
су
становници Кирипа,
1701. године, када се пронео
Псрис
и
Тштуског,
глас да
na
he област
je
загребачки
б искуп
између
Купе
и Уне
бити
копачпо
предана бану
и краљевинч,
да
их
расели
да
на
њпхово
ше остварити, бискуп je
меето доведе друге
одлучио
поданике. Да
би
своју
намеру
и
могао лак-
личпо
дошао у Топуско,
али
je морао
да
\/с-
тукне пред жестоким
отпором
тамошњег
српског
становништва.
ircTo време, како
Y
je бечко Ратно Behe обавестило владара, пороб.веми
су uu љеговом иаређењу Кирип и Перна. Становништво Перне, чинн
то
заповедплка Фр;ш,с Деллшимуновића, којл je 15. априла 1701. ronm c
обавесгло бискупа да ,,oni ra/.biyeni у raztirani okolu Pernye Vlahi pak
се, иоеебно je
тешко
страдало.
Ha
указује једно
писмо глинског
sze na szvoya hisischa (koy szu sivi osztali) kupe”. Коришћеше слле y гу-
nieiby отлора српских досел>епика у широј околини Топуског загова-
рао je са посебним жаром управник бискупових поседа Амброз Кузмић,
који
je,
у
једном
свом
извештају, сачлњеном
13. новембра
1700. го-
да
Своје cxBaraibe образлагао je тврдњом да оли ,,na veksu szu škodu ple­
шпе,
micao
чак
бл
„Влахе” било боље „vsze poklati nego ztaniti”.
у
czes/arova szvetloszt niti
menitomu
orszagu
czeszarovoi
и
plemeniti orszag snimi nigdar ne bude ztalan
szvetloszti
nego
haszan”
да
„niti
niti m iran”. Његов иачнн размилиБања, no коме je постојао знак јед-
14 ЛАЗ,
l.ibelli
supptices,
гом
4, док.
94;
Zaključci
Hrvatskog
sabora
1,
566—570.
27
В0 .1ИН C. Д Л БН П накости измећу државних интереса и интереса
В0 .1ИН
C.
Д
Л
БН
П
накости измећу државних интереса и интереса загребачке бискупије,
био je доста близак владајућој логици политичких кругова у Загребу.
Због тога не изненађује чињеница што су насељеници на земљишти-
ма
за
без видније подршке банских официра и што je у гушењу њиховог
отпора притисцима загребачког бискупа учествовао чак и подбам
Стјепан Јелачић.20
Први наговешгај промене
која
je
себе својатала загребачка
бискупија
остали
годинама
у
збивањима у широј околини Топуског била je одлука глинског запо-
ведника Фрање Делшиимуновића, донета почетком јесени 1703. го-
дине, да смени бискупу лојалног топуског кпеза Јаћима Мишчевића
и на његово место постави свог човека. Узроци промене у држању
Фрање Делишимуновића, до тада оданог предијалца загребачке бис-
купије, не могу се ни приближно утврдити, поготово што je до ње
од
овог претходника, није увек био склон да уважава интересе загребач-
ког бискупа у области између Купе и ¥не. Корак даље у сукобу са
загребачким бискупом била je намера Фрање Делишимуновића да на
целовима топуског властелинства, посебно на предију подбапа Стјепа-
на Јелачића, насели неке Србе из Зринског поља. Реч je била о онпм
на својим
Новог Новог и његовог залеђа Турцима 1703. године, ne желећи да
страну док
држању
банских
официра
према
дошло још
пре именовања бана Иваиа Палфија,
који, за разлику
крајишницима који су остали
стаништима и после предаје
их
цири Јанко Јелачић и Фрањо Бериславић населили око Трстенице и
дали им на коришћење нека земљишта, која cv, чипи се, до тада ко-
ристили бискупови покупски поданици. О овим догађајима обавестио
je бискупа његов службеник Габријел Јелачић, син подбана Стјелана
се преселе на хришћанску
оба остварена je до пролећа
не прикупе летину.
следеће годмне, када су
Њлхова се-
глимски офи-
Јелачића. Према његовом казивању, барон Фрањо Делшиимуновић,
„poszlal je nekakov m andat ex sua cancellaria Vlahom, da nai szlobodno
tiraju H orvate na ov krav Kupe, у ako zdobra ne budu hoteli poiti,
би
десетине могао да буде знатно умањен, „аг szpreko Kupe у je kai je
deszetoga žitnoga”, тражио je сагласност да са покупским подапици-
ма оде до Трстенице и оружјем одбрани бискупова земљишта.21
Сасвим
szlobodno je у vubiju”. Тврдећи да
због
овог бискупов
приход од
опречно виђење збивања у широј
пролеће
у
вом бану Ивану Палфију. Према том извештају, бискуиови поседи ne
je
на рачуп крајишких земљишта и, настојећи да крајишнике ттретвори
1704. године среће
се
околини Тоиуског у
извепггају глинског заповедника no-
само што
нису били
угрожени
него
их
бискуп још
и проширио
20 НАЗ, Epistolae, том 29, док. 44—45; R. Lopašić, Spomenici hrvatske
Kra­
jine
III,
152—154,
193—194, 203—-204, 212—213;
B. Дабић, Граћа
o
бунама
у
Ба-
H iiju, 20—24.
21 НАЗ, Epistolae, том
32, док. 22, 41;
том
34, док. од
23.
8.
1703;
том
35,
док. 6; том 37, док. 78; Zaključci Hrvatskog sabora II, Zagreb 1958, 261; B. ДабиН,
Граћа о бунама у Банији, 23—24, 26.
28
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751) у зависне сељаке, злостављао je све оне који
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
у зависне сељаке, злостављао je све оне који
ју за свог земљишног господара.22
Протуречни и пристрасни извештаји, које
бискупу, више
бискупових
сабор
решења, бан Иван Палфи, премда заузет ратовањем против угарских
устаника, био je принуђен да посвети више пажње збивањима у гл-ин-
ској области. Уз његово активно учешће, на конференцији у Вараж-
дину 10. децембра 1704. године постигнут je споразум о разграничењу
Глинске капетаније и топуског властелинства. Овим споразумом, уз
начелно признавање бискупових поседовних права, доспео je под вој-
ну управу знатан део области измећу Глине, Куне и Петрове горе. Би-
скуповим поданицима у Топуском признат je статус бандеријалаца,
пошто им je још приликом насељавања обећано, како су то касније
написали у једној представци, „da drugoga nikakovoga podanka nitti
dache davali nebudemo, nego da z puškom y szabliom na kraine szlusimo
y szlusiti m oram o”.23
По завршетку конференције у Вараждину, чији je исход са не-
стрпљењем очекиван у Банији, посетили су глинског заповедника иеки
крајишки кнезови да од њега чују шта je договорено пред баном.
Tovi приликом обавештени су, како je Фрањо Делишимуновић писао
13. децембра 1704. године бискупу Мартину Брајковићу, „da je jedna
sztran kraine pod oblaszt g/oszpo/dina biskupa nyh gosz/posz/tva a dru­
ga pod krainszku jurisdictyu doszpila do drugoga razluchenia czeszarove
szvitloszti u g/oszpo/dina bana”. Премда je представљао само привре-
imcho решење, споразум у Вараждину донео je олакшаље стаиовни-
цима многих глинских села, јер им je, после дугогодишњег отпора
бискуповим притисцима, коначно признато право на положај крајиш-
ника. Али, било je и оних који њиме нису били задовољни, пошто су
остављени под бискуповом јурисдикцијом. Њихово незадовољство,
према гласинама које су ширене у круговима око загребачког бие-
купа, подржавао je глински велики капетан Фрањо Делиигимуновић.
Овај je, пак, то енергично негирао, подсећајући бискупа да се већ
показало „da sze, z proschenvem rekuch, lasczem y takvem prilizavczem
verovati nem ora”.24
Споразумом y Вараждину, као што je већ речено, није оспорено
бискупово право власништва оних земљишта која су уступљена Глин-
ској капетанији у области H3Meby Глине, Купе и Петрове горе. Y знак
признавања тог права, како су становници Топуског подсећали биску-
су
одбили да
га призна-
су непосредни учес-
ници спора достављали
бану
и
од
ичег
сведоче
о
ду-
бини
сукоба око
разграничења
и крајишких
земљишта.
