UNIVERZITET U NIU Fakultet zatite na radu

Predmet: METODE PROCENE RIZIKA

Seminarski rad FMEA/FMECA metoda

Mentor: dr Evica I. Stojiljkovi, docent

NI, 2012

Student: Mladen Stankovi 11352

Sadraj
Uvod........................................................................................................................................................ 3 1. Istorija FMEA metode .................................................................................................................... 4 1.1. 1.2. 1.3. Korisnici FMEA metode ......................................................................................................... 4 Podruje primene FMEA metode ........................................................................................... 5 Sastav FMEA tima .................................................................................................................. 6

1.3.Tipovi FMEA metode ................................................................................................................... 5 2.Kako sprovesti FMEA metodu? ........................................................................................................... 8 2.1. Priprema ....................................................................................................................................... 8 2.1.1. Definicija sistema.................................................................................................................. 8 2.1.2. Granice sistema ..................................................................................................................... 8 2.1.3. Glavna misija i funkcije sistema ........................................................................................... 9 2.1.4. Uslovi radne okoline ............................................................................................................. 9 2.2. Opis sistema ................................................................................................................................. 9 2.2.1. Proli i slini sistemi ............................................................................................................. 9 2.3. Analiza strukture sistema ............................................................................................................. 9 2.4. FMEA tabela .............................................................................................................................. 11 2.4.1. Naziv komponente .............................................................................................................. 12 2.4.2. Funkcija............................................................................................................................... 12 2.4.3. Operativni status ................................................................................................................. 12 2.4.4. Nain otkazivanja................................................................................................................ 13 2.4.5. Uzroci i mehanizam otlkazivanja ........................................................................................ 14 2.4.6. Otkrivanje greke D (Detection) ...................................................................................... 15 2.4.7. Mogue posledice na druge komponente ............................................................................ 16 2.4.8. Posledice otkazivanja na sistem .......................................................................................... 16 2.4.9. Uestalost O (Occurrence) ............................................................................................... 16 2.3.10 Ozbiljnost S (Severity) .................................................................................................... 17 2.3.11. Rangiranje rizika ............................................................................................................... 18 2.3.12. Matrica rizika .................................................................................................................... 18 2.3.13. Broj prioriteta rizika .......................................................................................................... 20 2.3.14. Mere za smanjenje rizika .................................................................................................. 21 3. Popis mera......................................................................................................................................... 22 Zakljuak .............................................................................................................................................. 23 Primer procene rizika ............................................................................................................................ 24 Literatura ............................................................................................................................................... 29

Uvod

FMEA (Failure Mode and Effects Analysis Analiza naina i efekta otkaza) je alat kojim se pronalaze i analiziraju svi mogui naini otkazivanja komponenti sistema, posledica koje ta otkazivanja, ako se dogode, imaju na sistem i mogunosti izbegavanja otkazivanja ili smanjivanja uticaja otkazivanja na sistem. Cilj primene ovog alata je izbegavanje greaka pre nego se one pojave. To se postie predvianjem svega to u sistemu moe otkazati. Posledino, znanje o tome to sve moe otkazati daje mogunost izmena u sistemu kako bi se otkazivanje spreilo. Tokom pregleda literature mogue je pronai dve metodologije koje se delimino preklapaju: FMEA i FMECA. Iz literature slede definicije : FMEA Failure Mode and Effect Analysis Analiza naina i efekta otkaza FMECA Failure Mode, Effect and Criticality Analysis - Analiza naina, efekta i kritinosti otkaza. FMEA postavlja pitanja o tome ta sve moe otkazati i koje su posledice otkazivanja na sistem i na okolinu. FMECA postavlja pitanja o tome ta sve moe otkazati, koje su posledice otkazivanja na sistem i na okolinu, koja je verovatnoa da do otkazivanja doe. Moemo gledati na FMECA-u kao na nadogradnju FMEA metode. Struna literatura preteno razlikuje ova dva pojma i objanjava ih shodno njihovom pravom znaenju. Razliiti prirunici i predavanja odrana inenjerima ne prave razliku izmeu FMEA i FMECA metode.

1. Istorija FMEA metode FMEA je jedna od najstarijih metoda sistemske analize otkazivanja. Metoda je razvijena u Oruanim snagama SADa nakon Drugog svetskog rata s ciljem analize sistema tokom ranog stadijuma njihovog razvijanja. Pod sisteme Ministarstvo obrane SADa (USA DoD) podrazumijeva kako organizaciju pojedinih organizacijskih cjelina kao to su logistika ili rad vojnih bolnica, tako i oruane sisteme, od pitolja do nosaa aviona. Prvi je put metoda spomenuta u dokumentu MIL-P-1629 izdanom 9. novembra 1949. pod nazivom ''Postupci za sprovoenje analize naina otkazivanja, kritinosti i posledica'' (Procedures for performing a failure mode, effects and criticality analysis). Veina dananje literature poziva se na naslednika ovog dokumenta, takoer dokument Oruanih snaga SADa, pod oznakom MIL-STD-1629A. Tokom 60-tih godina FMEA metodu poinju da koristite aeronautika i svemirska industrija. Naglo poveanje broja korisnika odvija se 80-tih izdavanjem standarda za kvalitet autodelova QS-9000 od strane amerike automobilske industrije, a kojeg su morali da zadovolje i svi njihovi dobavljai. Izmeu ostalih, standard zahteva i FMEA analizu svakog podsistema ili dela kako bi se ovaj mogao ugraivati u automobil. Kako su standard QS 9000 poeli traiti Chrysler Corporation, Ford Motor Company i General Motors Corporation, praktino je bio prihvaen u svim kompanijama s podruja automobilske industrije u SAD-u, ali ire. Standard QS 9000 je u stvari verzija ope poznatog standarda kvalitete ISO 9000. Tokom 90-tih FMEA se najee povezuje sa est Sigmom kao jedan od nenih alata.

