Urednik autorske stranice: Rodoljub ivadinovi

e-mail: rodoljubz@pcelinjak.com

APIMONDIJA 2005. DABLIN, IRSKA

Izvetaj podnose: Rodoljub ivadinovi, Vlastimir Spasi, Milutin Petrovi Prevod sa engleskog: Rodoljub ivadinovi U glavnom gradu Irske, Dablinu, od 21. do 26. avgusta ove godine, odran je 39. svetski pelarski Kongres. Pokuaemo da vam predstavimo sveukupnu astmosferu pomeanu sa novim saznanjima do kojih smo tamo doli, tako da oekujemo da doivite sve ono to smo i mi doiveli, kroz slike i tekst. Odmah po pristizanju u Dablin, smestili smo se u studentsko odmaralite (UCD village), koje je nudilo najniu cenu prenoita. Raspitali smo se o pelarima Irske i saznali da ih nema mnogo, tek oko 1 000, i to preteno u junom delu zemlje. Kasnije smo od brojne slovenake delegacije, koja je dola autobusom sa namerom da obie pelinjake, saznali da su posetili jednog od najveih pelara Irske, koji ima oko 200 konica, od kojih je njih 100 izgubio zbog varoe protekle zime. Kongresna sala i izlobeni prostor smeteni su u prostorije Royal Dublin Society, do kojih smo dosta putovali. Prvo tri stanice gradskim prevozom, a zatim jo 25 minuta hoda. Ispred kongresne sale smo se nali dosta ranije, i to vreme iskoristili za kontakte sa predstavnicima drugih zemalja, koji su polako pristizali. Prvi kontakt ostvarismo sa brojnom ukrajinskom delegacijom (ovde bi trebalo rei da smo spadali u najmalobrojnije delegacije). Saznali smo da kod njih, kako nam tvrdie, jo uvek nema otpornosti varoe na fluvalinat, te da uspeno koriste drvene letvice sa ovim lekom. Veoma im se dopao na asopis na engleskom jeziku, a jo vie dve SPOS-ove broure za poveanje potronje meda, koje e verovatno i oni tampati. Naredni sagovornici su bili Japanci: dva pelara entuzijasta sa kojima smo veoma lepo popriali. Zaista prijatni ljudi. Pokuavali su da nas "vrbuju" (ne znamo koju bi korist imali od toga) da stanemo iza njihove tvrdnje, da na Havajima ipak ima varoe, iako njihov ministar poljoprivrede tvrdi da je nema. Veoma dug i produktivan razgovor imali smo sa potpredsednikom najvee amerike firme (Tropical Blossom Honey Company, Inc.) za proizvodwu meda u sau. Gospodin J. Douglas McGinnis potvrdio je naa dosadanja saznanja o (nezavidnim) cenama pelinjih proizvoda u SAD-u, o problemima koje i oni imaju sa varoom (zimus je u SAD-u u nekim krajevima stradalo ak do 50% pelinjih zajednica), o borbi protiv jeftinog meda iz Argentine, recimo, koja je poslednjih par godina dobila novi, veoma interesantan oblik. Do sada su pelari SAD-a zahtevali uvoenje takozvanih damping kvota (ogranienje uvoza) iz odreenih zemalja (Kina, Argentina, Meksiko). Sada polako pribegavaju novom triku. Poinju da ulau sredstva u marketinku kampanju poveanja potronje pelinjih proizvoda, ali ne u SAD-u, ve u Argentini! Smatraju da e takvim nainom borbe toliko poveati njihovu potronju meda, da e ostati bez meda za izvoz. Ve je opte poznata injenica da je godinja potronja meda u Kini tokom 1995. iznosila svega 40 g po glavi stanovnika. Poto standard u Kini raste velikom brzinom, poznavaoci problematike (Tan Ken iz Instituta za istraivanja u pelarstvu sa Poljprivrednog Univerziteta Junana) su smatrali da bi se Kina od najveeg izvoznika mogla pretvoriti u najveeg uvoznika meda u svetu. Tan Ken navodi da je 1996. godine potronja porasla na 100 g, a ve pri potronji od 160 g Kina ne samo da ne bi imala meda za izvoz, ve bi ubrzo morala da pone i da ga uvozi! Sa ovog aspekta se mogu razumeti amerika nastojanja u Argentini. Inae, na sagovornik (irskog porekla) je nekada imao oko 2 000 konica, ali je sada zbog irenja aktivnosti firme pele prodao i bavi se samo otkupom i prodajom, uglavnom meda u sau. Snaan utisak na nas ostavio je i Bruce Wolk, direktor marketinga amerikog NHB-a (National Honey Board - Nacionalni odbor za med). Uloga ove, nazovimo je agencije, jeste promocija potronje meda meu