Како изношење спора пред Хрватски
није довело
до његовог
22 R. Lopašić, Spomenici Hrvatske krajine III, 237—238. Упореди и: Zaključ­
ci Hrvatskog sabora II, 275.
23 НАЗ, Libelli supplices, том 12, док. 19; Zaključci Hrvatskog sabora II, 275,
277—279. O судбини топуских
бандеријалаца t o k o m XVIII века види: S. Gavrilo-
vić, Prilog istoriji seljačkih nemira u Pokuplju od kraja XVII do kraja XVIII
stoleća, Historijski zbornik 16, 1963, 121—124.
24 НАЗ, Epistolae, том 39, док. 94.
29
по.шн с. дд|;ик на Мартина Брајковића недуго после вараждинске
по.шн с. дд|;ик
на Мартина Брајковића недуго после вараждинске коиференције,
„zavezani ieszu comendantd vu rechene pogodbe /da/ imaiu od zemlie
koia nihm pod oblaszt dana (buduchi cirquena V. M. G.) stanovito spo-
znanie v vszako letto V. G. davati”. Мећутим, глипеки крајншпидп, су-
дећи на основу доступних извора, нису испуњавалл ову обавезу. И
загребачки биекуп je, са своје стране, нарушавао сиоразум, посежу-
ћи за земљиштима под крајишком улравом. Због хога je оан Иван
Палфи, најављујући своју коначну одлуку о Толуском, наредио кра-
јишким официрима 15. марта 1708. године „da nikom ni najmenšu gru­
du zemlje brez znanja našega z nikakvom pravdum ali silum od kraine
i kotara krajinskoga odlučiti ali oduzeti da ne prepuste”. Његов енерги-
чан сгав, да крајишки заповедници „kotare krajinske za vsemi modusi
i putm i braniti i občuvati m oraju”, помогао je да ce стане na иут сма-
њивању крајиш ке територије. Шга више, она je иосле тога унеколл-
ко и увећала ла рачун феудалних поседа измеБу Купе n Yne. Насгале
промене узнемцриле су улравника бискупових поседа Амброза Кузми-
ћа и подбана Стјелана Јелачића, којл су половином 1710. године оба-
вестили бискупа Мирка Естерхазија о приликама у Банији н опту-
жили глинског и костајничког заповедлика за бесправпо проширп-
вање крајишке територлје.25
Граница изд-ieby топуског властелинства л крајишклх земЈћшлта
није ce после 1710. године влше мењала, na je ово властелллство од
тада до прлкључења Банској крајлли крајем XVIII века обухватало
следећа ласеља измећу Купе и Yne: Бишћаново, Ботури, Бучлда, Дво-
риште, Грачаница, rpebauH, Xabep, Иловчак, Јаме, Д. и Г. Селковац,
Слана, Слатина, М. и В. Солина, Станковац, Сугај, Шаторња, Табо-
риште, Топуско, Д. Трстеница, М. и В. Турчелица и Видушевад. Ста-
ловници ових села већином су имали статус предијалаца и децима-
листа.26
Обнављање некадашњег храстовичког властелллства, другог по-
седа загребачке бискупије у Банијл, такође лије прошло без слорова
и сукоба. Већ 1686. годлле, док Турцл још нису блли погислути пре-
ко Уне, дошло je до спора H3Meby Емерика Ердедија и бнскупа Мар-
и
бачки каптол, алл то, лпак, није спречило бана Николу Ердедија да
7. маја 1687. године лотврди нраво загребачке бискулије на Храсто-
вицу и земљишта у њелој околини. Мећутим, границе тих земл.ишга
нису VTBpbene, na je то касније знатно отежало разграничење H3Meby
храстовичког властелинства и крајишке теригорије.27
тина BopicoBHba око Храстовице.
Спор
са бискупом
ловео
je
загре-
25 В. Дабић, Граћа
Krajine III, 244, 252—254.
о
иунама
у
Банији, 28; R. Lopašić, Spomenici hrvatske
26 АХЗ, Acta
urbarialia
et
conscriptiones
bonorum,
кут.
6, фасд.
102, док.
15; Збирка
карата, карта Б V
192.
27 R. Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine II, Zagreb 1885, 380—381; III, 58—
—96; Zaključci Hrvatskog sabora I, 493; АХЗ, Acta prothonotarialia, фасц. 5, док.
65, 90; Acta Capituli antiqua, фасц. 72, док. 8.
30
БА Н СК А К Р А ЈИ Н А (1688— 1751) линства, почели насељавају
БА
Н
СК
А
К
Р
А
ЈИ
Н
А
(1688— 1751)
линства,
почели
насељавају
Храсто-
вицс своје
Отклонивши формалне препреке за обнову храетовпчког власте-
да
и пребеге
намећући и јодним и другим одређене дажбине.
у крајевима
загребачки
бискуии
су
око
ноданике из покупских села
са
турске територи-
је,
Покугкжи ссјваци обично су ce насељавали
уз Купу,
јер многи су од ших још од половине XVII века ту крчили шуму и
имали иашњаке, сенокосе и оранице. Поред ове околности, на насе-
љавање у прибрежју
Купе упућивала их je
и жеља да
не прекидају
Be­
куп Јва
se са својим сродницима на старим стаништима, пошто су ce из По-
у Банију ретко пресељавале чигаве породице, већ чешће само
на
хришћанску страну још upe него што су Турци били потпуно потис-
нути преко Уне, насељавали су ce у крајевима удаљеним од Купе, нај-
више уз реку Петрињиду између Малог Градца и Храстовице. Зем-
љишта на којима су насељавани нису у целини припадала храсто-
вичком властелинству, веН делом и некадашњнм калтолским петрињ-
ско-1'радечким поседима. Премда није имао за то иравног основа, бис-
куп je, насељавајући и обнављајућл храстовичко властелинство, тра-
жио од свих насеЈвеника на некадашњим дрквеним земл.иштима око
Пехрињице да га признају за свог земљишног господара. Прве скупи-
не пребега, судећи на основу њихових молби за добијање сагласности
за насељавање, повиновале су ce овом захтеву м прихватиле положај
зависних сел.ака. У једној молби, у којој je десетак српских породица
затражило од бискупа Александра Микулића око 1689. године да их
насели „na szvoioi goszpoczke zemlie ili kotaru u Malom Gradczu у
Male Szrachicze", речено je, чак, да „kakoti oucze prez pasztira, tako у
kmeti у podlosniki prez gozpode ne mogu biti, ar gozpoda brane у krepe
synove podlosnike”. Каснији досељеници, пак, нису били таквог миш-
љења, пошто су схватили да, због своје бројности и значаја у систему
одбране, могу добити повољнији положај и избећи поданичке обаве-
зе према загребачком бискупу.29
Петрињски заповедници такоће су у првим годинама no ослоба-
ђању области између Купе и Уне населили на земљиштима некадаш-
њег храстовичког властелинства и петрињско-градечких поседа изве-
стан број пребега са турске територије. Тако je, на пример, под њихо-
вим старањем насељено Табориште, село у непосредној околини Хра-
стовице. Поред тога, ставили су под своју комаилд/ и неке „Влахе”
насељене на земљиштима каја je својатала загребачка бискупија, што
je у Загребу схваћено као тешка повреда црквених права и интереса.
Када му je у том смислу приговорено, велики петрињски капетан
Фрашо Ердеди одговорио je 13. фебруара 1693. године бискупу Алек-
no неколико чланова појединог домаћинства.28
којнма
Пребези са турске територије, међу
су
неки
прешли
28 НАЗ, Libelli supplices, том 6, док. 42, 71, 167, 171;
том
8, док.
21
и
34;
R.
Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine II, 392—393.
29 НАЗ, Libelli supplices, том 6, док. 4, 162, 163; том 8, док. 13, 137; Epistolae,
том 28, док. 113; АХЗ, Acta Capituli antiqua, фасц. 72, док. 5—8; R. Lopašić, Spo­
menici hrvatske Krajine III, 458; B. Дабић, Граћа o бунама у Банији, 24—25.
31
ВО.МШ C. Д АБИ П сандру Микулићу да речене „Влахе” није потчинио
ВО.МШ
C.
