Sie sind auf Seite 1von 232
f r , :. ВО1ПО-ИС'Ј'ОРИЈОНА РАОПРАВА , (С АВЕ КАРТЕ 4 ПЛАНА И 1
f
r
,
:.
ВО1ПО-ИС'Ј'ОРИЈОНА РАОПРАВА
,
(С АВЕ КАРТЕ 4 ПЛАНА И 1 ЦРТЕЖОМ).
,
ОО
,+.
It
ИЗI'АДИО
јов. јАИШКОВИЋ
1" It
ЋЕIIВР АIlIТАБИи пуковник, ИАЧЕАПИК rAABHOr ЋЕПЕI·
ЈЈ.шТ
ВА.
~
љ
Р~:дОВНи 'ЈААП Сl'пскоr УЧЕвоr, UОЧАСВИ Ч.l.АП
I I
:1
CPllCKOr АЕклРСltоr ДР7П1ТВА
i\\
i
-
~--
,0.
у БЕОГРА.ДУ
IIIТА.МIIА.ПО У KI'AЉ.-CPUCKOJ ДРЖАRПОЈ ШТА.JlШАРИЈИ
1,
,.
Digitized Ьу Google

н

о

с

,

1

О:

(' /. /.

о

/

1.

в

','

.

О.

с

КА

Б

И

Т

КА

15 ЈУНА 1389 ГОДИНЕ

ВОЈПО-ИОТОРИЈСRА РАОПРА.ВА.

(С АВЕ КАРТЕ 4 ПЛАНА И 1 IJ,Р1:ЕЖОМ).

.,;1

ИЗРАДИО

јОВ. ftИШКОВИЋ

'IIКIIКРАЛШТАВНИ IIУ&ОВНих, ВАЧЕЛНИК rЛАвноr ЋЕНЕРАЛШТАВЛ,

РЕДОВНИ ЧЛАН српс&оr учвиоr, ПОЧАСНИ ЧЛАН

орпо&оr ЛВ&Аро&оr ДРУШТВА

.~;: .

У БЕОГРА.ДУ

ШТЛИПЛНО У &Р~.-СРПСItОЈ ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ

ШТЛИПЛНО У &Р~.-СРПСItОЈ ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1890. Digitized Ьу Google

1890.

Digitized Ьу Google

САДРЖИНА

КОСОВСКЕ :ВИТКЕ

Приступ·

••

•••

СТРАНА.

1. Исторii:ски Аогађаiи који 6У IIреТХОАИ.tи Косовској

битци

А. Развiihе Турака 0

1.

почетка АО 1365

5

Б. Српска Аржава 0

1.

1 5

11. ПО.lитичко стаље Европе преА Косовском битком

29

33

1. Први Српско-Турски рат t386

'36

 

ПОВОА рату

38

 

40

 

Уroвор мира

41

2.

Борбе око п.рота t 388

43

 

ПаА Бугароке

47

 

48

IV. Српска и Турока војска

 

49

1. Српска војска • • •

50

 

Војна организација.

51

 

56

2. Турска војска

••

6:1

Војна организација.

Наоружање и тактика

63

73

~

I

V. ДОА<lвак на Косово и раАње У очи битке

82

Рат t 389 ГОАине·

82

1.

ДОАавак Српске војоке ва Косово

83

Оперативан правац Српске војске. ••

86

• Digitized byGoogle

IV

--

СТРАНА

2.

ДОАазак Турске војске на }{ОСОВО' • •

90

 

90

3.

 

100

 

Српсиа војска·

100

 

104

 

Турска војска.

11 I

 

113

4.

Радње у ОЧИ битке

114

 

115

115

117

VJ.

({ОСОВО поље (с ка.ртомЈ

 

119

 

I

 

t. ГеограФСКИ опис

 
 

Име·

121

Ве.lичвва

 

121

 

123

126

126

128

129

 

2.

Војни ОПИС • •

.

.

130

 

1ЗI

132

 

Општв ПОГАед

 

133

 

134

 

Дога.ђаји на Косову

134

CTapll ПУТОВИ

 

137

Историска места .

139

VH.

Битка (са 4 П.lана)

141

 

1.

Бојни поредак Турака

2. Бојни IJOpeAaK Срба· .

:1 Битка

.

По Турским историцима

По НемаЧКIIМ изворима

Но Француским изворима

Digitized Ьу G

'.

144

149

149

1 51

11I5~

изворима Н о Француским изворима Digitized Ьу G '. 144 149 149 1 51 11I5~

v

По Грчким изворима • •

По Та.lијанским изворима

CfPAHA.

По Руским иаворима • •

 

155

 

"

156

 

.

 

158

159

 

и закључак .

1 62

Ток боја

165

1. Стаље

165

 

166

166

IV. Стаље.

 

168

4. Де.40 Милоша Оби.аиhа

 

170

Туберо, Курипешиh, Орбини, Константин, Троношац, приче и песме)· • .

170

1 76

1 79

Закључак и ток МИ.lошева Аела

Муратов споменик (с цртежом)

МИ.40шев гроб· .

18 1

5. Дело Вука Бранковиhа

182

Летописи, Троношац, Приче и песме)

182

186

 

192

vm. Узроци и послеАице Косовске битке

194

1. Узроци битци Косовској .

194

2. ПОС.lе.Ј,ице Косовске битке

196

3.

197

Завршетак IX. Виб.llиограФија

198

1. Извори, по којима је ова расправа написана

198

••

а, Страни извори

б, Словенски извори . • .

•••

2. Друга кљижевна Аела о Косовској битци

З. Иавори за карте и планове· .

4. ПеТСТОГОАИШЉИ помени Косовске битке

;

Q

198

1 99

202

'l: I 3

21 ~

Digitized Ьу Google

I

!

1

На стр. 42,

а

у

да дође 1375. На страни 48 На стр. t 56,

да је .Астравији. «

8

реДУ 03,.1,0,

ПОС.l1е речи година треба

стоји »војока«, а треба »војска.«

У

6

реду озго, место вЦармграду«, треба

На страни 15 7, У 5 реду оздо, место сЦариград» треба

"турског СУ.I1тана. С

На стр. 188 место »8ранковиhа" треба да је "Бранковиhа."

На стр. 212 место "Роварац « треба да је "Руварац."

Digitized Ьу Google

г

I

г I UIYllILt:U L.I' OL'-

UIYllILt:U

L.I'OL'-

-;:

ј

i

Digitized Ьу Google

Ј

г

Е

ОС

О

В

С

R

А

В

И

Т

R

А

(10 Јуна 1389 rOAHHe)

ПРИОТУП

Номе Србину, би,,)О великом или малом, није по­

зната знаменита оитка Носовска? Она је оддучила

судбину Српскога народа за пет векова у напред

Она је сахрани.,ш српску државу и српску с.юбоду. Од ње почео је Србин да робује и дп тугује; од боја ROCoBcKorn почео је српски народ тужне песме да пева и своју судбину да оплакује, али и своје

јунаке да САави и своју храброст да цени,. Носовска битка чувена је била и остала у свој

Европи; она је та да отворила очи и папама и У г­

рима, јер су они тек после ње осетили праву опn­

сност од Турака. Битку Носовску помињу скоро сви

европски историци, али је не цене са прii.вога гле­

дишта, и не дају јој ону важност и значај. коју она

доиста и заслужује На Носову борило се је Хриш­

ћанство са Мухамеданством. крст са по,,)умесецом, питома Европа са фанатичком Азијом, -

а не са~1O

Србија са Отоманијом.

.

\

Носовска битка. не само по крвавој и јуначкој

борби,' која се у њој водила; по последицама, које

су иsа ње настаде; него и по томе. што су оба вр­ ховна заповедника, -

оба в,,)адаоца на боји~ту по­

гинуда, }южда је једина у ратној светској историјl!.

Она је решавала: иди останак Турака у Европи, и.ш

даљи опстанак српске државе; обоје није могдо и

и.ш даљи опстанак српске државе; обоје није могдо и Digitized Ьу Google

Digitized Ьу Google

'1

КОСОВСКА ВIIТК,\

======

даље једно поред другог да постоји. Кад ужасни оркан узбурка сиње море и бесни вали почну гру­

вати о тврду обалу: или се ломе таласи о чврсту

стену, или се руши обала. Огромна отоманска ла­

вина свалила се је са азијских планина у Е'вропу,

рушеhи пред собом све ,препоне на које је наила­

зила; српска држава била је на томе путу снажна брана, о коју је лавина грунула са свом CHaГO~J, или

да је сруши, ИЛИ да се раздроби. То је био при­

родан процес историских догађаја, који се није

могао никако да мимоиђе.- Због тога, што је битка Косовска такав важан lIСТОРИСКИ догађај, писали С)' о њој МЛОГИ писцп И

историци разних народа, и то:

Од Тураиа: Нешри, Сеадедин, Садудин, Мурат

Драгоман и Идрис Бидлиси, историци;

Од Грка: Јован Ду.кд, Ђорђе Франца и .даони1\.

Хал.кОltOндила. историци;

Од Не.·'ИдI~а и ФРЮil~уза: Хамер, Цинкајзен. Енгел,

Густ. Ал. Гебхарди, Дlшанж, .девенклав и Докза у

ЊИХОВИМ историјама Турака. Каузлер у војној ис­ торији, а Ј. Хан у својим. путописима;

Од Руса 11 Словена: Константин ФИЛОСОФ, Мајков

у историји, ГиљФердинг и Бенедикт Курипешиh у путописима, а Безсонов у l{њижевној расправи;

Од Срба и Хрвата: Михајло КонстаНТИНОВИЋ из

Островице; Феликс Петанчиh у путопису, Мавро Орбини, Јаков .дукариh и .дудвик Туберо Щревиfi) историци дубровчани; деспот Ћ. Бранковиh (крони.каi;

Јован· Рајиh, Данило Медаковиh и Милован Вида-'

ковиh, историци; Фр. Рачки и Арним Павиh (исто­ ријски и књижевно), Василије Суботиh (ФИЛОСОФСКО-

Digitized Ьу Google

Ј

:1

КОСОВСКА ВИТКА ==-~====~==========================

'Rритичка расматрања), Ђорђе Малетиh (историско­ ~рИТИЧКИ опис), А. Т. Брлиh IПревод турских извора',

Стојан Новаковиh, Никола Rрстиh, Чеда Мијатовпh,

,петрановиh и Станоје БОIIlRовиh (стари списи, крити ка и описи); МИЛОШ МилојЕшиh iHapoДHa предања); и '0 се).! свега тога срuсне народне uес.ме и летоuuсu о

битци :Косовској.

Али од свију списа о овоме догађају најваж­

низа су ова два: Ннез Лазар од И. Рувзрца архи­

мандрита, и НУЈ'- Бранновufi од јЬуб. :Ковачевиhа

.проФесора. Оба су се појавила у ПрОШ.llој години,

.дакле најновија су дела, а.llИ и најпотпунија. Овим

двема историским расправама има да се захвали, што

данас о битци косовској можемо да говоримо са до­

вољно ~юузданости. -

Историци и писци, дакле, разне врсте и народа, писали су о овом знаменитом исторЙском. догађају 'европскоме, -

о битци :Косовској, али је то у опште,

а за lIac војнике још и посеqице, недовољно.

