Sie sind auf Seite 1von 55

НЕКОЛИКО ГЛАВНИХ ПИТАЊА

ИЗ ЕТНОГРАФИЈЕ

СТАРЕ СРБИЈЕ И МАЋЕДОНИЈЕ

НАПИСАО

ПРОФЕСОР ВАС. ЂЕРИЋ.

(

(ШТАМПАНО НА ТРОШАК

»

ПИШЧЕВ).

СРЕМ. КАРЛОВЦИ ШТАМПАРИЈ А

РПСК А

МАНАСТИРСК А

1922.

-

421.

п.

П рист у

1904

је моја расправа:

0 српском имену 1918 године штампано је у Па-

године изашла

и у Маћедонији. риз у моје предавање : Егћпо^гарћЈе с1е5 51ауеб с!е Масе"о!оЈпе. Соп -

1е 12с№сет-

ћге

(ЕххгаИ

је (Прилози за књижевност, прва, стр. 170—176).

прва, свеска овој три много, изузевши чланак: Лубор Нидерле и маћедонско питање. не говори су много раширивали да казати

тобоже доказати,

су сви делови

поменута

с1е Ве^гасје.

у Старој Србији

||||с е

Со11е§;е Пћге

с!еб бсЈепсеб босЈа1еб Г ишуегбНе"

РаШе

8егде).

таИе

аи

1917

V. Ојепб, ргогеббеиг а

е! 7—8

с1е

раг <Јез п™ 5—6

1921

године

мој чланак: Лубор

изашао

Нидерле и маћедонско

историју

готово

питање и фолклор, књига

изишло у

је

врло

језик,

У

књизи

је

рада, али

скупљено

све, што

увећани

и то неки

Прва глава

то

о етнографији Маћедоније, али јој

на

писци

говорећи

њезине

о

границе, да би

етнографији

могли

пр. то

има

се

нешто

налази

чега

у

њој

у Маћедонији

помаже, за

Маћедоније

што

неки

у Маћедонији

нема, да

би око Самокова(!).

могли

У Ср. Карловцима

око Петрова

дне

1922.

Вас. Ђерић.

*

ПРВА

ГЛАВА.

О границама

Маћедоније источним и северним. А) Стари век.

особито

У

старом

северу

према

веку Маћедонија

од

брда

Олимпа

је била у првом почетку мали у Појам увећавала

долини

реке

Халијакмона

Маћедоније у главном

се

држава, знамо иет до седам раз-

маћедонска

к (даиас Бистрица, Вистрииа). се

ширио

крај

томе

како

истоку, тако да данас

у

овом

правцу: 1 )

особито према

личних граница

а)

река

Лидија

(Лудија:

Г-усЛаб, 1^исЈЈа5); 2 )

б) Доњи

в) Између

г) Доњи

д) Доњи

део

део

део

(данас и Стримона Струме; 6 )

Аксије

Вардар); 3 ) (данас

Места); 6 )

реке

реке Аксије

реке

реке

Неста

(данас

Струма); 4 )

•) А. РогоЈкег, НапсЈоисћ гЈег а11еп

2" иа-

 

УОП Еигора,

(1877)

стр. 718

дање границе (на Струми

(белешка

и Мести).

50)

719

») Херодот VII, !27 (Мах*8оу({). Потврда

V,

17, VII, 25

II, 96. Помп.

VII,

VII, 185: „ПаСоуее Ш

Д(ерег

12,

стр.

ха 1

М

329.

'Еор- Е 8 о-

а

х

Вид. у

у 8о1 ха1 ВохиаХо: ха1 тб хаЈжђ-.хоч теуО{ ха ! Врб^ос ха( ув»." Види у Тукидида II, 99, 3-4 .

*) Извод (Ерј(оше) из Страбона Тукндида II, 99, 3—4.

ту-

(осо-

и реку (XII, 73, 3)

Струму. Према Псеудо-Илутарху Струма је река у Тракији. 5су1ах, § 66 (стр. 26) (Оео^гарпј Огаеа ппп., изд. БЈГЈО! I, стр.

(Махе?^С Ч ),

*) Херодот мачења (2x6?.;«) бито 35). Према

одлом.

Тукидид II, 95, 98-10 1

17

и 30—33)

и

3

и

додиривала

Мела II, 2 (особито

Тукидиду II, 99, 4 гранпца је понегде

(Ое

ИиУИв 11, 1) и Дијодору

б

)

53-4), Страбон VII, 7, 4 (стр. 323). (Вид. С. МОПег, Оео^г. Ог. шт., изд. ОјгЈос II, стр. 575: Сћгезгош. ех бсгао.), Плиније, НЈзг- N81. IV, 38 [10(17)].

•) Зсутпиз 644-7 , Страбон VII, 7

4

(стр. 323) (и

(ЕрНоте)

из Страбона VII, одлом. 33, 35), Птолемеј III, 12, 6, Аристотел

(Е>е аиз-

сиИ. 42, стр. 833): град је РћШррЈ у Маћедонији. Вил. и Ктег.

Вигс%а1.

XV (РогКа а" Џгоап, РесиеП гЈез ИтегаЈгез апаепз, стр. 189) и Прокопије

(ВеИ. Оогћ. III, 38, 9): ТблтЈро; „ђгерштг)џкч врахсђу 1б>ч караНт рокло (стр. 634): Тбтро; је у вгсархСа Рођбтц.

езт(", Хије-

п

I,) Доњи

 

(1.П1.П

МжрицаI

|

I)

I

Знвнј!

.

31) 1.1.1'.

,1.1 |а

Дарданџ/а

Хсбра

 

г) Можда

м Хслсспонт, )

Ми1« -лонија ии

југу.')