Д АБИ
П
сандру Микулићу да речене „Влахе” није потчинио себи зато „da bi
mi kmetuvali, negho da krainam milosztivnoga poglavnika z puskom y
szabliom pošteno szluse”. „Sto sze kotara v. gozpoztva iliti zemlie
dosztoi”, лисао je даље, „ia ga ne iemliem, negho y potlam komu mi-
losztivi poglavnik conferue, ia nikom u ne kratim niti m orem ”. Да 6и за-
штитио крајишнике насељене на спорним земљиштлма, Фран.о Ере-
ди je, на крају, затражио од бискула да не допусти „lyudi za szada
krainszke bantuvati”. Y исто време je, образовањем кнежија y костај-
ничкој области, као и утврђивањем њихових граница, спроведено ири-
времено разграничење крајиш ких и црквених земљишта око Хра-
стовице.30
Судећи на основу пописа прихода загребачке бискупије, бис-
купа су у првим годинама обнове храстовичког .властелииства при-
знавали за свог земл.ишиог господара, и давали му у то име десетииу
урода житарица, само хрватски досељеници у иеколико села око Хра-
стовице и десетак српских породица у noArpaby храстовичке тврБаве.
„Kraynzki junaki” између Храетовице и Драготине, премда су живели
на земљиштима на која je Taicobe претендовала загребачка бискупиja,
нису давали никакве дажбине, али су, бар на речима, признавали до
краја XVII века да су бискупови „poniszni у pokorni podlosniczi”. Ha
ирелазу из XVII у XVIII век, за време буна што су тада погресале
крајеве измеБу Купе и Yne, нестало je и ге формалие зависности, na
je прекокупски део храстовичког властелинства остао ограничен само
на села у околини Храстовице: Будчину, Цепелиш, Криж, Мокрице,
Пецко, Сибић,Страшник и Табориште. Шта више, петрпњскн заповед-
ници, позивајући ce на један акт Ратног већа у Грацу, покушали су у
лето 1699. године да побуне становништво и ocnope бискупово право
на десетину чак и у наведеним селима, премда су je тамошњи сел,а-
ци већ годинама раније давали. Међутим, настојања Петрињаца нису
била нарочито успешна. Једино су етановници села Страшник, при-
друживши ce побуњеним крајишнидима и ослањајући ce на подрш-
из
господару. Тако je, на пример, загребачки бискуп Стјепан Селишчевић
ку Петриње,
неко
време
одбијали
послушност
свом
земљишпом
обавештен 14. јула 1701. године да Страшничани „у szada
derse med vlahe у u praviczu vlasku ufaiu”.31
jos sze
Када су почетком XVIII века међе храстовичког властелинства
добиле чвршће обрисе, премда о њима није постојала никаква служ-
бена
одлука, остало
je
још
да
ce реше
неки мањи
спорови
пзмеђу
плекса земљишта и шуме. Први
пронаћених извора, избио je већ
крајиш ника и бискупових поданика око коришћења поједшшх ком-
досад
такав
1706. године, када
спор, судећи
на основу
je упраглик
хра-
30 R. Lopašić, Spomenici
hrvatske
Krajine
III,
1, 41—42, 58—96;
B. ДабиН,
Граћа o бунама у Банији, 27—28.
31 НАЗ, Acta đecimalia, вол. 7,
док. 348, 3/448, 3/350, 3/352, 3/354, 3/358; Li­
belli supplices, том 7, док. 22; Epistolae, том 28, док.
17, 18, 20;
В. Дабић, Граћа о
бунама у Банији, 19—20.
32
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751) стовичког властелинства одузео неколицини
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
стовичког властелинства одузео неколицини становника Бачуге нека
земљишта и на ших населио „Маћаре” из Поуња. Упркос енергичжш
протесту оштећених крајишника, као и њиховом позивању на „котар-
ски лист” добијен приликом насељавања Бачуге, Лушчана и Долчана
1693. године,
спор
je
решен у корист бискупових поданика. Неких
мањих спорова, али и оптужби о ширењу крајишких земљишта на
рачун храстовичког властелинства, било je и каснијих година. Најду-
жи и најтежи епор, пак, вођен je изхмеђу зрипсклх крајиш ника из
Лушчана и бискупових поданика из Сибића и Страшника око шуме
су
су писали загребачком бискупу и банском намеснику Јурају Брањугу,
„kak sze ie Kraina Zrinszka naszelila vnogo leth mirno usivali у ladali”.
Касније, пак, почели су становници Сибића да их сметају у поседу.
По одлуци бана Ивана Палфија, пред кога je спор изнег, требало je
„da tak Sibichani kak y Luschani imenovane loze iednako, mirno y bla-
goszlovno usivaju, ladaju y derse”. MebyTHM, таквим решењем није би-
ла задовољна ни једна нити друга страна, na ce њихов спор, уз по-
времене међусобне сукобе и убијање стоке, отезао годинама.32
Новачек или Новачки
raj. Зрински
крајишници
ову шуму,
како
на
љиштима која су некада припадала породици Франкопан. Поред гор-
ског властелинства, каптол je крајем XVII века добио заповедништво
у Дубици и околним селима, где je све до 1750. године постављао ка-
петане биране из реда каноника и управљао Дубичком капетанијом
тол стекао поменуто властелинство, пошто ce оно налазило
Загребачки каптол, у чијој je канцеларији сачињен крајем XVII
века подужи списак његових некадашњих поседа из-weby Куие и Уне,
образовао je у прекокупеким крајевима горско властеллнство, каје
су, до његовог укључивања у Банску крајину крајем XVIII века, са-
чињавала следећа села: Горе, Граберје, Марин Брод, Међураче и Ho­
bo Село (Будровац и Павловац). Није познато на основу чега je кап-
зем-
као правим властелинством.33
Интересе Дворске коморе, која je имала право на све некадаш-
ње поседе породица Зринских и Франкопана, заступао je
области
већ
ћен у топографију некадашњих поседа Зринеких, тражио за Комору
Костајницу, Зрин и Нови, чији су му ce становници, наводно, обавеза-
ли да ће бранити споменуте тврБаве и плаћати одређене дажбине.
између Купе и Уне Мартин
Земљак.
Он je
у
1690. године, добро упу-
Отпор хрватских сталежа спречио
га je
да преузме
ове TBpbaBe, na му
je 1695. године HapebeHo да то учини уз помоћ војних заповедника. Ко-
и
Дубицу. Мартин Земљак je добио и задатак да на тим „поседима”
мора je тада проширила
свој
захтев
на
Гвозданско,
Храстовицу
32 НАЗ, Libelli supplices, том 8, док. 137; том
11,
док.
111; том
13, док. 53;
R Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine III, 252—253.
33 АХЗ, Acta Capituli antiqua, фасц. 72, док. 5—8; Acta Capituli saec. XVIII,
фасц. 3, док. 15, 74; фасц. 4, док. 11, 66; фасц. 13, док 17; Acta prothonotarialia,
фасц. 7, док. 83; Збирка карата, карта В V 196; R. Lopašić, Spomenici hrvatske
Krajine III, 27—28.
33
в о ј и н f . . t u . in ; појединцима занесеним
в
о
ј
и
н
f
.
. t u . in ;
појединцима занесеним разноразним причама о његовим богатим
слагама руде сребра. Први закупци, колико
шли су у рудник већ 1707. године.34
H a земљишта између Купе и Уне полагали су право и неки хр-
ватски ллемићи. Своје право најлакше je могао да оствари костај-
полише „кметове”, одвоји их од „војника”, и потчини комирској упра-
ви — односно да створи основе за усттоставд>ање војио-коморског
кондоминија. Иако ове задатке није могао да изврши у целости,
Дворска комора je ипак добила неке од тражених поседа, као, на при-
мер, Гвозданско с рудником. Овај рудник je касније издаван у закуп
на-
ce могло утврдитл, до-
нички заповедник Петар Кеглевић, једна од најутицајнијлх личностп
у Хрватској крајем
XVIII века.
