Sie sind auf Seite 1von 183

Biblioteka: TUMAENJE KNJIEVNOSTI Knjiga 4

Glavni i odgovorni urednik; VOJISLAV MITI Urednik: PETAR PIJANOVI Recenzent: DUAN JOVI

Ranko Bugarski Lingvistika u primeni


Lingvistike discipline Primene lingvistike Primen/ena lingvistika u svetu i kod nas Terminologija Kontrastivna analiza Teorija prevoenja Nastava jezika Jezik i kultura

SADRAJ
Predgovor I OPTI DEO 1. 2. 3. 4. Lingvistika i njene discipline Pojam i znaaj primenjene lingvistike Primenjena lingvistika u svetu i kod nas Primenjena lingvistika kao lingvistika u primeni 15 24 42 58 9

II TERMINOLOGIJA 5. Lingvistika, leksikografija i terminologija 6. Kontrastivna analiza terminologije i terminologija kontrastivne analize 7. Kriterijumi izgraivanja lingvistike terminologije 8. Terminologija generativne gramatike 9. Terminologija u primenjenoj lingvistici III PREVOENJE 10. Meukulturno prevoenje 11. 0 prirodi teorije prevoenja 12. Teorija prevoenja kao nauna disciplina IV NASTAVA JEZIKA 13. Jezik i kultura sa sociolingvistikog stanovita 14. Sociolingvistika i nastava jezika 15. Norme, kontekst i nastava jezika Bibliografska beleka Literatura Registar _ imena _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 147 154 161 170 172 187 191 111 119 130 67 76 84 93 101

Registar pojmova

Ranko Bugarski, doktor lingvistikih nauka i redovni profesor Filolokog fakulteta u Beogradu, bavi se anglistikom, optom i iprimenjenom lingvistikom i sociolingvistikom. Iz ovih oblasti objavio je u zemlji i inostranstvu veliki broj radova, meu njima knjige Predlozi over, under, above, below / beneath u savremenom engleskom jeziku, 1969; Jezik i lingvistika, 1972. (Nolitova nagrada; I! izd. 1984); Lingvistika o oveku, 1975. (II izd. 1983); i Jezik u drutvu, 1986. Priredio je nekoliko knjiga (omskog, Sapira, Vorfa) i tematskih brojeva asopisa (iz sociolingvistike, psiholingvistike i primenjene lingvistike). lan je i funkcioner nekoliko jugoslovenskih i meunarodnih naunih i strunih drutava. Ova knjiga nastala je iz njegove viegodinje istraivake i predavake delatnosti na polju primenjene lingvistike, ijem je organizovanju u Jugoslaviji (i uklapanju u aktuelne svetske tokove) doprineo, izmeu ostalog, obavljajui funkcije prvog predsednika Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, organizatora prvog kongresa ovog Saveza i urednika njegovog Godinjaka, te potpredsednika Meunarodnog udruenja za primenjenu lingvistiku (AILA).

Predgovor

Predmet razmatranja u ovoj iknjizi jeste iroka i heterogena, a nauno i drutveno izrazito aktuelna, oblast primenjene lingvistilke. U njeinih tpetnaest ipoglavlja, tematski grupisanih u etini dela, obrauje se niz teortjskih i praiktionih pitanja u vezi sa onim segmentima ovog kompleksa kojima se autor posebno bavio, a koji su mogli da se uklope u knjigu ovog obitma i namene. Razume se da pod ovim okolnostima sva podnuja primenj&ne lingviistiike nisu mogla biti ravnopravno zastupljena; ali i ona kojima nisu posveeni posebni odeljci bar su registrovana u optem pregledu koji ini prvi i najobimniji deo knjige. U tom bloku, posle uvodnog teksta koji sadri orijentacionu klasifikaciju discipli'na nauke o jeziku, ispituje se, sa teorijskog i pragmatikog stanovita, sam pojam primenjene lingvistike; zakljuak da bi ovoj oblasti pre odgovarao maziv lingvistiike u iprimeni odraava se i iu naslovu knjige. Preostala tri dela posveena sw problematici iz domena terminologije, prevoenja i nastave jezika pri emu su u nekiim sluajevima, zbog same prirode ispitivane materije, izvrene podele samo usllovne. Knjiga je izrasla iz autorove istraivake, predavake i organizacione delatnosti na polju primenjene lingvistike tokom posilednje deceniije. U toiim razdoblju njegovo nauono i pedagoko interesovamje za probleme iiz ovog ikruga bilo je podstakrouto i fuokcijama koje je obavljao u jugoslovensikim i meunarodnim udruenjima za primenjenu lingvistiku. Kako se ovaj penod podudara sa osnivanjem i potonjim razgranatim aktivnostima Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, u ovoj 'kmjizi a naroito u njenoim prvom tematskom bloku bie vidljivo nastojamje da se pojam primenjene lingvistike razradi u opteteorijskom smislu, ali i postavi na osnove koje e u najveoj meri odgovarati potrebama < i mogunostiima nae zemlje w ovom domenu. Knjiga se tako ukiapa u ira nastojanja oiko nauonog fundiramja, institucionalnog organizovanja i drutvenog afirmisanja iprimenjene lingvistiike u Jugoslaviji.

10

Gotovo sva poglavlja vode poreklo od referata podnetih na domaim i inostranim naunim i strunim skupovima, uktjuujui tri poslednja svetska kongresa za primenjenu lingvistiku, tri dosad odrana jugoslovenska kongresa u ovoj disciplini, kao i vie simpozijuma specifinijeg karaktera; neka poglavlja delimino potiu i iz predavanja odranih u strunim drutvima. Najvei broj ovih aktivnosti pada u poslednjih petest godina. Skoro svi ovako nastali prilozi u nekom su obliiku ranije objavljemi na srpskohrvatsikom ili engleskom jeziku, mahom u kongresnim publikacijama ili u strunoj periodici; podaci o ovome dati su u zasebnoj bibliografskoj beleci pri kraju knjige. Autor se nada da e oni, osveeni i okupljeni u koricama jedne knjige, moi jo bolje da ispunjavaju ulogu koja im je delimino ve pripa'la u definisanju i aiktuelizovanju oblasti kao to su prirnemjena lingvistika, teorija prevoenja ili terminoloka istraivanja, za koje kod nas poslednjih godina s razlogom raste interesovanje kao, uostalom, i drugde u svetu. Za ovu prili'ku svi ranije objavljeni prilozi su prilagoeni i bibliografski aurirani, te jeziki, stilski, terminoloki i tehniiki ujednaeni; neki su i sadrmski bitno proireni, a neki, opet, kombimovani tako da daju novu celinu. Kod srodne prob'lematike po pravilu su uklanjana nepotrebna panavljanja, ali je u reim sluajevima integritet svakog poglavlja onemoguio da se ona sasvimn izbegnu. Neki delovi teksta ovde se prvi put objavljuju, bilo uopte ili pak na srpskohrvatskom jeziku. !z ovog sledi da je knjiga, na ve uveliko postojeoj bibliografekoj osmovi, iznova napisana kao celina; taj posao obavljen je tokom poslednje godiine. Poreklo knjige iz vremenski ogranienih usmenih saoptenja na naunim i drugim javnim skupovima ipalk je u nekiim delovima moralo ostaviti traga u obimu i nainu izlaganja, pa neka naznaena pitanja nisu mogla da budu dublje zahvaena i sistematski prosleena, to znai da je u takvim sluajevima ekstenzivni pristup muno prevagnuo nad imtemzivnim. Meutim, tekst je time verovatno dobio na itljivosti, a obimna literatura na koju se upuuje u belekama, ii koja je objedinjena u neuobiajeno dugaak ali ipak u sutini selektivan spisak od blizu 240 naslova na kraju knjige, svakako e itaocima zainteresovanim za pojedine oblasti olakati dalje traganje po putanjama koje su u teksitu obeleene. Ovako komponovan spisak odabrane literature na meko-

11

liiko jezika ima neka obeleja poetne tematske bibliografije, a time, moda, i odreenu meru samostalne vrednosti. Registri imena i pojmova upotpunjuju nauni aparat knjige, omoguujui da se ona koristi i kao priruni'k. Airtor se nada da bi publikacija ovakvog sadraja, i pristupa koji teorijsku podllogu kombinuje sa pitanjima jezike prkse, mogla da bude inter&santna ne samo lingvistima, termiinolozima, prevodiocimna, nastavnicima matennjeg jezika i stranih jezi'ka te drugiima profesionalno upuenim ina jeziku problematiku, nego i studentima jezikih grupa, kao i iroj publici koja eli da se obavesti o interdisciplinamim istraivakim zahvatima u neke akituelne problemske komplekse u vezi s upotrebom jezika u drutvu. Beograd, marta 1986. R. B.

Opti deo

Lingvistika i njene discipline

1. Uvod. Fitanje moguih podela unutar celokupnog podruja nauke o jeziku, koje je sa istorijskim izrastanjem pojedinih lingviistikih disciplina povremeno dolazilo ma dnevni red, danas se postavllja u jo aktuelnijem obliku mego ranije naroito zahvaljujui savremenim multidisciplinarnim kretainjima i razvoju, pored fundamentalnih, i primenjeinih oblasti naunog istraivanja. U ovom tekstu, iji pristup nee biti problemski nego isto taksonomski, razmotriemo to pitanje na jedan uproen uvodni nain, kreui se najveim delom u okvirima ire prihvaenih i manje-vie oigilednih podela, s moguim izuzetkom poneke sporne definicije ili kalkvog diskutabiLnog razgranienja. No oije lako dati ni iklasififkaciju isa ovako ogranienLm preteinzijama, ijer se *u prepliu razliiti kriterijumi podele (prema predmetu, pristupu, metodama ili ciljeviima), a i terminollogija je esto meujednaena, naroito u interdisciplinarnim domenima koji se i inae opiru jednostranom razvrstavanju. Stoga se ikrajmje saeta odreenja koja siede nude samo uslovno i provizorno, u nadi da i takva mogu da budu od n^ke koristi. 2. Lingvistika i filologija. Najikrae i najobuhvatnije odreena kao nauka o jeziku, lingvistika prouava priirodu i razvoj jezika kao opteljtidskog obeileja, nanoito njegovu istnutouru i njegove funkcije, uz opisivanje i klasifikovanje svih jezika sveta kao razliitih pojaviniih obliika ovekove moi govora. U tu svrhu ona inastoji da izgradi skup teorijsikih priincipa, deskriptivnih kategorija i analitikih postupaka uz iju je pomo u principu moguce defiinisati Ijudski jeziik 'kao pojaviu, opisati slinosti i razlrke meu jeziciima i objasmiti prostorne, vremenske i drutvene varijacije u njihovoj upotrebi u jeziokiim zajednicama.1
1 U neznatno modifikovanom obliku, ova definicija javlja se i u 4. poglavlju ove knjige, priiikom podrobnijeg razmatranja pojma primenjene iingvistike u odnosu prema lingvistici u celini; upor. mesto na koje upuuje beleka 1 tamo.

16

Po predmetu i ciljevima lingvistika se razlikuje od filologije, sa kojom se metodoloki ponegde proima. U irem i starijem smislu, filologijom se naziva istorijski usmereno prouavanje jezika, usmene i pisane knjievnosti i duhovne kutture pojedinih naroda. U uem i novijem smislu, filologija je studij vrednih starijih pisanih tekstova u kulturnoistorijske svrhe. U oba smisla ona se razlikuje od lingvistike. Upuena na odabrane pojedinane kulture, filologija nema onog opteg dela koji ini sredinju oblast lingvistike u znaenju opte nauke o jeziku, u principu zainteresovane za sve jezike sveta stare i savremene, pisane i nepisane; a u primeni na pojedine jezike ili grupe jezika, filologija je u prvom znaenju ira a u drugom ua od lingvistike. Uz to su ovi jezicl za filologiju samo sredstvo za rasvetljavanje istorijskih i kulturnih, dakle vanjezikih podataka, dok za lingvistiku mogu da predstavljaju samostalan i dovoljan predmet naunog istraivanja. Najzad, ove dve nauke slue se delimino drukiijiim metodama i oslanjaju se na druge susedne discipline. Otuda ih je najbolje sagledati kao zasebne iako srodne iroke oblasti, koje se mestimino prepliu ali se na drugim stranama potpuno razilaze. Ovo se danas mahom prihvata u obe stnuke, mada raste svest o injenici da je za neke vrste lingvistikih istraivanja filoloka potka neophodna, kao to su i lingvistiki principi nezaobilazni u savremeno orijentisanim filolokim izuavanjima. Izvan ovih struka, u nekim sredinama se pod titicajem tradicije povremeno jo uvek govori o filologiji i tamo gde se radi o lingvistikoj materiji najvie stoga to je filologija, i kao oblast a pogotovo kao termin, starija od lingvhstike. U nekim kulturama, naroito istonim, razlika izmeu lingvistike i filologije tradicionalno je mnogo manje jasna nego danas u Evropi; a i ovde je donekle poseban poloaj klasine filologije, gde se isto lingvistika prouavanja, izdvojena iz frloloke matrice, ree obavljaju. Osim toga, u akademskim kontekstima i dalje se posvuda govori o nacionalnim i regionalnim filologijama, definisanim jezikim i kulturnim podrujima na koja se odnose (npr. rusistika, jugoslavistika, slavistika, anglistika, germanistika, albanologija, hungarologija, balkanologija, arabistika, sinologija, orijentalistika itd.), pri emu ve i sami nazivi ukazuju na znaajne razlike u obuhvatu. Isti termini mogu se upotreblja-

17

vati i u uem smislu, ogranienom na lingvistike segmerate datih disciplina, tako da npr. anglistiika (uz mogui atnibut lingvistika) oznaava istraivanje samog engleskog jezika, a me i istorije, knjievmosti i 'kulture naroda koji njime govore. Sve ovo upuuje na izvesnu istorijski i praktino >uslovljenu relativnost razlikovanja lingvistike i filologije u nekim razdobljima i kanitekstiina; meutim, ve opisana maelna razlika izmedu njih izgleda dovolj'no jasna. 3. Podele lingvistike. Razueno podruje lingvistike moe se deliti prema raznim merilima. Saetom prikazu uobiajenih podela moemo pristupiti ukazivanjem na tri dimenzije diferencirainja jezifike maferije. Prvo, valja razliikovati mikrolingvistiku orijentaciju, ogranienu na same jezike podatke u uem smislliu, t j . na pitanja strmkture jezikih sistema, od makrolingvistikog usmerenja, 'koje ukljuiije i komunikacijske, socioloke, psiholoke i druge vanjezike korelate jezike strukture. Drugo, jezike injenice mogu se potsmatrati sinhronijski, t j . u jednom vremenskoim tpreseku, ili pak dijahronijski, t j . u vremenskom toku; u prvom sluaju dobija se slika istrukture ispitivanih sistema, iu drugom prikaz njihovih promena kroz vreme. I tree, jezikoj piroblematicii moe se prilaziti teorijski, sa ciljem jzgraivanja teorije jezika, ili sa naglaskom na primenjenim istraivanjima, u svrhu korienja lingvistikih saznanja izvan domena same nauke o jeziku. Ove razlike, esto samo uslovne, sto'je u odreeniim meuisobnim odnosiima, a uz to se provlae kroz razliite podelle lingvistiike koje eimo navesti u daljem izlaganju. Po obuhvatu, najira lingvistioka disciplima jeste opta lingvistika, koja listrauje temeljina obeleja Ijudskog jezika u celiriii i ikoja je programski i termiinoloki neretko sinomimna sa naukom o jeziku. U njen delokrug spadaju pitanja definicije prirodnog jezika, t j . onih kriterijalnih obeleja koja ga konstituiu kao svojevirstan fenomem, odelit kako od istema ivotinjske komunikacije tako i od drugih simbolikih sistema koijiima se slui ovek; zatim pitainja odnosa jezika prema stvarnosti i prema milljeinju, njegove uloge u ivotu oveka kao bioloke vrste, kao pripadnika drutvenih zajednica i kao pojedinca, te pitanja filogenetskog i ontogenetskog jeziokog razvoja, gubljenja jezike sposobnosti usled bolesti u ' druga pri emu pojediini od ovih aspekata jezika

18

daju povoda i za izrastanje interdisciplinarnih obllasti koje e kasmije biti ipomenute. Vano mesto u optelingvistiokim istraivanjima priipada jezikim univerzalijama zajednikim, iako razliito ispoljenim, svojstvima svih jezika. Ova opta obeleja otkrivaju se i formuliu uz metodoloku pomo lingvistike tipologije, koja prouavanjem struktura jeziiokog sadraja i izraza iuspostavlja varijabilne tipolloke konfiguracije na podlozi onoga to se pokae kao (konstantno. Teorijskim aspektima optelingvistike problematike, a posebno modeliiranjem jez'nka, bavi se lingvistika teorija sistem iprimcipa i postulata koji tei da opie i objasmi optu formu jezika kao funkcionalnog sistema. U ovom smislu, iingvistioka teoriija ima bitnih dodirnih taalka sa filozofijom jezika, koja mporedljiv red pitanja o sutini jezika postavilja iz prevashodno filozofskog ugla, pa se otuda nekada smatra granom filozofije pre nego lingvistike; u jednoj jo dalekoj idealnoj projekciji, damainja iva saradnja lingvistike i filozofije mogla bi da urodi jednom lingvistikom teorijom koja bi ujedno bila i fiilozofija jezika. Posebnim jezicima, uzetim pojedimano ili u grupama, oave se: deskriptivna ili sinhronijska lingvistika, sa sfanovita sirthronijske stru'kture; istorijska ili dijahronijska lingvistika. iz perspektive dijahronijskog razvoja; i uporedna ili komparativna liingvistika, u cilju poreenja i klasifiikovaoja jezilka i jezikih grupa, bilo genetskog, tipolokog ili arealnog. Za korriibinovaini pnstuip komparativnim prouavanjima kroz istorijsku evoluciju odomaen je termin istorijsko-uporedna lingvistika. Uporedno iapitivanje slinosti i razli'ka u stnukturi dvaju ili vie jeziika danas se naziva kontrastivnom lingvistikom. Za istraivanje jezika u kontaktu, sa prateim pojavama viejezinosti, pozajmljivanja, mterferencije i jezi'kih meavina, ponegde je u upotrebi nov tenmiin kontaktna liingvistika. Opiisivanjem i uiporeivanjeim dijalekata bavi se dijalektologija, tradicioinalno ograniena na regiomalne razlike ali odskora nadograena sistematskim prouavanjem drutveno uslovljenih varijacija, u okviru tzv. socijalne ili urbane dijalektologije. Teritorijalna distribucija dijallekatskih crta, povezana sa dijaleikatskim rasiloijavanjem jeziokih sistema, predmet je lingvistike geografije, doik se za srodna pitanja prostoitnog rasporeda dijalekata ili jezika u pojedinim arealima i irom sveta upotrebljavaju i nazivi arealna lingvistika i geolingvistika.

19

Jeziki sist&mi, bilo da drutveno fumkcioniu ikao jezici iii kao dijalekti, i posmatrani bilo sinhronijski ili dijahronijski, opisuju se na razliitim planovima strukture, pa se prema ovom kriterijmmu izdvaja sledei niz liingvistikih disciplina. Fonetika izuava mehanizme proizvoenja i primanja govornih glasova j daje injihovu klasifikaciju prema fiziolokim i akustiokim parametrima, bez obzira na njihovo ftiimkcionisanje u glasovnim sistemima pojedinih jezika; ovo drugo ini predmet fonologije, koja glasove prenosi iz fizike ravni fonetike u funkcionalnu ravan fonema kao distinktivnih jedinica glasovne stru'kture. Morfologija se bavi sastavom rei i njihovih oblika, te njihovim graenjem od morfema kao najmanjih znaenjskih jedinica jezioke forme. (Za prouavanje fonolokog sastava morfema, naroito s obzirom na altemacije u govornom 'lanou, mekada se uspostavlja zaseban meunivo morfofonologije.) Kombinovanje rei u konstrukcije, pre svega sintagme i reenice, predimet je sintakse. Morfoiogija i sintaksa zajedno ine gramatiku u uem smislu; u nekim pristupjima gramatika uz njnh obuhvata .i fonologiju, pa i semamtiku. Doik se u gramatici rei javljaju u lulozi siintaksikih jedinica, svojstva rei kao jedinica renika datog jeziika, t j . leksema, prouavaju se pod zaglavljeim leksikologije. Najzad, zmaenje rei i njihovih ikombinacija ispituje semantika, na iijem se planu kao miniimalne jedimice nekada postuliraju sememe. Kroz ovaj spetktar discipilina tei se raziMnevanju maina ma koji se, kombinovanjem funkcionalnih jedinica na razliitim planovima jeziikog ustrojstva, u ijeziiku kao hijerarhijsiki uredenoj i pravilima regulisanoj strukturi ostvaruje veza izmeu zvuka i znaenja. Unekoliko po strani od ovog spektra, ali u uskoj vezi s pojedinim njegovim segmentima, rasporeene su i neike druge liingvistioke discipline, starije i novije. Delovima leksikologije u irem smislu mogu se smatrati etimoiogija, inaiuika o istorijskom razvitku pojedinih rei i grupa srodmih rei u jednom jeziku ili vie jeziika, poev od mjihovog korena i najranijim posvedoenim ili rekonstruisanim oblicima, i onomastika, mauka o vlastitim iimenima (geografskih lokacija, naseljenih mesta, reka, planina, Ijudi itd.). Dok se sintaksa doskora mahom ograniavala na pitanja sastava reenice, u poslednje vreme se pod firmom nove discipline, tekstualne lingvistike, prouava i struiktura jezikih i 'komunikacijskih celina izmad nivoa reenice, t j . veih tekstova;

20

slina istraivanja, sa teitem na strukturi govornih interakcija, nazivaju se i analizom diskursa. A pod zaglavljem lingvistike pragmatike, takoe nove i danas aktuelne oblasti, pogled na strukturu jeziika dopunjuje se prouavanjem njegove upotrebe u komunikaciji, sa posebnim obzirom na svrhe koje korisnici jezika postiu svojhn isikazima u okviru razliitih govornih imova. Pojedinim vidovima jezika bave se i druge discipline. Tako glotogonija izuava poreklo i evoluciju jezika, kao zasebno podruje optelimgvistikih istraivanja. Sa pojavom prvih pisama otvara se prostor i za gramatologiju nauku o vrstama pisama, njihovom nastanku i razvoju. Ovu oblast treba razlikovati od grafemike ili grafologije, koja kao pandan fonologije u grafikom mediijumu prouava lingvistiku strukturu razliitih sistema pisanja, t j . njihovu podeenost glasovnim sistemima pojedinih jezika. Pomenute podele prema uem predmetu prouavamja presecaju se sa podelama prema teorijisko-metodolokom ipristupu pojedinih lingvistikih koia, kao to su razne verzije strukturalne, funkcionalne ili generativne lingvistike, pa se tako nipr. govori o strukturalnoij nasuprot generativmoj fonologiji, gramatici ili dijalektologiji. 4. Lingvistika i druge discipline. U svom sredinjem delu, usredsreenom na ispitivanje strukture jezika, t j . u domenu gramatike u irem smislu, lingvistika je u osnovi autonomna nauka, i ona je u modernom periodu upravo ovde i postigla najvee teorijske i metodoloke domete. Zbog toga je doskora pretezala sklonost, ponegde ijo uvelk izrazita, da se u mitkroIimgvistici trai sutina svekolike nauike o jeziku. U najnovije vreme, meutim, u iiu naunog interesovanja sve vie ulazi makroilingvistika problematika, koja trai interdisciplinami pristuip. Ovo vai i za neke od ve pomenutih grana lingvistike, ali nelke od danas najaktuelmijih tek sada emo da navedemo, prellazei sa ueg podruja jezike nauke na ire prostore u kojima se ona sve ivlje preplie sa susedmim nauoniim oblastima. Uopte iuzev, moe se rei da nasuprot svakom od vie lica jezika, obeleenih netkitm mjegovim kardinalnim svojstvom koje je kao takvo u pnincipu od interesa i za optu lingvistiku, nalazimo odgovarajue nauke, dok se u meuprostorima ubrzano razvijaju interdisciplinanne oblasti lingvistiikih istraivanja. Drutveini tontekst jezika prirodno je nametnuo saradmju

21

sa sociologijom, socijalnom psihologijom, socijalnom antropolog'ijom i srodnkn naukama, koja je urodila nekoMikim discipilinama. U delokrugu sociolingvistike, kao grane nauke o jeziku sa tendencijom prerastanja u optu kritiku metodologiju savremene lingvistike, su drutveno uslovljene jezike pojave (npr. varijacije u jezikoj stmkturi koje prate dnutveno raslojavarrje jezika). Ona se samo uslovno moe razgraniiti od sociologije jezika, kao perspektivne grane nauke o drutvu koja se bavi jeziki ispoljenim drutvenim pojavama (npr. jezikim pokazateljiima irih drutvenih procesa). Krae reeno, sociolingvistika prouava jezik u odnosu prema dnutvu, a socio'logija jezika drutvo u odnosu prema jeziku. Ovim oblastima bliska je etnolingvistika, iposveena odnosu izmeu pojedinih jeziika i u njima izraenih kultura; naroito kada su u pitanju nepisaini jezici pritmitivniih zajednica, ali opet bez jasnih granica, u upotrebi je i termin antropoloka lingvistika. Psihdloku ulogu jezika sisteunatski istrauje psiholingvistika kao savremena verzija ranije psihologije jezika, dakle kao podruje saradnje lingvistike i psihologije u osvetljavanju meusobnih uslovljenosti jezikih i psihikih struktura i procesa. Dodinnu oblast predstavlja neurolingvistika, gde se uz pomo neurologije i neuropsihologije ispituje neuroloka osnova jeziika, t j . posebno odnos izmeu jeziika i Ijudsikog mozga kao njegovog sedita. Znakovni karakter jeznka uipuuje na optu nauku o znacima semiotiku ili semiologiiju, a prenoenje iinformaciija tokom znakovne komunikacije zadire u teoriju komunikacija sa teorijom informacija i u kibernetiku. Na ovom razmeu izrasle su, pod zajednikim imeinoim matematike lingvistike, nekvantitativna i'li elgebarska lingvistika, u okviru ikoje se jezika stmiktura modelira uz poimo pojmovnog aparata matemati'ke i simbolike logike, \ kvantitativna ili statistika lingvistika, ije se metode koriste u ispitivanju statistioke strukture teikstova i u obradi veliikih korpusa jezikih podalaika. Tamo gde se ovakve operacije obavljaju uz pomo maina, govori se o raunarskoj lingvistici. Prema tome, matematika i naroito raunarska lingvistika, za razliku od drugih navedenih disciplina, u principu nisu odreene predmetno nego metodoloki. Matematike metode danas se upotrebljavaju, u kombinaciji sa analitikom aparaturom tradicionalne i moderne gramatiike, stilistiike i retorike, u prouava-

22

nju informacione i stilske strukture razliitih tekstova, posebno knjievnih, a pod zagilavljem lingvistike stilistike. Neke od upravo pomenutih oblasti, uz vei broj drugih, ispoljavaju i izrazito primenjene aspekte, pa se esto svrstavaju meu grane primenjene lingvistike, kao iro'ke i heterogene oblasti koja obuhvata raznovrsne praktime probleme to proistiu iz upotrebe jezika u drutvu. Ovde spadaju i problemi jezike standardizacije, gde se, neutralnom opisu deskriptivne lingvistiike suprotstavlja vrednosno obojeni pristup normativne lingvistike, posebno izrazit u nastavi jezika i negovanju jezike kulture; sa ovim su u vezi i druga pitanja jezikog plaroranja i jezike politike, naroito u viejezinim zajednicama. Nastava stranih jezika takoe je vana oblast primene lingvistikih znanja, a teorijska podloga nastave jezika u celini danas ee ide pod imenom glotodidaktike. Lingvistiki pojmovi i postupci u velikoj meri se koriiste pri sastavljanju renika, to spada u leksikografiju, u prouavanju i normiranju terminologije i strunih jezika, u ispitivanju funkcionisanja sredstava masovnog informisanja, zatiim u le&nju poremeaja govora i sluha i u mnogim drugim oblastima ivota. Izrazito interdisciplinarnog karaktera, aili na lingvistiokim osnovama, jeste teorija prevoenja, koja tei izgraivanju opteg teorijskog okvira za istraivanje razliitih aspekata lljudskog i mainskog prevoenja. A pokua jirna prevazilaen'ja jezikih razliika putem konstruisainja pomonih meunarodnih jezika, od planskih jezika tipa esperanta do matematikih i logikih jezika-posrednika, povremeno se daje naziv interlingvistika. 5. Zakljuak. Razliite jez'ike i kuilturne sredine, raznovrsne tradicije i teorije, udruene sa dinamizmom savremenih interdisoiplinarnih istraivanja jezika, uveliko relativizojiu svaki pokuaj razvrstavanja lingvistikih disciplina, ali se od neega ipaik mora poi. Na letimiini pregled, iz koga su nuno izostale brojne detaljnije podele unutar pomenutih disciplina i mnoge terminoloke alternative, teio je, koliko je to bilo mogiue, jed'nom ob'jektivnom i teorijsiki neutrailnom pritkazu, polazeoi od onoga to se moe uzeti kao ire prihvaeno. Tamo gde ima veih tekoa oko definicije ili razgranienja pojedinih oblasti, to se nastojalo nagovestiti odgovarajuim formulacijama. Samo u onim retkim sluajevima kada u nekom bitnom pitanju nemna praktimo niikakve strune saglas-

23

nosti jer prava debata tek predstoji, kao to je priroda odnosa izmeu lingvistike teorije i filozofije jezika, jznete ocene u veoj meri izraavaju preliminamo lino vienje autora ovog uvodnog teksta. Smeten u kontekst ove knjige, sam taj tekst ima pak kao glavni zadatak orijentaciono situiranje primenjene lingvistike u celini i njenih pojedinih delova na irokom podruju nauke o jeziku, to treba da olaika praenje specifinijih razmatranja u poglavljima koja slede.2

2 Naem itaocu sada su lako dostupna brojna domaa i prevedena dela sa podruja lingvistike, u kojima se mogu potraiti dalja obavetenja Ovom priiikom moemo da uputimo na tri knjige koje se korisno dopunjuju: kiljan (1980) kao iri pregled iingvistikih disciplina, Skola i pojmova, te podataka o jezicima i pismima; Ivi (1975) kao pregled razvoja lingvistike kroz istoriju i njenih savremenih pravaca; i Bugarski (1984) kao teorijsko i istorijsko razmatranje nekoliko fundamentalnih problema nauke o jeziku sve sa daljom literaturom.

2.

Pojam i znaaj primenjene lingvistike

Delatnosti koje se odvijaju pod imenom primenjene lingvistike danas su u punom procvatu, i njihov opti struni i drutveni znaaj nije ni u kojem smislu sporan. Moe se, meutim, postaviti pitanje identiteta same ovako nazvane oblasti, naroito s obzirom na lingvistiku. Da li je ovo jedna interdisciplinarna aktivnost sa zadatkom reavanja praktinih jeziokih problema, posebna grana nauke o jeziku, ili moda u sutini nita drugo do sama lingvistika? tavie, da li iz naina na koji se ova oblast poima uopte proistiu neke ozbiljmije praktine posledice? Malo kad obuhvatnije pretresaoa, ovakva pitanja jo uvek nisu dobila apteprihvaene odgovore. Svrha ovog priloga jeste da skrene panju stnune javnosti na njihovu vanost i da izloi autorovo lino vienje ove problematiike. Pojam primenjene lingvisttke nudi se kritikom razmalranju u dva povezana ali relativno nezavisna smislla pragmatikom i teorijskom. Pragmatiki smisao je spoljni, tj. vanlingvistiki i u osinovi drutveni, i odnosi se na sve ono to je empirijski nasleeno kao primenjena lingvistika, to je kao takvo dmtveno prihvaeno i to se danas praktikuje pod tim imenom. Teorijski smisao je unutranji, tj. lingvistiki i time nauni, i tie se prirode i statusa primenjene lingvistike kao naune discipline. U ovom izlaganju najpre e biti ukratko razmotren pragmatiki a zatim teorijski aspekt primenjene lingvistike, da bi oni potom bili dovedeni u meusobnu vezu u jednom poikuaju sinteze pri emu emo stalno imati na umu veliki drutveni znaaj ove oblasti. Do primenjenih istraivanja na razliitim podrujima po pravilu dolazi ne toliko zbog zahteva internog razvoja same osnovne nauke, koliko usled potreba srodnih naunih oblasti i, jo vie, drutvenog ivota u celini. U sluaju lingvistike, rano je primeeno da je jezik od tako kapitalne vanosti za ivot oveka i drutva da bi nauka o njemu morala moi da prua saznanja i rezultate iroko upotrebljive i izvan nje same. 1 pored razlone skepse u nekim sluajevima, pa i po-

25

vremenih razoaranja, ovo uverenje se u celini pokazailo opravdanim. A komunikacijski problemi savremenih drutava i celog oveanstva takvi su da ve i sama predstava o jednoj primenjenoj lingvistici poseduje odreenu privlanost i izaziva dosta interesovanja na raznim stranama. Dobriim delom zahvaljujui ovoj injenici, u svetu danas postoji razgranata aktivnost koja se iroko naziva primenjenom lingvistikom. Nju su izazvale drutvene potrebe, pa se moe rei da je sama gemeza ove oblasti uveliko pragmatike prirode. Kako se drutvene potrebe u raznim dmtvima i vremenima znaajno razlikuju, moglo bi se oekivati da e, kao rezultat izloene situacije, pojam primenjene lingvistike na ovom pilanu da se razlikuje od jedne sredine do druge bar u stvarnom teitu aiko ne u potencijailnom rasponu, Upravo takvo stanje i nalazinno. lako je sam termin primenjena limgvistika u irolko'j meunarodnoj uipotrebi, pojam koji mu u praksi odgovara uslovljen je lokalnim istorijskim i drutvemm okolnostima: priroda praktinih problema u vezi s upotrebom jezika koji su u odreenoj sredini najaktuelniji spontano definie u njoj preovlaujuu predstavu primenjene lingvistike za neki dati period. Tako se danas u neikim zemljama time esto misli gotovo iskljuivo na nastavu stranih jezika (npr. Velika Britanija, doskora i SAD), u drugim preteno na pitanja u vezj s bilingvizmom (npr. Kainada i neke junoamerike zemlje), u treim na mainsko prevoenje i druge raumarske operacije (npr. SSSR), u nekim opet na izradu sistema pisanja (mnoge primitivnije zajednice), itd. U Jugoslaviji se nijedna od ovakvih pojedinaonih oblasti ne izdvaja toliko od drugih da bi bilo unapred jasno ta bi se bar konvencionalno gledano imalo smatrati primenjenom lingvistikom u naim prilikama. Stoga je ovo jedna od sredina gde se, zbog irokog raspona aktuelnih praktinih problema jezikog karaktera (viejezinost, standardizacija, nastava stranih jezika i drugo), moe ve na isto pragmatikom planu legitimno postaviti pitanje pojma primenjene lingvisti'ke. Na tam planu, kod nas kao i drugde, odgovor na ovo pitanje u principu kumulativno pro'istie iz same prakse: primenjena lingvistika je sva delatnost koja se odvija pod tim zaglavljem, bez obzira na razliite strune i drutvene profile uesnika u njoj. To je jedno zajedniko probiemski orijentisano nastojanje koje ukljuuje ne samo razliite grane lingvi-

26

stike (naroito sociolingvistiku i psiholingvistiku) nego i socicllogiju, pedagogiju, neurologiju, antropologiju i mnoge druge discipline. Koliko god ovek mogao da bude opravdano rezervisan prema prilino nereprezentativnom i otuda neprikladnom imenovanju ovog kompleksa, ovde nsma mesta za individualnu definiciju i linu arbitrau: ako se neka aktivnost planira, organizuje, izvodi i finansira kao primenjena Imgvistika, onda bi bilo neumesno bilo ije privatno insist'ranje da to zapravo nije primenjena lingvistika nego neto drugo. U naem konkretnom sluaju, statuti jugoslovenskih drutava za primenjenu lingvistiku i njihovog Saveza ne propisuju ta jeste a ta ni'je primenjena lingvistika, a bogate i raznovrsne organizovane delatnosti njihovih lanova dovoljno svedoe o irini obuhvata, o odsustvu uskosti i jednostranosti u tumaenju ovog pojma. Moe se tvrditi, bez imalo patriots'ke pristrasnosti, da je ovakav obuhvat preporuoljiviji od uskih odreenja koja dominiraju u nekim drugirn sredinamo. Jer ako se primenjena lingvistika negde svodi na, recimo, na>stavu strarah jezika, to nee biti stoga to u toj zajednici nema i drugih praktinih problema delimino jezike prirode, nego pre zato to takvi problemi, a naroito mogui doprinos lingvistike njihovom preciznijem formulisanju, nisu jo dovoljno uoeni. Otuda je bolje poeti sa jedne ire baze. U svemu dosad reenom verovatno nema mnogo spornog, a veliki drutven: znaaj primenjene lingvistike u njenom pragmatikom aspektu ne dovodi se u pitanje ni u daljem razmatranju. Meutim, problem karaktera i domena primenjene lingvistike mora se, u jednoj drugoj ravni, reavati i teorijski, dakle bez obzira na lokalne empirijske posebnasti i istonijske sluainosti. A na ovom planu nastaju ne maile teikoe, koje lako postaju predmet sporenja meu strunjacima. Za razliku od malopre razmotrenog plan-a, ovcTe dolazi u obzir mogunost da pojedine lingvistike kole ili ak pojedinci ponude svoje odreenje obuhvata i predmeta primenjene lingvistike kao naune discipline da kau, dakie, koja vrsta problematike u nju ulazi i na koji nain, a koja pak ne. Ali svako ko je proveo neko vreme razmiljajui o ovakvim pitanjima imae razumevanja za injenicu da se sami lingvisti nisu esto koristili pomenutom mogunou, da se oni do danas ugliavnom nisu odreeno izjasmili o tome ta je za njih primenjena lingvistika, da li joj uopte

27

pripada posebno mesto u akademskoj sistematici, i ako pripada, koje je to mesto. Skoro bi se moglo rei da su raanje i razvoj primenjene lingvistiike pro'li gotovo nezapaeno to se tie iste lingvistike. Stoga u samoj lingvistikoj profesiji uglavnom nema ni naelne saglasnosti oko pitanja identiteta i statusa primenjene lingvistike, a neka iole samostalna ili celovita teorija ove obiasti do danas ne postoji. Otuda se na naunim skupovima esto javljaju nedoiimice u ovom pogledu, Taiko jedan plenarni referat sa meunarodnog kongresa lingvista u Bukuretu 1967. godine poinje sledeom reenicom: Jedan od glavnih problema primenjene lingvistike je pridevskog karaktera, utoliko to ne postoji meunarodni konsenzus o znaenju 'primenjenog' (Roberts 1969:175), a uskoro potom govori se o odsu^stvu zadovoljavajue definicije primenjene lingvistike, te o potrebi da se u takvim uslovima oslonac potrai bar u radnim definicijama neke vrste (Nicke! 1972:12). Jedan prikaz publikacije sa kongresa primeinjene lingvistike u Kembridu 1969. godine zavrava se konstatacijom da je nemogue utvrditi ta je primenjena lingvistika [HuMen 1974:360). Jedan prikaziva sline publikacije sa sledeeg kongresa, u Kopeinhagenu 1972. godine, na samom poetku upozorava da smo moda dalje nego ikad od jedne sistematske strukture oblasti primenjene lingvistnke (Kuhlvvein 1976:282). A jedan na uesnik zakIjuuje svoje utiske sa narednog kongresa ove discipline, u tutgartu 1975. godine, ocenom da tek treba saznati ta primenjena lingvistika jeste a ta nije (Vilke 1977:85). Na poslednjem dosad odranom kongresu u ovoj oblasti, u Briselu 1984. godine, odran je zaseban okrugli sto o pitanjima identiteta primenjeme l'ingvistike i njenog odnosa prema lingvistici. Lako bi se mogli navesti i drugi priimeri; dovoljno su karakteristini ve i sami naslovi publikacija kao to su Back (1970), Pap (1972), Fraser (1974), Brovvn (1976) iii neki u zborniku Kaplana (1980). ak i u statutima Meunarodnog udruenja za priimenjemu lingvistiku (Association internationale de linguistique appliquee, skraeno AILA) i srodnih drutava, kao i u drugim relevantnim dokumentima, pojam primenjene lingvistike obino se vie podrazumeva nego to se definie. Premda je definisanje na ovom polju veoma te-

28

ak zadatak, valja svesndno podrati sledeu uvodnu napomenu prireivaa jednog zbornika: Treba se nadati da emo u budunosti, kako AILA bude napredovala, dospeti do jedne sveobuhvatne a u isti mah precizne definicije termina 'primenjena lingvistika' (Nickel 1976, lll:5). Taj zadatak, dakako, jo uvek predstoji. O razlozima ovakvog stanja ovde ne moemo detaljnije govoriti, n'iti moeimo ulaziti u sloeno opte pitanje odnosa izmeu fundamentalnih i primenjenih istraivanja, iji je ovo specifian sluaj. Moemo, ipak, pokuati da bar nagovestimo neke od tekoa koje prate svaiki pokuaj osmatranja pojma primenjene lingvistike lingvistikim oima i podvrgavanja toga pojma teorijskoj elaboraciji.1 Ovde se pre svega mora ispitati odnos izmeu primenjene i neiprimen'jene lingvistike, mogui predmet iprve i identitet druge. Nekome se moe udiiniti da su ovakva razmiljanja neizbeno post festum, jer primenj&na lingvisti'ka nije neto o emu se tek danas poinje govoriti, nego oblast koja ve ima izvesnu istoriju a uz to i veoma razgranatu institucionalnu infrastrukturu (ime misliimo na katedre, udruenja, kongrese, projeikie, asopise i druge naine akademskog orgamizovanja jedne discipline). No ovaj utisak je varljiv, jer je pomenuta nesiguiinost oiko prave prirode ove oblasti vidljiva uz sav njen nesumnjiv institucionalni i internacionalni status.2 Naime, ako pogledamo ta sve ulazi u programe rada nacionalrrih drutava za priimenjenu lingvistiku iili AILA-e, koj.a su sve tematska podruja zastupljena na kongresima i drugim nauniitn i struonim skupovima, ta se predaje na odgovarajuim odsecima ili istrauje u institutima, ili ta objavljuju asopisi ovog irsmerenja videemo sigurne znaike izvesne krize identiteta. Ima tu dosta difuznosti, nesistematinosti, kao i preklapanja sa drugim disciplinama, naroito optom lingvistikom, sociolingvistikom i psiholingvistikom. Upadljivo odsustvo predmetnih razgranienja ovih oblasti samo se deli1 Retki pokuaji teorijskog zasnivanja primenjene lingvistike mahom ne prelaze granice skice; upor. naroito Gottvvald (1977), Spillner (1977), Kaplan (1979) i Kiihlvvein (1980b). O statusu teorije u primenjenoj lingvistici bie jo rei u nastavku ovog priloga, a ire i u IV poglavlju ove knjige. 2 Osnovni podaci o razvoju i organizaciji primenjene lingvistike u svetu i u naoj zemlji bie dati u sledeem poglavlju.

29

mino moe objasniti njihovom iroterdisciplinarnom priroRazmiljajui o moguem predmetu primerfjene lingvistike, moemo jednostavno da nabrojimo ne pretendujui na iscrpnost i bez nekog naroitog redosleda bar sledea podruja na kojima su rezulltati lingvistikih istraivanja nali svoju primenu: nastava stranih jezika, ukljuoujui nastavne materijale i metodologiju, tzv. primenjenu kontrastivnu lingvistiku, analizu greaka, testiranje, programiranu nastavu itd.; usvajanje prvog i drugog jezika; nastava matemjeg jezika i uloga jezika u optem obrazovamju; nastava jezika dnutvene sredine u uslovima viejezinostl; jezika politika i jeziko planiranje, ukljuujui standardizaciju (stvaramje sistema pisanja i izgraivanje standardnih idioma), pismenost, jeziku kulturu, meunarodne jezike itid.; struni jezioi, terminologija i leksikografija; prevoenje (Ijudsko i mainsko]; teorija knjievnosti, knjievna kritika, retorika i stilistika; oteenja govora i sluha, logopedija, defektologiija; neurollogija i neuropsihologija; Mini'ka psihologija i psihijatrija; komunikacije, masovni mediji, informatika; pirogramiranje raunara i vetaka inteligencija; etnologija, sociologija i dnuge drutvene nauke; analitika filozofija i logika; semiotika sa svim njenim granama, metodoloki uveliko zasnovana na lingvistikim modeli'ma i utoliko svojevrsina, najobuhvatn'iija pnimenjena lingvistika.4
3 Uverljiva svedoanstva o opsegu i heterogenosti empirijski tumaene primenjene lingvistike pruaju, pnmera radi, programi poslednjih svetskih kongresa za pnmenjenu lingvistiku i pozamani dosad izali tomovi nedavno pokrenutog tematsko-bibliografskog prirunika Annual Review of Applied Linguistics. 4 Slian spisak daje Pap (1972), ije su dileme bile jedan od podsticaja za ovaj na pregled. Upor. s ovim u vezi i Back (1970) znaajnu raniju raspravu na istu optu temu koja dolazi do slinih zakljuaka u mnogim pitanjima.

doim.3

30

Za ovaj, teorijski deo razmatranja nije od znaaja empirijska (ili, u smislu nae distinkcije, pragmatika) okolnost da sve oblasti sa ovog spiska nisu podjednako aktuelne u svim sredinama, nego injeraca da sve one jesu oblasti u kojima se lingvistika znanja ponegde primenjuju. Oigledno je da je i ovaj nepotpuni spisak, koji obuhvata didaktike, sociopolitike, terapeutske, tehnoloke, modelske i druge aspekte, toliko dugaak i raznorodan d.a teko moe da poslui kao predmetna definicija primenjene lingvistike: bilo bi apsurdno tvrditi da je primenjena lingvistika skup svih oblasii sadranih u jednom ovakvom spisku. Pokuaji suavanja njenog domena time to bi se ona po definiciji sveia na podruja na kojima je jezik centralna komponenta datog kompleksa, a ine samo jedna izmeu vie njih (v. npr. Corder 1972:5) su neophodni ali i nedovoljni, jer ovakve liste pokazuju da je i takvih podruja mnogo.5 Ako bismo pak hteli da izdvojimo ono to je zajedniko svim tim raznim oblastima, utvrdili bismo da je to neki vid jezika bilo kao materija ili kao model, Slaui taiko izdvojene delove u celinu, u principu bismo kao zbirni predmet dobili, manje-vie, sam jezik. A jedna nauka sa upravo tim predmetom istraivanja ve postoji, i zove se prosto lingvistika. Idui ovim putem, teko je izbei zakljuak da primenjena lingvistika ili nema svog predmeta, ili ga ima ali je on identian predmetu same lingvistike. 6 Pokuamo li da problemu priemno iz drugog piravca, pitajui se da li postoji neki deo lingvistike koji je specifino >-primenjen, neemo doi do driikijeg reenja, jer su primenjivanju naelno podloni svi delovi lingvistike dakaiko, u raznim oblastima. Tako se, primera radi i govorei sasvim uopteno. deskriptivna lingvistika pr'imenjuje u nastavi je5 One takoe mogu da poslue kao delimina eksplikacija praktinih definicija primenjene Imgvistike kao to je ona iz statuta Amerikog udruenja za primenjenu lingvistiku, gde se, po ugledu na ranije osnovano odgovarajue Britansko udruenje, ova oblast odreuje kroz multidisciplinarne pnstupe jezikim problemima i pitanjima. 6 U ovom pravcu ide, kako se ini, i sledea ocena izneta 1977 god:ne na jednom skupu u SAD, posvecenom ve karakteristinoj temi ta je primenjena lingvistika?: Uvidi koje stiemo prouavajui iingvistiku mogu se konsno primeniti u veoma raznorodmm oblastima. Ali rei da neko prouava pnmenienu lingvistiku samu po sebi, dakle bez obzira na polja primene, isto je to i rei, naprosto, da on prouava Imgvistiku (v sada E. M. Anthony u Kaplan 1980:5).

31

zika, sociolingvistika u jezikom planiranju, matematika i statistika lingvistika u informatici i raunarskoj tehnologiji, lingvistika teorij,a u semiotici, zatim fonetika u defektologiji, leksikologija i semantika u izradi renika, itd. 7 Najzad, sa metodolokog stanovita g'ledano, mora se opet rei da jo uvek ne postoji neki skup zasebnih metoda primenjene lingvistike, bar u jednom izgraenijem vidu, nego se mahom metode inae razvijene u Iingvistici i drugim naukama koriste, uz potrebna pnilagoenja, u skladu sa obelejima i potrebama oblasti u kojoj se primenjuju lingvistfika saznanja. Poslednjih godina ponegde se ulau napori u pravou usavravanja srazmerno autonomne metodologije u pojedinim segmentima primenjene iingvistike, ali upravo izreeni opti sud jo uvek stoji. Iz izloenog bi, dakle, sledio pomalo neprijatan zakljuak da u simisilu tradicionalne, pozitivistike sistematike primenjena lingvistika ne postoji kao zasebna nauna disciplina, nemajui svog odelitog i koherentnog predmeta niti svoje specifine metodologije. Naravno, moe se dodati da ovakvi zahtevi u dobroj meri gube svoju vanost u dananjem interdisciplinarnom svetu, gde se pojedine nauke mogu definisati i na neki savremeniji nain recimo, kao skupovi istraivakih ciljeva.8 Neto drukije reeno, mogla bi se napraviti razlika izmeu objekta jedne discipline i njenog predmeta, lako to bi se prvi odnosio na neki dati fenomen a drugi samo na neke njegove aspekte koji su izdvojeni kao relevantni, bilo sami po sebi ili u neku posebnu svrhu. Tada bi jezik sluio kao opti objekt svih jeziokih nauika, dok bi svaka od njih kao svoj predmet imala neki odelit vid jezika. Pri ovakvoj emi, predimet ili cilj primenjene lingvistike mogila bi da bude spoljna primena znanja o jeziku steenih unutar lingvistike, a moda i drugih oblasti (o emu v. nie). No i tada bi se moralo konstatovati da je primenjena lingvistika u velikoj meri liena autonomne unutranje strukture, u smislu relativno nezavisne teorije i objedinjenog istraivakog programa.
Tanije, u okviru vane distinkcije koju uvodi Spolsky (1969), na ovim podrujima delatne su kako aplikacije tako i implikacije lingvistikih istra:vanja po svoj prihci u sloenoj interakciji 8 Tako npr Kiihlvvein (1980a-761) istie da se pnmenjena lingvistika pre moe definisati kroz njene ciljeve nego polazei od pitanja predmeta ili metodologije.
7

32

Pa ta je, onda, primenjeTia lingvistika? Iz dosadanjeg razmatranja sledilo bi da se ona zapravo ne moe smatrati podrujem delatnosti koje se slui dostignuima lingvistike ali samo nije deo ove naiuke, pa ak ni interdisciplinarnim poljem koje kombinuje lingvistiku sa drugim disciplinama jer je podmje ili polje u ovom sluaju tako ogromno i heterogeno da pozivanje na njega ne bi imalo nikakvog kriterijalnog smisla. Strogo govorei, ona se ne moe posmatrati ni kao deo lingvistike, odelit od ostatka ove nauke. Dodatan argument protiv takvog shvatanja bila bi potreba da se u tom sluaju utvrdi i ta bi upravo bila neprknenjena lingvistika, kao neobeleeni lan implicirane terminoloke opozicije. Za razliku od matematike, u sluaju lingvistike kao nauke koja se bavi jednim tako neistim fenomenom kao to je prirodni Ijudski jezik, atribut ista nema jasnog smisla.9 injenica je, uostalom, da najistije verzije lingvistike (kao glosematika, ili neke varijante generativne gramatike) uz sve svoje formalne vrednosti nisu bile od naroite koristi empinijski. Uobiajeni kontrast izmeu primenjene i teorijske lingvistike takoe se po blliem ispitivanju pokazuje problematinim, i to iz bar dva razloga. Prvo, takva podela na izvestan naki izostavlja iz razmairanja jedan bitan sektor jezike nauke deskripitivnu lingvistiku, koja sama po sebi izvesno nije ni teorijska ni primenjena, iako nuno podrazumeva odreenu teorijsiku podlogu a esto i mogunosti prknene. Nita se ne bi dobilo shvatanjem deskriptivne lingvistike kao podruja neposredne primene lingvistike teorije na opisivanje jeziika i time kao svojevrsne primenjene lingvistike: ovaikvim tumaenjem lingvistika bi se neopravdano izjednaila sa lingvistikom teorijom, a iz drugog ugla gledano radilo bi se o primem unutar domena nauke o jeziku, dok pojam primenjene lingvistike moe da ima smisla jedino ako je re o primenama izvan tog domena. A drugo, pomenuta podela je neizbeno relativna i tako samo pitanje fokusa; piri bilo kojoj razumnoj interpretaciji, primenjena lingvistika je i sama jedna nauna oblast, koja kao takva mora da poiva na sopstvenoj teoriji dakle, da bude i teorijska.
9 Kako istiu tri britanska autora, osim moda u matematici, distinkcija izmeu 'istog' i 'primenjenog' teko se moe napraviti, a i kada se napravi, od nje nema neke vee koristi (Halliday/Mclntosh/ /Strevens 1964:5).