1.1. Korisnici FMEA metode U naelu FMEA metodu je mogue primeniti na bilo kojem sistemu. Postoje ipak odreene grane privrede koje je koriste ee od ostalih. U prvom redu to je industrija proizvoda iroke potronje kao to su kuni aparati, runi alati, igrake i sl. zatim automobilska industrija. Razlog koritenja je specifinost ovih industrija, a to je proizvodnja prema eljama potroaa. Uz veliki broj ostalih elja za funkcijama koje bi odreeni proizvod trebao imati, uvek je prisutna elja za pouzdanim proizvodom.
4

Drugu znaajnu primenu metoda je pronala u visokotehnolokoj industriji kao to je vazduhoplovna, svemirska ili vojna. Izrazito sloeni sistemi s velikim brojem meuzavisnih komponenti imaju veliku mogunost greaka u radu. U sluaju otkazivanja ovakvih sistema, dva su scenarija bila najea. Prvi je gubitak itavog veoma skupog sistema, a drugi je otkazivanje u trenutku kada nema mogunosti pristupa sistemu i uklanjanju kvara. Sve su ovo dobri razlozi za primenu FMEA metode. Trei veliki korisnik je tvorac same metode, Ameriko ministarstvo obrane. Ono ga koristi za sve sisteme koje okuplja, kako tehnike, tako i organizacione. Tu spadaju oruani sistemi, vojne bolnice, sistem opskrbe, komunikacija, transport itd.

1.2. Podruje primene FMEA metode U prvom redu FMEA metoda daje popis potencijalnih otkaza sistema kao i mogue posledice na sistem i okolinu. Primenom se osigurava da su sva mogua otkazivanja i njihove posledice uzeti u obzir prilikom osmiljavanja sistema. Jednom kad postoji sistematski pregled moguih greaka, olakan je odabir alternativa u razvoju sistema koje imaju veu sigurnost, tj. manju verovatnou otkazivanja. Van podruja osmiljavanja sistema, postavljena je baza za odabir metoda i instrumenata za ispitivanje sistema pre putanja u pogon, date su smernice za planiranje odravanja i pouzdanosti tokom ivotnog ciklusa, izrade trokova servisa, planiranja potrebnih skladinih kapaciteta za rezervne delove itd.. Dokumentacija iz FMEA metode se nakon putanja sistema u pogon moe uporediti s podacima o radu sistema. Rezultati poreenja daju ocenu uspenosti metode kao i informacijsku podlogu za buduu primenu metode ili razvoj nove generacije sistema. Konano, u sluaju moguih tubi korisnika usled otkazivanja sistema, dokumentacija dokazuje rad na poveanju sigurnosti tokom razvoja sistema.

1.3.Tipovi FMEA metode Postoji pet tipova FMEA metode, a podela je izvrena prema podruju na kojem je metoda primenjena, ili jednostavnije reeno, tip FMEA metode koji se koristi zavisi o tome to podrazumevamo pod sistemom. Tipovi su kako slede: ''Konstrukciona FMEA'' se primenjuje za eliminaciju otkazivanja u proizvodu tokom razvoja. U obzir ulaze sva mogua otkazivanja u ivotnom ciklusu proizvoda, od greaka tokom konstruisanja do reciklae.
5

''Procesna FMEA'' bavi se operacijama koje se vre na sistemu ukljuujui proizvodnju, odravanje i korienje. ''Sistemska FMEA'' bavi se potencijalnim problematinim podrujima u veim procesima kao to su cjelokupne proizvodne linije. ''Usluna FMEA'' koristi se za analizu usluge koja se nudi korisniku bilo da je re o hotelu ili bolnici ''Programska FMEA'' bavi se mogunostima otkazivanja kod proizvoda iz podruja informatike tehnologije.

Slika 1: Princip sprovoenja FMEA analize

1.3.Sastav FMEA tima FMEA daje najbolje rezultate kad se izvodi u timu s to je mogue raznovrsnijim lanovima, a koji opet poseduju odreeno znanje relevantno za sistem koji e se analizirati. Iako pomae da svi lanovi tima imaju barem minimalno znanje o samoj metodi analize, najvanije je da poseduju znanje i iskustvo reavanja problema iz podruja u kojem se nalazi sistem predvien za analizu. Osim znanja i iskustva vrlo je bitno da lanovi tima imaju volju za provoenje analize, tj. da svi lanovi tima uestvuju u analizi svojim predlozima i idejama. Tim mora imati vou koji e voditi itav proces analize. Voa tima je zapravo jedini lan tima koji mora dobro poznavati metodu analize, te imati to je mogue vie iskustva iz
6

njene primene. Ostali lanovi tima mogu samu metodu nauiti direktno kroz praksu kako sistem bude analiziran. Spomenuta je motivacija lanova tima kao vaan inioc koji utie na uspenost analize. Sama sprovoenje analize e dati u svakom sluaju veliku koliinu pisanog materijala koji na prvi pogled izgleda impozantno, ali mu stvarna vriednost moe biti jednaka nuli. Na voi tima je da okupi ljude odreenog profila koji posjeduju odreenu dozu strpljivosti, preciznosti i elje za poboljanjem sistema na kojem rade, ali isto tako voa tima mora se brinuti o odravanju zainteresiranosti lanova tima tokom analize. to se tie lanova tima, oni se mogu podeliti u dve grupe. Prva je osnovni tim kojeg ine ljudi koji rade na razvoju samog sistema. Ako je razmatrani sistem mehaniki, neka vrsta mainskog proizvoda tada jezgru ine konstruktori i dizajneri, ako se analizira energetsko postrojenje tada jezgro sainjavaju procesni inenjeri, ako je u pitanju raunarski program to e programeri itd. Drugi tim je tim za podrku. U njega ulaze profesije koje su na ovaj ili onaj nain vezane uz razmatrani sistem. Tu spadaju proizvodni inenjeri, inenjeri zadueni za kvalitetu, zaposleni u marketingu, istraivanju trita, laboratoriju za testiranje itd. Timu moe biti pridodan jo jedan lan koji ima ulogu savetnika. Postoji mogunost da ni voa tima nema sva potrebna znanja ili iskustvo iz primene metode. U tom je sluaju mogue timu pridruiti pojedinca s velikim iskustvom primene metode, a koji o sistemu koji se analizira ne mora znati gotovo nita. Ovaj pojedinac u timu ima ulogu savetnika ili mentora voi tima. Savetnik se najee pridodaje timu kada je na mestu voe tima postavljena osoba koja ima iskustvo iz FMEA metode, ali je prvi put na mestu voe tima koji mora provesti analizu.