З
а
х
в
а
л
л
томе,
чини ce,
био
je
XVII и почетком
од стране владара
јуЈпи
1700. године ослобоћен од доказп-
вања овојег права на посед Блиња (ВИпуа — Ujvar), који je за себе
и
тив Петра Кеглевића. Мећутим, још пре него што му je признато npa-
својатао и загребачки
каптол, ловевши због њега
чак
парниду
про-
во да обнови некадашн.е породичне поседе у банијској Посавини,
Петар Кеглевић je,
у
1697. године из Лекенека и Пешченице неколико хрватских породица
евојству
костајничког
заповедника,
населио
у Стару Суњу или Суњске Разлеве. Некако у исто време населио je
у Кривају Габора Лучића, Матијаша Видековића, Јаноша Чуптића,
Миклоуша Иванчића с бројним сродницима « породицама, обавезав-
ши их само „da vszaku krajinszku szlusbu i dusnoszt obnašaju verno i
pokorno”. Њиховим насељавањем, као и каснијим добијаљем саглас-
ности да поново уће у посед некадашњих породичних имања у Ба-
нији, Петар Кеглевић je створио чврсту лолазну тачку за обнављање
суњског дела тополовачког властелинства. Повољну околлост за усиех
овог посла представљала je и његова функлдија заповедника Костај-
ничке крајине, a, потом, банског намесника у војним пословима. Ме-
ђутим, Петар Кеглевић, чини ce, није много журио да разграничи
своја и крајиш ка земљишта и уреди обавезе и права насељеника на
свом поседу, na су они, no исказу неких сведока, све до 1709. године
служили као крајишници и били потчињени костајничком заповед-
нику. Није познато да ли су истовремено имали и неке обавезе према
свом земљишном господару. Крајишки статус изгубили су na оспову
уговора измећу костајничког заповедника Фрање Делишимуновића
и грофа Петра Кеглевића. Овим уговором, сачињеним у Старој Суљи
5.
села Стара Суња, Ж реме, Кривај
са мринадајућим
Касније
м аја 1709. године, споразумно су излучена из Костајничке крајине
атарпгма.
делу тшто*
,и Кућани
су
ловачког властелинства прикључена, још нека земљишта, ria je, на
Кеглевић поседовала у Банији ^efleh a села: Бистрач
од Костајничке
крајипе
одвојена, и суњском
крају, породица
Градуша, Греда, Кривај, Д. Летина, Г. Летина, Cejmmhe, Cviba u Жре-
ме. Пада у
очи
да
ce у наведеном
полису не cno.vinifce Блиња — H o b i
34 R. Lopašić, Slavonski spomenici za XVII viek, Starine JAZU 30, 1902, 117,
124—125;
E. Laszowski, Rudarstvo
u H rvatskoj
II,
Zagreb
1944, 22—30.
34
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751) град (Blinya — Ujvar), пошто ce Франциска Кеглевић,
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
град (Blinya — Ujvar), пошто ce Франциска Кеглевић, удовица Лади-
слава Кеглевића, морала одрећи ове утврде и насеља 1734. године у
корист Костајничке крајине. Десетак година раније било je покуша-
ja да ce од суњског дела тополовачког властелинства одузму у корист
Костајничке крајине још нека насеља, али за то није нађен чвршћи
аравни основ. Крајем
XVIII
века, пак,
била
je
принуђена да, уз одговарајућу одштету, уступи Банској
породица Кеглевић
крајини сва
своја земљишта и насеља са банијске стране Саве.35
У
општој
јагми за земљиштима у ослобођеним
крајевима изме-
by Куие и Vne, .према извештају Мартина Земљака Дворској комори,
пошло je
за
руком
и подбану
Стјеиану Јелачићу да
обезбеди за
донацију на два лоседа (Прековршац и Свињарац)
тине
„кметова”. За
није наћена потврда
je
Бовића, где je
ову
вест
у
себе
са преко две сто-
другим
изворима.
Поуздано
ce зна
једино
да
подбан добио
од загребачког бискупа
предиј
неки Хрвати из Покупља.
у околини
требало
да ce наееле
Они
Габро Јелачић, били спремни да после насељавања дају „deszeto”, док
су,
како
око
je подбану писао
1699. године
његов син
„za tlaku ni nemiszle”. Обавестио га je, истовремено, да „sze lyudi jako
za zemliu jagm e” и, имајући то у виду, саветовао
му
да
„bolie ie goz.
oczu nesto
szada, nesto
potlam
musy
naszeliti,
koi budu
tlaku
delali,
nego dati iz deszetoga ovem Pokupczem”. Његов савет, чини ce, био je
уважен, због чега je подбанов предиј
за
слабо
насељен. Како
je била
реч
века важио
о релативно пространом поседу,
на почетку XVIII
који je, no казивању глинског заповедника Фрање Делишимуновића,
био
„in longitudine et latitudine horarum
spatio”, тражена je саглас-
и
могло очекивати, подбан није био вољан да уступи земљу за насеља-
ност од Стјепана Јелачића
говом земљишту неке крајишнике из Зринског поља. Kao што
1703. године да војне власти населе на ње-
ce
je
ни тлаку. MebyTHM, крајиш ки
су
сељенике из Зринског поља и, на крају, подбанов предиј прикључили
Банској крајини, односно, тачније, Глинској капетанији.36
вање војника, јер
био
сигуран да
му
они
неће давати
ни десетину
официри ce уопште нису обазирали на
његово противљење,
већ
населили на
његовим земљиштима пре-
Нека
вања Турака и породици Драшковић. Y њихов посед ушла je простра-
насеља на левој
Ha овом властелинству, званом
земљишта између Купе и Yne припала су после потиски-
на област с више
и десној страни реке Велике Утиње.
Стеничњак, Драшковићи
су
крајем
35 Архив JA3Y y Загребу, Acta Keglevichiana, фасц. 1, док. 13, 32—33, 38—
—39, 46; фасц. 5, док. 25; фасц. 6, док. 12, 104; АХЗ, Acta commissionalia, кут. 1,
фасц. 3, док. 3, док. 12; Acta congregationalia, фасц. 227, док. 159; фасц. 228, док.
325; фасц. 230, док. 211, 234; Acta conferentiarum, фасц. 3, док. 226; Acta banalia,
фасц. 1, док. 77; Acta urbarialia et conscriptiones bonorum, кут. 28, док. 388;
Acta Capituli antiqua, фасц. 35, док. 14; R. Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine
III, 102, 105, 178—179. O Петру (VII) Кеглевићу детаљније: V. Klaić, Acta Kegle­
vichiana annorum 1322—1527, Zagreb 1917, LXXVII — LXXXI.
36 R. Lopašić, Slavonski spomenici za XVII viek,
124—125; Исти, Spomenici
hrvatske Krajine III, 152—153, 253—254; НАЗ, Epistolae, том 32, док. 41.
35
ВО ЈИ Н С. ДАКИП у рили сопствено крајиште, које je бранило
ВО
ЈИ
Н
С.
ДАКИП
у
рили сопствено крајиште, које je бранило простор између Банске
крајине и Карловачког генералата. Приликом
и
решавале посебне комисије Хрватског сабора.37
Граница између крајишких и провинцијалних земљишта, успо-
стављена обнављањем властелинстава, одржала ce све до последп.их
деценија XVIII века, када су сви феудални поседи између Купе и Yne
прикључени Банској крајини, a њихови становници добили статус
XVII првој
и
половини XVIII
века населили већи
број
Срба
и ство-
разграничења
Стенич-
њака краЈином
с Банском
искрсли
су
неки
маши
спорови,
које
су
крајишника.38
3.
ГРАНИЦА ИЗМЕБУ БАНСКЕ КРАЈИНЕ И ДРУГИХ
КРАЈИШКИХ ОБЛАСТИ
Банска крајина je на неколико сектора своје грапице дотицала
територије других крајишких области, na je
спорова око земљишта.
с
њима
имала
и
ман.пх
Предмет
спора
са
гори,
Карловачким
генералатом
била
je
гранична
линија
на
Петровој
доста широк појас шуме,
коју
обзиром на
један
важност шума у привредном
одноено
je,
животу крајишког
становништва, својатала и једна и друга страна.
рсшен
тек
1767. године, када je
Коначна
граница
израћена и детаљна карта
и
границе.
између
Банске
крајине
Карловачког
Cnop јс
тог сектора
генералата
успостављена
je
тек
крајем
XVIII века, после прикључења власте-
линства
Стеничњак
Војној
крајини.
