SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()*

PAVLE IVI

UDC 808.61-087

PRIZRENSKO-TIMOKA DIJALEKATSKA OBLAST

4.1. Granica prizrensko-timoke oblasti prema jedinom srpskom dijalektu s kojim se weno podruje dodiruje, kosovsko-resavskom, skoro svuda je vrlo otra. Prelazni govori su redak izuzetak. To, uostalom, vai i za granice srodnih bugarskih, odnosno makedonskih govornih tipova prema ostalim govorima tih jezika. Osim toga, sve se te granice najee ne poklapaju sa geografskim preprekama. One presecaju planine, kotline i reke, to pokazuje da nisu nastale organskim razvojem na licu mesta, ve migracijama koje su stavile u neposredno susedstvo populacije iji su se govori razvili pre toga na razliitim mestima. Analogna konstatacija moe se uiniti i u pogledu granica meu dijalektima unutar prizrensko-timoke oblasti. Jedino su govorni tipovi u Makedoniji, severozapadnoj pa donekle i severoistonoj, odvojeni planinskim masivima od prizrensko-junomoravskog dijalekta. Na prizrensko-timokom podruju moramo raunati sa dva sukcesivna talasa migracija. Po svemu sudei, u sredwem veku, u periodu koji nije precizno poznat (ali koji oito nije bio pred sam kraj sredweg veka), kretawe je ilo od severozapada ka jugoistoku: sama prizrensko-timoka oblast u celini predstavqa veliku izboinu zapadnojunoslovenskog podruja, dok je istonojunoslovenska teritorija konkavna. Istorijski uzroci tih davnih pokreta qudstva izmiu naem znawu. Te uzroke ne objawava ni poznata pretpostavka da se na tom prostoru u ranijem sredwem veku nalazio romanski ivaq, koji su zapadnojunoslovenski doqaci potisnuli, odnosno asimilirali. Treba dodati da je u delovima tog prostora bilo i naseqa s istonojunoslovenskim govorom, iji su tragovi, dodue malobrojniji nego romanski, sauvani u toponimiji.65 Ostaje zagonetno ta je uslovilo toliku eks* Ovo je trei deo studije akademika P. Ivia Srpski dijalekti i wihova klasifikacija. Prvi je objavqen u XLI/2 (str. 113132), a drugi u XLII (str. 303354) kwizi Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku. Rukopis treeg, kao i drugog dela rasprave, pronaen je u zaostavtini prof. Ivia, a za tampu su ga priredili prof. dr Slobodan Remeti, jedan od redaktora rasprava, studija i lanaka u okviru edicije Celokupna dela Pavla Ivia, od koje je ve osam kwiga izalo iz tampe, i prof. dr Nedeqko Bogdanovi, redovni profesor na Univerzitetu u Niu. Postupak redaktora objawavamo u tekstu Rezime na kraju ove studije. 65 Aleksandar Loma, Jezika prolost jugoistone Srbije u svetlu toponomastike. Govori prizrensko-timoke oblasti i susednih dijalekata. Zbornik radova sa naunog

176

PAVLE IVI

panzivnost zapadnojunoslovenskog ivqa i istovremenu pasivnost istonojunoslovenskog. Glavni uzrok onoga to se dogodilo svakako nije bilo silovito irewe nemawike Srbije. Doline Timoka i sredweg i gorweg toka Niave, a pogotovu severoistoni obronci Stare planine nikad nisu bili u sastavu te drave. Smemo li zakquiti da su se, sticajem nekih nama nepoznatih okolnosti, delovi zapadnojunoslovenskog etnikuma ranije od istonih Junih Slovena prilagodili stoarewu u balkanskim gorskim pejzaima? Time bi se objasnilo pored ostalog stawe u predelima oko danawe srpsko-bugarske granice. Planinski masivi, ukquujui i wihove istone padine, imaju stanovnitvo sa zapadnojunoslovenskim govorima, dok u ravnicama daqe ka istoku gospodare istonojunoslovenski dijalekti. Noviji talasi migracija, vezani prvenstveno za doba turske invazije i vladavine, ali i za noviji period povlaewa turske carevine iz naih zemaqa, nosili su qudstvo iz visinskih predela na jugozapadu i jugu, pa i onih na istoku, ka junomoravskoj dolini i daqe ka Pomoravqu Velike Morave, umadiji i beogradskoj okolini. Tok June Morave obuhvaen je u celini tim novim naseqavawem; u severnijim predelima migranti iz te faze sauvali su se u etnikim/govornim oazama ili su podlegli asimilaciji prema okolini. Granina linija prizrensko-timokog i kosovsko-resavskog podruja prelomqena je na dva mesta. Na zemqitu kosovsko-metohijske pokrajine ona ima pravac jugozapad severoistok, da bi uavi u tzv. centralnu Srbiju skrenula na sever. Kod Stalaa ta linija ini nov zaokret, ovoga puta ka istoku. Na taj nain opti pravac dijalekatske mee ostaje jugozapad severoistok, ali je linija snano ugnuta ka severozapadu u predelu doweg toka June Morave. Ta je izboina oito rezultat migracija nosilaca prizrensko-timokih govora dolinom te reke ka severu. 4.2. O nesvakidawoj prirodi prizrensko-junomoravske dijalekatske formacije pisano je mnogo. Meu autorima koji su se o tome vie puta izjawavali nalazim se i ja. Stoga u se ovde pozabaviti samo nekim specifinim pitawima. Poznato je da su prizrensko-timoki dijalekti doiveli dve vrste inovacija koje su u osnovnim crtama odredile wihovu fizionomiju, a za koje se smatra da su uglavnom vezane za sukcesivne vremenske slojeve. Prva epoha obeleena je zapadnojunoslovenskim razvojem, olienim u dugom nizu osobina koje ih razgraniavaju s istonojunoslovenskom jezikom stvarnou.66 Noviji sloj saiwavaju balkanizmi, koji uprkos svom najee neslovenskom poreklu ipak povezuju ove govore i sa bugarskim i makedonskim jezikom. Vano je, meutim, naglasiti da su u oba sluaja prizrensko-timoki govori sauvali odreenu posebnost:
skupa (Nika Bawa, juna 1992), Ni (Filozofski fakultet u Niu, Institut za srpski jezik SANU Beograd, Centar za nauna istraivawa SANU i Univerziteta u Niu), 1994, 107136, naroito str. 114118 i 125134. 66 Pavle Ivi, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i tokavsko nareje. Drugo izdawe. Novi Sad (Matica srpska), 1985, 1421.

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

177

nisu usvojili ni sve bitne tokavske inovacije ni sve karakteristine balkanizme.*2 U prizrensko-timokim govorima poluglas, slogovno l i l na kraju sloga nisu proli kroz normalan tokavski razvoj. Ipak treba naglasiti da ta konstatacija vai u potpunosti jedino za tim. poddij. t-l. dij. odnosno jedino za sudbinu poluglasa. Slogovno l svuda sem u timokom poddijalektu dalo je u u odreenim poloajima. U pretenom delu govora to se odnosi ak na veinu primera. Glas l na kraju sloga u prizrensko-junomoravskom dijalektu dao je a, kao u primorskom pojasu tokavske ikavtine. Taj se refleks, dodue, razlikuje od tipinog tokavskog o, ali je razvoj u naelu iao istim pravcem: neslogovno l na kraju sloga pretvorilo se u vokal. Naravno, to se tie u kao refleksa , tu je poklapawe sa tipinom tokavskom glasovnom vrednou potpuno. Procesu balkanizacije prizrensko-timokih govora izmie opozicija izmeu nom. jd. na -a i akuzativa jd. (opteg padea) na -u kod imenica druge deklinacije. U tim govorima, dakle, opoziciji izmeu nominativa i opteg padea pripada veoma krupno mesto u deklinacijskom sistemu, za razliku od stawa u dosledno balkaniziranim slovenskim govorima, gde ta opozicija, ukoliko postoji, ima samo marginalno mesto. Drugu dalekosenu nepodudarnost na istoj relaciji ini odsustvo lana u velikom delu prizrensko-timoke oblasti. ak i tamo gde se upotrebqavaju postpozicije, one najee nisu pravi lanovi. Samim tim to ih ima tri, one zadravaju i deiktina znaewa. Izgleda da od govora na teritoriji Srbije jedino oni od Pirota na istok i sever i oni u gorwem toku Piwe imaju samo jednu postpoziciju, dakle autentian lan. Uostalom, takvog lana nema ni u trnskom govoru na bugarskoj strani granice, kao ni u govorima prizrensko-timokog tipa na severozapadu Makedonije.*3 I najzad, sauvani tragovi u vokalizmu mnogih govora prizrensko-timokog dijalekta, kao i stawe u govoru Malog Izvora u Crnoj Reci, pokazuju da je prozodijski kvantitet u tim predelima izgubqen srazmerno nedavno. U drugim balkanizovanim slovenskim dijalektima, ukquujui i srpske, takvih tragova kvantiteta nema. 4.3. Veze prizrensko-timoke dijalekatske oblasti sa bugarskim, odnosno makedonskim jezikom ne ograniavaju se na pomiwane osobine pomenute u t. 4.2. Nekoliko pojava iz ovog ciklusa obuhvata sve ili bar skoro sve prizrensko-timoke govore, povezujui ih sa bugarskim i makedonskim dijalektima:
*2 U visini etiri posledwa reda pasusa prof. Ivi je grafitnom olovkom ispisao tekst koji su redaktori iitali kao: Tri momenta: prodor u tokavicu, prodor u Rumuniju, susedovawe (ista drava). *3 U visini prvog dela pasusa prof. Ivi je na margini ispisao tekst koji smo mi proitali kao: Ostaci dativa i akuzativa mestimino u mnoini. Tragovi kvantiteta vie u prizrensko-junomoravskom nego u svrqiko-zaplawskom, vie u svrqiko-zaplawskom nego u timoko-lunikom.

178

PAVLE IVI

1) e na mestu u rei Veligden Uskrs" i slinim nazivima praznika; 2) metateza u cvti cveta";*4 3) izostanak konsonanta v u fitonimu buka; 4) disimilacija r r u r (a ne r ) u fitonimu gabr; 5) brojne konstrukcije u kojima imenica ima istu formu uz sve brojeve (to znai da nema razlike izmeu oblika upotrebqenih uz brojeve od 2 do 4 i uz one vee od 4);67 6) imenica prolet, a ne prole(e); 7) nastavak -e u vok. jd. enskih imena, eventualno i nekih drugih, mahom hipokoristinih imenica enskog roda na -ka (Stojanke); 8) enklitika gi u ak. mn. line zamenice 3. lica; 9) zavreci oblika priloga vremena sadaweg koji se svode na -ejei, -ajei; 10) uoptavawe nastavka -ete u 2. licu mnoine imperativa svih glagola osim onih VI vrste; 11) izostanak alternacije po starom jotovawu u trpnom pridevu glagola VII vrste (slomen); 12) izostanak jotovawa u prezentu glagola kao sipem, koji na taj nain prelaze iz pete vrste u drugu; 13) prezenti kao iskam i vikam; 14) vokal u u infinitivnoj osnovi glagola s prezentom na uje (kupuvali); 15) proirewe infinitivne osnove u oblicima kao stanula ili stanala; 16) konsonant g u sg, tg, sad, tad" (ali d u kd);*5 17) dodavawe partikula s elementom j oblicima pokaznih zamenica; 18)*6 brojni deminutivi sa sufiksom -ka (aka).68 Skoro sve te osobine su inovacije. Wihov znaaj nije jednak, ali u svojoj ukupnosti one svedoe o intenzivnom razvojnom kontaktu. Zadatak da se odredi epoha u kojoj su se te veze stvarale ostaje za budua istraivawa. Nije verovatno da iznesenom spisku treba dodati izgovor i s oslabqenom frikacijom. S jedne strane nedostaju podaci o tome koliko je taj izgovor uopten u prizrensko-timokim govorima, a s druge strane nije jasno u kolikoj se meri on podudara s konsonantima i makedonskih i bugarskih govora. I najzad, timoko-luniko i x moglo se razviti samo iz , sa punom frikacijom.
*4 U visini ovoga reda prof. Ivi je na margini ispisao a u kvaka i tekst strelicom uputio u prostor ispod drugog reda pod t. 1. Ispod rei a u kvaka prof. Ivi je grafitnom olovkom ispisao re sliva. *5 Grafitnom olovkom prof. Ivi je na margini ispisao re istrisam i strelicom je uputio na prostor izmeu t. 15 i 16. *6 U visini broja 18 prof. Ivi je na margini ispisao re lqa. 68 67

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

179

Areali niza osobina ogranieni su na istonije predele prizrensko-timoke oblasti. Po veliini ti su areali vrlo nejednaki. Meu prostranija spadaju podruja koja obuhvataju ceo ili skoro ceo timoko-luniki dijalekat, a najee i poneke druge predele: 1) uvawe vokala i u jedinaes; 2) ore(h), a ne ora(h); 3) konsonantska grupa t u imenici bat otac"; 4) nastavak -ove, a ne -ovi u mnoini znatnog dela imenica mukog roda; 5) enklitike ni i vi i u akuzativu mnoine linih zamenica 1. i 2. lica; 6) zameniki oblik kakvo (kvo ili sl.) u znaewu ta"; 7) partikula -va dodata oblicima nom. -ak. jd. sredweg roda pokaznih zamenica (tova); 8) promena korenskog e u i kao obeleje imperfektivizacije*7 niza glagola (ogribam); 9) ivejem (a ne ivim) i niz slinih glagola sa -eje- u prezentu i -eja- u infinitivnoj osnovi; 10) vleem, a ne vuem ili sl.; 11) prilog taka ili teka tako"; 12) proireni oblik predloga km k, ka"; 13) sufiks -ika (vodika); 14) deminutivne formacije tipa petle; 15) sufiks -otija kojim se izvode apstraktne imenice od prideva. Mnogo ua podruja zahvaena su odreenim drugim osobinama: 1) vokal kao refleks u pridevu nedgav koji ima telesni ili psihiki nedostatak"; 2) imenica dti ili sl. ki" sa konsonantskom grupom t; 3) nom. mn. linih zamenica nie (mie), vie i sl. 4) ivejem, a ne ivim; 5) glagol fane (vane) < hvat-.*8 Ovih pet odlika, kao i prethodno nabrojanih petnaest, nalaze se i u bugarskom jeziku, ali samo neke od wih i u makedonskom. Geografski, wihovi se areali oslawaju na bugarsko jeziko podruje. Za neke od wih, pre svega za oblike pod 1 i 2, sa tipinim bugarskim refleksima praslovenskih fonema, sigurno je da su unete iz susednih bugarskih govora. Naravno, u govorima stanovnitva bugarske nacionalnosti koji imaju prizrensko-timoku osnovicu ima i neto vie osobina ove vrste. Oigledno je da snop izoglosa koji odvaja istonojunoslovensko od zapadnojunoslovenskog podruja nije bio prepreka za irewe inovacija. O uzajamnosti izmeu govora s obe strane tog snopa svedoe i osobine zapadne boje" zastupqene u predelima istono od snopa.
*7 *8

U visini drugog reda pod 8 prof. Ivi je na margini napisao -est? U visini ovoga reda prof. Ivi je na margini napisao: sufiks -est.