о Филипа II, оца Алексаидра од то што нису познавали она места грчких о

су

и римских

погрешке

после

Гшшрићу иишс

северној

граници

јер

Маћедоније

је

она

Великог,

најмање по-

ВНата, и

неки

су

људи

у тој ствари.било

за

писаца,

која рћаво тумачили нека места. Ево чињеница:

струке начинили знатне

говоре

том, било

за

то

што

1) На северозападу града Лихнида (данас

на 2) Т. Ливије

било

да

је

Еригон

граници

(39, 53)

(Ру1оп) 3 ), које

и Хераклеје

место Пилон

је

(код

било

Охрид) изме"ђу Маћедоније

и Страбон

[данас

Црна

измећу

тоља),

Би-

и Илирије. (VII, 7, 9—10, стр. 327)

која

(Река)],

планинама.

река Аксију (Вардар),

кажу,

утиче

у

извире 3.) Према Т. Ливију (43, 19—20) маћедонски краљ Персеј

у илирским

на гону 4 ) (по свој прилици горњем), у Скадар илирском краљу Ген- Скадар.*)

цију. Они пређоше иреко Шаре иланине и дођоше у

посла посланике враћајући

се

у Стуберу, град

реци

Ери-

Ово

свој

нам доказује, да

прилици

су

се Шаром

планином сматрали

близу

по

реке Еригона

огранци те [данас Црна (Река)].

и јужни

планине, који

су

>) ПрвШ

(II,

18,

1

III,

гра-

до Аксија (данас Вардар) и коме

планине, где извире

река ширина према Птолемеју 41" 40'. 2 )

6) Скопље (^хоСото1) припадаше према Птолемеју (III, 9, 4)

Маће-

(Месији)

а

је Скопље

и донији. Хијерокло

Дарданији

према томе Горњој Мезији (стр. 655), да

каже

не

главни

град

(метропола) у Дарданији; исто тако и МагсеШпи$ Сотев, Сћгоп

асЈ

(V, 97, 1—2), био највећи

је из Дарданије у Маћедонију.') 8) И после Филипа II, оца Александра Великога, северни јс део старе Пеоније 6 ) сачувао своје име, тако да се крај око до- њега Еригона [данас Црна (Река)] и око реке Струмице сма- трао сад као покрајина различита од Маћедоније, сад као дес Маћедоније. 0 )

град

а.

518. 8 ) 7) Полибије

каже „Ву1а20ги и , који

III освојис

на уласку

да град у Пеонији

Филип

је

9)

што

(Дантелети)

трачко

и

становаше

као

') „Мопз 5согс1из, Шп^е аШззЈтиз ге^отз ешз, ађ опепте Оагс1а шат зиМестат ћађет, а тепсНе МасесЈошат, аћ оссази Шупсит".

Трачко

се

племе зна, на горњој Струми

Дентелети

племе Мед^

 

')

(ЕрНоте)

*) Вардар извире на југозападу

од града Гостивара.

 

граница!),

поуздано;

VII, одлом. 9, (уја

4-том

доне-

*) Мј^пе,

(РауеппаКз

Ра4го1о^- 1-ат. 51 , полустр. 940. Према равенском

созто^гарћја

Ес1.

географ ;

186(

Раг1ћеу,

 

граница

31, 8,

сопзШ. II, 4:

7.

„и1 у\а

Ша поз(га,

^иа е

 

.

М.

О.

 
 

Т.

')

(45, 29) и Дијодора

Ма-

стр.

Б.

200)

(51сир!з)

VII (1»17)

Илирији,

16—17.

 

Маћедонији.

сес!опЈат

ез! издие

ас! Не11езроп1ит

тШтапз,

поп з61ит ехсигзттђи з

ђаг-

РаНаИ, ШупсЈ 4 ) Види

 

мисле,

II, 96, 98, 99, (Пеонци

 
 

Т.

 

зес!

сИзИпс^а

потаТа".

(Вардара);

 

1892,

II,

ттезТа,

стр .

197)

с1е 1а Тћгасе

егајт ,

Ј.

(V

до 1а Сћегзопез е тћгаа^ие

АЈпптз^гаИоп

Према Рапз ) Ш1ога1 зис! с1ез Ко -

готате ,

(„1е

је град Ву1агога

ши.сг

града 5 )

Велеса.

Ву!агога

Велес.

Сшруми:

 

, с1апз 1а МасесШте"). Вид. и у Цицерона,

1п РЈЗОП.

35, §

86,

V,

1,

13, 98, VIII,

одлом.

115,

VII,

113, 124). Полибије

24,8 , Извод

 
 

') Страбон

VII, 7, 4 (стр. 323), Полибије, Извод

(ЕрИоте)

(одлом.

VII,

11, 38,

41, Т.

40, 3, Плиније

НМ.

Иат. IV

34,

12, 6,

Византинац :

„Лихусбос, кбХч

'Шир{а{." Вид. Шпегаг. Виг-

35 [10 (17)].

•)IЈ•

и 11|ГЛ б« ТО0Ј аитои; хацзоиЈ. Ф&ШТСОЈ, 6 т8)у Махеббушу рао!?.еи{,

М;к сЈопЈа е

11.

X V

(РогН а

с1'

1Јг5ап ,

вид .

н

а

с1ез Шпегане з и

мест у

стр .

апсјепз ,

254)

стр .

190 :

Кесие П

исто м

„РЈШЗ

16,

а) Град Сшоби, је Маћедонији. почетку

53),

31

у

би

')

о

прем а

Према

(Т . Ливије

3!

III, V'

живе

који

је

био

на

ушћу

е

!

ЕрЈп" ,

8 :

[и^аХгј тсаратес"

реке

[10 (17)]

Еригон а

и

Малху,

Дијодо р

Плинију,

Жзт. N81. IV, 3 4

византијском

Птолемеј у

који

је

Си у«У1Х»|У.Л)Ј тоисј 'Шир(оиЈ ха1то*утас;тои; |»^хр1 ТТЈСЈ ЛихУСтсбог хаХоицеуђЈ ХЏ.Ч1&

историку

479

 

века,

Х»Т01ХоОута{

иптјхбоисј'

лел01Тј|1еуог, ауехацфеу

»!{ ТТЈУ Махебсу(ау.