Почињала
je
код
Селнице
на
Купи
ско
поље
и ишла западно од Сгеничњака (сада Сјеничак), нресецала Слав-
и
преко
обронака
Петрове
горе
избијала
на
границу
с
Босном.39
према
на je почетком XVIII века, када je Јасеновачкој капетанији, na рачун
Дворске коморе, додељен простран појас зсмл.шнга у славонској По-
савини ради подизања неких насеља, првенствено Јасеновца. Одлуку
Граница
Банске
крајине
Посавској
крајини успоставл,е-
о
томе
донело
je
Ратно
веће
у
Бечу,
које
je
и сносило трошкове
раз-
граничења. Само разграничење, пак, спровела je почетком септембра
1701.
године комисија
на
челу
с грофом
Ј. Ф. К. Карафом.
Ова коми-
сија,
у
чијем
су
раду
у
име
хрватских
сталежа
учествовали
гроф
Иван
Драшковић и подбан
лог, права јасеновачких крајиш ника
Стјепан Јелачић, уредила je, поред оста-
у
погледу
коришћења
неких
земљишта и шума у коморском поседу. Тада успостављеиа граница у
Славонији није довођена у питање све до четрдесетих година XVIII
века, између
када
je
Банске
и
Посавске
крајине
искрсао
cnop око
37 S. Gavrilović, Prilog istoriji seljačkih nemira u Pokuplju, 107—120; Za­
ključci Hrvatskog sabora IV, 302—303; V, 152, 177, 196, 213, 314; АХЗ, Збирка K a ­
para,
карта B
V
193.
38 H istorija naroda Jugoslavije II,
1096.
39 АХЗ, Збирка карата, карта В
I 7.
36
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751) неке шуме, која ce налазила у непосредној
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
неке шуме, која ce налазила у непосредној околини Јасеновца. Према
казивању крајишника Јасеновачке капетаније, који су у овом случа-
ју
били посебно заинтересовани, спорна je шума, све док није поче-
ло стварање
управом, али су бански крајишници имали
Градишке решменте
1741. године, била под
коморском
нека права
на
њено
ко-
ришћење. Предајом ове шуме Градишкој регименти, јасеновачко ста-
новништво доведено je
да
je
Сава
често гшавила
њихова поља, тако
да
време поплаве нису
имали
где
на градишко
су
комаиданту велике дажбине. Због тога су затражили од представни-
подручје, односно у спорну шуму, морали
у веома тежак положај, обзиром
у
да напасају стоку и жире свиње. Ако су их прегонили
да
плаћају
тамошњем
ка Хрватског сабора, који
су
да
им
ce помогне у решавању
дузео
у
његово посланство требало, између осталог, да затражи
ових
неке мере
том
1743. године саслушали њихове жалбе,
овог проблема. Сабор je, доиста, пре-
правцу, na je
неколико година касније једно
од владара
проширење
јасеновачке
територије.
Резултат
предузетих
крајине нису
мера
познат, али, чини ce, да
земљишта од
крајине, судећи
није
у
кориет
Банске
одвајана
Градишке регименте. Граница славонеког дела Банске
ушћу Требеша у Саву
на основу детаљних војних
код
Иванчевог кљуна, обухватала Ш абарски
ликог
на
Ивањског
бока
карата, почињала je
и
ишла
уз
Требеш
до
бок
и
даље следила
ток Ве-
Сгруга;
Великог
Струга пресецала
je
северно
од
Јасе-
t o
k
o m
новца пут Јасеновац—Новска и после неколико километара скретала
у
Саву. Y основи, била
je
то граница
какву
je
зацртала Карафина
комисија.40
Са територијом
калетаније,
и јошавачка, чије су границе уредили петрињски
односно
генералата, граничиле су ce само две банијске кнежије — млиношка
кра-
Петрињске
Вараждинског
јем
и
Уне.
XVII века, у јеку
на
Због
тога
капетани још
спора око јурисдикције у области између Купе
овом
Уне
сектору границе, после потчињавања обла-
сти између
и
сугласица око земљишта. Међутим, ту ce као спорно постављало пи-
њеног евен-
Купе
хрватском
бану, и
није
било
неких већих
не-
тање даљњег опстанка Петрињске
и
туалног прпклЈучења Банској крајини или Банској Хрватској. Наиме,
капетаније у целини
када je
владар
хрвагском бану, решио je истовремено да ce укине Петрињска капе-
танија. Како je
1703. године потчинио крајиште између Купе и Уне
касније био принуђен да одустане од своје намере,
Петриње je
за
1737. године у вези са регулацијохМ Вараждинског генералата. V Пе-
уколико je она доиста и била чврста, питање будућноети
реда, да
краће време скинуто
с дневног
би поново
било покренуто
триљи je тада раопуштена плаћена посада, a пошто у Петрињској ка-
40 АХЗ, Acta commissionalia, кут.
1, фасц. 2, док. 3; Збирка карата, карта
В III 23; Архив JA3Y у Загребу, Acta Keglevichiana, фасц. 1, док. 87a, 94, В. Дабић,
Представке, жалбе u тужбе крајишника Банске крајине, 30—31; Zaključci Hr­
vatskog sabora V, 146—147.
37
ВОЈИН С. ДАБИћ петанији није било много неплаћених крајишнмка (no
ВОЈИН С. ДАБИћ
петанији није било много неплаћених крајишнмка (no једном иопису
из тридесетих година XVIII века живело je у П етрити само 226 кра-
јишника), није било ни прихватљивог оправдања за њено даље оста-
јање у оквиру Вараждинског генералата. Мећутим, када je Хрватски
сабор почео упорније тражити њено прикључење Банској Хрватској,
наредио je вараждиноки генерал да ce у Петрињи формира једна ком-
панија, чиме су оповргнуте тврдње хрватских еталежа и банских офи-
цира да je петрињска утврда запуштена, јер je Генералагу непотреб-
на. Бечки двор није пристао на њено развојачење, али je, на крају,
пристао да je преда Банској крајини. С петрињском утврдом преузе-
ла je Банска крајина и спорове петрињског становништва са загре-
бачким бискупом око неких земљишта у околини Мошћенице.41
4.
КАПЕТАНИЈЕ
Територија Банске крајине, премда невелика rio обиму, била je
од краја XVII до половине XVIII века подељена na rier мањих обла-
сти — Костајничку, Глинску, Зринску, Јасеновачку и Дубичку ка-
петанију.
Капетаније су, пре свега, биле војно-организационе и одбрамбе-
на
чардака, браниле своју непосредну границу са Турском. Због гога
што je свака од њих бранила само свој сектор границе, п што су у
одбрамбеном погледу представљале заокружене целинс, капетаније
ce у изворима често називају и крајинама. Како Банска крајина из-
међу Купе и Yne, за разлику од раније Банске крајине на Купи, није
била обухваћена улравном организацијом Банске Хрватске, каиета-
није су, поред своје основне функције, имале и функцију управних
области. Због тога су заповедници капетанија, тзв. велики капетани,
вршили и неке послове „цивилне” управе, чији сс обим, сужавањем
крајишке самоуправе, стално повећавао.
не области, које
су, ослањајл/ћи ce
неко
јаче утврћеље
n систем
Костајничка капетанија, која je, према поиису
из
1744. године,
имала 82 насеља са 3018 крајишких
кућа, била je
највеНа
и
најзна-
41 R. Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine III, 41—42, 223—231, 235—236,
245—246, 254—255, 378—379; Zaključci Hrvatskog sabora V, 143; VI, 5, 59—60, 321—
322; VII, 20—24; АХЗ, Вараждински генералат, књ. 3, док. бр. 186; Acta congrega-
tionalia, фасц. 43, док. 38. Губитак Петриње погодио je вараждинске крајишни-
ке, јер су и даље морали да дају једнак број војника као и пре њене предајс
Банској крајини. Због тога су за време буне 1755. године тражили да им ce убла-
жи терет војничке службе. Војне власти нису биле спремнс да изађу у сусрет
овом захтеву, већ су разматрале могућност да, као накнаду за Пегринл, ,шј\
Вараждинском генералату шуму Репеш на Драви (Lj. Ivančan, Buna Varaždin­
skog generalata i pograničnih kmetova 1755, Vjestnik kr. hrvatsko-slavonsko-dal-
matinskoga zemaljskoga arkiva 4, 1902, 170; АХЗ, Acta segregationatia Confinii
Croatici, фасд. 2, док. 1/49.
