ERNEST TTEMINGVEJ

ODABRANA DELA
U EST KNJIGA

ERNEST HEMINGVEJ

IMATI I
NEMATI

KNJIGA III

MATICA S R P S K A
Naslov originala
Ernest Hemingway

TO HAVE AND HAVE NOT

THE OLD MAN AND THE SEA

S engleskog preveli

Dr L j u b i c a Vu k o v i
Jelena Stojanovic
Karlo O s t o j i

IMATI I NEMATI
DEO PRVI
HARI MORGAN
(PROLEE)
1.
Sigurno znate kako je tamo u Havani u rano jutro, kad skitnice jo spavaju naslonjene na zido ve
zgrada a nisu se jo pojavila ni kola s ledom za kafane. Mi preosmo trg od doka do kafane Biser San
Franciska" da popijemo kafu; na trgu je bio budan samo jedan prosjak i pio je vodu na esmi. Ali kad smo
uli u kafanu i seli, ekala su nas trojica.
Sedosmo, a jedan od njih prie.
Dakle?" ree on.
Ne mogu to da uinim", rekoh mu ja. ,,2eleo bili da vam to uinim kao uslugu. Ali, sino sam vam
rekao da ne mogu."
Recite cenu koju hoete."
Nije stvar u tome. Ne mogu to da uinim. To je sve."
Druga dvojica su prila i stajala tuna izgleda. Pili su sasvim zgodni momci i voleo bih da sam im
uinio tu uslugu.
Hiljadu od glave", ree onaj koji je dobro govorio engleski.
Nemojte da me ljutite", rekoh mu ja. Istinski vam kaem da ne mogu to da uinim."
9
Docnije, kad se stvari izmene, to e za vas mnogo znaiti."
Znam. Na vaoj sam strani. Ali to ne mogu da
uinim."
Zato ne?"
Ja ivim od svog motornog amca. Ako ga izgubim, neu imati od ega da ivim."
,,S tim novcem kupiete drugi."
Ali ne u zatvoru."
Sigurno su mislili da je potrebno samo da me ubede, jer je onaj nastavljao:
Dobili biste tri hiljade dolara i ova stvar bi docnije mnogo znaila za vas. Sve ovo nee dugo
trajati, znajte."
Sluajte", rekoh. Ne tie me se ko ovde vlada. Ali u Sjedinjene Drave ne prevozim nita to ume
da govori."
Hoete da kaete da emo mi govoriti?" ree jedan od njih koji dotada nije nita kazao. Bio je
ljut.
Rekao sam: neto to ume da govori."
Zar mislite da smo lenguas largas?"
Ne."
Znate li ta je lengua larga?"
Znam. Neko ko ima dug jezik."
Znate li ta radimo s njima?"
Ne budite drski", rekoh ja. Vi ste meni stavili predlog. Ja vama nisam ponudio nita."

Umukni, Pano", onaj to je ranije pregovarao ree onom ljutitom.

Kazao je da emo mi govoriti", ree Pano.
10
Sluajte", rekoh ja. Rekao sam da ne prevozim nita to ume da govori. Pie u sanducima ne
ume da govori. Baloni ne umeju da govore. Ima i drugih stvari koje ne umeju da govore. Ljudi umeju da
govore."
Umeju li Kinezi da govore?" zapita Pano prilino zajedljivo.
Umeju da govore, ali ih ja ne razumem", od^ govorih mu.
Dakle, neete?"
Kao to sam vam sino rekao. Ne mogu."
Ali vi neete govoriti?" zapita Pano.
Jedna stvar, koju nije razumeo kako treba, uinila ga je zajedljivim. Mislim da je u tome bilo i
razoarenja. Nisam mu ni odgovorio.
Vi niste lengua larga, zar ne?" zapita on, jo uvek zajedljivo.
Mislim da nisam."
ta je to? Pretnja?"
Sluajte", rekoh mu ja. Ne budite tako drski ovako rano ujutro. Siguran sam da ih ima mnogo
kojima ste prerezali grkljan. Ja nisam jo ni kafu popio."
Dakle, sigurni ste da sam rezao grkljane?"
Ne", odgovorili ja. ,,I ne tie me se. Zar ne moete da svravate posao, a da se ne razjarite?"
Besan sam", ree on. Ubio bih vas."
0, do vraga", odvratih ja. Ne govorite toliko."
Hajde Pano", ree prvi. Zatim, meni: Veoma mi je ao. Voleo bih da nas povedete."
I meni je ao. Ali ne mogu."
Njih trojica uputie se vratima, a ja sam ih po-smalrao kako odlaze. Bili su zgodni mladii, dobro
odeveni; nijedan nije imao eira i izgledali su kao
11
da imaju velike pare. U svakom sluaju, govorili su o velikim parama, i govorili su onim engleskim je zikom kojim govore bogati Kubanci.
Dvojica su izgledala kao braa, a trei, Pano, bio je malo vii, ali naizgled ista vrsta momka. Znate,
vitak, dobro odelo i zalizana kosa. Nisam mislio da je onako rav kao to su mu bile rei. Mislio sam da
je mnogo uzbuen.
Kad su, izaavi iz kafane, poli desno, videh kako jedan zatvoren automobil prelazi preko trga u
njihovom pravcu. Najpre se srui jedno okno i metak rasprska red boca u desnom izlogu. uo sam pucnje
revolvera, tak-tak-tak, boce su prtale du celog zida.
Ja skoili iza anka s leve strane i gledao sam virei iznad ivice. Kola su stala i dva oveka su uala
kraj njih. Jedan je drao mainku, a drugi kratku lovaku puku. Onaj s mainkom bio je crnac. Drugi je
imao na sebi beli oferski mantil.
Jedan od mladia leao je potrbuke na ploniku, ba ispred velikog izloga koji se smrskao. Druga
dvojica nalazila su se iza kola sa ledenim tropskim pivom, koja su se zaustavila pred susednom krmom
Kjunard". Jedan konj ovih kola koprcao se u zaprezi na zemlji, dok se drugi svom snagom propinjao.
Jedan od mladia opali iza kola i metak pro-ia iznad plonika. Crnac sa mainkom promoli glavu
skoro do ulice, opali iza kola i pogodi jednoga koji pade na plonik udarivi glavom o ivinjak. On se
srui tu, dignuvi ruke iznad glave; o-fer je pucao na njega iz puke dok je crnac menjao arer; pucnjava
je dugo trajala. Mogli ste videti
12
tragove krupne same svuda po ploniku koji je bio kao uprskan srebrom.
Drugi mladi povue onog pogoenog za noge i skloni ga iza kola, a ja videh kako je crnac spustio glavu na

kolovoz da bi opalio jo jedanput. Zatim videh kako se Pano pojavio i/.a kola i sklonio iza konja koji je jo bio na
nogama. Odvojio se od konja, lica bledog kao prljava krpa, i ubio ofera svojim velikim lugerom: drao ga je obema
rukama da bi bio vri. Ispalio je dvaput iznad crneve glave, primiui se, i jedanput nisko.
Pogodio je automobilsku gumu, jer sam video oblak praine na ulici kad je vazduh iz nje izaao, a crnac ga je
na deset stopa odstojanja pogodio u trbuh, verovatno poslednjim metkom, jer sam video da je bacio puku, a Pano
se skljokao i pao niice. Pokuavao je da se digne, drei neprestano lnger, ali nije mogao da podigne glavu; crnac
uze puku koja je leala naslonjena na toak kola kraj ofera i razmrska mu glavu. Prokleti crnac.
Nagoh iz prve boce koju sam naao otvorenu i ne bili vam ni sad mogao rei ta je u njoj bilo. S I I I I N ilo mi se
od svega toga. Iskrao sam se iza anka i km/, kuhinju izaao na sporedna vrata. Obiao N H I I I U-K I ni /a as nisam
pogledao gomilu koja se hivo s k u p l j a l a ispred kalane; proao sam kroz kapiju, i/.nSao ua dok i otiao na brod.
C'ovek koji je zakupio brod ekao me je. Rekoh nm la se dogodilo.
,,(!de je Edi?" zapita me ovaj Donson koji nas je najmio.
,,Otkako je pucnjava poela nisam ga video."
Mislite li da ga je neko pogodio?"
13

Do avola, ne. Kaem vam da su jedini meci ispaljeni na kafanu bili oni koji su pogodili izlog. To je
bilo kad ih je automobil pratio. Kad su ubili prvog mladia ba pred izlogom. Doli su iza ovog ugla ..."
Reklo bi se da ste sasvim sigurni u to", ree on.
Posmatrao sam", odvratili mu ja.
A tad, podigavi oi, ugledah Edija kako dolazi preko doka, vii i aljkaviji nego ikad. Koraao je kao
da su mu svi zglobovi razglavljeni.
Evo ga."
Edi je izgledao prilino ravo. Nikad nije izgledao suvie dobro rano ujutro, ali sad je izgledao
sasvim ravo.
Gde si bio?" zapitah ga.
Na podu."
Jeste li videli ta se dogodilo?" zapita ga Donson.
Ne govorite o tome, gospodine Donsone", ree mu Edi. Muka mi je i kad pomislim na to."
Popijte neto", ree mu Donson. A onda zapita mene: Dakle, hoemo li da isplovimo?"
To zavisi od vas."
Kakav e dan biti?"
Kao i jue. Moda bolji."
Dobro, im stigne mamac."
Ova ptica je ve tri nedelje pecala unaokolo, a ja nisam dobio ni pare od njega, sem sto dolara ko je mi
je dao da platim konzula i takse, nabavim neto jela i napunim motor benzinom pre nego to smo poli
ovamo. Ja sam davao sav pribor za pecanje, a on je amac zakupio za trideset pet dolara
14

dnevno. Spavao je u hotelu, a na brod je dolazio svakog jutra. Edi mi je naao taj posao, zato sam morao
da povedem i njega. Davao sam mu etiri dolara dnevno.
Moram da nabavim benzina", rekoh Donsonu.
,,U redu."
Za to mi treba novaca."
Koliko?"
Galon1 staje dvadeset osam centi." Trebalo bi da kupim etrdeset galona. To je jedanaest dolara i
dvadeset centi."
On izvadi petnaest dolara.
Hoete li da ostatak zadrim za pivo i led?" zapitah ga ja.
Odlino", odgovori on. Zadrite ga za ono to vam dugujem."

Mislio sam da su tri nedelje dugo vreme da ga lako putam, ali ako e sigurno platiti kakva je razlika? U svakom sluaju, trebalo je da plaa svake iic-delje. Ali putao sam ih da krstare mesec dana i
dobijao sam pare. To je bila moja greka, ali ja sam se u prvo vreme radovao tom krstarenju. Tek sam se
poslednjih dana uznemirio, ali nisam hteo nita da kaem bojei se da se ne naljuti. Ako e sigurno
platiti, bolje je da to due traje.
Hoete li bocu piva?" zapita me on, otvarajui sanduk.
Ne, hvala."
Tada se na doku pojavi crnac koga smo poslali da kupi mamac i ja rekoh Ediju da bude spreman da
se otisnemo.
1

Galon 4,54 litra.

15

Crnac skoi u motornjak sa amcem i mi se oti-snusmo i krenusmo iz pristanita, dok je crnac

stavljao na udicu skue: provukao udicu kroz njihova usta tako da je izala na krge, rasekao ribu sa
strane, a onda, provukavi udicu na drugu stranu, vezao usta pomou ice i privrstio tako dobro udicu
da ne moe da se smakne, da mamac nesmetano klizi i da se ne uvre.
On je pravi crnac, hitar i mraan, sa plavim perlama od uroka oko vrata pod kouljom i starim
slamnim eirom. Na brodu je voleo da spava i ita novine. Ali je stavljao dobar mamac i bio je brz.
Zar vi, kapetane, ne umete da namestite mamac?" zapita me Donson. Umem, gospodine." Zato onda
vodite crnca da to radi?" Kad se pojavi velika riba videete", odgovorili mu.
ta to znai?" Crnac to bre radi nego ja." Zar Edi to ne ume?" Ne ume."
To mi izgleda nepotreban izdatak." Crncu je davao dolar dnevno, a crnac je svake noi iao u krmu.
Video sam da mu se ve spava. On je potreban", rekoh.
Dotle smo ve proli ribarske amce sa unovima za ribu, ukotvljene ispred Kabanasa, i skifove
koji su lovili maton u stenovitom dnu Moroa, a ja sam upravio motornjak prema puini, gde je u daljini
voda izgledala tamna. Edi je izvadio dva ve16
lika plovka, a crnac je namestio mamac na tri tapa.
Struja je nadola skoro do svoje najvie mere 1, dok smo se primicali njenoj ivici, mogli ste
videti kako amac poigrava u pravim vrtlozima. Dizao se lak povetarac sa istoka i ulovili smo
mnogo leteih riba, onih velikih sa crnim krilima koje, kad polete, lie na Lindberga koji prelazi
Atlantski okean.
Ove velike letee ribe su ne moe biti bolji znak. Svuda okolo mogla se videti mestimino ona
blcdouta morska trava, to znai da je glavna struja nadola; ispred nas su ptice lovile iznad jata
malih tunjeva. Mogli ste ih videti kako skau, sasvim mali, teki kilogram ili neto vie.
Moete baciti udicu kad god hoete", rekoh D/.onsonu.
On stavi opremu na sebe i isturi veliki tap sa llardijevim tokiem na kome je bilo namotano
est stotina jardi1 kanapa broj trideset est. Bacih pogled unazad, njegov je mamac lepo klizio
poskakujui na talasima, dok su plovci tonuli i ponovo i skakali. Ili smo ba pravom brzinom, i
amac sam vozio ka struji.
Drite kraj tapa u leitu na stolici", rekoh mu. Onda vam tap nee biti tako teak. Drite
ka-nap labavo, tako da moete popustiti im riba zagrize. Ako zagrize, a kanap je zategnut, povui
e vas u vodu."
Svakog dana sam morao da mu govorim istu stvar, ali to mi nije smetalo. Od pedeset njih koji
zakupljuju amac, jedan zna kako se lovi riba. A
1

Jard 0.914 m.

2 Ernest Hemingvej, III

17
kad znaju, skoro uvek su aavi i upotrebljavaju kanap koji nije dovoljno jak da izdri neto vee.
Kako vam se ini dan?" zapita me on.
Ne moe biti bolji", odgovorili mu. Bio je odista lep dan.
Dadoh crncu upravlja i rekoh mu da se dri ivice struje u istonom pravcu, zatim se vratili
Donsonu koji je sedeo posmatrajui kako mamac
skakue.
Hoete li da namestim jo jedan tap?" zapitah ga.
Nemojte", odgovori on. Hou sam da upecam, pobedim i izvuem svoju ribu."
Dobro", odvratih. Hoete li da ga Edi name-sti i doda vam ga, ako neka naie, tako da je moete
upecati?"
Ne", odgovori on. Vie volim samo jedan
tap."
U redu."
Crnac je i dalje vozio amac ka puini, a ja pogledah i videh da je i on ugledao jato leteih riba
ispred nas, malo dalje uz struju. Osvrnuvi se unazad mogao sam videti Havanu, koja je divno izgledala
na suncu, i jedan brod koji je tog trenutka izlazio iz pristanita i prolazio pored Moroa.
Mislim da e vam se danas pruiti prilika da se borite s ribom, gospodine Donsone", rekoh mu.
I vreme je", odvrati on. Koliko vremena lovimo i
Danas su tri nedelje."
To je dug ribolov."
To je udna riba", odvratih mu. Ovde je nema dok ne naie. Ali kad naie, ima je u izobilju.
18

A ona uvek naie. Ako sad ne naie, nee nikad naii. Mesec je kako treba. Struja je dobra i imaemo
dobar povetarac."
Bilo je neto sitne ribe u poetku."
Da", rekoh. Kao to sam vam kazao. Sitna riba se sve vie gubi i nestaje pre nego to se pojavi
velika."
Vi vlasnici amaca za iznajmljivanje uvek imale iste razloge. Ili je suvie rano ili suvie dockan ili
vetar nije pogodan ili mesec nije kako treba. Ali i pored toga uzimate novac."
Pa", rekoh mu ja, u tome i jeste avo to je obino suvie rano ili suvie dockan, a vetar esto nije
pogodan. A onda kad naie savren dan na kopnu ste i nema nikoga da lovi."
,,A mislite da je danas dobar dan?"
Pa eto", odgovorih mu, ja sam za danas dosta radio. A kladim se da ete i vi imati dosta posla."
Nadam se", ree on.
Poesmo da pecamo. Edi ode napred i spusti mamac. Ja sam stajao oekujui da se pokae neki ivp.
S vremena na vreme crnac bi zadremao, pa \arn i njega posmatrao. Kladim se da nekoliko noi nije
spavao.
Kapetane, da li vam nije teko da mi dodate bocu piva?" zapita me Donson.
Ne, gospodine", odgovorih i zavukoh ruku u led da mu izvadim jednu hladnu bocu.
Hoete li i vi jednu?" zapita me on.
Ne, gospodine", odvratih. ekau do veeras."
Otvorih bocu i ba sam mu je pruio, kad ugledah kako je jedan veliki mrki marlin, s kopljem du19

im od oveje ruke, glavom i ramenima iskoio iz vode i eepao skuu. Izgledao je kao balvan.
Popustite kanap!" doviknuh mu.
Nije ga uhvatio", ree Donson.

Onda ga drite."
Doao je iz dubine i nije ga uhvatio. Znao sam da e se vratiti i opet pokuati.
Budite spremni da popustite kanap onog asa kad ga zgrabi."
Zatim sam ga video kako se pojavljuje ispod vode. Mogli ste mu videti peraja rairena kao pur purna
krila i purpurne pruge preko mrkog tela. Izaao je kao podmornica i njegovo leno peraje pomoli se.
Videsmo kako see vodu. Onda se pojavi odmah iza mamca, dok je kopljem koje je trcalo iz vode mahao
kao repom.
Pustite neka mu ue u usta", rekoh. Donson die ruku sa ekrka koji poe da se brzo odmotava, a
marlin se okrete i zaroni; video sam kako se elom duinom srebrnasto presijava, dok se prevrtao na bok i
brzo uputio ka obali.
Zategnite malo kanap", rekoh. Ne mnogo."
On navi malo kanapa.
Ne suvie", rekoh. Video sam kako se kanap iskosio. vrsto pritegnite kanap i lupite ga", rekoh ja.
Morate ga lupiti. On e u svakom sluaju skoiti."
Donson navi kanap i vrati se tapu.
Lupite ga!" uzviknuh. Probodite ga. Udarite ga pet-est puta."
On ga udari prilino snano jo dva-tri puta. Tad se tap previ nadvoje, a kotur poe da kripi; i tras,
evo marlina napolju, u jednom dugom pravom
20
skoku, srebrno sjajnog na suncu, dok je voda pljusnula kao da ste bacili konja sa stene.
Popustite kanap", doviknuh mu.
Otiao je", ree Donson.
Proklet bio, jeste", odvratih mu. Brzo putajte kanap."
Mogao sam videti kako se udica savila, i kad je marlin idui put skoio, bio je iza krme i plivao prema
puini. Onda je jo jednom izaao i toliko za-penuio vodu da je bila bela; video sam da se zaka-i io
krajem usta. Pruge su se jasno ocrtavale na njemu. Bila je to lepa riba, jasno srebrnasta, sa purpurnim
arama, i debela kao balvan.
Umakao je", ree Donson. Kanap je bio la-l>av.
Motajte kanap", rekoh. Dobro se zakaio. Svom brzinom napred!" doviknuh crncu.
Tada marlin iskoi iz vode krut kao motka, jednom, pa jo jednom, pravo prema nama, elom svojom
duinom, dok je voda ikljala visoko svaki put kad bi pao. Kanap se zategnu i ja videh da se opet uputio
prema obali i da se okree.
Sad e da bei", rekoh. Ako proguta, goniu kfa. Drite kanap labavo. Ima ga dovoljno."
Marlin poe prema severozapadu kao to sve velike ribe rade i, bratac moj, progutao je jote kako.
Poe da skae onim dugim skokovima, a svaki put kad bi pao u vodu liio je na neki brzi amac. Ili smo
za njim, drei ga na boku kad smo se okrenuli. Ja sam bio kod upravljaa i neprestano sam vikao
Donsonu da dri kanap labavo i da brzo odmotava. Odjednom videh kako mu se tap tre i kanap opusti.
Nije izgledao labav, ako niste bili
21
upueni, zato to je deo kanapa u vodi zatezao. Ali ja sam znao.
Pobegao je", rekoh mu. Riba je jo skakala i produila je da skae, dok je nismo izgubili iz vida.
Bila je to odista lepa riba.
Jo oseam kako vue", ree Donson.
To je teina kanapa."
Jedva mogu da ga navijam. Moda je mrtav."
Pogledajte ga", rekoh. ja. Jo skae." Mogli ste ga videti na daljini od pola milje kako pljuska po
vodi.
Uzeh kanap u ruku: Donson ga je bio vrsto zategao. Svaki kanap se ne moe izvui. Morao se
prekinuti.

Zar vam nisam rekao da ga drite labavo?"

