НЕКОЛИКО ГЛАВНИХ ПИТАЊА

ИЗ ЕТНОГРАФИЈЕ

СТАРЕ СРБИЈЕ И МАЋЕДОНИЈЕ

НАПИСАО

ПРОФЕСОР ВАС. ЂЕРИЋ.

(ШТАМПАНО НА ТРОШАК ПИШЧЕВ).

СРЕМ. КАРЛОВЦИ
( РПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА
1922. - 421.
 П р и с т у п.
1904 године изашла је моја расправа: 0 српском имену
у Старој Србији и у Маћедонији. 1918 године штампано је у Па-
ризу моје предавање: Егћпо^гарћЈе с1е5 51ауеб с!е Масе"о!оЈпе. Соп-
| | | | с е таИе аи Со11е§;е Пћге с!еб бсЈепсеб босЈа1еб 1е 12с№сет-
ћге 1917 раг V. Ојепб, ргогеббеиг а Г ишуегбНе" с1е Ве^гасје.
(ЕххгаИ <Јез п™ 5—6 е! 7—8 с1е 1а РаШе 8егде). 1921 године
изашао је мој чланак: Лубор Нидерле и маћедонско питање
(Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књига
прва, свеска прва, стр. 170—176).
У овој је књизи скупљено готово све, што је изишло у
поменута три рада, али су сви делови увећани и то неки врло
много, изузевши чланак: Лубор Нидерле и маћедонско питање.
Прва глава не говори о етнографији Маћедоније, али јој
помаже, за то што су неки писци говорећи о етнографији
Маћедоније много раширивали њезине границе, да би могли
тобоже доказати, да у Маћедонији има нешто чега у њој
нема, да би могли казати на пр. то се налази у Маћедонији
око Самокова(!).
У Ср. Карловцима око Петрова дне 1922.
Вас. Ђерић.

*
 ПРВА ГЛАВА.

О границама Маћедоније
особито источним и северним.
А) Стари век.
У старом веку Маћедонија је била у првом почетку мали
крај к северу од брда Олимпа у долини реке Халијакмона
(даиас Бистрица, Вистрииа). Појам се Маћедоније у главном
ширио према томе како се увећавала маћедонска држава,
особито према истоку, тако да данас знамо иет до седам раз-
личних граница у овом правцу:1)
а) река Лидија (Лудија: Г-усЛаб, 1^исЈЈа5);2)
б) Доњи део реке Аксије (данас Вардар);3)
в) Између реке Аксије и Стримона (данас Струма);4)
г) Доњи део реке Струме;6)
д) Доњи део реке Неста (данас Места); 6 )

•) А. РогоЈкег, НапсЈоисћ гЈег а11еп ОеоЈЈгарМе УОП Еигора, 2" иа-

дање (1877) стр. 718 (белешка 50) и 719 спомиње само две источне
границе (на Струми и Мести).
») Херодот VII, !27 (Мах*8оу({). Потврда у VII, 185: „ПаСоуее Ш 'Еор-
8о1 ха1 ВохиаХо: ха1 тб хаЈжђ-.хоч теуО{ ха! Врб^ос ха( Д(ерег х а 1 М а х Е 8 о-
ув»." Види у Тукидида II, 99, 3 - 4 .
*) Извод (Ерј(оше) из Страбона VII, одлом. 12, стр. 329. Вид. у
Тукндида II, 99, 3—4.
*) Херодот V, 17, VII, 25 (Махе?^СЧ), Тукидид II, 95, 98-101 и ту-
мачења (2x6?.;«) II, 96. Помп. Мела II, 2 (особито 17 и 30—33) и 3 (осо-
бито 35). Према Тукидиду II, 99, 4 гранпца је понегде додиривала и реку
Струму. Према Псеудо-Илутарху (Ое ИиУИв 11, 1) и Дијодору (XII, 73, 3)
Струма је река у Тракији.
б
) 5су1ах, § 66 (стр. 26) (Оео^гарпј Огаеа ппп., изд. БЈГЈО! I, стр.
53-4), Страбон VII, 7, 4 (стр. 323). (Вид. С. МОПег, Оео^г. Ог. шт., изд.
ОјгЈос II, стр. 575: Сћгезгош. ех бсгао.), Плиније, НЈзг- N81. IV, 38 [10(17)].
•) Зсутпиз 6 4 4 - 7 , Страбон VII, 7 4 (стр. 323) (и Извод (ЕрНоте)
из Страбона VII, одлом. 33, 35), Птолемеј III, 12, 6, Аристотел (Е>е аиз-
сиИ. 42, стр. 833): град је РћШррЈ у Маћедонији. Вил. и Ктег. Вигс%а1.
XV (РогКа а" Џгоап, РесиеП гЈез ИтегаЈгез апаепз, стр. 189) и Прокопије
(ВеИ. Оогћ. III, 38, 9): ТблтЈро; „ђгерштг)џкч врахсђу 1б>ч караНт езт(", Хије-
рокло (стр. 634): Тбтро; је у вгсархСа Рођбтц.
 п
I,) Доњи ило рскс Хсбра (1.П1.П МжрицаI |
г) Можда м Хслсспонт, )
Гшшрићу иишс о северној граници Маћедоније после
Филипа II, оца Алексаидра Великог, јер је она најмање по-
ВНата, и неки су људи од струке начинили знатне погрешке
у тој ствари.било за то што нису познавали она места грчких
и римских писаца, која говоре о том, било за то што су
рћаво тумачили нека места.
Ево чињеница:
1) На северозападу место Пилон (Ру1оп)3), које је било
измећу града Лихнида (данас Охрид) и Хераклеје (код Би-
тоља), било је на граници изме"ђу Маћедоније и Илирије.
2) Т. Ливије (39, 53) и Страбон (VII, 7, 9—10, стр. 327)
кажу, да река Еригон [данас Црна (Река)], која утиче у
Аксију (Вардар), извире у илирским планинама.
3.) Према Т. Ливију (43, 19—20) маћедонски краљ Персеј
посла посланике враћајући се у Стуберу, град на реци Ери-
гону4) (по свој прилици горњем), у Скадар илирском краљу Ген-
цију. Они пређоше иреко Шаре иланине и дођоше у Скадар.*)
Ово нам доказује, да су се Шаром планином сматрали
по свој прилици и јужни огранци те планине, који су близу
реке Еригона [данас Црна (Река)].
') И з в о д ( Е р Н о т е ) и з С т р а б о н а VII, о д л о м . 9, с т р . 329: О в о м е с т о
није д о в о љ н о п о у з д а н о ; д о н е к л е је и п о г р е ш н о (уја Е р т а и а је ј у ж н а
г р а н и ц а ! ) , али је источна г р а н и ц а п о т в р ћ е н а у 4 - т о м одломку и д о н е -
кле у Т . Ливвја (45, 29) и Дијодора 3 1 , 8, 7.
') Цицерон Б е ргоујпс сопзШ. II, 4: „и1 у\а Ша поз(га, ^ и а е рег Ма-
сес!опЈат е з ! издие ас! Не11езроп1ит т Ш т а п з , поп з61ит е х с и г з т т ђ и з ђаг-
ђ а г о г и т зИ ттезТа, зес! е И а т сазтпз Тћгаеспз сИзИпс^а ас потаТа". Према
овом месту у Ц и ц е р о н а Ј. МагциагсН (V АЈпптз^гаИоп г о т а т е , Р а п з )
1892, II, с т р . 197) раширује Маћедонију до Х е л е с п о н т а („1е Ш1ога1 зис!
с1е 1а Т ћ г а с е . . . егајт, ашзј цие 1а Сћегзопезе т ћ г а а ^ и е . . . , аироиуојг с1ез Ко-
ш а т з ет с о т р п з с1апз 1а МасесШте"). Вид. и у Цицерона, 1п РЈЗОП. 35, § 86,
') С т р а б о н VII, 7, 4 ( с т р . 323), Полибије, И з в о д ( Е р И о т е ) (одлом.
34, 12, 6, С т е ф а н В и з а н т и н а ц : „Лихусбос, кбХч 'Шир{а{." Вид. Шпегаг. Виг-
•)IЈ•..11. XV (РогНа с1' 1Јг5ап, КесиеП с1ез Шпеганез апсјепз, с т р . 190: „ Р Ј Ш З
М;к сЈопЈае е ! ЕрЈп", вид. на и с т о м месту и с т р . 254) и Дијодор 16, 8 :
11|ГЛ б« ТО0Ј аитои; хацзоиЈ. Ф&ШТСОЈ, 6 т8)у Махеббушу рао!?.еи{, [и^аХгј тсаратес"
Си у«У1Х»|У.Л)Ј тоисј 'Шир(оиЈ ха1то*утас;тои; |»^хр1 ТТЈСЈ ЛихУСтсбог хаХоицеуђЈ ХЏ.Ч1&
Х»Т01ХоОута{ иптјхбоисј' лел01Тј|1еуог, ауехацфеу »!{ ТТЈУ Махебсу(ау.
') С т р а б о н VII, 7, 10 (вид. VII, 7, 9).
"I „Ш (гапзвгеззј ш^шп 8согсН т о п Н з . . . 5 с о с ! г а т . . . репгепегипт".
I) I Знвнј! ( И . 31) 1.1.1'. ,1.1 |а Дарданџ/а на иетоку
од Шарс плаиипе а Ми1« -лонија ии југу.')
>) ПрвШ ПтолвМвју (II, 18, 1 и III, 12, 15) западна гра-
пицл Горн.е МвВИЈе (Месије) иде према југу до онога дела
Шаре планине, где извире река Аксија (данас Вардар) и коме
је северна ширина према Птолемеју 41" 40'.2)
6) Скопље (^хоСото1) припадаше према Птолемеју (III, 9, 4)
Дарданији и према томе Горњој Мезији (Месији) а не Маће-
донији. Хијерокло каже (стр. 655), да је Скопље главни град
(метропола) у Дарданији; исто тако и МагсеШпи$ Сотев, Сћгоп
асЈ а. 518.8)
7) Полибије каже (V, 97, 1—2), да је Филип III освојис
град „Ву1а20гии, који је био највећи град у Пеонији на уласку
из Дарданије у Маћедонију.')
8) И после Филипа II, оца Александра Великога, северни јс
део старе Пеоније6) сачувао своје име, тако да се крај око до-
њега Еригона [данас Црна (Река)] и око реке Струмице сма-
трао сад као покрајина различита од Маћедоније, сад као дес
Маћедоније.0)
9) Трачко племе Дентелети (Дантелети) становаше
као што се зна, на горњој Струми и трачко племе Мед^
') „Мопз 5согс1из, Шп^е аШззЈтиз ге^отз ешз, ађ опепте Оагс1а
шат зиМестат ћађет, а тепсНе МасесЈошат, аћ оссази Шупсит".
*) Вардар извире на југозападу од града Гостивара.
*) Мј^пе, Ра4го1о^- 1-ат. 5 1 , полустр. 940. Према равенском г е о г р а ф ;
(РауеппаКз апопупи с о з т о ^ г а р ћ ј а . . . Ес1. М. РтсЈег ет О. Раг1ћеу, 186(
стр. 200) С к о п љ е (51сир!з) п р и п а д а ш е Илирији, а не Маћедонији. Виг
Б . РаНаИ, ШупсЈ засН VII (1»17) с т р . 16—17.
4
) Види и у Т . Ливија 44, 26. Г л а в н и пут и з Дарданије у Маћедо
нију и ш а о је као и д а н а с покрај р е к е Аксије (Вардара); п р е м а т о м е ј
г р а д Ву1агога б и о по свој п р и л и ц и и з м е ћ у у ш ћ а р е к е Е р и г о н а и д а н а
ши.сг града Велеса. Неки писци мисле, да је Ву!агога Велес.
5
) Види у Тукидида II, 96, 98, 99, (Пеонци на реци Сшруми: Херо
д о т V, 1, 13, 98, VIII, 115, види и VII, 113, 124). Полибије 2 4 , 8 , И з в о д и
С т р а б о н а VII, о д л о м . 11, 38, 41, Т. Ливије 40, 3, Плиније Н М . Иат. IV
35 [10 (17)].
') а) Град Сшоби, који је био на ушћу реке Е р и г о н а ( Т . Ливије 3!
53), б и о је п р е м а Плинију, Жзт. N81. IV, 3 4 [10 (17)] и П т о л е м е ј у III, V'
31 у Маћедонији. Према в и з а н т и ј с к о м и с т о р и к у Малху, који је ж и в е
у п о ч е т к у с р е д њ е г а века, град је Стоби био 479 годпне после Христ
први г р а д у Маћедонији (т. ј . кад се д о л а з и са севера) [,,еТ р п т а т ^иа
НП ођуја !ии Масес1отае и г ђ е т 51ођоз, еуегШ": Ргац- ћ1з1ог. О г а е с , из,
ШсЈоЈ IV, с т р . 1251.
 8 •1
на средњој Струми; ова два племена нису живела у Ма-
ћедонији.1)
10) Према Страбону (VII, 5, 7) дарданско племе „Тћи-
па1ае" граничи се на истоку с трачким племеном Медима,
који су становали, као што се зна, на средњој Струми: „Тћи-
патае" дакле становаху по свој прилици у долини горње Бре-
галнице. Могла би се споменути два или три места, за која
б) Међу коњаницима Александра Великога било је 1500 Маћедо-
наца, 900 Трачана и Пеонаца и т. д. (Дијоцор XVII, 17, 4). Маћедонски
владалац Касандар, који је негда био војвода Александра Великога, доће
у помоћ аеонскоме краљу Аудолеону, који је бно нападнут од Аутари-
ата (Дијодор XX, 19, 1). У III веку пре Христа Гали, подељени у три
одељења, нападоше на неке крајеве балканскога полуострва: Једно оде-
љење нападе на Трачане и Трибале, друго на „Пеонију", а треће на
Маћедонце и Илире (Паусанија X, 19, 7). 168 године пре Христа Емилијс
Паул подели Маћедонију на четири дела (округа, „гекшпез") и одвоји
Пеонију у два дела. Источни део Пеоније до реке Аксије (Вардара) би
придодан другом делу Маћедоније, а западни део трећем делу Маћедо-
ннје (Т. Ливије 45, 29).
Према Изводу из Страбона (VII, одлом. 4) Пеонија градовима Гор-
шинијом (која је била к југу од кланца Демир-капије) и Сшобима (који
су били к северу од истог кланца) држаше уласке кланца „кроз који
тече Аксија (Вардар) н који чини, да се тешко може доћи из Пеоније
у Маћедонију". Страбон VII, 5,7 (стр. 316) говори о племенима маћедон-
ским и пеонским, о Маћедонцима и Пеонцима (VII, 7, 4, стр. 323) (IX,
5, 1, стр. 429: Маћедонци живе све до Пеоније). Види у Плутарха, АетП.
Раи1- 18: Трачани, Пеонци и Маћедонци.
') Тукидид II, 98. Извод (ЕрНоте) из Страбона VII, одлом. 36:
Струма тече: „4; Ч-гркхуш (чар) дих МаВшу ха1 Ј5(УШУ". Плиннје, НЈЗ(. №(.
IV, 40: „ а т п е т 5*гутопет ассо1ип( аехЈго 1а(еге Оепзе1е(ае е( Маеш' аа
ВјзаНаз изцие". — Полибаје X, 41, 4: „тои; проаоробуга; х$ Махедоу(а вра-
•/.а; иа1 цаХиха хоо; Ма!дои; ггароХа; 1x81'/ т ; ЈрраХои^ха; 4л1 Мачедо^(ау". Т.
Ливије 26, 25: „ш Масеаошат аЦие т а е ш Т ћ г а а а т ехегсНит ас Маеаоз
аихИ. 1псиггеге еа ^епз т М а с е а о т а т зоН(а ега(" ГВИДИ 28, 5), 40, 22: 181
године пре Христа маћедонски се краљ Филип из земље Дентелета
којнсубили маћедонски савезници, али су Маћедонци због оскудице пу-
стошили њихове крајеве, врати у Маћедонију кроз медску земљу („ш
Маешсат ге^геззиз" — „ т Масеаотат геапГ). Плутарх, Зи11а 23: аОхд?
в!« ХТЈУ МеидЧхђу еуграХб ха1 ха ло?.Х.а д1апор9-т,шх; г.аХ<.ч ауЈахрзфЕУ г!; Мау.едо-
ч1<хч" (ВИДИ Александар 9) Птолемеј III, 11, 6: трачка војводина данте-
летска (отрахгпСа 4ауЗ-т)Хт)Т1хт)) била је скрајња према западу и трачка
војводина медска (МаЉхт)) била је покрај Маћедоније (гсрд; х^ Макгдоу!а).
Касије Дион 54, 20: Маћедонију опустошише Дентелети у време цара
Августа. Стефан Византинац: Ма;до!, 33-УО; вр^хтј;, ЛЛТЈО^ Махвдоу(а;" и
"аВоу«;, Ш о ; брахт); хо1; Ма!до1; б>ороу" (Оаопез — Еаопез, Еаош).
-
НШИЛО, ДЛ СУ II |>< < I 111111.1 И и М Г И у Т И М II |)М М('|И1 М,|, .1111 1'У Н.ИХ
/ПрвВО ргЈвВО иротумачили неки иисци. 1 )
11.1 југу Тесалија") и на западу јужиа Илирија") биле су
ннше векова делови Маћедоније, тако да је Манедонија К1
1апад ишла до Јадранског мора. Према Птолемеју (III, 12, 1 2)
у западном маћедонском приморју Драч је био најсевернији
град, а Аулон (данас Валона) најјужнији.1)
У 1У-ом веку после Христа налазимо Тесалију одвојену
од Маћедоније, а исто тако и јужну Илирију (прозвану: Ер1го$
N0^0)}) У почетку У-ог века после Христа налазимо реч
') а) У Изводу (ЕрНоте) из Страбона, извору средњега века,
ком је јужна граница Маћедоније рћаво одрећена (Страбон VII, одлом.
10), не може се одрећивати северна граннца самовољно без обзира на
4 одломак, који је напред поменут и не гледајући на положај пла«
ннне Орбела, који је добро познат из три пзвора: Херодот V, 16,
Аријан, Апађ. I, I, 5 н Шпегагшт А1ехапап Мај;т 16. Па и положај чг-
| ирију планина у правој линији (на истом месту, одлом. 10) противан
ц оном, што каже Страбон (VII, 5, 1, стр. 313). — б) Птолемеј III, 9, 1:
Према оном, што сам кааао напред (бр. 3 - 8 и 10) ово место треба
онако протумачити: (Горња је Мезија ограничена) на југу делом Маће-
доннје и то цртом која иде одавде [т. ј . према II, 16, 1 и III, 1?, 15 од
тачке где извире Аксија (Вардар) из Шаре ПланпнеЈ арема планини
Орбелу (4ЈХ1 тд "ОрРцлоу бро;) до тачке, којој је (географски) положај, и т. д.
Место у Птолемеја (III, 11, 1) где помиње планину Орбел мање је ја-
сно. — в) Птолемеј III, 12, 15 (извор реке Струме): погрешка је оче-
нндна; источна дужнна и северна ширина потпуно су погрешне, али и
једна и друга показују релативно доста добро извор реке Сшрумицс
(Сшрумица значи мала Сшрума) главну притоку реке Струме. Прсма
томе се чини, да је Птолемеј говорећи о извору реке Струме говорио
о извору реке Струмице, а можда је Струмицу називао Струмом. Треба
имати на уму, да су северне ширине ^Птолемеја у источној Маћедо-
нији много увећане.
*) Птолемеј III, 12, 39—43 (Види Ј. МагциагсК, Аатш!з(га(1оп К о т а т с
Рапз 1892, Н, стр. 230).
») (Извод из Страбона VII, одлом. 10), Плиније НЈЗ(. N81. III, 14.
[23 (26)], Птолемеј III, 12, 1—2, Касије Дијон 41, 49. Вид. Огозшз 1,2, 57.
Ншогаг. Ап1оп. ХСИ и ХС1У (Рог(1а а" Цгоап, КесиеП аев Шпег. стр. (95)
100: „Иег ае Оа1та(Ја т Масеаошат, 1а езх, 5а1ошз Оуггћасћшт" и
Консгантин Порфирогенит, Ое (ћета(. II, стр. 26.
') Види и уПлинија НЈ8т. №(.Ш, 145 [23 (26)] и Страбон VII, 7, 8,
») А1. КЈезе, Оео^гарћ! ШШ т т . (1878) стр. (XXXII) 127 (аасебне
иокрајине: Оагааша.Масеаоша, ТћеззаНа... Ерјгоз поуа...) и стр. (XXXIII)
и 1.11. ОНо бееск, ЊИИа аиЈпИа(ит... (1876) стр. 2 4 8 - 9 (1а(егси1из 1Јего-
мспмјк) и 257 (1а(сгси1из Ро1етП 8Пии). Внди Шпегаг, Ап(оп.: РогНа
 10
МаћедониЈа1) употрабљвну у два сми< м |адан врло широк.дру
ги ужи: Ргоу1пс1ае Масес1оп1ае вех: Ас!киа, МассиЧипа, Сгс1а,
111.--.-.. 111.1. Ер1гиа це1иа, Ер1гив поиа е4рагвМаседоп1ае8а1и<аг1в",
Вл/ШШКа. Вугарски писац А. Иширков3) говорећи о север-
N0] граници М,|1чдоиије у старом веку од времеиа Филипа II
и римског иладања помиње само једнога грчкога писца „Стра-
бона" место гомиле грчких и латинских писаца, који су го-
•орили о тој ствари и то спомиње само лажнога „Страбона",
КОЈИ није живео у старом него у средњем веку. Заиста може
г. Иширков да се размеће некаквом „науком"!
Б) Средњи век.
У почетку средњега века неколике стотине година реч је
Маћедонија у грчким споменицима имала обично проширено
Вначење из времена пре Христа. Доцније нам византијски спо-
НвНИЦИ редовно спомињу више стотина година Маћедонију у
\0 шии реке Марице.3)
И у српским споменицима 14^: и 15 г а века — а према
н.има каткад и доцније — Маћедонија је земља око реке Ма-
рице. Више пута се спомиње битка, која је била 1371 године
илмсђу Срба и Турака, у Маћедонији на Марици. Примере
ВИДИ у КјеСпјки јијЈОбћ акаа\ и у Љ. Стојановића, Стари српски
ваписи и натписи, бр. 4944; и у Ст. Новаковића, Споменик
срп. кр. акад. 51 (1913) стр. 4 а: У српском летопису друге по-
ловине 16 века стоји ово: „То-жде ЛТУТО оуби царв Оманв кралш
Вбкашина и деспота Оуглешб вв Мак-ћдоши на Марици..."
В) Нови век.
У споменицима писаним на српском језику у 16-ом и
17-ом веку на неколико места Маћедонија је раширена да-
леко на север преко граница, које је имала у старом веку:
'I Игћап, КесиеЦ аез Шпег. 1845, стр. 97: „ТпеззаПат е( Масеао-
III. 1111"
') ОЦо бееск, Ио1Ша аи»пНа1ит... (1876) стр. 9, 10. ВИДИ стр. 3, 5:
РгВ1 1(1е8 XI." н то „Рег Шугкшп ос(о: ТћеззаНае, Ерјп ие1епз, ЕрЈг'
1в, 1 >1с1ае препзЈз, МоезЈае р п т а е , РгаеиаШапае, Оагаапјае, Масеао-
Им1 пг (ВИДИ и стр. 10).
•| Цвиичовит-ћ вт.згледи вврху етнографилта на Македонич(„Пери-
1ДИЧ0С1 ов списание 1.ХУП, Софии 1906, стр. 470).
•) Ниди Ш%пе, Ра1го1о§. Огаесае I. 113 (1864) полустр. 27 и даље
1< 'ч иггампана поаната Тафелова расправа).
/1 и 1ин| каж< Божидар Вуковић,1) М I* м од ду-
кл>амски> страна у маћадонским крајввлма и то од града
По \горице,
1561 (или 166/) године пише Гаврило Тадић:-) доћосмо
ОД крајева маћедонских, од земље Босне, од града Сарајева.
1566 године каже Јаков,3) који је био родом из околине
Ђустендила, да му је Маћедонија отаџбина.
1569 (и 1570) године каже Јаков Крајков,4) да је од
крајева маћедонских од места Софије.
1615 године каже игуман Гаврило,6) да је река Морача
у маћедонскнм крајевима.
Узроци овим погрешкама могу бити различни. Један би
узрок могао бити овај: Гледао сам неку врло стару карту
на којој је био приказан велики (можда већи) део Европе и
и на којој је за Маћедонију остало мало места. На њој је
реч Маћедонија била написана од севера к југу и како је
простор био мали, а реч доста дуга, почетно слово речи Ма-
ћедонија дошло )е од прилике на Косово. Овакве рћаве карте
могле су преварити неуке људе, а после су се могли једни
угледати на погрешке других.
Данас је јужна граница Маћедоније утврђена: на тој је
страни граница Егејско море и брдо Олимп. Слабије је одре-
ђено, докле иде Маћедонија на исток и на запад. Често се
можда обично, сматра река Места или доња Места, и даље
к северу планина Родопа као источна граница, а планине
Пинд и „Огаттоз" и вододелница између река Вардара и Би-
стрице с једне стране и Дрима с друге стране као западна
граница. Неки писци сматрају као западну границу Охридско
језеро или планину к западу од тога језера. Северна је гра-
ница најмање утврђена. У Срба се сматра често или обично
северном границом Маћедоније од прилике она граница, коју
је Маћецонија имала у старом веку као самостална краље-
вина (после Филипа II) или као римска нокрајина. У оба ова
случаја горње долине река Вардара, Струме и Месте (па и
') Љ . Стојановић, Стари српски записи и натписи, бр. 494.
») У истој књизи бр. 621 н 1573 (на једном је месту погрешка у
години).
») У истој књизи бр. 655.
') У истој књизи бр. 683 и 685.
»).У истој књизи бр. 1030.
г.-
1ИН8 Средп.с Сгрумс) нп|с мрип.1 !1.1 л.1 М.И.сдоиији С друге
I гране код Бугара и неких страних висаца вндн сежељаза
раширивањем сеиерие Маћедоније према северу до вододел-
НИце, додавајући Маћедонији потпуно долине реке Вардара
Струме и Месте. Неки страни писци не додају Маћедонији
ДОЛИНу горње Струме па ни долину горњега Вардара.1)
Неки иисци сужују Маћедонију на крајеве к западу од
реке Вардара: ови су проналасци нових Маћедонија само-
ВОЉНИ и без вредности. Неки бугарски писци раширују се-
верну границу Маћедоније према северу по свој прилици за
то, да би могли тврдити, да је негда било Маћедонаца, који
су се звали Бугарима. У оваком случају требало би захте-
вати, да нам се каже одређено место а не реч Маћедонија
с неодређеним значењем.
Белешка. А. Иширков2) је скупио и одабрао неколико
прпмера иа писаца новијега времена, који су раширивали Ма-
ћедонију старога века према северу, а изостављао писце, који
то нису радили. Каже да Халкондила „споменува винаги Скопие
като македонски градт." (стр. 471), али примери које за то по-
мин.е то не доказују.
с^о
') К. Реискег (КаПе Маке<1ошеп, АКзегоЈеп ипс! А1ђатеп, Беч, 3-ће
ч1.с. Р.К14 и 4-то издање 1912: „бЈаИвИвсће Ап§аоеп") сматра северну
граиицу солунснога и битољскога вилајета северном граннцом Маће-
Д0Нн|в, I. |< долине горњега Вардара н горње Струме не сматрају се
• 10 н'ш.ин Маћедоније.
| Цвничовигв в-ћвгледи в-врху етнографилта на Македонии (Пе-
рИО I СПИ< I XVII) стр. 471 и д.
ДРУГА ГЛАВА.
О српском имену у Старој Србији
и у Маћедонији.
У мојој расправи О српском имену у Старој Србији и
у Маћедонији, Београд 1904 налази се овај приступ, за који
мислим да га треба овде прештампати1):
И ако би требало да и филолог и историк зна, где живи
онај народ о ком пише, к то да зна пре него што друго нешто
о њему напише, опет је та ствар у овом примеру о ком сад
пишем остала све до данас непозната. Узрок ће томе бити
тешкоћа овога посла, а и то што се мислило као да се то
зна. Између старијих књижевника само је Вук знао, да је то
мишљење лажно и да ми управо те ствари не знамо, док су
којекакви „научници" били задовољни тим што могу препи-
сивати Шафарикове погрешке и то или казујући да то пре-
писују од њега или не казујући.
Критика Шафарикове народне границе између Срба и Бугара.
Шафарик је код свакога словенскога народа казао осо-
бине његова језика. Према томе је одређивао народне гра-
нице које растављају поједине словенске народе. Таква је
граница нацртана на његовој етнографској карти.
Можемо сад питати:
1) Јесу ли саме особине у језику довољне да се одреди
граница између два сродна народа?
2) Је ли Шафарик добро скупио и оценио особине овога
или онога словенскога језика?
3) Је ли заиста према скупљеним и оцењеним особинама
одређена (и на карти нацртана) граница?
У колико се то тиче Срба и Бугара на два последња
питања одговарам: није (а и на ирво с неким додатком). Уз то
') У угластој загради налазе се оне реченице, које сам сад додао.
II
греба ИМвТИ иа уму, да је и сам Шафарик 1825 и 1826 го-
дине о овој ствари сасма друкчије писао.1)
I) Може се поуздано рећи да се ни данас по самом је-
зику не може одредити за границу између сасма сродних
суседних народа (као што су Срби и Бугари) једна црта него
широк појас — особито онда кад између њих нема какве
знатне природне преграде. Овај појас може бити широк из-
међу Срба и Бугара неколико десетина километара. Често
Срби присвајају тај појас себи а Бугари себи и око тога је
данас у књигама и у новинама свађа. Дакле: по самом се
језику не може казати да Србе и Бугаре раставља нека црта
(као што јс мислио Шафарик) него широк аојас.
II) Шафарик није добро ни скупио ни оценио особине
српскога и бугарскога језика, а то се готово није ни могло
учинити у оно време.
На стр. 42—5 најбраја он особине бугарскога језика. Ту
има много различних погрешака; тако на пр.
а) код бр. 12 особину грчкога језика броји као особину
<5угарскога језика казујући да глас д стоји место г у речима:
„репсИкозИ", „КозсапсИп", 1.еопт'аа, „АпсЈоша". Ове су све
четири речи дошле Бугарима из грчкога језика; и ово није
особина бугарског језика него особина грчкога језика, у ком
се стари грчки гласови VI претварају у нд.
б) казује лажна иравила не разликујући често оно што
вреди за једну или за две речи од онога што вреди за много
речи или за све речи н. пр. (бр. 7) „и т1з1о о." Овде се не
каже да то вреди само у неким догађајима. Није истинито
ни ово правило: „ја пеђ а пНзЈо 6 пеђ е саз4о" (бр. 8). Код
<5р. 12 има гомила таких погрешака.
в) каткад особине једнога краја броји као особине це-
лога језика н. пр. (бр. I) каже да глас а стоји „место *."
г) каткад не прави скоро никакве разлике између нај-
знатнијих особина у језику и између сасма незнатних.
III) Шафарикова граница није одређена ни према оним
особинама које он сам помиње. Он је по свој прилици од-
редио границу по нечијем казивању а слабо је пазио на то,
докле иду оне особине бугарскога и српскога језика које он
сам помиње у својој књижици.
1
) Древности. Трудм славинскои комиссш императорскаго москов-
скаго археолог. обшества Н/1 (1898) стр. 80.
I
П(м'Н' |||,н||.1|>ика до.1 I и пиеари Некеодњи)
нпнографима, неке фалоловима, а неке исшрицама. Да СПЈ>'
мсш-м неколика:
Лежан (рођен 1823 године) путује 1857—8 ГОДИН« Ш
К.пканском Полуострву и одмах пише етнографију еврот№
Турске') на француском и немачком језику (свега 38 страна)
По свој прилици није знао ни једнога словенскога јеаика
Међу изворима не помиње ни једне словенске књиге, тако да
ни Шафариков 51ОУ. пДгоЈорЈз није употребио (осим карте)
На 28 стр. каже, да је реч војвода постала од речи бој(\) V
да реч бој значи ^иегге, Кпе^.
Хан је знатан и за историју и за лингвистику. Историш
могу од њега дознати за нишкога и новоиазарскога и ужи
чкога архиепископа2)(!). За лингвистику су знатни оваки при-
мери: развалине двора Краљевића Марка зову се данас (кас
што он каже) „Магко Кга1ј Оггб"3)^, а на 179 стр. пише
он „Магко§гас1" (!). За тим се помиње вОгезка\^е1зка" (!) ала-
нина с манастиром истога имена (стр. 178, 179), а на 176 стг.
пише „Огезкаше*г" (!) место Трескавец—Трескавац.
Вук није марио за којекакве етнографе, него је о тс
ствари писао тако као да тих етнографа нема. Тако 1849 годиж
каже он : „За то у почетку рекох заисша се зна, јер се управо
још не зна докле Срба има у Арнаутској и у Маћедонији. Ј;
сам се на Цетињу (у Црној гори) разговарао с двојицом људ^
из Дибре, који су ми казивали да онамо има много „Сриски-
јех" села, по којима се говори Српски онако као и они што СЈ
говорили, т. ј . између Српскога и Бугарскога, али опет ближ(
к Српскоме него к правоме Бугарскоме."*) — У речнику (1852
код речи Дибра каже о Дибри: „као кнежина између Арба
није и Маћедоније. Ја сам на Цетињу видио два човјека и:
Дибре, који су доста добро говорили Српски, само што су з
гдјекојијем ријечима заносили на Бугарски, и казивали су м|
да онамо има много села по којима људи говоре онако кас
') 0 1-ејеап, Ехћпоггарћје с!е 1а Ти^ше а'Еигоре. ЕгћпокгарћЈе с!е
ЕигораЧзсћеп Тигке1 (1861) (Ре1егтапп'з МИгћеИип^еп Ет^&тип^еИ Иг. 4]
•) Ј. 0 . V. Наћп, ђеЈзе УОП Ве^гас! пасћ ба1оп1кЈ (1868) страна 7С
белешка 3.
*) У встеј књвзи стр. 176.
«) Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сна три закон
1849) стр. 1.
 10
|| "||п п 1ову се I 'рви, као и они што су говорили да су."
— # Код рвчн Тешово пише ово: »мјесто у Старој Србији к
југоистоку. Турци у Тетову говоре Турски и Арнаутски, а
Хришћани Српски, и то боље него и у Крчави и у Гости-
вару. Око Тетова има села у којима су људи закона Тур-
скога а говоре Српски." — Код речи Гошивар каже: „варо-
шица у нахији Тетовској на Вардару. Турци у Гостивару го-
воре Турски и Арнаутски а Хришћани Српски, и то мало
боље него у Крчави." — Код речи Крчава вели: „варош у
Скопаљском пашалуку, у којој је око једне трећине Хриш-
ћана, а остали су Турскога закона, али сви говоре Српски,
истина заносећи мало на Бугарски, али их прави Бугари опет
не разумију." - [Код речи Прилиа пише Вук: „град у старој
Србији, за који се пјева и приповиједа да је у њему живио
Марко Краљевић." — Код речи Полог пише Вук: „(доњи и
горњи) некакво мјесто као кнежина или и више у Старој
Србији." (У 3-ћем издању додато из ручнога примерка Ву-
кова)].
Овде ћу споменути, што је 1827 године писао Вук Ст.
Караџић П. Ј. Шафарику: „Сад ћу Вас нешто опоменути. Не-
мојте Ви Србе бугарити! Не само што Лесковчани и Приш-
тинци нису Бугари, него су и сами Видинци, Ћипровчани и
по језику ближи Србима но Бугарима, и ако чисто не говоре
ни једним језиком; не дајте се да Вас варају којекави бугар-
ски пиљари, који, као и сваки други човек, свој народ ра-
дије увеличавају."1)
Белешка 1. Овде не мислим потанко писати о погреш-
кама, које су учинили различни људи пишући о овој ствари.
Као што има различних погрешака у оним стварима које су
писали незнатни људи тако их има много и у онима које су
писали „знатни научници." Тако је морало и бити, кад људи
хоће да на памет говоре о стварима о којима ништа или
скоро ништа не знају.
Белешка 2. Значење речи Стара Србија и Манедонија
није довољно одређено, јер неки писци употребљавају реч
Стара Србија у ширем а неки у ужем смислу. У овој рас-
■) ОзубЈа 1895, стр. 877: У С. Томића, Књижевни и научни рад
Павла Јос. Шафарика (1900) стр. 135. Ово је С. Томић превео с чешкога
јевика, јер је ово место из Вукова српскога писма К. Јиречак штампао
на чешком јевику.
прааи говорим I амо о I рш ком именЈ I |угу и I |угои( гоку
од | [Јаре Планинв и 11 оп< к« Црн< Гора, Поред гш в сам по
иенуо два гри примера, коЈи са гачу Арбаније. Прнмере ив
внога архива министврства нностраних дела у Москии
(Обио сам ОД г. Ст. ДимИТрИЈеВИћа, Положеиим словима штам-
11.П1С су оне речи, које сам хтео истаћи, и ако нису у ори-
гиналу тако штампане или написане. Различито писање истих
рсчи у различним издањима нисам помињао, јер је то за ову
ствар незнатно.
*
* *
Око 950 године каже Константин Порфирогенит,') да град
,,-х 24р(51а" у солунској области крај реке Бистрице (под Олим-
пом) има своје име од Срба, који су се ту најпре били на-
селили. И доцније се често спомиње тај град (та 2гр,^х), у
ком је живео и владика. У старом српскословенском преводу
Јована Зонаре зове се тај град Срачиште: „и николица на-
челника срБбчиш,емБ прТетв царв."2)
1229/30 године написа бугарски цар Јован Асен натпис
у једној трновској цркви, у ком каже: „а земд всл прТлх ш
Одрина и до Драчк, грвцкљ и еш,е же арбанаскл и срћбскк*."1)
Овде се свакако мисли на неки јужни крај сриске земље.
Око 1318 године помиње српски архиепископ Никодим,
шта је урадио српски краљ Милутин „у свом отачанству у
српској земљи" („ВБ СВОКЗМБ си отвчБСтв-ћ срБб'скои земли"),
за тим помиње збор сраски (с... с'бором СРБ6БСКБ1МБ"), вла-
дике и игумане. Ту се помиње мећу владикама и скоаски вла-
дика, а међу игуманима и кончулски [Кончул је више Врања
крај Мораве, али је манастир био у другом Кончулу покрај
■)Константин Порфирогенит, Ое ааЈПЈтз(гапаЧ) јтрепосар. 32(р. 99)
р. 152 еа. Вопп.
•) 8(агте 14 (1882) стр. 163.
») X. С. Даскаловт,, Открвгш в-1, древнеи столиц-ћ болгарскои, Тер-
нов*. Москва 1859 [из 2. кшвге „ЧшенШ вт> ИмператорскомБ Обш,еств-к
истор1И и древностеи РоссЈиских-в при Московскомт. Университет-к] стр.
18—19. [и „Изв-ћст Академји Наукт, по отд-вленјк) Русскаго лзмка и
Словесностн" VII (1859) стр. 374.: издао А. О. Гилвфердинп.]. Овај је
натпис прештампан и у В. Макушева, БолгарЈл вт, концт, XII и ВБ
первои половин-Б XIII в*ка (1872) стр. 56—7. И. И. Срезневскш, Св-кдт,-
Ш и зам-ћтки бр. ^ХХХ1. стр. 10. [Сборник отдћленЈн русскаго измка
и словесности нмператорскои академји наукг XX, № 4 (1879)].
2
1К
Ибрн бливу Рашке,1)) хтетовски, гоетиварски, нагорични [На~
горич Је код Куманоиа] и скопски.*)
1349 и 1354 године. У законику српскога цара Стефана
Душама") говори се о Сасима (чл. 123) о Арбанасима (чл. 77,
82) и о Власима (чл. 32, 77, 82). О Србима се и Грцима го-
ч"!11' иа неколика места. Особито су знатни чл. 39 и 173. У
'м. :*9 стоји: „Власгћле и власгћличикми, иже се обр-ћтакз од
д|м.жав'ћ царства ми, Ср&олкз и Гр&цт, што НЗСТБ комоу дало
царство ми у баштиноу и оу хрисоволш, и дрвже до сиега-
ВИ с'1.бора, баштине да соу ТВРБДТ.," а у чл. 173: „Власгћле
и власгћличикм кои гредоу оу дворБ царства, или грћКћ, или
н1тми<, или ср^бит, или властелинв или ИНБ кто лкзбо, тере
|"к1,де собомв гоусара или тата, да се он'-зи господарв каже
како тап. и гоусар." Премда је готово цела Маћедонија при-
| | 1лла држави цара Стефана Душана, ипак се нигде у ње-
п>иу законику не помињу Бугари.
Око 1350 године сагради српски цар Стефан Душан у
Ирпзрену манастир арханђела Михаила и Гаврила. Повеља
КОЈа |е дана томе манастиру штампана је 1862 године у
I I |сиику друштва срб. словесности XV, стр. 264—310. Ма-
настир је добио врло многе прилоге н. пр. добио је цркву у
Ве /ссу „с лтдми и с млини и с виногради," за тим цркву у
('трумици „с лшдми и СБ земломв и СБ виногради и СБ млини"
(стр. 303). У тој су повељи одређена права и дужности свију
Људи, који припадају манастиру: ту је „законв Срћблтм"
(стр, 305), каже се: „И Арбанаси кои са. обр-ћтак) оу цркве
м работак) како СрБблкз," затим се говори о Власима (стр.
307, 309), а о Бугарима нема нигде ни речи.
1352/3 године дарива српски цар Стефан Душан сер(е)-
| ком митрополиту Јакову цркву св. Николе код реке Пчиње
(Пшиње) под Кожљем заједно са црквеним земљама код исте
реке (Пчиња тече између Куманова и Кратова у Вардар) па
: „И Власи кои оугоне зимт> добитвкв на землно на црв-
ћноу оу зимише, да дакз црвкви травБниноу по законоу,
') Вас- Марковић, Православно монаштво и манастнрн у средњо-
I Србнјн, 1020, стр. 63.
■) Споменик срп. кр. акад. 4 (1890) стр. 10—11. [§а1аг<к, РатаЧку,
1ИЈ0 | | ппис1у{ ЈИ1081оУапиу: Окагку (1851) стр. 5 4 - 5 5 . Љ . Стоја-
'I' ' гари српски аапнси п натписи I (1902) бр. 301—4].
I Новаковии, Законик Стефана Душана, цара српског 1349 и
1.1'|| V Г.сограду 1898.
I-
1и. I и п < 7"'" "• •"') 0»де сс помињу око реке Пчиње (Пши-
н.с) . ,1мч ('/'о ■/•;/ н Власи.
13С0 године посла сер(е)ски митрополит Јаков неке књиге
III Синај са записом, у ком моли сву браћу „Србле ввкоупћ
ч 1'рћке," да не узму тих књига.-) Овде се може поменути и
0во: После смрти патријарха Јоаникија цар Стефан Душан
,(1.г>ра СБбор срћбћсши и ершкскии ВБ град% Оћроу" и по-
Гави Саву за патријарха.5)
1361 године потписује се Симеун Палеолог, брат цара
Душана, у једном писму овако: „Симеун Палеолог у Христа
бога верни цар и самодржац Грчке („Грка") и Србије („Срба")
(„ХЧЦЕМУ 1ч Хргатт тф ^ет пчтсб? јЗаспХео? ха! аитохратшр Ти>ц.а'10У
%~Х ^еррсоу, б ПаХасбХоуос,"1.) А на другом се месту потписује
овако: „Симеун Урош Палеолог у Христа бога верни цар и
самодржац Грчке („Грка") и Србије („Срба") и целе Албаније"
(^оцео)^ &у Хр10тф тф г^еЛ тиатб? јЗааЛе^с, у.а.1 аотохрошр То>и,а;о)У
ха! ^ерјШу %а> лаутб^ 'АХрауоо ООреа;; б ПаХасбХоуо?.)5)
1366 године каже деспот Јован Угљеша") у писму писану
и потврђену у Скопљу, да је он господар „земли сркбскои и
ВСТ.МБ ГрБКОМБ И ПоМОрж".
1366 године каже краљ Вукашин,7) да је он господар
,,земли срћбскои, и всемв ГРБКОМБ, И Поморик), и странамБ
западнимБ и всемоу дисоу..." и потписује се „Кралв ВлБка-
ШИНБ блаГОВТ.рНБ1 Ср1>бЛКМ1> И ГрБКОМБ."
1370 године каже краљ Вукашин, да је он господар „зе-
мли сркбћскои и грвкшмБ и западнимв странамв."8) Вукаши-
нова је област била од прилике у крајевима к западу од сред-
њега Вардара.
1
) Арх. Леонид, Гласник срп. уч. др. 24 (4868) стр. 246.
*> С. Косановић. Дабро-босански Источник II (1888) стр. 43. Љуб.
Стојановић, Стари срп. записи и натписи 1 (1902) бр. 116.
») Ђ. Даннчић, Животи крал>ева и архнепископа српских напиеао-
архиепископ Данило и други (1866) стр. 380.
*) ХроуохрафЈсс ттЈс 'Над(рои. 'ЕУ 'АЗфои?, II, стр. 315. Гласникт. дру-
штва србске слов. 14 (1862) стр. 276, 280. Рг. Мјкћззкћ е1 Јоз. МиМег,
Ас1а е! Оир1ота*а Огаеса тес!и аеуј III (1865) стр. 129.
') Гласник срп. уч. др. 18 (1865) стр. 201.
в
) Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава среди.ега
<иека (1912) стр. 509.
') У истој књизи на стр. 509.
") Рг. МЈкЊбЈсћ, Мопит. 5егћ. (1858) стр. 180.
*
 1371 године одреди цариградски еинод, да св ([едина грчка
и 11 > 1 ■ 1.1 православна црква и у тој се одредби спомиње Јован
У\ 1,гшл, „господар СрИијс" (бкгаб^с -ЧЈ1'-^)-') И у друтој од-
редби гога синода (1371 год.) помиње се државаЈонанаУгл.ит
^еосподара Србије" (_8_даЈс5тои ^еррис?".)8) И у једном се писму
цариградског патријарха од 1371 године помиње „господар
Србије Угљеша" („З.албтгјс; ^грЏоч; о ОбухХвО!^").*) Угљешина
|в држава била око доње Струме.
1373/4 година. У старом српском летопису4) код године
1.47.4/4 стоји ово: „Но три кралм бв1ств ср&бћска В1> то врћме;
оу Призрћноу Лазарв, оу Босни Стефанв Тврнтко, оу При-
пш. Марко Влвкашиновв."
V другој полозини 14 века каже калуђер Исаија, који је
ио свој прилици живео у Угљешиној држави0) (око доње
Струме), да је деспот Угљеша дигао све „српске и грчке вој_
ИИ1 ■(•" („срт.бскв1А и грт>ЧЂСК1.1Л во/л")в) и свога брата краља
ашина и многе друге великаше и да су с том војском
ПОШЛИ против Турака (137! године).
1380 године потписује се Костадин Дејановић7) „Костадинв,
II Христа Бога благовћрнин господарв срћбћскии, братв де-
1 пота [оанна."
1381 (1378/9)8) године даје царица Јевдокија са својим сином
гаднном неке земље српском манастиру Хилендару. Да-
' | Јо8. МИНег, ВугапИтвсће Апа1ек1еп [бИгип)»бћелсћ1е <1ег рћП.-ћ1_1.
_ег каЈз. Ака_ет1е, IX (1852)] стр. 409. Рг. Мјккззкћ е! Јоз. МШ1ег
е1 (Лр1ота1а Огаеса те_и аеуј I (1860) стр. 553.
•) Јов. МиПег, ВугапНшзсће Апа1ек1еп, стр. 410. Рг. М1к1обЈсћ ехЈоа.
МиИ.т, Ас1а е! _Јр1ота1а 1 (1860) стр. 558, 559.
I I I. М|к1о81сћ е! Јоз. МиПег, Ас(а е( _1р1ота1а 1 (1860) стр. 571.
«) Љ . Стојанорић, Српски родослови и летописн: ГласнИксрп.учен.
дру ..:. 53 (1883) стр. 68. За годину види п б(аппе ји^обћ ак. XIII (1881)
Втр. 184 Пореди и: Серафимв Ристић, Дечански споменици (1864) стр. 7.
I НидиуСт. Новаковића,СрбииТурциХ1УиХУ века(1893)стр. 184.
•| Фр. Миклошпћ, 5 Јоапшз Сћгузозћзтј ћотЖа т гатоз ра1тагит
I гр. 71 и Сћгез1ота1ћ1а Ра1аеоз1оуетса (1861) стр. 42. (с неколике
у прамопису). — Ст. Нокаковић, Примери књижевности и је-
гарога (I српско-словенскога (1877) стр. 374.
( . Новаковић, Законски споменици српских држака средњега
■ (1912) стр '157.
.. Новаковић, Законски споменици срп. држава средњега века
I гр III. пише датум „1381, индикта IV" и каже: „Летопис попра-
II 1'унарцу „О кнезу Лазару" стр. 104 према нндикту."
ровио |е писмо писано у граду Струмиш ишонести ,ца-
рицс ср-и(>схм кура бвдоким и господина КостаЕшдииа."1)
< >" 1.1 I |е Костадинова и његова брата Драгаша била око
Сфумипд' п Г)регалнице.*)
1305 године основаше Манојло Палеолог и његова жена
|алена вадужбину Јеленину оцу Константину Дејановићу,„го-
мру Србије" (абМутт)? 2-ррЧас).*) Константинова је област
била око реке Струмице. Ту Јелена зове свога оца „госпо-
(аром Србије."
1401 године каже млетачка влада да је дошао у Млетке
1лиик „Константина, господара Србије, оне области која
1К0 наше драчке области" („Соп51апНш гЈогшш 5 е т ( а ) е ,
|.м 11огП, цио_ еб1 сјгса {егНопит поб(гит Оигасћп").*)
7 почегку 15 века писан је бугарски летопис.6) У њему
бугарски писац каже: „Вид-ћвт> же Катакоузинв оскр-вби сл
I н), таже посилаетв кт> сргбшХимЂ господамт>, 0\'рош8 и
ОУТЛ_Ш8 деспотб и кралб ВлЂкашин&, да помоглтв катргжа-
КОМБ." За тим помиње да се цар Мурат дигао да иде „или
на ВлЂгаре или на Оуглеша. Оа слмшавв Оуглеии> и кралв
ВлЂкашит и ст>бра сл множвство ВОИСКБ срЂбкскиих*,."в)
1466 године каже Дмитар, писар из Кратова, да се при-
хватио посла да на сриском језику састави дело законик за
охридску архиепископију по заповеди охридскога архиепи-
скопа („вт> еже СЂСтавити ми писашемв срвб'скаго езвнса...
СЂЧИннзше, рекше книгб именбембго законникв"). Још каже да
је охридски архиепископ Доротеј обилазио своју архиеписко-
пију и да је дошао — као што вели — у „наше богохрани-
мое мћсто, рекомое Кратова" и да је њега (т. ј . Дмитра) к
себи дозвао и замолио га „да испише овај законик велике
охридске цркве," који је преведен на сриски језик („на срвб'-
*) Рг. М|к1обЈсћ, Мопит. бего. (1858) стр. 193. ВИДИ и Гласник срп.
учен. др. 27 (1870) стр. 279-80.
*) Гласник срп. учен. др. 24 (1868) стр. 2 5 4 - 5 .
») Рг. МЈк1обЈсћ е! Јоз. МиИег, Ас1а е! сћр1ота1а II (1862) стр. 260..
261. ВИДИ и у В. Григоровића, О Сербш вн еи отношениихт, кт> сос-ћ-
дним-державамћ... (1859) стр. 75.
*) Гласникт, друштва срб. словесн. 12 (1860) стр. 198- (Овде стоји
агсшп с!гса, а у С. Љубића само агса). — 5. Циђјб, [Јзгте 4 (1874)
стр. 437.
6
) Јоап Во^сЈап, Агсћ^ Шг 81ау. РћПо1. 13 (1891) стр. 48! и 493.
•) У истој књизи на стр. 527—28.
 м.ш I .1.И1. п|) (.нсдсш. бившТи"), |ер ,1.1 нема саборна охрид
ска црква тих књига на српском језику („по ввмкоу срвб'-
скомоу") него на грчком.1)
1469 године пренесене су кости Јована Рилскога из Тр-
нова у манастир Рилу. То је преношење описао Владислав
граматик, који је живео у другој половини 15 века и који
спомиње „сриске војнике" „Срвбвсквпб вокз" — „СербскГл
вши") у боју код реке Марице (1371 године).2) Ово су били
војници Угљешини и Вукашинови из Маћедоније и из Старе
Србије.
15 ввк. Монаси Комнен и Прокло написаше (по свој при-
лици у 15 веку) историју о различним епирским господарима,
у којој кажу да је после смрти српскога цара Стефана Ду-
шана збацио с владе Душанова брата Симеуна, господара
Етолије, његов шурак Нићифор и послао га у Костур; а кад
је Симеун дошао у Костур, одмах га је заузео и ту се на-
станио, уз то је заузео и неке тврђаве и многе градове и земље
„А кад су уз њега пристали многи Грци и Срби и Арбанаси,
састави до четири или пет хиљада војске и они га прогласе
ц.фсм." („Чо/ЈЉч бе тобтсЈ) прот/рргја&пш Тшцаиоу. ЕерјЗшу хаЈ
\ , ,/:/т, жаХ еЈ? теааара; г) ха> иЈУта уд.<.хох<; то еаитоб ар10-и.тјаас,
атратеица. (ЈааЛвЈ)? тсар' абтбг/ ауауорСЈгта:.")3)
15 век. Димитрије Кантакузин (у 15 веку) каже, да се на
Турке дигло (1371 године) „сргское... воинство".4) То је била
војска Угљешина и Вукашинова из Маћедоније (и Старе Ср-
бије). И Лаоник Хал(ко)кондила помиње „сриске војводе"
(„го'к ТрсраХХбш уј-рјцб^аг"), краља Вукашина и Угљешу.6)
15 век. Румунски научник Илија Барбулеску0) каже: „Као
што нам у осталом веле наши летописи, Александар Добри
') Вл. Качановски, 81аппе 12 (1880) стр. 255. Љуб. Стојановић, Старн
врп. нап. I! натписи I (1902) бр. 328, стр. 98-100.
") Ст. Новаковмћ, Гласник срп. учен. друштва 22 (1867) стр. 287,
|с|м)монах Неофит, Слбжбв! ст» житјемћ... Јшанна Рмлскагш (У Београду
б) лист 446. [Овде је година 1470 место 1469: лист 51а).
•) Гласник друштва србске слов. 14 (1862) стр. 238, §. 4.
') Сборникт> за народнн умотворении, наука и книжнина, Софин
I , XVIII I стр. 95.
I 10п1с1 Сћа1сосопау1ае А1ћешеп813 ћ ^ о г . р. 15а (р. 30 еа. Вопп.).
и стр 14а (стр. 29 еа. Вопп.).
■) II Варбулеску, Румуни према Србима и Бугарима, српски пре-
код Саатм) чш Илића, Бео^рад 1908, стр. ш , 115.
|ин 1.1" I' у ч |'и | иза 1.И1ИКС сиијс, да Св ДОНвСу књиге и
цоведу српски евшшеници ва иркну молдавску."1) 8а тим каже:
„Мнрнн Костин, у своме сисву, вели нам, да изасланици кнеза
аидра Доброг „беху — у граду Охриду — по обичају
оположени на сриском језику, који се употребљава и у
цркви и у јанним исправама (службеним документима)". („Аг-
Сћ1уа 1б1ог." I, 1, 168).
Друга половина 15 века (или раније) писан је поменик2)
МВнастира Бигора у Реци код реке Радике више Дебра, у ком
С6 налази и „Поменикк господамв сршћскимћ," у ком стоји:
„Помени г(оспо)ди кралга Влћкашина, кралу Марка и брата
му Андрешиа."
На овршетку 15 века помиње угарски историк (родом из
Италије) Ант. Бонфиније Маћедонију „коју сад зову Србијом"
(МасеЈотат „^иат бегујат пипс арре11ап1."3)
1515 године спаљен је и (11 фебруара) закопан Тоураћ
Кратовац.4) Један је од његових знанаца написао његов жи-
вот и службу му и то по свој прилици поп Петар који сам
каже: „Попћ Пеи тебтз приноситв Гкзоргикз."6) То је дело са-
чувано и наштампано по рукопису 17 (или 16) века, на коме
стоји запис од 1676 године (ЗРП6 месеца септембра).0) Руко-
пис је дакле писан пре тога записа. У том делу стоји за
Ђурђа: Ти си клица („прозебБЛв") „отв корене срћбмкаго и
доухомн светмимћ водимв оставилв кзси отвчвство и свро-
дники, иже вв Кратов-ћ, пришвлв кзси кв градоу Сардаки-
скому."7)
1534/5 године преведе монах Гаврило,8) негдашњи прота
у Хилендару у Светој Гори неку ствар „штв грчскЈе книги
в србск&ш." На рукопису једне црквене књиге (литургијара)
') Испореди Сока1пЈсеапи: ,,^е1ор1зе1е1е" 1, 140, 136.
») И. Ст. Јастребов, Споменик српске кр. акад. 41 (1904) стр. 128.
») Ап4. Вопппи гегит Нип^агјсагит Цес. II, Нђ. IX (УЈеппае 1744)
стр. 248а.
*) Ст. Новаковић, Гласник срп. учен. друштва 21 (1867) стр. 154.
5
) У нстој књизи на 118 стр. Тако мисли и Ђ. Даничић, Видов
Дан (1862) бр. 23.
•) У истој књизи на стр. 100.
') У истој књизи на 115 стр.
8
) Љ . Стојановнћ, Стари српски записи и натписр, III (1905)
бр. 4962.
I гоЈи ■•11ш, .11 ки: 1 ) пс1« Iм»I.I:■ I(<■) прои пршт(в) (П|
то? = неI;I,.I!11 и. 11 прога) с(т)Iи: горм ГлкрТилк и.>т(|.) гргчсш"
КНИПЈ на сркбско." Илија Барбулеску2) ткрди, да је овај Га-
врило био из Кратова.
1566 година. „На карти талијанског географа Ојас. Оа-
з1а1сП од 1566 г. Србија захвата поред Косова и Скопље и
поменуте области око Скопља."3)
1575 године путовао је млетачки посланик Јаков Соранцо
у Цариград. У опису тога пута спомиње се и његов долазак
у град Скопље4) „и рокгарш 5гђ1ј1."
1578 године писан је анонимни извештај6) о стању ка-
толичке цркве на Балканском Полуострву, у ком стоји да је
Ново Брдо усред аокрајине Србије („МОУО оегс1о е т тегхо
с1е1 ге§по т' З е т а " ) .
1580 године написа у Краљеву (у Влашкој) еванђеље
прота Јован Србин и каже: „Писа МЂН'ШИ И послћднТи вљ
скшцониц-ћх протопопа 1и>анш> Ср&бин Ш м-ћста Кратова."0)
1584 године пишу Александар Комуловић и његов друг
о католичкој цркви у Србији и у суседству и кажу да је у
Србији (Зегуја) „Скопље главни град" („Зсорја рппара1е
сШа"7) и да је Скопље или Црна Гора (Моп1епе§го), јер ту
спомиње оба та места, „у средини покрајине" (т. ј . Србије)
„пе1 тегго о!е11а ргоутс.а" (1. ј . З е т а ) .
1590 године писан је рукопис, на ком се налази ова бе-
лешка8): (Р)ипише и Пр-ћвал1е сир-ћчв сргаскаа землхл до
Сол&на еже г(ласо)летсе Макњдоша."
') П. А. Свфку, Очерки изт. исторш литературшлх!, сношенш
Болгарв и Сербовв вт» XIV—XVII в-вкахв, стр. СС1-1 (Сборникт, отд-влеша,
русскаго изБша и словесности импер. акад. наукч., 71 кн.ига, 1901, бр. 2).
•) Румуни према Србима и Бугарима, српски превод Светислава
Илића, Београд 1908, стр. 110, 117.
») Ј. Цвијив, Српски Књижевни Гласник 11 (1904) стр. 209.
«) П. Матковић, Каа ји§оз1. акасЈ. 124 (1895) стр. 131.
') Е. Ферменџин, Ас1а Ви1еапае есс^езЈазИса (1887) стр. 394.
•) Љуб. Стојановић, Стари срп. записи и натписн 1 (1902) бр. 752.
|«Дан и(| у Серб. Народ. Листу 10 (1845) стр. 1796.
К.Фермерџин.АссаВозпае (Мопшп. 51ау. тег. XXIII, 1892) стр. 339.
") П. Свфку, Очерки исторји литературнмхв сношенш болгарв и
<■ г •, стр. 1Х\\\ (Сборникт, отд-ћленјл русск. ив. и слов. импер. ак.
цаукв, гомт> 71, бр. 2, 1901 године). Овде се каже, да је то узето од
Макушева: О нвкоторв.хт, рукоп. народ. библјотеки вв Б-ћлградв (Рус-
сии фалОЛОГИЧескШ В-ћстник-в 1882, бр. 1, стр. 13).
Око 1600 1618 ина ПЛС0.Н | | ПО мишл.ен.у Ик. Куку-
п||.1) 1е I Борђа Бранковићб, у ком стоЈ? да је Ну-
| .ПП1П! I I упио „великаше и војводе ца „С/Н>ИЈС" „та#иа1е5
Јцссвсрн- ^егујае" и с том војском иошао на Турке, али су
Гурци Србе („бегуИ") победили.0-) Ово је била Вукашинова и
ешина војска из Маћедоније (и Старе Србије). Тако се и
гопису, који је 1764 године преписао проигуман мана-
гира Врдника, спомињу „Сербли" у боју код реке Марице
(1371 године).8)
1003') године дође у Русију из града „Пелагона" митро-
ц. м11 Јеремија6) због милостиње. Каже да је пре подругу го-
дипу дана изишао из своје сраске земље и идући кроз Мол-
1.П1НЈУ да је био заробљен од „Кримаца"... Пелагон(ија) је
Витољ.
1605 године (у октобру) појавише се у Русији калуђери
на граници долазећи због милостиње и међу њима"): „Серб-
Скоћ земли Николвскаго монаствфи что на Струмиц-ћ, дјаконч,
Аиксентш."
1609 године спомиње се у неком службеном спису у ва-
тиканском архиву7) католичка скоп(љан)ска црква у Србији"
(„1а сћјеза сН ЗсоррЈа Јп Зегша").
1620 године писан је влашки летопис,8) у ком стоји, да
су 1371 године Угљеша и Вукашин скупили велику сраску
(„сргбеши") војску и ударили на Турке.9)
') Агкју га роујезгшси ји^081ауепзки 3 (1854) стр. 4.
') У истој кн>нзи на стр. 15.
а
) Гласник срп. учен. друштва 21 (1867) стр. 251.
') Према Регистру, који је за мене преписао у московском архиву
мчнистарства иностраних дела г. С. М. Бјелокуров: „7112, дек. 19 [ = 19,
XII 1603] Пргвздт. а) Ахридонскои области митрополита Јеремш за ИИ-
лост1,шек>."
5
) Сношен.л Росс.и св востокомв по д-ћламв церкошшмц 1 (1858)
стр. 3 2 4 - 5 . Овде је година 1604.
') Сношешл Россш с-в востокомт, по д-вламт. церконнммт., 1 (1858)
стр. 301.
п
) К. Хорват, Гласник земал»ског музеја у Босни и Херцеговинн
XXI (1909) стр. 327.
8
) В. Григоровичн, О Сербш вт> ел отношен1лхв кт> сос-вднимт.
державамв преимуш,ественно в-в XIV н XV стол-втјихт.. Каванв 1859-
Прибавлеши стр. 2. 7.
•) У истој књизи, Прибавленјн стр. 17.