33

Alternativno, primenjena lingvistika moda bi se mogla suprotstaviti optoj lingvistici, s tim to bi se reMo da se obe bave jezikim komuniciranjem, ali da ona prva deluje na svoj predmet dok ga ova druga uzima k,ao zadat.10 No aiko se opta lingvistika kontrastira najpre sa deskriptivnom lingvistikom, na relaciji jezik uoptepojedinani jezici (kako se to najee ini), ovakva podela mogla bi da vodi neugodnim dvosmislenostima. Uistinu, ako ovek mora da se privoli nekoj prostoj opoziciji, verovatno je najbolje da se uspostavi kontrast izmeu primenjenog i fundamentalnog pre>mda se i ova distinkcija zapravo rui pred naim oima dok lingvistiika u celini prihvata jednu iru i dalju spoljnti svrhu.11 No ovakve dileme zapravo su nepotrebne, i one vellikim delom iezavaju ako se primenjena lingvistika odredi na jedan sasvim drukiji nain, koji nam teorijski izgleda kao bolje reenje u poreenju sa ve razmotrenim alternativama. To je pogled koji u terminu primenjena lingvistika vidi naznaku jedne opte orijentacije u samoj lingvistici, i za koji se ovo odre&nje, prema tome, uopte ne odnosi na neki odelit predmet nego na jedan karakteristian pristup. Ovako viena, primenjena lingvistika nije nita drugo do lingvistika koja je primenjena, t j . lingvistika koja se primenjuje izvan svog domena. To je, prosto, okrenutost lingvistike prema irokom spektru oblasti gde se u stvarnosti nalaze ili analoki saglledaju jeziki asp&kti koji doputaju i trae primenu rezultata, metoda i modela nauke o jeziku. Pri tom ove oblasti nisu deo same lingvistike. Neke od njih su od izrazitog drutvenog znaaja, pa se u tom smislu primenjena limgvistika moe oznaiti kao sinteza jezioke nauke i drutvene prakse. Prema tome, umesto povlaenja uveliko vetakih i u svakom sluaju ve prevazienih linija razgranienja u samom tkivu lingvistike, bolje je, pogleda upravljenog ka budunosti, sagledati ovu nauku kao jedinstven sikup znanja i delatnosti koji se, d.a tako kaemo, moe u posebne svrhe orijentisati u nekom specifinom pravcu.12
Ovakvu mogunost nagovetava npr. Rondeau (1978:1). Za jednu koncepciju odnosa izmeu primenjenog i furtdamentalnog u jezikim istraivanjima v. Slama-Cazacu (1980]. 12 Samo po sebi, shvatanje po kome je primenjena lingvistika u sutini eksternalizovana lingvistika nije neko naroito otkrie, i njegovi tragovi mogu se povremeno pronai u literaturi. Tako jedan autor napominje: Domen primenjene lingvistike jeste naprosto primena ling11 10

34

Pri stanovitu po kome je primenjena lingvistika shvatanje lingvistike a ne grana ove nauke, biilo bi dosledno da se termin primenjena lingvistika, koji na neki nain implicira deo lingvistike, zameni terminom primene lingvistike. Ova potonja oznaka vie bi bila u skladu sa oseanjem da postoji samo jedna lingvistika, koja sama po sebi nije ni ista ni primenjena, nego se samo moe razliito praktikovati s obzirom na razlioite konkretne istraivake ciljeve. A ima znakova da ovakvo oseanje raste. Ono, primera radi, proima uvodnik prvog broja jednog asopisa za lingvistiku pragmatiku: Strogo uzev, nema razlike izmeu 'primenjene' i 'iste' lingvistike. 'Priimenjena' lingvisti'ka i 'ista' lingvistika jesu jedno te isto, to jest lingvistika: pnmenjena lingvistika nije drugo do 'ista' lingvistika primenjena na odreene probleme. .. Ne postoje, niti mogu postojati, dvevrste lingvistike... Postojae samojedna lingvistika, ili je nee uopte b'iti (Haberland/Mey 1977:4). Slino tome, izvetaj sa jednog seminara Britansskog udmenja za primenjenu lingvistiku ukazuje na jedno globalno pomeranje teita koje ini prirodnim (izvan institucionalizovanih konteksta) da se govori o lingvistici i njenim primenama, um&sto da se razdvajaju dve discipline (VVilles 1978:34). Sama distinkcija, razume se, nikada nije kako valja ni izvedena; primeeno je kako su se napori oko razdvajanja lingvistike i priimenjene lingvistike mahom pokazali bespllodnim, proistiui iz tvrdoglave upornosti vie nego iz istinske obavetenosti (Brovvn 1976:1); da je takvo razdvajanje u krajnjoj liniji besplodno istie i Back (1970:34).'3 U principu, svaka adekvatna lingvistika teorija i svaki valjan lingvistiki opis jesu potencijalno primenljivi, bilo
vistike u odreenoj oblasti (Culioli 1967:62). Back (1970:24, 41) ak tvrdi da je tumaenje primenjene lingvistike kao praksi okrenute lingvistike (praxisgerichtete Sprachvvissenschaft) ne samo dovoljno logino nego i najrairenije, ali ovo drugo danas nee biti tano. No kako god to bilo, vano je uoiti i razviti ire implikacije ovog shvatanja. 13 U ovom smislu indikativno je da se, pored ve tradicionalnog termina primenjena lingvistika (koji i dalje odraava implicitno pragma-, tiko suavanje na neku posebnu oblast), poslednjih godina i sintagma primene lingvistike ee javlja u naslovima rasprava i antologija, naroito onih koje svedoe o jednoj iroj koncepciji); upor., meu deli-l ma koja i inae citiramo u ovom tekstu, Maimberg (1971), Perren/Trim [ (1971) i Ferguson (1975).

35

unutar same lingvistike ili izvan nje; a o primenama lingvistike trebalo bi govoriti samo kada se istraivanja preduzimaju ili ve postojei rezultati koriste sa svesnim, eksplicitnim ciljem praktine primene izvan lingvistike. Relevantna granica nije, dakle, toliko izmeu ne'ke iste i primenjene lingvistike koliko izmeu istraivanja koja spadaju u lingvistiku, na bilo koji nain shvaenu, i praktinih aktivnosti koje tu uopte ne spadaju. Primera radi, ako se neka opta teorija o strukturi ijudskog jezika uzme kao polazite pnlikom opisivanja neikog posebnog jezika, to jo nije priimena lingvistike, jer ova obuhvata i nauno opisivanje jezika. Ali ako se na osnovu ovakvog opisa izradi jedan prilagoen potrebama nastave toga jezika, to je onda ve primena lingvistike. Meutim, ovaj pedagoiki opis i na njemu zasnovane nastavne materijale treba na drugoj strani razlikovati i od tehnike aparature koja ih danas esto prati, kao, uostalom, i od samog nastavnog procesa jer nijedmo od ovoga ne ini deo bilo kakve hngvistike.14 Neto drukije reeno, pojam primene ne sme da zamagli bitnu razliku izmeu lingvistikih i nelingvistikih delatnosti. Izgleda da je sam termin primenjena Iingvistika naveo mnoge na poimisao kaiko je tu posredi neto sutinski dnukije od same lingvistike, pa tako moda i neto to zapravo i nije nauka nego niz praktinih problema. A upravo ovo treba po svaku cenu izbei, jer lingvistika i kada se primenjuje ostaje pre svega lingvistika to znai naoka. Primenjena lingvistika mora da se zadri u krugu naunih istraivanja, pruajui lingvistike temelje za zajedniki drutveni zadatak reavanja praktinih jezikih problema, ali ne pretendujui da samostalno raspolae gotovim reenjima. I ako se pravi razlika izmeu lingvistike i primenjene Iingvistike, ona nipoto nije analogna razlici izmeu nauke i tehnologije.15
14 O optoj pnmenljivosti lingvistike v Halliday/Mclntosh/Strevens (1964-138) U ovom kontekstu zanimljivo je da je, upravo u vreme kada je jedna ranija verzija ovog teksta pripremana za tampanje, poznati Imgvist Bertil Malmberg u jednom osvrtu pomenuo ogromno polje primenjene ili, kako bih je sada radije nazvao, primenljive lingvistike (Malmberg 1978:184), ini se da ova opaska jezgrovito izraava jedno stanovite potpuno u skladu sa onim koje se ovde izlae. 15 Nauni karakter pnmenjene lingvistike s pravotn se esto naglaava; v npr. Back (1970.24), Zabrocki (1970.38), Malmberg (1971:3), Ferguson (1975:65), Kaplan (1980:18), a kod nas Mihailovi (1970:5)

36

Ovakvi nesporazumi, mogui aiko se nepaljivo i bez prihvaenog tumaenja ovoga pojma govori o primenjenoj lingvistici, nestali bi kada bi se umesto toga govorilo o primenama lingvistike, jer je sasvim jasno da je lingvistika nauka, a ne polje prim&ne neke nauke. Lingvistika moe imati spoljne cilljeve, tnoe biti okrenuta ka drutvenoj praksi u celom jednom rasponu oblasti, i tada se mogu razmatrati njene praktine primeme a da se ove pri tom ne brkaju sa n'jenim naunim identitetom. Osim toga, ovakva koncepcija jae naglaava evidentnu injenicu da lingvistika u celosti dakle bez nunog primenjenog predznaka sve vie postaje otvorena nauka sa izraenoim spoljnom orijentacijom, od zmaaja kako za druge nauke tako i za ivot drutva. Neke od danas najaktuelnijih oblasti u teorijskoj lingvistici kao u teoriji varijacija, pragmatici, psiholingvistici, sociolingvistici imaju tako neposrednih i oiglednih praktinih aspekata da pred njima pomenuti predznak gubi distinktivnu isnagu koj'ii ije mogao imati u vreme lansiranja termina primenjena lingvistika, kada su i lingvistika i obim njenih primena izgledali mnogo drukije nego danas. Taj termin nosi prizvuk scijentizma jednog perioda kada se lingvistika, toar u neikim sredinama, upinjala da to vie lii na egzktne nauke, za koje se smatralo prirodnim da mogu imati svoje primenjene pannjake. No takvo podvajanje >ne odgovara prirodi lingvistiike i stoga je u ovom isluaju u ve'likoj meri vetaSko. Ono je biilo imogue samo u 'iislovima jedne privremeno opravdane i ubrzo prevaziene uske koncepcije lingvistike kao formalnog prouavanja jezike strukture. Ali pre tog razdoblja nauka o jeziku je kroz celu svoju istoriju zapravo bila dobrim delom i primenjena -nauika, to e se samo jo vie potvrditi odmah posle njega, sa izrastanjem oblasti kao to su psihoiingvistika i socioiingvistika. Naroito ova dva podruja don&la su sobom shvatanje da lingvistika mora uz langue da u svoj delokrug ozbiljnije uklljui i parole, dakle da bar u naelu, a sve vie i u praksi, prihvata langage kao svoj ikonani domen. Ovo gledite prirodno inkorporira psiholingvistiku i sociolingvistiku kao grane lingvistike, definisane njihovim srazmerno odelitim predKako saeto konstatuje Grucza (1975-128], primenjena lingvistika n'je skup praktinih recepata; ona je, prvenstveno, formulacija njihove teorijske baze. Ovaj bitan zahtev istaknut je i na osnivakoj skuptini Drutva za primenjenu lingvistiku Jugoslavije; v. Mike (1973:231].

37

metima istraivanja. Ali primenjena lingvistika nije u istom poloaju, jer primena, kao neto to se tie pristupa, jeste jedan sasvim drukiji pojam. Upravo kao to je ceo spektar naunog izuavanja jezika i jezika podloan teorijskoj elaboraciji, tako se isti taj spektar nudi i praktinim primenama u jednom ili u drugom obliku. tavie, sve je tee ovo dvoje razdvajati; 'kako smo ve videli, podela je samo relativna, jer je bar deo teorije bez tekoa primenljiv, dok primenijene aktivnosti rnoraju da se temelje na nekoj svojoj teoriji. Na taj nain, ova dva pristupa imaju samo dellimino razliita obeleja, to ini bitm zahtev za uzajamnim oploenjem jo prirodnijim. Moemo ovde da podsetimo da Pit Korder, koji je ranije primenjenog lingvistu oznaavao kao konzumenta teorija a ne njihovog stvaraoca, sada veruje kako se u krajnjoj liniji jedina razlika izmeu teorijskog i primenjenog lingvistikog istraivanja tie motivacije, a ne metoda, strogosti ili objektivnosti (Corder 1978:40; motivacija je ovde ekvivalentna naem pristupu). Ovo je, daikako, potpuno u skladu sa intelektualnim tokovima na drugim podrujima; tako socijalni psiholog Kurt Levin belei da nita nije tako praktino kao dobra teorija, a an Pijae primeuje ka'ko pouzdan znak teorijske zrelosti ijedne nauke jeste njena sposobnost da bude primenjena u praksi.16 No termin primenjena lingvistika nije samo pretesan za dananje bogatstvo svojih moguih sadraja, i time u isti mah pomalo anahron i redundantan. On je i ozbiljno jedno stran na pragmatikom planu, kako stno ve videli, jer su projekti na kakve se njime obino upuuje nuno interdisciplinarni, pa se u njima istovremeno primenjuju i druge nauke, a ne samo lingvistika. 17 Dobro je poznato, na primer, da
Za prvi navod v Fishman (1978 201), a za drugi Piaget (1955:20). Upor. i Back (1970:23) o nameri kao jedinoj razlici izmeu iste i primenjene nauke uopte. O irenju istraivakih horizonata u pravcu langage v Bugarski (1978), a o odnosu primenjene lingvistike prema psiholingvistici i sociolingvistici Bugarski (1976:2656). 17 Na ulogu drugih nauka ukazuju kod nas npr. Dimitrijevi (1975:306) i Vilke (1977-83). Nedavno je iznet zakljuak da primenjena lingvistika, ako ovaj pojam treba da ima neko znaenje, mora da krene u pravcu ograniavanja sfere svojih delatnosti na oblasti u kojima se sama lingvistika pnmenjuje na neki teorijski problem i!i aktivnost usmerenu na reavanje problema (Courchene 1984:81). Upotrebljivost ovog teonjski elegantnog reenja oigledno zavisi od mogunosti identifikovanja takvih oblasti na neki koherentan nain to zasad ne izgleda ostvalivo.
16

38

teorija nastave jezika ukljuuje, pored lingvistike, jo dve vitalne komponerrte, ipsiholoku i pedagoku; a teorijske osnovejezikog planiranja veoma izrazito obuhvataju socioloke i politike komponente uz lingvistiku. Stoga praksa nazivanja ovakvih kompleksnih polja rada pnmenjenom lingvistikom, samo zato to su u njih ukljueni jeziki aspekti, inema teorijskog opravdanja. Dve pomenute oblasti zasluuju a u stvannosti ve i dobijaju zasebna imena, kao to su glotodidaktika, odnosno teorija jezikog planiranja. Na ovaj nain lake je govoriti, terminoloki precizno i bez neumesnih pretenzija, i o primenama lingvistike u tim oblastima. Ovakva ema mogla bi se u principu primeniti na sve pojedinane sektore pragmatioki shvaene primenjene lingvistike (upor. ranije dati spisak), u punoj meri uzimajui u obzir stvarne multidisciplinarne napore, i uz realniju procenu odgovornosti same lingvistiike ija se angaovanost, primera radi, veoma razlikuje, kvalitativno ali i prosto kvantitativno, idui od nastave jezika ili defektologije do leksikografije ili kontrastivne analize. Podrazumevajui da se ve odvija iproces postepenog izvlaenja specifinih i relativno samosvojnih oblasti ispod terminolokog kiobrana primenjene lingvistike, te njihovog izrazitijeg oblikovanja a ima znaikova da se upravo ovo deava bie zammljivo videti ta e da ini preostali, i valjda autentini, sadraj pojma primenjene lingvistike. Sa prilinom sigurnou moe se pretpostaviti da e ono to ostane b'ti upravo ono to je tu u glavnini i bilo, ili trebalo da bude, sve vreme naime, jedna drutveno osetljiva lingvistika. Najzad, ako bi se govorilo o priimenama lingvistike, ime bi se implicitno minimalizovala razlika izmeu hngvistike i primenjene lingvistike, to bi uveliko olakalo premoivanje dobro ipoznatog i krajnje tetnog psiholokog jaza izmeu limgvista i primenjenih lingvista. Na jednoj strani moe se videti kako lingvistika pretenduje da se uzdigne iznad puike prakse, iako u stvannosti dobar deo injeme fundamentalne teorije zavisi i od pnmenjenih istraivanja. Na drugoj pak strani, izvestan postranini, odbranaki stav primenjene lingvistike n.a koji se povremeno nailazi udno odudara od ponosne pretenzije, implicitne u samam ovom nazivu, da je to upravo ona prava lingvistika, ona koja se poduhvata sa injenicama ivota i otuda istinski zasluuje drutvenu podrku. Nije udo to je ovaj neobini prizor pro-

39

izveo pnlinu zbrku! Ali ako teorija nije neprimenljiva, i ako primena nije ateorijska, trebalo bi logino da sledi da primenjeni lingvist nije nita manje lingvist nego njegov kolega sa izrazitije teorijskim interesovanjiima. Ovde vredi navesti Korderovo pravovremeno upozorenje: U dovoljnoj sam meri purist da bih verovao da 'primenjena lingvistika' podrazumeva 'lingvistiku'; da ovek ne moe da primemjuje neto to ne poseduje (Corder 1973:7, i slino 1972:5). Jedan drugi autor, za 'koga kao, verovatno, i za veinu 'ljudi ove struke primenjena lingvistika predstavlja zasebnu 'nauiru disciplinu, ipak istie da nikakva primenjena lingvistika ne moe da postoji bez opte lingvistike (Rondeau 1978:4). Ovakva tvrenja nekome mogu da zvue ikao pompezno ponavljanje oiglednih istina, ali sa obrazovnog stanovita ona nipoto nisu trivijalna, s obzirom jna aktuelnu ekspanziju pnmenjene lingvistike i na broj njenih predstavnika koji, kako se ini, insistiraju na razlici izmeu samih sebe i lingvista. Uistinu. moglo bi se pitati ta je primenjeni lingvist ako nije lingvist, i zato bi jedan nastavnik jezika ili jedan sociolog ili psiholog koji rad' na problemima u vezi s jezikom morao da bude identifikovan kao pnmenjeni lingvist. Idealno bi bilo, naravno, da primenjeni lingvist podjednako temeljito poznaje i lingvistiku i oblast njene primene koja njega mteresuje, ali se ne moe odstupiti od njegove valjane upuenosti u hngvistiiku kao iminimalnog zahteva. Da bi bila istinski korisna, lingvistika koja se primenjuje mora u tennelju biti dobra lingvistika; nema dobre primene loe lingvistike. Ovo je bitan uslov u iprimeni lingvistike nauke na praktine probleme u vezi s jezikom inae e ta naoka initi drutvu rave usluge. 0 visini ciljeva primenjene lingvistike, kao i odgovarajuih merila profesionallne opremljenosti njenih predstavnika, valjalo bi da ipovedu rauna oni koji rado nagiaavaju kako zapravo nisu lingvisti nego su samo pnmenjeni lingvisti. Sumirajui, na spoljnom ili pragmatikom planu konstatovali smo rairenost i popularnost pojma i termina primenjena hngvistika, pod ijim se zaglavljem odvija niz raznorodnih i veoma korisnih programa i projekata, uz neosporno emipirijsko arenilo oblasti ma koje se ovaj naziv primenjuije. Na unutranjem ili teorijskom planu naili smo na odreene tekoe u utvrivanju identiteta primenjene lingvistike i doli do zakljuka da ona, viena lingvistikim oima, zapravo

40

rrije drugo do sama lingvistika, samo usmerena izvan svojih okvira, te da bi bolje odgovaralo da se umesto o primenjenoj lingvistici govori o primenama lingvistike. Kako pomiriti ova dva nalaza? Zadatak je svakako teak, jer se celo pitanje svodi na svojevrstan paradoks po kome su lingvistika i primenjena lingvistika institucionalno odeliite, bar delimino, dok su teorijski jedno te isto. Ako je prethodna analiza tana, jedino realno reenje bilo bi, kako se ini, da se ostane pri terminu primenjena lingvistika Ibar zasad, i u ne'ke svrhe), uz puno uvaavanje i podsticanje svega to uz njega ide na pragmatikom planu, a da se odgovarajui pojam istovremeno preispita iz teorijskog ugla, vodei rauna o pravoj prirodi i potencijalnom rasponu onoga to je mjime obuhvaeno. Naime, sam termin, koliko god ne mogao da izdri kritiku analizu, toliko je rairen (a i povoljno asocijativan kada su u pitanju izvori finansijske pomoi) da bi bilo zaludno zagovarati njegovo slubeno zamenjivanje nekim adekvatnijim mazivom.18 Osim toga, problem u ovoj fazi i nije samo terminoloki, jer ve postoje brojne institucije posveene unapreivanju me lingvistike, nego specifino primenjene lingvistike u kontekstu nastave jezika, ali i mnogih drugih oblasti. 19 Ali ostajanje pri terminu ne mora da znai i bezuslovno prihvatanje njegovih konvencionalnih sadraja. Jo uvek se moe naglasiti da se on, nasuprot praksi u neikim sredinama, ne odnosi toliko na neki odelit deo lingvistike, niti na kakvo posebno polje primene ove nauke, koliko na njenu spoljnu orijentaciju kao celine. Posebno treba razumeti da eventualno sluenje ovim nazivom nikako ne podrazumeva prihvatanje neke otre podele na istu i primenjenu lingvistiku.
18 Slino konstatuje Dimitrijevi, loc. cit. Inae, na neadekvatnost samog termina osvru se mnogi autori; v. npr. Spolsky (1969:145 i 1978:12) i Spillner (1977:1545). Back (1970:38, 423, 51) nalazi da je on prihvatljiv jedino u epistemolokoj ravni, ali upozorava da se ne bi smeo nekritiki i neprikladno upotrebljavati kao pomodan naziv na praktinijim nivoima, naroito ako se time pokriva samo neznatan deo njegovog potencijalnog raspona. Mala antologija koju je sainio Kaplan (1980) takoe sadri kritike opaske. 19 Kntiki osvrt na istorijsku ulogu koju su pojam i termin primenjena Mngvistika odigrali u nastavi jezika daje Courchene (1981), Ovaj pregled zavrava se ocenom da posle iskustva ne naroito srenog braka izmeu nastave jezika i primenjene lingvistike, ova potonja mora da dobije radikalno novu definiciju ili da prestane da postoji kao nauka sposobna za ivot.

41

Izgleda da bi ovakav stav i pored izvesnih unutranjih kontradikcija, moda neizbenih s obzirom na upravo pomenuti paradoks na optimalan nain kombinovao ono to je nasleeno i to se danas praktikuje kao primenjena lingvistika sa znatno irim perspektivama koje nudi neposredna budunost. Ovde se ve ocrtava vizija svekolike lingvistike kao nauke koja ima svrhu i izvan sebe same i koija je kadra da se upu'Sti u stvarne probleme to proistiu iz upotrebe jezika u Ijudskim drutvima. Mnogo vrednog potencijala bilo bi izgubljeno ako bi se primenjena lingvistika definitivno uvrstila kao samo jo jedan fah unutar nauke o jeziku, kao srazmerno izolovan specijalistiki dom&n, uz sve to ovakav status podrazumeva. Ako lingvistika treba da na neki dosledan nain odgovorj izazovu veoma realnih drutvenih problema sa kojima se suoavaju ili e se tek suoiti dananje i sutranje generacije, ona mora i dalje da se podvrgava sutinskim unutranjim proimenama 'koje zahvataju celo njeno bie, umesto da tek jednu svoju granu delegira da vodi brigu o stvarnim potrebama oveanstva. I ako naa analiza nije bitno pogrena, ve uveliko sporni atribut u sintagmi primenjena lingvistika postajae sve suviniji kako se pred naim oima bude oblikovala Hingvistika sutranjice.

3.

Primenjena lingvistika u svetu i kod nas

izrastanje i istorijski razvoj svekolike nauke o jeziku u svim njenim glavnim tradicijama, u svim podnebijima i epohama, znaajnim de!om bili su motivisani razliitim praktinim poIrebama u vezi s upotrebom jezika i sudbinom u mjemu uoblienih i pohranjenih kulturnih vrednosti. U tom smislu bi se pojam primenjene lingvistike, sasvim slobodno upotrebljen, mogao retrospektivno protegnuti tako da, prebacujui mnoge vekove, dopre do samih korena jezioke nauke recimo, do dvojezinih tekstova na sumerskim glinenim ploicama, ili do drevnih kineskih fonetsikih tabela, rimarija i glosara. Meutim, primenjena lingvistika u modernom smislu, kao institucionalizovana i zasebno imenovana oblast sa pretenzijom da bude samostalna nauna disciplina, skoranjeg je datuma. U ovom obliku i pod tim imenom ona se zainje tokom !l svetskog rata, nastaiui u okviru vojnih i potom mirnodooskih potreba za hitnim obuavanjem personala u veem broju stranih jezika, i to najpre u SAD. Tako su razvijene metode za intenzivno uenje uz pomo tehnike opreme, i oni u ijoj svesti pojam primenjene lingvistike refleksno izaziva sliku jezike llaboratorije imaju bar ovo istorijsko opravdanje. No uskoro se ipokazalo da je metodika nastave stranih jezika, uz sav svoj znaaj, isuvie uzak sadraj z-a jedan tako irok i pretenciozan termin kao to je primenjena lingvistika, oa su pod isto opte zaglavlje poele da se smetaju i razne druge delatnosti iezikog karaktera. Jedan od znaajnih datuma predstavlja osnivanje Centra za primenjenu lingvistiku (Center for Applied Linguistics) u Vaingtonu 1959. aodine. Svrha ove od samog poetka pa sve do danas veoma aktivne ustanove odreuje se kao primenjivanje lingvisti'ke nauke na praktine jezike probleme, to je oigledno ve znatno ire od proste identifikacije sa nastavam i uenjem jezika.1 Tokom narednih decenija osnovana su mnoga nacioCifirana formulacija godmama je stajala u zaglavlju publikacije The Lmguistic Reporter, koju je doskora izdavao Centar. Kasnije je ona za1

43

nalna udruenja, a ve 1964. godine, na kongresu u Nansiju, dolazi do osnivanja Meunarodnog udruenja za primenjenu lingvistiku (Association internationale de linguistique appliquee, skraeno AILA). Ovom prilikom biie su zastupljene dve velike oblasti, nastava jezika i raunarska lingvistika, da bi se tematsika podruja naglo irila na sledeim kongresima AILA-e, u Kembridu 1969, Kopenhagenu 1972, tutgartu 1975, Montrealu 1978, Lundu 1981. i Briselu 1984; kako ve dolazi do znaajnog stepena podudarnosti u tematici programa meunarodnih kongresa za primenjenu lingvistiku i onih za iingvistiku, bie zanimljivo videti ta e u tom pogledu doneti budui kongresi AILA-e, poev od narednog u Sidneju 1987. godine. Uporedo sa ovim, u istom periodu se na univerzitetiima otvaraju katedre za primenjenu lingvistiku, osnivaju se instituti, pokreu se specijalizovani asopisi (kao npr. Internaliona! Review of Applied Linguistics ili IRAL, potom Applied Unguistics i mnogi drugi), niu razni nacionalni i internacionalni projekti, kratkoroni i dugoroni, odravaju se brojni struni skupovi, seminari i slino. Uopte uzev, u celom ovom razdoblju primenjena lingvistika se uspeno organizuje, lepo razvija, stie dosta iroku popul.arnost i obezbeuje finansijsku i iru drutvenu podrku. Istina, kao to je ve napomenuto, primenjena lingvistika za sve to vreme nije dola do nekog vreg unmtranjeg identiteta, niti je uspela da se definie prema drugim oblastima. Teorijski gledano, moglo bi se rei da su potonje generacije' strunjaka, primivi u naslee jedan ve ustolien i atra'ktivan iako neadekvatan naziv, dole u poloaj da trae nove sadraje koji bi mu se mogli pridruiti, te da u ovom slucaju, donekle paradoksalno, termin ide ispred pojma. Ovakvih sadraja, razume se, bilo je mnotvo na svakom koraku, to je otealo i praktino onemoguilo predmetnu definiciju primenjene lingvistike, bar u ozbiljnom razmatranju. Ali ovo se najee nije doivljavalo kao poseban problem, jer su se strunjaci, manje zainteresovani za akademske distinkcije nego za konkretne problernske komplekse, mahom zadovoljavali takozvaniim operacionalnim definicijama Ekstreman sluaj ovakvog odreenja predstavlja pozdravna re
mcniena neto irim ali ne bitno drukijim odreenjem o primeni re zultata Imgvistike nauke u reavanju obrazovmh i drutvemh pro blema.

44

jednog iskusnog britanskog kolege na inauguraciji Amerikog udruenja za primenjenu lingvistiku 1977. godine. On je, naime, napolla u ali proglasio da u Velikoj Britaniji, 'primenjena lingvistika' jeste ono to rade primenjeni lingvisti; a 'primenjeni lingvisti' su oni koje kao takve priznaju drugi primemjeni lingvisti. Probijajui potom ovaj ne naroito korisni zaarani krug, on je britansko tumaenje primenjene lingvistike sumirao kao multidisciplinaran pristup reavanju problema ija je osnova u jeziku, na taj nain ponavljajui jedno iroko odreenje koje je u raznim varijantama postalo dosta raireno.2 Jasno je da primenjena lingvistika, ukoliko ozbiljno pretenduje na nauni status, u budunosti nee moi da se zadovoljava ovakvim operacionalnim definicijama, ve e morati da nastavi potragu za svojim istinskim idenfitetom. U tom nastojanju ona e, meutim, imati pouzdan oslonac u ve osvojenim prostorima nauonog i drutvenog dellovanja, ijem prikazu daka'ko, samo u glavnim crtama sada pristupamo. Kako smo ve videli, pod imenom primenjene lingvistike danas se u svetu obavljaju tako mnogobrojne i raznorodne delatnosti, da bi samo njihovo nabrajanje i 'kada bi oveku bili dostup-ni svi relevantni izvori informacija trailo vie prostora nego to ga ima u ovom poglavlju, Stoga emo se u ovom kratkom i nuno selektivnom pregledu ograniiti na polja rada koja su danas bar doneklle zastupljena u aktivnostima pod okriljem Meunarodnog udruenja za primenjenu lingvistiku uz napomenu da u svetu ima dosta primenjene nau'ke o ijeziku i izvan akvira ove asocijacije. 3 Ve na svom osnivaokom kongresu AILA je utemeljena kao asocijacija nacionalnih udruenja, u koju moe da se ulani po jedna ve postojea organizacija u oblasti primenjene lingvistike iz svake zermlje; ovo znai da su lanovi nacionalmh udruenja ulanjenih u AILA-u na taj nain i la2 V. Peter Strevens u Kaplan (1980:29, 34); sline empirijske defin,cije daju se ili citiraju i drugde u istom zborniku. Pod zaglavljem operacionalnog identiteta primenjene lingvistike srodna pitanja podrobnije razmatra Crystal (1981), ukljuujui i vano ali esto zanemarivano pitanje ko je taj koji definie probleme u ijem reavanju primenjena lingvistika treba da uestvuje. 3 Za iri uvid potrebno je konsultovati literaturu navedenu u ovom poglavlju i u poglavljima koja ga neposredno okruuju.

45

novi Meunarodnog udruenja. Neposredno individualno lanstvo mogue je za pojedince iz zemalja u kojima ne postoji organizacija ulanjena u AILA-u. U prvom periodu svog postojanja ograniena na manji broj evropskih zemalja, AILA je uspela da tokom godina bitno proiri svoje lanstvo, tako da danas obuhvata oko 35 zemalja-lanica iz zapadne I istofine Evrope, Seveme i June Amerike, Afrike, Azije i Australije, uz jo nekoliko kandidata za skoro ulanjenje zasad u statusu posmatraa iz raznih krajeva sveta. No jo uvek je koncentracija daleko najgua u Evropi, pa se valja nadati da e svetska reprezentativnost AILA-e biti poveana u godinama koje dolaze. Pored organizovanja svetskih kongresa svake tri godine, AILA se javlja kao organizator, suorganizator ili pokrovitelj veeg broja regionalnih naunih skupova, seminara, letnjih kola i drugih slinih aktivnosti. U njenoj izdavakoj delatnosii, pored uea u publikovanju akata sa svakog kongresa, najvanije mesto zauzima bilten pod naslovom AILA Bulletin (nedavno zamenjen naunim asopisom AILA Revievvl Revue de I'AILA). Meutim, AILA ima jo jednu veoma vanu oblast aktivnosti, koijom se u pogledu prihvaenih form; rada sutinski razlikuje od meunarodnih organizacija inae slinog tipa; to su meunarodne naune komisije za pojedine oblasti primenjene lingvistike. Postojanje dvadesetak ovakvih tematsiki odreenih komisija, bez obzira na nonmalne razlike u razgranatosti, stepenu aktivnosti ili tempu rada, predstavlja u nae vreme znaajan inilac u meunarodnom organizovanju primenjene lingvistike, od jo veeg potencijalnog znaaja u budunosti. lanstvo u ovim komisijama, ijim radom rukovode Ijudi od meunarodnog ugleda u datim oblastima, u principu je otvoreno za sve lanove AILA-e, i svaka od njih okuplja izvestan broj strunjaka i saradnika iz raznih zemalja, zainteresovanih za problematiku kojoj je posveena. Neposrednim timskim istraivakim radom komisije se zasad bave samo u reim siuajevima, iako se to u perspektivi predvia. U sadanjoj fazi rad se najveim delom svodi na prikupljanje i razmenu podataka o relevantnim aktivnostima u pojedinim zemljama ili irim regionima, uz uspostavljanje kanala za redovno meusobno informisanje i saradnju. Komisije delimino uestvuju i u pripremi pojedinih tematskih sekcija na svetskim kongresima, prilikom kojih se i s-astaju, a neke od

46

njih prireuju i samostalne naune konferencije, seminare i druge sikupove u meu'kongresnim periodima; neke izdaju zasebne biltene i druge publikacije. Rad svih komisija koordiniraju za to zadueni lanovi Izvrnog odbora A!LA-e. Najuspenije komisije mogu da prerastu u samostalna meunarodna udruenja, to se poslednjih godina desilo u oblastima terminologije i pnmerijene psiholingvistike. Ciij ovog dela izlaganja jeste da se kroz aktivnost ovih komisija u celini pokua dati kakav-takav sumaran pregled aktuelnih delatnosti u primenjenoj lingvistici pod okriljem AILA-e. Prethodne opte napomene o karakteru, istoriji i strukturi ove organizacije bile su sanno neophodna podloga za ovakav pregled; sada emo da kaemo po nekoliko reenica o glavnim oblastima naunoistraivaokog rada, onako kako se one ocrtavaju prema komisijama (za ovu prili'ku slobodno grupisanim prema srodstvu). Za veliki broj Ijudi i danas se ipojam primenjene lingvistiike najpre vezuje za nastavu jezika posebno za nastavu stranih jezika. Ova tradicionaina veza pnznaje se kako u strukluri kongresa AILA-e tako i u delovanju njenih naunih komisija. Ne manje od pet ovih bavi se preteno ili iskljuivo problematikom iz oblasti nastave stranih jezika; to su komisije za obrazovnu tehnologiju i uenje jezika, za jezike testove i testiranje, za nastavu jezika odraslima, za strune jeziike, i za obrazovanje nastavni'ka jezika. Pitanjima uloge domaeg jezika u obrazovanju posveena je Komisija za na stavu maternjeg jezika. U ovom krugu valja primetiti da se panja ne ipoklanja samo tradicionalnkn problemima nastave jezika na kolskom uzrastu, nego, u znatnoj meri, i nastavi jezika posebno strukovno izdiferenciranog stranog jezika za odrasle slluaoce. Time je i u AILA-i na adekvatan nain zastupljeno jedno podruje koje iz dana u dan postaje sve aktuelnije irom sveta. Inae, kada je re o odnosu izmeu primenjene lingvistike i nastave jezika, > u z sve to je uipravo reeno treba imati u vidu i injenicu da se u poslednje vreme iri svest o tome da ova dva pojma nipoto nisu podudarna iako jo ima sredina gde se takva podudarnost esto iimplicira. Postaje, naime, sve jasnije da primenjena lingvistika obuhvata jo mnogo toga osim nastave jezika to se, izmeu ostalog, moe videti i iz nastavka ovog naeg pregleda naunih komisija Meunarodnog udruenja za primenjenu lingvistiku.

47

Ako se danas sme uzeti kao oigledno da sama nastavna praksa nije nikakva primenjena nauka nego osobena pedagoka delatnost, onda se postavlja pitanje teorije koja lei u osnovi te prakse. Moe se, naravno, prihvatiti da teorija nastave jezika ini deo primenjene lingvistike u uobiajenom irokom smislu ovog pojma, ali ipak treba rei da se pomenuta nag'iaeno interdisciplinarna oblast ve u dovoljnoj meri specijalizovala, stiui skup sopstvenih distinktivnih obeleja, da bi zasluivala naziv odgovarajueg reda specifinosti za razliku od veoma nespecifinog naziva primenjena lingvistika. Nekoliko termina u stvari je ve ulo ili poinje da ulazi u iru upotrebu, kao npr. glotodidaktika, jezika didaktika ili, u neto irem smislu, obrazovna lingvistika.4 Sve ovo, naravno, ne znai da se predlae iskljuenje teorijskih aspekata jezike nastave iz domena kome oni ve dugo na odreen nain pripadaju; jedino treba zadrati smisao za proporcije. Neka u primenjenoj lingvistici i dallje cveta hiljadu cvetova, ali neka niko ne oekuje da ba sve najlepe meu njima vidi u istoj kolskoj bati, pod brinim nadzorom nastavnika stranih jezika! Drugu iru grupaciju ini est komisija koje su takoe u blioj ili daljoj vezi sa problemiima nastave jezika, ali koje imaju sopstveni identitet i izvan te veze, a koje su uz to povezane i sa vie drugih praktinih i teorijskih domena. Grupa se po bliem srodstvu moe uslovno podeliti na fri podgrupe, predstavljene po jednim parom komisija: komisije za kontrastivnu lingvistiku i za prevoenje; komisije za leksikografiju i leksikologiju i za terminologiju; i komisije za analizu diskursa j za retoriku i stilistiku. Lako je videti da ove komisije, uzete zajedno, opet pokrivaju jednu istraivaku teritoriju koja je danas u punom zamahu. Ima vie dobrih razloga tipolokih i didaktikih, lingvistikih i vanlingvistikih za organizovan rad na kontrastiranju jezilkih sistema. Stoga nije nimalo sluajno to to ve godinama ipostoji i aktivno radi, sa zapaenim i irom sveta poznatim rezultatima, itav niz projekata u oblasti kontrastivne analize; meu ovima istaknuto mesto od poetka pripada Jugoslovenskom iprojektu za kontrastivnu analizu srp4 Prva dva pomenuta termina javljaju se u raznim sredinama i jezi cima; prvi od njih kod nas se pojavljuje npr. u naslovu jedne znaajne novije publikacije u ovoj oblasti. Prebeg-Vilke (1977) Trei termin uvodi i obrazlae Spolsky (1978).

48

skohrvatskog i engleskog jezika, pod rukovodstvom prof. Rudolfa Filipovia u Zagrebu, kome su se poslednjih godina pridruili i drugi jugoslovenski projekti, u vezi sa drugim jezicima. Ovako valjano postavljene osnove odrazile su se i u uspenom radu Komisije za kontrastivnu lingvistiku. Rad na kontrastivnoj lingvistici usko je povezan sa pitanjima prevoenja, kao aktivnosti u teorijskom pogledu veoma sloene i interesantne, a sa praktine strane izuzetno znaajne u naem jeziki iscepkanom svetu. Oba ova aspekta zastupIjena su u radu Komisije za iprevoenje. Leksikolokoleksikografska i terminoloka pitanja takoe su utkana u ovaj krug pojava i zaipravo se ne mogu otro odvajati od drugih problema koje on obuhvata. I ona su izraz urgentnih potreba savremene epohe u razvoju oveanstva, pa ako su u naunom smislu doskora uglavnom ostajala izvan matice teorijskih istraivanja u lingvistici, situacija se sada osetno menja. Opte je poznato da je sastavljanje renika i terminolokih spiskova jedna od najstarijih praktinih delatnosti lingvistikog karaktera, ali se u nae vreme iri interesovanje i za optu leksikografsku i terminoloku teoriju, i to kako u isto naune svrhe tako i s obzirom na nagao porast svakodnevnih potreba u ovom domenu. Komisije za analizu diskursa i za retoriku i stilistiku takoe obeleavaju jedno veoma blisko podruje i, jo jednom, izrazito aktuelno. Ovde su u sreditu panje principi organizovanja tekstova, govornih ili pisanih, uz poseban osvrt na njihovo dejstvo u razliitim komunikacijskim situacijama. Re je, dakle, ne toliko o probllematici klasino shvaene retorike i knjievne stilistike, koliko o postupcima kojima pribegavamo u svakoj upotrebi jezika da foismo uobliili delotvoran iskaz ili vodilli razgovor bilo koje vrste, potujui pri tom zakonitosti verbalne interakcije koje intuitivno oseamo. Ovim je ve naznaen prelaz ka sociolingvistikoj tematici, i sledeu grupu ine komisiije u ovoj iroj oblasti za sociolingvistiku, za jeziko planiranje, za dvojeziko obrazovanje, za jezike probleme imigranata, te za jezik i pol. Prvopomenuta Komisija za sociolingvistiku potencijalno zahvata najiri domen, i ona svoje polje rada definie u koordinaciji sa dnugim pomenutim komisijama. to se ovih tie, jeziko planiranje je ve uhodano i dobro poznato podruje, koje u ovom tumaenju obuhvata razne aspekte jezike standardi-

49

zacije i jezike politike irom sveta, dok se kod dvojezikog obrazovanja, kao i kod jezike situacije stranih radnika u razvijenim zemJjama, radi o neto specifinijoj problematici novijeg datuma. Oekuje se da e upravo u ovoj drugoj oblasti iji problemi zasad pogaaju samo jedan broj zemaIja, ali zato s rastuim intenzitetom koordinirani istraivaki napori (izmeu ostalog i kroz pomenute komisije AILA-e) moi da donesu dragocene nove uvide u dananju jeziku stvarnost, uz eventualne preporuke za preduzimanje odreenih drutvenih .mera. U psiholinqvistikom domenu postoiie komisije za psiholingvistiku i za deji govor, ija je opta tematika dovoljno poznata, pa se na njoj ne moramo ovde zadravati. Na kraju, donekle poseban poloaj zauzima Komisija za primenjenu raunarsku lingvistiku, utoliko to polje njenog rada nije odreeno predmetom prouavanja nego specifinim istraivakim sredstvima, koja se mogu iprimeniti i sve se vie primenjuju u raznorodnim oblastima Iingvistikog istraivanja. Povoljna je oko'lnost, inae, to ova komisija ima tehnoloku bazu u nekim dobro opremljenim raunarskim centrima u Evropi i SAD. Iz upravo obavljenog pregleda moe se zakljuiti da se komisije meusobno dosta razlikuju po obuhvatu, jer je delokrug nekih srazmerno usko odreen (npr. jeziko testiranje ili terminologija], dok je kod drugih potencijalno znatno iri (npr. sociollingvistika ili psiholingvistika). Ima izvesnih razlika i u orijentaciji, t j . u srazmeri izmeu teorijskih istraivanja i neposrednog drutvenog angaovanja. Veoma je uoIjivo, takoe, da u veem broju sluajeva dolazi do tematskog preklapanja. Ovo poslednje govori o potrebi meusobne saradnje pojedinih komisija; a i njihova saradnja sa srodnim strunim telima i organizacijama izvan AILA-e namee se kao prirodan zadatak. Sada bismo mogli da se zapitamo u kojoj je meri AILA uspela da svojom mreom obuhvati nesumnjivo veoma iroki potencijalni domen primenjene lingvistike drugim reima, da pogledamo ima li znaajnih oblasti koje nisu zastupljene u izloenom spisku komisija.5 Izgleda da ih ima, iako moda
5 Ovaj spisak odraava stanje u vreme kongresa u Lundu 1981. godine. Otada nije bilo bitnijih promena, osim to su se komisije za dvojeziko obrazovanje i jezike probleme imigranata stopile u Komisiju za jezik i obrazovanje u viejezinim sredinama, i to je osnovana nova Komisija za usvajanje drugog jezika.

50

ne mnogo. Pada u oi, na primer, odsustvo jedne komisije za neurolingvistiku, ukljuujui patologiju govora kao podruja autentinih praktinih problema. Razlog ovome nije ni u kakvom odbijanju AlLA-e da ovu oblast prihvati kao legitiman deo primenjene lingvistike; na svetskim kongresima su primana saoptenja iz neurolingvistike, a na jednom od njih je pastojala i cela odgovarajua sekcija.6 Pre e biti da se dosad jednostavno nije javila dovoljno jaka inicijativa za pokretanje jedne takve komisije. Jo jedna mogua praznina bila bi u oblasti komunikacijskih potreba u savremenim drutvi'ma i u svetu kao celini, s posebnkn obzirom na ulogu masovnih mediija. Spisak nepokrivenih podruja ovim sigurno nije iscrpen, ali moda ipak ne bi ibio preteran zakljuak da lista naunih komisija AILA-e (eventualno uz pomenute dodatke] prua dosta zaokruenu sliku glavnih polja aktuelnog rada pod irim zaglavljem primenjene lingvistike. Time bi ujedno bilo, u optim crtama i na pragmatikcMn planu, odgovoreno na pitanje ta sve pokriva ipojam primenjene lingvistike u nazivu Meunarodnog udruenja. to se tie teorijskog statusa primenjene 'lingvistike u odnosu prema drugi'm naunim disciplinama, a posebno prema samoj lingvistici o ovom pitanju takoe se povremeno raspravl}a poslednjih godina, ali se dolazi do razliitih za'kljuaka, pa jednog apteprihvaenog gledita jo nema na pomollu. Organizovane diskusije o pitanju ta je primenjena lingvistika? voene su, primera radi, na kongresu AILA-e u tutgantu 1975. godine, na godinjem skupu nastavnika engleskog kao stranog jezika (TESOL) u Majami Biu 1977. godine, na godinjem skupu Britanskog udruenja za primenjenu lingvistiku (BAAL) u Manesteru 1979. godine, te na poslednjem kongresu AILA-e u Briselu 1984. godine. U tim prilikama ponueno je vie razliitih odgovora.7 No bilo to kako bilo, prosperitet AILA-e ne zavisi od teorijskog stava prema pitanju identiteta primenjene lingvistike. Za Meunarodno udruenje, kao i za iru svetsku javnost, primenjena
6 0 vanosti primenjenih aspekata neurolingvi-stike v. kod nas Dimitrijevi (1976). 7 Materijale sa ovih skupova ili najvanije podatke o njima daju, redom kojim su pomenuti, Nickel (1976, 1), Kaplan (1980) i Morrovv (1979). Ovde relevantni deo materijala sa briselskog kongresa jo nije objavljen. O teorijskim pitanjima ire se govori u prethodnom i narednom poglavlju ove knjige.