 

(т.

ј . кад

 

са севера)

[,,еТ

^иа

')

VII, 7,

10 (вид.

VII, 7,

9).

!ии

Масес1отае

51ођоз, еуегШ":

Ргац- ћ1з1ог.

Огаес ,

из,

"I

„Ш

(гапзвгеззј

ш^шп

8согсН

.

5сос!гат

.

репгепегипт".

IV,

стр .

1251.

 

8

•1

Струми;

на ћедонији. 1 ) 10) Према Страбону па1ае" граничи се на који патае" дакле становаху би

галнице. Могла

средњој

ова

два племена

нису

живела

у

Ма-

(VII, 5, 7) дарданско с се зна, на средњој Струми: „Тћи- по свој

племе „Тћи-

племеном Медима,

истоку

што

трачким

су становали, као

прилици у долини три

два

или

горње Бре-

која

се споменути

места, за

б) Међу коњаницима Александра

900

1500

и

т

.

д.

(Дијоцор

Великога

пре Христа

на 19, 7). 168 године

је XVII, 17, 4).

било

Маћедо-

наца,

владалац Касандар, који је негда био војвода Александра Великога, доће је

Маћедонски

Трачана

аеонскоме

XX,

на

Илире

дела.

и Пеонаца

од Аутари- Гали, подељени

одељења, нападоше на неке крајеве балканскога полуострва: Једно оде-

љење нападе

и Паул подели Маћедонију у

Пеонију

два

придодан другом делу Маћедоније, а западни

до

Маћедонце

у

помоћ

ата

краљу Аудолеону, који

19,

1). У

III

веку

Трачане

и Трибале,

(Паусанија

X,

на

друго

(Дијодор

бно нападнут

„Пеонију",

а

пре Христа

у

три

треће

на

Емилијс

четири дела (округа, „гекшпез") и одвоји

реке

део

Аксије

(Вардара)

би

трећем делу

Маћедо-

Источни део Пеоније

НШИЛО ,

ДЛ

/ПрвВО

ргЈвВО

СУ

II |>< < I 111111.1 ИиМГИуТИ М

II |)М М('|И 1 М,| ,

иротумачили

неки

иисци. 1 )

.1111 1'У

Н.ИХ

 

јужиа Илирија") биле су

1апад

град, а

(данас

Маћедоније,

Валона)

Драч најјужнији. 1 )

је Манедонија (III, 12, 1

К1

2)

1У-ом

од Маћедоније, а

N0^0)})

У

') а)

почетку

У Изводу

исто тако и јужну Илирију (прозвану: Ер1го$ У-ог

века

(ЕрНоте)

после

Христа

налазимо

реч

из Страбона, извору средњега века, у

10),

не 4 одломак, који

 

VII, одлом.

пла«

ннне Орбела,

 

пзвора:

V,

16,

Аријан, Апађ.

који I,

I,

5

А1ехапап

Мај;т

16. Па

чг-

|

(на

месту ,

одлом .

10) протива н

ннје (Т. Ливије

45, 29).

Према (која

Изводу из Страбона (VII, одлом. 4) Пеонија

кланца)

уласке кланца „кроз који

(Вардар)

н у Маћедонију". Страбон VII, 5,7 (стр. 316) говори о племенима

5,

пеонским,

1, стр. 429: Маћедонци

чини, да

маћедон- (VII, 7, 4, стр. 323) (IX, Види у Плутарха, АетП.

оном, што

оном,

(VII, 5, 1, стр. 313). б) Птолемеј

(бр.

3- 8

10)

III, 9,

1:

ограничена) на југу делом Маће-

[т.

II,

16,

1

III,

1?,

15 од

(Вардар)

11, 1) 12, 15 (извор

из Орбелу (4ЈХ1 тд "ОрРцлоу бро;) до тачке, којој је (географски) положај, и т. д.

Место у Птолемеја в) Птолемеј

(III,

III,

ја-

оче-

реке Струме):

Раи1-

18: Трачани,

све до Пеоније). Маћедонци.

сно. нндна; источна дужнна

 

36:

Струма тече: „4; Ч-гркхуш (чар) дих МаВшу ха1 Ј5(УШУ". Плиннје, НЈЗ(. №( .

IV, 40: „атпе т

') Тукидид

II,

98.

(ЕрНоте) из

VII,

одлом.

5*гутопет

ассо1ип(

аехЈго 1а(еге

Оепзе1е(ае е( Маеш' аа

и

чини,

релативно

(Сшрумица

Сшрума)

изцие". — Полибаје

X, 41, 4: „тои; проаоробуга; х$ Махедоу(а вра-

реке Струмице, а можда је Струмицу називао Струмом. Треба

ВјзаНаз •/.а; иа1 цаХиха хоо; Ма!дои;

Ливије 26, 25:

аихИ. 1псиггеге еа

ггароХа;

„ш Масеаошат

^епз

1x81'/

;

зоН(а ега("

уму, да

на

*) Птолемеј III,

ширине ^Птолемеја

Маћедо-

нији много увећане.

12, 39—43 (Види Ј. МагциагсК, Аатш!з(га(1оп

1892, Н, стр. 230).

пу-

») (Извод

VII,

10), Плиније

НЈЗ(. N81. III,

14.

одлом.

стошили њихове крајеве, Маешсат ге^геззиз" „ т

геапГ).

(„ш

Плутарх, Зи11а 23: аОхд?

[23 (26)], Птолемеј III, 12, 1—2,

Ншогаг. Ап1оп. ХСИ

ХС1У

Касије Дијон (Рог(1а а" Цгоап,

1,2, 57.