Ali on je stalno vukao."
Pa ta?"
Zato sam ga zategao."
Sluajte", rekoh ja. Ako im ne date kanapa kad tako progutaju udicu, one ga prekinu. Nema kanapa
koji e ih drati. Morate im ga dati kad ga trae. Morate ga poputati. U tom sluaju ni pravi ribari ih ne
mogu vrsto drati ak ni sa harpun-skom udicom. Ono to moramo initi, to je da ih amcem gonimo
tako da ne odmotaju ceo kotur kad bee. Kad se umore od beanja, ponu da trzaju i onda moete
zategnuti kanap i namotati ga."
Znai, uhvatio bih je da se kanap nije prekinuo?"
Imali ste priliku."
Ne bi izdrala, zar ne?"
Ima jo mnogo ega koje mogu da urade. Borba poinje tek posle pokuaja bekstva."
22
Pa hajde da uhvatimo jednu", ree Donson.
Treba prvo da namotate taj kanap", rekoh mu.
Zakaili smo i izgubili ovu ribu ne probudivi Edija. A sad se Edi pojavi na zadnjem delu broda. ta se
deava?" zapita on.
Edi je nekad bio koristan u amcu, pre nego io je poeo da se opija, ali sad nije ni za ta. Po-smatrao
sam ga dok je stajao tu, visok i upalih obraza, poluotvorenih usta, krmeljivih oiju i kose iz-Mcdele od
sunca. Znao sam da ga je probudila elja da neto popije.
Uzmi bocu piva", rekoh mu. On izvadi jednu iz sanduka i ispi je.
Pa, gospodine Donsone", ree on, mislio sam da je bolje da zavrim svoj san. Veoma sam vam za hvalan na pivu, gospodine." Prokleti Edi, za ribu nm je bilo sasvim svejedno.
I eto, oko podne zakaili smo jo jednu i ona se otrgla. Mogli ste videti kako je udica, kad je riba
odbacila, odletela trideset stopa u vazduh.
ta sam sad pogreio?" zapita Donson.
Nita", odgovorih. Ona je prosto zbacila udicu."
Gospodine Donsone", ree Edi, koji se bio probudio da popije jo jednu bocu piva, gospodine
Donsone, vi prosto nemate ;sree. Moda imate sree sa enama. Gospodine Donsone, ta kaete, da
izaemo veeras?" Onda se vrati i opet lee.
Oko etiri sata, kad smo se vraali pored same obale, uz struju koja je tekla kao vodenini potok a
sunce nam bilo za leima, najvei crni marlin kopa sam u ivotu video, zagrizao je Donsonov mamac.
Stavili smo vetaki mamac i uhvatili ona e23

tiri mala tunja, a crnac je metnuo na svoju udicu

m'
jednoga kao mamac. Klizio je prilino teko i mno1
go pljuskao u brazdi koju je amac ostavljao za
1
sobom.
I
Donson
skide
opremu
sa
ekrka
kako
bi
mo
gao
da
metne
tap
preko
kolena,
poto
su
mu
se
ru
ke
umorile
drei
ga
sve
vreme
LI
istom
poloaju.
Zato
to
su
mu
se
ruke
umorile
drei
ekrk
dok
je
zatezao
veliki
mamac,
on
je
navio
kanap
kad
ja
ni
sam
gledao.
Nisam
imao
pojma
da
ga
je
navio.
Nije
mi
se
dopadalo
to
tako
dri
tap,
ali
nisam
hteo
da
mu
stalno
prigovaram.
Sem
toga,
dok
je
kanap
la
bav
udica
e
se
odmotavati,
i
tako
nije
bilo
nikakve
opasnosti. Ali to je bilo aljkavo ribarenje.
'{

Bio
sam
za
upravljaem
i
iao
sam
ivicom
je
prema
staroj
fabrici
cementa,
gde
je
duboko
svim
blizu
obale
i
gde
ima
kao
nekih
vrtloga
i
se
nae
mnogo
mamaca.
Tad
videh
kako
neto
snu kao dubinska bomba, i ugledah sablju, oko, raz/
glavljenu donju eljust i ogromnu purpurno-crnu glavu crnog marlina. elo leno peraje bilo mu
je izalo iz vode i izgledalo visoko kao laa sa tri jarbola, a ceo rep u obliku kose bio je napolju
kad se ustremio na tunja. Kljun mu je bio veliki kao tap za bezbol i zavrnut, a kad je epao
mamac zaparao je okean. Bio je tamne, purpurno-crne boje, a oko mu je bilo kao anak za supu.
Bio je gorostasan. Kladio bih se da je imao hiljadu funti. 1
Povikah Donsonu da mu pusti kanap, ali pre nego to sam izustio i jednu re, videh kako
se Donson die sa stolice u vazduh kao da je na di1

stru
sa
uvek
plju-

Funta 0.453 kg

24
zalici, dok je vrsto drao tap koji se savio kao luk, a onda kako ga je drka udarila u trbuh i ela
naprava odletela u vodu.
Donson je vrsto zategao kanap, i kad je riba zagrizla, podigla ga je sa sedita, jer nije vie mogao
da zadri tap. Drka mu je bila ispod noge, a slap preko kolena. Da je imao opremu na sebi, povukla bi i
njega u vodu.
Ugasio sam motor i vratio se na krmu. On je sedeo drei se za trbuh, gde ga je udarila drka Slapa.
ini mi se da je za danas dosta", rekoh. ta je to bilo?" zapita me on.
Crni marlin", odgovorih mu.
Kako se dogodilo?"
Izraunajte samo", rekoh ja. Kotur je stajao dvesta pedeset dolara. Sad staje vie. tap me je stajao
etrdeset pet. Bilo je neto manje od est stotina jardi kanapa broj trideset est."
Edi ga ba tada pljesnu po leima. Gospodine D/.onsone", ree on, vi prosto nemate sree. Nikad u
ivotu nisam video da se neto ovako dogodilo."
Umukni, pijanico", rekoh mu ja.
Kaem vam, gospodine Donsone", ree Edi, to nikad u ivotu nisam video."
ta je trebalo da radim kad se uhvatila takva riba?" zapita Donson.
To je zato to ste hteli da se borite sami", rekoh mu. Bio sam besan.
Suvie su velike", ree Donson. Eto, to je kazna."
Sluajte", rekoh ja. Takva riba bi vas ubila."
Drugi ih love."
25
Ljudi koji znaju da ribare, hvataju ih. Ali nemojte misliti da i oni ne iskuse kaznu."
Video sam sliku jedne devojke koja je ulovila takvu ribu."
Razume se", rekoh ja. Lov bez borbe. Ta je progutala mamac; izvukli su joj stomak, ona je isplivala
na povrinu i uginula. A ja govorim o borbi sa ribama kad se ustima zakae za udicu."
Pa da", ree Donson, suvie su velike. Ako to ne prua zadovoljstvo, zato ribariti?"
Tano, gospodine Donsone", ree Edi. Ako to ne prua zadovoljstvo, zato ribariti? Sluajte,
gospodine Donsone. Tu ste pogodili u sr. Ako to ne prua zadovoljstvo, zato ribariti?"
Jo sam drhtao zbog one ribe i bilo mi je ao pribora za pecanje; nisam mogao da ih sluam. Re kao
sam crncu da vozi u pravcu Moroa. Nita im nisam govorio i oni su sedeli tamo, Edi u jednoj stolici, sa
bocom piva, a Donson sa drugom.
Kapetane", ree mi on malo docnije, da li biste mi doneli jedan viski sa ledom?"
Doneh mu ga ne govorei nita, a zatim nasuh sebi jedan jak. Mislio sam u sebi kako je ovaj Donson
ribario petnaest dana i najzad zakaio ribu na kakvu ribar za godinu dana ne naie, izgubio je, izgubio moj

pribor za pecanje, napravio sebe budalom, a sedi tu i pije, potpuno zadovoljan, s jednom pijanicom.
Kad smo izali na dok, a crnac stajao u iekivanju, ja zapitah: Hoemo li sutra?"
Mislim da neemo", ree Donson. Sit sam ovakvog ribarenja."
Hoete li da isplatite crnca?"
26
Koliko mu dugujem?"
Dolar. Moete mu dati napojnicu, ako hoete."
Tako Donson dade crncu dolar i dve kubanske pare od dvadeset pet centi.
Za ta je ovo", zapita me crnac pokazujui pare.
Napojnica", rekoh mu ja na panskom. Ispla-lio te. To ti daje."
Da ne dolazim sutra?"
Ne."
Crnac uze svoje klupe kanapa koji je upotrebljavao za vezivanje mamca i svoje crne naoare, slavi
slamni eir na glavu i ode bez zbogom. To je bio crnac koji nikada nije mnogo cenio nijednog od nas.
Kad biste hteli da sredimo raune, gospodine Donsone?" zapitah ga.
Idem u banku sutra ujutru", odgovori Donson. Moemo da se obraunamo posle podne."
Znate li koliko ima dana?"
Petnaest."
Ne. Sa dananjim ima ih esnaest, a dan tamo i dan natrag ine svega osamnaest. Tu su, zatim, tap
i kotur i kanap od danas."
Pribor pada na va raun."
Ne, gospodine. Ne, kad ga tako izgubite."
Ja sam platio zakupninu za svaki dan. To ide na va raun."
Ne, gospodine", rekoh ja. Da ga je riba unitila bez vae greke, bila bi druga stvar. Vi ste tu
opremu izgubili zbog svoje nebriljivosti."
Riba mi ga je otela iz ruku."
27

Zato to ste drali zategnut kanap, a tap vam nije bio u leitu."
Nemate prava da to naplatite."
Da ste zakupili automobil i strmoglavili ga sa neke stene, zar ne biste morali da platite?"
Ne, ako sam bio u njemu", odgovori Donson.
To je prilino dobro, gospodine Donsone", ree Edi. Razume, zar ne, kapetane? Da je bio u
njemu, poginuo bi. Stoga ne bi morao da plati. Ta vam je dobra."
Nisam obraao panju na pijanduru. Dugujete dvesta devedeset dolara za onaj tap, kotur i kanap",
rekoh Donsonu.
Pa to nije pravo", ree on. Ali ako vam se ba tako ini, da platimo popola?"
Ne mogu nabaviti drugi pribor bez trista ezdeset dolara. Kanap vam ne naplaujem. Takva riba
vam moe izvui sav kanap bez vae greke. Da ovde ima ikog sem ove pijanice, taj bi vam rekao koliko
sam s vama poten. Znam da vam se to ini ogromna suma novca, ali i bila je ogromna suma kad sam
kupio pribor. Ne moete loviti takvu ribu bez najbolje opreme koja se moe nabaviti."
Gospodine Donsone, on kae da sam ja pijanica. Moda i jesam. Ali ja vam velim da je u pravu. U
pravu je i umeren je", ree Edi.
Neu da se cenkam", ree najzad Donson. Platiu, mada nisam ubeen. To je osamnaest dana po
trideset pet dolara i pored toga jo dvesta devedeset pet."

Dali ste mi sto", rekoh mu. Podneu vam raun ta sam potroio i odbiu ono hrane to je ostalo,
to ste kupili za put ovamo i natrag."

28

To je pravo", ree Donson.

Sluajte, gospodine Donsone", ree Edi. Da znate koliko obino naplate strancima, znali biste da
je to vie nego pravo. Znate li ta je to? To je izuzetno. Kapetan se ponaa prema vama kao da sle mu
roena majka."
Idem sutra u banku, a posle podne u doi ovamo. A onda u uzeti lau prekosutra."
Moete da se vratite s nama i tako utedite troak za prevoz."
Neu", ree on. Laom u utedeti vreme."
Dobro", rekoh. Da popijemo neto?"
Odlino", ree Donson. Ne ljutite se vie, zar ne?"
Ne, gospodine", odgovorih mu. Tako smo nas trojica seli na krmu i popili po jedan viski.
Sutradan sam elo jutro radio na amcu. Pod-niazao motore i svrio jo poneto. Oko podne oti ao
sam u grad i ruao u nekom kineskom restoranu gde moete dobiti dobro jelo za etrdeset cen-li. a zatim
sam kupio neke stvarice da ponesem v.i -11 i i naim trima devojicama. Znate, miris, dve- i ii lepeze i
one visoke eljeve za kosu. Kad sam to svrio, svratio sam kod Donovana, popio pivo i porazgovarao
malo sa starcem, a zatim se vratio do dokova San Francisko, svrativi usput etiri-pet puta tla popijem
pivo. Kupio sam Frenkiju dve-tri boce u krmi Kjunard" i uao u amac oseajui se prilino dobro. Kad
sam uao u amac, ostalo mi je tano etrdeset centi. Frenki je uao sa mnom i, dok smo sedeli i ekali
Donsona, popio sam s Fren-kijem dva-tri hladna piva iz hladnjae.
29
Edi se nije pojavio ceje noi i dana, ali sam znao da e doi pre ili posle, im iscrpe kredit. Do-novan
mi je kazao da je bio kratko vreme kod njega prole noi sa Donsonom i da ih je Edi astio na kredit.
ekali smo, a ja sam se udio to se Donson ne pojavljuje. Poruio sam po onima na doku da ue u
amac i saeka me, ali oni mi rekoe da nije dolazio. Mislio sam ipak da je prole noi dugo sedeo i
verovatno nije ustao do podne. Banke su bile otvorene do tri i po. Videli smo avion kad je otiao, a oko
pet i po nestalo je mog dobrog raspoloenja i poeo sam da se brinem.
U est sati poslao sam Frenkija do hotela da vidi da li je Donson tamo. Jo sam verovao da se
moda negde zapio ili da je u hotelu, ali se osea tako ravo da ne moe da ustane. ekao sam i ekao dok
nije bilo dockan. A mnogo sam se zabrinuo, jer mi je dugovao osam stotina dvadeset pet dolara.
Frenki je otiao pre neto vie od pola sata.. Kad sam ga ugledao, koraao je brzo i odmahivao
glavom.
Otiao je avionom", ree on.
U redu. To mu je. Konzulat je bio zatvoren. Imao sam etrdeset centi, a avion je ionako sad ve bio u
Majamiju. Nisam mogao ni telegram da poaljem. Prokleti Donson. Bila je to moja greka. Trebalo je da
budem oprezniji.
Dobro", rekoh Frenkiju. Mogli bismo da popijemo po flau hladnog piva. Gospodin Donson ga je
kupio." Ostalo je tri flae tropskog.
30
Frenki je bio neraspoloen kao i ja. Ne znam kako je to postigao, ali je tako izgledao. Neprestano me tapao po
leima i vrteo glavom.
Nije bilo pomoi. Bio sam upropaen. Izgubio sam petsotina trideset dolara za zakupninu, a pribor nisam
mogao nabaviti bez jo trista pedeset. Mislio sam kako e to nekima od onih to se vrte po doku biti milo. To e

sigurno obradovati neke Konce.1 A dan ranije odbio sam tri hiljade dolara da prevezem tri stranca na ostrva, ma
kuda, samo da pobegnu iz zemlje.
U redu, a ta sad da radim? Nisam mogao da ponesem neki tovar pia, jer morate imati novaca da biste kupili
pie, a sem toga, s tim se vie nije moglo zaraivati. Grad je bio preplavljen alko holom i niko ga nije kupovao. Ali,
neka me avo nosi ako se vratim kui bez marjaa i gladujem elo li-lo u onom gradu. Sem toga, imam porodicu. Takse smo platili kad smo stigli. Lukom kapetanu se obino plaa unapred i on vas ubelei i naplati lake. Sto mu
muka, nisam imao dovoljno novaca ni za benzin. To je bio ba avolski raun. Prokleti I )/.onson.
Frenki, moram da prevezem neto", rekoh. Moram neto da zaradim."
Videu", odvrati Frenki. On se vrzma po obali i radi razliite poslove. Prilino je gluv i svake noi pije i
suvie. Ali nikada niste videli estitijeg o-vrka, niti nekog sa boljim srcem. Poznajem ga otkad sam poeo da
dolazim ovamo. Mnogo puta mi je pomogao da natovarim amac. A onda, kad sam
1

Kon uroenik sa Bahamskih ostrva.

31

prestao da krijumarim pie i poeo da vozim izletnike koji su pecali sabljarke na Kubi, esto sam ga
viao oko dokova i po kafanama. Izgleda kao da je nem i obino se osmehuje umesto da govori, ali to je
zato to je gluv.
Vozie ma ta?" zapita Frenki.
Dabome", odvratih mu. Sad ne mogu da biram."
Ma ta?"
Dabome."
Videu", ree Frenki. Gde e biti?"
Biu kod ,Bisera'", rekoh mu. Moram neto da pojedem."
Kod Bisera" moete dobiti dobru veeru za dvadeset pet centi. Svako jelo u jelovniku je deset centi,
sem supe koja staje pet centi. Otiao sam donde sa Frenkijem; ja sam uao, a on produio. Pre nego to je
otiao, stegnuo mi je ruku i potapao me opet po ramenu.
Ne brini", ree on. Ja Frenki, mnogo vest. Mnogo poslova. Mnogo pia. Bez para. Ali veliki pri jatelj. Ne brini."
U zdravlje, Frenki", rekoh mu. Ne brini se ni ti, mladiu."

32
2.
Uao sam u kafanu Biser" i seo za jedan sto. l/memli su staklo u prozoru koji je bio smrskan i ceo izlog
bio je opravljen. Bilo je mnogo Galegosa 1 koji su pili kod anka, dok su neki jeli. Za jednim slolom se ve
igralo domina. Poruio sam orbu od crnog pasulja i kuvanu govedinu sa barenirn krom-pirom, za petnaest
centi. Sa flaom piva to je iznelo dvadeset pet centi. Kad sam zapitao kelnera o puc-n javi, on nije hteo nita da
kae. Svi su bili strano uplaeni.
Zavrio sam veeru, zavalio se u stolicu, zapalio cigaretu i neprestano se derao. Tad ugledah Fren-ki ja.
na vratima gde ulazi sa jo jednim ovekom. Zu I a posla, pomislih u sebi. Dakle, uta posla.
,,Ovo je gospodin Sing", ree Frenki i osmehnu se. Pokazao se prilino brz i to je znao.

Dobar elan", ree gospodin Sing.

Gospodin Sing je bio neto najuglednije to s;iin ikad video. Bio je pravi Kinez, ali je govorio kao
Rnglez i bio je obuen u belo odelo sa svilenom kouljom i crnom kravatom i nosio je jedan od
1

Galegos naziv za pance u Junoj Americi.

3 Erncsl Hemingvej, III

33

onih panama eira koji staju sto dvadeset pet dolara.

Hoete li kafu?" zapita me on.
Ako vi pijete."
Hvala", ree gospodin Sing. Jesmo li ovde sasvim sami?"
Ako ne raunate ostali svet u karani", rekoh mu.
To ne mari", ree gospodin Sing. Vi imate motornjak?"
Trideset osam stopa duine", rekoh mu. Ker-mat od sto konjskih snaga."
Ah", ree gospodin Sing. Mislio sam da je neto vee."
Moe da nosi dvesta ezdeset sanduka, a da ne bude pretovaren."
Da li biste mi ga iznajmili?"
Pod kojim uslovima?"
Vi ne morate ii. Ja u se pobrinuti za kapetana i posadu."
Ne", rekoh ja. Ja idem sa amcem ma kuda on iao."
Razumem", ree gospodin Sing. Hoete li da nas ostavite same?" ree Frenkiju. Frenkija je to vrlo
zanimalo i on mu se osmehnu.
GIuv je", rekoh. Ne razume dobro engleski."
A tako", ree gospodin Sing. Vi dobro govorite panski. Recite mu da nam se docnije pridrui."
Dadoh palcem znak Frenkiju. On se die i ode do anka.
Vi ne govorite panski?" upitah ga.
O, da", odvrati gospodin Sing. ,,A sad, ta vas je nagnalo da prihvatite ..."
34
Nemam ni prebijene pare."
A, tako", ree gospodin Sing. Je li amac ne-lo duan? Moe li biti uzapen?"
,,Nc."
'
Dobro", ree gospodin Sing. Koliko mojih ne-Menih zemljaka moe da primi va amac?"
Mislite da vozi?"
Da, to."
Dokle?"
Jedan dan vonje."
Ne znam", rekoh. Moe da primi dvanaestinu nko nemaju prtljaga."
Nee imati prtljaga."
Kuda hoete da ih prevezete?"
To ostavljam vama", ree gospodin Sing.
Mislim, gde u ih iskrcati?"
Ukicaete ih za Tortugu, gde treba da ih priliv,ili jedna trabakula."
Sluajte", rekoh ja. Na Tortugi kod Logerhed I i*|w postoji svclioiiik sa radio stanicom koja radi u uhu
pravca."
'luko je", ree gospodin Sing. Bilo bi sigurno vrlu glupo Iskn .ih tli lamo."
,,fit umln'f"
uHekno fcMin il.i (Vic ili vi ukrcali za Tortugu. To Jf HM njihovom puiu."
UM", rekoh.
Tiku <"elc< dl i.mio |'.<le budete smatrali da je !W.|linl|i<."

IloiV II ( r n h . i l u h i doi u Tortugu po njih?"

Nm'HViio da MITI-", ree gospodin Sing. Kako Me fi l i i pi . "
Koliko dajete /.a svakog od njih?"

35
Pedeset dolara", ree gospodin Sing.
Neu."
A sedamdeset pet?"
Koliko vi dobijate od glave?"
A, to nema veze. Vidite, ta stvar je vrlo zamrena i ima puno tekoa. Nije sve u tome."
Da", rekoh ja. A zar ja ne treba da budem plaen za ono to se od mene trai. Je 1'?"
Potpuno vas razumem", ree gospodin Sing. Da kaemo sto dolara za svakog?"
Sluajte", rekoh ja. Znate li koliko e me drati u zatvoru ako me uhvate?"
Deset godina", ree gospodin Sing. Bar deset godina. Ali nema razloga da vas zatvore, dragi rnoj
kapetane. Izlaete se samo jednoj opasnosti kad budete utovarivali svoje putnike. Sve drugo zavisi
od vas."
,,A ako vam opet padnu na vrat?"
To je prosto. Ja u vas pred njima optuiti da ste me izdali. Vratiu jedan deo novca i opet u ih
ukrcati na neki brod. Oni, razume se, shvataju da je ovo teak put."
,,A ja?"
Bie verovatno potrebno da obavestim konzulat."
Razumem."
Hiljadu dvesta dolara, kapetane, nije sada za odbacivanje."
Kad u dobiti novac?"
Dve stotine kad pristanete, a hiljadu kad ih ukrcate."
Pretpostavimo da pobegnem sa dve stotine?"
36
.Ta, naravno, ne bih mogao nita da uinim", osnichnu se on. ,,Ali znam, kapetane, da vi neete uiniti tako
neto."
Imate li kod sebe dve stotine?"
Naravno."
Metnite ih ispod tanjira." On to uini.
,,U redu", rekoh ja. Ujutru u izai iz prista-niSla, a uvee su isploviti na puinu. A sad, gde C'ciuo ih
ukrcati?"
Kako bi bilo kod Bakurana?"
,,U redu. Jeste li ugovorili s njima?"
Naravno."
Sad, to se tie ukrcavanja", rekoh mu. Upa-lleele dve svetiljke, jednu iznad druge, tamo gde ho ro le. Ja u
prii kad ih vidim. Vi ete doi u amcu i nkrcaete ih iz amca. Doi ete lino i doneti novac. Neu primiti na svoj
amac nijednog dok ne dobijem novac."
Ne", ree on. Pola kad pone ukrcavanje, a osi a lak kad se zavri."
U redu", pristadoh. To je pravo."
Dakle, sporazumeli smo se?"
Mislim da jesmo", odvratih. Nee biti ni prtljaga ni oruja. Ni puaka, ni noeva, ni brijaa; ni-151u. To
moram da znam."
Kapetane", ree gospodin Sing. Zar nemate povcienja u mene? Zar ne vidite da su nai interesi Ili?"
Vi ete proveriti?"

Molim vas, nemojte da mi pravite neprilike", rc*cY on. Zar ne vidite kako se nai interesi poklapaju?"