51

lingvistika jeste sve drf&^Ste^e na strunom i organizacionom planu radi pod tim imenom. A u svetu se pod tim imenom kako je moda, u granicama mogunosti, nagovestio i ovaj kratki pregled radi zaista mnogo toga od znatne naune vrednosti i drutvene koristi. U odgovarajuoj srazmeri, slino se svakako moe rei i za Jugoslaviju. I u naoij zemlji imaju dugu tradiciju pojedine oblasti rada koje bi danas ile pod ovo zaglavlje, ali se o primenjenoj lingvistici u jednom organizovanom smislu ovde moe govoriti tek tokom poslednjih desetak godina. Korenite promene kroz koje je jugoslovensko dmtvo prolo poslednjih decenija stvorile su i uslove za razmah primenjenih istraivanja jezike problematike. Novi ekonomski i politiki odnosi, industrijalizacija, migracije i meanje stanovnitva u uslovima nagle urbanizacije, razvijena viejezinost, irenje komunikacija i obrazovanja, masovni mediji, intenzivnije uenje stranih jezika u procesu otvaranja prema svetu sve ovo i jo mnogo toga uinilo je od nae zemije potenci}alni mikrokozam sociolingvistiikih i primenjeno-lingvistikih istraivanja, postavljajui raznovrsne i esto hitne probleme jezike prirode. Ovakve probleme drutvo mora da reava kako najbolje zna, u okviru jedne sistematske jezike politike iji su naelni temelji utvreni ali koju u pojedinim sferama treba kontinuirano razraivati i dosledno provoditi u delo. L J ovom odgovornom poslu, koji pretpostavlja koordinirano uee mnogih inilaca, svoje mesto n.alaze i saznanja do kojih se dolo naunim radom u domenu lingvistike, a koja mogu da stvore osnovu za predlaganje teorijski utemeljenih programskih polazita, podlonih praktinoj proveri i drutvenoj verifikaciji. U ovom pogledu presudnu ulogu je odigrala pojava novih generacija strunjaka koji su, ipolazei od domaih uslova i tradicija, uspeli i da uspostave trajan produktivan kontakt sa modernim pristupima jeziokim prouavanjima na meunarodnom nivou. Nove ideje i inicijative tako su poele da se ire iz razliitih univerzitetskih centara, jezikih instituta i strunih drutava u svim naim sociokulturnim sredinama. Ovo je vodilo zasnivanju brojnih istraivakih projekata, od kojih mnogi sarauju sa srodnim inostranim institucijama, razmeni strunjaka i publikacija i drugim oblicima aktivnosti. Zahvaljujui svemu tome, savremena teorijska i metodoloika dostignua danas su zastupljena u tradicionalnim disciplina-

52

ma jezikih prouavanja, a uz to postoji razgranata deiatnost na podrujima kao to su viejezinost, jezika standardizacija, usvajanje i uenje jezika, metodika nastave stranih jezika, kontrastivna lingvistika, prevoenje i mnoga druga. U organizacionom smislu, od najveeg znaaja bilo je osnivanje Drutva za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, 1973. godine u Novom Sadu, koje je od poetka razvilo zapaenu aktivnost. Tokom 1976. godine dolazi do reorganizacije: postojea regionalna jezgra izrastaju u samostalna republlika i pokrajinska drutva sa sopstvenim statutima i programima rada, ko'ja se udruuju u Savez drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. Prvo sedite Saveza je u Beogradu, a potom se u dvogodinjem ritmu premeta u Zagreb, Skoplje, Sarajevo, Titograd. .. Osnovni zadatak Saveza jeste organizovanje primenjene lingvistike kao drutveno angaovane naune discipline na jugoslovenskom planu. lako su neki od najvanijih projekata u pojedinim oblastima stariji od Saveza i jo uvek se odvijaju izvan njegovih okvira, dok na specifinijim podrujima postoje druga struna drutva (na primer, za pojedine jezike koji se govore u Jugoslaviji, za strane jezike, za prevoenje), Savez je jedina asocijacija iji deloikrug obuhvata cellokupnu teritoriju primenjene lingvistike bar u naelu, ako jo ne i u praksi. Okupljajuci vie stotina lanova razliitih strunih profila iz svih krajeva nae zemlje, Savez ipostaje prvo optejugoslovensko udruenje u oblasti lingvistike, uistinu reprezentativno kako u profesionalnom tako i u dmtvenom pogledu. Pored koordinacije rada svojih drutava i pomoi u odravanju veza izmeu njih, pokroviteljstva nad raznim naunim i stmnim skupovima koje ona organizuju, te uspostavljanja kontakta i saradnje sa drugim srodnim udruenjima u Jugoslaviji, Savez je, na pravcima koije je oznailo ranije Drutvo, razvio bogatu aiktivnost u tri glavne oblasti: (a) organizovanje naunih skupova na jugosllovenskom nivou, (b) izdavaka delatnost i (c] saradnja sa inostranstvom. (a) Prvi korak ovde je predstavljala konferencija Jezik i drutvo, odrana 1975. godine u Beogradu, u organizaciji Drutva za primenjenu Hingvistiku Jugoslavije. Njene sekcije bile su posveene sociolingvistici kao naunoj disciplini, jezikoj standardizaciji i komunikaciji, koegzistenciji jezika u viejezinim sredinama, uticaiju sredine na razvoj govora, te drutvenoj motivaciji uenja stranih jezika. Od svog osniva-

53

nja, Savez ustanovljuje trogodinji ritam odravanja svojih kongresa, pa se prvi dri 1977. u Beogradu, drugi 1980. u Zagrebu, trei 1983. u Sarajevu, a etvrti se planira za 1986. u Herceg Novom. Tematiku ovih dobro poseenih i uspenih kongresa ine pitanja teorije i metodologije primenjene lingvistike, njenog istorijskog razvoja i aktuelnog stanja u svetu i u naoj zemlji, zatim problemi viejezinosti, jezikog raslojavanja i standardizacije, usvajanja i uenja jezika, nastave stranih jezika, kontrastivne analize i prevoenja. Uz saradnju Drutva za primenjenu lingvistiku Maikedonije, 1982. godine u Ohridu je organizovana savezna konferencija Jeziki kontakti u jugoslovenskoj zajednici, usredsreena na probleme interakcije i diferenciranja jezikih kodova u kontaktu u naim uslovima, te na sociolingvistike aspekte usvaijanja i uenja jezika, ukljuujui i jeziki razvoj jugosllovenske dece izvan Jugoslavije.8 (b) Glavnu publikaciju ini Godinjak Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, ija se Redakcija, Savet i sedite menjaju svake tri godine; prva tri broja izala su u Beogradu, sledea tri u Zagrebu, a naredna dva u Sarajevu. Ova reprezentativna periodina publikacija, pored objavljivanja akata sa dosad odranih kongresa Saveza, donosi referate i sa drugih skupova u oblasti primenjene lingvistike, kao i pojedinane radove lanova; prilozi se objavljuju na svim jezicima naroda i narodnosti Jugoslavije, sa rezimeom na nekom svetskom jeziku. Pored Godinjaka, Savez povremeno tampa informativni Bilten, a uestvuje i u izdavanju nekih publikacija zajedno sa svojim drutvima-lla8 Radovi sa ovih skupova objavljeni su u zasebnim publikacijama, kako sledi. Konferencija Jezik i drutvo: Bugarski/lvir/Mike (1976); kongresi Saveza u njegovorn Godinjaku, i to I kongres u br. 3, II u br. 45 i III u br. 78; konferencija o jezikim kontaktima: Mieska Tomi (1984). 9 Brojeve Godinjaka 1 (1977), 2 (1978) i 3 (1979) uredio je R. Bugarski, brojeve 45 (198081) i 6 (1982) V. Ivir, a dvobroj 78 (198384) M. Rianovi. Ove publikacije daju najbolji presek kroz tekue aktivnosti lanova jugoslovenskih drutava za primenjenu lingvisti ku. Zasebne publikacije povremeno potiu i sa skupova koje organizuju ili suorganizuju pojedina drutva; v. npr. ileti (1983), ukanovi (1984), Neak-Luk/trukelj (1984). Referati sa ovakvih skupova nekada se tampaju i u serijskim izdanjima kao to su ivi jezici (Beograd), Strani jezici (Zagreb), Knjievni jezik (Sarajevo) ili Zbornik radova Instituta za stiane jezike i knjievnosti (Novi Sad).

54

(c) Savez fumkcionie kao koordinator meunarodne aktivnosti svojih lanova na vie naina. Odmah >po svom osnivanju, Drutvo za primenjenu hngvistiku Jugoslavije ulanjeno je u AILA-u, a Savez je to lanstvo obnovio im se konstituisao na novim osnovama, tako da je on sada kolektivan lan Meunarodnog udruenja iz ega proistie da je svaki lan nekog od naih republikih i pokrajinskih drutava samim tim ukljuen i u delatnost AILA-e. Srazmerno godinjoj lanarini koju Savez uplauje AILA-i, naa drutva dobijaju odreen broj primera'ka ranije pomenutog Biltena (odnosno, sada, naunog asopisa) ove asocijacije; tim putem se nai lanovi ukljuuju u aktuelne svetske tokove u primenjenoj Oingvistici, dok se s druge strane, putem povremenih izvetaja i drugih dopisa, meunarodna javnost upoznaje sa aktivnostima u Jugoslaviji. Osim toga, jugoslovenskim strunjacima je otvoren put za uestvovanje na svetskim kongresima i drugim naunim skupovitna u organizaciji AlLA-e, kao i za rad u njenim naunim komisijama. Zapaeno uee naih predstavnika u ovim aktivnostima tokom protekle decenije dalo je odreene podsticaje za dalji rad u zemlji, doprinosei uz to meunarodnoj afirmaciji nae primenjene nairke o jeziku. U ovom sklopu treba posmatrati i aktivnost jugoslovenskih predstavnika u upravnim telima AILA-e, Meunarodnom komitetu i Izvrnom odboru, kao i u raznim njenim stalnim i privremenim radnim telima, gde su oni povremeno birani na odgovorne funkcije. 10 Iz datih okvirnih podataka lako se moe videti koliko se iroko kod nas u praksi shvata pojam primenjene lingvistike. Jo od prvih dana Drutva, odnosno Saveza, pod primenjenom Iingvistikom podrazumeva se svojevrsno proimanje nauke o jeziku i drutvene prakse, pri emu se u samoj nauci ne prihvata nikaikva otra podela na istu i primenjenu iingvistiku (to je istaknuto i u redakcijskom uvodniku 1. broja Godinjaka v. str. 7 tamo). Ovim se omoguuje uzajamno oploivanje teorijskih i primenjenih istraivanja umesto njihovog vetakog razdvajanja; po pravMu se polazi od pragmatikog aspekta primenjene lingvistike kao prirodno primarnog, ali se i njen teorijski vid ozbiljno uzima u obzir. Drukije bi teko moglo i da bude pri deklarisanoim stano10 Za neto ire podatke o nastanku i radu Saveza v. Jankovi (1978b) Mieska Tomi (1983).

55

vitu po kome se primenjena lingvistika razume kao primena naunog lingvistikog znanja na probleme to proistiu iz upotrebe jezika u drutvu, koja obuhvata, kako smo naijveim delom ve videli, viejezinost, jeziko planiranje i jeziku standardizaciju, usvajanje jezika, nastavu maternjeg jezika, jezika sredine i stranih jezika, kontrastivnu lingvistiku, le'ksikografiju, terminologiju i strune jezike, jezik u masovnim medijima, Ijudsko i mainsko prevoenje, informatiku, patologiju govora i sluha, i drugo. Kako smo ve napomenuli, samo neki delovi ovog raspona dosad su u organizacionom smistlu u veoj meri ukljueni u delatnost Saveza kao najobuhvatnije strune asocijacije, dok je na nekim drugim seiktorima od ranije postojea i esto veoma zapaena istraivaka delatnost vie vezana to je i prirodno za organizacije i institucije ue namene. Osim toga, dok su neka optija podruja (kao uenje i nastava jezika) posvuda zastupljena, u drugim oblastima teita su razliito rasporeena, odraavajui regionalne specifinosti (npr. viejezinost u Vojvodini, terminoloka standardizacija u Bosni i Hercegovini.11 Ve reenom treba dodati sledee. Rezerve koje se mogu opravdano izneti u pogledu neikih dosta uobiajenih shvatanja primenjene lingvistike, kao ni mogue predloene korekcije, ni'kako ne treba shvatiti kao osporavanje veliikog stvarnog i jo veeg potencijalnog znaaj,a delatnostT na ovom podruju. Ako je teorijski status primenjene lingvistike kao autonomne naune discipline podloan sumnji, ne moe se sumnjati u nauni kvalitet i drutvenu opravdanost velikog broja projekata i publikacija iz mnogih pojedinanih oblasti tradicionalno obuhvaenih tim imenom. Kratko reeno, Ijudski ivot je ponegde bogatiji zahvaljujui primenama lingvistikih saznanja i rezultata. Ovu injenicu ne bi smeo da prenebregne nijedan lingvist, ma koliko sam mogao biti teo11 Pojedmi sektori pnmenjene lingvistike imaju i svoje vlastite publi kacije (npr, projekti kontrastivne analize ili prouavanja govornog razvoja, viejezinosti i drugih tematskih oblasti). ireg raspona su npr. zbornici pod Ben i dr. (1980) i Mike (1983) na podruju kontrastivnih istraivanja. Najveim brojem publ'kacija raspolau podruoja kao to su nastava i negovanje matemjih jezika i metodika nastave stranih jezika. 0 svemu ovome ovde se ne mogu dati ni osnovni podaci, ali v, i litetaturu koja e biti navedena u ostalim, tematski uim delovima ove knjige Sistematska bibliografska obavestenja prua sada Dimitrijevi (1984b).

56

rijski opredeljen i lino neangaovan u bilo kakvim primenama. to je jo vanije, iri drutveni krugovi a posebno oni koji na raznim nivoima imaju udela u procesu odluivanja o brojnim praktinim pitanjima koja namee drutvena upotreba jezika morali bi takoe da u punoj meri budu svesni ovoga. Poto se ovde znaajnim delom radi o relativno novim stvarima, potrebno je da tim irim krugovima neko predoi perspektive koje nudi primenjena lingvistika i strunu pomo koja se od nje moe razlono oekivati u reavanju niza drutvenih problema sa vanom jezikom komponentom jedne ili druge vrste. Ova posrednika uloga izmeu naunih tekovina i drutvene akcije prirodno pripada samim lingvistima i njihovim kolegama iz susednih struka, sa kojima sarauju na projektima iz primenjene lingvistike.12 U svom naunom i strunom radu svaki ovek se moe oseati manje ili vie teorijski ili praktino usmerenim, ali je van svake sumnje da je on takoe lan svoje drutvene zajednice, iji problemi su i njegovi. ini se da je nain na koji je primenjena lingvistika shvaena i utemeljena u naoj zemlji naelno pogodan za irenje ovakvih pogleda, ma koliko same konkretne prilike u pojedinim sredinama ili u jugosllovenskoj zajednici kao celini mogle biti manje ili vie povoljne u nekom datom drutvenom trenutku. Izvesno je da, i pored ve postignutih rezultata na valjano postavljenim temeljima, jo veoma mnogo toga ostaje da se uradi gledano institucionalno, programski, organizaciono i kadrovski. Primera radi, Lako se predmeti kao kontrastivna anailiza, teorija prevoenja i metodika nastave stranih jezika sada mogu studirati na dodiplomskom ili postdiplomsikom nivou na nekim naim fakultetima, nai univerziteti jo uvek mahom ne dodeljuju doktorate iz primenjene Imgvistike pod tim imenom, niti ima odseka ili instituta specifino i naslovno posveenih negovanju ove discipline kao zasebne akademske celine. Ovde ne treba ni govoriti o ve poznatim, da ne kaeimo hroninim optijim slabostima, vidIjivim i na ovom podruju, koje proistiu iz teritorijalne i administrativne rascepkanosti, nedovoljne sistematinosti i koordinacije, nezadovolljavajue kadrovske baze i oskudice tinansijskih sredstava.
12 Zavrni pasus uvodnog referata na kongresu AILA-e u Kembndu predstavlja elokventan pledoaje u ovom smislu; v. Malmberg (1971:17 8]

57

Pa ipak je od znatnog principijelnog domaaja duh stvaralake integracije pojedinanih i grupnih napora koji provejava dananjim aktivnostima u primenjenoj lingvistici kod nas. Dva bitna obeleja ovih stremljenja jesu njihova tematska raznovrsnost i njihov optejugoslovenski karakter. Naznaenim irokim shvatanjem pojma primenjene lingvistike za potrebe naeg vremena i nae sredine od poetka je onemogueno suavanje na ui krug poslenika samo jedne oblasti (na primer, nastave stranih jezika). A neprihvatanje nekih otrih podela unutar same Lngvistike, koje su ponegde donele dosta nepotrebnih nesporazuma na liniji vetaki stvorene opozicije izmeu poslova vieg i poslova nieg reda, izmeu kreativnosti i reproduiktivnosti, doprinelo je stvaranju uslova za prevazilaenje ove nauno i drutveno tetne psiholoke barijere. Ovako je lake osetiti i drugima pokazati da svi koji su ukljueni u ove delatnosti rade korisne poslove, samo poslove donekle drukije, i korisne na razliite naine. Bilo da su lingvisti, pedagozi, psiholozi, sociolozi i'li pripadnici neke druge struke, okuplljeni na zajednikim poslovima i na jugoslovenskom planu oni mogu da daju kolektivan doprinos od stvarnog znaaja. Time do najveeg izraaja dolazi ono to ih ipovezuje, kako meusobno tako i sa neposrednim i dugoronim interesima ire drutvene zajednice kojoj pripadaju kao strunjaci i kao Ijudi. Jednom reju, napravljen je dobar poetak u strunom i drutvenom smislu, panja javnosti skrenuta je na mnotvo problema ijem reavanju nauka o jeziku moe da doprinese, i trasiran je put kojim dalje treba ii u profesionalnom izgraivanju i dmtvenom afirmisanju primenjene lingvistike. Za rad koji u organizacionom, a delom i u istraivakom pravcu uokviruju granice jedne decenije, ovo nisu mala dostignua.

4.

Primenjena lingvistika kao lingvistika u primeni

Teorijsko razmatranje u 2. poglavlju ove knjige dovelo nas je do zakljuka da se ne mogu pronai ubedljivi kriterijumi razlikovanja primenjene lingvistike od lingvistike na osnovu predmeta ili metodologije, u savremenim uslovima u kojima se prouavanje jezika u celini sve vie odlikuje interdisciplinarnou i drutvenom osetljivou. Razlika se moda moe ustanoviti jedino polazei od ciljeva, tako to bi se reiklo da je opti cilj lingvistike razumevanje Ijudskog jezika, a primenjene lingvistike da doprinese reavanju probllerriia do kojih dolazi u upotrebi jezika u drutvenim zajednicama; ali i ovo je danas problematino, s obzirom na aktuelni karakter same lingvistike. Otuda je primenjenu lingvistiku najbolje posmatrati ne kao granu lingvistike niti kao konglomerat naunih disciplina, jo manje kao skup praktinih problema, nego kao spoljnu orijentaciju jezikih prouavanja drugim reima, kao naziv jedne motivacije, a ne nekog zasebnog polja istraivanja. Teorijski, dakle, primenjena lingvistika ne bi bila drugo do primenljiva lingvistika, ili lingvistika u primeni izvan sopstvenog domena. Stoga je opravdanije govoriti o lingvistici i njenim primenama (dakako, zajedno sa broijnim drugim naukama) nego podrazumevati, neobrazloenom upotrebom popularnog termina primenjena lingvistika, postojanje jednog odelitog identiteta koji se onda mora potvrivati insistiranjem na distinkcijama koje su do danas izloene ozbiljnoj sumnji. Imajui na umu argumente izloene u prilog ovoj koncepciji, u ovom poglavlju zadraemo se na nekim, prevashodno teorijskim, aspektima primenjene Iingvistike kao lingvistike u primeni. Pre svega, jasno je da svako odreenje pojma primenjene lingvistike i njenog odnosa prema lingvistici u celini 'bitno zavisi od poimanja same lingvistike. Stoga se i moe, u sporenju izmeu strunjaka, povremeno naii na stav koji se da ovako saeti: ako hoe da ti kaem ta je primenjena lingvistika, najpre ti meni reci ta je lingvistika. Nae stanovite oigledno podrazumeva jednu veoma iroku

59

koncepciju lingvistike kao nauke o jeziku. Jedna implikacija ovog sasvim uobiajenog odreenja koje ipak, kako se ini, nije bez izuzetka prihvaeno jeste da postoji samo jedna takva nauka; druge, implicirane povremeno upotrebIjavanim terminom jezike nauke (npr. engl. language sciences), malo se kad strogo definiu s obzirom na lingvistiku, pa ovde neemo postavljati pitanje njihovih moguih profila. Nadalje, lingvistika u ovom smislu ne svodi se na Mngvistiku teoriju, kako to biva kod nekih teoretiara; ova odredba je sutinska za nae vienje statusa primenjene lingvistike. Najzad, ovako shvaena lingvistika ukljuuje operisanje podacima filolokog karaktera, j to ne samo u opisivanju pojedinih jezika nego i u konstruisanju optih teorija. Prema ovakvoj koncepciji, zadatak lingvistike mogao bi se saeto odrediti kao izgraivanje jedinstvenog skupa teorijskih principa, deskriptivnih kategorija i analitikih postupaka koji bi u principu bio kadar da definie Ijudski jezik kao pojavu, opie specifina obeleja pojedinih jezika i obrazloi sinhronijske varijacije i dijahronijske promene u upotrebi ovih jezika od strane pojedinaca u drutvenim zajednicama.' iz ovog sledi da, gledano prema predmetu istraivanja, pojam lingvistike obuhvata kako optu lingvistiku (jezik] tako i deskriptivnu lingvistiku (jezici). Ne ulazei u razne druge lingvistike discipline ueg predmeta i specifinijeg karaktera, u rasponu od neurolingvistike do etnolingvistike, ovde emo samo da naglasimo da se opta lingvistika moe produktivno sagledati kao disciplina koja sadri tri osnovne komponente, saglasno trima temeljnim aspektima jezika: semiolingvistiku (kodni aspekt), psiholingvistiku (psihiki aspekt] i socioiingvistiku (drutveni aspekt). Ono to je ovde nazvano analoki motivisanim neologizmom semiolingvistika, a to se u odsustvu podesnog i opteprihvaenog tenmina naziva lingvistikom u uem smislu, mikrolingvistikom ili strukturalnom lingvistikom, neretko se poistoveuje sa lingvistikom u celini. Ovo meanje nivoa posmatranja vodilo je mnogim nesporazumima i zabunama oko pitanja statusa i uzajamnog odnosa lingvistikih disciplina.2
1 Ova definicija predstavlja proirenje one koju daje Crystal (1973: 14). Upor. i 1. poglavlje (beleka 1). 2 Koliko nam je poznato, termin semiolingvistika je prvi put ovako upotrebljen u radu: Bugarski (1978). Na isti nain utemeljenu, ali iru razradu odnosa izmedu lingvistikih disciplina daje Bugarski (1976).

60

Ovaj nuno uproceni prikaz strukture sredinjeg podruja lingvistike, budui predmetno odreen, ne ostavlja prostor za razlikovanje neprimenjene i primenjene lingvistike, to je pitanje pristupa. Fundamentalna ili teorijska lingvistika nema predmeta drukijeg od onog kojim se bavi 'lingvistika u celini, i ona predstavlja samo nain opisivanja i objanjavanja toga zajednikog i mnogolikog predmeta. Analogno, primenjena lingvistika pod ovim uglom prestaje da postoji kao podruoje odelito od lingvistike u celini, jer su svi njeni delovi podloni primeni. Ove principijelne odnose ne ugroava okolnost da su iz strukturalnih ili istorijskih razloga razliiti segmenti sveukupne lingvistike teritorije do danas ostali neujednaeno razvijeni, u pogledu teorije kao i primena. Nasuprot institucionalnim podelama i praktinim potrebama stoji vizija jedne integrisane nauke o jeziku koja iznutra razvija razliite pristupe, sarauje sa drugim naukama na uzajamno korisne naine, i biva zajedno s njima diferencijalno primenjena na zasebno identifikovana i imenovana problemska podruja. Ovo je verovatno najbolji odgovor na aktuelne dileme koje namee pojam primenjene lingvistike. Poto smo o pragmatikoj strani ovih pitanja dovoljno govorili u prethodnom poglavlju, ostaje nam da ovde uinimo jo ne'koliko napomena teorijs'kog karaktera i da tiime zaokruimo ova razmatranja. Kako je ranije ve nagoveteno, ne izgleda umesno govoriti o prisustvu teorije u nekim delovima ili verzijama lingvistike a njenom odsustvu u drugim: sve to zasluuje naziv lingvistike zasigurno mora, bar u principu, da poiva na teorijskim osnovama neke vrste. Otuda je adekvatnije napraviti distinkciju, koliko god provizorno i ematski, izmeu razliitih vrsta teorije, asociranih sa raznim tipovima Iingvistikih istraivanja. Grubo uzev, etiketa opte teorije mogla bi se pripisati podrujima koja se uobiajeno svrstavaju pod optu ili teorijsku llingvistiku, a etiketa primenjene teorije onima za koje se obino uzima da pripadaju primenjenoj llingvistici. I ako se primenjena lingvistika odista shvati kao primenljiva lingvistika, u skladu sa stanovitem koje ovde zastupamo, primenjena teorija analogno nije drugo do primenljiva teorija, sa priblinim znaenjem teorija primena 'lingvistike ili moda teorija lingvistike kao primenljive discipline. Sada izgleda dovolljno jasno da je izgraivanje neke vrste

61

primenjene teorije neophodno ako primenjena lingvistika, bilo kako definisana, treba da i sama po sebi uistinu doe do rei, umesto da u ovom pogledu i dalje ostane podreena teorijskoj lingvistici (slino konstatuje i Kaplan 1979:330). Zasad se moe sa>mo nagaati kakvu bi konkretniju formu takva teorija mogla da dobije, i ka'ko bl mogao da izgleda njen konani opseg. Sa negativne strane, sa sigurnou se moe predvideti da se ona nee svesti na mehanioki zbir zasebnih teorija specifinih oblasti koje se pragmatiki ili operacionalno etiketiraju kao primenjena Iingvistika (uenje jezika, nastava jezika, jeziko planiranje, terapija govora i sluha, prevoenje itd.). Jer ako su ove oblasti, kako smo ve isticali, isuvie brojne i raznorodne da bi obrazovalle jedno koherentno podruje naunog istraivanja, iz njih ne moe da izraste ni jedna odgovarajua jedinstvena teorija. Pozitivna strana, meutim, predstavlja tei sluaj. Sve to u ovom trenutku moemo da kaemo jeste da bi jedna primenljiva teorija one vrste koju ovde imarno na umu pre morala da se razvije unutar same lingvistike, u procesu njenih primena i kao njihova rezultanta, moda u obliku onoga to je nedavno oznaeno, daikako takoe sasvim uopteno, kao teorija jeziika odraena u principima primene.3 Takva teorija mogla bi da ima opti deo, koji bi vredeo za sva podruja primene, i specijalne delove, koji bi pokriva'li ove ponaosob. Ti specijalni delovi bi s jedne strane pripadali lingvistici (npr. teorija lingvistike u primeni na nastavu jezika, na prevoenje itd.), dok bi s druge strane inili komponente zasebnih meudisciplinarnih teorija svakog od ovih podruja (npr. teorija nastave jezika, teorija prevoenja itd.). Malo se toga zasad moe rei o odnosu izmeu primenljive teorije u celini i opte teorije, u smislu malopre napravijene distinkcije, izuzev da ove treba sagledati u optoj perspektivi konvergencije, a ne dalje divergencije. U cilju objanjenja ove poslednje ocene treba podsetiti na nesumnjivu injenicu da je ona vrsta teorije koju smo nazvali optom do danas ostala neuporedivo razvijenija od one nazvane primenjenom, ili primenljivom; ova potonja je zapravo jo uvek u velikoj meri neto to se tek prieljkuje.
3 V. Malmberg (1981:7). Izgleda da je ovome slian duh u kome Kaplan (1980:10), kreui se u okviru neto drukije koncepcije, vidi primenjenu lingvistiku kao taku u kojoj se svekoliko prouavanje jezika sjedinjuje i aktualizuje.

62

Ovo je uglavnom posledica tradicionalno snane identifikacije teorijskih aspiracija sa optim ili fundamentalnim istraivanjima, a s druge strane insistiranja na praktinim ciljevima primenjene lingvistike. Ali jedna istinski primenljiva teorija takoe se mora izgraivati u godinama koje dolaze, uestvujui, kako je reeno, u specifinim teorijama razliitih oblasti primene, i u isti mah obogaujui sadraj same lingvistike u celosti. Prema tome, u idealnoj projekciji dve provizorno razdvojene vrste lingvistike teorije trebalo bi da se spajaju kako lingvistika bude postajala sve primenljivija, a njene primene sve prefinjenije i nauno zahtevnije. Iz izloenog proizlazi da ni primenljivu lingvistiku niti njoj odgovarajuu teoriju ne treba uzimati zdravo za gotovo, kao prirodne produkte rutinskih lingvistikih istraivanja. Suprotno tome, one su neto to se mora razvijati svesnim i usmerenim naporima posebne vrste, uz korienje razliitih izvorita kako unutar tako i izvan nauke o jeziku. Aplikacije ovde nose snane implikacije teorijske i metodoloke povratne sprege, kao i irenja domena i izotravanja instrumenata lingvistikih prouavanja. Na taj nain lingvistika postaje primenljiva svesnom namerom a ne pukim sticajem okolnosti. i potencijalno u znatno veem obimu od onog koji podrazumevalju konvencionalnije predstave o jednoj zasebnoj primenjenoj lingvistici. Osim toga, upravo kroz ovaj primenljivi pristup lingvistika kao celina najbolje sarauje sa drugim naukama i ispoljava svoj moderni interdisciplinarni karakter.4 Prema tome, nasllovom ovog teksta nipoto se ne eli sugerisati da lingvistika u primeni ostaje ista lingvistika, ali se hoe rei da ona jo uvek ostaje lingvistika. Drugim reima, sistematski napori da se ona uini pnmenljivom izvan svog domena modifikuju njenu prirodu ali je ne preobracaju u neto to vie nije lingvistika. Same te modifikacije mogu ipak biti srazmerno dalekosene, tako da pojam primene dobija novo i bogato znaenje. Tako, na primer, jedna optelingvistika teorija o fonolokoj ili sintaksikoj strukturi prirodnih jezika, ili o usvajanju jezika, ne mora biti i najece nije nigde neposredno primenljiva u tom obliku,
4 Sutinsku ulogu uzajamnog delovanja naglaava i Shuy (1984:101 2), koji se zalae za zamenjivanje uobiajenog linearnog modela od teorije ka primeni rekurzivnim trougaonim modelom koji ukljuuje doivljajni svet, teoriju i primenu.

63

ali se ona moe daljim i drukijim naporima ipriilagoavati i preformulisati tako da se moe produktivno primeniti, recimo, u defektologiji, odnosno raunarskim operacijama ili nastavi jezika. U ovom svetlu moemo se sada osvrnuti na dosta esta, lako mahom neobrazloena, tvrenja da primenjenu lingvistiku upravo ne treba poistoveivati sa primenama lingvistike. 5 Ako ovo treba da znai samo to da lingvistika po pravilu nema gotovih odgovora na praktine probleme upotrebe jezika, i da se delovi njenog aparata ne mogu prosto presaivati u druge prostore znanja ili delatnosti ne rizikujui ozbiljne manjkavosti i deformacije, nije teko sloiti se s tim upozorenjem. Neshvatanje da su modeli i metode razvijeni u lingvistici primereni njenom jedinstvenom predmetu, Ijudskom jeziku, i da kao takvi nisu direktno prenosivi na predmete i poduhvate drukije prirode, izazvalo je mnoge nesporazume i prilino nezadovoljstvo rezultatima prime-, ne lingvistikih pojmova i postupaka u jezikoj nastavi, teoriji knjievnosti, filozofiji, antropologiji i drugde. U stvari, kod veeg broja ovakvih bezbrinih transfera bilo bi opravdanije govoriti o zloupotrebi lingvistike nego o njenoj upotrebi. Ali ako se pomenutim tvrenjem eli nagovestiti da se primena upravo na ovo i svodi, da sam ovaj pojam nuno iskljuuje kreativne svrhovite modifikacije onoga to e da bude primenjeno, ono se mora odbaciti. Pri stanovitu koje mi ovde zastupamo, nema niega pukog u primenjivanju lingvistike, poto ovaj proces uklljuuje vitalnu komponentu nastojanja da se ona uini istinski i korisno primenljivom to jest, u druikijoj terminologiji, upravo prakti'kovanja primenjene lingvistike. Ovo je sasvim oigledno ako se poe od toga da primenjena lingvistika nije samo kanal za transmisiju drugde postignutih naunih rezultata i ve pripremljenih obrazaca na razinu aktuelne problematike svakodnevnog ivota, ve upravo nauno podruje na kome se oblikuju takvi praktino primenljivi rezultati i obrasci. A ono, kaiko
Ovo tvrdi, primera radi, nekoliko autora u zborniku Kaplana (1980); tako sam Kaplan afirmisanje nezavisnosti primenjene lingvistike povezuje sa spremnou da se praktikuje primenjena lingvistika umesto pukog primenjivanja lingvistike (1980:65). Kako emo odmah videti, va Ijanost ove efektno sroene opozicije zavisi od tumaenja njenih lanova.
5

64

smo ve videli, moe da prui znaajan doprinos kako optoj teoriji jezika, skreui panju na neke njegove praktine komunikacijske vidove koji su esto ostajali van vidokruga iste nauke o jeziku, tako i jezikoj praksi, pruajui nauno zasnovane i interdisciplinarno proverene uvide u sutinska obeleja te prakse. Treba na kraju rei da ovde ponuena koncepcija, koja tei da primenjenu lingvistiku sagleda kao lingvistiku u primeni, sa svim implikacijama koje prate ovo vienje, i time kao neto potencijalno daleko znaajnije nego to b\ to ikada mogla da bude, sama po sebi, jedna dodatna grana nauke o jeziku, po svemu sudei predstavllja manjinsko gledite. Naime, iako ono moe da bude prihvatljivo, pa i sasvim prirodno mnogima koji sebe smatraju prosto lingvistima, nije verovatno da bi ga spremno prigrlio veliki broj onih koji bi se iz institucionalnih ili idejnih razloga radije samoidentifikovali specifino kao primenjeni lingvisti. Tako za budunost ostaje i razreenje ovog svojevrsnog nesklada izmeu teorije i empirije. Ali ta se god dogodilo sa terminom primenjena lingvistika, koji e se u institucionalnom smislu verovatno i dalje upotrebljavati iako ima kako smo videli dobrih teorijskih razloga za njegovo naputanje, znatno je vanije ta e se desiti sa lingvistikom u njenoj sveukupnosti da li ce se ona, i kako, dalje transformisati iznutra da bi odgovoriila izazovima izmenjenih svetova znanja i drutvenog ivota. Zalaui se za jednu integrisanu primenljivu lingvistiku, ovaj tekst, zajedno sa prethodnima u ovoj knjizi, predstavlja retrospektivan i prospektivan pledoaje za pomeranje primemjenog predznaka u samo ivo sredite nauke o jeziku, bar na pojmovnom planu, jer je ovo bilo i ostaje jedino njegovo pravo mesto. Ovaj poziv izrasta iz uverenja da najbolji dugoroni odgovor na pomenute izazove nije toliko u razvijanju dveju divergentnih vrsta lingvistike, i lingvista, koliko u postepenom izgraivanju jedne nove koncepcije predmeta, metodologije i ciljeva lingvistikih istraivanja.

//

Jerminologija

5.

Lingvistika, leksikografija i terminologija

Cilj ovog priloga jeste da u optim crtama ukae na karakter meusobnih odnosa lingvistike, leksikografije i terminologije. Ako u ovu svrhu nije potrebno posebno definisati samu Uingvistiku, treba bar iroko naznaiti odreenja leksikografije i terminologije koja emo imati na umu, jer se u upotrebi ovih termina moe naii na znaajne razlike. Tako, dok se leksikografija ponegde jo izjednauje sa samim pisanjem renika, dakle sa jednom iskljuivo praktinom delatnou koja se u tom vienju sagleda kao neka vrsta primemjene leksikologije, mi emo prihvatiti savremenije i svakako adekvatnije tumaenje po kome leksikografija, obuhvatajui teoriju i praksu izrade renika, sadri i jednu temelljnu i samosvojnu teorijsku komponentu. Slino ovome, terminologija se odnosi na skupove termina pojedinih strunih oblasti, ali i na principe obrazovanja i upotrebe terminolokih sistema i njihov nauni opis, to znai da i terminologija ima kako praktinu tako i teorijsku stranu. Kako se u oba ova sluaja, i kod leksikografije i kod terminologije, radi o opisivanju i grupisanju jezikih jedinica (odrednica, odnosno termina), sasvim je oigledno da lingvistika kao nauka o jeziku mora imati, i ima, dosta toga da doprinese konstituisanju i daljem izgraivanju ovih disciplina. Ovo vredi kako za njihove teorijske osnove, gde uz doprinos drugih naunih oblasti znaajnu pomo moe da prui optelingvistika teorija, tako i za njihove praktine aspekte, kod kojih se s razlogom govori, izmeu ostalog, i o primeni metodologije nauke o jeziku. Utolliko ima izvesnog opravdanja injenica da se Ieksikografija i terminologija, koje sve vie izrastaju u samostalne interdisciplinarne oblasti naunog istraivanja i praktine delatnosti, u organizacionom pogledu esto globalno tretiraju kao grane primenjene lingvistike.1
1 Otuda mnoga nacionalna udruenja za primenjenu lingvistiku ukljuuju ove oblasti u domen svog rada, a Meunarodno udruenje za pnmenjenu lingvistiku (AILA) nalazi za njih mesta u radu svojih kongresa i naunih komisija (kako je ve navedeno u 3. poglavlju ove knjige).

68

Povratni uticaj leksikografije i terminologije kao uih oblasti na lingvistiku kao iru oblast moda je u izvesnom smislu manje oigledan, zbog specifinijih uglova gledanja kao i na drugim podrujima koja pokazuju uporedljive razlike u obuhvatu. No takav uticaj izvesno postoji, i mi emo u dafljem selektivnom izlaganju interakcija koje razmatramo upravo njemu, kao srazmerno tee uoljivom, pokloniti posebnu panju. Pogledajmo najpre odnos izmeu lingvistike i Ieksikografije, koji se najneposrednije oituje na leksiko-semantikom nivou jezike strukture, a uz ukljuivanje relevantnih gramatikih pojava. Moe se rei da lingvistika ovde nudi osnovne kategorije i principe kao polazni aparat, ali se ovaj proverava u primeni na deskriptivne problleme pomenutog nivoa. Tako leksikografija pod prinudom sasvim odreenih zadataka izotrava pogled na datu problematiku u celini, unapreujui iime opta leksikoloka i semantioka prouavanja. Na ovaj nain jednojeziki Ieksikografski opis moe, dakle, da doprinese proveri i eventualnoj reviziji prethodno uspostavljenih leksikih i gramatikih klasa i podklasa, kao i njihovih meusobnih odnosa. Ovde moemo da damo samo nekoliko primera, uzetih nadohvat. Pojave kao to su prelaznost glagola ili brojivost imenica, koje se u isto gramatikom opisu obino tretiraju kao temelljna i nespoma obeleja odgovarajuih Ieksikih klasa, svoju pravu sloenost ispoljavaju tek pri potpunijem leksikografskom opisu. Ovakav rad moe jasnije da osvetli sutinsku kontinualnost u pozadini prostih konvencionalnih dihotomija da pokae, na primer, kako se u datom jeziku prelaznost razliito manifestuje kod razliitih glagola, odnosno kod razliitih znaenja istog glagola, ili kako brojivost zapravo nije inherentno obeleje samih imenica nego pre potencijailno obeleje na nivou imenikih fraza (zbog ega se mnoge imenice mogu upotrebljavati bilo kao brojive bilo kao nebrojive, i bez ega bi se teko moglo objasniti ponaanje imenica kao engl, cake 'kola'). ak se moe rei da glavni izvor potpunijih obavetenja ove vrste ine upravo temeljita prouavanja sutinski leksikografskog karaktera, gde se pojedina obeleja nuno provlae kroz ceo relevantni segment renika datog jezika. lli, da damo jedan primer druge vrste, mnoga sloena pitanja denotacije u pravom svetlu se pokazuju tek u

69

leksikografskog postupka. Ovo vai ak i za najobinije reci, uzete pojedinano ili u leksikim porodicama. Tako svi koji govore srpskohrvatski odlino znaju ta je pas, ali bi samo profesionalni leksikograf mogao da saini valjanu definiciju odrednice pas, pa i on s mukom, Prema jednoj poznatoj dosetki, koja se nekada vezuje za istaknutog danskog anglistu Ota Jespersena, pas bi se zapravo mog.ao najprostije definisati kao etvorononi sisar koga drugi pripadnik iste vrste prepoznaje kao psa! Ne moe se sumnjati u bezizuzetnu empirijsku valjanost ovakvih defmicija, ali je pitanje koliko bi one unapredMe leksikografiju to je, razume se, poenta samog ovog duhovitog obrta. Mi iz toga neemo zakljuiti kako bi ovek, da bi znao ta je upravo pas, morao i sam da pripada pseem rodu, ali moemo da zakljuiimo kako se nauni opis, ovde kao ni drugde, ne sme poistoveivati sa zdravorazumskim znanjem. Slino stoji, na primer, sa svakodnevnim predmetima kao to su stolovi i stolice: koje uslove u pogledu grae, oblika ili upotrebe treba neki predmet da zadovolji da bi se ispravno imenovao kao sto, odnosno stolica (npr. u pogledu postojanja i broj.a nogu, zatim naslona ili gornje povrine itd.)? Gde su tane granice izmeu slola i katedre, stolice i fotelje ili, dalje, izmeu kreveta, kaua, otomana, kanabeta itd.? Zatim, kada upravo aa prelazi u olju a olja u zdelu, i ako su sve ovo posude, koje su od njih uz to i inije? (Moemo u zagradi da konstatujemo kako moderni dizajn i savremena tehnologija nimalo ne olakavaju razgranienja u ovakvim sluajevima. Danas ima soba ija gotovo cela donja povrina slui kao krevet, pa se valjda moe tako i nazvati, a papirna posuda odreene veliine moe se, kako izgleda, prihvatljivo imenovati kao aa ako se u njoj slui sok a kao olja ako slui za kafu). Jasno je da ovde treba razlikovati leksikografske podatke o reima i enciklopedijske podatke o stvarima, ali upravo dosledna Ieksikografska obrada pomae utvrivanju ove ne uvek jasne granice. Naijzad, kao poslednji primer u ovoj kategoriji moemo da postavimo pitanje znaenja rei dobar, imajui u vidu okolnost da se ovaj atribut normalno upotreblljava uz veoma razliite klase imenica (npr. ovek, sudija, protivnik, ratnik, kasapin, no, film, pokuaj, rezultat, izgovor, deo itd.). Odgovor bi se mogao potraiti izdvajanjem pojedinih semema, kao minimalnih jedinica semantike strukture ispitivane lekseme, uz os-

70

Ionac na sinonime, antonime, kolokacije, frazeoloke sklopove, idiomatski potencijal i drugo, posle ega bi preostao teak zadatak utvrivanja zajednikih obeleja svih izdvojenih semema (moda putem tzv. komponentne analize znaenja), a time i zajednikog semantikog jezgra lekseme dobar. No kako god to bilo, sigurno je da ovakav poduhvat daleko prevazilazi mogunosti proste introspekcije nad dekontekstualizovanom leksikom jedinicom, zahtevajui upravo potpunu leksikografsku obradu.2 Situacija koju smo opisali mogla bi, ako bi se nae interesovanje i raspoloenje kretalo u tom pravcu, da nas odvede u dublj-a razmatranja prirode Ijudskog znanja. No to, sreom, nije na posao, ipa emo se ovde samo prisetiti jednog davnanjeg iskaza Svetog Avgustina, kome kao saetom vienju ovekove sudbine u jednom sutinskom epistemolokom pitanju prohujali vekovi nisu mnogo oduzeli: Dok me ne pita, znam; kad me upita, ne znam. 1 vratiemo se, posle ove rekordno kratke filozofske digresije, leksikografskoj problematici. Poto smo u prethodnim pasusima govorili o jednojezikim leksikografskim opisima, treba bar da pomenemo takoe znaajan mogui doprinos viejezike leksikografije. Ova oblast podrazumeva kontrastivnu analizu leksikona, tokom koje se utvruju meujezike slinosti i razlike u pokrivanju plana sadraja. Ostajui u granicama ve datih primera, samo emo napomenuti kako bi poneto od vanosti za razumevanje semantike prirodnih jezika moglo da se zakljui na osnovu uporedne analize ve ilustrovanih (i njima slinih) Ieksikih skupova u raznim jezicima. Na primer, uporeivanjem naeg niza aa-olja-zdela-inija... sa engleskim nizom glass-cup-bowl-mug... , gde bi detaljnije posmatranje pokazaIo da granice nisu nuno na istim mestima u ova dva jezika.3 Ukljuivanje veeg broja jezika, posebno u sferama jo interesantnijim od onih, srazmerno banalnih, iz kojih smo mi namerno uzima'li primere, razumljivo vodi jo dubljim uvidima.
2 U ovo se lako moemo uveriti ako pogledamo definicije ove odrednice, kao i drugih navedenih i njima slinih rei, u renicima srpskohrvatskog jezika ili pak njihovih ekvivalenata u renicima drugih jezika. Zavirivanje u renike uopte moe da bude pouno u kontekstu ovakvih razmiljanja. 3 Primere druge vrste, u okviru kontrastivne analize engleskog i srpskohrvatskog leksikona, detaljnije razmatra Ivir (1978a), naroito str. 10942.

71

Bez obzira da li je re o jednojezikoj ili viejezikoj leksikografiji, optoj ili strunoj, iz same mase deskriptivnog posla koji tu mora da se obavi izbijaju pojedinosti, a povremeno i opti principi, od interesa za lingvistiku, i to u raznim oblastima strukture i upotrebe jezika. Pored ve pomenutog, moemo da navedemo opte pitanje naina na koji jezik utiskuje svoje kvalitativne kategorije u kvantitativne kontinuume iskustvenog sveta, kao i takoe opti problem kombinovanja semantikih obeleja u okviru leksikih jedinica i skupova.4 Tu su, zatim, pitanja idiomatinosti, figurativnog jezika, devijantnosti i mnoga druga u kojima leksikografija obilato pomae razvoj deskriptivne semantike, a time i lingvistike u celini. Ni kljuno teorijsko pitanje odnosa sintakse i semantike u jezikoj strukturi ne lei sasvim izvan ovih razmatranja.5 Najzad, leksikografija ini mogue podruje lingvistike razrade i provere pojmova i teorija u vezi s jezikom, ali poniklih izvan nauke o jeziku. Dobar primer za ovo prua koncepcija prototipa u okvim tzv. prirodnih kategorija. Ona polazi od pretpostavke da Ijudi klasifikuju predmete na osnovu porodinih slinosti, pri emu se unutar tako odreenih klasa po svom znaaju izdvajaju tipini nosioci njihovih osobina, kojima onda pripada uloga prirodnih prototipova. Tako postoje arine boje nasuprot prelaznim nijansama, jabuka se doivljava kao bolji predstavnik kategorije voa nego lubenica, na primer, a slavuj ili crvenda imaju u popularnoj predstavi vie ptijeg u sebi nego urka ili noj, iako se i ove druge prepoznaju kao pripadnici iste klase (samo mnogo manje tipini). Prototipska teorija kategorizacije, iji je autor savremeni ameriki psihoilog Elinor Ro, izvorno je zaokupljena pitanjima prirode Ijudskog opaanja i saznanja, ali je oigledno u uskoj vezi sa problemima imenovanja i
4 Za komponentnu analizu putem semantikih obeleja v. npr. Bendix (1966) i Nida (I975), naroito pogl. 3. 5 Ugao gledanja na mogue doprinose leksikografije lingvistikom opisu koji je u prethodnom izlaganju naznaen najvie duguje radu amerikog lingviste Junela Vajnrajha i njegovih saradnika, iz koga su preuzeti i neki od datih primera razume se, u prilagoenom obliku. Relevantne rasprave ovog rano premmulog autora sada su prikupljene u knjizi- VVeinreich (1980). V. i Labov (1973, 1978), ije primere sa zdelama podrobnije razmatra i Nikitin (1983), naroito str. 323. Neto diukiju teonjsku orijentaciju ilustruje Fillmore (1978).

72

upotrebe jezika uopte, pa se poslednjih nekoliko godina intenzivno ispituju njene implikacije u raznim oblastima jezikih istraivanja, ukljuujui naroito semantiku, pragmatiku i usvajanje jezika. Posebno je za nau temu relevantna semantika, jer se kao alternativa analizi leksikog znaenja kroz skupove semantikih obeleja javlja mogunost analize putem prototipskih predstavnika kao stoernih lanova ispitivanog pojmovnog kompleksa. Tako bi se u vezi s ranije datim primerima moglo govoriti o prototipskim krevetima, aama i drugom, prema kojima bi se onda odreivale i diferencijalne karakteristike manje tipinih lanova istih kategorija. Ovaj posao, meutim, teko bi se mogao valjano obaviti bez pomoi le'ksikografije.6 Izloeno daje povoda zakljuku da je definitivno prolo vreme bar u krugovima koji svetsku nauku vuku napred kada je leksikografija faMa isto praktina aktivnost, nevezana uz bilo kakvu teoriju, dok je semantika smatrana teorijskom disciplinom i tako dobrim delom praktikovana izvan neke razraemje empirije. Ako su ranije leksikografi mogli da obrauju hiljade rei bez ikakvog teorijskog interesovanja za njihove granice ili odnose meu njima, a semantiari da svoje teorije zasnivaju na minimalnom broju izolovanih primera, sada je nastupilo vreme intenzivnog proimanja teorije i empirije u oba domena, i njih meusobno. Time se otvaraju neki novi putevi za lingvistiku u celini, a posredno i za odgovarajue segmente jezike i drutvene prakse.7 Prelazei sada na terminologiju, treba najpre da skrenemo panju na okolnost da je sama re terminologija izrazito vieznana, jer se danas, kako izgleda, upotrebljava u bar pet znaenja: 1. skup termina koji reprezentuju sistem pojmova neke oblasti; 2. sistematski opis obrazovanja i upotrebe ovog skupa termina; 3. publikacija u kojoj je sistem pojmova neke oblasti reprezentovan terminima; 4. speciZa teoriju prototipa i prirodnih kategorija v. Rosch (1978) Uz ve navedenu literaturu, meu teorijski znaajne radove o pri rodi leksikografije spadaju i Householder/Saporta (1962), Zgusta (1971), Ouemada (1972), Hartmann (1983), VVierzbicka (1985) Originalan primer moderno uraenog renika na sistematskim semantikim osnovama predslavlja Mel'chuk (1984). Obimna literatura o nekim drugim aspektima leksikografije ostala je izvan tematskog vidokruga naeg izlaganja, pa zato ovde na nju i ne upuujemo. Uvid u aktuelne domae preokupacije pruaju dva skoranja zbornika pod naslovom Leksikografiia i leksikologija (upi 1982, Jerkovi 1984).
7 6

73

jalna teorija terminologije za pojedine oblasti ili jezike; 5. opta teorija terminologije s Prva tri znaenja preteno pokrivaju praktino-deskriptivne aspekte termina; ako se u tim domenima misli samo na spiskove naziva objekata a ne i na njihovu naunu sistematizaciju, esto se upotrebljavaju i termini nomenklatura i nazivlje. Druga dva znaenja odnose se na izrazitije teorijske vidove terminolo'kih istraivanja. 0 kojima emo u nastavku rei nekoliko rei. Kao polje naunog istraivanja, terminologija poinje da se razvija oko 1930. godine. Za rodonaelnika terminoloke teorije, austrijskog naunika Eugena Vistera, terminologija kao nauna disciplina jeste svojevrstan sklop relevantnih komponenti lingvistike, logike, ontologije, informatike i strunih oblasti iji se terminoloki sistemi izgrauju ili ispituju. 9 Slina shvatanja o nunoj interdisciplinarnosti i deliminoj autonomnosti terminolokih prouavanja odrala su se do danas. U nae vreme ovakva istraivanja, kao i praktine i organizacione terminoloke delatnosti, belee u svetu znaa'jan porast, naroito u nauno i tehnoloki razvijenim sredinama, ali i u drugim zemljama, ukljuujui srazmemo naim mogunostima i Jugoslaviju. Najvei deo ovih aktivnosti odvija se kroz institucionalizovani rad nacionalnih i internacionalnih organizacija, poev od raznih centara, agencija i komisija pa do veiikih objedinjujuih tela kakva su Meunarodni informacioni centar za terminologiju u Beu (INFOTERM) i Meunarodna organizacija za standardizaciju u enevi (ISO). Meu ogranke ovog rada spadaju dokumentacija, ukljuujui naroito banke terminolokih podataka, zatim publikacije (bibliografije, prirunici, terminoloki renici izraeni uz pomo metoda konvencionalne ili raunarske terminoloke leksikografije), koordinacija i planiranje terminolokih delatnosti, klasifikaclja, normiranje, standardizacija 1 meunarodna unifikacija terminologija, posebno naunih, usavravanje opte i specijalnih teorija terminologije, obuka kadrova i drugo.10
Slian spisak daje Felber [1982:12). V. sada VViister (1979). 10 Najpotpunije podatke o terminolokim institucijama i delatnostima irom sveta prua sada Krommer-Benz (1984) Auran pregled terminologije kao naune oblasti daje Rondeau (1984); v. |o Rondeau (1979) i Sager/Johnson (1978), a za pojedine aspekte i Drozd/Seibicke (1973) i Sager (1980). Posebno o naunoj i tehnikoj terminologiji v. Stober9 8

74

to se tie odnosa izmeu lingvistike i terminologije, dobar deo onoga to je reeno u vezi s leksikografijom vai i za terminologiju. Stoga emo se zadovoljiti konstatacijom da terminologija, prouavajui obrazovanje i upotrebu terminolokih sistema u razliitim strunim oblastima, prua specifine uvide u ire procese strukturiranja pojedinih leksikih sfera, i to u jednoj oblasti u kojoj se na osoben nain ukrtaju semantike, pragmatike i sociolingvistike komponente. Sa odreenog stanovita, u ovom kontekstu posebno mesto pripada terminologiji same lingvistike, kao svojevrsnom drugostepenom metajeziku; stoga e ovo biti predmet irih razmatranja u preostalim poglavljima ovog dela knjige. Na kraju, u pogledu meusobnog odnosa leksikografije i terminologije moe se kratko rei da prva od ovih oblasti delimino obuhvata drugu, utoliko to struna leksikografija ukljuuje popis i opis termina pojedinih disciplina, ali ne i njihovu sistematizaciju niti pitanja upotrebe ovih sistema. Sa svoje strane, terminologija doprinosi izotravanju leksikografskih metoda i kriterijuma, jer termini u svakom jeziku cine zasebnu, tesno strukturiranu kategoriju leksema. Jedna vana razlika, u ije implikacije ovde ne moemo ulaziti, jeste u polaznoj jedinici analize i opisa: dok leksikografski postupak polazi od rei i navodi njena znaenja, terminologija u principu postupa obrnuto, polazei od pojma i gledajui kako je on terminoloki predstavljen u okviru datog pojmovno-terminolokog sistema. Prirodi leksikografije otuda odgovara alfabetski redosled renika, a prirodi terminologije sistematski raspored tezaura. lako iz ove komplementarnosti nekada proistiu ne tnale tekoe za terminolloku leksikografiju, obe discipline, uzete u celini, tnogu iz nje da izvuku odreene koristi. 11 U ovom izlaganju mogli smo da ukaemo samo na neke odabrane aspekte uzajamnih odnosa u posmatranom krugu disciplina, pri emu smo, uz davanje nekih osnovnih informacija i definicija, naglasak stavili na pitanja naunog opisa. izvan okvira naeg osvrta ostali su neki drugi problemi teorijskog karaktera, kao i pitanja neposrednije vezana za priski (1975), Antologiju tekstova o terminologiji daju Rondeau/Felber (1981). Za prilog Imgvistikoj teoriji terminologije v. Kocourek (1981). 11 O tretmanu termina u razliitim renicima v. npr. Barhudarov i dr. (1976), a o klasifikaciji terminolokih renika Fier-Popovi (1984).

