Sie sind auf Seite 1von 304
АЛМАНАХ Срби и православље у Далмацији и Дубровнику ИЗДАЊЕ:
АЛМАНАХ
Срби и православље
у Далмацији
и Дубровнику
ИЗДАЊЕ:
САВЕЗ УДРУЖЕЊА
ПРАВОСААВНОГ СВЕШТЕНСТВА
СР ХРВАТСКЕ — ЗАГРЕБ
1971. год.
Ирст краља Милутина (сада у Дубравнику)
Ирст краља Милутина
(сада у Дубравнику)
ПРЕДГОВОР о љу у Хрватској. — Радом Милана Радеке: Срби и
ПРЕДГОВОР
о
љу у Хрватској. — Радом Милана Радеке: Срби и православл.е Горње
крајине, Загреб 1963, — дато је Горњокарловачко владичанство. — Радом
дра Душана Кашића, Срби и Православл>е у Славонији и сјеверној Хрват-
ској, Загреб 1967, — дате су епархије Загребачка и Славонска (пакрач-
ка). — Овим радом даје се Епархија далматинска и садашњи дијелови
епархије Захумско-херцеговачке с подручја Хрватске.
се
њиховој прошлости и
не културног буђења и, — надајмо се, — препорода у новом уставном
њу.
Овим Алманахом заокружујемо
своја
издања
Србима и православ-
Сматрамо да
овим
Србима у Хрватској
пружа извјесна грађа
о
о
њиховој
култури,
толико потребна
у
наше
да-
ста-
Слиједећа наша
цјеловита
књига
свему што
едиција, — о истом предмету, — имала
је
би
да
буде
о
њено, исправл>ено и усклађено у цјелину.
досад издато;
наново
уређено
и
допу-
Ово значи
да
ће
се
врло
радо
узети
у
обзир свака
критика, напоме-
на
и допуна
од стране
читалаца
досадашњих
књига. — Ту
су природно
у
првом
провјере
ма у Хрватској
Од раније смо имали Карловачко владичанство Манојла Грбића, Пра-
реду позвани
.исправе и допуне тако
и њиховом православл>у била што боља.
свештеници да
све
што
се
односи
на
њихов
крај
да би планирана цјеловита
књига
о
Срби-
вославну Далмацију Никодима Милаша и Споменицу Пакрачке епархије
дра Радослава Грујића, као
и
све ово писано за потребе давних дана.
његову Апологију
Срба
у
Хрватској, —
А
за потребе нових времена, наших дана.
сад
би требало
да пођемо путем остварења једне цјеловите
књиге
Редакција
Др Душан Л>. КАШИН Срби и православље у Далмацији сјеверној
Др Душан Л>. КАШИН
Срби и православље у
Далмацији
сјеверној
Географски положај Далмације у многоме је условио ток њене исто-
рије, која има врло мало мирних периода. Ту су се, као уосталом мање
више на цијелом Балкану, укрштали политички интереси Истока и Запа-
су
да. Туда је ишла граница подијељеног римског царства;
ту
и сукобљавале двије културе, два менталитета, двије народносне групе,
се сретале
историја овог под-
ручја одвајкада испуњена трпљењем, нажалост и у области вјерског жи-
вота њених хришћанских становника.
Романи и Словени, напосљетку — двије цркве. Зато је
I
ХРИШБАНСТВО У ДААМАЦИЈИ ДО ДИОБЕ ЦРКАВА
Хришћанство је
допрло
Далмацију већ
у
апостолоко
доба. Апо-
стол Павле
сам
стигао чак
до
Илирика
(Рим.
а
мацију (II Тим. 4, 11). Блажени Јероним, поријеклом Далматинац, такође
15,
19),
за
свога ученика Тита вели
у
каже да је проповиједајући
је
да
отишао
на
проповијед у
Дал-
говори
тврди да је апостол Лука
о Павловој
проповиједи у
Илирику, а Епифаније Кипарски опет
(можда као пратилац
Павлов) учествовао у
евангелизацији Далмације, Галије, Италије и Македоније. Предање о ра-
ду апостола
у
Иван Луцијус (+1679) забиљежио је
Павла
Далмацији
је
остало
и
торичар
даље живо. Далматински ис-
и
ко се апостол Павле пролазећи кроз Далмацију зауставио
конкретнији податак ка-
код
нума, недалеко данашњег Кистања, близу ршеке Тицијус (данашње Кр-
ке), што указује
у
није саграћен манастир
кој
Далмацији. И висовачки фрањевац, историчар Вињалић, пише сто годи-
да
града Бур-
на постојање једне хришћанске општине у
овом
крају
већ
апостолско доба. То нас подсјећа
на
катакомбе
над
којима је
кас-
Крка
у
коме
је
по Луцијусовом казивању на
не-
дасци био
урезан
словенски запис о
овом боравку
апостола Павла у
се
калућери живе, налазили написани дотични стихови на словенском јези-
спомен борављења у томе мјесту апостола Павла«. Предање о борав-
Алберто Фортис у
у
приказивала је
како проповиједа Далматинцима обученим у народне ношње.
У
коријена и поред гоњења за вријеме кога су и овдје записана многа имена
мученика, од којих је остао у нарочитом поштовању св. Домнио, Дујмо,
епископ солински, који је страдао у Диоклецијановом гоњењу почетком
на послије Луцијуса
су
»у манастир-у св. Арханћела, у
коме данас
ку
у
ку апостола Павла у
Далмацији помиње и
свом путо-
пису. Ова традиција добила је
и
свој
ликовни израз
једној
слици која
се некад налазила у
манастиру Крки, а
апостола Павла
току првих
трију
вијекова ухватило
је
хришћанство у Далмацији
7
IV вијека. Послије Миланског едикта (313) хршићанство је и у Далмацији
IV вијека. Послије Миланског едикта (313) хршићанство је и у Далмацији
рапидно кренуло напријед и ускоро
на сцени црквених збивања видимо
многе значајне представнике далматинске цркве. Поред романских коло-
нија у
Приморју се тада
појављују и грчке
колоније, које
јачају нарочи-
откако је Далмација, најприје привремено (437), а послије пропасти за-
падног римског царства (476) дефинитивно дошла под власт Византије,
односно Источног римског царства. Од времена цара Јустинијана (527—
565) те грчке колоније постају и расадници грчке културе о чему свје-
доче многи споменици од Равене па низ читаво јадранско приморје. По
приморским градовима служи се у хришћанским црквама на латинском,
на
то
али и
лоније.
Развој
ласком
сти на Балканском полуострву опустошили, многе градове разрушили и
грчком аезику, нарочито у
мјестима гдје
су биле
јаче грчке ко-
хришћанске
цркве
у
Далмацији
био
је
озбиљно ометен до-
Словена, Срба и
Хрвата, који
су заједно
са Аварима многе обла-
црквену организацију разорили. О географском смјештају Срба и Хрва-
та на овом подручју даје најранију сачувану информацију византијски
цар-историчар Константин Порфирогенит
,
а према
Цетине
почиње земља Хрватска и пружа се према Приморју до границе Истре
и
(945—959): »Од ријеке
Цетини
Ливну граничи
са
Србијом«. Ово Порфирогенитово ка-
зивање усвојили
на
рији историчари. И Луцијус вели да су Хрвати заузели дио
су, или
основу других извора утврдили, и
наши ста-
Далмације
од Истре
до
Цетине, а
Срби даље
на
југ
до Драча.
То
усваја
и
Мавро
Орбин, Андрија Змајевић, Рачки, Л>убић, Миклошић и други. Напосљет-
ку, то потврђује и чињеница да је Хум одвајкада био у саставу средње-
улазила у
вјековне српске државе, а сјеверна Далмација је
ске Д]ржаве, која 1е од
морским градовима превладавало је романско становништо. Ожнсе
и на острва склонило са копна пред словенском стихијом.
Христијанизација досељених Хрвата и Срба почела је већ од досе-
љења, али је напредовала споро. Страни, латински и грчки богослужбени
језик
дозрење и страх да страни проповједници не би били експоненти страних
састав хрват-
1102. ушла у персоналну унију са Угарском. У при-
ту
био је
томе највећа сметња, јер
је поред неразумијевања рађао по-
сила, франачке или византијске државе. Треба, наиме, нагласити да је
732. године византијски цар Лав III Исавријанац, да би се осветио папи
због противљења његовој иконоборачкој политици, одузео испод папине
јурисдикције Сицилију, доњу Италију и цио Илирик, а с њиме и цијелу
Далмацију и Превалис, те их потчинио цариградском патријарху. Тако
је
створен принцип да се границе цариградске патријаршије подударају
са
границама византијске државе. Док се тако цариградска патријарши-
ја
нашла под заштитом византијске државе, папа се ставио под заштиту
франачког краља Пипина малог, чијег ће сина Карла Великог 800. г. бира-
ти
за римског цара. Карло је ускоро освојио сјеверну Далмацију, што
је
утврђено и Ахенским миром
(812), када
су Византији остала
од сјевер-
не Далмације само острва Крк, Црес, Лошињ и Раб и градови Задар,
Трогир и Сплит. Тим подручјем управљао је царски намјесник или про-
конзул (стратег) са
сједиштем у Задру,
остао све до 1918. главни град сјеверне Далмације. Тада су франачки
који је послије разорења Салоне
мисионари покрстили далматинске Хрвате, чији
је
ховну власт фурланског маркгрофа и франачког краља.
да
и византијске
кнез признавао
вр-
Хрвати
су
с временом успјели
асимилирају
остатке, да се отресу франачке
власти
аварске и романске
да
створе
своју
Државу која
је
трајала од
IX
до
XII
и
вијека. Приморски градови, иако
више
своја основна муниципијална права. Тако је остало и послије
нису били
онако
независни као под Византијом, ипак су задржали
1102, кад је
8
етничко стање градовима мијешало се са хрватским Хрватска ушла у
етничко стање
градовима мијешало се са хрватским
Хрватска ушла у персоналну унију са Угарском. Та унија није утицала
становништво у приморским
се
се остаци илирско-келтских племена на ког.~ну повлачили пред Хрватима
и
се ахом номадоком сточарском начину живота. Њих су још Византинци
на
у
Далмацији.
Романско
и прилично
асимилирало, док су
у планинске крајеве
због географских услова и
несигурности одавали
име
Мурлаки или Морла-
Хрватима и Срби-
ће
дио далматинског ставовништва, који се по планинским предјелима дал-
матиског копна бави сточарским начином живота.
је
дранско море, нашла је
и
они углавном љубоморно чували
узајамно
су
(»далматинизам«) и поносили се њиме.
назк али Мавровласима (Црни
власи),
па
су
то
усвојили
касније
и Сло. гни, Хрвати
и
Срби.
И
Млечани су
их
звали
ки. Касније,
кад
се
они
буду сасвим
асимилирали са
ма,
неће овај
назив више имати етнички
значај, већ
означавати онај
Кад
Угарска, ступивши у заједницу са
Хрватском, избила на Ја-
опасног такмаца у Млетачкој
Републици. И јед-
на
друга
сила
жељела је
да
придобије уза се далматинске градове,
али
су
своје
аутономије, и ма
колико да
су
изражавали
ривалство,
били
су
солидарни
у
отпору
према
странцима.