37
,,U redu", kazah mu. ,,U koje ete vreme biti tamo?"
Pre ponoi."
Dobro", rekoh. Mislim da je to sve."
Kako hoete novac?"
U stotinarkama e biti sasvim dobro."
Ustao sam i posmatrao ga dok je odlazio. Fren-ki mu se osmehnu kad je proao pored njega. Gospodin Sing ga i ne pogleda. Bio je zbilja vrlo uglaen Kinez. Prokleti Kinez.
Frenki prie stolu. Dakle?" zapita.
Otkud zna gospodina Singa?"
On prevozi Kineze", ree Frenki. Veliki posao."
Otkad ga zna?"
Ovde je oko dve godine", ree Frenki. Jedan drugi prevozio ih pre njega. Neko ubio njega."
I gospodina Singa e neko ubiti."
Naravno", ree Frenki. Zato ne? Vrlo veliki posao."
Proklet posao", dodadoh.
Veliki posao", ponovi Frenki. Ukrcani Kinezi nikad se ne vraaju. Drugi Kinezi piu pisma i kau
sve lepo."
Divno", rekoh ja.
Ova vrsta Kineza ne zna da pie. Samo bogati Kinezi umeju da piu. Ne jedu nita. ive od pi-rina.
Sto hiljada Kineza ovde. Samo tri Kineski-nje.
Zato?"
Vlada ne puta."
Paklene prilike", rekoh.
Ti pravi posao s njim?"
38
Moda."
Dobar posao", ree Frenki. Bolji od politike. Mnogo para. Mnogo veliki posao."
Hoe flau piva?" zapitali ga.
Ne brine vie?"
Ne, do avola", odgovorili. Mnogo veliki posao. Veoma sam ti zahvalan."
Dobro", ree Frenki i potapa me po ramenu. Raduje me vie nego ita. Sve to elim da si sre-an. Kinezi
dobar posao, je 1'?"
Divan."
Raduje me", ree Frenki. Bio je gotov da za-plae od zadovoljstva to je sve u redu, te ga ja potapah po
leima. Prokleti Frenki.
im sam sutradan ustao, naao sam lukog kapelana i rekao mu da nam izda dozvolu. Traio je spisak posade,
a ja sam mu kazao da nee biti nikoga.
Sami ete ploviti, kapetane?"
Tako je."
ta je bilo s vaim pomonikom?"
Opio se", odgovorili mu.
Vrlo je opasno ii sam."
Samo devedeset milja", rekoh. Zar mislite da ji' bolje ako imam pijanduru u amcu?"
Odvezao sam amac do doka kompanije Stanci, ml oil" na drugom kraju pristanita i napunio oki rezervoara.
Kad se napune, moglo je da stane .koro dve stotine galona. Bilo mi je teko da kupu-l< ni galon po dvadeset osam
centi, ali nisam znao pir sve moemo dospeti.
Otkad sam se video sa Kinezom, i uzeo novac, u i uio me taj posao. Mislim da ele noi nisam za-

39

spao. Vratio sam amac u dok San Francisko, a tu me je ekao Edi.

Hej, Hari", viknu on i mahnu rukom. Dobacih mu ue sa krme i on priveza amac, a onda skoi u
njega, jo vie izduen, plaan i pijaniji nego ikad. Nita mu ne rekoh.
Hari, ta misli o onome Donsonu koji je ovako odmaglio?" zapita me. ta zna o tome?"
Hajde odavde", rekoh mu. Ne mogu da te gledam."
Burazeru, zar nisam i ja ljut zbog toga koliko i ti?
isti se sa amca", rekoh mu.
On se smesti u stolicu i isprui noge. ujem da danas polazimo", ree. Pa, mislim da ne vredi
zadravati se."
Ti ne ide."
,,U emu je stvar, Hari? Nema smisla da se svaa sa mnom."
Nema? Nosi se odavde."
O, lake."
Ja ga oamarih, a on se die i pope na dok.
Ja tebi, Hari, ne bih uinio tako neto", ree on.
Bogami, i ne bi", kazah mu. Neu da te vodim. To je sve."
Pa dobro, zato si me udario?"
Da to utuvi."
ta bi hteo da radim? Da ostanem ovde i gladujem?"
Neka te avo nosi, gladuj", rekoh. Moe se vratiti skelom. Moe da zaradi za povratak."
Ne ponaa se poteno prema meni", ree on.
40

Prema kome si se ti, pijanico, ikad poteno ponaao?" rekoh mu. Podvalio bi roenoj majci."
I to je bilo tano. Ali mi je bilo krivo to sam i-a udario. Znate kako se oseate kad udarite pijanicu.
Ali tako su sad stvari stajale, nisam ga morao povesti ak i da sam to eleo.
On krenu niz dok izgledajui dui nego dan bez doruka. Zatim se okrete i vrati.
Hari, da mi pozajmi dva-tri dolara?"
Dadoh mu jednu od Kinezovih novanica od pet dolara.
Uvek sam znao da si drugar. Hari, zato me ne povede?"
Baksuz si."
Proi e te to", ree on. Ne mari, drue. Jo e ti biti milo da me vidi."
Sad kad je dobio novac, otiao je mnogo bre, rili kaem vam da mi je bilo muka i da ga gledam.
Koraao je ba kao da su mu zglobovi izvrnuti.
Otiao sam do Bisera" i sastao se s lukim kapetanom. On mi je dao isprave, a ja sam mu platio
pie. Zatim sam ruao i Frenki je doao.
Jedan mi dade ovo za tebe", ree on i prui mi neto valjkastog oblika, uvijeno u hartiju i vezano
komadom crvenog kanapa. Kad sam odvio, izgledalo je kao neka fotografija; odmotah je mislei da je
slika amca koju je snimio neko sa doka.
U redu. Bila je to slika glave i grudi nekog mrtvog crnca sa grkljanom prerezanim od uva do uva, :i
onda paljivo uivenim, i kartonom na grudima na kome je pisalo na panskom: Ovako postupa mo sa
lenguas largas."
Ko ti je ovo dao?" zapitah Frenki ja.
41

On pokaza jednog deka, panca, koji radi na dokovima i drui se mnogo sa Koncima. Deko je
stajao pored anka za jelo.
Reci mu da doe ovamo."
Deko doe. On ree da su mu to dala dva mladia oko jedanaest sati. Pitali su ga da li me poznaje, a
on je kazao: da. Zatim je predao Frenkiju da meni da. Dali su mu dolar da se potara do dobijem. Bili su

dobro obueni, dodade on.

Politika", ree Frenki.
O, da", kazah.
Misle da si ti javio policiji o razgovoru sa onim mladiima ovde onog jutra."
Da, da."
Gadna politika", ree Frenki. Dobra stvar to ide."
Jesu li mi ita poruili?" zapitali deka.
Nisu", odgovori on. Rekli su samo da vam to predam."
Sad u da krenem", rekoh Frenkiju.
Gadna politika", ree Frenki. Vrlo gadna politika."
Skupih sve hartije koje mi je luki kapetan dao. Platih raun i izaoh iz kafane, preoh preko trga i
kroz kapiju; laknulo mi je kad sam proao pored slagalita i izaao na dok. Oni momci su me dobro
uplaili. Bili su toliko glupi da pomisle da sam prijavio njihove drugove. Oni mladii su kao Pano. Kad
se preplae, oni se uzbude, a kad se uzbude, hoe da ubijaju.
Skoih u amac i upalih motor. Frenki je stajao na doku posmatrajui. Osmehivao se onim sme-nim
osmehom gluvih. Ja se vratih do njega.
42

Sluaj", rekoh mu. Nemoj da se upetlja u neto zbog ovoga."

Nije mogao da me uje. Viknuh mu.
Ja dobra politika", ree Frenki i odveza amac.

43

3.

Mahnuo sam Frenkiju, koji je bacio ue u amac, i poao punom brzinom iz pristanita, kroz kanal.
Jedan britanski teretnjak je izlazio i ja sam projurio pored njega i prestigao ga. Bio je pretova ren eerom,
a svi gvozdeni delovi bili su zarali. Jedan mornar u staroj plavoj majici posmatrao me odozgo sa krme
dok sam prolazio. Izaao sam iz pristanita, preao Moro i uzeo pravac prema Ki Uestu, na sever. Ostavio
sam upravlja i otiao na-pred da namotam ue za vezivanje amca, a onda se vratio i drao pravac tako
da je Havana u poetku bila iza krme, a onda kad su se pojavile planine nije se vie videla.
Ubrzo sam izgubio iz vida Moro, a zatim hotel Nacional" i najzad sam mogao videti samo kupolu
Kapitola. Za razliku od poslednjeg dana kad smo ribarili, nije bila jaka struja, a duvao je samo laki
povetarac. Video sam nekoliko jedrilica koje su plovile prema Havani, a poto su dolazile sa zapada, znao
sam da je struja slaba.
Okrenuh prekida i ugasih motor. Nije imalo nikakvog smisla da rasipam benzin. Pustiu da me
44

nosi struja. Kad se smrkne, uvek u moi da pronaeni svetionik Moroa, ili, ako me struja odnese suvie
daleko, svetionik Kodimara, i da se vratim na-liag i poem ka Bakuranu. Po tome kako je struja i/gledala,
izraunao sam da e me do mraka zaneti dvanaest milja prema Bakuranu i da u videti svetionik Barakoe.
Ugasio sam motor i ispeo se napred da pogledam unaokolo. Video sam samo dve jedrilice na zapadu,
koje su se vraale, i iza sebe kupolu Kapitola koja se belila na morskoj obali. Na struji je bilo ne-lo
morske trave i nekoliko ptica koje su lovile ribu, ali ne mnogo. Sedeo sam izvesno vreme tako na vrhu
kuice i posmatrao, ali jedine ribe koje sam video bile su one male mrke koje se obino vrte oko morske
trave. Brajko moj, nedaj nikome da ti kae da nema mnogo vode izmeu Havane i Ki Uesta. Preao sam
taj put s kraja na kraj.
Malo docnije sam opet siao u udubljenje ispred kabine i tu naao Edija.
ta je? ta je sa motoror~n"
Pokvario se."
Zato nisi digao kapak?"
0, do sto avola!" uzviknuli.
Znate li ta je on uradio? Opet se vratio, podigao poklopac na prednjem otvoru, siao u kabinu i
zaspao. Pored sebe je imao dve flae. Uao je u prvi podrum koji je video, kupio pie i doao na brod. Kad
sam upalio motor, probudio se i ponovo zaspao. A kad sam ga ugasio napolju u zalivu i amac poeo da se
ljulja na talasima, to ga je probudilo.
Znao sam, Hari, da e me povesti", ree mi.
45
,,U pakao u te povesti", rekoh ja. Nisi ni na spisku posade. Ba bih te sad bacio u more."
Ti si, Hari, stara aljivina", ree on. Mi, Konci, moramo se drati jedan uz drugog kad smo u
nevolji."
Ti", rekoh ja. ,,I taj tvoj jezik. Ko da ti veruje da e drati jezik za zube kad se naljema?"
Ja sam dobar momak, Hari. Isprobaj me pa e videti kako sam dobar."
Daj mi te dve flae", kazah mu. Mislio sam na neto drugo."
On ih iznese i ja nagnuh iz one otvorene, pa ih ostavih pored upravljaa. Stajao je pored mene, a ja
sam ga posmatrao. alio sam i njega i ono to sam znao da moram da uinim. Do avola, znao sam ga kad
je bio valjan ovek.
ta je sa amcem, Hari?"
,,U redu je."
Pa ta je onda? Zato me tako gleda?"
Burazeru", rekoh mu i bi mi ga ao. ,,U velikoj si nevolji."

ta to znai, Hari?"
Jo ne znam", odgovorih. Nisam jo sve smislio."
Sedeli smo jo malo; nisam bio raspoloen da razgovaram s njim. Teko mi je bilo da govorim, kad
sam znao ta moram da uinim. Potom sioh i uzeh magacinku i vinesterku 30-30 koje sam uvek drao
dole u kabini i okaih ih u njihovim futrolama na vrh kuice, gde smo obino drali tapove za pecanje,
ba iznad upravljaa, tako da ih mogu dohvatiti. Drim ih u onim futrolama od iane jagnjee
46

koe u kojima je s unutranje strane runo natopljeno uljem, koje ih potpuno obmotava. To je jedini nain
da ih drite u amcu, a da ne zaraju.
Otkaio sam puku i isprobao je nekoliko puta, a zatim je napunio i stavio arer. Metnuo sam je dan
metak u cev vinesterke i napunio magacin. Izvadio sam ispod dueka smit i ueson revolver 38 koji sam
upotrebljavao kad sam sluio u policiji u Majamiju, oistio i namazao ga uljem, napunio i zadenuo ga za
pojas.
ta je?" zapita Edi. ta to radi, do vraga?"
Nije nita", odgovorih mu.
Za ta su te proklete puke?"
Uvek ih nosim na amcu", odvratih. Da gaam ptice koje napadaju na mamac ili da pucam ii aj
kule ili kad plovim oko ostrva."
U emu je stvar, do avola?" zapita Edi. ,,U emu je stvar?"
Nije nita", odvratih. Sedeo sam tako, dok mi je- si ari revolver udarao o nogu kad bi se amac zal j u l j a o , i posmatrao ga. Mislio sam, nema smisla da lo uradim sada. Bie mi potreban.
Imaemo jedan mali posao", rekoh ja. Kod Itakurana. Rei u ti ta da radi kad bude trebalo."
Nisam hteo da mu kaem mnogo ranije, jer bi poeo da se brine i toliko bi se uplaio da ne bi bio iii
od kakve koristi.
Ne bi mogao nai nikog boljeg od mene, Ha-ri", ree on. Ja sam ovek za tebe. Biu s tobom ma
ta radio."
Pogledah ga, onako visokog, turobnog i slabog i ne rekoh nita.

47

Sluaj, Hari. Daj mi malo da popijem", zamoli me on. Koliko da se ne bih plaio."
Dao sam mu. Sedeli smo ekajui da se smrkne. Zalazak sunca je bio divan i duvao je lak
pove-tarac. Kad je sunce skoro sasvim zalo, upalio sam motor i polako krenuo prema obali.

48
i

4.
Leali smo jednu milju od obale, u mraku. Kad Je sunce zalo, struja je postala bra i zapazio
sam kako nas zanosi ka obali. Mogao sam videti svetio- II i k iz Moroa tamo na zapadu i odsjaj
Havane, dok su svetlosti prema nama bile Rinkon i Barakoa. Vozio sam uz struju dok nismo preli
Bakuranu i doli skoro do Kodimara. Onda sam pustio da nas nosi struja. Bio je potpun mrak, ali
sam lako mo-tao da odredim gde smo. Ugasio sam sve svetiljke.
Hari, ta e to biti?" zapita me Edi. Opet je poeo da se boji.
ta misli?"
Ne znam", odgovori on. Zabrinuo si me." Samo to nije drhtao od straha, a kad mi se pribliio, dahtao je kao miar.
Koliko je sali?"
Tdem dole da vidim", odvrati on. Vrati se Kore i ree da je devet i po.
Jesi li gladan?" zapitah ga.
Nisam", odgovori. Zna li da ne bih mogao tla jedem."
Dobro", rekoh mu. Moe da popije jednu."
49

Kad je popio, zapitah ga kako se osea. On odgovori da je odlino.

Dau ti da pije opet malo docnije", kazah mu. Znam da nema cojones dok se ne napije ru ma
a u amcu nema mnogo pia. Zato je bolje da pije pomalo."
Reci mi u emu je stvar", zamoli Edi.
Sluaj", odvratih, govorei mu u mraku. Idemo do Bakurana i ukrcaemo dvanaest Kineza. See
kod upravljaa kad ti budem kazao i radi-e ono to ti budem naredio. Uzeemo u amac dvanaest
Kineza i zakljuaemo ih dole u prednjem delu. Idi sad tamo i privrsti sa spoljne strane poklopac na
otvoru."
On ode, a ja sam mu video senku u pomrini. Kad se vratio, ree: Hari, hoe li sad da mi da koji
gutljaj?"
Neu", odgovorih. Hou da ti pie da hrabrosti. Neu da mi smeta."
Dobar sam ja momak, Hari. Videe."
Ti si pijandura", rekoh mu. Sluaj. Jedan Kinez e dovesti onih dvanaest. On e mi dati neto
novaca im doe. Kad se svi ukrcaju, dae mi jo novaca. Kad vidi da mi po drugi put prua novac, upali
motor, odbi amac i kreni ka puini. Ne obziri se nimalo na ono to se dogaa. Vozi na puinu, ma ta se
deavalo. Jesi li razumeo?"
Jesam."
Ako neki Kinez pokua da se izvue iz kabine ili kroz otvor na palubi, kad budemo izali napolje i
odmakli malo, uzmi magacinku i pucaj u njega im se pojavi. Zna li da rukuje magacinkom?"
Ne. Ali moe da mi pokae."
50
Nikad nee upamtiti. Zna li da rukuje vin-Vsli-rkom?"
Samo povuem obara i pucam."
Tako je", rekoh ja. Samo nemoj da probije k o r i l o broda."
,,Dobro bi bilo da mi da da nagnem jo jednom", ive Edi.
,,ll redu. Dau ti malo."
Dao sam mu da dobro popije. Znao sam da ga ml io nee opiti, kad se sipa u sav taj strah. Ali nvttki i ' i i i l j a j
e dclovati jedno kratko vreme. Poto je olpio, luli ree ba kao da se raduje: Dakle, vo-"/iiVnio Kineze. IZlo,
bogami, uvek sam govorio da I'II v o / i l i Kineze, ako ostanem bez marjaa."

,,Ali n i k a d ranije nisi ostajao bez marjaa, 1 I'.'" n'koli I I I I . Bio je vrlo zabavan.
Dao .-. am 11 a i jo tri puta da pije do deset i po, kuko luli mu odrao duh. Zanimalo me da ga po- m n a i i a i n
i iako nisam mislio o sebi. Nisam raunao im ovo i i k n n j c . Imao sam numeru da krenem kad pii i l m unuk,
Izudnn napolje, toliko da ne bih bio im * v< 11 -tJ, 1 podnu u/, obalu ka Kodimaru.
N > pr# jt'ilfiiiMcst sali ii i'l nl ah dvc svetiljke lm li(i> > 4num meslu, SmVk.io sam malo, a onda k i r i H i u
Itintiliu. H i t K i i i n n t t jr jednu uvala gde je nekud |u>iliijtti) vullkl dok '/ u i o v a i peska. Tu utie ( dtm nirtltt
ruku kud kie provale branu na uu. dupini VPIIOV! iirtiicsti zimi pc.ak i zalvore ga. Nekud uti I M I I I I ) udln/.llc
trabakule i i/, reke tovarile gu-itvu,' u po>i|o|no je i grad. Ali y;,\ K; uragan unitio I '.iid.-i IH um nisla -.i-iu jedne
kue koju su neki Ga' IU4Vrt - vi'sla tropskoj; voa.

51
legosi sagradili od koliba poruenih posle uragana i koja im slui kao sklonite kad nedeljom prave izlete
iz Havane. Ima jo jedna kua u kojoj stanuje luki kapetan, ali je daleko od obale.
Svako takvo mesto du obale ima lukog kapetana, ali ja sam zakljuio da e Kinez morati da se
poslui svojim amcem i da stvar udesi s njim. Dok smo prilazili, osetio sam miris morskih algi i onaj
prijatni dah cestara koji dolazi s kopna.
Hajde napred", rekoh Ediju.
,,S te strane ne moe ni usta da udari, ree on. Kada ulazi, stena je s druge strane." Kao to vidite
nekad je bio dobar mornar.
Pazi na amac", rekoh i dovezoh ga do mesta gde sam znao da e nas videti. Poto nije bilo talasa,
mogli su da uju motor. Nisam hteo da ekam, pa poto nisam znao da li su nas videli ili ne, upa lili
pozicione svetiljke, zelenu i crvenu, i odmah ugasih. Zatim okrenuh amac, izvedoh ga napolje i tu
zaustavih dok je motor brektao. Dizala se prilina plima.
Doi ovamo", rekoh Ediju i dadoh mu da dobro povue.
Da li ga najpre zapne palcem?" proapta mi on. Sad je sedeo kod upravljaa, a ja sam dohva tio obe
futrole i otvorio ih, izvukavi kundake za oko est palaca.
Tako."
Ho, ho, brajko", ree on.
Bilo je zaista udesno kako je pie brzo uticalo na njega.
ekali smo tu i kroz cestar video sam svetio u kui lukog kapetana. Video sam kako su se dve
52
.svt-l il.jkc na ugovorenom mestu spustile, a jedna oil iijili je krenula. Drugu su sigurno ugasili.
/atim, malo docnije, ugledah amac, u kome je neko veslao jednim veslom, gde izlazi iz uvale i pri-b l i / u j e
nam se. To sam pogodio po tome kako se vesla klatio napred i natrag. Znao sam da ima v e l i k o veslo. Bio sam
prilino zadovoljan. Ako veslu ju jednim veslom, to znai da je u amcu jedan ovek.
Poravnae se s nama.
,,Dobro vee, kapetane", ree gospodin Sing.
I Vidite s krme i okrenite nam bok", rekoh mu.
On ree neto deku koji je veslao, ali ovaj nije niof.ao da vesla unazad, te im ja odgurnuti pramac I/a naeg
motornjaka. U amcu je bilo osam ljudi. Sesl Kineza, gospodin Sing i deko koji je veslao. Dok sam ga gurao,
unazad, oekivao sam da me nelo udari po glavi, ali se nita ne dogodi. Ispravili se i pustih gospodin Singa da se
uhvati za kimu.
,.l)a vidimo kako to izgleda", rekoh.
On mi prui sveanj, a ja ga odnesoh do Edija koji je bio za upravljaem i upalih svetlost na buso-11.
P a l j i v o sam ga pregledao. Novanice su izgle-dnle ispravne; ugasih. Edi je drhtao.
Nakvasi malo grlo", dobacih mu. Videh kako d o l i v a l i bocu i nagnu.
Vr a t i l i se na krmu.

,,U redu", rekoh. Neka dou ta estorica."