^unJ

75

menu naunih rezultata u razliitim oblastima ivota u kojima leksikografska i terminoloka problematika igra znaajnu ulogu.12

12 Jedna vana oblast primenjene terminoloke problematike jeste mesto terminologije u kolskoj nastavi; v. npr. Minovi (1975) i ipka (1979). O drugoj takvoj oblasti, terminolokim problemima u prevoenju. hie rei u II! delu ove knjige. Terminologije pojedinih struka izlaze iz okvira naih optih razmatranja.

6.

Kontrastivna analiza terminologije i terminologija kontrostivne analize


Kontrastivna analiza poela je kao uporedno prouavanje gramatikih, a potom i fonolokih sistema pojedinih parova jezika u pedagoke svrhe. Kontrastiranje leksikih sistema dolazi kasnije i u manjem obimu, tako da ni do danas nije sasvim uhvatilo korak sa kontrastivnim prouavanjima u domenima gramatike i fonologije. Da stvari stoje ovako, lako se moe utvrditi, izmeu ostalog, pregledanjem serijskih publikacija velikih projekata kakav je u naoj zemlji, na primer, projekt za kontrastivno prouavanje srpskohrvatskog i engleskog jezika pod rukovodstvom prof. Rudolfa Filipovia u Zagrebu, A terminologiji, kao specifinom delu leksikona, sa kontrastivnog stanovita se tek ponegde oprezno prilazi, pa se moe rei da je u tom pogledu ova oblast leksike i frazeologije u posebnom zaostatku. Koji su razlozi ovog zaostajanja? Izmeu veeg broja mo guih uzroka izdvojiemo samo dva koja nam se ine posebno vanim. Prvo, pedagoko poreklo kontrastivne analize u celini uslovilo je da se panja od poetka usredsredi na pitamja gramatikih struktura i izgovora, dok je terminoloki deo leksike mahom ostajao potpuno izvan ovih okvira. A drugo, intemacionalizacija strunih terminologija kao da je sama po sebi stvarala utisak da tu zapravo i nema mnogo ta da se kontrastira. Ovakav utisak, ukoliko je odista postojao, morao je, meutim, biti varljiv, i to iz vie razloga: zbog injenice da se procesi terminoloke internacionalizacije ne odvijaju jedinstveno na svetskom planu, nego po jezioko-kiilturnim zonama, kojih u svetu ima nekoliko; zbog dinamike koja terminoloke sisteme ini podlonim sinhronijskim varijacijama i dijahronijskim promenama; zbog napetosti koja proistie iz dvostrukog ivota mnogih termina kao leksema opteg jezika i lanova terminolokih sistema; itd.1 No bilo to kako bilo, treba pozdraviti okolnost da poslednjih godina raste interesovanje za kontrastivnu analizu ter1

V. Akulenko (1977) i Jankovi (198081).

77

minologije, kako u svetu tako i u naoj zemlji znaajnim delom u okviru rada naih drutava za primenjenu lingvistiku. Kod nas je posebnu panju s razlogom privuklo kontrastiranje i prevoenje drutveno-politike terminologije u irem smisllu.2 I termini iz drugih ivotnih i strunih oblasti povremeno se prouavaju u ovom duhu.3 Posebno se moe ukazati na sve Mju aktivnost na polju Hngvistioke terminologije, koja e nas u ovom priiogu najvie interesovati. 4 Uopte uzev, izgleda da problemi naune terminoilogije nisu uvek istovrsni, nego da se u poneemu znaajno razlikuju u prirodnim, tehnikim i drutvenim naukama, pri emu posebno mesto zauzima upravo lingvistika. Lingvistika je u osnovi drutvena nauka, ali sa pojedinim elementima egzaktnih nauka; njena izuzetnost u ovom kontekstu lei u njenoj metajezikoj ulozi, kao jedine discipline koja vlastitu terminologiju crpe iz svog sopstvenog predmeta istraivanja. U tom smislu su pra'ktine tekoe izgraivanja terminologije moda najmanje u sluaju lingvistike, utoliko to ista lica u principu ispunjavaju obe glavne uloge u normiranju strunih terminologija ulogu strunjaka za predmet i ulogu strunjaka za jezik. Meutim, ini se da sa jednog kljunog stanovita tekoe rastu idui od prirodnih i tehnikih nauka preko drutvenih nauka do lingvistike u njenom posebnom poloaju. To stanovite simbolizuje tertium comparationis trei elemenat poreenja, t j . ona zajednika semantika ili formallna osnova koja potrebnom merom slinosti daje smisao svakom kontrastiranju, spreavajui da se, reeno narodski (ali ne i fonoloki!) kontrastiraju babe i abe. Pokuajmo najpre da ovom problemu priemo izdaleka, i uz pomo jednog grubog poreenja. Genetiari celog sveta
2 Uz Mteraturu datu u vezi s prevoenjem u 10. poglavlju, v. jo u odnosu prema razliitim jezicima npr. Vlahovi (1979), Joci (1980), Turan (1980), Bjelica (1983), Musi/Meloncelli-Milak (1983). 3 V. npr. Vukovi (1980) u oblasti srodstva, ili Pervan/tambuk/Pilkovi (1983) u elektronici. 4 V. naroito Mike (1983); takode, pored radova posebno citiranih u ovom poglavlju i narednima, Katii (1971, pogl. 2), Bibovi (1979) i orevi (1983), a u kontekstu nastave stranih jezika npr. Vlahovi (1984). Dobar uvid u sloenost celokupne oblasti lingvistike terminoloSije u razliitim jezicima omoguuje detaljnije razgledanje renika ling vistikih termina kod nas Simeona (1969), a upor. i Polovina (1982). Za istonju gramatike terminologije na naem podruju v. sada Karada (1983), sa daljim uputama.

78

dogovorno su odiuili da, u cilju ponovljivosti eksperimenata i uporedljivosti rezultata, odreene vrste opita obavljaju uvek na jednom istom siunom organizmu, birajui u te svrhe, izmeu ogromnog broja manje ili vie slinih mikroorganizama, bakteriju nazvanu Escherichia coli. Oni otuda tano znaju o emu upravo govore, i da svi govore o istoj stvari. Ali ako je ovo mogue sa edima prirode, proizvodi kuilture opiru se takvom postupku. Meu potonjima je i jezik, koji ima tolliko lica da je mnogo tee, a esto i nemogue, pretpostaviti da svi lingvisti govore o istom; ak i kada bi svi prouavali samo jedan od posebnih jezika, njegove varijacije i promene oteale bi uporeivanje razliitih nalaza. U ovom pogledu polloaj genetiara znatno je, dakle, povoljniji od poloaja lingvista. A sada neto blie i konkretnije. U tehnikim disciplinama, na primer, strunjaci esto mogu bez ikakvog dvoumIjenja da identifikuju tertium comparationis naziva za istu stvar u raznim jezicima nekada ak putem ostenzivne definicije, t j . pokazivanjem samog predmeta, recimo kakvog zavrtnja, u sluajevima podudamosti tertium comparationisa sa jasnim vanjezikim referentom (v. sl. 1; simboli Li i L2 oznaavaju prvi, odnosno drugi jezik]. Drukije je, meutim, u drutvenim naukama, ukljuujui ovde i lingvistiku, gde se na mestu tertium comparationisa tipino nalaze apstraktniji

Sl. 1.

Sl. 2.

79

pojmovi, koji su samom svojom prirodom u mnogim sluajevima donekle zavisni od posebnih jezika u kojima su izraeni, pa je njihova veza sa vanjezikim referentima utoliko delikatnija (v. sl. 2). Uz mnoga neophodna uproenja, moejmo da kaemo da u prvom sluaju imamo posla preteno sa predmetnim, konkretnim, individualnim i nomenklaturnim, a u drugom sa pojmovnim, apstraktnim, sistematskim i izrazitije terminoiokim redom pojava. Jo odreenije u domenu same lingvistike, ovde je relevantna razlika izmeu teorijske i primenjene kontrastivne lingvistike. Prema shvatanju nekih danas uticajnih kola miIjenja, teorijski pristup kontrastiranju polazi od univerzalnih (trebalo bi opreznije rei: optijih) jezikih obeleja i gleda kako se neko dato obeleje X manifestuje u jeziku A, a kako u jeziku B (v. sl. 3). Nasuprot tome, prilikom primene kontrastivne lingvistike u pedagoke svrhe kategorijalni nivo se zaobilazi u korist linearnog pristupa koji proistie iz usmerenja: polazi se od neke date jedinice u jednom jeziku (mahom onom koji se ui kao strani, pa je sa stanovita uenika drugi jezik) i trae se njeni ekvivalenti u nekom drugom [obino uenikovom prvom) jeziku, koji se potom povratno proveravaju (v. sl. 4] .5

Sl. 3.

Sl. 4.

Daemo primere. Pri teorijski usmerenom gramatikom kontrastiranju moglo bi se poi od obeleja instrumentalnosti i ustanoviti da se ono u nekim jezicima manifestuje puZa ilustraciju teorijskog pristupa upor. Fisiak (1981:2); o odnosu teorijske i primenjene koptrastivne lingvistike slino i orevi (1982: 10912).
5

80

tem povrinskog padea instrumentala, u drugima putem predloke konstrukcije ili na neki trei nain; ako dva kontrastirana jezika pripadaju prvoj pomenutoj grupi, onda bi se dalje gledalo kojim je nastavcima izraen instrumenta! u njima, i slino. Analogno, u kontrastiranju leksike polaznu taku predstavljalo bi utvrivanje pojmovne organizacije segmenta vanjezikog sveta koji diferencijalno pokrivaju skupovi ispitivanih leksema, recimo u sferi grupnog konstituisanja i ponaanja jedinki odreene vrste. Nasuprot tome, pri pedagoki orijentisanom kontrastiranju, gde se optije kategorije ne sagleda'ju kao neposredno ili nuno relevantne, postupak bi bio drukiji. Tu bi se u prvom sluaju pollo direktno od, na primer, srpskohrvatskog instrumenta'Ia (kao u obliku perom) i utvrdilo da njemu u engleskom najee odgovara predloka konstrukcija (kao u with a pen). A u drugom sluaju uzela bi se, recimo, eng'leska imenica herd i za nju bi se direktnim putem dvojezikog leksikog uporeivanja (dakle, bez prethodnog definisanja odgovarajueg semantikog polja) dobilo est snpskohrvatskih korespondentnih jedinica (krdo, stado, opor, gomila, rulja, pastir), ije povratno prevoenje daje, uz herd i flock, celu lepezu englleskih leksikih jedinica.6 Ako se razlika izmeu teorijske i primenjene kontrastivne lingvistike ovako sagleda, onda je jasno da su za ozbiljnije poduhvatanje sa pitanjem tertium comparationisa neophodni elementi teorijskog pristupa, i to u oblasti terminologije vie nego u neterminolokoj leksici zbog poznatih terminolokih deziderata kao to su jasnoa, preciznost, jednoznanost, sistemnost i drugo. (Neto ire o ovakvim obelejima termina govoriemo u narednom poglavlju). Ali sa ovim su vezani odreeni problemi, koje ovom prilikom moemo samo da nagovestimo navoenjem nekolikih na dohvat uzetih primera sa irokog i razuenog podruja lingvistike terminologije. Kao prvi primer uzeemo ve klasinu de Sosirovu podelu langage na langue i parole. Poznato je da se na drugim jezicima na kojima se pie 'Hngvistika literatura po pravilu ovde nalaze samo po dve lekseme koje se mogu zgodno tenminologizovati (sh. jezik i govor, nem. Sprache i Rede,
6 Leksiki (1976).

primer

preuzet

je

iz

Ivira

(1978a:10913);

ire

Ivir

81

engi]. language i speech, itd.). Nepodudarnost izmeu trolanog i dvolanog sistema nije samo matematiki, pa ni samo terminoloki problem: to je u izvesnoj meri i konceptualni probllem, i to na nain relevantan za ovo razmatranje. Jer ta je, na primer, tertium comparationis za fr. termin langue i sh. termin jezik, ako se ne zna koji sh. termin treba dastoji prema fr. langage? lli, pitanje da li e se langage ili pak parole terminologizovati kao govor nipoto nije obina dilema nomenklaturnog karaktera, nego je neto to zadire u samo razumevanje sosirovske lingvistike teorije. 7 U ovoj nevelikoj ali za nauku o jeziku bitnoj leksikoj sferi, za francuski jezik termin je (bar potencijalno, u vidu raspoloive lekseme opteg jezika) na neiki nain postojao pre lingvistikog pojma, dok je za druge jezike pojam doao pre termina. Otuda moda nije preterana ocena da bi razvojni put teorijske lingvistike u XX veku bio unekoliko drukiji da se u pomenutoj sferi francuskog renika u datom trenutku nisu nale pri ruci tri navedene lekseme. Ova'kve i sline neujednaenosti meu jezicima postavljaju pitanje terminologije kontrastivne analize to jest, u ovom sluaju, pitanje metajezika kontrastivne analize terminologije. Ovde neemo govoriti o poznatim tekoama definisanja osnovnih lingvistikih kategorija kao to su re, reenica, pade, rod, aspekt, vreme i druge na takav nain da imaju isti ili priblino isti smisao u primeni na jezike veoma razliite po tipu strukture. Umesto toga, podsetiemo da se i unutar jednog jezika osnovni gramatiki termini esto upotrebljavaju nedosledno, to se odraava i u traenju njihovih ekvivalenata u nekom drugom jeziku. est, ali ne i jedini izvor ovakvih varijacija jesu razlike u upotrebi istih termina od strane predstavnika razliitih lingvistikih kola (upor. npr. termine kao fraza ili derivacija u tradicionalnoj i transformaciono-generativnoj gramatici). Tim putem moe se doi i do ekstremnih sluajeva neujednaenosti, kakav predstavlja okollnost da kategorija internacionalno simbolizovana kao NP (od engl. noun phrase) moe u srpskohrvatskom imati ak desetak terminolokih ekvivalenata (o emu v. u sledeem poglavlju]. Idui povratno ka drugim jezicima, ustanoviemo da se kognate naih termina
7 Pojava srpskohrvatskog prevoda de Sosira izazvala je raspru o ovim pitanjima; v. naroito Sosir (1969/1977) i Jankovi (1972).

82

negde javljaju veoma retko ili uz odreena ogranienja (kao engl. syntagm prema sh. sintagma) to, kao i drugi primeri koje ovde navodimo, ima implikacija i za nastavu stranih jezika. Zanim'ljivo je, meutim, da je sama kategorija NP dovoljno jasna, bez obzira na terminoloke varijacije. Obrnut sluaj, gde se pri istom terminu tnoe misliti na znaajno raz'liite sadraje, imamo npr. kod termina klauza, u srpskohrvatskom jo ne sasvim odomaenog, koji se (kao ni njegov engleski izvornik clause) ne upotrebljava uvek na isti nain. Slino je i sa terminom predikat, koji se, u logici oponiran argumentu a u gramatici subjektu, gramatiki upotrebljava i u uem znaenju (iskljuujuci npr. objekt, dakle u smislu predikatora ili prosto glagola) i u irem znaenju (ukljuujuci najee sve osim subjekta). U sastavu predikata u irem smislu, verovatno najiri spektar znaenja ima termin dopuna, koji, izmeu ostalog, moe da obuhvata ili ne obuhvata objekte i imenske predikate.6 Kako siine neujednaenosti postoje i u upotrebi ekvivalentnih gramatikih termina u drugim jezicima, moe se postaviti pitanje ta je u ovakvim primerima zapravo tertium comparationis. Opti odgovor mogao bi biti da je to manje illi vie odreen, ili pa'k maglovit, pojam o datoj sintaksikoj kategoriji ili funkciji, Sadraj ovog pojma moe se fiksirati njegovim vezivanjem za neki konkretni termin u nekom jeziku, ali retko kad tako da sistematski i nedvosmisleno zadrava svoju vrednost i unutarjeziki i meujezi'ki, putem stalnih ekvivalenata. Ako je re o uporeivanju dvaju jezika, razlike u analitikoj termmologiji mogu da izazovu nezanemarljive razlike u nalazima; drugim reima, upotrebljeni termini utiu na rezultat kontrastiranja. Simpatiriia avet Bendamina Lija Vorfa kao da llebdi i nad prostorima gramatike terminoiogije! 9 Iz ovoga sledi da kontrastivna analiza terminologije podrazumeva terminologiju kontrastivne analize, jer se bez nje ne moe obavljati; ali i terminologija kontrastivne analize na odreen nain podrazumeva kontrastivnu analizu terminologije, makar i nesistematsku i samo intuitivnu, jer bez toga
8 Za kontrastivnu raspravu o ovom pojmu, uz istorijski pregled relevantne termmoloke problematike, v. Teri (1980), 9 O Vorfovim shvatanjima uopte v. Vorf (1979) sa daljom literaturom, a o vezi izmeu jezike relativnosti i kontrastivnih istraivanja Mike (1977).

83

nema garancije (naroito u lingvistici) da se kontrastiraju uistinu uporedljive stvari. Ako se iz ovog kruga uzajamnog podrazumevanja moe videti izlaz, on e najpre biti u sistematskom izgraivanju metajezika kontrastivne analize, i to takvog koji e u najveoj moguoj meri biti internacionalan. Prema tome, iako za mnoge praktine svrhe (posebno izvan lingvistike) primenjeni pristup kontrastiranju leksike moe da bude dovoljan, valjano kontrastiranje lingvistike ternninologije zahteva usredsreen napor sa elementima teorijskog pristupa. Ovaj zadatak ostaje na dnevnom redu i pored svih normalnih i poznatih razlika u jezikim strukturama, sociokulturnim iniocima i kolama lingvistikog opisa i istraivanja. U protivnom e tertium comparationis ostati zloduh kontrastivne analize, 10 podjednako neuhvatljiv u svakom od svojih mnogih oblija.

10 lzgleda da pojam tertium comparationisa, iji je znaaj u kontrastivmm istraivanjima ranije uglavnom uopteno istican, najzad dobija ozbiljniju teorijsku elaboraciju u radovima najnovijeg datuma kao to su Krzeszovvski (1984) i, u kontrastivnoj sociolingvistici kao disciplini koja se tek raa, Janicki (1985); kod nas v. sada orevi (1984).

7.

Kriterijumi izgraivanja lingvistike terminologije

U procesu izgraivanja, sistematizovanja, standardizovanja i prihvatanja lingvistikih termina, i naunih termina uopte, do izraaja dolazi veliki broj kriterijuma koji se uslovno mogu podeliti na etiri gmpe, kako sledi. a. formalni duina; lakoa izgovora i pisanja; derivacioni potencijal; uklapanje u terminoloki sistem. . . b. semantiki pojmovna adekvatnost; motivisanost i prozirnost; mogunost definicije; preciznost; izraajnost; jednoznanost/vieznanost; konotacije; sinonimi i homonimi; prisustvo i znaenje istih leksema u drugim terminologijama i u optem jeziku; mogunost razlikovanja terminoloke od optejezike upotrebe. .. c. pragmatiki prihvatljivost jezikom oseanju; ekonominost; stabilnost/varijabilnost; krug korisnika; stepen odomaenosti; ekvivalenti u drugim jezicima (internacion.alnost/idiosinkratinost); mogunost meujezike ili meuvarijantne unifikacije; kod preuzimanja iz drugih jezika, jo i adekvatnost i rairenost izvorne terminologije... d. sociolingvistiki jezici i varijante sa stanovita sistemskih mogunosti i preferencija (leksika, derivacija, frazeologija) ali i vrednosti koje kolektivi za njih vezuju; tradicije sociokulturnih sredina (naroito u pogledu purizma/internacionalizma) koje utiu na vrednovanje iporekla termina; stepen zastupljenosti date struke ili strune orijentacije, izvorno i u prevodu, u nauci i nastavi; auditorijum (obrazovni nivo i potrebe korisnika strunjaka, italaca/slualaca) ... Kriterijumi koji su ovde samo nabrojani bie selektivno ilustrovani tokom daljeg izlaganja o lingvistikoj terminologiji u ovom i sledeim pogllavljima. U nastavku ovog teksta teite e biti na poslednjoj pomenutoj grupi kriterijuma, jer su sociolingvistiki aspekti standardizovanja terminologije, i pored svoje nesumnjive vanosti, do danas uglavnom ree

85

razmatrani od isto lingvistikih, dakle formalnih i semantikih. Terminoloka standardizacija je veoma sloena delatnost, naroito u zajednicama kakva je jugoslovenska koje ispoljavaju znatnu meru nacionalne, jezike i sociokulturne raznolikosti. Razvoj nauke i tehnologije i kod nas je, razumIjivo, izneo na dnevni red probleme standardizovanja terminologija pojedinih strunih obllasti, a u tim okvirima bilo je i pokuaja unifikacije na podrujima obeleenim najizrazitijim lerminolokim arenilom.1 Meutim, koordinirana aktivnost modernog tipa. kakva se ponegde u svetu ve uveliko obavIja, ovde tek zapoinje i to, ini se, jo uvek vie u programsko-deklarativnom nego u stvarnom istraiva'kom smislu. U nauci o jeziku, nesistematska, povremeno proizvoljna i ak haotina upotreba termina nipoto ne daje strunjacima povoda za samozadovoljstvo. Same lingviste ovakvo stanje stvari moda pre nervira nego to ih uistinu zbunjuje, ali ono moe ozbiljno da ugrozi komunikaciju sa predstavnicima drugih disciplina i sa irom javnou. lako emo se mi ograniiti na srpskohrvatski jezik, ne treba gubiti iz vida injenicu da slini a u nekim slluajevima verovatno jo i vei problemi postoje u utvrivanju i upotrebi 2 lingvistike terminologije u drugim jugoslovenskim jezicima. Na cilj ovde e biti da izluimo i kratko prokomentariemo glavne dimenzije terminolokih varijacija ire sociolingvistike prirode, sluei se primerima iz tradicionalne deskriptivne gramatike i moderne teorijske lingvistike. 1. Jednu vanu dimenziju varijacije predstavlja sociokultuma tradicija date regije, ukljuujui istorijski izrasle stavove o pitanjima upotrebe jezika. Najdalekosenije pojedinano pitanje ovde se tie purizma, odnosno internacionalizma. Usled razlika u istorijskom i kulturnom razvoju, jedno podruje e u celini da ispoljava izrazite puristi'ke sklonosti, dok e se neko drugo u mnogo manjoj meri odupirati inter1 Izvetaj i literaturu o ovakvim pokuajima na polju gramatike terminologije sadri Stani (1982). 2 Uz ranije citirane novije izvore, za srpskohrvatski, slovenaki i makedonski v. priloge P. Ivia, D. Brozovia, R. Kolaria i T. Dimitrovskog u zborniku Slavjanska lingvistina terminologija (1962); za makedonski jo lli (1968), a za maarski prilog L. Molnar ikoa u bloku pod Mike (1983).

86

nacionalizaciji terminologije iako su u igri i drugi inioci, od kojih e neki biti pomenuti u nastavku izlaganja. Uopte uzev, naelna naklonost prema domaoj terminologiji neto je vea na zapadnom nego na istonom delu teritorije srpskohrvatskog jezika, premda domai i pozajmljeni oblici esto koegzistiraju na oba podruja u nekim sluajevima na zanimljiv nain. Tako se ista naprava mahom naziva kompjutor na zapadu ali kompjuter na istoku, to pokazuje razliite kulturno uslovlljene derivacione preferencije za latinski, odnosno engleski obrazac. No tu su i dva domaa oblika, raunalo i raunar, koji odraavaju razliite sklonosti u pogledu derivacije unutar samog srpskohrvatskog. Ovo nam za istu stvar daje ukupno etiri naziva u tekuoj upotrebi. U vezi s ovim treba istai jedno znaajno opte ogranienje. Dok se manje-vie prihvatljive domae alternative esto mogu pronai za neki internacionalni termin u njegovom osnovnom obliku, neretko je teko ili ak nemogue izvesti iz njih druge neoiphodne oblike, jer se osnova pokazuje praktino neproduktivnom. Na primer, termin preoblika mogao bi sam po sebi da bude i prihvaen kao kalk za engl. transformation, bar od onih koji ne veruju u internacionalizaciju terminologije; ali ova osnova jednostavno ne omoguuje izvedene oblike koji bi odgovarali derivacijama transformacioni, transformacionalist i slinim, a koje, kako vidimo, adaptirani intemacionalni oblik transformacija proizvodi bez ikakvih tekoa. Slino tome, ako bi neko ozbiljno zagovarao zamenjivanje termina struktura domaom rei sklop, trebalo bi odmah pitati kako bi glasile alternative za strukturalizam ili strukturalist, jer bi oblici kao sklopnitvo, sklopovnjak i slini bili naprosto smeni zbog odsustva motivacije i pogrenih asocijacija! (Dosta rairene pogrene oblike struktuirati, struktuiran umesto strukturirati, strukturiran jo uvek je Iake ispravljati nego to bi bilo zameniti ih sa, recimo, usklopiti, usklopljen). lli, ako kontekst treba da bude okruenje da nita ne kaemo o nasilnoj puristikoj prevedenici sativol da li kontekstualan valja da glasi okruni?3 Ovu isto lingvistiku injenicu, koja tako oigledno podri3 Slini primeri lako bi se mogli nai i u drugim terminolokim sferama. Tako je teorija recepcije ve uveden termin za jedno i kod nas uveliko poznato knjievnoteorijsko usmerenje; ako bi neko jo i pnhvatio alternativu teorija prijema (to je u najmanju ruku sumnjivo), i<ako bi se zamenili oblici recepcionizam, recepcionistiki i slini?

87

va stanovite ekstremnog purizma, pokazujui da se sve ne moe prevesti oak ni uz pretpostavku da za takav poduhvat uopte postoje valjani razlozi, izgleda da uglavnom nisu primetili uvari naeg jezika na celom njegovom zemljitu kao, uostalom, ni njihovi istomiljenici na drugim stranama. I ovakvi previdi mogui su pri upomom odbijanju da se potuje poseban status termina. Naime, dok tenje ka unutranjoj integraciji mogu da budu opravdane na nivou bilo kojeg datog jezikog varijeteta u celini, iposebno ako je re o standardnim oblicima nacionalnih jezika, nauna terminologija je neto drugo: da bi bila uistinu funkcionalna za sve potrebe, ona mora da tei spoljnoj integraciji drugim reima, da bude u velikoj meri internacionalna.4 2. Druga vana dimenzija varijacije, tesno povezana sa prethodnom utoliko to predstavlja njenu deliminu jeziku kristalizaciju, tie se varijanti policentrino standardizovanih jezika. U sluaju srpskohrvatskog, leksika i morfoloka polarizacija unutar dijasistema moe da prouzrokuje potpadanje izvesnih skupova lingvistikih tenmina, pored ostalih, pod razliite derivacione obrasce u zapadnoj i istonoj varijanti. Tako dominantno zapadni niz fonem, morfem, leksem, semem kontrastira sa na istoku obinijim nizom fonema, morfema, ieksema, semema (pri emu valja primetiti da alofon, alomorf nemaju odgovarajuih oblika na -a). Grubo uzev, slina distribucija vai za termine kao lingvist/lingvista, strukturalist/strukturalista i sline. Tako su polarizovana i pridevska obrazovanja tipa transformacijski/transformacioni. Interesantan je primer para jezini/jeziki, koji se komplikuje preko mere proste varijantne distribucije u daljim izvoenjima kao to su dvojezini/dvojeziki, gde izbor, kako se ini, moe da zavisi i od sledee imenice: u istonoj varijanti, koju inae karakterizuju obllci ria -ki, dvojezini govornik moe se nai naspram dvojeziki renik, uz sline primere nestabilizovane upotrebe; dvojezinost, meutim, glasi samo tako. Izgleda da su izriaj i iskaz ve varijantno polarizovani. U nekim sluajevima internacionalni termin, koji se moe ree javiti u obe varijante, dobija u njima razliite domae ekvivalente, pa se uz komplement i dopunu sada na zapadu u4 O internacionalizaciji naune terminologije uopte v. npr. Balabuha (1980) i kod nas Peri (1982); posebno o znaaju grko-latinskih osnova lingvistike terminologije u prilozima M. Karade Gari, I. Klajna i D. Tanaskovia u bloku pod Mike (1983).

88

vruje i proirak. Na varijantno nepolarizovanim podrujima, dubleti drugde oponirani po pravilu koegzistiraju, to tu umnoava i inae velike terminoloke razlike. 3. Mera varijacija takoe stoji u znaajnoj korelaciji sa merom konsolidacije date naune oblasti. Stoga ne iznenauje okolnost da su tradicionalna deskriptivna lingvistika i normativna gramatika u celini standardizovane u veem stepenu nego savremena lingvistika teorija. Terminologija transformaciono-generativne gramatike, na primer, jo je u ranim fazama izgradnje, pa su tu brojni naporedni oblici koji su nekada varijantno oponirani ali esto ispoljavaju i kontrast na relaciji pozajmljenica-domai izraz. Otuda npr. kompetencija i sposobnost, performansa i delatnost (za vie primera v. naredno poglavlje). Slino je sa ekvivalentima govorni akt i govorni in. Paralelni oblici komunikativni/komunikacijski/komunikacioni, sa prilino nedoslednom distribucijom bilo na varijantnom planu ili u smislu mogueg semantikog diferenciranja, zadravaju internacionalnu osnovu ali sa razliitim nastavcima. Neke gramatike klase doputaju alternative tipa generirati/generisati ili padena/padeka gramatika (slino je i sa sasvim tradicionalnim ipridevom sintaktiki/sintaksiki). Neustaljena je i upotreba naziva kao izvorni govornik/govorni predstavnik, i mnogih drugih. Pod uticajem modemijih pristupa dolazi i do preispitivanja nekih tradicionalnih pojmova, ponekad sa primetnim terminolokim posledicama. Tako se u naoj gramatikoj tradiciji ne razluuju pojmovi klauze i reenice, pa se kae, na primer, da se neka sloena reenica sastoji od glavne i zavisne reenice. A kada je ponegde uveden termin klauza, prema engl. clause, odmah je predloena alternativa klauzula, od lat. clausuia, uz argumentaciju da na latinskom zasnovane poza}mljenice treba preuzimati u njihovim etimoloki izvornim a ne angliciziranim ili kakvim drugim modernijim verzijama, zanemarujui time ulogu jezika-posrednika u procesu terminoloke primopredaje.5 Ali moda najupeatljiviji rezultat ove revitalizacije postojeih pojmova nalazimo kod sintaksikih grupa imenike funkcije (engl. noun phrase i'li NP), gde ukrtanje triju prideva sa etiri imenice daje dvanaest mogunosti (imenska/imenika/nominalna fraza/grupa/sin5 Upor. Katii (1971:79). Na slinu situaciju ve stno naili kod para kompjuter/kompjutor.

89

tagma, imenski/imeniki/nominalni izraz), pri emu se za bezmalo svaku od njih lako mogu nai potvrde u literaturi! Ovom apsolutnom rekorderu pribliava se glagolska strana, sa svega osam alternativa (glagolska/verbalna fraza/grupa /sintagma, glagolski/verbalni izraz), a s njom, analogno, i grupe odreene drugim vrstama rei. Doputajui odve velik broj izbora po srodstvu, ovakvo izobilje svakako je preterano. 4. Siedei parametar na koji treba ukazati u ovom razmatranju jeste publika sa kojom se rauna, jer se moe braniti stanovite da izbor izmeu postojeih terminolokih alternativa moe da zavisi i od toga da li je neki tekst namenjen objavljivanju u specijalistikom asopisu, knjievnoj reviji ili novinama; poseban sluaj predstavljaju udbenici razlliitih nivoa. Jedno tipino ipitanje u ovoj kategoriji jeste da li je dozvoljeno prevoditi meunarodne simbole kao S, NP, VP i, Sline. Ima miljenja po kojima bi ovo trebalo izbegavati bez obzira na pretpostavljeni auditorijum, dok se po drugima popularna izlaganja ideja iz novih oblasti kakva je generativna gramatika, esto po sebi sloenih u tehnikom smislu, moe olakati uvoenjem domaih simbola, eventualno uz upotrebu poznatije termino'Iogije ako takva ve postoji. 5. Odreenu ulogu igraju i pripadnost pojedinim lingvistikim kolama i disciplinama, te generacijske i line sklonosti samih lingvista. Primera radi, veoma raireni termin sistem (uz koji se u zapadnoj varijanti upotrebljava i sustav) sporadino se javlja i u obliku za enski rod, kao sjstema; iako derivaciono neprikosnovena upor. sline primere date pod 2 ova alternativa danas se osea kao izrazit rusizam koji |e u nau nauku uveo Aleksandar Beli, i na koji se sada moe eventualno naii uglavnom u radovima njegovih uenika. Tako je na terminolokom planu ovaj obilik postao svojevrstan zatitni znak Believe kole. Varijacije kod nekih drugih ustaljenih termina, kao subjekat/subjekt, objekat/objekt, drukije su motivisane ali verovatno ipak spadaju u ovu kategoriju. Osim toga, strunjaci za razne jezike (npr. engleski, nemaki, ruski) u izvesnoj meri se razlikuju u svoJim terminolokim navikama, koje ih delimino razdvajaju i meusobno i od serbokroatista. Ove razlike po pravilu su finije nijansirane i samo statistike naravi, ali se povremeno mogu nai i dosta otra razgranienja. Tako, na primer, iako svi drugi uoptavaju naziv kontrastivna gramatika, mnogi rusisti

90

insistiraju na terminu konfrontativna gramatika, sledei jednu, kako se ini, sumnjivu terminoloku distinkciju, inae dosta rairenu u slavistikom svetu.6 6. Na kraju, ne treba izgubiti iz vida ne ma'li uticaj mode. Ponekad se izvesni termini, ili ak celi terminoloki sistemi, upotreblijavaiju ne zbog bilo kakve njihove objektivne nadmoi nego prosto zato to oni treba da pokau koliko je ovek koji se njima slui u toku. Uopte uzev, nekontrolisano irenje pomodnog terminolokog argona moe da izazove negodovanje, kako lingvista razliitih ubeenja tako i nelingvista. lma tekstova, kod nas kao i drugde, u kojima neprimereno ali utoliko agresivnije isticanje udarnih termina moderne lingvistike teorije demonstrira samo visokoparnu nedouenost. Ovde nema mogunosti za analizu primera. Meutim, bie na mestu re upozorenja u vezi s jednom pojavom, daleko manje drastinom ali ipak ovde relevantnom, koja je takos uzela maha. To je navika da se raireni internacionalni termini upotrebljavaju na isti nain kao, recimo, u engleskom ili francuskom, pri emu se zamagljuju vane semantike distinkcije koje se u srpskohrvatskom, za razliku od ovih jezika, lako mogu formalno eksplicirati im se problem uoi. Na primer, sasvim je jednostavno i zgodno si stematski razhkovati pridevske oblike strukturni (koji se odnosi na strukturu, kao u strukturna promena) i strukturalni (koji se odnosi na struktur.alizam, kao u strukturalna lingvistika). Pa ipak se ovaj potonji oblik esto nepromiljeno uoptava tako da pokriva oba znaenja, i to, kako izgleda, samo zato to je ovo obino sluaj u pomenutim stranim jezicima. Slino tome, za razliku izmeu atributa jeziki/jezini (koji se odnosi na jezik) i lingvistiki (koji se odnosi na lingvistiku) ne moe se rei da se redovno potuje, jer se ovaj drugi neretko generalizuje opet u skladu sa uobiajenom praksom u jezicima kao to su engleski i francuski.7
6 Ipak, Menac (1973:250) ocenjuje ovo udvajanje kao nepotrebno Brozovi (1977:29) upotrebljava termin konfrontaciono pmuavanje, a!i uz napome.iu da se ne vidi kako bi se ono razlikovalo od kontrastivnog. 7 Po is om obrascu onda nalazimo i oblik ekstralingvistiki, nepotreban i zbunjujui kada se njime kako je najee sluaj zapravo hoe reci vanieziki. U engleskom se, istina, moe rei lingual nasuprot linguistic, ali se mogunost ovog sistematskog kontrasta gotovo mkada ne koristi, jer se prvopomenuti naziv vrlo retko upotrebljava. O ovom i slinim problemima raspravlja Pap (1976); za iru raspravu o razliitim aspektima lingvistike terminologije v. i Hartmann (1974).

91

Isto vai i za oblike stilski i stilistiki, gde se ponovo, nautrb jasnog stila, drugi atribut esto upotreblljava ne samo kada je re o stilistici nego i o stilu. Prethodni spisak dimenzija varijacije nije, dakako, iscrpan. Nadalje, ima dosta preklapanja kako meu razliitim sociolingvistikim iniocima tako i izmeu njih, uzetih u celini, i isto lingvistikih alternativa koje doputa jeziki sistem; sve je ovo ilustrovano datim primerima. Meutim, ono glavno to se ovim navoenjem htelo rei jeste da se varijacije koje smo iroko nazvali sociolingvistikim moraju uzeti u obzir pri svakom ozbiljnom terminolokom poduhvatu, ma koliko one nadilazile uobiajene formalno-semantike zahteve izgraivanja jedne teorijski idealne terminologije na strogo hngvistikim osnovama. Ovaj vaan metodoloki uslov ima opti karakter, jer je vrlo verovatno da e jezi'ka praksa u svakoj zemlji da ispoljava neku meru neujednaenosti kao odraz interakcije ili ak sukoba kulturnih i jeziBkih obrazaca i principa. U ovim okvirima moe se javiti ipotreba za razlikovanjem standardizacije i unifikacije, koje otvara mogunost naporednog postojanja dvaju ili vie interno objedinjenih i delimino preklopljenih standarda. U naoj zemlji, na primer, cigledno je da se terminoiogija niti moe niti sme nasilno unificirati preko granica razliitih sociokulturnih tradicija ili varijanti standardnog jezika. Ali ako se na nivou jezika u celini moraju priznati takve ukorenjene i strukturirane razlike, nema naroitog opravdamja za brojne nedoslednosti koje ne proistiu iz regionalnih normi niti iz ustaljene prakse (setimo se, primera radi, ak i unutarvarijantnog arenila naziva za imenike ili glagolske fraze). Prema tome, ima dosta prostola za unifikaciju na finije nijansiranim nivoima sociolekta, profesiolekta i idiolekta unutar svakog od delimino divergentnih standarda. Sledei korak mogao bi da bude u pravcu sporazumnog meusobnog pribliavanja samih ovih standarda, postepenim uklanjanjem nepotrebnih (to jest, jeziki ili kulturno nemotivisanih) razlika, a vodei rauna o vanom kriterijumu internacionalizacije kao garantu potpune upotrebIjivosti terminologije unutar i izvan domaih jezikih granica. Ovakav program mogao bi da dovede u razumnu ravnoteu diferencijaciju i integraciju kao dva temeljna i konrvplemen-

92

tarna aspekta u ivotu jezika uopte i u razvoju terminologije posebno.8 Po sebi se razume da je sve ovo samo jedan deo sloenih poslova koje podrazumevaju napori usmereni ka izgraivanju, konsolidovanju i irenju takve terminologije koja bi jednovremeno bila lingvistiki valjana, socioflingvistiki prihvatIjiva, i primerena potrebama kako naunog i strunog razvoja tako i nacionalne, meunacionalne i internacionalne komunikacije. U ovom sluaju odgovornost lingvista je dvostruka, jer se oni nalaze u obema kljunim ulogama koje se normalno povezuju sa terminolokom standardizacijom ulogama jezikih savetnika i predmetnih strunjaka. Pored toga, njihova aktivnost na ovom podruju ima znaajnih pedagokih i irih drutvenih implikacija. Sledei primer mnogih drugih zemalja, i jugoslovenski lingvisti u poslednje vreme ispoljavaju vee interesovanje za terminoloku problematiku, zasad najvie u sopstvenoj kui. Kao i kod drugih uiporedIjivih poduhvata, poeci su skromni, ali su perspektive velike. A na putu ka ovim novim vidicima, sociolingvistika projekcija ulazi u osnovnu opremu: ako je lingvistici potreban sociolog, mi bismo rekii da terminologija trai sociolingvistu. 9

8 Na ove procese u terminolokom kontekstu skree panju Stoberski (1978). 9 Poslednja reenica sadri aluziju na naslov poglavlja Zato je lingvistici potreban sociolog u knjizi Hajmza (1980). Za saradnju izmeu terminologa i sociolingvista pledira i Riggs (1980), dajui podatke o moguim institucionalnim kanalima koji bi olakali ovakvo udruivanje snaga.

8.

Terminologija generotivne gramatike

!. Termino'logija generativne gramatike transformacionog tipa poela je da prodire u jugoslovensku nauku o jeziku uporedo sa upoznavanjem nae sredine sa lingvistikom teorijom Noama omskog i njegovih sledbenika. Kako je u pitanju bio jedan potpuno nov analitiki i terminoloki aparat, bila je to u izvesnom smislu prilika da se i u naim jezicima ab ovo izgrade racionalni i koherentni terminoloki sistemi, nesputani nasleem i slobodni od diktata ranije prakse. Nemamo dovoljno materijala za odreenije zakljuke o situaciji u drugim jezicima na kojima se u naoj zemlji pie lingvistika iiteratura, ali se za srpskohrvatski moe rei da je ta prilika iskoriena onoliko koliko se moglo realno oekivati to jest, samo delimino. Naime, i ovde od poetka deluju razliiti, nekad i opreni principi poev od varijantnih razl.'ka, preko napetosti izmeu adaptiranja internacionalnih termina, kalkiranja i traenja izvorno domaih reenja, do navika pojedinih sociokulturnih sredina i akademskih krugova, pa i linih sklonosti pojedinanih poslenika. Pored toga, uoljiva mera komocije i nepreciznosti u upotrebi termina. poznata u ovim prostorima i od ranije, kao da se prosto prenela i na ovo novo podruje. Detaljnije prouavanje procesa izgraivanja i prihvatanja terminologije generativne gramatike kod nas zahtevallo bi sistematsko praenje hronologije prodiranja ove lingvistike teorije na srps'kohrvatsko govorno podruje, kao i potpuniji uvid u stepen i modaiitet njene ovdanje disperzije. Zainteresovanima za ovakva istraivanja stoje rca raspolaganju tri glavne vrste izvora. Prvo, prevodi radova samog omskog, a u manjoj meri i drugih predstavnika ove opte orijentacije, kao i prevodi publikacija o njima. Drugo, propratni ili nezavisni tekstovi domaih autora u ulozi tumaa i popu'larizatora ovog pravca. I tree, radovi naih lingvista o bilo kojem jeziku, ili o optelingvistickoj problematici, pisani u duhu ideja i metodologije generativne gramatike.'
1 V. naroito omski (1979, 1984), Lajons (1974), Katii (19741975), Bugarski (1983a, pogl. VIIX), Pen (1983). Svi ovi izvori sadre dalje

94

Ovako neto ne moe da bude zadatak ovog kratkog priioga. Sve to u ovoj prilici moemo da preduzmemo jeste da krajnje saeto i zapravo samo ilustrativno, bez pretenzija na iscrpnost analize u bilo kojem smislu razmotrimo neke od najpoznatijih termina generativne gramatike teorije u njihovim srpskohrvatskim verzijama. Pri tom neemo ii nekim naroitim redom, osim to e osnovni termini biti zastupljeni na poetku spiska. Poto terminoloka delatnost, kao ni sociolingvistika, ne moe sebi dozvolliti uzdravanje od utemeljenih vrednosnih sudova, jer tu postoje i razlozi i potreba da se jedna terminoloka alternativa oceni kao bolja od neke druge, takve ocene bie davane u tekstu koji sledi. Razume se da njih ne smatramo neprikosnovenim; naprotiv, polazna pretpostavka ovog ogleda i jeste da e biti i drukijih miljenja, pa se on pre svega nudi kao lino2 miIjenje autora i osnova za diskusijti u strunoj javnosti. M. Primeri izvornih (engl.) i prevodnih (sh.) termina: generate generirati (sistemski i asocijativno bolje nego generisati) generative generativna (bolje nego proizvodna ili tvorbena zbog internacionalnog statusa, odomaenosti, izvedenica itd.) transformation transformacija (bolje nego preoblika, razlozi kao pod generative) transformational transformaciona/transformacijska (boIje nego preoblikovna ili sl., razlozi isti) grammaticality gramatinost, prema (un)grammatical (ne)gramatian (ekonominije nego gramatika ispravnost; ov(j)erenost je duhovito prevodno reenje, ali se ini da asocijativno ukida razliku izmeu nivoa competence i performance, odnosno izmeu grammaticaHty i acceptability, tj. gramatinosti i prihvatljiivosti)
upute na relevantnu domau i prevodnu Mteraturu. Termini iz ovog kruga mogu se, naravno, nai i u novijim knjigama i drugim radovima naih lingvista sa optijom tematikom, ali se o tome ovde ne mogu davati podaci. 2 Ima i manji broj radova eksplicitno posveenih razmatranju terminologije generativne gramatike kod nas; v. Bugarski (1969), Mihajlovi (1982), Melvinger (1982), Rianovi (1982), te prilog W. Brovvnea u bloku pod Mike (1983). Neki od ovih termina koriste se i u psiholingvistici, ijom terminologijom se bavd prilog S. Savi u istom bloku, sa daljom literaturom.

95

competence/performance jezika sposobnost/govoma delatnost, odn. jezina sposobnost/govoma djelatnost (nije idealno, ali jo uvek izgleda bolje od alternativa sa terminima kompetencija i performansa zbog pogrenih asocijacija u prevodu, kao i zbog sumnjive vrednosli i del/mine nestabilnosti samih izvornih termina; no to ostaje za dalju diskusiju, s obzirom i na mogunosti kao znanje/ispoljavanje ili poznavanje/upotreba, nomenklaturno moda adekvatne ali slabije sistemski, kontekstualno i derivacijski) deep/surface structure dubinska/povrinska struktura (ne duboka, jer u sh. nema razloga za asimetriju koju u engl. diktira fonotaktika (tekoa izgovora depth structure, a prema duboka valjda bi ilo plitka!) component komponenta (bolje nego sastavnica illi od(j)eljak najvie zbog jednoznanosti, jer se npr. sastavnica javlja i za constituent) interpretative interpretativna (i kad bi bilo potrebe za dom.airn terminom, teko bi ilo tumaenjska ili sl.) representation predstava (bolje nego prikaz; svakako ne reprezentacija zbog drukijih a ustaljenih neterminolokih znaenja, to pokazuje da mogu postojati valjani razlozi za odstupanje od principa internacionalizacije) S, NP, VP... simboli su u naunoj literaturi neprikosnoveni i ne prevode se, ali je moda dozvoljeno da se u popularnom izllagan'ju neupuenima prevedu u R, IF, GF ili sl. rewrite rules prepisivaka pravila ili praviia preispisivanja (ovo drugo je tanije ali pomalo nezgrapno) phrase structure rules pravila frazne strukture (riajbolje ako se uopte prihvati fraza sa izvedenicama, o emu v. i nie; inae umesto frazne eventualno sintagmatske, do'k bi reenine bi'lo netano a grupne nezgodno) phrase marker frazni oznaiva/oznaitelj (moda sintagmatski, a moe i marker) branching (tree) diagram ravasti dijagram ili derivaciono/derivacijsko stablo; branch n/v grana/granati se node vor structural description strukturni opis (bolje nego strukturalni, a deskripcija je ovde nezgodno i nepotrebno)

96

initial/terminal string poetni/zavrni niz (zgodnije nego inicijalni/terminalni, a niska je asocijativno loe) input/output ulaz/izlaz (nekad eventualno ulazni/izlazni materijal) underlying ovo je stalan iproblem; najtanije, ali nezgrapno, jeste koji lei u osnovi; osnovni, bazni i baziki je dvosmisleno ili netano, a ade'kvatna kovanica podleni teko da bi bila prihvaena kernel/derived sentence jezgrena/izvedena reenica (u j ovom sklopu zgodnije nego derivirana, premda za deri- 1 vation u smislu generativne gramatike, koji ukljuuje kako procesualni tako i rezultativni aspekt, dolazi u obzir samo derivacija, a ne i izvodenje) matrix (higher) sentence matina (via) reen/ca (boIje nego gornja zbog sluajeva sukcesivnog uklapanja) embedded (lower) sentence uklopljena (nia) reenica (uklopljena je asocijativno bolje nego ugradena, usadena ili uloena a umetnuta ima drugo znaenje u tradicionalnoj gramatici; nia je bolje nego donja zbog sukcesivnosti, v. prethodni termin) noun phrase ovde valja birati izmeu nekih dvanaest mogunosti: imenska/imenika/nominalna fraza/grupa/sintagma, imenski/imeniki/nominalni izraz; pri izboru treba misliti na doslednost, s obzirom na druge vrste phrases i na izraze kao phrase structure, phrase marker itd., zatim na manju rairenost termina sintagma, te na paralelizam noun-noun phrase (odn. imenica-imeniki prema nomen-nominalni i dalje kroz ceo niz); npr. nominalna sintagma je po sebi prihvatlljivo ali se slabije uklapa u sistem, vukui za sobom adjektivalna/adverbijalna/prepozicionalna sintagma umesto zgodnijeg pridevska/priloka/ predloka fraza; grupa je samo za sebe opetdobro ali namee ovde neodgovarajui atribut grupni; izraz takoe ne daje dobar atribut, a uz to je semantiki odve difuzno; stoga izgleda najbolje imenika fraza, ije frazeoloke konotacije, kad se sve sabere, moda ipak predstavljaju naijmanje zlo verb phrase glagolska fraza i po tom obrascu dalje (iz razloga navedenih pod prethodnim terminom) relativization, reflexivization, (pro)nominalization relativizacija, refleksivizacija, (pro)nominalizacija (po pravilu treba zadrzati internacionailne nazive transformacija, od

97

kojih se mnogi ne bi ni mogli prevesti; ali npr. za deletion jedino je adekvatno brisanje, a kod complementation juz koje ide i complementizer, a oboje prema complement/ bolje je dopunjavanie, dopunjiva, dopuna nego nezgrapno komplementacija, komplementizator, komplement) topicalization topikalizacija (jasnije nego npr. tematizacija, to ima i ire znaenje) extraposition ekstrapozidja (ne vidi se kako bi moglo drukije osim moda premetanje, ali ovo nije dovoljno precizno) (pseudo) cleft sentence (prividno) rasc(ij)epljena reenica conjoining (conjunction) vezivanje (dobar terminoloki par sa embedding uklapanje, a izbegava se i dvosmisleno konjunkcija) constraint zapreka (u odsustvu odgovarajueg internacionalizma ovo izgleda sistemski i asocijativno bolje nego stega /npr. za constrained bi u nekim kontekstima jo nekako i ilo zapreen, svakako pre nego stegnut/, a ogranienje bi trebalo sauvati za restriction); global constraint globalna zapreka (neki drugi atribut ne bi odgovarao) lexicon, lexicalization. . . leksikon, leksikalizacija... (ne dolaze u obzir zamene sa r(j)enik itd.) lexica! insertion ieksiko unoenje ili umetanje (bolje nego inserdja); lexical entry leksiki unosak ili umetak (nije najsrenije, ali jedinica je pogreno denotativno /jer se termin prvenstveno odnosi na skupove obeleja/ a odrednica konotativno /jer nije re o konvencionalnoj leksikografiji/) distinctive features distinktivna obeleja/ obiljeja (ili razlikovna, afli nema posebnih razloga za odstupanje od internacionalizma) markedness markiranost (moe i obeleenost/obiljeenost); (un)marked (ne)markiran ili (ne)obeleenfobiIjeen universals univerzalije; umversal grammar univerzalna gramatika trace theory teorija traga government and binding theory teorija rekcije i vezivanja (jedina nezgoda ovog prirodnog prevoda jeste to se vezivanje javlja i za conjoining; eventualna zabuna /ko-

98

ja zbog specifinosti ove sintagme kao naziva najnovije teorije omskog nije verovatna/ mogla bi se izbei prevoenjem conjoining kao povezivanje)3 III, Navedeni spisak primera, kolliko god nepotpun, ipak ilustruje veinu formalnih, semantikih, pa donekle i pragmatikih inilaca ipomenutih na poetku prethodnog poglavlja kao vanih u izgraivanju naunih terminologija. (Kako je preostala, sociolingvistika grupa faktora neto podrobnije osvetljena u nastavku tog teksta, ova dv.a poglavlja su u tom smislu komplementarna). Izloeno daje povoda za sledee optije zakljuke. Terminologija transformaciono-generativne gramatike, 'kod nas jo u poetnim fazama izgraivanja, prilino je neujednaena i nesistematina. internacionalizacija naune terminologije i ovde je neophodan opti princip, ali ne i automatski odgovor na sve tekoe. Na delu je ceo splet razliitih lingvistikih i sociokulturnih inilaca, koji ak i kada je re o tehnikim terminima jedne apstraktne teorije gramatike u uem smisllu zahteva elemente sloenog sociolingvistikog pristupa. U tom kompleksu, kako se valjda moe videti prouavanjem iznetih primera, nijedan kriterijum uzet sam za sebe nema apsolutnu vrednost, nego se samo racionalnim ukrtavanjem i odmeravanjem razliitih kriterijuma moe doi do reenja koja, ako i nisu teorijski idealna, jesu bar u konkretnoj situaciji najprihvatlljivija. Tako, na primer, naprosto nije dovdljno rei da je jedan termin bolji od nekog drugog samo zato to je internacionalan (ili, zavisno od opredeljenja, samo zato to je domai). Prema shvatanju koje mi ovde zastupamo, internacionalna alternativa ima nesumnjivu prednost, ali samo ako su ostali uslovi pribiino jednaki; ako oni to nisu to je est sluaj onda treba paljivo vagati prednosti i nedostatke. Pri tome ne valja ocenjivati adekvatnost termina kao puke izolovane nominacije, nego se mora uzimati u obzir njegova sistemnost, a naroito njegov derivacioni potencijal 'koji odreuje meru produktivnosti; ovaj kriterijum naroito smo istakli zato to je uistinu bitan, a esto se ne uzima dovoljno u razmatranje, ili se ak potpuno previa.
3 U nae ilustrativne svrhe nisu uzimani u obzir koloritniji termini u vezi s transformacijama, kao S-pruning, Affix hopping, Pied piping i dmgi, koji predstavljaju poseban problem.