Они
чували
свој
региоанални
далматински
патриотизам
У
вијеку латинштина. Кирило-методска глагољица и ћирилица
се
реда, док
штем
нижег
црквеном
животу хрватске
Далмације
превладала
је
у
X
и
XI
нису могле
да
одрже, јер
су њима писане богослужбене књиге византијског об-
је
овдје
од
раније ушао
у употребу латински језик,
како
у
сш-
животу, тако и
у
цркви
и
обредима. Отпор латинштини од стране
са
Гргуром завршио се неуспјехом. Латинаши су побиједили, те је
свештенства и
многих епископа
на
челу
нинским
епископом
ском сабору
рукополагање за свештенике оних лица која
то
ве (1054), послужило је
1060. коначно забрањено служење
било
баш
у вријеме
коначног расцијепа измећу источне и
су
по сили закључака латеранског и овог сплитског сабора, увели латиншти-
то појачању разлика измећу Хрвата
на
не знају латински. Како
западне црк-
који
на сплит-
словенском језику
и
је
сада,
служили ћирилицом и њоме писали преводе богате
богослужење вр
у источној,
у
граница била јасна
Хр-
до узајамчог
и доводи-
Хрвате. По-
је
ца измећу подијељених цркава и оштрица свих аопирација, прозелитиза-
и
ционалне организме. Наши непријатељи су то до максимума користила
ну, и
Срба који
су се
византијске богослужбене и бошсловске литературе, а
шили на словенском језику
по
грчком обреду.
Срби остадоше
грчкој
хришћанској
сфери, а
Хрвати у западној, латинској.
Не
би
томе
било
нарочитог зла
по
наше
народе
да
је
етничка
и кроз вијекове стабилна. Са њеним помјерањем и мијешањем
Срба и
вата, као припадника источне и западне цркве, долазило је
трвења, које
су спољни политички фактори често потпиривали
ли до отвореног антагонизма, тако
штетног
и
по
Србе
и
по
дјела
цркава је
по
наше
народе
посебно фаталан
догаћај, јер
грани-
ма
антагонизама као оштро сјечиво кроз вијекове рањавало
наше на-
II
ПОЈАВА СРБА И ПРАВОСЛАВЛјА У СЈЕВЕРНОЈ ДАЛМАЦИЈИ
Неретвом до
У
границе хрватског крал>евства, како пише Шишић,
и
времену
кад
су Хрвати признали Коломана
свог краља
(1102)
сну
доњу Бо-
и
њег Михољца до Драве, па уз Драву до штајерско-крањског пограничног
Раме, одатле на
горњи
средши
Врбас, затим
за
»текле су отприлике
на
до
ушћа
у
Саву и правцем повученим измећу данашњег
Брода
До-
9
горја откуда се спуштала на море код Ријеке; од већих отока
горја
откуда се
спуштала на море
код Ријеке;
од већих отока припадали
су Хрватској Крк, Црес, Раб, Паг, Хвар, Брач и Вис«. Сјеверна Далмаци-
ја
кобљавали интереси
ће
тако
већ почетком
XIII
хрватско-угарске државе,
вијека постати тромећа
на
којој
су
се
су-
затим
Босне
и
напосљет-
постепено ојачало
XIII
породице, Франкопани у Модрушкој
Србије, која је владала сусједним Хумом.
је
У Хрватској
племство и
потпуно се
развио
фе-
удални систем. Крајем
вијека нарочито
се
истичу двије
ллемићке
жупанији
и
Шубићи
у
Брибирској.
Павле Шубић
(+1312) је
чак
добио насљедно банско достојанство и
го-
тово
суверено владао на подручју
од
Гвозда
(Капеле) до
Цетине. Он
је
чак
успио
да
»бан Хрватске
своју
власт
прошири и
на
један
дио
Босне, те
се
од
1299.
називао
и Далмације
и господар
Босне«. Кад
је
Павле
у
за
ских јеретика«, наслиједио
борби
подвргавање појединих босанских
од
у банском достојанству најприје
области
погинуо
»босан-
је
Младен
I
син Младен
II
власти
као
»сремски краљ« (1284—1316) управљао и сјевероисточном Босном и по ри-
јечима његова биографа, архиепископа Данила, »многе од јеретика босан-
у
пан I Котроманић (1290—1310), зет српског краља Драгутина, који је
хрватског
га
(1302—1304), а затим
бана
западној
Босни зауставио је
брат
(1305—1322). Даље ширење
босански бан Стје-
земље обрати у хришћанску
у
точна са Србијом.
Овакво политичко
ске
вјеру
и
на
била
политичкој
и територијалној
је
заједници са Далмацијом, а
крсти
их«. Тако
западна Бос-
ис-
стање
имало
је
знатних посљедица по вјерски
и
црквени живот
на овом подручју.
У западној
Босни,
која
је
сада била
у
са
до »црква босанска« и православна. Хум, који је
влашћу Шубића, у црквеном погледу улазио је
политичко-територијалној
заједници
Далмацијом, постојале су упоре-
кратко
вријеме био
под
у еастав
светосавске Жич-
то
усљед кретања војске и миграције становништва, дође
ко-пећке архиепископије. Све је
омогућило да
и сјеверна Далмација,
у
додир
са
пра-
Манастир Крупа
10
и историје, пише како ме служили су га саца, 1305. године, а касније
и
историје, пише како
ме
служили
су
га
саца, 1305. године, а касније их је било све више.
у
вослављем
да
га упозна.
Иван Луцијус, писац далматинске
су
се
Срби
из
Босне
крајем
баиа
Младена, почели да досељавају
у Далмацију.
су најприје
као
војници
у
Младеновим
далматинским
и хрватске
X III вијека, за врије-
Они
градовима,
а
затим
се
спуштали у
равнице и
заједно са Хрватима обрађивали поља. Дру-
сеоба
Срба у сјеверну Далмацију догодила
се, по
казивању старих пи-
У то вријеме појављује
се
и
Велебитом. Записана традиција каже да
сјеверној
Далмацији
први
српски пра-
вославни манастир, Крупа под
је то било 1317. године. Предање даље каже да су манастир саградили
добјегли калуђери босанског манастира Крупе уз материјалну помоћ срп-
ског краља Стефана (Милутина)
краљева
манастиру неке земље, које
умножили, па их сачу-
вали
и
Душана) и уз помоћ народа. Ови су краљеви, према предању, откупили
су
који су манастиру потврдили право
сљедећих двају
(Дечанског и
калуђери касније
за
ових земаља.
Осниваље овог православног манастира ван
вријеме Турака,
на уживање
подручју које је за Немањиће било од велике важности, морало је
задовољавању њихових вјерских
немањићке државе, на
ра-
зумљиво да заинтересује владаре из ове династије. Са вјерског гледишта,
не зачуђава њихова жеља да помогну овим малим српским насељима у
потреба, а
требало је да овај манастир веже одвојене Србе за немањићку државу
и српску архиепископију. Цар Душан ће 1347, свакако из политичких
са политичког гледишта —
разлога, удати своју
за
био господар Скрадина, Клиса и Омиша. Младен је био врло угледан и
сестру Јелену
Младена
III
Шубића, који је
тада
моћан феудалац и царевине на овој био се на могао је добро
моћан феудалац и
царевине на овој
био
се на
могао
је
добро
политичким
интересима
страни, а
ои
да
опет, без сумње, био сретан
У
Мађари,
Душану. Међутим, Младен је
сином
послужи
је
што
је
до-
за шурака
тада најмоћнијег владара
на Балкану.
времену
кад
су
овом подручју борили
и Шубићима
за
превласт Млечани и
овај
брак
је
био пожељан
и
умро
већ
1.
маја
1348. и
Јелена
је
остала са
тек рођеним
Младеном
IV међу
самим непријатељима. Младеновог
Млечани и Мађари
сретној
слао своје
и
се
Нелипићи, па и сродници из породице Шубића. Не-
посједа хтјели
су
да
домогну и
младој удовици помогао је
војничке посаде у
сестрине
најамнички старјеншна
брат, српски цар Душан, који
У
је
по-
градове.
Клис
је
дошао Душа-
нов њемачки
а
Илијин, родом из Зете, праћен синовима и синовцима.
Палман,
у
Скрадин
Бураш
син
сада у далматинским
ском
и црквеном
се
баш иницијативом Јелениног духовника
говори Кончаре-
су оснивачи манастира
дошли
краљ
ловине XIV вијека све чешће су миграције православних
у
све више српских
ница
Иако појава српске принцезе, њених дворјана и српских царских по-
вјер-
чиње-
Босне било
градовима није значила нарочиту промјену у
животу овог римокатоличког подручја, ипак је
да
је
то вријеме
усљед учесталих миграција
Срба
оаза
у
овој
области и
да
1350. овдје
из
појављује и дру-
ги
српски
манастир, Крка, и
то
Рувима и њеном материјалном
помоћи, о чему детаљно
вићев љетопис. Није
без значаја
да
се
нагласи да
св. АрханђеЛа у Крки
били калуђери
који
су
из
манастира
св.
Арханђела, који је
у Јерусалиму подигао српски
Милутин. Од по-
Срба
у сјеверну Далмацију. Смјештај ових досељеника задавао је
је
из
Босне
много бри-
ге далматинском бану
и
1372. и 1373. упозоравао босанске фрањевце на ове »православ-
се
Николи
Сечу,
али
узбудио
папу
Григорија
XI, који
је
не Влахе«, који
са
граница Босне и Крбаве шире према Приморју.
Ово досељавање православних Срба из Босне у Далмацију појачано
је послије
Твртковог освајања Далмације и јужне
он
Хрватске и Приморја«. Кончаревић је у
та
(1390), откад се
почео
да
назива
»краљ
Стефан Твртко бјаше орудије Божијаго промисла ради утвержденија на-
в
Вазнесења Христова (Свети Спас) на извору ри-
у
Цетини манастир
Хрватске до Велеби-
»краљ Србије, Босне, Далмације,
свом Љетопису записао да
шеја свјатија православнија вјери
иашем
отечествији«. У његово ври-
јеме саграђена је
црква
јеке Цетине.
Тада
се
спомињу и православне цркве
Клису
и
Брибиру.
Срби, досељени из
(1395). Ова насеља су
и
Босне,
саградили
су
на
Драговић
иа преласку
из
XIV
у
XV вијек стално
јачала
доласка
све
нових
нових група досељеника из
Босне, у
ли
и
послије турског упада
од
турски
упади
учинили Босну врло
несигурним подручјем. Тако
у
Босну
у
ђенама и Полачи. Млетачки адмирал Петар Лоредан помиње
за
од 1392. настањени на мјесту гдје се налази село Жегар.
мацију.
Једна
тих
група
населила
због
коју су учеста-
се
1397. иселило доста Срба из Босне у Дал-
се
Книнском пољу, Голубиђу, Па-
1423. »срп-
ске вазале«
као
поданике
обровачког
дворца,
које
вели
да
су
још
да
Далмацијом, већ су је морали предати поново хрватско-угарском краљу.
на
имали су судбоносне посљедице и по Далмацију. Хрватско-утарски краљ
мо-
»Послије ду-
Тврткови
насљедници нису могли
задрже
управу над сјеверном
Међутим, честе смјене
овом
пријестолу и
непрестане буне и
немири
Владислав Напуљски, видећи да се у
овако бурним временима неће
ћи
да одржи
на пријестолу, одлучи се
на
врло
подло дјело.
љих преговора и срамотног цјенкања прода
као
у
јулу
1409. за
100.000 дуката
и
се
по страни, највећма
грађанским ратовима у Хрватској и Угарској, угнијездивши се тај
Далмацији трајно до своје пропасти (1797)« (Шишић).
град Задар, Новиград, Врану и оток Паг,
сва
своја права
на чита-
ву Далмацију Млетачкој
Републици. И
тако
ето Венеција, која
се
за
читаве борбе мудро држала
окористи дуготрајним
пут
у
12
Краљ чана. Њему је јина, Врлика, Сињ, ЈСлис, дио Загорја (између
Краљ
чана. Њему је
јина, Врлика, Сињ, ЈСлис, дио Загорја (између Трогира, Шибеника и Др-
ниша), Петрово Поље, Промина и Мил>евци. Млечани су држали обалу
са градовима: Задар, Нин, Новиград, Врана, Островица, Скрадин, Шибе-
ник, Трогир, Сплит, Омиш, Котор и Будва. Тај свој посјед Млечани су
задржали стално, док је мађарско подручје цостепено пало под Турке.