1С20 ГОДИНС ДОТјв V РуСвЈу ВбОЈ МИЛ0СТИЊ1 гравенски
мнт| оли1 СергиЈе, При испитивању кввао Је и то, да |е
„ПОСВЖцеНЂ 1НГ1, иа митрополмо Гревенскук>, АрхЈспископом1>
Охридским-1. Пектарјемн Сербскгн земли."1)
1С28 годиве (5 маја) дођоше у Русију у град Путинаљ")
калуђери и кад су их тамошње власти испитивале, „ти калу-
ђери казаше, да су из сраске земље из манастира рођења
пречисте богородице — (епископ) Теон а с њим архимандрит
Никодим"... (гћ старцм сказали Сербские земли Р(о)ж(де)-
ства Пр(е)ч(и)ств1е Б(огоро)д(и)ш>1 м(о)н(а)ст(в1)рн веона а
ст> нимт> архимандритЂ Никодимт>"...). Владика је донео писма
од солунскога митрополита Пајсија цару и патријарху. Ми-
трополит га зове епископом „полеанискимЂ." Град је Полеана
по Тафелу био близу реке Бистрице („НаПастоп"Ј. 3 ) Има
облик ПоХеауа и ПоХихчђ.*) Г. Ст. Дамјановић мисли да је
Полијана Дојран, а томе иде у прилог, што сами Дојранци
свој град у наше време зову Пулин, па и речи „српске
вемљв."
1628 године дође у Русију да иште милостињу „ИЗЂ об-
II- ги Селунскои, Илвинскаго монастмри, что ВЂ Сербш, Епи-
СКОШ) КаллиникЂ."6)
1634 године дође у Русију због милостиње охридски архи-
пшскоп Аврам са својом пратњом. Кад су их питали, казали
су да су они „људи грчкога закона (Грци) из сраске земље
и1 I рада Охрида" („гречане серпт>ские земли из Ахридона
города").«)
>) СношенЈл Россш св ВОСТОКОМБ ПО д-Бламв церковнвшв II (1860)
I I р 29.
') У главном архиву министарства иностраних дела у Москви:
I | ескЈч д-вла", год. 7136, бр. 14, лист I, по препису г. С. М. Бјелоку-
рова, где се још на неколико места (лист 2, 16, 23, 26, 29, 30) каже да
| | владика Теон(а) иа сраске земље.
») Та!е1, Бе Тћезза1отса ешз^ие ај>то сПззегЈаИо (*ео|?гарћ|'са (1839)
, гр м:!: „РоПапа пл1... ргоре ас! НаНастОпет, е зер1еп1попе."
'I Ну/апИтзсће 2еИзсћпП III (1894) стр. 304.
■ ношенји Россш ст> востокомт, по д-вламт, церковнммт. II (1860)
, гр б ■
■) V главном архиву министарства иностраних дела у Москви:
11 1.1, год- 7142, бр. 8. Охрид у сраској земљи на пр. на ли-
' И1 I, 6, 9, 13, 29, 35, 55. (Сношеша Россш св востокомт. по д-Блама,
ш1 1ч I. II (1860) стр. 158].
■ '
1С30 Г0ДИН1 )|' у м р и Инап Гупдули1|, СрПСКИ ПССИИК И8
(убровника, који |е у последњим годинама снога живота спе-
М0 ' Ч "чии, у ком каже:1)
„РН тоги иргау згрзк/ећ з(гапа
и |ч/пп риз(а /а1а
1е21 Тгоја икорапа
осЈ ЈЈгско^а орпја ра1а."
По Гундулићу „лежи Троја укопана," коју су Грци раз-
Орили, према сраским странама (т. Ј. маћедонским). У истом
впу (III, 67) назива он и Александра Великога „Србљанином"
бсз сумње за то, што је био Маћедонац:
„ос! 1,езапс1га 8го1јапта
угћ зујећ сага сага з!аупа."
1641 године моли скопљански митрополит рускога цара
Михаила за милостињу и каже за себе да је он „сербскге
земли СемЈонЂ митрополитт." а и у цареву се писму спо-
миње што је молио: „сербше земли города Скопи монастмрн
1вана Предтечи митрополитт> Семтн." 2 )
1641 године пише трогирски архиђакон3) (Рг. с!е 1-еопа-
с!Ј5 као што мисли К. Хорват) извештај друштву за ширење
вере (у Риму) и каже, да Срби („Зепмаш") не живе само у
Србији него и у „Романији," која се граничи с Бугарском и
Грчком, у горњој и доњој Зети, у Херцеговини и у другим
покрајинама, које се граниче с Босном (т. ј . у Хрватској,
у Славонији и у Далмацији, али и у самој Босни као што се
види из онога што после тога говори).
1643 године (29 јула) дође у Москву, да моли милостињу
Герман,*)архимандрит „кременскога" богородичина манастира
„у граду Костуру у сриској земљи" („Серпские земли города
Косторји" на 3-ћем листу; налико и на 10-том и 13-ом листу)-
■) Оје1а 1уапа Ргапа СипДиПса (31ап р.вс!, IX, 1877) стр. 3 6 1 - 2 (Оз-
тап, VII, 1—4). I. Вгог, Озтап 1уапа ОипсШНса (1887) стр. 80 (ВИДИ и
•стр. 380).
') Стеван Димитријевић, Споменик срп. кр. акад. 38 (1900) стр. 60а
606. Глас срп. краљ. акад. 68 (1900) стр. 228. (где стоји „Јоанна").
>) К. Хорват, Ујезшк кг. ћпг.-з1ау.-с1а1т. г е т . агкјуа XII (1910) стр. 82.
*) У главном архиву министарства иностраних дела у Москви-
год. 7151, бр. 5 (на 9-том листу пише да је Герман нз „Греческие зе-
мли") и „Сношенш Россш св ВОСТОКОМ-Б по д-ћламт. церковнммт. II (1860)
сгр. 238.