(io.-.potlin Sing i Kubanac koji je veslao imali u n u i IM- cl a dre svoj amac da ne udara u na, muda su
talasi bili mali. uo sam gospodina Singa
53

kada je rekao neto na kineskom i svi Kinezi u amcu poee da se penju na krmu.
Jedan po jedan", rekoh.
On opet ree neto, a zatim se est Kineza jedan po jedan popee na krmu. Bilo ih je svakojakih.
Vodi ih napred", rekoh Ediju.
Ovuda, gospodo", ree Edi. Tako mi boga, dobro je popio.
Zakljuaj kabinu", rekoh mu, kad su svi uli.
Razumem, gospodine", ree Edi.
Doi u opet sa ostalima", ree gospodin Sing.
,,U redu", kazah mu.
Odgurnuh njihov amac, a deko otpoe da vesla.
Sluaj", rekoh Ediju. Skloni tu flau. Sad si dovoljno hrabar."
U redu, gazda", ree Edi.
ta je tebi?"
Ovo mi se dopada", ree Edi. Kae da samo palcem povuem sebi?"
Valjiva pijanico", rekoh mu. Daj da nag-nem iz te boce."
Otilo", ree Edi. ao mi je, gazda."
Sluaj. Ono to sad treba da uradi, to je da motri kad mi bude davao novac i da krene."
U redu, gazda", ree Edi.
Pruio sam ruku, dohvatio drugu bocu i izvadio zapua. Dobro sam otpio i vratio se na krmu, zapuivi dobro flau i ostavivi je iza dva opletena balona puna vode.
Evo gospodin Singa", rekoh Ediju.
Da, gospodine", odvrati Edi.
54
Priao nam je iza krme i ja sam ih pustio da sr- prihvate uz nas. Gospodin Sing se drao za va-l|ak koji je stajao
preko zadnjeg dela broda i pomou koga smo izvlaili veliku ribu na palubu.
Neka dou na brod", rekoh. Jedan po jedan."
Jo est raznovrsnih Kineza popee se na brod p i r k o krme.
Olvori i vodi ih napred", kazah Ediju.
..Ra/.umem, gospodine", odgovori Edi.
Zakljuaj kabinu."
Kazumem."
Vidi'h kako stade pored upravljaa.
,,U redu, gospodine Sing", rekoh. Da vidimo o s l u l a k . "
On zavore ruku u dep, izvadi novac i prui ga. Jn pi idoli da ga uzmem i epah mu ruku u kojoj
je drza..........IV;IC, a kad je doao blie na krmu eJ I M I I J?II /a i'.iiu drugom rukom. Osetih da se brod kifr, u / .a l i i u juii punom brzinom, kad se odbio; ittiMo
umu pune ruke posla sa gospodinom Singom. VltU'o S H I I I K i i b i i i u a kako stoji na krmi amca i dri VP*l", dok
SMIO se mi odmicali od njega uz sve kopu i t t i j r > l ( i l h i i H i i j c i 'ospodii ia Singa. On se koprcao ) ol l i i i i i o
uni'P myi> Kakav dcllin na os tvarna.
tdkl'Mtim MMIII mu ruku i/a leda i svom snagom | Ut l l .i i ui i , tili nam ]t> mivISr zavrimo, jer sam osetio i|t
MP Ui*nllln, Kud PM< lo dogodilo, on nekako sme-fttMi KulUfft, pot* fin]>rt*(l, i dok sam ga drao za pnat,
iigil/i ' im* /, inmt*. Kad sam oselio da se ruka i i . n S l I n , pust ilo NJUH Je; nije mi vie bila korisna i ja (rt
Rri'ptdi zn guu obema rukama i, brajko moj, IH) [.'''Potliii Sin}; se koprcao ba kao riba, mlataraju i
opulenoni rukom. Ali ja ga povukoh, spustih

55
na kolena i pritisnuh grlo sa oba palca toliko dok nije kvrcnulo. Nemojte misliti da ne moete uti kad
kvrcne.
Jedan trenutak sam ga drao vrsto, a onda ga ispruio preko krme. Leao je na leima mimo, u
svom lepom odelu, dok su mu noge visile u udub-ljenju pred kabinom, i tako sam ga ostavio.
Pokupio sam novac sa poda, odneo gore, upaliv-i svetlost kod busole, izbrojao ga. Onda sam uzeo
upravlja i rekao Ediju da ispod krme potrai komad gvoa koji sam obino upotrebljavao umesto sidra
kad god smo lovili ribu na stenovitom dnu, jer sam se bojao da ga ne izgubim.
Ne mogu nita da naem", ree on. Bojao se da ostane pored gospodina Singa.
Uzmi upravlja", rekoh mu. Vozi prema pu-cim.
Dole se ulo neko komeanje, ali me oni nisu plaili.
Naao sam dva-tri komada koja sam traio, gvoe sa starog doka za ugalj u Tortugi, uzeo ice i
privrstio za noge gospodina Singa. Zatim, kad smo se udaljili oko dve milje od obale, bacio sam ga u
vodu. Glatko je skliznuo niz valjak. Nisam mu ni pogledao u depove. Nisam bio raspoloen da gu bim
vreme s njim.
Krvario je malo iz nosa i usta na zadnjem de-lu broda, pa sam zahvatio kofom vodu a pri tom
zamalo nisam pao iz amca zbog brzine kojom smo ili, i dobro sve izribao etkom koju sam naao
ispod krme.
Uspori", rekoh Ediju.
ta e, ako ispliva na povrinu?" zapita Edi.
56
Bacio sam ga u dubinu od oko sedam stotina hvati", 1 rekoh. On e sii sve do dna. To je, brajko, dug put.
Nee isplivati na povrinu dok ga gasovi ne izbace, a za sve to vreme nosie ga struja i grickati ribe. Do avola",
rekoh. Ne mora da se brine za gospodina Singa."
la si imao protiv njega?" zapita me Edi.
Nita", odgovorih. Nikad ni s kim nisam tako l.iKo svrio posao. To mi je sve vreme bilo sum11 | 1 VO."

Zato si ga ubio?"
Da ne bih ubio dvanaest drugih Kineza", odgovorili mu.
Mari", ree on. Mora mi dati da popijem IH.ilo, jer oscam kako me hvata. Bilo mi je muka K.ul sam video
kako mu visi glava."
Dadoli mu.

Sia e sa Kinezima?" zapita Edi.

I l t e o bih da ih to pre izbacim", odgovorih inu. ,,1're ncj'.o io usmrde kabinu."
(ide* ics ih i s k r c a t i ? "
OilvriVmo ili pravo na dugu plau", kazah mu.
,,D imd vo/.lni lamo?"
DHIHMIII'", rekoh, Vozi polako."

Ulll feiiiu polako pored K ' v k ' i i a do mesta oda-Jtlf Hin nnig-uo vldi'll penk kako se svclluca. Preko
Hieheiiit lm mnogo vode, a unutra je svuda pelCitmi dnu ko|e ne postepeno prnje ka obali.
Hajde uttpied 1 i / i n e r i d u l i i n u . "
Meilo |c i n o l k o i i i i davao ini znakove njome. V I H I I I I HC I mahnuo im da stanem. Otiao sam na rinln |i
deo hi oda.
' 11 val oko 2 metni.
57

Ima oko pet stopa."

Moramo baciti lenger", rekoh. Ako se dogodi neto i ne budemo imali vremena da ga izvuemo,
moemo ga odsei i odbiti se."
Edi je putao konopac i, kad najzad nije vie vukao, on ga zaveza. Motornjak se okrete krmom prema

obali.
Zna, dno je peano", rekoh.
Koliko vode ima kod krme?"
Ne vie od pet stopa."
Uzmi puku", rekoh. ,,I budi na oprezu."
Daj mi da popijem malo", ree on. Bio je strano uzbuen.
Dadoh mu da povue i uzeh magacinku. Otkljuah vrata na kabini, otvorih ih i rekoh: Hajde napolje."
Nita se ne dogodi.
Zatim jedan Kinez promoli glavu, vide Edija kako stoji s pukom i mugnu natrag.
Hajde napolje. Niko vam nee nita", rekoh.
Nije vredelo. Samo mnogo Zagora na kineskom.
Hajde napolje, vi!" viknu Edi. Znao sam da je flaa kod njega.
Ostavi tu flau", naredih mu, ili e odleteti s broda."
Hajde napolje", rekoh im ja, ili u pucati u ti vas.
Video sam jednog kako viri kroz vrata, oigledno je video obalu, jer je poeo da brblja. Hajde", rekoh.
Inae u pucati." Oni izaoe.
58
Kaem vam da bi ovek trebalo da bude uasno rav da bi mogao da pokolje ovakvu gomilu Kine/a,
a kladim se da bi tu bilo i prilino muke da ne govorimo o prljavtini.
Oni izaoe prestravljeni, niko od njih nije imao oruja, a bilo ih je dvanaest. Siao sam natra-ke do
krme, drei magacinku. Skaite", naredih im. Voda vam nee biti preko glave."
Niko se ne mae.
Skaite!"
Niko se ne mae.
Skaite, pogani uti probisveti", ree Edi.
Umukni pijanico", doviknuh mu.
Ne plivati", ree jedan Kinez.
Nije potrebno plivati", rekoh. Nije duboko."
Hajde skaite", ree Edi.
Doi ovamo na krmu", rekoh mu. Uzmi puku u jednu ruku, a motku za merenje u drugu i pokai
im koliko je duboko."
On im pokaza izvukavi vlanu motku.
Ne potrebno plivati?" zapita me jedan.
Ne."
Stvarno?"
Da."
Gde mi?"
Na Kubi."
Odvratna varalico", ree jedan i prekorai u vodu drei se neko vrerne za amac, a zatim se pusti.
Glava mu potonu. Ali se ubrzo izdie, brada um je bila iznad vode. Odvratna varalico", ree on.
Prokleta varalico."
Bio je besan i vrlo odvaan. Ree neto na ki* neskom i drugi poee da skau u vodu sa krme.
59

U redu", rekoh Ediju. Dii sidro." Dok smo plovili prema puini, mesec je poeo da se pomalja. Mogli
smo videti Kineze, ije su glave virile iz vode, kako koraaju ka obali, i presija-vanje peska i cestara iza
njega.
Proli smo pored grebena i ja sam se osvrnuo jedanput da pogledam obalu i planine koje su se

nazirale; zatim uzeh pravac prema Ki Uestu.

Sad moe da drema", rekoh Ediju. Ne, ekaj, idi dole, sve pootvaraj da izae ovaj smrad i donesi
mi jod."
ta ti se desilo?" zapita on kad ga je doneo. Posekao sam prst." Hoe li da ja krmanim?" Spavaj",
rekoh mu. Probudiu te." On lee na ugraenu klupu u udubljen ju pred kabinom, iznad rezervoara sa
benzinom, i ubrzo zaspa.

60
5.
Drao sam upravlja kolenom, raskopao koulju i pogledao gde me je gospodin Sing ugrizao. Ba
ine je dobro ugrizao; stavio sam jod, a zatim sam vozio pitajui se da li je Kinezov ujed otrovan, slu ao
sam kako brod lepo i glatko klizi i kako ga voda zapljuskuje i zakljuio sam, do avola, ne, taj ii jod nije
otrovan. ovek kao onaj gospodin Sing vciovatno pere zube dva tri puta dnevno. Prokleti l'ospodin Sing.
On neosporno nije bio mnogo sposoban za poslove. Moda je i bio. Moda je prosto imao poverenja u
mene. Pravo da vam kaem, nisam mogao da ga shvatim.
I, eto, da nema Edija sad bi svi bilo prosto. Zato to je pijanica, priae kad se naljema. Sedeo sam
tako vozei, posmatrao ga i mislio, do avola, kad je ve takav ne bi mu bilo nita gore da je mrtav, a ja u
biti bez brige. Kad sam ga ugledao na brodu, resio sam da ga se otarasim, ali posle, kad je sve tako lepo
ispalo, nisam imao srca. Po-smatrajui ga kako lei, dolazio sam u iskuenje. Onda sam pomislio da nema
smisla da stvar kvarim neim za ta u se docnije kajati. Posle mi je palo na um da nije ak ni na spisku
posade i da u
61
morati da platim kaznu to sam ga dovezao; nisam znao ta da radim s njim.
Uostalom, imao sam dovoljno vremena da o tome razmislim; drao sam pravac i s vremena na vreme
ispio bih koji gutljaj iz flae koju je on do-neo. U njoj nije bilo mnogo, pa kada sam je ispraz nio, otvorih
jedinu koja mi je jo ostala i, vere mi, dobro sam se oseao vozei. A no je bila ba pri jatna za vonju. Na
kraju, ovo je ispalo sasvim zgodno putovanje, mada je vie puta izgledalo vrlo gadno.
Kad je svanulo, Edi se probudio. Ree da se strano osea.
Dri upravlja jedan as", rekoh mu. Hou da pogledam neto."
Otiao sam na krmu i pljusnuo malo vode po palubi. Ali ona je bila sasvim ista. Izribao sam pod
etkom. Ispraznio sam puke i smestio ih dole. Ali sam zadrao revolver o pojasu. Dole je bilo sve e i
lepo, kako se samo moe poeleti, bez ikakvog zadaha. Samo je na jednu klupu procurilo malo vode kroz
otvor na desnoj strani broda i zato sam zatvorio otvore. Nije bilo na svetu carinika koji bi sad ovde
nanjuio Kineza.

Video sam putne isprave u mrei koja je visila ispod uramljene dozvole za vonju, gde sam ih gurnuo
kad sam doao na brod; izvadio sam ih da ih pregledam. Onda sam se popeo u udubijenje ispred kabine.
Sluaj", zapitah ja. Kako si dospeo na spisak?"
Sreo sam lukog kapetana kad je iao u konzulat i rekao mu da idem i ja."
62
Bog se brine za pijanice", kazah mu, skidoh revolver i ostavih ga dole.
Skuvao sam malo kafe, i onda se popeo gore I uzeo upravlja.
Ima kafe dole", rekoh mu.
Burazeru, kafa mi nee mnogo pomoi." Morao sam ga aliti. Odista je ravo izgledao.
Oko devet sati ugledali smo svetionik Peanog osi rva ba ispred nas. Ve smo due vremene gle dali brodove-cisterne kako plove uz Golfsku struju.
Stii emo za dva-tri sata", rekoh mu. Dau li etiri dolara dnevno kao da je Donson platio."
Koliko ti je donela prola no?" zapita me on.
Samo est stotina", kazah mu.
Ne znam da li mi je verovao.
Zar ja neu dobiti jedan deo?"
To je tvoj deo", odgovorih mu. Ako ikad zuc-1108 neto o tome to sam ti sada rekao o proloj
noi, ja u ve doznati i svriu s tobom."
Ti, Hari, zna da nisam cinkaro."
Pijanica si. Ali ma koliko se naljemao, ako ikad progovori o tome, dajem ti re da u te ubili.
.Ta sam dobar ovek", ree on. Nije lepo da lako razgovara sa mnom."
Niko te ne moe toliko zauzdati da uvek bude dobar ovek", kazah mu. Ali se nisam vie brinuo
zbog njega, jer ko e mu verovati? Gospodin Sin;', se nee aliti. Ni Kinezi to nee uiniti. Znao snni da
nee ni deko koji ih je dovezao. Nee lilcli da pravi sebi neprilike. Edi e moda ranije Ili d oni je rei
neto o tome, ali ko e verovati pijanici?
63
Ko bi mogao da dokae neto? Govorilo bi se, naravno, mnogo vie, kad bi videli njegovo ime na
spisku posade. To je bila srea za mene. Mogao bih rei da je pao u vodu, ali bi se ispredale prie. Bila je
to srea i za Edija. Velika srea, nema ta.
Tada samo stigli do ivice struje i voda vie nije bila plava ve svetla i zelenkasta. Na kopnu sam
mogao videti direke na istonim i zapadnim stena-ma, radioantene u Ki Uestu, hotel ,,La Konca" vi soko
iznad niskih kua, i veliki dim tamo gde se pali ubre. Svetionik na keju Peanog ostrva bio je sasvim
blizu; video se hangar za amce i mali dok pored svetionika. Znao sam da emo stii za etrdeset minuta i
dobro sam se oseao to se vraam, a imao sam i dosta para za leto.
Edi, kako bi bilo da popijemo neto?" rekoh mu.
Ah, Hari", odvrati on. Uvek sam znao da si mi drugar."
Te noi sam sedeo u svojoj sobi i, puei cigaru i pijuckajui viski s vodom, sluao na radiju Gresi
Alen. Devojice su bile otile u bioskop, a ja sam se sedei tako oseao dremljivo i prijatno. Neko je bio
na kapiji, i Mari, moja ena, ustade sa svog mesta i ode da vidi ko je. Kad se vrati, ree: Trai te ona
pijanica Edi Maral. Kae da mora da te vidi."
Reci mu da se gubi dok ga nisam najurio", rekoh joj.
Ona se vrati unutra i sede, a ja, gledajui kroz prozor, pored koga sam sedeo s ispruenim nogama,
videh Edija kako odlazi osvetljenim putem sa nekim pijanim drugom koga je negde naao; klatili su se, a
njihove senke su se klatile jo vie.
64
Nesrene pijanice", ree Mari. ao mi je pijanica."
On je srena pijanica."

Nema srenih pijanica", ree Mari. Ti to, I Tari, dobro zna."

Da", rekoh. Mislim da ih nema."

DEO DRUGI

HARI MORGAN

(JESEN)

6.
Preli su nou uz jak - 3tar koji je duvao sa Ncverozapada. Dok se jo videlo, spazio je neki hiodcisternu koji je plovio niz Golfsku struju; bio K lako visok i beo pod sunevim zracima u tom liludnom
vazduhu da mu se uinio kao neka visoka /; rada na morskoj povrini, pa je rekao crncu: ('dc smo to, do
avola?"
Crnac je ustao da vidi.
Nema takvog mesta s ove strane Majamija."
Zna dobro da se ne vozimo u Majami", ree on crncu.
Kaem samo da nema takvih zgrada na ostr-v i i n a kod Floride."
Vozili smo u pravcu Peanog ostrva."
Onda treba da ga vidimo. Peano ostrvo ili sprudove pored amerike obale."
Zatim, malo docnije, vide da je to brod-cister-nn, a ne zgrada, a onda, posle nepunog sata, ugleda
svt'lionik Peanog ostrva, koje se dizalo uspravno i/, mora, visoko i mrko, tano tamo gde je i trebalo da
bude.
Treba da si siguran kad vozi", ree crncu.
69
Siguran sam", odvrati crnac. Ali posle ovakvog putovanja nisam vie ni u ta siguran."
Kako ti je noga?"
Boli me neprestano."
Nije to nita", ree ovek. Dri je isto i uvijenu pa e sama da zaraste."
Sad je vozio prema zapadu da bi se preko dana sklonio u senci ume mangrovog drveta pored enskog ostrva, gde ga niko nee videti i gde treba da mu doe brod u susret.
Bie ti sasvim dobro", ree on crncu.
Ne znam", ree crnac. Gadno me boli."
Previu te lepo kad stignemo tamo", kaza mu on. Nisi teko ranjen. Nemoj da brine."
Ranjen sam", ree on. Nikada ranije nisam bio ranjen. Ma kako da sam ranjen, gadno je."
Samo si se uplaio."
Ne, gospodine. Ranjen sam. I mnogo me boli. elu no mi je sevala noga!"
Crnac je i dalje tako gunao i nije mogao da se uzdri a da ne skine zavoj i ne pogleda.
Ne diraj", ree mu ovek koji je vozio. Crnac je leao na podu u udubljenju pred kabinom, gde su
bile gomile dakova u obliku unki i u kojima je bio alkohol. Napravio je sebi mesto meu njima da bi
legao. Svaki put kad bi se pokrenuo, ulo se pr-tanje slomljenog stakla u dakovima i oseao miris

prosutog pia. Alkohol se razlio svuda. ovek je sada vozio prema enskom ostrvu. Sad ga je jasno video.
Boli me", ree crnac. Sve vie me boli."
ao mi je, Uesli", ree ovek. Ali moram da vozim."
70
Postupa
nac.
Sad
jo alio.

sa
je

ovekom
poinjao
da

kao
se

sa
svaa.

psom",
Ali
ga

ree
je

cr
ovek

Lepo u te namestiti, Uesli", ree on. Samo lezi mirno."

Tebe se ne tie kad se neto desi oveku", ree crnac. Ba nisi mnogo ovean."
Lepo u te smestiti", ree ovek. Samo lezi mirno."
Nee me ti smestiti", ree crnac. ovek, ije je ime bilo Hari Morgan, ne ree nita zato to je voleo crnca, a
tog trenutka nije mogao nita drugo da uradi ve da ga udari, a to nije hteo. Crnac je i <laljc govorio.
Zato nismo stali kad su poeli da pucaju?"
ovek ne odgovori.
Zar oveji ivot ne vredi vie od tovara alkohola?"
ovek je vozio ne obraajui panju.
Trebalo je samo da stanemo i pustimo ih da uzmu alkohol."
Ne", ree ovek. Oni bi uzeli alkohol i amac, n li bi otiao u haps."
Ba me briga za haps", ree crnac. Nikad nisam hteo da budem ranjen."
ovek je ve gubio strpljenje i bilo mu je dosadilo da ga slua.
Sto mu gromova, ko je tee ranjen?" zapita ga t11. Ti ili ja?"
Ti si tee ranjen", ree crnac. Ali ja nikad nisam bio ranjen. Ja nisam raunao da u biti ra njen. Ja nisam
plaen da budem ranjen. Ja neu da budem ranjen."
71

Umiri se, Uesli", ree mu ovek. Nita ti ne pomae to prianje."

Sad su se pribliavali ostrvu. Bili su u pliaku i dok je vozio kanalom, teko se moglo gledati zbog
bleska sunca na vodi. Crnac je bio u bunilu ili je postao poboan zato to je ranjen; u svakom slua ju
neprestano je govorio.
Zato sad prevoze alkohol?" ree on. Nema vie prohibicije. Zato vode ovakvu trgovinu? Zato ne
prevoze alkohol skelom?"
ovek koji je vozio paljivo je posmatrao kanal.
Zato ljudi nisu poteni i pristojni i zato poteno i pristojno ne zarauju?"
ovek vide kako voda zapljuskuje obalu, iako nije mogao da vidi obalu od sunca, te ugasi motor.
Okrete motornjak, obrui upravlja jednom rukom, a onda se kanal ukaza i on polako privede amac da
ivice ume. Zatim ode na zadnji deo broda gde su bili motori i izbaci dve akije.
Mogu da bacim sidro", ree on. Ali neu moi da ga izvuem."
Ja ne mogu ni da se maknem", ree crnac.
Nema sumnje da si u avolskom stanju", ree mu ovek.
On je sa velikim naporom izvukao, podigao i spustio malo sidro, ali je ipak uspeo da ga prebaci i
odmota dosta ueta; brod se ljuljukao pored mangrova koji su dopirali sve do kabine. Vrati se i sie u
udubljen je ispred kabine. Pomisli kako sve to uasno izgleda.
Poto je previo crnevu ranu, a crnac zavio njegovu ruku, elu no je piljio u busolu i vozio. Kad
72
je svanulo, video je crnca kako lei meu dakovima nasred udubljenja pred kabinom, ali tada je gledao more i
busolu i traio svetionik Peanog ostrva i nije nijedanput paljivo pogledao kako sve to izgle da. A izgledalo je
uasno.
Crnac je leao sa dignutom nogom meu dakovima sa alkoholom. Na udubljenju pred kabinom z j a p i l o je
osam rupa od puanih metaka. Na vetro-l > r a n u je bilo razbijeno staklo. Nije znao ta je jo lomljeno, a gde

crnac nije umrljao krvlju, on je am umrljao. Ali najgora stvar, kako mu se tog trenutka uinilo, bio je miris pia.
Sve je bilo natopljeno njime. Sad, kad je brodi mirno leao pored mangrova, on je jo oseao ono talasanje mora od
prole noi u Golfskoj struji.
Idem da skuvam malo kafe", ree crncu Onda u te opet previti."
Neu kafu."
Ja hou", kaza mu ovek. Ali dole oseti nesve-sticu, pa se opet vrati na palubu.
ini mi se da neemo popiti kafu", ree on.
Hou vode."
Dobro."
Dodade crncu solju vode iz balona.
Zato si produio da bei kad su poeli da pucaju?"
Zato su pucali?" odgovori ovek.
Hou doktora", kaza mu crnac.
ta bi ti doktor uinio vie nego to sam ja uradio?"
Doktor bi me izleio."
Noas e imati doktora kad doe onaj brod."
Neu da ekam na brod."