stanovnitvom. Finansira se prikupljanjem procenta od prodaje ukupne koliine meda u SAD-u (oko 2 centa po kilogramu meda). Usledila je dobro organizovana registracija uesnika. Bili smo oduevljeni jednom lanicom odbora za prijem delegata, koja je teno govorila engleski, ruski i nemaki jezik, ba kao da je ivela u sve tri zemlje. Na alost, to se tie organizacije, od tada pa u svim narednim danima odravanja Kongresa, primeivala se velika elja organizatora da utedi gde god moe. Nije se rasipalo, to je pozitivno, ali se esto ilo i ispod dozvoljenog nivoa. Jedan predstavnik ruske delegacije je ustao i javno na sastanku rekao da je ovo najloije organizovani kongres od poslednjih dvanaest, kojima je redom prisustvovao. Na sreu, taj nedostatak nam nije predstavljao ama ba nikakav problem. Nama je bilo najvanije da je struni deo kongresa imao
converted by Web2PDFConvert.com

POVRATAK NA POETNU STRANICU

predstavljao ama ba nikakav problem. Nama je bilo najvanije da je struni deo kongresa imao visok nivo, bar to se tie tema koje su nas (i ne samo nas) najvie interesovale. Dan namenjen registraciji uesnika proveli smo veim delom pored izlobenih tandova. Ovaj sistematini obilazak tandova omoguio je prvi uvid u novine koje su tamo prikazane. Prezentovaemo sve to nam se uinilo interesantnim i bitnim. Bioloki preparat protiv votanog moljca Svakako najznaajnija novina je pojava biolokog preparata B 401 protiv voskovog moljca na bazi bakterije Bacillus thuringiensis subsp. Aizawai (serotip 7) koji proizvodi firma Vita (Europe) Ltd iz Velike Britanije (www.vita-europe.com). Preparat se koristi tako to se finom prskalicom nanosi na ramove sa saem i 100% ih titi od voskovog moljca cele sezone. Kada se izlegne larva moljca, unese u sebe bakteriju i tako strada. Raspitali smo se na tandu ove firme koliko kota preparat. Reeno nam je da cenu nee imati jo dva meseca, pa da im se tada javimo. Meutim, preparat smo kasnije videli na dva tanda u prodaji! Cena se kretala najvie oko jednog evra za zatitu jednog LR nastavka saa. Pri kupovini veeg pakovanja, cena je nia. Treba rei da tu cenu smatramo preteranom, da je ona daleko od velikoprodajne, te da oekujemo da e kod nas biti znatno nia. Zato kaemo kod nas? Trebalo je da odemo u Dablin da bi saznali da Vita (Europe) Ltd ima predstavnika u Srbiji! To je firma Zoolek d.o.o. iz Beograda (Hadi Prodanova br. 8, zoolek@infosky.net). ak nam je na licu mesta uruen prospekt na srpskom jeziku za jedan drugi wihov preparat (Apiguard, lek na bazi timola protiv varoe). Gospodin iz Vita (Europe) Ltd bio je jako zadovoljan kada je video iznenaenje na naim licima. Inae, ova firma ima veoma bogat proizvodni program za pelarstvo. Odmah po dolasku u Srbiju, sam pozvao Zoolek i raspitivao se kako je mogue da pelari Srbije ne znaju nita o njima. Saopteno mu je da preparata nee biti u prodaji do narednog prolea, a da e ih oni ve reklamirati na stranama naeg asopisa kada za to doe vreme. Apiguard Drugi proizvod firme Vita (Europe) Ltd je i Apiguard (www.apiguard.com), kod nas manje poznat preparat protiv varoe na bazi timola, iako je u prodaji ve nekoliko godina. To je patentirani sporodelujui gel na bazi timola. Deluje kao suner, jer se njegove pore u zavisnosti od temperature ire ili steu. Sa temperaturom raste nepostojanost timola, dok se pore smanjuju, i tako se uspeno regulie koliina osloboenog timola. Deluje dvojako. Miris timola ubija varou kada ga ona udahne. Ali, pele i raznose gel konicom, kada varoa strada od kontakta sa njim. Rezultati ispitivanja u raznim klimatima (od Meksika do Finske) pokazuju da je efikasnost protiv varoe od 90-93%. Proizvoa smatra da je mogunost razvijanja otpornosti varoe veoma mala, jer klasini akaricidi imaju jedno ciljno mesto na kome deluju, dok timol remeti bioloke procese varoe tako to deluje na vie mesta na elijskoj membrani i nervnom sistemu, pa je verovatnoa pojave otpornosti