1С13 година, Румунеки научни« п Барбулеску1) кано
1
..I 1643 Иг годиве штампанау Камполунгу „Автологвја/абврка
побожних песама, на словенском језику за нладања Матије
Васараба, У овој Је књизи забележено, да је наштампана од
„Стефана, попа-калуђера штампара, Србина*) и Јоана Куно-
говича, машиниста, Руса. Готово је поуздано да је Стефан,
о коме се овде ради исти онај, који се звао „Стефан Охрид-
| и" и штампао између 1638-е и 1641 -е године књиге у мана-
гиру Говори, између осталих и псалтир на словенском ј е -
П1 у, коме је додан часловац, и 1640-е године Закон т. ј . „Пра-
нила" „на румунском језику.""
1649 година. У регистру ватиканског архива, у ком (ре-
гистру) иду белешке од прилике до половине 18-га века, и
ш има натпис: „31 — уебсоуј — 1пш'се — 505" код речи
„ЗсорЈепбЈа" (скоп(љан)ски) на 156 листу код године 1649
|| ово: „Хијацинт... архибискуп скои(љан)ски, Скопље
у Србији" („НуасшИшз... Агсп. Зсор^епш, бсирј Јп бегуја").
1650 године пише Петар Богдани писмо кардиналу о свом
рођаку и препоручује га за охридскога архибискупа и каже, да
|е гај његов рођак Андрија Богдани из „Гури"-ја у Албанији
и да је „предложен за охридску архибискупију горе у Србији"
(„рп>ро51орегГАгсЈуебсоуа1о сГОспсЈаби тсопНшЈеПа бегуја." 3 )
1651 године пише кратовски митрополит Михаило писмо
руском цару у ком каже: „Родитељи су моји и прародитељи...
Сраске лемље града Кратова кнежеви."*)
1652 година. У дворским споменицима (белешкама) з а -
ПИСано је да је 1652 године „Сербскш митрополигв Мнхаило"
двапут ручао код цара. 6 ) Ово је напред поменути митропо-
1И1 кратонски.
1653 године пише јеромонах Дамаскин,") братанац Кра-
говца и кратовскога митрополита Михаила, писмо') помену-
') I. Нагои1езси,ГСе1аКопзскз Кошпашз (1912) стр. 230.
*) Внди 1. Шапи у Апа1е1е Асас1ет. Котапе, II одељак, св. XXXII,
,реМ1е кЈтЈпЈз^гаИуе ег с1еђа(з," година 1910, стр. 18.
I Ферменџин, 51аппе 25 (1892) стр. 172.
' ) ( I. Димитријевић, Глас срп. кр. акад. 58 (1900) стр. 233—4.
Фи шлогнческји наблнздеши А. X. Востокова. Издалт.... И. Срез-
и 1865) стр. 184.
■ ■ Стојановић, Старм српски записи и натписи, I (1902) бр.
') Ст. Димнтријевић, Споменик срп. кр- акад. 38 (1900) стр. 626.
."»
иитрополиту, у ком споминм милос1 рускога цара према
„Јеамку нашвму срлбскому.'
1665 11)дипс (10 (|>ебруара) пише софијски архибискуп
ц гар1) и каже: „Сад се налазе у овој покрајини („краљев-
) Србији једна митрополијска црква т. ј . скопљанска"...
(„Л1 ргевеп^е б1 Јгоуаио 1п со1еб(о ге^по ш' бегуја ипа сћјеба
11п-|| ороШапа, сјое бсорја..."), затим каже да Урбан VIII (који
р био папа 1623—44) у својој повељи о оснивању „г1е1 со1-
Шупсо" држи, „да у покрајини („краљевини") Србији
кмају три бискупије: а то су Скопље, Јустинијана названа
Приврен, и још Н и ш . . . " (. ..„спе бопо пе1 ге^по ш' бегуја 1ге
уебСОУаИ: а о е бсирј оууего бсорја, ЈибИпЈапа скКа Рпбгеп, е*
апеће Мјбба...")
1655 године помињу се католички мисијонари у Србији
(„бегуја"), а међу њима се спомиње „у Кратову г. Стефан
Кратовац" („1п Сга1оуо 0 . бтетапо сЈа Сга«оуо"). 2 )
1657 године записале су руске власти, да је у Русију
дошао „сербскои колосискои митрополитг МихаилЂ." 3 )
Бемешка. Колосија или Коласија је Ћустендил. 1566 го-
дине каже неки Јаков, 4 ) да је он из Камене Реке испод горе
Осоговске близу Коласијскога града. 1651/2 и 1653 године
каже коласијски митрополит Михаило, 6 ) да се Коласијом зове
Бања, а то је старије име за Ћустендил. Друге примере за Ћ у -
стендил види код година 1658, 1660, 1567, 1712—25, 1719, 1724
1658 година. У једном запису од 1658 године стоји да је
1656 године „по та и св1га м^ћста ходТлв с д"ћдичка своего
роднаго Михаила мТтроп(о)лита каласТискаго и кратов'скаго
срдбскскЧе (зс)мли... Своенз рбкокз подписалв Михаилв митро-
политв коласиски кратов'ски." п )
') Е. Ферменуин, 5(аппе ји^озК акасЈ. 25 (1892) стр. 189.
•) Е. Ферменипн, 5(аппе, 25 (1892) стр. 194.
3
) Ст. Димитријевић, Глас срп. кр. акад. 58 (1900) стр. 254.
*) Љ . Стојановић, Стари српски записи и натписи I (1902) бр. 655.
*) У истој књизи бр. 1487 и 1500.
») ЧтенЈл вт, императ. обидеств-ћ нсторји и древностеи россЈИскихт.
при московском'1. университетћ, Москва 1896, II, 5 одељак, стр. 2—3.
Љуб. Стојановић, Стари срп. записи и натписи I (1902) бр. 1563. Четири
последње речи тајном буквицом. У оригиналу стоји „та и свта"; руски
издавач пише „та и свлта", а г. Љ . Стојановпћ „таи свћта". У ори-
гиналу: „д-вдичка" (место и внак внше д, који се често у споменицима
тога времена чнта и); у рускога издавача: „д-ћдвчка". У Љ . Стојаноиића
погрешно „д-Бч'ка".
 10
1000 ГОДИНа. У запису од 1659 годинс стоји: „Михаилћ
ИгТрополитћ, поклоникв б(о)жТа гроба св(в)таго Шросалима отн
СрђбиПб вемли гр(а)да Кратова."1)
1СС0 године моли „богомолецт, сербше земли Михаило
МИТрополиТЂ коласШскш и кратовт>скш" у рускога цара ми-
ПОСТИЊу за лесновски манастир.2)
1060 године одговара руски цар Алекс. Михаиловић на
молбу митрополита Михаила и у одговору помиње „сербше
I мли митрополита Михаила" и каже: „вт> сербскоп земли вт>
ИЈСНОВСКОМТЈ монастмрћ у церкви свнтаго Архистратига Ми-
хаила" и „мн великЈи государв наше царское величество,
СШрбШе земли митрополита Михаила пожаловали вт> Лћснов-
скои монаствфћ..."») Лесновски је манастир близу града
Кратова.
1006 године пише кратовски митрополит Ананије4) писмо
руском цару.у ком спомиње„Михаила митрополитаСр'биан(т>)"
[или Ср'биан(омт>)] т. ј . Срба, Србима. Ово је прећашњи кра-
ГОВ< ки митрополит.
1660 године каже географ Р. Неу1уп6) код речи „бегуја"
(( рбија): „У њој су главни градови \.Ниш, 2. Видин, назван
I Гурака Кратов, заузет од Фериз-бега у почетку (владања)
ВаЈазета првога, и од тада увек пребивалиште турскога „сан-
|.|.п л" под темишварским беглербегом или пашом. 3. Кратово...
9 I коиље, које Птолемеј зове Зсири.." („Рппс1ра1 1о\\ш8 ће-
сео1 1 Мма, 2 УШта, ђу ше Тигкз са11е<3 КсгаШ, 1акеп оу
/ г м . Вец, ш 1пе ђевшшпв о{ Вајаге! 1ће Игв*., апгј еуег зшсе
1ће беа1 о! а ТигкЈбсћ Запмак ипгЈег 1пе Ве^егђе^ ог Вабба о!
Гвтетаг. 3 СгаШа... 9 8сор1, ђу РШету са11ес1 ЗсирГ."
Белешка. О Видину говоре и ови примери: 1) /603 го~
дцне каже К. КпоПез") у турској историји: „Фериз-бег заузе
ва Бајавета град Видин с много других јаких градова и кула
') ЧтенЈи вт> императорскомт. обш,ествћ исторш и древностеи рос-
ПЧ1. нри московскомв университетт>, Москва 1896, II, 5 одељак.
втр II 'Буб. Стојановић, Стари срп. записи и натписи I (1902) бр. 1568.
1 3
I Димитријевип, Споменик срп. кр. акад. 38 (1900) стр. 646.
№ гој КН.И8Н на стр, 65а, 656.
I Димитријевик, Споменик срп. кр. акад. 38 (1900) стр. 666.
I 'V/, I Шу1уп, СозтојЈгарпЈе т Јоиг ооокб... 1*ош1оп 1666, стр. 566.
им.у од 1682 године II., стр. 173 с равликама у правопису.
I КпоИев, Тће депега! Шв1опе оИће Тигкез... 1,оп<Јоп 1603,
|н.) ол 1687 годнне на стр. 1406 с разликама у правопису.
V СрбцјЦ" {.Ва1п ■•/ ру Гспзех Г-г. |<"|1,г 11н' п1и- <>1 17<//н</,
: тапу "Пкм :.1и)11к1о^пе8апс1 сазИев 1л 8ета"). — 2) 1624
, (дине каже Рћ. ОшгеПив1) у својој географији, да је Сме-
церево главни град у Србији (беппае) и додаје „Осим тога
[увени градови Видин, „Вос1опи и Новоград" (Ргаехегеа
]/Ша, 1Шоп е! М>УО ^гаЛ пођШа зип! орр1с1а"). — 3) 1671
дође у Русију „сербские земли города Видинскаго митропо-
П111. Герасимч.".4) У регистру за „ГреческЈа дћла" код године
7180 (1 новембра) бр. 12 стоји ово 3 ): „ПрИ>здт> вт> Сћвскт.
< 'србского Ввидинского митрополита Герасима за милостмнено."
4) Други примери о Видину код година 1719 и 1724 (1744).
Има споменика у којима се каже да је Видин у Вугарској.
1667 (7115) године дошао је у Русију Прохор „из сраске
земље архимандрит лесновскога манастира" („сербские земли
лесновского м(о)н(аств1)рл архимандритт>"). За тим се каже,
да је „дана великого государл жалованаа грамота сербше
земли коласшскому митрополиту Михаилу," за тим се вели,
да је Хербские земли лћсновскаго мон. архим. Прохор" искао
и „подорожнукх"4)
1667 године дао је цар Леополд неке „повластице" Гр-
цима и Србима (Огаеа ас КазаапО, који су се населили у
горњој Угарској, а понајвише су долазили из Маћедоније
(„ргаезегШп аи1ет ех МасеАота а^ешепИит.")'')
1671 године написа Стефан Гаспари „извештај о српској
или скоиској дијецези" („Ке1аг1опе сЈе11а сћосезј сћ 5 е т а о
бсорја"). У њему се помињу поглавита места у Србији: При-
зрен, Скопље... („У 1ои§ћ1 ргшараИ с1е11а беппа: Рпзгеп,
бсор.а...")«)
1676 године написа секретар друштва „с1е ргора§апс1а Ис1е"
извештај7) папи Иноћентију Х1-ом о католичкој цркви у Бо-
') РћШрр! С1иуег)'шЈгоЛисИопЈб1п Уп^егзат Оео8гарћ1ат, 1ат
Уе{егет ^иат Иоуат, ИМ VI... ииеаиШ Ва1ауогит 1624, стр. 162.
') У главном архиву министарства иностраних дела у Москви:
Греческји д-ћла, год. 7180, бр. 12.
) Према ирепису г. С М. Бјелокурова.
*) У главном архиву мпнистарства иностранчх дела у Москви,
година 7175, бр. 12.
8
) Г. Витковић, Гласник срп. учен. др. 67 (1887) стр. 128, 131.
«) Ферменџин, 5(аг1пе 25 (1892) стр. 195—6.
') К. Хорват, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини,
XXI (1909) стр. 393.

.1111 и \ гуо-дцим ..гм |,,1м,1, у ком се спомиње и скопљански
бискуп л. Богдан у Орби/и (;8егу|а*).
Око 1030 године помиње Урбан Ћери (Сегп)1) у Србији
Врхибискупа скопљанскога („ш" Зсорја") у свом извештају
п,иш Иноћентију Х1-ом.
1085 године пише скопски архибискуп о Србији и каже,
II |е Скопље „главни град у Србији" („бсорја... те(гороП т'
5егу1а"). За тим спомиње куће католшке а онда „турске"
(т. ј , мухамедовске), а између православних помиње само
„грчке и сриске куће" (сазе ^геспе е бетапе). 2 ) Још помиње
у Србији „Кратово, место два дана (хода) далеко од Скопља
према истоку."5)
1085 године пише католички скопљански архибискуп
Петар Богдан4) кардиналу Ћибу (СШо) и каже да су га Турци
прогнали „из целе Србије" („о!а (и((а 1а бегуја"), у којој је
Њвгова архибискупија.
1087 године дошао је у Русију „сербшн земли города
мгГ'1) митрополит Јевтимије, где је предао молбу, у којој
е да је он „митрополитв сербше земли скопскје црвкве."11)
1088 године дошли су у Русију калуђери „сербше земли"
ВКОП Банскога манастира св. Јована Претече."7)
1090 године (21 августа) даје цар Леополд неке повла-
сгице православним Србима и то даје их Србима „у свој
Трчкој, Србији (Рашкој), Бугарској, Далмацији, Босни, Јено-
.у п у Херцеговини, исто тако у Угарској и у Хрватској,
I I 1.1пста живе..." [ в т 1о(а Огаеаа, КазсЈа, Ви1§апа, Оа1-
111.1п. 1, Возша, ЈепороНа е( Негсге§;оута. пес поп ш Нип§;апа
| Сгоапа, игл с!е гас1о ехЈбНш!.. ."]8) Неки су писци бројили
МаНедонију и Албанију као део Грчке; види Ј. Хр. Вагнера,
I )г1ш< лНо ргоу. Рапп. е1 ипрегп Тигсјсј 1п опеп(е (1684 и
') Л. ТћеЈпег, \/е(ега топитп. 51ау. тег. ћ1б(ог. П1., II (1875) стр. 213.
») А. Тће1пег, Уе(ега топиш. 51ау. т е г . ћЈ8(. П1. II (1875) стр. 220.
•) У истој књизи стр. 221.
') К, Хорват, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини,
100) стр. 403.
I Ст. Димитријсвић, Глас срп. кр. акад. 60 (1901) стр. 154.
( I Димитријевић, Споменик срп. кр. акад. 38 (1900) стр. 71а.
|| ш срп, кр. акад. 60 (1901) стр. 155].
| I Днмитријевић, Глас срп. кр. акад. 60 (1901) стр. 156.
'| Рг1у11е{1а 1743 године, 24 априла стр. 11.
33
| ) 14 I 11•. ГД« се Квж« да се Грчка дели на 5 делова:
,п.| Маћедони/у, Албани/у, Г.пир, Тесалију, Ахају и Пелопо-
В ове ' 1Вв ПОСледње земље управо зову Грчка." Према
08ОМ се види, да је у поменутим повељама употребљена реч
,Грчка" (ОгассЈа) у ширем смислу, и да се ту мисли на Србе
у МпНедонији и у Арбанаској (Албанији).
1С00 године (II децембра) потврђује цар Леополд повла-
СТИце (од 21 авг. 1690 год.), које је дао православним Србима
(Кавс1ап0 „који живе по Грчкој, Бугарској, Србији (Рашкој),
Херцеговини, Далмацији, Подгорју, Јенопољу и по осталим
Крајевима који су придодани поменутим" („рег Огаеаат, Ви1-
г ц 1.11П, Кабаат, Негсге^ОУЈат, Оа1таНат, РосЈјЈОпат, Јепоро-
Нат, сае1егадие ргаесИсПб аппеха 1оса соттогапНоиз.") 1 )
Белешка. Овде се у три писма (од 21 августа и 11 де-
цембра 1690 године и 20 августа 1691 године) спомињу Срби
у Бугарској по свој прилици за то што су неки путници и
други неки писци не знам поуздано због каквих разлога ра-
ширивали Бугарску за време турске власти на запад преко
граница бугарскога народа. Друге налике примере види у
мојој књизи „О српском имену по западнијем крајевима на-
шега народа" (1914) стр. 56—57 (године 1690 и 1691) и 60
(1715 године). Пример од 1723 године види у овој глави код
те године у белешци код прве аоловине 18 века. 1853 године
каже М. А. (Јђкчт'-): „Словени су у Турској састављени од
Бугара (3,000.000), Срба у кнежевини (1,000.000), Срба V Бу-
гарској и у Албанији (500.000)..." [„1-е5 51ауез <Је Тигцше зе
с!сЈсотро5еп( еп Ви1&аге5 (3,000.000) Зегђеб сЈе 1а рппараиге
(1,000.000), Зегђеб сЈе 1а Ви^апе е( сЈе Г АЊаше (500.000)..."Ј.
ВИДИ и бр. 6 у првој белешци на свршетку ове главе.
1092 година. „На многим картама званичног „географа
млетачке републике," знаменитог V. СогопеШ-ја од 1692 год.
(у Согбо ^ео^гарћЈсо) Србија се простире и на Југ од Шар-
') РпуПе^а 1743 год. 18 маја, стр. 9. — Тако и 1691 године 1.20
ангуста) каже цар Леополд: Србнма (Казааш) „рег Нип&апат, 5с1ауот'ат,
ЈПупат, Мјбзјат, Моа/пат, Огаесгат, В и ^ а п а т . Негсге^оујат, Оа1таНат,
Рос^опат, Јепоронат, сае(егасц1е аппеха 1оса" н „...УООЈЗ сопсебзогит 1п
1о(а Огаес/а, Рабаа, Ви^апа, Г)а1таПа, Вобша, ЈепороПа е( Негсгекоуја,
пес поп ш Нип}»апа е( СгоаНа, Мјббја е( ЈПупа, исн с!е (ас(о ех1б(ип(- (Рп-
уПе§Ја 1743 год. 18 маја, стр. 10, 12).
*) 1.е((геб биг 1а Тигцше, Рапз 1853, стр. 23.
3
II 35
п |анине || I копске Црне Горе, и код Скопл.а јс скоро рг-донии оеКЈ роукок).., Курила, митронолита скоискаго... Виса-
иписано „Ме1горо11 с1еЦа 8егу1а,"') [главни град у Србији]. |.| | пп кчупа Колас\и;ч паки Ефрема.епискоупа КоласХи."*)
17 вок. „На многим француским картама 1 / века, којс су 1710 годпнг потврђуЈе цар Карло неке повластице, које
радили „краљевски географи" („Оео^га! огсИпаће с1и Коу" је пређашњи цареви дали Србима (Разааш), „који живе по
њихова вванична титула), Србија захвата поред Новога Пазара >/ Бугарској, Србији (Рашкој), Херцеговини, Далмацији,
и Приврена и сву ширу околину Скопља. Такве границе има
Подгорју, Јенопољу и по осталим местима у крајини наше
Србија и на картама Р. с1е \УИ-а, на картама В1аеи-евих и Н.
иапред помецуте краљевине Угарске и делова који су јој
Мо11-ОВИХ атласа и многим из друге половине 17 века."8)
Придодани" („рег Огаеаат, Ви1{Јапат, Казаат, Негсге§;оушат,
1703 година. У регистру ватиканског архива, у ком (ре- I >л1та(1ат, РоЈјЈопат, ЈепороНат, саесегацие ш ргаеаИасИ Ке&ш
ГИСТру) иду белешке од прнлике до половине 18-ог века и |ц НииЈЈапае е! РаНшт ЕЈс1ет аппехагит СопНпЊиз 1оса
I >|и има натпис „31 — уезсоуј — 1псИсе — 505" код речи
оттогапШшз." 2 ) ВИДИ напред год. 1690 (21 августа).
џ8сор1вП31з" (= скопљански) на 156 листу код године 1703
1719 године каже Р. ОогсЈоп3) у свом географском делу:
гоји 080! „Архибискуп скопљански управљач Србије" („Аг-
сћ(1ер1зсо)р(и)з бсирогиш асћшшзсгагог бегујае"). У Србији: Скопље
|,н'.п|| су градови од ]уга
1706 године дође у Русију Димитрије Петров3) из града Ћустендил к северу
Кичева у охридској енархији, да скупља милостињу да се до- Видин
гради црква св. Димитрија у Кичеву. У спису о његову до- Ниш од југа к северозападу
паску стоји ово: 15 фебруара 1706 године јави се у „посољ- Јагодина на Морави
ском приказу" „Сербск\е земли АрхидонскЈн Епархи Крачев-
ш гшрода Сербннинг Дмитреи Петровк." Кад су га испи- Београд
,,Вгассо"(?) од севера
гивали,. казао је, да је дошао у Москву из „сербскхе земли к југу
города Карачевска," за тим се опет спомиње, да је Димитрије Призрен
дошао из „Сербскил земли" из града Кичева и да се жели 1п 5 е т а : бсорја
вратити „в сербскут землкз". Крачево — Крчава (у Вукову Гпе СНЈег ТОЧУПЗ аге Нгот. 5. 1о N.
СизсапсШ
ргчнику) = Кичево.
МШт
1707 године (у јануару) моли поменути Димитрије Пе-
гров*) Кичевац рускога цара за помоћ (милостињу), да би се гЈЈзза Нгога. 5. 10 N. и г .
Ја&с1оп ироп 1пе Маго\^а
\\ 1.10 вратити из Москве у Кичево. У молби каже Димитрије
1,1 је он из „сербские земли из архидонские епархи" из града Ве1§гас1е
Кичева, а потписује се овако: „Сербенит Дмитреи Петровк." Вгассо Нгош N. (о 5.
1712—25в) године писан је „Руварчев" летопис, у ком се Ргјзгеп
спомињу православни митрополити и владике „оу србмкои
;с\гш: а међу њима и „КостантГнц скоаски." „И поставлме 1724 године изађе 12-то издање једног енглеског географ-
ског дела (као речник),4) у ком стоји на пр. ово: „Ћустендил,
') Ј. Цвијић, Срп. Књиж. Гласник II (1904) стр. 209.
') Споменик срп. кр. акад. III (1890) стр. 108.
') Ј. Цвијић, Српски Кнчиж. Гласник 11 (1904) стр. 209.
') РпуПера 1743 год. 4 Јула, стр. 7.
') У главном архиву министарствн иностраних дела у Москви: ») Ра1. Оогаоп, О^о^гарћу Апа1от1г'а: ог, 1ће ОеоЈ>;гарп1са1 Огага-
I I I д+ла, год. 1706, бр. 7.
таг. ВеЈп^ а бћог! ап(1 Ехас! Апа1ув18 о! 1ће \\ћо1е Вос1у о! Мос!егп Оео-
«) Преинс и фотографије ове молбе и списа поменутога код го- цгарпу... Тће ЕЈЈ*ћ1ћ ВсШоп... (.опаоп 1719, стр. 179.
,111нг 17(М1 налазс се у мене. 4
) Тће Оаге1еег'з, ог №\узтап'8 1п1егрге1ег. ВеЈпк а ОеоцгарћЈса1
Ч И. Руварац, Летопис Мат. Срп. 150 (1887) стр. 75—6. 1паех... 12-то иадање, ^опаоп 1724, 16-то нздање 1,опаоп 1744.
 II)
||.л| \ Гурској, у „крал.евини" Србији" („07//,ч/<//;<///, а СНу
о! Гигкву, п1 (Ис К. оЈ 5егуја"). „Ниш знаменит град у Тур-
СКО/, у „краљевини" Србији" („Мзод, а сопбЈс1егаћ1е СИу о!
Гиг/Сву, ш 1Ие К. о{ Зепиа"). „Скоиље, велики и добро насе-
'■' Н град у Турској у „краљевини" Срби/и" („Узсорга, ог
н!'/"1' ' вгеат ачсЈ рори1оиз СИу о{ Тигкеу, ш 1ће К. от 5ег-
|'/,|" | „Видин, град у Турској, у „краљевини" Србији" у по-
крајИНИ Рашкој налази се крај реке Дунава, од прилике 70
М1П..1 I северу од Ниша и 146 миља к истоку од Београда"
, И Шм, ог \7нШеп, а СПу о{ Тигкеу, \п тИе Кт^сЈот о{ 8егу1а
11><I 1'| о! /?о*с/а... Н бташЈб оп 1ће папиое, 70 пШез а1тоб1
N ..I N1688, а т ! 146 Е. о{ Ве^гасЈе")
V првој половини 18 века један калуђер манастира Рава-
1И11Н у Србији говори о рату између Аустрије и Турске
(1683 1не п после) и каже „и сербску/о землш обт.емши.ч
I. скошљ и Софје и ниш'1. освоише нвмци."1) На једном је
фугом №1 гу то записано овако: „и сербск$> земл/о обемшим
'/,/л и Софјб и Нишв обдержашимв Немцемв."*)
/. /,////,,/ /. Овде калуђер из источне Србије каже, да је
српск« 1емља до Софије. Софијској господи може бити стало
I II II анају и друге налике иримере као што су н. пр,
ии I) 1584 године каже тибингенски професор Мартин Кру-
1иЈе „У I раду Софији у Србији... Герлах назива Софију глав-
Иим градом у Вугарској" ( „ т игђе бепмае 5ор1Па... Оег1а-
I 11111-. борШат Ви1&ап'ае тетгороПп регћјђех"),3) за ТИМ каже,
II < | од путника Герлаха чуо, да се у Софији „говори бу-
■ ф| | п п ■ рнски („далматински") и грчки језик. Ту је и срп-
| | („ II 1матинска") школа... Од Софије, кад се иде к нама,.
цочиње Рашка (Србија)" („нтуештиг 1ш&иа Ви1@апса, ет Па1-
татка, е1 Огаеса. 1ђј еНат Оа1таНса 5сћо1а езт.... РобТ. борћјат,
,н1 поз уегхиз, т а р И Кабаа.")*) — 2) 1587 године дође у Ру-
I ију софијски владика Григорије, где је предао своје писмо-
цару. У Д|)жавним списима записан је он као епископ „серп-
||п аемли" и као „серпкскои еп(ис)к(о)пч." (овако двапут).6)
1) 1610 године каже барски архибискуп В1221 (родом с о с -
'I II Лавровскн, Гласннк друштва срб. слов. 12 (1860) 682.
М II СреКковнћ, Споменик срп. краљ. акад. б (1890) 37.
•| М.ш. СгивШз. Тигсокгаесјае ММ ос(о (1584) стр. 50.
') У нсгој КЊИЗИ на стр. 229.
') Сч Дичитријевнћ, Споменик срп. кр. акад. 39 (1903) стр. 39.
||и I Раба) II је бискуп „у Србији само један т. ј. софијски"
"|\1л 1ш ао1о, с!ое циеПо сН 5оНа"'). спомин>е манастир
у Випровцу... у Србији („1П бегуја... ип СОПУРПТО ш Сшрго-
) и „Нипровачки крај у Србији као седиште софијскога
купа" („пе11а 5 е т а П раебе сН СНЈрп^аг рег 1а гебјЈепга
4%\ Уевсоуо сН 5оНа"). — 4) Овде се може поменути и ово:
16 'V године дође у Русију јеромонах Алимпије.5) који је при
ц питивању казао, да је из српске земље из града Враце на
реци Искру („в распросе сказалси сербские земли города
4
рака (т. ј . Врака = Враца) с реки Искри благов^ћшенского
И р. ■нитцкого м(о)н(аств|)рн чорнои попч. АЛИМБП-Б").—5)1655
Године пише софијски архибискуп Петар3): „Барбоза каже у
|ој књизи: Ое отНао ет. ро1еб1ате ерЈбсорј, да је Јустини-
I 1иа или Призрен владичанство (бискупија) у Србији, а и
Град Сардика или Софија, али је у овој ствари погрешио, јер
|в град Софија у Бугарској" („П Вагђоба т с е пе1 био Пћго:
I»( о(Нао е1 ро1еб1а1е ерЈбсор1, сНе ЈибНшапа о уего РгЈбгеп
|д ^ебсоуато ш 5егуја е1 апсНе 1а аИа сН багшса, о 5оНа, т а
ццебто На еггато, регсНе 1а сШа т' 5о{Ја б1а ш Ви1§апа"). —
В) 1659 године каже ТосканацЈ. Кјарамони,1) који је поменуте
ГОдине путовао преко Балканскога Полуострва с аустријским
иослаником А. фон Мајерном, да је Ниш (N15013) „престоница
Србије" („МетгороН с1е11а бегуја"), да су у Пироту становници
„Турци и Срби" („Тигсћј е КабсЈапЈ") да су у Драгоману из-
међу Цариброда и Софије становници „Срби" („Кабааш")
" т. д. — 7) 1723 године каже „Оегагс! СогпеПиб УОП *с!еп
Ииебсћ"5) секретар аустријскога посланства, које је путовало
у Цариград да је испред Беле Паланке граница између Ср-
бије и Бугарске (:ито су казали и неки други путници), али
ипак вели да су у Пироту (бсћагкшј) „становници Мусло-
маии, Срби, Грци и Јермени" („УОП МиббиНпаппегп, РаИгеп, ОгЈ-
•сћеп ипс! АппепЈегп ђе\^оћп1 18*"); говори о пиротској око-
>) 51агјпе 20 (1888) стр. 139, 140.
*) У главном архиву минпстарства нностраипх дела у Москви,
годнна 7137, бр. 5.
*) Е. Ферменџин, 51агјпе ји^о$1. акас1. 25 (1899) стр. 189. Вагђо$а,
Португалац, нЈивео је 1590 — 1649.
*) Ј. Томић, Споменик срп. кр. акад., 47 (1909) стр. 105а, 6.
*) Оегагб СогпеНив УОП ОгЈезсћ, Шб^огЈзсће ^асИгЈсћ! УОП с1ег Кбт.
КаузегК Ого85-Во(зсћаН пасп Коп8(ап1торе1, Кигпђегв 1723. стр. 79, 84,
102, 104.
 :ш
1И1П1 и 1111м 11 н.I• „л.уде грчкога закона (Грке) или Србе у овој
|.и" („(јпспеп |>11ег КаНхеп сИебев 1-аииез"). Још помиње
Иесто „(пиоПап" КОД реке Искра к истоку од Софије и каже
ва највећи део тамошњих становника да су „Срби" („КаНгеп"),
<• -111 су му у Ихтиману становници „Бугари" („Вп^агп").
Велешка 2. Неки су путници, који су путовали преко
Балкана за време турскога владања, поменули да река Мо-
рава раставља Србију и Бугарску. Иошло ми је за руком да
утврдим, откуда им је та погрешка. 1575 године наштампа
Апиге- Тпеуе! у Паризу велико географско дело (1-а Созто-
КгарМе УпЈуегзеНе, Рапз, 1575, I—II, тоПо), у ком каже, да је
једна Мизија (Мезија, Мисија) растављена од друге „реком
Моравом, која се негда звала СЈађге... и утиче у Дунав из-
међу Видина(?) и Смедерева, два града од којих је један у
горњој Мезији, која се сада зове Србијом, а други у доњој,
коју сад зову Бугарском" („раг 1е Неиие Могаие цш ЈаШз б'
арреПоН СЈаоге... е! зе \а гепиге иапз 1е Оапиђе, еп(ге Воиоп
е1 2епс1еп'п, иеих уП1е$, Г ипе (ЈездпеПеб еат еп 1а ћаихе МЈ-
81е, цие а ргезеШ оп п о т т е [ЛИСТ 897а] беппе, е! Г аи!ге еп
1а оабзе, цие оп п о т т е татгепап! Ви1#апе...") (II, ЛИСТ 8966--
В97а)> Зна се да је река КЈаогоз, СЈаћгиз растављала Горњу
и Доњу Мезију (Месију) и по тачном одређивању грчкога
географа Птолемеја зна се да то није била река Морава него
река Цибрица (Чибрица) у данашњој западној Бугарској, која
утиче у Дунав к истоку од Лом-Паланке и реке Лома. Ти су
путници ту погрешку по свој прилици преписали из књига
као што је ова напред поменута. Отуд ју је можда преписао
софијски архибискуп Петар1) 1655 године, који је због те погре-
шке начинио и другу погрешку говорећи о Нишу(стр. 188).
1744 године пише руска царица Јелисавета: „Благоро-
ДН1.1М1. и почтеннммч. Господамч. Сербск\ехг земелк ВЂ Маке-
доти, и СкандарТи, Черноигортј, и ПриморТи Монтенегринска-
го Народа, Губернатором.., Воеводамч>, Кнлзем и Капитаномч.,
такожч. и инммч.духовнммч. и МТрскимч. Чиноначалникамч..")2)
1754 године пише опет руска царица Јелисавета3) и каже
као и напред код 1744 године. Тако и 1758 и 1766 го-
') 51аппе ји]$оз1. акаЦ. 25 (1892) стр. 187.
") Сим. Милутпновић, Исгорји Црне Горе (1835) стр. 76, и „на
коворту" на стр. 77 (с неколико разлика у писању).
•) Сим, Милутнновић. Истор.и Црне Горе (1835) стр. 83, (85).
И11Н-.') И. Руиарац каже бе.чдокааа: „ГосподамсербскЈе земли в'
Иакедон.и, Скандар1и, Черној Гори" значи српској господи у
\ т.ппци, Скандарији, Црној Гори."-)
1701 године спомиње црногорски митрополит Василије
Петровић") „Число АрхЈереи Сербскихч,," а мећу њима се
помињу и архијереј штипски („ИшипскЈи") и скои(љан)ски.
1756 године писано је писмо,4) у ком се спомињу главни
градови у Србији (1-а бегује), а међу њима и „Скопље, где
I ганује сриски архиепископ; Кратово, по коме се зове покра-
Iпн.1 (губернија); Ниш, место јако и знатно" („бсор.а, ои ге-
и1г |ш Агсћеуе^ие Казс.еп; Сга1оуо, цш иоппе зоп пот аи
ОоиУегпетепЈ; Ијбба, р!асе тог!е е! Јтрог1ап1е").
1778 године преписа хилендарски калуђер неку историју
о Скендербегу „с древнмго роукописа." У тој се историји
Врло често назива Маћедонија сриском земљом н. пр. „Вч.
Млкедоши же ВЂ Серб^х*;... Епирт., кои краи естБ частн
Македоши на предтЧлах-в Сербск\л земли... КастрТогв, отт.
колтзна кралневт. македонскв^хт., то-еств сербскнхЂ":') и т. д.
„Гшшрећи о узроцима предаје града Дибре и Светиграда наш
писац вели: „Бмла великал незгода вт> градћхтч, не единт.
народт. но различнм: Славлни то еств Сербли, вчзрм грече-
ск.м, а Латини и Арбанаси римск.м в-ћрм"" (стр. 17).
1789 године пише црногорски губернатор Иван Радоњић
руској царици и каже: „Сад ми сви Срби из Црне Горе, Хер-
цеговине, Бањана, Дробњака, Куча, Пипера, Бјелопавловића,
Зете, Климената, Васојевића, Братоножића, Пећи, Косова,
Призрена, Арбаније, МаНедоније припадамо вашему величан-
ству и молимо, да као милостива наша мајка пошљете к нама
књаза Софронија Југовића."")
18 век (или раније). У регистру ватиканског архива, у ком
(регистру) иду белешке отприлике до 18-га века и који има
патпис „31 — уезсоуј — 1пс11Се — 505" код речи „8соргеп-
') М. Медаковив, Пов+,ст. Црне Горе (1850) стр. 5 4 - 5 7 : у И. Ру-
варца, Коло II (Београд, 1890) стр. 2716—272а.
•) Коло II (Београд 1890) стр. 272а у белешци.
») Сербск.и Л-ктоппст., 68 (1845) стр. 25.
*) 1*е уоуа^еиг {гапсо.з, ои 1а соппо.ззапсе с1е Г апс.еп е! аи поиуеаи
пшпае п т аи јоиг раг М. Г Аође Ое!арог1е, (оте XXIII, Рапз 1777: 289»
писмо од 15 новембра 1756, стр. 91.
5
) Ч. Мијатовић, Глас срп. кр. акад. 22 (1890) стр. 15—18.
«) Гласник срп. учен. др. 72 (1891) стр. 297.
 10
(скоаљански) на 155-ом листу стоји ово: џСкошланскш.. •
Ј Србији, бливу ма&едонске границе"... (№8сор1епв1$... \п$ег-
\чи. ,н1 <)1.1111 М,н <(1ошае").
18 век (и почетак 19 века). „На многобројним картама
1П1 ч атласа Јоп. Варг. Нотапп-а из прве половине 18 века
V Србију се рачуна и скопски, кратовски и ћустендилски крај;
Цакедонија иочиње знатно јужније од Скопља; тако је и на
Цвли мву атласу од 1740 г. На картама које су у Нирбергу
п .1.1И.1 1И Хоманови наследници у почетку 19 века (1802, 1805
| И т. д.), Србија увек обухвата не само новопазарске и ко-
ке крајеве, већ и Скопље и Кратово... На карти Сане
Текелије од 1805 године обележене су детаљно шире границе
| рбије како се она схватала до ослобођења. У Србију спа-
|ц м Призрен, Приштина, Вучитри (цело Косово), Скопље,
Кратово, Ћустендил, Пирот и Цариброд."1)
Белешка 1. Можда ће ко волети, да се помену и оваки
примери: 1) 1644 године дошао је у Русију „Сербипинг го-
рода Селунил*) (т. ј . из Солуна) Стефан Николајев. — 2) 1648
године мио је у Русији „Серблнинг, Дмитреи Николаевт." из
гура и добио је тамо дар. Тамо је био и српски митро-
|п Пеофит, који је „вт.мест(о) Серблина Димитрим Нико-
ц|' |!| по его веленмо"3) записао, да је Днмитрије добио 4
рубље, јер Димитрије није знао писати. — 3) 1651 године
( !9 II обра) дође у Москву4) „из српске земље из града
:ије Михаило митрополит Никољскога манастира с ка-
|уђ«'рима" („Прит>здт. вт> Москву на в-ћчное житне Сербскш
■ м ш города КолосЈн Николвскаго м(о)н(а)ст(г.|)рл митропо-
ц|| | Михаила ст. старцами"). Колосија је Ћустендил. — 4)
х
српскословенским беседама Дамаскина Студита (у
пису 17 века) стоји и беседа „на цвтзтоносЈе сир"ћчБ ао
ском& СЛ1К& вркбница."6) Према ономе што је наштам-
') |. Цвнјић, Српски Књижевнн Гласннк II (1904) стр. 209-10.
'I У главном архину мннистарсгка иностранпх дсла у Москви,
I , , 1ИН.1 ; I , ■, б > 12.
•) У 1лавном архнву мннистарства нностраних дела у Москвн,
'м I ,1 ,',. б р . 12.
1
У I швном архиву миннстарства иностраннх дела у Москвн:
I |" 11. 18, 2-и регистар, код године 7160 (29 октобра), бр. 4.
II Смрку, Иав-ћстЈи отдвленји русскаго изика и словесности
ц академји наук-в 5 (1900) стр. 281.
II
КН.1 рукописа лако би ово могао бити маћедонски
ПИ1 У њемЈ н пр. стоји вп8Тк, иже бс(т1.) на Вардарћ"
п идући ВШ СолбнЈ.."') - 5) 1704 године дође у Русију „Ма-
I , I п II. земли Сербинг Вратан I. Иванов".2) — б) У српској
цародној песми о зидању манастира Дечана стоји ово о де-
:кој цркви:
У нвои ће се пт.чат-к лнтурпа:
И купити народ'ћ Сроацгн
Изт. Срб1« и Македоше
Посестриме нмше Бугар^б."*)
Белешка 2. У примерима које сам напред поменуо, често
се Стара Србија и Маћедонија назива српском земљом. Треба
споменути, да се речи сраска земља (Сриска Земља) често
уиотребљавају по западним крајевима српскога народа у ет-
инрафском смислу у 16 и у 17 и у 18 веку. Тако се не зову
само сриском земљом Црна Гора и Вока, Херцеговина са та-
мошњим приморјем него и Босна и Срем и Славонија, па и
Банат и Бачка и Хрватска.*)
Белешка 3. У овој глави поменути иримери за Стару
Србију и за Маћедонију нису сви знатни, особито они при-
мери у титулама. Мало сам тумачио напред поменуте при-
мере, јер је тумачење понајвише очевидно а где сам опет
мислио да је тумачење сумњиво, оставио сам другима да то
тумаче. Из оие ће књижице многи људи, који су се разме-
тали некаквом „науком", видети, како је кукавна та њихова
„наука". Кад неко спомиње речи рускога филолога А. Кочу-
бинскога, који каже 1874 године, да у маћедонском говору
има „настолвко-же сербскихт., насколвко и болгарскихт. осо-
бенностеи" (Записка о путешествш по славнИскимт. землимт.,
стр. 44), па онда прича како тобоже некаква историја говори
против Срба у Маћедонији, онда му се може казати, да није
лепо да се човек пред својим читаоцима издаје за знаоца маће-
донске историје, и ако о ЊОЈ' скоро ништа не зна.
') У исгој књизи стр. 288.
') У главном архнву мнннстарства нностраних дела у Москви, го-
днна 1704, бр. 13.
*) Серафимт. Рнстнћт., Дечански споменнцн (1М)4) стр. 71.
') Примери за западне крајеве у мојој књизи: О српском имену
по запад. крајевима нашега народа (1914) стр. 136—7.
Ег^З