73
U redu", ree ovek. Sad emo da potopimo ovo pie."
On otpoe da ga baca, a to je bilo teko raditi jednom rukom. Dak s piem je teak samo etrdeset
funti. Ali tek to ih je bacio nekoliko, kad ga opet uhvati nesvestica. Sede ispred kabine, a zatim lee.
Upropastie se", ree crnac.
ovek je mirno leao pred kabinom, naslonivi glavu na jedan dak. Grane mangrovog drveta dopirale su do udubljenja i bacale senku na njega. Mogao je uti vetar iznad drvea, a gledajui u vi soko,
hladno nebo videti lake oblake koje je donosio severac.
Po ovom vetru niko nee doi", pomisli on. Nee oekivati da smo krenuli kad ovako duva."
Misli da e doi?" zapita crnac.
Dabome", odvrati ovek. Zato ne bi?"
Suvie jako duva."
Oekuju nas."
Ne po ovakvom vremenu. Zato me lae?" Dok je to govorio, crnac je skoro priljubio usta uz dak.
Smiri se, Uesli", kaza mu ovek.
Smiri se, kae ovek", nastavljao je crnac. Smiri se. Kako da se smirim? Da se smirim i da umrem
kao pas? Ti si me u ovo upleo. Ti e me izvui."
Smiri se", ree ovek blago.
Nee doi", ree crnac. Znam da nee doi. Kad ti kaem, hladno mi je. Ne mogu da trpim ovaj
bol i hladnou, kaem ti."
74
ovck se pridie oseajui se iscrpen i nesiguran. Crneve oi su ga posmatrale kako se die na itino koleno, dok mu desna ruka visi, kako levom -.ikom uzima aku desne ruke i stavlja je izmeu
Kolona, a zatim se prihvata za dasku prikovanu iznad ivice broda i ustaje, gledajui dole, dole na crn-i a,
drei stalno desnu aku meu butinama. inilo nm se da nikad nije oseao takve bolove.
Kad mi je ispruena, istegljena, ne boli me lako jako", ree on.
Da ti je veem oko vrata", ree crnac.
Ne mogu da je savijem u laktu", odvrati o-vek. Ukoila se."
ta emo da radimo."
Da bacimo u vodu ovo pie", odgovori mu ovck. Uesli, zar ne moe da prebaci ono to ti je pod

rukom?"
Crnac pokua da dohvati dak, onda zajea i zavali se.
Zar te tako jako boli, Uesli?"
O, Boe", ree crnac.
Zar ne misli da te ne bi tako jakr> bolela kad bi je kretao?"
Ranjen sam", ree crnac. Neu da se pokreem. ovek hoe da bacam alkohol u vodu kad sara
ranjen."
Smiri se."
Ako jo jednom to kae, poludeu."
Smiri se", ree ovek mirno.
Crnac zaurla i pipajui rukama po palubi pronae brus ispod ograde.
Ubiu te", ree on. Iupau ti srce."
75

PR
Sa brusom nee", ree ovek. Smiri se, Uesli."
Crnac je jecao zagnjuren u dak. ovek je polako produio da podie alkohol upakovan u
dakove i da ga baca u more.

76
7.
Dok je bacao pie u more, zau um nekog rao-lora, i pogledavi, vide jedan amac koji je iao prema njima
kanalom pored ivice ostrva. To je bio neki beli amac sa uto obojenom kuicom i vetrc^ branom.
Neki amac nailazi", ree on. Hajde, Uesli.''
Ne mogu."
Odsad ti pamtim", ree ovek. Ranije je bilo drukije."
Samo ti pamti", odvrati mu crnac. Ni ja nisi im nita zaboravio."
Radei sad brzo, obliven znojem, ne zastajui tla pogleda amac koji se lagano pribliavao kanalom, ovek je
zdravom rukom podizao pakete alkohola i bacao ih preko ograde.
Prevrni se", on dohvati paket pod crnevom (Javom i zavitla ga u more. Crnac se pridie.
Evo ih", ree on. amac je iao skoro pravo na njih.
To je kapetan Vili", ree crnac. ,,S nekim dru-ivom."
Na krmi belog amca dva oveka u flanelskom (t lelu i sa eirima od belog platna sedeli su s udi-

77
com na mestu za pecanje, dok je jedan stariji ovek s filcanim eirom i u kaputu od nepromoi vog platna
drao kormilo i vozio amac neposredno pored ume mangrovog drveta, gde je bio ukotvljen motornjak s
piem.
Kako je, Hari?" doviknu mu on u prolazu. ovek koga je nazvao Harijem mahnu zdravom rukom u
znak odgovora. amac proe, a ona dvojica to su pecala gledala su brodi s alkoholom i razgovarali s
kapetanom. Hari nije mogao da uje ta su govorili.
Zaokrenue kod ua i vratie se", ree Hari crncu. On ode dole i vrati se sa ebetom. Da te
pokrijem."
,,I vreme je da me pokrije. Morae da vide taj alkohol. ta emo da radimo?"
Vili ume da udesi stvari", ree ovek. Kazae onima u gradu da smo ovde. A oni to pecaju ribu
nee nas uznemiravati. ta je njih briga za nas?"
Oseao se vrlo nesiguran; sede na krmu, dok je desnu ruku drao vrsto izmeu butina. Kolena su mu
drhtala i pri tom drhtanju oseao je kako mu kripe prelomljene kosti u nadlaktici. Rairi kolena, izvue
ruku, i pusti je da visi niz bok. Sedeo je tako, s rukom koja je visila, kad je pored njih proao amac,
vraajui se kanalom. Dva oveka na mestima za pecanje razgovarala su. Ostavili su ta pove i jedan od
njih ga je posmatrao kroz dogled. Bili su suvie daleko da bi mogao uti ta govore. Ne bi mu vredelo ni
da je uo.
Na amcu Juna Florida", koji je ribario u kanalu pored enskog ostrva, zato to je more bilo suvie
uzburkano da se ide pored grebena, kapetan
78

Vili Adams je mislio: Hari se, dakle, prole noi prebacio. Taj mladi ima cojones. Morala ga je uhvatiti
ona oluja. Dobar amac, nema ta. Kako li je samo slomio vetrobran? Neka me avo nosi, ako bili
prelazio po noi kao to je bila prola. avo iii'ka me nosi, ako bih ikad prevozio pie s Kube. Sad sve
donose iz Merijela. Smatra se da je tamo slobodno. ta to kaete, kapetane?"
Kakav je ono amac?" upita jedan od one dvojice koji su pecali.
Onaj amac?"
Da, onaj amac."
,,A, to je amac iz Ki Uesta."
Rekao sam, iji je to amac?"
Ne bih znao da vam kaem, kapetane."
Je li vlasnik ribar?"
Pa neki kau da jeste."

ta to znai?"
Bavi se pomalo svaim."
Ne znate njegovo ime?"
Ne, gospodine."
Viknuli ste ga Hari."
Ja? Ne."
uo sam kad ste ga viknuli Hari."
Kapetan Vili Adams odmeri oveka koji mu je piovorio. Video je jedno vrlo rumeno lice sa istaknu li
m jabuicama, tankim usnama, duboko usaenim s i v i m oima i prezrivim ustima, koje ga je motrilo
ispod belog platnenog eira.
Ako sam ga tako viknuo, mora da sam se zabunio", ree kapetan Vili.
Doktore, moete videti da je ovek ranjen", ree onaj drugi pruajui dogled svome saputniku.
79
Mogu to da vidim i bez dogleda", ree ovek koga je oslovio kao doktora. Ko je taj ovek?"
Ne bih umeo da vam kaem", ree kapetan Vili.
Bogami, znaete", ree ovek sa prezrivim ustima. Zapiite brojeve na pramcu."
Imam ih, doktore."
Idemo tamo da vidimo", ree doktor.
Jeste li vi doktor?" zapita kapetan Vili.
Ne doktor medicine", odgovori mu ovek sivih oiju.
Ako niste doktor medicine, ja ne bih iao tamo."
Zato ne?"
Da smo mu potrebni, dao bi nam znak. Ako mu nismo potrebni, ne treba da se meamo. Ovde svako
gleda svoja posla."
U redu. Kako bi onda bilo da i vi gledate svoja. Odvezite nas do onog amca."
Kapetan Vili je produio dalje kanalom, dok je motor od dva cilindra snano brektao.
Zar me niste uli?"
Jesam, gospodine."
Zato ne sluate moje nareenje?"
Sto mu gromova, ta zamiljate da ste?" zapita kapetan Vili.
To nije vano. inite ono to vam kaem."
ta zamiljate da ste?"
U redu. E, pa da znate, ja sam jedan od trojice danas najznaajnijih ljudi u Sjedinjenim Dravama."
ta, avola, onda radite u Ki Uestu?"
80
Onaj drugi se nae napred. To je Frederik TTarison", ree on znaajno.
Nikad nisam uo za njega", odvrati kapetan Vili.
E, pa, uete", ree Frederik Harison. ,,A isto i.iko i svi drugi u ovom smrdljivom malom gradu, pa
makar ga morao okrenuti tumbe."
Vi ste zgodan ovek", ree kapetan Vili. Kako ste doli do tako velikog poloaja?"
On je jedan od glavnih ljudi u dravnoj upravi", ree onaj drugi.
Glupost", ree kapetan Vili. Ako je sve tako, la e u Ki Uestu?"
Doao je ovamo da se odmori", objasni sekre-lar. Bie postavljen za generalnog guvernera..."
Dosta, Vilis", ree Frederik Harison. A sad, hoete li da nas odvezete do onog amca", dodade s
osmehom. Imao je osmeh koji je uvao za ovakve prilike.
Neu, gospodine."
Sluajte, vi, zvekane ribarski. Ja u vas tako udesiti..."
Da", ree kapetan Vili.

Vi ne znate ko sam ja."

Sve to nita ne znai za mene", ree kapetan Vili.
Onaj ovek je krijumar, zar ne?"
A ta vi mislite?"
Verovatno je ucenjen."
Sumnjam u to."
On je prekrio zakon."
On ima porodicu i mora da je hrani a i sam da jede. Kako, do avola, ovde da zaradite kad
6 Ernest Hemingvej, III

01

ljudi u Ki Uestu rade dravi za est i po dolara nedeljno?"

Ranjen je. To znai da je bio u nekoj guvi."
Sem ako nije pucao u sebe da bi se zabav-ljao."
Mogli biste se uzdrati od tog egaenja. Otii ete do onog amca i poveemo i oveka i amac."
Kuda?"
U Ki Uest."
Jeste li vi oficir?"
Kazao sam vam ko je on", ree sekretar.
U redu", ree kapetan Vili. Snano gurnu kormilo i okrenu amac, doavi tako blizu ivice kanala da
je propeler izbacio oblak zemlje. Pustio se niz kanal prema mestu gde je bio ukotvljen drugi amac pored
ume mangrovog drveta.
Imate li u amcu neku puku?" Frederik Hari-son zapita kapetana Vilija.
Nemam gospodine."
Dva oveka u flanelskom odelu stajala su sad posmatrajui motora jak s piem.
Ovo je zabavnije od ribarenja, zar ne, doktore?" ree sekretar.
Ribarenje je budalatina", ree Frederik Ha-rison. Uhvatite, recimo, neku ajkulu, i ta ete da radite
s njom? Ne moete da je jedete. Ovo je zaista zanimljivo. Milo mi je to to vidim iz prve ruke. Onaj ovek
tako ranjen nee moi da umakne. More je na puini i suvie uzburkano. Poznaemo njegov amac.
Vi ete ga zaista uhvatiti sasvim sami", ree sekretar s divljenjem.
82
..1 to bez oruja", ree Frederik Harison.
,,Hoz glupavog uea policije", ree sekretar.
,.l''dga.r Huver preteruje sa svojom reklamom"; reiV l'rederik Harison. Oseam da smo ga dosta pust i l i .
Priite", ree on kapetanu Viiiju. Kapetan Vili naglo povue ruicu za brzinu i amac se za-ncso.
Ej", kapetan Vili je viknuo drugom amcu. Nagnite glave."
la je to?" zapita Ijutito Harison.
Umuknite", ree kapetan Vili. Ej", dovikivao |i- drugom amcu. Sluajte. Idite u grad i ne uzru javajte se.
Prealite amac. Oni e ga uzeti. Potopite tovar i idite u grad. Imam na amcu jednog tipa, nekakvu zverku iz
Vaingtona. Vaniji od predsed-ii i ka, kae. Hoe da vas uhapsi. Misli da ste krijumari. Trna brojeve amca. Nikad
vas nisam video, pa m- znam ko ste. Ne bih mogao da kaem kako se zovete ..."
amci se razdvojie. Kapetan Vili je i dalje vikao Ne znam gde sam vas video. Ne bih umeo da se vratim
ovamo."
U redu", viknu neko sa krijumarskog amca.
Ovaj glavonja e pecati do mraka", viknu kapelan Vili.
,,U redu."
On voli da peca", doviknu kapetan Vili, skoro promuklo. Ali hulja kae da se ove ribe ne jedu."
Hvala burazeru", u se Harijev glas.
Onaj tip je va brat?" zapita Frederik Hari-non, sav crven u licu, ali jo neutoljeje elje da sve su/na.

83

Nije, gospodine", ree kapetan Vili. Skoro svi koji plove amcima nazivaju jedni druge burazerima."
Idemo u Ki Uest", ree Frederik Harison, ali to nije rekao mnogo ubedljivo.
Ne, gospodine", ree kapetan Vili. Vi ste me najniili za ceo dan. Ja u se postarati da dobijete ono
to se platili. Vi ste me nazvali zvekanom, ali vam ja neu ostati duan."
Vozite nas u Ki Uest", ree Harison.
Dobro, gospodine", ree kapetan Vili. Docni-je. A sad sluajte, ajkula je isto tako ukusna kao i
najbolja riba. Kad smo ih nekad prodavali Riosu za pijacu u Havani, dobij ali smo dvadeset centi po kilogramu kao i za najbolju ribu."
0, umuknite", ree Frederik Harison.
Mislio sam da e vas kao vladinog oveka ova stvar zanimati. Zar vi nemate veze sa cenama na mirnica i ostalog? Zar nije tako? Podiete ih i sputate. Podiete cenu kukuruznom branu, a sputate
dobroj ribi."
0, umuknite", uzviknu Harison.

84
8.

Na krijumarskom brodu Hari je prebacio po-slednji dak.

Daj mi no za ribu", ree crncu.
Nema ga."
Hari
pritisnu
papuicu
i
upali
oba
motora.
Sta
vio
je
u
amac
drugi
motor
kad
je
opet
poeo
da
prevozi
alkohol,
poto
je
posle
krize
bilo
malo
onih
koji
su
uzimali
amac
pod
zakup.
On
uze
sekiru
i
Icvom
rukom
presee
ue
lengera
na
mestu
gde
je
bilo
privreno.
Potonue
i
izvui
e
ga
kad
budu
vadili
tovar,
mislio
je
on.
Odveu
amac
u
Garni
zonsku
luku
i
ako
su
resili
da
ga
uzmu,
uzee
ga.
Moram
da
odem
do
doktora.
Neu
da
izgubim
i
ru
ku
i
amac.
Tovar
vredi
koliko
i
amac.
Nije
mno
go
slomljeno.
Nekoliko
razbijenih
flaa
mnogo
mi
riu.
!
On povue levu ruicu i amac se ljuljajui se na talasima otisnu od mangrove ume. Motori su zujali
ravnomerno. amac kapetana Vilija bio je lw milje daleko i iao je prema Boka Grande. Pli ma je sad
verovatno dovoljno visoka da proem ki oz jezera, mislio je Hari
85

Zatim povue desnu ruicu i kad je dao pun gas, motori zabrektae. Oseao je kako se pramac die, a
zeleno drvee je brzo promicalo dok je amac izvlaio vodu oko njihovog korenja. Nadam se da ga nee
uzaptiti, mislio je on. Nadam se da e mi namestiti ruku. Kako sam mogao znati da e pucati na nas kod
Merijela, kad su nam dozvolili da est meseci dolazimo. Takvi su Kubanci. Neko nekom nije platio i zato
su pucali na nas. To lii na Kubance.
Ej, Uesli", ree on, pogledavi u udubljenje pred kabinom gde je leao crnac pokriven ebetom.
Kako se osea?"
0, Boe", zajea Uesli. Ne moe biti gore."
Bie ti jo gore kad te doktor bude previjao", ree mu Hari.
Nisi ovean", ree mu crnac. Nema ose-anja za ljude."
Onaj Vili je dobar drugar, razmiljao je Hari. Dobar je to drug, taj stari Vili. Bolje je da idemo u grad
nego da ekamo. Bilo je glupo ekati. Uhvatila me takva nesvestica i muka 'da nisam umeo da mislim.
Ispred sebe je ugledao beli hotel ,,La Konca", antene radio stanice i gradske kue. Video je skelu za
automobile kod Doka Trambo, koji e obii da bi uao u Garnizonsku luku. Onaj dobri Vili, mislio je on.
Zadao mi je dosta posla. Ko li su samo one grabljivice. avo neka me nosi, ako se sad ne ose-am vrlo
ravo. Vrti mi se u glavi. Dobro smo uinili to smo se vratili. Dobro je to nismo ekali.
Gospodine Hari", ree crnac. Zao mi je to ti nisam pomogao kad si ono bacao u more."
86
Sto mu gromova", ree Hari. Nijedan crnac ulje nizata kad je ranjen. Pravi si crnac, Uesli."
1 pored huke motora i snanog pljuskan ja am- .1 kroz vodu, uo je kako u njemu neto udno,
muklo peva. Uvek se tako oseao kad se vraao kui posle nekog puta. Nadam se da e mi name-slili
ruku, mislio je on. Bie mi mnogo potrebna ta ruka.

87
9.

GOVORIALBERT
Svi smo bili tamo u Fredijevoj krmi kad onaj visoki mravi advokat ue i zapita: Gde je Du-an?
Jo se nije vratio", ree neko.
Znam da se vratio i treba da ga vidim."
Dabome, ti si ga otkucao i zbog tebe su ga optuili, a sad hoe da ga brani", ree Hari. Ne moj
dolaziti ovamo da pita gde je. Verovatno si ga strpao u svoj dep."
Bestraga ti glava", ree advokat. Imam jedan posao za njega."
Lepo, potrai ga na nekom drugom mestu", ree Hari. Ovde nije."
Kaem ti, imam posao za njega", ree advokat.
Nema ti posao ni za koga. Zmija si ti."
Ba tada ue da kupi piva onaj starac sa dugom sedom kosom putenom do ramena, koji prodaje
sitnice od gume; Fredi mu nasu, a on zapui flau i otra s njom preko ulice.
88

Sta se desilo s tvojom rukom?" zapita advokat Harija. Harijev rukav je bio zakaen na ramenu.
Nije mi se dopadala pa sam je odsekao", odgovori mu Hari.
Odsekli ste je ti i ko jo?"
Ja i doktor smo je odsekli", odgovori Hari. I'io je i malo je poelo da mu udara u glavu. Ja nm
stajao mirno, a on je sekao. Kad bi ruke sekli AIIO to se zavlae u tue depove, ti ne bi imao ni 11 ilv u
ni nogu."
ta se dogodilo da su morali da je odseku?" pilao je advokat.
Lake malo", odvrati mu Hari.
Ne, ja te pitam. ta se dogodilo i gde si bio?"
Idi i gnjavi nekog drugog", ree mu Hari. Zna gde sam bio, a zna i ta se dogodilo. Jezik za zube
i ne gnjavi me."
Hou da govorim s tobom", kaza mu advokat.
Onda govori."
Ne ovde, ve iza anka."
Neu da govorim s tobom. Nikad ne donosi neko dobro. Zmija si ti."
Imam neto za tebe. Neto dobro."
U redu. Sasluau te ovoga puta", kaza mu Hari. O emu se radi? 0 Duanu?"
Ne. Ne o Duanu."
Njih dvojica odoe iza anka, tamo gde su kabine, i ostadoe prilino dugo. Za to vreme ule su i'vrka
velike Lusi i ona devojka iz njihove radnje g kojom je uvek zajedno; sedoe kraj anka i poru-ie kokakolu.
89
Kau da nee putati devojke na ulicu posle est sati uvee i nee im dati ni u jednu kafanu", ree
Fredi erci velike Lusi.
Tako kau."
Grad e biti straan", ree Fredi.
Straan grad, to je tano. Samo to izaete da pojedete sendvi i popijete koka-kolu, a oni vas
uhapse i kazne sa petnaest dolara."
Sad samo na to motre", ree erka velike Lusi. Na svakog ko je iole drutven. Svakog koji izgleda
malo veselo."
Ako se uskoro u ovom gradu ne desi neto stvari e gadno izgledati."
Ba tada se Hari i advokat vratie i advokat ree: Znai ti e doi tamo?"
Zato ih ne dovede ovamo?"

Ne. Oni nee da dolaze u grad. Bie tamo."