2.Kako sprovesti FMEA metodu?

2.1. Priprema Na poetku potrebno je odrediti predmet analize te pripremiti sve potrebne materijale za samo sprovoenje metode. Priprema se sastoji od sledea tri dela

2.1.1. Definicija sistema Odreivanje predmeta analize podrazumeva definiciju sistema prema sledeim karakteristikama:

2.1.2. Granice sistema Ukoliko analiziramo itav proizvod tada su granice oite. Ovakav zadatak moe biti zadat za kune aparate, mainske alate, igrake, potroaku elektroniku i druge proizvode sline grupe kompleksnosti. Meutim, ako je pred nama stermoelektrana, analiza itavog sistema trajala bi izrazito dugo. U takvim sluajevima radni zadatak mogao bi biti analiza nekog od podsistema postrojenja, kao to su prostor sagorevanj, sistem cirkulacije radnog medijuma ili generatora. Dakle, zadaci mogu biti i puno manji. Reavanje to je mogue veeg dela nekog sloenog sistema je svakako pohvalno i poeljno, ali se postavlja pitanje veliine sistema koji se moe s raspoloivim ljudskim i ostalim resursima obuhvatiti i kvalitetno analizirati. Nedovrena ili loa analiza je beskorisna i njen je jedini rezultat baeno vreme i novac.

2.1.3. Glavna misija i funkcije sistema Zanima nas to to sistem zapravo radi, koja mu je glavna namena. Potrebno je navesti sve funkcije koje se trae od sistema. Ako nije poznato sve to sistem treba izvravati, nije mogue identifikovatii ni sve mogue naine otkazivanja. 2.1.4. Uslovi radne okoline Za analizu moramo znati kakvi su uslovi rada. Ovi podaci e nam dati podlogu za odreivanje uzroka otkazivanja, a time i samih naina otkazivanja. Ako sistem mora da radi u vlanoj atmosferi mogua je korozija metalnih delova, visoka temperatura moe uzrokovati otkazivanje elektronikih komponenti i sl.

2.2. Opis sistema Pod opisom sisstema podrazumevamo svu dostupnu postojeu dokumentaciju. Potrebno je prikupiti sve nacrte, eme, specifikacije, funkcionalne dijagrame, opise sistema, popise komponenti, podatke o sastavu prema drugim sistemima i korisniku, funkcionalne opise itd.

2.2.1. Proli i slini sistemi Potrebno je prikupiti podatke o starijim ili slinim postojeim sistemima kako iz vlastite kompanije tako i sve dostupne podatke o slinim sistemima konkurencije. Ovi podaci ukljuuju intervjue s konstrukcijskim i proizvodnim osobljem, kao i zaposlenih na odravanju, potom povratnu informaciju iz distribucije i primene kao i podatke od dobavljaa.

2.3. Analiza strukture sistema Jednom kad je odraena priprema i na raspolaganju stoje svi potrebni podaci, moe se poeti s analizom sistema. Prvi je korak analiza strukture. Ona podrazumijeva podjelu sistema na komponente kojima e biti pridruene njihove funkcije.
9

Analizu strukture mogue je provesti na nekoliko naina. Jedan od naina je prikazom strukture sistema pomou dijagrama hijerarhijskog stabla. Primer je dan na slici 6.

Slika 2: Hijerarhijsko stablo

Sistem

je hijerarhijskim

stablom

podeljen na podsisteme, podsistemi

na

podpodsisteme, a ovi na komponente. Rastavljanje treba poeti na to je mogue vioj razdaljini, te potom ii na nie. Do koje e dubine analiza sistema ii zavisi o ciljevima analize.Hijerarhijsko stablo koristi se kod geometrijskog pristupa FMEA analizi.Kako bi se smanjio nepotreban posao pregledavanja komponenti za koje to nije potrebno, esto se izostavljaju pasivne komponente u neagresivnim podrujima kao to su elektrine ice u sobnim ureajima te statiki optereene ili neoptereene komponente kao to su razni dekorativni delovi. Drugi nain da se prikae struktura sistema je pomou dijagrama funkcijskih blokova (functional block diagram). Primer ovakvog dijagrama dan je na slici 3.

Slika 3: Dijagram funkcijskih blokova

10

Dijagram funkcijskih blokova podelio je sistem na celine koje vre odreenu funkciju unutar sistema. Shodno nainu podele sistema, ovaj se dijagram koristi kod funkcijskog pristupa.

2.4. FMEA tabela Jednom kad je sistem podeljen na sastavne delove moe se pristupiti analizi svake pojedine komponente po pitanju mogunosti otkazivanja. Sistemnosti radi, ovaj se postupak izvodi popunjavanjem tablice. Sama tablica nije standardizirana i moe varirati zavisno o ciljevima analize. Takore, gledano strogo na definicije FMEA i FMECA metode, tablice su razliite. Na ovom mestu e biti prikazana generalna tablica FMECA. Tablica 1. prikazuje primer tablice FMECA metode.