(95)

Шпег. стр .

в!« ХТЈУ МеидЧхђу еуграХб ха1 ха ло?.Х.а д1апор9-т,шх; г.аХ<.ч

ч1<хч"

летска (отрахгпСа

војводина Дион 54, 20: Маћедонију Византинац:

Касије

Августа. Стефан

(ВИДИ Александар

4ауЗ-т)Хт)Т1хт)) била

г!; Мау.едо-

данте-

трачка

и

ауЈахрзфЕУ

9) Птолемеј

III,

11, 6:

трачка

према

војводина

западу

је скрајња

медска (МаЉхт)) била је покрај Маћедоније (гсрд; х^ Макгдоу!а).

опустошише Ма;до!, 33-УО; вр^хтј;,

Дентелети у

цара ЛЛТЈО^ Махвдоу(а;" и

време

"аВоу«;, Шо ; брахт); хо1; Ма!до1; б>ороу" (Оаопез — Еаопез, Еаош).

-

100:

„Иег

ае

Оа1та(Ја т

Масеаошат,

езх,

5а1ошз

Порфирогенит, Ое (ћета(. II, стр. 26.

Консгантин

Оуггћасћшт" и

') Види и уПлинија НЈ8т. №(.Ш, 145 [23 (26)] и Страбон VII, 7, 8,

127 (аасебне и стр. (XXXIII)

») А1. КЈезе, Оео^гарћ!

(1878) стр . (XXXII)

)

ШШ

тт .

иокрајине: Оагааша.Масеаоша, ТћеззаНа Ерјгоз поуа

и мспмјк) и 257 (1а(сгси1из Ро1етП 8Пии). Внди Шпегаг, Ап(оп.: РогНа

1.11. ОНо бееск, ЊИИа аиЈпИа(ит

(1876) стр. 248- 9 (1а(егси1из 1Јего-

10

МаћедониЈа 1 ) употрабљвну у два сми< м

|адан врло широк.дру

/1 и

1ин| каж<

 

I* м

ду-

ги ужи:

Ргоу1пс1ае

Масес1оп1ае

вех: Ас!киа, МассиЧипа, Сгс1а,

кл>амски>

 

111.--.- 111.1. Ер1гиа це1иа, Ер1гив поиа е4рагвМаседоп1ае8а1и<аг1в",

По \горице,

Вл/ШШКа. Вугарски писац А. Иширков 3 ) говорећи о север-

у и римског иладања помиње само једнога бона"

тој ствари живео г. Иширков да

•орили

КОЈИ није

век у

N0] границ и

М,|1чдоиије

Филип а II грчкога писца „Стра- го-

су само лажнога „Страбона", може

старо м

и латинских

о д времеи а

писаца,

место гомиле грчких о

који

и то спомиње у средњем веку.

у се размеће некаквом „науком"!

старом

него

Заиста

1561 (или

166/)

године пише Гаврило Тадић:-) доћосмо Сарајева.

је отаџбина. Крајков, 4 )

Јаков

године

Софије.

био родом из

околине

да

је

од

ОД крајева

1566

1569

маћедонских, од земље Босне, од града

године каже Јаков, 3 ) који

Ђустендила, да му је Маћедонија

каже

крајева маћедонских од места

1570)

1615 игуман

године каже

Гаврило, 6 )

да

је

река

Морача

Б)

крајевима.

Средњи век.

у маћедонскнм Узроци овим могао бити

узрок на и реч Маћедонија мали, а дошло од

простор био

прилике неуке угледати на погрешке других.

Гледао

погрешкама могу

овај:

приказан

велики

Маћедонију

написана

била

реч

доста

бити различни. Један би неку (можда већи) део мало севера почетно слово речи Ма- рћаве карте могли

сам

остало

од

дуга,

места.

к

југу

на Косово. Овакве

људе, а

после

су

се

врло стару

карту

Европе

На

и

њој

како

и

је

је

једни

утврђена:

на

тој

брдо Олимп.

Слабије је одре-

исток

или

источна

на

запад.

Често

се

доња

Места,

и

даље

граница, а

планине

Вардара

и Би-

стотине година реч је Маћедонија у грчким споменицима имала обично проширено из НвНИЦИ редовно спомињу \0 шии реке Марице. 3 )

према

н.има каткад

године

илмсђу

рице. Више пута

година Маћедонију у

Вначење

У почетку средњега века неколике

којој

на

је

којој

био

је

за

времена пре Христа. Доцније нам византијски спо-

и

више стотина

14^: и 15 га

века — Маћедонија је земља која Маћедонији

је била

на

— а

око реке

1371

доцније се спомиње битка, и Турака,

бр. 4944;

Ма-

у јијЈОбћ акаа\ и у Љ. Стојановића, Стари српски

Споменик

Марици.

Примере

И у српским споменицима

ћедонија

могле су преварити

Данас

Срба

је јужна граница Маћедоније море

планина

Родопа

и

је

и на Места као и вододелница између река с као западну границу Охридско тога се сматра

ВИДИ у КјеСпјки ваписи и натписи,

и срп. кр. акад. 51 (1913) стр. 4 а: У српском летопису

ловине

у Ст. Новаковића,

страни граница Егејско Маћедонија

ђено, докле иде

можда обично, сматра река

к Пинд и „Огаттоз" с

друге по- 16 века стоји ово: „То-жде ЛТУТО оуби царв Оманв кралш на

"

северу

Вбкашина

и деспота

Оуглешб вв Мак-ћдоши

Марици

стрице једне стране и Дрима друге стране као западна В) Нови
стрице
једне
стране
и
Дрима
друге
стране
као
западна
В)
Нови век.
У споменицима
писаним
језику
у
16-ом
и
17-ом
веку
на
неколико
места
да-
граница,
на српском
Маћедонија
које је имала
је раширена
леко
на
север
преко
у
старом
веку:
'I
Игћап, КесиеЦ
аез Шпег.
1845, стр. 97:
„ТпеззаПат
е( Масеао-
III. 1111"
') ОЦо бееск, Ио1Ша аи»пНа1ит
(1876) стр. 9,
10.
ВИДИ
стр. 3, 5:
РгВ1
1(1е8 XI."
н
1 >1с1ае препзЈз ,
то
„Рег
Шугкшп
ос(о: ТћеззаНае,
1в,
МоезЈа е
рптае ,
Ерјп
РгаеиаШапае , Оагаапјае ,
ие1епз, ЕрЈг'
Масеао -
Им1
пг
(ВИДИ
и
стр.
10).