180

PAVLE IVI

Prostrane areale na istonojunoslovenskom tlu, ponekad sve do sredweg ili ak doweg toka Iskra, ima znatan broj pojava:69 1) protetiko j- u jagwe (jagne);*9 2) prelaz grupe v + slabi poluglas u u- (s tim da sam predlog u ima jo iri areal); 3) trag starog jotovawa u obliku zemqa (ili zemwa); 4) uvawe fonema q i w; 5) novo jotovawe konsonanata l, n, t i d; 6) konsonantska grupa cr-, a ne r- (crn, crevo); 7) ujko, ujna bez protetikog v-; 8) od-, a ne ot-; 9) refleks mesto t u nekim leksikim sluajevima (vee ve", pomoni glagol e ili u); 10) mnoina kowi sa -i (a ne -e); 11) lina zamenica ja (a ne az ili sl.); 12) lina zamenica on, ona, ono (a ne toj itd.); 13) dativ jednine wemu; 14) dativ jednine woj (noj); 15) zameniki oblik opteg padea mnoine wih (odn. nih, wi i sl.); 16) dativ mnoine wim (nim); 17) prisvojna zamenica win (nihn i sl.); 18) nastavak -m u irokoj upotrebi u 1. licu jednine prezenta; 19) 3. lice mnoine prezenta bez -t; 20) imperfektizovani glagoli oblaam, izlazam sa korenskim vokalom a. Areali ovih osobina na istonojunoslovenskom zemqitu nisu jednaki. Neki su ak dvostruko ili trostruko mawi od najveih, ali se za wih jo uvek ne bi moglo rei da su mali. Takva se kvalifikacija, meutim, moe primeniti na neke druge pojave, iji areali samo u nevelikoj meri zalaze na istonu stranu linije koja deli dve velike skupine junoslovenskih govora: 1) poluglas (a ne e, odnosno o) u sga (sg) sad", tg tad";70 2) pojedini primeri s refleksom u < (ou/ou, neu/neu, muka, muko, osudat);71 3) vokal a, a ne e, u saki svaki";*10 4) pojedini primeri sa , ili , x mesto t, d (ou/ou, neu/ neu, meu/mexu, erka, gospoxa); 5) w u crewa; 6) metateza vs- u sv- (sve);
69 *9 Grafitnom olovkom prof. Ivi je ovlano precrtao ovaj red a na margini ispisao znak za izbacivawe teksta. 70 71 *10

U visini ovoga reda prof. Ivi je na margini napisao re donos.

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

181

7) u mnoini imenice ruka mnoinski oblik ruke ili sl., a ne dvojinski *rc; 8) akuzativi mater i majku u psovkama; 9) pokazna zamenica ov- pored t- i on-; 10) finalni akcenat sauvan u paradigmi prideva tipa zeln, zelen; 11) brojne imenice kao dvojica (a ne dvama ili dvamina); 12) prezenti na uje, a ne uva (kupuje); 13) nastavak -u u 1. licu prezenta odreenih glagola (ou/ou, neu/ neu, eventualno i mogu); 14) oblici glagola tkajem bez kontinuanta poluglasa izmeu t i k;*11 15) akcenatska alternacija u 2. i 3. licu jednine aorista (proputh, ali prputi); 16) meu mesnim prilozima nalazi se i ovam; 17) meu sufiksima za izvoewe apstraktnih imenica nalazi se i -oa; 18) javqa se i sufiks -ojka, dodue samo u imenici devoja.*12 O razvojnoj povezanosti dveju velikih grupa junoslovenskih govora naroito reito svedoe dijalektizmi iji se areali proteu preko mee koja deli te grupe: 1) zamena iza labijala vokalom u uz drukije reflekse u ostalim poloajima; 2) vokal a u prvom slogu imenice matika; 3) () i () na mestu k i g ispred e i i i iza j, q, w; 4) afrikata s mesto inicijalnog z ispred v (svezda); 5) konsonant k u rei pazuka i enski rod te imenice; 6) mnoinski oblici s nastavkom -je tipa muje, crvje, gosje; 7) mnoinski oblici kao ovare; 8) mnoinski oblici kao devojetija; 9) jedninski oblici kao kamik, kremik;71 10) dativska enklitika ju (u, vu, u) joj"; 11) prisvojna zamenica wojn (noen i sl.); 12) aorist vido(h);*13 13) trpni pridev ewet; 14) rece eve, ete, ene. 15) -iwa (ubaviwa); 16) -inka (pravdinka). * 4.4. Na srpsko-makedonskom pograniju javqaju se iste vrste odstupawa pojedinih izoglosa od osnovne linije velike deobe junoslovenskih dijalekata kao na srpsko-bugarskom pograniju.
Prof. Ivi je na margini ispisao znak za izbacivawe teksta pod t. 14. U visini ovoga i sledeeg reda prof. Ivi je na margini napisao tekst koji su redaktori iitali kao: ne uvek neakcentovano ispred glagolskog oblika. *13 U visini ovoga reda prof. Ivi je na margini napisao re proveri.
*12 *11

182

PAVLE IVI

Od osobina nastalih pod makedonskim uticajem ili ak direktno unesenih migracijama s makedonskog tla neke zauzimaju srazmerno prostrana podruja, od bugarske do albanske granice, a na sever do vrawskog kraja i daqe: 1) Akcenatsko prenoewe, koje u svom umerenijem vidu udaqava akcenatski vrhunac od kraja rei, a u svojim dalekosenijim varijantama tei ka fiksirawu akcenta na drugom slogu od kraja rei ili ak u potpunosti fiksira akcenat na treem slogu od kraja. 2) Nastavak -iki u mnoini znatnog dela imenica sredweg roda (piliki). 3) Zavretak -le mesto -li u mnoini radnog prideva (sinovi dole). 4) Formant na mesto nu u infinitivnoj osnovi glagola III vrste (vrnale). Mawe delove zemqita zauzele su neke druge pojave: 1) refleks o < i e < u pojedinim sufiksima (pesok, svetec); 2) vokal u na mestu sekundarnog poluglasa u sedum, osum; 3) prodor a kao refleksa u pojedinim morfolokim kategorijama (na jedna noga, sa su" itd.); 4) obezvuewe opstruenata na kraju rei; 5) izgovor tvrdog l ispred zadwih vokala; 6) lina zamenica vie; 7) obliko nerazlikovawe rodova u mnoini zameniko-pridevske promene (nae qudi, nae ene, nae sela); 8) -te < -hte kao nastavak 2. lica mnoine aorista i imperfekta (dojdote); 9) nastavak imperfekta u 3. licu mnoine aorista (vidou ili ak vidoa); 10) glagolska enklitika se su"; 11) proklitizacija enklitika (su bile pet braa, ne gu vidi). Dobro je poznato da se nekoliko znaajnih izoglosa u Makedoniji uveliko odvaja od mee izmeu zapadnojunoslovenskih i istonojunoslovenskih dijalekata, zahvatajui pored ostalog i makedonski kwievni jezik (odnosno dijalekte koji su u wegovoj osnovici): 1) refleks u < u nizu leksikih primera (kua, sud); 2) refleks , a ne vokal i, u obliku broja eden jedan";*14 3) refleksi i (a ne t i d ili sl.) u veini leksikih primera; 4) cr-, a ne r- (crn, crea); 5) d (a ne t) u od; 6) oblik tu (a ne ud ili sl.); 7) ovoj meu pokaznim zamenicama, dakle trojni sistem takvih zamenica; 8) trojni sistem postpozicija, to znai da nema istog" lana, slobodnog od primese deiktikih kontrasta;
*14

U visini ovoga reda prof. Ivi je na margini napisao re denes.

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

183

9) nema imperfektizovanih glagola tipa ogribam. Prostrani su makedonski areali i nekih drugih pojava, koje se ipak ne javqaju i u makedonskom kwievnom jeziku: 1) grupa v- + slabi poluglas dala je u (unuk; ovaj je refleks najvie zemqita zahvatio u predlogu u); 2) metateza vs- > sv-; 3) uvawe posebnih oblika dat. jd. kod imenica koje znae lica; 4) lina zamenica ja; 5) lina zamenica on, ona, ono. Srazmerno su mawa podruja nekih drugih osobina, pretenim delom zastupqenih na zapadnoj periferiji makedonske jezike teritorije: 1) a, a ne e, u trava; 2) a, a ne e, u oref ili sl.;*15 3) -ite, a ne -ete u mnoini imperativa; 4) sauvane prezentske osnove tipa kupuje-; 5) sufiks -oa u apstraktnim imenicama. Treba zabeleiti i nekoliko osobina koje nisu zastupqene ni u srpskom ni u makedonskom kwievnom jeziku, a iji se areali prostiru s obe strane linije koja odvaja istonojunoslovensku oblast od zapadnojunoslovenske: 1) metateza zj > jz (lojze); 2) palatalni konsonanti na kraju imenica kao kamew, soq, smr; 3) lina zamenica mie (a ne mi ili nie); 4) dativi linih imena tipa Marko(v)e. Postoji, najzad, na srpsko-makedonskom pograniju i jedna vrsta odnosa kojoj nema pandana du srpsko-bugarske jezike mee. Niz izoglosa preseca snop koji predvaja junoslovensko podruje, tako da zapadniji makedonski govori idu sa zapadnijim prizrensko-timokim, a istoniji s onima daqe na istoku te dijalekatske oblasti: 1) na zapadu ivo uvawe dativa kod linih imena, imenica sa znaewem rodbinskih odnosa itd. na istoku analitike konstrukcije s predlogom na; 2) na zapadu nastavak -ovi (na istoku -ove) u mnoini imenica mukog roda; 3) na zapadu zamenike enklitike ne, ve u ak. mn. na istoku ni i vi; 4) na zapadu nastavak -ite u mnoini imperativa na istoku -ete. Dok osobine oznaene pod 1 i 4 kao zapadne na makedonskom zemqitu (pa i na prizrensko-junomoravskom) zahvataju uglavnom rubne govore na zapadu, odgovarajue pojave pod 2 i 3 imaju i u Makedoniji iroke areale. Moda nije sluaj to se svaki put radi o morfolokim osobinama. To vai i za izoglosu trojne postpozicije koja suprotstavqa zapadnije timoko-lunike govore i zapadnomakedonske
*15 U drugoj verziji rukopisa prof. Ivi je dodatno podvukao re oref, a na margini napisao: v. ovo.

184

PAVLE IVI

govore istonijim govorima na obema stranama. Objawewe ovog paralelizma nije teko nai. U pitawu su, u zapadnoj Makedoniji kao i u istonoj Srbiji, ivini areali u kojima se zadralo stawe kad je svaka pokazna zamenica imala i postpozitivnu varijantu. Drugim reima, nije potrebno pretpostaviti neki specifian razvojni kontakt izmeu zapadnomakedonskih i timoko-lunikih govora (geografskog dodira ionako nema). Zajednitvo evolucije nije neophodno ni za tumaewe osobine navedene kao zapadne pod t. 1; re je o periferijskom arhaizmu oslowenom na susedstvo s albanskim jezikom, koji uva istu osobinu. to se tie pojava pod 24, one zahtevaju sasvim drukija objawewa, koja se mogu traiti samo u optijem okviru interpretacije nastanka raznovrsnih veza izmeu istonojunoslovenskih i zapadnojunoslovenskih govora opisanih u t. 4.3 i 4.4. Taj problem zasad nije zreo za reewe. 4.5. Spone prizrensko-timoke oblasti sa kosovsko-resavskim dijalektom jo su mnogo snanije od veza sa bugarskim i makedonskim govorima. Zajednitvu u pogledu osnovnih zapadnojunoslovenskih i tokavskih karakteristika pridruuje se veoma visok broj zajednikih odlika koje imaju rang dijalektizama: 1) ekavska zamena jata, koja je u prizrensko-timokim govorima jo mnogo doslednija nego u kosovsko-resavskim, a wome su obuhvaene i sledee kategorije: a) komparativ stareji (koji nije istisnut usvajawem analitike komparacije zato to nema komparativno znaewe, nego oznaava osobe u odreenim godinama s odgovarajuim statusom u porodici), b) dat. jd. tipa babe, ukoliko je izmakao nastupawu analitizma u deklinaciji; v) dat. jd. mene, tebe, sebe; g) infinitivna osnova u glagolskim oblicima kao sedela; d) prilog [g]de; ) odrini prezent pomonog glagola nesam, nesi itd., s tim to na ovom podruju ekavski refleks gospodari i u obliku 3. lica jednine neje; 2) prefiks o- u omijem, omivam; 3) elizija vokala u vezama kao d-idem i n-umem; 4) vokal a u prvom slogu rei matika; 5) vokal e i u drugom slogu rec eve, ete, ene;*16 6) vokal o u prilogu doleko;*17 7) vokal o u imenici loica; 8) afrikata s u grupi sv- (svezda, svono) i u nekim drugim primerima; 9) svoewe finalnih grupa -st i -zd na -s i -z; 10) ispadawe t i d iz grupa stj i zdj (lisje, grozje); 11) analoko -z u predlogu vrz < vr[h];
*16 *17

U visini ovoga reda prof. Ivi je na margini napisao re kiceqi. U visini ovoga reda prof. Ivi je na margini napisao re tornik.