99

Ovakvo gledanje otvara, bar teorijski, mogunost sistematskog vrednovanja pojedinih termina i terminolokih sistema putem matrica, eventualno hijerarhijski ureenih, koje bi sadravale razliite pomenute kriterijume, formulisane tako da predstavljaju terminoloki poeljne polove datih obeleja (npr. kratkoa, produktivnost, sistemnost, motivisanost, preciznost, jednoznanost, odsustvo sinonima i homonima, stabilnost, odomaenost, internacionalnost, podudarnost sa drugim varijantama ili jezicima itd.). Svaki razmatrani termin mogao bi da dobije znak + ako neku osobinu poseduje u veoj meri, znak .ako je ne poseduje, a znak 0 ako je u tom pogledu neutralan. Terminolo'ke alternative za iste pojmove ili grupe pojmova na primer, jedna internacionalna a druga domaa, ili jedna tradicionalna a druga savremena tada bi se rangirale prema zbiru pozitivnih znakova, moda uzimajui u obzir i neku hijerarhiju kriterijuma, ime bi se dolo do eksplicitne i razraene osnove za davanje iprednosti nekim terminima nad njihovim moguim ekvivalentima. Tako bi, recimo, par jezika sposobnost/govorna delatnost ispao bolji od alternative kompetencija/performansa po obelejima sistemnosti, motivisanosti, jednoznanosti, stabilnosti i moda odomaenosti, iako slabiji u pogledu kratkoe i internacionalnosti, pa tako ukupno ipak bolji. Primer je dat satno za grubu orijentaciju, jer ovde nema mesta za ira izvoenja; zainteresovani italac tnogao bi da se zabavi nadamo se, na pouan nain! izradom sopstvenih matrica za neke druge termine. Jasno je da ova zamisao, ovako u skici izloena, ostavlja dosta prostora za razne nedoumice, pa i subjektivne ocene, naroito usled nedovoljne dokumentacije za neke parametre (npr. odomaenost, rairenost i sl.). Bilo bi i tehnikih problema oko kvantifikacije i mogue hijerarhizacije. Pa ipak nam se ini da bi jedan ovako formalizovan postupak mogao da unese neto vie neophodnog reda u terminolo'ko vrednovanje, kome se jo uvek esto prilazi isuvie jednostrano dakako, samo pod uslovom da se on usavri i valjano operacionalizuje u okviru raspoloivih metodolokih sredstava. Ako ova vrsta normiranja i ujednaavanja na nivou svakog pojedinog jezikog varijeteta bar naelno lei u domenu sociolingvistiki osetlljive lingvistike ekspertize, za eventualnu standardizaciju i unifikaciju na stepenu celih varijantno r aslojenih jezika kakav je srpskohrvatski, kao i razliitih je-

100

zika u viejezinoj zajednici kakva je naa, potrebni su i bitni dodatni uslovi ire drutvene prirode. Tu se pored jezikih mogu oekivati i znaajne kulturne razlike, pa svaki pokuaj svoenja terminoloke arolikosti na razumniju meru mora da rauna i sa velikom politikom osetljivou ovakvih zahvata. To je osobito sluaj ako u iroj zajednic1 postoje razliita gledanja na samu njihovu poeljnost, i ako komunikacijski presti jednog od zastupljenih jezika ini da njegovi obrasci u izvesnoj meri ve i spontano utiu na oblikovanje terminoiogija u drugima.Stoga u principu treba teiti kodifikaciji za svaki jezik (odnosno svaku varijantu) zasebno, pa onda gledati ta je zajedniko i kako bi se taj deo mogao na opteprihvatljiv nain uveati razume se, ukoliko postoji dovoljna mera naelne saglasnosti o potrebi za takvim poduhvatom.

Terminologija ct^fvenjenoj

lingvistici

Odnos izmeu terminologije i lingvistike, ukljuujui i pitanje termina kojima se koristi sama nauka o jeziku, kod nas je- odskora aktuelizovan u okviru irih terminolokih razmatranja, o emu svedoe brojni nauni skupovi i publikacfje koje su sa njih poteikle.1 Snanih potencijalnih veza sa terminologijom u svim znaenjima ovog vieznanog termina ima naroito primenjena lingvistika. Nas e ovde, meutim, zanimati neka pitanja upotrebe termina u samoj primenjenoj lingvistici, i to u najirem smislu ovog pojma smislu koji zalazi i u druge interdisciplinarne domene jezike nauke. Za poetak moemo da konstatujemo da se sve tri kljune rei u naslovu ovog teksta odlikuju veim brojem znaenja, odnosno semantikom neodreenou. Iz ranijih razmatranja u ovoj knjizi ve nam je poznato koja sve znaenja ima re terminologija, a isto tako i da nije unapred jasno na ta se sve moe odnositi naziv primenjena lingvistjka [pri emu pitanje nije samo u tome ta se i gde primenjuje, nego i u znaenju, uem ili irem, koje se pridaje rei lingvistjka). Kako se sve ove tri rei ovde upotrefoljavaju kao termini, prisiljeni smo da ve na prvom koraku konstatujemo, u samim nazivima oblasti koje razmatramo, terminoloki posebno nepoeljne crte kakve su vieznanost i nepreciznost. Ovde se, meutim, malo ta moe uraditi, jer se ne vide prihvatljive i realne terminoloke alternative, pa se s tom situacijom vaIja pomiriti razume se, uz punu svest o konvencijama koje ona podrazumeva, to je ve neka pomo. (Prema naem stanovitu, obrazloenom u I delu ove knjige, deo problema mogao bi se izbei ako bi se utnesto o primenjenoj
Osnovne bibliografske upute date su u prethodnim poglavljima ovog dela knjige. Ovima treba dodati da raznovrstan materijal od interesa za terminoloka prouavanja donose i glasila naih strunih udruenja u Beogradu naroito Prevodilac (asopis Udruenja naunih i strunih Prevodilaca SR Srbije). Posebno u oblasti lingvistike terminologije, najvaniji skupovi odrani su u okviru dvaju simpozijuma o kontrastivnim jezikim istraivanjima u Novom Sadu (1982. i 1985). Za materijale sa
prvog v. Mike (1983), dok oni sa drugog jo nisu objavljeni.
1

102

lingvistici govorilo o lingvistici u primeni; ali ovo je ipak samo predlog, a preovlaujua terminoloka praksa je, kako znamo, drukija). Jedna druga potencijalna slabost jeste nesputana proliferacija termina na bazi postojeih obrazaca. Ovde ne mislimo na obilje neologizama koje obino prati raanje novih pristupa ili kola lingvistikog miljenja na pojavu koja je, inae, izazvala mnogo kritikih osvrta, sporova, pa i konfrontacija. Na umu nam je optiji obiaj imenovanja specifinih inter-disciplinarnih oblasti naunog prouavanja jezikih pojava protezanjem postojeih modela na nain koji bez prave poirebe vrea osetljivije ui. Ako bi danas malo ko prigovorio nazivima kao to su psiholingvistika, sociolingvistika ili neurolingvistika, to jo ne znai da jezioko oseanje svih nas spremno prihvata kovanice kakve su antropolingvistika, pragmalingvistika ili logikolingvistika da i ne govorimo o politolingvistici ili seksolingvistici ili pak o kompjutolingvistici, i'Ii, moda, raunolingvistici. A ako se ponegde ve uveliko govori o pedolingvistici i patolingvistici, da li u narednoj fazi prirodno sledi gerontolingvistika, i da li e potom iz zagrobnog mraka da nas zaskoi i nekakva nekrolingvistika, nudei lingvistima nove mogunosti rada ak i poto su njihovi informatori napustili blagodeti ovog sveta? Ovo ve poinje da lii na ruan san; stoga treba rei da je veina navedenih neobinih naziva ve negde upotrebljena, ako jo ne kod nas a ono u Iingvistiki najuticajnijim jezicima, pa valja biti spreman na sve!2 L) nekim sluajevima koji idu pod ovaj derivacioni obrazac postoje varijacije; ta'ko se kod nas uz lingvistiku teksta ili tekstualnu lingvistiku javlja i tekst-lingvistika (to samo po sebi ne deluje osobito ubedljivo, ali zato daje prikladan atribut tekstlingvistiki). ini se da ovaj obrazac prodire pod uticajem germanskih jezika, posebno nemakog, ijim tvorbenim mogunostima ponajbolje odgovara. Jedan drugi relevantan model, ovog puta ruskog porekla, manje je produktivan ali je takoe kod nas zastupljen: lingvostilistika je ve donekle odomaena, iingvokulturologija se nedavno pojavila uz priguene proteste ali bez podesne alternative, dok
Tendencije na koje je ukazano nnogu se lako uoiti prostim pregledanjem programa skoranjih svetskih kongresa za lingvistiku i pnmenjenu lingvistiku, pri emu treba obratiti panju na nazive sekcija, okruglih stolova i drugih oblika rada.
2

103

lingvosociologija nije ni poela da ugroava sociologiju jezika (iako bi atribut lingvosocioloki omoguio koristan konirast sa atributom sociolingvistiki, u kontekstima u kojima se pravi razlika izmeu sociologije jezika i sociolingvistike). Primetimo usput da je lingvodidaktika naila na mesto ve manje-vie zauzeto glotodidaklikom, graenom po istom obrascu iako u delimino drukijem leksikom ruhu, a preuzetom, kako izgleda, uglavnom iz romanskog kulturnog kruga. U ovom spletu sporadino se javlja i termin didaktolingvistika, pretenciozan kohko i nepotreban.3 Kad smo ve stigli do glotodidaktike, ili teorije nastave jezika, moemo da kaemo da u terminologiji ove oblasti, kao i mnogih drugih, ima izvesnih neujednaenosti, pa i nejasnoa. Tako uz sam termin nastava jezika naroito u spregu sa sintagmom uenje jezika postoje altern.ative poduavanje jezika i predavanje jezika; ovde dolazi do odreenog semantikog diferenciranja koje u nekim kontekstima moe da bude rellevantno, pa otuda nema 'jedinstvenog i opteprihvaenog reenja u meri u kojoj ono postoji, recitno, u stabilnoj engleskoj sintagmi language learning and teaching. Izgleda da se metodika ne razlikuje uvek dosledno od metodologije, kao ni nastavni plan od nastavnog programa. Uzgred, za ovu oblast specifini su i neki engleski termini koji se kod nas obino ne prevode, kao ajtem i dril; neki drugi engleski termini javljaju se i ovde i drugde, kao input i autput (za koje se, sudei po nekim znacima, odomauju alternative ulaz i izlaz). Na graninom podruju izmeu grotodidaktike i psiholingvistike uglavnom se stabilizovala opozicija izmeu uenja jezika i usvajanja jezika, bar onoliko koliko to omoguuju sadanje stanje teorije u ovom domenu i pretena praksa u drugim jezicima; razvoj jezika ree se javlja, bar u smislu preciznijeg terminolokog odreenja, iako se u razvojnoj psiholingvistici govori o jezikom razvoju dece. No ako elimo da usvajanje vie veemo za Li a uenje za L2, tu se ve sukobljavamo sa pitanjem kako u kojoj oblasti treba itati nesumnjivo elegantne ali zapravo opet obilato vieznane internacionalne simbole Li i L2. U glotodidaktici to su obino maternji odnosno strani jezik, a u psiholingvistici prvi od3 Upor. i mesto u 3. poglavlju ove knjige na koje upuuje beleka 4 tamo.

104

nosno drugi jezik, pri emu prvi ne mora da bude maternji, niti drugi mora da bude strani, u nekom smislu koji bi bio relevantan u okviru prve pomenute opozicije. Osim toga, drugi jezik ne mora da bude drugi samo po redosledu uenja, nego moe da bude to i po stepenu ovladavanja, to oigledno nije nuno podudarno. (U teoriji prevoenja, gde su isti simboli takoe u upotrebi, L se kod nas naziva izvorni, ishodini ili polazni jezik, ili pak jezik izvornika ili originala, a L2 je najee prevodni jezik, jezik-cilj ili jezik prevoda). U sociolingvistikim kontekstima, pomenuti termini delimino dobijaju drukija znaenja, a uz njih se u tom sklopu javljaju i neki drugi. Ovde je karakteristina trolana podela na maternji jezik, jezik sredine i strani jezik, pri emu jezik sredine (ili jezik drutvene sredine), termin tipian za viejezine i vienacionalne zaijednice, figurira kao lan koji se ovde naziva jo i nematernji jezik, a drugde mahom drugi jezik (ah sada u jednom ponovo drukijem, sociolokom smislu). Lingvistiki moda nedovoljno jasan, ovaj relacioni termin dobija svoje puno znaenje u sociolingvistikom i drutveno-politikom ambijentu sredine u kojoj se upotrebljava.4 Pomenuti odnosi dalje se komplikuju meu radnicima migrantima, gde povremeno nije jasno ta je upravo L, (da li je to maternji i'ii faternji jezik, jezik sredine ili nek: drugi, ili ak neka meavina); ovakva situacija moe onda da utie na fizionomiju i usvajanje L2. Zanimljivo je da istraivai ove problematike u vedskoj L, esto nazivaju kuni, domai ili porodini jezik, iako identitet ovog idioma nekada ostaje pod znakom pitanja.5 S druge strane, zaviajni jezik iseljenika nekada se, kao u SAD i Kanadi, slubeno naziva etniki ili nacionalni \ez\k, pri emu opet, samo iz drugih razloga, nije lako utvrditi odnos Lr.L2. ak bi se moglo rei da i sami pojmovi na koje se odnosi ovaj zgodan i priruan par etiketa nisu nuno operativni u svim empirijskim situacijama; a i tamo gde jesu, odgovarajui termini, a naroito preoptereeni termin drugi jezik, mogu da postanu vieznani do stepena koji ih ini praktino neupotrebljivim izvan konOvaj krug termina, preteno u kontekstu nastave stranih jezika, podrobnije razmatra Dimitrijevi (1984a, pogl. III). 5 V. npr. urovi (1983:7), a ire o jezikom razvoju nae dece izvan Jugoslavije, ukljuujui i upotrebu termina kao maternji, prvi i drugi jezik u tom kontekstu, u odgovarajuem tematskom bloku zbornika pod Mieska Tomi (1984).
4

105

teksta, s tim to im ni u kontekstu nije uvek lako dati preciznije tumaenje. Neke grupe govornika, naroito ako su dislocirane na upravo pomenute naine, nalaze se pred izborom izmeu ostajanja pri svom jeziku i prihvatanja jezika nove sredine. Ove alternative, u literaturi na engleskom jeziku terminologizovane kao language maintenance odnosno language shift, kod nas se nekada izraavaju terminima kao jeziko odravanje odnosno jezika promena i slinim, koji nisu najpogodniji zbog neodgovarajuih konotacija ili pak vieznanosti; ini se da bi ovde najbolje bilo zadravanje jezika prema zamena jezika. Poto smo ve na terenu bilingvizma (dvojezinosti), odnosno multilingvizma (viejezinosti), da u prolazu samo primetimo kako nema besprekornog naziva za osobu koja ispoijava ove osobine. Bilingv/multilingv se povremeno nalazi ali je fonotaktiki nezgrapno; raireniji oblici bilingval/multilingval takoe nisu prikladni u svakom kontekstu; bilingvist/ multilingvist se sporadino nalazi, ali bi ovo valjda pre trebalo da oznaava nekakve dvostruke ili viestruke lingviste, u ije se postojanje moe razlono sumnjati; najzad, jo bi tee bili prihvaeni domai oblici kao dvojeziar/viejeziar, ili dvojezinjak/viejezinjak. S druge strane, termin diglosija je potpuno prihvaen, ali atributska upotreba varira izmeu diglosini, diglosjjski i diglosijalni. Ako nam ne smeta kolebanje izmeu (izvornog) govornika i govornog predstavnika nekog idioma (prema engl. native speaker), ne izgleda najsrenije govoriti i o njegovim korisnicima (prema engl. user) iako je jasno da upotrebljivai ne dolaze u obzir! U domenu jezike standardizacije, dobro je poznat spor oko kijunih termina standardni jezik i knjievni jezik, koji se ne moe reiti prostim uvoenjem novog termina, jezik knjievnosti, sa zadatkom da putem odreenih semantikih pomeranja istisne noviji termin standardni jezik; ovaj uljez se, naime, ve toliko odomaio, i sa dobrim razlozima, da se ne moe govoriti o njegovom naputanju, nego samo o nainima i meri njegovog diferenciranja od tradicionalnog knjievnog jezika.6 Slini problemi postoje i drugde, pri emu
Ovo pitanje dotie se sada i u zborniku Jezik u savremenoj komunikaciji, na vie mesta u referatima i u diskusiji; v. naroito str. 346 i 20815.
6

106

razliita kulturna zalea i drutveni stavovi takoe uveliko odreuju terminoloku praksu. Glavna tekoa nije toliko u postojanju vie termina za isti pojam, koliko u nemogunost; da se uvek dosledno utvrdi da li se ti razliiti nazivi uistinu odnose na identine, ili pak samo na varljivo sline nocije; a ova situacija je potencijalan izvor beskrajnih nesporazuma, upravo kao i kada se istom terminu pridaju razliita znaenja. Ima, dakle, raznih mogunosti za nepodudaranje termina i pojma, i sve mogu da budu izrazito tetne ne samo za komunikaciju nego i za drutvenu akciju.7 Izgleda da terminoloki, a ni pojmovno, jo nisu dovoljno razgranieni jeziko planiranje i jezika politika, iako osnovne mogunosti za to posloje.8 Tako neki program koji bi u jednoj zemlji iao pod jeziko planiranje moe u nekoj drugoj da se smatra pitanjem jezike politike; no mnogo je ozbiljniji sluaj kada se u istoj sredini ovim terminima barata kao da su sinonimni, to dovodi do zabune oko prave prircde pojedinih poduhvata i raspodele nadlenosti i odgovornosti izmeu lingvistikih i politikih inilaca. Termin varijanta je prihvaen, premda je u naim specifinim uslovima jo uvek nedovoljno teorijski razraen pojam koji mu odgovara; slino se moe rei i za terminoloko-sistemsku vrednost rei izraz u sintagmi standardnojeziki izraz.9 U ovaj krug liazi i opte pitanje socijalne stratifikacije jezika, ili njegovog drutvenog raslojavanja; zanimljivo je da ovaj potonji termin nekada izbegavaju i oni koji bi inae radije upotrebili domai naziv nego strani moda zato to pojam raslojavanja vidljivije nosi potencijalnu negativnu konotaciju razbiDa pornenemo samo jedan drastian ali nipoto izuzetan primer, jedan istraiva navodi da danas u Africi termin nacionalni jezik poknva ak etiri odel'ta pojma, to veoma oteava razumevanje aktuelne situacije na ovom kontinentu, pa tako i neophodno jeziko planiranje [v Brann 1984) S druge strane, uvoenje novog termina ne mora da ^nai samo novi naziv za stari proizvod, iako se nekada olako tako ;jmai, nego moe da oznaava nova istraivaka polja ili nova vienja tradicionalnih obidsti naunog interesovanja; takav je npr. sluaj sa terminom obrazovna lingvistika (Spolsky 1978).
8 9 7

DetaljT je

ovome

v.

Baoti

(1978).

Za razgranienje varijante i izraza v. sada Jankovi (1982), a upor. i Jankovi (1978a). Nove osvrte na standardnojeziku i varijantnu problematiku, ukljuujui i neka terminoloka pitanja, sadri zbornik pod ipka (1984).

107

janja neega to se implicitno doivljava kao prirodna celina. Unutar podruja strune i drutvene brige o jeziku nalazimo termine kultura govora/govorna kultura i jezika kultura, sa mogunostima semantikog diferenciranja koje se ne koriste sistematski; ovde bi termin jezika kultura valjalo uzeti kao nadreen, tako da odgovarajui pojam obuhvata, uz druge vane komponente, i ono na ta se u uobiajenoj upotrebi odnose drugi pomenuti termini. L J okviru vetaki pojednostavljene opozicije izmeu domaih i stranih elemenata u leksici (leksikonu, reniku) nailazimo na niz termina koji manje govore o razliitim pojmovima a vie o razliitim vrednosnim opredeljenjima prema istoj pojavi. Tako bi, pri jednom savremenijem shvatanju, termin strana re trebalo zameniti terminom re stranog porekla, pozajmljenici bi valjalo dati prednost nad tudicom, a varvarizam, kao emociona'lno nabijen izraz ekstremne puristike agresivnosti, verovatno je ve i sam na putu 'ka davno zasluenom odmoru. Kao poslednji primer terminoloke nestabilnosti pomenuemo injenicu da za pojam suprotstavljen pojmu opteg jezika (dakle onaj koji je u nemakom, na primer, jedinstveno i stabiilno terminologizovan kao Fachsprache) mi imamo nazive struni jezik, strukovni jezik, jezik struke i jezik u funkciji struke, pri emu se jo u nekim sluajevima upravna re javlja i u obliku mnoine: jezici. iroka oblast na koju upuuje naslov ovog priloga ovde nije mogla da bude sistematski izloena, nego samo ilustrativno naeta. Cilj nae male terminoloke etnje, tokom koje je kroz primere ukazano na neke od mnogih problema graenja i upotrebe termina, bio je da letiminim pregledom nagovestj opti karakter problematike o kojoj je re, vie nego da prui odreene odgovore na pojedina konkretna pitanja. Pri tom valja primetiti kako izbor termina pomenutih ovom prilikom pokazuje da se sad.a ne skree panja na varijantne razlike, nego na leksike i derivacione alternative koje po pravilu nisu varijantno markirane. U tom smislu ovaj tekst je komplementaran sa prethodnim poglavljima, gde su razmotreni i izrazitije sociolingvistiki aspekti lingvistike terminologije, ukljuujui i varijantne razlike. lako je ovde bilo govora samo o terminima u srpskohrvatskom jeziku, strunjacima je dobro poznato da i u drugim jezicima ima problema sa lingvistikom terminologijom. ire

108

govorei, standardizacija i unifikacija naune terminologije ostaje na dnevnom redu kao krupan zadatak, u lingvistici kao i u mnogim drugim oblastima. U nauci o jeziku on je jo upeatljiviji nego drugde, jer ako lingvisti treba da pomognu strunjacima u drugim disciplinama u sreivanju njihovih terminologija, razlono je oekivati da e oni posebnu panju da poklone daljem usavravanju osnovnog terminolokog aparata svoje sopstvene nauke, to se pak nas tie, ovo izlaganje ne treba shvatiti kao poziv na obaveznu i neodlonu unifikaciju svih terminolokih viestru'kosti; tako pojednostavljen pledoaje bio bi, dakako, u direktnom sukobu sa sloenou i delikatnou situacije prikazane u ovom i prethodnim poglavljima. eleli smo samo da ukaemo na postojanje terminolokih neujednaenosti na razmatranom podruju, ije sistematsko registrovanje i prouavanje ini neophodan preduslov svakog daljeg rada na izgraivanju terminologije u pojedinim oblastima primenjene lingvistike. A ovaj rad morao bi, verujemo, da ue u dugoroni program aktivnosti naih republikih i pokrajinskih drutava i Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. 10

10 Neto razraeniji predlozi u ovom smislu mogu se sada nai u bloku pod Mike (1983), gde treba naroito videti rezime diskusije koji je dao D. Skiljan.

Prevoenje

10.

Meukulturno prevoenje

Dobro je poznato da u pogledu elemenata kulture i kulturnih sistema u rasponu od hrane, odee, rada, dokoilice i sporta do mitologije, religije, folklora, privrede, politike, prava i filozofije esto ne postoji podudarnost izmeu bilo koje dve kulture, ovaploene u njihovim zasebnim jezicima. Pri tom se kulturne razlike kreu od srazmerno finije nijansiranih i tee uoljivih do veoma izrazitih i sasvim oiglednih, zavisno od stepena kulturne udaljenosti uporeivanih zajednica. Sve ove specifinosti registrovane su i u jeziku. Povremeno se mogu uti opravdana upozorenja da semantika svakog jezika na odreen nain obuhvata i etnografiju zajednice koja se njime s'Iui, da svaki jezik izraava jednu svojevrsnu kulluru, te da istinski dobro vladanje nekim jezikom podrazumeva i temeljito poznavanje kulture njegovih izvornih govornika. Ovo vodi znatnim problemima u oblasti prevoenja, i sigurno nije preterano tvrenje da prevoenje nije samo meujezika nego i meukulturna operacija. Da je to tako, jasno se vidi naroito ako se prevoenje shvati kao, u osnovi, oblik komunikacije izmeu kultura dakle, onako kako bi ga predstavila jedna sociolingvistika teorija prevoenja kakva do danas postoji samo u zaetku.1 Daemo, za poetak, nekoliko elementarnih primera. U sluaju meusobno veoma udaljenih kultura, pouno je iskustvo prevodilaca Biblije na jezike primitivnih naroda, ije kulturne osobenosti nameu simboliku bitno drukiju od judeo4irianske. Tako se u jeziku Eskima jagnje pretvara u mladune foke; a srce kao sedite lljubavnog oseanja u veiikoj meri se relativizuje, jer se pokazuje da ne vole svi srcem: primera radi, u veini majanskih jezika Latinske Amerike voli se trbuhom, u jeziku domorodaca Maralskih ostrva grlom, a u nekim afrikim jezicima jetrom; s tim u vezi, prilikom prevoenja na kikuju, jedan od jezika Kenije, Sveti duh se mora prekrstiti u belu digericu da bi postao
] Neke elemente takve teorije saeto izlae Nida (1977). Neki od Primera u sledeem pasusu uzeti su \z ovog rada.

112

razumljiv i prihvatljiv. No i kada je re o prizemnijim stvarima kao to je vatra, mora se voditi rauna o verovatnoi da e pakleni oganj imati sasvim razliite konotacije meu stanovnicima Grenlanda i ekvatorijalne Afrike. Na drugom kraju pomenutog raspona, dve uveliko sline ali u nekim sferama raziliite kulture mogu se ak sluiti istim jezikom, pa da se ipak prilikom prevoenja sa njega na neki drugi jezik, i!i obrnuto, panja mora pokloniti varijantno obeleenim vrednostima. Ako se pojmu profita, na primer, pridaju razliite i mestimino ak suprotne vrednosti u kapitalistikim i socijalistikim zemljama, onda prevodioci odgovarajuih tekstova moraju to da imaju na umu ukljuujui i osobenu situaciju zapadne i istone varijante dananjeg nemakog jezika. A i optije uzev, da proirimo ovaj poslednji primer, prevoenje ekonomskih i politikih tekstova izmeu nemakog i ruskog (u sluaju Nemake Demokratske Republike) u mnogo emu je lake nego prevoenje izmeu ove varijante nemakog i engleskog, iako su u celini nemaki i engleski meusobno znatno blii nego nemaki i ruski. Naglaene kulturne razlike dosad su mnogo puta izazvale, i jo uvek izazivaju, ne male prevodilake probleme kada su u pitanju pravni, filozofski i drugi misaoni tekstovi, a sporazumevanje ili nesporazumevanje kultura savremenog Istoka i Zapada, na primer, u dobroj meri zavisi od mogunosti istinskog razumevanja onog drugog umesto podlegan'ja navici da se kategorije sopstvene kulture prosto uitaju u svaku drugu. Ovde naroita iskuenja oekuju upravo prevodioce, na kojima lei velika odgovornost nepristrasnog tumaenja drukijih ustanova i obiaja, drugih naina ivota. Ne zalazei dalje u ova pitanja, i izbegavajui pomenute krajnosti, daemo neko'liko primera iz svakodnevnog ivota. Nazivi pojedinih obroka uslovljeni su njihovim brojem, rasporedom i sadrinom, pa se npr. etvorolani engleski sistem breakfast-lunch-dinner-supper ne moe lako preslikati u na trolani sistem doruak-ruak-veera. Nije nita lake ni sa nazivima javnih mesta gde se jede i pije, ukoliko su ona kulturno obeleena; restorana ima posvuda, ali su bosanska kafana ili dalmatinska konoba neto posebno, kao i francuski bistro ili britanski pab. Upravo stoga se nazivi ovih potonjih esto i ne prevode nego se prosto preuzimaju uz minimalnu adaptaciju i eventualne navodnike, kako pokazuju i

113

nai primeri. Ali s ovim u vezi treba zapaziti da prevoenje nije jedini problem, jer se postavlja zahtev ireg poznavanja neega to bi se, nasuprot izvornoj kulturi, moglo nazvati prevodnom kulturom (po analogiji sa parom izvorni jezik/ prevodni jezik). Naime, moe se pronai priblian prevodni ekvivalent za englesku re pub, makar i u ve citiranoj adaptaciji pab, ukoliko bi se mogue alternative kao pivnica ili birtija ocenile kao odve nespecifine, odnosno asocijativno pogrene. Takoe se moe pretpostaviti da e svaki jezik u koji bi se takva leksika jedinica uopte unosila imati i re u znaenju pivo. Meutim, jo uvek je potrebno, povrh toga, kulturno znanje da se u britanskom pabu nikada ne trai pivo bez precizir.anja eljene vrste, kako bi se to moglo normalno uiniti u mnogim grubo ana'lognim ustanovama u drugim kulturama. Kulturnih tekoa moe, dakako, da bude i unutar jedne ire zajednice, samo su one tada obino zamagljene pripadnou istom jeziku i istoj kulturi. Tako bi poneki na Ijubitelj aja mogao u roenoj zemlji da doivi neprijatno iznenaenje ako ne bi znao da umadijski aj nije vrsta aja (nita vie nego to je morski pas vrsta psa). Srbijanac koji voli burek sa sirom razoarae se ako u Bosni zatrai svoje omiljeno jelo, jer tamo burek moe da bude samo s mesom. Rakija je u Bosni najee meka ako se ne naglasi daseeli Ijuta, dakle obrnuto od Srbije. Slino tome, u nekim delovima zemlje nemarkirani lan opozicije je belo a u drugima crno vino, jer e negde porudbina vina bez blieg odreenja uroditi belim vinom, dok se crno mora tako i specifikovati, a drugde je obrnuto. (Ove distinkcije tradicionalne kulture donekle se neutraliu u preovlaujuoj jednoobraznosti modernog urbanog ivotaj. No sasvim je prirodno da su ovakve tekoe po pravilu znatno vee kada je re o razliitim jezicima. Stoga emo da se vratimo prevoenju. Da putevi kulturnog pozajmljivanja preko jezika mogu da budu krivudavi, pa ponekad i udni, pokazae nam sledei primeri. Obino se naziv preuzima iz stranog jezika zajedno sa predmetom 'koji oznaava. Tako hamburger i hot dog nisu potisnuli domau pljeskavicu i virlu ili hrenovku; ovi nazivi pojavili su se, i odomaili, lek kad su artikli koje imenuju stigli do nas u svojim autentinim amerikim varijantama, dovoljno razliitim od bliskih domaih srodnika. S druge stranp u Jugoslaviji ni-

114

kada nije postojao ekvivalent prodavnice razliitih artikala kakva se u SAD naziva drugstore, i ne bi se oekivalo da e ovaj naziv ikada biti uvezen bez ustanove na koju se odnosi. Pa ipak, kada je svojevremeno u Beogradu otvorena prva samoposluga za hranu koja je radila bez prekida danju i nou, ona je iz nekog tajanstvenog razloga spontano nazvana upravo dragstor iako distinktivno obeleje amerike prodavnice tog imena uopte nije njeno radno vreme, nego kombinacija raznih artika'la (lekova, kozmetike, hrane, knjiga itd.) koji se u njaj mogu dobiti. I ovaj naziv, za koji je teko nai racionalno opravdanje, vrlo brzo se odomaio i rairio: danas se tako nazivaju sve prodavnice slinog tipa a pomenuti beogradski prvenac nije promenio ime ni kada je preao na manje-vie konvencionallno radno vreme. i ne samo to: danas se ova re moe nai i u kombinacijama kao dragstor zabavne muzike, gde se njeno znaenje toliko rasplinulo da ga je nemogue utvrditi! U nekim oblastima slina kulturna nepredvidljivost nije sporadina nego karakteristina recimo, kod poslovica i drugih izreka. U engleskom, na primer, postoji izraz carrying coals to Nevvcastle (doslovno: noenje uglja u Njukasl), za iije razumevanje treba znati da je pomenuti grad vaan rudarski centar, gde uglja ima napretek. Kod nas se u analognoj situaciji nekada govori o slpanju soli u more. Ekvivalentan izraz za ovakav suvian trud moe a ne mora da postoji u bilo kojoj datoj kulturi a ako postoji, ne moe se nikako pretpostaviti kako bi on mogao da glasi sve dok se to empirijski ne utvrdi. Ovaj aspekt jezike i kulturne raznolikosti isuvie je dobro poznat da bismo ga ovde morali dalje ilustrovati. 2 Meukulturna priroda prevoenja moda je najlake uoIjiva na podruju terminologije, u irokom smislu koji obuhvata ceo niz leksiko-frazeolokih domena karakteristinih za specifine oblasti organizovanog ivota jedne zajednice. Meu ovakve oblasti spadaju drutveno-politika organizacija, privreda, obrazovanje i mnoge druge. Uz mogui izuzetak savremene nauke i tehnologije, gde su kulturne posebnosti po prirodi stvari manje izrazite, u ovakvim oblastima nalazimo najguu koncentraciju kulturnih i posebno insti2 Vie o tekoama prevoenja poslovica i drugih ustaljenih izraza, sa brojnim primerima, v. kod Ivira (1978a:1369).

115

tucionalnih pojmova, izraenih domaim terminima koji esto nemaju zgodnih ili ak bilo kakvih ekvivalenata u jezicima drugih kultura. tavie, u ovim domenima ak i tzv. internacionalni termini neretko dobijaju razliite konotacije u raznim kulturama. Obilje primera prua terminologija svojstvena mnogim oblastima ivota u naoj zemlji danas. Prevoenje n.a druge jezike nekih od termina iz oblasti obrazovanja, privrede, administracije i politike pokazalo se tekim zbog odsustva kulturnih ekvivalenata. Ispostavilo se, na primer, da jeziki korektni prevodi nekada znae vrlo malo strancu koji nije upoznat sa datim domaim pojmom ili ilustracijom. S druge strane, upotreba naziva uobiajenih u jeziku na koji se prevodi moe da prui iskrivljenu sliku stvarnosti, stvarajui privid sutinske identinosti i tamo gde se oznaene realije u dvema kulturama zapravo znaajno razlikuju. U ostatku ovog teksta naveemo nekoliko primera iz pomenutih oblasti, uz minimum komentara. Poinjui od sfere obrazovanja, odmah se suoavamo sa injenicom da je ve sam ovaj pojam teak sa stanovita prevodioca. Ono to se u engleskom naziva education, a i u drugim jezicima odgovarajuom jednom rei, u srpskohrvatskom se zvanino uvek oznaava sintagmom vaspitanje i obrazovanje; pri tom, grubo uzev, prva imenica upuuje ma formiranje ponaanja i stavova, a druga na usvajanje znanja. Otuda nije nimalo lako prevoditi slubene tekstove iz ove oblasti bilo sa srpskohrvatskog ili na ovaj jezik, ijer se u drugim jezicima ova razlika mahom ne pravi.3 Za srazmerno nov sistem na koji se odnosi termin usmereno obrazovanje jo se, kako izgleda, nisu stabilizovali nazivi na drugim jezicima, pa se npr. u prevodima na engleski nalazi directed, oriented, guided ili streamed education. U viem obrazovanju, sam osnovni pojam ponovo je osoben, utolli'ko to ovde vie zapravo znai nie u poreenju sa visoko (upor. visoka i via kola i sl.]. Nije teko zakljuiti da ovde treba naroito paziti pri prevoenju, jer npr. amerika visoka kola (high school) u stvarnosti nije visoka, ak ni via, nego za nas tek srednja. Uz to, visokokolski apsolventi problem su za sebe; ovaj naziv ne moe se pre0 ovome v. Mike/Vlahovi (1980) i Vlahovi (198081).

116

vesti jer ovakav status drugde nije ni u kojoj meri institucionalizovan, pa se znaenje termina mora objanjavati. Prelazei na privredu, nalazimo da je fundamentalni pojam samoupravljanja do danas postao dovoljno poznat pod imenom self-management u engieskom, odnosno kroz odgovarajue prevedenice u drugim jezicima. Meutim, neki drugi vani pojmovi ostaju znatno manje prozirni u prevodu. Ovo naroito vai za pojam OOUR-a: naziv osnovna organizacija udruenog rada moe se prevesti re po re, ali e znaenje celine neizbeno izmai svakome ko nije upoznat sa ovim sistemom, pa se stoga pribegava slobodnijim a'i neto razumljivijim prevodnim alternativama. ak i za nas tako obina re kao to je preduzee moe za prevodioca da bude nezgodna. U engleskom je njoj donekle bliska re enterprise, ali u ovom kontekstu ona zvui sasvim neidiomatino, a upotreba prirodnijih engieskih alternativa (kao firm, company, business i slinih) pogreno bi sugerisala a je privredni sistem u Jugoslaviji u sutini isti kao i u zemljama engleskog jezika. U ovom sluaju kao i u mnogim drugim, nije prijatan izbor izmeu pribegavanja vetakim konstrukcijama u engleskom i izneveravanja pravog stanja stvari o kojima je re. U administrativnom i po^itikom ivotu ovakvih tekoa moda ima jo i ponajvie. Nazivi institucija i funkcija (u kojima figuriraju, na razliitim nivoima od optine do federacije i u raznim uim kontekstima, rei kao skuptina, vee, savez, predsednik i druge) najee se ne mogu prosto unificirati na stranim jezicima, jer trae drukija reenja od sluaja do siluaja. Povremeno se moraju pri prevoenju izbegavati i naizgled sasvim naivni internacionalizmi kao forum ili funkcioner, koji u engleskom, na primer, imaju neodgovarajue konotacije. U unutranjoj politici, meu prevodilakim problemima je upotreba termina nacionainost u dva odelita znaenja (pripadnost naciji i nacionalna manjina), koja se uz to jo pridaju i alternativi narodnost. Ovakva politikim razlozima motivisana reterminologizacija, koja sa isto terminolokog stanovita nije najsrenije reenje ni u srpskohrvatskom, moe da stvori prilinu zbrku kod prevoenja na jezike u kojima se dva pomenuta znaenja po tradiciji razliito leksikalizuju. Tako bi naa ustaljena sintagma narodi i narodnosti Jugoslavije, do-

117

slovno prevedena na neki strani jezik, izazvala ozbiljnu zabunu kod onih koji ne bi prethodno bili upoznati s njenim pravim sadrajem.4 I da poslednji primer uzmemo iz spoljne politike, tu je fundamentalni princip izraen terminom nesvrstanost ve postao dovoljno poznat, u vezi s Jugoslavijom kao i sa drugim zemljama, pa su se posle izvesnog poetnog kolebanja (kao non-engagement prema ranijem i svakako manje adekvatnom neangaovanost) uvrstili ekvivalenti tipa non-alignment, sa anaiogijama u drugim jezicima. lako su iz praktinih razloga svi nai primeri bili uzeti iz srpskohrvatskog i engleskog, samo se po sebi razume da slinih problema ima u prevoenju drutveno-politike terminologije u irem smislu ovog pojma sa bilo kojeg jezika koji se upotrebljava u Jugoslaviji na bilo koji strani jezik. Pored toga, jezici naih narodnosti u ovoj terminolokoj sferi prirodno ispoljavaju odreene specifinosti u poreenju sa istim jezicima u njihovim matinim zemljama. Ovo drugo izlazi, dodue, iz okvira prevoenja, ali se postavlja kao problem izgraivanja kulturno specifine terminologije i njene ispravne interpretacije u drugim zemljama u kojima je u upotrebi isti jezik. Sistematsko razmatranje opsega mogunosti kojima u izloenoj situaciji raspolae prevodilac lei izvan granica ovog ilustrativnog priloga. Rei emo samo da izbor izmeu ovih mogunosti u svakom pojedinom sluaju zavisi od kriterijuma adekvatnosti u vezi sa auditorijumom, svrhom, medijumom, stilom itd. 5 Zakljuiemo napomenom da bi uporedno prouavanje kulturno specifine terminologije moglo znaajno da doprinese kontrastivnom istraivanju jezika kao nosilaca u njima izraenih kultura jednoj oblasti ije su obrise poodavno sagledali pojedini pioniri naune misii, a!i kojoj su jo uvek
4 ire o terminologiji meunacionalnih odnosa v. u radu Mike i dr. (1983). 5 Ovu materiju sistematski izlae Ivir (1978a, VIII pogl., a o prevodilakim postupcima posebno i 1984). Mnotvo srpskohrvatskih naziva i njihovih engleskih ekvivalenata sadri i Ivir (1978b). Vei broj primera Pomenutih u naem tekstu detaljnije je izloen u ovim publikacijama. Upor. i drugu literaturu o prevoenju nae drutveno-politike termino'ogije, datu u beleci 2 u 6. poglavlju.

118

neophodna podrobna empirijska ispitivanja. 6 A idui jo da'lje od toga, briljivo i kulturno osetljivo prevoenje na ovom podruju moglo bi da bude od pomoi u svoenju na manju meru nehotinog nametanja sopstvenih vrednosti i naina miljenja pojmovima svojstvenim drugim kulturama, to u krajnjem izvodu znai i u unapreivanju meunarodnog razumevanja.

6 Uticajan rani poslenik na ovom polju bio je Robert Lado; v. Lado (1957), a sada i zbornik u njegovu ast: Jankowsky (1985), gde je za nau temu naroito relevantan prilog Neuberta (1985).

0 prirodi teorije prevoenja

Poslednjih godina smo svedoci rastue popularnosti teorije prevoenja, kako u svetu tako i kod nas. Potencijalni teorijski znaaj ove discipline sve se jasnije sagledava u aktuelnom proimanju jezikih i posebno meujezikih prouavanja. S druge strane, veliko je interesovanje za njen mogui praktini doprinos, naroito u vezi s razvojem sistema usmerenog obrazovanja i sa kolovanjem prevodilaca u okviru tog sistema. U ovoj situacijj valjalo bi posvetiti panju nekim osnovnim pitanjima koja se nuno postavlijaju kada je re o teoriji prevoenja, a koja se kod nas mallo kad ekspllicitno razmatraju bilo zbog jo uvek nedovoljno razvijene svesti o relevantnosti takvih pitanj.a, ili pak stoga to se preutno uzima da su odgovori na njih ve unapred dati i po sebi jasni. Evo samo nekih meu njima: ta je zapravo teorija prevoenja, kakvi su njeni ciljevi i koje joj mesto pripada u krugu naunih disciplina? Postoji li uopte jedna teorija prevoenja sveopteg obuhvata, ili ima samo razliitih teorija za pojedine oblike i vrste prevoenja, ili ak za pojedine parove jezika koji ulaze u prevodni odnos? Ako se govori, na primer, o teoriji knjievnog prevoenja, moe li se ova uistinu dovesti u opoziciju prema neemu to se ponekad naziva lingvistikom teorijom prevoenja? Kakav je odnos teorije prevoenija, bilo kako shvaene, prema prevodilakoj praksi? Pokuaemo, u granicama mogunosti koje prua jedan ovakav osvrt, da bar naznaimo relacije u kojima bi trebalo traiti detalljnije odgovore na ovakva pitanja, uz neophodnu napomenu da se pri dananjem stanju teorije prevoenja u svetskim razmerima ak i ovakve opte naznake moraju nuditi sa izvesnom rezervom i sa punom sveu o sloenosti razmatrane problematike. Kako bismo ovom ispitivanju obezbedili potrebnu meru koherentnosti, treba da za poetak prihvatimo neku radnu definiciju samog prevoenja kao fenomena koji disciplina

120

0 kojoj govorimo treba da opie i objasni. Od svih jezgrovitih definicija koje su ponuene u teorijskoj 'iiteraturi verovatno |e najprihvatljivija sledea: prevoenje je oblik komunikacije kod koga se neki vanjeziki sadraj, prethodno izraen u jednom jeziku, prenosi u neki drugi jezik.] Skrenuemo panju na kljune take ove definicije, u kojima lee njene glavne vrednosti uz, kako emo odmah videti, 1 neke neizbene slabosti. Najpre valja uoiti da se prevoenje predstavlja kao oblik komunikacije, to je produktivnije od moguih alternativnih pristupa ako se ima u vidu okolnost, svakako ne sluajna. da se u modernoj lingvistici glavni naglasak stavlja upravo na jezik kao sredstvo komunikacije meu Ijudima. Ovo obeleje jezika toliko }e poznato da se na njemu ne moramo ovde zadravati. Specifinijeg je karaktera odredba da se kod prevoenja radi o prenoenju vanjezikih sadraja, to je posebno znaajno s obzirom na ranije uobiajene postavke o prevoenju kao procesu prenoenja jezikih jedinica ili tekstova iz jednog jezika u drugi. Pokazalo se, naime, da je delotvornije govoriti o prekodiranju informacija u porukama (dakle, u krajnjoj liniji, vanjezikih sadraja], i to najvie zbog toga to bi glavno merilo jedinine ili tekstualne ekvivalentnosti u onoj nuno ogranienoj meri u kojoj se takva ekvivalentnost uopte moe postii izmeu genetski, tipoloki i kulturno manje ili vie razliitih jezika bila upravo podudarnost izraenih znaenja.2 No tu ipak nailazimo i na odreene tekoe, utoliko to se kod jedne veoma znaajne vrste prevoenja knjievnog, i posebno poetskog prevoenja esto u velikoj meri radi upravo i o prevoenju jezikih sadraja. Originalne umetnike tvorevine u medijumu jezika po svojoj su prirodi tako sainjene da znaajan deo njihovog ukupnog dejstva neposredno poiva na osobe
1 Ovakva definicija izraava sutinu tzv. komunikacijskog pristupa prevoenju. Njen navedeni oblik preuzet je iz knjige Vladimira lvira (1978a), koja je iako pisana kao udbenik prva kod nas stvorila osnovu za sistematsko razmatranje nekih optih i sutinskih pitanja teorije prevoenja. Nae izlaganje u velikoj rneri polazi od osnovnih koncepcija ove knjige. Teorijska razmatranja relevantna za nau temu sadre i knjige Miodraga Sibinovia (1979, II deo i 1983, II deo), kao i neki prilozi u zborniku pod Raji (1981). 2 Detaljnije argumente i ilustracije u prilog ovog stava daje lvir

(1978a, passim).

121

noj upotrebi isto jezikih sredstava, pa sam jezik tu ini vaan deo sadraja. Prema tome, ovde se postavlja teorijski relevantno pitanje odnosa izmeu jezikog i vanjezikog sadraja, ili izmeu jezikog znaenja i vanjezikih informacija. U ovaj semantiki problem ne moemo na ovom mestu ulaziti; samo emo da napomenemo da bi iz navedenog razloga bilo uputno preispitati ovaj deo definicije i eventualno izraz vanjeziki sadraj zameniti izrazom vanjeziki ili jeziki sadraj ili nekim slinim (to, meutim, nije tako jednostavno kako moe da izgleda na prvi pogled, jer sve odredbe ove vrste, ako se uzmu dovo'ljno ozbiljno, imaju dalekosenih teorijskih implikacija). Najzad, tree vano mesto u definiciji i verovatno najmanje uoljivo kao izvor moguih problema jeste ono gde se govori o prenoenju odreenih sadraja iz jednog jezika u neki drugi jezik. Glavnu smetnju ovde ne predstavIja injenica da se ovakvo odreenje donekle kosi sa nekim drugim moguim shvatanjima pojma prevoenja, kao u poznatoj Jakobsonovoj trostrukoj podeli na intersemiotiko, mterlingvalno i intralingvalno prevoenje (najzad, i kod ovog autora je sasvim jasno da se upravo interlingvalno ili meujeziko prevoenje smatra pravim prevoenjem).3 Specifiniji probiem u ovom optem okviru izvire iz odsustva otre granice izmeu meujezikog i unutarjezikog prevoenja, to odraava empirijsku okolnost da nije uvek unapred jasno ta je jedan jezik, tj. gde prestaju razlike izmeu pojedinih kodova istog jezika (dijalekti u sinhronijskoj ravni ili na osi dijahronije, sociolekti, funkcionalni stilovi ili registri) a gde poinju razlike izmeu odelitih jezika, Ovo je pitanje za sociolingvistiku i optelingvistiku teoriju vie nego za teoriju prevoenja samu po sebi, a ovde ga pominjemo samo zato da bismo konstatovali kako svojevrsnog prevoenja itekako ima i u granicama entiteta koji se u lingvistikom, istorijskom i sociokulturnom smislu smatraju jednim jezikom i nose jedno ime. Osim toga, ako bismo produili da razmiljamo u ovom pravcu lako bismo ustanovili da nas pojam prevoenja ne naputa sasvim ni unutar istog podjezika illi koda, utoliko to pri normalnoj upotrebi jezika esto ne izraavamo upravo ono to mislimo
3 V. Jakobson (1959); u srpskohrvatskom prevodu, u Babi (1979: 1339).