varoe na timol mnogo manja. Pakovanje ovog leka ukupne mase 50 g (sadri 12,5 g timola) lii na tanku patetu. Skine se folija, i "pateta" stavi na satonoe. Tu stoji sve dok ima gela. Posle otprilike dve nedelje, stavlja se novo pakovanje. Tretman traje 4 do 6 nedelja. Najbolje ga je dati kada prosene dnevne temperature budu oko 15 C. Ako se zajednice prihranjuju, tretman treba poeti nekoliko dana ranije, kako bi pele efektnije rairile lek po konici. Cena jednog pakovanja je neto ispod 1,8 evra, ili 3,6 evra za jedan tretman jednog drutva. Nadamo se da e kod nas biti jeftinije, to bi bilo poeljno, ako uvoznik eli da primena ovog leka bude masovnija. Karenca za med je 0 dana. Novi lek protiv varoe Dosta se reklamirao i jedan novi lek protiv varoe (Exomite apis) firme Exosect Ltd, koji se obavezno koristi u kombinaciji sa mreastom podnjaom (distributer Agri-Nova Technology Ltd, www.agri-nova.biz, ++44 (0) 1799-542-289). Prvo se mora kupiti specijalna plastina plitka posuda koja se stavlja sa unutranje strane leta konice. U posudu se sipa praak (poznat kao entostat praak) koji sadri timol. On je napravljen pomou posebne elektrostatike tehnologije. Kada pela proe kroz posudu, odreena koliina praka se nalepi na nju sa svih strana, poto je praak sa elektrostatikim nabojem i tako ga pronosi kroz konicu. Preparat obara varou sa odraslih pela. Mreasta podnjaa spreava povratak varoa na pele. Odjednom se sipa jedna kesica praka. Kroz 12 dana se sipa druga kesica (i ranije, ako se praak potroi ranije). Tokom tretmana na konici se dri otvoreno samo jedno leto (gde se nalazi lek). Svaka kesica sadri 25 g praka, od ega timola ima 5 g. Lek se moe primeniti dva puta godinje, u prolee ili jesen. Ne preporuuje se tretman tokom intenzivne pae. Pele moraju biti izloene praku najmanje 21 dan, optimalno 24. Cena dve kesice praka (za jedno drutvo) je oko 6,75 evra (neto manje kod kupovine vee koliine), a cena plitke posude (kupuje se samo jednom i ponovo koristi neogranien broj puta) oko 2,6 evra. Knjige i asopisi Iako je nekoliko izdavaa izlagalo knjige iz pelarstva, nije bilo najboljih naslova. Osea se i stagnacija u izdavatvu. Jedino je IBRA (International Bee Research Association) osvetlala obraz sa nekoliko novih kvalitetnih knjiga. Jednu od njih sam uplatio (Form and Function in the Honey Bee, 45 evra), i verovali ili ne, u potansko sandue je stigla ve 3. septembra, samo nedelju dana po povratku sa Apimondije. To je knjiga koja opisuje grau pele sa njenim funkcijama, uz obilje fotografija sa elektronskog mikroskopa. Interesantno je da se nigde nisu mogle kupiti knjige koje su osvojile nagrade (Imkern im gebirge, Praxisbuch osvojila je prvo mesto; Imkern, Schritt fur Schritt drugo mesto, a Plants and Honey Bees, their relationships tree). Nemci su dominirali i kada su asopisi u pitanju. Titulu najboljeg asopisa poneo je nemaki Die biene. Drugi asopis je prestini Bee World, a trei Abeilles&cie. Po prvi put je i na asopis Pelar uao u konkurenciju za najbolji asopis. Primetili smo da su svi nagraeni asopisi veeg formata (A4), to otvara dijapazon mogunosti za kvalitetniji dizajn, uz manju prenatrpanost stranica tekstom, uz krupnija slova, to predstavlja neponovljiv vizuelni, duhovni i struni doivljaj. Neka nam to budu smernice za budunost, ak i na ovakvom formatu. asopis Pelar na engleskom jeziku

converted by Web2PDFConvert.com