•| Цвиичовит-ћ вт.згледи вврху етнографилта на Македонич(„Пери-

граница. Неки писци сматрају

или ница најмање северном границом имала вина (после Филипа случаја

језеро

к

је Маћецонија

горње долине

планину

западу

од

утврђена. У Срба

језера.

Северна је

често

гра-

или обично

Маћедоније од прилике она граница, коју

краље-

у

II) или

река

старом

као

веку

као

самостална

римска нокрајина.

Струме

и

Месте

У оба ова

(па

и

Вардара,

') Љ. Стојановић, ») У години).

истој

и натписи, бр. 494.

месту

је

Стари српски записи

621

н

1573 (на једном

књизи бр.

погрешка

у

1ДИЧ0С1 ов списание 1.ХУП, Софии

1906, стр. 470).

•) Ниди Ш%пе, Ра1го1о§. Огаесае I. 113 (1864) полустр. 27 и даље 1< 'ч иггампана поаната Тафелова расправа).

») У

књизи бр. 655.

 

')

бр. 683

и 685.

»).У

бр. 1030.

г.-

1ИН8 Средп.с Сгрумс ) нп|с

I гране код Бугара

мрип.1 !1.1 л.1 М.И.сдоиији

С

друге

и неких страних

Маћедонији

страни

ни

вндн сежељаза

висаца

северу до вододел- реке Маћедонији Вардара. 1 ) к Маћедонија писци раширују по

се-

само-

према

долине

додају

не

горњега

на крајеве

нових

Вардара

западу

од

прилици за

свој Маћедонаца, који захте- Маћедонија

било

случају

требало би

а

не

реч

раширивањем сеиерие Маћедоније потпуно писци долину Маћедонију проналасци Неки Маћедоније тврдити, Бугарима. У оваком се с неодређеним значењем. А. Иширков 2 )

то,

су

место

реке Вардара:

ВОЉНИ и

верну границу

НИце, додавајући

Струме

и

Месте.

Неки

ДОЛИНу горње Струме

Неки

па

иисци сужују

ови

су

вредности.

без

да

се

би

вати, да

могли

звали

нам

каже

бугарски

према северу

да

је

негда

одређено

Белешка. прпмера иа писаца новијега ћедонију то нису радили. Каже да Халкондила „споменува винаги Скопие като македонски градт." (стр. 471), али примери које за то по- не

је

скупио

и

одабрао

неколико

времена, који су раширивали Ма-

старога века према северу, а изостављао писце, који

мин.е

доказују.

то

с^о

') К. Реискег (КаПе Маке<1ошеп, АКзегоЈеп ипс! А1ђатеп, Беч, 3-ће ч1.с. Р.К14 и 4-то издање 1912: „бЈаИвИвсће Ап§аоеп") сматра северну вилајета Д0Нн|в, I. |< долине горњега Вардара н горње Струме не сматрају се • 10 н'ш.ин Маћедоније. | Цвничовигв в-ћвгледи в-врху етнографилта на Македонии (Пе-

рИО I СПИ<

граиицу солунснога и битољскога

северном граннцом Маће-

I XVII) стр. 471 и д.

О

ДРУГА ГЛАВА. српском имену у

и

у

Старој

Маћедонији.

Србији

У у Маћедонији, Београд га би требало ком

онај

о

пишем остала

тешкоћа овога

зна. Између старијих

мојој расправи

да

ако

о

напише, опет

све

до

српском

О

1904

имену

у

Старој

Србији приступ, за који

и

налази

се треба овде прештампати 1 ):

је

да

та

данас

и

овај

и филолог

и историк

ствар

у

овом

непозната.

то

што

само

је

те ствари

тим

Узрок

се мислило

Вук

мислим

И

њему

зна, где живи нешто

пише, к то да зна пре него што друго о томе да знао, да је то док су

то

народ

примеру

ће

као

ком сад

бити

се

посла, а

књижевника

мишљење лажно

којекакви сивати Шафарикове погрешке не

писују

и „научници" били задовољни

њега

или

да

ми управо

и

то

казујући.

или

не знамо,

што

могу

да

то

препи-

пре-

казујући

од

Критика Шафарикове

Шафарик је код свакога словенскога бине његова нице граница нацртана на његовој етнографској Можемо сад питати:

народне границе између

томе је одређивао

Према

поједине

словенске

Бугара.

народа казао осо- гра- је

Срба и

језика.

растављају

народне

које

народе.

карти.

Таква

1) Јесу ли саме особине у језику довољне да се одреди граница
1) Јесу
ли
саме
особине
у
језику
довољне
да
се
одреди
граница
између
два сродна
народа?
добро скупио и оценио особине
или онога словенскога језика?
2) Је
ли
Шафарик
овога
3) Је
ли
заиста према скупљеним и оцењеним особинама
одређена
на
карти
нацртана)
У
колико
се
то
тиче
Срба
Бугара
на
два
последња
питања
одговарам: није
и
на
граница?
и
ирво с неким додатком). Уз то

') У угластој загради

налазе се оне реченице, које сам сад додао.