Српски народ испевао је читаву тужну епопеју

'0 крвавоме боју КОСОВСI{оме, испричао је на разне

'начине ово своје велико али и жалосно дело, ну то

_~e не само доста нејасно, него и непоуздано.

Па кад цео народ пева и oceha оно, што се је пре 500 година догодило, зар може нас, српске вој­

ОНIlХ славних витезова,

нике, потомке

што онако

јуначки жртвоваше свој живот ((за веру и отаџбину», зар може, велим, нас не заНЮIaТИ у највеhим поје­ .Диностима тај крвави истина, а.llИ славни догађај у

исторtји, те да се не заПИТа:\lО:

нашој

и Да .щ је морало Ta'JiO да буде? и

Шта је

пан о је било?

I~

Digitized Ьу Google

КОСОССКА БIIТКА

Аа ли је могло и требало оругаче да буде?

Та су ~Ie питаља вазда руководила, кадгод сам

1J0мишљао на битку :Косовску. -

Сваки је исторfiски догађај последак извесних.

узрока, који С)Т га изазвали. Истраживањем ових.

'узрока, упознавањем са моторима, који су разне до­

гађаје поиренули, може да се суди: зашто се је шта у историји r}огодило, и да ли је .м.огл.о н друга че·

да буде?

Да се )lOже правилно да суди о :Косовској битци.

треба много што шта знати и разумети, па тек онда

МОћИ ће се и прави.l1На. оцена О њој изреhи.

С тога се и ја у овој студији нисам ограничио·

на саму Косовску битку, него сам у кратко изложио

и све оно. што је њој претходило, и што с љоме у

вези стоји; с тога сам претресао све Факторе, који

су на њено решење уп.швисали, па тек после при­

ступио и њеном претресу, па и самој њеној оцени.

Толико, ради обавештења овога што следује.

1.

ИСТОIIИСКИ доrаl,аји, којll су претходи.ЈИ Косовској битци.

Да би се дакле )lOгла потпуно да раЗУl\lе Носов-:

ска бптка, Rаио у њеном реlllењу, тано и у њеним

последицама, треба знати исторfiске догађаје, који су јој претходили. 11 који су је изазвали; треба ЗНаТИ карактерне исторfiске црте Турака и Срба, њихове

раније сукобе и односе IIpe него се је 40 таквог суд-· боносног судара дошло.

у тој цељи и излажу се следеhll IIсторfiски.

прегледн.

Digitized Ьу Google

(;осовеКА БИТКА

А. Развице Typal-\.a* о,д почеТl-\.а ,до 1365.

Турци су сишли са планине Алтаја (3латице) у

1Lюдне равнице између реке Оксуса Аму-Дарја, Ти­

·бета и Букаре. Љих су прво Перои назвали «Тур­

'цима,» које су име и до данас задржали, а' место

где су се настанили «Туркестан». Имали су впше

племена као: Огузи·), Селџуцu, Османлије, и т. Д.

Мр'амеданство примили су у Х веку ,.965 по Христу,

а 355 по МУХЮlеду.

Из племена Румских 2 ) Селџука Алаедин Велики

ОСНОЈ3а и учг-рсти у почетку XIII века у Малој Азији

нову турску државу. Ова држава за'Хваташе: Аика­

онију, Rападокију, Галатију. ПаФАагонију и источни

део Фригије, а остали део копна до Црног и Мра­

морног мора, припадао је Никејском цару Тодору

Ааскару I.

Око 1219 године Монго~и под ЏингисхаНО:\1 и

љеговим братом Мангу -ханом почну нападати за­ падну Азију. Млоги научници избегоше испред по­

шшве Монгола и дођоше у А

шединову

државу; а

.досе.шше се и млога турска племена, од којих нај­

знатније досељење Турака у земљу Иконијских S ) Сул­

тана, било је под Сулејман-шахом, дедом Османовим,

*

'dи ћемо сада да наведемо, по Т. ДОКЗII 11 ДРУГlIма, само најкраће

црте IIЗ торију и llОС'l:'уПНО развијаље АО битке I{ocoBcKe, 1taKt> би бар боље позна­ ва.Ш нарОА, који нам је Божји промисао ДОСУД11O, ;щ се с lыше Вllше 0.\ пет

Lсторије Турака, а ДРУГОМ llрll.11ШОМ иЗ.lOЖ11 ћемо це.ЈУ љихову ис­

ве1tOва носимо.

1) ПОГ.lаВИl1а овог !1АЕ\мена био је СаАУР, којп је lJРВИ ПрllМИО Myx~­

loIедан?твО и своје [!Ае}[е назвао TYPKo.uaHu.llli, За раз.IIIКУ 0.1 оних што

осташе IIДо.lOllОК.lОНИЩI.• Туркоман» .\0.\а311 0.1 реЧII «Турк" 11 «имам" (вера),

а то Ье реhи ТУРЧU uравовернн.

2) у ХII 11 хпr веку Ма.l!' Азија звада се Ро.маннја [1.lИ зе}l

мана, а ТУРЩ1 изменише

ме.lIIја" II.1И «YpYMe.lllja D

овај назив у P!I'''' О.1аК.lе је поста.lО 11 име ,)'у­

(стара ТраКlIја).

ьа Ро­

а) Тако су се зва.ш по својој престоНlЩП IIКОНlIји (Кољах).

f

~

l

Digitized Ьу Google

1

(,

КОСОВСКА БIIТКА.

!

ноји је основа.ШЦ Османлиске- или Отоманске ди­

настије.

Сулејман шах дође са 50.000 душа у Армениј у;

али се ПО'смрти Џингисхановојхтеде вратити у по-·

стојбину, и у томе враЬању утопи се у ЕуФрату. Ње­

Г01Ш се синови поцепаше у намери односно поврата"

у стару постојбину, и два старија брата -

EPTO~

грул И Дундар са 400 породица продужише пут.

На томе путу наиђу ОНИ на борбу Алаедина са Мон­ голима l помогну првоме И одрже победу.

Због ове велике )'с-луге Икониски cYXl'aa обдари' .

Ертогрула и насели га са целим пл:е-меном у око­

лини ТамаНИ1,lе, Ермене и Сегуда.

Ту беху близу Грци, који честq увыемириваху Хисар. На скоро он постаде запеведник целе сеЛЏУЧRе­

ЕРТОГРУJlа, И он ИМ освоји град Караџа -

војске И одржа победу над уједињеним Грцима R

Татарима, и то између Брусе и Јени -

Шера. За

спомен ове славне битке Султан Алаедин назва про­

вннцију Ески -

Шер (стари Dогуlаешn) Султан-Ени,

(што значи чело СУЛТRяово) , и даде је у притежање·

Ертогрулу И његовим наследницима. Ова 'земља по­

стаде 'h:олевхом Османлй-схе државе и полазна тачха њuхове .«оnи.

Ертогрул и његов син Осман својом силом ба­

цаху у присенак Султана Икониског, и излазе на.

себи за се­

светску ПОЗОРНИЦУ. Ертогрул изабра

диште варош Сегуд. 3бог старости очеве Осман пред­

вођаше војску Селџучку и у два маха потуче Грке•. 3а ово даде cYJlТaH Осману у наследство град Ка­

раџа - Хисар, титулу кнеза, предавши му, по источ­

њачком обичају као знаке власти: добош, заставу.

Digilized Ьу Google

r

КОСОВСКА БИТК~

7

и кољски реп (1288). Осман замени своју титулу,

бег са хан, и од тада љегова власт беше у свему

осигурана.

у време смрти султана Алаедина под власт Осма­

нову потпад-аше ове провинције: Султан - Ени, Ка­

раџа-Хисар и Јени-Шер, захватајуhи део Фригије,

Галатије и Витиније.

Сем љега и наследника Алаединовог беху се

појавили млоги независни мали владари у бившој Селџучкој држави, као: Караман, Арменак, Кер­

l\Iиан, Аидин, Сару - Кан, Rараси, Хамид. и т. Д.

Византиско царство у Азији шири

ю се још само

1

дуж Егејског мора, Пропонтиде и Црнога мора. Кра­

љевство Трапезунд опкољено турским кнежинама,

држаше се више пријатељством него силом.

OCMali је рођен 1258 (657 од Хеџре) и имао је

два старија брата, али је он увек пратио оца у вој­ нама и војском управљао, пошто му је отац био

остарео. И по делима и по спољашности био је редак

човек, и свакога је задобијао; активан, неустрашим,

проницателан и решив, имао је сва својства за ве­ Лlша деАа.

Кад је . султан Алаед'ин умро, он пскупи савет

и изјави му, да ХОће да се прогласи за независног,

и да се јавне молитве чине у љегово име. ЊегоВе

стриц _ стари Дундар, изјави противно. бојеhи се

отпора кнеза Кермианског. али га Осман прободе стрелом за пример свима, који се икада буду дрз­

нули, да супрот етану највишој вољи свога Го­

сподара.

Такав бејаше човек, којll своје 101е даде чи--

тавом једном народу и великој држаВII.

Digitized Ьу Google

8

КОСОВСКА ВИТКА

ОС}laнова држава беше у то време зауэе.~а цеАУ Фригију ј то је сада део пашаАYI~а Кутајског, а ви­

Аајета Брусе. в.,шзу старе Никеје подигне нову варош:

и ту на)tести своју престuницу ('Вllхан -Hpla .

ОС}IaН је уредио своју државу и )' суДСКО}I 11 У

административном ЙIИСАУ, а I!одеАИО је међу своје

сроднике и гАавне бојне другове. Свога сина Оркана,

који се је још у 12-ТОј години ОДАиковао у једној

борби, поставио је KOMaHAaHTO}1

Караџа -

Xllcapa.

Bojc~a Османова није БИАа редовна, него се је

·састојаАа из добровољаца, који су се ИСКУПЉаАlI у

Bpe~ie похода, а по' свршетку рата повраhаху се

својим кућама. САужба је БИАа на кољпма, и зваАИ

су се АкшЦlU.

1301 и 1307 године потуче Грке код НИI~еје и

ову БАокова, а 1308 допре до Боспора код Анато­

Аије rHieron и на обаАе Црнога мора. код утврђе­ нога места RИАије.

OC}laH освој п све

вароши Витиније, сем три веАике тврдиње: Нпко­

мидије, Никеје и Брусе (ГАавне вароши Витиније),

и сем неКОАИКО градиhа, што још беху у рукама Грка.

Никомидија и Никеја беху БАоковане, а, Брусу за­

твори са два нова градиhа, од којих један и данас'

постоји и зове се Балаба'Н.џuк що имену тадаљег турског команданта 1• Бруса се предаде 1326 год.

који ГАас затече Османа на самртној постељи.

Он озна(1И МАађег сина Оркана 1 за наС_Iедника

у времену од 1311 до 1316

цеАе државе и нареди, да му се смртни остаци пре-

1) CTaplljl1 CIIН Осканов ААаедин 6110 се је одао наукама, па се К.IОНИО

рата, 11 кад га брат Ор кан, по очевој СИрТlI nOHYJll. да ПОАе.\е државу, ОН не приотаАе, II Оркан га Hall>leHQBa С80јИ11 везирок, повери иу унутрашњу

А.\>lJlНиотраЦllју, II CKeCT~1 га уБрусу.