Сигисмуид се узалуд
трудио
да поврати
Далмацију
од Мле-
остало само приморје од Истре до Обровца, Книнска кра-
III
ПОД МЛЕЧАНИМА И ТУРЦИМА
дијелом
због честих
удара Турака, кроз цио XV вијек продужавале су се појединачне миг-
рације српског становништва из Босне у Далмацију. Према извјештају
млетачког далматинског провидура Антонија Контарини прешло је из-
међу 1413. и 1417. »много народа из Босне, од кога је регрутовано 5.000
добрих војника«. Од половине овога вијека помиње се у сјеверној Дал-
мацији цио низ православних цркава, у Кули Атлагића (1450), Пађенама
Млечани
су
око
сто
тридесет година управљали
највећим
Далмације. Услијед несигурности босанског становншдтва,
(1456), Полачи
(1458), Голубићу (1463), Книнском Пољу
(1468)
и
другим
мјестима,
Пошто
под
Босна
(1463) и
Херцеговина
(1482), наста-
ла
је
су
у Далмацији велика несигурност. Турци су упадали
Турке пале
и
дручје, пљачкали и пустошили. Сусједне области требало је сталним упа-
дима, пљачком, робљењем и палежом застрашити и приморати становни-
а
Тако
на
ово
по-
штво
да
само
напушта своја огњишта,
затим
су
таква
напуштена под-
ручја
лако
1465. пребјегло је
падала под турску власт.
је
то
и
хрватско
било. Го-
Макарског приморја
у Далмацији
дине
становништво
са
(1475) побјегло је
много народа
својим свештенством на острва. Десет година касније
у
-турског рата од 1498. до 1503. хиљаде хрватских старосједилаца побјего-
у
зини Задра и Шибеника (Уљан, Пашман, Зларин, Првић, Крапањ), а ма-
њи
краљи, пише фра Стипан Златовић, забављени размирицама велможа
с
своје круновине. Тврди градови у власништву заповједника без
војника, залуд вапијаху у пријетећој погибли краљеву помоћ; док Турци
и
јенећ, палећ, и пук у
војске
власници великих посједа и властитих тврдих градића, видећ се изложе-
и
се преселише
пуста
жупе
из
Цетињске
крајине
Приморје.
За
вријеме
млетачко-
ше из Далматиског загорја
к
мору, те већи
дио пријеђе
на
острва
бли-
се
настанио око
утврђених
млетачких
градова
на копну.
»Угарски
и
у свеђерном
рату
околними владари, нису- се
ни сјећали
овога краја
блага
и
на
чете
на
јаке
одреде продираху сад
на један, сад
на
други
крај, пли-
робство
одводећ
без
одпора и
страха, јер
не бијаше
нити могућства
окупити
је
и
уздржати
Хрватски
кнезови
и
ним неизбјежној погибли дивјих чопора, оставише
дворе
имања, и
за-
клонише
се
у
млетачке
градове при мору, или
у
Хрватску
За господари
одселише и
кметови, те земља остаде
на
потарлуку
турских парипа
и
нута, самостани разкопани и свећенство се разбјегло и расуло. Заклонио
се
Од Цетине до ЗрМање нигдје свећеника, нити светог мјеста, него
нула права аћогшпагГо с1езо1а1;тт5.«
су
скромне цркве
пред Турцима одлазили у Приморје,
бранили
Столне
су
цркве
биле попаљене,
села размет-
тко
је
жив
утекао да сахрани
главу
за
млетачке бедеме покрај
мора.
се усјед-
Православни Срби који
се
од раније доселили
у сјеверну Далма-
цију
и
саградили овдје своје
и
манастире, ријетко
су
их
напуштали и
него
су
већином
да-
вали отпор турским пљачкашким
четама и
своје домове
и
цркве.
13
страшило као напада, би организовао народ славни мужествено
страшило као
напада,
би организовао
народ
славни мужествено сопротивљашесја Турком, особено ж е в зашчитје сво-
сеј
јами сохранилисја оње невредими. Католики же
виша и церкви их всје опустјеша.«
За
њих Турци
нису
били такво
изненаћење и
за далматин-
ске
Хрвате, који
слушајући
о страхотама
турских
нису имали
омјелости да их сачекају,
нити
је
ко
постојао ко
отпор.
О томе Кончаревић пише:
»При сих произшествијах
наш право-
јих церквеј, и благодарја
јего мужествености, за
малими излучени-
всје
своји мјеста
оста-
»Власи које
у
цији, а то је у предјелима Либурније и Јапидије, у којим су предјелима
прије становали Хрвати, који су сви били латинске вјере«. Малобројни
у
досељеници настањивали су се првобитно такоће у планииским предје-
лима ради заштите од турских пљачкашких упада. Нашавши се ту за-
у
Хрватски писац, фрањевац Вињалић, свједочи како
су
данас зову Морлаки, а
који
су православне вјере, настанили
се
Далма-
преостали хрватски живаљ повукао
се
»планинске збјегове«. И српски
једно, преостали римокатолици и православни,
најлипшој слоги и љубави«.
Досељавања
групама су
»свећерно су
живјели
Срба у Далмацију
била
су
тада перманентна,
али
ве-
ћим
прешло више хиљада српског народа са много својих свештеника. Зато
се догодила
нарочито измећу
1523. и
у
1527. године, кад је
ускоро видимо да се граде нове православне цркве по Далмацији. Изме-
ћу
Островици, Карину, Беврскама, Кистањама, Биовичином Селу, Радучићу,
Мокром Пољу и Жагровићу. Многе напуштене и разорене римокатоличке
цркве Срби су са пијететом обнављали и у њима обављали своје бого-
служење.
Приликом турских упада
и
1524. и
1537. помињу се у Кончаревићеву Љетопису цркве у Биљанима,
и
ратовања по сјеверној
Далмацији стра-
дала
су
одмах обнавл>ане, а
српска
насеља
и
њихове цркве и манастири.
Неке
од
њих
су
су
опљачкан манастир Драговић а
се
гову обнову. Манастир Крупа је страдао
а
су
неке
чекале на
обнову и годинама. Године
1480.
био
је
послије двадесет година повратише
они
манастир и
отпочеше ње-
тада
на-
падоше и опљачкаше,
калућери
су
били приморани да
његови калућери разагнани. Тек
у
1502. године. Турци га
се
склоне
по склопљеном примирју
у
ма-
настир
се
вратили тек
(1503).
Турци
су
овим ратовањима постепено заузимали Далмацију, дио
До
вицу са Скрадином, Кшшску. Дрнишку и Цетинску крајину, сплитско За-
по
дио.
Крку, одакле
у
1533. Турци су
од Маћара
отели Котаре
са
Островицом, Буко-
и
челу се налазио
горје
све
до
Неретве. Од тога
бег,
је
Мурат
поријеклом
формиран клишки санџак, на чијем
из
Шибеника.
То
ратовање
и
коначно турско заузимање континенталне Далмације завршило се падом
Клиса
миром
коначно ликвидирана маћарска власт на овом подручју, а Далмација
(1537) и
измећу Млетачке
Републике и
Турске
(1540). Тада
је
је подијељена на два дијела. Млетачкој Републици, која је том приликом
риснима по државу. Таквих сеоба било је
име ратне
само острва и приморски градови, мећу којима
Равним Котарима, а
сва далматинска
су
је
то
тичких разлога настојале да ове опустјеле крајеве
и
морала да
плати Турцима
30.000 дуката у
штете, остала
су
на првом
мјеету Задар
са
све остало
је
потпало под Турке. Тако
су
се
готово
српска насеља
нашла
под истим
господаром под којим
се налазили
и његови једнокрвни
сународници у
Србији
и
Босни. То
још
више појачало досељавање Срба у
Далмацију тим прије
што
су
форсирале и
турске власти које
су
из чисто
економских и
војно-поли-
населе
и
учине
их
ко-
прије
и
послије
склапања
мира. О томе свједоче извјештаји млетачких чиновника. Године
1531, и
и
штеници, којима досељени народ безусловно вјерује. Године
1539. они јављају
да
са досељеним
Србима долазе
многи њихови све-
1551. досе-
14
лило Срба »Срба или спустили између Крке, Динарских Алпа и
лило
Срба
»Срба или
спустили
између Крке, Динарских Алпа и
српска насеља.
Досељавања Срба у сјеверну Далмацију продужила
се неколико
хиљада
у
Книнску
крајину,
а
Вињалића, јаке
групе
Влаха
сада
званих
Морлака и
1577, по казивању
су
који
сви православне вјере«
су
се
са
босанских планина на површ
Јадранског мора и
тако појачали ранија
за
турске управе овим подручјем. Било је ту самоиницијативних миграција,
је
војничке
су
се
вријеме
али
било
је,
као
што рекосмо, и
колонизације, која
вршена од стране
и
пограничног подручја. Невоље које је овај ратнички елеменат трпио због
турских
власти
ради
економског
активирања
обране
овога
у
услијед млетачко-турског рата око острва Крита (Кандије) познатог под
своје позиције и крајшпничке
службе, биле
су
XVII
вијеку појачане
вијека, у коме
су Млечани имали
само
спочетка успјеха, морали
скло-
пити мир по
именом Кандијског рата (1645—1669). Послије тешког ратовања од четврт
су
отштете добили мало
Нова
обале. По
изасланику Нани, који је с турским изаслаником утврђивао ову границу,
коме
су
изгубили Крит, али
су
ради
проширење
у
Далмацији
са
утврђеним
Клисом.
млетачко-турска
граница ишла је
косама првих брда недалеко
од
млетачком
названа је
она »Ппеа Маш«, а добијено подручје
»уессћ1о ас^шз^о«
(стари
посјед). Искористивши ускоро турски неусјех под Бечом
у
1686. Сињ, а
од
продужавао,
крви
(1683) и
даљње
њихове
неуспјехе
рату
са
Аустријом,
Млечани
оу
на
овом
подручју
отели од Турака
двије
године касније
и
Книн, те
је
тако
цијела
сјеверна
Далмација
Цетине до
Зрмање
дошла под
млетачку
власт. Како
се
рат
Млечани
су
помоћу
шпанских
чета
и
освојили Херцегнови и Габелу. На
редаба
ускочких мишица и
мира
основу од-
публика је
ничење у
Врлика, Сињ, Вргорац и
на
у
добила нова проширења у
је
Републици су поред досадашњег уског приморског појаса припали Книн,
и
неутрални и
закљученог
Сремским
Карловцима
(1699)
Млетачка
Ре-
Далмацији. У комисији за разгра-
Далмацији
био
од
стране
Републике
провидур
Гримани.
Габела
око сваког
тога мјеста
његова
околина
сат
хода
око њега,
као
нова гра-
ница названа
је
(нова тековина). Послије
»Ипеа Сгаташ«,
а
добивено подручје
одбрамбени појас. Та
»пиото асдш&1;о«
новог
и закљученог мировног уговора у Пожаревцу
и
турско-млетачког
рата
(»морејски
рат«)
(1718) Млечани
су
у
Дал-
мацији добили
Имотску крајину
до
Динаре
Пролога са
извјесном
ко-
ректуром старе границе. Та нова млетачко-турска граница у
Далмацији
названа је
Републике учествовао у
вена
»Мпеа Мосеш§о«
по провидуру Моћенигу
који
од
границе, а
је
стране
комисији за утврђивање нове
доби-
територија
названа
је
»поУ155тто
асдш&1:о«
(најновија
тековина).