Tabela 1. Tablica FMEA metode

11

2.4.1. Naziv komponente Prilikom podele sistema na komponente svaka je komponenta dobila svoje ime. U dijagramskom prikazu jasno je iz poloaja svake komponente na koju se komponentu odnosi odreeni naziv, ak i ako dve komponente imaju isti naziv. Ovo e se esto dogaati kod mainskih Jedan nain je davanje jedinstvenog imena svakoj komponenti. Prednost je to e direktno iz naziva komponente biti vidljivo o kojoj je komponenti re. Nedostatak je problem osmiljavanja jedinstvenih imena (za koja je ujedno poeljno i da budu to je mogue kraa), to e doi do izraaja kod sloenih sistema s velikim brojem slinih delova. Primer je razvodni sistem koji ima veliki broj ventila i cevnih elemenata koji su svi istog tipa, a razliitih dimenzija i na razliitim pozicijama u sistemu. Drugi nain je oznaavanje komponente pomou referentnog broja. Davanje referentnih brojeva je jednostavno, a zavisno o nainu podele, moe se vrlo jednostavno iz njih iitati odreeni podatak o komponenti, najee razdaljina u sistemu na kojoj se nalazi.

2.4.2. Funkcija Za svaku komponentu sistema navode se sve funkcije koje ta komponenta izvrava. Vrlo je bitno da se navedu stvarno sve funkcije pojedinih komponenti. Mogue je kao podsetnik izraditi listu funkcija koje delovi sistema mogu izvravati te potom odrediti koje od funkcija vri trenutno razmatrana komponenta. Ovakav popis izrauje itav razvojni tim, a jednom napravljen moe se koristiti i u buduim analizama uz popunjavanje kako se budu pojavljivale nove funkcije nekih buduih komponenata.

2.4.3. Operativni status Operativni status je stanje tokom rada sistema u kojem se u odreenom trenutku nalazi pojedina komponenta. Za ventil to su samo sledea stanja; otvoreno, djelomino zatvoreno i zatvoreno. Za pogonski agregat operativni statusi su: ugaen, u slobodnom radu, delomino optereen, puno optereenje. Operativni status potrebno je navesti jer o njemu zavisi nain na koji pojedina komponenta moe otkazati.

12

2.4.4. Nain otkazivanja Za komponentu potrebno je navesti sve mogue naine na koje komponenta moe otkazati. Naravno, problem je osmisliti ta sve moe krenuti u nekom negativnom pravcu s odreenom komponentom. Uzevi u obzir da proizvod jo ne postoji, nema ni njegove primene pa ni stvarnih uzroka otkazivanja. To znai da je potrebno osmisliti, zavisno o slovima eksploatacije, to sve moe zadesiti sistem, a to bi uzrokovalo otkazivanje. Ovo e biti jako teko kod skroz novog proizvoda, naroito ako je namenjen irokom tritu. Odrediti sve mogue naine na koji e kupci poeleti upotrijebiti neki proizvod granii s nemoguim. Mnogo je lake ako je sistem nadogradnja nekog postojeeg sistema, tj. novi model nekog postojeeg proizvoda. U tom sluaju postoje relevantni podaci iz eksploatacije. Greke, tj. otkazivanja u sistemu mogu se podeliti na dve velike kategorije. Prva je takozvana bezopasna greka, a druga potencijalno opasna greka. Ako je greka bezopasna, funkcija sistema je izgubljena ili je ak i itav sistem izbaen iz pogona ali nema opasnosti po korisnika. Potencijalno opasna greka je gubitak funkcije sistema koja moe uzrokovati ozleivanje ili ugroava ivot korisnika. Kao primer ovakvih tipova greaka mogu posluiti sigurnosni sistemi s grekama u badarenju senzora kao to je poarni alarm ili vazduni jastuk. Ako su senzori preosjetljivi, sistem e se ukljuiti i onda kad ne bi trebao. Poarni alarm e se u tom sluaju up aliti zbog dima cigarete, a vazduni jastuk zbog udara lopte u prednji branik dok automobil stoji. S druge strane, ako su senzori pregrubo badareni, nee se upaliti onda kad je to stvarno potrebno. Dakle, poarni alarm se ne pali dok poar ve nije zahvatio vei prostor, a vazduni jastuk e se aktivirati samo kod sudara pri najveim brzinama. Bitno je napomenuti da se naini otkazivanja definiuu kao nemogunost zauzimanja nekog od operativnih statusa svake pojedine komponente. Kao i kod funkcija koje pojedina komponenta moe vriti, isto tako je mogue izraditi i tablicu moguih naina otkazivanja. Tablica 2 takoe nije ni konana ni univerzalna, te se moe nadograivati zavisno o tipu sistema kojim se odreena kompanija bavi.

13

Tabela 2. Tabela moguih naina otkazivanja

2.4.5. Uzroci i mehanizam otlkazivanja Za svaki mogui nain otkazivanja potrebno je odrediti i navesti uzrok ili uzroke. Uz uzroke potrebno je navesti i sve mehanizme koji svojim delovanjem uzrokuju ili pridonose mogunosti otkazivanja. U ove mehanizme spadaju procesi kao to su korozija, erozija ili zamor. Kao i kod popisa funkcija koje neki deo sistema moe vriti, mogue je izraditi i popis svih potencijalnih uzroka otkazivanja bilo koje komponente sistema te potom proveriti koji od tih uzroka moe imati efekta na posmatrani deo.

14

2.4.6. Otkrivanje greke D (Detection)

Tabela 3. Tabela ocene indentifikacije greaka

Potrebno je odrediti mogui nain detekcije greke, je li dovoljan vizualni pregled ili postoji potreba za nekim mernim ureajima, rastavljanjem sklopa, uzimanjem uzoraka iz serije koji se ispituju nekom od metoda razornih ispitivanja itd. Uz ovu stavku mogue je dodati jo jedan u kojem se daje ocena verovatnou i da e greka stvarno biti otkrivena pre poetka eksploatacije sistema. Potrebno je proceniti u kojoj meri su postojei i upotrebljavani sistemi kontrole delotvorni u izdvajanju komponenti s grekom iz serije. Ova ocena je numerika i ima oznaku D Detection (Mogunost otkrivanja otkaza), a moe imati celobrojnu vrijednost na skali od 1 do 10. Ocene se daju prema Tablici 4.