122

(granini sluaj ini svesna la], ,ali nai sagovornici ipak bez tekoa razumeju ta smo hteli da kaemo. Ovim bismo se, dakako, veoma udaljili od uobiajenog shvatanja prevoenja, jer se itanje mis'li manje ili vie prikrivenih divergentnim verbalnim iskazima obino ne smatra prevodilakim postupkom. Prirodna posledica ovakvog koraka bilo bi uvianje da je prevoenje u jednom illi u drugom smislu komponenta svake jezike komunikacije, kako izmeu tako i unutar pojedinih jezika razume se, uz odgovarajue varijacije u vrsti i stepenu. Mi emo ovaj teorijski zanimljiv teren ostaviti s napomenom da je on ve bio predmet pronicljivih prouavanja, ovog puta sa stanovita koja su u poneemu blia filozofiji jezika nego konvencionalnim predstavama o prirodi prevoenja.4 Poto smo donekle razmotrili ponuenu optu definiciju prevoenja, sada smo u mogunosti da teoriju prevoenja odredimo kao teoriju procesa prevoenja u naznaenom smislu dakle, kao teoriju procesa (prenoenja jeziki oblikovanih sadraja iz jednog jezika u neki drugi jezik (zanemarujui pomenute tekoe teorijskih razgranienja, koje nisu neposredno relevantne za nau dalju analizu s obzirom na njen nuno pojednostavljen i uopten karakter). Ovako shvaena, teorija prevoenja nam se ukazuje pred oima kao oblast naunog istraivanja meu ija glavna obeleja spadaju sledea: (1) optost obuhvata, (2) lingvistika zasnovanost, 13) komunikacijsko usmerenje, i (4] interdisciplinarnost. Rei emo po nekoliko rei o svakom od ovih obeleja. (1) Poto je sedite procesa prevoenja Ijudski mozak, teorija prevoenja je u svojim temeljima dakle, u ravni optih principa, fundamentalnih pojmova, te osnovnog kategorijalnog i analitikog aparata jedna za sve jezike sveta i za sve oblike i vrste prevoenja. Upravo po tome, u najveoj meri, ona i jeste teorija, to jest neto vie od registrovanja i opisivanja pojedinanih injenica. Samo na niim nivoima apstrakcije dolazi do deliminog diferenciranja, koje dozvoijava da se govori o tzv. posebnim teorijama prevoenja, i!i tanije o slojevitom grananju opte teorije s obzirom na prirodu prevodioca, medijum u kome se odvija prevoenje, vrstu tekstova koji se prevode i slino. U tom smislu teorija prevoenja moe se, uproeno govorei, poV. naroito Steiner (1975).

123

deliti na teoriju Ijudskog prevoenja i teoriju mainskog prevoenja, a prva od njih dalje na teoriju usmenog prevodenja i teoriju pismenog prevoenja; prvu od ove dve moemo dalje da delimo na teoriju simultanog i teoriju konsekutivnog prevoenja, a drugu npr. na teoriju strunog i teoriju knjievnog prevoenja; ovu potonju, pak, jo dalje na teoriju proznog, teoriju poetskog i teoriju dramskog prevoenja; i tako dalje, ili na neki slian nain. Ono to je ovde bitno jeste da ovakve posebne teorije, ma kako bile meusobno razgraniene i pojedinano formulisane, nisu nezavisne od hijerarhijskog poretka kakav 'je ovde upravo ocrtan. One se mogu plodotvomo posmatrati jedino kao posebni sluajevi sukcesivno viih teorijskih nivoa odnosno, u krajnjem izvodu, opte teorije prevoenja, u ijim okvirima one jedino i tnogu da u punoj meri i u pravom smislu rei ostvare svoje pretenzije na teorijski status, i ijem izgraivanju i same doprinose svojim specifinim rezultatima. (2) Teorija prevoenja je nuno lingvistiki zasnovana disciplina, i to u dva odelita iako meusobno povezana smisla: prvo, prevoenje je jezika operacija. na ijem poetku i kraju nalazimo poruke sainjene prema pravilima ukIjuenih jezikih kodova; i drugo, teorija prevoenja kao savremena nauna oblast najveim delom je izrasla u nedrima moderne lingvistike, od koje pozajmljuje glavninu svog pojmovnog i metodolokog aparata. (3) Gledajui u svom predmetu naroit oblik komunikacije, teorija prevoenja po svojoj prirodi poseduje komunikacijsko usmerenje, odnosno spada u krug disciplina koje se bave temeljnim fenomenom meuljudskog optenja. Sa ovog stanovita, predmet njenog prouavanja moe se odrediti i kao komuniciranje znaenja preko jezikih granica. (4) Uz svu svoju lingvistiku utemeljenost i komunikacijsku orijentaciju, teorija prevoenja je izrazito interdisciplinarna oblast istraivanja, u stvaralakom proimanju sa veim brojem nauka o oveku i drutvu (u rasponu od neuropsihologije do etnologije), zatim se teorijom komunikacija i teorijom informacija, teorijom knjievnosti i komparativnom stilistikom, itd. Meu lingvistikim disciplinama, ona je upuena na najtenju saradnju sa deskriptivnom i kontrastivnom lingvistikom (posebno na semantikom planu),

124

sa optom lingvistikom (naroito u vezi sa pitanjima lingvistike tipologije i jezikih univerzalija), te sa psiholingvistikom, sociolingvistikom i primenjenom lingvistikom. 5

Poto smo na naznaeni nain odredili opti karakter teorije prevoenja kao interdisciplinarnog polja prouavanja na lingvistikim i komunikacijskim osnovama, bie uputno da se osvrnemo na neke logine pos'ledice ovakvog pristupa ispitivanom predmetu imajui u vidu neke stavove koji se povremeno nekritiki zauzimaju o pojedinim pitanjima iz ovog kruga, bez prethodnog uspostavljanja bilo kakvog ireg teorijskog okvira. Najpre emo da posvetimo nekoliko trenutaka statusu oblasti koja se obino naziva teorijom knjievnog prevoenja. S obzirom na istaknuto mesto koje u prevodilakoj praksi pripada knjievnom prevodu, razumljivo je interesovanje ko-. je u odreenim krugovima vlada upravo za ovu oblast. Tee je, meutim, razumeti to to je ovo interesovanje neretko praeno implicitnim i!i ak eksplicitnim zanemarivanjem da ne kaemo omalovaavanjem drugih vrsta prevoenja kao, navodno, teorijski neinteresantnih domena prevodilakog zanatstva. Izgleda da se ovde teorija prevoenja brka sa subjektivnim vrednovanjem prevodilake prakse; jasno je, naime, da teorija prevoenja mora da obuhvati sve vidove prevodilake delatnosti (dakle, uz umetniku i onu zanatsku) upravo kao to teoriju jezika interesuju sve manifestacije Ijudskog govora (dakle, ne samo elitni nego i egzotini jezici]. Iz naeg prethodnog izlaganja proistie da teorija knjievnog prevoenja ne moe da bude nita drugo do poseban sluaj teorije prevoenja u optem smislu, od nje diferenciran otprilike u meri u kojoj knjievna komunikacija predstavlja poseban sluaj jezike komunikacije. A iz injenice da se knjievnoj komunikaciji esto pridaje naroita vanost nikako ne treba izvlaiti zakljuak da e samim tim i teorija knjievnog prevoenja nuno biti najvaniji il> najrazvijeniji deo teorije prevoenja jo ma5 0 nekima od ovih veza, s obzirom na karakter komunikacijski usmerene teorije prevoenja, ire govori lvir (1978a, naroito pogl. 67).

125

nje, da se deo moe delotvorno izgraivati izvan okvira celine. Najzad, istorijska je injenica (i, kako smo maloas videli, nimalo sluajna) da je teorija prevoenja u modernom smislu izrasla na terenu lingvistike, a ne, na primer, teorije knjievnosti; iz knjievnoteorijskih krugova dosad su uglavnom stizale manje ili vie opravdane parcijalne kritike pojedinih lingvistikih pristupa teoriji prevoenja, gl\\ ne i koherentni samostalni teorijski modeli.6 Razjanjenju ove situacije moda e doprineti jedna mala lerminoloka veba. U nekim naunim krugovima govori se o tzv. lingvistikoj teoriji prevoenja, pri emu ovaj atribut mo2e da odraava samo upotrebljenu 'lingvistiku aparaturu, bez impliciranog kontrasta sa alternativnim pristupima (to je sluaj npr. kod Katforda), 7 ili se on pak naglaava kao distinktivno obeleje u poreenju sa nekim zamiljenim drukije fundiranim teorijama, po pravilu knjievnog porekla (kao kod nekih sovjetskih autora).8 Za nas je relevantan samo ovaj drugi sluaj, jer se takvim postupkom knjievna teorija prevoenja nastoji uspostaviti kao paralelna Iingvistikoj teoriii prevoenja. Ovo se, meutim, ne moe prihvatiti, jer nema nikakve opte teorije prevoenja koja bi se delila na jednu lingvistiku i drugu knjievnu komponentu. Mi smo ve videli da je opta teorija prevoenja istovremeno i lingvistika, to i sam naziv lingvistika teorija prevoenja ini u dobroj meri pleonastinim. Drugi upravo pomenuti naziv, knjievna teorija prevoenja, sasvim je neadekvatan, jer bi upuivao na nekakvu teoriju svekolikog prevoenja koja bi bila knjievno zasnovana, a mogunost postojanja neeg ovakvog teko je zamisliti. Verovatno se zato ovaj termin rede i javlja, pa se obino upoIrebljava termin teorija knjievnog prevoenja, koji ije potpuno umesan jer se odnosi na teorijske osnove jedne od postojeih vrsta prevoenja. Ali pandani ovako sklopljenog termina na drugoj, lingvistikoj strani glasili bi teorija jezikog prevoenja (to je ve krajnje pleonastino),
Ovde, razume se, ne uzimamo u obzir dela koja se tematski ograniavaju na poetiku knjievnog prevoda, ne ulazei u sistematsku diskusiju o odnosu te problematike prema optim pitanjima teorije prevoenja. Izgleda da ima samo deliminih izuzetaka od iznetog opteg suda; jedan od njih jeste Popovi (1980). 7 V. Catford (1965). 8 Na ovu literatum detaljnije upuuju Sibinovi (1979) i Stojni (1980).
6

126

ili moda teorija Hingvistikog prevoenja (to je besmisleno). Ve i ove terminoloke asimetrije ukazuju na neodrivost implicitnog postulata po kome se knjievno predstavlja kao paralelno lingvistikom kako se ini, mahom zato da bi se lingvistike teorije mogle polemiki prikazati u jednoj ogoljenoj verziji i njima potom suprotstaviti knjievne teorije kao jedine koje su kadre da se ponesu sa svime to nadilazi obinu informativnu upotrebu jezika, to je jeziki bogato, slojevito i stilski obeleeno jednom reju, sa pravim problemima prevoenja. Ovde, meutim, treba imati na umu tri stvari. Prvo, mnogi nepotrebni nesporazumi, pa i protivrenosti ovako postavljenih razmatranja proistiu iz nedovoljnog razlikovanja ravni materijala (jeziko/knjievno) od ravni nauke (lingvistiko/knjievnoteorijsko), to dovodi do zbunjujuih dvosmislenosti (npr. lingvistiko u primeni as na nauku o jeziku, as na sam jezik!) i asimetrija (npr. lingvistiko/knjievno). Drugo, ak i kada se ovi odnosi ispravno postave, valjalo bi prethodno objasniti ta e se smatrati lingvistikim pristupom a ta knjievnoteorijskim, i zato bi se filoloka potka llingvistikih istraivanja danas smatrala neim u to nauka o jeziku nema pristupa. I tree, metodoloki je neopravdano deliti dokle moe sama lingvistika, a odakie je potrebno neto drugo. lako nauka o jeziku ini glavni deo osnove teorije prevoenja u celini, ona ne imoe sama da objasni nijednu vrstu prevoenja, upravo kao to ni sama nauka o knjievnosti, poetika ili stilistika ne moe da objasni knjievno prevoenje. Interdisciplinarna saradnja na lingvistikim osnovama ipotrebna je u svim sluajevima, uz manji lii vei udeo pojedinih disciplina zavisno od osobenosti svakog od njih. Prevoenje 'knjievnih te'kstova, ma koliko bilo s razlogom visoko vrednovano, samo je podvrsta prevoenja (jezikih) tekstova, pa je tako i teorija knjievnog prevoenja samo jedna grana (lingvistike) teorije prevoenja. U teoriji prevoenja, kao ni bilo gde, knjievno se ne moe suprotstavljati jezikom jer je i samo jeziko, iako posebne vrste; a granicu izmeu tzv. knjievnih i tzv. neknjievnih tekstova i inae je u teorijskom smislu mnogo tee odrediti nego to se to esto pretpostavlja. I uopte uzev, odnos dela i celine nikada se ne bi smeo predstavljati kao odnos ravnopravnih delova.

127

Iz ovih razloga teorija knjievnog prevoenja ne moe da postoji osim kao deo jedne obuhvatnije discipline, koju nazivamo prosto teorija prevoenja (podrazumevajui zapravo redundantne atribute opta i lingvistika). No ovakav kategorijalni odnos, koji iskljuuje neopravdano svoenje lingvistikog doprinosa na preteno ematsko manipulisanje uproenim teorijskim modelima i uspostavljanje paralelizma na toj osnovi, ne znai, razume se, i jednosmeran saobraaj. Poivajui na optim postulatima teorije prevoenja, teorija knjievnog prevoenja iste te postulate neprekidno obogauje svojim specifinim doprinosima, steenim kroz uvid u probllematiku prevoenja knjievnih tekstova, i na taj nain stvaralaki uestvuje u razvoju oblasti iji deo sainjava.9 U pogledu glavnih teorijskih problema teorije prevoenja, koji takoe proistiu iz naina na koji je ona ovde postavIjena, moemo da kaemo samo to da i oni odraavaju naznaenu hijerarhiju, postojei i imajui svoju neospornu vanost na razliitim nivoima apstrakcije. Tako je, primera radi, tradicionalno pitanje da li je doputeno stihove prevoditi u prozi autentian problem teorije knjievnog prevoenja, ali na viim nivoima problemi nisu vie filolokog ili nekog slinog posebnog karaktera nego idu u daleko optije sfere lingvistike, teorije komunikacija, pa ak i neuropsihollogije: stoerni problem teorije prevoenja verovatno je pitanje ta se deava u mozgu prevodioca dok prevodi. Zbog toga je modeliranje procesa prevoenja podjednako vano za teoriju prevoenja kao to je za lingvistiku znaajna izrada modela ovekove verbalne aktivnosti. A okolnost da se savremena nauka moda jo nije ni pribliila odgovoru na najkmpnija teorijska pitanja ne bi smela da stvori utisak da takva pitanja i ne postoje, ili da nemaju znaaja bar kada je re o teoriji prevoenja! Poto smo se dotakli teorijskih problema razmatrane oblasti, valjalo bi se osvrnuti i na njene teorijske pojmove. Pomenuemo samo sredinje mesto koje meu ovima pripada pojmu adekvatnog prevoda. Za razliku od pojmova lepog i
9 Problemu odnosa izmeu lingvistikog i knjievnoteorijskog u teonji prevoenja analitiki pristupa i Sibinovi (1979), sa unekoliko drukijih polazita i sa zakljucima koji se otuda samo delimino podudar aju sa naima. Istog problema mestimino se dotiu, u literaturi na srpskohrvatskom jeziku, Stojni (1980), Popovi (1980) i Levi (1982).

128

tanog prevoda, kojima se esto'operie, pojam adekvatnog prevoda (inae ovima hijerarhijski nadreen) ima u punoj meri teorijski status u okviru teorije prevoenja. Prevoenje je mnogo vie nego dov na lepu re, ak i kada se radi o umetnikom prevodu; a tanost, i onda kada se moe jedinstveno utvrditi, nije nuno i najvea vrlina svakog prevoda. Meutim, adekvatnost koja se danas najee odreuje kao funkcionalna ekvivalentnost u datom jezikom i kulturnom kontekstu jeste ovde kljuni pojam, ijem e razraivanju teorija prevoenja morati u budunosti da poklanja naroitu panju.lc Vekovne debate oko pitanja da ti je prevoenje zanat ili umetnost, ili pitanja da li je bolji doslovan ili slobodan prevod, nisu urodile nekim veim plodovima kao, uostalom, ni neto savremeniji teorijski spor o mogunosti ili nemogunosti prevoenja. Koiliko se prevoditi ne moe, toliko se opet prevoditi mora jezgrovito konstatuje povodom ove poslednje dileme Radoslav Katii.11 I bie dobro ako se u duhu ove jednostavne praktine mudrosti napuste besplodni pseudo-probllemi, kao i subjektivne glorifikatorske ili negatorske ocene pojedinih oblika ili vrsta prevoenja, kako bi se glavni napori mogli slono posvetiti onome to uistinu ulazi u okvire i problematiku teorije prevoenja, a o emu smo i mi ovde pokuali da kaemo neku re. Iz svega reenog proistie da teoriju prevoenja kao celovitu naunu discipllinu skoranjeg nastanka treba jasno razlikovati od fragmentarnih uvida u pojedine teorijske probleme prevodilatva, koliko god povremeno dubokih i dragocenih, koje 'Su tokom vekova ostavili ljudi od pera a pogotovo je treba razlikovati od same prevodilake prakse. Imajui sopstvene probleme i ciljeve intelektualnog reda, teorija prevoenja ne sme da se shvati kao prevodilaki servis bilo koje vrste; njen primarni zadatak je da objasni proces prevoenja, a ne da omogui dobro prevoenje. No ovo ne znai da veze izmeu teorije i prakse nisu mnogostruke i u ovom domenu, da praksa ne moe da obezbedi od teorije nikakvu pomo,
10 Pojam ekvivalentnosti na teorijski dosledan nain razraduje Ivir (1978a i posebno 1978c). Pitanje adekvatnosti, s naroitim obzirom na knjievni prevod, razmatra se i u literaturi navedenoj u prethodnoj beleci. 11 Katii (1972:3).

129

niti da teorija moe da postoji bez prakse koju treba da rasvetli. S ovim u vezi treba ukazati i na neophodnu distinkciju (koja se takoe mahom previa] izmeu teorije prevoenja i tehnike prevoenja pri emu dosta toga to se ponekad neobavezno svrstava u teoriju zapravo pripada tehnici. Da damo samo jedan primer, kvantitativno i kvalitativno razliite tekoe do kojih dolazi u prevoenju izmeu genetski, tipoloki i kulturno razliito udaljenih jezika iziskuje i razliite prevodilake tehnike (razume se, esto i sa odreenim implikacijama za teoriju prevoenja), ali se zbog ovoga ne moraju postulirati razliite teorije prevoenja za pojedine parove jezika. Samo pri nebriljivoj i proizvoljnoj upotrebi osnovhe terminologije moe se govoriti, kako se to nekada ini, o posebnim teorijama iprevoenja u sluaju, recimo, srpskohrvatskog i ruskog, odnosno srpskohrvatskog i arapskog jezika; ako bi se ovakav postupak dosledno primenjivao, broj moguih teorija prevoenja s obzirom na broj jezika u svetu brzo bi dostigao astronomsku vrednost, a pojam teorije bio bi lien svakog smisLa. U zakljuku emo rei samo ovo: viena na nain koji je ovde izloen u glavnim crtama, teorija prevoenja zajedno sa krugom srodnih disciplina kri puteve ka boljem razumevanju nekih fundamentailnih pitanja funkcionisanja Ijudskog jezika, pored toga to i sa praktine strane moe da doprinese unapreenju komunikacije izmeu razliitih jezikih i kulturnih grupa rasutih u prostorno-vremenskom kontinuumu nae planete.

12.

Teorija prevoenja kao nauna disciplina

1. Uvod. Kao veoma aktuelna nauna disciplina koja je tek u poetnoj fazi razvoja, teorija prevoenja izaziva sve veu panju u mnogim sredinama, ukljuujui i nau. Meutim, ovo interesovanje prate a na odreen nain i podstiu razliita shvatanja u vezi ne samo sa pojedinostlma, nego ponekad i sa osnovnim pretpostavkama oblasti o kojoj je re, Povremeno se ak izraava sumnja u samu mogunost postojanja teorije prevoenja, ali za ovako ekstremnu skepsu nema pravog opravdanja. Trebalo bi da bude dovoljno oigledno da postoji jedan skup teorijskih znanja i hipoteza o procesu prevoenja i rezultatima toga procesa, i da je primera radi upravo to predmet razmatranja u brojnim publikacijama sa ovog podruja.1 No ako nema razloga da se dovodi u sumnju postojanje jedne oblasti istraivanja koja se s pravom moe nazivati teorijom prevoenja, valja priznati da ima raznih miljenja o naunom statusu takve jedne discipline naroito s obzirom na njen predmet, njene ciljeve i njen stvarni ili potencijallni domet. Sistematski prikaz ove materije lako bi ispunio celu jednu knjigu, pa ovaj pristupni ogled ne moe da ima takvih pretenzija. U njemu e biti u najkraim crtama izloeno autorovo lino vienje glavnih uporinih taaka ove problematike, zasnovano na aktuelnim lingvistikim i komunikacijskim pristupima fenomenu prevoenja. Za ovu priiiku prihvatiemo poznatu definiciju prevoenja kao oblika komunikacije pri kome se neki vanjeziki sadraji, prethodno izraeni u jednom jeziku, prenose u neki drugi jezik.2 Teorija prevoenja jeste teorija ovog procesa. Kakva
1 Neke od ovih publikacija navode se u prethodnom i ovom poglavlju. Pored onih posebno citiranih, meu vanija dela inostrane literature ubrajaju se npr. Mounin (1963), Revzin/Rozencvejg (1964), Ljudskanov (1969), Komissarov (1980) i Nevvmark (1981). Neto iri spisak naslova na nekoliko jezika daje Sibinovi (1983:10710). 2 Osvrt na neke tekoe ovakve jedne opte definicije dat je u prethodnom poglavlju. Tematska podudarnost ovih poglavlja izazvae u daIjem tekstu i neka neizbena ponavljanja.

131

obeleja ove teorije proistiu iz prirode empirijske pojave koja ini predmet njenog ispitivanja? Izvesno odsustvo sklonostj da se u ovom sluaju uopte ozbiljnije govori o nekakvoj teoriji, koje se povremeno moe primetiti naroito meu prouavaocima knjievnog prevoda, po svemu sudei ima trojak izvor. Prvo, pojam prevoenja se implicitno suava i izjednaava sa knjievnim prevoenjem. Drugo, tako shvaceno prevoenje doivljava se kao delatnost isuvie sloena i kreativna da bi se mogla obuhvatiti vrstim teorijskim emama i obrascima. I tree, sam pojam teorije shvata se na nain koji ovom domenu ne odgovara, pa se onda ve intuitivno odbacuje. Meutim, sve tri faze ovog postupka podlone su kritikom preispitivanju. Najpre, sasvim je evidentno da jedns teorija procesa prevoenja mora da obuhvati sve oblike i vrste prevoenja. Zatim, ako se teorijsko bavljenje fenomenom prevoenja priznaje kao mogua i celishodna intelektualna delatnost, onda se iz nje ne moe unapred izuzimati nijedan vid prevoenja; moe se samo govoriti o deliminom diferenciranju i prilagoavanju teorijskog okvira. (0 ova dva pitanja bie vie rei nie). Najzad, to se tie samog pojma teorije, ovde je Vladimir Ivir ukazao na dva osnovna smisla u kojima se upotrebljava re teorija i na potrebu njihovog razlikovanja. U strogom i tehnikom snruslu, koji najbolje odgovara egzaktnim naukama, teorija.je koherentan i precizno definisan sistem znanja o nekoj pojavi (npr. kvantna teorija, teorija relativnosti, teorija skupova i sL). U slobodnijem smislu, primerenijem humanistikim disciplinama, teorija je manje ili vie difuzan skup saznanja ili misli o datoj pojavi, dakile naprosto teorijsko razmiljanje koje stoji nasuprot praktinoj delatnosti u odgovarajuem domenu.3 Teorija prevoenja je teorija u ovom drugom smislu iako, kao i druge teorije u toj kategoriji, normalno tei razvijanju atributa koji bi je mogli pribliiti teorijama iz prve pomenute grupe. Imajui u vidu ovakvo razlikovanje, kao i injenicu da se malo ko protivi, na primer, pojmovima teorije jezika ili teorije knjievnosti, odista je teko videti ta bi se moglo zameriti samoj koncepciji jedne teorije prevoenja. Meutim, ono to je ne samo mogue nego i neophodno jeste da se u vidokrugu ipak sadri mera teoNeto vie o ovome v. kod Ivira (1978a:534).

132

rijskih obeleja koja odgovara ovoj oblasti, i koja namee odreene obaveze svakom ozbiljnom razgovoru o pitanjima iz njenog delokruga. Teorija prevoenja nije nikakav maternatiki bauk od koga bi trebalo zazirati u odbrani lepih vetina; ali ona, s druge strane, ne doputa ni one krajnje retorike i terminoloke slobode koje bi pojmu teorije, ma kako shvaenom, oduzele svaki smisao. 2. Predmet teorije pievoenja. Ako se naziv teorija prevoenja odnosi na teorijsko razmiljanje o prevoenju kao svojevrsnom fenomenu, onda domen ove oblasti u naelu obuhvata s jedne strane sve oblike i vrste prevoenja, a s druge strane sve jezike sveta. U ravni temeljnih pojmova i principa, kao i osnovnog kategonjalnog i analitikog aparata, ona se odlikuje jednom optou koja joj, pre svega ostalog, upravo i garantuje status teorije, omoguujui da razmatranja problema prevoenja prevaziu deskriptivni nivo registrovanja i opisivanja pojedinanih injenica i da se uzdignu do pokuaja objanjenja sutine samog procesa koji lei u osnovi svekolikog prevodilatva. Tek na niim nivoima apstrakcije dolazi do diferenciranja, pa i tada samo deliminog utoliko to se opta teorija prevoenja unekoliko konkretizuje s obzirom na prirodu prevodioca, medijum prevoenja ili vrstu tekstova koji se prevode. Tako se, uproeno uzeto, iz opte teorije prevoenja na sledeem niem nivou izvode teorija ljudskog prevoenja i teorija mainskog prevoenja; na sledeem nivou teorija Ijudskog prevoenja konkretizuje se kao teorija usmenog i teorija pismenog prevoenja; na sledeem nivou prva se jo dalje specifikuje kao teorija simultanog i teorija konsekutivnog prevoenja, a druga kao teorija strunog i teorija knjievnog prevoenja; ova posledn}a se na jo niem nivou detaljizuje kao teorija proznog, teorija ipoetskog i teorija dramskog prevoenja ili sve ovo na neki drugi ali u sutini slian nain. No ovakve posebne teorije, ma kako ih meusobno razgraniili, ostaju bitno zavisne od upravo naznaenog hijerarhijskog poretka: one nisu drugo do posebni sluajevi sukcesivno viih teorijskih nivoa to jest, u krajnjem izvodu, opte teorije prevoenja. Ne bi bi'lo mnogo koristi, recimo, od jedne teorije konsekutivnog prevoenja koja se. delom suprotstavljena teoriji simultanog prevoenja, ne bi

133

stalno pozivalla i na zajednike vie kategorije, obuhvaene teorijom usmenog prevoenja, a preko njih i na one jo optije. Slino tome, intelektualni sadraj teorije mainskog prevoenja (koji sa ovog stanovita treba odvojiti od praktinih tehnolokih pogodnosti) dobija svoje puno znaenje jedino kroz svetlo koje baca na Ijudsko prevoenje, doprinosei time razvoju opte teorije prevoenja. lli opet, teorjja dramskog prevoenja mora da se odredi s jedne strane prema teoriji proznog i teoriji poetskog prevoenja, ako se uztne da su ove tri u istoj ravni, a s druge da se neprekidno poziva na teoriju knjievnog prevoenja kao obuhvatniju instancu i, preko nje, na druge vie kategorije. Na taj nain, posebne teorije prevoenja dobijaju svoje mesto u odnosu prema drugim teorijama u istoj ravni i prema hijerarhijski nadreenim teorijama; mera njihovog samostalnog ivota odreena je ovim okvirom. Time se ujedno podrazumeva i uzajamna zavisnost posebnih teorija i opte teorije utoliko to one prve ostvaruju svoje pretenzije na teorijski status upravo stalnim pozivanjem na kategorije i principe ove druge, dok sa svoje strane svojim specifinim rezultatima doprinose njihovom daljem izgraivanju. Poto smo na naznaeni nain odredili nivoe opteg i posebnog, moe se postaviti pitanje opravdanosti uvoenja nivoa pojedinanog, a uz to i pitanje mogueg sadraja jednog takvog nivoa. Ovaj metodoloki korak ponegde je izveden u strunoj literaturi, uglavnom tako to su postulirane pojedinane teorije prevoenja za svaki par jezika koji ulaze u prevodni odnos. No ovakav potez nije opravdan bar ako ne smetnemo s uma da jo uvek govorimo o teoriji prevoenja. Empirijski gledano, sigurno je da prevoenje izmeu jezika koji su strukturno, genetski i kulturno razliito udaljeni postavlja donekle razliite probleme: ako, na primer, srpskohrvatski jednom dovedemo u prevodni odnos sa slovenakim, drugi put sa francuskim a trei put sa kineskim, to izvesno nije ista stvar. No ovo jo ne znai da zbog toga treba govoriti o zasebnim teorijama prevoenja za svaki par jezika; s obzirom na broj jezika u svetu, ovakvo sparivanje urodilo bi ogromnim brojem teorija prevodenja, pri emu bi sam pojam teorije izgubio svako znaenje to bi bio jedan ekstreman sluaj terminolokih (a time, u ovom sluaju, i pojmovnih) neobaveznosti na koje smo ranije aludirali. Kontrastiranje jezika u parovima sa

134

prevodnog stanovita jeste bitan deo posla, ali ne pod zagllavljem pojedinanih teorija za svaki par; kako emo videti kasnije, ovo pripada deskriptivnom planu prouavanja. Iz dosadanjeg izlaganja sledi da teorija prevoenja pored opteg nivoa sadri i posebne nivoe, definisane (bar jednim delom) vrstom tekstova koji se prevode dakle, specifinostima ispitivanog predmeta. U ovom sluaju ne izgleda celishodno deliti teoriju prevoenja i prema uem pristupu, iako se u literaturi esto govori npr. o denotativnoj, ili semantikoj, illi transformacionoj teoriji prevoenja itd. I ovo je terminoloki odve slobodno, jer se ovde u najboljem s!luaju radi o pojedinim lingvistikim modelima u slubi iste ire teorije, modelima koji se i sami mogu samo uslovno razgraniiti, od kojih nijedan nije sam po sebi dovoljan, ] koji se daju racionalno koristiti jedino u razliitim kombinacijama s obzirom na konkretne potrebe. 3. Lingvistika i komunikacijska osnova teorije prevodenja. Ako se ovakav stav zauzme u pogledu ueg pristupa, ta se moe rei za iri pristup to jest, za veoma esto upotrebljavane pojmove kao to su lingvistika teorija prevoenja ili komunikacijska teorija prevoenja? Ova dva odreenja ukazuju nam se kao u velikoj meri redundantna izuzev, naravno, ako se namerno upotrebljavaju tako da bi se mogla suprotstaviti nekim drugim odreenjima, to u razmiljanje o ovakvim pitanjima esto unosi vie zabune nego reda. Teorija prevoenja kao celina jeste lingvistiki zasnovana disciplina, pre svega zato to je prevoenje jezika operacija, na ijem poetku i kraju nalazimo tekstove sainjene prema pravilima jezikih sistema. Osim toga, i u vezi s prethodnim, upravo je lingvistika odigralla kljunu ulogu u raanju i razvoju teorije prevoenja kao moclerne naune discipline, pozajmljujui joj najvei deo njenog pojmovnog i metodolokog aparata. S druge strane, naglaavajui zajedno sa lingvistikom komunikacijsku ulogu jezika, i gledajui u prevoenju prevashodno specifian oblik verbalne komunikacije, teorija prevoenja ve sama po sebi poseduje odreeno komunikacijsko usmerenje. Predmet njenog prouavanja upravo se moe i odrediti kao saoptavanje znaenja preko jezikih prepreka, pa se ona tako pridruuje krugu disciplina koje se bave procesima meuIjudskog optenja. Ovo ve jasno ukazuje i na njen inter-

135

disciplinarnl karakter. Stoga je teorija prevoenja po samoj prirodi svojih preokupacija interdisciplinarno polje prouavanja na Imgvistikim i komunikacijskim osnovama. Ovako shvaena, teorija prevoenja ne bi se mogla delliti na, recimo, lingvistiku i knjievnu teoriju prevoenja kako se to ponekad ini kad se ovi odnosi posmatraju izvan jednog obuhvatnog teorijskog okvira. Postoje, naime, tendencije u jednom delu literature (naroito sovjetske, nemake, a sada i nae) da se pojam lingvistika teorija prevoenja odredi veoma usko, kao pristup ogranien iskljuivo na ematsko baratanje jednim brojem proizvoljno odabranih lingvistikih modela i obrazaca, da bi se ovome suprotstavio pojam jedne knjievne teorije prevoenja (ili, tanije, teorije knjievnog prevoenja, odnosno poetike knjievnog prevoda) kao, po prirodi stvari, neega daleko razraenijeg i bogatijeg. Poto se izvri ovakva podela, obino se dokazuje manje ili vie uverljivo, pod usiovom da se prihvate poetne premise kako Iingvistiki pristup moe zbog svoje svedenosti da bude dovoljan samo ako je re o strunim tekstovima, dok je za poduhvatanje sa problemima knjievnog prevoenja potrebno neto vie to jest, knjievnoteorijski pristup. Ovakvom rezonovanju, koje se na prvi pogled moe uiniti prihvatljivim, moraju se ipak uputiti izvesne sutinske zamerke. Pre svega, granica izmeu strunih i knjievnih tekstova ne moe se lako utvrditi: sve vrste tekstova stilski su obeleene, i to tako da se moe govoriti o razlikama u koncentracij; pre nego u vrsti upotrebljenih stilskih sredstava zbog ega je i pristup prevoenju u osnovi ipak isti. Zatim, nema opravdanja za ovako vetako suavanje pojma lingvistike teorije prevoenja; kako smo ve videli, svekolika teorija prevoenja sama po sebi je dobrim delom i lingvistika. I na kraju, ipogrean je nain razmiiljanja koji nastoji da odredi dokle moe da dobaci sama lingvistika, a odakle je potrebno neto drugo. Sama lingvistika ne moe da objasni ni struno prevoenje, upravo kao to ni teorija knjievnosti ne moe sama da objasni knjievno prevoenje. Prevoenje je sloen postupak, <pa je svaka teorija prevoenja nuno interdiscipllinarna iz ega jasno sledi da je za obe pomenute vrste prevoenja potrebno jo dosta toga. Razume se da se ovim ne negiraju specifinosti bilo stru-

136

nog bilo knjievnog prevoenja, niti se pak u bilo emu osporava teorija knjievnog prevoenja; jedino se stvari pokuavaju sagledati u odgovarajuim proporcijama. Mi smo ranije ve naznaili mesto teorije knjievnog prevoenja u okviru teorije prevoenja, a ovde samo ukazujemo da to mesto nije u istoj ravni sa nekakvom usko lingvistikom teorijom prevoenja. Teorija knjievnog prevoenja samo je poseban sluaj teorije prevoenja (koja je u isti mah, videli smo, lingvistika i komunikacijska), od nje diferenciran priblino u meri u kojoj knjievna komunikacija predstavlja poseban s'luaj jezike komunikacije. lako se prevoenje knjievnih tekstova s razlogom visoko vrednuje, ono je ipak samo podvrsta prevoenja (jezikih) tekstova; otuda je i teorija knjievnog prevoenja samo jedan oblik (lingvistike) teorije prevoenja. Ovde je, dakle, u pitanju odnos dela i celine, a ne odnos ravnopravnih dellova. A ranije smo ve videli i to da ovakav odnos nipoto ne znai jednosmeran saobraaj- ako teorija knjievnog prevoenja u tnnogo emu zavisi od one obuhvatnije oblasti koju nazivamo samo teorijom prevoenja (podrazumevajui atribute opta, lingvistika i komunikacijska), ona tu istu oblast i unapreuje svojim posebnim uvidima i rezultatima.4 Da bi nam se, meutim, ove relacije prikazale u adekvatnijem svetlu, potrebno je da se unesu izvesne korekcije u neka dosta uvreena miljenja. A iznad svega, ini se, vaIjalo bi obuzdati sklonosti ka nipodatavanju strunog prevoenja i fetiiziranju knjievnog prevoenja. Struno prevoenje takoe je u principu veoma interesantno sa teorijske strane, a i knjievno prevoenje, uz svu svoju osobenost i slojevitost, moe i mora da bude predmet strogo naunog istraivanja. Ciljajui na neke ekstremne stavove o konanoj nedodirljivosti knjievnog dela, jedan savremeni teoretiar prevoenja kae sledee: Da li, meutim, moemo i smemo da prevoenje knjievnih tekstova kao knjievnu operaciju uistinu uzdiemo u metafizike visine kao kakav mysterium tremendum et fascinosum, gde vlada jo samo ista estetska subjektivnost koja nije podlona kontroli niti ispitivanju ovo je pitanje ije postavljanje mora biti doputeno jednom lingvisti.. . (Koller 1979:104).
4 Ovaj odnos ve je neto detaljnije razmotren u prethodnom poglav Iju; upor. i literaturu u beleci 9 tamo.

137

4. Osnovni problemi teorije prevodenja. Ako je teorija prevoenja pokuaj objanjenja procesa prevoenja, onda njen stoerni teorijski problem jeste pitanje ta se deava u mozgu prevodioca dok prevodi. Problem je, znai, takvog karaktera da se prvenstveno jaVlja u psiholingvistikoj i neuropsiholokoj ravni, pa mu se zasad moe pristupati jedino uz pomo modeliranja. No injenica da se o ovome vrlo malo zna, i da to uglavnom ostaje za budua interdisciplinarna istraivanja, ne znai da problem ne postoji, niti da se moe tek tako skinuti sa dnevnog reda kao nerealan. S druge strane, oigledno je i to da postoje mnogobrojni konkretniji problemi ije reavanje ne moe da eka da se najpre pronae detaljan odgovor na najoptije teorijsko pitanje. Neto je odreenije prirode, ali jo uvek teko reiv, jedan kljuni problem koji se u teorijskom smislu predstavlja kao pravi paradoks. Naime, sama mogunost prevoenja poiva na pretpostavci da se znaenja (tj. informacije sadrane u jezikim porukama) mogu ouvati netaknuta prilikom prenoenja iz jednog jezika u neki drugi jezik. Ali kako je ovo mogue kada se zna da se svi jezici meusobno razlikuju, i to kako u pogledu samih svojih struktura tako i s obzirom na kulture koje se u njima izraavaju? Drugim reima, kako se moe postii jednakost u razliitosti, t j . preneti isti sadraj iz jednog jezikog ruha u drugo, kad je neosporno da izmeu forme i sadraja u jeziku postoji tesna veza, i da su mnogi jeziki oblikovani sadraji uz to jo i izrazito kulturno uslovljeni? Neto konkretnije, za bilo koja dva jezika ustanoviemo da u ravni sistema jednog i drugog po pravilu nema prave podudarnosti tipa 1:1 izmeu njihovih znakova, dok se u procesu prekodiranja, dakle u ravni tekstova, mora u principu postii upravo takva podudarnost elemenata oba jezika na planu sadraja. Otkrivanje sistemskih odnosa koji ipak omoguuju uspostavljanje tekstualnih ekvivalentnosti prevashodno je zadatak deskriptivnog karaktera, koji se reava uz pomo kontrastivne analize parova jezika, pri emu se prouava odnos izmeu formalnih korespondenata (na planu jezikih sistema) i prevodnih ekvivalenata (na planu komunikacijskih situacija]. to se tie teorijske strane ovog opteg problema, zasad jedino reenje jeste da se ne trai previe. U odsustvu jedne razraene univerzalne teorije semantikog transfera, pojam isti sadraj vallja shvatati neto elastinije, uz prihvatanje

138

injenice da apsolutnih ekvivallenata izmeu razliitih jezika nema i ne moe biti (ba kao ni apsolutnih sinonima unutar istog jezika), te da se treba zadovoljiti pronalaenjem onoga to Najda naziva najbliim prirodnim ekvivalentom (Nida 1964; Nida/Taber 1969). Ovim smo se dotakli i pitanja adekvatnosti prevoda, to je jedan od sredinjih pojmova celokupne teorije prevoenja. U praktinom prevodilakom poslu esto se kao ideal istie lep prevod (naroito kod knjievnog prevoenja) ili pak taan prevod (posebno u strunom prevoenju); istie se, takoe, da dobar prevod treba da bude i tean i taan. Meutim, ovi pojmovi su isuvie subjektivni, odnosno relativni lepo za koga? tano na kojem planu? da bi predstavljali teorijske koncepte. Za razliku od njih, adekvatan prevod jeste teorijska kategorija, njima hijerarhijski nadreena, i jedan od vanih predstojeih zadataka teorije prevoenja jeste dalje razraivanje ovog pojma, uz specifikaciju komponenti i kriterijuma adekvatnosti. Dobru osnovu za ovo prua aktuelno opte shvatanje adekvatnosti kao funkciona!ne ekvivalentnosti u datom jezikom i situacionom kontekstu.5 Pomenuti problemi i pojmovi, koje smo naveli samo kao primer, jesu visokog kategorijalnog reda i imaju optu vrednost. Posebne teorije (kao teorija mainskog prevoenja, teorija usmenog prevoenja, teorija knjievnog prevoenja itd.) imaju, razume se, i niz svojih specijalnih problema u koje se, meutim, ovde ne moe ulaziti. 5. Ciljevi teorije prevodenja. Glavni ciijevi teorije prevoenja ve su naznaeni tokom razmatranja njenog predmeta i njenih osnovnih problema i pojmova. Treba ipak jo ukazati na razliku izmeu teorijskih i praktinih ciljeva u ovom domenu, kako bi se izbegli mogui nesporazumi. Pre svega treba teoriju prevoenja odvojiti od same prevodilake pra'kse. Bar u nekim vidovima, prevoenje kao praktina delatnost kontinuirano postoji jo od preistonjskih vremena, da bi se kroz istonjski period a naroito tokom poslednja dva stolea intenzivno razvijaio i irilo, kako s obzirom
5 Vie o ovim pitanjima, sa primerima, v kod Ivira (1978a, c j , u nekim radovima u zbornicima Babia (1979) i Rajia (1981) i u drugoj ve citiranoj domaoj literaturi.

139

raznolikost prevoenih tekstova tako i u pogledu broja na obuhvaenih jezika. Ovo je predmet istorije prevoenja.6 Uporedo sa praksom, i u tesnoj vezi s njom, nastaju i poeci teorijskog razmiljanja o prevodilakim problemima a'li skup nepovezanih (ma koliko ponekad dubokih) uvida u prirodu pojedinanih problema jo nije teorija prevoenja, iako ini deo osnove na kojoj e ova da izraste. 0 teoriii prevoenja zapravo se moe govoriti tek sa pojavom (makar u obrisima) prvih koherentnih teorijskih sistema, koji najavljuju konstituisanje jedne naune discipline sui generis. Teoriju prevoenja u ovom smislu ne bi trebalo brkati sa tehnikom prevoenja, koja se takoe uurbano razvija. Ovo, naravno, ne znai da su teorija i praksa nepovezane. Jasno je da praksa ini empirijsku grau teorije i predmet njenog objanjenja; takoe je jasno da teorija moe na od~ reene iako mahom indirektne naine da doprinese unapreivanju same te prakse (na primer, putem teorijskog kolovanja prevodilaca, ili kroz iznalaenje kriterijuma za objektivno vrednovanje prevoda). Ipak ne treba izgubiti iz vida injenicu da osnovni zadatak teorije prevoenja jeste da objasni proces prevoenja, a ne da pobolja kvalitet prevodilakog posla.7 Prema tome, iako nauno prouavanje prevoenja ima i svojih primenjenih aspekata, teorija prevoenja kao celina pre ide u red fundamentalnih nego primenjenih disciplina. 6. Nauni status teorije prevodenja. Kao nauna disciplina sa samostalnim i jasno definisanim predmetom prouavanja i sa sopstvenim ciljevima, teorija prevoenja kako smo upravo nagovestili postoji tek odskora, tanije nekih dvadeset godina. Povoljnu kllimu za njeno nastajanje stvorio je skllop okolnosti, meu kojima je glavnu ulogu odigrao s jedne strane razmah prevodilatva, praen institucionalnim organizovanjem ove struke, a s druge strane brz savremeni razvoj relevantnih naunih disciplina pre svega lingvistike, teorije komunikacija i teorije informacija; znaajnog udela (posebno u smislu lingvistikog usmeravanja teorije
Konstan pregled istonje prevodilatva i teonjskog razmiljanja c problemima prevoenja daje Sibinovi (1979, I deo). 7 Nekoliko uoptenih ali dobro odmerenih uvodnih napomena o odnosu teonje i prakse u prevoenju sadri Popovi (1980.4578).
6

140

prevoenja) imalo je i raanje mainskog prevoenja.8 Meu lingvistikim disciplinama, teorija prevoenja i danas najivlje sarauje sa optelingvistikom teorijom, deskriptivnom, tipdlokom i kontrastivnom lingvistikom, zatim sa sociolingvistikom i psiholingvistikom, te sa nekim oblastima primenjene Dingvistike. Ovde treba istai da se radi o istinskoj saradnji a ne.o jednostranom preuzimanju, jer ako se teorija prevoenja obilato slui lingvistikim modelima i metodama, ona za uzvrat obogauje nauku o jeziku, nudei joj svoja specifina vienja nekih temeljnih lingvistikih problema, naroito u domenu semantike. (Setimo se, na primer, pitanja meujezikog prenoenja semantikih sadraja to je samo jedan vid povezanosti forme i znaenja u jeziku kao centralnog teorijskog problema lingvistike.) Meutim, naporedo sa irim prihvatanjem implikacija injenice da prevoenje kao oblik komunikacije nije samo meujeziki postupak nego i drutveni in, teorija prevoenja je dobijalla i sve izrazitiji interdisciplinarni karakter. Tako je dolo do njenog deliminog predmetnog i metodolokog presecanja sa nizom drugih disciplina sa kojima danas takoe sarauje od filozofije jezika, preko psihologije, etnologije i sociologije, do teorije knjievnosti, estetike i komparativne stilistike. Ne mogavi da za tako kratko vreme u nekoj veoj meri razvije svoje potencijale, teorija prevoenja je jo uvek u fazi nastajanja, pa se od nje ne bi smelo traiti vie nego to je ona u ovom trenutku kadra da prui. Deo nedoumica oko njenog identiteta i statusa svakako se moe pripisati njenim dejim bolestima. No ini se da je, ukupno uzev, ona ipak na pravom putu da se razvije u punopravnog lana zajednice savremenih nauka, koji ispunjava opte zahteve kao to su mogunost formalizacije, primenljivost objektivnih merila, empirijska proverljivost hipoteza itd. 7. Teorija prevoenja i nauka o prevodenju. Povezivanje pojmova teorije i nauke u prethodnom oddljku dovodi nas, najzad, do jednog dopunskog osvrta kojim emo da zakljuimo
8 Detaljniji podaci koji govore o bliskosti veze izmeu teorije prevo enja i lingvistike mogu se nai u ve citiranim delima nekih domaih autora; sistematski istorijski pregled, uz navoenje glavne literature, daje Vojvoda (1973).

141

ovaj na nuno uopteni i selektivni preglled. Naime, u stranoj literaturi koja se bavi ovim krugom pitanja vrlo je est opti naziv teorija prevoenja (v. npr. Catford 1965, Nida/Taber 1969, Barhudarov 1975, Fedorov 1983), ali se neretko kao osnovni termin javlja i nauka o prevoenju (v. npr. Nida 1964, Neubert 1968, Wilss 1977, Koller 1979). U domaoj literaturi terminoloku vrednost ima samo prva alternativa, pa se sistematski govori samo o teoriji prevoenja (v. npr. Ivir 1978a, Sibinovi 1979, Babi 1979, Raji 1981 i naslove prethodnog i ovog poglavlja ove knjige), dok se pojam nauke o prevoenju javlja samo sporadino (v. npr. Sibinovi 1983:77-8). Reklo bi se da ovde nije u pitanju samo terminoloka razlika, jer se ovi nazivi mogu manje ili vie dosledno vezati za sadraje razliitog obuhvata, a delom i kvaliteta kao to se to nastoji uiniti u nekima od upravo citiranih dela, naroito iz nemake literature. Ako se eli ii ka ovakvim pojmovno-terminolokim razgranienjima, onda izgleda sasvim prirodno da se celokupna oblast nazove naukom o prevoenju, a da se termin teorija prevoenja rezervie za opteteorijski deo ove nauke (to bi bio odnos priblino analogan onome izmeu lingvistike i 'iingvistike teorije, ili izmeu nauke o knjievnosti i teorije knjievnosti). Pri ovoj podeli, teorija prevoenja inila bi onaj hipotetiko-deduktivni i modeliranju podloni fond optih principa, kategorija i pojmova koji ukljuuje mogunosti, granice, usiove, inioce i zakonitosti prevoenja, a na koji obino upuuje naziv opta teorija prevoenja; na ovo je teite bilo stavljeno i u naem prikazu. Tu bi ulazili i optiji delovi onoga to smo nazvali posebnim, t j . hijerarhijski niim teorijama prevoenja, odreenim prema obliku ili vrsti prevoenja, kao i opteteorijske implikacije prouavanja pojedinih parova jezika u prevodnom odnosu. Meutim, samo ovo prevodno sparivanje pojedinih jezika u celini ne bi ilo u teoriju prevoenja nego u fundamentallni deskriptivni sloj nauke o prevoenju, gde bi se uz oslonac na optu teoriju i uz metodoloku pomo kontrastivne Iingvistike istraivali specifini problemi odnosa ekvivalentnosti za svaki par jezika, i to na svim nivoima strukture fonoloko-grafolokom, gramatikom, leksiko-frazeolokom i stilistikom. U tom smislu bi se moglo rei da teorija prevoenja nije zavisna od izbora konkretnih jezikih parova i da upravo stoga i jeste opta, dok deskriptivna komponenta

142

nauke o prevoenju jeste ovim uslovljena i po tome ima pojedinano-opisni karakter. Pored teorijskog i deskriptivnog de'Ia, nauka o prevoenju imala bi i primenjeni deo (gde bi spadale oblasti kao to su tehnika prevoenja, kritika prevoda, prevodilaka didaktika i pisanje prirunika za prevodioce), kao i istorijski deo (koji bi obuhvatao istorijski razvoj prevodilatva i same nauke o prevoenju). Ovako zaokrueno vienje domena nauke o prevodenju i njenih glavnih podela pojednostavljeno je grafiki prikazano shkom 1. na kraju ovog teksta. Iznete podele samo su okvirnog karaktera i ostaju podlone modifikacijama i preciziranju u svetlu buduih saznanja i konkretnih potreba. Ipak se ve sada moe rei da bi naznaeno diferenciranje izmeu nauke o prevoenju kao ireg podruja koje obuhvata sve oblasti i sve vidove naunog prouavanja prevoenja, i teorije prevoenja kao ueg teorijskog de!a ove nauke, moglo da doprinese boljem razumevanju razliitih zadataka koji proistiu iz ove materije, a time i postepenom uklanjanju nekih nesporazuma koji normallno prate razvoj jedne nove naune discipline.