Kao to ve znate, za ovaj kongres Apimondije odtampan je specijalni broj naeg asopisa na engleskom jeziku, iji je ceo tira podeljen uesnicima Kongresa. asopis sadri najbolje napise iz proteklih par godina (autori lanaka su prof dr. Jovan Kulinevi, Mileta Markovi, Branislav Karleua, dr med. Rodoljub ivadinovi, Milan Mati, Ivan Brndui, Milan Jovanovi, ing. Vlastimir Spasi). Najvei broj asopisa podeljen je na ceremoniji otvaranja, kada je veina prisutnih dobila po primerak. Podelili smo ga ak i za predsedavajuim stolom tokom oficijelog dela otvaranja, pa smo od pojedinaca dobili svojevrsnu "kritiku" kako smo bili isuvie napadni. Moramo da "priznamo" da nam je to i bila namera! Setite se prolog Kongresa Apimondije u Sloveniji. Italijan Mussi je na ceremoniji otvaranja izazvao buru interesovanja izjavom da je uspeo da pobedi varou razmicanjem ramova u ploditu. ak i na ovom Kongresu prezentovan je jedan rad koji se time bavi. Jeste nonsens, ali se o njemu pria ve dve godine. A mi smo ponudili svetu ono najbolje to imamo, iza ega stoje praktini rezultati, i ega se ne moramo stideti. Ostatak asopisa je podeljen na najbolje poseenim prezentacijama radova. Trebalo je da budete u sali i posmatrate reakcije prisutnih. Jednog trenutka, skoro niko nije sluao govornika, svi su itali Pelar! Ovom originalnom idejom skrenuli smo panju prisutnih delegacija na nae prisustvo. Od tog trenutka, Srbija vie nije anonimna u pelarskom svetu. Ovaj asopis je omoguio da se i naa pelarska privreda (kroz oglase) nae na Kongresu. Izloba Na izlobi opreme i pribora za pelarstvo uestvovalo je oko 100 izlagaa iz celog sveta. Verovatno najvei prostor zauzeo je generalni sponzor Kongresa, firma Medex iz Ljubljane. Dobili su i nagradu za najlepe ureeni tand, sasvim zaslueno. Inae, uee na sajmu API EXPO uzele su sve vodee svetske firme. Zastupljena je standardna oprema koja je manje vie poznata. Od novina, bila je izloena savrena automatska maina za armiranje saa. Samo stavite satnu osnovu, pritisnete dugme, saekate nekoliko sekundi, i osnova je oiena! Mogao se videti i ureaj za izvlaenje vlage iz meda prilikom samog vrcanja, uduvavanjem suvog, umereno toplog vazduha u centrifugu. Ostale zanimljive eksponate moete pogledati na fotografijama, jer smatramo da nema svrhe oduzimati prostor u asopisu na njihovo opisivanje. Izloba pelinjih proizvoda pored proizvoda u standardnom obliku ponudila je i novitet kao to su med u prahu i mekane kapsule matinog mlea u vidu gela kineske firme Youither Bioscience, www.youither.com. ak proizvode i liofilizat matinih i trutovskih larvi. Njihov standardni proizvod, liofilizovani matini mle~ u kapsulama kota 10 dolara (pakovanje od 100 kapsula). Prezentacija radova Svakog dana prezentacija radova odvijala se u tri sale istovremeno. Pratili smo sve to je bilo iole interesantno. Ali, krenimo redom i prezentujmo najzanimljivije radove. Pojava varoa otpornih na amitraz u Evropi Jedan rad (autor S. M. A. Pires sa saradnicima, Instituto Politecnico de Braganca, Braganca, spires@ipb.pt) je izvestio o pojavi otpornosti varoe na amitraz u Portugaliji. Na alost, autor rada se nije pojavio na njegovoj prezentaciji, tako da vam moemo preneti samo izvod iz apstrakta, poto nas organizator (iako je obeao objavljivanje kompletnih radova na sajtu www.apimondia2005.com dve nedelje nakon Kongresa) jo uvek nije udostojio objavljivanja kompletnih radova. Autori nas obavetavaju da je varoa u Portugaliji otkrivena tek 1986. godine. Pelari su u borbi protiv nje esto koristili amitraz (Apivar, Acadrex). Pratei razliite proverene meunarodne izvetaje o poveanju otpornosti varoe na amitraz i sve brojnijim reklamacijama pelara na slabu efikasnost preparata Apivar (francuske trake sa amitrazom), autori su odluili da tokom 2003. i 2004. sprovedu opseno testiranje kako bi pronali pelinje zajednice koje parazitira varoa otporna na amitraz u kontinentalnom delu Portugalije. Priblino 1 200 pelara je uestvovalo u eksperimentu. U priblino 17% zajednica nalazi se populacija varoa otporna na amitraz. Amitraz je kod njih u terenskom eksperimentu dostigao prosenu efikasnost od samo 60,1% (maksimalna je bila 80%). Ovo je potvrda teze o kojoj je asopis Pelar ve pisao u julskom broju za 2005. da postoji mogunost pojave otpornosti varoe i na amitraz, to moe odvesti nae pelare u nova razoarenja. Znai, treba biti oprezan i ipak menjati preparate u razumnim