15

2.4.7. Mogue posledice na druge komponente Potrebno je odrediti ta sve moe biti rezultat otkazivanja pojedine komponente u pogledu rada i celovitosti drugih komponenti podsistema. Posledice mogu rangirati od manjih zastoja ili neoptimalnog rada pa do otkazivanja itavog podsistema, oteenja njegovog veeg dela ili pak itavog sistema. Ove se posledice jo nazivaju i lokalnima.

2.4.8. Posledice otkazivanja na sistem Otkazivanje pojedine komponente moe imati razliite posledice na sistem, od malog ili nikakvog uticaja do otkazivanja itavog sistema. Zavisno o ciljevima analize, mogue je kategorizirati mogue posledice u nekoliko grupa, primer sigurnosne, proizvodne, ekonomske, ekoloke itd. . 2.4.9. Uestalost O (Occurrence) Uestalost pojave otkazivanja komponente je podatak koji je vrlo bitan kad je u pitanju kriterijuma prema kojem se vri odabir komponenti na ijem e se poboljanju raditi. Uestalost otkazivanja je podatak koji proizlazi iz prirode uzroka otkazivanja. Kao objanjenje e posluiti sledei primer. Proizvoa mobilnih telefona bi trebao obratiti posebnu panju na mogunost otkazivanja sistema zbog estih razloga kao to je pucanje ekrana usled sedanja korisnika na aparat. S druge strane, teko da e ijedan proizvoa automobila razmatrati zatitu karoserije od udara asteroid. Ova se stavka izraava brojanom ocenom umesto opisnom. Ocena se u praksi daje na jednoj od dveju skala, od 1 do 5 ili od 1 do 10. U oba sluaja vea ocena oznaava veu uestalost otkazivanja. Uestalost je matematiki gledano verovatnou da se od odreenog skupa moguih dogaaja odve upravo jedan odreeni dogaaj.

16

Tabela 4. Ocena uestalosti otkazivanja na system (ocenama 1 do 10)

Tabela 6. Ocena uestalosti otkaza (ocenama 1 do 5)

2.3.10 Ozbiljnost S (Severity) Ozbiljnost otkazivanja zavisno o razmatranom sistemu moe se sagledati iz vie aspekata. Ocena je numerika i daje se u skali od 1 do 10.

Tabela 6. Ocena ozbiljnosti otkaza sa rizikom po zdavlje korisnika

17

Jedan nain gledanja je odgovor na pitanje koliko su ozbiljne posledice otkazivanja u pogledu uticaja na okolinu, koja je verovatnou povreivanja ili pogibije, velike materijalne tete i sl. Primer davanja ocene ozbiljnosti za ove kriterijume ocenjivanja dat je u Tablici 8. Kod proizvoda koji nikakvim realno moguim kvarom ne mogu uzrokovati povreivanje ljudi, a spadaju u robu iroke potronje, kriterijum ozbiljnosti otkazivanja moe biti nezadovoljstvo korisnika, neizvravanje funkcije sistema, krenje zakonskih normi i sl. Primer ocenjivanja dat je u sledeoj tablici.

Tabela 7. Ozbiljnost otkazivanja bez opasnosti po zdavlje korisnika

2.3.11. Rangiranje rizika FMEA sadri dve metode rangiranja rizika pojave greaka na komponentama. To su Matrica rizika (Risk matrix) i Broj prioritetnosti rizika (Risk priority number RPN).

2.3.12. Matrica rizika Rangiranje komponenata matricom rizika vri se prema dve veliine. To su verovatnoa otkaza i ozbiljnost posledica. Obe veliine su za svaku komponentu date u tablici FMEA metode. Matrica rizika data je na Slici 4. Bitno je napomenuti da se pre popunjavanja tablice treba odluiti da li e se koristiti Matrica rizika kao metoda rangiranja. Ako se planira koristiti Matrica rizika potrebno je koristiti iste skale ocenjivanja verovatnou i ozbiljnosti kako u tablici FMEA metode tako i u matrici rizika.
18

Slika 4: Matrica rizika kombinacije ocena verovatnoa

Zavisno od

i ozbiljnosti koju je dobila pri

popunjavanju tablice FMEA metode, svaka pojedina komponenta nai e se u nekom od tri polja. Iz legende je vidljivo da e komponente koje se nau u zelenom podruju biti ocenjene kao sigurne i kao takve nai e se na dnu popisa prioriteta uvoenja mera za spreavanje otkaza. U ovu grupu spadaju komponente koje imaju u najgorem sluaju malu verovatnou otkaza s tekim posedicama ili veliku verovatnou otkaza s malim posledicama. Komponente koje svoje mesto nau u utom podruju, imaju relativno visoku verovatnou otkaza s neto teim posledicama. Komponente za koje se oekuju najtee posledice visoko verovatnih otkaza nai e se u crvenom podruju. Ove e komponente zauzeti vodee pozicije na listi prioriteta. Iz matrice rizika mogue je vrlo jednostavno na bazi dve karakteristike dati ocenu kritinosti pojedine komponente ocenjivanog sistema. Negativna strana ove metode je ta to komponenta moe biti ocenjena na skali od 3 ocene. U praksi to znai da e komponente biti podeljene u tri kategorije, pa se postavlja pitanje kako ih dalje rangirati. Ovo nee biti problem ni s komponentama iz zelenog podruja, jer njih nema smisla poboljavati, ni s onim komponentama koje su pale u crveno jer dok se njih ne pobolja ne moe se izai na trite i oekivati profit. Problem e nastati s komponentama iz utog podruja. Ako je cilj na trite izbaciti najbolji mogui proizvod, tada e i neke od ovih komponenata morati biti poboljane, pitanje je samo koje. Naravno da sve komponente iz utog podruja nisu posve iste kritinosti, ali ova metoda nee izmeu njih moi napraviti razlike.