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

185

12) ispadawe v u glagolima tipa ostaqam; 13) neto slabiji izgovor i ee ispadawe glasa j nego u drugim srpskim dijalektima; 14) uvawe grupe cr- u crewa; 15) uvawe grupe str u ostro; 16) metateza u rei savne (svne, samne ili sl.);*18 17) nepoznavawe sufiksa -ad kao formanta supletivne mnoine imenica sredweg roda; 18) imenica dobo sa -o; 19) zamenike enklitike dativa mnoine ni i vi; 20) oblici prisvojne zamenice 3. lica enskog roda zasnovani na dativu woj (wojan, wojzin itd.); 21) oblik koj ili kuj u znaewu ko" i koji";*19 22) iv imperfekat; 23) nastavak -[h]mo u prvom licu mnoine aorista i imperfekta; 24) sauvan imperativ jei ili sl.; 25) prezent uznem, otnem, imperativ uzni, otni; 26) prezent kovem;*20 27) aorist otomo, otoste itd., esto u fakultativnoj upotrebi; 28) podnovqeno jotovawe" u imperfektizovanim glagolima kao puam;*21 29) prezentski akcenti tipa popjem; 30) izostanak recesivnog akcenta u radnim pridevima tipa popla;*22 31) izostanak recesivnog akcenta u radnim pridevima kao orli, drli; 32) partikula -ke u dnske (danaske), esto u fakultativnoj upotrebi;*23 33) oblik brgo brzo"; 34) sufiks -ie (kotlie).*24 U nekoliko sluajeva sa kosovsko-resavskim stawem se slae*25 samo ono na zapadu prizrensko-timoke oblasti, to znai u prizrensko-junomoravskom dijalektu, eventualno i svrqiko-zaplawskom, u jednom sluaju i u zapadnom pojasu timoko-lunikog. Ovo se odnosi na sledee promene: 1) metateza u primerima kao grojze, lojze;*26
Ispod cifre 16 prof. Ivi je ispisao re garvan. U visni ovoga reda prof. Ivi je napisao re neki. *20 U visini ovoga reda prof. Ivi je napisao re snovem. *21 Iza rei puam prof. Ivi je naknadno ispisao znak pitawa, a u visini rei puam glagolske oblike misleli i sviri. *22 U visini cifre 30 prof. Ivi je napisao re vidoh. *23 U visini ovoga reda prof. Ivi je ispisao re jutre. *24 U visini reda prof. Ivi je na margini napisao: poneki govori. *25 U visini ovoga pasusa prof. Ivi je na margini ispisao tekst koji su redaktori iitali kao: prvi nema uvek ni deklinaciju ni infinitiv. Iza ove reenice prof. Ivi je verzalnim tampanim slovima ispisao rei: IPAK DUBOKE RAZLIKE. *26 U visini ovoga reda prof. Ivi je na margini ispisao (dibok).
*18 *19

186

PAVLE IVI

2) afrikatizacija strujnog suglasnika u grupi ps- (pcuje);*27 3) uproavawe grupa sc i u c i ;*28 4) maskulinizacija imenica tree deklinacije; 5) enklitike ak. mn. ne, ve (a ne ni, vi). Podruje istono od areala ovih inovacija zadrava starije stawe. Posebnu pawu privlae arhaini oblici 3. lica mnoine prezenta ote, nete od glagola h t t i , koji su zajedniki kosovsko-resavskom dijalektu i istonijem delu prizrensko-timoke oblasti. Taj prividni paradoks lako se objawava time to se u meuprostoru rairio prizrensko-junomoravski dijalekat, koji se odlikuje temeqitim prekrajawem sistema oblika 3. lica mnoine prezenta. Prirodno je pretpostaviti da su zajednike osobine govor srpskog (jugo)istoka nastajale i pre i posle izdvajawa prizrensko-timokih govora iz tokavske razvojne sfere. S druge strane, ta naelna konstatacija ne reava pitawe koje su se zajednike odlike razvile u prvoj, a koje u drugoj fazi evolutivne povezanosti. Migracije relativno novijeg datuma, iji su se zavrni inovi odigrali u XIX veku, podstakle su irewe nekih prizrensko-timokih osobina u severne i severoistone delove sadaweg podruja kosovsko-resavskog dijalekta. Re je pre svega o ukidawu pojedinih distinkcija u deklinacionom sistemu pod uticajem doseqenika sa analitikim strojem deklinacije. Meutim, u predelima oko severne mee prizrensko-timoke oblasti, dakle oko linije StalaZajear, pa i severno odatle, sreemo i dve pojave zajednike nizu govora obaju dijalekatskih tipova, a koje se ne mogu objasniti seobama i unoewem sa strane. Diftongizacija > ie i > uo registrovana je u toj zoni u govorima mnogih naseqa u Aleksinakom Pomoravqu i Sokobawskoj kotlini,72 koji pripadaju junomoravskom dijalektu. Ta diftongizacija spada i u osobine prelaznog idioma Malog Izvora kod Boqevca,73 a takoe i kosovsko-resavskih govora u Krivovirskom Timoku,74 u Dowoj Beloj Reci kod Bora75 i u Negotinskoj Krajini.76 Prilog ge (ree gi) gde" dolazi u Sokobawskoj kotlini,77 u Krivovirskom Timoku,78 u Malom Izvoru,79 u Sikirici kod Paraina,80 u Dowoj Mutnici istono odatle,81 u ReU visini ovoga reda prof. Ivi je na margini ispisao (zemwa). U visini ovoga reda prof. Ivi je na margini napisao -sto. 72 Nedeqko Bogdanovi, Govor Aleksinakog Pomoravqa. SDZb, 1987, XXXIII, 7577. 73 Miodrag Markovi, Renik narodnog govora u Crnoj Reci. SDZb, 1986, XXXII, 247. 74 Sofija Raki-Milojkovi, Pastirska terminologija Krivorekog Timoka. SDZb 1993, XXXIX, 13, napomena 2. 75 A. Savievi, Govor Dowe Bele Reke. Razvitak (Zajear), 1981, br. 1, 84. 76 Radoje Simi, Skica za dijalektoloku kartu severne Srbije. Jugoslovenski seminar za strane slaviste (Beograd), 1980, kw. 31, 110111. 77 Nedeqko Bogdanovi, Govor Aleksinakog Pomoravqa. SDZb, 1987, XXXIII, 5557. 78 Prema usmenom obavetewu dr Sofije Miloradovi. 79 Miodrag Markovi, Renik narodnog govora u Crnoj Reci. SDZb, 1986, XXXII, 285. 80 Dr Pavle Ivi, Izvetaj o dijalektolokoj ekskurziji po uoj Srbiji oktobra 1959. Godiwak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (Novi Sad), 1959, kw. IV, 398. 81 Sofija Raki-Milojkovi, Osnovne fonetske osobine govora Dowe Mutnice (kod Paraina). PPJ, 1987, kw. 23, 47.
*27 *28

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

187

savi,82 u srpskim selima na junoj obali erdapa83 i u iseqenikom govoru u Svinici84 na rumunskoj strani te klisure. U oba sluaja ovakav geografski raspored ukazuje na znatnu starinu pojave. Pomenuti govori su meusobno odvojeni vlakim stanovnitvom, to nas obavezuje da nastanak obeju osobina stavimo u period pre naseqavawa Vlaha. U takvom zakquku jo vie nas utvruje prisustvo priloga ge u govoru Sviniana, iseqenih svakako pre nekoliko stolea. Taj je prilog oito imao taj oblik u wihovoj ranijoj postojbini u doba wihove migracije. Uostalom, i kosovsko-resavski i prizrensko-junomoravski dijalekat na ovom zemqitu takoe su uneseni seobama. Najloginije je pretpostaviti da su se pomenute osobine razvile u govoru starog srpskog stanovnitva severoistone Srbije, dakle da one potiu iz dijalekatskog supstrata. * 4.6. Prizrensko-timoka oblast, iako iz perspektive srpskog kwievnog jezika i veine srpskih dijalekata izgleda neobina po mnogim odlikama, u stvari ne spada u osobene dijalekatske formacije. Pojave koje objediwuju sve govore te oblasti po pravilu se mogu nai i kod suseda, bilo na jednoj ili na drugoj strani. To daje prizrensko-timokoj dijalekatskoj oblasti izrazito prelazni karakter. Privid osobenosti te formacije poiva na specifinoj kombinaciji pojava rasprostrawenih ire. Jedina krupnija osobina zajednika svim prizrensko-timokim govorima a nepoznata susedima jeste vokal kao kontinuant poluglasa u svim poloajima. Ali i ta je osobina nastala u stvari u preseku dveju promena sa irim zahvatom. To su izjednaewe dvaju poluglasa, koje je obuhvatilo sve zapadnojunoslovenske govore, i vokalizacija wihovog kontinuanta u a, koja je zastala na severozapadnoj mei prizrensko-timoke oblasti.*29 U zajednike osobine prizrensko-timokih govora od akovice do Timoka spada i srazmerno iroka upotreba sufiksa -otiwa, kojim se izvode apstraktne imenice od prideva (lootiwa, lepotiwa). Tu je na sufiks -ota dodato -iwa, takoe esto upotrebqavan u prizrensko-timokoj oblasti, ali poznat i delu zapadnobugarskih dijalekata. Inae, u bugarskim govorima mesto -otiwa sreemo srodnu formu -otija. Treba, uostalom, pomenuti da se pojedini primeri sa sufiksom -otiwa mogu nai i u srpskom kwievnom jeziku: bosotiwa, golotiwa, ali i u nekim prizrensko-timokim govorima.*30
Asim Peco Branislav Milanovi, Resavski govor. SDZb, 1968, XVII, 279. Asim Peco, Govor erdapske zone (fonetsko-morfoloke osobine). ZFL, 1972, XV/1, 202. 84 Mile Tomi, Govor Sviniana. SDZb, 1984, XXX, 49. *29 U visini ovoga pasusa prof. Ivi je na margini ispisao (jednu ispod druge) sledee rei: (tovan), (kladanac), sirutka, savn, tegqi, so-, prvwi. Dodatno su ispod ponovqeni likovi savni i so- i iza wih znak ?. *30 Na posebnoj fii, prikquenoj ovoj stranici, prof. Ivi je ispisao tekst koji su redaktori raitali kao: dok je sufiks -iwa nasleen iz praslovenskog, up. pustini, svetini odn. glasovni ekvivalent u veini slovenskih jezika (A. Vaillant, Grammaire compare des langues slaves, IV, Paris, 1973, 385387).
82 83

188

PAVLE IVI

Nije iskqueno da bi upornije traewe iznelo na povrinu jo poneku zajedniku specifinu odliku svih prizrensko-timokih govora, ali je malo verovatno da bi se takvih osobina nalo mnogo. 4.7. Believa trojna podela govora prizrensko-timoke oblasti na zemqitu Srbije (prizrensko-junomoravski, svrqiko-zaplawski i timoko-luniki dijalekat) ostaje neosporena i neosporna. U tu se podelu bez problema uklapa glavnina bugarskih govora koji su po svojim osobinama bliski srpskim prizrensko-timokim govorima. Ti bugarski govori su tesno povezani sa timoko-lunikim dijalektom.86 Meutim, to se tie srodnih govora u Makedoniji, samo jedan mali deo wihov odgovara definiciji jednog od pomenutih triju dijalekata, u ovom sluaju prizrensko-junomoravskog. To su govori u Skopskoj Crnoj Gori i u okolini Kumanova.87 Ostali idiomi severnomakedonskog pojasa razvrstavaju se u dve skupine nejednake po rasprostrawenosti: mawu severozapadnu dowopoloku i veu severoistonu, koju bismo mogli uslovno nazvati kratovskom. Geografskog dodira meu tim skupinama nema, a i po osobinama one se znaajno razlikuju. To bi znailo da se prizrensko-timoka dijalekatska formacija u svojoj ukupnosti, dakle bez obzira na nacionalnu pripadnost nosilaca govora, moe podeliti na pet jedinica, od kojih dve, prizrensko-junomoravska i timoko-lunika, zauzimaju relativno prostrana podruja, a ostale tri, svrqiko-zaplawska, dowopoloka i kratovska, znatno mawa. Izvan ovde predloene podele ostaju samo govori Karaevaca i Svinice, kao i Malog Izvora u Crnoj Reci, koji zbog svoje male rasprostrawenosti, imaju karakter dijalekatske oaze, slino govorima Galipoqskih Srba, Banatske Crne Gore i Rekaa.
PRIZRENSKO-JUNOMORAVSKI DIJALEKAT

4.8. Za razliku od prizrensko-timoke oblasti kao celine,*31 ovaj se dijalekat odlikuje i ponekom osobinom koje nema ni u bliem ni u daqem susedstvu. Takvi su na primer refleksi lu i qu na mestu slogov86 Pavle Ivi, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i tokavsko nareje. Drugo izdawe. Novi Sad (Matica srpska), 1985, 119120. O tome u posledwe vreme u vie radova pie A. N. Soboqev. Up.: Issledovani po slavnsko dialektologii. Moskva, 1988, 100167; Timoko-luniki govori u junoslovenskoj , X-zoni, Govori prizrensko-timoke oblasti i susednih dijalekata. Zbornik radova sa naunog skupa (Nika Bawa, juna 1992), Ni (Filozofski fakultet u Niu, Institut za srpski jezik SANU Beograd, Centar za nauna istraivawa SANU i Univerziteta u Niu), 1994, 85106; Sprachatlas Ostserbiens und Westbulgariens IIII. Scripta Slavica, Biblion Verlag (Marburg/Lahn), 1998. 87 Boo Vidoeski, Kumanovskiot govor. Institut za makedonski jazik, Skopje, 1962, str. 1349 + karta; B. Vidoeski, Severnite makedonski govori. Makedonski jazik (Skopje), 1905, God. V, Kn. 2 (II Govorot na Skopska Crnogorija), str. 109198 (sa kartom); Pavle Ivi, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i tokavsko nareje. Drugo izdawe. Novi Sad (Matica srpska) 1985, 118120. *31 U visini poetka ovoga pasusa prof. Ivi je na margini ispisao tekst: odnos prema svrqiko-zaplawskom. 85