Digitized Ьу Google

"

КОСОВСКА ,!ИТ"А

==---:::--=-:--~-.::

~--

9

несу у Брусу,') која од тада постаде престоница

турскога царства.

, Осман, основалац отоманске династије, умро је

10 .-lеzуста 1.'Ј26 (72Iј). а У 69 zoдини живота.

ррхан, како ПРИМlf упрану земље, одма предузе

офансиву, у свима правцима, и на скоро освоји цело

полуострово ограничено: северно Црним морем, јужно

3аЈЈ.ивом Никомидије, а западно Боспором. и назва

га Ноџа-Илu, иако се и данас зове. Освоји и Нико­ )lИдију 1337 1,7'27 . Његов војвода Rара-Мурзал заузе

јужни део заЈlИва' Никомидпског и први постројll

:\taле љађе за чуваље обала, и освоји Јаљову (Хе 1е­ нополис 2 •

у време УНУI' Андроника II,удружен са бу­

то

гарским владаоцем, беше освојио Сољун (Тесаљоник)

и пошао Цариграду (RонстаНТИНОПОЉУi. Андроник

се тада обрати Оркану за помоh, и овај му .ПОСЈlа

неколико хиљада својих ратника, али при свем ТО:\l

царева војска би потучена :,13'27-627 по Мухамеду\. То беше арво мешање Ос.м.анових аото.м.аха у евРОUСК8

ствари.

Орканов брат Аљаедин бринуо се је о унутраш­

љем уређељу државе и предузео је реформе у за­

конодавству, монети и организацији војске" где му

је најважније дело биљо, оснивање CTa.jafi.e војске. То

беху пешаци, 1\оји су дневно имали по једну акчу

') Тело Осман ово нренешено је у Брусу и с"ештено у стару капе"у

заМ'<а Ћумиш.ш ljYMcc.1 (среБРНII еоо.\), које се је >lес,о 0.1 та,\а прозоа.ю

UC.\lilH \lШ" У 1I0че1'llУ овога iJel>a CI'Ааll нож"р ОIlУСТОШII замаJl 11 цеАУ I>pycy.

а.ш кости ОсмаllООС беху СПЈшеllе, 11 данзс IIОЧllоају у ве.lllчсtllстоеној гроб­

ница ('laУЗОАеуму), иоја јс одма на IIСТ(,М меет}' 1I0ДlIгнута.

2) Цар 1"OIlCTilIlTIIH. ОCllOваlilЦ ВIIЗilllТllјс,(ог цap~TBa. I10.lllraO ou.v

варош у "аСl своје маТСЈ)С. 11 .Јао јој њено нме.

Digitized Ьу Google

10

IЮGОВСКА БИТКА

====~~

(25 пара динарскиј, и БИJlИ непрекидно на распо­

ложењу ВЈЈадаоца.

1330 г нови цар византијски Андроник IП IIot)e

против Оркана, аЈ1И га овај близу Никеје потуче. и

затим се и ова ,веЈ1ика тврдиња предаде.

ПОСЈ1е овога рата уведе нове реформе у војсци.

п основа нов корпус

војске. састављен из заробље­

них верооД~тупника и уписивањем хришhанске МЈ1а­

дежи, која се' је за тим у МУСЈЈоманству обучила. То

је био uочетах уста-нове Јанuчара. Осем тога установи и нередовну пешадију зьану

Азеб, која се искупљаше само у крајњем СJlучају.

Док Оркан извођаше ове реформе његов син

Сулејман освоји и остатак Витиније. Андроник IП lIокуша још једном ратну срећу против Оркана, али

овог пута закључише мир .13331. уговор захључеu са династијо.м O~.\tauoeo.tt.

То бејаше црви

Ове године заузе Оркан мухамеданску државицу

Караси и варош Бергаму :Perganos

са њеним зе)l­

љиштем придаде Бруси; ова оБJlаст доби име «Го­ сподарева,» и би поверена Сулејман-паши, сину Ор­

кановом.

Затим се Оркан одаде унутрашњем ype~)eњy

земље и дуго није ратовао, докле га RантаЈtузен,':1

'~ У почеТI<У је Rаllтакузена помагао турски В.lада,lац 0.\ Аи,Нша, те

је заузео ве.IlIКИ број вароши у Тракији, па се мораде 1l0враТIlТИ у Азију, з60г хришћанске коа.llщuје, која се је тада први пут против Т)'рака ПО.1IIГ,lа I Папа, BeHeЦl'ja, I{lIпар и lIаваљери Po.la, ПОlIрСIIУТII царицо" Аном 11 Апо­ lIавком -

1344~. Са '{УРЦlIма ИЗ Аuлина. а под llOман.IOМ некаКВОl'а Омура.

им.аЛII су Срби СУllоб 110'\ Стефанuзне у ТраЮlји. Турци су, изгубив Ф.lOт~·,

хте.!и да се врате СУВIIМ III'0З ТраКllју. Душан на.!ОЖII војво.\П IIре.ьубу •.

IIМ пресече пут и да их нападне. Турака је бll.1O 0110 3000, све пешаци, а

Срби су БИАИ на 1I0њима. ТУРЦИ су избегаваАII сукоб у пољу 11 1I0вук.1II се у шуму. Србll немогућ!! на 1<0lbUlIa у шуму, сјашу, оставе коње 11 1I0\,у за

Турцима. ()в" ИХ обману. изаl,у из шуме, отму српске коње, наБа.lе П& њшt

Digitized Ьу Google

I

КОСОВСКА БИТКА

регенат цара Јована сина Андрониковог, не позва

у помоh против Срба 11 Бугара. веза с љиме уговор'.

п утврди пријатељство, давши му своју пер Теодору 2

за ж~ну :1346-747 ПО Мух.).

Због рата са 'Веновезцима и што Срби, са Ду-.

шаном на челу, све више отимаху грчкеземље, Кан­ такузен позва свог зета Оркана у помоh, и овај му

посла сина Сулејмана са једним одредом војске, који

се са Србима' сукоби код вароши Димотике (1352

Српска војска' имала је 4-7000· коњаника 3) под.

командом казнаца Бориловиhf, а с љом је било и

Бугара, које је послао цар Александар грчком цару· Јовану Полеологу у помоh, а и Грка, што су Па­

.~еологу били верни. Савезничка војска пошла је била да нападне··

Rантакузенов град Емпитију, па се без икакве опрезе одмарала на обали р. Марице, не слутеhи, да су ту у близини Турци. Бугари су били ближе Дим()­ тики, а Срби подаље од њих. 10-12000 Турака све,

самих к()њаника, под командом Оркановог сина Су­

лејмана, хитаху Кантакузену

у помоn, и псту су ноn

(Ф.IОРПНСКII. Южные ОАавлие, стр •.

и ПОТУКУ их. ТО је 611.10 у почетку 1344

99. IIсторија српског Hapo.la II КЊ. п. l'реhковпћа стр. И2).

2) ОВУ везу ХришhаИl!на. с ~lухамедаНЦО~I, Европе с Азијом, наш ге­

нија.ши песник ВАа.шка Петар IleTpoeltf1 Његош у почетку снога "ropcltora.

вијеЮЈа,» ова>;о је обе.Н'ЖIIО:

"СIIП паК.lеНII ОКРУНII Османа,

«Дарова МУ .IУН) ка јаБУItУ,

,,3.юга госта -

ЕВрОПII Оркана. -

»13l1заНТJlја сада Iшјс друго.

"но прlшја М.laде 1'ео.\Оре ~.,

3) Но Грегору " а по HaHTalt)'3eHY .70UU (П. t 'l'еl,"ОВII:', IIетор. Срп

Нар. II део, erp. 7Щ).

Digitized Ьу Google

KOCOBCI>"

провели поред Марице. б

шэ~·

БIIТК.\

Димотике. У јутру како

угледају савезнике нападну их. Бугари како виде

нападну их. Бугари како виде :гюњицу . а л и наоружани турској

:гюњицу

.

али

Бугари како виде :гюњицу . а л и наоружани турској и ; Срби и

наоружани

турској

и

;

Срби и

непознати са

коњима од

борења М югп

са коњима од борења М югп МЈ\ОГИ буду заробљени. Пориловиn

МЈ\ОГИ буду заробљени. Пориловиn са неко.llИКО је­

два се спасе, а нешто Грка побегне у Димотику.

Т)'рци победно оду ~' Једрене f{антакузен),.1

То j~ био' први озбиљан судар Турака --:- Ос­

маН.IIија са Србима. Душану је то био знак. да с те

ја на скоро прети опаеноее да га да стане на најезди. али умре, и
ја на скоро
прети опаеноее
да га
да стане на
најезди. али
умре, и са
оде

у то време СУ.IIејман је био већ постао велики

везир, по смрти свога стрица А.IIаедина.

Пошто се Rантакузен пока.lуђери Оркан про· мени своје држање према Византији. СУ.IIејман као бацаше

Византији. СУ.IIејман као бацаше старе Мизије страну оба.llе
Византији. СУ.IIејман као бацаше старе Мизије страну оба.llе
Византији. СУ.IIејман као бацаше старе Мизије страну оба.llе

старе Мизије

страну

оба.llе Трюшје.

мора, и

ељаст са обам.

скоро и

пренесе

савету са својим војводама нареди, Аа се

двојица 2 ) од њих у Гуруђуку укрцају у барку и пређу

преко Дардане.llа у ОКО.llину 3импе,3) ради проматрања и том ПРИ.llиком заробе једнога Грка, који их изве·

сти. да је место скоро празно и понуди се за вођу.

скоро празно и понуди се за вођу. напраВII два 39 нај ·ж· '(ЈрIlНСIШ

напраВII два

39 нај

·ж· '(ЈрIlНСIШ сТр. 1%-

\ •• ~бег 11 ГU311-Фа31!."

идуnе ноllИ

нпјих бојних

.3; ;~lI\lпа је на 1112 МII.ъу 0.\ Га.IШIO.ьа.

UIYIlILt:U (

идуnе ноllИ нпјих бојних .3; ;~lI\lпа је на 1112 МII.ъу 0.\ Га.IШIO.ьа. UIYIlILt:U (

г

'КОСОВСКА БIIТКА

13"

Дошав пред 3юшу. успу се уз .дествице на зид, и

одвећ .дако заУЮ"lУ варош,' јер веhи део популације­

бејаше у пољу зањат жетвом. Сулејман обаСП,е оби­

таоце МИ.юштама, . у место да их у ропство шиље,

и обеhа им награду, ако помогну, да и остатак сво­ јих трупа из Азије пренесе. Њиховом помоhи 3импа

доби гарнизон од 3000 Осман.дија. То је било 1356,

(757).

Су.дејман је одма nродужио освајања и до Га­

Jlипоља није наишао на отпор, а 1357 и оно се преда,

те заузе све до Марице. Сем тога нареди, да се на

завојеваном земљишту насе.де м.югобројне КО.А.о~ије­

Турака. и Араба.

Тиме је веза Цариграда са Архипе.!laГОМ била' шпоље'

прекинута. Су-"ејман начини Га

својом пре­

стоницом и рашири осiюјења до Чорле. Али у лову

соко.да Су.деј~шн погине с коња (1359) између Бу.да­

ира и Сиди-Rавака, и отац му подигне гробницу на

оба.ди Хелеспонта, где се и сада види.