УСКОЦИ
У
вријеме
овог готово непрестаног ратовања
и
проши-
ривања
млетачког
посједа
у
Далмацији
нарочито
се
на
млетачкој
страни
у
борби
са
Турцима истакли
»ускоци«.
су
»Ускочивши«
испод
Ту-
дио Далма-
ције
рака у млетачки дио Далмације, ускоци су бранили млетачки
а
која
ускока
од турских упада,
у
ратним временима били готово једина
војска
Млетачке
Републике,
се
на
овом
фронту
борила
против
Турака.
Једна
група
тих
напустила
је
Далмацију
послије
пада
Клиса
је
више није требала
пљачку
за
спретан као што су ускоци«, пише један тадашњи италијански извор.
Међу далматинским ускоцима XVI и XVII вијека највећу славу су сте-
кли: Буро Даничић, Милош Славчић, Вукман Влатковић, Иван Новако-
вић-Влатковић, Марко Маргетић, Марко Домазетовић, Бурађ Врањанин,
Бурађ Масларда, Иван Сенковић, Мартин Поседарски и друга.
(1537) и
турске
руке
и
отишла
у
Сењ, гдје
њихову снагу
и храброст
искористила Аустрија, а
кад
их
оставила
их
је
без
икакве помоћи, упућене једино
на
и
гусарење.
»Нема народа
на
свијету
који
би
одбрану
од
Турака
био
тако
15
чувени ускоци у јуначка дјела су и ускочког циклуса. Котарски
чувени ускоци
у
јуначка дјела
су
и
ускочког циклуса. Котарски ускоци су за вријеме Кандијског рата
Посебно
Равних Котара
залеђу Задра, чија
су
врлине опјеване у
многобројним народним пјесмама тзв.
спа-
сли Републици њене позиције у Далмацији. Сердар Јанко Митровић, ро-
дом
из Жегара, спасио је
је
келија
са
40.000 Турака.
То
одушевило ускоке
напао
(»Морлаке«), те
Мехмед паша Те-
отпо-
чеше крвави
обрачун
са
није
престајао
све
до
Пожаре-
вачког
мира
(1718), па
и
касније.
седамдесет
година представљају
заиста
једно
»мегданско
су
се
и
(+1687) и Илија Смиљанић, а
Смиљанића
1647. Шибеник који
је
Турцима који
Тих
коме
истакли
доба«
у
поред
Јанка
Митровића
(+1659)
Петра
њихови
синови
Стојан
(+1648), чију је славу
Јанковић
опјевао Његош
у
да
Вид Жеравица, Тодор Кладнић, Бајо Николић-Пивљанин, Цвијан Шарић
и
је
»на Крајини цијењен
уз њих Вук Мандушић
»Горском Вијенцу«, а млетачки провидур за њега рекао
више
него иједан
други«, па
Вук Мочивуна,
други.
IV
ЦРКВЕНИ ЖИВОТ ПОД ТУРЦИМА
Далмацију од XIV
до XVII вијека развијао се у складу са политичким и осталим околно-
стима на овом подручју. Прву бригу о досељеним православним уско-
цима (»морлацима« или »власима«) водили су у континенталном дијелу
Далмације свештеници и калуђери који су заједно са појединим мигра-
ционим групама прелазили овамо, док су они малобројнији Срби по дал-
матинским приморским градовима притјецали под духовно старање грч-
су
далматинским градовима. Касније су уз грчке парохе постављани и
за
Црквени живот православних Срба досељених у
ких свештеника, који
били пароси
често
бројних
грчких колонија по
срп-
ски капелани, који
ском језику.
Нарочити значај
имала
су
своје вјерне
могли
да
служе на
црквенословен-
у
су
ове крајеве.
били
крај
је Буковица свој манастир Крку, а Цетинска крајина — Драговић. Крка
убрзо
је
њихова три
манастира
црквеном и вјерском
у
настала
животу далматинских Срба
самом
почетку
досељавања
Срба
у
Они
су
као
центри православног вјерског и
црквеног
живота
и
географски
равномјерно
распоређени.
Док
је
за
Равне
Котаре и
под Велебитом био духовни центар манастир Крупа, имала
је
стекла
највећи
углед међу
овим манастирима, како
због
тога
што
њен постанак везан
за личност Јелене
сестре
цара
Душана, тако
и
због свог централног геојграфског положаја у овим насељима. Надзор
над овим манастирима вршили
а
Далмације имао првенство части међу
у
примјер крчког јеромонаха Симеона. Њега су представници свештенства
су оближњи епископи, зетски
и херцего-
вачки,
касније
дабробосански.
Крчки
игуман
је
у
црквеном
животу
свештенством, а
у
народу посе-
бан углед.
Народ
је
имао
учешћа
његовом
избору.
То
нам
показује
и
народа изабрали за
игумана, на основу чега
издао
је
благочестиваго народа«.
да
га
је
произвео у
тај
чин
зетски митрополит
Јосиф
и
му
о
томе
на
Велику Госпојину
1454.
синђелију
у
којој
вели
да
уважио
»једнодушноје
избраније
всего
свјашченства
и
Синђелија
јасно
указује
на
то
да
овај
игуман
није имао
управља само својим манастиром, већ
и
околним
народом
на
што
га митрополит
овлашћује. По благослову
епископа подизане су по Далмацији многе цркве:
овог
1450. црква св. Николе
у
Кули Атлагића,
1456. св. Бурђа у Пађенама,
Стевана у
1458. св. Петра
1468. подигнута је
и
Павла
у
Полачи
и
1458. св.
Голубићу. Око
Бурђа
у
Книнском Пољу, а
1467. црква
Мира-
њама.
Између
1524.
и
1537. подигнуте
су
црква св.
св. Арханђела Гаврила у
цркве
многе
нарочито
у
Бу-
ковици
16
Овакво стање паду Далмације под нередовне црквене јурисдикције
Овакво
стање
паду Далмације под
нередовне
црквене
јурисдикције
остало
је
и
првих
деценија по
Турке
(1540). Обнова
Пећке
патријар-
(1557) донијела је
Далмацији
митрополиту,
у
ције. Зато се у титулатури дабробосанских митрополита до недавна одр-
и
шије
и црквеном животу у Далмацији срећеније стање.
Брига
о
цркви
у
била
је
од стране Патријаршије повјерена
дабробосанском
који
је
своје
сједиште
пренио ,из
мана-
стира
Бање
у
Дабру
манастир
Рмањ
на
тромећи Босне, Лике и
Далма-
жала
цима били подијељени на два санџаката, клишки
у Книну),
титула
»егзарх цијеле Далмације«. Како
су
ови крајеви
под
Тур-
и
лички
(овоме
је
сје-
диште било
су
своју јурисдикцију над овим крајевима, називали
дабробосански
митрополити,
да
би
означили
и
и лички«. За вријеме дабробосанског митрополита Варлаама освећена је
себе често
»клишки
Смоковићу, а
и
и доста богослужбених књига за далматинске цркве. Варлаамов насл>ед-
ник, митрополит Симеон, назива се у једној својој посланици митрополит
и
1567. црква св.
Бурђа
у
1571. рукоположио је
он
два
млада
калуђера,
Венијамина и
Данила
послао по
њима неколико
антиминса
»дабробосански,
фојнички,
далматински«.
Његов
Гаврило Аврамовић
клишки
зарх пећког патријарха за Далмацију, много се бринуо
клишки
»митрополит босански и
насљедник,
и
лички«, као
ег-
за
матинске цркве. Он пише братству манастира Драговића и
за
требало рукополагати многе већ само
напредак дал-
пита колико
би требало
свештеника
сав
околни
народ,
али
упозорава
да
не
би
за
ничку службу. МитрополиТ Гаврило је 1578. поставИо игумана манастира
да
извјешТава.
ради
оне
који
Су способни
свеште-
Крке за управитеља црквених послова у Далмацији, који
има
управља
у
његово
име и
њега
о свим
потребама далматинске цркве да
је
лакшег издржавања и
трополиту. У вријеме митрополита Аксентија (1589—1601), који је обишао
у
Због
тога
манастир
добио
неколико
оближњих иарохија
свога
ослобођење од плаћања годишњег доприноса ми-
велик број
далматинских
цркава,
владала
је
Далмацији
још
увијек
глад,
Драговића
у
1590. затекао у Драговићу
старог калуђера Петронија и два млађа калуђера.
због
које
су петорица
калуђера
манастира
1585. напу-
стили свој
манастир. Отишли су чак
у
Мађарску и
тамо
Барањи осно-
вали манастир Грабовац. Митрополит је
само
Немирно вријеме патријарха Јована (1592—1614) у коме су подизани
устанци против
Турака
од
Баната
до
Пећи
и
Херцеговине, вријеме кад
су спаљене
мошти
Светог
Саве
времена и
(1594), није оставило ни Далмацију на
догаћаја, неки сплитски племић Бовани
Алберти
сењских
ускока
преоте
1596.
од
Турака
Клис,
али
за
кратко, јер
миру. Под утицајем
помоћу
су
га
Турци
већ
послије
два
мјесеца повратили
и
горко
се
лине Клиса
светили на далматинским хришћанима. Тада је
и
велик дио
Срба
из
око-
лио
у
Горски Котар.
Срби
су
тада
населили Гомирје, Врбовско и
Мо-
равице.
Са њима
осталих мјеста Далмације напустио своја огњишта и одсе-
Ти
пошло и неколико
су
је
1602. основали у
том
крају
манастир
калуђера из манастира Крке, који
Гомирје.
Нови
пећки
патријарх
Пајсије
(1614—1648)
имао
је
тежак
задатак
цркви,
политички
Турцима,
повјерење. Зато
њихово
римске
према
и
активност. Он настоји да подигне у народу просвјету, његује националну
културу и
се
писац житија и службе посљедњем
политике, а
да
компромитованој
пред
поврати
се
он
није
поводио за
агентима западних сила и
курије,
већ
је
настојао
да
привидном
политичком
лојалношћу
Турцима одврати
њихов
гњев
и
омогући
цркви
што
мирнији
живот
традиције, пише књиге и оправља старе, даје
иницијативу да
оне чувају
и
преписују, а
цркве да
се
живопишу и
уљецшавају. Он је
српском
цару
Урошу.
У
духу
његове
настојањем дабробосанског митрополита Теодора и
трудом
крчког
у
сада позната школа за спремање свештеничког подмлатк^. У то вријеме.
игумана
Јоакима
основана
је
манастиру
Крки
1615. прва
до
2 —Алманах
17
или нешто мало раније, живописана је црква манасгира Крупе. Тај жи-
или нешто мало раније, живописана је црква манасгира Крупе. Тај
жи-
вопис је израдио Георгије Митрофановић, тада најбољи српски сликар,
и
је
трпезарију.
Међутим, Турци
који
својим
фрескама
прославио
манастир
Морачу
хиландарску
и
настирима. Зато су драговићки калуђери
су
дал>е вршили
велики терор
народом
и
ма-
манастир
у
Крупа
дошли у манастир
Турке те манастир потпуно
на
свој манастир, који је
и отишли
Грабовац за својом ранијом
браћом, те
над
1619. напустили свој
је
им
манастир опу-
стио.
И
је
ускоро
доживјела
велику
трагедију.
Турци
ради пљачке,
али им
су
се калуђери одуцру. То раздражи
1620.