ТРЕЋА ГЛАВА.
() словенском имену на Балканском
Полуострву 9—12 века.
У старој бугарској држави 9 и 10 века народни се језик
словенским — колико је нама данас та ствар позната.
Име је бугарско у то време било само иолитичко као на пр.
ГфС ОВОга рата аустријско или црногорско име. Тада је било
бугарске државе, али није било бугарскога језика т. ј. ни један
| I 'Н1П1 у тадашњој бугарској држави (и даље к југу у ви-
цнтијској држави) није СВОЈ језик звао бугарским — колико
м.1м је то данас познато. То потврђују ови примери:1)
893/4 године написа ирезвитер Константин своју „Исто-
рикију", испред које стоји његово „СЂказаник-;" еванђеља, за
| ој« ..* вказанииз" каже он да га је превео „ОТЂ Грвчвска мзмка
Слов1>т>ски".*) Овај је Константин живео по свој прилици
у виаантијској држави (говори о садашњем цару Лаву). У при-
рупу испред тога „сЂказаним" каже: „Летитв бо НЂШЂ1 И СЛО-
ГђНдСКО племА КЂ крешеник)"3) (по руском препису из 12 века).
Око године 900*) (?). У легенди о Ћирилу5) стоји да је
| | гавник „словенвскоу езв!коу" (у натпису), да га је при-
') Овде сам поменуо н примере о Ћирилу н Методију, премда
новнато, у ком су кгају постале легенде о њпма.
*) И. И. Срезневскш, Свт>дт>н1и и замвтки о малоизнт.стнв1Х'Б н
И*М н К| 1Ш1Х1. памитннкахт, бр. 1.ХХХ1 стр. 2 - 3 [Сборннкт. отдт,лен1ч
русскаго I илка и словесности императорскоН академЈи наукт. XX, № 4
В)| и Древнш памитники русскаго писв*а и ламка (1863) стр. 1^2а.
•) И. И. Срсзненскш, ДревнЈе памитникн русскаго ппсћма н нзмка
I стр 1916.
' Година јс написана само од прилпке према мишљењу писца
11.11Ц.1 о р1ирилу п Методнју (Москвитиннн-!, 1843 године, III, бр. 6, стр.
1
и II. Ј. Шафарика (РатаНсу: 2ЛУО1 $ч. КопзсапИпа (1851) стр IV).
1.11И1 II у Ф. Пастрнка, Оејшу з1оуапзкусћ аро§1о1и СупНа а Ме1ћос1а
(I I гр. 15.
) Штампана је внше пута на пр. у II. Ј. Шафарнка, РашаИсу с1геуп.
р| |1Нов1.: 21УО1 зу. Копз1ап1ша гесепећо СупПа (1851) и у споменутом
Фр, Пастрнка, Оејшу З!ОУ. арозт.
13
М1Н1 11.111.• 11.1. и кнеа и ;м |а ааволео „словен^скне книгм" (§ 15),
|.| у Млецима нитали попови, како је створио „Сло-
инола книпи" (§ 16), да је папа примио од Ћирила „книгм
■ ховенкские" и да су у Риму у Петровој цркви певали „сло-
ННкСкшмк б8ШШМђи (и „словенвскв!") (§ 17).
Око године 900. Неки између Методијевих ученика на-
пи ,1 његов живот1) (као што се види из § 17; види и § 2
ГОга живота). У њему се често спомиње словенско име, каже
е и. пр. да је грчки цар дао Методију да држи кнежевство
,С 1ок1-н>,ско" да би научио све обичаје словенске (§ 2). Цар
Михаило рече Константину: Узми брата свога Методија и иди,
јер сте ви Солуњани, а сви Солуњани „чисто словкнћскг/
"1ч НдоукотЂ" — „тоу мви богЂ философоу СЛОвЂНћСКМ КНИГЂ1"
I ). За тим се (у § 6, 8, 12, 15, 17) спомиње словенско
енанђеље, словенски ученици, превођење с грчкога језика „ВЂ
СЛОВкНкСКЂ" итд.
906/7 године преведе еиископ Константин беседе алек-
сандринскога архиепископа Атанасија против Аријеваца и
каже: „повелЂнТем кнмза нашего Болгарска именем СТмеона
преложи и епископ Константин в' Словенск мзмк' & Гречв-
ска..."2) (по руском препису 15 века).
9/10 век. У „Прогласу" еванђеља каже епископ Констан-
3
тин ) философ: „оуслвипите слов$ни вси" и „слвшште слов$н'ск1>
народв ввсв".
') Штампан је више пута на пр.: II. Ј. Шафарик, РашаЦсу с!геуп-
п(ћо р&сшшсМ Јјћоз1оуапиу: 21УО1 ЗУ. Ме1ћош'а (1851)- Рг. МИс1озЈсћ, УИа
запсИ Мс1ћос1и гизз1со-з1оуепЈсе е! 1а1те (1870). П. А. Лавровт., ЖнтЈе
свитаго Меозд1Л и похвалвнов слово св. Кирчллу и Меводјк) по списку
XII в. (1898). I
*) К. Калаидовнчт,, Јоаннт, ексархт, болгарскЈи (1824) стр. 98.
(А. Горскш и К. Невоструевт,) Описаше славинских рукописеи мос-
ковскои синодалвнои библштеки Н/П (1859) стр. 32—3. И. И. Срез-
ненскш, Древше паммтники пис!.ма и нзмка шгозападпмхт. Слав-
ннт, (IX—XII вв.) (1865) стр. 16, и Свт,дт>н1ч и зам-ћтки о малоиз-
вт,стнмхт> н неизвт>стнмхв памлтниках, бр. 1-ХХХ1, стр. 4—5 [Сбор-
никт, отд-вленји русскаго нзмка и словесности императорскои академш
наукв, XX. № 4. (1879)].
*) Иордант, Ивановт., Бт>лгарски старннн нзт. Македониа (1908)
стр. 72.
 II
Прв маја 907 годипе.') У „Прологу" Јонан, бугарски ек-
сарх каже (ПО руском препису 12 века), да је Констаитип
философ I радио слова „Слов^нЂСкЂ/ХЂ К1.нигв" и да је његон
бра I Ме годије превео неке књиге с грчкога језика „в Слов+нћскт."
III каже „чучителвскам свказаним, готова прЂложити ВЂ СЛО-
Ш^НбСкг 1.1.(1,11(1," и „хопгоу... пр-ћложити вп. свои 1<1зт.1кт> свка-
м|.| оучителвскам"2). 8а тим пише: „Акоже се Грвчвскмн
аатрахос и потамоов. СловђнЂСкм: жаба и р^ћка" и „Грвчв-
| III кенскам имена, Слонкнскм моужвскал" и „Елинвсктн:
||.П11.|,| та езни... а Слов-кн*>скЂ1: вси МЗЂШИ" и „моужвско
имм Грвчвскт.1, а Слов^нкскЂ! женвско."3) Тако и у Шесто-
ЈНевну стоји: „кзже се речетт. на Слов&њско и>браш,вше"')
Г„по списку 1263 года") и „агде и н%ств лвз-ћ Слов$ш>скшшЂ
иикомЂ семв мћсгћ разлучити."0)
Пре свршвтка 916 године Методијев ученик епископ Кли-
мент ( ! 916) написа похвалу Ћирилу, учитељу „слов&њскоу
* шкоу," у којој каже „слов^нЂскоу же лзикоу вт. неразоумш...
.иоу", каже да је Ћирило превео сав црквени устав с грч-
| | | језика „на слов^нскги" и да је он учитељ „лзвша на-
ц|.чи". За тим стоји спомен „лзнка словенскаго".")
Про свршетка маја 927 године. По заповеди бугарскога
м с имеона преведе ирезвитер Григорије „книгв! за-
I 1.1.1 |")(и)-,кЈ51 ветхаг(о) сказакпце образв! новаго зав-ћта"
ц П1 В\Ј) 1'реческаг(о) шзвша в' Словен'сши при кнзи БЛЂ-
гар'сшкм Симеоне с(в|)н-ћ Бориши"... 7 ) (по руском препису
I |)
' > II И. Срезневскш, свћд-ђнјм и зам-ћтки о малоизБ-встнмхт. п не-
п и. 1.1 I М1.1.Ч I. памитннкахт., бр. 1.ХХХ1, стр. 4—5 [Сборникч. ОТД-БЛСНЈЧ
как) измка и слов. импер. акад. наукт. XX, № 4 (1879)].
К. Калаидовичт,, Јоаннт, ексарх болгарскж (1Ј-24) стр. 129.
*) У истој књизи на сгр. 131.(Види и у И. И. Срезњевскога, Древнш
|ц I |. памитники вдсоваго писвма (1868; I стр. 40 (исп. и 3 страну)
II I ч> 192-31.
М У нсгој к њ и з и (К. Калајдовића) с т р . 154.
») У нстој књизи на стр. 67. Види и на стр. 167, 172, 173
I Р. Ј, НаЈаНк. РатаНсу нгеуп(по р(бетшс(у( Ј1поб1оуапиу: ГЈУОЈ бУ.
| ипп1.1 (1851) стр. 2 8 - 2 * . И. И. Срезневскш, СВ-БД-БШИ и замвтки
,, м.1 10и п||., 1ммх1, неизв-БСтнмхт. памитникахв (1867) IV, стр. 55, 57 — 8.
I !• I' I 18ИДОВИЧТ., Јоаннт. ексархв болгарскш (1824) стр. 99, 178.
ч И СренневскШ, СВБД-БНЈИ и зам-ктки о малоинв-БСтнмх'1, неизв-БСт-
памлтниках-ђ бр. 1-ХХХ1, стр. 7. [Сборник-1, отд-вленји русскаго
15
Пов1 половипа 10 вока. У првој половини 10веканаписа
мчиах Хрп'.1|' мламак о слоненским словима.1) Храбар је по
ВВОЈ прилици живео у византијској држави, јер одређујући
време кад су живели Ћирило и Методије на првом месту
помиње грчкога цара Михаила, а онда бугарскога, па мо-
равскога, па блатанскога (панонскога) кнеза. Овај словенски
МОнах каже, да су Ћирило и Методије начинили слова Сло-
шнима и све зове словенским именом н. пр. језик, род (на-
род), слова и т. д. На свршетку при одређивању времена по-
миње и бугарскога кнеза.
10 век. У животу Наума'2) охридског писану у 10 веку
и сачувану у препису из 15 века помиње се четврти епископ
„ш. СловенскШ сзмкк".
Овде се може поменути и ово: После смрти8) Методи-
јеве (-|- 885) написа неко иохвалу („слово похвалвно") Ћи-
рилу и Методију, учитељима „словкнкскоу шЂ/коу"*) и то к
југоистоку од Паноније, јер се тамо каже: у „западним па-
нонским и моравским странама."6)
И у 11 и у 12 веку остало је име за језик у тим кра-
јевима исто т. ј . словенско — колико нам је та ствар позната.
За то имамо неколико примера, особито из 12 века, али су
сви за ову ствар о којој овде говорим незнатне вредности:
11 или 12 (13) век. У неким рукописима из 11 или 12
века (неки су од њих из 12 или 13 века) има служба Кон-
стантину философу, учитељу „словенкска мзт>1ка."в)
чзмка н словесности нмператорскои академш наукв, XX. № 4 (1879)].
(К. М. Оболенскш, Л-Бтописецв Переиславл — Суздалћскаго (1851)
стр. XIII, XXIX).
') Штампан је нише иута н. пр. у П. Шафарпка, РапаНсу с!геу-
п(по р(бшеп'1С(у( Ј1поб1оуапиу: Окагку (1851) стр. 9 0 - 92.
') Иордант. Ивановт., Бклгарски старини на Македоннн (19081
стр. 53.
») П. А. Ланронт,, Житје свитаго Мееод1и н похва.њное слово СР.
Кириллу и Мсводјк) по списку XII в. (1898) стр. 22 (Изт. ч т т ш вт> Импер.
Обшеств-Б Исторш и ДревностсИ РоссШскнхт. прн Московском-1, Унн-
верситет-в аа 1899 г.).
*) У истој књизи стр. 15.
•"') У нстој књизи стр. 20.
•) И. СрезневскЈи, СВ-БД-БНШ н зам-вткн о малоизв-БСтнмхт. и нс-
нзвКстнмх!. памчтникахћ (1867) III, стр. 67.
■II.
12 вок. У охридском апостолу И8 12 нека помин.е се
I.и|>м ■ <>, учитељ „СловкнЋСкоу лз'1>п<оу" и Методије, учител,
„(' 1<ч11чискоу жамкоу", који је превео неке ствари с грчкога
|еаика „вг Словенескг лзмкв." 1 ) Тако се и у синодалном
минеју 12 века спомињу Ћирило и Методије, учитељу „сло-
вђмскоу мз |.1коу."-)
У зборнику „поучења" 12 века стоје „заповвданим о
и|..1.:д|.ц||ц1.хт. Климента еп(и)с(ко)па Сло&кноСка."*)
И. И. Срезњевски каже: „ВЂ етои оченн важнои руко-
||ц, II, в-ћроитно начала XII вћка, находитси между прочимт....
м Поучешл Климента ешскоаа Словеноска."*) И у једном збор-
1Ш1 V (који је писан по мишљењу И. И. Срезњевскога пре
године 1200) стоје поучења „Климента еп(и)с(ко)па СловгнЋ-
■ /.„"■)
12 или 13 век. У минеју 12 или 13 века спомињу се Ћи-
рило и Методије, учитељи „Словкноскоу шг\ку."а)
Белешка 1. Први се пут спомиње бугарски језик у до-
м.П.им споменицима у 13 веку и то један пример у бугарском
• поменику а један у српском.
\><\>\ешка 2. Име се словенско употребљава за језик и
|г 12 века и код Срба и код Бугара(а особито код Руса),
мг само онде где би писци преписивали старије сиоменике
ИЛИ се па њих угледали него и онде где су на пр. што пре-
водили с грчкога језика на словенски. Тешко се може ка-
ни, јесу ли прости људи у неком крају Балканскога Полу-
01 грва (и. пр. негде у Маћедонији) свој језик и после 12 века
нааивали словенским или су речи словенски језик значиле
') И. И. Срезневскш, Древже славинск.е памитники гасоваго писвма
I Сборникћ статеи, читаннмхт. вв отд-кленш русскаго измка и сло-
1н | но! 1и ммнер. акад. наук-ћ III, 1868) I стр. 90, 94, (74).
•) 15. Јагии, Вопросћ о Кирилл-ђ и Мееодш вт> славинскои фило-
II 1КК5)стр.36. [Сборникћ отд-влен"ш русскаго измка и словесности
мм1и раторскои академш наукт., књ. 38, № 1Ј.
») Запискн императ. академш наукћ 22 (1873): Прилож. бр. 3,
I гр 198
'| II II. Срезневскш, Древн1е памитники русскаго писћма и измка
14 XIV 1гвков-1.) (1863) стр 396.
4
Н( гој књизи стр. 199а.
"| II II Срезневскж, Древнш русскш календарћ по м-ћсичнммћ
м. 1М1. XI XIII ввка, стр. 13. Види и у И. И. Срезњевскога, ДревнЈе
ц I и памитники кзсоваго писћма (1868) II, стр. 211—12 (I, 65, 191).
47
књижевни црквено < човенски језик и употребљевале се само у
Књигама или |е било обоје једно поред другога — једно у
|«дном .1 друго другом крају. Да се име словенско у народномго-
ШОру и доцније употребљавало, чини се да доказује особито
ТО што каже руски писац В. В. Качановски, који је путовао
|к. Манедонији и који вели, да је слушао у Маћедонији, да
еељаци себе зову „просто Словенами", а на другом месту
каже: „Ими Словене все таки доволвно распространено среди
Нврода вћ гОжнои Македонји."1) („Новое Времн 1895, 27.
1И.Ц.,!").
Белешка 3. Доста се често налази словенско име у спо-
меницима поред бугарскога или поред српскога имена од по-
четка 14 века па све до почетка 19 века, тако да би човек
могао помислити да је на Балканском Полуострву био неки
„слов нски" народ поред српскога и бугарскога. Овде ћу само
споменути примере који су ми сад познати без тумачења:
У руском црквеном уставу (у рукопису 14 века) каже се за
Ћирила да је учитељ „СЛОВ$НОМЋ и болгаромг" и да је кр-
стио „словено/ и болгаро!."2) Исто се то каже за њега и у
ирепису рускога црквенога устава (око 1582 године)8) и у
једном споменику 164) и у једном 17 века,6) а у молдавском
се зборнику (17 века) каже за њега да је учитељ „словен\им
блЋгармЈМ и роус\им" и да је крстио „СЛЧЈВЛНН и БлЋгарм,"6)
и у једном се рукопису 17 века каже да је крстио „Словенм
и Болгари"1) У рукописима или штампаним књигама 15 до
') Ивв-встјл отд-влешн рус. измка и словесн. импорат. акад. наукћ,
VIII II (1903) стр. 187-8.
*; (А. Горскш н К. Невосгруев-ћ) Описаже славинскихћ рукописеи
московскои синодалћнои библЈотеки 111/1 (1869) стр. 280 (види и стр. 323),
•) А. И. ЛцнмирскЈи, Изв-встЈи отд-кленјл русскаго измка и сло-
весности пмпер. акад. наук-ћ 3 (1898) сгр. 146.
*) Архим. Леонид-ћ, Сисгематическое описанје славино-россшскихт.
рукописеи собранЈн графа А. С Уварова II (1893) сгр. 28. Види н у Бод-
јанскога.О временн происхождешл славлнскихт. писвмент. (1855) стр. 140.
5
) В. Јагић, Вопрост. о Кирилл+. н Мееодји в-ћ славинскои фило-
лопи стр. 36 ',Сборник-ћ отд-пленји русскаго лзмка п слонесн. импер.
а кад. наук-ћ 38 (1886) № 1Ј.
") А. Ицимирскш, Изв-встји отдвленји русскаго измка и словесн.
импер. акад. наукт. 5 (1900) стр. 1269—70.
') Архим. Леонидт,, Систематическое описанје славино-россшских-ћ
рукописеи собранји графа А. С. Уварова II (1893) стр. 74.
 46

|м II \ ВукоМ! вић) стоји, да су Константин и Методије

18 нека спомиње се Ћирило, учитељ »СлоВАИОМ** и Б л ш
ромт." (или: Слове-, Бол-) или „Словлнч. и Болгарх." 1 ) У
асалтиру 16 века и у једном рукопису 17 века каже се за
Ћирила да је наставник „словенск& лзмкб и бол'гар'ск&и и
да је учитељ „словен\им и болгаршм,"-) а у једном зборнику
17 века у животу Ћирилову каже се за њега да је учитељ
„словенска нзмка и болгарска";') а у рукопису 16 века каже
се за њега да је наставник „Словенскому измку и Болгар-
скому."*) И у часловцу 17 века стоји спомен Ћирила, „учи-
телл Словенскаго, иже... крести Словенм и Болгари."*) — У
рукопису који је писан 1431 године иза дела Јована Лестви-
чпика стоји ово: „р"ћчи вт> книгахв отт> началнмихт. пре-
нодпикт. ово Словенсш, и ино СрЂбскн, и другаа БлЂгарски и
ГРБЧБСКН, ихже не удоволишасн преложити на Рускиа."')
Ово се понавља готово истим речима и у два рукописа 16
века') и у једном рукопису 17 века.8) У летопису који је писап
по свој лрилици у првој половини 16 века (како мисли из-
Прсвели свето писмо „ип грчскаго взика на словенски. Блћга-
и I говени и срћби..."1) У запису у рукопису манастира
10ВН од 1609/10 год. стоји: „иже 8таи се Ш Грт-кв и роди
ћ ( Јовен^х, дћиствбвт вт, Ср&блех же првбивавт."2) Само
Св мало од тога разликује запис у рукописном еванђељу у
библијотеци срп. краљ. академије бр. 144: „иже бтаи св и>
Грвкв и роди св ВБ словенех и деиствбетв ВБ грвцех, ВБ (с)р(>-
Слех жн пребивавт."3) Испор. и на другом месту исти запис:
II II- оутаи се ш Грвкв и роди се вв Словен$х& и ВБ Грвцехв
| Г.иствбетв, вв Сркблкх* же пр-ђбмваетв."4) У једном старом
руском чланку из граматике стоји ово: „прилша сербн, слш-
тлнс и Болгарн писмена гр-ћческме."5) Овако се налазе сва
рри имена једно поред другога на неколико места и у титули
пећкога патријарха.") Чини се да су знатне ове речи у два
руска хронографа: „лш же СловенскШ и Болгарскш мзикЂ" да
кажемонашем учитељу Ћирилу философу: „в-ћчнал памлтв." 7 )

■•) О. БодннскЈН, О времени происхожденји славинских-1. писвмен!.

(1855) стр. 139. (К. Неност руевт.) Опнсаже славинскнхв рукопнсеи мое-
ковскоИ сннодалмти библјотеки Ш/1 (1869) стр. 581. К. КалаИдовичт.,
Јоанн-в ексархт. болгарскш (1821) стр. 89. И. Каратаевт,, Описате слав-
чно-русскихт. к н и п . (1883) стр. 289, 400. Арх. Леонид, Гласник срп. уч.
шз
друштва 44 (1877) стр. 257. П. Срећконић, у истом гласнику 21 (1867)
стр. 232. Вндн и Сборникт. отд-ћленји русскаго ИЗБ1КЗ и словесн. импер-
акад. наукт., 29 (1882) № 4, стр. 171 (исп. и 416).
') (К- Невоструевт.) Описаше сланинскихт. рукопнсеН московскои
СННОДалђНОН библјотеки 1П/1 (1869) стр. 442—3. Арх. Леоннд-в, Система-
тическое описаше славино-россшскихт. рукописеи собраши графа А. С.
Уварова II (1893) стр. 60, 65.
8
) Описаше славлнскихт. рукописеК московскои синодалвнои бп-
блЈотеки П/Ш (1862) стр. 296.
') Архим. Леонидв, Систсматическое опнсаше славимо-росснискнхт.
рукопиееН собраши Графа А. С. Уварова II (1893» стр. 14. >) Гласник друштва срб. слов. 10 (1858) стр. 255.
') Архнм. Леонидт,, Систематическое опнсанјс славушо-россиИскнхт. ») Љуб. Стојановић, Стари срп. записи и натпнси I (1902) бр. 993,
рукопнсеН собранш графа А. С. Уварова II (1893) стр. 88.
стр. 278.
*) КалаИдовичв, Јоаннт, ексархт, болгарск/Н (1824) стр. 123, 196.
') Драгутин Костић, Глас срп. краљ. акад. 53 (1898) стр. 156.
') К. Калаидовичв п П. Строевт., Обстоителное описате славино-
') Гласник срп. уч. др. 25 (1869) стр. 59.
рхсшскихт. рукописеН... (18251 стр. II. — (А. Горскш и К. Невоструевт.Ј
') V. Ј а ^ с , СоЈех 51оуешсиз гегит ^гаттаИсагит (1896) стр. 409.
Оинеаше славннскихт. рукописеК московскои синода.-љноН библјотеки
«) На пр. у Летопису М. С. кн>. 168, стр. 25. (Види и у Н. Дучића,
И/Н (1859) стр. 212.
Књижевни радови I (1891) стр. 84).
") М. Сперанскш, Рукописи Павла 1оснфа Шафарика (1894) стр. 83.
(Види п у архим. Амфилохија, Описанје воскресенскои ново1ерусал. би- ') О. Бодлнскш, О времени происхождежи славинскихт. писвмент.
б |10ТвКИ (1875) стр. 132). (1X55) стр. 67.
4