granicama. Kroz isti eksperiment su iskoristili priliku i utvrdili broj zajednica u kojima se razvija populacija varoe otporna na fluvalinat, samo je taj projekat vodio A. Murilhas (University of Evora, Evora, murilhas@uevora.pt). Utvrdili su da kod 57% zajednica egzistira varoa otporna na fluvalinat, gde je njegova prosena efikasnost bila samo 26,4% (a maksimalna 60%). Novosti o oksalnoj kiselini Moramo da naglasimo da su radovi o oksalnoj kiselini izazvali najveu panju posetilaca Kongresa. Trailo se mesto vie, jer je nekoliko desetina ljudi stajalo. Gladni novih saznanja, paljivo smo pratili izlaganja autora. Najzanimljiviji nam je, naravno, bio Antonio Nanetti iz Italije (Consiglio per la Ricerca e la Sperimentazione in Agricoltura, Istituto Nazionale di Apicoltura, Bologna, ananetti@inapicoltura.org), jedan od najboljih poznavalaca oksalne kiseline. Na poetku je rekao kako je oksalna kiselina veoma popularna u Evropi za tretiranje zajednica bez legla, jer je jeftina i efikasna, a pele je dobro podnose. Najpopularnije su metode nakapavanja i sublimacije. Sublimacija je po njemu skupa i zahteva vee zatitne mere prilikom tretmana. Za nakapavanje se u Italiji preporuuje rastvor oksalne kiseline koji sadri 4,2% oksalne kiseline, to se dobija meanjem 1 grama dihidrata oksalne kiseline u kristalu sa 10 mililitara vode i 10 grama eera. Drugim reima, u meavinu jednog litra vode i jednog kilograma eera treba sipati 100 grama dihidrata oksalne kiseline (tj. 60 grama na litar rastvora). Ovde moramo da napomenemo da se u eksperimentima na zapadu pokazalo da je ovo veoma visoka doza, i da moe da kodi pelama. Zato se i kod nas preporuuje 35 grama na litar rastvora. Rastvor se pravi tako to se pomeaju litar vode i kilogram eera, pa se od dobijenog rastvora odmeri potrebna koliina, recimo jedan litar. Nakon predavanja prili smo predavau i zamolili ga za neka pojanjenja, oduzevi mu tako oko 45 minuta vremena. Meutim, njegova predusretljivost je bila tako iskrena, da verujemo da mu to nije smetalo. Naprotiv. Ovde emo sva naa
converted by Web2PDFConvert.com

saznanja preneti kao integralnu informaciju. Pokazalo se, na osnovu rezultata eksperimenata, da je mnogo manje vano koliko oksalne kiseline ima u rastvoru, nego koliko ima eera! Do sada je u literaturi mogla da se nae preporuka o maloas pomenutom nainu pravljenja rastvora eernog sirupa, ali se nigde nije objanjavalo zato. U 2001. godini stiglo nam je uputstvo od vie autora (G. Liebig, K. Tampel, R. Bchler) da se kiselina sipa u 20%-ni eerni sirup. Tako je moglo da se zakljui da nije bitna koncentracija eera u rastvoru. Sada smo konano saznali da je to bila zabluda. Eksperimenti pokazuju da samo pri 60% eera u rastvoru oksalna kiselina pokazuje najbolje dejstvo! Ako je eera manje, opada efikasnost. Pitali smo zato je to tako. Odgovorio nam je da pele ne uzimaju rastvor oksalne kiseline, bez obzira koliko ima eera u njemu, zbog njegove velike kiselosti. Naime, oksalna kiselina daje najkiseliji rastvor (pH=1) od svih drugih kiselina uvrtenih u eksperiment (pogledajte tabelu). eer u rastvoru slui da bi zajedno sa oksalnom kiselinom privlaio vlanost iz vazduha i odravao dovoljnu vlanost koja je neophodna za kvalitetnije dejstvo oksalne kiseline. Kada je relativna vlanost vazduha via, efikasnost kiseline se poveava i obrnuto. To su potvrdili i ovogodinji eksperimenti u Srbiji, jer je u kinim danima u fijoci ispod mree bilo vie opale varoe! eer je znai sinergist oksalne kiseline. Jo je Milani 2001. utvrdio da je efikasnost oksalne kiseline vie nego duplo vea kada je relativna vlanost vazduha 75% nego kada je 42%. Zato bi i leti i zimi trebalo voditi rauna da kod primene oksalne kiseline relativna vlanost vazduha u narednim danima bude to vea. Kako autor ovog rada tvrdi, efikasnost oksalne kiseline potie iskljuivo od kiselosti, mada se ne zna tano kako. Kiselina ne