опљачкају и
запале, један
калуђер
а
остали се разбјегоше
разне
стране. Тек
погибе
1642. вратише се преживјели
калуђери у
Манастир Крка спасавао се
кога су ускочке чете
је
вора, ударише 1647. на манастир, опљачкаше га и запалише, а калуђери
нешто
је
био потпуно пуст
и
зарастао
у
1рмље.
митом
све
до
Кандијског рата
за
вријеме
на страни
Републике ударале на
Турке. Како
су
Турци дознали
да
манастир
Крка
главни центар
бунтовничких дого-
под заштитом ускочке
војске избјегоше са
народа из
Кистања и
Буковице у Задар. Иитересантан је
из манастира
седамдесет ђака, што
словија до тада радила.
податак да
с
наро-
дом избјегло тада
Крке, најприје
у
Шибеник а
у
Задар, и
указује
на
чињеницу да
калуђерима и
затим
крчка бого-
је
до
кад је цијела Далмација припала Млетачкој Републици и ријешила се
Далмацији по-
Овако
немирно и
несигурно стање потрајало је
све
1699. и
1718,
турских зулума. Међутим, тада ће православна црква у
чети да доживљава нова искушења.
Грчке црквене општине у приморским градовима, којима су
за
патријаршије, која
Венецији
се
при-
друживали и
тамо досељени Срби, потпадале су
читаво вријеме мле-
тачке
управе под врховиу
власт
Цариградске
је
за
све
у
архиепископа. У XVI вијеку имала је
и
православне
Републици
поставила
у
ова епархија око 38.000 вјерних, од
13.000. Мле-
»филаделфијског«
чега
је
отпадало на
Грке
тачке власти су подржавале прозелитистичку
у
филаделфијске
римском
XVII вијека, кад
Србе у далматинском Приморју
активност римокатоличке
цркве
у
овим
колонијама,
што
је
њихов
вјерски
и
црквени
живот
уносило
стални
немир.
На
пак
архиепископе
чињен
притисак да
приме унију
са
црквом,
али
су
они успјевали
се
краја
и
незадовољству далматинских Грка и Срба и њихове јерархије.
томе
одупру све
до
је
је
да
Република постала го-
сподар цијеле
Далмације
могла имати
мање
обзира
према
вјерском
V
БОРБА ЗА ОЧУВАЊЕ ПРАВОСЛАВЉА ПОД МЛЕТАЧКОМ ВЛАШПУ
Кад
је
мација дошла под власт Млетачке Републике, потчинила је
Карловачким (1699) и Пожаревачким миром (1718) цијела Дал-
све
филадел-
она
пра-
вославне Србе на
том подручју
у
црквеном погледу млетачком
фијском
архиепископу.
Тада
је
то
био
Мелетије
Типалди
(1685—1713).
Н>ега
су
представници
римокатоличке
цркве,
удружени
са
млетачком
влашћу, ломили и
коначно
сломили да прими
унију
са
римском црквом
и
тачке власти већ чиниле вјерско
насиље над
Србима. Провидур
Петар Валијер је
још
у
вославни свештеници имају сматрати својим старјешинама. У многе пра-
помогне њихове прозелитистичке планове у Далмацији, у којој су мле-
Грцима и
1686. да
у
току
рата
донио одлуку
православне
свештенике имају
будуће да постављају латински
бискупи, које
пра-
вославне цркве уношени
су
латински
олтари
(на
Хвару,
у
Шибенику,
Задру, Трогиру).
Типалди
Велико зло било је на помолу.
Мелетије
је
1690. званично
прихватио
унију.
II
подручју Послије ослобођења Книнске крајине од Турака појавио из
подручју
Послије ослобођења Книнске крајине од Турака појавио
из
се
на
том
Босне
Срба поставио им
избјегли
православни
далматинских
се
је
Голубићу код Книна, гдје
епископ
патријарх Арсеније III
Василије.
На
молбу
га
Настанио
у
видура Данијела Долфина уступљена једна кућа и земља за издржавање.
Међутим, томе се енергично успротиви архиепископ Мелетије и млетачка
и
Мелетије Типалди је увидио
да
калуђера
мјесту Шибенику, човјека културног и
и
замјеника
му
је
за епископа.
од стране тадашњег про-
влада
убрзо
нестаје
сваког
трага
епископу
Василију
у
Далмацији.
да планове
о
унијаћењу православних
Далматинаца
неће
моћи
спроведе
без
људи
из
тог народа.
Зато
је
позвао
к
себи крчког
Никодима
Бусовића, који
је
тада
био
парох
у
свом родном
способног,
са
великим
угледом
у
народу,
предложио
му
да
га
рукоположи
за
епископа
и
постави
за
свог
у
Далмацији.
Никодим
о
томе
одмах обавијести свога крчког игумана Јосифа, а овај патријарха Арсе-
нија
III,
који
се
у Угарској. Патријарх је
Никодим
постане
налазио већ
с
политичким разлозима убиједио Бусовића да
тада
епископ
тим
да
ће
га
он
хиротонисати.
дозволио да
Међутим,
Типалди је
млетачки поданик буде рукоположен у страној
није
могуће да
он
као
и
1693. Латински би-
држави
приво-
лио
га
да
га
он хиротонише.
То
обављено 24. јуна
^купи
пишу
да
је
вјеру,
иако
један
је
Бусовић прије хиротоније исповједио римокатоличку
од
њих
касније
пише
да
је
Типалди
био
»преварен
притворним исповиједањем вјере«. Премда нису знали за ма какво испо-
Бусо-
вића с великим неповјерењем. Одмах су написали писмо патријарху Арсе-
виједање
вјере, крчки
калуђери
су примили
епископа
Никодима
нију
III
послали
га
по двојици
калуђера.
Патријарх
љутио што
је
манастир-
ском
с
ишао
братству да
к
је имао препоруке
и
Никодим хиротонисам у
буде
патријарху и
свакако
и
ских«, патријарх га потврди за епископа далматинског. Вративши се од
се
епархије
»од сердара
се
»туждих странах«, али је савјетовао
и
и потанко изложио. Како
крајине и
владиком
у
миру.
Тада
је
Бусовић
лично
му
све искрено
од
све
поглавара далматин-
патријарха,
Никодим
Бусовић,
који
обично
сам
називао
»епискои
крчки«,
отпочео
је
уређивање
своје
потпуно
самостално,
не
обазирући
се
више
на
унијатског
млетачког
архиепископа.
Међу
све-
штенством
је
заводио
ред
и
дисциплину,
обновио
манастир
Драговић,
унапредио Крку, код цркве св. Јована у Брибиру саградио мали манастир,
и
на
поштовање и локалних политичких власти, успио је
коме
се
мјесту
данас налази
»Бусовићева кула«, а
како
је
стекао
да
се
изда
одлука
о
слободном исповједању вјере и православног богослужења у Шибенику,
је
што
изазвало
шибенског
и
духовну
његово издржавање
под
оштру
реакцију
бискупа
Калигарија.
На
основу
препоруке
провидура
Моћенига
Занеа
млетачки
сенат
је
11.
новембра
1702.
признао
Бусовићу
власт
над
православнима
у
Далмацији и
за
додијелио
му
посјед
у
Биљанима.
је
тешко и за овај ратнички народ понижавајуће. Народни зборови (»лиге«),
који су раније били органи народног самоуправљања, као израз народне
воље, сада су ограничавани обавезним присуством представника млетач-
су
дручје прогласила за власништво државе, за »земљу принципову«. Др-
а
неко умре без законитог насљедника, његова земља поново припада др-
жави. Умјесто раније народНе одбране заведене су регуларне групе које
Стање
далматинског
народа
новом
влашћу
било
необично
ких власти, који
им
наметали своју вољу.
Република је
освојено по-
жава даје
земљу народу
само на уживање,
не у власништво. Зато, кад
је требало издржавати. Године
циме«), најприје
од свих пољопривредних произ-
Срби
навикли на економску слободу сада су били притиснути феудалним
у
само
од
жита,
а
1690. заведено је убирање десетине (»де-
затим
вода. Заведени су кулук и
работа.
Ратнички
који
су одвајкада
даж-
бинама, које
су
биле
даване
закуп
и
убиране често
на
најбезочнији
10
је зимано скупоцјено оружје и алати. закуп носиЛо њиховом
је
зимано скупоцјено оружје и алати.
закуп
носиЛо њиховом богаћењу, концентрисању земљишних посједа у све ма-
њем броју посједника, а тиме и друштвеном раслојавању српског народа.
У
1704. отворена
био воћа поп Петар Јагодић-Куриџа, парох Петрове цркве
све
начин, при
чему
онима који
нису имали
новца
одгоњена стока, оду-
Најболније је
у
томе било
што
су
десетину узимали у
и поједини
народни
старјешине. То је
допри-
Овакво
стање
биједе
и понижења изазвало
је
народни
отпор.
Буковици, Котарима и биоградском приморју букнула је
буна којој
је
у
Биовичину Селу. Устаници су нападали скупљаче
су
имовину, забранили одвоз намирница у Задар Нтд. Генерални провидур
је
»дециме«, али и
оне
који
оклијевали да
приђу устанку, палили им
куће
и одузимали
Марин
Зане
да
јеме преговора послужило је
Вође устанка
којој
1746. слијеп и готово непокретан. Послије
вјештом
тактиком парализовао устаничку
вајући
ће
се
оправдани народни захтјеви
испунити и
акцију, обећа-
без буне. Ври-
за хватање вођа устанка и обезглављивање
народног отпора.
су кажњени најтежим
казнама. Куриџа
је
допао
тешке тамнице у
је издржао пуних четрдесет година. Пу-
штен
је
три
године умро
је
у
Задру.
Још
се
ова
буна није
ни стишала, дође
тинској
што
српски епископ Никодим
крајини
да
без одобрења латинских бискупа. Вођа устанка у
у
нови провидур Бустино Рива наређивао
Бусовић
1705. до новог устанка
Це-
због тога
је
не смије постављати
коме
је
Срба
у
доживотну робију, а
7.000 наоружаних
био
је
драговићки
калуђер
Исаија.
Међутим,
ова
буна
је
била
крви
епископ Никодим је
угушена.
Калуђер
Исаија
је
био
отјеран
прогнан из државе.
у отуда
Свету Гору,
а
на
хаџилук у
Палестину.
На
коначно му
је
дозвољено да
се
врати
под условом
да
се
смије
мије-
шати у послове далматинског епископа, јер
и
свега јача. Дошао
Врлици, гдје се лијечио
је
му
је
забранио. Бусовић је
на
то пристао.
Носталгија за родном
била
је
од
је
у
манастир
Драговић, а
свештенике
узело учешћа
и
на
Отишао је
многе његове молбе
не
то Мелетије Типалди
Далмацијом
је
затим
сагра-
дио
кућу
у
у
болести. Предосјећајући да
му
се
приближава
смрт,
Бусовић
у
1707. и сахрањен у манастирској
прешао
свој
постриг,
манастир
Крку,
гдје
је
и
умро
20. децембра
цркви.
У вријеме управе епископа Никодима Бусовића црквеним животом
православних
Срба
у
сјеверној
Далмацији,
је
1695.
у
јужне
предјеле
млетачке
Далмације
херцеговачки
Саватије
Лзубибра-
тић, који
да
Настанио се најприје
Срби
епископа Саватија да
се
толерантни
релативан
Змајевић,
се
вославне. Одмах по његовом доласку (1713) православним свештеницима
не
је
и
од млетачке
пребјегао
епископ
владе добио одобрење
може
вршити цр-
квену јурисдикцију у тим предјелима.
у Чардаку
а затим
у
Топлој
код
Херцегновог.
сјеверне
Далмације,
оставши
сада без свога епископа, замолили су
и
њих прими
под
своју
јурисдикцију.