На скоро и Ор кан умре (1360-761 по мух) У

62 години, сатрвен жа.до·шhу за сином. Сахрањен је

у Бруси поред оца.

По смрти Оркана постаде в.дадмац његов други

син 1Iурат у 35 години живота. ОН затече велику

и добро уређену војску, која је била у стању,. да

његове частољубиве намере остварује.

Таман што хтеде да нареди пре.дазак у Европу, када га устанак у ГaJlатији l ) нагна, да удари на На­

раманију, где освоји Ангору и ову област присаје­

дини својој држави.

1) Један део Фригије.

Digitized Ьу Google

За то Bpe}fe Ч'рске војводе ХаЏII-II.t-f)еГ 11 Ев­ ренос-бег освојllше у

За то Bpe}fe Ч'рске војводе ХаЏII-II.t-f)еГ 11 Ев­

ренос-бег освојllше у ЕВРОПII нове об.lаСТII. па и

и ДЮЮТIIК)'у ЕВРОПII нове об.lаСТII. па и И Мурат поруши, а Й'Lа јУРШII

И Мурат

поруши, аоб.lаСТII. па и и ДЮЮТIIК)' И Мурат Й'Lа јУРШII Й'L<zјСКО~1 код ,

Й'Lа јУРШII

И Мурат поруши, а Й'Lа јУРШII Й'L<zјСКО~1 код , заповеДНUЕ;:?,
И Мурат поруши, а Й'Lа јУРШII Й'L<zјСКО~1 код , заповеДНUЕ;:?,

Й'L<zјСКО~1 код

, заповеДНUЕ;:?,

KOjll

c~·

гли, пусти с оружје~l. Мурат преД)'среташе у свакој

прилици становништво с б.шгошhу. проповедао је Рјањавање даЦllја, с.юбоду вероисповеДII, прано 1(

эаштиту приватне својине. 11 тако задобп обllтаоце, да ови почешс да сматрају Турке као своје IIзба-

Пре~taда сматрају Турке као своје IIзба- Мурат царске власти, с тога

Мурат
Мурат

царске власти,Турке као своје IIзба- Пре~ta Мурат с тога наР4}Д, по;,х~~гаше га У За

с тога наР4}Д,

по;,х~~гаше га У

За ТЮI пође M~'paT са Це.Ю~1 војском ПРОТilВ Је­

дрена IАдријанопо.!Ьа и потуче грчког војводу. који

му смсло на сусрет изађе, тако, да једва са:\1 KO:\laH-

дант умаче на једној лађи низ Марицу. Пос.ш ове

предаде сеједној лађи низ Марицу. Пос.ш ове проом војводи грчкога огвојење

проом војводи

грчкогаове предаде се проом војводи огвојење биљо А.ала-Шахинд ). То

огвојење биљо

војводи грчкога огвојење биљо А.ала-Шахинд ). То беше Европи. и
војводи грчкога огвојење биљо А.ала-Шахинд ). То беше Европи. и

А.ала-Шахинд ). То беше

Европи. и с

значаја.

Мурат повери А.аља-Шахину управу над завој('­

uаним обљастима у Европи, с тим да их проширује

110 МОГУћСТВУ, даде му титуљу Беzлер-беzа',) и одреди

!llY за становаље Једрене. 3а тим подиже паљату у Ди-

па сеса гљаг%I.ШН3а тим подиже паљату у Ди- Брусе објави ОКОЉНИМ кне}т{ееи

Брусе објави

ОКОЉНИМ кне}т{ееи ,ја

[ic2.tep-(,ez, 1I.IН l\'1l1i"'~",ii'

, lluра.ШСIIИ.

војске вра'Е и

Аяыј

, lluра.ШСIIИ. војске вра'Е и Аяыј ејајне успехе јюстави

ејајне успехе

јюстави

,it))I<tlцаllТ КО::ШЈ.IЦ:н,,"~""

UIYIlILt:U L

Ј

~,.-

============~====

КОСОIIОКА БИТItА

=======

----------;--~-----

15

за везира царства и ода де се унутрањим уређењима

земље, од којих најзнатније беху: оснивање зваља

војног судије - }{ази-аскер, l\.ora постави изнад свију

других чиновника земље, чиме уздиже углед војске

у очима народа. Уреди под~лу пљачке, од које пе­

тина припадаше држави.

Међу тим Ј1ала-Шахин ширио је турска освајања

у Европи и заузео обе 3агоре и Филибе (Филипо­

поље , а на југу Евренос-бег допре до Јениџе ~

Вардара. Мурат се по HOB~\ врати у Европу и са својим војводама освоји све земљиште: северно до Балкана, западно између реке Тунџе и Марице. а ИСТОЧНО дО

Црног Мора, еводеlш тако грчко царство готово на

само полуострово Византију.

3а тим Мурат посла врховног војног судију Ка­ ра-Калил·-ђендерија да завојевану земљу у ред до­

веде п администрује. 0значи Филибе за СТОЛИЦУ бе­ Г.llерб~гу Ј1ала-Шахину, а Јвдрене за арестоницу сво­

јих евроасхих .земаља (1365), па се поврати у Азију.

Док је овако турска СИ.llа расла и била у нај­

ВСћем јеку. ОКО.ше државе: Византија. Бугарска и

Србија биле су у нереду.

Да видимо Србе.

Б CpnCI\.a ApJl\aBa ОД Аушан:а ДО l\.иеза .Аазара.

Цар Душан је звезда прве величине на СРПСКО:\1

историском небу; под њиме је српска слава и снага

ДОСТИГ.llа своју апогеју, па с тога њиме и пОчињемо.

Његов рад као српског владаоца и. ДО.llазак Т)'­

рака у Европу био је од судбоносног уплива по срп­

ски народ и српску државу, што се је одма 110 ње­

говој смрти и осети.llО.

Digitized Ьу Google

1 1

16

IЮСОВСI<А БИТI(А

\

11 Новембра' 1331 године умро је Дечански и

Душан постао српски краљ, у 23 години живота. И

по спољњем изгАеду (необично веJIИКИ и JIеп човек,

и но душевним особина-ма, и' ПО храбрости показа­

нај код ВеJIБАужда,' 1, био је обдарен за велика и

ретка деАа.

ГАавна 'намера Душанова БИJIа је, да трошну

грчку царевину замени српском, што је и веJIИКП

краљ МfIJIУТИН смерао (фJIОр. 103, Rовачевиh).

и

у

Како прими ВАаду пође с војском у Македонију

године заузе је до реке Струме и

3

току

града Амфипоља. Због нападаја Угра на северу Ду­

шан уговори код СОАуна мир са грчким царем Јо-

, ваном ПаJIео югом26

Августа 1334). ПО коме веhина

освојених земаља и градова 2 ) остане Душану,

Сад се окрете Угрима, који ПОД краљем НаРАОМ

Робертом беху УПaJIИ у Србију, и ПОШТО искупи вој­

ску код Жиче, пође' против њих и потуче их код

БеJIе стене у Ваљевском округу, па,Их пребаци преко

Саве Т. ФJIОРИНСКИ СТр. 235).

1336 заузе Драч који су држаJIИ Анжујци, 1337

Канину и АВАОНУ. а до 1340 заузе и сву АJIбанију

и Јањину, и назва се аJIбански краљ. З)

У Бугарској беше ВАадаАац ААександар, шурак

Душанов. Још од ВеJIБJIуждске битке Бугарска је

БИJIа зависна од Србије; аJIИ 1338 године ААексан­

дар признаде уговором своје вазаJIС1'ВО,~) и по одо­

брењу Душанопом венча се за цара.

1,

2)

28 Јула lЗЗО године, у Cy60'IY, код данашљег Ћустен,щ~а.

Охрид,'Прилеп (где Душан по.оllГllе се6и двор, Ностур (KaCTopllja),

X.leplIH (Ф.юрина), СТРУМllца, Же.ьеэнац (Демир-Хисар), Водена 11 Чемрјен. 3) Ф.IOРИНСКII и КовачеВllt,.

1.) П. СреhIЮВИЬ, 11, ~03. II<>РеА других умова 6110 је дужан да даје t 2000 коњаНlIка ДУlllану у IIOMoh,

Digitized Ьу Google

17

17 ItUСО1ЗСКА Б\IТКА Пошто је y)IPO ГРЧI-\И цар Андроник i\lЈЈ.ађи, по­ роди
17 ItUСО1ЗСКА Б\IТКА Пошто је y)IPO ГРЧI-\И цар Андроник i\lЈЈ.ађи, по­ роди

ItUСО1ЗСКА Б\IТКА

Пошто је y)IPO ГРЧI-\И цар Андроник i\lЈЈ.ађи, по­

роди се распра између Ј{антакузена. стараоца маЈЈ.О­

ЈЈ.етног наследника. II царице Ане, и Душан је до не­

КЈЈ.е држао страну Ј{антакузену, о чему је и ~"ГOBOP­

био закључен. ПО ОВ01\l угово!-'у о савезу Душа н је

освојио Водену ,Едесу, са ОКОЈЈ.ином и ОПСоЈ)ивао Сер' (СереЗI 1342

године. АЈЈ.И кад овај ступи у савез с

Турцима. па ове доведе у Европу, и кад издајнички

поступи Прll освајањ)' Вера 'Верије. тад Душан на­ пусти савез с Rантакузеном и при6ЈЈ.ИЖИ се царици

Ани \1343'.

У СЈЈ.ед тога ПРОИЗllшао је с~"Коб српске војске с Тур­

цима код СтеФанијане, који је веn описан (стр. 1 О).

АЈЈ.И то. не заустави Душана у његовим освајањима, и

он освоји Вер Верију.: и југоисточни крај Македоније

(Мигдонију', а у скоро предаде му се и Сер исте

године. 1345\. С тога је се и назвао краљ Грка. 16 АПРИЈЈ.а 1346 на васкрс венча се Душан за

цара l ! у Скопљу, а свога сина Уроша за краља; срп­

с}{и архиеПИСКОII Јаниhије ПРОГЈЈ.ашен је за патри­

јарха и српску цркву начини сасвим незаВИСНО~I. На

ово Грци у Цариграду одговоре ПРОКЈЈ.еТСТВ01\l и ана- .

темом на цара, патријарха и српски сабор.

Пошто се снабде са оружје)f из МЈЈ.етаю\, Душан

настави освајања на југу, и у 1347 години доврши освојење Епира. ЕТОЈЈ.ије и Акарнаније., Над се је

Rантакузен измири о с царицом Аном, упутио је

Турке, под заповедништвом Сулејмана сина Оркано­

вог, ПРОТIIВ Душана, и ови су исте године опљач-

1) По Руварцу Душан је се ПРОГ.4аСIlО за ,щра у Серу (Серезу) на

IIзмаllУ 13~;,. пошто гаје освојио (О Кнезу .;]аз,ру, сТр. 117). Цара су венча.1II

на царство: архиеПИСIIОП ОХРИАСКlI НlIIIО.ш, ТРНОВСIIII патријарх CIIMeYH, 11

СРПСI\II JaHlIlIlIje

-

CBlI не~ависни Iп. Cpel,. 11, '.221.