ЧЕТВРТА ГЛАВА.
Нешто о бугарском имену у Маћедонији
(и у Старој Србији).
Примере за бугарско име скупио је и наштампао Ив. Шиш-
манов у софијском Сборнику 16—17, I од. (1900) стр. 696—724.
Види још: ИорданЂ ИвановЂ, Оћверна Македонил (1906) стр.
4156 и стр. 358 и 365 и БЂЛгарски старини ИЗЂ Македонил
(1908). Према томе и ономе што је сад мени познато може се
казати ово: Од најстаријих времена аа до иочетка 19 века
кема ни једнога иоуздана иримера, где би Словени у Маће-
донији сами себе називали Бугарима или свој језик бугарским-
Овде је потребито, да се спомену а гдешто и протумаче
неке ствари:
1) Незнатне је вредности то што у једном рукопису,за
који каже Ив. Шишманов да је писан на свршетку 18 века,
стоји ово: „Кои извади бугарската книга?" — „КирилЂ фи-
лософћ". (СЂО6Ш- на г. Дринова").1) Оваких примера има и за
сриска и за руска слова, на пр. за српска: 1737 године на-
писа подгорички кнез Раде „подгорички летопис,"2) у ком
стоји ово: „написаше се наша словеса по србскомоу езикоу
светиемв Кириломв философомв."3) 1812 године пише Павле
Соларић'): „Ббкварв содержагцГи азббкб Славено-Сербск&н)
свмтагш Курјлла ОессалонГчанина Просв-ћтитела Сербш†и
прочихЂ СлавенскихЂ наршд дев-лтомЂ СТОЛТУПИ". За
тим каже: „Славено-Серби, получи†у деветомт, столт>т'Ги ШТЂ
С. Курјлла писмо, написали су тогдашши Славено-СербскШ
/Л31.1КЂ свои." У дечанском летопису стоји: „написаше се сла-
венска слова по просто србска, светимЂ КириломЂ филозо-
фомт. солунцемЂ."5)
') Сборнпкт, за народни умотвор., наука и книжнина 16—17 (1900)
I од. стр. 701.
*) Љуб. Стојановић, ЗЈаппе 13 (1881) стр. 166.
3
) У истој књнзи на стр. 181.
') БбкварБ СлавенскТи (1812) стр. 7, 69.
») Сер. Ристићт., Дечански споменици (1864) стр. 1.
М
2) У Ј1'дн<>м вборнику који Ј. Хаџи-Васил.свић зове ма-
Кедонским ч каже да |е писан у 18 веку стоји да је „слово
цамаскина философа" преведено „ш взика грвческаго на бо-
гарски взик."') Г. Јов. Хаии-Васиљевић није доказао да је
вборник заиста из 18 века, а време се по вековима одређује
ло од прилике.
3) Познат ми је Буквар штампан у Бечу 1792 године
ч,| трошак „Марка Оеодоровича, Бблгара родомЂ из Разлога",
п| је Булгар турски облик те речи и Разлог није у земљи,
I чч су стари Грци и Римљани називали Маћедонијом. Ако
бугарски писци хоће да и даље својевољно раширују Маће-
донију према северу, срећан им пут! Јордан Иванов2) каже,
|.| се на једном рукопису читалац Маћедонац „издаје" 1780
родине белешком, у којој говори о почетку бугарске књиге
у години 850: „зри кога се шса ■(• кнТга Болггарска -Ј- во
1вт8 а \|г и (1780): н> (930) года како се нисала кнТгата
арска*)" Али Ј. Иванов не каже, је ли тај „Маћедонац"
ц ; Маћедоније „на Марици" или је из околине Самокова или
И8 Разлога итд.
4) Што у титулама Стефана Душана стоји као изузе-
шак само на неколика места спомен бугарскога имена, на
нр. у потпису од 1347 или 1348 године каже он да је цар
Срвблнз(мБ) и Гркомв и БлБгаромв"4) ( = Србије и Грчке и
Г.угарске), то не треба друкчије разумети него на оном ме-
сту, где он каже 1345 године за себе: „31ерпапиз с1еј §га(ја
Зегује, ОЈосПе, СћПгшше, 2еп1е, АШапЈе, е1 тагЖте гевЈопЈз
гех, пес поп Ви1§апе ЈтрегИ рагНз поп тосИсе рагИсерз, е1
(еге 1о1Јиз јтрегп Коташе ЈотЈпиз." б ) Погрешан је превод
у Ст. Новаковића0): „не незнатан учесник царства Бугарске."
Реч „тосНсе" ( = т о т с а е ) јест генитив и иде уз реч „рагИз."
Из ових се титула, кад се све пореде једна с другом, види
') Споменик срп. кр. ак. 31 (1898) стр. 7а, 8а, 29.
») Б'влгаритт> вт. Македонии (1917) стр. 79.
8
) Б. Цоневт., Опист. на ржкописитт. на Народната библиотека вт.
Софпи, стр. 201.
*) Рг. МЈк1о51Сћ, Мопит. 5егђ. (1858) стр. 128. Налико и на стр. 129,
132, и у Гласн. др. срб. .слов. 11 (1859) стр. 137.
5
) Гласник друштва срб. слов. II (1859) стр. 362—3. С. Љубић,
УзНпе II (1870) стр. 278.
•) Балканска пнтања (1906) стр. 285.
*
| | 1 гвфан Душан каже да Је он господар једнога дела Бу-
рарске (бугарске државе). Нико нема права без јаких раз-
| | | Д.1 његову титулу друкчије тумачи него што ју је про-
гумачио он сбм.
Белешка. 1918 године написа покојни Вас. Марковић
||.1 праву: „Јесу ли средњевековни Срби сматрали Македо-
нију бугарском". У овој расправи има доста непотребних
гвари и полемике с неким бугарским писцима. Ново је за
Нвне, што је истакао, да су неколике повеље, у којима се у
титули српских владалаца помиње Бугарска, сумњива по-
рвкла. Марковић старе титуле обично иогрешно преводи на
I.шлшњи језик, на пр. цар „СрвблкзмБ и Грћкомв" ( = Србије
и Грчке) он преводи Србима и Грцима (Срба и Грка). Из његове
кн.иге видим да такве погрешке гради и К. Јиречак. Неколика
нрнмера за српско име у туђих писаца на стр. 52 (1.еипс1аушб).
5) За титулу охридскога архиепископа, у којој се често
налазе речи арудегоахолос,... ВооХуарсас., треба знати:
а) да је ту титулу добио охридски архиепископ у оно
време кад реч Бугарин није имала етнографскога значења
М1'к) само иолитичко, тако знамо да је он ту титулу имао у
Време грчкога цара Василија II, премда су тада охридској
ВрхИ) нископији припадали сви Срби православне вере. Треба
имати на уму да су титуле врло непоуздана грађа за исто-
рију II при том треба употребити све титуле и протумачити
Н11.1 значи то што се 1706 године каже за охридског архи-
вПИСКОпа, да је он архиепископ „ЕерЗса?, ВооХуар^ас., 'АХј}аУ1ас,
МахеоЧуЈас, ШУТОО битгаоО ха! ТШУ ХООТШУ тгатрч^рх^?." ')
Пллико на то и 16912) и 1681 године3). У српском запису
писану око половине 16 века спомиње се титула охридског
лрчиепископа Прохора као архиепископа „Бугарске, Србије
и Грчке"4) Охридској су архиепископији припадале у 15 веку
("|п 1410 године) видинска и софијска митрополија, те је
I. |аст ове архиепископије6) ишла до једренске „епархије".
') Не1пг. Ое1гег, Оег Ра*пзгсћа1 УОП Асћпаа. Оезсћ1сћ(е ипа 1Јг-
1 КМ (1902) стр. 31.
*) У истој кн.н.чи на стр. 49. Види и стр. 78.
') И. С. ПалвмовБ, Новмн даннмл кт> исторш охридскои архјепи-
|К0П1и XVI, XVII и XVIII вв. (1894) стр. 10. Види и стр. 14.
4
) Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I (1902) бр. 552.
•) Г. Гјаласчевв, Сборникт. за нар. умотвореи. XVIII (1901) стр.
188, 150 и пал>«.
| Ј4 годин! каже Стефан Герлах1), да је синовац Мехмед
|| Ч1и ,м Јрхиспископом у Бугарској, да има своје се-
ишп 1 ' цесет дана иута (далеко) од Једрена у граду Охриду
| рајевима Епира и Србије" („ги ејпеш Егг-ВЈзсћо/Ј \п с1ег
ВШцагеу #етас1и ууогскп, па1 зетеп 5Иг гећп Та^геЈзз УОП Аа\п-
ОПоре/, 1п *К-г 81ас11 ОсћгШа, ш с1еп Огапхгеп Е р т ипс1 Зепмеп".)
6) Око половине 14 века каже грчки историк Н. Гри-
Гора, да је грчки цар Василије II у многим бојевима уништио
аре, ондашње господаре у Маћедонији, и да је „оне који
| земљи (у Маћедонији) остали прогнао у доњу Мисију
наву; а име им је остало архиепископији (охридској),
друга која њихова успомена" („т*ј? и4у хшРа« то0? ^ат:о-
8-бУтас, е^орЕатоос, летсо!т)хеу еу т7, тгара тоу "1атроУ хатш МиаСа.
то 8' о-/ои.а, хаН-алер бХХо и и,УГј|1еГоу ЈХССУШУ, &УагсоХ4Хеи1Та1 г/,
Ару;еи;ахок-Ј|").3) Дакле Григора, који је пролазио кроз Маће-
Цонију (био је на пр. у Струмици)3) каже да је грчки цар
Василије II уништио Бугаре, који су владали у Маћедонији,
и што је остало да је прогнао к Дунаву (у данашњу Бугар-
ску), и да се име бугарско у Маћедонији сачувало само као
Века успомена у имену охридске архиепископије, која је била,
као што знамо, грчка.
6) Од 1557—1766 године самоковско је владичанство
припадало српској пећкој патријаршији и у то се време пећки
патријарх по свој прилици због тога каткад потписује на пр.
Овако: патријарх (све) Србије и Бугарске. Неки бугарски
писци измишљају без икаквих доказа да је тај додатак „Бу-
гарске" у титули пећкога патријархе због тога што је под ње-
говом влашћу било у то време Скопље, Кратово, Штип итд.
7) Већу је легенду о св. Клименту (написану на грчком
језику) по свој прилици писао Грк, као што је већ Добров-
ски мислио а доцније знатним разлозима утврдио А. Воро-
нов.*) С њим се сасма слаже у том и професор В. Јагић.5) Уз
разлоге А. Воронова ја бих додао и овај разлог: Ове легенде
није писао Словенин из 10 века за то што се у њој спомиње
») 81ерћ. Оег1асћ, Та^е-Висћ, РгапИиг! 1674, стр. 64а.
») N. Огееогае НЈз1ог. II, 2, р. 15а (р. 27. ес1. Вопп.).
») Н181ог. VIII, 14, р. 233с (р. 379. ес|. Вопп.).
*)ИСТОЧНИКИ длл истор1И свв. Кирилла и Меводји (1887) стр. 115—16.
6
) Агсћ1У Шг 81ау. РћПо1. 4 (1880) стр. 110. (Види и XII стр. 220).
''I
и ш „бугарски" (или „словеиски"), док се у домаћим спо-
мсницима језик у 10 веку свуда зове словенским, а нази-
Вање јсзика „бугарским" први се пут јавља тек у 13 веку
(један пример бугарски и један српски).
8) Још и данас треба многе историке упућивати као
децу, да разликују имена, којима неки народ сам зове себе и
свој језик и своју земљу од имена, којима их називају страни
ПИСЦИ, на пр. Словени Немце зову Немцима, али се сами
Немци нигда не зову тим именом.
9) /595 године тврдио је словеначки лингвист В. Облак3)
да је реч Бугарин у маћедонским дијалектима 19 века туђега
порекла. Доцније је то тврдио године 1900 и бугарски научник
Иван Шишманов*) овим речима: „Широкото разпространение
на формата бугарин ВЂ н-ћкои ОТЂ македонскигћ диалекти,
ВЂ противурћчие ст> обикновеното зам-ћствание на ЛЂ (ЂЛ, ОЛ,
оу, Ђ, о) показва ивно, че имаме работа СЂ една механично
усвоена чуждица," за тим каже: „Неготово присжтствие дору
и ВЂ такива диалекти, които инакЂ сл, свободни ОТЂ срЂбизми,
е наикраснор-ћчивилтЂ свид-ћтелв за неговата импортациа
6
ОТВЂНЂ" 1904 године споменуо сам разлоге, ) за што треба
сматрати да је та реч у Маћедонији туђега порекла, исто
тако и 1918 године"). 1913 покушао је А. Белић,7) професор
словенске филогије у београдском универзитегу, да покаже
откуда је дошла у Маћедонију та туђа реч. Чини се да је та
туђа реч овако дошла у Маћедонију: Из турских речника
познато ми је да се Бугарин каже турски булгар, али г. Ј.
Иванов") тврди да се каже „булгар и бугар." Овај облик
бугар дошао је по свој прилици из српскога језика у турски
и то у главном преко Срба мусломана те су по свој при-
лици Турци као господари Маћедоније раширили ту реч по
Маћедонији у оба облика булгар и бугар (-ин је обичан сло-
венски наставак). Ево разлога због чега се сматра, да је ово
») Агсћју Ш з1ауЈ5сће Р ћ П о ^ Ј е XVII, 1895, стр. 442.
') Сборникв за народни умотворении, наука и книжнина, XVI и
XVII, I одељ. 1900, сгр. 727 и 728.
») 0 српском имену у Старој Србији ну Маћедонији, Београд 1904,
стр. 45.
") Е1ћпокгарћ1е с1ез 51ауез с1е Масеаоше, Рапз 1918, стр. 17.
') Сербн и Болгарм вт> балканскомг согсз* (1913) стр. 4 0 - 4 1 .
") Бвлгарит-в вт> Македонил, Софии 1917, стр. 80 (друга белешка).
.'»!.
гуђн >| ■ м У селима к северовападу од Солуна, којих је говор
чавао В Облан говори се сонантно л (мало кад лг) за
I ГВр нснско сонантно л, али се говори у место таквога
1Мо у речи Бугфин.1) У кукушководенском говору2) имамо
1» место сонанта л (старословенски лб) самоу речи „бугарин".
II |ц тако и у охридском говору3) само у речи „бугЂрин"
(и 1п у речима од исте основе). И у околини Ђевђелије према
КОМе истраживању налази се тако само у речи Бугарин и у
речима од исте основе. Овај се неиравилни облик употре-
б 1.11•..I обично у Маћедонији. Ова неиравилност и скорашња
аојава ше речи у Маћедонији аоказује туђе иорекло. У селу
ом говори се Булгарин,*) а тај је облик противан гла-
• овним законима истога дијалекта и гласовним законима срп-
а и бугарскога језика, али се облик Булгар налази у турском
|евику и може се поуздано тврдити, да је тај облик позајмљен
и.'. гурскога језика и у етнографији може имати само нега-
гивну вредност.
10) Треба имати на уму, да се у домаћој књижевности
први пут спомиње бугарски језик тек у 13 а особито у 14
. т. ј . да се речи Бугари, бугарски тек у 13 веку употре-
бљавају у етнографском смислу, а пређе су се употребља-
вале само у иолитичком смислу као на пр. пре овога свет-
скога рата речи Црногорци, црногорски. Према томе није
било ни прилике да у Маћедонији постане народно име бу-
гарско, јер је нова бугарска држава у 13 и 14 веку била
скоро увек од прилике у подручју данашње Бугарске.
11) У Љ. Стојановића0) има овај запис од 1704 године: „СТа
книга избранна различними слови, чрвтахћ но оу Ббдимскои
вароши дТакв ВЂЛКО Поповичв ШТБЧВСТВОМБ же МЈТБ блБгар-
скТе збмди ОТБ места Кратова, при државе светлаго римскаго
цесара Л/ћшполда, а ПОДБ властТк) срвбскословенскаго свет-ћи-
шаго патрТарха нашего Хажи Курв АрсенТа Чрвнобвича, ВБ
•) Облак, МасеЈошбсће ЗШсИеп (1896) стр. 39. (Овај је облик једнак
облику српскога књижевнога језика).
') Д. Мирчев, Сборникт. за нар. умотв. XVIII (1901) стр. 449.
') Е. Спространов, Сборникт, за нар. умотв. XVIII (1901) стр. 532.
♦) Облак, Масес1отзсће 5ШсИеп (1896) стр. 39.
*) Стари српски записи и натписи, II (1903) бр. 2128. Исти овај
вапис с разликама у правопису у истој књизи бр. 2147 с додатком
„Запис у рукопису ман. Гргетека".
 .1.
II го •Ч"Л" Запнс у рук(опису) ман. Врдника (Раванвца).
81 I, ■'." (8(. Млппе јико81. акаЈ.). — а) Речи „при др-
жаве светлаго римскаго цесара Лт>шполда " јесу тумачење
ул реч Критово а не уз Будимска варош, једно за то што
ОДМпХ стоје иосле те речи, друго за то што би било непо-
гребно казивати, да је угарска престоница Будим у држави
цара Леополда. Али у држави цара Леополда и под влашћу
< рпскога патријарха Арсенија Црнојевића нема места Кратова,
колико ми је познато, него има место Крашово у Банату, где има
ерпских насеобина, које су све до најновијег времена сматране
Iсао бугарске.1) У Банату, као што је познато, има и бугарских
III' собина. Реч земља почесто се употребљава у старијим срп-
ским споменицима са значењем крај. Према томе овде би имали
рђаво написану или прочитану реч: Кратово место Крашово,
|ер рукописна слова га и ш у ћирилици личе једно на друго.
Може се споменути да и у Бугарској има место Крашово
п.1Мо1)у Дупнице и Пумаје и да су Турци Видин звали Кра-
товом, као што тврди један стари географ:2) „Видин од Ту-
рака зван Кратов, освојен од Ферис-бега у почетку владе
Вајпвета / и од тада увек седиште турскога санџака под те-
мшиварским беглербегом или пашом" („ УШта, оу тће Тигкз
са11ес1 К1га1о\м, (акеп оу Веп8-Ве^,т тће ће§1пп!п§: от Вајагег
Нк ЦГВЈ, апсЈ еуег зтсе 1ће зеат о! а ТигкЈзп бапгјаск ипс!ег
1ће Ве^кгое^ ог Вазза ог Тетезмаг").
12) Познато је, да су неки византијски писци (каткад или
често) називали Турке Персијанцима, Русе а и друге Сло-
вене Скишима, Србе Трибалима итд., Маћаре Пеонцима итд.
Исто тако су и маћедонски Словени називани кашкад од ви-
Вантијских (а и других грчких) писаца ВобХуарос. Неки су
|\1|Ц писци, особито турски, примили овај назив угледајући
се по свој прилици у Грке. Ова се погрешка могла лако ра-
Ширити, јер су византијски писци одавно познати, а словен-
СКИ извори, који их поправљају, од скора.
Белешка 1. 1816 године наштампано је у Будиму „Огле-
дало" Кирила Пејчиновића Тетовца на трошак и настојањем
') Љ. Милетић, АгсШ № з1аујзсће РћПо1021е, 25(1903) стр. 169-176.
*) Ре(ег Неу1уп, Созто^гарћЈе !п 1оиг ђоокз. СопгаЈптв хће Сћого-
цгарШе апс1 ШзЈогЈе о! 1ће «то1е \УОГ1(1 ^опс1оп 1666, стр. 566. У нздању
ОД 1682. II, стр. 173.
57
принрсмш ' л Ки м' Стошића. О натпису тога огледала
- Ст. Новаковић: „Ма да је језик у наслову назван је-
1М бугарским, упутра се у тексту то нигде не спомиње и
е бити да је заједно са „доњом Мизијом" дошло од ка-
'нп I коректора у Пешти. Напротив у тексту се на
I 1р 149 чита Курбан ће речит нашински жертва, а при крају
еде обичан ред календарских светаца завршује се обичним
\ кашој цркви речима „и свлтителеи Сумеижа, Саввм, серб-
| и м» просветителеи (стр. 155)." Треба поменути, да ни Те-
ГОВО, одакле је био К. Пејчиновић, ни Скопље, у околини кога
|в подуже живео, нису били у „доњој Мисији" (Мизији).
| (ваку је погрешку лакше могао начинити неко у иностран-
рву, ко не зна добро где је Тетово и Скопље. — А. Шопов1)
Ј је свој разлог против Ст. Новаковића о натпису помену-
тога Огледала тврдећи да има у руци рукоаис друге књиге
Кирила Пејчиновића с натписом „Оугћшеше грТ)Шннмт>" с
наликим натписом као у Огледалу, али да је штамиар један део
тога натписа изоставио. „Както се вижда, печатарнтЂ го е
изкадилт. и е турилЂ друго по-кратко заглавие" (стр. 64).
Дакле је у овом случају штампар могао натпис књиге скратити,
а у оном другом није могао ни он нити ко други нешто додатн.
Белешка 2. Неколико чињеница о основи буеар- у северо-
.шиадном делу Балканскога иолуострва. Споменућу само оне
потврде које се не налазе у Рјечнику југословенске академије.
1) бугарити (овакав акценат у Лици и у босанској Кра-
ј и н и ) = а) нарицати, кукати (над мртвацем, због несрећна
догађаја) у пренесеном смислу ^ плакати: дјеца бугаре. б) у
старије време = певати о жалосну догаћају или о јуначком
делу. Постање речи неиознато. 0 речима бугарити, бугар-
штица писао је и В. Јагић, Агсћју тиг $1аујзсће РШМо^Је IV.
(1880) стр. 240—2 и VII (1884) стр. 520—1.
2) бугарштица(-штина) = стара народна јуначка осо-
бита песма, што се у 16 и 17 веку певала у Далмацији. По-
стање речи неаознато. Можда је реч сродна с глаголом буга-
рити. Чини се да није од имена бугарскога народа, прво за то
што су се такве песме певале само у далматинском при-
морју далеко од Бугарске, друго за то што у Бугара, колико
знамо, није ни било таквих песама.
■) Сборникт. за нар. ум. III, 1890. стр. 63-4.
 ..>■/•,;/> I) (у Г>оцн Которској) СНИН.Чв, 2) (И.1 ПОЛУ-
ООТрву Пељешцу) = бело свињче.1) Постање иеио.икнио.
•I) пугприја (у посанској Крајини с оваким акцентом) =
(нроста) тамбура. Постање од турске речи „ои^ап" (Даип-
ЧИћ, КјеСшк југословенске академије). И Ами Буе'-) говорени
II ишмпури каже: „најмање (т. ј. тамбуре) зову Турци Ви/цагГ.
) пхт/чш, 1п. = а) тестераш, пилар: у Мостару, као
11П1 ми рече Мостаранин г. Влад. Ћоровић, и у Црној Гори,
I I - што ми рекоше два Црногорца, који су слушаоци бео-
градскога универзитета. — б) (у Дубровнику) скитница, одр-
шница, адраповац или тестераш, пилар (и то су понајвише
Срби иа Херцеговине)8). Постање ове речи биће од имена
бугарскога народа и можда су је донели Турци.
6) Турски писац 17 века Евлија Челебија1) помиње у
I 1ш Вугаре поред Срба на пр. у Сребрници, у Сарајеву, у
Рачи код ушна Дрине и т. д., где по свој прилици није било
Бугара, Овај је турски пискараш врло непоуздан, али можда
||м.Iн та његова тврћења имају некога смисла.
7) Можда треба поменути и ово: 1884 године написа
' |. I С/Лгђи826) књигу „ОЈе 5ио!ип§;апбспеп Ви1&агеп", у којој
Крашовце (у Банату) зове „крашовским Бугарима" („кгабо-
\.ш1нс1н' Ви^агеп"), али каже, да је њихов говор (дијалекат)
„српски" („5еГ015Сп").
8) Професор Ј. Цвијин0) каже: „У Куфалову у јужној
М.|||СДОНИЈИ близу Солуна слушао сам, да људи употребља-
вају реч(и) „избугари се" говорећи о пшеници која се по-
кварила, која није добра за семе, и реч(и): „побугари се" да
би казали, да се нека ствар покварила; они зову „бугарком"
Неку иајпростију пшеницу. Познавао сам у Маћедонији при-
| | 1ице српске ствари, који су се борили и умирали за срп-
ску пародност, али који су називали бугарским свој прости
Н8ЧИН живота и рада".
') Агсћју ГОГ з1аујзсће РћПовз^е, VII (1884) стр. 520.
') 1.а Т и ^ ш е (1'Еигоре (Рапз 1840) II, стр. 112. („1-е8 р1из реМз зоп1
•рре1б8 ВШцап раг 1ез Тигсз").
•) Агсћју Шг з1ау|зсће РћНо1о81е, VII (1884) стр. 520.
*) Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговнни, XX (1908)
| гр, 184, 186. Види и стр. 304, 305, 310 и 338.
') Љ. Милетић, АгсћЈу Шг з1аујзсће РћЈ1о1о>31е 25 (1903) стр. 169.
') СЈиезИопз оаПсагн^иез, РагЈз 1916, стр. 65.
ПЕТА ГЛАВА.
Пиколико мишљења о дијалектима у
( тарој Србији и Маћедонији. Оцена
тих мишљења и неколико бележака
о тим дијалектима.
У Берлинском Дневнику (ВегНпег Та§ео1аи г-Јг. 202, 22
Л|)|. 1913, А1зепа!-Аиз§аое) изашао је чланак др. Бојана С.
Цонева, председника државне испитне комисије у Софији с
натписом „Бугари и Срби". Ту у главном хоће г. Б. Цонев
да докаже да су Манедонски Словени Бугари. У белешци
испред тога чланка уредништво је г. Цоневу испевало неку
малу химну и казало, да ће у тој ствари бити објективно и
ца 1>е примити одговор са српске стране. Према жељи неких
познаника био сам одговорио и ја, али ни мој одговор ни
одговор других неких Срба ни до данас није штампан, ко-
лико сам могао дознати.
У другом ступцу пише г. Бојан Цонев: „И данас је као
од вајкада језик најглавнији знак разликовања по ком се
један народ разликује од другога. Поред језика пресу-
ђује и народно осећање". За тим каже Цонев у трећем
ступцу: „Македонски Словени зову се дакле Бугарима
и њихов је говор бугарски. Овај говор (дијалекат) има
особито у подручју јужно од црте Тетово, Скопље, Кратово
све особине бугарскога језика и као такав прианаје се од
свих несрпских филолога". У четвртом ступцу пише профе-
сор Цонев: „Јужно од црте Кратово, Скопље, Тетово, Гости-
вар језик је очевидно бугарски. У томе су сложни сви сла-
висти и етнографи —■ изузевши српске."
Да је јужно од црше Кратово—Скоиље—Тетово језик
оченидно бусарски и да су у томе сложни „сви слависти"
осим сриских то није истина. За доказ споменућу овде не-
колико мишљења слависта, који нису Срби и узећу реч сла-
вист у најширем смислу т. ј . обухватајући и историке:
 (>() 1,1