ulazi u telo varoe ni na koji nain (ak ni inhalacijom), ve je dejstvo verovatno iskljuivo kontaktno. Ispitivali su i u telu varoe nisu nali kiselinu. Utvrdili su da je sama kiselost rastvora mnogo bitnija za efikasnost protiv varoe, nego to je bitna sama toksinost oksalne kiseline. Jer, u jednom eksperimentu tretiranja nakapavanjem dobili su efikasnost kod standardnog rastvora (pH=1) od ak 98,7%, dok je isti takav rastvor, neutralizovan na pH=7 pokazao efikasnost od neverovatno niskih 8,3%! Nisu utvrdili nikakav uticaj na leglo niti bilo kakvo oteenje legla. Matica je normalno nosila, ne smanjujui nosivost ako se tretira u periodu kada legla ima. Ne utie na odgajanje zimskih pela kada se tretira u periodu sa leglom (avgust). Oksalna kiselina je namenjena prevashodno zimskom tretmanu (od poetka novembra do nove godine), kada nema legla, jer tada daje maksimalnu efikasnost. Ako se primenjuje i u drugim delovima godine, tokom godine je ne bi trebalo dati vie od 3-4 puta. Kako nam je tvrdio, kiselina se tokom leta u konici zadrava svega nekoliko dana. Zato se tokom leta tretman oksalnom kiselinom moe ponavljati u periodu od najmanje 2 nedelje, ali je letnja efikasnost mnogo nia od zimske, svega 40-50%. Ovo ponavljanje tretmana ne utie na maticu. Meutim, treba imati u vidu da se radi o toploj Italiji. U eksperimentima koje je nekoliko pelara obavilo ovog leta u Srbiji tretirajui oksalnom kiselinom u avgustu, pokazalo se da se oksalna kiselina zadrava u konici i do 27 dana, a i poslednjeg dana nije pokazivala tendenciju opadanja efikasnosti (dodue, uslovi su bili idealni, poto je vlanost vazduha bila veoma visoka). Naravno, ne zna se koja je to koliina kiseline u pitanju i da li bi dolo do predoziranja kada bi se u potpunosti pratilo navedeno uputstvo, ali je injenica da je u konici ima bar mesec dana pri visokoj vlanosti vazduha. Informacija o letnjoj efikasnosti oksalne kiseline nije se do sada mogla nai u literaturi. Nanetti je prvi saoptio taj podatak, a mi ga u praksi proverili u Srbiji, o emu moete da itate jo u ovom broju. U eksperimentu ije je rezultate izneo na Kongresu, Nanetti je sa saradnicima pokuao da utvrdi kako tano utie na efikasnost oksalne kiseline smanjenje njene koncentracije ili smanjenje koliine eera u rastvoru. Eksperiment je paralelno sprovoen i u kontinentalnom delu zemlje (Modena), i u primorskom delu (Siena). Svaku eksperimentalnu grupu inilo je 50 pelinjih drutava. Prva grupa je tretirana standardnim rastvorom (60 grama dihidrata kiseline na litar 60%-nog sirupa), druga grupa rastvorom sa manje kiseline (45,7 grama kiseline na litar 60%-nog sirupa), dok je trea imala znatno manje eera, ak upola manje (62,8 grama kiseline na litar 30%-nog sirupa). Pokazalo se da se efikasnost u prvoj i drugoj grupi skoro ne razlikuje (87,7% prema 87,1% oborenih varoa), iako je koncentracija kiseline znatno smanjena (za 23,8%). Meutim, kod tree grupe gde je eer smanjen za ak 50%, efikasnost je iznosila samo 70,3%, to je bilo i statistiki znaajno. Prirodno opadanje varoe je u kontinentalnom delu zemnje dostizalo 13,6%. U ovom eksperimentu su drutva u kontinentalnom delu zemqe ula u zimu sa proseno 8 840 pela, dok su u mediteranskom delu brojala proseno 10 530 pela. Kod drutava koja su bila u kontrolnoj grupi i nisu tretirana proseno uginue je iznosilo u kontinentalnom delu 20%, a u mediteranskom 26,6%. Uginue u grupi tretiranoj standardnim rastvorom u kontinentalnom delu je iznosilo 26,7%, a u mediteranskom 12,5%. Znai, u kontinentalnom delu vie od kontrole (za 6,7%), a u mediteranskom manje (za 14,1%). Drutva tretirana rastvorom sa manje eera imala su vee uginue pela, u kontinentalnom delu 32,1%, a u mediteranskom 18,9%. Grupa sa manjkom oksalne kiseline nije se znatno razlikovala od grupe sa normalnom (za uslove Italije) dozom. Ono to nas interesuje jeste da u kontinentalnom delu kod primene standardnog