38
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751) чајнија капеганија у Банској крајини. Њсно
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
чајнија капеганија у Банској крајини. Њсно стварање, као и разгра-
ничаваље са суседним капетанијама, започето je непосредно no осло-
бађању поунских
тврђава
крајем
XVII
века,
односно
пре
него
што
je
и
кључени Вараждинском генералату или ће бити погчињени хрват-
ским сталежима и бану. Подржани од својих претпостављених ста-
решина, и очекујући да he приликом решавања о судбини новог кра-
решено да
ли
ће
ослобођени
крајеви
између
Купе
Уне
бити лри-
јишга пресудан значај имати ситуација на терену, петрињски заповед-
имци, који су до 1695. године били и заповедници Костајнице, успели су
да ставе под своју контролу
стајничке тврћаве. Граница територије под њиховим заповедништвом,
посебно у Поуњу, следила je у извесној мери трагове управне поделе
тих
пространу област између петрињске и ко-
где
је их било у крајевима удаљенијим од Уне, границу са суседним ка-
утврђива-
раније турске Поунске крајине.
Тамо
трагова
није
било, a
ни-
петанијама
уредили
ња међа појединих кнежија. Овај, ио природи ствари, замашан и сло-
жен посао, знатно je уирошћен тиме што еу границе костајничке об-
су петрињски
заповедници приликом
ласти, где je
то
вима или усклађене са конфигурацијом терена. Када je Костајница
потчињена банским официрима, колико ce могло сазнати, преостало
год
било
могуће, биле успостављене на речним токо-
je
сс
мушњака и Мачковог Села и граница са Дубичком
тим
само
да
уреди
граница са Зринском
капетанијом у атару Тре-
на
пропраћено низом сукоба између заинтересованих крајишника, о
чему he касније биги више речи, али није довело до знатнијих про-
ру села Слабиње и Бачина. Разграничење
капетанијом у ата-
секторима било je
мена обима Костајиичке капетаније.42
je
1744. године, имала je
Глпнска
капетапија
била
друга no величини
у Банској
кра-
јшш
и, према
попису из
58 села
са
1816 кућа.
Али, крајем
сасвим скромног обима — обухватала je само
Maje („Планинска крајина”) и крајеве на десној
XVII века, када je започето њено стварање, била je она
брдске крајеве око
(„По-
обали Глине
глипска крајина”). Ове две крајишке области биле cv у одбрамбеном
осујећене намере загребачког бискупа да, под видом
Каснијп
кобом око земљишних права захребачког биокупа, ишао je у правцу
успостављања непосредне теригоријалне везе између крајишта на
Maju и Глини, са једне, и крајишта око Средичког, са друге стране.
To je остварено тек у првим годинама XVIII века, када су потпуно
обнављања то-
пуеког властелинства, присвоји за себе читаву област између реке
Глине, Купе и Петрове горе. Приликом разграничења крајишких зем-
погледу везане за горњу Покупску крајину са средишгем у Средичком.
развој Глинске капетаније, који je био у тесној вези са су-
л.иипа
и земЈБИшга
гопуског властелинства, о чему je раније
већ
го-
42 АХЗ, Acta banalia, фасц. 24, док. 271; Збирка карата, карта A I 23; Acta
Capituli saec. XVIII, фасц. 7, док. 61; Архив JA3Y у Загребу, Acta Keglevichiana,
фасц. 3, док.
174; R. Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine III, 41—42, 58—96, 241.
39
В О ЈИ Н С. ДАБИН ворено, укључена су у Глиноку капетанију у
В
О
ЈИ
Н
С.
ДАБИН
ворено, укључена су у Глиноку капетанију
у
многа
насеља са
леве стра-
не
Глине
и
основним
цртама уређене су границе
њене
гериторије.43
Зринска капетанија створена je после ослобођења Зрина и Но-
вог
ћа. Међутим, почетком
1689. године. Неколико година касније имала je већ око
1000 ку-
када
Нови и Зринско поље, под ynpaBOiM зринских
XVIII
века,
су Турцима
предати
Нови
капетана
остала су
са-
мо малобројна насеља no обронцима Зринске горе и известан број
се-
ла
(лушчанска
и
шушњарска
кнежија)
на
левој
Петрињице,
која
je
Зринске капетаније у то време сведочи, између
била граница између зринске и костајничке
осталог, ч једно пис-
обали
области. О стању
мо
Петра
Готхала,
који
je
1710. године писао
Петру
Кеглевићу, та-
дашњем банском намеснику у војним пословима, да његова „kraina
nikakova scita nema, naivech ztras
dersati mora, a naimanje plachnih
(харамија —
B. Д .), naim anje mazolov (неплаћених крајишннка —
В.
д.)
у
naim anje
кршења
ђу ранијих крајишких официра о граници између костајничке и зрин-
kotara im a”. Y истом
официра
писму садржана
против костајничких
због грубог
je
споразума изме-
и оптужба
и
костајничких крајишника. Није познато како
За
ске области, што je
скоро
довело
до
оружаног сукоба
зринских
и
ce овај
cnop завршио.
каснији,
пак,
Зринске
1716— 1718.
су
1703. године. Како ови крајеви
територијални
ра.чвој
капетаније
био
je
далеко пресуднији
аустро-турски
рат
глдине,
када
су
у
њен
стране YHe од
састав
враћени
сви
крајеви
које
Турци
држали
с хрватске
нису изгубљени
у
рату
1737— 1739. године,
када
je
Хабсбуршка
монархија
била
принуђена
да ce одрекне већине територија задобијених у претходној војни, мо-
же
начне границе и постала трећа капетанија no величини у Банској
ce рећи
да
je
Зринска капетанија
1718. годинс добила своје
ко-
кра-
јини.
Према
попису из
1744. године
имала je
48 села
са
1214 кућа.
43 АХЗ, Acta banalia, фасц. 24, док. 271. Yn. и напомене 18—26. Организа-
циона и одбрамбена веза између горње Покупске крајине, са једне, и „Поглин-
ске” и „Планинске” крајине, са друге стране, састојала ce крајем XVII и по-
четком XVIII века у томе што су оба крајишта имала истог заповедника и што
су плаћени и неплаћени војници из горње Покупске крајине, посебно из Средич-
ког, упућивани на стражу у глинску област. Када je довршено стварање Глин-
ске капетаније, трагови ових веза сачувани су само у титулама глинских запо-
редника (тако ce, на пример, Петар Парамински још у четвртој деценији XVIII
потписивао као „kraine Glinszke i Planinszke i grada Szrachicza commen-
Е
е
к
а
dant,
gorne
Pokupszke
kraine
grada
Szredichkoga
orszaski
v.
су
ce
те везе стварно састојале, никоме у Хрватској
више није
capitan”). Y чему
било јасно. Тако
je и већ споменути Петар Парамински званично изјавио 1739. године да не зна
„jeszu li iz thoga Szredichkoga szella lyudi pod zasztavu orszachu ali krainszku
bili”. Ha крају je Средичко ушло y састав Глинске капетаније и представљало je
којс
у Банску крајину између Купе и Yhc. Интересантно je да je Пегар Кеглевић
предлагао 1693. године да ce на сличан начин повежу доња Покупска крајина,
чији je заповедник тада био, и Костајничка крајина. Види: АХЗ Acta banalia,
фасц. 15, док. 684; Acta commissionalia, кут. 3, фасц. 7, док. 6; R. Lopašić, Spome­
nici hrvatske Krajine III, 2, 39, 57, 155—157, 231—232. Yn. и: АХЗ, Acta congrega-
tionalia, фасц. 34, док. 121.