КОСnвп-:.\ 1:1:'П;Л

Digitized Ьу Google

1 i

18

КОСОВСКА Бlпка

ка"ш југоисточне крајеве српске царевине, без да су се са српс.ком војском сукобилп.

Идуhе године заузе Теса.llИју до млетачког ррада

Пте.лија. 'спрам Евбеје

При нападу на Солун 11348 Душан не успе. јер Кантакузен и за његову одбрану употреби Турке и

поврати неке

отете земље,

али их опет у скоро

изгуби.

Због Хума Душан се завади с баном босанским

Степаном Rотромановиhем, који за сигурност пре­ стола беше прешао у католичанство, држаше српски

Хум и, по наговору краља угарског Лудвика (Лауша\

нападао је на суседне Душанове зем.ъе. 1350

Душан

нападне са 80.000 војника на Босну, продре до Но­ вога, освоји XY~I И преко Котора врати се у Ср­

пију ,13fJO.

Пошто су се l{антакузен и Па.llео.ЮГ по нова за­

вадиљ.и. то је Душан са бугаРСКIIМ вљ.адаоцем Алек­ сандром помагао Па.лео.llОГУ, и у TO~l трвењу дого­

диљ.а се је несреnна битка са Турцпма IЩД Ди~ютике

135'2. која је веn ОlIисана стр. 11'.'

У c.leA напада на Босну изроди се рат cGt угар­

СКЮl краљем Лудвиком, у коме Душан потуqе Угре код Ру дника и Ломнице и претера их преко Саве 1) '1353). Ова непријатељства продужава.ла су се у Да.л­ мацији. 11 у време Душанове смрти водпљ.е су се бор­ бе око градова Rљ.иса и Скрадина.

Видеnи Душан да у Турцима добија опасног

непријатеља. а са севера преnаше му Угарска, био је наумио, да бар са rpqKIIM царством пречисти и У

тој на-

стане на пут ДО.Ј.аску Турака

~. Европу.

[) .Ь. I'ОВ<lчеВlIl. II Ф.IOРllНСIaI сТр. ::,,3.

Digitized Ьу Google

r

КОСОВСКА ВИТКА

19

:мери крене ое оа ОИ.llном војоком (80.000)1) на југ и напраоно умре 20 Декембра 1355 године у меоту

Дево.ш, у 46 години живота, а у 24 овоје В.Ilадавине.

Његово је тело донешено у Призрен и оарањено у

манастиру св. Арханге.ш Михај.llа, који је он и по­ дигао за живота 113481. СМрЋУ Душановом умрла оу

за свагда и српска освајања.

у време смрти Душанове његова пространа ца­

рев~ша обухвата.llа је ове области: Србију, МаЋедо­

пију (сем Сол.уна), Теса.шју, Етолију, Акарнанију, Ар­

банију, 3ету, Хум, Требиње и веhи део Босне. Границе

његове државе биле су ове: На северу од утока Цетине,

П.ll. Динари, па водомеђом: Врбаса и Босне на Дрину,

даље Сава и Дунав до између утока Тим ока и Ви­

дина; на истоку водом:еђа Тимока и Нишаве, на Стару

планину, Триуши. Витош и Родопске планине те на

Бело Море око Кавале I ХРИСТОПОЉ:1i; на југу обале

Белог (Егејског) Мора до Трохејског мореуза (оста­

.вљајуlш СО.llУН и Свету Гору); и преко П.llанине

Отриса на уток р. Фидари у Јонско Море; на заuаду

Јадранско или clНьe море. од утока Фи даре до Це­

'тине реке.z

То су била ратна дела Душанова. Али, тако исто

* љегова спољња IЮ.llитика.

БИ.llе су му ве.llике и унутрашње реформе у држави,

На прво место долази·уздизање кра.ъевског до·

с.тојанства на царско и постављање архпепископа аа

независног патријарха.

1) П,) Ауиар"у 85000. П. СреhИОВИ\i П, стр. 720.

Z) Дииитр, ЈоваИОВllћ, професор. r ~aCH. срп. уч. друштва ињ. 68, стр.

71;-109; nраство. 1,108-121; ВщеАО бр. 215 од 188з гo~.

Панта l'ре\ЩОllић држи, да је западна граница Душаиове царевине .10-

nllpaAa до Марице, \1 то почев од Чириена (ЧеРlIомена) llэнад Једрена. 11<\ на Ферll (Фереџии) .\0 утока Марице. (Петор, Срп. lIарода П, 373). 110 то

,,"реба још БОЉIIХ доказа.

Digitized Ьу Google

20

Ј;ОСОВСКА БИТКА

Закоником од 1349 уредио је правно стање др­

жаве. а допунама од 1354 стао је на пут престу­

пима и безаконству 11 обуздао властелу, која је ОА

већ велике повластице и~ала.

у државној хијерарШllјИ увео је нов ред. У ме­

сто наследних права по рођењу. увео је лична права

по заСЛУГЮlа. За награде завео је титуле и поло­ жаје по грчком обичају. и све довео у ред завис­

ног ЧИНОВНИJUтва од владаоца. Потомци старе вла-

. t:теле ИЗ жупанfiског Bpe~leHa задржали су били сво је ТИТУ.llе. али су и ОНИ ушли у ред чиновника. Он је

даН.lе )Ћео у држави такву аДШ1Нистрацију, да је

властела постала чиновништво , које је по потреби

!I премештано.

За одлпковање заведен је (Јио п ордоп светога Стефана. 1 :

За лакше унрав.ьање веЛИКО~1 цареВИНО~I, а и

да би наградио засљужне ~Iужеве, који су се у ра­ товима одликова.llИ, нао и царсне сроднике, Душаl1 по доли земљу на веГЈе п мање об.llасти, и са разним

ТИТУЛЮ!а и великим правима понамешта у њима иза­

бране .шчности. За живота Душанова 2. били су:

1. у долини Струме, око Сера и Мелника, .Јо­

ван Уг.ъеша, брат Вунаш~1НОВ ;

2. ~T Христопољу

Драми и околини, између

CTpple и Месте, његов таст ћесар ВОИХј-{и;8!

1) Ф.lOр"нскl, 132 1110 .1YKap"Yi.

~, По Н. Руварцу, 11 .Ь. I;овачеОI1ЬУ.

8) Син војводе Новака Греобострека, за ИЮl је би.ш I\epaua \У мона-· штву ТеОФiШllја) и!", ВlIДlIнскога Il1l1шмаllа, а сестра ц"ра Ј\!ихајАа, погпну­ .1,91'11 КОД Бе.lб.IУiКАа (Ф.IОр, 212).

Digitized Ьу Google

КОСОВСКА ВИТКА 2 1 , ~1 ј .ј ~ .\ ",' ; ~ :' у

КОСОВСКА ВИТКА

21

, ~1

ј

~

.\

",' ;

~

:'

у Јужној Македонији, између CTpY~le и Вар­

дара Богдан rЉутица назван у народним пес.мама\,

брат дес.пота Јована О.ll.ивеРОВl1hа;

4. У ОКО.llини П.ll.анине Ру јана, од Карадага до

Струмице севас.тократор "дејан ЖаРlювufi

Душана 1;

зет цара

5. У овчепо.ьској об.ll.асти деспот Јован Олuверt)

()чух Душанов;

6. На десној страни Вардара од Вера 'Верије)

до Охрида са Битољом и IIРИ.ll.епом. дес.пот ВукаШИ1i

Мрњавчевufi. ;31

7. У ОКО.ll.ини Вера (ВеријеI Радослав Хлапен, а

у ТРИl~а.ll.У и Костуру IКасторија жупан Нихола ;

8. Теса.ll.ију iВ.Ilахијуr и део Епира имао је ће­

сар Гргур I1рељуо;

9. у ЕТО.llији И Акарнанији Си.М.еон И.llН Сuниша.

брат Душанов ,.по оцу) ;

Немањиfi

10. У Канини, Ав.IIОНИ и Верату (Арнаут-Вео­

-граду) деспот Јован Леен Комнен!' шурак цара Ду­

шана, а брат цара бугарског А.Ilександра;

11. Око Охрида севастократор Бранко, син вој­ воде М.IIадена, а отац Вука Вранковиhа;

12. У 3ети жупан Балша;

1) ПОСАе љегове смрти управља.ш су зем.ьом њеГОВII CIIНOBII Јова

,дР'lzаш и liо"стадuи. Дејан је 6110 зет Душану, јер је за ЊIIМ 611.la ње­

гова сестра Теодора. (Панта Среlшов. ГА. ;7, стр. 110).

2) За Јованом О.шверовиhем 611.1а је удата маћllја Душанова, царица

Марија, с тога је он био од ве.lIIкога YIIAIIBa КОД Душана (П. Среhковиli

Г.шсн. срп. )". АР. Ь7, стр. 121;).

З) ПО његовој смрти унраАљао је једним .1ё.101d Кра.ье8Uћ. Марко.

1) То није деспот Јован О.IIIВОР Овчено.ьскн, као што је расправљао

К. Нико.lајевиh 11 као што ФАОрlIНСКИ МIIС.III. ОН се звао 11 .\еспот Po:rta

i И. Руварац стр. сТр. 11 7 11 l' 8 ).

u.je.

Digitized Ьу Google

22 КОСОВСКА БИТК.-\ ========================~~============

13. У Хуму и Требињу кнез Војислав Војино­

вuft, сестриh Душанов ;1) и

14. У данашњој Србији до угарских граница кнез-.

Лазар ХреОељановuft.

Нов административни ред у земљи имао је и до­

брих и штетних последица; јер у колико су с једне

стране награђиване праве заслуге, у толико су с

друге стране, права наследне властеле повређена,

развијена завист, мрзост и освета како међусобна,

тако и према В.l1aдаоцу. Издајничке радње Брајана

(код Амфипољаi, Хлапена (око Верије). Толислава и

Вељка у Гинекокастру2) јасан су доказ овоме. 3 )

Неки од незадовољне властеле употребљавали

су у своју корист и анатему цариградску, као што

~e радња Угљешина, по смрти Душановој то довољно

потврдила, јер је своје земље самовољно опет пот­ чинио цариградском патријарху.

Душан раширив нагло своју државу, имао је

разне поданике, а највише Грке, после Срба. I{ано·

су Грци били преставници цивилизације и новог ад­

министративног реда у држави (јер га је од њих по­

зајмио), то је тежио, да им ново стање (потчињење

Србији) не буде несносно. Флорински вели, да је ~

Душан имао намеру, да место грчког царства не ос­

нује ново српсно, него срuсхо-грчхо, он је -

вели

- хтео да буде прво грчки, па српски цар. ') С тога

је узео титулу цар « Срба, Грка и Бу гара»; с тога

1) По Руварпу (11 народним песмама) за Војином оцем Војисављевим,. 6И.lа је трећа ћерка краља Дечанског, а по П. Ср~IШОВИћУ 6110 је шурак. пошто се·

пару Урошу, кој1l се ожеllИО са Вој1lНОВОМ ћерком Је

раздвојио са првом женом -

Влахиltом.