rastvora uginue pela nije znaajno izmenjeno tremanom oksalnom kiselinom. Ali, bitno je i to da rastvor sa manje eera utie na neto vee uginue pela. Izmerili su i da je u grupi sa manje eera u rastvoru, u prolee bilo manje legla u odnosu na netretirana drutva (za 21% manje), to nije sluaj kod grupe tretirane standardnim rastvorom (6,4% manje). Meutim, autori smatraju da to nisu adekvatni parametri, jer nije utvrena statistika znaajnost, pa im ne treba pridavati valjnost. U svom drugom radu, Nanetti je ispitivao sudbinu oksalne kiseline u pelinjoj zajednici putem radiohemijskih ispitivanja. Pelinjoj zajednici je dat 41 mililitar standardnog rastvora oksalne kiseline. Pomou ubaenog radioaktivnog markera utvrivano je prisustvo oksalne kiseline iz razliitih uzoraka uzetih iz te konice u predstojeih mesec dana. Relativno visoko beta zraenje pronaeno je u svee izgraenom vosku i svee izluenim votanim ploicama. U ostatku istraivanja potvrena je hipoteza da pele metaboliu oksalnu kiselinu poreklom od naeg tretmana. In vivo i in vitro eksperimenti ukazuju da se metabolisanje oksalne kiseline vri putem dekarboksilacije, ija enzimska priroda tek treba da bude utvrena buduim istraivanjima. U treem radu, Nanetti je sa saradnicima ispitivao kako se oksalna kiselina ponaa u pelama i na pelama kojima je u eernom sirupu dodata njena mala koliina (1,7 grama po drutvu). Drugo drutvo je tretirano sublimacijom (1,4 grama iste oksalne kiseline). Oba drutva su bila

converted by Web2PDFConvert.com

sline snage. Iz njih je uziman po uzorak od 50 pela na 0, 24, 48, 72, 96 i 168 sati. Posle nenog ispiranja, seciran je digestivni sistem pela. Posle 24 asa, u oba drutva se kod pela nala priblino ista ukupna koliina oksalne kiseline (8,5 mikrograma po p~eli). Kasnije je kod drutava tretiranih sublimacijom ustanovljena manja koliina oksalne kiseline u digestivnom sistemu. Naredni korak je uraen na pelama uzetih iz drutva 24 asa nakon tretmana nakapavanjem oksalnom kiselinom, koje su prethodno pokazivale visok nivo oksalne kiseline u digestivnom traktu. Po 30 pela je stavljeno u svaki od etiri laboratorijska kaveza gde su hranjene rastvorom meda (1:1) po elji (ad libitum). Pele uzete pre tretmana su sluile kao kontrola. Konzumiranje hrane i smrtnost pela su mereni tokom 16 dana. U prvih 24 i 48 sati uzimanje hrane je bilo statistiki nie kod tretiranih pela, ali prosean unos kod jedne pele tokom itavog perioda (1 022,5 miligrama po peli) nije bio statistiki znaajan. Tokom 16 dana, kumulativni mortalitet je iznosio 45,8% i 42,8% kod tretiranih i kontrolnih (netretiranih) pela. Ta razlika nije bila statistiki znaajna. Eksperiment pokazuje da kontaminacija oksalnom kiselinom kod tretiranja moe da ima privremeni uticaj na pelinji odnos prema hrani. Nije utvrena statistiki znaajna razlika u smrtnosti pela. Rezultati potvruju da nema akutnog trovanja pela oksalnom kiselinom pri korienju uobiajenih doza. Ovde treba ponovo naglasiti da je za njih "uobiajena" doza skoro dva puta vea od one koju mi u Srbiji ve koristimo i postiemo dobre rezultate. Uticaj tretmana mravljom i oksalnom kiselinom na larve u pelinjoj zajednici Dr Ale Gregorc iz Slovenije (Poljoprivredni institut Slovenije, ales.gregorc@kis.si) zapoeo je svoje izlaganje tvrdnjom da tretman mravljom i oksalnom kiselinom dovodi do smrti odreenog broja elija pelinjih larvi, pa je pokuao da utvrdi distribuciju mrtvih elija na larvama. Za utvrivanje elijske smrti koriena je tzv. TUNEL tehnika. Kod trodnevnih i petodnevnih larvi izloenih oksalnoj kiselini, naena je elijska smrt kod 25% epitelijalnih elija srednjeg creva 5 sati nakon tretmana. Nivo elijske smrti se poveava na 70% do 21. sata, dok je morfologija epitela jo uvek nepromenjena. Nakon 50 sati od tretmana, elijska smrt se dokazuje u 18% epitelijalnih elija trodnevne larve, i 82% kod petodnevne larve. Znai, kod starijih larvi ima