U redu", ree Hari i prie anku, a advokat izae.
ta e da pije, Al?" zapita me on.
Bakar di."
Fredi, daj nam dva bakardija." Zatim se okrete prema meni i zapita: ta sad radi, Al?"
Radim na javnim radovima."
ta radi?"
Kopam kanale. Vadim stare tramvajske ine."
Koliko zarauje?"
Sedam i po."
Nedeljno?"
Nego ta misli?"
Odakle ti onda pare da pije?"
Nisam pio dok me nisi ponudio", odgovorih mu.
90
On mi se malo primae: ,,A bi li malo putovao?"
Zavisi o emu se radi."
Razgovaraemo o tome."
,,U redu."
Hajdemo, napolju mi je auto", ree on. Zdravo, Fredi." Disao je malo ubrzano, onako kao to Je
inio kad je pijan, a ja pooh raskopanom ulicom, u kojoj smo ceo dan radili, do ugla gde su Ntujula
njegova kola. Ulazi", ree on.
Kuda emo?" zapitah ga.
Ne znam", odvrati. Videu."
Vozili smo se uz Ulicu Uajthed i on nije nita govorio; na kraju ulice skrenuo je nalevo, pa smo se,
provezli kroz gornji deo grada do Ulice Uajt i l/.afili na obalu. Hari je sve vreme utao; skrenuli .smo na
peani put i ili njime do bulevara. Na bulevaru je zaustavio kola uz plonik i ugasio motor.
Neki stranci hoe da zakupe moj amac za jedno putovanje", ree on.
Carinici su ti uzaptili amac."
Stranci to ne znaju."
Kakvo je to putovanje?"
Kau da hoe da prevezu nekoga koji ide poslom na Kubu, a ne moe da ue u zemlju ni avionom
ni laom. Slatkoreivi mi je govorio o tome."
Pa zar se to radi?"
Naravno. Sve vreme posle revolucije. Izgleda Misvim u redu. Mnogi ljudi prolaze tako."
A amac?"
Moraemo da ukrademo amac. Zna da ga nisu tako vezali da ne bi mogao da krene."
Kako e ga izvui iz podmornike baze?"
91
Izvui u ga."
Kako emo se vratiti?"
O tome u morati da razmislim. Ako ti se ne ide, reci."
Poao bih ako se moe neto zaraditi."
Sluaj", ree on. Zarauje sedam i po dolara nedeljno. Ima troje dece u koli koja su u podne
gladna. Ima porodicu kojoj kre creva, a ja ti pruam priliku da zaradi malo para."
Nisi rekao koliko para. ovek treba da zaradi neto ako se ve izlae opasnosti."
,,Al, ne dobij a se danas mnogo za izlaganje opasnostima", ree on. Pogledaj mene. Nekad sam za
sve vreme sezone zaraivao trideset pet dolara dnevno vozei ljude koji pecaju ribu. A sad sam ranjen i
izgubio sam ruku i amac prevozei triavi tovar alkohola koji vredi jedva koliko moj amac. Ali, kaem

ti, mojoj deci nee krati creva a ja neu kopati kanale za dravu za manje novaca nego to mi je potrebno
za hranu. Sad ionako ne mogu da kopam. Ne znam ko je napravio zakone, ali znam da nema zakona da
mora da gladuje."
trajkovao sam protiv tih nadnica", kazah mu.
,,I vratio si se na posao", ree on. Kazali su da ste trajkovali da biste dobili milostinju. Uvek si
radio, zar ne? Nikad ni od koga nisi traio milostinju."
Nema nikakvog posla", rekoh ja. Nema nigde nikakvog posla od koga se moe iveti."
Zato?"
Ne znam."
Ne znam ni ja", ree on. Ali e moja porodica jesti dogod drugi jedu. Oni pokuavaju da vas.
92
Konce, glau nateraju da odete odavde, kako bi mogli da spale kolibe i podignu velike zgrade i naprave ovde
turistiki grad. Tako sam uo. ujem <l;i kupuju zemljita, a potom, kad sirotinja izgladili i ode nekud dalje gde e
jo vie gladovati, oni e doi i napraviti od ovoga jedno ivopisno mesto za luriste."
Ti govori kao leviar", rekoh ja.
Nisam leviar", odvrati on. Ogoren sam. O-tforen sam ve odavno."
Naravno, sad kad si izgubio ruku, jo vie."
Neka ide do avola moja ruka. Izgubi ruku, Izgubi ruku. Ima gorili stvari nego to je izgubiti i uku. Ima dve
ruke i ima jo neto dvoje. A o-vck je opet ovek s jednom rukom ili s jednim od ono dvoje. Nek ide doavola",
ree on. Neu da govorim o tome." Onda posle jednog asa dodade: Jo imam ono dvoje." Zatim upali motor:
Hajde, tla vidimo te tipove."
Vozili smo se bulevarom, dok je povetarac du-vao; sreli smo nekoliko automobila, a na asfaltu se osi'ao miris
suve morske trave koju su talasi za v IVI ne plime prebacili preko ograde; Hari je vozio livom rukom. Uvek mi se
dopadao i nekad sam e-H\<> ribario s njim, ali se sad promenio otkako je I/.j'ubio ruku. Onaj ovek iz Vaingtona
pod zakletvom je izjavio da je video kad je iz amca isto variva) alkohol, a posle toga su mu carinici uzaptili a111:11 . Kad je bio u amcu uvek se dobro oseao, a I ./. amca vrlo ravo. Mislim da se radovao to iin:i izgovor
da ga ukrade. Znao je da ga nee moi /; u I rzati, ali e, dok mu je u rukama, moda moi s njim da zaradi neku
paru. Novac mi je bio preko
93

potreban, ali nisam hteo da imam neprijatnosti. Rekoh mu: Zna, Hari, ne elim da imam veih neprijatnosti."
Kakve e vee neprijatnosti imati nego to ih ima sada?" ree on. Sto mu muka, zar ima vee
neprijatnosti nego to je gladovanje?"
Ja ne gladujem", rekoh. Zato uvek govori o gladovanju?"
Moda ti nisi gladan, ali tvoja deca jesu."
Dosta", rekoh mu. Radiu s tobom, ali ne sme da govori tako sa mnom."
U redu", ree on. Samo resi se hoe li taj posao. Mogu da naem mnogo ljudi u ovom gradu."
Hou", rekoh mu. Kazao sam ti da hou."
Onda se razvedri."
Razvedri se ti", rekoh ja. Ti si taj koji govori kao leviar."
Eh, razvedri se", ree on. Nijedan od vas Konca nema petlje."
Otkad ti nisi Kon?"
Otkad sam se prvi put najeo." Bio je zao kad je to rekao; od detinjstva nikad nikoga nije alio. Ali
nije alio ni samoga sebe.
Dobro", rekoh mu.
Umiri se", ree on. Ispred nas se videla osveti jena kua.
Ovde emo se sastati s njima", ree Hari. ,,I da nisi zucnuo."
Bestraga ti glava."

,,E, lake", ree Hari dok smo skretali na stazu i obili iza kue. Bio je grub i zla jezika, ali ja sam ga
uvek voleo.
94
Zaustavili smo kola iza kue i uli u kuhinju 1t J domaica kuvala pored tednjaka. Zdravo rmlti", ree
joj.Hari. Gde je Slalkoreivi?"
,,'l'u je unutra, Hari. Zdravo, Alberte."
Zdravo, gospoice Riards", rekoh. Znao sam |H JO od onda kad je ivela meu gradskim olo-leni; uli /nam
dve tri udate ene koje su vrlo vred-nt\ u nekad su se samo provodile, a ova je bila ba i n d i i i t ena, to vam kaem.
Jesu li kod kue svi dobro?" zapita me ona.
Svi su zdravi."
Proli smo kroz kuhinju i uli u sobu koja je islednla u dvorite. Tu je bio Slatkoreivi, advokat, trt i'fliri
Kubanca, i svi su sedeli za stolom.
Sedite", ree jedan od njih na engleskom. Bio |n lo grub ovek, teak, velike glave i promuklog i'lir.a i mogli
ste videti da je mnogo pio. Kako se uvele?"
,,A kako se vi zovete?" zapita Hari.
,,U redu", ree Kubanac. Kako hoete. Gde je runuic?"
Tamo dole u luci za jahte", odgovori Hari.
Ko je ovo?" zapita ga Kubanac gledajui u n ic ii e .
Moj pomonik", odvrati Hari. Kubanac me je medo od glave do pete, a drugi Kubanci su nas obolim merili.
Izgleda gladan", ree Kubanac i nasrne-jii se. Drugi se nisu smejali. Hoete da popijete ncLo?"
Hou", ree Hari.
ta? Bakardi?"
Ono to vi pijete", odgovori mu Hari.
Pije li va pomonik?"
95

Popiu jednu", rekoh ja.

Niko vas jo nije ponudio", ree veliki Kuba-nac. Samo sam pitao da li pijete."
O, dosta, Roberto", ree jedan od Kubanaca, mlad, skoro deko. Zar ne moe nita da radi, a da
ne bude zajedljiv?"
ta sam zajedljivo rekao? Samo sam pitao da li pije. Kad hoe nekog da najmi, zar ne pita da li
pije?"
Daj mu da popije jednu", ree onaj drugi Ku-banac. Da preemo na posao."
ta trai za amac, veliko mome?" Kubanac sa dubokim glasom po imenu Roberto zapita Hali ja.
Zavisi ta ete da radite s njim", odgovori Hari.
Da odveze nas etvoricu na Kubu."
Gde na Kubu?"
Do Kabanasa. Blizu Kabanasa. Na obali iza Merijela. Zna li gde je to?"
Naravno", odvrati Hari. Samo da vas tamo odvezem?"
To je sve. Da nas tamo odveze i iskrca."
Tri stotine dolara."
Mnogo. A da te najmimo na dan i obeamo ti dve nedelje?"
etrdeset dolara dnevno i hiljadu pet stotina kaucije, ako se neto dogodi amcu. Da li ja moram da
platim takse?"
Ne."
Vi plaate benzin i ulje", ree im Hari.
Daemo ti dvesta dolara da nas preveze tamo i iskrca na obalu."
96
Ne pristajem."

Koliko trai?"
Kazao sam vam."
To je suvie."
Ne, nije", ree mu Hari. Ja ne znam ko ste vi. Ja ne znam kakav je va posao i ne znam ko e punili
na vas. Treba dvaput da preem zaliv po /Utiskom vremenu. U svakom sluaju amac izlaem
ipnsuosti. Voziu vas za dve stotine i da poloite hi-Ijmlu kao jemstvo da se amcu nee nita dogoditi."
To je umerena cena", ree im Slatkoreivi. To je vie nego umerena cena."
Kubanci poee da govore panski. Nisam mo-j'iio da ih razumem, ali sam znao da ih Hari raSMIIlll*.

,,U redu", ree onaj veliki, Roberto. Kad mo-J.rnio da krenemo?"

Kad god hoete, sutra uvee."
Moda neemo poi pre prekosutra uvee", re-i'n Jedan od njih.
Nemam nita protiv", ree Hari. Samo me uti vmne obavestite."
Je li tvoj amac u dobrom stanju?"
Dabome", odgovori Hari.
To je lep amac", ree onaj mladi.
Gde ste ga videli?"
Pokazao mi ga je advokat, gospodin Simons."
A", ree Hari.
Popij neto", ree drugi Kubanac. Jesi li esi o iao na Kubu?"
Nekoliko puta."
Govori li panski?"
Nikada ga nisam uio", odgovori Hari.
7 ttniest Hemingvej, III

OfJ

Videh kako ga Slatkoreivi, advokat, pogleda, ali on je sam toliko pokvaren da mu je uvek milije kad
ljudi ne govore istinu. Ba kao to nije mogao da govori otvoreno kad je doao da razgovara sa Harijem o
ovome poslu. Morao je da se pravi kako eli da vidi Duana Rodrigeza, jadnog smrdljivog Galegosa koji
bi pokrao i roenu majku, a Slatkoreivi ga je opet izveo pred sud samo da bi ga mogao braniti.
Gospodin Simons dobro govori panski", ree Kubanac.
On je obrazovan."
Ume li da plovi?"
Umem da poem i umem da stignem."
Ti si ribar?"
Da, gospodine", odgovori Hari.
Kako lovi ribu jednom rukom?" zapita ga glavati.
Prosto, lovim je dvaput bre", ree mu Hari. Jeste li imali jo neto da mi kaete?"
Nisam."
Svi su sad govorili panski meu sobom. Onda idem", ree Hari.
Obavestiu te za amac", Slatkoreivi ree Hari ju.
Treba da poloite jednu sumu novaca", ree Hari.
To emo uiniti sutra."
Dobro, laku no", ree im Hari.
Laku no", ree onaj mladi to je ljubazno razgovarao. Glavati ne ree nita. Bila su jo dvojica sa
licem kao u Indijanaca, koji sve vreme nita
98
ttluu rekli sem to su sa onim glavatim panski goVldeemo se docnije"nai, ree Slatkoreivi.

Kod Fredija."
"Izaosmo opet kroz kuhinju, a Freda ree:
llttli, kako je Mari?"
Sad je odlino", odgovori joj Hari. Sad se jtnlu'o osoa", i izaosmo kroz vrata. Uli smo u li ni; on je
vozio natrag do bulevara i nita nije govorio. Sigurno je o neem razmiljao?" Da to odbacim do kue?"
Dobro."
Sad stanuje van grada, na drumu?" Da. ta misli o ovom putovanju?" Ne znam", odgovori on. Ne znam da
videemo se sutra."
<>n me doveze do kue gde stanujem i ja poi1nli unutra; nisam ni otvorio vrata kad me moja
MI /.asu grdnjama to sam se zapio i zadoenio na
ni. Ja je zapitah kako mogu da pijem bez noa ona ree da sigurno uzimam na kredit. Zai i li je ta misli ko e mi otvoriti kredit kad sam
" i ' J r n na javnim radovima, a ona ree da se od.l uru 1 od nje jer mi dah mirie na alkohol i da
- u i za sto. I tako sam seo. Deca su sva otila
u i utakmicu bezbola, a ja sam sedeo za stolom;
ni je donela veeru i nije htela da govori sa mnom.

10.

DEO TREI
HARI MORGAN
(ZIMA)
10.
Ne bili hteo da se igram s takvim stvarima, ali eiu d i i i j ' o mogu da radim? Sad ne moe da se bira. M'M'.ii da
odustanem, ali ta u onda? Ja ovaj posao ni mi traio, a poto mora da se radi, mora da se i ..li. VVrovatno ne bi
trebalo da vodim Alberta. On l> i'lup, ali je ispravan i dobar je u amcu. Ne plai m* l.iKo brzo, ali ne znam da li bi
trebalo da ga povedem. A ne mogu da povedem ni neku pijanicu, ni lima. Moram da imam nekoga na koga se mogu
n n l o n i i i . Ako od toga neto bude, gledau da i on dobij.- voj dco. Ali ne smem da mu kaem, inae ne- i >i i
slali, a ja moram da imam nekog pored sebe. M..l|.- bi bilo da budem sam, sve je bolje kad je o-i. I -.iin, ali mislim
da ovo sam ne mogu da izve-.1. ni Hilo bi mnogo bolje da sam sam. Za Alberta ji< ln.lji- da o tome nita ne zna.
Ostaje jedino Slatkom ivi. On e sve znati. Ipak, oni su o tome motali da razmisle. S tim moraju raunati. Zar mislite
<lt j< Slalkoreivi tako glup da ne zna ta e oni da (tii lc:' Sumnjam. Naravno, oni moda nee to da uuuli-.
Moda nee da rade takve stvari. Ali je pri103

rodno da e to da uine, a uo sam i onu re. Ako to ine morae da uine neposredno pred zatvara nje
banke, inae e poi za njima avion Obalske strae iz Majamija. Sad se smrkava u est. Avionu treba bar
jedan sat da doleti. Kad padne mrak, sigurni su. Dobro, ako u da ih vozim, moram da smislim neto za
amac. Nee mi biti teko da ga izvuem, ali ako ga noas izvuem, videe da ga nema, pa e ga moda
pronai. U svakom sluaju, bie velika guva. A, meutim, ja jedino noas mogu da ga ukradem. Mogu da
ga izvuem kad naie plima i da ga sakrijem. Mogu da vidim ta mu je potrebno, ako mu neto nedostaje,
ako su neto uzeli. I moram da ga napunim benzinom i vodom. avolski u biti zaposlen ele noi. Zatim
kad ga sakrijem, Albert e morati da ih doveze u jednom brzom amcu. Moda u Uoltonovom. Mogu da
ga zakupim. Ili moe Slatkoreivi da ga zakupi. To je bolje. Slatkoreivi mi moe pomoi da noas izvuem amac. Slatkoreivi je taj, jer su oni sigurno neto smislili protiv Slatkoreivog. Morali su da smisle
neto protiv njega. A ta ako su smislili neto protiv mene i Alberta? Da li ijedan od njih lii na mornara?
Da li ijedan od njih izgleda kao da je bio mornar? Da razmislim. Moda. Onaj ljubazni moda. Verovatno
on, onaj mladi. Moram to da saznam, jer ako raunaju da mogu bez mene ili Alberta od poetka, onda smo
u kripcu. Pre ili posle e smisliti neto protiv nas. Ali u Meksikom zalivu emo imati vremena. A i ja
stalno smiljam neto. Treba da pravilno mislim za sve vreme. Ne smem da nainim neku greku. Nikakvu
greku. Nijedanput. Lepo. Sad imam o emu da mislim. Neto da
104
l ttilltn 1 nefifo da mislim, pored neizvesnosti ta e *e dogodili. I'oivd neizvesnosti ta e se dogoditi sa
t M l u i t i lom prokletom stvari. Jedanput su to predu-cll, Jedanput li uestvuje. Jedanput ti se pruila
piilll ui, l l i i u - s U ) da samo posmatram kako sve ide dn avola. Ikv. amca s kojim u zaraivati za
ivot. <'MH| Sinikoicivi. Ne zna u ta je upao. Nemam | M i | i n n kuko e ovo izgledati. Nadam se da e se
Hukom p o j a v i l i kod Fredija. Noas imam pune ruke Unsl, Dobro bih uinio da pojedem neto.

105

11.
Bilo je oko devet i po kad je Slatkoreivi uao u krmu. Moglo se videti da su ga tamo kod Ri-ardsa
dobro napili, jer kad pije postaje nadmen, a bio je vrlo nadmen kad je uao.
Zdravo, drmadijo", ree on Hariju.
Ne nazivaj me dramdijom", odvrati mu Hari.
Hteo bih da govorim s tobom, drmadijo."
Gde? Pozadi u tvojoj kancelariji?" zapita ga Hari.
Da, tamo, pozadi. Fredi, ima li koga tamo?"
Ne, posle onog zakona. Je 1' te, dokle e trajati ona glupost sa est sati?"
Zato me ne uzme za advokata pa da uradim neto?" ree Slatkoreivi.
Idite do avola", ree mu Fredi. I njih dvojica odoe u zadnji deo kafane gde su kabine i sanduci sa
praznim flaama.
Na tavanici je bila jedna elektrina lampa i Hari zaviri u sve kabine, gde je bilo mrano, i vide da
nema nikoga.
Dakle?" ree on.
Oni hoe da to bude prekosutra predvee", ree mu Slatkoreivi.
106
Sta e da rade?"
,,'l'i govori panski", ree Slatkoreivi.
,.To im valjda nisi kazao?"
,,Nisam. Ja sam ti drugar. To zna."
,,1'ievario bi ti roenu majku."
,,Dosta s tim, je 1' vidi kakav sam ti posao
llttN.llli'

,,K;ul si se tako nakresao?"

Sluaj, potreban mi je novac. Moram da be-flm odavde. Ovde sam sasvim propao. Ti to, Hari, /nas.
,,Ko to ne zna?"
,,/ i i a kako su nabavljali novac za ovu revolu- ii11 pljakom i ostalim."
,./.nam."
,,Ovo je neto slino. Oni to ine za dobru f.i \ .11.'
,,Da. Ali ovog puta je ovde. Tu si se rodio. Pomni' svakoga."
..Nikome se nee nita dogoditi."
,,S ovim tipovima?"
..Mislio sam da ima cojones."
Imam cojones. Ne brini ti za moje cojones. Ali ja raunam da i dalje ovde ivim."
,,.la ne", odvrati Slatkoreivi.
Isuse, pomisli Hari. Sam je to kazao.
.Ia idem odavde", ree Slatkoreivi.
Kada e da izvue amac?"

Noas." Ko e ti pomoi?" Ti." Gde e ga ostaviti?" Gde ga uvek ostavljam."

107

Nije bilo nimalo teko da se izvue amac. Bilo je prosto kao to je Hari smislio. Noni straar je
obilazio unaokolo svakog sata, a u meuvremenu je stajao na spoljnoj kapiji starog brodogradilita. Uli
su u luku u jednom skifu, presekli konopce kojima je amac bio vezan za vreme oseke, i on je isplivao za

skifom koji ga je vukao. Kad su izali, dok je amac plovio kanalom, Hari je pregledao motore i naao da
su samo presekli vezu izmeu prekidaa. Pregledao je benzin i naao da ima skoro sto pedeset galona.
Nisu nita izvadili iz rezervoara i u amcu se nalazilo ono to je on ostavio kad je poslednji put vozio. On
ga je bio napunio do vrha pre nego to su krenuli, a vrlo je malo potroio za to to su morali polako da
voze po uzburkanom moru.
Imam benzina kod kue u rezervoaru", ree on Slatkoreivom. Mogu da donesem nekoliko balona u
automobilu, a Albert moe da donese jo, ako nam bude trebalo. Ja u ga ostaviti u potoku tamo gde se
ukrta sa drumom. Oni mogu da izau automobilom."
Zeleli su da bude kod samog doka Porter." Kako mogu da ekam tamo s ovim amcem?" Ne moe.
Ali mislim da nee hteti da se voze automobilom."
Dobro, noas emo ga tamo ostaviti, a ja u napuniti rezervoare i uraditi to je potrebno, a zatim u
ga odvesti na drugo mesto. A ti zakupi jedan bri amac i odvedi ih napolje. Moram sad da ga tamo
odvezem. Imam mnogo da radim. Ti odveslaj do mosta i tu me saekaj. Biu na drumu za dva sata
otprilike. Ostaviu amac i doi u na drum."
108
Doi u po tebe", ree mu Slatkoreivi. Hari uspori motor tako da je neujno sekao vodu; okrenuli
je amac i odvukao skif do mesta gde se vida-I.i po/.iciona svetiljka. akijom je pridravao skif tli>k je
Slatkoreivi uao.
,,/.;> dva sata otprilike", ree on.
.,(1 redu", odvrati Slatkoreivi.
Ni-dci kod upravljaa i plovei polako napred n pomrini, dok je obilazio svetlosti na krajevima
ilnKova, Hari je razmiljao; Slatkoreivi radi dosta tu iiivac koji e dobiti. Pitam se ta misli koliko e
mu dati? Pitam se kako se uopte naao sa tim tipovima. To je okretan momak koji je nekad imao ubre
izglede. A i dobar je advokat. Ali sam se sledio kad je sam ono rekao. Ba kao da sam sebi prorie,
Oudno je kako ovek nekad moe neto da iz-Vtili. Kad sam uo da je to izvalio, strah me uhvatio.