\Исаветом,

2, То је саДRЊIl Аврет - Хllсар И.Ш ЖеНIlН град. IП. Ср. П, 419.)

З) П. Срећ. П. 589, 609, п58, 661 11 682. Ф.IOРИНСКII.

~) ф.!f)РННСКИ стр. 108-115.

Digitized Ьу Google

r ~

,

,

КОСОВСКА ВИТКА

23

је у источној Македонији (Мигдонији и Меникејској гори, где су Грци би.llИ У ве.llикој веhини, задржао грчки' језик за званичан, и постављао Грке за

управнике. Па с тога је још и свештенств у грчком у

Атону ,Ха.шидском пољуострову) богате дарове и ПРИВИ.llегије давао. нарочито кад је Свету Гору по­

сетио 1348 године.

Све је то чинио Душан из увиђавности и мудре

ПО.llитике, а не из погрешног појимања. Јер на северу

су би.llИ непријатељи Угри и покаТО.llичена Босна, а на

југоистоку Грци и опасни Турци; у земљи незадо­

вољна B.IlaCTeJla са окрњеним правима, нова народ­

ност у поданству, у народу несвест. а међу чинов­

ницима завист. Папа диже крстоносни рат против «шизматика» Душана. а на истоку појављује се нов

опасан непријатељ -

Турци.

Тегобе AaK.Ile и у земљи и ван ње.

Да уб.llажи ове у земљи и да заведе ред. Ду­ шан је издавао :=Јаконе и био попустљив према Гр­

цима, док их не ПРИ.llагоди новоме стању.

А да избегне спољње опасности, које је ве.llИКИ

ум Душа нов прозрео и оценио њихне посљедице, ве

.IlИКИ цар водио је паметну променљиву ПО.llитику.

Тако:

1333 године покљања Дубровнику на свагда Стон,

IIОЛ~'ОСТРОВО Пе.llешац :Пунта И.llИ Сабиончело), Пре­

вљаку и Посређницу крај ~lOра, а 1350 и 51 године

ОД.Ilази с царицом и сином у Дубровник с тога, да

одржи пријатељство са овом трговачкоч републиком

и да уздигне тамо српски и православни живаљ;

1336 године преговарао је с [!аПО"'l о примању

каТО шчанства

само за то, да избегне опасност, која.

I

I

Digitized Ьу Google

КОСОВСКА БИТКА

====================

ьа гих претила, као и да би добио времена за осва­ јаља у Маhедонији :

Карла Роберта и дру­

му је тада од угарског кра

~ Од 1340-46 водио је непрекидно пријатељске преговоре са Венецијом за савез против Цариграда и грађанство млетачко, само с тога, да би из Мле­ така могао добити оружја за ратовање са Угрима и Грцима, и да би имао уза се опасног супарника

Угарске - тада на мору моћну Венецију. И 1350 го

дине поднео је Формалан предлог за савез против

Цариграда у истој цељи, а и да се што пре докона Цариграда и затвори Турцима врата Европе:

1351 обратио се је Оркану, да се с љиме опри­ јер је увиђао опасност од приближавајуhих

јате

ъи,

се, а добро организованих Турака, да бн добио мира

да реши питаље о грчком царств)' и да се )Ћутра­

шње консолидује;

1354 приближио се је заПqДУ и удешавао савез

против Турака. признавајуhи папу и чинеhн ~IY неке

уступке у цркви, само за то, што је видео, Iюлика

опасност прети од Турака, 1) и како ~lY је тешко ра­

товати једновремено у два противна правца (на северу

и југу, против Угра с Босном и I1рОТИВ Грка с Тур­

цима), поред ровитог етања у земљп. које је било

прелазно и несталожено.

То све имао је у виду велики Душан, кад је тако

радио, и само тако могао је радити у онакви м те­

шким приликама. 2;

1) П. Среlшовиh, 11, 712.

2)

Т. Ф.lOрИНСКИ У своме деч .ЮЖИЫС С.,аВJlllе» хрђаво j~ 11 Н6-

оправ.\ано ценио ПОАИТИКУ душанову, наВО.lеЬ.l .да ноје иll&О ИlIкакве по­

АиrQчке УВl!ђавности С (стр. 1~'3). 1! иначе не признајуhи )1) S.eAIIKY способ­

ност. Тек кај се све та.\&ње I1р".шке узму у зре.1O оуђење 11 оцену. lIоже се

Digitized Ьу Google

КОСОВСКА БИТI(А

25

Па поред свеltoликих тегоба, које су у то време

ностојале за српску државу и с поља· и изнутра, ве­

ауторитет и престиж Душанов

ЛИКИ ум, енергпја,

.све би то саВАадао и српску државу учврстио, да

је само још 10-15 година 1I0живео, те да своје МИСЛИ дО краја изведе и државу консолидује. А.Ш на грдну несрећу српскога народа, Душан је умро

у најбољим годинама живота и у најважнијему добу

по српску државу, онда, кад је најпотребнији био.

А несраћа је српскога народа још већа била с тога.

што је у то доба на северу био' велики угарски влада­

лац Аудвик IАауш" а на југу млад, војнички органи­ Турци,

зован и фанати'Чан народ -

чудо што су се по смрти Ду­

тога није ни

С

шановој збили онакви догађаји у Србији. -

У таквом стању оставио је велики цар свој на­

род и државу, када је јуначку душу испустио, И

царскукрунусвоме деветнајестогодишњем сину У~ошу

уступио.

У часу Душанове смрти бој се је већ био из­

)lеђу Срба и Угра у Далмацији, а у околини твр­

AIIX градова Клиса 11 Скрадина; који се је завршио

ЊIIХОВИМ падом одма у почетку 1356 год. Хум за­

узе босански бан Твртко и предаде га Угрима као

Шlраз своје синовице Јелисавете.

Папа Инокентије УI диже крстоносни рат про­

тив Срба «отпадника вере)), под вођством угарског кра.ьа Ау двика, као « заставника цркве); али Ау д­

вик прво казни Венецију, што је с ДушаНО)l Ш~'-

правичан суд О В.lа.ШВlIllII Душаllовој ",OHeTII, а 1 ај за пе.lО "еће помраЧII:l1

С.ШВУ CUo<I<Olil U ве.tиliогll .4ушаН8 HII на ПО.IIIТlI'ШО)l пољу.

Digitized Ьу Google

КОСОВСКА БИТКА ~-- ---~ -- -========---~~

рова"ш (135S), и одузе јој целу ДаЈ1мацију. 3атим се

окрете на Србију и ПОС.l1е дугих бораба продре у Мачву и Београд:земље краља Драгутина. ,- 1359.

Међутим НиhиФор, шурак Синишин, а син епир­ ског деСIlотаЈована, упадне у Теса.l1ију (13561, која

неимађаmе управника, јер је ћесар Прељуб био умро, заузме је, па эатим' протера и, свог зета Синишу 113 љегових земаља, у ~OCTYP, а.l1И Ниhифор lIогине у

боју код Ахе.l10је '1358 и Синиша заузме Теса.l1ић' и

до смрти је В.I1а~ао у љој (1371).

У то време напаДI;lУ Грци са нешто Турака на

српске земље. а.l1И их ћесар Воихна потуче (1358.

То су БИ.l1е бор6е Срба са спољљим непријате­ љима; а.l1И су млого горе и ЦРЈЬе борбе биле међу­

собне, што су поједини об.l1асни управници (намес­ ници' један против ДРУГОГ водили. тежеhи сваки, да

што више од царства себи приграби и да IIостане

независним господаром Iдинастом). не видеhи општу

несрећУ државну и наГ.l10 приб.l1ижаваље опасне тур­

ске силе.

Од ових намесника Душанових би.l1И су најзнат­

нији, који су И највише допринели пропасти српскога

царства ови:

1. Синиша (Симеун) Неманиh ј

2. Вукашин Мрњавчевиh са својим братом Јо­

ваном Угљешом;

3. Војислав Војиновиh;

4. Ба.l1шиhи Страцимир или Страшюшр, Ћурађ

и Ба.l1ша IIЈ ј и

5. Аа.1ар Хре(iељановиh са зетом Вуком Бранко­

виl"iш.l~

Digitized Ьу Google

27

КОСОВСКА БИТКА

Први атентат на јединство царства учини Си­

ниша, који се у Ностуру прогласи царем свију Грка

и Срба. l ) Он удари на Скадар, али га Балшиlш са

послатом царском војском одбране.

Други отпадник царства био је Вукашин, коме

није била довољна титула деспота, коју је од мла­

дога цара добио, него присвоји себи и rитулу краља,

па се начини независним у својој држз.ВИНQ;. Са Ву­

кашином, сем његовог брата, били су и БаЛШИћИ у

3ети, јер је за Срацимиром била удата Вукашинова

ћерка Милица (Оливера). Са царом Урошем 'били су и кнез Лазар и кнез Војислав ВојИНОВИћ, његов таст,2)

а после његове смрти, овога СИНQвац Никола Алто­ мановиh.

Тако се изроди грађански рат: Срби су се TY~

кли између себе, а Турци су непрестано освајали

грчке земље и приближаВаАИ се границама српске

државе.

Урош напуст,И Призрен и сукоб његове војске

(и његових савезника) са Вукашиновом (и његових присталица) буде на .косову, у околини Приштине, где Ву.кашин одржи победу.

Али у то време Турци већ ударају на Угљешине

земље, и он позива Вукашина у ПОМОћ, да Турке

отерају.

И Вукашин напушта све унутрашње противнике,

иск)'п.ъа велику војску (по некима 60.000i, 11 сэ, бра-

1) П. CpehKoBilIi,

II,

7 И.

2). Урош је отерао своју прву жену 11 оженuо се је са llојис,шв.ьевом

ћерком Је.шсаветом, п ако су 6""11 ро.\. IIIIKO.1a .\.lТомаПОВЈ,Ћ пошто је ОД

свога оца нас едио земље О"() С'јеНlще, УЖlIца 11 РУДНlIка 1I вао, по CMpTll Војllс.lав.ьевој отрује љегове CIIHOBe 11 заузме Ху" 10КО 1366

- И. ђ'варап, 128-132).

у ово"е сто.ю

Digitized Ьу Google

2Я том УгљеШО)1 иде на сусрет ТУРЦlIма, поТ)'че их у jeAHo~1 боју у

том УгљеШО)1 иде на сусрет ТУРЦlIма, поТ)'че их у

jeAHo~1 боју у ДО.НIНИ Марице; аАИ код Чрномена, 2јј Септембра 1371 године. Турци изненадно ноћу нападну безбрижно спавајуh)' српску војску, која

ГЈуде YiћacHo потучена. а ту 11 НукаШIfН JI Уг.ьеша

I10ГИНУ. М юги

од Срба изгину~ IJ.lШ се подаВllше у

Марици. То (iеше савршени пораз, ПОС.Је кога све

шсти остале без одбране. Место, на коме оу Срби ПрОПаАlI код ЧРНО)lена

јужно од Црне. Горе Карадага беху

cplIcKe об

и сада се З0ве СU]Јф-Сuндuџu пораз Србаља.'

Посље иве битке ТУРЦII освојпше I1ХТЮIaН п Самоково, п на скоро заузеше УгљеШlIне 11 ВОIlХ­

нине') земље, а Богдан и Дејанови синови Драгаш 11 'Ионстантин постадоше ваЗаАИ Муратови; а за то

време водила се борба између осталих српских ДIl­

.!