vie elijske smrti nego kod mladih larvi. Sporadina elijska smrt nalazi se i u masnom tkivu larve 5 sati nakon tretmana. Na 21 sat od tretmana elijska smrt nalazi se kod 4% epitelijalnih elija srednjeg creva. Isparavanje mravlje kiseline dovodi do jo rasprostranjenije elijske smrti u perifernim, kutikularnim i subkutikularnim tkivima. Kod dvodnevne larve, 50 sati nakon tretmana utvruje se elijska smrt od 70% do 100% epitelijalnih elija srednjeg creva. Odmah nakon predavanja, prvo pitanje iz publike je postavio dr Wolfgang Ritter iz Nemake, rukovodilac sekcije pelinjeg zdravlja. Interesovalo ga je da li je ovo istraivanje utvrdilo konkretne i manifestne tete po pelinje larve i zajednicu uopte, vane za pelara praktiara. Odgovoreno mu je da autor ne moe da odgovori na to pitanje te da e ono biti tema buduih istraivanja. Ali, sudei po dosadanjim saznanjima, utvreno je da kod odraslih pela nema znaajnijeg poveanja smrtnosti (kod ovakvih razmatranja treba imati u vidu i ono na ta se malo misli, a to je da druge hemikalije takoe znatno tete pelama i ak ubijaju mnogo pela, cimiazolhidrohlorid recimo ubija i 200-300 pela po tretmanu, dok od oksalne padne samo nekoliko pela). Va urednik asopisa Pelar je tokom prezentacije ovog rada (kog je proitao pre prezentacije) sedeo pored maloas pomenutog Nanetti-ja, posmatrajui njegovu mimiku i prativi ta zapisuje u svoju belenicu. To nam je bilo jako vano, jer je takorei samo dan ranije izjavio da oni u Italiji nisu utvrdili nikakvu tetu po leglo ili pele prilikom primene oksalne kiseline. Odmah nakon predavanja, prili smo mu i pitali ga kako ocenjuje rezultate ovog istraivanja. Mirnim glasom prepunim samopouzdanja izjavio je da su se oni bavili slinim istraivanjima i da nisu ustanovili nikakve tetne efekte vezane za praktino pelarenje. Ovo nam najvie lii na onu priu: ko ne uzme, kajae se, a ko uzme, kajae se to nije uzeo vie (to nije uzeo ranije). Timol i kreno leglo U jednom irem eksperimentu obavljenom u Grkoj tokom 2003. i 2004. godine, A. Papachristoforou sa saradnicima (Aristotelov univerzitet u Solunu, alpapa@agro.auth.gr) je ustanovio da timol ima izvesno dejstvo u suzbijanju razvoja krenog legla iji je izaziva gqivica Ascosphaera apis. U eksperimentu je korien preparat Apiguard (infekcija se smanjila za 53,9% upotrebom samo jednog pakovanja preparata). Ovo je vano za praksu pelara koji redovno koriste ili se spremaju da koriste timol protiv varoe, jer je ovo njegovo znaajno sporedno dejstvo. Timol u satnoj osnovi? Istraivai iz Portugalije, H. Garcao, R. lvares i M. Vilas-Boas (mvboas@ipb.pt), do{li su na ideju da timol ugrade u satnu osnovu, poto se on dobro rastvara u mastima. Eksperiment su izveli kod 21 drutva u LR konicama, koje su podelili u tri grupe. Jedna je bila kontrolna, a preostale dve su se razlikovale po koliini timola i broju ubaenih satnih osnova u koje je impregniran timol. Posle ubacivanja takvih osnova u konicu, dobili su vee padanje varoe od prirodnog opadanja za 3 do 10 puta. Bolje su se pokazale dve satne osnove sa po 9 grama timola u svakoj, koje su dodavane u razmaku od deset dana, nego jedna satna osnova sa 18 grama timola u sebi. est virusa pela na pelinjacima naih suseda maara P. Forgach, Zs. Tapaszti, M. Rusvai i T. Bakonyi iz Budimpete (Forgach.Petra@aotk.szie.hu) izvestili su o svom istraivanju prisutnosti virusa u Maarskoj. To su virus akutne paralize pela (ABPV), virus crnog matinjaka (BQCV), virus hronine paralize pela (CBPV), deformiui Wing virus (DWV), kamirski pelinji virus (KBV) i virus meinastog legla (SBV). Uzorci koje ine odrasle pele uzimani su od 1999. do 2004. godine sa 52 maarska pelinjaka iz raznih regiona. Uzorci su proveravani na prisustvo varoe i iz infestiranih uzoraka je varoa uzimana kao poseban uzorak. Najvei broj pelinjaka (94%) je inficiran sa n

converted by Web2PDFConvert.com

converted by Web2PDFConvert.com