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

189

nog l iza odreenih konsonanata, -(j)a od neslogovnog l na kraju sloga, zameniki dativ wum(a) woj", oblici 3. lica mnoine prezenta na -eju, -iju ili -ev, -iv i oblici imperfekta sa prezentskim nastavcima dodatim na formant e (ideemo). Gustina diferencijacije u govorima prizrensko-junomoravskog dijalekta veoma je nejednaka. Na potezu od severnih prilaza Vrawu do junih prilaza Aleksincu govor je relativno ujednaen, to predstavqa dokaz vie za shvatawe da je ceo taj pojas naseqen iz nevelike matine oblasti migracije. Nasuprot ovome, krupne su razlike meu govorima na jugu, u predelima od izvorita Piwe do albanske jezike granice. Predeo oko ar-planine spada, zajedno sa jugozapadnim delom zetsko-sjenikog dijalekta, u podruja najjae diferencijacije na karti srpskih dijalekata. Na krajwem jugozapadu, u govoru Prizrena (s kojim se obino slae govor akovice) S. Remeti je naao tri vrste odstupawa od tradicionalne slike prizrensko-junomoravskog dijalekta, sazdane na Believim nalazima iz doline June Morave. Najbrojnije su osobine iz tog domena nastale autohtonim razvojem (t. 414 kod Remetia), to svedoi o znatnoj izvornoj diferenciranosti govora ovog dijalekta. Druge pojave (t. 416) unesene su iz makedonskog jezika, a znatan je i broj strukturalnih osobina turskog, odnosno albanskog porekla (t. 420). Budui da se ponekad iste osobine javqaju u raznim jezicima, ponekad je teko odrediti iz kojeg od ovih jezika potie neka osobina ili je za weno usvajawe zasluno sadejstvo paralelnih uticaja iz najmawe dva izvora. Istono od linije Prizrenakovica nailazimo na oblast postupnog prelaza prema stawu u junomoravskoj zoni, opisanom u kapitalnoj Believoj kwizi. O toj postepenosti lako se uveravamo poreewem podataka koje donose Remetieva monografija o prizrenskom govoru (i Stevanovieva o akovikom) sa Pavlovievom studijom o jawevskom govoru, Barjaktarevievim opisom govora Gwilana88 i Believim materijalom iz Vrawa i okoline. Pri tom se idui od zapada ka istoku postepeno gube autohtone osobenosti zone Prizrenakovica kao i crte unesene iz albanskog i turskog jezika, ali ne i makedonizmi, bar ne svi. Naime, makedonska granica nije daleko ni od jednog od pomenutih mesta. Pratei osobine prizrenskog govora sa Remetievog spiska, uoavamo da izoglose desilabizacije slogovnog r (tj. izgovora r) i na (a ne nu) kao formanta infinitivne osnove glagola tree vrste odvajaju prizrenski govor od susednog akovikog i od onih daqe ka istoku. Fonema u pozajmqenicama, izjednaewe sa (i x sa ), neutralizacija opozicije l q pred predwim vokalima i sinkretizam oblika triju rodova u mnoini radnog prideva javqaju se i u akovici suprotstavqajui krajwi jugozapad ostalom podruju, pa i jawevskom govoru. Jawevski govor, opet, za razliku od gwilanskog, poznaje nastavak -ite (a ne -ete) u mnoini imperativa, ali nema oblik wuma u ak. jd. enskog roda li88 Danilo Barjaktarevi, Govorne osobine Gwilana. Gjurmime Albanologjike Albanoloka istraivawa, Pritina, 1965, IX, 417435. Pretampano u: Danilo Barjaktarevi, Dijalektoloka istraivawa. Pritina (Jedinstvo), 1977, 226299.

190

PAVLE IVI

ne zamenice treeg lica, kao ni imperfekte tipa bereemo. Sudei po podacima u literaturi, u jawevskom govoru u 1. licu mnoine aorista i imperfekta naporedo s nastavkom -smo dolazi -mo < (h)mo, dok se u gwilanskom takva naporednost javqa u vezi s novim jotovawem labijala. Idui daqe ka istoku, zapaziemo da razlika izmeu gwilanskog i vrawskog govora nije velika: u Vrawu dosledno izostaje novo jotovawe labijala, a infinitivna osnova glagola tree vrste izvodi se pomou na, a ne nu. To bi vodilo zakquku da su govori doline June Morave relativno jedinstveni, a da se daqe ka zapadu ulazi u podruje ivqe diferencijacije i postepene prelaznosti, koja, bar pri sadawem stawu naeg poznavawa toga jezikog pejzaa, onemoguuje da se odredi jedan snop izoglosa kao mea jugozapadnog poddijalekta. Treba ipak dodati da kod Priboja i Stubla, petnaestak kilometara severoistono od Vrawa, Junu Moravu preseca snop izoglosa kojem A. Beli (DIJS 286) s pravom pripisuje ozbiqan znaaj. Tu se udruuju prenoewe nekadaweg kratkog akcenta s ultime na penultimu (vda), morfologizacija korenskog akcenta u prezentu (semo), na u infinitivnoj osnovi glagola tree vrste, izgovor tvrdog l osim ispred palatalnih vokala i zavretak -le u mnoini radnog prideva svih rodova. U svakom od ovih sluajeva radi se o uticaju iz Makedonije, mawe ili vie oiglednom.*32 Ima, dakle, osnova da se prizrensko-junomoravsko podruje sa dosta rezervi podeli na jedan juni poddijalekat i jedan severni, sa granicom kod Priboja i Stubla. Juni poddijalekat bi se, takoe sa dosta ograda, mogao daqe podeliti na jedan severoistoni pojas u delovima Kosova i zoni gorweg toka June Morave i jedan jugozapadni u slivu Belog Drima, ali i u Sirinikoj upi, iju bi osnovnu odliku inile izrazite strukturalne inovacije dodue ne svuda jednake. Treba zabeleiti da su govori u tom jugozapadnom pojasu geografski odeqeni od drugih srpskih govora naseqima s albanskim stanovnitvom. Ta iwenica umnogom objawava osobenost tih govora. Snanoj diferencijaciji u junim delovima prizrensko-junomoravskog podruja doprinosi jo nekoliko znaajnih pojava. U Sretekoj upi istono od Prizrena akcenat je vezan za trei slog od kraja rei, a u polukrunom prstenu oko tog podruja u Prizrenu, u selima severno od Sreteke upe, u Siriniu akcenat tei da se vee za drugi slog od kraja rei, dodue bez doslednosti u ostvarewu te tendencije.*33
*32 Iza ove reenice prof. Ivi je dao znak da tu treba uneti tekst ispisan na margini, a koji su prireivai uglavnom raitali i on, po wihovim nalazima, glasi: Oigledno su za uoptavawe oblika na -le u mnoini radnog prideva uslovi bili najpovoqniji u makedonskim govorima gde mnoina linih zamenica glasi nie, vie, onie, a pomoni glagol u odgovarajuim licima sme, ste, se sve sa zavr. -e. U infinitivnoj osnovi glagola kao padnal a kao refleks nesumwio je rezultat prirodnog razvoja, a irewe oblika s a podstaknuto je postojawem gotovog odnosa orem : orala kao padnem : padnala, a takoe i iwenicom da je u relativno retko na osnovi sem kod malog broja glagola tree vrste. *33 U visini ovoga pasusa prof. Ivi je na margini napisao: nema prvwi, nema s.

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

191

U Sretekoj i Sirinikoj upi na mestu l na kraju sloga izgovara se v (pepev, Sevce). Na drugoj strani are, u dowopolokom govoru, u tom poloaju zadralo se neslogovno (kao u kratovskom i gorwoprespanskom govoru, u slovenakom jeziku itd.). Svakako se i u Sreckoj i Siriniu do vrednosti v dolo kroz fazu , tj. -v predstavqa adaptaciju fonolokom sistemu srpskih govora (na slian nain u prizrensko-junomoravskom - u oblicima kao trese < treseu po pravilu prelazi u -v). U veini govora prizrensko-junomoravskog dijalekta na zemqitu kosovsko-metohijske pokrajine dugo o i dugo e dali su zatvoreno o i zatvoreno e, dok su odgovarajui kratki vokali dali otvoreno o i otvoreno e, ime je fonoloka opozicija po kvantitetu zamewena opozicijom po vokalskom kvalitetu (bg : pp). Areal te pojave ne obuhvata krajwi zapad (Prizren, akovica), a takoe ni Sreteku upu, pa izgleda ni Sirini. S druge strane, ima indicija da areal u blizini Bujanovca zahvata i deo terena koji ne pripada Pokrajini. Meutim, tana izoglosa zasad nije utvrena ni na jednom sektoru. Du istonog odseka makedonske granice i na sever do vrawskog kraja uva se stari nastavak -u u 1. licu jednine prezenta (vdu, dnesu). Pri tom ne dolazi do sinkretizma s oblicimna 3. l. mn., koji se tamo zavravaju na -eju (-ev), odn. -iju (-iv) i sl. Podruje ove pojave nastavqa se u srodnim govorima u susednom delu Makedonije. Uostalom, i nastavak -a u istonomakedonskim govorima i veini bugarskih svodi se na staro -, samo sa drukijim refleksom tog praslovenskog vokala. U govorima na zemqitu Metohije rairen je izgovor a mesto neakcentovanog (po pravilu predakcenatskog) o: mal'tva. Ta je pojava iroko zastupqena i u kosovsko-resavskim govorima u severnom delu Metohije. 4.9. Govori Vrawske Piwe, predela severno od istonog sektora srpsko-makedonske granice, dosad nisu opisani u literaturi. Postoje, dodue, korisni osvrti na pojedine osobine tih govora,89 ali oni ne pruaju dovoqnu podlogu za prosuivawe o mestu govora Vrawske Piwe meu srpskim dijalektima. Izneu stoga ovde neto podataka iz mojih beleaka o govoru sela Stajevac istono od Trgovita, naiwenih 7. septembra 1973. godine.90 Informatori su mi bili Qubica Zdravkovi (r. 1904) i Aleksandar Zdravkovi (r. 1923).*34 Opta fizionomija govora Stajevca nedvosmisleno ga uvruje u prizrensko-junomoravski dijalekat. Slogovno l tamo obino daje u (jbuka, mzev, vna, kkovi, gne), ali iza s dolazi lu (slnce, slza, slbica lestve"), dok u pridevu dlg imamo l. Sonant l na kraju sloga preao je u -(j)a (bja, padnja, trja). U treem licu mnoine prezen89 Ronelle Alexander, Torlak Accentuacion. Slavistische Beitrge, Mnchen (Verlag Otto Sagner) 1975, Band 94, 307310; Marina Kosti, Prvo lice jednine prezenta u govoru Gorwe Piwe. PPJ 19971998, kw. 28/29, 191203. 90

OVO.

*34

U novijoj verziji teksta prof. Ivi je na margini poetka pasusa napisao re

192

PAVLE IVI

ta gospodare oblici kao stnev, trev, prsev. U supletivnoj mnoini imenica sredweg roda koje znae mlade ivotiwe javqa se nastavak -iki (pliki, jagniki). Naravno, suglasnici i , koji se tamo izgovaraju sa veoma slabom frikacijom, razlikuju se od i x. Niz drugih osobina stavqa ovaj govor u opti okvir prizrensko-timoke dijalekatske oblasti. Kontinuant poluglasa pod akcentom je (sg, uzvri, jarm, opnci, kotl, jedn, nve), ali se neakcentovani poluglas izjednauje sa a (jganci, pltat, vlat), dok u rei loca dolazi o. Rei kvka, crwa, gber, bka, ostqamo, prlet i rmo imaju takve likove; u prilogu sg nalazimo g, a u kd imamo d. U upotrebi su zamenike enklitike gi (dat. i ak.), gu (ak.) i vu (dat.). U pridevima dsan i sran javqa se nepostojani vokal. Prvo lice mnoine aorista zavrava se na -mo (dojdmo). Karakteristini su glagolski oblici znu, spemo, dza i ska, tkjemo, kao i akcenatski odnos fta : fatli, kao i deminutivno obrazovawe olieno u primerima kao kotl. U svetlosti tih iwenica, oito je da i sledee osobine, inae ire rasprostrawene, potvruju prizrensko-junomoravsku pripadnost govora Stajevca: uproavawe konsonantskih grupa sc i (prcite, ba), mnoinski oblici kao gsti, mi, ovri, zatim volvi, kovi, vokal a u or, orsi, grupa mw u zmwa, oblici mukog roda jednine pokaznih zamenica tj, ovj, onj, sredwi rod pokazne zamenice tj (a ne tov), prilog takj (a ne taka ili sl.), imenica ttko (a ne bat). Za jug prizrensko-junomoravskog dijalekta vezuju se nastavak -u u prvom licu jednine prezenta (znu, stnu, spu, e se stu, sdu, stju, up. i karakteristian inicijalni akcenat u oblicima s prefiksom: dnesu, dvedu, kau, zkrpu, rabotu). Tu su i oblici kao padnja, on mu pna sa formantom na, zatim sa, nes jesu, nisu" i zavretak -e u mnoini radnog prideva (Trci bil). Meutim, povlaewe nekadaweg kratkog akcenta s otvorene ultime ovde je nedosledno ostvareno. S jedne strane imamo primere kao vno, mlko, vda, zmwa, ksa, a s druge det, kotl, el, dec, bil. R. Aleksander (n. d. 140) istie da prenesenog akcenta u Trgovitu ima znatno vie nego u Stajevcu i Radovnici. S druge strane, prema mojim obavetewima dobivenim od Stajevana, u Radovnici, nekoliko kilometara daqe ka istoku, neprenesenih akcenata ima jo vie nego u Stajevcu. Tuda, dakle, prolazi izoglosa koja dolazi od Stubla i Priboja u dolini June Morave. Nasuprot navedenim osobinama koje govor Stajevca uvruju u prizrensko-junomoravski dijalekat stoji mnogo mawi broj pojava koje povezuju taj govor s istonijim dijalektima prizrensko-timoke oblasti. Tako su grupa jd u najdemo, dojdev i grupa zj u grozje ostale nepromewene. Ima primera za prelaz k ispred e i i u (uglavnom praskavo) : rue, ite. ivo se upotrebqava postpozitivni lan (samo oblici s elementom t: volat, kowat, petlat, orasite, vrbata, ovcata, sviwata, deteto). Sudei po jednom primeru (sedamdese godini) imenice enskog roda mogu imati oblik na -i u brojnim konstrukcijama. Sve je ovo u