19

2.3.13. Broj prioriteta rizika Mogunost otkrivanja otkaza, uestalost i ozbiljnost ocenjene su numerikom ocenom na skali od 1 do 10 gde vea ocena uvek predstavlja najgori mogui sluaj, tj. ocenom deset oznaavamo kvarove koji se javljaju najee, imaju najgore posledice i najtee ih je otkriti pre pokretanja sistema. Iz ovih numerikih vrednosti mogue je izraunati vrednost prioriteta rizika Risk Priority Number - RPN, ocenu koja korisniku ukazuje na mogunost otkaza kojom se najpre treba pozabaviti, naroito ako je ozbiljnost uticaja na okolinu vrlo visoka. RPN se rauna prema sledeem izrazu:

RPN = OSD O Occurence (Uestalost) S Severity (Ozbiljnost) D Detection (Mogunost otkrivanja otkaza) Kao to je vidljivo iz jednaine, svaka komponenta poprima vrednost RPN-a od minimalno 1 pa do maksimalno 1000 bodova, ve zavisno o ocenama primjetljivosti, uestalosti i ozbiljnosti otkazivanja komponente. to je vea vrednost RPN-a, komponenta je kritinija i treba imati vei prioritet prilikom preoblikovanja sistema. Nakon raunanja RPN-a za svaku komponentu, vri se rangiranje komponenti tako da na vrh liste prioriteta za poveanje otpornosti na otkazivanje doe komponenta s najveim, a na dno liste komponenta s najmanjom vrednou RPN-a. Dobra strana ove metode je iroki spektar ocena to olakava rangiranje s obzirom na malu verovatnou da vei broj komponenti sistema dobije jednaku ocenu. Iako e za veliki broj komponenti uporaba ove metode znaiti veliku koliinu raunanja, dananja rairenost I jednostavno koritenje raunara, omogue e vrlo brz, tj. gotovo trenutno, izraunavanje ocena kao i rangiranje komponenata. Problematino u ovoj metodi je davanje ocena komponentama po pitanju tri traena svojstva moguih otkazivanja. Ocene koje se daju komponentama, su vie subjektivne nego objektivne ocene, tj. zavise o onom ko primenjuje metodu. Time RPN gubi smisao pokuaju li se rezultati jedne kompanije uporediti s rezultatima druge.

20

2.3.14. Mere za smanjenje rizika U ovoj koloni navode se sve mogue mere kojima se moe smanjiti ili potpuno ukloniti mogunost odreenog naina otkazivanja komponente, umanjiti posledice koje bi otkazivanje imalo na sistem ili okolinu, i/ili poveati verovatnou otkrivanja greke tokom provere kvalitete, tj. pre putanja sistema u eksploataciju. Iako e RPN ocena pasti sa smanjenjem bilo koje od 3 ocjene, savetuje se da se poveanje primjetljivosti greaka ostavi kao zadnja opcija. Razlozi su ekonomske prirode. Poveanje verovatnoe otkrivanja greaka pre putanja sistema u eksploataciju e imati efekat poveanja pouzdanosti sa stanita krajnjeg korisnika ali uz poveanje trokova kao posledice poveanja vremena i veeg broja dijagnostikih ureaja potrebnih za pregled komponenti sistema. Bolje je reenje ukloniti mogunosti pojave greaka. Na taj nain smanjuje se kart i nema potrebe za upotrebom potencijalno skupih metoda provere. Poveanje sigurnosti sistema promenama u sistemu ne znai nuno ugradnju najnovijih ili nikad pre koritenih komponenti. Najee su to ve postojea i mnogo puta koritena reenja, kojih se pre analize rizika jednostavno nitko nije setio. Iako postoji vrlo velik broj moguih zahvata kojima bi se postigao neki od ova tri cilja ili moda i sva tri, svi se mogui zahvati mogu grupisati u pet kategorija. U nastavku date su sve kategorije: Preoblikovanje najee podrazumeva promene na konstrukciji mehanikih komponenti u vidu promena dimenzija, ali i materijala, tehnologija proizvodnje ili metode povrinske zatite. Preoblikovanjem se moe poveati otpornost komponente na mehanika optereenja, vibracije, zamor materijala, koroziju i sl. Preoblikovanje ne mora zahvatiti samo jednu komponentu, ve i itavi mehaniki sklop. Zapravo, preoblikovanje jedne komponente najee znai da e i sve komponente koje su u fizikom kontaktu s preoblikovanom komponentom morati biti menjane. Pojedine komponente ne moraju otkazati usled mehanikih naprezanja ve svojim oblikom imaju tendenciju da otkau na neki drugi nain. Primer, zatvara rezervoara za gorivo najee je izveden kao poklopac s navojem. Prilikom toenja goriva, poklopac mora biti odvrnut i maknut sa rezervoara. U elji da se ne zaprlja gorivom, korisnik moe vrlo lako ispustiti poklopac koji u tom sluaju najee zavri ispod vozila. Obian komad plastine strune na kojoj bi poklopac bio obeen tokom toenja goriva reava problem. Primer zapravo pokazuje situaciju u kojoj nisu ugroeni niti ivot i zdravlje korisnika niti integritet sistema, ali je definitivno poljuljano zadovoljstvo kupca.
21

3. Popis mera Po zavretku FMEA analize daje se popis mera koje se trebaju sprovesti kako bi se poveala otpornost sistema na greke. Tokom popunjavanja tablice FMEA metode za svaku potencijalnu greku dati su mogui postupci ijim se provoenjem moe poveati pouzdanost pojedine komponente sistema. Sprovoenje svih postupaka poveava pouzdanosti bilo bi nepraktino zbog potrebnih vremena i sredstava kao i nepotrebno zbog razliitih postojeih pouzdanosti komponenata. Stoga e se jednom od metoda rangiranja rizika, naini otkazivanja porediti po veliini rizika. Broj komponenti kojima e se nekim od mera za smanjenje rizika poveati pouzdanost zavisi o prihvatljivoj razlici pouzdanosti. Sve komponente ija je trenutana pouzdanost ispod ciljane za celi sistem, postaju kandidati za preoblikovanje. Jednom kad je sprovedena itava analiza, sve komponente ije verovatno i otkazivanj prelaze doputenu vrednost moraju se menjati. Mere poboljanja koje su navedene za te komponente sada ine popis mera za smanjenje rizika koje se trebaju sprovesti.