I

I

I

I)

уму,

1825

1826 го-

је-

П(м'Н' |||,н||.1|>ика до.1

неке фалоловима,

неколика:

1823

године)

I

Некеодњи)

неке исшрицама.

Да СПЈ>'

1857—8

ГОДИН« Ш

нпнографима, мсш-м

може народа (као

— особито

из-

Лежан (рођен К.пканском

Турске')

28 стр.

ни једне словенске књиге, тако

51ОУ. пДгоЈорЈз

употребио (осим

карте)

бој(\) V

и за лингвистику.

природне преграде. Овај

километара.

Дакле:

каже, да

(као

II)

да

аојас.

Шафарик) него широк

Шафарик није добро језика,

време.

чкога архиепископа 2 )(!). За лингвистику су знатни оваки при-

мери: развалине двора

се данас (кас

На стр. 42—5 најбраја

а)

бр.

погрешака;

12 особину

<5угарскога језика казујући

пр.

броји као особину

каже)

„Магко

Кга1ј

Марка Оггб" 3 )^,

179 стр.

„Магко§гас1" (!). За тим се помиње в Огезка\^е1зка" (!) ала-

имена (стр.

178, 179), а на

176 стг.

Трескавец—Трескавац.

етнографе,

место г у речима:

„репсИкозИ",

„КозсапсИп",

1.еопт'а а ,

„АпсЈоша".

језика;

<5р.

б)

12

в)

правило:

„ја

н.

пр. (бр.

нд.

језика,

н. пр.

(бр. 7)

„и т1з1о

о."

догађајима.

6

саз4о"

погрешака.

I)

(бр. 8).

особине це-

„место

*."

ствари писао тако као да тих етнографа :

„За

у Маћедонији. Ј;

из Дибре, који јех" говорили, т. ј . између Српскога и Бугарскога, али опет ближ(

(1852

има много „Сриски

села,

о Дибри:

„као

видио два човјека и:

Дибре, који

Српски, само

г)

између нај-

з Бугарски, и казивали су м|

III) Шафарикова

незнатних.

прилици од-

то,

' ) 0

1-ејеап, Ехћпоггарћје с!е 1а Ти^ш е а'Еигоре. ЕгћпокгарћЈе с!е

ЕигораЧзсћеп Тигке1 (1861) (Ре1егтапп'з МИгћеИип^еп Ет^&тип^еИ

Иг. 4]

•)

0 .

V. Наћп ,

УОП Ве^гас !

ба1оп1к Ј (1868) страна 7С

књижици.

.

белешка 3.

скаг о

1 ) Древности. Трудм славинскои комиссш императорскаго москов-

археолог . обшеств а

Н/1 (1898)

стр . 80 .

*) У

књвзи стр. 176.

встеј

«) Ковчежић за 1849) стр. 1.

историју,

језик

и обичаје

Срба

сна

три

закон

10

|| "||п п 1ову се I 'рви, — # Код рвчн Тешово као и они
||
"||п
п
1ову се
I 'рви,
— # Код рвчн
Тешово
као и они што су
пише
говорили
да
су."
прааи говорим
I амо
о
I рш ком
ово: »мјесто
у Старој
Србији
к
од
Планинв
југоистоку.
Турци
у
Тетову
говоре
Турски
два гри
примера,
Хришћани
и
има
говоре Српски."
нахији
воре Турски
Српски,
то
боље
него
и
у
Крчави
и Арнаутски, а
у
закона
каже: „варо-
и
Гости-
| [Јар е
иенуо
внога
архива
и 11 оп< к«
коЈи
министврства
именЈ
Црн<
гачу Арбаније.
дела
I
|угу
и
I
|угои( гоку
Гора ,
Поред
гш
в
са
м
по
са
Прнмере ив
нностраних
у
Москии
вару. Око Тетова
села
у
којима
су
људи
Тур-
(Обио сам ОД г. Ст. ДимИТрИЈеВИћа, Положеиим словима штам-
скога
а
Код
Вардару. Турци у Гостивару го-
и
речи
Гошивар
и
гиналу тако штампане или написане. Различито писање истих
за
11.П1С су
оне
речи,
које
сам
хтео
истаћи,
ако
нису
у
ори-
шица
у
Тетовској
на
и Арнаутски
а Хришћани
Српски,
то
мало
рсчи
у различним
издањима
нисам
помињао,
јер је
то
ову
боље
него
у
Крчави."
Код
речи
Крчава
вели:
„варош
у
ствар незнатно.
Скопаљском
око
једне
трећине
Хриш-
*
*
*
ћана,
а
остали
пашалуку, у којој
закона,
на Бугарски,
је
су Турскога
али
сви
говоре
Српски,
истина заносећи
мало
Бугари опет
не разумију."
-
[Код речи
пише
али их прави
Вук: „град
Око 950 године
каж е Константин Порфирогенит,' ) да гра д
Прилиа
у старој
,,-х 24р(51а" у солунској области
Србији, за
који
се
пјева
и приповиједа
да
је
у
њему
живио
име
селили. И доцније
пом) има
своје
од
Срба,
крај реке Бистрице (под Олим-
ту
који
су
се
најпре били
на-
Марко Краљевић." — Код речи Полог
пише
Вук:
„(доњи
и
често
спомиње
тај
град
(та
2гр,^х), у
горњи)
некакво
мјесто
као
кнежина
или
и
више
у
Старој
ком
живео
Србији."
3-ћем
издању
додато
из ручнога
примерка Ву-
је
Јована Зонаре зове
се
и владика. У старом српскословенском преводу
се
челника срБбчиш,емБ прТетв царв." 2 )
тај
град
Срачиште:
„и николица
на-
кова)].
Овде ћу споменути, Караџић што је 1827 године писао Ст. П. Ј.
Овде ћу споменути,
Караџић
што
је
1827 године
писао
Ст.
П. Ј. Шафарику:
„Сад
ћу
Ви
тинци нису Бугари,
по
ни једним језиком;
мојте
Србе
бугарити! Не само
што Лесковчани
Приш-
него
су
сами
Вук
Вас нешто опоменути. Не-
и
Видинци, Ћипровчани и
језику
ближи
Србима
и ако чисто не говоре
не
ски пиљари, који, као
дајте
и
и
но Бугарима,
Вас варају којекави бугар-
ра-
се
да
сваки
други
човек,
свој
народ
дије
увеличавају." 1 )
Белешка
1. Овде
не
мислим
потанко
писати
кама, које
су учинили
различни
људи пишући
о овој
Као
што има различних
писали
погрешака
у
оним
стварима
има
писали
незнатни људи тако
научници."
их
много
и
у
Тако
је
морало
и
хоће
„знатни
памет
не
Белешка 2. Значење
није довољно одређено,
у
да
на
говоре
о
стварима о
којима
о погреш-
ствари.
које су
онима које су
бити, кад људи
или
ништа
скоро ништа
знају.
речи
Стара
Србија
и Манедонија
јер
неки
писци
употребљавају
реч
Стара Србија
ширем
а
неки
у
ужем
смислу.
У
овој
рас-