NAUKA

PREVOENJU

TEORIJA PREVOENJA (opta, llngvistika)

DESKRIPTIVNA

sorija jdskog

evoenja

Teorija mainskog pievoenja

iekoe prevodilakog kontrastlranja jezika u parovima

PRIMENJENA tehnika prevoenja kntika prevoda prevodilafika didaktika prirunlcl

ISTORIJSKA

istorija prevodilatva i nauke o prevoenju

smenog 'evoenja

iorija multanog evoenja

Teorlja konsekutivnog prevoenja

Teorija strunog prevodenja

Teorija J<njievnog prevoenja

Teorija proznog prevoenja

Teorlja poetskog prevoenja

Teorija dramskog

orevoenia

Sl. 1.

IV
Nastava jezika

13.

Jezik i kultura sa sociolingvistikog stanovita

Tema ovog kratkog i nuno uoptenog izlaganja podrazumeva relevantnost sociolingvistikih uvida i rezultata za kulturno osetljivu nastavu stranih jezika. Da bi se takva teza mogla ralaniti i bar donekle operacionalizovati, neophodan je osvrt na kljune termine sadrane u naslovu. Drugim reima, valja utvrditi ta emo za potrebe ovog priloga, u kontekstu o kome je re, smatrati jezikom, ta kulturom, a ta socioiingvistikim stanovitem. 1. Jezik. Kao to to dobro znaju nastavnici stranih jezika, u ovoj obllasti dugo je bila ustaljena pedagoka fikcija o jednom monolitnom, unapred datom modelu stranog jezika koji je trebalo samo preneti uenicima. Problem izbora u okviru toga jezika pri tom se nije postavljao, a dobro poznati rezultat ovakvog postupka bio je da su uenici esto imali velikih tekoa oko usklaivanja steenih znanja i svojih stvarnih komunikacijskih potreba. Ovakva iskustva, kombinovana sa saznanjima do kojih su dole sociolingvistika, primenjena lingvistika i srodne discipline, u novije vreme su uvrstila i popularizovala gledite po kome se pojam savremeni strani jezik ne sme prihvatati kao a priori definisana kategorija koja se na neki nain sama po sebi razume, nego se, naprotiv, mora prethodno analizirati za potrebe nastave. Takva analiza ukazuje na razliite dimenzije izbora unutar datog jezika. Tako se, na primer, moe predavati bilo opti jezik bilo jezik neke posebne struke, pri emu teite moe da bude na razliitim registrima ili funkcionalnim stilovima, na govorenom ili pisanom jeziku, i slino. Kod policentrino standardizovanih jezika postavllja se uz to i pitanje izbora standardne varijante; primera radi, kod engleskog jezika ovo znai biranje izmeu britanske, amerike ili neke tree nacionalne ili pak internacionalne varijante, a kod panskog izmeu kastiljske i latinskoamerike varijante. (Moemo uzgred da konstatujemo kako se svojevrsni problemi ovog reda javljaju i u nastavi srpsko-

148

hrvatskog kao stranog jezika.) 1 Izbori po pomenutim dimenzijama diktirani su ciljevima nastave, uzrastom i potrebama uenika, zatim geopolitikim poloajem i tradiciona'lnim opredeljenjima zajednice u kojoj se dati jezik izuava, i tako dalje.2 2. Kultura. Pojam kulture ovde treba shvatiti u irem antropolokom smislu, koji obuhvata materijalna i duhovna dobra odreene jezike zajednice, njene institucije i obrasce ponaanja, sisteme vrednosti, kao i njen sveukupni pogled na svet i nain ivota.3 Ovde treba voditi rauna ne samo o razliitosti jezika i kultura, nego i o odsustvu brojane podudarnosti i simetrine raspodele ovih kategorija odsustvu koje je najupadljivije upravo kod jezika koji se najvie izuavaju kao strani. Poznato je, naime, da se jedna kulturna i dravna zajednica esto slui veim brojem jezika (npr. Belgija, vajcarska, Kanada itd.), i obrnuto, da se jedan jezik upotrebljava u vie zajednica (npr. engleski, panski, nemaki, francuski i t d j . Sa stanovita nastave stranih jezika prva pomenuta situacija nije od veeg znaaja, jer ta nastava po pravilu nije usmerena ka administrativno-politikim nego ka jeziko-kulturnim entitetima, ali druga pomenuta situacija jeste u ovom poglledu relevantna. zato to upotreba istog jezika u razliitim kulturama moe s jedne strane da prikrije znaajne kulturne razlike, a s druge da selekciji elemenata kulture koji e se predavati uz dati jezik pridoda jo jednu vanu dimenziju. Tako, na primer, ako je re o evropskom kulturnom krugu, na odgovarajuim stepenima nastave nemakog jezika ne sme se izgubiti iz vida odreeno (i u nekim oblastima ivota dosta izrazito) kulturno diferenciranje izmeu Savezne Republike Nemake, Nemake Demokratske Republike, Austrije i vajcarske. A izlazei iz pomenutog kruga, valja imati na umu da se francuski osim u Evropi govori i u Kanadi, panski i u Latinskoj Americi, a engleski u vie zemallja irom sveta.
' O ovoj nastavi v. sada Vukovi (1984). Neto ire o nekima od ovde pomenutih problema v. u sledeem poglavlju. 3 Razliite pristupe pojmu kulture uopte, i posebno u nastavi stranih jezika, izlae orevi (1975), sa uputama na dalju literaturu. Kritiki pregled razliitih shvatanja opteg pojma kulture daju Kroeber/ /Kluckhohn (1963), a pionirsko delo na podruju lingvistikog kontrastiranja kultura predstavlja Lado (1957). Za neke novije pristupe v. sada Bakingem (1982).
2

149

lako to samo marginalno zalazi u temu koju razmatramo, na ovom mestu elimo da pomenemo znaaj jednog osobenog vida kulture upotrebljavajui ovaj termin sada u drukijem i specifinijem znaenju. Re je o neemu to bismo nazvali jezikom kulturom pojedinaca i drutvenih kolektiva, podrazumevajui pod tim neto znatno vie od onoga to se kod nas obino naziva kulturom govora. Ovaj posllednji termin, kao i slini nazivi u povremenoj nesistematskoj upotrebi, trebalo bi da obuhvati sve komponente kultivisanog govora (i pisanja), ali se njegovo znaenje u praksi Cesto svoi na ortoepske i ortografske pojedinosti kao to su razlikovanje pojedinih glasova, akcenata i duina, pisanje velikih slova, interpunkcija i slino. Manja panja poklanja se, na primer, razvijanju sposobnosti koherentnog i loginog izlaganja, saimanja i proirivanja tekstova, i uopte ekonominog i svrsishodnog a uvek do kraja jasnog izraavanja. Koncepcija jezike kulture kakvu imamo na umu ukljuuje sve pomenute vetine, i to kako u maternjem jeziku tako i u stranim jezicima koji se ue, .ali uz to i znanja o razliitim jezicima i njihovim kulturama, te stavove prema nosiocima jezikih varijeteta (ovo poslednje je od naroite vanosti u viejezinim zajednicama). Negovanje jezike kulture u ovom irokom smislu, koji obuhvata odreena znanja, sposobnosti i stavove u vezi s jezikom i jezicima, ne bi samo irilo vidike pojedincima i doprinosilo razvoju linosti, nego bi bilo i od ne malog drutvenog znaaja u borbi protiv svakovrsnih predrasuda, jezike i nacionalne iskljuivosti, etnocentrizma, kulturnog imperijalizma i sllinih pojava koje u dananjem svetu truju odnose meu Ijudima i narodima. Ispravno postavljena i kulturno usmerena nastava stranih jezika mogla bi mnogo toga da priloi ovim naporima koji, razume se, idu meu najvanije opte ciljeve obrazovanja i vaspitanja u celini. 4 3. Sociolingvistiko stanovite. Sociolingvistika prouava jezik u njegovom drutvenom kontekstu. Kako izmeu jezika i drutva postoji sloen splet odnosa, ovo iroko i interdisciplinarno polje prouavanja moe se uslovno isparcelisati s obzirom na specifinije predmete, metode i posebno ciljeve istraivanja na nekoliko oblasti obelleenih
4 Neto ire obrazloenje ove koncepcije jezike kulture sadri Bugarski (1986, pogl. III).

150

karakteristiniim dvolanim ili trolanim nazivima. Pored sol ciolingvistike u uem smislu, svog udela ovde itnaju disciJ pline kao to su antropoloka lingvistika, etnolingvistika, sol ciologija jezika, socijalna psihologija jezika, te psiholingviJ stika. Pitanje razgranienja ovih podruja izlazilo bi iz okvij ra nae teme.5 Ovde treba samo da konstatujemo da sve ove naune oblasti imaju, pored teorijskih, i svoje prime-l njene aspekte, i to u mnogim obllastima ivota. to se ticel nastave stranih jezika, ona nesumnjivo moe da se una-[ predi ako se u njenom vidokrugu nau razume se, vel prema realnim mogunostima sociolingvistiki pristup iz-l boru jezikih varijeteta, etnolingvistiki obrasci ponaanjal sociopsiholoki stavovi prema jeziku, psiholingvistiki pro-l cesi usvajanja drugih jezika, i drugo to inae spada ul ovaj multidisciplinarni kompleks.6 U nekim sredinama naj ovom terenu se zainje, kao isto primenjena oMast, dlsci-l plina koju sovjetski autori nazivaju lingvostranovedenie, a| koja se kod nas (iz nude, i terminoloki ne najsrenije) ponekad naziva lingvokulturologijom: to je prouavanje il pedagoko prezentiranje sociokulturnih inilaca koji utiu na uenje nekog jezika kao stranog, dakle neka vrsta primenje-| ne etnolingvistike u jednom znaenju ovog termina.7 Sve to je navedeno u prethodnom odeljku moe se sa [ naune strane moda nedovoljno precizno, ali iz pedagoke perspektive uglavnom opravdano svrstati pod socioling-l vistiko stanovite. Ono, znai, obuhvata svest o fenomenolokoj raznolikosti jezikih sredstava, o kognitivnim i kulturnim vidovima te raznolikosti, o razliitim drutvenim funkNa srpskohrvatskom jeziku danas ima vie publikacija domaih i stranih autora posveenih razliitim vidovima problematike jezika i drutva. V. naroito Bugarski (1974, 1986), Bugarski/lvir/Mike (1976), Hol (1976), Fishman (1978), Radovanovi (1979), Vorf (1979), Hajmz (1980), Sapir (1984). 6 Obavetenja o aktuelnim istraivanjima u ovim oblastima, a sa stanovita uenja i nastave jezika, prua Pride (1979). Kod nas je, pored ve pomenutog sintetikog rada Radmile orevi, objavljeno vie kraih radova o pojedinim pitanjima nastave kulture, kao Rianovi (1965), Kolka (1976) i Krstulovi (1976), dok iz produkcije poslednjih godina treba naroito videti zbornik pod Stojni (1982), sa referatima koji obrauju neka od pitanja pomenutih u naem tekstu. 7 Upor. Vereagin/Kostomarov (1983) i kod nas Nikoli (1979). Posebno mesto kultura zauzima i u nastavi drugog jezika; v. npr. Juki (1979) u kontekstu nastave srpskohrvatskog kao jezika drutvene sredine uenicima maarskog maternjeg jezika.
5

151

cijama datog jezika, o komunikacijskom potencijalu njegovih govornika, o diferenciranim nainima njegove upotrebe s obzirom na uesnike u komunikaciji, na predmet i cilj komunikacije, na vanjeziki ili situacioni kontekst, itd. Ovakva svest bi u naelu trebalo da proima sve etape nastavnog procesa: od izbora jezika i varijeteta koji e se predavati (gde su od naroite pomoi sociologija jezika, odnosno sociollingvistika), preko selekcije materijala (uz posebnu pomo etnolingvistike sa lingvokulturologijom, kao i socijalne psihologije jezika), do gradiranja i prezentacije u udbenicima (ipri cemu treba raunati i sa psiholingvistikom). Po sebi se razume da uloga ovih novijih osvetljenja nije da zasene nego da dopune i izotre doprinos koji jezikoj nastavi pruaju njeni tradicionallni oslonci kao to su psihologija, pedagogija i metodika. Izmeu ostalog, ovim se otvara put ka udbenicima koji e biti kao i programi na kojima se temelje istinski savremeni, odgovarajui kako psihofizikim mogunostima uenika tako i njihovim stvarnim potrebama i interesovanjima, a uz to sluei i nekim irim drutvenim ciljevima koje smo ranije pomenuli.

Iz spleta meusobno povezanih pristupa jeziku u kulturi i drutvu, u ovoj iprilici emo da izdvojimo jedan koji je poeo da se izrazitije razvija tokom poslednje decenije a koji kod nas jo nije ire poznat, pa emo o njemu da kaemo nekoliko rei. U krilu socijalne psihologije, kao nauke koja prouava interakcije individualnog ponaanja i njegovog drutvenog konteksta, poela je da izrasta socijalna psihologija jezika, koja jeziku aktivnost pojedinaca posmatra i tumai sa gledita njihovih drutveno uslovljenih stavova, motivacija, namera, oekivanja itd. Ovaj ugao gledanja omoguuje i bolje sagledanje problema koji nastaju kada dva jezika i dve kulture dou u kontakt putem nastavnog procesa. Tako se, na primer, lake uoava da se nastava stranih jezika jednim svojim vanim obelejem bitno razlikuje od svih drugih kolskih predmeta, sa kojima se u sistemu obrazovanja stavlja u isti red. Naime, dok se drugi predmeti zasnivaju na kulturi uenika (to u odreenoj meri

152

vai i za tehnike i prirodne nauke, iako se najjasnije vidi kod humanistikih disciplina), jedino strani jezici nuno uvode perspektivu druge kulture, koja nije uenikova i ije elemente on otuda tek treba da usvoji. Za razliku od drugih predmeta, ovde se ne radi o savlaivanju novih informacija koje su deo vlastite kulture, nego o usvajanju simbolikih sistema i referentnih okvira jedne drukije etnojezike zajednice. Dakle, ne ui se o neemu to je ve na neki nain svoje, nego se ovladava neim tuim. Ovo je ve na iskustvenom planu dovoljno jasno; najzad, ovek ne ui strani jezik da bi ostao u granicama sopstvene kulture naprotiv! Meutim, ovakva situacija moe da ima dalekosenih implikacija. Pre svega, tim putem dolazi do delom ekspl'icitnog a delom imiplicitnog kontrastiranja dveju kultura koje dolaze u dodir u nastavi, pri emu treba voditi rauna o injenici da slika kulture stranog jezika donekle zavisi od obeleja kulture domaeg jezika, pa valja nastojati da se izbegne efekat krivog ogledala. Osim toga, razliiti vidovi kulture, kako jedne tako i druge, mogu u odreene svrhe da budu istaknuti u prvi plan u nastavi jezika, uz zanemarivanje drugih, u ivotu date zajednice ne manje vanih. Tako je, na primer, naroito u nekim periodima, u udbenicima izvesnih jezika za strance vano mesto dobijala ideoloka komponenta kulture, a slinih akcenata moe da bude i u nastavnim programima stranih jezika za domau upotrebu. U svakom sluaju, ova materija je po svojoj prirodi dosta delikatna, pa joj treba poklanjati dunu panju. Kao ilustracija sociopsiholoke perspektive u razmatranom domenu moe da poslui opti model usvajanja drugih i stranih jezika koji je nedavno predloio kanadski psiholog Gardner.3 Prema ovom modelu, drutvena sredina odreuje skup kulturnih verovanja date zajednice Cukljuujui i stavove prema drugim jezicima i kulturama). Ovaj skup utie na nain i stepen manifestovanja pojedinih relevantnih komponenti linosti inteligencije, sposobnosti za uenje jezika, motivacije itd. u procesu usvajanja stranog jezika. Ovakve individualne razilike se neposredno ili posredno odraavaju kako u formalnoj nastavi stranog jezika tako i u sticanju neformalnih iskustava s tim jezikom, pri emu oba
8 V. Gardner (1979). U uvodnom delu ovog rada istaknuta je i osobenost nastave stranog jezika sa kultumog gledita na koju smo malopre ukazali.

153

naina usvajanja jezika daju svoje lingvistike i nelingvistike (tj- kulturne) rezultate. Na taj nain, drutveni stavovi raireni u zajednici u kojoj se strani jezik ui snano utiu na motivaciju, i tim putem (a ne direktno!) deluju na uspeh, dakle" na usvajanje jezikih i kulturnih znanja. Sa svoje strane, usvojena znanja povratno deluju na iste ove stavove, to model ini dinaminim. U irim okvirima, empirijsku potvrdu ovog dejstva nalazimo u dobro poznatoj injenici da se kultura domaeg jezika u poneemu menja pod uticajem kulture stranog jezika. Ukratko, istraivanja na kojima se zasniva pomenuti model pokazuju da drutveni kontekst utie ak i na odnos izmeu individualnih razlika i uspeha u uenju; ovo daje poseban znaaj pristupu iz ugla socijalne psihologije.' U zakljuku, ima mnogo osnova za uverenje da bi stanovite koje smo iroko nazvali sociolingvistikirn, a koje ukljuuje izmeu ostalog i specifiniju perspektivu na koju smo posebno ukazali, moglo i moralo znaajno da doprinese uspenosti jedne savremeno postavljene i kulturno usmerene nastave stranih jezika. Pri tom treba stalno drati u vidokrugu one potencijale za sadrajan i stvaralaki ivot, za delotvornu komunikaciju koje svaki jezik nudi svojim nosiocima i koji za njih ostaju u njemu ovaploeni; a ovi potencijali upravo se i ostvaruju drutvenom upotrebom jezikih sistema u raznovrsnoj govornoj delatnosti.

9 Navedeni rad Gardnera nastavlja se na ranije radove u istoj tradiciji, kakvi su Gardner/Lambert (1972) i sada dostupan u prevodu Lambert (1980). Kao primer istraivanja stavova i motivacija naih studenata navodimo rad- Dimitrijevi/orevi (1975). V. i odeljak Drutvena motivacija uenja stranih jezika u zborniku Bugarski/lvir/Mike (1976). Optije osvrte na socijalnu psihologiju jezika sadri, na vie mesta i uz dalju literaturu, Bugarski (1986).

14.

Sociolingvistika i nastova jezika

Pojava sociolingvistike na naunoj sceni omoguila je da se u novom svetlu sagledaju mnogi aspekti strukture, usvajanja i upotrebe jezika, ukljuujui i jeziku nastavu. Sociolingvistika nudi okvir u kome se mogu sa vie sistema nego ranije pretresati problemi i diUeme odavno poznati iskusnim nastavnicima, bar intuitivno ,ako ne sasvim i analitiki, ali i pronalaziti reenja za pitanja koja je tek savremeni razvoj dogaaja uinio aktuelnim. Popullarnost ove discipline danas je ve tolika da se s razlogom moe postaviti pitanje njene zastupljenosti u nastavi jezika, naroito na univerzitetskom nivou. U ovom prilogu ukratko emo se osvrnuti na nekoliko bitnih pitanja nastave jezika koja se pri tradicionalnim pristupima uglavnom nisu smatrala predmetom za diskusiju, jer se uzimalo da su odgovori na njih unapred poznati, a koja jedno sociolingvistiko stanovite uveliko problematizuje. Ovo razmatranje u principu se odnosi na nastavu kako stranih tako i maternjih jezika, dakako uz priiagoenja koja zahteva svaki od ova dva fundamentalna tipa jezike nastave. U pogledu programskog okvira, teorijski povoljnu mogunost predstavljalo bi uvoenje posebnog kursa iz sociolingvistike datog jezikog podruja, ali bi u sadanjim prilikama malo koja visokokolska ustanova mogla sebi da dozvoli ovaj luksuz. Stoga emo ovde da se pozabavimo realnijom alternativom proimanja postojeih ob'lika jezike nastave sociolingvistikim uvidima i saznanjima. Ovako glledano, pedagoka relevantnost sociolingvistike oituje se u dve perspektive, koje emo uslovno nazvati spolljnom i unutranjom. Spoljna perspektiva obuhvata filoloki kontekst jezikih studija: istoriju, civilizaciju, knjievnost i kulturu naroda koji govore jezikom koji je predmet nastave. Unutranja perspektiva, izrazitije lingvistika, osvetljava strukturu i upotrebu samog tog jezika kao komunikacijskog sistema uveliko oblikovanog interakcijom razliitih drutvenih inilaca. Podrazumevajui bez daljeg komentara iru valjanost prethodnog ugla posmatranja, koji je u

155

raznim oblicima i stepenima ve vekovima zastupljen u nastavi, i usredsreujui se na potonji, kao znatno noviji i otuda uopte uzev slabije poznat u obrazovnim krugovima, pogledaemo kako ovaj navodi na preispitivanje nekih iroko prihvaenih ili pak zanemarenih stanovita u vezi s pojedinim pitanjima jezike nastave. (1) Cilj nastave, Konvencionalne predstave o ciljevima jezike nastave mogu se u sluaju maternjeg jezika svesti na ovladavanje jezikom po uzoru na dobre pisce, a u sluaju stranog jezika na to bolje poznavanje nekog njegovog vaeeg ispravnog modela, idealizovanog i statiki shvaenog. Sociolingvistika, meutim, priznajui postojanje razliitih jezikih varijeteta, stilova i normi, i svesnija raznorodnih potrebg i uslova jezikog optenja, stavlja naglasak na svrsishodno i kreativno korienje raspoloivih jezikih sredstava, odnosno na slobodnu komunikaciju sa razliitim grupama izvornih i neizvornih govornika pod razliitim okolnostima. Ovo ujedno zahteva i omoguuje vei stepen elaboracije u diferenciranom korienju jezikih vetina govorenja, razumevanja govora, pisanja i itanja. Kod stranih jezika ovim putem se uvruje i svest o potrebi viestranog upoznavanja sa govornim repertoarima izvornih jezikih zajednica i postizanj.a komunikativne sposo'bnosti u povezivanju skupova drutvenih uloga sa odgovarajuim verbalnim ponaanjem. Stoga se implicitno globalno odreenje po kome cilj nastave nekog jezika jeste prosto da se taj jezik naui, i to kao nekakva unapred zadata homogena celina iji identitet nije ni na koji nain pod znakom pitanja, pokazuje nedopustivo naivnim sa sociolingvistikog, kao i glotodidakiikog stanovita. U nastavi stranih jezika, u vezi s ovim javlja se i pitanje instrumentallne ili pak integrativne motivacije, dakle cilj ogranienog sluenja jezikom u odreene svrhe illi istinske komunikacije uz uee u kulturi toga jezika. A kod svetskih jezika kakav je danas u najveoj meri engleski, dva tipa motivacije mogu da se manifestuju i u svojevrsnoj sintezi na primer, kroz tzv. internacionallni engleski (lnternational English ili World English) kao idiom komunikacije i kulture na nadnacionalnom planu, koji time postaje i ire prihvatljiv u ovom vremenu nacionalnih osetljivosti. Naime, engleski u ovom obliju jeste potencijallni a u

156

rastuoj meri i stvarni medijum izvanredno razgranatog meunarodnog optenja, ali i stvaralatva u mnogim domenima upotrebe jezika, to pojam kulturne participacije ne ukida nego ga samo podie na svetsku razinu. Uporedo sa ovim, prirodno slabe i asocijacije koje u dananjem uveliko ideologizovanom i politizovanom svetu esto povezuju engleski jezik sa kolonijalizmom Britanske Imperije u prolom veku ili politikom moi SAD u ovom. Tim putem se engleski, najraireniji i najvie upotrebljavani internacionalni jezik koji je ikada postojao, prilagoava savremenoj stvarnosti i preporuuje za budunost izmeu ostalog, i kao nastavni cilj vrlo visokog stepena praktine upotrebljivosti, a sa uveanom merom idejne reprezentativnosti i emotivne neutralnosti. ini se da iz ovih razloga koncept internacionalnog engleskog zasluuje dalje razvijanje i primenu u kontekstu nastave stranih jezika iako ovaj pojam nipoto ne treba prihvatiti nekntiki, jer on ipak po svojoj prirodi postavlja odreene isto lingvistike, socioloke i pedagoke probleme; pogotovo se ne sme podlei komotnoj pretpostavci da bi on mogao da ukine potrebu za drugim jezicima internacionalnog raspona.1 [2] Izbor jezikog varijeteta. U sluaju maternjeg jezika, vanjetet koji e biti predmet nastave ve je zadat samim postojanjem standardnog ili knjievnog ob'lika datog jezika, a odreena pitanja ove vrste mogu da se jave samo u vezi sa eventualnom varijantnom raslojenou fkao npr. kod srpskohrvatskog). U nastavi stranih jezika, izbor varijeteta u naelu je osetljiv na promenljive civilizacijske, kulturne i politike okolnosti i ovde naroito ako se ovi ispoljavaju u delimino razliitim nacionallnim varijantama. Tako, na primer, engleski i panski nude odreene alternative u ovom pogledu, a u nekim slojevima leksike i frazeologije i nemaki za razliku od ruskog ili italijanskog, a i francuskog {ija vanjantizacija u ovom smislu mahom nema uticaja na izbor nastavnog modela ovog jezika kao stranog). Najveim
1 0 varijetetima engleskog jezika irom sveta i o njegovom meunarodnom statusu dosta se pie poslednjih godina. V. naroito Fishman et al (1977), Smith (1981, 1983), Bailey/G6rlach (1982), Trudgill/Hannah (1982), Brumfit (1982), Pride (1982), Kachru (1983), Greenbaum (1985) i asopis English World-Wicle; posebno u vezi s nastavom internacionalnog engleskog, takoe Strevens (1980), Quirk/Widdowson (1985) i asopis World Language English.

157

rasponom izbora odlikuje se engleski, kao jezik raslojen u nekoliko standardnih oblika. Sve do II svetskog rata nije bilo mnogo dilema oko modela engleskog kao stranog jezika, jer je u tu svrhu po pravilu prihvatan, ne samo u Evropi nego i drugde, vladajui obrazac standardnog britanskog engileskog u njegovom prihvaenom izgovoru (Received Pronunciation). Sada, meutim, ameriki engleski predstavlja ozbiljnog takmaca na raznim stranama, a ne treba gubiti iz vida ni kanadsku, australijsku i druge verzije engleskog kao maternjeg jezika. Pored toga, u mnogim zemljama u razvoju, gde se engleski predaje kao drugi jezik, lokalni varijeteti engleskog kao nematernjeg jezika (indijski, afriki i drugi} u stvarnosti ve predstavljaju psiholoki prihvatljivije nastavne obrasce no to bi to inili varijeteti engleskog kao maternjeg jezika, pa se kao takvi ve uveliko i koriste. U svim ovim sluajevima, izabrani model mora da poiva na zajednikim obe'lejima svih varijeteta jezika koji se predaje, dakle na zajednikom jezikom jezgru (common core). Za neke svrhe ovo moe da poslui i kao polazite u izgraivanju strukturno pojednostavljenih varijeteta kakav je tzv. nuklearni engleski (Nuclear English).2 Nastava se pri tom odvija uz mogue naglaavanje odlika pojedinih varijeteta u zavisnosti od lokalnih uslova, ali i uz registrovanje osobenosti nekih drugih, prema mogunostima, a vodei rauna o potrebi i eljama onih koji jezik ue. Povezujui ovo pitanje sa ranije pomenutim pitanjem ciIja nastave, lako emo utvrditi kako nas je sociolingvistika uvrstiila u uverenju da vie nije razumno, a ni mogue, teiti da nam uenik govori kao Englez, odnosno kao Amerikanac i slino, jer bi se odmah moralo pitati kao koji upravo Englez ili Amerikanac, i to uzeto kako geografski tako i socijalno, ili zato ba oni a ne neki trei, itd. Moda je dovoljno a to nikako nije malo dostignue! ako se on u tom jeziku oseti onako lagodno, neoptereeno i internacionalno kao, recimo, veanin i Holananin koji e. pri prvom susretu bilo gde u svetu, spontano da uspostave komunikaciju na engleskom. Isti princip trebalo bi da vai i za druge jezike u meunarodnoj upotrebi. Ovo istovremeno znai da se moraju tolerisati i izvesna odstupanja od ideali2 0 zajednikom jezgru v. npr. Quirk et al. (1972:134), a o nuklearnom engleskom Quirk (1982).

158

zovanih obrazaca rnoda naroito u sferi izgovora, a ovde posebno akcenta i intonacije, gde je potpuno usvajanje izvornih obrazaca najtee, a pri tom komunikacijski uglavnom manje vano poto se postigne odreeni nivo aproksirnacije. Drugim reima, autentino socio'!ingvistikom pojmu jezik stranca treba pokloniti dunu panju, umesto da se on prosto odbacuje kao neto to valja po svaku cenu izbegavati.3 (3) Funkcionalno raslojavanje unutar izabranog varijeteta. Ova taka zapravo obuhvata kompleks pitanja, poznatijih u operativnom smislu u nastavi stranih nego u nastavi maternjih jezika, koja se tiu delimino razliitih normi u govoru i pisanjd, razliitih registara ili funkcionalnih stilova, zatim raznih vrsta tekstova i govornih inova, i sline materije. I sociolingvistika je doprinela znaajne uvide u raznolikost upotrebe jezikih sredstava u normalnoj situiranoj komunikaciji; a nastava jezika treba u ovom krugu da obezbedi diferencirane govome navike i razvijanje drugih jezikih sposobnosti i vetina eventualno kroz neku vrstu situacionog pristupa, ali na viem nivou od onoga koji je najee bio zrastupljen u ranijim programima pod ovim nazivom. Poto je ova probllematika ve srazmerno dobro poznata, bar u nastavi stranih jezika, na njoj se neemo zadravati, ali smo je ipak pomenuli zbog njene velike vanosti. (4) Stavovi prema drugim varijetetima. Ako u nastavi nema ni potrebe ni mogunosti da se podjednaka panja pokloni varijetetima jednog jezika koji nisu izabrani kao osnovni model, mogu se bar negovati ispravni stavovi prema njima. Ovo znai, na primer, da se neki drugi nacionalni standard, ako takav postoji, ne sme ni implicitno ocenjivati kao inherentno inferioran. Takoe je veoma vano da se dosledno izbegava raireni potcenjivaki ili ak rugaki odnos prema regionalno obojenim dijalektima, urbanom substandardu i etnikim akcentima reju, prema govornim odlikama onih koji moda nisu uivali prednosti formalnog obrazovanja, a koje su neretko predmet akademskog kao i popularnog prezira. A kao to je do danas ve i analitiki poznato iz sociolingvistike i socijalne psihologije, iza sta3 Za pokuaj sistematskog pristupa pojmu sociolingvistikog odstupanja u jeziku stranca v. Janicki (1982).

159

vova o jezikim varijetetima kriju se stavovi o njihovom govornicima, dok su predrasude prema govoru drugih slab poetni kapital u ostvarivanju bilo kakve komunikacije s njima, pa i samog Ijudskog razumevanja.4 U dananjem svetu mora se nauiti iveti sa govornim kao i sa drugim razlikama, odnosei se prema njima pozitivno a ne negativno; u ovome je sutina one sociolingvistike svesti koju treba razvijati i kroz nastavu jezika. Treba se odmah suprotstaviti i moguoj elitistikoj vulgarizaciji iznetog stanovita, jer se njime ne pledira za produktivnu identifikaciju nego za jeziku i drutvenu rekogniciju. Od studenta engleskog jezika, na primer, ne trai se da sada progovori kao jorkirski farmer, Pakistanac koji upravIja autobusom londonskog gradskog saobraaja ili ulini svira u njujorkom Harlemu, ali se oekuje da u okvirima mogunosti prepozna neka obeleja njihovih varijeteta engleskog i, jo vanije, da prihvati i njihov dignitet kao autentinih Ijudskih idioma. Uostalom, neto od ovoga neophodno je i za potpunije razumevanje znaajnih delova moderne knjievnosti na jeziku koji se izuava; tpostoji, naime, verovatnoa da e ona, naroito u svojim izrazitije regionalnim, etnikim i modernim urbanim manifestacijama, biti protkana obelejima koja se obino ne povezuju sa jednom uskom koncepcijom knjievnog jezika. Ima, dakle, vie dobrih razloga za nadilaenje dosta krutih akademskih, jezikih i sociopsiholokih modela u ijim se okvirima najee zadravala tradicionalna nastava jezika.5 Na kraju jo neto. Svaka nastava ve po svojoj prirodi podrazumeva mnoga uproenja i idealizacije daleko sloenije stvarnosti u odgovarajuem domenu; u nastavi jezika, kao i nekih drugih humanistikih predmeta, ovome se po pravilu pridruuju i apsolutizovane dvovailentne vrednosne orijentacije u stilu dobro/loe. Nasuprot tome, sama priroda sociolingvistike upuuje ovu na diferenciranje i finije nijansiranje predmeta i pristupa; njene vrednosne ocene
4 Stavovi prema jezikim varijetetima ire se razmatraju, uz navoenja dalje literature, u radovima: Bugarski (1982; 1986, pogl. V) i Kalogjera (1985). 5 Pojedini aspekti uloge koju sociolingvistika moe da igra u nastavi jezika razmatraju se i u delu literature navedene u prethodnom poglavlju; uz to v. jo Sociolingvistika i nastava jezika, te Mihajlovi

(1981) i Kolka (1983).

160

uvek su relativizovane s obzirom na razliite komponente jezikog i situacionog konteksta u kome dolazi do verba'lne komunikacije. Usled ove suprotnosti u osnovnim polazitima, susret nastave jezika i sociolingvistike, koji prua pogodan okvir za sistematsko promiljanje problematike od interesa za obe oblasti, nije samo empirijski koristan nego je i teorijski relevantan. Stoga moemo da zakljuimo, zavravajui ovaj na ! letimini pregled, da bi svaka valjana teorija nastave jezika morala ozbiljno da uzme u obzir i specifino sociolingvistika saznanja o usvajanju i upotrebi jezika. S druge strane. proces nastave jezika moe da olaka ispoljavanje i uoavanje pojedinih jezikih obeleja, a posebno s njima povezanih drutvenih vrednosti, interesantnih za teoriju sociolingvistike. U vremenu koje dolazi, ove dve oblasti mogle bi da umnoe take svojih stvaralakih dodira u glavi, ali i u srcu, uenika jezika,

15.

Norme, kontekst i nastava jezika

Tradicionalno poimanje jezike norme poiva, kako izgleda, na pretpostavci da za svaki jeziki kolektiv postoji uvek samo po jedna norma pri emu se dalje pretpostavlja da se tano zna ta ta norma predvia a ta iskljuuje, te da se pripadnici datog kolektiva uglavnom mogu deliti na one koji normu uvaju i one koji je ne potuju; iponaanje ovih drugih onda se osuuje kao jedan od glavnih izvora nezadovoljavajueg stanja jezike kulture. Ovo uproeno shvatanje norme ulo je i u temelje nastave jezika, kako maternjeg tako i stranog. Nasuprot ovome, slojevitost dananjeg ivota u uslovima urbane civilizacije i proirenih komunikacijskih- mrea istie zahtev za znatno veom elastinou u pristupu jezikoj, kao i svakoj drugoj drutvenoj normativistici. Ne dovodei ni na koji nain u pitanje samu potrebu za jezikom standardizacijom i normiranjem jezika, mi bismo ipak morali, ivei u ovom vremenu, da preispitamo naslesne predstave o jedinstvenoj i monolitnoj normi, neophodnoj i prikladnoj za svakoga i u svakoj prilici. Istina, povremeno se i u ovim okvirima uju upozorenja kako norma ne sme da bude kruta, te kako ona naroito na nekim nivoima jezike strukture treba svojom fleksibilnou da omoguuje veu irinu u izboru jezikih sredstava, sa posebnim obzirom na zahteve dobrog stila. Ali sva je prilika da ovo nije dovoljno, i da treba otii korak dalje u adekvatnijem modeliranju samog pojma jezike nortne za potrebe ivljenja u savremenom svetu. Na ovo upuuje i noviji nauni razvoj, naroito na podruju sociolingvistike, ija saznanja bacaju usredsreene snopove svetla na procese diferenciranja unutar prihvaenih jezikih normi. Kratko reeno, ivotni i nauni tokovi iznose na dnevni red sledee dalekoseno pitanje: jedna norma ili vie normi? Ovo pitanje postavlja se na razliite naine u razliitim zajednicama, i ne moe, razume se, biti govora o nekom optevaeem odgovoru sa statusom aksioma. Da li e se govoriti o viestrukoj normi (dakle, jo

162

uvek u jednini) i'li pak o delimino razliitim normama (dakle, ipak u mnoini) ovo zavisi od specifine prirode svakog konkretnog sluaja. Meutim, injenica je da danas o ovim pitanjima mora da se govori, vie i odreenije nego ranije, i sa izgraenijih teorijskih polazita.1 Mnoinski oblik imenice norma koji se javlja u naslovu ovog priloga ima krajnje ogranien zadatak: da prosto -skrene panju na postojanje pomenute aktuelne dileme. Cilj samog naeg izlaganja jeste da u najkraim potezima ukae na neke, preteno didaktike, aspekte ove situacije u domenu nastave jezika, pri emu e biti uinjen osvrt i na srodno pitanje kontekstualizacije. Sami po sebi, i u jednom isto iskustvenom smislu, problemi koji e ovde biti dotaknuti nisu novi, ali njihovo posmatranje u ovakvom jednom okviru moda moe, makar i u skromnijoj meri, da unapredi njihovo razumevanje. Kao to je poznato, u svakom jeziku moe se govoriti bolje ili loije po oceni njegovih govornih predstavnika, mogu se praviti greke illi postizati oratorski uspesi i to sasvim nezavisno od toga da li je dati jezik standardizovan ili nije, da li se na njemu uopte pie ili ne. Iz ovog sledi da u svakoj zajednici, bila ona primitivna ili civilizovana, ivi jedno spontano, intuitivno oseanje za jeziku normu, pa je u ovom smislu normativnost prirodan vajkadanji sastojak upotrebe jezika, a ovaploenje ipomenutog oseanja moe se nazvati implicitnom normom. U razvijenijim i nuno pismenim zajednicama, na ovo se moe u procesu standardizacije nadograditi i jedna eksplicitna norma, kao struno uoblien i drutveno propisan izbor iz raspoloivih jezikih sredstava namenjen javnoj upotrebi, naroito u sferarna obrazovanja i kulture.2 Kada govorimo o standardnim ili knjievnim jezicima ili pak o jezikoj nastavi, mi se uvek pozivamo na ovu drugu, eksplicitnu normu. Ono to se pri tom po pravilu zanemaruje ili preutkuje, meutim, jeste okolnost da ovakva norma, a pogotovo njena primena, sadri i podosta implicitnih elemenata, t j . poneto se podrazumeva to esto zapravo nije reeno. Do ovoga moe doi iz vie razloga: usled
O otvaranju ovog pitanja irom sveta na svoj nain govori i skoranji reprezentativni zbornik: Bedard/Maurais (1983), 2 Podrobnije o ovome: Bugarski (1986, pogl. VII).
1

163

nedovoljne istraenosti stvarne jezike situacije, zbog zastarele iii inae neadekvatne norme, ili pak za nau temu najrelevantnije zbog kolebanja izazvanog diferenciranjem iii ak izrazitim raslojavanjem unutar same prihvaene norme. No bez obzira na uzroke, posledice su, ini se, uvek iste nesigurnost i promaaji u primeni norme. Ovu situaciju ne olakava ni okolnost da se esto od svakoga preutno trai da normu poznaje u svim pojedinostima, iako mnoge od ovih, ako su uopte negde i zabeleene, ostaju dostupne samo uem krugu posveenih, to stvara uslove za dalju mistifikaciju jednog pojma koji obinom oveku i bez toga moe izgledati dovoljno zagonetan i neuhvatljiv. Pitanju norme mora se pristupati s obzirom na oba medijuma, govor i pisanje, uz poklanjanje pune panje injenici da se govorna i pisana norma mogu u nekim sferama meusobno znaajno diferencirati. Potom je neophodno uzeti u obzir razliite jezike varijetete, bilo da su oni odreeni geografski, drutveno ili funkcionalno. U nastavku ovog teksta uzeemo za primer srpskohrvatskj kao maternji jezik ove sredine, a engleski kao predstavnika stranih jezika. Na nivou varijanti standardnog jezika, postojanje policentrine standardizacije u srpskohrvatskom, udruene sa ipitanjem izgovora i pisma, ima ve dovoljno poznatih reperkusija u nastavi ovog jezika i kao maternjeg i kao stranog, pa je ovde ponajtee ponaati se kao da postoji samo jedna porma, unapred data i odraslima optepoznata, koju samo treba preneti acima.3 to se engleskog tie, pitanje izbora vanjante mnogo je aktuelnije nego to bi to izgledalo prema tradiciji kod nas i jo ponegde, koja je priznavala samo jedan odredeni obrazac britanskog engleskog. Danas i sam ovaj model izgleda drukije, a uz bok mu stoji, kao rival u najmanju ruku ravnopravan, ameriki engleski, i sam ne osobito homogen u nastavne svrhe, uz dodatne mogunosti izbora drugde u svetu, a danas ukljuujui i zanimljiv izlaz iz ove dileme koji nagovetava neutralni model u vidu tzv. internacionalnog engleskog, koji se, kako izgleda, uspeno predaje i usvaja irom sveta. (0 ovome je neto vie reeno u prethodnom poglavlju).
O dananjem sociolingvistikom poloaju srpskohrvatskog jezika, ukljuujui i normativna pitanja, v. u skoranjim publikacijama: A/as jezik danas i sutra, Aktuelna pitanja nae jezike kulture, Jezik u savremenoj komunikaciji, i ipka (1984).
3

164

Nivo dijalekta po pravilu u nastavi nije zastupiljen, a i kad se on u tom kontekstu pomene, to se esto ini u najboljem sluaju oprezno i dvosmisleno, ak i kada se dostojanstvo ovog idioma deklarativno priznaje; bilo bi pedagoki korisno kada bi se bar doslednije isticalo da i dijalekt ima svoju normu, premda samo implicitnu i utoliko razliitu od norme jezikog standarda. Pojam sociolekta u nastavu se tek mukotrpno probija, teorijski tu jedva priznat osim moda kroz uobiajenu vrednosnu polarizaciju tipa dobro/loe, u ovom sluaju naroito vezanu za distinkciju izmeu govora obrazovanih krugova i govora neobrazovanog sveta. Za ravan idiolekta se moe rei da u nastavu delimino ulazi posrednim putem, npr. kroz insistiranje na jeziku dobrih pisaca kao obrascu koji, istini za volju, teko moe da bude reprezentativan za jezik bilo kojeg kolektiva. Najvee praznine, kako se ini, javljaju se na nivou registara ili funkcionalnih stilova standardnog jezika, bar u konvencionalnijim oblicima jezike nastave, pa tu ozbiljniji rad tek treba da pone. Mnogima srpskohrvatski danas i ne izgleda izrazitije funkcionalno raslojen, ali e pre biti da je to zapravo varka, izazvana s jedne strane tradicionalnim shvatanjima o jednoj monollitnoj normi, a s druge strane, i u neposrednoj vezi s ovim, odsustvom sistematskih istraivanja ireg raspona. U pogledu engileskog, kao i drugih stranih jezika, inae po pravilu u veoj meri funkcionalno razuenih, stanje je svakako bo!je naroito zahvaljujui uspenom dopunjavanju jezika knjievnosti u uem smislu celom lepezom strunih jezika, ime je i na ovom planu ukinut monopol jednog jedinog oblika jezika, ma koliko s razlogom cenjenog. Meu nivoima jezike strukture, najvea uloga u diferenciranom pristupu nastavi prirodno pripada leksici i gramatici. Bar naelno gledano, mesto leksike ovde je sasvim oiglledno, naroito ako se uzme da ona obuhvata strunu terminologiju i frazeologiju. Sa gramatikom stvari stoje neto drukije, pa pitanje izbora gramatikog modela zadrava svoju aktuelnost. Uopte uzev, moe se rei da uz svu diferenciranost po razliitim pomenutim dimenzijama gnamatika nuno poiva na jednom invarijantnom temelju, na neemu to anglosaksonski lingvisti ponekad nazivaju common core, dakle na jednom zajednikom jezgru. (I o ovome je bilo rei u prethodnom poglavlju.) Ovo jezgro ostaje ne-

165

ophodno u svakoj jezikoj nastavi, ali se proiruje u raznim pravcima s obzirom na vrstu, nivo i ciljeve nastave maternjeg ili stranog jezika, u skladu sa praktinim potrebama, ali i sa novijim uvidima teorijskog karaktera. Tako, na primer, reenina gramatika neke date vrste moe da bude dovoljna unutar pomenutog jezgra, a'li bi za dalje diferenciranje prema medijumu, registru i stilu bilo veoma korisno pozvati u pomo neku od verzija tekstualne gramatike, dakako prilagoenu pedagokim potrebama. Iz prethodnog moemo da zakljuimo da nae uobiajene predstave o jezikoj normi ostaju podlone preispitivanju ne sa stanovita potrebe za njome, koja nije sporna, nego u pogledu njenog pravog sadraja i njene detaljnije fizionomije. Na najviem planu apstrakcije, nekada se moe go voriti o jednoj standardnojezikoj normi kao celini, ali je pitanje koliko je taj plan blizak nekim konkretnim poslovima u vezi s jezikom. Na ovakvim poslovima mogu se pokazati mnogo bliim, i neposredno rellevantnijim, specifine norme pojedinih medijuma, varijeteta, registara i stilova. Teorijska razrada odnosa izmeu opte norme i njenih diferenciranih konkretizacija, ili zavisno od date situacije, ali i od ugla gledanja izmeu razliitih koegzistentnih normi istog jezika, ne spada u zadatke nastavnika jezika, maternjeg ili stranog; ali upravo iz ovih krugova mogao bi da doe jedan od vanih podsticaja za produbljeniji i plodotvorniji pristup nekim kljunim pitanjima jezike norme. Kroz dosadanje izlaganje provejavalo je shvatanje da za mnoge svrhe pojam norme treba da bude u odreenoj meri situiran, to podrazumeva neku vrstu kontekstuallizacije. Stoga nee biti suvino da se sada mallo zadrimo na pojmu konteksta. Tu, meutim, odmah nailazimo na tekoe oko definicije, pa smo prisiljeni da poemo od tvrenja, u nekom drugom kontekstu moda manje oekivanog ako ne i paradoksalnog, kako re kontekst svoje puno znaenje dobija tek u kontekstu. Naime, u 'lingvistici se kontekst moe u najoptijem smislu definisati kao skup relevantni'h mogunosti, ogranienja i veza koje proistiu iz verbalne okoline i situacione sredine jezikih jedinica i tekstova, iskaza i govornih inova, skup koji odreuje uslove njihove realizacije i interpretacije. Ali preciziranje ovakvog jednog opteg pojma konteksta moe da se odvija u tako velikom broju pravaca i stepena da bi i samo nabrajanje pojedinih

166

vrsta konteksta koje se pominju u lingvistikoj literaturi isuvie dugo potrajalo. Zato se u ovoj prilici moramo zadovoljiti metodolokom napomenom da za mnoge svrhe naprosto nije dovolljno pozivati se na kontekst bez ikakvih specifikacija, jer ne mora unapred da bude jasno ni na koju se vrstu konteksta misli da se i ne govori, na primer, o pitanjima stepena kontekstualizacije, ili pak hijerarhije kontekstuallnih inilaca. Za potrebe ovog dela naeg razmatranja bie dovoljno da ponemo od ve tradicionalne opte podele na kontekst u jeziku i kontekst izvan jezika. Za ovu opoziciju najprikladnijima se ine termini jeziki odnosno nejeziki kontekst. Alternativan i esto upotrebljavan terminoloki par ine liingvistiki i situacioni kontekst, ali prvi od ovih termina (bar u srpskohrvatskom, za razliku npr. od francuskog ili engleskog) vie upuuje na metajezik analize nego na sam jezik kao predmet analize, a drugi nam, iz razloga koji e biti navedeni, izgleda preiroko upotrebljen u ovom skllopu. Nekada se u ovom smislu pominju verbalni i neverbalni kontekst, to je po sebi prihvatljivo ali u odreenim kontekstima moe da sugerie da se govornoj produkciji daje prevaga nad jezikom strukturom. Najzad, u literaturi se nai!azi i na par mikrokontekst / makrokontekst; on je, meutim, u ovakvoj upotrebi jasno neadekvatan, jer se razlika izmeu mikro i makro planova posmatranja, ve po svojoj prirodi samo relativna, moe podjednako ustanoviti unutar bilo jezikog bilo nejezikog konteksta uzetih ponaosob, pa je dosta proizvoljno u njoj traiti granicu izmeu ovih. Jeziki kontekst dalje se deli po raznim dimenzijama, s obzirom na jeziki sistem illi na govornu realizaciju, na govoreni ili na pisani jezik, na sintagmatske iili paradigmatske odnose, na vrstu, veliinu i distribuciju jezikih jedinica koje se kontekstualizuju (od foneme/grafeme do diskursa ili teksta), itd. Prema nivou jezike strukture, na primer, mogu se razlikovati fonoloko-grafoloki, morfoloki, sintaksiki, leksiki, semantiki i stilistiki kontekst, uz eventualne daIje podele ili kombinacije nekih od njih. Nejeziki kontekst takoe se moe dalje deliti, mada su kategorijalne razlike ovde po prirodi stvari tee uoljive, pa se elementi ovog konteksta ponekad tretiraju kontinualno i nediferencirano, iako ima valjanih razloga za izrazitije diskriminativan pristup i na ovoj strani. Tako se esto deava

167

da se pojam situacionog konteksta protee na svekoliki nejeziki kontekst, kako je ve pomenuto, to ne izgleda opravdano ako se u ovoj sferi razlue da ne idemo dalje samo tri osnovna piana, kako sledi. Situacioni kontekst u uem i verovatno najprikladnijem smislu obuhvata samo neposrednu situaciju u kojoj dolazi do upotrebe jezika, sa njenim dobro poznatim ellementima kao to su poiljalac i primalac poruke, medijum, ambijent, svrha komunikacije, i slino. Ovaj kontekst moe da bude osetljiv na obeleja ireg kulturnog konteksta date jezike zajednice, koji odreuje o emu se u nekoj sredini jezikom komunicira, na koji nain, kakve se vrednosti pridaju pojedinim govornim inovima ili vrstama tekstova, itd. Najzad, najoptiji plan mogao bi se, u odsustvu boljeg naziva, identifikovati kao svetskj kontekst, u smislu koji asocira na teoriju moguih svetova. Da damo jedan banalan iprimer, reenice Petar je pojeo sendvi i Petar je popio pivo mogu se pod uslovom koreferencijalnosti eliptino svesti na reenicu Petar je pojeo sendvi i popio pivo, ali se drugi glagol ne moe brisati, pa bi reenice kao Petar je pojeo sendvi i pivo valjda bile, bar strogo uzev, negramatine u svakom jeziku iz krajnje nejezikog i zapravo neinteresantnog razioga to se u svetu u kojem mi ivimo pivo nigde ne jede, nego se pije. Ovo je, dakle, u ovom sluaju relevantan izvor ogranienja. Meutim, ovakve reenice lako bi postaile sasvim gramatine u jednom svetu u kakav bi, uostalom, i ovaj na mogao bez problema uskoro da se transformie u kome bi se pivo moglo i jesti (u zgusnutom i zamrznutom stanju, u vidu tabli i slino). Ne treba posebno ni napominjati da se i dve osnovne vrste konteksta prepliu i proimaju u svom meudejstvu; dovoljno je da samo podsetimo na raspon i ulogu paralingvistikih i kinezikih pojava u govornoj komunikaciji (visina i modulacije tona, afektivna glasovna sredstva, izraz lica, mimika, gestovi, odnosi u prostoru itd.), u nekim sluajevima sa deliminim ekvivalentima i u pisanju. Neto je problematiniji status pragmatikog konteksta, koji se na jednoj strani moe nadograditi na seriju u vezi s nivoim.a jezike strukture, pomenutu pod zaglavljem jezikog konteksta, afli na drugoj strani prirodno spada i pod situacioni, pa i kulturni kontekst. Da i ovde damo jedan obian primer, isti iskaz Vrata su otvorena moe u zavisnosti od situa-

168

cije da ima celu skalu pragmatikih dejstava (obavetenje o injeninom stanju, iznenaenje, upozorenje na promaju, poziv da se vrata zatvore, sugestija sagovorniku da se udalji, itd.); dok kulturni kontekst ovde ulazi u igru utoliko to raspon ovakvih mogunosti ne bi nuno bio isti u svim kulturama. Posle ovih pojmovno-terminolokih i teorijsko-metodolokih napomena, daemo dva primera kontekstualno uslovljene upotrebe strunih termina. Najpre jedan iz ireg kulturnog ivota. Pre izvesnog vremena, na sastanku u jednoj beogradskoj instituciji koja se bavi istraivanjem kulture i kulturnog ivota, pisac ovih redova na stolu je primetio jedan poljski zbornik pod naslovom Kultura artystyczna. Tokom razgovora koji je usledio, i koji se delimino odnosio i na tu publikaciju i na njome pokriveno podruje, spontano je i slobodno koriten izraz umetnika kultura. No kada su postle sastanka uesnici, inae Ijudi istananog sluha za maternji jezik, upitani kako bi izvan ovog konteksta reagovali na navedenu srpskohrvatsku sintagmu, oni su se izjasnili saglasno pievom sopstvenom oseanju naime, da s njom neto ipak nije u redu. Kod nas se normalno govori 0 pozorinoj, filmskoj ili knjievnoj kulturi, ali odnekud ne, 1 o umetnikoj kulturi kao obuhvatnijem pojmu; ako bi se jo i moglo za nekoga rei da poseduje zavidnu umetniku kulturu (a za neke govornike je i ovo problematino), ovaj sintagma ieko bi se izvan strogo strunog diskursa prime-j nila u ovde relevantnom smislu, t j . da oznai neko poljej rada i stvaralatva. U poljskom, kako izgleda, odgovarajuaj sintagma ima ve terminoloku vrednost i ni po emu nijel neobina; s druge strane, u nekim zapadnoevropskim jezi-i cirna na primer, u engleskom ogranienja u pogleduf proizvoenja ovakvih sklopova jo su znatno vea nego ul srpskohrvatskom, pa se oni uglavnom ne javljaju ni u ter-| minologizovanoj upotrebi. Drugi primer uzeemo iz leksiko-terminoloke sfere vie-l jezinosti, koja se uz razgranatost odlikuje i velikim are-l niilom, i na koju ovom prilikom moemo da se osvrnemo! samo letimino i nesistematski. lako svaki od upotrebljava-I nih termina ima svoje znaenje, ta znaenja nisu uvek do-l sledno diferencirana ni u kontekstu, a kamoli izvan njegaj Tako viejezinost nekad ukljuuje a nekad iskljuuje dvo-l jezinost; bilingvizam ima razliite korelate na individualf

169

nom i socijetalnom planu, jer se na prvom po pravilu suprotstavlja monolingvizmu a na drugom uz to i multilingvizmu, a u drugom pravcu i diglosiji prema kojoj, meutim, ne stoji nikakva monoglosija nego samo, eventualno, triglosija ili poliglosija. Monogloti, meutim, postoje, iako najee izvan sociolingvistike literature, i tu uglavnom nisu u opoziciji sa diglotima ili triglotima nego samo sa poliglotima licima koja se, da bi sve bilo jo lepe, u neterminolokoj, popularnoj engleskoj upotrebi nazivaju i llingvistima! Ako pak ostanemo u registru lingvistike, i sa samo dva jezika, kako njih da zovemo? Li i L2? Lepo, ali ovi internacionalni simboli itaju se na veoma razliite naine, ne samo u raznim jezicima nego i u istom jeziku ali u raznim oblastima nauke ili prakse u vezi s jezikom: maternji/strani jezik u nastavi jezika, prvi/drugi jezik u psiholingvistici (sa komplikacijama), izvorni/prevodni jezik u teoriji prevodenja (sa vie alternativa) itd., pri emu npr. drugi jezik u sociolingvistici znai neto sasvim drugo nego u drugim oblastima u kojima se takoe upotrebljava.4 Ovi primeri, kojima bi se lako moglo dodati mnotvo drugih, ukazuju na vanost kontekstualnih inilaca u razumevanju i prevoenju strunih tekstova, a time, u znaajnoj meri, i na viim stepenima nastave jezika. Ova nastava ne moe se uspeno odvijati bez stalnog pozivanja na jeziki, situacioni i kulturni kontekst, kao prostor u kome se diferencirano oblikuju norme jezike komunikacije.