22

Zakljuak

Kao i kod svih metodologija i alata koji se koriste tokom razvoja proizvoda, i FMEA metoda donosi odreene prednosti u odnosu na proces razvoja proizvoda kod kojeg uopte ne postoji analiza pouzdanosti ili se primenjuje neka druga metoda. Ove prednosti su sledee: 1 Dobro strukturisana i pouzdana metoda 2 Jednostavna je da se naui i sprovodi, ak i poetnicima 3 Jednostavna procena ak i najkompleksnijih sistema 4 Potpomae druge oblike analize moguih greaka u sistemu (Alternative) 5 Skraeno vreme razvoja proizvoda zbog ranog otkrivanja i uklanjanja potencijalnih problema 6 Poveanje pouzdanosti proizvoda 7 Stvaranje baze podataka za budue analize Kako FMEA nije jedina metoda kojom se ocenjuje pouzdanost proizvoda, namee se zakljuak kako postoje odreene mane ove metode, tj. druge metode imaju odreene prednosti. Nedostaci FMEA metode su sledei: 1 Moe biti zamorno i oduzima puno vremena 2 Nije prikladno za razmatranje potencijalnih kvarova uzrokovanih viestrukim uzrocima ili mehanizmima 3 Lako zaboraviti na ljudske greke 4 Ograniena mogunost analize spoljanih uticaja 5 Problem odreivanja verovatnou otkazivanja 6 Zadavanje izrade analize FMEA metodom zbog altruizma vodstva kompanije ili marketinkih razloga 7 Sve komponente koje nemaju upravljanje dobijaju viu ocenu kritinosti u odnosu na komponente koje imaju upravljanje.

23

Primer procene rizika

Primenu FMEA metode emo pokazati na primeru ocenjivanja koncepata kosilice. Koncepti su kreirani razradom funkcijske strukture kosilice. Jednom kad je dobijena funkcijska struktura napravljena je morfoloka matrica u kojoj su navedena razliita mogua tehnika reenja za svaku pojedinu funkciju. Odabirom odreenih reenja za svaku funkciju dobijeni su koncepti. Svaka je grupa generisala vie koncepta te ih ocenila meusobno prema kvaliteti ispunjenja zahteva. Na e zadatak biti da po jedan koncept svake grupe koji je grupa ocenila kao funkcionalno najbolji analiziramo FMEA metodom i uporedimo po kriterijumu pouzdanosti. Svaki koncept treba dati reenja za sedam podsistema koji moraju sainjavati kosilicu. Veina sistema ima po dve osnovne funkcije. Na ovom emo mestu objasniti o kojim se sistemima radi te koje zahteve po pitanju funkcionalnosti ovi sistemi moraju ispunjavati. Osnovni zahtev bio je upotreba postojeeg pogonskog agregata, u ovom sluaju radi se o dvotaktnom Otto motoru konstruisanom tako da moe raditi u praktino bilo kojem poloaju. Iako zadati agregat ograniava mogunost za inovativnost po pitanju vrste pogona, upravo njegova mogunost rada u razliitim poloajima daje slobodu kad je u pitanju njegova orijentacija, prvenstveno po pitanju izlaza pogonskog vratila. S obzirom da je pogon zadat, isti je za sve i ne moe se menjati, nema razloga, a zapravo ni mogunosti za ocenjivanje njegove pouzdanosti. Stoga se pogonski sistem nee uope razmatrati, ali e njegova pozicija i orijentacije uticati na druge sisteme, njihovu konstrukciju i sloenost izvoenja, a time onda i na nama zanimljivu pouzdanost. Pogonski sistem je zapravo drugi po redu ocenjivani sistem. Na prvom mestu je Sistem za regulaciju snage kojemu su osnovne funkcije ''Gorivo uskladititi'' i ''Smeu goriva i vazduha dozirati''. Tehniko reenje Sistema za regulaciju snage gotovo je u potpunosti definisano pogonom te ostaje vrlo malo ili gotovo nimalo manevarskog prostora za inovativnost. To je razlog to svih pet analiziranih koncepata ima istovetno tehniko reenje te nema osnove za usporeivanje pouzdanosti koncepata na bazi reavanja ovog sistema. Ostaje jedino pitanje hoe li se po izboru najboljeg koncepta sa stajalita pouzdanosti smatrati nunim poveanje pouzdanosti ovog sistema u odnosu na pouzdanost drugih sistema. Na treem mestu je Sistem za prenos energije s dve glavne funkcije. To su ''Energiju na vratilo preneti'' i ''Energiju raspodeliti''. Prva funkcija je poprilino jasna sama za sebe,

24

potrebno je omoguiti prenos gibanja i snage s motora na glavno vratilo. Zavisno o predvienom poloaju i orijentaciji pogonskog sistema ovde uoavamo razliita reenja, pa stoga i razliite ocene pouzdanosti. Druga funkcija, ''Energiju raspodeliti'', potrebna je zbog zahteva da pogon kosilice ne samo daje snagu za koenje, ve i za pokretanje kosilice kako bi se korisniku olakao rad, tj. kako korisnik ne bi morao gurati kosilicu. Tehniko reenje ove funkcije varira od koncepta do koncepta, a zavisi ponovo o smjetaju pogona. Osnovni je problem razliit smer gibanja delova koji omoguavaju koenje i delova koji omoguavaju kretanje kosilice, pa orijentacija pogona koja olakava prenos na sistem za koenje oteava prenos na pokretake delove i obrnuto.