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

193

skladu sa geografskim poloajem govora, smetenog na krajwem istoku junog pojasa prizrensko-junomoravskog dijalekta. Blisko susedstvo sa makedonskim jezikom ogleda se u dvema osobinama kojih inae nema u prizrensko-timokoj oblasti: u prvom slogu rei jazik dolazi a, a u drugom licu mnoine aorista (svakako i imperfekta) nastavak je -te < hte: dojdte, icepte. Namee se zakquak da govor Stajevca pripada junom krilu prizrensko-junomoravskog dijalekta, ali, u skladu sa geografskom situacijom, s elementima prelaznosti prema istonijim govorima i sa tragovima snanog makedonskog uticaja. Dodau da u delovima Vrawske Piwe zapadno od Stajevca oigledno ima mawe elemenata prelaznosti ka timoko-lunikom dijalektu nego u Stajevcu. S druge strane, istono od Stajevca takvih elemenata ima vie. 4.10. Prema postojeoj literaturi izgleda da je glavnina govora severnog poddijalekta prizrensko-junomoravskog veoma ujednaena. Najvanije nepodudarnosti tiu se odnosa izmeu starije i novije varijante nastavaka 3. lica mnoine prezenta (-eju, -iju prema -ev, -iv) i izmeu tih nastavaka i starijih zavretaka -u, odnosno -e. Osim toga kod glagola s prezentskom osnovom na -i tipini junomoravski nastavak javqa se u dva alternativna lika, -iju/-iv i -eju/-ev (ovaj drugi lik nastao je dodavavawem -ju (-v) na nasleeni oblik 3. lica mnoine s nastavkom -e). Objavqene studije ostavqaju u senci geografski raspored tih nastavaka. Nije poznato ni gde se jo uvek govore oblici sa j tipa dojem, koje je Beli naao u junomoravskoj dolini pre skoro jednog stolea, a koje noviji istraivai ne potvruju. Poznato nam je, daqe, da se obliku dlibok, koji dominira na jugu junomoravske doline, u severnijim krajevima suprotstavqa oblik dibok. Sve ovo, naravno, nije niukoliko dovoqno kao osnova za neku podelu govora u dolini June Morave. Meutim, najseverniji govori, oni u Aleksinakom Pomoravqu, izdvajaju se nizom osobina. Nedeqko Bogdanovi, u zakquku monografije Govor Aleksinakog Pomoravqa, SDZb XXXIII, 1987, 268269, iznosi neke znatnije razlike" u odnosu na ostale junomoravske govore". Pored ostalog on belei prenoewe akcenta s otvorene ultime (na, kao u vrawskom govoru), gotovo redovnu zamenu poluglasa sa a, nepoznavawe lu kao refleksa (ime aleksinaki govor odudara od svih ostalih junomoravskih govora), nepoznavawe imperfekatskih tvorbi tipa doeem (i uote skromnu upotrebu tog glagolskog vremena") i nastavak mnoine imperativa -ite (kao na jugozapadu prizrensko-junomoravskog dijalekta), a ne -ete. Budui da je prizrensko-junomoravski dijalekat u taj najseverniji deo svoje danawe teritorije dospeo migracijama, logian je zakquak da su reene osobine primqene u ukrtawu sa zateenim govorima, ili bar unesene iz susedstva. U tom smislu pogotovu govore dve pojave koje se javqaju u delovima Aleksinakog Pomoravqa: diftongizacija i i prilog ge gde" (up. t. 4.5). Govori tog sektora doline June Morave i inae su intenzivno razueni. Tako se u nekim predelima radni pridev zavrava na -o, a ne na -(j)a, dok na prilino prostranom zemqitu izostaju

194

PAVLE IVI

tipini junomoravski nastavci -av, -ev, -iv u 3. licu mnoine prezenta. Sve su to rezultati snanog kontakta sa supstratom ili adstratom koji se svojim osobinama ne uklapa u prizrensko-timoku dijalekatsku oblast. Idiomi na severu od aleksinakog kraja, dakle oko Rawa sve do Stalaa, predstavqaju, kako izgleda, meavinu prizrensko-junomoravskog i kosovsko-resavskog dijalekta. O tim se govorima, uostalom, prilino malo zna. Nedeqko Bogdanovi, n. d. 269271, navodi mnogobrojne razlike*35 izmeu govora Aleksinakog Pomoravqa i dvaju dijalekata daqe ka istoku, svrqiko-zaplawskog i timoko-lunikog. Deo tih razlika tie se specifinih osobina govora Aleksinakog Pomoravqa, dok su druge reprezentativne za odnos celine*36 prizrensko-junomoravskog dijalekta i u tom smislu dopuwavaju pregled iznesen u mojoj Dijalektologiji 1956. U ovu drugu skupinu spadaju: 1) vokal i u didevnik ili sl.; 2) vokal u u surutka (a ne sirutka ili sl.);*37 3) analogijom uneseno u nom. jd. mukog roda prideva teak; 4) w u kamew; 5) w u brawo; 6) zameniki dativ jednine enskog roda wojze ili wojzi; 7) enklitiki dat. -ak. jd. gu, esto uz alternativne forme; 8) enklitiki dat. -ak. mn. gi, esto uz alternativne forme; 9) prezent spijem, a ne spim; 10) prezent mijem, a ne mim; 11) esta jotovawa u glagolskim osnovama" (N. Bogdanovi), pri emu je naroito izrazit kontrast izmeu junomoravskih iteratizovanih glagola sa i u korenu i istovremenim jotovawem na kraju osnove i slinih glagola bez jotovawa u drugim dijalektima prizrensko-timoke oblasti (zaliam, zamiam prema zalitam, zamitam); 12) baritoneza u mnoini imperativa (nsete, a ne noste). Areali ovih pojava nisu jednaki. U nekim sluajevima oni obuhvataju samo severniji (eventualno i sredwi) deo junomoravske doline, ali tada se esto (npr. u vezi s t. 2, 4 i 5) ista osobina javqa na krajwem jugozapadu (Prizren, Sreteka upa). Ovom spisku bi se moglo dodati jo neto, naravno uz ogradu koja vai i za druge sluajeve, da se u periferijskim govorima mogu oekivati odstupawa od onoga to je tipino za dijalekat u celini: 1) izostanak kolektivne tvorbe (supletivne mnoine) tipa devojetija; 2) zamenica to, a ne kakvo, kvo ili sl.; 3) zamenike enklitike ne, ve u ak. mn. (a ne ni, vi); 4) vokal u (dakle refleks ) u korenu glagola svuem i sl. (a ne svleem).
*35 *36 *37

U visini poetka ovoga pasusa napisana je re Sokobawa. Re celine u rukopisu je naknadno ovlano podvuena grafitnom olovkom. U visini cifre 2 na margini je ispisana re jedanaes.

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

195

SVRQIKO-ZAPLAWSKI DIJALEKAT

4.11. Podruje ovog dijalekta odlikuje se neobinim oblikom. To je traka, duga oko 120 km, a iroka petnaestak kilometara, koja se protee, pomalo krivudajui, preko mnogih dolina i planinskih masiva, najee bez prirodnih granica. Jedinu konstantu ini odnos prema dolini June Morave: podruje svrqiko-zaplawskog dijalekta postavqeno je paralelno s wenim tokom, i to tako da nigde ne silazi u dolinu, ali se nigde ni ne udaqava mnogo od we. Granice ove dijalekatske jedinice jasno su ocrtane, praktino bez prelaznih govora. Razlika prema junomoravskom dijalektu poiva na sledeim osobinama: 1) l, a ne lu, kao refleks iza s i d; 2) sauvano i u jedinaes ili sl.; 3) vokal i u sirutka;*38 4) grupa le, bar fakultativno, mesto refleksa slogovnog l u svleem i sl. 5) uvawe l na kraju sloga (bil, a ne bija); 6) grupa jd ostaje bez promene (dojde); 7) kolektivna mnoina tipa devojetija; 8) sufiks -ii, a ne -iki, u supletivnoj mnoini mnogih imenica sredweg roda; 9) uvawe zamenikih enklitika ni i vi u akuzativu mnoine; 10) dativska enklitika enskog roda voj ili sl. (a ne gu); 11) akuzativska enklitika enskog roda ju ili sl. (a ne gu); 12) enklitika dat. mn. line zamenice treeg lica im (a ne gi); 13) enklitika ak. mn. line zamenice treeg lica i (a ne gi); 14) zameniki dativ enskog roda woj (a ne wojze ili sl.); 15) zameniki akuzativ enskog roda wu (a ne wuma); 16) zamenica kakvo ili kvo mesto to; 17) nastavak -u, obino i -e, u treem licu mnoine prezenta (a ne -eju/-ev, -iju/-iv); 18) ponovo uveden dentalni ploziv u radne prideve kao padla, sretl; 19) akcenat na prvom slogu nastavka u mnoini imperativa (tip noste). Meu ovde nabrojanim odlikama svrqiko-zaplawskog dijalekta uveliko preteu arhaizmi. Nesumwive inovacije nalaze se samo pod br. 7, 16 i 18. Drugi niz pojava odvaja svrqiko-zaplawski dijalekat od timoko-lunikog: 1) vokal u, a ne ili l, kao kontinuant slogovnog l iza velara (kuk, kunem); 2) vokal u, a ne ili l, kao kontinuant slogovnog l iza alveopalatala (ut);
*38

Ispred cifre 3 ovlano je ispisan znak pitawa.

196

PAVLE IVI

3) vokal a, a ne e, u ora ili sl.; 4) i nisu izjednaeni sa i x;*39 5) velari k i g ispred e ili i i iza j, q i w nisu zahvaeni palatalizacijom; 6) postpozicija nema ili ih ima malo; 7) prilog takj, a ne tak, tek. Ovoga puta izostaje izrazita premo arhaizama: u takama 13 inovacija je na strani svrqiko-zaplawskog dijalekta. Ipak, kao opti zakquak bez sumwe se moe istai da osnovnu odliku ovog dijalekta ini nepoznavawe najveeg dela velikih inovacija jednog i drugog suseda. Iako srazmerno malobrojne, navedene diferencijalne crte imaju krupan znaaj sa gledita dijahronije, odnosno strukture. Treba, uostalom, imati u vidu da se, prema rezultatima novijih istraivawa, izoglose pojedinih drugih osobina koje se obino vezuju za granicu izmeu svrqiko-zaplawskog i timoko-lunikog dijalekta kreu u stvari istono od te mee (v. t. 4.12). Oba spiska razlika iznesena u ovoj taki sadre pojave ija starina see duboko u sredwi vek, u emu se ogleda iwenica da su govori prizrensko-timoke oblasti od samog poetka heterogeni. To je, uostalom, u skladu s veliinom zemqita od albanske granice do Stare planine. Podruja osobina kojima se svrqiko-zaplawski dijalekat razlikuje od prizrensko-junomoravskog produuju se u timoko-lunikom (ili bar u wegovim delovima), dok se areali pojava koje odvajaju svrqiko-zaplawski od timoko-lunikog nastavqaju u prizrensko-junomoravskom. Drugim reima, svrqiko-zaplawski dijalekat praktino nema obeleja koja bi bila samo wegova. Taj dijalekat moe sluiti kao kolski primer idioma koji se ne odlikuje osobenou (originalnou") i koji se kao entitet odreuje kombinacijom osobina susednih jedinica. Tu, meutim, treba dodati: specifinom, odreenom kombinacijom. Diferencijacija meu govorima svrqiko-zaplawskog dijalekta tie se npr. odnosa izmeu oblika dedevnik, didevnik i dudevnik, varijacije u parovima lna quna, grozje grojze, psuje pcuje, postojawa ponekog reliktnog oblika dat. mn. imenica i pokaznih zamenica, lika mukih imena kao Dragi ili Dragia, sporadinog preuzimawa zamenikih enklitika gu i gi iz junomoravskih govora, uvawa ili gubitka arhainih oblika 3. lica mnoine prezenta ote, nete, imperfekata kao treseemo ili treseomo, glagola kretawa tipa ulezne ili ulegne i mestimine pojave postpozicija, s ogranienim frekvencijom javqawa. Tu se po pravilu ne radi o nekom kontrastu izmeu relativno velikih areala, jednog severnog i jednog junog, ve o sitnoj lokalnoj varijaciji ili o unoewu poneke pojedinosti iz jednog od susednih dijalekata, opet na nevelikim podrujima. Ne treba zaboraviti da je svaka
*39

Ispred ovoga reda na margini je ispisano: SC, ?.

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

197

taka na teritoriji ovog dijalekta udaqena najvie deset kilometara od granice jednog ili drugog suseda, to otvara vrata uticajima. Ako se uz to ima u vidu duina te teritorije i nemogunost neposredne komunikacije izmeu raznih wenih delova, shvatie se da je ona ipak srazmerno jeziki ujednaena. Utisku o homogenosti svrqiko-zaplawskog dijalekta doprinosi i slagawe svih wegovih govora u pogledu niza sitnijih pojava koje inae pokazuju dosta varijacije u prizrensko-timokoj dijalekatskoj sferi. Tako tu svuda nalazimo (odnosno refleks neakcentovanog poluglasa) i u prvom slogu priloga ns, vokal o u sedom, osom i u poprika, grupu li u dlibok i svoewe sekundarne skupine s na c u enklitikim vezama u se, e si i sl. (kude ce denem). Razume se, opisano stawe ne stvara mogunost za neku nauno opravdanu podelu podruja svrqiko-zaplawskog dijalekta na mawe jedinice. Jedini nain da se objasni neobini geografski poloaj i oblik teritorije ovog dijalekta jeste da se pretpostavi da se on isprva razvio u jednom delu junomoravske doline, moda od Grdelike klisure ili okoline Vladiinog Hana na sever. Da wegovo prvobitno podruje nije moglo biti veoma prostrano, vidimo po relativnoj ujednaenosti osobina wegovih govora. Takvo je stawe odlika idioma rairenih migracijama. Krajwa severna taka mogla je ispoetka biti negde oko Nia, ali su seobe naknadno pomerile granicu u nizvodnom smeru. Moravska dolina, naroito na odseku od Nia ka severu, morala je biti privlana za naseqavawe, ali i nepogodna za opstanak. S jedne strane tu je bilo dosta plodne zemqe, ali su s druge strane tuda prolazile vojske izlaui stanovnitvo najrazliitijim nedaama. Tako su ratovi praznili Pomoravqe, a periodi mira ponovo ga punili, svakako najee novim stanovnitvom. Bilo je prirodno i da se iteqi predela oko gorweg toka reke sputaju u plodnije krajeve u dowem toku. Tako se sadawi svrqiko-zaplawski dijalekat proirio daleko na sever, moda sve do sastavka dveju Morava, da bi se zatim wegovi nosioci, spasavajui se nevoqa koje je donosio ivot kraj carskog druma, povukli u brda istono od junomoravske doline. Novi stanovnici, dolazei s juga i jugozapada, proli su tom dolinom sve do Stalaa.91
TIMOKO-LUNIKI DIJALEKAT

4.12. Izoglose koje odvajaju ovaj dijalekat od svrqiko-zaplawskog nabrojane su u t. 4.11. Mawe-vie su paralelne s tim izoglosama mnoge druge, koje povezuju zapadnije predele timoko-lunikog sa svrqiko-zaplawskim dijalektom:*40 1) na zapadu nastavak -ovi u mnoini imenica na istoku -ove; 2) na zapadu mnoinski nastavak -i kod niza imenica koje znae stvari ili ivotiwe (rukavi) na istoku -e (rukave);
Nedeqko Bogdanovi, Govor Aleksinakog Pomoravqa. SDZb, 1987, XXXIII, 36. U visini poetka ovoga pasusa prof. Ivi je na margini ispisao sintagmu: pitawe originalnosti.
91 *40