1874 ГОДИНв каже руски филолог А. Кочубински') да у 1891 ГОДИНв ЧуввНИ СЛвВИСТ Л. Мазинг,') који је тада
м.П.едопском дијалекту, колико он може ценити по штаммл 1 1ИП11 у јурјевском универзитету, говорећи о западној
пим иесмама и приповеткама, има „толико особина српских граници бугарскога језика каже да се ту ради „о основном
КОЛИКО и бугарских" („настолБко-же сербских, насколвко и 1Ш1,ш.у ариаада ли Македонија, у колико се тамо словенскн
болгарскихЂ особенностеи"). 1ри, аодруч/у бугарскога језика или не приаада" („рппгј-
п|е11е Ргаке Јег 2ицеНбп^кеИ оАег №сН1хи%еНбп%кеИ МасеАо-
1885 године пише професор словенске филологије у
Пкп&, &оу/еИ сЈогс з1аујзсћ §;егес1е1 МУЈГС!, гшп ШцатсНеп ЗргасН-
бечком универзитету В. Јагић 2 ): „али шта је узевши у глав-
■ ■< 1чгГ). Говорећи о бугарском акценту каже2): „с обе стране
НОМ... маћедонски говор, него прелазни дијалекат од бу-
I )влкана, у Родопи и где се још безсумњебугарски говори" („ги
гарскога језика српском и хрватском... или обрнуто" („шаз
01 I.Iеи беИеп с1ез Ва1кап, јп о"ег КћоЈоре, ипс! шо зопз! ипгшеИе!-
јз! аћег јт Огипс!е §;епоттеп... сЈаз Масес-ошзсће, муепп
||.|Ц 1>и1|?ап5сћ ^егескс и/ЈпЈ"). По свој прилици хотимице изо-
|псћ( е т 11ећег#ап&зсИа1ес1 сЈез Ви1§;апзсћеп пасћ (1ет Зегћј-
I I авља Маћедонију. На другом месту') истиче да је лако могуће
зсћеп ип(1 КгоаНзсћеп... ос!ег ит§;екећг1").
да је маћедонски говор негда био у ближњем сродству с чака-
1886 године каже руски писац И. С. Јастребов11) да славу Вачким и другим западним југословенским дијалектима.
(крсно име) „славе Срби не само у Србији, свуда у Аустрији,
/595 пише професор В. Јагић*) „Исто тако је маћедон-
у Угарској, у Босни, у Црној Гори, на Косову, у Морави и
ски дијалекат на прелазу од српско-хрватскога језика к бугар-
призренској области, него и у скопљанској, велеској, прилеп-
скоме" („Ећепзо ћПДес с!ег тасесЈопЈзсће ОЈа1ес1 с!еп 1ЈећепЈ;ап§;
ској, битољској и охридској области, исто тако и у Дебру и
уот 5егоо-КгоаНзсћеп шеНег пасћ с1ет Ви1§апзсћеп") и за то
у тетовској области. Сви становници, који у поменутим кра-
нам даје разлоге, које нећу овде да помињем и тумачим због
|евима говоре славеносрпс/ош дијалектом (језиком)... као
краткоће; и говорећи да отаџбину старога словенскогајезика
снетињу чувају тај обичај."
треба тражити негде у Маћедонији каже: Ј а да богме не ми-
/556 пише руски писац Д. Никољски4) о дебарским пе- слим на таки (т. ј . крај у Маћедонији), где се говори више
смама и каже: „не гледајући на ове бугаризме, песме дебар- српски него бугарски." (Последња реченица: „ш Масес-опЈеп
скога округа (области) јесу српске, а ни по што нису бу- еше Ое&епс1... шо тећг зегћЈзсћ а1з ћи1ј?апзсћ ^езргосћеп м\мгсГ).
гарске".
1901 године каже пољски лингвист Ј. Ваис1ошп с!е Соиг-
1891 године каже руски научник Н. Тихов 6 ) да се у (епау6): „Мећу овим главним крајевима словенским има пре-
подручју „западнобугарскога дијалекта", у које је узета и лаза т. ј . дијалеката, у којима су уједињене карактеристичне
Маћедонија, негде говори ближе сраскоме језику и негде и типичне особине двају суседних говора: мешани говор у
ближе бугарскоме и да се према томе може ценити, у ко- средини између крајева бугарских и српскохрватских (ме-
лико је тај назив тачан и „у колико имамо право, ако га
шани говор такозваних Шоаова и донекле такви говори ма-
назовемо „југоисточним српским" дијалектом. Очевидно је
ћедонских Словена)" („Еп1ге сез теггИоНез з!ауез рппараих.
да се тај назив „западнобугарски дијалекат" може примити
Н у а сЈез сћаЈпопз тћггтбсНаЈгез, с'ез1-а-сПге с-ез ЈсИотез, геЧпиз-
само „условно", као што сам га узимао и ја".
зап! 1ез 1гаИз сагассепзИциез е! 1ур1^иез <Је с1еих раг1еп> УОЈ-
з т з : 1е ра1оЈз шхегт^сНаЈге... еп!ге 1ез хеггИоЈгез ћи1§;аге е!
") Записка о путешествш по славннскимт. землим-к (1874) стр. 44.
•) Агсћју Ш 81ау1зспе РпПо1ов1е VIII (1885) стр. 134.
») 2иг 1.аи1- ипс! АкгепИепге аег тасес1оз1аУ15спеп 0ја1ек1е. Е т Ве1-
") Обмчаи и п-ћсни турецкихт, сербовт> (вт> Призр-ћн*, Ипек-ћ,
1гад гиг КгШк аегветеп (1891) стр. 4, испор. и стр. 4—5.
Моравћ и Дибр-ћ) 1886 стр. 1—2.
*) У истој књизи нп стр. 128.
«) Изв-ћст1л С. Петербург. слав. благотворит. обш,ества, Ш (1886),
') У истој књизи на стр. 68.
стр. 648.
«) АГСШУ 1иг з1аујзсће РпПоиз^е XX (1898) стр. 35, 38.
') Очеркт> грамматики западно-болгарскаго нар-ћчји по сборнику
') 1-а ОгапЈе Епсус1оресИе, XXX стр. 94а, в. Види и стр. 101 и даље.
болгарскихт. п-ћсенв В. В. Качановскаго (Казанв 1891) стр. 277—8.
 • »:•
в-осгоа№ (1е ра(о1в <Је мм-оМ.чап. $орс1, СНорШ е. јп:.фГ 4
||п оегШл |ицц| сеих о!ез 51ауез Је Масс"'с1оте") и .чатим 0ДВ8
11|у1.м Вугаре од маћедонских Слоп#на каже: „У Бугара и у
мл1|едонских Словена утврћује се и јак туђински утицај"
(„Спег 1ек Ви1#агез е1 спег 1еб 51ауез с!е Мас^с1оше, оп соп-
вШе аиззј ипе гог1е тНиепсе еЧгап§;еге").
1905 године пише Илија Барбулеску,1) професор сло-
Ввиске филологије у јашком универзитету, после дужег рас-
нрављања о језику маћедонских Словена: „Ово нам показује
то, да у најмању руку, исто толико колико Бугари, толико и
Срби имају права да тврде, да је језик маћедонских Словена
- српски језик, па исто толико имају права да тврде, да је
словенски живаљ — вели се 1,200.000 душа — у Македонији,
у.чеи у опште, српски живаљ." За тим оцењујући лајпцишког
професора Вајганда каже2): „Овакав начин писања јасно нам
показује, да Вајганду то питање и није познато, ну да је на
то подстакнут; да Вајганд о томе питању пристрасно говори
из наклоности према Бугарима и из личних својих побуда
и да се управља према општој бугарофилској струји, коју су
Бугари умели да изазову у своју корист. Шта више, из свега
овога што смо довде изнели, јасно се види, да је Вајганд исто
тако незналица и када, оштро осућујући Србе, узвикује: „сви
су путници и филолози сагласни у томе, да је језик маке-
донских Словена бугарски језик".3) Мало после тога пише
(стр. 43): „Ово је, дакле, у најмању руку, просто непозна-
нање ствари ако не и излив личних наклоности Вајгандових
наспрам Бугара, јер као што то наведосмо, управо те сагла-
сносхаи нема мећу онима, који темељно познају те језике, а
не само по неколико речи из српскога и бугарскога језика,
и из словенских македонских дијалеката". За тим спомиње
борбу измећу Бугара и Срба „на основи словенског језика
Македонаца, о ком филолошка наука још није казала своју
последњу реч, ма да за сада изгледа да у томе аогледу
Срби имају већега арава" (стр. 45).
') Румуни према Србнма и Бугарима нарочито с погледом на пи-
тан>е македонских Румуна (1908) стр. 42.
') Румуни према Србнма и Бугарима нарочито с погледом на пи-
тање македонскнх Румуна (1908) стр. 42—3.
•) Професор Ог. \^е'\^ап6, ОЈе паИопа1еп Вез1геђип§еп <Јег Ва1кап-
Г«1кег, ^ејргје 1898, стр. 19, 20.
1010 године V професора В, Јагииа1) стоји спомен ра-
,који говоре '| „спорном" маћедонском питању" („по-
еннмхг спорному Македонскому вопросу") и спомен
фи [олога, који се све до сада препиру о том, у каквом се
|ДНосу налази... дијалекат... маћедонски с бугарским и са
I рпским језиком" („филологовт> ведушихЂ еш,е до сихт> порт>
СПОрЂ о томт. вг. какомт, отношеши находитси... нарћчје...
македонское не то кт> болгарскому не то КЂ сербскому нзвжу")
1912 године понавља И. Барбулеску,2) професор словен-
еке филологије на јашком универзитету, у преради свога дбла
ма француском језику оно што је раније казао на румунском
|езику.
1913 године (месеца маја) П. А. Лавров,3) професор сло-
Венске филологије у петроградском универзитету, каза своје
мишљење о словенским дијалектима у Маћедонији на седници
друштва словенскога научнога уједињења. Ту каже Лавров
говорећи о трнском говору (Трн је к западу од Софије): „У
трнском говору налазимо е место '6: двв дечица, у (ју) место
јуса (ж), н. пр. руке, овотру отру (отровао?), ју т. ј . ву, чету
- читају, поју — поју, певају, ч и и (дж) место шт и жд,
на пр. свечица место свештица, среча место срлида, меджа
место межда, скупина цр место чр на пр. прне очи место черни
очи, свршетак мо у 1 лицу множине садашњега времена,
ше у 3 лицу множине у аористу. Све то приближује тај го-
вор српском језику. Али има у њем нешто бугарско, на пр.
ние место ми, употреба члана, губитак падежних наставака:
кад че облак да мине над нашата градинка т. ј . кад ће облак
да мине (проће) над нашом градиницом (вртлићем, башти-
цом). За што ме даде у таја пуста Совија = за што ме даде
у ту проклету Софију (бугарска престоница). На тај начин
српск особине имају надмоћност у фонетици, а облици се
») Внциклопед!*! славлнскои филолопи, С. Петербургв 1910, стр.
839, 896.
') Ре1а1шпз с1ез Коишашз ауес 1ез бегоез, 1ез Ви^агез, 1ез Огесз е!
1а СгоаНе еп ПаЈзоп ауес 1а ^иезКоп тасеЈо-гоитате, раг 1Не Ваг1ш1езси,
рго1еззеиг с1е з^ауЈзИдие а 1' сЈшуегзИб с1е 1аз1, т е т о г е соггезропс1ап! е(
1аигеа1 с1е Г АсабетЈе г о и т а т е , 1азЈ (1912) стр. 52. Овде се налаан цитат
који је споменут код 1905 године на првом месту.
*) Трудн обш,ества славлнска^о-научнаго единенји. Сербо болгар-
скш спор-1> аа обладаше Македошеи. Петроградт, 1915, стр. 4 3 - 4 5 .
1,1
\'||<п|н'0.'|„ж;|ј'у помошанИ СрПСКИ С бугарскима. ЛиЦв рп1)еНО
у том месту, које гонори такиим говором, снакако 1,г 18К0
разумети свакога Србина, готово лакшс него Бугарииа пн
источне Бугарске".
„Налики односи мећу појединим говорима и бугарским
и српским језиком опажају се и у различним крајевима Ма-
ћедоније. За време нашега путовања пошло нам је за руком
да будемо у северној, у источној и западној Маћедонији".
[стр. 44] „То је путовање показало да језик различних
делова Маћедоније није једнолик. При том се показало да у
говору северне Маћедоније има већина српских фонетских
особина. Свуда у Скопљу, у Куманову, у Старом Нагоричу
носни гласови изговарају се као у (и ју). У говорима западне
Маћедоније показују се помешане бугарске и српске особиие.
Као противност северним маћедонским говорима говори ју-
гоисточне Маћедоније најближи су бугарском језику и [стр. 45]
од чести баш источном бугарском дијалекту. У њима су се
изједначили носни самогласници са Ђ, „чисти" се самогла-
сници изговарају као Ђ; т> се изговара различито, сачу-
вани су гласови жд и шт. Ако се узме на ум, да се у већем
делу Маћедоније * изговара као е, да се готово свуда у је-
дним говорима потпуно, а у другим више или мање знатно,
налази изговор гласова 1ј и с!ј као меко к и г, који каткада
прелазе у праве српске (гласове) ћ и ћ, што се готово у
свима говорима налази и у место љ поред бугарских замена
носних гласова: Ђ , а, ако се има на уму речник (т. ј . речи)
маћедонских говора, који се често слаже са српским, потпуно
ће се разумети, што ће језик тих говора бити лако разум-
љив свакоме Србину, као што је с друге стране српски језик
разумљив свакоме Маћедонцу. Ево за што свуда у Ма-
ћедонији Србин осећа, да поједини говори нису далеко
од његова матерњега језика, не мање него Бугарин из
западне Бугарске. И како маћедонски говори нису је-
днолики, то је био узрок, да ниједан од њих није био
добио опћега признања и за то није могао постати књи-
жевним језиком за сву Маћедонију. И сами покушаји, да се
пише овим или оним мбсним говором (говором овога или
онога места), били су ретки и незнатни. Тешко је веровати,
да би и од сад било који говор могао добити превласт над
другима и стати у ред с бугарским или српским језиком".
(,!>
I 1.1 грнскомг гонор* находимЂ о на м ВС1 1,1>: двв дечица, у,
., мтп | I. к>са, иа ир. руке, еестру отру (отранилт>), 10 т. е.
шту читак>11,, по10 — ПОКЈТЂ, ч и дж на м-ћсгћ шт и
■д, м.1 п|, свочица нмћсто свештица, среча вмт>сто сриига,
М»джа вмћсто межда, групу пр ВМЂСТО чр, на пр. црне очи
го черии очи, окончаше мо вт> 1 л. множ. числа наст.
,,|>, м., шо Н1. 3 лицћ множ. числа аориста. Все ато сближаетт>
• | Ш1 говорг СЂ сербскимт> НЗБ1КОМЂ. Но еств ВЂ немт> кое
■II,, болгарское, нпр. ние вм-ћсто ми, мм, употреблеше члена,
ј грата падежнмхЂ окончаши: кад че облак да мине над нашата
| р |динка, т. е. когда облако проидетЂ надт> нашимЂ садикомЂ.
111110 ме даде у таа пуста Совии, зач-ћмЂ ТБ1 мени отдалт> вт>
>| Ј ироклитук) Софјк) (болгарскаи столица). ТакимЂ образомт>
фонетикћ преобладагсгБ сербскјн особенности, а формБ!
гребли^отси см-ћшанно сербскји ст> болгарскими. Конечно
ГНБ1И уроженецЂ, говорнш^и такимЂ говоромЂ, легко пои-
I, нсикаго серба, пожалуи легче, ЧЂМЂ болгарина ИЗЂ вос-
гочнои Болгарји".
„ПОДО6НБ1Н же отношенЈи между отд-ћлБннми говорами
и иамками болгарскимЂ и сербскимЂ наблк^дагатсн и ВЂ раз-
II 1.1 \1. краихЂ МакедонЈи. Во времл нашего путешествји намЂ
к)СБ 6Б1ТБ И ВЂ сћвернои МакедонЈи, ВЂ восточнои И ВЂ
1ДП0И."
[стр. 44] „9то путешествје показало разнородност измка
1ИЧННХЂ частеи МакедонЈи. При ЗТОМЂ обнаружилосБ, что
|ч. сћвернои Македонж фонетическји особенности говора
пргобладакзтЂ сербскјл. Всгоду ВЂ Скоплт>, Куманов-ћ, Ста-
ром-Б Нагорич-ћ носовме звуки ВБ1говаривак»тси какЂ у и К).
1>| говорахт, западнои МакедонЈи болгарскјн и сербскји осо-
беННОСТИ НВЛИК>ТСИ СМЂШаННБШИ. ВЂ противоположностБ
сћисрно-македонскимЂ говорБ1 к)говосточнои Македонш наи-
т,е близки КЂ болгарскому лзБшу и [стр. 45] даже ВЂ
Часности КЂ восточно болгарскому нарт>чш. Вт. НИХЂ совпа-
денје НОСОВБ1ХЂ СЂ глухими, произношенЈе ЧИСТБ^ХЂ гласнБ1ХЂ
|м I, глухихЂ, различнми вмговорЂ "ћ, сохраненЈе жд и шт.
I 1и принитБ во вниманје, что ВЂ Македонји преобладаетЂ
|и моворЂ * какЂ е, что почти вск>ду ВЂ ОДНБ1ХЂ говорахЂ
и I .иочителБно, ВЂ другихЂ болЂе или мен"ће значителБно
шгрћчаетси вмговорЂ *ј и с!ј какЂ МНГКЈН к и г, иногда пе-
ргходашји ВЂ настонш,Јл сербскЈи ћ и ћ, что почти во всћхЂ
5
м I./
говорахг ридомг п. болгарскими вамДнами носовмхг вву-
|((И11. '1,, а |и • 11> бчаеТСЛ и у на м1.</1 1. ж, вСЛИ имћп. III. ниду
■ексиче к!И 8алаС1> македонскихт. говоровт., часто сонпадак>-
ц[ш ст> сербскимч., то ВПОЛНЂ- будетг поннтно, что И8МК1>
.1111X1. говорош. будетв легко поннтенЂ вслкому сербу, какт.
III, свок) очередв сербскш ИЗМКЂ поннтент. всикому Маке-
ЦОМЦу. Воп. почему вскоду ВЂ Македоши Сербт. чувствуетт,
блиаостћ ОТДЂЛВНВ^ХЂ говоро†ʀ родному лзв^ку не мент>е,
|1м1. болгаринЂ ИЗЂ западнои Болгарији. А разнообразје
МЗКСДОНСКИХЂ говоро†бмло причинои того, что ни одинт.
ип. НИХЂ не получилт. обгцаго признашл, а потому и не
м<)1 I. статв литературнммЂ НЗБШОМЂ дли всеи Македоши. И
саммн иопмтки писатв т-ћмт. или другимЂ МЂСТНВШЂ гово-
ромт> бнли рт.дки и незначителвнв!. Трудно думатв, что бв! и
г.|. будуидемЂ какоилибо ИЗЂ говорт. могт> получитв пере-
| I |. и;|д1, другими и вв!двинутвсн на рнду СЂ болгарскимт.
или сербскимт,").
1М4 године каже А. Лескин1), професор словенских је-
|п ,1 у лајпцишком универзитету, да је питање словенскога
<мповништва у јужној Србији к југоистоку од Шаре пла-
мине сиорно питање („еше бЈгеЈКгаее"). Али мисли да се „с
Нвкога оправданога гледишта" („УОП ешеш ћебИттсеп ћегесћ-
1ЈЈ{1еп 5(апс1рипк1") могу сматрати говсри с једне и с друге
стране српско-бугарске границе пре 1913 године (т. ј . говори
југоисточне Србије и западне Бугарске пре 1913године) као
1-рискохрватски говори.
Белешка. Не зна се по чему су судили словеначки фи-
лолог Б. Копитар и чешки Добровски, кад су називали ма-
ћедонеке Словене Србима. Тако 1809 године пита Копитар2)
Добровскога: „Зар нема никаквих историјских доказа за
Наше тврђење, да је Ћирило начинио свој превод међу Бу-
гарима или маћедонским Србима" („Ојећ1 ез с1епп кеше Ш-
хгогЈзскеп Ве\уејз§;гипс1е тиг 1пге Већаирсипд, сЈавб КугШ зеше
11ег)ег8е(гипј? иптег Ви1%агеп осЈег тасесЈошбсћеп бегујет јЈе-
тасћ*. ћаће"). 1810 године пише Добровски3) Копитару и каже:
') ОгаттаИк <Јег зегћокгоаНзсћеп бргасће, НеЈсЈеЊеге 1914, стр.
XIX и XXII.
») V. ЈацЈб, Впе!\уесћзе1 гшјзсћеп Ооогоизку ип<1 КорИаг, ВегНп
1885, стр. 34.
*) У истој књнзи стр. 79.
Н1 марим иа географске називе. Дубровчани, Маћедонци
и г»осанци ии.и. су Срби" („ПЈе кеовгарћјзсћеп Вепеппип&еп
|| 1ПП1 ш1сћ \уеп1({. Кавизшег, МасесЈопЈег, Вобшег бшс! сјосћ
|§гћеп").
ОИИМ је примерима доказано, да је мишљење Бојана
Цонева погрешно, али ипак можемо питати, јесу ли поме-
м, 1.1 мишл.ења тачна. Могао бих тврдити, да су само доне-
I, 1в гачна и зато бих могао казати неке разлоге:
А) II. А. Лавров и А. Лескин на поменутим местима
Поправљају своје раније погрешке, а људи су обично врло
\ мерени, кад поправљају своје погрешке.
Б) 1898 године дао је професор В. Јагић1) и разлоге за
|је мишљење помињући неке српске особине у језику у
( гарој Србији и у Маћедонији, али се може поуздано дока-
<.<п1, да су ти разлози врло неиотауни. Нешто је Јагић 2 ) и
раније поменуо и доцније додао, на пр. српску особину цр
(рд старијега чр-) у речима: црн, црвен, црв, црево и т. д.
В) Неки су поменути научници могли казати погрешно
мпшљење за то, што су били заведени, а могли су бити за-
ведени оваквим примерима:
1) 1842 године измислио је П. Ј. Шафарик без икаква
ироучавања границу између српскога и бугарскога језика и
мацртао је на карти, коЈа је приложена уз његов 51ОУ. Ш -
госЈорЈз. Та је лудост могла многе људе преварити и по свој
прилици је преварила, јер је Шафариков углед био велик.
2) 1881 године објавио је бугарски писац М. Дринов3)
нека погрешна правила о дијалектима у Старој Србији. Тако
каже, да у кратовском говору на место старословенскога „*.
уиек стоји а" („л ј т т е г сЈигсћ а уегтгетеп \УЈГС1"). Исто то
каже и за скоп(лан)ски говор („Нјег 15« * Јттег 81е1сћ а").
Облак*) каже 14 година доцније за глас у место старосло-
венскога *: „налази се у великој већини случајева и у кра-
товском и у кумановском дијалекту" (пћес1еи1епс1 ићегимев*.
еб аисћ Јт ОЈа1ест УОП Кгатоуо ипа" Китапоуо"). Лавров')
') Агсћ1У Шг з1ау. РћИо1ојре XX (1899) стр. 35.
') Агсћју Шг з1ау. РћЈ1о1ок1е 17 (1895) стр. 80 н у истом зборнику
23 (1901) стр. 125.
') АгсћЈу Шг з1ау. РћПо1ов1е V (1881) стр. 374, 375.
«) Агсћју Њг з1ау. РћПо1ов'|е, XVII, (1895) стр. 139.
•) Види напред код године 1913.
 м ■ .«..
у Скопл.у, Куманону и Старом Нагоричу говори
у мссто старословенскога л. Да је нрофесор Јагић знао да
су поменута Дриновљева правила погрешна, он би иХ по-
правио у „Агспју"-у. Та су погрешна правила могла 8аво-
дити и професора Јагића а и друге научнике, кад су гово-
рили о дијалектима у Старој Србији и Маћедонији.
3) 1884 године каже Фр. Миклошић1) да су особине
м,|||едонскога дијалекта по једном бугарском писцу ово: џа)
Акценат стоји на почетку речи: тиме се овај дијалекат при-
ближује српском језику. — о) За шш и жд налази се или
умекшано га и д или неумекшано: оно се прво налази и у
српском језику. — с) а има увек пун, нигда тако звани неод-
ређени глас (Ђ). — Л) е и о не замењују се са и и у. — е)
» и 6 имају исти глас као у источном дијалекту; само у
једном поднаречју место тога стоји о у речима са р које чини
слог („1пН бПоепоПсЈепсЈеп г") као корт и корст за кгрт и
кцкт, као што извештавач пише. — /) * је увек чисто е,
иигда ја, еа, према томе је непотребно. — &) х се не изго-
вара: одеа, одее место одеха, одехе; или се замењује са ф
или в: араф, бглва место арах, бглха. — ћ) Поред члана од
ш/< налази се и члан од ОНЂ И ОВЂ: зелени не ливадке, сту-
дени не кладенци 41. — г) Деклинација се боље сачувала у
властитих имена него у другом дијалекту... — к) Речи сре-
дњега рода на ре, ле и деминутиви средњега рода имају у
множини — иња (инн): море, мориња; аоле, аолиња; момче,
момчиња; книже, книжиња. — I) У 3 лицуједнине садашњега
нремеиа сачувано је га. — т) Са га у 3 лицу множине са-
дашњега времена поступљено је различито („егтЗћгг... уег-
бсгпескпе ВепапсШшјЈ") према глаголским врстама (разредима)
и крајевима. — п) Маћедонеки дијалекат има партицип (ту
свакако треба мислити на активни партицип садашњега вре-
мена: аринимајешти, старослов. прииманкште). — о) * гласи
као чисто а, на неким местима као о:маж, мож, старослов.
МЖЖБ. У унутрашњости, у „кореиитом" делу речи има ж у
једном подиаречју глас г. — 0 д не каже се ништа: писац
пише: аревез, догледат порецјозик старослов. влз —, ГЛАД —,
') Рг. МЈк1о81Сћ, ОебспЈсМе с1ег 1_а111ое?е1Сппипк "п Ви1ј{ап8спеп [—
I н-иквсппНеп с!ег кајзег1. АкасЈ- Јег ичзбепзспанеп. РћПоз.-Мзт. С1. 34 ВсЈ-
Меп 1884 (стр. 97—142)] стр. 125.
н I. Г. |,Л1 арски книжици, I, 1858, стр. 36." Данас анамо
> |-| 1/на оиа иравила иогрешна, али су готоно сва
" 1ППИ1.1 л онај или онај крај. Писац је дакле оно, што је
јсдном крају Маћедоније самовољно раширио и на
Прво правило требало би да гласи: Речи оц два
гри слога имају акценат на почетном слогу од арилике
крлјснима к западу од средњега Вардара. Друго правило
Трсбало би да гласи: Место гласова шга и жд, који су по-
|и од прасловенских гласова тј и дј, говори се ћ, ђ (то
|| м,к|Цо умекшано т, д за које каже Миклошић да-се на-
и и у српском језику) и неумекшано га, д (ово ће бити
рогрешно) и т. д. Требало би говорити и о гласовима шћ и
|» * и I. д. који се налазе у неким речима у неким крајевима.
I || је писац изоставио нека правила на пр. гласове цр- за
I гарослов. ■//>- (у већем делу Маћедоније) или да гласови
1и. ша, жа, ча остају без промене бар у неким крајевима.
Иогрешно му је правило за старословенско л : није казао да
р го * негде ооично = у, а негде често.
4) 1889 године наштампа Ст. Новаковић (Агсћлу тиг з1ау.
1'1п1о1о81е XII, стр. 73 и д.) оглед прилепскога говора, где је
По свој прилици уредништво додало уз прву приповетку
превод на српском књижевном а и на бугарском књижевном
| зику. Прилепски говор и превод на српском књижевном
|езику пнсани су обичним српским фонетским правописом.а
бугарски превод обичним бугарским правописом, који није
фонетски. Према томе је писано на пр. прилепски нера, српски
вера, буг. вкра, а то је погрешно. Ми обично према (рђавом)
I мрословенском изговору и в1>ра читамо вера, а Бугари у
Всточној и средњој Бугарској изговарају вјарЂ. Овакав пра-
Вопис заводи све људе, који нису лингвисти, а по свој при-
дици и већину „лингвиста". Пореди руски ледЂ, српски лед,
руски МСДЂ српски мед, латински сепШт, талијански сеп1о,
француски сеп(. Ове се речи пишу готово једнако, а разлика
је у изговору негде велика а негде врло велика.
5) 1890 године каже К. А. ПЈапкаров:1) а) да Скопљанци
Тетовци, Кумановци и Кратовци говоре: мука, рука, туга,
рруди, муж, јуже, шуаан и т. д. али не говоре у акузативу:
муку, тугу, руку, жену, главу и т. д. него је свагда акузатив
') Сборникт. за нар. ум. II (1890) стр. 335.
7(1
1<мц|.11. С НОМИНатиВОМ, („Така на нр. КВВВН к! чука, рунч. шугч.
рруди, муж/', шже, шуавНЂ м пр. но не и вин. пад.: муку,
туру, руку, жену, главу и пр. а всћкога винит. пад. е ед-
п.и.ип. с|, именителнии"). Да ово није истинито за крашоп
ски говор доказује ово место у Каранова1): (У Кратову) „ж
у акузативу једнине замењује се гласом у, а I* са ју на пр.
Млрију, Стојну, Елену, мајку, сестру". [(У Кратову) „вин. пад.
едннств. число ж се замћни СЂ у, а •* СЂ К>, на пр. Маршо,
Скншу, 1-л(Ч|у, маику, сестру*Ј. Ј0111 к;|Же л
- Шапкаров*):
'СЛОВО б нигда се и ни у једном маћедонском говору не за-
иењује гласом а" [„бук. б никога и ВЂ ни единв ОТЂ маке-
донскигћ говори не се замћинва СЂ а"]. А за тим каже, да
се на различне начине уверио, да (старословенско) * никако
није прешло у глас у у штипском говору. [„ВЂ ЦДипг и Ко-
чани... ако СЛДИМЂ по живил разговорЂ, шо СЂМЂ ималт> често
и за много врћме ст> ЦДипнни и Кочанчани, а оше и по нахо-
М'|цитт> се у мене многоброини образци, ст>брани чрћзЂ
дпорћ опитно и тврЂдћ вћшр ВЂ тћзи работи лице, РОДОМЂ
и:п, самии 1ДИПЂ || тамЂ КЈСЂТЂ никакЂ не е „перешелЂ" ВЂ
г Ш1 ВЂ коренн, ни ВЂ окончанието, нито безусловно нито
ЈгСЛОВНО даже. ВЂ тћзи м-ћста тан буква исклгочителио почти
е замћнена СЂ а подобно СЂ БЂрсацитћ"]. — Да прво твр-
ђење г. А. Шапкарова није истинито, доказују примери у
КаМпе (I, стр. 191, 207 и II, стр. 129) за тим примери у В.
Облака,8) од којих су неки из Охрида, за тим примери Д.
Мирчева4) из прилепскога говора: лага (лЂжа), лајца (ЛЂЖИЦЗ),
лаш (ЛЂЖЂ), лажичник (за остављање лажица), иотакнам, —
вешар оган, за тим помиње још пет речи, у којима се глас
о не изговара „чисто". Против другога тврђења г. А. Шап-
карова говоре примери у Калине (I, стр. 223), а особито десе-
тина примера у И. А. Шандарова.5)
б) 1891 године изишло је дело К. Јиречка Оа$ Ригбтеп-
Иипп Ви1{»апеп, у ком има погрешних правила о језику, на
пр. (стр. 61 у 3 белешци): Старословенско * = „код Ћустен-
•) У истом зборнику IV (1891) стр. 314.
») Сборникт, за нар. ум. II (1890) стр. 330, 3 3 5 - 6 .
>) АГСМУ Н1Г з1ау. РћЈ1о1ов1е, 16 (1894) стр. 192, 194.
') Сборник-1, за нар. ум. XX (1904): Б-кл-кжки по Прилепскил го-
■Ор I,, стр. 1.
') Сборникт, за нар. ум. XI, 1894, стр. 588.
/I
1| , 1'||1'|)Ц(>| М,||)('доиији само а (ракл, патб), у брдо-
|Итом гриском крају и у западној Маиедонији у (рука, пут)"
КII-,I, II. 1т|. ш гЈогд-Македогиеп пиг а (гака, ра1б), т Вегј?-
||П(1 УОП I"т 1пн1 \^е8(-Макес1опЈеп и (гика, ри1)"]. Да ово
ГВрђењс није ИСТИНИТО за Ћустендил доказују примери у
' борнику за нар. ум. X, 1894, стр. 355, а особито XXXII, 1918,
I |р 183—4, а да је погрешно и за „северну" Маћедонију, до-
Н11 је напред. На истом месту каже К. Јиречак о сонан-
тима />, л „к западу од Вардара опет гр, ЂЛ" („жебШсћ УОП
XV,|[ (1,п медег ЂГ, Ђ Г ) . Ово је правило по Облаку1) погрешно.
7) 1893 године изиђе дело П. А. Лаврова, ОбзорЂ зву-
КОвихЂ и формалвнв1ХЂ особенностеи болгарскаго лзв!ка. У
I војој оцени тога дела каже В. Облак3): „Мислим да је врло
Чудновато да писац на стр. 97—98 ништа не зна о ћ и ђ у
млнедонским дијалектима" („Зећг бопдегћаг Ипде кћ еб, дабб
(1(1 Уег1аббег 5. 97—98 шсћ1б УОП с ипо" <1 \п деп таседоп.
1)јл1ес1еп \^е1бб"). Доцније је Лавров поправио ову погрешку.
8) 1896 године изиђе дело В. Облака, Маседотбсће 81и-
(Неп. У додатку мога предавања ЕПто^гарћЈе деб 51ауеб де
Масе"доЈпе (Рапб 1918) и потпуније у Додатку 1 ове књиге до-
казао сам, да је један део поменуте Облакове расправе
нема никакве вредности ни теоријске ни практичне. На свр-
шетку своје расправе Облак је додао преглед главних осо-
гшна оних дијалеката, које је истраживао. Природно је да
многи читалац да не би читао дугачку расправу гледа само
тај извод, кад му што треба о тим дијалектима, али у том из-
воду само на стр. 124—5 има четири до пет аогрешних ара-
вила и десет је иравила изостављено у којима су иоменуте
сраске особине што сам доказао на поменутим местима.
9) 1913 године каза професор П. А. Лавров своје напред
поменуто мишљење о дијалектима у Старој Србији и Маће-
донији с разлозима, који нису потпуни. Ту су изостављени
на пр. српски гласови цр ( = старословенском чр), што
су раније поменули и то као српску особину В. Облак1) и
') Агспју ОДг з1ау. Р ћ . М о ^ е , XVI (1894) стр. 198, XVII (1895) стр. 436.
МасеДошкспе ЗгиаЧеп (1896) стр. 40.
') АГСМУ Ш з!ау. РпЈ1о1о81е XVI (1894) стр. 489.
') АГСПЈУ (иг з1ау. РНПо1о81е, XVII (1895) стр. 445. Масеаошзсће 5»и-
олеп (1896) стр. 39.
 /•
В. Јлгић1). Исто тако је И8ОСТМИ0 ПОНанТ« /', п (■! Вр; V
ПрСТ, ВЛК, плно, и т. д), ШТО Ј« р.тинје поменуо I?. ОбЛ1К*),
1.11И је гребало поменути и пеакцентоване гласоне и, о, <•.
КОЈИ у бугарском језику прелазе у л, у, и, али у северолл
иадном делу Маћедоније и у Старој Србији редовно остају
иромене као у српском језику. Тако и слогони ја, ша,
.*•</, '<</ остају без промеие у северозападном делу Маћедо-
ПиЈе и у Старој Србији, а у бугарском3) језику ти СЛОГОВИ \
ОДређеним случајевима прелазе у је, ше, же, че. Професор
II. А. Лавров сматра а ( = старословенском ж) као бугарску
ОСОбину, а професор М. Вукчевић4) као српску, а ,ја желим
да обојица даду за своја тврђења аоуздане доказе.
Овде ћу додати још неколико бележака о словенским
дијалектима у Старој Србији5) и у Маћедонији.
А) Какви могу биши односи слоиенских дијалеката у
('тарој Србији и у Маћедонији арема сраском и бугарском
јввику?
| >ни могу обухватати ова четири одељка:
I) Ти би дијалекши могли чиниши једну целину, која би
11 чогла смашраши као засебан језик одвојен и од сраскога
I бугарскога језика. Против овога говори то што у тим
шмлектима, колико су нам познати, нема ни једне или го-
ШОВО ни једне особине у гласовима, аа ни у облицима, које
не би било ни у сраском ни у оугарском језику, и која би
• '"ухиатала све аоменуте дијалекте. Према томе није оправ-
дано, што се П. Драганов") жали на то што Срби и Бугари
не допуштају „маћедонском дијалекту" да се развија као књи-
нкевни језик. Нека нам П. Драганов каже, које су особине
тога „дијалекта"? По свој прилици ни један народ у Европи
1К' мастоји да сваки дијалекат његова језика постане књи-
жевни језик.
■) АгсћЈу Шг з1ау. РћПо1ое<е. XXIII, (1901) с т р . 123.
') АГСПЈУ Мг з1ау. РћЛокзЕЈе, XVII (1895) с т р . 436. Масе<Јошбсће 5(и-
(1к'и (1896) с т р . 39, 40.
') Љ . М и л е т и ћ , Б а а ОзНзи^агЈзсће (1903) п о л у с т р . 39.
4
) Рас1 јикови акаЈешЈје М5 (1901) с т р . 119.
*) Увек МИСЛИМ к југоистоку од Ш а р е п л а н и н е и с к о п љ а н с к е
Црне Горе.
*) Македонско-Славинскји Сборникт. (1894) с т р . VIII: „ 9 т о несчас-
Н09 кар-ћчје, л и т е р а т у р н о Н о б р а б о т к и к о т о р о м у не дозволикотг ни С е р б н
и" Г.олгарм, о с у ж д е н о имн на с м е р т в . '
п
Поменути би 11*1-11 < I-1II могли бкти сви више сродни
.1 српским |евиком него с бугарским. Овако су мишљење
ич.I ш само 1К1И незнатнији српски писци, али га није имао
||ц \ < рба ии један стручњак у овим стварима.
I) Поменути би дијалекти могли бити сви више сродни
1арским језиком него са српским. Овако мишљење имају
чн III бугарски писци, а у старије време, кад се о тим ди-
11 п| тима крло мало знало, исказивали су овако мишљење и
ИЈКИ тући иисци, али — што је главно у овој ствари — ни
I■ 1.111 пије дао за то поузданих разлога, којима би могао уве-
|мп11 стручњаке.
4) Словенски би дијалекти у Старој Србији и у Маће-
донији могли бити подељени тако, да су једни од њих више
/''///» са сриским језиком а други с бугарским. По мом је
мишљењу само ово четврто истинито. Донекле су то потвр-
дили неки стручњаци, који нису ни Срби ни Бугари, као В.
|агић') тврдећи да не треба тражити отаџбину старога сло-
кснскога језика у неком крају Маћедоније „где се говори више
Српски него бугарски" и Ил. Барбулеску,'-) професор словен-
||)илологије у јашком универзитету. Стојан је Новаковић')
у знатној расправи „ђ и ћ у македонским народним дијалек-
тима" начинио логичну погрешку изоставивши овај четврти
одељак, а Облак*) је начинио још већу логичну погрешку, и
ако је писао после Ст. Новаковића и његову расправу оце-
њивао. Он је изоставио и арви и четврти напред поменути
одељак. Његово питање личи на питање: јесу ли животиње
беле или црне?
Б) Какве могу бити разлике између дијалеката и из-
међу сродних језика и каква је репативна вредност тих
разлика?
Има четири врсте разлика измећу дијалеката и између
сродних језика, а то су разлике у гласовима, у облицима (и
основама), у синтакси и разлике у речнику.'1)
') АГСЖУ ОХГ 51аУ18сће РпЈкНо^е, 20 (1898) с т р . 38.
*) Ре1а1Јоп8 <Јез Р о ш п а ш з (1912) н. пр. с т р . 52 и т. д.
») Глас српске к р а љ . академије, XII (1889) с т р . 3.
4
) Масес1от$спе 51исПеп (1896) с т р . 4.
5
) ВИДИ: К. В г и ^ т а п п , 2иг Рга^е пасп сЈеп УетапЛзсћаЛкуегНаИпЈб-
зеп с1ег ЈпЈокегтапЈксћеп Зргасћеп. (Р. Т е с п т е г , 1п1егпа(Јопа1е геИзспгШ
(иг аП^етеЈпе 5ргасћ\ујббеп8сћа{1, I (1884) с т р . 2 2 6 - 5 6 , о с о б и т о с т р . 253).
 /I
Што са гичерелашивневредноети сваке поменуте вр< I'
|;г1| је |КН() ГОДИНв НемачКИ л и н г в и с т X. Иау.ч 1 ) и а а к а о ,
особине у гласовима (фонетске особине) најзнатније (на
рочито кад се гонори о сродним дијалектима) и да су пај-
ман.е карактеристичне разлике у речнику. („1)а5 е1|Јвп111сћ
I 1|.пак1спх1Ј8сће Мошеп! \п с!ег аЧа1ек(Јбсћеп ОИесЈегипв ејпев
I и лшшепћап&епсЈеп Оеглекб о1еЈђеп јшшег ше 1-аи1уегћа1(-
е " „Аш \^ешЈ>;з1еп 1б( а"ег \^ог(бсћа1г ипсЈ зеше УегууепЈипк
г||,иак1егЈ5Н5Сп").
Ирема томе би имали по вредности ове три врсте
равлика: особине у гласовима или особине арвога реда, осо-
тте у облицима (заједно с основама) и у синтакси или осо-
бине другога реда и особине у речнику или особине трећега
реда. Особине у облицима по свој прилици су знатније него
ОСОбине у синтакси. Према томе би имали четири врсте осо-
бииа, које по вредности иду оним редом, којим су напред по-
Швнуте. Вредност је фонетских особина особито истакао бу-
гарски научник Љ. Милетић (Милетич)'-'): „филолоп>тт> тт>рси
СВОИГВ доказателства вт> граматиката и ВЂ рт>чника, али наи-
||| с, което на филолога може послужи е звукословието
(фонстика, 1-аи(1ећге). Законигћ по които се измт>нитт> зву-
КОВегћ вв езика сл траини и послт>Ј,ователни. Отт> промт>-
пението станлло вт> звуковеттЧ зависи всичката ввншна фор-
ма (лицето) на езика. Разтт>лкувалт> ли си звуковнитт> про-
мЈ.нении, разтт>лкувалт> си езиковнигћ форми. Звукословието
с наисигурното опорипте на филолога изобгцо и на етимо-
лога особито." За тим ју је истакао чувени пољски лингвист
Водуен де Куртене3): „С'еб( ауап( (ои( 1' еЧ^шеп! рћопе"(ј^ие
(1е 1а 1апе;ие цш реиг е(ге ргјз роиг ђазе гЈ' ипе сагас(е>.з(јдие
сЈеб сћуегз (еггКоЈгеб, а ипе ероцие гЈоппбе, атбј ^ие Јапз Г
е>о1и(јоп ћЈ5(огЈцие скб 1ап§;ие5."
В) Главне особине бугарскога језика ао Љ. Милетину*)
I) Неакцентовано а — Ђ.
') Рппсјрјеп с!ег бргасћ^езсћјсћ^е, 2-о издање (1886) стр. 44—45.
4-о ивдање (1909) стр. 47, 5-о издање (1920) стр. 47 (§ 30).
') Периодическо списание на б-влгарското книжовно дружество
М1. Ср-кдец (1886) књ. XIX н XX, стр. 223.
•) I. ВаисЈошп ае Соиг(епау, 1.а Огапс1е Епсус1оресИе, 30 (1901) стр. 966
«) Оаз Оз11>и1&ап'спе, Меп 1903, полустр. 3 5 - 4 2 . Да богме он то
■ОМ .нсточнобугарским" дијалектима.
7!\
11< .п центовано о = у.
да
о Невкцеиговано е — и.
I) СтарОС ИЈНСКО * ■ ■ * . У акцентованом слогу имамо
Нвколика изузетка те је старословенско л у еркечком и те-
ш ком говору = а, у пирдопском говору = а; Ахт>р Че-
1Сби, Рупчос и Чепино имају у том случају отворено о.
5) Старословенско Ђ где се није изгубило = т>;') у о-
цнЈалекту у члану = о. У дијалектима поменутим код 4) у
вкцентованим слоговима и Ђ (као и акцентовано ж) = а, а
11 орено о.
6) Старословенско л (обично = е) каткад = т> т. ј . * и л
м 41-дначени н. пр. „жт>тва, шт/па, пам'т>т" и г. д.
7) У њему се налази гласу е налик глас, које г. Миле-
ц||, бележи е и каже да га нема у „западнобугарском вока-
1и;.му." Изговор тога гласа није г. Милетив тачније одредио.
8) Старословенско * = ја ('а) — е [познато је да * = е
само онда кад је и акцентовано и кад поред тога у слогу
после н>ега долази глас и или слово е, које се у неакценто-
ваном слогу изговара као и или готово као «]. У рупчоском
дијалекту АхЂр-Челеби старословенско т> «■ „а" „с врло па-
латалним консонантом испред њега."
9) Слогови ја, ша, жа, ча, прелазе у неким одређеним
случајевима у је, ше, же, че (према изговору % као 'а е).
10) Обични гласови б, п, м, в, ф, д, т, з, с, ж, ч, ш,
жд, шт могу бити, као што каже г. Љ. Милетић и „пала-
тални," што он бележи овако: б,' а,' м,' в,' и т. д. не казу-
јући физијолошки опис тих гласова, само тврди да их нема
у „западнобугарским" дијалектима.
11) Прасловенски гласови тј = шт.
12) Прасловенски гласови дј = жд.
13) Прво лице једнине садашњег времена одговара ста-
рословенском ж т. ј . без -м на свршетку. Само се у Руп-
чосу налази каткад -м на свршетку тога лица. У „западно-
бугарским" дијалектима свршетак је -м у том облику пра-
вило, а стари је свршетак изузетак. Западни дијалекти, који
се граниче с источним, обично немају -м на свршетку у
том облику.
') Требало је поменути изузетак шоп = старословенском тг + 0
као у српском језику шај, овај, онај.
 70
14) Кратки инфииитин (г. |, б« ши пл скршетку) у бу-
ем времену испрвд -штг, на пр. аа-штг ( даву) и
[е глагола жбгв (розбиш) И недкј, н. пр. „МОГБ каза, не-
д|.| вика."
15) Акценат који се употребљава и у бугарском књи-
ШОМ језику и који показује више старине што се тиче
МССТа акцента.
Белешка 1. Велика већина особина, које је г. Милетић
ООМенуо као карактеристику бугарскога језика у ужем смислу
|| ш као што он каже „источнобугарскога", припада гласовима
(фонетици). Али кад је г. Милетићу1) требало обележити „је-
дипство целога бугарскога језика," он је оставио и науку и
фонетику и пронашао само ове „две врло знатне морфоло-
шко-синтактичне особине": губитак деклинације и члан на
крају речи (или пост-позитивни члан). Те две особине има
п румунски језик, те би према томе требало да бугарски и
румуиски језик буду један те исти језик. То су већ чудеса,
| ипје наука! Г. Милетић ту и не помиње да има више на-
учника, који мисле да узроке губитку деклинације у бугар-
СК0М језику и у југоисточним српским дијалектима треба тра-
жити у тућим језицима или како професор Јагић2) мисли у
румунском језику.
Нелешка 2. Према Облаку3) и е ( = старословенском л)
у иеакцентованом слогу = и. Изговор слова Ђ као ја —е по
Облаку*) вреди само за акцентоване слогове.
Напред поменуте особине бугарскога језика, казане ра-
Вумљивијим језиком него што је у г. Милетића, биће корисне
и за лингвисте и за људе који се не баве лингвистиком а
врие да ту ствар разумеју.
Истражујући однос дијалеката Старе Србије и Маћедо-
није према српском и бугарском језику требало би утврдити:
1) особине које те дијалекте приближују српском језику;
2) особине које их приближују бугарском језику;
3) особите особине маћедонске (или старосрбијанске)
које при том порећењу отпадају.
') Бдз ОзНлЛвапбсНе (1903) полустр. 5.
•) Агсћпг тиг 81ау|зсће РћПок^е 16 (1894) стр. 283—4 и 20 (1898)
( Гр, 6 0 4 - 5 .
») У истом зборнику 17 (1895) стр. 148.
*) У истој књизи стр. 157—8.
77
ОВу 1|><1|\ врсту иду без сумње оне особине:
■){ гар01 1овенско .». оГжчио = 0(дебарскаособина)или =
обина неких села у јужној Маћедонији);
б) свршетак трећега лица једнине садашњега времена
т (особина дијалеката који се говоре од прилике к западу
од I редњега Кардара);
в) губитак гласа љ (у Галичнику).
Требало би да даду доказе а не само голе тврдње људи
( ц| хоће да сматрају на пр. ове особине као бугарске:
а) старословенско л = а;
б) старословенско б = о;
в) старословенско 1> = еу акцентованом и неакцентованом
1
10гу;
г) три „члана" у дебарском говору; на пр. дебарске речи
жена-ва (жена (о)ва), село-во (село (о)во) и село-но (село (о)но),
равликује се одбугарских речи жина-тЂ, силб-ту (и селу-ту)
и ио облику и ио значењу, и без сумње су ближе српском
|езику него бугарском;
д) употребљавање гласа дз (з).
Белешка. Професор М. Кукчевић1) тврди да се облици
са ј у скуповима пј, бј и т. д. не налазе само у бугарском
језику него и у српском и као потврду помиње примере из
П. П. Његоша (Горски Кијенац): робје, дивјачне, груаје, сло-
мјено, ломјава, јавје, тамјан, Дамјан и придеве дивји, рибји
и т. д. и додаје да се тако обично говори у Кучима (у Црној
Гори). Неки су поменути скупови гласова новијега постања
као тамјан, Дамјан. И на острву се Ластову2) говори п/ и т. д
поред бљ и т. д. на пр. земја, иокуајено, сломјено и т. д., а
на острвима Хвару, Корчули и т. д. говори се само пј и т. д
На острву се Цресу3) говори сабја, капја, земја.
Као српски архаизам и провинцијализам треба сматрати
ове особине:
а) сонантно л за које и Облак4) каже да се у тој ствари
западни бугарски дијалекти (заједно с маћедонским) слажу
са суседним југословенским језицима (т. ј . српским и т. д.)
') РаД ји{го81- акас1егтје 145 (1901) стр. 135.
*) Оо1ак, АгсЖу Шг 81ау. РпПо1о§Је XVI (1894) стр. 440.
») М. ТеШог, АГСМУ {иг з1ау. РћПокцре, 30 (1909) стр. 162.
«) Агсћју Ш з1ау. РћПо1ое1е 17 (1895) стр. 436.
10
"II кчувано 1 на свршетку сло! ■ кој! 11 доста често у р«
1ва II у књижевном језику, особмто у унутрашњостц рвчи,
м,| п|> ') у унутрашњОСТИ речи: бслка, белца, бссолница, би
ки, биволче, болиик, болница, Валиово, власшелски (и вла-
Сшеоски), враголШВО, врелца (генитив), го солцат, даокрилни,
(сис ч-уза, дебелкоса, додолски, доколни (п докона), дулца,
<п-11.), жалба, жалци, залци, Илка, Илца (ген.), аснолци, Јелка,
/11Ш11 Јулка, колница, крвоаилци, малко, малчице, Милки,
Шлкан, Милче, Милчин, начелник, аалци, иилци, арелци, са-
МОСталнО, селски, силно, силновит, стално, сталци, столњак,
. трслци, телца (ген.), Узелца (ген.), хвалција, целца (ген.),
цдо целцат, челца (ген.), шестокрилка итд. — јЗ) на сврше-
м \ речи, на пр. Банстол, б1л (бј1л), бол, вал, Вукал, кал (и
/.<к>), Крушедол, Момчил, на иомол (наиомол), обал (иобао)
обил, окол (и окб), охол, аодбел (иодбјел), иребол, ирестол (и
аресто), ародол (у Црној Гори иродо), Радмил, (Радул),
рал, сиол, субел (субјел) тоиал троаол, угал, чил (и чио)
. за тим особито у „јужном" дијалекту бијел, дијел, цијел
м ц. — У туђим се речима л на свршетку слога каткац мења
. о, али обично остаје без промене, на пр. амрел, анђел (и
анђео), ааостол, асшал, бакал, бакалка, балван, балсам, бал-
чак. олтар итд.
н) Тако би се могао сматрати и глас & (или Ђ) кад се
гокори место старословенских гласова &, 8, али у Старој
Србији и у Маћедонији у неким крајевима нема тога гласа
на пр. по Облаку (Масес-ошзспе 5т.исПеп § 21) у Галичнику,
а у неким се крајевима мало кад говори1.)
Сад ку споменути особине у гласовима — дакле осо-
бинс ирвога реда у Галичнику и у северозападној околини
Солуна према Облаковој расправи МасеЈошзспе 51иш'еп по-
правивши оне погрешке, које су доказане у Додатку I и до-
дввши неке изостављене ствари а изоставивши из његова
Иввода на стр. 124—5 неке ствари које су незнатне вредно-
сти у питању: како стоје ти говори према српском и према
бугарском језику:
I. Преглед особина у гласовима у Галичнику.
1) Старословенско * = е.
2) Прасловенски гласови дј = ђ.
') Оћ1ак, Агсћју Шг з1ау. РћПо1о§;1е XVI (1894) стр. 194.
\) 11/чп шеНСКи г.к/соки тј Н. У гри ирИМврВ (4 рвЧИ)
И 1И ш
п Старословенски гласови чр- = цр-.
>) Сриски сонант р — сонанту р.
В) Говори сс сонант л (у две речи ол § 77).
7) Слогови ја, ша, жа, ча остају без иромене (§ 55)
КВо \ српском језику, а не прелазе у одређеним случајевима
шс, же, че као у бугарском језику.
8) Глас се х изгубио на иочетку речи као у већине
«'рба, или је хв = ф.
9) Неакцентовано а остаје без аромене као у српском
|| |ику, а не мења се у г> као у бугарском језику.
10) Неакцентовано е остаје без иромене као у српском
ику, а не мења се у глас и као у бугарском језику.
11) Неакцентовано о остаје без иромене као у српском
језику, а не мења се у глас у као у бугарском језику.
12) Старословенско л у иојединим речима = о (од при-
1Ике у 3/г, речи) или у (од прилике 2Д речи) или а (у че-
тири речи), али је старословенски наставак -нл = иа и
п|жо лице једнине садашњега времена свршује се на -а.
12а) Старословенско л = е, али старословенско нл —
ма почетку = јо- (у три речи).
13) Старословенско Ђ кад га није нестало = о. Тако
и на месту где у старословенском језику није било гласа,
н. пр. огоњ, седом, осом, ветор, јагонца.
14) Старословенско & кад га није нестало = е (и о у
речи могла и по аналогији у партиципима као дошол).
15) У скуаовима аљ, бљ, вљ, мљ нема гласа љ, негт> се
каже земја и партиципи на -иен, -вен и т. д.
16) Мало има дугих самогласника.
17) Речи од два слога имају акценат на ирвом (иочеш-
ном) слогу (стр. 83) као у српском књижевном језику, а у
бугарском језику могу овакове речи имати акценат на свр-
шетку.
18) Речи од /едног слога с наставком -ови у множини
имају акценат на аочетном слогу као у српском књижевном
језику, а у бугарском језику могу овакве речи имати акце-
нат на оба последња слога.
Код бројева 1 — 11 и 17—18 имамо или особите особине
српске или особине као у српском језику готово свуда без
ОЏ
ивуветка, Код бројсва 1~ 16 имздо или српске особии« I
старосковенско .». -= у) или особине ва која |е напред иста-
кнуто да је сумњиво како их треба смаграти или особине
које приближују тај говор бугарском језику. Према шоме су
несумњиво сраске две трећине до три нетвршиие особина у
1'ласовима — дакле особина арвога реда.
Белешка. Разумева се да и у облицима — особинама
другога реда — има српских особина на пр.
а) Наставак -ови у именица у множини (стр. 94).
б) Заменица ја (е§о) (стр. 97).
в) Свршетак -ите у множини у императиву (стр. 115).
г) Глаголски прилогсадашњега времена на -ећи(стр. 121).
д) Свршетак трећега лица множине на -е у аористу.
II. Преглед особина у гласовима у северозападној око-
лини Солуна:
1) Старословенско $ = е.
2) Прасловенски гласови дј = ђ. Један сумњив пример
као изузетак у једном селу и у једној речи зд за право-
словенске гласове дј (стр. 59, 63).
3) Прасловенски гласови тј = ћ. Изузетак су две до
четири речи, у којима се за прасловенске гласове тј говоре
гласови шћ или шч или шт или ш (где се изгубио глас ћ
или ч или го) (стр. 59).
4) Старословенски гласови чр- — цр-.
5) Сриски сонанш р = сонанту р (мало кад РЋ).
5) Говори се сонант л и иначе и у скуиу жл (мало
кад л*>).
7) Слогови ја, ша, жа, ча остају без промене (§ 54)
као у српском језику, а не прелазе у одређеним случајевима
у је, ше, же, че као у бугарском језику.
8) Глас се х изгубио у почетку и у средини речи из-
међу самогласника у Вардаровцима (стр. 77).
9) Неакцентовано а остаје без аромене као у српском
језику, а не мења се у б као што је обично у Бугара.
10) Неакцентовано е (= старословен. е, % л, Б ) често
остаје без промене као у српском језику, а често се мења у
глас између е — и, и тиме се приближује бугарском језику.
11) Неакцентовано о често осшаје без промене као у
српском језику или се чесшо мења у глас између о-у и тиме
се приближује бугарском језику.
N1
I Сшарословенско -»■ чвШО ~Ђ, али је по свој ирилици
1.1 ч,, шо у. У околини Ђевђелије има око тридесет
Гфммери \ којима је старословенско л = у (види Додатак I,
I • |• ' ' 0
12 а) Старословенско * обично је = е.
13) Счшрпсловенско Ђ кад га није нестало = о (које се
ткцентованом слогу чесшо изговара између о-у) или Ђ.
М) Сшарословенско & кад га није нестадо = е (које се
\кценшованом слогу често изговара између е-и) или Ђ.
15) Глас љ у пљ, бљ, мљ, вљ. Чини се да у овим ску-
има 1н ма гласа л>, и на 124 страни Облак тврди да га
| .1 ш у § 110 где о том говори помиње свега једну реч'
ч-и или земја (зем'а), и према њој је начинио правило!
11111• - ту питање, како се изговара једна реч, него како се
арају партиципи као аотопљен, аоновљен и т. д.
16) Мало има дугих самогласника.
17) У великога дела, по свој прилици у већине именица
\ва слога у којих је негда акценат био на последњем
I ||огу( помакнут је тај акценат с последњега слога на први
( |стни) као у српском књижевном језику.
Код бројева 1—9 и 17 и.мамо или особите српске осо-
бине или особине као у српском језику, у вепини случајева
изузетка, иначе с малим изузецима. Бројеви 10—11 а
)ИО и 12 могуда се изоставе из рачуна, јер су подељени
И.1 две стране. Код бројева 13—16 имамо у главном или осо-
бине, за које је напред истакнуто да је сумњиво како их
Греба сматрати, или особине које приближују тај говор бу-
гарском језику, али код броја 15 нема у примерима доказа
аа Облаково правило. Према томе су особине у гласовима
дакле особине првога реда — у овом говору у главном сриске.
Белешка. Разуме се да и у облицима — у особинама
другога реда — има српских особина као штр су на пр. ове:
а) свршетак -ови у именица мушкога рода у множини
(стр. 92);
б) свршетак ~м у првом лицу једнине садашњега вре-
иена;
в) глаголски прилог садашњега времена на -ћи (стр. 121),
Ову ствар треба још боље проучити.
СРК2
&