Termini iz ovog kruga neto su ire razmotreni u 9. poglavlju ove knjige.

Bibliografska beleka

1. poglavlje ini iznova redigovan tekst pisan povodom naunog skupa Lingvistika i lingvistike aktivnosti u Jugoslaviji, marta 1985. u Sarajevu, i objavljen u reviji Odjek, XXXVII!:7, 1985, 34. 2. poglavlje nastalo je kombinovanjem i proirivanjem referata podnetih na I kongresu Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugolavije, decembra 1977. u Beogradu (prvobitno objavljeno u Godinjaku SDPLJ 3, 1979, 1932) i na V meunarodnom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1978. u Montrealu (objavIjeno na engleskom jeziku kao Bugarski 1980). 3. poglavIje predstavlja znatno proiren tekst referata sa II kongresa Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, maja 1980. u Zagrebu, koji je u prvobitnom obliku tampan u Godinjaku SDPLJ 45, 198081, 711. 4. poglavlje je prillagoen deo autorovog jo neobjavljenog izlaganja za okruglim stolom o odnosu Iingvistike i primenjene lingvistike na VII svetskom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1984. u Briselu. 5. poglavlje jeste proirena verzija referata sa savetovanja Leksikografija i struni jezici, odranog aprila 1982. u Beogradu, u organizaciji Drutva za primenjenu iingvistiku Srbije, koji je objavljen u Godinjaku SDPLJ 6, 1982, 6974. 6. poglavlje ini unekoliko izmenjen i proiren referat podnet na simpozijumu Kontrastivna analiza i nastava stranih jezika, odranom novembra 1982. u Beogradu, u organizaciji Drutva za primenjenu lingvistiku Srbije, i objavljen u asopisu Prevodilac, l:3, 1982, 1318. U osnovi 7. poglavlja je referat podnet na II kongresu Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, maja 1980. u Zagrebu, i (u izmenjenoj verziji) na VI meunarodnom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1981. u Lundu, koji je prethodno objavljen samo na engleskom jeziku kao Bugarski (1983b). 8. poglavlje ini izmenjen i proiren prilog razgovoru o lingvistikoj terminologiji odranom decembra 1982. u Novom Sadu, prvobitno objavljen u zborniku pod Mike (1983), 8992. 9. poglavlje nastalo

171

je na podlozi referata podnetih na III kongresu Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, juna 1983. u Sarajevu, i na VII svetskom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1984. u Briselu, od kojih je dosad objavljen samo prvi (Godinjak SDPLJ 78, 198384, 5359). Osnovu 10. poglavlja ini referat saopten na simpozijumu Jezik u meukulturnom kontekstu, odranom jula 1983. u Dablinu, u organizaciji Irskog udruenja za primenjenu lingvistiku, i objavljen kao Bugarski (1985); za ovu priliku, kada se prvi put tampa na srpskohrvatskom, tekst je prilagoen i unekoliko izmenjen. 11. poglavlje ini neto dopunjen tekst predavanja odranog u Drutvu za primenjenu lingvistiku Vojvodine, oktobra 1980. u Novom Sadu, i objavljenog u Zborniku radova Instituta za strane jezike i knjievnosti, Filozofski fakultet, Novi Sad, 3, 1981, 7989. 12. poglavllje je dopunjena verzija uvodnog pogllavlja specijalno pisanog za zbornik pod Raji (1981), 726. 13. poglavlje predstavlja prilagoen prilog pripremljen za okrugli sto Jezik i kultura u nastavi stranih jezika, oktobra 1981. u Zavodu za udbenike i nastavna sredstva u Beogradu, i prvobitno objavljen u zborniku pod Stojni (1982), 3844. 14. poglavlje zasniva se na dosad neobjavljenim referatima i predavanjima odranim tokom 1984. i 1985. na raznim skupovima u Niu, Beogradu, Peuju i Solunu. 15. poglavlje nastallo je kombinovanjem saoptenja podnetih na simpozijumima Drutva za primenjenu lingvistiku Srbije u Beogradu, novembra 1983. (Gramatika u nastavi maternjeg i stranih jezika) i maja 1984. (Kontekst u lingvistici i rvastavi jezika), od kojih je dosad objavljeno samo prvo, u zborniku pod ukanovi (1984), 1319.

Literatura

Sledei spisak sadri podatke o svim bibliografskim jedinicama koje su u tekstu ili u belekama navedene samo prezimenom autora i godinom izdanja, eventualno jo uz oznake stranica na koje se posebno upuuje. Radi ekonominosti, zbornici su navoeni po prezimenu redaktora, a po naslovu samo kada ovaj nije jasno naznaen. Na kraju je lista skraenica. Aktuelna pitanja nae jezike kulture (1983). Beograd, Prosvetni pregled. Akulenko, V. V. (1977). Nauno-tehnieskaja revoljucija i problema internacional 'noj terminologii. Nauno-tehnieskaja revoljuclja i funkcionirovanie jazykov mira (red. I. K. Belloded i dr.), Moskva, Nauka, 7384. Annual Revievv of Applied Linguistics 13 (19801982), ed. R. B. Kaplan. Rowley, Mass., Newbury House. Babi, S, red. (1979). O teoriji prevoenja i prevoenju. {-Rukovet, Subotica, XXV:34). Back, 0. (1970). Was bedeutet und was bezeichnet der Ausdruck angevvandte Sprachvvissenschaft? Die Sprache, Wien, 16, 2153. Bailey, R. W./M. Gorlach, ed. (1982). English as a World Language. Ann Arbor, l)niversity of Michigan Press. Bakingem, T. (1982). Prilog izradi taksonomije kulture za potrebe meukulturnog komuniciranja. Zbornik radova Instituta za strane jezike i knjievnosti, Novi Sad, Filozofski fakultet, 4, 1122. Balabuha, A. F., red. (1980). lnternacional'nye elementy v leksike i terminologii. Har'kov, Via kola. Baoti, J. (1978). Jezika politika i jeziko pianiranje. Radio-Sarajevo Trei program, 20, 12241. Barhudarov, L. S. (1975). Jazyk i perevod voprosy obej i astnoj teorii perevoda. Moskva, Medunarodnye otnoenija.

Barhudarov, S. G. i dr., red. (1976). Problematika opredelenii terminov v slovarjah raznyh tipov. Leningrad, Nauka Bedard, E./J. Maurais. ed. (1983). La norme linguistique. Ouebec, Conseil de la langue frangaise/Paris, Le Robert. Bendix, E. H. (1966). Componential AnalysJs of General Vocabulary. Bloomington, Indiana University Press/The Hague, Mouton. Beri, V. i dr., red. (1980). Kontrastivna jezika istraivanja, I simpozijum. Novi Sad, Filozofskj fakultet. Bibovi, Lj. (1979). Opta lingvistika i lingvistika terminologija. SJ VIM:4, 20616. Bjelica, N. (1983). Neki primjeri poliseminih rijei u ustavnoj terminologiji i njihovoj leksikografskoj obradi. Jvi jezici, Beograd, XXV: 14, 269. Brann, C.M.B. (1984), Four Definitions of National Languages in Africa /Abstract/. AILA Brussels 84, Proceedings (ed. J. den Haese/J. Nivette), Brussels, ITO/VUB, 3, 14534. Brovvn, H. D. (1976). What i s Applied Linguistics? A Survey of Applied Linguistics (ed. R. Wardhough/H. D. Brown), Ann Arbor, University of Michigan Press, 17. Brozovi, D. (1977). 0 mogunostima i ciljevima konfrontacionog prouavanja suvremenih s'lavenskih standardnih jezika. Suvremena lingvistika, Zagreb, 1516, 2933. Brumfit, C. J., ed. (1982). English for International Communication. Oxford, Pergamon. Bugarski, R. (1969). Pojmovno-terminoloki osvrt na generativnu gramatiku. Delo, Beograd, XV:7, 86976. Pretampano u Bugarski (1983a:11223). Bugarski, R., red. (1974). Jezik i drutvo. ( = Kultura, Beograd, 25). Bugarski, R. (1976). Poloaj psiholingvistike u krugu lingvistikih disciplina. SJ V:4, 2627. Bugarski, R. (1978). Reflections on the Goals of Linguistics. Proceedings of the Tvvelfth International Congress of Linguilsts (ed. W. U. Dressler/VV. Meid), Innsbruck, Innsbrucker Beitrage zur Sprachvvissenschaft, 24952. Bugarski, R. (1980). Some Thoughts on the Structure and Applications of Linguistics. Models of Grammar, Descriptive Linguistics and PedagogicaJ Grammar Papers from the 5th International Congress of Applied Linguistics (ed. G. Nickel/D. Nehls), Heidelberg, Julius Groos, 2245.

174

Bugarski, R. (1982). 0 pojmu narodne lingvistike. Radio-Beograd Trei program, 55, 15969. Bugarski, R. (1983a). Lingvistika o oveku (II izd.). Beograd, Prosveta. Bugarski, R. (1983b). Sociolinguistic Issues in Standardizing Linguistic Terminoilogy. Language in Society, London/New York, 12, 6570. Bugarski, R. (1984). Jezik i lingvistika (II izd.). Beograd, Nolit. Bugarski, R. (1985). Translation Across Culltures: Some Problems with Terminologies. Jankowsky (1985), 15963. Bugarski, R. (1986). Jezik u drutvu. Beograd, Prosveta. Bugarski, R./V. Ivir/M. Mike, red. (1976). Jezik u drutvenoj sredini. Novi Sad, Drutvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. Catford, J. C. (1965). A Linguistic Theory of Translation. London, Oxford University Press. Corder, P. (1972). Problems and Solutions in Applied Linguistics. AILA Third Congress Proceedings III (ed. J. Ovistgaard et al.), Heidelberg, Julius Groos, 323. Corder, P. (1973). Introducing Applied Linguistics. Harmondsvvorth, Penguin Books. Corder, P. (1978). BAAL The Next Ten Years. AILA B. 1 (22), 3941. Courchene, R. (1981). The History of the Term Applied in Applied Linguistics. Actes du 5e congres de I'AILA (ed. J.G. Savard/L. Laforge), Quebec, Universite Laval, 66 88. Courchene, R. (1984). Applied Linguistics Revisited. Bulletin de I'ACLA, Montreal, 6:1, 7981. Crystal, D. (1973). Linguistic Research in Great Britain in Relation to the Social Sciences. Sociolinguistics Newsletter, Boulder, IV:2, 146. Crystal, D. (1981). Directions i/n Applied Linguistics. London/New York, Academic Press. Culioli, A. (1967). Diskusija. Linguistic Theories and Their\ Application. Nancy, AIDELA, 623. omski, N. (1979). Gramatika i um (red. R. Bugarski, II izd.). Beograd, Nolit. omski, N. (1984). Sintaksike strukture. Novi Sad, Dnevnik/Knjievna zajednica Novog Sada.

175

upi, D., red. (1982). Leksikografija i leksikologija. Beograd/Novi Sad, SANU/Matica srpska. Dimitrijevi, N. (1975). 0 primenjenoj lingvistici. Zbornik Instituta za pedagoka istraivanja, Beograd, 8, 3058. Dimitrijevi, N. (1976). Primenjena neurolingvistika k o rak blie formulisanju modela uenja stranih jezika. SJ V:4, 28290. Dimitrijevi, N. (1984a). Zablude u nastavi stranih jezika (!l izd.). Sarajevo, Svjetlost. Dimitrijevi, N. (1984b). Lingvistika i metodika nastave stranih jezika bibliografija radova. Beograd, Vojnoizdavaki zavod. Dimitrijevi, N./R. orevi (1975). A Study of the Attitudes and Motivation of Students of English, Russian, German and French as Foreign Languages at the University of Belgrade. Studi Italiani di Linguistica Teorica ed Applicata. Padova, IV: 1, 11349. Drozd, L./W. Seibicke (1973). Deutsche Fach und Wissenschaftssprache: Bestandsaufnahme, Theorie, Geschichte. VViesbaden, Brandstetter. orevi, R. (1975). Kultura kao faktor u nastavi engleskog jezika kao stranog. Beograd, ICS. orevi, R. (1982). Uvod u kontrastiranje jezika. Beograd, Filloloki fakultet. orevi, R. (1983). Lingvistika terminologija. Prevodiilac, Beograd, 11:1, 4752. orevi, R. (1984). Tertium comparationis kao konstrukt kontrastivne anallize. SJ XIII:34, 1116. ukanovic, J., red. (1984). Gramatika u nastavi maternjeg i stranih jezika Beograd, Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije. Durovi, L., red. (1983). Lingua in Diaspora: Studies in the Language of the Second Generation of Yugoslav Immigrant Children in Svveden. Lund, Slaviska Institutionen vid Lunds Universitet. English World-Wide: A Journal of Varieties of English. Amsterdam/Philadelphia, Benjamins (izlazi od 1980). Fedorov, A. V. (1983). Osnovy obej teorii perevoda (IV izd.). Moskva, Vysaja kola. Felber, H. (1982). Some Basic Issues of Terminology. The Incorporated Linguist, London, 21, 1224.

176

Ferguson,, C. A. (1975). Appiications of Linguistics. The Scope of American Linguistics (ed. R. Austerllitz), Lisse, Peter de Ridder, 6375. Fillmore, C. J. (1978). On the Organization of Semantic Information in the Lexicon. Papers from the Parasession on the Lexicon, Chicago, Chicago Linguistic Society, 14873. Fishman, J. A. (1978). Sociologija jezika. Sarajevo, Svjetilost. Fishman, J. A. et al., ed. (1977). The Spread of English: The Sociology of English as an Additional Language. Rowley, Mass., Newbury House. Fisiak, J., ed. (1981). Contrastive Linguistics and the Language Teacher. Oxford, Pergamon. Fier-Popovi, A. (1984). Klasifikacija terminolokih renika. Prevodilac, Beograd, lll:2, 1924. Fraser, B. (1974). The State of the Applied Linguist. GURT (Ed. K. J,ankowsky), 93101. Gardner, R. C. (1979). Social Psyhological Aspects of Second Language Acquisition. Language and Social Psychology (ed. H. Giles/R. N. StClair), Oxford, Blackvvelll, 193220. Gardner, R. C./W. E. Lambert (1972). Attitudes and Motivation in Second Language Learning. Rowley, Mass., Newbury House. Gottvvald, K. (1977). Applicational Levels in Appllied Linguistics. IRAL XV: 1, 5563. Greenbaum, S., ed. (1985). The English Language Today. Oxford, Pergamon. Grucza, F. (1975). Institute of Applied Linguistics, University of Warsaw. Glottodidactica, Poznan, VII, 1279. Haberland, H./J. L. Mey (1977). Editorial: Linguistics and Pragmatics. Journal of Pragmatics, Amsterdam, 1:1, 111. Halliday, M. A. K./A. Mclntosh/P. Strevens (1964). The Linguistic Sciences and Language Teaching. London, Longman. Hajmz, D. (1980). Etnografija komunikacije. Beograd, BIGZ. Hartmann, R. R. K. (1974). Linguistic Terminology: Semantic, Lexicographical and Computational Aspects. Proceedings of the Eleventh International Congress of Linguists (ed. L. Heilman), Bologna, II Mulino, I, 56175. Hartmann, R. R. K., ed. (1983). Lexicography: Principles and Practice. London/New York, Acadamic Press. Hol, E. (1976). Nemi jezik. Beograd, BIGZ.

177

Householder, F. W./S. Saporta, ed. (1962). Problems in Lexicography. Bloomington, Indiana University Press. Hiillen, W. (1974). Prikaz zbornika Perren/Trim (1971). IRAL XII:4, 35560. !li, V. (1968). Poeci stvaranja i angaovanja makedonske ku, Novi Sad, XI, 7183. Ivi, M. (1975). Pravci u lingvistici (III izd.). Ljubljana, Dravna zaloba Slovenije. Ivir, V. (1976). Contrastive Analysis at the Lexical Level. Nickel (1976), II, 15163. Ivir, V. (1978a). Teorija i tehnika prevoenja. Sremski Karlovci, Centar Karlovaka gimnazija. Ivir, V. (1978b). Hrvatsko ili srpsko-engleski rjenik privrednog nazivlja. Zagreb, kolska knjiga. Ivir, V. (1978c). Ekvivalencija u prevoenju. Godinjak, Beograd, 2, 1019. Ivir, V. (1984). Postupci u prevoenju jugoslavenskog drutveno-politikog nazivllja na strane jezike. Mieska Tomi (1984), 4550. Jakobson, R. (1959). On Linguistic Aspects of Translation. On Translation (ed. R. A. Brovver), New York, Oxford University Press, 2329. Janicki, K. (1982). The Foreigner's Language in a Sociolinguistic Perspective. Poznan, Uniwersytet Im. A. Mickievvicza. Janicki, K. (1985). Tertium Comparationis in Contrastive Sociolinguistics. Nordlyd: Tromse University Working Papers on Language and Linguistics, Troms0, 10, 727. Jankovi, S. (1972). Za adekvatno prevoenje lingvistikih tekstova. Pregled, Sarajevo, LXIi: 10, 133351. Jankovi, S. (1978a). Prilog izuavanju fenomena standardnojezike varijantnosti. KJ Vll:2, 515. Jankovic, S. (1978b). Primijenjena lingvistika u naoj sredini. Pregled, Sarajevo, LXVIII:5, 691708. Jankovi, S. (198081). Termini i prevoenje. Godinjak, Zagreb, 45, 2457. Jankovi, S. (1982). Distinktivni pokazatelji standardnojezike vanjantnosti. Na jezik danas i sutra, 84151. Jankowsky, K. R., ed. (1985). Scientifiic and Humanistic Dimensjons of Language: Festschrift for Robert Lado. Amsterdam/Philadelphia, Benjamins.

'lingvistike terminologije. Zbornik za filologiju i lingvisti-

178

Jerkovi, J., red. (1984). Leksikografija i leksikologija. Novi Sad, Matica srpska. Jezik u savremenoj komunikaciji (1983). Beograd, Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu. Joci, M. (1980). Drutveno-kulturna sredina kao faktor jezikog pribliavanja i kreativnosti u jeziku. Beri i dr. (1980), 26776. Juki, Z. (1979). Elementi kulture u programima srpskohrvatskog kao jezika drutvene sredine u kolama sa madarskim nastavnim jezikom. Godinjak, Beograd, 3, 351 6. Kachru, B. B., ed. (1983). The Other Tongue: English Across Cultures. Oxford, Pergamon. Kalogjera, D. (1985). Attitudes Tovvard Serbo-Croatian Language Varieties. IJSL 52, 93109. Kaplan, R. B. (1979). Tovvard a Theory of Applied Linguistics. Linguistic and Literary Studies in Honor of Archihald A. Hill (ed. M. A. Jazayery et al.), The Hague/Paris, Mouton, 4, 31932. Kaplan, R. B., ed. (1980). On the Scope of Applied Linguistics. Rowley, Mass., Newbury House. Karada, M. (1983). Izvori srpskohrvatske gramatike terminologije uloga i mjesto Vuka Karadia u njenom iormiranju i standardizaciji, RIJK X. Katii, R. (1971). Jezikoslovni ogledi. Zagreb, kolska knjiga. Katii, R. (1972). Jezikoslovni zapisi o prevoenju. Knjievna smotra, Zagreb, IV: 12, 39. Katii, R. (19741975). Transformacijska gramatika. Suvremena lingvistika, Zagreb, 912 (4 nastavka). Kocourek, R. (1981), Prerequisites for an Applicable Linguistic Theory of Terminology. Actes du 5e congres de I'AILA (ed. J.G. Savard/L. Laforge), Ouebec, Universite Laval, 21628. Kolka, A. (1976). Usvajanje stranih jezika i razlike u kulturama. SJ V:3, 2007. Kolka, A. (1983). Uvod u multidisciplinaran pristup nastavi stranih jezika. Zagreb, kolske novine. Koller, W. (1979). Einfuhrung in die Ubersetzungswissenschaft. Heidelberg, Que(Ile und Meyer. Komissarov, V. N. (1980). Lingvistika perevoda. Moskva, Medunarodnye otnoenija.

179

Kroeber, A. L./C. Kluckhohn (1963). Culture: A Critical Revievv of Concepts and Definitions. New York, Vintage Books. Krommer-Benz, M ed. (1984). World Guide to Terminological Activities (2nd ed.). Infoterm Series, 4. Munchen, Saur. Krstulovi, A. (1976). Kultura i civilizacija u nastavi stranih jezika. SJ V:12, 803. Krzeszovvski, T. P. (1984). Tertium Comiparationis. Contrastive Linguistics: Prospects and Problems (ed. J. Fisiak), Berlin, Mouton, 30112. Kuhlvvein, W. (1976). Prikaz zbornika Nickel (1974). Papers and Studies \in Contrastive Linguistics, Poznan/Arlington, Va., V, 2827. Kii'hllvvein, W. (1980a). Angevvandte Linguistik. Lexikon der germanistischen Linguistik (2. Aufl.; ed. H. P. Althaus et. all.), Tiibingen, Max Niemeyer, 4, 7618. Kuhlvvein, W. (1980b). Bausteine zur Theoriebildung der angevvandten Linguistik. Angevvandte Linguistik: Positionen, Wege, Perspektiven (ed. W. Kuhlwein/A. Raasch), Tiibingen, Gunter Narr, 1327. Labov, W. (1973). The Boundaries of VVords and Their Meanings. New Ways of Analyzing Variation in English (ed. CJ. N. Bailey/R. W. Shuy), VVashington, D. C, Georgetown University Press, 34073. Labov, W. (1978). Denotational Structure. Papers from the Parasession on the Lexicon, Chicago, Chicago Linguistic Society, 22060. Lado, R. (1957). Linguistics Across Cultures. Ann Arbor, University of Michigan Press. Lajons, D. (1974). Lingvistika revolucija Noama omskog. Beograd, Duga. Lambert, V. (1980). Socijalna psihologija dvojezinosti. Radio-Beograd Trei program, 44, 36992. Levi, J. (1982). Umjetnost prevoenja. Sarajevo, Svjetlost Ljudskanov, A. (1969). Traduction humaine et traduction automatigue. Paris, Dunod. Malmberg, B. (1971). Applications of Linguistics. Perren/ Trim (1971), 318. Malmberg, B. (1978). Some VVords of Appreciation on the Occasion of Gerhard Nickel's Fiftieth Birthday. IRAL XVI:3, 1835.

180

Mallmberg, B. (1981). Applied Linguistics: Past, Present and Future. AILA 81, Proceedings II: Lectures (ed. B. Sigurd/ J. Svartvik), Lund, Gleerup, 714. Mel'chuk, I. (1984). Dictionnaire explicatif et combinatoire du frangais contemporain. Recherches lexico-semantiques, i. Montreal, Universite de Montreal. Melvinger, J. (1982). 0 nazivlju transformacijske tvorbene gramatike u hrvatskoj lingvistici. KJ 11:3, 12731. Menac, A. (1973). Jo o predmetu i nazivu kontrastivne iingvistike. SJ ll:4, 24450. Mihailovi, LJ. (1970). Ogledi iz primenjene lingvistike. Beograd, Filloloki fakultet. Mihajlovi, M. (1981). Neki sociolingvistiki opisi i nastava stranih jezika. Zbornik radova Katedre za anglistiku, Ni, Filozofski fakultet, M, 289300. Mihajlovi, M. (1982). Karakteristika terminologije transformaciono-generativne gramatike. FP 20:14, 1315. Mike, M. (1973). Primenjena lingvistika i njeni zadaci. Savremenost, Novi Sad, III:3, 2314. Mike, M. (1977). Jezika relativnost i kontrastivna istrai vanja. Godinjak, Beograd, 1, 4155. Mike, M., red. (1983). Kontrastivna jezika istraivanja, II simpozijum. Novi Sad, Filozofski fakultet. /Zbornik sadri i blok tekstova Lingvistika terminologija, 85166/. Mike, M./P. Vlahovi (1980). Prevoenje nekih izraza i termina iz oblasti vaspitanja i obrazovanja. Beri i dr. (1980), 34354. Mike, M. i dr. (1983). O terminologiji iz oblastl meunacionalnih odnosa. Mike (1983), 20117. Minovi, M. (1975). O specifinostima srpskohrvatskih naunih i tehnikih termina i o njihovoj verifikaciji za potrebe kolla u SR Bosni i Hercegovini, RIJK II, 969. Mieska Tomi, O. (1983). Jue, danas, sutra jugoslovenske primenjene lingvistike. KJ 12:2, 8994. Mieska Tomi, O., red. (1984). Jazinite kontakti vo jugoslovenskata zaednica. Skopje, Sojuz na drutvata za primeneta lingvistika na Jugoslavija/Drutvo za primeneta lingvistika na Makedonija. Morrovv, K. (1979). The Tvvelfth Annual Meeting of the British Association for Applied Linguistics. AILA B. 2(26), 335.

181

Mounin, G. (1963). Les problemes theoriques de la traduction. Paris, Gallimard. Musi, S./l. Meloncelli-Milak (1983). Neki problemi prevoenja nae samoupravne terminollogije na italijanski jezik. Nauni sastanak slavista u Vukove dane, Beograd. 12:3, 11326. Na jezik danas i sutra (1982). Nae teme, Zagreb, XXVI:5, 80562. IMeak-Liik, A./l. trukelj, red. (1984). Dvojezinost individualne in drubene razsenosti. Ljubljana, Drutvo za uporabno jezikoslovje Slovenije. Neubert, A., ed. (1968). Grundfragen der Ubersetzungsvvissenschaft. Leipzig, VEB Verlag Enzyklopadie. Neubert, A. (1985). Translation Across Languages or Across Cultures? Jankowsky (1985), 2319. Nevvmark, P. (1981). Approaches to Translation. Oxford, Pergamon. Nickel, G. (1972). Zum heutigen Stand der kontrastiven Spraohvvissenschaft. Reader zur kontrastiven Linguistik (ed. G. Nickel), Frankfurt/M., Athenaum, 714. Nickel, G., ed. (1974). AILA Third Congress Proceedings, I. Heidelberg, Julius Groos. Nickel, G., ed. (1976). Proceedings of the Fourth International Congress of Applied Lingulstics, IIII. Stuttgart, Hoohschulverlag. Nida, E. A. (1964). Toward a Science of Translating, Leiden, E. J. Brill. Nida, E. A. (1975). Componential Analysis of Meaning. The Hague/Paris, Mouton. Nida, E. A. (1977). Translating Means Communicating: A Sociolinguistic Theory of Translation. GURT (ed. M. Saville-Troike), 21329. Nida, E. A./C. R. Taber (1969). The Theory and Practice of Translation. Leiden, E. J. Brill. Nikitin, M. V. (1983). Leksieskoe znaenie slova. Moskva, Vysaja kola. Nikolli, V. (1979). Uenje stranih jezika i nastava kulture. Godinjak, Beograd, 3, 35762. Pap, L. (1972). What Do We Mean by Appilied Linguistics? Studies in Language and Linguistics (ed. R. W. Eaton, Jr./J. Ornstein), EI Paso, University of Texa Press, 101 14.

182

Pap, L. (1976). Linguistic Terminology as a Source of Verbal Fictions. Language Sciences, Bloomington, 39, 15. Peri, A. (1982). O kriterijumima izbora termina stranog porekla u nauci I tehnici. FP 20:14, 12730. Peri, A. (1983). Savremena nauka o jeziku generativna sintaksa i semantika. Beograd, Svetozar Markovi. Perren, G. E./J. L. M. Trim, ed. (1971). Applications of Linguistics: Selected Papers of the Second Intemstional Congress of Applied Linguistics. London, Cambridge University Press. Pervan, M./A. tambuk/M. Pilkovi (1983). Kontrastivna analiza semantikih vrijednosti nekih elektronikih termina u engleskom i naem jeziku. Mike (1983), 16773. Piaget, J. (1955). The Language and Thought of the Child. Cleveland/Nevv York, Meridian Books. Polovina, V. (1982). 0 tipovima renika ilingvistikih termina. FP 20:14, 13742. Popovi, A. (1980). Poetika umetnikog prevoda proces i tekst. (=Rukovet, Subotica, XXVI:5). Prebeg-Vilke, M. (1977). Uvod u glotodidaktiku. Zagreb, kolska knjiga. Pride, J. B., ed. (1979). Sociolinguistic Aspects of Language Learning and Teaching. London, Oxford University Press. Pride, J. 3., ed. (1982). New Englishes. Rowley, Mass., Newbury House. Ouemada, B. (1972). Lexicology and Lexicography. Current Trends in Linguistics (ed. T. A. Sebeok), The Hague/Paris, Mouton, 9, 395475. Ouirk, R. (1982). International Communication and the Concept of Nuclear English. Brumfit (1982), 1528. Quirk, R./H. G. Widdowson, ed. (1985). English in the VVorld: Teaching and Learning the Language and Literatures. London, Cambridge University Press. Quirk, R. et. al. (1972). A Grammar of Contemporary English. London, Longman. Radovanovi, M. (1979). Sociolingvistika, Beograd, BIGZ. Raji, Lj., red. (1981). Teorija i poetika prevodenja. Bec grad, Prosveta. Revzin, I. I./V. Ju. Rozencvejg (1964). Osnovy obego i mz innogo perevoda. Moskva, Vysaja kola. Rianovi, M. (1965). Odnos jezika i kullture kao probler

183

u nastavi stranih jezika. ivi jezici, Beograd, Vlll:34,75 82. Rianovi, M. (1982). Jedan terminoioko-iieksikografski problem vien iz transformacionog ugla. Godinjak, Zagreb, 6, 1313. Riggs, F. W. (1980). Special Languages and Terminology, Sociolinguistics Newsletter, Boulder, Xl:2, 1822. Roberts, A. H. (1969). Current Problems of Applied Linguistics. Actes du Xe congres international des linguistes, Bucarest, Academie de la RSR, I, 17582. Rondeau, G. (1978). AILA President's Note. AILA B. 2(23), 14. Rondeau, G. (1979). Une nouvelle branche de la Iinguistique applliquee: 'la terminologie. AILA B. 2(26). 115. Rondeau, G. (1984). Introduction a la terminologie (2. ed.). Chicoutimi, Que., Morin. Rondeau, G./H. Felber, ed. (1981). Textes choisis de terminologie, I: Fondaments theoriques de la terminologie (sous la direction de V. I. Siforov). Girsterm. Quebec, Universite Laval. Rosch, E. (1978). Principles of Categorization. Cognition and Categorization (ed. E. Rosch/B. B. LIoyd), Hillsdale, N. J Erlbaum, 2748. Sager, J. C , ed. (1980). Standardization of Nomenclature. [ = IJSL 23). Sager, J. C./R. L. Johnson (1978). Terminology: The State of the Art. AILA B. 1(22), 111. Sapir, E. (1984). Ogledi iz kulturne antropologije (red. R. Bugarski, II izd.). Beograd, Prosveta. Shuy, R. W. (1984). The Decade Ahead for Applied Sociolinguistics. USL 45, 10111. Sibinovi, M. (1979). Original i prevod uvod u istoriju i teoriju prevoenja. Beograd, Privredna tampa. Sibinovi, M. (1983). 0 prevoenju prirunik za prevodioce i inokorespondente. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Simeon, R. (1969). Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva, III. Zagreb, MatiGa hrvatska. Slama-Cazacu, T. (1980). The Place of Applied Linguislics in the System of Sciences: AL in Relation to Linguistics. Revue Roumaine de Linguistique, Bucarest, XXV:3 15360.

184

Slavjanska lingvistina terminologija I (1962). Sofija, Blgarskata akademija na naukite. Smith, L. E., ed. (1981). English for Cross-Cultural Communication. London, MacmiiMan. Smith, L. E., ed. (1983). Readings in English as an Inteinational Language. Oxford, Pergamon. Sociolingvistika i nastava jezika (1981). SJ X:4, 262321. Sosir, F. de (1969/1977). Opta lingvistika (l/ll izd.). Beograd, Nolit. Spillner, B. (1977). On the Theoretical Foundations of Applied linguistics. IRAL XV:2, 1547. Spolsky, B. (1969). Linguistics and Language Pedagogy: Applications or Implications? GURT (ed. J. E. Alatis), 143 55. Spolsky, B. (1978). Educational Linguistics: An Introduction. Rowley, Mass., Newbury House. Stani, Lj. (1982). Pokuaji ujednaavanja hrvatskosrpske gramatike terminologije u XX stolljeu. RIJK IX, 125 256. Steiner, G. (1975). After Babel: Aspects of Language and Translation. London, Oxford University Press. Stoberski, S. (1975). Nauna i tehnika terminologija. KJ IV: 12, 4755. Stoberski, S. (1978). Nauka i praksa podravaju internacionalizaciju terminologije kao pomo u prevoenju. Mostovi, Beograd, IX:3, 25061. Stojni, M. (1980). 0 prevoenju knjievnog teksta. Sarajevo, Svjetlost. Stojni, M.,-red. (1982). Jezik i kultura u nastavi stranih jezika. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Strevens, P. (1980). Teaching English as an International Language. Oxford, Pergamon. ipka, M., red. (1979). kolski rjenik terminolokih vie-\ strukosti, III. Sarajevo, Institut za jezik i knjievnost. ipka, M., red. (1984). Jezik i nacionalni odnosi. ( = Sveske\ Instituta za prouavanje nacionalnih odnosa, Sarajevo, II: 56). kiljan, D. (1980). Pogled u lingvistiku. Zagreb, kolska knji-| ga. Teri, G. (1980). Pojam compllemento u itallijanskoj gramatikoj terminologiji i njegovi ekvivalenti u gramatikama srpskohrvatskog jezika. Studije iz kontrastivne analizel

185

italijanskog i srpskohrvatskog jezika, Beograd, Filoloki fakultet, 1, 10237. Trudgill, P./J. Hannah (1982). International English: A Guide to Varieties of Standard English. London, Arnold. Turan, J. (1980). Prilog prouavanju drutveno-politike terminologije u slovakom i srpskohrvatskom jeziku. Beri i dr. (1980), 27786. Vereagin, E. M./V. G. Kostomarov (1983). Jazyk i kul'tura lingvostranovedenie v prepodavanii russkogo jazyka kak inostrannogo (III izd.). Moskva, Russkij jazyk. Vilke, M. (1977). IV kongres Meunarodnog udruenja za primijenjenu lingvistiku. Godinjak, Beograd, 1, 815. Vlahovi, P. (1979). Prilog kontrastivnoj anallizi drutveno-politike terminologije u srpskohrvatskom i italijanskom jeziku. Godinjak, Beograd, 3, 2538. Vlahovi, P. (198081). Ekvivalencija nekih izraza i termina iz oblasti vaspitanja i obrazovanja u srpskohrvatskom i francuskom jeziku. Godinjak, Zagreb, 45, 3214. Vlahovi, P. (1984). Upotreba gramatikih termina u udbenicima i kolskim gramatikama francuskog jezika. ukanovi (1984), 14350. Vojvoda, S. (1973). O razliitim lingvistikim pristupima prevoenju. SJ ll:4, 25161. Vorf, B. L. (1979). Jezik, misao i stvarnost (red. R. Bugarski). Beograd, BIGZ. Vukovi, P., red. (1984). Srpskohrvatski jezik kao strani. Beograd, Institut za strane jezike. Vukovi, G. (1980). Nazivi za obeleavanje srodnika Cna materijalu srpskohrvatskog, slovakog, maarskog i nemakog jezika). Beri i dr. (1980), 25365. VVeinreich, U. (1980). On Semantics (ed. W. Labov/B. S. VVeinreich). Philadelphia, University of Pennsylvania Press. VVierzbicka, A. (1985). Lexicography and Conceptual Analysis. Ann Arbor, Karoma. VVilles, M. (1978). BAAL Tenth Annual Meeting. AILA B. 1 (22), 345. VVilss, W. (1977). Ubersetzungsvvissenschaft: Probleme und World Language English: The International Teacher's Journal of English as a World Language. Oxford, Pergamon (iztlazi od 1981).

Methoden. Stuttgart, Klett.

186

VVuster, E. (1979). Einfuhrung in die allgemeine Terminologielehre und terminologische Lexikographie, III. Wien/ New York, Springer. Zabrocki, L. (1970). Grundfragen der konfrontativen Grammatik. Probleme der kontrastiven Grammatik (ed. H. Moser), Dusseldorf, Schvvann, 3152. Zgusta, L. (1971). Manual of Lexicography. The Hague/Paris, Mouton. ileti, Z., red. (1983). Kontrastivna analiza i nastava stranih jezika. Beograd, Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije. Skraenice: AILA B. AiLA Bulletin, Pisa FP Filoloki pregled, Beograd Godinjak Godinjak Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, Beograd/Zagreb GURT Georgetovvn University Round Table on Languages and Linguistics, VVashington, D. C. IJSL International Journal of the Sociology of Language, Berlin/New York/Amsterdam IRAL international Review of Applied Linguistics in Language Teaching, Heidelberg KJ Knjievni jezik, Sarajevo RIJK Radovi Instituta za jezik i knjievnost, Odjeljenje za jezik, Sarajevo SJ Strani jezici, Zagreb (Skraivani su samo naslovi serijskih publikacija koji su se u spisku literature javili vie od dva puta.)

Registar imena

Ovaj spisak obuhvata imena navedena u glavnom tekstu i u belekama, ali ne i u zajednikom spisku literature, koji otuda slui i kao dopuna registra imena. Imena su ovde data samo u izvornoj ortografiji; ona koja se pominju u tekstu tamo su transkribovana {kao i u belekama kada se upuuje na nae prevode u kojima je tako postupljeno). Akulenko, V. V. 76 Anthony, E. M. 30 Avgustin 70 Babi, S. 121, 138, 141 Back, 0 . 27, 29, 34, 35, 37, 40 Bailey, R. W. 156 Balabuha, A. F. 87 Baoti, J. 106 Barhudarov, L. S. 141 Barhudarov, S. G. 74 Bedard, E. 162 Beli, A. 89 Bendix, E. H. 71 Beri, V. 55 Bibovi, Lj. 77 Bjelica, N. 77 Brann, C. M. B. 106 Brovvn, H. D. 27, 34 Brovvne, W. 94 Brozovi, D. 85, 90 Brumfit, C. J. 156 Buckingham, T. 148 Bugarski, R. 23, 37, 53, 59, 93, 94, 149, 150, 153, 159, 162, 170, 171 Catford, J. C. 125, 141 Chomsky, N. 93, 98 Corder, P. 30, 37, 39 Courchene, R. 37, 40 Crystal, D. 44, 59 Culioli, A. 34 upi, D. 72 Dimitrijevi, N. 37, 40, 50, 55, 104, 153 Dimitrovski, T. 85 Drozd, L. 73 orevi, R. 77, 79, 83, 148. 150, 153 ukanovi, J. 53, 171 Durovi, L. 104 Fedorov, A. V, 141 Felber, H. 73, 74 Ferguson, C. A. 34, 35 Filipovi, R. 48, 76

188

Fillmore, C. J. 71 Fishman, J. A. 37, 150, 156 Fisiak, J. 79 Fier-Popovi, A. 74 Fraser, B. 27 Gardner, R. C. 152, 153 Gottvvald, K. 28 Gorlach, M. 156 Greenbaum, S. 156 Grucza, F. 36 Haberland, H. 34 Hall, E. 150 Halliday, M. A. K. 32, 35 Hannah, J. 156 Hartmann, R. R. K. 72, 90 Householder, F. W. 72 Htillen, W. 27 Hymes, D. 92, 150 lli, V. 85 Ivi, M. 23 Ivi, P. 85 Ivir, V. 53, 70, 80, 114, 117, 120, 124, 128, 131, 138, 141, 150, 153 Jakobson, R. 121 Janicki, K. 83, 158 Jankovi, S. 54, 76, 81, 106 Jankowsky, K. R. 118 Jerkovi, J. 72 Jespersen, O. 69 Joci, M. 77 Johnson, R. L. 73 Juki, Z. 150

Kachru, B. B. 156 Kalogjera, D. 159 Kaplan, R. B. 27, 28, 30, 35, 40, 44, 50, 61, 63 Karada Gari, M. 77, 87 Katii, R. 77, 88, 93, 128 Klajn, I. 87 Kluckhohn, C. 148 Kocourek, R. 74 Kolari, R. 85 Kolka, A. 150, 159 Koller, W. 136, 141 Komissarov, V. N. 130 Kostomarov, V. G. 150 Kroeber, A. L. 148 Krommer-Benz, M. 73 Krstulovi, A. 150 Krzeszovvski, T. P. 83 Ki)hlwein, W. 27, 28, 31 Labov, W. 71 Lado, R. 118, 148 Lambert, W. E. 153 Levy, J. 127 Levvin, K. 37 Lyons, J. 93 Ljudskanov, A, 130 Malmberg, B. 34, 35, 56, 61 Maurais, J. 162 Molntosh, A. 32, 35 Mel'chuk, I. 72 Meloncelli-Milak, I. 77 Melvinger, J. 94 Menac, A. 90 Mey, J. L. 34 Mihailovi, Lj. 35

189

Mihajlovi, M. 94, 159 Mike, M. 36 53, 55, 77, 82, 85, 87, 94, 101, 108, 115, 117, 150, 153, 170 Minovi, M. 75 Mieska Tomi, 0 . 53, 54, 104 Molnar-iko, L. 85 Morrovv, K. 50 Mounin, G. 130 Musi, S. 77 Neak-Luk, A. 53 Neubert, A. 118, 141 Nevvmark, P. 130 Nickel, G. 27, 28, 50 Nida.E.A. 71, 111, 138, 141 Nikitin, M. V. 71 Nikoli, V. 150 Pap, L. 27, 29, 90 Peri, A. 87, 93 Perren, G. E. 34 Pervan, M. 77 Piaget, J. 37 Pilkovi, M. 77 Polovina, V. 77 Popovi, A. 125, 127, 139 Prebeg-Vilke, M. 47 Pride, J. B. 150, 156

Rianovi,, M. 53, 94, 150 Riggs, F. W. 92 Roberts, A. H. 27 Rondeau, G. 33, 39, 73, 74 Rosch, E. 71, 72 Rozencvejg, V. Ju. 130 Sager, J. C. 73 Sapir, E. 150 'Saporta, S. 72 Saussure, F. de 80, 81 Savi, S. 94 Seibicke, W. 73 Shuy, R. W. 62 Sibinovi, M. 120,, 125, 127, 130, 139, 141 Simeon, R. 77 Slama-Cazacu, T. 33 Smith, L E. 156 Spillner, B. 28, 40 Spolsky, B. 31, 40, 47, 106 Stani, Lj. 85 Steiner, G. 122 Stoberski, Z. 73, 92 Stojni, M. 125, 127, 150,, 171 Strevens, P. 32, 35, 44, 156 ipka, M. 75, 106, 163 kiljan, D. 23, 108 tambuk, A. 77 trukelj, I. 53

Ouemada, B. 72 Quirk, R. 156, 157

Taber, C. R. 138, 141 Tanaskovi, D. 87 Teri, G. 82 Trim, J. L. M. 34 Radovanovi, M. 150 Raji, Lj. 120, 138, 141, 171 Trudgill, P. 156 Turan, J. 77 Revzin, I. I. 130

190

Vereagin, E. M. 150 Vilke, M. 27, 37 Vlahovi, P. 77, 115 Vojvoda, S. 140 Vukovi, P. 148 Vukovi, G. 77 VVeinreich, U. 71 Whorf, B. L. 82, 150 Widdowson, H. G. 156

VVierzbicka, A. 72 VVilles, M. 34 Wilss, W. 141 VVuster, E. 73 Zabrocki, L. 35 Zgusta, L. 72 ileti, Z. 53

Registar pojmova

Ovaj selektivni spisak sadri samo neke vanije pojmove, iskljuujui pri tom one najire ili najuestalije. Na pojedine Ungvistike discipline upuuje se samo tamo gde se one definiu ili se o njima podrobnije govori. AILA v. Meunarodno udruenje za primenjenu lingvistiku analiza diskursa 20 dijahronija 17 dijalektologija 18 Drutvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije 36,52, 54 etimologija 19 etnolingvistika 21 filologija 167 filozofija jezika 18 fonetika 19 fonologija 19 geolingvistika 18 glotodidaktika 22 glotogonija 20 grafemika (grafologija) 20 gramatika 19 gramatologija 20 interlingvistika 22 internacionalni engleski 1556, 163 kontekst 1659 kontrastivna analiza 7683 leksikografija 22, 6775 leksikologija 19 lingvistika geografija 18 lingvistika pragmatika 20 lingvistika stilistika 22 lingvistika teorija 18 lingvistika tipologija 18 lingvistika 1523 algebarska 21 antropoloka 21 arealna 18 deskriptivna 18 istorijska 18 kontaktna 18 kontrastivna 18 matematika 21 normativna 22 opta 178 primenjena 22 raunarska 21 statistika 21

192

tekstualna 19 uporedna 18 lingvokulturologija 150 makrolingvistika 17 Meunarodno udruenje za primenjenu lingvistiku 27, 28, 426, 4950, 54, 56, 67 mikrolingvistika 17 morfofonologija 19 morfologija 19 neurolingvistika 21 norma 1615 onomastika 19 prototip 712 psiholingvistika 21 psihologija jezika 21 Savez drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije 9, 26, 527, 108, 170, 171

semantika 19 sinhronija 17 sintaksa 19 socijalna psihologija jezika 1513 sociolingvistika 21, 14950, 15460 sociologija jezika 21 teorija prevoenja 22, 119 43 podela 1223, 1323 terminologija 7283 drutveno-politika 1157 lingvistika 8492 primenjene lingvistike 1018, 1689 transformaciono-generativne gramatike 889, 93100 tertium comparationis 778, 80, 823 univerzalije jezika 18

IzdavaS. ZAVOD ZA UD2BENIKE I NASTAVNA SREDSTVA, Beograd, Obilioev venac 5/I Likovni uredmk: BO2IDAR AREINA ARI Korice i likovno-grafiko oblikovanje biblioteke. DOBRILO NIKOLIC * Grafiki urednik: STEVAN PAKOVI Korektorr MILICA POPOVI, GORICA MARKOVIC i OLGA MINIC Obim: 12 tamparskih tabaka Format: 13 x 20,2 cm Tira: 2000 primeraka Rukopis predat u tampu maja 1986. godlne tampanje zavreno oktobra 1986. godine tampa: Novi dani, Vojvode Brane 13, Beograd