198

PAVLE IVI

3) na zapadu mnoina qui na istoku que; 4) na zapadu mnoina tipa polozi sa z na istoku oblici sa s kao polosi; 5) na zapadu kamen, na istoku kamik; 6) na zapadu maskulinizacija imenica enskog roda na konsonant na istoku te imenice zadravaju enski rod; 7) na zapadu nom. mn. line zamenice mi na istoku ni, nije; 8) na zapadu nom. mn. line zamenice vi na istoku vije; 9) na zapadu enklitiki dativ jd. line zamenice treeg lica enskog roda voj ili sl. na istoku vu; 10) na zapadu enklitiki ak. jd. line zamenice treeg lica enskog roda ju na istoku u; 11) na zapadu zamenika enklitika ak. mn. ji na istoku i; 12) na zapadu nom. jd. enskog roda pokazne zamenice taj na istoku taja; 13) na zapadu nom. jd. sredweg roda pokazne zamenice toj na istoku tova; 14) na zapadu futurska enklitika prvog lica jednine u na istoku e; 15) na zapadu prilog de na istoku deka; 16) na zapadu prilog tuj na istoku tuva ili sl. Navedene izoglose, sve vie-mawe morfoloke, ne saiwavaju snop. One se iroko razilaze preko zemqita timoko-lunikog dijalekta, a objediwava ih zajedniki opti pravac sever jug, naravno i tu sa varijacijom u detaqima, i povezanost zapadnog areala sa svrqiko-zaplawskim dijalektom. Mawem broju drugih izoglosa, koje imaju isti opti pravac, nedostaje ova posledwa osobina. Te se izoglose tiu postpozitivnog lana, koji ne spada u odlike svrqiko-zaplawskog dijalekta: 1) na zapadu tri postpozicije na istoku samo jedna (dakle pravi lan); 2) na zapadu mnoinski oblici na -ti kao voloveti, mujeti na istoku volovete, mujete; 3) na zapadu nom. jd. prideva sa dodatim lanom tipa beliti na istoku belijat (u sva tri sluaja istona situacija odgovara tipinom stawu u balkanskoslovenskim govorima sa lanom, dok se zapadna moe shvatiti kao specifinost periferijske zone). S ovim sistemom izoglosa ukrtaju se one koje odvajaju*41 severnije govore od junijih, opet sa mnogo varijacije u pojedinostima. Ponekad je npr. severna" osobina zastupqena samo u timokom slivu, a ponekad je juna" ograniena na Lunicu. U svakom sluaju opti pravac ovih izoglosa je (aproksimativno) zapad istok: 1) na severu se u naelu dosledno uva na jugu je uglavnom l iza svih konsonanata osim labijala (slnce, lt, gltam); 2) na severu i iza labijala na jugu u (vuna, muzem);
*41

U visini poetka ovoga pasusa prof. Ivi je napisao re Svrqig.

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

199

3) na severu zemqa, na jugu zemwa; 4) na severu tmno, na jugu tvno; 5) na severu mnoinski oblici tipa ribare na jugu ribari; 6) na severu mnoinski oblici tipa gosti na jugu gosje ili sl.; 7) na severu mnoinski oblici tipa pilii na jugu pilita ili sl.; 8) na severu mnoinski oblici tipa telci na jugu telina ili sl.; 9) na severu enklitika dat. jd. line zamenice treeg lica enskog roda je na jugu voj ili sl.; 10) na severu sauvano -e u nom. jd. mekih osnova sredweg roda zameniko-pridevske deklinacije (ove) na jugu tip ovo. Razume se, sve ovo razbija nekadawu predstavu (koje sam se i sm drao) o slaboj unutrawoj diferencijaciji timoko-lunikog dijalekta. Sada se moe rei da je ta diferencijacija, u srpskim relacijama, iznatprosena, to je i prirodno kod dijalekta koji ve tokom mnogih vekova stoji na istom mestu. 4.13. Andrej Soboqev, koji je veoma zasluan za sagledavawe diferencijacije meu govorima timoko-lunikog dijalekta u najnovije vreme,92 predloio je podelu tog dijalekta na etiri jedinice: timoku, belopalanaku, pirotsku i luniku.93 Ta se podela uklapa u sistem ukrtenih izoglosa opisan u t. 4.12. Timoki, belopalanaki i luniki govor pripadaju zapadnoj zoni timoko-lunikog dijalekta, a pirotski istonoj, to se u oba sluaja ogleda u osobinama tih govora. Pri tom je timoki govor smeten najsevernije, belopalanaki i pirotski saiwavaju srediwi pojas, dok luniki zauzima junu poziciju. Takva podela je potpuno prihvatqiva uz napomenu da se radi o etiri jezgra izmeu kojih po pravilu postoje skale prelaza, a ne o etiri teritorije otro omeene nekakvim snopovima izoglosa. Tako Soboqev naglaava da su osobine pirotskog govora mnogo potpunije ostvarene u istonoj i junoj okolini toga grada nego u severnoj i zapadnoj. Areali niza timokih, odnosno belopalanakih osobina dopiru do gradskog hatara Pirota, a Soboqev primeuje (O pirotskom govoru 210) da se ak govori u Visoku", planinskom predelu severoistono od Pirota, izdvajaju nekolikim sitnijim osobinama koje povezuju Visok sa timo92 Pored radova navedenih u napomeni 86 up. i: Andrej N. Soboqev, O pirotskom govoru u svetlosti najnovijih istraivawa, Pirotski zbornik (Pirot), 1995, kw. 21, 195211 + dve karte; A. N. Sobolev, O dialektologieskom atlase Vostono Serbii i Zapadno Bolgarii. Issledovani po slavnsko dialektologii, Institut slavnovedeni RAN, 1998, kn. 5 (Aktualne problem slavnsko lingvogeografii), 100143 + 23 karte; Andre N. Sobolev, Kategori padea na periferii balkanoslavnskogo areala. ZFL, 1991, kw. XXXIV/1, 93139; Andrej N. Soboqev, O nekim junoslovenskim govornim oazama u istonoj Srbiji, zapadnoj Bugarskoj i Rumuniji. ZFL, 1995. kw XXXVIII/2, 183207; Andrej N. Soboqev, Dijalekatski tekstovi iz sela Vratarnice. ZFL, 1992, kw. XXXV/1, 237 251; Andre N. Sobolev, Govor sela Vratarnica v vostono Serbii v istorieskom i arealnom osveenii (K postanovke problem ynoslavnsko -, x- zon). Mnchen (Verlag Otto Sagner), 1994, str. 230 (sa trima kartama). 93 Andrej N. Soboqev, O pirotskom govoru u svetlosti najnovijih istraivawa. Pirotski zbornik (Pirot), 1995, kw. 21, 195211 + dve karte.

200

PAVLE IVI

kim govorom". to se tie samog timokog govora, on u osam sela zapadno od toka Timoka ima varijetet u kojem izostaje jedna od bitnih osobina timoko-lunikog dijalekta, umekavawe k i g ispred predwih vokala i iza mekih konsonanata.94 Soboqev istie da severna zona (Timok) i juna (Lunica) predstavqaju svojevrsne dijalekatske polove, dok je sredwi pojas (Poniavqe, belopalanako i pirotsko) bez izrazitije lingvistike fizionomije" i odlikuje se samo svojom specifinom kombinacijom osobina prisutnih u okolnim govorima" (n. d. 209). Ta je opservacija tana, ali vai iskquivo ako ostanemo u okvirima teritorije o kojoj govori Soboqev (tj. timoko-lunikog podruja bez vlasinskog kraja na krajwem jugu). Meutim, ako izaemo iz granica te oblasti, uoiemo da se skoro sve specifinosti timokog govora s jedne strane i lunikog sa druge mogu nai u srpskim dijalektima izvan opisanog prostora. Soboqev s pravom istie da od svih obuhvaenih govora timoki ima najvie arhainih oblika. Ovamo najverovatnije spadaju oblici kao ribare, jueta, pilii, telci, 3 lana, lan -ti u pluralu m. r., lan -jat kod prideva m. r., enkl. ak. ju, zamenice mi, vi, taj, toj, futurska partikula 1. l. jd. u." Ovde bi se moglo dodati dosledno uvawe slogovnog l, a polazei od Soboqevqeve tvrdwe da je timoki govor najarhainiji u krugu timoko-lunikog dijalekta, moemo rei da je taj govor nesumwivo najarhainiji meu svim govorima prizrensko-timoke oblasti (ako ne uzmemo u obzir umnogome osobene iseqenike govore u Rumuniji). 4.14. Podela koju je uveo Soboqev ne protivrei staroj podeli na timoki" i luniki" poddijalekat, pri emu prvi obuhvata i belopalanaki i pirotski govor. Granica izmeu dvaju poddijalekata nalazi se juno od Niave, na pirotskom sektoru desetak km od te reke, a na belopalanakom jo znatno blie Niavi. U luniki poddijalekat spada i vlasinski govor na krajwem jugu, koji Soboqevqevo izlagawe nije obuhvatilo, a kojem bi verovatno trebalo pripisati, u okviru junog poddijalekta, isti status kao timokom, belopalanakom i pirotskom u okviru severnog. Razlozi za takvo tretirawe vlasinskog govora lee u wegovim znatnim odstupawima od govora Lunice. Poreewe materijala u studiji Vilotija Vukadinovia Govor Crne Trave i Vlasine95 sa spiskom osobina kod Soboqeva, n. d. 205206, iznosi na videlo sledee razlike: 1) Lunica znau pored znaju Vlasina znaju; 2) L zemwa V zevwa; 3) L mnoinski oblici tipa ribari V ribare; 4) L supletivna mnoina telina V telci; 5) L enklitika ak. jd. . roda ju V gu pored ju; 6) L enklitika dat. jd. . r. voj V u pored voj;
94 95

Jaka Dini, Renik timokog govora. SDZb, 1988, kw. XXXIV, 12. Vilotije Vukadinovi, Govor Crne Trave i Vlasine. SDZb, 1996, XLII, 1317.

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

201

7) L lina zamenica prvog lica mnoine mi V mie i nie pored mi; 8) L lina zamenica 2. lica mnoine vi V vie pored vi; 9) L pokazna zamenica . r. jednine taj V taja i tj pored taj; 10) L pokazna zamenica sr. roda toj V tova; 11) L futurska enklitika 1. lica jd. u V e; 12) L tree lice mnoine imperfekta beoe V bee; 13) L trpni pridev ewen V ewet. Budui da ukupan broj pojava razmotrenih u Soboqevqevoj tabeli iznosi 29, izlazi da je procenat neslagawa na ovoj relaciji 44,8%, to je npr. daleko vie od 17,2%, koliko je Soboqev naao razlika izmeu timokog i belopalanakog govora. Lako se zapaa da u nizu sluajeva vlasinski govor odstupa od lunikog osobinama istone boje", a da je teko nai primera obrnutog odnosa. Ovo daje povoda da se postavi pitawe da li, ako je re o osovini istokzapad, vlasinski govor spada u zapadnu grupu, zajedno sa lunikim, belopalanakim i timokim, ili u istonu, zajedno sa pirotskim. Ovom drugom reewu protive se geografski razlozi Vlasina lei gotovo na istom meridijanu kao Bela Palanka ili Kwaevac a i jeziki: poreewe vlasinskog i pirotskog po istom metodu daje ak 19 nepodudarnosti. Vlasinski se govor, dakle, jednostavno ne uklapa u koordinatni sistem koji odgovara ostalim govorima istog dijalekta.

Slobodan Remeti Nedeqko Bogdanovi SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA umesto rezimea I trei deo studije Srpski dijalekti i wihova klasifikacija pronaen je u zaostavtini akademika P. Ivia, a za tampu su ga pripremili prof. dr Slobodan Remeti i prof. dr Nedeqko Bogdanovi. Samo prvi deo Ivieve sintetske rasprave imao je sreu da bude objavqen za autorova ivota (ZFL, kw. XLI, 113132), dok su drugi i trei naeni u verzijama nejednakog stepena doraenosti. Drugi deo studije Srpski dijalekti i wihova klasifikacija (objavqen u ZFL, kw. XLII, 303354), koji je za tampu priredio S. Remeti, imao je u zateenoj radnoj verziji i apstrakt i tekst fusnota, to, naalost, nije sluaj i sa treim, zavrnim delom rasprave, uz koji se mogao oekivati opti zakquak, odgovarajui rezime, kao i spisak izvora korienih u radu. Umesto svega toga prireivaima je preostala obaveza da itaoce obaveste o prirodi svoga posla. Drugi i trei deo u zaostavtini naene studije zahtevali su od prireivaa u sutini isti postupak. U oba sluaja, naime, naene su po dve verzije tekstova. I na onoj starijoj autor je grafitnom olovkom unosio mawe ili vee izmene. Original je zatim autor fotokopirao i na fotokopiji, takoe grafitnom olovkom, unosio obino sitnije, a na nekoliko mesta i obimnije izmene i dopune. Prireivai su stavqeni pred zadatak iitavawa teko itqivog Ivievog rukopisa. Svesni obaveze da sauvaju potpunu autentinost naenih rukopisa, prireivai su uradili sledee. a) Sve nesporno raitane dopune i izmene, ije je mesto, autorovom rukom, precizno naznaeno u pripremanom rukopisu, integrisane su u tekst studije. Oni sluajevi kod

202

PAVLE IVI

kojih nisu uklowene sve sumwe da je raitavawe uspeno izvedeno do kraja, oznaili smo zvezdicom i ispisali ispod osnovnog teksta rasprave (v. npr.: *30 i *32). b) Sve sitnije, obino pojedinane, napomene, znaci pitawa, verovatno Ivieva podseawa na line obaveze (dorade, dopune, provere) koje je autor eleo (planirao) da izvri, takoe su oznaeni zvezdicom i kurzivom tampani ispod osnovnog teksta studije. Prireivai su odustali od raitavawa" autorovih ideja i u sluajevima gde bi to bilo i mogue, dakle i tamo gde je bilo lako proniknuti u autorovu nameru, poruku. Na taj nain prireivai naunoj javnosti predaju neku vrstu kritikog izdawa Ivievih tekstova. Prireivai su smatrali, a za svoje opredeqewe dobili i punu saglasnost Urednitva Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku, da je to korektnije nego bilo kakvo nae ulaewe u tekst profesora Ivia. Zato su odustali i od pisawa bilo kakvog opteg zakquka na kraju rada, kao i od rezimea i apstrakta na poetku treeg dela studije. Od opredeqewa za uvawe pune autentinosti Ivievog teksta prireivai su odustali pred prazninom zbog nedostajawa fusnota uz trei deo, ovde tampane, studije. Otklawawu tog nedostatka prireivai su prili na jedini mogui nain, dakle krajwe selektivno. Rekonstruisawe fusnota dolazilo je u obzir jedino tamo gde su se uglavnom podrazumevali naslovi radova na koje je autor mislio. Gde god su se prireivai suoavali sa iole ozbiqnijim dilemama toga tipa, brojevi fusnota iz osnovnog teksta ostajali su i ovde bez teksta. Razume se da se iskquivo tako moralo postupati posebno tamo gde se pretpostavqaju autorova razmiqawa o pojedinim problemima i(li) wegova diskusija sa prethodnicima ili savremenicima o spornim pitawima. Prireivai su primetili da u zateenim verzijama studije nedostaje broj fusnote 85, kao i to da je dva puta ispisana napomena 71, ali su odustali od bilo kakvih ispravki" u tom pravcu. Delei radost sa ostalim poslenicima iz struke to je profesor Ivi za ivota uspeo da posao na toliko znaajnoj studiji dovede i do ove faze, nadamo se da e se u wegovoj zaostavtini pronai i svi zasad nedostajui tekstovi i da e ih itaoci imati pred sobom u narednim izdawima rada Srpski dijalekti i wihova klasifikacija. Beograd Ni, na Boi 2002. g.