једино насеље из некадашње покупске Банске
крајине
je било укључено
40
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751) стајничке Мећутим, у одбрамбеном погледу
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
стајничке
Мећутим, у одбрамбеном погледу била je много значајнија и од Ко-
и
Новљанској
ниде са Турском.44
Стварање
од Глинске
капетаније, јер
ce
налазила
сучелице јакој
капетанији
и
бранила
за
одбрану
најтежи
сектор
гра-
Јасеновачке
капетаније,
најмање капетаније у Бан-
ској крајини, тешко je пратити у расположивим изворима. Колико ce
могло утврдити, јасеновачку тврћаву, која ce налазила на босанској
Ба-
без борбе, пошто ce турска иосада, после пада Костајнице,
банску управу, пак, доспела je
ова тврђава у лето 1689. године. Хрватски сталежи, којима je владар
поверио њену одбрану, одлучили су у октобру исте године да обез-
беде у ту сврху око двије стотине :пешакаЈбандеријалаца. Није позна-
страни ушћа ¥не
у Саву, задобиле
су царске
трупе под Лудвигом
денским
повукла у унутрашњост земље. Под
то
да
ли
им
je
то
пошло за
руком
и, ако
јесте, где
je
тако
бројна
по-
сада
дрвено
сеља и становништва у својој околини, Јасеновац није био гтретерано
интересантан хрватским сталежима, поготово што je својим положа-
била
смештена,
обзиром
да
je
Стари
Јасеновац
био
невелико
утврђење,
окружено
само палисадама и мочваром. Без на-
јем
Због тога ce Петар Кеглевић, заповедник доње Покупске крајине, за-
више
служио
одбрани
Доње
Славоније
него
Банске
Хрватске.
лагао
ка-
петанији
1693. године да ce јасеповачка тврђава уступи Петрињској
у
замену
за Коетајницу,
коју
су петрињски
офидири, подр-
жани
од стране вараждинских официра и унутрашњоауетријских ста-
лежа,
већ почели
да
присвајају.
Његов предлог није
им
пе несметано држале јасеновачку
ган за Пегрињце, уколико
je
био ингересан-
уопште и саопштен, na су банске
и
тру-
тврђаву, чак
v
јеку
сукоба око
јурисдикције у области између Купе и Уне. МеВутпм, на прелазу из
XVII у
XVIII
век, за време аустро-турског разграничења
je
no
миров-
ном уговору у Сремским Карловцима, Стари Јасеновац
и
Војска
утврђење на хрватској
XVIII
враћен
Турцима.
из
њега
je
страни
Уне
и
у славонску
четком
на
подигнуто неколико села, укључујући и нови Јасеновац. Y новопо-
века,
земљиштима
добијеним
премештена
Посавину, где je по-
од Дворске коморе,
напуштен
у импронизовано
дигнути Јасеновац, премда у
њему није било тврђаве, смесгио ce и
заповедник Јасеновачке капетаније, потпуковник Адам Домјанић. За
време
његове команде, која je потрајала до 1709. године,
јасеновачка
област
je била самостално заповеднишгво, упркос чињеници u i t o je обу-
хватала само атар села Уштице, са банијске стране, и Крапја, Дреновог
Бока и Јасеновца, са славонске стране Саве. После оставке Адама Дом-
јанића, који je напустио положај због сукоба са баном Иваном Пал-
фијем, није именован нови командант Јасеновачке капетаније, већ je
ona потчињена великом капетану Костајничке капетаније. To je, чини
В
Архив JA3Y v Загребу, Acta Keglevichiana, фасц. 3, док. 174; R. Lopašić, Spome­
nici hrvatske Krajine III, 58—96, 241; E. Kovačević, нав. дело, 81—86.
44 АХЗ,
Acta
banalia,
фасц. 24, док.
271;
Збирка
карата,
карта
III
35;
41
ВОЈИН С. ДЛБИН и вање ових капетанија, које je, у територијалном
ВОЈИН
С. ДЛБИН
и
вање ових капетанија, које je, у територијалном погледу, раздвајала
Дубичка
шили скоро никакве заповедничке послове у Јасеновцу, већ су их пре-
пустили јасеновачким вицекомандантима. Командантско звање попо-
ce, иредузето само ради штедње
није
имало
за
цшб стварно
новези-
каггетанија. Због тога костајнички
заповедницл и нису вр-
и
новачки командант примао само вицекомандантску плату. Плата му
што
послови других старешнна капета-
крајини, обзиром да je Јасеновачка капетанија, ире-
1744. године, била упола мања од просечне костајничке
во
je
уведено крајем четврте деценије XVIII
века,
али
je
тада
јасе-
није повећана
највероватније
због
тога
њсгови
послови
нису
били тако
сложени и
обимни
као
нија
у
Банској
ма
кнежије — имала je само
пагшсу из
5 села
са
183 куће.45
јер
што je само формално била потчињена хрватском
стварно управљао загребачки
ce разликовала од других каиетанија у Банској крајшш
Дубичка капетанија заслужује да joj ce иосветн гшсебна пажња,
ло
томе
бану, док
je
њом
каптол. Његова управа у дубичкој
об-
ласти започела je
1689. године, када je
овог
у
Дубицу
смешген
бандериј
загребачке
бискупије.
Заповеднику
бандерија,
канонику
Нико-
ли Шкрлцу, поверено je и заповедништво над Дубицом
и
њеном
око-
лином. Њега je за дубичког капетана, како
ce
то
у
каптолу
желело
представити, именовао принц Лудвиг Баденски. Касиије дубичке ка-
петане, који су такође
и смењивао
ског бана и
их сам
Ратног већа
формално дао, али није
у
питање до половине XVIII века. Једино je
je
него његови претходници, уведена пракса да бан формал-
мо потврђује дубичке капетане.46
Загребачки каптол je управљао Дубичком
тички утицај
на
каптол. Избор je вршен без икатсвог утмцаја хрваг-
у
га, обзиром
загребачког каитола
били канониди, постављао je
ту дужност
Бечу.
Право
иа
то
није канонидима нико
на велики
финансијски ti поли-
к
р
а
Ј
ћ
е
в
и
н
и
,
нико
ни доводио
у
т
т
р
и
крају бановања Јоси-
па Естерхазија,
који
крајишким
пословима носвећивао много ви-
ше пажње
капетанијом
као
сво-
влаетелинством. Y жељи
je
сисачког властелинства, навелико
шума. Даеке и
јим
да извуче
из
ље
што
већу
корист
намет-
нуо
крајишницима
многе обавезе
и,
уз
помоћ
својих
кметова
са
искоришћавао
дрво
дубичких
ма
за
летве, које cv тамо
продају-. Осим тога,
да
пз
резане, дел^еле су Mebv' канониди-
каптолски и бискупови подложниди доби-
ли
су
право
у дубичким
томе
могли
су
они
да
их
raje
шумама жире своје свпње. Захваљујућн
je
неупореднво
више
него ранпје, што
45 АХЗ, Acta
banalia, фасц. 24, док. 271; Acta commissiotuilia, кут. 1, фасц.
2, док. 3; Збирка карата, карта В III 22; Архив JA3V v Загребуг, Acta Keglevichia-
па, фасц. 3, док. 101, 109, 114; Zaključci Hrvatskog sabora Т, 513, 518—519; TT, 407,
429, 446, 493, 530; III, 3; IV, 178, 184; R. Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine IH,
2, 177—178; E. Kovačević, нав. дело, 272.
46 АХЗ, Acta Capituli antiqua, фасц. 95, док. 33; Acta Capituli saec. XVIII,
фасц. 13, док. 17; фасц. 24, док. 52; Acta, banalia, фаси. 25, док. 191; фасц. 27, док.
88; Acta prothonotarialia, фасц. 5, док. 90; В. A. Krčelić, Аппнае ili historija
1748—1767, Zagreb 1952, 51—52.
42
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751) каптолу донело нове користи, како у виду
БАНСКА КРАЈИНА (1688—1751)
каптолу донело нове користи, како
у виду убране жировине,
у
гако
и
кроз повећану десетину од свиња. Имајући
то
виду,
каптол ce
није
много
грудио
да
боље насели дубичку
област.
Y првим
деценијама
XVIII
века,
како
ce сазнаје
на
околина Дубице,
оенову пописа
крајишника,
била
je
насељена само
непосредна
где
није
требало
да
ce
у
деловима капетаније живело само неколико шумара са породицама.47
крчи шума
ради
стварања
обрадивих
површина,
док
je
осталим
изазов за костајничке заповеднике, који
Слабо насељена територија Дубичке капетаније представљала je
да
већ
су желели
припоје један
њен део својој
капетанији.
на
Враговић, али отворену намеру да то оства-
Овом
мишљу
носио
ce
прелому
XVII и XVIII века Фрањо
ри показао je тек његов наследник, Фрањо Делишимуновић, који je
31. децембра
1705. године разрешен
у Костајници.
дужности
u постављен за команданта
ласка у
Костајничку
капетанију
дошло
je
глинског
Недуто после његовог до-
до
команданга
првих
сукоба
око
земљишта у околини Бачина између
и
њи-
хових
капгола, са друге
заповедника, са
стране.
