Kako zapoeti sa pelarenjem? Sa pelarenjem se obino zapoinje u toku prolea ili leta.

Najbolje je upoznati se sa nekim pelarom iz okoline i posetiti njegov pelinjak. Moemo ga zamoliti da prisustvujemo pregledima pelinjih drutava koje on vri, a kada se malo priviknemo na zujanje i poneki ubod pela, pomagaemo mu u radu sa pelama i pri vrcanju meda. Od njega ili nekog njegovog kolege, moemo kupiti rojeve ili kompletna pelinja drutva i tako zasnovati sopstveni pelinjak. itaemo pelarsku literaturu, nabaviti osnovnu opremu i pribor i odmah zapoeti sa sadnjom medonosnih biljaka u blizini naeg pelinjaka. Moda e se poneko ba ovih zimskih dana zainteresovati za pelarstvo i poeleti da i sam odgaja pele. Dok nestrpljivo oekuje prolee, savetujemo mu da nabavi neku knjigu o pelarenju i da se ukljui u rad lokalnog udruenja pelara, kako bi se upoznao sa lokalnim pelarima i prisustvovao predavanjima.Na naem sajtu moi e da sazna koji ga sve poslovi oekuju i ta treba da pripremi i naui, imae uvid u rad pelarskih drutava, a moi e da postavlja pitanja i dobija odgovore elektronskom potom. Izbor mesta za pelinjak Mesto na kome se nalazi pelinjak je od ogromne vanosti za uspeh u pelarenju, pa njegovom izboru treba posvetiti posebnu panju. Pri tome, pelar treba da vodi rauna o vie faktora, od kojih su najvaniji prisustvo dobre pelinje pae i ocedit i sunan teren, zaklonjen od jakih vetrova, kao i da postoje dobri prilazni putevi. Poeljno je da pelinjak, bar na samom poetku pelarenja, ne bude daleko od pelareve kue, kako bi mogao ee da ga obilazi i da posvetu odogovarajuu panju pelinjim drutvima. Opredeljenje za tip konice Pelari, posebno poetnici, esto su u dilemi kojim tipom konice da pelare. Obino se opredeljuju za onaj o kome neto vie saznaju iz literature, a esto je presudan tip konice pelara preko koga pelar - poetnik uspostavi svoj prvi kontakt sa pelama. Svaki pelar najee istie prednosti konica sa kojima pelari, ali oni objektivniji e istai da se visoki prinosi mogu postii svim tipovima konica i da je samo vano ovladati tehnikom pelarenja. U naoj zemlji, u neto veem procentu su zastupljene DB (Dadan Blat) konice u odnosu na LR (Langstrot Rut). Ostali tipovi konica su A, poloke, Farar, a ima i drugih. Poeljno je da na jednom pelinjaku bude zastupljen samo jedan tip konica, to znatno ubrzava i olakava rad, a to se posebno odnosi na vee pelinjake.

Osobine pojedinih tipova konica

Dadan Blatova konica Konica sa jednim telom visine 31cm, koje slui kao plodite i 2 polunastavka, spoljanje visine 15,5cm, za smetaj vika meda.

Standardna konica ima 12 ramova, ali je sve popularnija i DB konica sa 10 ramova. Unutranje dimenzije rama su 420 270mm. Satonoa rama je duine 470mm. Dubok ram omoguava dosta prostora za razvoj legla, deponovanje polenovog praha i meda. To je posebno pogodno za zimovanje. Medne kape mogu da budu visoke 10 pa i 15cm, to omoguava sigurno prezimljavanje, bez potrebe za intervencijama pelara. Jedan ram sa obe strane napunjen medom tei 3 do 4kg. Kada ga pele vrlo gusto prekriju, na njemu moe biti do 300 grama pela. Znai, plodite DB konice moe da prihvati oko 3,6kg pela. Drutva u DB konici mogu jako dobro da se razvijaju u prolee i bez velikih intervencija. Ipak, dobro je jo u jesen pele ostaviti na neto manjem broju ramova, npr. 10 pa u prolee eventualno izbaciti jo neki ram sa loijim saem, koji je ostao sa malo meda. Tako e se stvoriti uslovi da mogu da se dodaju lepi izgraeni ramovi ili satne osnove i plodite ispuni ramovima do bagremove pae. Kod jakih drutava i u dobroj pai, to se obino deava i ranije, pa je potrebno stavljati medita u vonoj pai. Drutva koja nisu dovoljno jaka, pojaavaju se dodavanjem ramova sa leglom iz drugih konica ili na neki drugi nain. Obino se zamera DB konici da se mora raditi ramom a ne nastavkom, da je drutva teko odvratiti od rojenja. Meutim, rad DB konicom nije komplikovan i ne zahteva mnogo intervencija pelara. Popularna je i to su plodite i medite razdvojeni ne samo posebnim telima (to je sluaj i kod veine drugih konica), nego i razliitom visinom tela, pa je jasno ta pripada pelama a ta pelaru.