Slobodan Remeti Nedeqko Bogdanovi SERBSKIE DIALEKT I IH KLASSIFIKACI V kaestve rezyme I tret ast issledovani Serbskie dialekt i ih klassifikaci obnaruena v nasledstve akademika P. Ivia; dl peati ee podgotovili prof. d-r Slobodan Remeti i prof. d-r Nedelko Bogdanovi. Li pervo asti sintetieskogo naunogo truda P. Ivia udalos vti iz peati pri izni avtora (ZFL, kn. XLI, 113132), v to vrem kak vtora i tret obnaruen v variantah s razno stepeny nezaverennosti. Vtora ast issledovani Serbskie dialekt i ih klassifikaci (opublikovanna v ZFL, kn. XLII, 303354), podgotovlenna k peati S. Remetiem, v tom raboem variante, v kotorom ee zastali, soprovodalas i abstraktom i tekstom primeani, kotorh, k soaleniy, ne blo v trete, okonatelno, asti soineni, gde mono blo oidat obi vvod, sootvetstvuyee rezyme, a take spisok istonikov, ispolzovanh v rabote. Vmesto vsego togo redaktor vzli na seb obzannost soobit itatelm o haraktere svoe rabot. Vtora i tret asti obnaruennogo v nasledstve soineni trebovali ot redaktorov, po suti dela, odnogo i togo e podhoda. Drugimi slovami, v oboih sluah obnarueno po dva varianta tekstov. I v tom bolee starom variante avtor karandaom vnosil menie ili bolie izmeneni. Potom avtor sdelal kserokopiy podlinnika i na kserokopii, take karandaom, vnosil obno melkie, a v neskolkih mestah i bolee krupne izmeneni i dopolneni. Zadanie redaktorov sostolo v tom, tob vitat ne

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

203

oen razborivuy rukopis P. Ivia. Osoznava svoy obzannost sohranit polnuy autentinost obnaruennh rukopise, redaktor sdelali sleduyee. a) Vse bessporno vitanne dopolneni i izmeneni, mesto kotorh ruko avtora tono otmeeno v podgotavlivaemo rukopisi, vnesen v tekst issledovani. Te sluai, u kotorh ne ustranen vse somneni v tom, to vitka uspeno sdelana do konca, m oboznaili zvezdoko i priveli pod osnovnm tekstom soineni (sm., napr.: *30 i *32). b) Vse bolee melkie, obno otdelne primeani, voprositelne znaki, predstavlyie sobo, verotno, napominani P. Ivia o ego linh obzannosth (dorabotki, dopolneni, proverki), kotore avtor hotel (planiroval) provesti, take oboznaen zvezdoko i napeatan kursivom pod osnovnm tekstom issledovani. Redaktor otkazalis ot vitki" avtorskih ide take i v sluah, v kotorh to blo b vozmono sdelat, sootvetstvenno, i v teh sluah, v kotorh blo legko proniknut v avtorskoe namerenie, v ego msl. Takim obrazom, redaktor predayt nauno glasnosti opredelenn vid kritieskogo izdani tekstov P. Ivia. Redaktor sitali, to to bolee korrektno, em lyboe ih vmeatelstvo v tekst professora Ivia, i dl takogo svoego reeni poluili polnoe soglasie Redakcii Sbornika Matic serbsko po voprosam filologii i lingvistiki. Potomu oni otkazalis sdelat kako b to ni blo obi vvod v konce rabot, a take i rezyme i abstrakt v naale trete asti issledovani. Ot svoego reeni sohranit polnuy autentinost teksta P. Ivia redaktor otkazalis po priine pustot, kotora suestvovala iz-za nedostatka snosok v trete asti zdes publikuemogo naunogo truda. K ustraneniy togo nedostatka redaktor podoli edinstvennm vozmonm obrazom, to est krane vborono. Rekonstrukci snosok bla vozmona li tam, gde, glavnm obrazom, podrazumevalis zaglavi rabot, na kotore avtor ukazval. Vezde, gde redaktor stalkivalis s ut bolee sereznmi dilemmami dannogo tipa, nomera snosok iz osnovnogo teksta ne soprovodalis otdelnm tekstom primeani. Razumeets, sledovalo postupat isklyitelno tak, osobenno tam, gde predpolagalis avtorskie razmleni ob otdelnh problemah i(li) ego diskussi s predestvennikami ili sovremennikami o spornh voprosah. Redaktor zametili, to v obnaruennh variantah soineni otsutstvuet nomer snoski 85, a take i to, to dvad napisano primeanie 71, no oni otkazalis ot kakih b to ni blo ispravleni v tom napravlenii. Razdel radost s ostalnmi kollegami po specialnosti, to professor Pavle Ivi ee pri izni sumel rabotu nad stolko znaitelnm issledovaniem privesti k to faze, nadeems, to v ego nasledstve budut obnaruen i vse tekst, kotorh poka ne hvataet, i to oni povts pered itatelem v sleduyih izdanih naunogo truda Serbskie dialekt i ih klassifikaci. BelgradNi, v den Rodestva Hristova 2002 g.

SPISAK LITERATURE I SKRAENICA U zaostavtini profesora P. Ivia dosad nije pronaen ni spisak radova kojima se autor koristio u izradi ove sintetske studije. itaoci mogu samo pretpostavqati u kakvom obliku je bio zamiqen (ili eventualno na papiru iskazan) Iviev odnos prema korienim izvorima. Jasno je samo to da je rasprava nastala u kontekstu autorovog detaqnog uvida u dijalektoloku literaturu objavqenu od vremena tampawa wegovih dveju dijalektologija, dvaju sistematskih pregleda srpsk(ohrvatsk)ih dijalekata 1956 (1985) i 1958 (1994) godine. Dovedeni u situaciju da biraju izmeu dveju, sticajem nemilih okolnosti iznuenih solucija: da li da saine spisak korienih, a navedenih (ili nagovetenih) naslova studija ili da raspravu ostave bez bibliografije, prireivai su se, iako svesni rizika koji neminovno podrazumevaju poduhvati ovoga tipa, ipak odluili za onu prvu. Spisak radova i skraenica sainio je S. Remeti. U bibliografiju su uneti: a) naslovi priloga koje je prof. Ivi u odgovarajuem bibliografskom obliku sm navodio; b) pojedini znaajni radovi ija je

204

PAVLE IVI

prepoznatqivost u tekstu studije oigledna, a vanost nesporna (prilozi M. Popovia, P. Skoka, R. Simia i sl.); v) radovi koje su prireivai uneli rekonstruiui fusnote (naslovi koji su u tekst uli iskquivo tim putem tampani su sa zvezdicom u poetku). *Ronelle Alexander. Torlak Accentuacion. Slavistische Beitrge, Mnchen (Verlag Otto Sagner), 1975, Band 94. Radomir Aleksi i Slavko Vukomanovi, Osnovne osobine aleksandrovakog i bruskog govora. Anali Filolokog fakulteta, Beograd (Filoloki fakultet), 1966, kw. 6, 291319. Jugoslava Arsovi, Glavne fonetske osobine govora Blaca i okoline. PPJ, 1973, kw. 9, 5577 + karta. Danilo Barjaktarevi, Govorne osobine Gwilana. Gjurmime Albanologjike. Albanoloka istraivawa, Pritina, 1965, kw. IX, 417435. Pretampano u: Danilo Barjaktarevi, Dijalektoloka istraivawa. Pritina (Jedinstvo), 1977, 226299. Danilo Barjaktarevi, Akcenat novopazarsko-sjenikih govora. ZFFP, 1963, kw. I, 1148. Danilo Barjaktarevi, Glasovne i morfoloke osobine u govoru sela umia. ZFL, 196162, kw. IVV, 1221. D. Barjaktarevi, Jezike osobine leposavike komune. Glasnik Muzeja Kosova i Metohije, Pritina, 1964, kw. VIIVIII, 417434. Dr Danilo Barjaktarevi, Sredwoibarska govorna zona. ZFFP, 196465, kw. II, 57113. Dr Danilo Barjaktarevi, Bihorski govor. Fonetske osobine i akcenat. ZFFP, 1966, kw. III, 979. Danilo Barjaktarevi, Bihorski govor. Morfoloke i sintaksike osobine. ZFFP, 1967, kw. IV, 139. Danilo Barjaktarevi, Novopazarsko-sjeniki govori. SDZb, 1966, kw. XVI, IXIV + 1177. Danilo Barjaktarevi, Klasifikacije tokavskih ijekavskih govora. ZFFP, 1969, kw. VI, 1627. D. Barjaktarevi, Presek razvoja govornih osobina Ibarskog Kolaina. Vrawski glasnik, Vrawe, 1973, kw. IX, 249262. Dr Danilo P. Barjaktarevi, Govor Srba u Metohiji. Pritina (Jedinstvo), 1979, str. 1335. A. Beli, Dijalekti istone i june Srbije. SDZb, 1905. kw. I, str. ICXII + 1715 (sa dvema kartama). A. I. Beli, Zamtki po akavskim govoram. Izvst Otdlen russkago zka i slovesnosti Imperatorsko Akademi Nauk, St. Peterburg, 1909, XIV/2, 181266. Nedeqko Bogdanovi, Govor Aleksinakog Pomoravqa. SDZb, 1987, kw. XXXIII, str. 7302. Marinko Boovi, Govori Sredwega Ibra. Pritina (Univerzitet u Pritini), 1983, str. 1340. Marinko Boovi, Govor Ibarskog Kolaina. Pritina (Institut za srpsku kulturu), 1998, str. 1204 + dve karte. Duanka Bojani-Luka, O prolosti Galipoqskih Srba. Zbornik Matice srpske za drutvene nauke, Novi Sad, 1967, kw. 48, 9194. Dragan Borisavqevi, Govor Prokupqa i okoline. Tok, Prokupqe, 1988, kw. 2021, 83122.

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

205

Dalibor Brozovi, O problemu ijekavskoakavskog (istonobosanskog) dijalekta. Hrvatski dijalektoloki zbornik, Zagreb, 1966, knj. II, 119208. Mileta Bukumiri, Iz ratarske leksike Goradevca (kod Pei). PPJ, 1983, kw. 19, 71105. BHDZb Bosanskohercegovaki dijalektoloki zbornik, Sarajevo (Institut za jezik). Andr Vaillant, La langue de Dominko Zlatari Travaux publis par l'Institut d'tudes slaves, Paris, 1931, knj. VI: Morphologie (II), str. 1395. A. V. Vaillant, Grammaire compare des langues slaves. Paris, 1973, IV. Viktor Vesku, O poreklu govora Banatskih Crnogoraca". ZFL, 1971, kw. XIV/2, 199208. Victor Vescu, Govor Banatske Crne Gore. ZFL, 1976. kw. XIX/1, 115172. *Boo Vidoeski, Kumanovskiot govor. Institut za makedonski jazik, Skopje, 1962, str. 1349 + karta. Boidar Vidoeski, Dijalektite na makedonskiot jazik. Tom 1. Skopje (Makedonska akademija na naukite i umetnostite), 1998, str. 365 (sa 45 karata). Dragomir Vujii, Govori sjeverozapadne Bosne. BHDZb, 1979, kw. II, 924. Dragomir Vujii, Govori sjeverne i sjeveroistone Bosne. Fonetske osobine. BHDZb, 1985, kw. 5, 11170. Dragomir Vujii i Asim Peco, Govori centralne, jugoistone i jugozapadne Bosne. BHDZb, 1990, kw. VI, 13247. Vilotije Vukadinovi, Govor Crne Trave i Vlasine. SDZb, 1996, kw. XLII, str. 1317. Milosav Vukievi, O akcentu u vuitrnskom govoru danas. Ogledi iz dijalektolokih istraivawa, Pritina, 1993, 6776. Pretampano iz: Batina, Pritina (Institut za prouavawe kulture Srba, Crnogoraca, Hrvata i Muslimana), 1991, sv. 1, 92101. Milosav Vukievi, Govori Kragujevake Lepenice. Pritina (Univerzitet u Pritini), 1995, str. 1248. Jasmina Grkovi, Prilog poznavawu dijalekatske leksike umadije. PPJ, 1982, kw. 18, 125153. Milica Grkovi, Akcenat imenica u govoru sela umia. PPJ, 1967, kw. 3, 111140. Milica Grkovi, Akcenat prideva u umikom govoru. PPJ, 1968, kw. 4, 161167. Milica Grkovi, Dijalekatski tekstovi sa Kopaonika. PPJ, 1971, kw. 7, 157166. Milorad Dei, Zapadnobosanski ijekavski govori. SDZb, 1976, kw. XXI, str. 1316 (sa 1 + 4 karte). Jaka Dini, Renik timokog govora. SDZb, 1988, kw. XXXIV, 7335; Dodatak Reniku timokog govora. SDZb, 1990, kw. XXXVI, 381422; Renik timokog govora (drugi dodatak). SDZb XXXVIII, 379586. Gordana Dragin, Studeniki govor na zapadnoj ivici kosovsko-resavskog podruja. O srpskim narodnim govorima. Nauni skup, Despotovac, 2122. 8. 1996. Dani srpskog duhovnog preobraewa, IV, Despotovac (Narodna biblioteka Resavska kola"), 1997, 99104. Milan Dragievi, Govor likih jekavaca. SDZb, 1986, kw. XXXII, 7 238 + 3 karte. Milan Dragievi, O sudbini sekvenci c i cv u naim ijekavskim govorima. SJ, 1997, kw. II, 97102. Petar ukanovi, Govor Dragaeva. SDZb, 1995, kw. XLI, 1240 (sa kartom).