ШЕСТА ГЛАВА.
Пеке анатније ногрешке у тумачсњу
псторијских споменика који говоре
о Старој Србији и о Маћедонији.
У петој глави има доста примера, у којима су чиње-
ИИЦе у језику изврнуте. Хотимице су по свој прилици извр-
'.| ш чињенице само неки писци, док су већина писаца били
„преварене варалице". Некима су у ширењу погрешних ми-
I ш помогле титуле, које катпкад или често нешто значе
ирофесор универзитета, академик и т. д.
Горе стоји ствар с историјским споменицима. Док се Б.
Цоиев ухватио за језик и народно осећање, као што је казано
нм почетку пете главе и не помињући бугарско народно име
у Маћедонији, дотле су цруги бугарски писци исписали целе
I I праве и гогово целе књиге, да би преварили своје чита-
ОЦв, како су се тобоже Словени (у Старој Србији и) у Ма-
Иедонији звали Бугарима: варајући их сад границама негда-
И1Н»е бугарске државе, као да су то етнографске чињенице,
| I титулама охридскога архиепископа и српскога цара Сте-
фана Душана и српских патријараха, сад опет погрешним и
ншотпуним казивањем мишљења страних путиика и т. д.
' )вде ћу скупити у целину бар знатније погрешке у тумачењу
историјских споменика, који говоре о Старој Србији и Ма-
ћедонији и који се тичу етнографије.
1) Границе бугарске државе у 9 и 10 веку немају ни-
какве вредности за етнографију, јер је у то време бугарско
име било само аолитичко а не етнографско, као што се види
из III главе ове књиге.
2) О спомену Бугарске у титули грчких архиепископа
у Охриду види IV главу, бр. 5.
3) О спомену Бугарске у титули цара Стефана Душана
ВИДИ IV главу, бр. 4.
4) О спомену Бугарске у титули пећкога патријарха
ниди IV главу, бр. б.
к:1
'■I | | Кратову Крашову и Вељку Пононииу види IV
I' I г.
6) Бугар* КИ писац А. Иширков1) каже: „Добт>рт> примћрт.
|. и лришм.па на македонскитћ славћни вт> Черногориита
При 1-амата граннца на Стара-Ст>рбил ни дава слћднинтв до-
им 1',|, мротоколигћ на Б-ћлградската митрополил отт>
ИК1 иа анстрииската окупациа намираме слћднигћ бћ-
1ИИКИ Вт> 1734 год. билт> попт> вт> село Клене „1ереа Пет'рв
м|, синт. землед-ћлца Михаила, рождешемт, и воспита-
|. из села Ван/анскога близ Скоилга, бчил се книги ва
н | ||н,1|мши ипекскои 8 Георгиа ер'монаха Пећанина, свншен-
м, :1() летн, искбшент> бивт> како читати знаетт. свитое
м Н11Г, пробаци1Џмт> из царств8к>ш,ихт> книг' читаетв сред-
1пп>|. \);\л&гл\им.'заносит1>шиком1>бл'гарским1>" („Споменш, Х^И,
[р 1и разред 37, стр. 114"). Значење глагола заносим (у го-
, ) одређено је у Вукову речнику. Види још у истом реч-
1ПП у код речи Дибра: „два човјека из Дибре, који су доста
ро говорили Српски, само што су у гдјекојијем ријечима
■аносили на „Бугарски", и код речи Крчава: „сви говоре
Српски, истина заносећи мало на Бугарски, али их прави
Бугари опет не разумију." Заноси (у говору) на бугарски
цоже се казати само за онога човека, који не говори бугар-
%ки. Према томе А. Иширков или не зна значења тога гла-
| | 1л или мисли да га читалац не зна, јер то место има друк-
чије значење него што то он мало замотано каже.
7) 0 бугарском имену у Маћедонији и у Старој Србији
у 19 веку види IV главу, бр. 9.
8) О погрешном приказивању мишљења путника 19 века
Види Додатак II, бр. 6.
9) 0 етнографским картама види Додатак II, 3), е).
10) Бугарски писац А. Иширков5) каже: „вв Србин прћди
1868 година никои не говор-ћше за срт>би вт> Македонин."
„Прћди Милоевића (1868) никои не мислћше за ст>рби на гап>
отт. П1арв, и поннтието Стара Сврбин се свЂрзваше главно
св Метохин." Да ово није истина доказују примери поменути
напред на 15 и 16 страни, за тим више примера у II глави
ове књиге.
') Цвиичовитк В-Бзгледи врвху етнографиита на Македонил = Пе-
риоднческо списание, кн>. 67, Софии 1906 стр. 473 у белешци.
») У исто| књизн стр. 508/9, 519.
*

11) Пски бугарски ПИСЦН ГОВОрвНИ (о СтВрој СрбиЈи и)
(I Маћсдонијн п и:и>етаил,ају1|И нсмовољиа мишл.сн.а мскнч
српских иисаца спомињу само повољна мишљсња, и ако је
цокавано да су та за њих (тобоже) повољна мишл>ења по-
грешна. Узалуд јс ту и хваљење Ил. Руварца и куђење 11.
Срећковића, кад се поуздано зна да су обојица у питању ис*
ГОриЈб и етнографије Старе Србије и Маћедоније били пс-
§НП П1ЦС, и кад се зна да су у тој ствари били лични
оротивници, а инаме роћена браћа т. ј . незналица и један и
други.
12) Још као ђак био сам научио реченицу знатну за ту-
МВЧење историјских споменика „аг^шпепиип а бНепНо поп
\л1г|", која вреди готово свагда. Неки бугарски писци не
могу и.чи неће да науче ту реченицу те кажу на пр. у песми
Змаја Јована Јовановића „Нема Срба" помнњу се српске
ИИМЉе а не помиње се Маћедонија. Налико и у ,,'Бачком
Растанку" Бранка Радичевића. — На ово се може одгово-
рити: а) Ти су песници могли мислити да је Маћедонија „на
Марици". б) Могли су мислити да је Маћедонија део Србије.
н) Лко су мислили као Вук Ст. Караџић да су на пр. Те-
ГОВО, Полог, Прилеп у Старој Србији (види напред стр. 16),
а им није много ни требала Маћедонија, која је у то
Време и онако била слабо позната. г) Цар је Стефан Душан
био господар готово целе Маћедоније, али он обично каже
да је цар „Србије и Грчке" и налико, а Маћедонија се у ње-
говој титули и не помиње. Вукашин, који је био господар
крајева од прилике к западу од средњега Вардара, каже да
је господар „српске земље" и т. д. (Српске Земље, Србије)
а Маћедонија се у његовој титули и не помиње. Костадин
Дејановић, господар крајева око Струмице и Брегалнице, каже
само да је господар српски. Види у II глави године 1366,
1370, 1380 (1381). д) У поменутој песми Змаја Јована Јова-
новића не спомиње се ни Херцеговина, ни Далмација, ни
јужна Хрватска, па ни Србија се не спомиње по имену.
Треба да бугарски „научници" из тога изведу да у тим кра-
н 1,има нема Срба! ђ) Истина је истина, спомињао је ко или
Не спомињао, знао ко за њу или не знао. Америке је било
пре 1492 године као и после те године.
13) Пошто нема ни једнога поуздана примера, где би
иени у Старој Србији н Маћедонији сами себе називали
8«.
1|.им,| 111>*■ п<.ч«-11..1 1'| п«'|,а, по свој прилици за то неки
|р I II писци раширују самовољно Маћедонију према се-
>Ц| тку да би могли казати да се неко називао Бугари-
|| м|.( II) века на пр. у Маћедонији око Самокова, у
шгу и т. д. При том незнање појединих људи о маћедон-
1 |рамицама употребљавају као доказ не гледајући на то,
се крајеви називали Маћедонијом у старом веку, кад
|| Маћедонија била или самостална држава или римска по-
Ирајина - И како немају примера за бугарско име пре 19
Ш ,1 у изворима првога реда, ти бугарски писци варају чи-
|,| изворима другога или трећега реда помињући некога
Грка или Турчина нли другога човека изван Старе Србије и
Маћедоније који се угледао у тога Грка или Турчина или
| ш је то од њих преписао.
Данашњи Немци зову самн себе ИеШзсће, Словени их
ВОВу Немцима, Французи АИетапс/з, Енглези Оегтапз. Према
Гоме се обично не може словенским, француским и енглес-
Ким м.шорима доказати, које је право народно име немачко
■ |. како Немци називају сами себе. И Србе називају у раз-
лмчмим нсторијским споменицима Србима, Илирима, Вла-
. // ми, Трибалима, Рацима, Буњевцима, Шокцима и т. д. али
Је Србин њихово право народно име а понеко од осталих
Имена унотребљавали су Срби у овом или оном крају угле-
цајући се у странце. Према томе помињати историјске споме-
нике, у којима неко Србе назива Илирима или Власима или
Грибалима или Рацима и т. д., а изостављати споменике
(ишоре), у којима они сами себе називају Србима (а то су
извори ирвога реда) значи извртати историју, а то данас
често раде неки бугарски писци н неки бугарски „пријатељи"
говорећи о историји Маћедоније.
Белешка 1. Овде се може додати ово: Раширивање Бу-
гарске на запад за време турске власти у неких путника и
неких других писаца не доказује ни да су ти писци, који су
је раширивали на запад, сматрали становнике у тој проши-
реној Бугарској за Бугаре, а још мање доказује да су се
сами становници у западној Бугарској за то сматрали. Види
о том белешку у II глави код 1690 године (стр. 33),
Белешка 2. Откуда у неких путника погрешно тврђење,
по ком река Морава раставља Србију и Бугарску, види се
напред у II глави, стр. 38, белешка 2.
м
Велешка 3. Понеки бугарски »научМик" иемислн пт су
етановници око реке Тимока Бугари, ва пш гтомене нвкога
српскога мисца који сномиње Вугаре код ТиМока као да |е
I" гобоже доказ за ствар коју је раније измаслио. Бугара
има и у Л.чији и у Америци и у Паризу и у Верлину и у
ВеоградУ, али је питање, Колико их има. Код Тимока има,
КОЛИКО зн-ам, једна шака досељених Вугара. Предесет (в
|ц I паест- година упитао сам у околини Зајечара код сч-ла В,
II кора, колико се сећам, једнога тамотњега сељака, има Ли
| ГОМ селу Вугара. Он ми одговори од прилике овако: Има,
ГОСПОДИНе, кад почну да говоре бугарски, не може им чонек
нпшм разумети. По свој прилици боље би били рећи гошово
итиша (или врло мало). Они, које сам ја слушао, данас су
КВоЈевИЧНи: говоре и сриски и бугарски и досељени су из
редње или из источне Бугарске. колико сам могао за врло
Кратко време оценити по језику.
[ШИ
^ ПРВИ ДОДАТАК.
Белешке о расправи В. Облака
Масес1оп15сНе З^исИеп.1)
I Облак је објавио у својој расправи пример помешана
[Ијалекта (стр. 5) проучавајући говор некога радника, који
г би'о родом из села „Обоки" у дебарском крају. Тај је рад-
ник раније живео 17 година у свом селу или у осталим кра-
|ввима Маћедоније, особито у Солуну. — Овај део нема ии-
Какве арактичие врелности, јер се не може тиме доказати,
1л се тако говори у неком крају Маћедоније. То је осим тога
Весмислено расипање снаге: описивати вештачки (помешани)
Говор пре него што је описан неки маћедонски дијалекат
И го тако овај део нема никакве теоријске вредности, јер не
Внамо, од којих је дијалеката састављен и не можемо из тога
ништа изводити. Ево једнога примера, који нам тоитумачи:
Облак је забележио (стр. 106) у говору овога радника 26 гла-
го.ча, који се свршују у првом лицу садашњега времена на
-м (као у српском књижевном језику), 3 примера са -м на
свршетку или без њега и само 3 примерка без -м на свр-
шетку речи. Он нам каже да је најпре мислио, да ова три
последња примера без -м на свршетку речи приказују чисти
говор овога села и додаје: „Сад сам се ипак поколебао," јер
и народне песме из дебарскога краја имају облике, који се
свршују на -а и -ам у првом лицу садашњега времена. То.
је дакле према Облаку мешавина, у којој три примера при-
казују чисти говор, а 26 примера позајмљено је од других сло-
венских маћедонских дијалеката!
2. Што се тИче говора села „Обоки", Облак је начинио
другу погрешку, која је још знатнија. Он је изводио закљу-
чке, као да је утврдио чисти говор овога села. Види на пр
стр. 64, 67 и т. д.
') Зигип^аоепсМе Лет рћИо8.-ћЈ81. С1абзе <1ег каЈкегћсћеп Акас1ет1е
с!сг ^188еп8сћа(1еп, М е п 1896, сн. 134.

мн
3 За нстраживање говора св 1.1 Клења у дебарском краЈЈ
Облак је употребио дете од 9 до 10 година, које је отишли
и. 1 свога села ирс ишие месеци и које је два месеца ишло у
бугарску школу у Солуну (стр. 5). У овом су случају могућпс
Чвтири врсте погрешака у говору: а) индивидуалне иогрешке
КвЈе су врло обичне; б) иогрешке иородинне: погрешке, које
припадају једној или више сродних породица, нису обичие;
п) аогрешке детиње, јер деца од 9—10 година праве каткада
ПОГрешке, које не праве одрасли људи; г) иогрешке научене
| детета у школи или на састанку с децом, која говоре неким
ф) 1 им дијалектом.
4. Истражујући говор села Суха Облак је употребио
имглију из Суха, који је живео више од године дана у Со-
луну (стр. 4). У овом су случају могућне две напред поме-
н) н- врсте погрешака у говору и тај је занатлија могао на-
учитн у Солуну неке особине, које нису обичне у његову
селу.
11.1 43 страни тврди Облак,1) да у бугарском језику
има „и тврдо л, које је ипак мање гутурално него руско '"•
I 1.и |, који се говори у руском у пољском језику и у неким
СЛучајевима и у енглеском, није ни тврд ни „гушурапан"
и П1 ове речи овде не значе ништа. Да је казао да је ово Ј
Непријатно, то би можда било објективније; човек би бар
могао према томе судити да то није глас из његова матер-
ц |.| језика. На стр. 44 тврди Облак да у говору села Суха2)
има средње т, д и умекшано т, д, н да се к северу од Со-
|уна') налази „средње га и умекшано т." Шта је то средње
ш и умекшано т? Могао би ко помислити да је умекшано
ш глас, који се говори у руском језику, особито у словима
ик\ ши (затим у Чеха и Мађара, а код нас у чакавачком ди-
јалекту), али нам Облак4) каже на стр. 43 да је бугарско т
и> п|>ед е „у главном друкчији глас него што је великоруско
'" у једнаком положају." — Свуда се у Облаковој расправи
ц| 1азе такви примери, који нам доказују да му је непозната
опћа фонетика (физијологија гласова), основна наука у линг-
*) „Аисћ ћаггез /. <1осћ шеш(*ег цмиигл! а1з с1аз гизз. 1".
•) „!т 01а1ес(е УОП 8исћо зшс! гшШегез ип<1 шеЈсћез/, </уогћапс-еп".
>) „Аисћ погаШсп чоп 8а1опЈдие КпсЈе*. тап тИИегез ипс! шеЈсћез '".
*) „1з1, шезепШсћ ет апс!егег 1-аи*. а1з с!аз кгоззгизз. I ш кнлсћег
Н9
■И гицц. Ои бн С1' мигао орлпнги гмпорећн: Ми лингвисти,
| мало знам |ћу фонетику или је не знамо никако, ми
немина Го је истина.
В |едан део поменутих погрешака не може имати рђа-
■ И п ' педица, али је у Обпаковој расправи знатан део по-
Грешака могао имати и по свој је прилици имао рђавих по-
|| (ица Пре неколико година разговарао сам се с једним
им лннгнистом, који је имао погрешно мишљење о односу
сих чсобина српских (ћ, ђ) и бугарских (шт, жд) у говору
11"1.1, који се налазе к северозападу од Солуна, које је го-
|0ре проучавао и описао Облак у својој расправн. Кад сам
м\ показао та места у Облаковој расправи, зачудио се што
ствар заборавио, јер је прочитао Облакову расправу.
Равмишљајући о том мислио сам да је он по свој прилици
Вреварен погрешкама, које је учинио Облак у свом изводу
п.I свршетку своје расправе. Многи људи не воле да читају
1уге расправе, у којима има мнгого некорисних ствари као
у Облаковој расправи. Задовољни су дакле, што имају врло
Кратак извод, који је саставио и објавио Облак на свршетку
Ввоје расправе с натписом „кратка карактеристика дијале-
ката" (стр. 123—5) и после тога још један извод сасма кра-
так, у ком истиче само неке особине маћедонских дијалеката,
Овде ћу поменути неке погрешке у овом изводу:
а) На 124 страни Облак говорећи о особинама говора,
КОЈи се говорп у селима к северозападу од Солуна каже:
5. Неакцентовано е == гласу између е и и, али ближе гласу
//. Ово је правило поновљено на 1^6страни као главно пра-
ви.чо. Неакцентовано се е изговара као // или готово као и
обично у бугарском језику, док се неакцентовано е изговара
обично у српском језику као и акцентовано е. У правилу
Облакову имали би дакле особину која бар донекле прибли-
жује тај говор бугарском језику. Али је ли ово правило
истинито? Облак је говорећи о тој ствари (стр. 31, § 59)
истакао три примера противна његову правилу, али међу
иримерима споменутим на истој страни има их још 7 до 8
који су против његова правила. На НОстрани има десетина
примера за његово правило и око двадесет против његова
правила. На 114 страни има око двадесет примера за ње-
гово правило и око четрдесет ирошив његова иравила. То
је заиста несрећа за Облака, који се хвалио у писму писану
40
профв! ору В. Ј.п (11.\ ) | војом и м б) '■■ нспрер* Ш№Н
пмм с« и-огло нл1и1 на јмној /'./""■'/ стрсши око чтрлесет
примера против његова правила, које јс поновљено ни I !в
I ррани као /• швно праодло.
б) Па 124 страни Облак иам даје друи> прпннло: ,.<>
Неакцентовано « — и, ипак ннје снагда" (аИ^ешеш) (п се иа
говара између о и у, али ближе гласу у). ОВО је пранпло
10ВЉено као глсчшо на 126 етрани и као да је без п.;\
■ И.1, ј<-р је изоставио речи: „ппак није свагда". — Неакцен-
ГОВанв с иаговара се обично као у или готово као у у бу-
| ' | " ком језику, док се глас 6 обично изговара у српском је-
1ИКу на исти' начпн у акцентованим и неакцентонаним сло-
говима У овом бисмо случају опст имали особину која бар
1 !КЛе приближује тај говор бугарском језику. Али је ли
0В0 правило истинито? На 32 страни (§ 62) Облак говоре|\и
|©ј особини сиомиње неш примера против свога правила.
М.| ч' страни нма 15 до 16 ирпмера за то правило, а 8 до
9 против њега. На 98 странп има десеишна примера за пра-
"ч I" и цесетинр против Њега. На 114страни против правп.та
СЈ гОтово аш иримери; Ови примери доказују да правило
Облаково према његовој грађи није истинито.
н) Према прасловенским гласовима дј у српском с е ј е -
|иIV обично говори ђ, а у бугарском жд. На 59 страни
п'.рди Облак1 да је забележпо само један пример за овакве
| I.! ;ове жд у једном селу (од пет села која је проучавао),
| |ц на 63 страни тврди да није забележио ниједноса ари-
нера аа овакве гласове жд. Алн иа 124 страни (бр. 8) Облак
Цвоставља једно село (не знам за што) и даје нам четири
Оаћа ирапила за чешири остала села, по којима се правилно
унотребљава жд у ова четнри села. Облак је дакле четири
иуша иогрешно тврдио на 124 страни (бр. 8) противно при-
мерима објављеним у истој књизи и нротивно својим тврђе-
н.нма на 59 и 63 странн, да се бугарске особине жд (за
Прасловенско дј) употребљава као опће правило у четири
') МасеДошзсће 5(исПеп, стр. 145 6: „1сћ тбсћ(е §егпе ђегиеПсћ
ПмНпев иЧа1ес(о1оЈ;18сћеп Ма(епа1з (иг шјаИИШ веКеп; \^епп пип (Јосћ ш
•1п П1 РаЧе ш (1еп зсћоп је(*( уегбиепШсћеп МјКћеПипцеп еше ШпсћНј;-
1со11 пасп&еигјеаеп \»аге, зо игаге е8 шК течпгг 1Јп[.-ћ11)агке1( аисћ оеј
||(|ц Шегке зе1ђз( (жепп еб је егзсћсш!) сЈаћЈп; ез \уигс1еп зкћ зегђјзсће
иш1 ћи1цап8сћс (ра(поИзсће) АК^Шиђј^е ттсЈеп."
91
ш ро ..N1,1 г, ол СОЛЈ н.|. I о нчје све И.1 63 страии
гврдио |с аа I 1а( ђ, који је по његову мишл.ењу српскога
11м|н I 1,1 и коЈн се правнлно употребљава у пстим селима
Н'вши сумњиви иримср из јсднога села) — да је (тај
I II. » гуђега порекла, а гласови жд (за прасловен. дј) који
г никако не уаотребљавају (изузевши поменути сумњиви
пример), да су домаћега порекла („ешћепшбсћеп КеНех"). За
Г0 пам даје неки тобожњи разлог: према њему глас ђ нема
цвојак изговор') у овим селима као иначе, али ни то није
|ц гина ирема његовој грађи на 60 страни (пример нз Но-
11п|,-| Села). Облак је заборавио да нам каже, по којој је ло-
шцп - јер би требало обдарити тај проналазак — глас,
КОЈи се иравилно употребљава у неком дијалекту туђега по-
рекла, а други којега никако нема домаћега порекла.
Белешка. Овде пе помињем незнатније ствари као на
Пр. на 123 страни: а) против правила бр. 3 има 12 изузе-
I II I на 26 страни (§ 42); б) против правила бр. 5 има 5
Ивузетака на 31 страни (§ 58); другл изузеци на странама
19, 21, 113 и т. д.; в) против правила бр. 6 има више изузе-
така на странама 91, 98 и 116.
7) Ево друге врсте Облакових погрешака: На 64 страни
забележио је у галичничком говору три примера (четпри
речи) са шч за прасловенске гласове тј. По његову миш-
љењу гласови шч иду заједно с бугарским гласовима шт. У
свима другим примерима, којих нма много, имамо српске
гласове ћ, ђ (по његову мишљењу с двојаким изговором).
На 23 страни забележио је у галичничком говору седам ири-
мера са српским гласом у за старословенско ж и рд при-
лике три пут толико прнмера с нарочитом дебарском особи-
ном о (у неакцентованим слоговима а) за старословенско л.'-)
о
Облак је приказао иа 125 страни први случај са три ири-
мера као опће правило, које је поновљено на 126 странн, а
други случај са седам иримера приказан је на истој страни
као изузетак „мало кад л = у", а на 126 страни поновио је
ово правило изостављајући поменути изузетак као незнатну
?) По његову мишљењу двојак изговор гласа ђ налазп се у не-
ким крајевима Маћедоннје.
') Старословенски наставак -н*^на (у некпм случајевмма но-
рекло сумњиво).