■) ОзубЈа 1895, стр. 877:

рад

превео с чешкога јевика, јер је ово место из Вукова српскога писма К. Јиречак штампао на чешком јевику.

У Павла Јос. Шафарика (1900) стр. 135. Ово је С. Томић

С. Томића,

Књижевни и научни

Одрина и до Драчк,

каже:

„а

всл срћбскк*." 1 )

арбанаскл и крај сриске земље.

„у

Никодим,

српској земљи" („ВБ СВОКЗМБ си отвчБСтв-ћ срБб'скои земли"),

 

с'бором

СРБ6БСКБ1МБ"),

вла-

дика, а

помиње збор игумане. Ту

помиње мећу владикама и скоаски вла-

[Кончул

међу Мораве, али је манастир

р.

■)Константин Порфирогенит, Ое ааЈПЈтз(гапаЧ) јтрепосар . 32(р. 99) 152 еа. Вопп.

•) 8(агте

14 (1882) стр. 163.

») X. С. Даскаловт,, Открвгш в-1, древнеи столиц-ћ болгарскои, Тер-

нов*. Москва

истор1И

18—19. „Изв-ћст

Словесностн"

Б первои половин-Б XIII в*ка (1872) стр. 56—7. И. И. Срезневскш, Св-кдт,-

натпис

Макушева,

Обш,еств-к при Московскомт. Университет-к] стр.

1859

[из 2. кшвге „ЧшенШ вт> ИмператорскомБ

РоссЈиских-в

по отд-вленјк)

Академји

(1859)

и

Наукт, стр . 374.: издао В.

у

Русскаго

и древностеи

VII

прештампан

лзмка

и

А. О. Гилвфердинп.]. Овај је

БолгарЈл

вт, концт, XII

и

В

и зам-ћтки бр. ^ХХХ1. стр. 10. [Сборник наукг

нмператорскои

академји

Ш

и словесности

отдћленЈн

XX,

4

русскаго

(1879)].

измка

I

-

Ибрн бливу Рашке, 1 )) хтетовски,

гоетиварски,

Куманоиа] и скопски.*)

горич

Је

код

нагорични

[На~

1349 и 1354 године.

о

се

(чл.

о

32,

иа неколика

У законику (чл. 77, 82). О

српскога

цара

Стефана

(чл. 77,

Душама") говори

и ч"! 11 ' 'м.

82)

Власима

123) о Арбанасима и чл. 39

Сасима

Србима се места. Особито су знатни

Грцима го-

173. У

и се обр-ћтакз од

НЗСТБ комоу дало

до сиега-

:*9 стоји :

д|м.жав'ћ царства

царство

„Власгћл е и власгћличикми , иже

ми, Ср&олкз и Гр&цт, и

у баштиноу

оу

што хрисоволш, и дрвже

ми

ВИ с'1.бора,

ТВРБДТ.,"

чл.

173:

„Власгћле

кои н1тми<, или ср^бит,

дворБ царства,

лкзбо, тер е

|"к1,де собомв гоусара

како тап.

и гоусар."

|

|

1лла

држави

п>иу законику

се он'-зи господарв каже готово Душана, ипак

цела Маћедонија при-

се

нигде

у

ње-

или

тата, да

Премда је

цара Стефана не помињу Бугари.

Око 1350 године

саград и

српск и

цар

Стефан

Душан

у

КОЈа

Ирпзрену манастир арханђела |е

дана

томе

манастиру

Михаила и Гаврила.

штампана

1862

је

године

Повеља

у

I I |сиику друштва је

настир

Ве /ссу

('трумици

(стр.

Људи,

(стр,

XV, стр. 264—310. Ма- у

се

је

цркву

цркву у

тим

и СБ млини" и дужности свију

Срћблтм"

оу

цркве

(стр.

СБ виногради

права је с а . обр-ћтак) говори ни

„законв

о Власима

речи.

Стефан Душан сер(е)- код земљама код исте

реке

Пчиње

цар

св. Николе

срб.

словесности

добио

лтдми

врло

и

„с лшдми

У

тој

су

припадају

„И

многе прилоге н. пр. добио

млини

и

с

виногради,"

за

„с

с

и СБ земломв и повељи одређена ту кои

манастиру:

303).

који 305), каже се:

Арбанаси

работак) како СрБблкз," затим

309), а

о Бугарима

1352/3 године

нема

српски

м

307,

дарива | ком митрополиту Јакову

цркву (Пшиње) под Кожљем заједно

нигде

са црквеним реке (Пчиња тече између Куманова и Кратова у Вардар) па

:

ћноу

„И

оу

кои оугоне зимт> добитвкв црвкви

Власи

зимише, да дакз

травБниноу

на землно на црв- по

законоу,

1.1'||

') Вас- Марковић, Православно

I Србнјн, 1020, стр. 63.