Њихова
жеља
могла
остварити,
јер
је
на
мјесто
провидура
Бустина
Риве
дошао
Вендрамин.
Србима
је лакнуло.
Имали
су
свог епископа
и
црквени мир. Али, за
кратко.
Нови
задарски
надбискуп
Вићентије
човјек
великих
способности али и ведике нетрпељивости, окомио
свом снагом
на
пра-
је
наређено
да
могу
вршити
службу без одобрења латинских
бискупа,
а
Рајовић, који је
православним Скрадињанима забрањено зидање нове цркве. Народ се
поново узнемирио. Моралну подршку дао му је пећки патријарх Мојсије
обилазећи
упутио писмо
рат
литистичку агресију, али само привремено. Послије Пожаревачког мира
(1718) она ће опет ојачати.
у
епархије његов синовац архимандрит Стефан Лаубибратић, кога је патри-
западну Босну свратио
и
у
манастир Драго-
вић, одакле
је
епископу
Саватију
и народним
првацима.
Овај
моменат и
нови
са Турцима зауставили су Змајевићеву прозе-
Како
је
то
вријеме
умро
епископ
Саватије, преузео
је
управу ове
20
јарх Мојсије са завладичио на Сретење 1719. Провидур је епископ
јарх Мојсије
са
завладичио
на
Сретење
1719.
Провидур је
епископ
и
настира и кућу епископа Никодима Бусовића у Врлици. Епископ Стефан
знањем далматинског млетачког провидура
у
Нови
се
настанио
манастиру
Драговићу.
поклонио
њему
манастиру доста обрадиве земље око
ма-
да
штину са свештенством ради учвршћења дисциплине и пастирске ревно-
епископа Сте-
и
из Далмације.
и
је
одмах почео
обилази
епархију и
у Книнском
Пољу
је
одржао скуп-
сти. Док су млетачке локалне власти биле задовољне радом
фана, надбискуп Змајевић је
енергично устао против
њега
тражио
од
млетачког сената да се Љубибратић одмах уклони
У
свом
од
вјере, Змајевић приказује углед и ауторитет епископа Стефана међу
»
спису »Огледало истине«, који
кипти
мржње
против
Срба
њихове
Ср-
бима:
Обилазио
је
гордо провинцију
са
српским
отровима у
рука-
ма
да
их
неки владалац,
шири
на
штету
вјере. Богата и
арогантна момчина истицао
се
као
издавајући
апсолутним
господарством законе и
на-
лажући терете
на биједни
обожавања новом митрополиту, на кога је
народ.
Све
је
трпио потиштен
народ, јер
је
одан до
гледао као
на
неко
божанство, које
има
у
рукама
награду
и
казну. И
сама простота като-
личких тежака заносила се гледајући величанство
«
и достојанство њего-
во, и
као
да
им
је
годио овај
варљиви изглед
Иако
је
учени профе-
казао
сор падованског универзитета, поунијаћени Грк Никола Пападопули, до-
је
друг иконокласта, и
је
лажност
Змајевићевих
оптужаба
према
којима
»српска
вјера
гора од анабаптиста, једнака донатистима и
гора
од
свију других јеретика, који
и оригениста«, иако
су
лајали
против
неба,
се
узалуд. Моћениго је 1721. смијењен, а на приједлог новог провидура Ди-
Моћениго заузимао за
она
Љубибратића, све је
такођер друг
било
је
Стефан Љубибратић прогнан из Далмације.
једа
издао
Сенат
11. априла
1722. дукал
на
основу кога
јб
епископ
Прешао је
цркви у Далмацији.
у
Медак
у
Лици,
одакле је
до
епископа костајничког.
његови
1725. водио
бригу
о
Тада
је
изабран за
и
Међутим, обезглављени народ се окупио око својих манастира, сакупио
из
то млади бенковачки парОх Симеок
1731. са знањем и одобрењем провидура Вендрамина
Змајевић
сарадници
су
сматрали да
су
сада
близу циља.
сву своју снагу и дао неочекивано снажан отпор и
своје
средине из-
бацио новог вођу тог отпора.
Био
је
у Бенковцу скупштину
српских делегата из
цијеле
Далмације и
православној
Кончаревић. Он је
сазвао
Боке Которске. Скупштина је у црисуству владиног изасланика донијела
резолуцију од шест тачака, у којој се изражава непоколебљива оданост
бискупа
славнима, а православним свештеницима се забрањује свака заједница у
богослужењу са римокатолицима, због разлике у догматима, и напосље-
се Србима дозволи избор новог епископа.
у
огроман значај. Она представља почетак једне организоване борбе у ко-
јој
ни карактер
штег народног отпора који
је
вјери, не признаје
се власт латинских
над право-
тку
се захтијева
да
Бенковачка
скупштина
имала
је
историји
далматинских
Срба
подједнако учествује клир и
народ.
Она
нема више
локални и
оружа-
као
буне
попа Куриџе
и
калуђера Исаије, већ је
израз оп-
тиме
добија на
снази. Углед Симеона Конча-
ревића
нагло порастао.
Црногорски митрополит Сава
извео
га
тинског свештенства са
скоп.
који
је
1735 за
протопопа, чиме је
и
којИм
је
упорно тражио
Петровић про-
формално постао првак далма-
им
надбискуп
да
се постави
епи-
Против
српских
настојања
поново
се
дигао
Змајевић,
пи
добио подршку новога далматиског провидура. Латински биску-
да
ју правоелавне свештенике. Сенат се
је
су поново
добили право
надгледају православне цркве
и поставља-
колебао. Бојећи
да
ме успротивио Змајевић, одлука је повучена. У Далмацији је
се
1736. да
Срби могу
се народне
изаберу епископа,
буне,
одобрио је
себи
али
кад
се
то-
стање бидо
очајно. Провидур је
чак
наређивао да
руше
неке православне цркве,
поједини Срби су почели на ревића. У овом наелектрисаном
поједини
Срби
су почели
на
ревића. У овом наелектрисаном времену, кад су православни свештеници
је
свој однос према Србима, а Змајевић већ предвиђао ликвидацију право-
је поново потврђена
православних свештеника и вјерних латинским бискупима, састадоше се
буну,
од
чега
их
је
а
задржавала само присебна тактика проте Конча-
да
се
селе
у Аустрију,
други
су
били
спремни
трпјели прогоне и тамнице, кад
млетачка
власт
сваки час мијењала
славља у Далмацији, јер
наредба о потчињавању
Срби
Симеона
далматинског.
Кончаревића
два
избора Кончаревић се често називао »косовски владика«.
у
1750. на Далматинском Косову и изабраше свога обудовјелог проту
По
Кончаревића за
епископа
благослову пећког
патријарха
Атанасија хиротонисао
је
у
Требињу
1751. да-
бробосански митрополит Гаврило са још
епископа. По
мјесту
свог
Бенковцу и
тихо отпочео
свој
рад
на
организацији
цркве
сјеверној
Далмацији,
коју
је
поди-
јелио
крчког
Никанора
одредио је
за
свог егзарха. Настојао је
се
у
свакој
вори школа. Да
би
и
свој
положај
тражио је
Епископ Симеон Кончаревић се настанио
у
на пет протопопијата. Архимандрита
да
са политичке стране легализовао
је
од
Сената потврду свог избора. У
га
Задру
Рајевића
већој парохији от-
за-
1752. разговарао са
провидуром и увјеравао
да
да
одузео архијерејску грамату а
народне буне, Сенат
априла
његов избор
није
у
супротности са интере-
сима државе
и
молио
га
га препоручи
Сенату
за
провидур
му
је
Сенату предложио да
Кончаревић ухапси. Бојећи се
није
потврду. Међутим,
се
овако
усвојио
груб прогон Кончаревића, већ
1753. наредио
да
он
на
мудар
је
начин уклони из Далмације. Заиста, Кончаревић је
почетком
се
морао
да
и
Зрмање. Отуда је преко свог егзарха Никанора Рајевића управљао чети-
у
ле повратак у Далмацију, макар
у
Кончаревић
19. априла
1753. пређе
границу
да
се настани
у
Лици, у
Попини више
ри
године црквом
Далмацији. Молио је
млетачке власти
да
му
дозво-
и
не вршио епископску власт, већ
само
да
борави
једном
од тамошњих манастира, али
све
је
било узалуд. За-
то
је
да
једном групом далматинских Срба, у
морао
предузме нешто
сасвим
друго. Крајем
јула
1757. отишао
је
Игњатија и смоковићки
са
којој
син
Млетачка Република је овај његов поступак схватила као непријатељски
и
Вујиновић, у Русију.
је
био
ње-
гов
свештеник Лазар
акт против државе, те
1759. прогласила државним издајником и за-
бранила свако одржавање везе с њим.
по
Срба у Далмацији, на
лике преко
га
је
Кончаревић је
доласку у
Русију упознао
руску владу
с положа-
јем
основу чега
је
влада интервенисала код Репуб-
свог посланика у
је
1762. владика Кончаревић и
Бечу. То
на развој
Вујиновић
али
прилично утицало
свештеник Лазар
је
задржи
до-
гађаја. Године
пођоше преко Беча према Далмацији,
свој
одакле је
само
поп
Лазар
дошао
у
Смоковић, док се владика
морао
да
у
Попини
и
Грачацу,
кришом
долазио
у
манастир
организовао нову групу исељеника у Русију, међу којима
њега
аустријске власти Карловачког генералата, те је
се
Крупу. Како је Кончаревић тада
и
је
било
тур-
ских и аустријских поданика, негодовале су против
и
турске власти
из
Босне
и
ои протје-
ран
из Лике.
Отишао је
поново у
Русију
одакле
више
никада
није вра-
тио.
Умро
је
26. августа
1769. у кијевском
своју историју
Петропавловском
манастиру.
Прије
смрти
довршио је
српског народа
и
цркве
у
Дал-
мацији, коју је
ја«. Милаш
и
мација«.
Послије одласка епископа Симеона Кончаревића у Русију обраћа-
ли су се православни Срби из сјеверне Далмације у духовним стварима
су
некад у својој титулатури помињали и Далмацију. Административне црк-
Милаш
назвао
»Л>етопис грађанских и црквених догађа-
је
у
овом
спису видио
»право благо
за
далматинску прош-
лост«
обилно га
користио у
свом капиталном
дјелу
»Православна Дал-
митрополиту Црне Горе или епископима горњокарловачким који
по-
22
вене послове у Далмацији (1770) водио водно је лије његове смрти је
вене послове у Далмацији
(1770) водио
водно
је
лије његове смрти
је
нор Травица, а од 1778. постао је »властниј архимандрит и церковниј
управитељ«
народа, емиграционо расположење и руско интересовање за судбину Ср-
архимандрит Никанор Рајевић. Пос-
црквене послове крчки игуман Ника-
Никанор Богуновић. Отпорност далматинског свештенства и
ба и православља у Далмацији учинили су да је Млетачка Република ко-
начно
Републици. Благодарењима која
ским православним црквама завршио се један болни период у животу
далматинских Срба.
1780. била приморана да изда
закон
о
слободи православне вјере у
су том приликом одржана у далматин-
Архимандрит Герасим Зелић
23
-далматинског епископа, а овај је кара у Далмацији. Тако је
-далматинског епископа, а овај је
кара у Далмацији. Тако је православна Далмација добила свог иадлеж-
радом
дугим
Одмах послије проглашења новог закона Цариградска патријарши-
ја је већ 1781. поставила у Млецима Софронија Кутавали за млетачко-
1783. именовао Богуновића за свог ви-
ног епископа, а
његовог викара почела је
обнова црквеног живо-
та
запарложеног у
и
Богуновића
боравка у
химандрит Герасим Зелић, пострижник манастира Крупе, човјек способан,
у
да опет напусти Далмацију. Али, како
Преткрај
управе
архимандрита
тешким борбама за
Никанора
вјерски опстанак.