etvrti sistem je Sistem za pokretanje koji mora vriti tri funkcije: ''Tokove privrstiti'', ''Energiju na tokove prenositi'' i ''Zakretanje kosilice osigurati''. to se tie prve funkcije, svih pet koncepata predlae isto reenje pa su i ocene pouzdanosti iste. Druga funkcija, ''Energiju na tokove prenositi'', treba preneti snagu na tokove to je rijeeno razliitim sklopovima, od remenica do lanaca, a vie-manje svi ukljuuju neku vrstu
25

diferencijala. to se tie tree funkcije, problem je to je samo peti tim u svom konceptu predvideo omoguavanje zakretanje kotaa. Dodatan sistem jest potencijalni problem sa stajalita pouzdanosti, ali je ovaj sistem naveden u specifikacijama, pa time mora biti prednost ovog koncepta u odnosu na ostale koncepte. Na petom mestu nalazi se Sistem za rezanje trave. Kao i kod gotovo svih postojeih kosilica ovog tipa, ovaj je sistem rijeen primjenom rotacijskog noa to se u praksi pokazalo kao najbolje reenje. Kao i ranije kod identinih reenja, pouzdanost svih koncepata je jednaka. Na predzadnjem mestu je Sistem za skladitenje trave sa samo jednom funkcijom: ''Travu skladititi''. Prvi i etvrti tim nije predvideo bilo kakvo reenje za ovaj sistem, a trei i peti tim predvideli su kruti rezervoar, ali nije naveden materijal. Samo je drugi tim naveo precizno o kakvom se rezervoaru radi. U njihovom sluaju to je platneni rezervoar. Konano, poslednji, sedmi sistem je Sistem za podeavanje visine rezanja ija je osnovna funkcija rieena na dva osnovna pristupa. Prvi je podizanjem itave kosilice u odnosu na tokove, a drugi je podizanjem noa. Na svakom konceptu sprovedena je analiza FMEA metodom u skladu s opisanim postupkom (PRILOG). Analiza pouzdanosti je sprovedena razmatranjem svih glavnih funkcija svakog od sistema, tj. s izuzetkom pogona. Sveukupno na svakom je konceptu analizirano 11 funkcija, tj. pouzdanost tehnikih izoenja vrenja ovih funkcija primetimo veliinu dobijenih reenja. Za samo jedanaest analiziranih funkcija dobijeno je preko stotinu redova. Kada bi se razmatrale sve funkcije svakog sistema ili kad bi se koncept razradeo do poslednjeg sastavnog diela, koliina posla bila bi preobuhvatna. Iz ovog se moe vidjeti vanost pravilnog odabira sistema koji e se analizirati jer ako su granice sistema preiroke nee biti mogue u razumnom vremenu dobiti rezultate. Jednom kad su analize provedene za sve koncepte, postavlja se pitanje njihove meusobne usporedbe. Kako svaka mogunost otkazivanja dobiva vlastitu ocenu, potrebno je nai nain da se iz ovih ocena dobije jedna ocena sistema koja e se moi uporediti. Ovu ocenu odredili smo na razini glavnih funkcija koristei RPN vrednosti. Posvetimo se na trenutak drugoj metodi ocenjivanja, matrici rizika. Iako jednostavnija za ocenjivanje, za svaku mogunost otkazivanja ova nam je metoda dala jednu od tri mogue ocene. Ovakva vriednosna skala je pregruba za nae potrebe te bi iz nje bilo teko dobiti bilo kakvu upotrebljivu ocenu. Ovo je jasno ve iz upotredbe ocena dobijenih matricom rizika i RPN broja. Mogunosti otkazivanja koje imaju vrlo razliite RPN vrednosti dobijaju istu ocenu prema matrici rizika. Daljnom upotrebom i preraunavanjem ocena iz matrice rizika jo bi se vie
26

Dva reenja neke funkcije mogu imati priblino jednaku srednju vrednost RPN-a, a da nisu ni priblino jednako pouzdana jer jedno reenje ima vrednosti RPN-a u uskom pojasu oko srednje vrijednosti dok se drugo reenje sastoji od komponenti od kojih je jedan broj vrlo pouzdan, dok se ostale vrlo esto kvare.

Statistika kae da je osim srednje vrednosti potrebno razmatrati i varijacije, tj. srednje odstupanje od aritmetike sredine. Meutim, kako imamo premalu populaciju vrednosti da bi statistike metode imale nekog znaaja, a i odstupanje u smeru manjeg RPN-a nas ne zabrinjava jer znai visoku pouzdanost, umesto varijacije emo traiti najveu RPN vrednost za svaku funkciju. Zakljuno, za svaku funkciju svakog koncepta trai se srednja i maksimalnu vrednost RPN ocena mogunosti otkazivanja i pomou ovih vrednosti uporediti koncepte. Tablica 3 omoguava nam sistemski pregled svih pet koncepata i ocena koje su dobili. U redovima se nalaze sistemi i njihove osnovne funkcije, a u kolonama koncepti gde svaki koncept ima dodeljene ko dve kolone. Prvi je srednja RPN ocena za funkciju

27

sistemakoja je navedena u tom redu, a drugi je maksimalna RPN vrednost koju je neka mogunost otkazivanja dobila za funkciju u tom redu. Ako je vrednost srednjeg RPN-a najmanja u odnosu na sve RPN vrednosti u tom redu, obojena je zelenom, a ako je najvea obojana je crvenom. Sve vrednosti srednjeg RPN-a koje se nalaze izmeu najvee i najmanje za taj red obojane su utom.

28

Literatura 1. http://www.belupo.hr/Default.aspx?sid=4606 2. http://www.cecra.dh.pmf.uns.ac.rs/pdf/cetvrtiseminar/AgbabaUpravljanje%20rizikom.pdf 3. www.cadlab.fsb.hr/.../1184657587-zavrnirad-2007-matijahoi.pdf 4. http://www.grf.rs/mm/files/learnmat/63-Obezbedjenje%20kvaliteta.pdf 5. http://www.oirs.fon.rs/data/OI/fmeafta.pdf 6. http://www.slideshare.net/guest9e7b5481/failure-modes-and-effects-analysis-1628876

29