■) Споменик

срп. кр. акад. 4

 

у средњо-

(1890) стр. 10—11. [§а1аг<к,

РатаЧку,

1ИЈ0

'I'

'

|

|

ппис1у{ ЈИ1081оУапиу:

(1851)

стр. 54-55 .

.

Стоја-

 

I (1902) бр. 301—4].

 

I

п натписи Стефана Душана, цара српског

Новаковии, Законик

 

1349 и

V Г.сограду

1898.

1и.

н.с)

I

и

. ,1мч

п

< 7"'" "• •"')

0»де

('/'о ■/•;/ н

Власи.

сс помињу око реке Пчиње (Пши-

13С0 године посла сер(е)ски митрополит Јаков неке књиге

„Србле ввкоупћ

поменути и

Душан

Стефан

После смрти патријарха

III Синај

ч

0во:

са 1'рћке," да не

записом, у ком

узму

тих

сву књига.-) Овде се цар ВБ град%

моли

Јоаникија

браћу

може

,(1.г>ра СБбор срћбћсши

Гави

Саву

за

Оћроу"

и

и ершкскии патријарха. 5 )

по-

1361 године потписује

се Душана, у једном писму овако: „Симеун

бога („ХЧЦЕМУ Хргатт тф ^ет пчтсб? јЗаспХео? ха! аитохратшр Ти>ц.а'10У %~Х ^еррсоу, б ПаХасбХоуос," 1 .) А на другом се месту потписује овако: „Симеун Урош Палеолог у Христа бога верни цар и самодржац Грчке („Грка") и Србије („Срба") и целе Албаније" (^оцео)^ &у Хр10тф тф г^еЛ тиатб? јЗааЛе^с, у.а.1 аотохрошр То>и,а;о)У ха! ^ерјШу %а> лаутб^ 'АХрауоо ООреа;; б ПаХасбХоуо?.) 5 )

Симеун

Палеолог,

брат

цара

Палеолог у Христа верни цар и самодржац Грчке („Грка") и Србије („Срба")

1366 године

и потврђену

у

деспот Јован Угљеша") у писму писану „земли

сркбскои и

каже

Скопљу, да је

он господар

ПоМОрж".

ВСТ.МБ ГрБКОМБ

1366

краљ Вукашин, 7 )

ГРБКОМБ, И Поморик), "

 
 

„Кралв ВлБка-

ШИНБ блаГОВТ.рНБ1

Ср1>бЛКМ1>

И ГрБКОМБ."

1370 године каже

је странамв." 8 ) Вукаши-

он господар „зе-

и западнимв од прилике у крајевима к западу од сред-

краљ Вукашин, да

мли

нова

њега Вардара.

сркбћскои и грвкшмБ

је

област

била

1 ) Арх. Леонид, Гласник срп. уч. др. 24 (4868) стр. 246.

*> С. Косановић. Дабро-босански Источник II (1888) стр. 43. Љуб.

Стојановић, Стари срп. записи и натписи 1 (1902)

») Ђ. Даннчић, Животи крал>ева и архнепископа српских напиеао-

архиепископ Данило

*) ХроуохрафЈсс ттЈс 'Над(рои. 'ЕУ 'АЗфои?, II, стр. 315. Гласникт. дру- штва србске слов. 14 (1862) стр. 276, 280. Рг. Мјкћззкћ е1 Јоз. МиМег,

116.

бр.

(1866) стр. 380.

други

и

Ас1а е! Оир1ота*а Огаеса тес!и

аеуј

III

(1865) стр .

129.

')

Гласник срп. уч. др. 18 (1865) стр. 201.

в ) Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава среди.ега <иека (1912) стр. 509.

У ") Рг. МЈкЊбЈсћ, Мопит. 5егћ. (1858) стр. 180.

')

стр. 509.

истој књизи

на

*

1371 године 11 > 1 1.1

одреди цариградски еинод, да св ([едина грчка одредби спомиње Јован

(бкгаб^с

Ј 1'-^)-') И у друтој од-

ровио рицс < >" 1.1

писмо писано

у

кура

|е Костадинова

године

и

граду

бвдоким

Струмиш

и

,ца-

господина брата Драгаша била око

КостаЕшдииа." 1 )

ишонести

ср-и(>схм I Сфумипд' п Г)регалнице.*)

1305

и У\ 1,гшл, „господар СрИијс"

редби гога синода (1371 год.) помиње се државаЈонанаУгл.ит

Србије" (_8_даЈс5тои ^еррис?".) 8 ) И у једном се писму

цариградског патријарха од 1371 године помиње „господар

Србије Угљеша"

^еосподара

православна црква и у тој се

његова

основаше Манојло

Палеолог

и

његова жена

|алена мру Србије" (абМутт)? 2-ррЧас).*) Константинова је око (аром Србије."

била

реке Струмице. Ту Јелена

зове

свога

оца

1401 године каже млетачка

је 1лиик „Константина, господара Србије,

влада

да

дошао

вадужбину Јеленину оцу Константину Дејановићу,„го-

област

„госпо-

(„З.албтгјс; ^грЏоч; о ОбухХвО!^").*) око доње Струме.

Угљешина

држава

била 1373/4 година. У старом

српском летопису 4 ) код године

1.47.4/4 стоји ово: „Но три кралм бв1ств ср&бћска В1> то врћме;

оу Призрћноу Лазарв, оу Босни пш. Марко Влвкашиновв."

Стефанв

Тврнтко,

V другој

свој

полозини 14 века у Угљеша дигао

живео

деспот

многе

друге

каже

великаше

калуђер држави 0 )