| р Налик случај имлмо иа I '.'I < I ранн (ор Н), где П0МИЊ1
| II |ји су постали од прасловенских тј.
Н) ЕвО још једне врсте погрешака у и.чводу Облакоиу
и.1 I I . I (1.1 IIи (а г) и 125 страни (д—и):
а) Облак је раније поменуо (§ 54). а онде заооранио да
Помане да слогови ја, ша, жа, ча остају без промене у се-
варовападној околини Солуна као у српском језику, а не герв
| I .!■ у иеким одређеним случајевима у је, ше, же, че као у
ч> ком језику.
б) На 86 страни (§ 129) Облак је поменуо тежњу В1
ПОМИЦањем акцента према иочетку речи у северозападној
ОКОЛИНИ Солуна и додао за то примере: шест речи од два
I 11л Прегледао сам и остале акцентоване нримере у Обла-
I расправи и могао бих о том саставити ово правило:
У великога дела, по свој прилици у већине именица од два
гч, у којих је негда акценат био на последњем слогу, по-
иакнут је тај акценат с последњега слога на први (почетни)
| < рпском књижевном језику, на пр. венец (§ 14); СЂДба
11); судба, руга, (§ 35); млеку, трева, стреда, деца, црево
(§ 43); огењ, свиња (§ 40); лешћа (§ 102а); међа, рђа, ћерка,
\п (§ 102с); земња (§ 110); стреда, сесшра (§ 112); муха
121 и стр. 93); јајца (§ 126); снЂхи (стр. 93) н још шест
речи иа 8о страни (§ 129). — Мини се да ова правила вреде
п ва друге неке речи као што су придеви: тенка (§ 14) пста,
МШна (§ 34); бела, бели (§ 43); широко (§ 67); црвено, црно
(§ 75); сухо (§ 121).
в) На 124 стр. Облак је казао два свршетка у имени-
п I у множини (-иња и -ишта), а заборавио да помене
вршетак -ови који се налази и у српском књижевном језику
н (I ком је напред говорио (стр. 92).
г) Облак је на 121 страни споменуо, а овде заборавио
иомене да се у северозападној околини Солуна налазе
Врло слаби остаци глаголскога прилога садашњег времена на
1т (дакле као у српском језику).
д) Исто тако је раније споменуо (§ 55), а овде забора-
11111 ца номене да у Галичнику слогови ја, ша,жа,ча остају
беа иромене т. ј. као у српском језику, а не претварају се у не-
КОМ одређеном случају у је,ше,же,чекао у бугарском језику.
ђ) Овде Облак тврди да је у дебарском крају „акцен-
Г0В8Н треии слог од свршетка" заборављајући да нам каже,
93
I п |в I' .и 1н м.11 у \восложним речима: оие имају увекакценат
ц ичиом слогу (као мпо тнрди Облак на 83 страни) као у
I п ком књижевном језику, док у бугарском књижевном језику
| |" 1и од два слога често је акцентован посаедњи слог.
е) Исто је тако заборавио да помене (види напред 83 и
(М грану) да у Галичнику једносложне речи с наставко.м
ОВи у миожини, јер им је акценат на првом слогу, имају
ц ценат на истом слогу на ком и у српском књижевном је-
аику, на пр. грббови, рббови, вблови и т. д- док у бугарском
Књижевном језнку у овом случају сваки слсг може бити ак-
центован, на пр. „гробове" (читај: грубуве), „попове" (читај:
иуаови) и т. д.
ж) Још је заборавио да спомене обични наставак у мно-
жини -ови у Галичнику (види напред стр. 94), на пр. гробови,
робови, рогови и т. д.; али је споменуо номинатив множине
на -овци у Сухом (стр. 123, бр. 18), који се налази у бугар-
СКОМ језику — а забележио је у својој расправи свега три
иримера с овим свршетком (стр. 90).
з) Исто тако је заборавио да помене друго лице мно-
жине императива па -ите, на пр. фалите се, нааравите, ви-
дише, за које каже на 115 страни да су то аналогије које се
налази и у другим југословенским језицима (т. ј. у Срба, Хр-
вата и Словенаца), али је поменуо императив у множини у Сухом
(стр. 123, бр. 24), који се разликује од српскога императива.
и) Још је Облак заборавио да овде помене активни пар-
тицип садашњега времена на -аећи у Галичнику, за који тврди
на 121 страни да је српскога порекла.
Велешка. Облак је заборавио или није хтео да спомене
на 96—7 стр., како се каже он, она, оно у северозападној
околини Солуна и у Галичнику.
9) Овде ћу поменути још неке Облакове погрешке у га-
личничком говору, које сам утврдио помоћу професора Р. Огња-
новића, родом из Галичника, и које сам проверио код неко-
лика сељака из Галичника и околине.
а) На 77 страни Облак није ништа казао о гласу х на
почетку речи у том говору. Њега је у том положају нестало
као у већине Срба на пр. лебови, ладно, одење, одиме, Р*с-
тос, Рнсјанин и т. д. Изузетак су гласови хв = ф на пр. фали,
фалите се (у Облака стр. 118). Чудно је да је Облак забо-
равио да говори о гласу х на почетку речи у Галичнику, кад
Ч|
|| I Јвори! м I 1«су у 1пм и 1лом . т | Сухом и | 11 веро
I р1 мII Солунв (стр 77) и и.1 истоЈ страни о \
\ \ I аличнику, и кад се код н>ета нала.че р г ш , ко]а ву гп
МОГЛв Н8 1 имснути иа пр. (ив Галичника) лсбшш ( п р
16, 94) И 0 ш (стр. 106).
б) На стр. 23—24 Облак је иомеиуо речи у галичнич-
КОМ гооору, у којима се налази * у староелоиенском јс.чику.
' ' ИМ сВршетка првога лица садашњега времена на -а и
иаставка -//</ ( = старословенском нл) поменуо је још рко
И1/Ч1 п 1СШ примера, у којнма би требало да буде л у старо-
10веиском језику. У главном су ти примери забележснн
Правилно. Лли како стоји с оним примерима, које је Облак
гавио? Да би начинио колико толико добро лранило,
гребало је забележити бар већину примера, јер у том говору
према сгарословенском * стоје гласови о, у, а. Место да
1вбележи око стотину примера, он је забележио око шри-
ш, а у избору је био несрећан. Кад је у северозападној
1ини Солуна забележио реч врућииа и реч за оружје,
м 1.10 је дозиати, да се и у Галичнику говоре те речи: вру-
Нина (и врућ), оруже и т. д. Он је изоставио већину речи са
| .1.мнши при набрајању: „и т. д.и, једну реч са гласом а
[II■41/чп- = потпруг), колико сам могао утврдити, и поменув-
11П1 седам (или осам) речи са гласом у изоставио је више
<>д ш/шдесет, јер се у Галичнику говоре ове речи са гласом
у (=■ старословенском * ) : бубаче (бубе), бубулица, Вруток
10 на извору Вардара), врућ, врућина, груб (ружан), огру-
гусеница, гуска, гусло, надујен и се надул, желудец,
имућсн, кус (кратак): кажи накусо (у кратко), кусак (као
кратак капут до кука), гута (место кута: бора у оделу)
гушав (набран), кућа, кућник, кућница, иокућнина, оруже, иу-
Каме (пуцамо на пр. из пушака), да пукнаме, пупунец (пу-
иол.ак), ругање, изругаф, скуден (као оскудан), иреступи (као
огреши се), суд (за суђење), судиме, судија, судење, трудна
жена, тупаница (песница), тупнеш (бубнеш песницом), нећу
Угрин (мушко име), уродица (нечистоћа у житу), уродичаво
I м I'о, утка (нека птица), фрушко ноже (нож који није до-
м.|1.и, туђе израде), чубрица (нека трава).
Белешка 1. Говори се и су ( = 5ит: у као у нећу?),
бубрек (турскога порекла?), сукалка (ваљушка за тесто):
|дне речи старослов. слкт>, српски сук и т. д. или сукати?
9ћ
В< ' II I 1И1 \ |е по| рсшку ио свој прилици учинио
и п гражујући говор у пет села к северозападу од Со-
I I амо |е у Новом Селу забележио од прилике једну
тртину (или можда једну трећину) примера, у којима би
био \ старословенском језику глас ж* а за остала села има
1Го мање мримера, за нека села од прилике једну десе-
тину примера. Очевидно је да су правила начињена према
ГИМ нримерима рђава. Има разлога да мислим да је Облак
II ) овом случају особито био несрећан бележећи примере,
у којима се налази глас у за старословенско ж. У селу Вар-
1вровцима близу Вардара забележио је Облак три речи са
гласом у за старословенско ж и то судба, судум и кућа
( гр. 22, § 35). Скоро сам био у Ђевђелији и проучио тамо
иеке особине у језику. При том ми је много помогао мој
негдашњи ученик професор Делимир Лазаревић, који је ро-
дом из околине Ђевђелије, због чега сам му много захва-
лам. Тако сам утврдио да се у селу Мрзенцима код Ђевђе-
лије, које је око 40 километара к северу од Вардароваца,
I де је Облак истргживао, говоре на пр. ове речи са гласом
у за старословенско ж: буба, врућћна груб (ружан), угру-
", I, гусли, дубе (дете), дуе се (надима се) и он се надул,
жклудник (желудац), кус. (кратак и без репа), кусоум и
длгок(>с (жена), окусиш, кућа, кућник, лукав (човек. лисица),
оружан, пануда али понудкл, нужда, пијужћна (— паучина,
пореди бугар. пан(д)жина), да пукнум (-ем), пукум (-цам)
оиута, струга, суд (уаз // 1понпа1), судба, судум, труба (за
свирање), трудна жена, ашут (хомлттч, соШег с!е сћеуа1), чу-
брика. — Говори се и бубрек и сукало. Глас је у врло оби-
чан у свршетку -ум: вађум, на(х)(>ђум, цђпум, длбум, клнум
и т. д . — Гласови о и е кад нису акцентовани и нису по-
следњи гласови у речи изговарају се каткад први између
о—у, а други између е—и, али то нисам овде забележио, јер
нисам могао начинити правило, кад се то догађа, те сам мо-
гао забележити особину једнога човека или особину коју го-
вори једна породица или више сродних породица као зајед-
ничку особину тога говора.
10) Овде ћу додати још две белешке о Облаковим радовима:
а) Оценујући дело рускога филолога Т. Флоринскога
Облак1) нам каже: „Ако писац и мене броји међу оне, који
•) Агс(11У Н1г 81ау. РћПо1о(*1е XVIII (1896) с т р . 250.
%
коћеда расправл.ан.ем укломс I |,'1Г(Н11 '>. // и.( маћедон
ЦИЈалеката то је погрешка. Ја сам самп ИСТакао СВОЈу с \ м н \
(Агсћ1у XII, 572 3) против Новаковићеве генерализације овш
| 1асова, КСПОр, сад Агсћш XVII, 450 и д." После бележака П0
мсиушх мапред Облакова је одбрана без вредиостн.
Белешка. Напомена Облакова у његовој расправи „Ма-
• I ||п|пкспе б(иш'еп" стр. 64 није тачна, јер Новаковић говори
с гласовима шч на странама 32 и 35, и не говори о гласовима
шш у маћедонским дијалектима уоаће него само у ирилеиско-
велеском дијалекту. Види у Новаковића 8 и 9 страну и осо-
бито 26 страну.
6) Остављам читаоцу да пресуди, је ли то умни или
морални недоставак, кад Облак пуипа једнога Немца (Шсч-
к.ип1-а), који не зна ни словенске лингвистике ни маћедпп
гких словенских дијалеката, да пресућује о односу измећу сло-
||(М(1и х дијалеката у Маћедонији и бугарскога и српскога језика.
Велшка. Ил. Барбулеску (Ке1аИопб о!е Коипшпз, 1912,
( Ф. 54) каже: „Оие ШеЈ&апо! соптопсЈе 1а 1ап§;ие ђи^аге ауес
1.1 1.пп'пе бегћс, се1а еб( асттЈббЈШе, рагсе дие себ с1еих 1ап§;иеб,
рош (|1н1(|п'1ш цш пе 1ез соппаН раз ои (геб реи, с о т т е 1и!
1п1)1еп1 аббег Г ипе а Г аи(ге; таЈб, роиг соптопсће 1а 1ап-
1>и1#аге ауес 1а 1ап§ие аЊапаЈбе, П еб( е^јсгепт, ди' \\ V а
1.п1 (1анб ип езргН с1е рагИаШе роиг !ез Ви^агеб, с о т т е 1е
т ( е( ра(по(е ћи1&аге Сопеу 1ш'-тете пе реи( б' етресћег
(1г 1е I есоппаИге." Доцније је Вајганд иастојао да научи бу-
гарски језик и да у друштву с Бугарима пише и књиге зв
\ | | и.г тога језика; на пр. Ви1§апбсћ-с1еи15сћеб Шбггегћисћ УОН
Ргот. 1>|'. Оиб(ау Шеј§;апс1 ип(ег МКшЈгкип^; УОП РГ. А. ОогКбсћ,
8от1а. 2\уеКе уегћеббег(е АиЛа§;е. ^ејрид 1918 (у предговору:
I еЈргЈЈ, МЗгг 1918). — Да у том речнику има заиста рада г.
Вајганда доказују ови примери: Код речи Битола стоји ово
гумачење: „МопабНг, УИајегзпаирШаАИп Макепопит"; код речи
Велесг: „б(ас1( а т \Уагс1аг, УПаје! Коббо\уо"; код речи Косоно:
„Кп5>бо\уо, УИајег т МакеАотеп тИ Аег НаирШасИ Озкио"; код
речи Н/остендилЂ: „Киб(епс1П, 81аШ паПе Аег Шгк. Огепге тН
пп.ч.чеп С^иеИеп"; код речи Скопие: „Обкић, Наир$1аШ а"ез УИ.
Ко850\»0." Оваке би погрешке тешко могао 1918 (осамнаесте)
године начинити какав полушколовани Бугарин.
О^)
ДРУГИ ДОДАТАК.
Луоор Пидерле и маћедонско питање.
1903 године изишло је друго издање књижице Лубора
Нидерла „Маћедонско Питање" (прво издање 1901).') И ако
0В8 кн.ижица управо не заслужује да се о њој говори, прогово-
рићу о н.ој укратко, јер ју је писао Словенин и професор
унинер.читета, дакле човек од кога би могли очекивати да ће
му ствар колико толико бити позната. Из овога ће се чланка
видети, како су се шириле погрешне мисли о Маћедонији.
Говорићу само о неким местима, која се у главном тичу
етиографије.
1) На 26 страни каже г. Нидерле: „С руске је стране казао
своје мишљење у прилог Бугара славист А. Кочубински у изве-
штају о свом путу по Маћедонији и Старој Србији (Записки о
пут. вн слав. земли, Одеса 1874, 44)." — а) А. А.Кочубински није
путовао по Маћедонији и по Старој Србији. б) Прсма томе
се у тој његовој књижици не налази извештај о његову путу
по Маћедонији и Старој Србији. в) У њој није А. А. Кочу-
бински казао своје мишљење у прилог Бугара, него је рекао
(стр. 44) да у маћедонском дијалекту, колико он може ценити
по штампаним песмама и приповеткама, има „толико особина
српских колико и бугарских." г) У натпису који има поло-
вину врсге начинио је г. Нидерле четири погрешке, кад се
броји и реч „слав." која је покраћена. д) Да тај тобожњи „из-
вештај о свом путу по Маћедонији" од А. А. Кочубинскога
г. Нидерле није ни видео, доказује и то што се натпис те
књижице с исте четири погрешке спомиње десетипу година
раније у зборнику: Агсћју Шг з1аујбсће РћПо1о§Је.
2) На 31-ој страни у 3 белешци каже г. Нидерле, да је
Јастребов Србин: „од Срба (Јастребов. Гопчевић п др.)." —
«) МакеЈопзкД 01агка. №рза1 1.иоог МЈесЈеНе, II. уусЈДп! оИзки г Сезке
Кеуие 1901. V Ргаге 1903 (39 страна у осмнни).
7
 г. Нидерлв пг .1М.1 ,1.1 |г чувени руски писаи и руеки
у Маћедонији |астребов Рус, и го Рус који |а писао р I га
рој СрбиЈи и о „МаквдониЈн" " о ком се голико писа ни
V маћедонском питању.
3) На 31-ој и 32-ој страни каже г. Нидерле: „да ив нс
торије могу Срби и Бугари црпсти једиака ирана ма Маћс
донију, да етнографски Маћедонија стоји једнако у веаи на
|едној страни са Србијом а на другој с Бугарском", али ,ио
јввику треба је саставити с Бугарском, а не са Србијом. То
Је данас резултат (до кога су дошли) одлични политички
неваинтересовани сланисти Јагић, Облак, Јиречак, Лавров, Ка-
ЛИНа (Каљина), Флорински." За тим каже да њих треба да
| е држи објективан посматрач, који не зна толико лингни-
гике да би сам себи створио самосталан суд. — а) Што
| | м I. Нидерле са историју, то није истина, као што се ВИДИ
н. ир. из ових списа: В. Ђерић, 0 српском имену у Старој
| рбији и у Маћедонији, у Београду 1904., Р. Роро\пс, Еа Ма-
<1 |п> бегће, Оепеуе 1916. V. Ојепс, 5иг Г е1Ипо|?гар11Је сЈез
81аУеа о!е МаоЈбоше ^ а Рапче бегое 1918., бр. 5—6 и 7—8).
п потпуније из друге главе ове књиге. б) Г. је Нидерле био
|.упазан, па је овде изоставио два знатна научника Л. Ма-
винга и Н. Тихова, који су се нарочито бавили језиком ма-
ћедонских Словена и писали расправе о маћедонским дија-
лектима, и ако су му оба позната, јер на 30-ој страни по-
мнн.е те њихове расправе и даје им савете за рад(!). Њи-
хона мишљења види напред у петој глави на 60иб1 страни
КОД године 1891. Исто тако је изоставио и рускога филолога
Л. Кочубинскога, чије је мишљење на другом месту изврнуто,
као што сам напред казао. в) К. Јиречак није лингвист него
историк, и ако је нешто писао о језику. г) Лавров је своје
мишљење доцније променио, као што се види напред на стр.
63—6. д) Мишљење В. Јагића које је г. Нидерле погрешно
приказао, види напред на стр. 60—61 и 63 (године 1885, 1898
и 1910). ћ) Калина је већ добио доста удараца, а заслужио је
ј<> 111 нише, тако да му хвала г. Нидерла ништа не може по-
МОћи, е) Флорински не мисли онако као што каже г. Нидерле.
Ево неколике његове мисли о Маћедонији1): „Тако се до сад
') Т. Флорпнскш, Лекцш по славинскону измкознанјкз, I, КЈевч,
1805, стр. 58.
К( го| I препиру научници: |едни ниде у тој облаети срнску
иемл.у други бугарску". Он више нагиње последњем ми-
п| I I . I в |ујући своју мисао са „чини се". На 173-ћој страни
Роворн п „сспсромаћедопском" или „скои(љан)скократовском"
1ч који се употребљава око Скопља, Куманова, Кратова.
I гова, Шгипа. На запад му иде граница до Шаре (Шара)
п инине па исток до Струме, на југ до Брегалнице и до Штипа
(коЈи је к југу од Брегалнице). Ево шта он каже о том го-
: „У овом се говору налазе особине источнога и запа-
днога дијалекта, а осим тога доста је сродан са српским је-
Виком: према томе је потпуно право бројити га међу смешаие
Прелазне бугарскосрпске говоре". На 58-ој страни каже Фло-
рински: „Узимајући за основу мишљење најбољега данашњега
цознаваоца Бугарске проф. Константина Јиречка, које се слаже
иедочанствима најбољих етнографских карата, гранична
црта области, у којој живи народ који говори бугарским је-
Виком, може се означити на овај начин"... Овде су две гла-
Вне погрешке: %) једна је што се у питању о језику узима за
основу мишљење историка К. Јиречка, и то мишљење из
нремена кад је теоријска лингвистика била још у колевци, а
и:'.остављају се мишљења линсвиша, који су се нарочито ба-
нили словенским дијалектима у Маћедонији; ј*) друга је по-
грешка што се у питању о језику узимају у помоћ тобожња
„сведочанства најбољих етнографских карата"; то је као кад
би човек за доказ некога закона из природних наука или из
математике узео у помоћ етнографију. Осим тога карта служи
<а то да прикаже нешто очигледно, али на њој нема доказа.
— ж) што се тиче Облака, поменућу да је један део његове
расправе „Масебошзсће 51иалеп" (1896) уништен у додатку
мога предавања „5иг ГеИшо-ЈгарћЈе а"еб 51ауеб о!е Масбботе
(^а Ра(гЈе бегће 1918, бр. 5—6 и 7—8), а у другом су делу
показане велике погрешке. Види о том Додатак 1 ове књиге.
Облак је из Маћедоније писао писмо професору В. Јагићу, у
ком каже1) да у његовој околини једни људи тврде, да су сло-
ненски дијалекти у Маћедонији бугарски, а други да су срп-
ски, и додаје: Ј а још дуго нећу моћи доћи до свога мишље-
ња"... У другом писму (од 12/ХИ 1891) каже8) да су му у
') Масеаошвспе бНкИс-п 1НУ6, стр. 131.
а
) У истој кн.и.чи стр. 139.
*
|(Н)
• -11% препоручивааи да у евоЈоЈ раслравн о манедонским
циЈалектима ие употребљава рвч »српски* и „бугврски* На
РО ои овако нелогички одговара: „Напокон би човек морао
р.| П1П1 само са х и у". — Према томе је дакле г. Нидерле иво
шавио мишл>ења неколика лиипшста, особито мишл>еи.с дио
|ИЦе који су се нарочито бавили језиком маћедоиских Сло-
II'и.|. 88 тим је иогрешио ириказао мишл.ење двојице лиш ии-
| |.| (|аги1|Л и Флорипскога), а мишљење А. Кочубинскога овдс
ивоставио а на 26-ој страни погрешко ириксиао, међу лин*
ГВИСТв је помешао историка К. Јиречка, био несрећап с П. А.
ЛаврОВОМ, јер је он доцније своје мишљење промепио, — и тако
\.у остала свега двојица, вредни али бедни Калина и бу-
гарофил И. Облак, који је ипак истакао целу гомилу српских
бина у језику маћедонских Словена. Од Облака1) је могао
|. Нидерле научити да је реч „Бугарин" у маћедонским ди-
|алектима 19-ога века туђег иорекла. То је могао научити и
од бугарскога научника Шишманова,*) који о тој ствари каже
| | се ту ради „о туђој речи позајмљеној механички". Требало
I1 II I. Нидерле то спомене на 7-ој страни, где о тој ствари
I онори.
4) На 29-ој страни помиње г. Нидерле мишљење Сп.
Гопчевића, ;<оји каже „да је управо цела Маћедонија срнска
м V њој живи 2,050.000 Срба према 57.000 Бугара.8)" — Овде
| те до три погрешке: а) Гопчевић каже (МакегЈошеп ипгЈ
АМвегђЈеп, 1889, стр. 503, а не на оним странама на којима
каже г. Нидерле), да у Старој Србији и Маћедонији има
„1540500 хришћанских Срба и 507820 муслиманских Срба"
| | снсга 2,048.320 Срба и „36.600 хришћ. Бугара, 21000 му-
слом. Бугара" т. ј . свега 57.600 Бугара. б) На том месту у
Гопчевића није убројен у Маћедонију крај око Драме, а Сло-
вене, у колико их има тамо, и он је сматрао за Бугаре. Ни-
НЈрле је морао поменути, да у Гопчевића на том месту (стр.
503) није иста граница на истоку која је и у њега. в) Бро-
|еве на стр. 501—3 треба поправити према стр. 381—2, где
Се изреком помињу око „Зихне" 23000 хришћанских и 3500
мусломанских „Србобугара" („бегђођи^агеп").
') АГСГНУ №г $1ауЈ8спс РпИо1овЈе, XVII (1895) страна 442.
•) „Сборннк" буг. министарства, XVI-XVI!, 1-ви део (1900) стр. 727.
*) 5р. Оорсеујс, Макес1отеп ипа" АКзегђЈеп. Меп 1889. 251 п д.
2«7. 501.
101
') Н| / "I стрвни каже г. Нидерле у засебном одсеку
ово: „о маћедонском питању није било у опће још говора у
РОЈ књижевности (т. ј . у српској књижевности до седамдесе-
• и х година)." Да то није истина, доказују примери напред
м,1 стр 15 16.
6) На 6-ој страни споменути су путници, који су путо-
| | |и по Маћедопији у ирвој половини 19-ога века, и то Роп-
|||ичч1К', Атј Воие", Е- СоизтЗгу, Опезеђасћ, Сурпеп Рођег! и
Григоровић (Григорович). „Већина их није знала словснски
и вато се у њнховим извештајима показују иелике погрешке",
• г. Нидерле, али су ипак они утврдили да у Маћедонији
им,| више Словена него осталих народа, Грка, Турака, Арба-
п | | и Румуна, и „да ти Словени припадају Бугарима". „По
|евику их је придружио Бугарима готово сваки, не само Гри-
горовић него већ и Пуквил, Гризебах, Кузинери и други —
једном речи сви поменути и према њима Павле Ј-. Шафарик
у своме Словенском „Шгогјорјзи" од године 1842-ге"... — а )
На 24-ој страни у 2-ој белешци при дну каже г. Нидерле „Ко-
лико знам, једини је путник аустријски лекар др. Ј. Милер
(„АЊашеп, КшпеПеп е!с." Рга§ 1844. 21) означио словенске
Маћедонце као Србе". Ово је требало напред казати на 6-ој
страни да се не би чинило као да се путници у тој ствари
слажу, али ни ово није истина. Милер каже да Срби живе
око Дебра и Струге, у ресанској и преспанској долини, око
Битоља и т. д. а о становницима у целој Маћедонији и не
говори. Ево тога места (стр. 21): „Иеђб! гЈег б1аујбсћеп Ое-
шеЈчгЈе.. . коттеп 5егђепб1атте ш гЈеп ОбШсћеп Сеђјг^еп УОП
АШп-ЈП ипгЈ Ојђђг бјрге, 1П гЈет ОеђЈе1е УОП 51ги§а бо \\че
ап гЈет ОбШсћеп СЈЈег (1еб ОћгЈс1а-5ееб иђегћаир!, (егпег т гЈеп
Тћа1ет УОП Кегпа ипсј Ргебђа, 1п <Јег 51а(Ј1 МопазНг ипгЈ Јез-
зеп поггЈбзШсћег 1Јт^еђип^, \а (Јег бгеђгпка Еђепе, пашеи-
1Псћ гЈеп СетеЈпгЈеп Ор1огиб,бгђјса, Маћтиб'а ипгј Мг1уисаИ...
Вредност његове тврдње повећава то; што је доста дуго жи-
вео у Албанији и што је знао српски. б) Г. Нидерле каже за
те путнике „Већина их није знала словеиски"; „појезику их
је придружио Бугарима готово сваки... једном речи сви по-
менути". Дакле људи који не знају „словенски" оценише да
маћедонски Словени по језику припадају Бугарима! Мисли
ли заиста г. Нидерле да су његови читаоци толико детиња-
сти да му верују? Колико ја знам ниједан или готово није-
 ДВН П0М1 НЈ ' и ПЈИ 11И1' м м | >• р | ц ,,, | | | , | | 1и I, |, I |, анЈ Руси I 11п 11 н ■ ■ 1 >I.■ 111.111 > 11 [. 1ез 11геса 'оигпеп!
1.1 ви [имо I | к о стоЈи I 11• 11■ ' ■ 11' с некима "I гил ПЈ ГНИ1 •' 1еа уеих ^ега 1е го! 0(Ноп, 1еа Ви^агев е! 1еа бегђез (1е 1а
< \ч1\т<'гу') |е путовао сам ио/ужноЈ Маћедонији Северне гра Гигци1е сен(га1е е( 4е г А1ђап1е уега 1е рНпсе Мјсће!, е( 1ез
нице његове Маћед гје покавује овај пример н I 111 В0) »При Н1111•.■ 11' 'I ■ 1.1 Ви1|Јаг1е воп( 1е8 зеи1в цш ргеЧоЈеп! 1а роббј-
1вп, мали град у Маћедонији на граници, с оне I гране пла« ћИКе" 6.6 аеуепЈг Киззез"). За ТИМ каже А. Буе (IV, стр. 73):
ппис Бврмија ИВМеђу Дрима п Лкспјл (Иардлра)" 11а другом „Што се тиче молитава Булгара, особито у Горњој Мезији и
у Маћедонији, за српскога киеза и за његову породицу, оне
|\ каже (I, стр. 93): „град Дојран, којп се н.тлааи ма Гр«
имају чисто политички циљ, а и догађају се често пред му-
ммцама старе Маћедоније". Погрешка јс, ако некб проширује
с.ммаиима". .. („Оиаи( аих рпегез (1еб Ви1#агез, 5иг(ои( (1,т
м П1 северну МаћедониЈу оно што је казаио ва јужму, ајош
1,1 МоезЈе зирепеиге е( еп МасС*с1оте, роиг 1е ргјпсе ввгђе е!
|е већа погрешка, ако се северна грапица Маћедоније с&мо«
В I РатШе, е11ее оп( ипе (епс1апсе ршешеп! роППфи-, в( 0П1
во |,по раширује на север, као што ју је г. Нидсрле раширио
|1гт1ап( Пеи зоиуеп( еп ргезепсе Јез шизићпаиз. .."). На дру-
(0 Врања крај Моране (стр. 6). — Ами Буе спомиње*) села
гом месту пише А. Буе (IV. стр. 102): „Што се ТИЧеБулгара
„у којима живе Срби у равници к северу од Битоља" (Јва
у Мезији и у Маћедонији, сва је њихова пажња управљена
уШа$ев... ћаћКе^ раг 1ез бегђез сЈапз 1а р1аше 8ер(еп(Нопа1е
на оно што се догађа у Србији. Сувише далеко од Руса да
ае МопавОг"), каже да у неким крајевима и градовима живс
би се могли с разлогом надати успешној помоћи, они сањају
Срби поред Бугара као око охридскога језера (11, стр. 101),
о иовом оснивању великога српскога царства, које би обу-
V Пологу (у тетовском пашалуку; I, стр. 309), у Прилеиу (I,
хватало осим Србије још напред поменуте покрајине, један
стр 254) и Ничеву (II, стр. 105). Особито је знатно оно што
део Горње Албаније, земљу црногорску, стару Рашку и ново-
ШТО каже за Тетово (I, стр. 306—7). Колико ја знам, у оним
пазарски пашалук. То би било заиста лепо царство, коме би
|| краЈевима словенско становништво једнолжо. У другом делу
само недостајало да има Босну или да је има бар као саве-
е А. Буе8) да се Бугари у свом језику зову Булгари („Вон1-
зницу с поглавицом самосталним према Турској. Његове би
м.н"), а то је турски облик њихова имена и помиње само тај
границе свуда биле добро означене истакнутим косама за-
облик, који су Словени недавно научили од Турака. На дру-
падне Бугарске, Родопе, Олимпа, Пинда, Битоља (?), Шара и
ГОМ месту говори исти писац (II, стр. 63) о „Булгарима" у
и јужне и источне Босне". („0_иап( аих Ви1§аге5 о"е 1а МоебЈе
18падном „Балкану", у планинама Горње Мезије и Маћедо-
е( (1е 1а МасесЈоше, (ои(е 1еиг аКепПоп еб( рог(е*е уегз се цш
НИЈе и каже: „Српске јуначке песме тамо су у обичају као
бе раббе еп б е т е . Тгор 1ОЈП с!еб Низзез роиг роиуојг гаЈзоп-
у Србији, док се крај Дунава певају нежне или винске песме".
пађ1етеп( ебр^гег с1еб зесоигз еШсасез, Пз геуеп( 1е пНаћПззе-
(..1.68 сћап(з ћ(*го'к1ие5 гЈе8 бегћеб у боп( а 1а тоае с о т т е еп
теп( а*и §гапа етрјге зегђе, сотргепап( ои(ге 1а бегује е( 1ез
бегује, (апш'5 ^ие биг 1е Оапиђе оп еп(оппе (1е5 сћапзопз (еп-
ргоујпсез 5из-потте*ез, ипе рагће гЈе 1а Наи(е-А1ђате, 1е
вгеб ои (1е (ађ1е"). За тим каже (II, стр. 107): „Булгари у Гор-
рауз с1е Моп^пе^ппз, Г апсЈеппеРа(2Је е( 1е рабсПаПк Је ИОУЈ-
Н>0ј Мезији и Маћедонији имају готоно исте песме које и
ђагаг. Се бегаК уганпеп( ип ђе1 етрјге аидие! П пе тап^ие-
Срби" („ћеб Ви/дагез Је 1а МоезЈе зирбпеиге е( 0*е 1а Масс-
гаК р1иб ^ие сЈе ро55(*аег 1а ВобпЈе, ои с1и тојпб (1е ГауоЈг
Шмпе оп( ргез^ие 1еб т е т е з сћапзопз ^ие 1еб бегћез"). На
с о т т е аШее боиб ип сћег ик1е*реп(1ап1 с1е 1а Рог(е. беб Птј-
другом месту пише Ами Буе (IV, стр. 71): „У свом незадо-
(еб бегаЈеп! раг(ои( ђјеп таг^ие*еб раг 1еб сћатеб ипробап1еб
ВО | ству Грци окрећу очи према краљу Отону, Булгари и
о"е 1а Ви1§;агЈе осас!еп1а1е, би РИоа*оре, а!е Г 01утре, с!и РЈпЈе,
' рби из средине Турске и из Албаније према кнезу Михаилу,
(1е МопабПг, сШ Сћаг е( с!е 1а Вобше те*гЈш'опа1е е( 01меп(а1е").
а Булгари из Бугарске једини су који виде унапред могућност
За ТИМ каже на истом месту: „Турци знају жеље становни-
1нтва о коме смо мало пре говорили. знају да међу њима има
') Соизтегу, Уоуа^е Јапв 1а МасеЈоше, Рапз I — II, 1831. друштава, али их не могу ухватити". На другом месту пише
') Ат1 Воис, РесиеП и" ПтстаЈгеб, \о'еппе I—II, 1854, I, стр. 261.
•) Лпи Ваиб, \л Типзше с!'Еигоре, Рапв I IV, 1840; II, стр. 5.

А, Ву< (стр 104) »Ј Л1.||.г цониЈи и Ме И1|м м.им а иолв( у)
[I ондв 1,1 I-111-1.1 Михаила, а у Бугарској !.1 рускога цара*
(„пц рг1е ш н п г .,л г1 1,1 |)(.|п 1е ||П1кт Л1к1|г| ,М1 М,|.м'м|(.ц|с г1
с 11 Моев1е, г1 роиг Гетрегеш с1е Кивв1е вп ВиЈ^аНе") Према
гоме Ами Буе спомиње Срб4 у равличним крајевима „Мапе
д(Н1М|1'". .1.1 тим помиње Вугаре, коЈи се тамо вову џВулгари"
( | цазивају се шурским обликом те речи. Каже да ти „Бул-
■.11> 11" певају сраске јуначке песме, за тим каже да се моле
(богу) за Срискога кнеза и н.егону породицу, спомин.с да им
| | и.1,1.11.1 уирављена на оно што се догађа у Србији и да
сањај} о иовом оснивању великога срискога царстпа, које би
обухватило и Маћсдонију. Ко зна ове мисли и осећање маће-
донских Словена, неће га збунити турска реч Булгар, која је
гамо скорашњега постања. В. И. Григоровић1) изреком каже
. северној Маћедопији живи српско-хрватско племе, то
III у оном случају Срби. — С. Робер1) каже: „Српски
огранак (племе) обухвата, осим кнежевипе Србије, Црне Горе,
Босне, и многе друге срезове (крајеве) у Албанији и МаИе
донији". („Оег зегШбсће 2.чт\% итгаббг, аизег с!ет Ригбгепгћит
8вго1еп, Моп1епе§хо, Вобтеп, иисЈ апбеге гаћ1гејсће Вегпке уон
\11..ит п 11ис! МасесЈошеп"). Према томе није истина, што каже
р, Мидерле за те путнике.— Ево мишљења још једнога пут-
1П11 л и то Ед. Спенсера,3) који је путовао 1850 године по
ввропској Тургкој и који ово каже о Маћедонији: „Станов-
ници су највећим делом састављени од раје, а то је „раса"
помешана од Грка, Бугара и Срба, који би без сумње једи-
ИОДушно хтели да се сједине са својом браћом по вери у
Срби/и и Горњој Мезији. За то мора бити очевидно да је
у. п(шан упадај српскога народа у Маћедонију велика опа-
СНОСТ, која очекује османлијску владу у овим покрајинама;
С овим народом они имају предање (традицију, успомене) о
(свом) праву, и о својој негдашњој величини, а томе иомажу
сиажне племепске и верске везе" („гће шћаоИаигб аге тог гће
ШОв1 рагг сотрозеб оГ Рауаћб, а тЈхеб гасе оГ Огеекз, Ви1-
•) Слаиинск!*! нар-ћч1и: Русскш Филологическји В'ћстник1,, VIII
стр. 227.
') Сурпеп Ко1)ег1, Ше 81а\ген Јег Тигкеј... Аив с1ст Ргапгдзизсћеп,
■ ■ п. н 1 ■..11. II, сгр. 27Н.
•) ЕсЈтипс! брепсег, Тгте1а \х\ Ешореап Тчгкеу, т 1850,. . . Уо1. II,
I оп<1ол 1851, стр. 30.
Ц|.
||) .ин! :..|' 1апа, и||... ц . ,1ип..1 1.с с I • • ■ ■ I. |. < I. \м,и1(| |,,
,| П1.1И !11гп 1 . | < 1 | | | . | | 1п I , П | | ..I 8 е Г У | | .1П.1 М р | к м Л1(к .1.1 II
Ш1Г.1 1||(МГ|(1|Г |.с I , |(|, |]| |||.|| ||)Г |'.1Г,Н < I. I 11! ■ < I [0 I .'■ .1|1|.1.
пепо .1 1о Ик' ги!е о1 Ше ОвтапИ 1п шеве ргоу1т т
!гц| |ПГоас1 о! (ће 8егујап паИопаМсу Јп1о Масссћлпа; иШ|
(|||к реор1е теу ћауе т е ЈгасЈШоп о! п%\\1, апс! 1ће1г тппег
ЈГеатебб, аја!ес1 5у 1ће рохуегги! Иеб о! гасе ап(Ј сгеео"").
7) Оно што говори г. Нидерле на 32-ој страни о маће-
донским дијалектима, тако је бедно да не заслужује да се о
томе говори, ипак ћу само једну ствар поменути: ту каже г.
Пидерле о говору у Маћедонији, да је тамо сачуван „бугар-
ски члан на свршетку речи (у Дебру)". То је од прилике као
кад би неко тврдио, да је француски члан 1е 1а сачуван у
Лијону, или да је немачки члан Аег, Ше, а"аз сачуван у Берлину.
Напред је утврђено да г. Нидерле говори о ствари која
му је у главном неаозната. Он греши по свој прилици за то
што често преписује чланке, које су писали Бугари или бу-
гарски чиновници (као Миљуков) и неки бугарски „прија-
тељи", којима није много стало до истине. Тако се може разу-
мети, што на више места спомиње српски „шовинизам" (стр
17, 28 двапут, 29), а нигде не спомиње бугарски, колико сам
могао опазити, и што помиње „бугарски узвишени рад" (стр.
28). Овим се може протумачити и то што г. Нидерле казује
крајеве у Маћедонији у којима живе Грци (стр. 35), али ипак
помиње „тобожња" права грчка на Маћедонију (стр. 28); или
што за Јастребовљев зборник помиње (стр. 26/7) неповољне
бугарске оцене а не сиомиње повољних; или што каже да се
маћедонско питање развијало у главном у два правца, аоли-
тичком и етнолошком, у ком се радило о том „да се науч-
нички одреди, какве је народности већина и језгро маћедон-
скога становнишшва, имају ли тамо већину Бугари, Срби
или Грци". Чини ми се да су Бугари често потезали питање:
Ко има већину у Маћедонији? И на то одговарали: Бугари
(т. ј . имају већину).
Тако се може разумети у г. Нидерла и тумачење једнога
чуда, које се појавило у Србији и које се зове „ми не мо-
жемо без мора", па како Србија не може изаћи на море на
западној страни, остаје јој излазак на Солун. Због изласка
на море код Солуна заратио је краљ Милан 1885 године на
*
 кн.
|.\|вр< 1\. 1.1.1..' I 11м 1.1. к (стр 18), ва гоо 1(. | аже, I ра I
Александар кскао и д српско „владичанство" (/СкопЉу,
| оје греба да буде чврста основа аа остало напредоввње' према
југу, .1(1 шо се ОСНИВају с допуштењем турске владс од 1897-е
године српске школе у Маћедонији, где се год пријави до-
|.|ц број српских породица(!), за то се од осамдесетих
ГОДИНа дала на посао велика поворка новинара и научника,
ДВ би доказала да је словенско становништво у Маћедонији
у сном „језгру" или у целиии као што је мислио Гопчевић
управо све српско (!), Напред поменута измишљања нису била
довољна! „Велика поворка" српских научника због изласка
ии море доказује да у Маћедонији има Срба! Г. Нидерле го-
ВОри у својој књижици о проблемима. Ево једнога проблема:
„Питање је, јесу ли маћедонски Словени Спби или Бугари,
или су потпуно Грци..." Ако могу маћедонски Словени бити
Грци, чар они не могу бити Турци или Арпаухпи ? И то је неки
Проблем! — Г. је Нидерле Аустријанац, што се види из ње-
гоне књижице: „Аустрија... ако уопће хоће да сачува оно
1Н1П сад има и да (то) више унапреди, природно је да мисли
н.| Солун..." То значи, ко хоће да сачува и унапреди оно што
има, треба да осваја туће земље! Аустрија нема насеобина,
али „за Аусшрију су данас те насеобине Балкан" истиче г.
Иидерле, а ја кажем за Аустрију је Балкан гробница.
На 28-ој и 29-ој страни г. Нидерле жестоко осућује срп-
скога новинара Сп. Гопчевића; али и ако у Гопчевића има
цоста погрешака, по свој прилици нема их према величини
књиге толико колико их има у г. Нидерла. Г. Нидерле мисли
да је његово писање о Маћедонији боље него што је о њој
писао Сп. Гопчевић. Требало је поред негативне стране у С п
Гопчевића истаћи и позитивну. Тако у њега рђаво пролазе
готово сви српски писци, а то је све због незнања г. Ни-
церла. Требало је рећи да је велики део, по свој прилици
већина, списа, који говоре о етнографији Маћедоније за по-
следњих педесет година, готово без икакве вредности и у
Срба и Бугара и у других народа. Књижицу г. Нидерла одмах
су превели Бугари, и ако она питање о етнографији маће-
донских Словена није помакла ни- за једну длаку нааред. И
■ I пографија а по свој прилици и Бугари су од овакога рада
имали штете.
ДОДАЦИ И ПОПРАВЦИ
опажених погрешака којв треба поправити.1)
Страна 15, вр. 20 озго читај: о тој.
„, вр. 22 „ читај: управо.
Страна 41, после 10 врсте додај: 7) Тешко је казати,
редност имају за етнографију имена места с основом
Срб, на пр. Србица и Србјани (код Кичева), Старосрици (из-
међу Битоља и Прилепа), Малосрици (к северозападу од Би-
го 1 0- Србиново (к југу од Гостивара).
Страна 74, вр. 17 озго додај: Особине у све четири по-
менуте врсте могу имати већу или мању вредност и према
чешћој или ретјој употреби, а у поређењу различних дијале-
ката или језика и према већој или мањој разлици у сваком
случају, на пр. у српском је језику мала разлика између гла-
сова ч и ћ, тако да изговарање гласа ч као ћ (или готово
као ћ) у неких Срба може бити необично за Србе који тај
глас правилно изговарају, али та особина није узрок неразу-
мевању речи.
Страна 78, вр. 9 читај: колница (у Кореници, коница у
Барањи).
Страна 78, вр. 11 читај: селски (и сеоски).
Страна 78 б) додај нове примере код а): глуходолски,
захвални, захвалност, изобилно, јалка (место јахалка = јаха-
лица), калца (генитив), козалца (ген.), коталца (и котаоца),
крушедолски, Нрушедолци, неваљалство, неваљалци, неваљал-
штина, обилно, обилност, огледалце, околни, иолче, иомолка
(ген), иостолњак, свилца (ген.), свилница (у Вука без значења),
соиилка, стакалце, ткалци, тоболци (у Боци тобоци). У туђим
речима са српским наставком: ђаволка (ген.), ђаволски, ђа-
волство, ђаволче, -чић итд. — Код јЗ): ждрал (и ждрао), за-
горел (загоријел), јел (и ел = јерЈ, криијел (у Црној Гори =
крпељ), навал ( = навала).
') Због ситних недостатака у штампарији неколике речи нису
штампане, како би требало: На пр. стр. 23, вр. II оздо: требало би да
стоји румунски знак за глас ц у речи „ие1ор'|зе1е1е". Стр. 28, вр. 2 озго
н 10 оздо: у речима „Камполунгу" и „Вагђи1езси" нсма знака више
слова а. На ииколико места нема правога знака више чешкога г (на
пр. стр. 43, вр. 15 овдо, стр. 44, вр. 6 оздо). Нема внака за двојако ћ у
маћсдонским дијалекткма по Облаку.
сет
 ПРЕГЛЕД.
Страна
Приступ • 3
Прва глава. 0 границама Маћедоније особито источним
и северним 5
Друга глава. О српском имену у Старој Србији и у Ма-
ћедонији 13
Трећа глава. 0 словенском имену на Балканском Полу-
острву 9—12 века 42
Чешврша глава. Нешто о бугарском имену у Маћедонији
(и у Старој Србији) 50
Пета глава. Неколило мишљења о дијалектима у Старој
Србији и Маћедонији. Оцена тих мишљења и неко-
лико бележака о тим дијалектима 59
Шесаш глава. Неке знагније погрешке у тумачењу исто-
ријских споменика који говоре о Старој Србији и о
Маћедонији 82
Први додатак. Белешке о расправи В. Облака МасесЈо-
пјзсће ЗгисПеп 87
Други додатак. Лубор Нидерле и маћедонско питање . 97
Додаци и поправци 107
Преглед 108