једне, и дубичких
и загребачког
Пошто
je
и
костајничких крајиш ника
крајиш ника
претила
опасност
да
ce
њихов
cnop претвори у оружани сукоб, јер cv костајнички крајишници, на-
и
водно, спалили један дубички чардак
Бачина, бан je
и
одлуке свака држи
привремено
je
помоћ уверљиво доказао
да
и
једна
опљачкали неке
друга
становнике
наредио
страна
остану
мирне
и
да
до његове коначне
избијања спора.
каптол, који je,
ке и уз њихову
само
оно
што
je
држала
и
Ово
решење
није
било
неповољно
када
то
касније
било
потребно, лако
да
je
пре
за
нашао сведо-
гранична линија
на
Kojrtj
je
инсистирао била граница између дубичке и костајничке об-
н
Ова чињеница, посебно наглашавана у
ласти,
како
за
турске
власти, тако
у годинама
после
изгона
Турака.
изјавама
при стварању и међусобном
старијих
сведока,
указује
на
могућност да je,
разгранича-
вању
капетанија, у Банској
крајини очувана v извесној
мери војно-
наслеђа
-управна подела раније турске Поунаке крајине. Међутим, значај тог
не би
гребало ирецењивати, јер оу Турци имали изграђену те-
риторијалну организацију само
једино
ту могле сасвим очувати, већ
у крајевима
уз
Yny,
који
њихове власти
и бнли насељени. Али, старе
границе
у складу
и опстанак старе
i i
и
остане непромењена до банове коначне одлуке, доведен
због чињенмце да Костајничани, no тврдњи Дубичана,
це између дубичке
су мењане под утицајем
са потребама нових власти. Тако je
области,
костајничке
иако
je
за
нису
нових околности
грани-
да
су
време
ce ни
она
морала
у
питање
вали добијену
нису
наредбу, већ су на спорним земљиштима паселили сво-
je
пошто-
је крајишнике.
Суочен
са
овим
новим
момептом,
бан
променио
своје раније мишљење и, према казивању дубичких крајишника, од-
редио да
уе
naszelif, tho ieszt za Kosztanichane, a vu lugu da iedno letto mv, drugo
,,s/,ella onde
nas/eliena
moraiu
hiti
za onoga
kotcri
ies/.t
47 АХЗ,
Acta
conferentiarum,
фасц.
4,
док.
25;
Acta
Capituli
saec.
XVHT,
фасц. 7, док. 61; фасц. 8, док. 2, 71; В. A. Krčelić, нав. дело, 51—52.
43
ВОЈИН С. ДАБИН oni, ali tuliko iedna sztrana kuliko druga im a oblaszt siriti у
ВОЈИН С. ДАБИН
oni, ali tuliko
iedna sztrana kuliko
druga im a oblaszt siriti у paszti”.
Ова одлука огорчила je дубичке крајишнике, a још више загребачке
канонике, јер
су држали
да
није важно
ко
населио
спорна села,
већ
на
„ситницу" — да
чијој
je
су земљи она насељена. Заборављало ce притом na једну
су спорна земљишта крајиш ка,
a
не
посед
загребач-
у опорним шумама
дубичких крајишника, већ и no
ских села у Покупљу. Мећутим, уверен
у
решењем, обзиром да ce
ког каптола. Ни костајнички крајишници нису били задовоЈши овим
само
нису жириле
свиње
неколико стотина свиња из каптол-
у
али
још
више
у
cnop пред Хрватски еабор. Овим кораком показао je своју упорноет,
и
у потчињеној му Крајини, што je
свој
политички
утицај
Хрватској,
загребачки
своје право,
каптол
je
изнео
али
немоћ бана
Ивана Палфија да потпуно господари
ситуацијом
било иоследица чи-
њенице да
он
за
време
свог бановања
никад
боравио
у Хрватској.
Таквог
у највећој мери
(1704— 1732) није готово
ce,
1721. године задужили једпо
je
због
су мишљења,
чини
били
и хрватски
своје иослан-
ство
сталежи, na су почетком
да
потребно, између
обавеети бана како
осталог,
његово присуство
у краљевини преко
и
cnopa Дубичке
и Косгајличке
ка-
петаније.48
У јеку овог cnopa, чији ce крај није назирао, Дубичка капетани-
ја je ненадано проширена, јер оу joj, приликом аустро-турског раз-
граничења 1718. године, лрикључена пространа земљишта са босан-
ске стране Yne. Поред Босанске Дубице, седишта некадашње турске
и
вац, Шрефлије, Влашковци, Бјелајци, Маглајци, Хоџинци (Очинци?),
Yрамовац, Грабовци, Јеловац, Јаковљевић, Горњоселци (Горњошев-
ди?), Новоселци, Агинци, Скључани, Нешићи, Хаџиио Брдо, Божнћи
и Врелчани. Ово проширење донело je каптолу нове користи, јер je
за
крајевима условљавао плаћањем великих дажбина. Ипак, све то није
умањило његову заинтересованост за cnop са Костајничком капетани-
јом. Настојећи да добије за себе спорна земљишта са хрватске стране
Уне, каптол je, обраћајући ce меродавним чиниоцима у име својих
крајишника, почео тврдити како су му она потребна да би на љима
могао населити прекоуноко становништво, уколико Турци поново
освоје крајеве изгубљепе у рату 1716— 1718. године. Y време када je
тражено да ce код ревизије cnopa узме у обзир и тај разлог, губитак
прекоунских крајева био je само теоретска могућност. Касиији раз-
вој догађаја дао je за право каптолу, јер су, миром у Београд.у 1739.
године, Турци стварно поново задобили сва землзишга са босанске
стране Уне. Дубичка капетанија je тада сведена у своје границе са
Дубичке капетаније, ушла су у
њен састав
следећа насеља:
Клеко-
издавање дозволе
насељавање
на
пустоселинама
у прекокупским
48 АХЗ, Acta banalia, фасц. 1, док. 45; Acta congregationalia, фасд. 277, док.
156—158; Acta conferentiarum, фасц. 4, док. 25; Acta Capituli saec. XVIII, фасц.
7, док, 61; Архив JA3Y у Загребу, Acta Keglevichiana, фасц. 3, док. 18, 21, 28,
39; фасц. 4, док. 8, 37, 73, 81, 90, 97; фасц. 6, док. 53; Zaključci Hrvatskog sabora III,
108, 115—118, 149—150; F. šišić, Pregled povijesti hrvatskog naroda, Zagreb 1962,
352. Карта спорног подручја: АХЗ, Збирка карата, карта A I 23.
44
БАНСКА КРА.ТИНА (1688—1751) почетка XVIII века и, према подацима из 1744.
БАНСКА КРА.ТИНА (1688—1751)
почетка XVIII века и, према подацима из 1744. године, имала je 4 села
са 323 куће. Није познато
je међу
ницима било досељеника
колико
прекоунских
на
каптол, у договору са бискупом, населио
није XVIII
број
тада пописаним
крајиш-
из
крајева,
али,
чини
ce,
да
њихов број
није био велик, обзиром
чињеницу да
je загребачки
треће
и чстврте
деце-
t o
k
o
m
века на слободним
земљиштима са хрватске стране
Yne
већи
хрватских
породица са црквених
поседа у Покупл.у
п
Ba­
nuји.49
5. КНЕЖИЈЕ
У области
између
Купе
Yne,
где
je
крајем
XVII века образова-
на
нова
Банска
и
крајина, највећи део кнежија створен je
непосредно
no потискивању Турака преко Yne 1688. године. Њихово стварање би-
ло
у
Yhh, чији je задатак био да у одбрамбеном погледу замени ранију
je
тесној
вези
са
стварањем
и насељавањем
новог крајишта
на
Банску крајину на Купи. Основне контуре будуће кнежијске органи-
зације назирале су
у
ce већ
1697. године, када je једна царска комиси-
утврдила да
je
ширењу крајишке територије и реорганизацији постојећих кнежија.'’0
ја
области
измећу
Купе
и
Yne
посгоји 21 кнежија.
Касније
створено
још
неколико нових, првенствено захваљујући
Када je кнежијска организација била мање-више довршена, ако
ce о њеној довршености уоиште може говорити, било je у Банској