вратио
се
у
Далмацију послије својих дугих путовања и дужег
Русији ар-
али уз то амбициозан
и
претенциозан, због чега
је
дошао
сукоб
са
Бо-
хтио
Богуно-
вић ускоро
остаде Зелић
у
Крупи.
Године
је
1794. изабере га
ско братство
гуновићем, те је
умро,
за
тира и свештенства код цркве
свог старјешину, а
св. Бурђа
круп-
1796, изаберу га представници манас-
за
у Книнском
Пољу
генерал-
-викара у Далмацији. У то вријеме Далмација је промијенила господаре.
Године 1797. коначно је пропала Млетачка Република под ударцима
На-
у
1797) припале су Истра, Далмација и Бока Которска Аустрији.
За вријеме аустријске управе Зелића је узнемиравао нови супарник,
Симеон Ивковић, који, иако није бирао средства, није успио да постане
далматински епископ дга чак ни генерални викар. Зелић је и даље упра-
вљао епархијом, успоставио везу са митрополитом Стефаном Стратими-
ровићем, коме се додуше и далматинско свештенство обраћало жалећи
се на Зелићеву строгост. Стратимировић је покушавао да Далмацију при-
поји Горњокарловачкој епархији, али Аустрија то није одобрила.
полеонове војске.
Према
одлукама
мира
Кампоформију
(18.
октобра
Послије Наполеонове побједе над руском и аустријском војском код
Аустерлица (1805) морао је
аустријски цар Фрањо
Наполеону. Након три године (1808) пала је под Французе и Дубровачка
I да уступи Далмацију
Република.
VI
ДАЛМАТИНСКА ЕПАРХИЈА
грађане
Французи су укинули све феудалне и конфесионалне привилегије, а
је
господаром одмах затра-
епископа.
изједначили пред
законом.
Вјерска
слобода
коначно
дошла
и у Далмацију. Православни
Срби
су
под новим
жили
да
1808. одржана је
им
се дозволи организовање
у
штина којој је предсједавао Дандоло, генерални гувернер Далмације. Од
четрдесет учесника скупштине само је седамнаест било свештених лица,
а
нивању епархије и
Већ
цркви
епархије и постављење
св. Илије у Задру црквено-народна
скуп-
двадесет три су били свјетовњаци.
Скупштина је
донијела
одлуке
о
ос-
Париз делегација на
челу
Герасимом Зелићем. Цар је
одобрио одлуке
срп-
ске епархије у Далмацији са сједиштем у Шибенику. Још прије поврат-
ка ове делегације у Далмацију цар је 1810. на приједлог Дандола имено-
вао за далматинског епископа Венедикта Краљевића, из Босне добјеглог
епископа грчке народности, а за његовог викара у Боки Которској архи-
мандрита Герасима Зелића.
задарске скупштине и
богословије, о устројству парохија, манастира и др.
Скупштинске закључке, које је Дандоло топло препоручио, носила је у
са
1809. донио одлуку о оснивању самоуправне
у
сређено стање црквеног живота, показао сувише строгости у своме раду,
са
Зелић
је
Боки дочекан
свечано, али
како
је
и
тамо, затекавши не-
изазвао је
добар дио свештенства против
нису
без епископске дозволе осветио цркву
себе.
скопом
Венедиктом
Краљевићем
дуго остали
Ни његови односи
добри. Кад
је
епи-
је
Зелић
у Котору, дошло
између
њих
24
двојице до сукоба. да Неслога са свештенством и са епископом и
двојице до сукоба.
да
Неслога са
свештенством
и
са
епископом
и
кле је и даље водио борбу против Краљевића.
су Зелића
даде оставку
повуче
се
1811. у
свој
побудиле
манастир Крупу, ода-
је
Далмација опет под Аустрију. Венедикт Краљевић је
Француска управа Далмацијом није дуго трајала. Већ 1813. потпала
знао
се више вјеровати Зелићу
Зато
властима. Зелић је
консултовали митрополита Страти-
епископа Кра-
је-
је
да Зелића
у својим човјеком
Бечу сматрају
и
Да ће
него
ли
њему
кога
су
за
далматинског
епископа
довели
Французи.
је
на
све
начине настојао
да
се додвори
аустријским
то
такође
чинио. Кад
су
из
Беча
о
томе
мировића, предложио је
он
да
се
оба
супарника уклоне:
љевића да пензионишу,
а
Зелића да
врате
у његов манастир. јер,
»ни
дан
ни други
за
оно способни нијесу«. Међутим, у
Бечу
су осјетили
Краљевић мек
и
да
би могао послужити унионистичким
циљевима
је
аустријска држава
помагала. Зато
су аустријске
ректан
и
цар, који
јак
притисак на Краљевића.
Иницијативу
као
да
које
власти учиниле ди-
је
да
имао
сам
је
послије неколико
сусрета са Краљевићем позвао
1818. у
Беч, гдје
је
остао
све
до
прољећа
с
1819. Православни Шибенчани
га
јесени
су упозоравали и преклињали Краљевића пред одлазак
у
Беч
да
се
чува
да
га
не
наведу на унију,
а
он
их
је
увјеравао
да
немају чега
да
се
боје,
јер
Беч да помоћу митрополита
од цара наставнике за богословију.
он
бајаги
иде
у
Стратимировића исходи
У
Бечу
је
не православне. И
доиста
било договора
о
отварању богословије, али уни-
јатске
а
тек
што
се Краљевић вратио
с прољећа
1819.
у
род се узбунио, народни представници су изразили Краљевићу
годовање и
ју
Задру, а напосљетку и митрополиту Стефану Стратимировићу, а овај ца-
У
Далмацију, стигоше за њим четири унијатска учитеља из Галиције. На-
не-
се поунијатио не призна-
гувернеру
своје
саопштили му
да
га
због
тога
што
више
за
свог епископа, поднијели
су
жалбу
Томашићу у
ру.
Све
се
постизању уније. Зелић
у
спроведен у Будим, гдје
је
било
узалуд.
Беч
сматрало да
је
штета напустити један
добро
започети
рад
на
је
1820. позван
у
Беч
да
не
би
кварио
планове
Далмацији,
коју
више
никад
није
видио.
Из
до
сам народ. На Духове,
1821, завјереници су пуцали на Краљевићеве
у
Ступницки. Послије мјесец дана ранама је подлегао
да
његови бечки протектори видјели да
цима нема шале. Краљевић је
Беча
је
је
био конфиниран
све
смрти
(1828).
Овај далматинеки проблем ријешио је
10. ма-
ја
кочије, мислећи да
се
у
њима возио он
њима
је
био
и погинуо унијатски
учитељ каноник
и градски заповјед-
ник. Интересантно је
је
један
од тројице атентатора био римокатолик.
Сад су и Краљевић
и
са Далматин-
најприје побјегао у Задар,
лију, одакле се више никада није вратио. Пензионисан
а
отуда
у
Ита-
је
1828. Умро
је
У
није изневјерио учење своје православне цркве, па
су
тек
1962. у
97. години живота.
свом тестаменту
је
тврдио
да
никада
је
у
то
увјеравао и
своје православне савременике, који
зионера.
га
сретали
у
Венецији
као
пен-
Герасим
Зелић
је
у
тузи
и
чежњи
за
Далмацијом
довршавао
од
новца
који
је
основао
свештеничких
гимназији и богословији карловачкој, па да
и
ношч бди, богопочитајеми стада Христова пастири по-
у
мацији«. Четрдесет година послије Зелићеве смрти пренио је његове ко-
Герасим Петрановић у
и
дане у Будиму. Прије смрти је
фонда, двије задужбине. Прву је
1825. са
циљем
своје
уштедио основао два
ње
да
се
из
узи-
мају средства за школовање
кандидата
из
Далмације
у
се
затим
у
»мило моје
оте-
чество Далмацију
поврате
сонародником
мојијем, за
којих
сердце
и
душа
моја
дан
и
стану.« Другу задужбину је
основао за
српске
»нормалне
школе
Дал-
сти захвални му питомац епископ бококоторски
манастир Крупу, коју је
Зелић много задужио
својим
радом
богатим
21
поклонима које је велики љубител, сво- епар- хијом задарски парох
поклонима које је
велики љубител, сво-
епар-
хијом задарски парох Спиридон Алексијевић, човјек културан, један
донио из Русије.
га »отечества и национа«.
Послије одласка епископа Венедикта Краљевића управљао је
Он је
заиста био
од
ученика Доситеја Обрадовића. Он нас је задужио аутобиографским спи-
је
Краљевић пензионисан пошло је за руком митрополиту Стефану Страти-
сом »Споменак Милорадов« и другим књижевним
дјелима.
Тек пошто
мировићу да
се
архимандрит гомирски, човјек солидне кутуре и политички некомпроми-
тован. Тиме је био нормализован црквени живот Далматинске епархије,
од
1829. за далматинског епископа постави Јосиф Рајачић,
која
се простирала
Истре
до Боке Которске. Али,
аустријске
власти
Епископ Јеротеј Мутибарић
нису се одрекле својих прозелитистичких
гувернер
намјера. Док
је
толерантан
Томашић у
Бечу препоручивао Рајачићеве планове о
урећењу
26
спремани планови да унапрећењу свештеничког стања. Умјесто
спремани
планови
да
унапрећењу свештеничког стања. Умјесто подршке стизали су
се
омету његови планови о урећењу епархије, оснивању богословије и
Рајачићу
да се из далматинских цркава уклоне руске богослужбе-
Раја-
доказивао како у употреби руских богослужбених
Како
му
Шибенику привремену клирикалну школу (в. прото Врцељ), којој је први
наставник био јероћакон Атанасије Чурлић.
У
Двојица свештеника, Петар Кричка, парох из Кричака и Марко Бусовић,
у
унију, па
њима. Нови далматин-
се
тражио царску
су
акцију
црквених послова у Далмацији,
тамо
су
како
баш
из Беча захтјеви
не
књиге, које
ће
се замијенити
књигама штампаним у Аустрији.
чић
се
томе
одупро
и
књига нема
никакве
политичке
опасности.
му
није
дозвољено
да
отвори богословију какву је
желио, пошло
је
за
руком
да
отвори
у
то
вријеме
снашла је
Далматинску епархију неочекивана биједа.
парох
из
Баљака,
који
су одговарали због саблажњивог живота
кон-
кубинату и отказали послушност
своме епископу, прешли
су
у
су врбовали и своје парохијане да и они поћу за
ски гувернер
гроф Лилијенберг свесрдно је
помагао ову акцију,
али
Рајачић томе енергично успротивио. Жалио
се
и
у
Беч
и
заштиту. Док је ова преписка трајала, пропагатори уније
у дрнишком
крају
Мећутим, 1832. само је
се
активно
радили
на
унијаћењу у
жељи
да
своју
14 Срба потписало
у
омасове.
укупно 46 душа.
Идуће године
тај
број
изјаве
скоро утростручио, јер
име
су употребљена разна
обећања и даван новац обраћеницима, православно свештенство на том
подручју малтретирано, а црквена права закидана и епархијска власт ог-
и
1. марга.
1834. неки поунијаћени Јован Кашић, зван Керић, убио попа Петра Крич-
ку због личних размирица, ситуација је била још наелектрисанија. Влас-
и
ко-
раничена у
свим
функцијама. Народно
стрпљење било
је
при
крају
отпор прозелитистичким насртајима бивао је све грубљи. Кад је
ти
су
давале
унијатској
пропаганди још
већу подршку, у
Кричкама
Баљцима су саграћене двије велике унијатске цркве, које
штале 50.000 форинти, похапшено је
и
два Миовића из
вини.