206

PAVLE IVI

Radosav urovi, Refleksi jata u okolini Priboja. SDZb, 1980, kw. XXVI, 235317 + 2 karte. Radosav J. urovi, Govor Viegradskog Starog Vlaha u dijalekatskom kompleksu Starog Vlaha i jugoistone Bosne. O srpskim narodnim govorima. Nauni skup, Despotovac, 2122. 8. 1996. Dani srpskog duhovnog preobraewa, IV, Despotovac (Narodna biblioteka Resavska kola"), 1997, 209219. Radosav J. urovi, O akcentu sela Drena (kod Aleksandrovca upskog) u dve verzije: Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Niu. Serija: Srpski jezik i kwievnost. Ni, 1996, 209232; est ogleda o srpskim akcentima. Uice (Kulturno-prosvetna zajednica Uice, Uiteqski fakultet Uice), 1996, 937. Gl. Elezovi, Izvetaj sa dijalektolokog putovawa od Vuitrna do Pei. SDZb, 1911, kw. II, 464473. Gl. Elezovi, Renik kosovsko-metohiskog dijalekta. SDZb, 1932, kw. IV (I), str. IXXIII + 1477; SDZb, 1935, kw. VI (II), str. 1587. Feridun Emecen, Istorija jedne migracije s poetka XVI stolea. Sremski izgnanici na Galipoqu. Istorijski asopis (Beograd), 199596, XLIIXLIII, 237253. ZFL Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad (Matica srpska). ZFFP Zbornik Filozofskog fakulteta u Pritini. Dr Pavle Ivi, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i tokavsko nareje. Novi Sad (Matica srpska), 1956, str. 216 (sa kartom). Drugo izdawe 1985. *Dr Pavle Ivi, Izvetaj o dijalektolokoj ekskurziji po uoj Srbiji oktobra 1959. Godiwak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (Novi Sad), 1959, kw. IV, 397400. Pavle Ivi, O pitawu smederevsko-vrakog dijalekta. NJ, n. s., 1959, kw. IX, sv. 710, 283290. Dr Pavle Ivi, Jedna doskora nepoznata grupa tokavskih govora: govori sa nezamewenim jatom. Godiwak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (Novi Sad), 1956, kw. I, 146160. Dr Pavle Ivi, Mesto banatskog herskog govora meu srpskim dijalektima. Novi Sad, 1958 (poseban otisak iz zbornika Banatske Here"), 326353. Pavle Ivi, O govoru galipoqskih Srba. SDZb, 1957, kw. XII, str. XXI + 520. Pavle Ivi i Slobodan Remeti, Trijebine (OLA 78). FO, 559565. Pavle Ivi, Razlike meu govorima kosovsko-resavskog dijalekta. O srpskim narodnim govorima. Nauni skup, Despotovac, 2122. 8. 1996. Dani srpskog duhovnog preobraewa, IV, Despotovac (Narodna biblioteka Resavska kola"), 1997, 4144. Pavle Ivi, arko Bowakovi, Gordana Dragin, Banatski govori umadijsko-vojvoanskog dijalekta. SDZb, 1994, kw. XL, Prva kwiga: Uvod i fonetizam, str. 1419; SDZb, 1997, kw. XLIII, Druga kwiga: Morfologija, sintaksa, zakquci, tekstovi, str. 1586. Pavle Ivi, Neoakut na padinama Kopaonika. ZFL, 1994, kw. XXXVII, 239246. Pavle Ivi, O kosovsko-resavskom govoru obanca blizu Sentandreje. Sentandrejski zbornik, Beograd (Srpska akademija nauka i umetnosti. Sentandrejski odbor), 1997, kw. 3, 225237.

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

207

Pavle Ivi, O jeziku. U kwizi: Republika Srpska Krajina. Knin Beograd (Srpsko kulturno drutvo Sava Mrkaq", Topusko. Srpsko kulturno drutvo Zora", Knin), 1996, 143158. Pavle Ivi, upski govor kao najtipiniji predstavnik kosovsko-resavskog dijalekta. Zbornik radova sa naunog skupa o Aleksandrovakoj upi, odranog u Aleksandrovcu 1997 (u tampi). Pavle Ivi, Die serbokroatischen Dialekte. Ihre Struktur und Entwicklung. Erster Band. Allgemeines und die tokawische Dialektgruppe. Mouton and co., 'S-Gravenhage, 1958, str. 325. Pavle Ivi, O poreklu ijekavskog govora u benkovakom kraju. Benkovaki kraj kroz vjekove, Zbornik 1, Benkovac, 1987, 157170. Pavle Ivi, Der vokal als lebendiges Phonem in den serbokroatischen Mundarten. International Journal of Slavic Linguistics and Poetics ('s-Gravenhage), 1959, III. 4854. Pavle Ivi, Structure and typology of dialectal differentiation. Preprints of Papers for the Ninth International Congress of Linguists August 2731, 1962, Cambridge, Mass., Cambridge, Mass., 1962, 174179 [tekst objavqen u odgovarajuem zborniku referata 1964. godine]. Stjepan Ivi, Iz nae akcentuacije i dijalekatske problematike. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu (Zagreb), 1951, knj. I. Duan Jovi, Trsteniki govor. SDZb, 1968, kw. XVII, str. XVI + 238 + karta. JF Junoslovenski filolog, Beograd. *Marina Kosti, Prvo lice jednine prezenta u govoru Gorwe Piwe. PPJ, 199798, kw. 28/29, 191203 (sa kartom). Dr Ilse Lehiste i dr Pavle Ivi, Fonetska analiza jedne slavonske akcentuacije. NSSVD, 1977, kw. 6, sv. 1, 6784. *Aleksandar Loma, Jezika prolost jugoistone Srbije u svetlu toponomastike. Govori prizrensko-timoke oblasti i susednih dijalekata. Zbornik radova sa naunog skupa (Nika Bawa, juna 1992), Ni (Filozofski fakultet u Niu, Institut za srpski jezik SANU Beograd, Centar za nauna istraivawa SANU i Univerziteta u Niu), 1994, 107136. Miodrag Markovi, Renik narodnog govora u Crnoj Reci. SDZb, 1986, kw. XXXII, 243500. Fahra Matijaevi, Akcenat glagola u savremenom mostarskom govoru u odnosu na Vukov i Daniiev sistem. JF, 196364, kw. XXVI/12, 337368. Milo S. Moskovqevi, O Ivievu smederevsko-vrakom dijalektu". NJ, n. s., 1958, kw. IX, sv. 34, 102107. M. S. Moskovqevi, Seawe na jednu dijalektoloku ekskurziju s profesorom Beliem. NJ, n. s., 1960, kw. X, sv. 36, 8184. Miroslav B. Nikoli, Govor sela Gorobiqa (kod Uike Poege). SDZb, 1972, kw. XIX, 619746. Miroslav Nikoli, Govori srbijanskog Polimqa. SDZb, 1991, kw. XXXVII, str. 548. NJ Na jezik, Beograd. NSSVD Nauni sastanak slavista u Vukove dane, Beograd (Meunarodni slavistiki centar Srbije). Dr Milivoj Pavlovi, Govor Jaweva. Meudijalekatski i miksoglotski procesi. Novi Sad (Matica srpska), 1970, str. 209. Radoslav M. Pavlovi, Oblici deklinacije i konjugacije u govoru podruja Rae Kragujevake (s posebnim osvrtom na akenat). SDZb, 1982, kw. XXVIII, 761.

208

PAVLE IVI

Dr Dragoqub Petrovi, O govoru Zmijawa. Biblioteka ZFL, Novi Sad (Matica srpska. Kwievno odeqewe), 1973, str. 214 (s kartom). Dr Dragoqub Petrovi, Govor Banije i Korduna. Novi Sad Zagreb (Matica srpska Prosvjeta), 1978, str. 205 (sa tri karte). Asim Peco, Govor istone Hercegovine. SDZb, 1964, kw. XIV, str. 1200 (s kartom). Asim Peco, Mjesto centralnohercegovakog govora meu ostalim govorima danawe Hercegovine. JF, 196162, kw. XXV, 295328. Asim Peco, Govori sjeverne i sjeveroistone Bosne. Morfologija. BHDZb, 1985, kw. V, 201336. *Asim PecoBranislav Milanovi, Resavski govor. SDZb, 1968, kw. XVII, 241366 + karta. *Asim Peco, Govor erdapske zone (fonetsko-morfoloke osobine). ZFL, 1972, kw. XV/1, 177210. Asim Peco, Akcenat sela Ortijea. Nauno drutvo NR Bosne i Hercegovine, Graa, X, Sarajevo, 1961, 551 (poseban otisak). Asim Peco, Govori sjeverozapadne Bosne. Morfoloke osobine. BHDZb, 1979, knj. II, 119157. Dr Asim Peco, Pregled srpskohrvatskih akcenata. Peto izdanje. Nauna knjiga (Beograd), 1991, str. 311. Mitar Peikan, Stawe prouavawa crnogorske govorne zone i daqi zadaci. ZFL, 1970, kw. XIII/1, 185194. Mitar Peikan, Jedan opti pogled na crnogorske govore. ZFL, 1979, kw. XXII/1, 149169. Milko Popovi, Die Betonung in der Mundart von umberak. Archiv fr slavische Philologie Berlin, 1929, VI, 345363. Milko Popovi, umberaki dijalekat. Zagreb, 1938, XXXII + 64 (s kartom). PPJ Prilozi prouavawu jezika, Novi Sad (Izdaje Katedra za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu). Prvoslav Radi, Crtice o govoru sela Mre u kurumlijskom kraju. SDZb, 1990, kw. XXVI, 175. Prvoslav Radi, O govoru Gorwe Toplice. Rezultati i perspektive istraivawa. O srpskim narodnim govorima. Nauni skup, Despotovac, 2122. 8. 1996. Dani srpskog duhovnog preobraewa, IV, Despotovac (Narodna biblioteka Resavska kola"), 1997, 5568. Ivana Radoii, Fonoloki opis govora leposavike okoline. PPJ, 1996, kw. 27, 3252. *Sofija Raki-Milojkovi, Osnovne fonetske osobine govora Dowe Mutnice (kod Paraina). PPJ, 1987, kw. 23, 2961. *Sofija Raki-Milojkovi, Pastirska terminologija Krivovirskog Timoka. SDZb, 1993, kw. XXXIX, 7148. Sofija Raki-Milojkovi, Osnove morfolokog sistema govora Dowe Mutnice (kod Paraina). SDZb, 1990, kw. XXVI, 75117. Slobodan Remeti, Kula (OLA 70). FO, 521. Slobodan Remeti, Drena (OLA 81). FO, 570. Slobodan Remeti, Govori centralne umadije. SDZb, 1985, kw. XXXI, str. IXIX + 1555. Slobodan Remeti, Srpski prizrenski govor I (glasovi i oblici). SDZb, 1996, kw. XLII, 319614. *A. Savievi, Govor Dowe Bele Reke. Razvitak (Zajear), 1981, br. 1. SDZb Srpski dijalektoloki zbornik, Beograd. Radoje Simi, Levaki govor. SDZb, 1972, kw. XIX, 1618 + karta.

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA ()

209

*Radoje Simi, Skica za dijalektoloku kartu severne Srbije. Jugoslovenski seminar za strane slaviste (Beograd), 1980, kw. 31, 93136. SJ Srpski jezik, Beograd. P. Skok, Mundartliches aus umberak (Sichelburg). Archiv fr slavische Philologie, Berlin, 1911, XXXII, 363383; 1912, XXXIII, 338375 (s kartom). A. N. Sobolev, Issledovani po slavnsko dialektologii. Moskva, 1988, 100167. *Andrej N. Soboqev, Timoko-luniki govori u junoslovenskoj , x-zoni. Govori prizrensko-timoke oblasti i susednih dijalekata. Zbornik radova sa naunog skupa (Nika Bawa, juna 1992), Ni (Filozofski fakultet u Niu, Institut za srpski jezik SANU, Beograd, Centar za nauna istraivawa SANU i Univerziteta u Niu), 1994, 85106. Andrej N. Soboqev, O pirotskom govoru u svetlosti najnovijih istraivawa. Pirotski zbornik, Pirot, 1995, kw. 21, 195+211 + dve karte. *A. N. Sobolev, O dialektologieskom atlase Vostono Serbii i Zapadno Bolgarii. Issledovani po slavnsko dialektologii, Institut slavnovedeni RAN, Moskva, 1988, kn. 5 (Aktualne problem slavnsko lingvogeografii), 100143 + 23 karte. *Andre N. Sobolev, Kategori padea na periferii balkanoslavnskogo areala. ZFL, 1991, kw. XXXIV/1, 93139. *Andrej N. Soboqev, O nekim junoslovenskim govornim oazama u istonoj Srbiji, zapadnoj Bugarskoj i Rumuniji. ZFL, 1995, kw. XXXVIII/2, 183207. *Andrej N. Sobolev, Dijalekatski tekstovi iz sela Vratarnice. ZFL, 1992, kw. XXXV/1, 237251. *Andre N. Sobolev, Govor sela Vratarnica v vostono Serbii v istorieskom i arealnom osveenii (K postanovke problem ynoslavnsko -, x- zon). Mnchen (Verlag Otto Sagner), 1994, str. 230 (sa trima kartama). *Andrej N. Sobolev, Sprachatlas Ostserbiens und Westbulgariens IIII. Scripta Slavica, Biblion Verlag (Marburg/Lahn), 1998. M. Stevanovi, akovaki govor. SDZb, 1950, kw. XI, IV + 1152. Igrutin Stevovi, umadijski govor u Grui s osobitim osvrtom na akcente. SDZb, 1969. kw. XVIII, 401635 + karta. Milosav Tei, Govor Qetanskog. SDZb, 1977, kw. XXII, 159328 (s kartom). Milosav Tei, Fonetske osobine govora azbukovakog sela Uzovnice. 1978, kw. XXXIV, 169191. *Mile Tomi, Govor Sviniana. SDZb, 1984, kw. XXX, 7265. Mile Tomi, Govor Radimaca. SDZb, 1987, kw. XXXIII, 303474. Mile Tomi, Renik radimskog govora. SDZb, 1989, kw. XXXV, 1174. Radmila Trikovi, Galipoqski Srbi i Jagodina. Istorijski asopis (Beograd), kw. XXIXXXX, 19821983, 129142. Drago upi, Dragoqub V. Korianac, Onomastika Bogutovca. Onomatoloki prilozi, Beograd (Srpska akademija nauka i umetnosti), 1997, kw. XIII, 575614. FO Fonoloki opisi srpskohrvatskih/hrvatskosrpskih, slovenakih i makedonskih govora obuhvaenih Opteslovenskim lingvistikim atlasom. Sarajevo (Posebna izdanja Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, knj. LV. Odjeljenje drutvenih nauka, knj. 9), 1981, str. VIII (nepag.) + 828 + karta. Jovan Cviji, Metanastazika kretawa. Wihovi uzroci i posledice. Srpski etnografski zbornik, Beograd (Srpska kraqevska akademija), 1922, kw. XXIV [VIII] + 96 + karta.