109
12.
Kad je uao u kuu, nije palio svetlost ve je izuo cipele u predsoblju i u arapama se popeo uz
nezastrte stepenice. Svukao se i legao u postelju samo u potkoulji, a njegova ena se tek tada probudila.
Ona u mraku ree: Hari?" A on odgovori: Spavaj, stara."
Hari, ta je?"
Idem na put."
,,S kim?"
Ni s kim. Moda s Albertom."
U ijem amcu?"

Izvukao sam amac."

Kad?"
Noas."
Uhapsie te, Hari."
Niko ne zna da sam ga izvukao."
Gde je?"
Sakriven."
Leei mirno u krevetu on oseti na licu njene usne koje su ga traile, a zatim njenu ruku na sebi; on
se okrete i priljubi uz nju.
Hoe li?"
Da. Sad"
110
Spavala sam. Sea se kad smo to radili spavajui?"
Sluaj, je 1' ti smeta ruka? Zar se ne osea fi nli i o zbog toga?"
(llup si. Dopada mi se. Sve to si ti dopada mi *r. I'icbaci je tamo. Isprui je ovde. Hajde. Dopada ini NC,
stvarno."
l.ii na apu morske kornjae."
Ti nisi morska kornjaa. Da li one stvarno ra-iU< to hi dana? Tri dana se pare?"
Naravno. Sluaj, budi mirna. Probudiemo de-Vojiiee."
One ne znaju ta ja imam. Nikad nee znati Itn imam. Ah, Hari. Tako. Ah, slatki moj."
ekaj."
Neu da ekam. Hajde. Tako. Tu. Sluaj, da li si to ikad radio sa nekom crnkinjom?"
Dabome."
Kako je to?"
Kao sa nekom ajkulom."
Smean si, Hari, volela bih da ne mora da lili'".. Volela bih da nikad ne mora da ide. Koja i> l>i!a
najbolja?"
Ti."
l.ac. Uvek me lae. Tako. Tako, tako."
,,Ne. Ti si najbolja."
,,siara sam."
,1 i nikad nee biti stara."
Imala sam onu stvar."
Nita to ne znai kad ena vredi."
Hajde. Hajde sad. Metni patrljak tamo. Dri ffi tu. Dri ga. Dri ga jo. Dri ga."
Suvie galamimo."
111

Sapuemo."
Moram da idem pre zore."
Spavaj. Ja u te probuditi. Kad se vrati za-bavljaemo se. Otii emo u hotel u Majamiju kao to
smo nekad inili. Onako kao to smo nekad inili. Neki hotel gde ne poznaju ni jedno od nas. Zato ne
bismo u Nju Orliens?"
:
Moda", ree Hari. Sluaj, Mari, sad moram da spavam."
Ii emo u Nju Orliens?"
Zato ne? Samo moram da spavam."
Spavaj. Ti si moje veliko srce. Spavaj. Probu-diu te. Ne brini."
Zaspao je ispruivi patrljak ruke preko jastuka, a ona je dugo mislila posmatrajui ga. Videla mu je
lice pri ulinoj svetlosti koja je padala kroz prozor. Srena sam, mislila je. One devojke. One ne znaju ta
e dobiti. Ja znam ta sam dobila i ta sam imala. Bila sam srena ena. On kae, kao morska kornjaa.

Milo mi je to je bila ruka a ne noga. Ne bih volela da je izgubio nogu. Zato je morao da izgubi ruku? A
ipak je udno, ne smeta mi. Nita mi na njemu ne smeta. Bila sam srena ena. Nema takvih mukaraca.
One koje ih nisu probale, ne znaju. Ja sam ih mnogo imala. Bila sam srena to sam ga dobila. Da li one
kornjae oseaju kao mi? Da li sve vreme tako oseaju? Ili to boli enku? Ja mislim o najgorim stvarima.
Eto ga, spava ba kao beba. Bolje je da ostanem budna kako bih ga probudila. Isuse, mogla bih to elu no
raditi kad bi neki ovek bio takav. Volela bih da to radim i da nikad ne spavam. Nikad, nikad, ne, nikad.
Ne, nikad, nikad, nikad. Eto, kad samo pomislim. U mojim go112

Ili uiiiia nisam stara. On je rekao da sam jo dobra. etrdeset pet godina nije starost. Dve godine
sam Munju od njega. Gle kako spava. Kako spava kao tMr,
Dva sata pre zore bili su napolju kod rezervoaru s;i benzinom u garai, punei i zatvarajui balolio i si uvijajui ih u zadnji deo kola. Hari je na de-n i i i i ruku privrstio jednu kuku i vesto je
pomicao t tll/iio liskom pokrivene balone.
,,Nee da doruekuje?"
Kad se vratim."
,,l loe da popije kafu?"
,,.le 1' gotova?"
,,Naravno. Metnula sam da se kuva kad smo Iz'.li."
I/.nesi je."
Ona je iznese i on je ispi u mraku sedei za vi i l i i n oi n automobila. Ona uze solju i stavi je na
policu u garai.
Idem s tobom da ti pomognem oko balona", rriV ona.
U redu", odvrati on, i ona sede pored njega, drl>cl;i ena, dugih nogu, dugih ruku, irokih
kuko-VH, io lcpa, s navuenim eirom preko plavo obojene kose. U tami i hladnoi jutra vozili su se
drumom kroz izmaglicu koja je pokrivala ravnicu.
Zbog ega se brine, Hari?"
Ne znam. Onako se brinem. Sluaj, zato si pi rs l al a da boji kosu?"
Mislila sam da je bilo dosta. Devojice su me grdile."
,,Nek' idu do avola. Samo ti produi."
Da li zaista to eli?"
fl l'.rncst Hemingvej, III

113
. Da", odgovori on. Dopada mi se kad je takva."
Ne misli da izgledam suvie stara?"
Izgleda bolje nego ijedna od njih."
Onda u je udesiti. Ako hoe, moe da bude jo vie plava."
ta se devojia tie ta ti radi?" ree Hari. Nije njihovo da se meaju."
Zna kakve su. Zna da su mlade devojke takve. Sluaj, ako ti uspe, idemo u Nju Orliens, zar ne?
Majami."
Dobro, u svakom sluaju Majami. Ostaviemo ih ovde."
Treba najpre da svrim jedan posao."
Nisi zabrinut, zar ne?"
Nisam."
Zna da sam skoro etiri sata leala budna mislei o tebi."
Opasna si ti ena."
,,U svako doba mogu da mislim na tebe i da se uzbudim."
Dobro, sad treba da sipamo ovaj benzin", ree joj Hari.

114
13.
II deset sati ujutro Hari je u Fredijevoj krmi lajno pored anka sa jo etiri-pet gostiju a dva R i i i i i k a tek to
su izala. Raspitivali su ga o amcu, n OM je rekao da nita ne zna o njemu.
Gde si bio noas?" zapita ga jedan od njih.
Ovde i kod kue."
Dokle si bio ovde?"
Dok nisu zatvorili."
Je 1' te neko video ovde?"
Mnogo njih", ree Fredi.
,,U emu je stvar?" zapita ih Hari. Zar mislite dri bih ukrao svoj sopstveni amac? ta bih radio njim?"
Samo sam te pitao gde si bio", ree carinik. Nemoj da se esti."
Ne estim se", odvrati Hari. estio sam se l;ul su mi oduzeli amac bez ikakvih dokaza da je nosio alkohol."
Postojala je izjava o tome, data pod zakletvom", ree carinik. Nisam ja to izjavio. Zna ko je li> uinio."
U redu", ree Hari. Samo nemojte govoriti dtt se estim to me pitate. Vie volim da je kod
115

vas vezan. Tada ima izgleda da ga dobijem natrag. Kakvi su izgledi ako su ga ukrali?"
Nikakvi, mislim", ree carinik.
Onda idite i gledajte svoja posla", ree Hari.
Ne budi drzak", ree mu carinik. Inae u se postarati da ima razloga da bude drzak."
Posle petnaest godina", ree Hari.
Petnaest godina nisi bio drzak."
Nisam, a ni u zatvoru nisam bio."
Lepo, nemoj da bude drzak, jer e inae tamo dospeti."
Umiri se", ree Hari.
Ba tada ue onaj aavi Kubanac, koji vozi taksi, s jednim ovekom koji je stigao avionom, a veliki
Roder mu ree:
Hejzuze, kau mi da si dobio bebu."
Da, gospodine", ree Hejzuz vrlo gordo.
Kad si se oenio?" zapita ga Roder.
Prolog meseca. Meseca prolog. Jesi bio na svadbi?"
Ne", ree Roder. Nisam bio na svadbi."
Ti propustio mnogo", ree Hejzuz. Propustio mnogo finu svadbu. Zato ne doao?"
Nisi me zvao."
,,A, da", ree Hejzuz. Zaboravio sam. Nisam te zvao ... Jeste li dobili to ste hteli?" zapita nepoznatog.
Da. Jesam. Je li ovo najbolji bakardi koji imate?"
Da, gospodine", ree mu Fredi. To je pravi Carta del oro."
Sluaj, Hejzuze, zato misli da je dete tvoje?" zapita ga Roder. To nije tvoje dete."
116
ta znai to dete nije moje? ta znai? Tako mi boj*a, ne dozvoljavam ti tako govori! ta znai to
ele nije moje? Kad kupi kravu, zar tele nije tvoje? To je moje dete. Tako mi boga, jeste. Moja
I
ehu. Pripada meni. Da, gospodine!"
On izae s nepoznatim i s flaom bakardija i vi poee da se smeju Roderu. Onaj Hejzuz je i i i s i a
neobian ovek. On i onaj drugi Kubanac. 'I.ilk;i vodica.
Ba tad ue Slatkoreivi, advokat, i ree HaII |u:

Carinici su ovog asa otili da uzmu tvoj ritmae."

JI ari ga pogleda i lice mu se smrknu. Slatko-i r e i v i produi jednolikim glasom. Neko ga je vilico
meu drveem s vrha jednog od onih visokih l.nmiona i s gradilita logora kod Boka Kike javio i
iiinarnici. Sad sam ba video Hermana Frederik-i. On mi je kazao."
Ilari nita ne ree, ali se moglo videti kako se Haj bes u njemu stiava i kako mu oi opet dobi-i.iju
svoj prirodni izraz. Zatim ree Slatkoreivom:
Ti sve uje, zar ne?"
Mislio sam da e voleti da zna", ree Slatko-n- i vi istim bezbojnim glasom.
To me se nimalo ne tie", odvrati Hari. Tre-h.ilo bi da malo bolje uvaju amac."
Njih dvojica su stajala pored anka a nijedan ni* progovori ni reci dok se veliki Roder i jo dvoji' I
roje njih ne izgubie iz krme. Oni se tada povu-lio.e u zadnji deo.
Ti si zmija", ree Hari. Sve to dirne, ni ruje."
117
Je li moja greka to se vidi sa kamiona? Ti si izabrao mesto. Sam si sakrio svoj amac."
Umukni", ree Hari. Jesu li ikad ranije imali tako visoke kamione? To je bila poslednja prilika da
poteno zaradim. To je bila poslednja prilika koja mi se pruila da poem sa amcem i neto zaradim."
Obavestio sam te im se to dogodilo."
Ti si pravi leinar."
Dosta s tim", ree Slatkoreivi. Oni hoe da pou danas predvee."
Neka idu bestraga."
Zbog neeg su se uznemirili."
Kad hoe da krenu?"
U pet sati."
Nabaviu amac. Odveu ih u pakao."
To ne bi bilo ravo."
Nemoj sad o tome da pria. Ne meaj se u moje stvari."
Sluaj, ti razbojnice", ree Slatkoreivi. Ja pokuavam da ti pomognem i pruim neto."
A samo me truje. Umukni. Ti si otrov za svakoga ko ti se priblii."
Dosta, stoko."
Umiri se", ree Hari. Moram da razmislim. Trebalo je samo da izmislim neto, i to sam izmi slio, a
sad moram da izmislim neto drugo."
Zato nee da ti pomognem?"
Doi
ovamo
u
dvanaest
sati
i
donesi
onaj
no
vac koji treba da se poloi za amac."
,
Kad su izlazili, naie Albert i prie Hariju.
ao mi je, Alberte, nee biti posla za tebe", ree Hari. Toliko je ve bio smislio.
118
Ne traim mnogo", odvrati Albert.
Zao mi je", ree Hari. Sad mi nisi potreban."
Nee nai dobrog momka za cenu koju bi meni platio", ree Albert.
Ii u sam."
Nemoj ii sam na takvo putovanje", ree AlUTt.
Umukni", odvrati Hari. ta ti o tome zna. l>i li te na javnim radovima ue kakvi su moji ji" lovi?"
Idi bestraga", ree Albert.
Moda i hou", odgovori Hari. Ko god bi ga l>i>!>lcdao, mogao je videti da mu je glava puna i
da tu /uli da ga neko uznemirava.
Voleo bih da poem", ree Albert.
Nema posla za tebe", ree Hari. Ostavi me na miru jedanput."
Albert izae, a Hari je ostao pored anka zagle-il.ui u automate i sliku Kastrovog poslednjeg otpo-(,i

na zidu, kao da ih nikad nije video.

Ono je bilo dobro to je Hejzuz kazao velikom l'odv.eru o detetu, zar ne?" ree mu Fredi, sputajui
nekoliko olja za kafu u abar sa sapunicom.
Daj mi paklo ,esterfilda' ", ree mu Hari. Pri- l i/ a va o je paklo patrljkom ruke i otvorio ga s jedni
>K kraja, izvadio cigaretu i metnuo u usta, zatim li :-.pustio u dep i zapalio cigaretu.
U kakvom je stanju tvoj amac Fredi?" zapil.l Uli.

Sad sam ga ba doterao", odgovori Fredi. ,,U i l i i l n o m je stanju."

,,l)a li bi hteo da ga iznajmi?"
119
Za ta?"
Za jedno putovanje do Kube."
Samo ako mi poloe njegovu vrednost."
Koliko vredi?"
Hiljadu dvesta dolara."
Ja u ga zakupiti", ree Hari. Ima li povere-nja u mene da ga vozim?"
Nemam", odgovori mu Fredi.
Dau ti kuu kao zalogu."
Ne treba mi tvoja kua. Treba mi hiljadu dvesta dolara."
U redu", ree Hari.
Donesi novac", kaza mu Fredi.
Kad doe Slatkoreivi, reci mu da me saeka", ree Hari i izae.

120
14.
Tamo kod kue Mari i devoj ie upravo su
Dobar dan, tata", ree najstarija devojica. ,.l',vo tate."
ta imate za ruak?" zapita Hari.
Imamo peenje", odgovori Mari.

Tata, neko nam je rekao da su ti ukrali ' nnac.

Nali su ga", ree Hari.
Mari ga pogleda.
Ko ga je naao?" zapita ona.
Carinici."
0, Hari", ree ona sa aljenjem.
Zar nije bolje to su ga nali, tata?" zapita <lnij';a devojica.
Nemoj da govori dok jede", ree joj Hari. ,,< Ide je moj ruak? ta ekate?"
Sad u ga doneti."
Zurim se", ree Hari. Vi, deco, pojedite pa luitc. Imam da razgovaram s vaom majkom."
Tata, hoe li nam dati para da posle podne i'lcmo u bioskop?"
Zato ne idete da plivate. To je besplatno."
121
O, tata, suvie je hladno za kupanje, a ide nam se u bioskop."
,,U redu", ree Hari. ,,U redu."
Kad su devojice izale iz sobe on ree eni: Hoe da mi isee?"
Naravno, dragi."
Ona mu isee meso kao za kakvo dete.
Hvala", ree Hari. Strano te gnjavim, zar ne? A deca nisu mnogo dosadna, je 1'?"
Ne, mili."
udno kako nismo imali deake."
To je zato to si ti takav mukarac. Kad je tako uvek se raaju devojice."
avola mukarac", ree Hari. Ali, sluaj, idem na jedan opasan put."
Ispriaj mi ta se desilo sa amcem?"
Videli su ga s kamiona. Nekog visokog kamiona."
Majku im njihovu."
Malo je to. Neka idu u materinu."
0, Hari, nemoj da govori takve reci u kui."
Ti ponekad govori gore reci u krevetu."
To je drukije. Ne volim da ujem takvu psovku za stolom."
,,A to da ne, milu li im majku ..."
Mili, neto nisi raspoloen", ree Mari.
Ne", odvrati Hari. Samo sam se zamislio."
Pa, ti e ve izmisliti neto. Imam poverenja u tebe."
Imam ga i ja. To je jedino to imam."
Hoe li mi sve ispriati?"
Neu. Samo nemoj da se brine ma ta ula."
122
Neu se brinuti.'
Sluaj, Mari. Idi gore na tavan i donesi mi ma-f.liikii i pogledaj drvenu kutiju sa mecima, pa na-I u n ii sve
arere."
Nemoj da nosi oruje."
Moram."
Trebaju li ti kutije sa mecima?"
Ne. Nema vie arera. Imam ih samo etiri."
Mili, zar ide na takav put?"
Idem na gadan put."

0, boe", uzviknu ona. O, boe, kad ne bi morao da radi takve stvari."

Hajde nai mi ono i snesi ovamo. Daj mi ma-I.. Kale."
Dobro", ree Mari. Nagnu se preko stola i po-l|nl)i ga u usta.
Ostavi me na miru", ree Hari. Moram da mi',lim.
Scdeo je za stolom i posmatrao klavir, krede-ii.ic: i radio, sliku Septembarsko jutro" i sliku Ku-pidona sa
lukom i strelom iznad glave, sto i stolice 'il uglaane hrastovine, zavese na prozorima, i raz miljao: hou li jednog
dana uivati u svome domu? /.isto sad imam manje nego kad sam poeo? I ovo ic mi propasti ako ovog puta ne
radim kako treba. Mo mu gromova, hoe. Nemam uteenih ni ezde--'t jareva, 1 ali u na ovome dobiti. Ove
proklete "levojice. Moja stara i ja nita drugo nismo mogli <l.i napravimo. Da li je iz nje nestalo deaka pre ni-go
to se upoznala sa mnom?
1

Jarac ulini izraz za dolar.

123

Evo", ree Mari, drei mainku za platneni remen. Puna je."

Moram da idem", ree Hari. On podie rastavljenu puku u platnenoj, uljem uprljanoj futroli.
Metni je u kola ispod prednjeg sedita."
Zbogom", ree Mari.
Zbogom, stara."
Neu se brinuti. Ali, molim te, uvaj se."
U zdravlju."
0, Hari", ree ona i vrsto ga stee uza se.
Pusti me. Nemam vremena."
On je potapa po ramenu ostatkom ruke.
Ta tvoja apa", ree ona. 0, Hari. uvaj se."
Moram da idem. Zbogom, stara."
Zbogom, Hari."
Posmatrala ga je kad je izaao iz kue, visok, irokih ramena, pravih lea, uzanih kukova; kretao se
jo brzo i okretno, kao kakva ivotinja, mislila je ona, jo nije star, kree se tako lako i gipko, a kad je
uao u kola videla je njegov lik; plava, od sunca izbeljena kosa, iroko mongolsko lice sa istaknutim
jagodicama, nos prelomljen u korenu, velika usta i obla vilica. Ulazei u kola on joj se osmehnu, a ona se
zaplaka. To njegovo avolje lice", pomisli ona. Plae mi se kad god pogledam to njegovo avolje lice."

124
15.
U Fredijevoj krmi troje turista sedelo je kraj anka, a Fredi ih je usluivao. Jedan je bio vrlo vi- tk, tanak ovek
irokih ramena, u kratkim panta-li pilama, nosio je naoare s debelim staklima, lice i mi je bilo preplanulo od sunca,
a pepeljavo plavi I> r k o v i bili su mu kratko podseeni. ena kraj nje-! i imala je plavu kovrdavu kosu podianu
kao u mukarca, bubuljiavo lice, i izraz i telo rvaice. i ona je nosila kratke pantalone.
ipak", govorila je ona treem turisti, koji je MI ino prilino naduveno lice, rie brkove, beli plat-i" ni eir sa
zelenim titom od celuloida, a govorio i< pravei neke malo neobine pokrete usnama, kao <la jede neto to je
suvie vrelo da bi mu godilo. Kako je to ljupko", ree ovek sa zelenim ti-i'pin. Nikad nisam uo da neko ide

dotle da upo-i i < l ) i taj izraz u razgovoru. Mislio sam da je to zala ivla re, neto to se tampa u ... u ... aljivim
novinama, ali nikad ne izgovara."
ipak, ipak, dvaput ipak", ree rvaica u l/iicnadnom nastupu ljupkosti, pruajui mu priliku da uiva u
njenom bubuljiavom profilu.
125

Kako je to divno!" ree ovek sa zelenim titom. Izgovorili ste to tako draesno."
Nemojte joj zameriti. To je moja ena", ree visoki turista. Jeste li se vas dvoje upoznali?"
ipak i njemu i poznanstvu s njim", ree ena. Kako ste?"
Prilino"", ree ovek sa zelenim titom. ,,A kako ste vi?"
Ona je odlino", ree visoki. Dovoljno je da je pogledate."
Ba tada ue Hari, a ena visokog turiste ree:
Zar nije divan? Tako neto hou. Kupi mi ga, tatice."
Mogu li da govorim s tobom?" zapita Hari Fredija.
Naravno. Hajde, reci to god hoe", ree ena visokog turiste.
Kuuj, kurvo", ree Hari. Fredi, hajdemo tamo pozadi."
U zadnjem delu kafane ekao je za jednim stolom Slatkoreivi.
Zdravo, junaino", ree on Hariju.
Umukni", odvrati Hari.
Sluaj", ree Fredi. Dosta s tim. Ne moe to tako. Ne moe ti tako da psuje u mojoj kafani. Ne
moe nazvati kurvom jednu enu u ovako pristojnom lokalu."
Kurva", ree Hari. uo si ta mi je kazala?"
Pa, u svakom sluaju, nemoj joj tako govoriti u lice."
U redu. Jesi li doneo novac?"
Naravno", ree Slatkoreivi. Zato ga ne bih doneo? Zar nisam rekao da u ga doneti?"
126

Da ga vidimo."
Slatkoreivi mu ga predade. Hari izbroja deset novanica od sto dolara i etiri od dvadeset. Trebalo bi da
bude hiljadu dvesta." Manje moja provizija", ree Slatkoreivi.
,-naj."
Neu."
Daj."
Ne budi glup."
Mamlazu dronjavi."
Skote blesavi", ree Slatkoreivi. Nemoj poli (iSnvati da mi ga otme, jer ga nemam kod sebe."
Razumem", ree Hari. Trebalo je da mislim
n.i lo. Sluaj, Fredi. Odavno me poznaje. Znam da
noj amac vredi hiljadu dvesta dolara. Ovde nedoi;ije sto dvadeset. Uzmi ovo, a za sto dvadeset i
ikupninu priekaj."
To je trista dvadeset dolara", ree Fredi. Bilo

i ni jo muno da stavi na kocku tu sumu. Sav se

n o j i o pri pomisli na to.
Imam automobil i radio kod kue, to e biti iloj>;a.
Mogu da napravim ispravu o tome", ree Slat- I oivivi.
Neu nikakve isprave", odgovori Fredi. Opet M preznoji, a glas mu je bio nesiguran. Zatim ree: .u
ivdu. Rizikovau. Ali, tako ti boga, Hari, pazi na
uiiac, molim te."
Kao da je moj sopstveni."