Епископ Јосиф
Дрншпа, за
које
је
су државу
неколико православних свештеника
су
истрага касније
утврдила да
ие-
је
а његов насљедник Пантелејмон Живковић (1834—1836)
је
Врлици. Сву ругобу метода око унијачења приказао
својој приповијетци
Рајачић
1834. премјештен
на
Вршачку
епархију,
за кратко
врије-
ме управљања овом
епархијом имао
много горких
дана, јер
се
унија
почела да
шири
и
у
је
Симо
Матавуљ
у
»Пилипенда«. За вријеме глади
држава дијели жито римокатолицима »на почек«, а православнима бада-
И
ва, ако
хоће
док представник
оних који
да
неискрено пристају на превјеру
и
се
»упишу у царску вјеру«, иначе
не.
чини
то
само
»докле изимимо,
докле спасемо
у
моћи, хвала му, ако неће
све узети, и душу.«
Кад је и епископ Пантелејмон Живковић напустио Далмацију, забо-
то народ,
нејач
чељад, па
онда лако
ћемо«, Пилипенда остаје по-
стојан
вјери
отаца:
»Ја
се
уздам
у
мога
српског
Риста.
Ако
ће
ми
по-
и
онда
му
хвала, јер
ми
је
све дао,
па
ми
може
је
година без епископа било је вријеме великих смутњи, трзавица и неми-
ра. Тада је 1841. сједиште епархије заједно са богословијом премјештено
и
лијенберг, а цар издао одлуку против прозелитизма. Православна Далма-
је
љело
а пропагаторима уније давало
крила. Сљедећих осам
из Шибеника у Задар. Те године умро је
гувернер Далмације гроф Ли-
ција
па Јеротеј Мутибарић
одахнула. У таквој
ситуацији дошао је
(1843—1853), који је
успио
за далматинског еписко-
од
поврати
неке
по-
унијаћених Срба и имао срећу да дочека
о
равноправности православне вјере у царству
да
1849. године царски патент
и
прелазу из једие хришћанске вјероисповијести у другу. Унијатска агре-
сија иако
министарску наредбу о
није престала ипак је
у многоме ослабила и компромитовала се
->7
ружним методама. Мутибарићева пак ревност у поредак и дисциплину,
ружним методама. Мутибарићева пак ревност
у
поредак и дисциплину, унапредио
много
допринијела је
да
су
се
многи од поунијаћених
и
даље
враћали
православље,
мећу
свештен-
ством
је
заводио узоран
љепоту бого-
служења, које је
и
и по најмањим селима.
сам
волио и обилазећи
често
епархију служио
На темељима десетогодишњег рада
Јеротеја
дугогодишњи рад епископ Стефан Кнежевић
епископа
Мутибарића
је
поријеклом Далматинац из Оћестова, човјек солидне богословске и опште
и
Далмације. Све то, и дуго управљање епархијом, допринијело је
то
развио
свој
(1853—1890),
културе са
смислом
за
практични рад
велики
љубитељ свог народа
и
да
су
и
резултати Кнежевићева рада били велики. Додуше, било је
у
Срба,
слогу у заједничкој
и
значај-
но вријеме
животу
Далмације у
којој
се пробудио национални живот
Хрвата
и
који
су
у
почетку
показали
необично
лијепу
братску
је
над »аутономашко-талијанашким табором«. Мећу »народњацима« истица-
ли
Љубиша, Медо Пуцић, прота Јован Сундечић, архимандрит Јеротеј Кова-
чевић и браћа Божидар и Герасим Петрановић, а од Хрвата Михо Клајић,
дон Миховило Павлиновић, Буро Пулић, Натко Нодило и Ловро Монти. У
школама је
чели су излазити листови и новине. У Задру је 1861. основана »Матица
»Народној
странци«, која
добила велику
надмоћ
су
се
од
Срба, поред епископа Стефана Кнежевића,
Стјепан
Митров
увоћен народни језик, по селима су отваране читаонице, по-
далматинска« највише залагањем браће Петрановића, те је Божидар и
био дугогодишњи предсједник »Матице«. Он је већ 1836. издао прву књи-
гу »Српско-далматинског алманаха«, који
ном
цјену граћу за историју и познавање Далмације, специјално историје
српске цркве у Далмацији.
Срба
ће
од
1841. излазити под име-
»Српско-далматински магазин«. Часопис је доносио чланке и драго-
је
аустријска политика у
у
католичке политичке јавности наће присталице својих планова, убиједив-
и
величину на
су
»народњака« и они се почеше одвајати. Народна стран-
са
новаше »Хрватску народну странку« и задржаше као своје гласило
а
Узајамна
слога
и
Хрвата у
Далмацији
била
поремећена по-
слије окупације Босне и Херцеговине, кад
је
сво-
јој
тежњи за продором
на
Исток успјела
да
једном дијелу
хрватске
ши
их да
је
она њихова држава, јер
је
аустријски цар уједно
краљ
Хр-
вата, који
ће им повратити Звонимирово
краљевство и
ос-
нову
»хрватског историјског државног права«. Пламене пароле
заве-
ле
неке
од
Хрвата
ка
се подијелила.
Хрвати
на
челу
дон
Миховилом Павлиновићем
ос-
»На-
родни лист«,
Срби основаше
на Приморју«
лом
и покренуше
је
»Дубровник«. Међу далматинским Србима тада се нарочито истакао Сава
и
»Српског гласа«. Уз њега
Срба узели
Фабрис, све културни људи, патриоте и
свој
орган
»Српски лист«, касније
»Српску народну странку
»Српски глас«
са
паро-
»Брат
мио које вјере био«. Дубровачки Срби покренуше свој
лист
Бјелановић, који је
сав
свој
живот
рад
посветио
политичкој
борби Ср-
ба
у
Далмацији и уређивању
су
у
јавном
и
по-
литичком животу далматинских
највиднијег учешћа
Душан
Баљак, Игњат Бакотић
и
проницљиви политичари.
У
тинских
Антун
то
вријеме
било
је
значајних
Срба.
Основана
је
и
црквеном
рад
1864. уздигнута на виши
пуном
датума
и
у
животу далма-
коначно
отпочела
епархијска
конзи-
сторија (1860), богословија је
од
степен,
те
су
у
њу
тада
примани
само
кандидати
ви
ред
за
конзисторију«
са
(1870), основан фонд за помагање свештеничких
гимназијом, прописан је
»Но-
Далмације,
из
родног села која
(1869), а
средстава основао један
за
удовица и сирочади
епископ Стефан Кнежевић је
за
духовне
мираз
из властитих
фонд
више
образовање
једног младића из
други
издавање
литературе
и
напосљетку
фонд
кога
ће
се
сваке године давати
по
једној
дјевојци из његовог
се уда за
Србина.
28
Године се кокоторску Бо- но- са- става Карловачке митрополије и
Године
се
кокоторску
Бо-
но-
са-
става Карловачке митрополије и ушле у састав новокреиране Буковинско-
ове
1890. посвећен нови далматински епископ Нико-
1870. одвојила
Бока
Которска и Дубровник
у
засебну
епархију, али
су
те
исте
године
обје
епархије, услијед
вог политичког односа између Аустрије и
Угарске, биле издвојене из
-далматинске
митрополије.
Сједиште
Светог
синода
вјештачке
црк-
ве
било
је
у
Бечу.
је
дим Милаш
му свршивши карловачку богословију и кијевску духовну академију. У
је
области канонског права и црквене историје, Милаш
епархији а
у
Далмација« је још увијек основ цјелокупном проучавању историје Пра-
вославне цркве у Далмацији.
Ту
(1890—1910), родом из Шибеника, који је стекао
одличну спре-
Бечу
слушао филозофију. Као
еминентан научни радник, нарочито у
је
служио
на
част
својој
као
научник је
стекао свјетски
углед
и
до
данас
није
превазиђен
нашој
науци
црквеног
права.
Његова
пак
»Православна
Епископ Герасим Петрановић
Милашев
дочекао стварање југословенске државе и уједињење Српске православ-
не цркве и васпостављање патријаршије у чији састав су 1920. ушле и
Далматинска и Бококоторска епархија.
насљедник
епископ
Димитрије
Бранковић
(1910—1920) је
29
Међу бококоторским епископима (Герасим Петрановић, Доситеј Јо-
Међу бококоторским епископима (Герасим Петрановић, Доситеј
Јо-
вић, Владимир Боберић)
сво-
јим литерарним и културно-просвјетним радом, напосљетку и својим ау-
је
нарочито се истакао
Герасим Петрановић
торитетом који
епископа.
Српски народ и
стекао у културној
јавности још
прије
свог избора
за
његова црква
у
Далмацији ушли
су
наше дане
са
много болних успомена, али и
најбољих народних синова. И још
у
великим резултатима рада
са
срећа свих становника кршне, али понос-
у
са
и
жртава
са нечим:
поуком своје
иеторије
као »учитељице живота«
не Далмације у братској
поквари«.
да
је
слози
којој
»расту мале ствари, а
неслога све
ХАЈДУЧКИ БОЖИБ
Све је немо, само дрхте гране
као браде старих светитеља.
Снег покрио крваву Кунару,
цвиле дрва на угаслу жару
слично души тужних родитеља.
Они ћуте отпуштених брка;
црне струке покриле им груди.
Данас Божић, дан среће и мира
љутог вука и горских пастира,
само њима мученичке студи.
Стресају с е
— Крвљу ово нека Осман плати, —
Свима лице од освете сину.
Погледаше небу у висину:
А кад Вид им рече:
Сунце сину те гору позлати
Драгољуб Филиповић
(СКЗ 277, 97, Бгд 1938)
Владика Стефан Кнежевић — П О С М Р Т Н О — Сасвим је
Владика Стефан Кнежевић
П
О
С
М
Р
Т
Н
О
Сасвим је необична била сахрана владике Стефана.
Сам је
мама, „а од Кистања предајте ме сељанима
који
ће
моје тљене остатке
пјевање народних пјесама
однијети до манастира
и
у
гроб спустити
к
не у народној ношњи прате пјевањем српских народних пјесама. Тако
уз
Гологлави старци носили су
он пожелио да га до Кистања прате црквеним погребним пјес-
уз
"
манастиру. А же-
ковчег низа страну
су
пјесме и
сузе сахранили
свог љубљеног владику и великог добротвора.
у
животу и дјелу владике, сељачког сина
Био
је
то величанствен
и
историји
јединствен призор. А одговарао
је
јека 37 година био архипастир свог народа:
који
је
„Мој
је
од
род народ српски пра-
84 године свога
ви-
вославни у Далмацији."
Да
ји је написао 3. априла 1885. г. у Задру.
У опширном тестаменту владичином
је
тако осјећао, показује
владика
Стефан и
у
свом тестаменту ко-
донио
14 посебних тачака његових жеља и
(пуни текст
Православ-
ни мисионар 1966, с. 29—32) има
нета.
ама-
Сваки рођени
има
Богу
и
матери
повра-
тити Богу привремено на чување примљени аманет
земљи исплатити
Будући да
дуг
и
сам
коме се дуг исплатити има ближе пришао, налазим
добро моју опоруку написати
пра-
гу
оног времена
у
за
Отишао сам
у
манастир нејак, у
шестој
години
од рођења, од
је
родне куће из села Оћестова, и о трошку и
настојањем
и незаборављеног мога стрица Викентија Кнежевића школован
на
до-
них родитеља уздигнут, нити што
од очинства стварно
ваца без и најмање помоћи њихових родитеља. Зато располажем
иметком на корист мог народа српско-далматинског.
мо-