наста.

Турци су се снажили Il напредоваЉII, а Србн слаби.llИ И опада.llИ.

') Т. Докза у своме делу «Нistoire de l'empire ottoman», томе 1, 18i 1,

наВОАИ Аве бити" на Марющ, 11 то на IIСТОМ месту КОД Чрномена, 11 у ИСТII" Ј1рид.ша~lа, на шта више казује скоро ИСТII број учествујуЬе војске 11 исте турске l(Qмаll.\аите, (.1aAa-Шахин 11 Х аЏII ИдбеtIИја\. Само се у томе раЗЛII­ liyjy, што У првој бнтки (1364) била је против Тураl<а саБеЗllичка војска

Угарска 11 Српска, ПОА управом краља АУАвика, с којим је, бајаГII, цар Урош

,снвез бllО заl{,ЬУЧIIО )' овој цељи.

Не само С,IIIЧИОСТ догађаја и свега поменутога, него поглавито пр'­ ~llке и раСПО,lOжења, у којима су се Србија и Угарска на.\аЗII.lе (рат 135:1)

међусобно, тврде, да савеза међу ЊlIма није мог,!о БИТII у то време. па ма да то тврде 11 118KII TypCKII ИСТОРIIЦИ, истина млађll од XV. века. OHII су побркаЛII пораз ВукашИlIOВ са HeKIIM уображеНIIМ .1YABIIKOM, који српски'

ни'где 11 не ПОМIIЊУ. ~Ja Докзом пове.!11 су се погрешно 11 HeKII нашн

tеТОПИСII

1IСТОР"ЦII (Н. пр. Н. Среl,IЮВIIЬ, IJ, ;71 11 .1PyrlI).

2)

BOIIXHD. је умро 01:0 1 З6:: ~ 1364, 11 онда је његов зет )'г,ьеша I!

IЬCl'OB11M земљама управљао. До 136" царllца ),ушанова Јелена СТО.IOВ:1.1а ј(!

у Серу, а l{a.1 је 0.18T.le ОТllШ.lа заузео је Угљеша Сер iСереЗI као СТс'.1НО

MI)C:ro

своје llе.1С 06.I<.CTII. (Руварац 11 :1).

Digitized Ьу Google

29

lЩСОВСКА БiIТК.-\

ъановиhа, који је

Ред је на кнеза Лазара Хребе

са својим делима главна личност у овој расправи.

Но пре тога, да видимо, какво 'је било стаље

у Европи, Il да ли је оно давало какве гарантије,

да ће се турском напредовању моhи на пут да стане.

II,

ПО.IИТИЧRО стаље Европе пред КОСОВСВОМ: БИТКОJl.

Вредно је ~a се упитамо: у времену, када се

отоманска сила све више ширила у Европи, на штету

хришhанских држава; када је српска држава све више·

С.llабил3., док на Косову није сасвим поражена, пот­

шта је ради"ш хришhан­ ска Европа '! Да ли није умела, И.llИ није могла, или

чињена и смањена била, -

није хтела, да стане на пут овоме рушиоцу хриш­

ћанства, - мусломанском заВОјевачу?

Европа у то време није у Н8hОЛИХО .могла, али

није ни хтела да изађе на сусрет овој азијској олуји,

која је претила да поруши сву Европу. Узроци овоме

леже у тадањем политичком и друштвеном стању

Европе, а оно је у r.llaBHOM било овакво, у разним

крајевима и државама:

у Шаан.ији поједине области ОТИl\Ја.llе су се од. Маварског завојевача и оснивале су тек самосталне

државе.

Између Фран.tН/С1<е н Енг.лесхе беснио је CTOГO~

дишњи рат око Нормандије, Гаскоње и других об­

.Ilасти.

у Италији северној међусобни раздор првих гра­

дова; борба Гве.llфа (императоваца) са Гибе.lJИнима (папинцима; која се завршује чувеним СичuлuјаНСI<U.м.·

Digitized Ьу Google

-30

КОСОВСКА hIfT!, \

=-==-~~ ----- -~---~----- -~~~-~=

аечером Међусобltа грдња римеког и Француског папе

i,папска шизма'.

:" "

У Не.м,ачхој борба племиhа с варошима. Шваји,арсха својом слогом и јунаШТВО)1 ослобо­

ђя.ва се немачко-аустријског јарма: швајцарски се­

љаци, одушевљени патриотизмом, без особитог ору­

жја и вештине, туку немачке ритере и ORJIOIIHI1Ke,

све у челику и до зуба наоружане. Само на једну

годину пре наше несреnне косовске битке, швајцар­

ски јунаци )' боју код Семпаха, до ноге, су потукли
" аустријског херцога Леополда, тако, да је п он сам на бојишту остао. Том битком IIIвајцарци су ударили

.,

<:::,'

\',1

,

--

темељ своме ослобођењу.

Наква разлика у судбини? У времену, када се

један јуначан народ диже И3 ропства својим пожр­

твовањем; готово у исто време, суђено је тако исто

јуначном -

српском народу да пропадне, и ако је

се пожртвовањем показао достојан слободе.

Чешха изнајпре чувена под својим краљем Нар­

·лом 1 (умро 1378)

постаје немоnна под његовим на­

следником.

Русија стење под ИГО)I монголским, И ако, само

на 9 година пре битке Носовске, Аluиитрuје П' Аон­

СIЩ одржава на Нул ИI-\Ов0)1 пољу славну победу над

Татари ма и Монголима. 3емље подељене на МL\ле кне­ љевине, које раде једна против друге. Слабост све

,до коначнОг ослобођења 141'10, под Иваном ЈП, кад српска држава беше веn СИIJма са политичког неба.

Ј1гаРСЈ\а и Пољсха уједињене под круно:\-! Луд­

вика Ј великог i1342-1382), пеху истина у то Bpe)le ,снажне, нарочито прва, али Угрима није ишло у ра­ 'чун да војште против Турака, и тиме ваљда закла-

Digitized Ьу Google

КОСОВСКА БИТI'А

з1

КОСОВСКА БИТI'А з1 ~=~============== њају посредно и српску државу. На

~=~==============

њају посредно и српску државу. На против, они су у овима ПРИ.llИкама тежи.llИ, да Србију што више ОС.Ilабе. Ово тврде иоториска факта. Папе С)' тежили,

да католичанство и у Србији рашире, а то су увек

радили преко Угарске.

'

Још за живота цара Душана, папе су гледали на Србију као на шизматичку земљу и упуhива.ш

су угарске краљеве. да нападају на Србију, као што

је напред изложено.

3бо. неких тачака у законику Душановом, који

ма се је хтело стати на пут ширељу латинске је­

реси у српским областима, папа Климент~је У! на­ нове Аудвика « э<.\ставником цркве против шизма­

ТIша»,I Ј И подигне ј>аву крстоносну војну на Душана.

Сирома Душан. док је морао на истоку да се

бори против турске најезде. дотле га Хришhанска

EBpOlla напада као шиэматика, и диже против њега

крстоносни рат као и у ХП веку. Ето још један од

узрока, за што су Турци у то време тако нагло у Европи напредовали.

у Бугарској цар Александар по смрти Душано­

вој одрекне вазалски IIOложај према Србији. али је

II сам био на удару турском. По његовој смрти (1365

наступила је неслога и поцепаност државе на троје:

у Трнову је владао Јован Шишман, у Бдину (Ви­

ДИНУI Јован Срацимир, а у Аобруџ.u кнез ДоБРОТИУl.

Ова 1I0цепаност ишла је такође само у корист Турака. у Нuзантuјu беше у то време таква иота не­

слога, и ако су им Турци веn дошли скоро до град-­ ских зидина. Били су поцепани на више партија:

једни су хтели савез оо. Србима и Бугарима, други

[)

Ф.40Р' 25('

u

26',.

Digitized Ьу Google

".

'.

l

------ -===

KQCOIICI;A

fШТ[{А

I

са Турцима, а треhи су хте.ilИ да СК.ilопе унију с Ри­

мом. С тога је цар Јован Па.ilео.ilОГ ишао папи у Рим

и примио унију. -

Ето такво је би.ilО стање у Европи, када су се

Турци поче.Ш нат.ю да шире на Балкансном полуо­

строву.

С једне стране, дакле, слабост веhине европских

држава није давала могуhности, да се стане на пут

напредовању Турака у Европи; а с ,друге стране ве­

розаконска заС.llеп.ьеност, национална завио. и сујета

нису дозво.ьавале Угрима да виде опасност, која ,~o­ .IIази од истона. ПраВОС.llав.ье је у то време за њих

било опасније од мухамеданства, они су више мр:зели

Србе од Турака.

у место да удруженом снагом изађу Турцима

на сусрет, да их потуку и пребаце у Азију, -

Угри

су напада.llИ Србе, који им прав.ьаху бедем против Турака У место да им у овој животној борби по­

могну, они су их слабили.

Па за то није ни чудо, што умањена и ОС.II.аб­ .ьена Србија подлеже на Косову.

:и тек кад се ово догоди, кад турске хаТ.IIије кад

напојише своје коње на хладноме Дунаву, -

нестаде српскога бедема, који Угре заклањаше од

азијске О.llује, -

тек тада се њима очи отворише.

али то беше одвећ касно. Србија је била сва у ра­ нама. и рушевинама, и издисаше; Угарсна беше уса­ м.ьена а на доглсду и дохвату СИ.llнога Азијата. И

пренуше се иза сна Угри, и цочеше дизати нрсто­

носне експедиције против Турака, али је угодан тре­

нут за то одавна био' прошао. Турци су се већ ОИ.ll.И

укопали на Балкансноме полуострву. па не

одаТ.IIе их истерати.

беше .IlRKO

Digitized Ьу Google

г

,

I I

ItDCOll1 :КА IНlT,; А

,

.,

Своју заслепљеност и грам:зљивост платише УГрlI

скупо у својим. походима на Турке: код Нииопоља

iRигмунд 11396), к()д Варнс В

на

'1444.

и

1адис.~ав

Косову СибињаflИН Јанко (1448). А.IJИ, то још не беше

Аово"!:.,на казна за ранију IIогреlllНУ радњу Угцрске. И они доживеше своје Носово на Мохачиом пољу : 1526, где погибе и млади ираљ Лауш П. и где

\

би сахрањена С

10бода

Угарске, као и наша на Но­

.

.

сову. Турска СИЈЈ.а поплави сву Угарску и допре до

Веча ,1529), па да не би словенских мишица (Јаll Со­

бјески с Пољацима) који зна, да

()ИJll) обељежја турске владаВtlне у садањој Аустро­

уга.рсној престоници.

Ето, тако неумитно С

не

би

и данас

историски догађај 11

1еде

својим путевима, а кој и су им гJlупошhу И шhу прокрчени и утрвени! -

1II.

111

зави­

Ратовањ(' I:иеза .i1а.зара с ТУРЦlша.

ПОСJlе оне ужасне катастрофе српске на ML\- рици, да ли се заостали властољубиви об.ласни управ­

ници освестише '!

All

ш бар у томе часу не УВIIДОlI](,

. ве

која им од истока ГРОЗ<lше! Но.