Langstrot Rutova konica To je konica koja se sastoji od tri jednaka nastavka spoljanje visine 242mm. Ram je spoljanje visine 232mm a duina satonoe je 480mm. To je za 1cm due od satonoe DB rama, a po visini za 7cm krae. U novije vreme, ustalilo se nekoliko naina gajenja pela u ovim konicama. Po jednom, dva nastavka se koriste za plodite i meusobno im se menjaju mesta. To je podsticajno za razvoj legla, a kao meru protiv rojenja posebno preporuuju umetanje treeg nastavka sa satnim osnovama ili izgraenim saem izmeu ta dva. Kada je drutvo zazimljeno sa mngo pela i hrane u gornjem nastavku, dobra matica ve na poetku prolea ispuni leglom gornji nastavak i spusti se u donji. To je vreme da se zamene mesta nastavcima i ako je potrebno kasnije, jo jednom. Po takvom nainu pelarenja, pelinja drutva bi trebalo da imaju pred bagremovu pau najmanje dva puna nastavka pela. Onda im se mogu dodati i po dva LR tela za medite. Prilikom pripreme drutava za zimu, preporuuje se iznad plodinog nastavka staviti nastavak sa zapeaenim medom (15-20kg) a u iju sredinu se stave 2-3 rama sa leglom odozdo i veom mednom kapom (ili bar ramovi sa velikom mednom kapom i praznim saem ispod). Na taj nain se obezbeuje da ziimsko klube zahvati i gornji nastavak i da krajem zime ne ostane u donjem bez hrane.

Treba napomenuti da takav nain pelarenja nije lako ostvariti i da se u praksi ipak najee mora raditi i pojedinanim ramovima a ne nastavcima. To je najpre iz razloga to pelinje zajednice nisu dovoljno jake i to nemaju velike zalihe hrane. Rad LR konicom tada moe da bude prilino komplikovan, posebno za poetnike. Neki pelari, pogotovu oni sa vie konica i u novije vreme, uvode i polunastavak kao deo LR konice. Visine je 147mm (najei standard) i postavlja se iznad plodita. Vei pelari ispod njega stavljaju matinu reetku, da bi spreili prelazak matice. Taj polunastavak slui kao rezerva hrane i medna kapa tokom zime. U prolee se moe spustiti ispod plodita i tada predstavlja izvor podsticajne hrane koju e pele prenositi u plodite. Jo jedan od moguih naina pelarenja se sastoji u razvijanju drutva u prolee u ploditu od dva LR tela, a pred bagrem se stavlja matina reetka iznad prvog nastavka i time ograniava matica. LR konica se koristi i za pelarenje sa dva pelinja drutva, koja se dre jedno iznad drugog, da pele ne mogu da prlaze iz jednog u drugo. Pred bagrem se mogu spojiti a matica iz slabijeg se uklanja iili se sa njom formira roji. esto se na poetku unosa bagrema uklanja gornje drutvo i tako izletnicama pojaava donje. Fararova konica To je konica kod koje su svi nastavci jednaki, bilo da se koriste kao plodini ili medini. Obino je sa 10 ili 12 ramova. Nastavci su visine od 155mm do 200mm. Plodite je u dva tela. Za spreavanje rojenja, zamenu saa, umee se ceo nastavak satnih osnova ili praznog saa izmeu. U odnosu na LR konicu, Fararova ima pogodnost plieg nastavka, pa pele bre zaposedaju dodate nastavke. To pogoduje da se ovom konicama moe uspenije raditi nastavkom nego to je slluaj sa drugim. Za zimovanje, na plodite od dva tela, ostavllja se pun nastavak meda.

Anton nidarieva konica A konica se najee koristi u pelarskim paviljonima, pokretnim (na vozilima ili prikolicama) ili nepokretnim. Zastupljena su dva osnovana tipa, A Grom sa ramom 2cm pliim od DB i neto kraim, i A standard, koja ima jo plii ram. Sastoji se iz plodinog i medinog prostora, razdvojenih matinom reetkom. Obino imaju 10 ili 11 ramova. Ramovi nemaju uice, obino stoje na dve poprene ipke a sa prednje i zadnje strane ulaze u llimene razmake. Konica se otvara sa zadnje strane. Prednost A konice je to je veoma pogodna za ugradnju u paviljone i laka za selidbu. Ogranienost prostora i tei rad ramovima su njeni izraziti nedostatci. Pelari se pojedinanim ramovima, koji se premetaju unutar konice, otklapa se med, preokreu itd. Kada se plodite ispuni leglom, vri se prebacanje ramova sa leglom u medini prostor, ime se proiruje prostor za leglo.

Poloka To je tip konice koja se sve ree sree. Za razliku od drugih konica, plodite i medite poloke su jedno pored drugog, najee razdvojeni matinom reetkom, a ne jedno iznad drugog. Ram je dubok, od dimenzija DB rama (42 27cm) do 40 30cm, pa i vei. Poloke obino imaju 18 ili 20 ramova. Neki pelari su za poloke pravili i plitka medita, sa ramovima visine kao DB medini ram. Da nisu toliko teke i glomazne, bile bi pogodne za selidbu. Odlika im je ogranienost zapremine i nunost rada pojedinanim ramom. Pogodne su za dranje dva ili vie pelinjih drutava u jednoj konici, koja se pred pau mogu spajati.