1ИКУ

опасност,

да

радили. што су од Душанове C~!PTII

Они

су

и

ье

они су један другоме земље ОТЮI<Ј

били започе

и међусобно се Кр13И

1И:

1I1

Смрт МЈЈадога цара Уроша', још Beћ~la је ':i

њима проБУДИ

ВJlастољубиве и Сllмодржавне тенш.е

'1 IIo .\ОСltoраШЊIIМ IIC'IOPlljCKIIM TBpl)elыIa•• J'apo.\IIIIM предаЊlша "

неКII)! .lеТOIIIIСlIма. 611.10 јс вероваље, да је I3УI;аШIIII у6110 "ор" Ур"ша :'

.IОВУ 2 .:I.екем6ра t 31;8. У IIOС.lедње време ГАаВIIII 11 ре.lстаВНlIIt оле I U!'.IJЬe ј,. . П. СреliКОВИћ, професор и IIСТОРИК. И. Руварац 11 .Ь. НоnачеВllћ [1аl< Са 113-

I

l

КОСОВСК.\ r.llТКА

.~

Digitized Ьу Google

КОСОВСКА БИТКА

Вукашина HaBa

ie

юга седи: БаЈ1шиhи заузму Призрен са ОКОЈ1НИМ местима. а кнез Ла:зар и НИКОЈ1а АЈ1томановиh опет крајеве.

На земље погину

ОКОЈЈ.ни су­

који су се с њима граНИЧИЈ1И, тако, да Краљевиhу

Марку, који се је по очевој смрти закраљио. остане

само: Скопље и Пореч с :Кичевом, ПРИЈЈ.еп. Охрид и :Кос-тур.2)

За тим се закрве кнез Лазар и НИКОЈЈ.а АЈ1томан, који су против Вукашина БИЈ1И савезници. Лазар по­

копљаника под НИКОЈ10М Гор­

МОћУ угарском 1000

јанским потуче код Ужица АЈ1томановиhа, ухвати

га и ОСЈ1епи. 1374,.

Лазар заузме Руднички и Ужички крај, а Под­ риње припаде Твртку, бану босанском, који је ВЈЈ.адао Босном и Хумом, а од БаЈ1lllиhа заузео неке при­

морске земље r 1370).

српске царевине ТУРЦИ су по­

Јужну ПОЈ10ВИНУ

степено освојИЈ1И, ИЈ1И у Ba:iaJ1CTBO потчињаваJl.И (Бог­

дан. Драгаш с :Константином, Марко с браhом); ИJl.И

су се оБJl.асти на мање делове раздробиле (Синишина,

по његовој смрти 1371) И ОВИ међусобно ТРЛИ.

У северној ПОЛОВИНИ постала су ТрИ независна

центра: Нnез Лазар у данашњој и старој Србији до

Шаре планине; 6аn Твртко :Котромановиh у Босни

и ХУМУ, Iкоји се је 1377 прогласио и венчао за краља

у Милешеву); и Балшufiu у Зети и Хвостну. СВИ су

били род Немањиhима и сви су тежиJl.И да постану

владаоцима.

весни м .10l<аЗlIма ТАр.\е, да је Урош надживео Вукашина, и да је умрn 2 де­

ксмбра t 3 71, даКАе 11'1 7 дана ПОС .• е погибије Вукашинове.

У интересу српске историје 11 мора.ш српскога народа. да се

(ЈВО IIОС.18дње нсо60РИМИ" доказима УТВрАII.

LlIЛО 6

21 11. Руварац, стр. 12О.

~.

.

~

Digitized Ьу Google

~--~----

r

КОСОВСКА ВИТКА

1375 године (3 Октобра) држан је сабор у Пеh и,

где су били и кнез Jlазар и 'Вурађ Валшиh, а ис те

године измирена је српска црква са грчком и ди г­

нута постојеhа анатема из Душанова BpeMeHa~

Такво је било стање српских земаља, кад ТУР ц\ 1

почињу да нападају на Jlазареву државу,

у то време кнез Jlазар био је у добрим одн о ­

(}има како са Твртком тако и са Валшиhима, са којима је касније још веће пријатељство учврсти о ,

удавши своју ћер Јелен)' за Срацимировог сина 'Вур ђа

Валшиhа (око 1386!. 1)

Граниче Лазареве државе БUА.е су ове: на западу

Арина, \ па водомеђом Дрине и Ибра, обухватају h rf

Подрим и Метохију (,старо Хвосно\ са Призреноы ,! )

затим венцом на Шару планину и Црну Гору IR a- радаг) и даље водомеђом Мораве с једне. а СТРРlе и Искра с друге с.тране. на Триуши и Стару' пл а­

нину, на се на истоку завршивала сливом Тимока . 1

На северу границе су биле Сава и Дунав. јер ј Срем био под угарским краљем. Рувар. стр. 19 2. )

Кад се ова просторија упореди са садањ о м

:Краљевином. то је

Jlазарева држава била још за

1) И. Руварац стр. 1, и 17.

2;

Преко Дрине можда је припада.lO нешто од Усоре са 3BOPH<I!< O!ol,

као саставни део некадање Драгутинове државе, коју је Лазар од Душ ю н н'\ управ.!>ање Аобио. IГАо1С. срп. у. Ар., ХХХУ, сТр. 164, Ч,lанак Ч. ~lllja­

товића "Цар

Урош п кра.!> ВукаШllН.») Део ПРlIморја, а можда и цеАа Зе ,-р,

признаваАа је врховно старешинство Лазарево тек од 1:186 год., ка.Ја j d

његова кћи ЈеАена бll.Ш удата за СраЦИМIlРОВОГ сина 'Вурђа БаАшића. 11 О н ,

110 смрти CTpllna Ба.lше преузео управу над Зетом. Мачву с Београдом по ­

BpaTllo је (по Орбину) кнез Лаэар ОА Угра. и ту су БИАе честе борбе. (11 Рувараl\, стр. 208-215).

3) Не зна се кад је Хвосно с Призреном IIреш.I0 113 руке Ба.lIIl11ћ а )'

UОДВ.Јашће Лазарево, а.Ш се као IIзвесно може реlш 1379, каlа је ']J~-pal l l>а.lшић умро. (И. Руварац, сТр. 19ti).

Digitized Ьу Google

31)

КОСОВСКА БИТКА

'l

треhину . већа .од ње. Тврткова држава БИАа је ск.оро ТОАИК.о иста; а 'БаАIIIиhа нешт.о ма.II.о мања. Све пак

три уједн.о једва да су представљаJlе п.о.II.овину не­

каАање Душан.ове царевине.

Па и у .овим нанред .обеJlеженим границама није·

кнез Лазар би.о П.оТПУН.о сам.оВ.lIасни и самодржавни г.осподар ,Јер на Н.ос.ову и у једн.ом де.IIУ Хв.осна а

са СТО.IIиц.ом у Приштини, ВАадаше Г.оТ.оВ.о сам.оста.IIНО· њег.оВ зет Вук Бранк.овиh. В.lIастедин од старина. Си­

гурно такав исти би.о је и в.ојвода Радич БраНК.овиh

у Браничеву. кога је кнез Лазар. -

Т.описима, -:- (,расипа.о» 1379. СИГУРН.оШТ.о је XTe~·

да буде сувише самостаАан. Па п.од.обн.о њима би.IIИ

су ваљда и Ју'г-В.огдан (кнез Вратк.о) таст Лазарев,

у Пр.окупљу. њег.оВ зет Ч(,.lIник Муса са СИН.овима (Стеван.ом и Лазар.оМ\ у Лабу и други.

П.о Ј{ашим .lIе­

И ак.о даКАе: беше Лазарева држава Д.оста ма­

.~eHa, тек седми до шести де.о Душан.ове царевине,

да је бар БИ.IIО јединства и чврстине у њ.ој!? Ади ни тога не беше. јер 1'.0 не ДОзв.ољаваху феудна

права ве.IIике В.~асте.IIе у 1'.0 време.

А сем ОВ.ога Лазар је

у Мачви једнако имао·

трвења са угарским банима. У такв.оМ стању и са так­

вом снагом кнез Лазар П.оче.о је ратовати с. Турцима.

Да видш.ю њихове ратове:

1. први СРПСI\.О-ТУРСI\.И рат 1386.

Тек пос.де битке код Чрномена Турци развише своју СИ.IIу и наг.Ю почеше ширитиосвајања у Европи.

1) ГОДИШЊllца ПЈ. "Тр. 30 1, из Ч.Јанка СТ. Новаковиhа. са неким из.

меиама и допунама, 110 Аокзи .lаэарева држава пружа.ш се је АО Софије п

DАанине ЋустеН.\II.lске.

Digitized Ьу Google

Ј;ОСОВСКА БИТКА

37

Њихова метода у томе БИЈta је -- по дОКЗИ

<медећа: СУ.llтан поде.llИ војоку на два И.llИ 3 де.llа,

повери их најГ.llавнијим командантима и одреди I1м

правце за оовајања. Они оу оа овојим војскама на­

,ступа.llИ у одређеним правцима, нарочито западу, И:3'

Met})' П.ll. Родопа и Њмога МО,ра Ј јер им тамо беше

отворено земљиште, а и б.llиже бех)' својој постој­

бини, одаК.IIе све нова онага ПРИДО.llаэаше. Обично

су ова меота заузимана без отпора; дошав до капија

какве вароши И.llИ града, обично су позива.llИ оби­

таоце на предају. Ако се предаја прими, поотавн

се одма му дир и кадија, претвори се једна од цр­ кава у мошеју, И.llИ ое из нова подигне, и пошто. је

оотављен потребан гарнизон, војска је настаВИ.llа

'овој пут. У овом О.llучају ,кад доброво.ъно пристану

на предају!, обитаоци задржаваху овоју имаовину,

уживаху сваку трговиноку С.llободу,и не бејаху иначе

обвезани према овој им новим гооподарима, оем др­

жавних дација, као и у оота.llој Европи; а оамо мо­

бодно земљиште, државна добра и јавне зграде. што

припадаху новој државној В.IIаоти. А.IIИ, ако предаја

не -. буде добровољно примљена, и ако ое обитаоци

буду бранили, и варош наои.llНО узме, онда је ом а­

'Грана као ратни П.llен. оотављена је пљачкањ)' вој­

ника, грађани су постаја.llИ робови и О.llакшање њи­ хове оудбине једино је завиои.llО од ве.llедушнооти

В.IIадаочеве. Подобно ое је и са ое.llима поотупa.llО.

Чим каква знатнија варош падне у притежање Ото­ манаца, би.llО предај ом П.llи на ОП.llУ, они пошљу ма.llа

'Одељења у ОКО.llину, те позиваху оељане да се из­

.јасне, да АИ се покоравају И.llП не, па ое према томе

и они управљаху. Народ (ПОПУ.llација, позван да бир-r.

-између корионог потчињења и неореhних ПОО.llедицi:l.

Digitized Ьу Google

"

38

КОСОВСКА ВИТКА,

у с.",учају отпора, ретко је двоумио у избору; и тако

се је војска отоманска БОРИ.llа обично само са твр­

ђаВСЮ:IМ гарнизонима, који по некад одрекоше да