Svoj si upropastio", ree Fredi preznojavajui dc jo vie kad se setio toga. Paziu na amac."
127
Ostaviu novac u sef u banci", ree Fredi.
Hari pogleda Slatkoreivog.
To je dobro mesto", ree on i osmehnu se.
Kelner", viknu neko iz prednjeg dela.
To si ti", ree Hari.
Kelner", zau se opet onaj glas.
Fredi ode u prednji deo.
Onaj ovek me je uvredio", uo je Hari onaj tanki glas, ali je i dalje razgovarao sa Slatkoreivim.
Biu privezan uz dok, tamo ispred one ulice. Svega nekoliko kua dalje."
U redu."
To je sve."
U redu, drmadijo."
Ne nazivaj me drmadijom."
Kako god hoe."
Biu tamo posle etiri sata."
Jo neto?"
Treba da me silom nateraju, razume? Ja o tome nita ne znam. Radim samo neto oko motora.
Nemam u amcu nita to je potrebno za put. Naj-mio sam ga od Fredija da bih vozio ljude koji pecaju.
Treba da upere revolvere na mene i nateraju me da upalim motor i da preseku uad."
A Fredi? Nisi ga od njega uzeo da bi iao da peca."
Frediju u kazati."
Bolje nemoj."
Hou."
Bolje nemoj."
Sluaj, Fredi i ja smo zajedno radili jo za vreme rata. Dvaput smo bili ortaci i nikad nismo imali
neprijatnosti. Zna koliko je robe za njega
128

prolo kroz moje ruke. To je jedini tip u ovom gradu kome mogu da veruj em."
Ja ne bih verovao nikom."
Ti svakako ne bi verovao, jer sudi po sebi."
Ostavi ti mene na miru."
Dobro. Idi da se vidi s prijateljima. A ta e ti izmisliti?"
Oni su Kubanci. Upoznao sam ih u kafani na dru inu. Jedan od njih hoe da naplati neki overen tek.
ta u tome ima ravo?"
,,I ne zapaa nita?"
Ne. Kazao sam im da se naemo u banci."
Ko ih vozi?"
Neki taksi."
ta treba da misli ofer, ko su oni, svirai?"
Nai emo nekog ko ne misli. Ima ih mnogo u ovom gradu koji ne umeju da misle. Na primer, I
Icjzuz."
Hejzuz je bistar. On samo govori gluposti."
Kazau im da nau nekog glupog."
Uzmite nekog koji nema dece."
Svi oni imaju decu. Jesi li ikad video da ofer taksija nema dece?"
Pravo si ubre."
Pa ja nikad nikoga nisam ubio", odvrati mu Slatkoreivi.
,,I nee nikad. Hajde, da idemo odavde. Kad sam s tobom oseam se kao ugav." Moda si sam ugav."
Moe li im zapuiti usta?" Ako ti bude drao jezik za zube." Dri ti svoj."
'> Emest Hemingvej, III

129
Idem da popijem neto", ree Hari.
U prednjem delu krme troje turista sedelo je na visokim stolicama. Kad je Hari priao anku, ena
pogleda na drugu stranu da bi pokazala svoje gaenje.
ta e da pije?" zapita Fredi.
Sta pije gospoa?" zapita Hari.
Kuba libr."
Onda mi daj ist viski."
Visoki turista sa pepeljavo plavim brkovima i naoarima sa debelim staklima nae svoje veliko lice s
pravim nosem prema Hariju i upita:
Je li, zato ste ono rekli mojoj eni?"
Hari ga odmeri od glave do pete i ree Frediju:
Kakva ti je ovo krma?"
ta je s tim?" zapita onaj visoki.
Umirite se", ree mu Hari.
Ne pali to kod mene."
Sluajte", ree Hari. Doli ste ovamo da se odmorite i oporavite, zar ne? Ne uzrujavajte se." I izae
iz krme.
Zamalo to ga nisam udario", ree visoki turista. O emu misli, draga?"
Volela bih da sam mukarac", odgovori njegova ena.
,,S takvim telom daleko biste dogurali", promrmlja u svoje pivo ovek sa zelenim titom.
ta ste kazali?" upita onaj v4soki.
Rekao sam da bi mogli da mu saznate ime i adresu i da mu u jednom pismu kaete ta mislite o
njemu."
Je 1' te, kako se vi zovete? Je li vi to mene sad zavitlavate?"

130
Zovite me profesor Mak Uolsi."
Ja se zovem Loton", ree dugajlija. Pisac sam."
Milo mi je", odvrati profesor Mak Uolsi. Da U esto piete?"
Dugajlija pogleda oko sebe. Hajdemo odavde, drnpa", ree on. Ovi ljudi ili nas vreaju ili su aljivi."
Ovo je udno mesto", ree profesor Mak Uolsi.
Zaista privlano. Nazivaju ga Gibraltarom Amerike i nalazi se trista sedamdeset pet milja juno od Kaira u
Egiptu. Ali sam dosad imao vremena samo da vidim ovu krmu. Zaista je lepo nicslo."
Vidim da ste pravi profesor", ree ena. Znale, vi mi se dopadate."
,,T vi se, draga, meni dopadate", izjavi profesor Mak Uolsi. Ali sad moram da idem."
On ustade i izae da potrai svoj bicikl.
Ovde su svi aavi", ree dugajlija. Da popijemo jo jednu draga?"
Dopao mi se profesor", ree ena. Milo se ponaa."
Onaj drugi..."
,,0, on ima divno lice", ree ena. Kao kakav l a l a i i n ili tako neto. Samo da nije vreao. Izgleda u licu
nekako kao Dingis Kan. Ba je sila."
Ima samo jednu ruku", ree mu.
Nisam zapazila", odvrati ena. Da popijemo Jo neto? Ko li e sad doi!"
Moda Tamerlan", ree mu.
131

Hej, pa ti si obrazovan", uzviknu ena. Meni bi bio dovoljan ovaj Dingis Kan. Zato se profe soru
dopalo kad sam rekla ipak?"
Ne znam, draga", ree pisac Loton. Meni se to nikad nije dopadalo."
Izgleda da sam mu se dopala zbog onog to sam", ree ena. Sto mu gromova, prijatan je."
Verovatno e ga opet videti."
Kad god doete ovamo, videete ga", ree Fre-di. On ovde ivi. Ovde je ve dve nedelje."
Ko je onaj drugi to govori tako grubo?"
Onaj? To je jedan ovek odavde."
ime se bavi?"
Svaim pomalo", ree joj Fredi. Ribari."
Kako je izgubio ruku?"
Ne znam. Povredio je nekako."
Au, mnogo je lep", ree ena. '''
Fredi se nasrne ja. uo sam da svata vele za njega, ali to jo nisam uo."
Zar vi ne nalazite da ima lepo lice?"
Ne uzrujavajte se, gospoo", ree joj Fredi. Njegovo lice sa onim njegovim razbijenim nosom lii
na stranjicu."
Ala su ljudi blesavi", ree ena. On je ovek mojih snova."
ovek iz stranih snova", dodade Fredi.
Za sve to vreme pisac je sedeo sa nekim blesavim izrazom lica, sem u trenucima kad bi s divljenjem
pogledao svoju enu. Svaki bi morao da postane pisac kad bi mu ena tako izgledala, mislio je Fredi.
Gospode, ona je strana!
Ba u tom asu ue Albert.
132

Gde je Hari?"
Dole na doku."

Hvala", ree Albert.

On izae, a ena i pisac sedeli su tu i dalje, dok je Fredi stajao i brinuo se za amac i mislio kako ga
noge bole od stajanja celog dana. Stavio je preko betona asuru, ali to nije mnogo pomagalo. Noge su ga
sve vreme bolele. Pa ipak dobro je radio, bolje nego ma ko u gradu i s manje trokova. 'l'a ena je dosta
aava. I kakav mora da je ovek Koji takvu enu izabere? ak ni sa zatvorenim oima, mislio je Fredi.
Ni orav. Ali oni su pili kokteli1. Skupo pie. A to je neto znailo.
Izvolte, gospodine", ree. Odmah."
A tada ue jedan lepo razvijen ovek, preplanula lica i pepeljave kose, u prugastoj ribarskoj koulji i
kratkim, mrkim pantalonama. S njim je bila i i r k a vrlo lepa, crnomanjasta devojka u tankoj, be-loj
vunenoj majici i tamno plavim pantalonama.
Gle, pa to je Riard Gordon sa draesnom go-poicom Elin", uzviknu Loton ustajui.
Zdravo, Lotone", ree Riard Gordon. Da li !<* sluajno tu negde videli jednog pijanog profeura.''
Tek to je otiao", ree Fredi.
Hoe li jedan vermut, srce?" zapita Riard NVOJU enu.
Ako ti hoe", odgovori ona. A tada pozdravi I olonove. Fredi, za mene dva dela francuskog i
H'ilan italijanskog."
Ona se posadi na visoku stolicu, podvijajui noge i zagleda se napolje. Fredi je zadivljeno po133
smatrao. Nalazio je da je ona najlepi gost te zime u Ki Uestu. Lepa i od uvene lepe gospoe Bredli.
Gospoa Bredli se malo pregojila. Ovo devoje ima divno irsko lice, tamnu kosu koja se u kovrdama
sputa skoro na ramena i glatku belu put. Fredi pogleda njenu pocrnelu ruku koja je drala au.
Kako ide posao?" upita Loton Riarda Gor-dona.
Ide dobro", odgovori Gordon. A kod vas?"
Deims ne radi", re gospoa Loton. On samo loe."
Recite, ko je taj profesor Mak Uolsi?" upita Loton.
0, on je, ini mi se, neka vrsta profesora ekonomije, koji je sad na svojoj slobodnoj godini ili tako
neto. To je Elinin prijatelj."
Svia mi se", ree Elin Gordon.
,,I meni se svia", ree gospoa Loton.
Meni se prvoj svideo", ree Eiin Gordon veselo.
,,0h, neka vam bude", popusti gospoa Loton. Takve dobre male devoj ie uvek dobij aj u ono to
ele."
Zato i jesmo tako dobre", odvrati Elin Gordon.
Popiu jo jedan vermut", ree Riard Gordon. Hoete li i vi?" upita on Lotonove.
Zato da ne", odgovori Loton. Sluajte, hoete li ii sutra na to veliko primanje kod Bredli-jevih?"
Naravno da e ii", ree Elin Gordon.
Meni se ona dopada, znate", ree Riard Gordon. Zanimljiva mi je i kao ena i kao drutveni
fenomen."
134
,,Au", ree gospoa Loton. Vi govorite isto tako ueno kao i profesor."
Ne hvali se, draga, svojim neznanjem", ree |oJ Loton.
Da li mukarci spavaju sa drutvenim fenomenima?" zapita Elin Gordon gledajui kroz vrata.
Ne govori budalatine", ree joj Riard Gordon.
Mislim, predstavlja li to sastavni deo knjievnu," rada nekog pisca?" produi Elin.
Pisac mora sve da zna", odgovori Riard Gordon. On ne sme da ogranii svoje iskustvo za ljubav
malograanskih principa."
0", ree Elin Gordon. ,,A ta treba da radi pieva ena?"

Puno stvari, mislim", ree gospoa Loton. ujte, trebalo je da vidite oveka koji je maloas lu bio i koji je
mene i Deimsa izvreao. Bio je traan."
Trebalo je da ga odalamim", ree Loton.
Bio je doista straan", ree gospoa Loton.
Idem kui", ree Elin Gordon. Hoe li sa umom, Dik?"
Hteo bih da provrljam malo po gradu", odgovori Riard Gordon.
Tako?" ree Elin Gordon ogledajui se u ogledalu iza Fredijeve glave.
Da", ree Riard Gordon.
Fredi, koji ju je posmatrao, pomisli da e zaplakati. eleo je da se to ne desi u njegovoj radnji.
Zar nee jo jedan vermut?" upita je Riard Gordon.
Neu", odmahnu ona glavom.
135

Sluajte, ta je to s
vama?" upita je gospoa
Loton. Zar se vi ne
provodite lepo?"
Boanstveno",
odvrati Elin Gordon. Ali
ipak mislim da je najbolje
da idem kui."
Vratiu se rano", dobaci Riard Gordon.
Ne uzrujavaj se zbog
toga", ree mu ona. Izae.
Nije zaplakala. Niti je
nala Dona Mak Uolsija.
16.
Dole na doku Hari
Morgan je vozio do mesta
gcle je amac leao i,
poto se uverio da u blizini
urina nikog, podigao je
prednje sedite kola, izvuluio pljosnatu, platnenu i
veoma umaenu futrolu
i .spustio je u udubljenje
ispred kabine.
Zatim je i sam uao,
podigao poklopac na mole
i i n o r n odeljenju, sklonio
dole futrolu s mainskom
pukom.
Odvrnuo
je
slavine za benzin i upalio
oba iiolora. Desni motor
radio je posle nekoliko
minula sasvim glatko, dok
su na levom drugi i etvrti
< i li nda r preskakali i on

otkri da su sveice pregou'le, te potrai nove, ali ih

ne nae.
Morau da nabavim
nove sveice i napunim
irzcrvoare
benzinom",
pomisli on.
Dole kod motora
otvori futrolu u kojoj je
sta-j.ila mainka i stavi
arer.
Pronae
dva
komada irokog kaia i
etiri
zavrtnja,
pa
zasecajui kai, naini
remen koji e drati puku
ispod poda udu-Iiljenja,
levo od poklopca, tano
iznad
levog
moto-I.I.
Puka je tu leala lako se
njiui i on gurnu inmlra
jedan od etiri arera koji
su se nalazili u plalnenim
pregradama
futrole.
Kleei izmeu motora on
prui ruku da dohvati
puku. Trebalo je
136
137
uiniti samo dva pokreta, otkaiti onaj deo kaia koji je prolazio oko doboa neposredno ispod okidaa. A
tada izvui puku iz druge ome. On pokua i lako je izvue jednom rukom. Zatim povue mali zatvara
do kraja, sa poluautomatskog na automatsko, i pregleda osigura. Onda je ponovo okai. Nije mogao da
izmisli gde bi stavio rezervnu municiju, stoga gurnu futrolu ispod rezervoara s benzinom, gde je lako
mogao dohvatiti, i namesti municiju tako da mu bude pri ruci. Kad siem dole prvi put poto isplovimo,
pomisli on, mogu staviti nekoliko u dep. Bolje nemati je pri sebi, da sva ta petljavina ne izbije na videlo.
Ispravi se. Bilo je divno vedro popodne, prijatno, ne hladno, duvao je lak severni povetarac. Ba lepo
poslepodne, nema ta. More se u oseci povlailo i dva pelikana sedela su na ipovima na ulazu u kanal.
Jedna ribarska laica, obojena tamno zeleno, proe uz huktanje motora zaobilazei prema ribljoj pijaci; na
zadnjem kraju laice sedeo je ribar crnac i drao kormilo. Hari baci pogled preko vode sivo-plave na
popodnevnom suncu glatke, jer je vetar duvao u pravcu oseke, prema Peanom ostrvu koje je nastalo
kada je kanal bio oien od ajkula. Beli galebovi leteli su nad ostrvom.
Bie lepa no", mislio je Hari. Divna no za plovidbu."
Oznojio se malo dok je eprkao oko motora, te se ispravi i obrisa lice nekom krpom.
Na doku se pojavi Albert.
uj, Hari", doviknu mu. Zeleo bih da me povede."
138
,,5ta ti se sad opet desilo?"
Pustie nas da radimo samo tri dana u nede-Ijl na javnim radovima. Ba sam to jutros uo. Ivtoram da naem
jo neki posao."
Vai", ree Hari. On je brzo razmiljao. Ne-lwi bude."

Ba dobro", ree Albert. Bojao sam se da ( t t l cm kui i izaem pred staru. Gadno me je do-<vkala u podne,
kao da sam ja kriv to se radovi usporavaju."
ta je to sa tvojom starom?" upita veselo Ha-i i. to je nisi zviznuo?"
Zvizni je ti", ree Albert. Voleo bih da ujem fila bi ti odvratila. Ima ta dobar jezik."
Sluaj, Al", ree mu Hari. Uzmi moja kola I ovo pa otii u Mornarsku gvoaru i kupi est -svuica kao ova.
Onda idi pa kupi tablu leda od 20 ( eliti i pola tuceta skua. Uzmi dve konzerve kafe, f r l i r i konzerve govedine, dva
hleba, malo eera i dve konzerve mleka. Zaustavi se u radnji kod Sin-\: lc-ra i reci mu da dou dole i donesu sto
pedeset l'.ilona benzina. Vrati se to moe bre i promeni .vcice broj dva i etiri u levom motoru brojei unazad
od regulatora za brzinu. Reci im da u se v r a t i t i da platim benzin. Mogu me ekati ili me potraiti kod Fredija.
Moe li sve da zapamti? Vozimo sutra jedno drutvo u lov na tarpone."
Suvie je hladno za tarpone", odvrati Albert.
Drutvo veli da nije", ree mu Hari.
Zar nije bolje da kupim tuce skua?" upita Albert. Za sluaj da ih morske tuke raskidaju. Sada ih ima mnogo
u kanalu."
139

Dobro, uzmi tuce. Ali vrati se za jedan sat i napuni rezervoare."

ta e ti toliko benzina?"
Moe se desiti da isplovimo rano i ostanemo dugo, pa nemamo vremena da ih ponovo napunimo."
ta je bilo s onim Kubancima koji su traili da ih preveze?"
Nita vie nisam uo o njima."
Bio je to dobar posao."
I ovo je dobar posao. Hajde krei."
ta e meni da padne?"
Pet jareva dnevno", odgovori Hari. Ako ti se ne dopada, ne mora poi."
Vai", ree Albert. Koje si sveice rekao?"
Broj dva i etiri unatrag od regulatora za brzinu", ree mu Hari.
Albert klimnu glavom. Mislim da u zapamtiti", dodade. Skoi u kola, okrete ih i odveze se navie.
Sa svog mesta u motornjaku Hari je mogao da vidi zgradu od kamena i opeka prve dravne tedionice i njen glavni ulaz. Nalazila se dva ugla nie u dnu ulice. Sporedan ulaz se nije video. Pogleda na
sat. Bilo je prolo dva. On spusti poklopac na motorskom odeljenju i pope se na dok. A sad ima da se desi
ili ne desi, pomisli on. Ja sam uinio to sam mogao. Idem do Fredija, a onda u se vratiti i ekati. Skrenu
desno, ostavljajui dokove, i spusti se sporednom ulicom da ne bi proao pored banke.

140
17.
Kad je uao kod Fredija hteo je da mu sve ' pria, ali nije mogao. U krmi nije bilo nikoga, 'u je na
visoku stolicu i eleo da mu pria, ali nije smeo. Bio je ve gotov da mu kae, pa se uzdrmao jer je znao
da se Fredi nee sloiti. Nekada I'i se moda sloio, ali danas vie ne. A moda ni m-kada. Tek kad je
pomislio da se poveri Frediju, I iva lio je koliko je ta stvar opasna. Mogao bih da < > - . f ; i i ) e m ovde,
pomisli, i tada ne bi bilo nieg. Pro-iD da ostanem, popijem nekoliko aica i napijem '-, pa se ne bih
uputao. Jedino to mi je puka na uncu. Ali niko sem stare ne zna da je moja. Kupio '..\in je na Kubi,
onda kad sam one vozio. Niko ne /na ila je imam. Mogao bih da ostanem ovde i gole ivo. Ali, do vraga, od
ega e one da ive? Gde da u.idem pare za Mari i cure? Nemam vie amca, i u i nam para, nisam
obrazovan. I ta da radi ovek .'.a jednom rukom? Sve to mogu to je da petljam b.\ mojim cojones. Mogu
ostati ovde i popiti jo pet "asa i sve bi bilo svreno. Onda bi bilo dockan. Prosio da pustim da sve padne

u vodu, ne mrdnuvi pistom.

Daj jednu", ree Frediju.
141
Dobro."
Mogao bih prodati kuu i od toga bismo iveli dok ne naem posla. Kakvog posla? Nikakvog. Mogao
bih iz ovih stopa otii u banku i rei im, i ta bih dobio? Hvala. Naravno. Hvala. Jedna banda kubanskih
dravnih dukela kotala me je ruke, jer je pucala na mene iako to nije bilo potrebno, dok mi je druga,
amerika banda, uzela amac. Sad mogu da se odreknem kue i dobio bih zahvalnost. Neka, hvala. Neka
sve to ide do sto avola, pomisli. Nema mi izbora!
eleo je da kae Frediju, da bude bar nekog ko e znati ta preduzima. Ali nije mogao da mu rekne,
jer Fredi ne bi odobrio. On je sad dobro zaraivao. Danju u krmi nije bilo sveta, ali je nou bila puna sve
do dva sata posle ponoi. Fredi nije u kripcu. Sigurno se ne bi sloio. Moram da radim sam sa onim
zlosrenikom Albertom. Gospode, izgledao je dole na doku gladniji nego ikad. Ima Konca koji su gotovi
da umru od gladi pre nego da kradu. Ima ih masa u ovom gradu kojima sada kre creva. Ali se oni nikad
nee pokrenuti. Neki od njih poeli su da gladuju kad su se rodili.
uj, Fredi", ree. Daj mi nekoliko flaa."
ega?"
Bakardija."
Dobro."
Izvadi zapuae, hoe? Ti zna da sam eleo da iznajmim tvoj amac da bih prevezao neke Ku
bane."
Tako si mi bar rekao."
Ne znam kad e poi. Moda noas. Nisu mi kazali."
142
amac je spreman da krene u svako doba. Imaele lepu no, ako noas plovite."
Neto su pominjali o ribolovu danas popodne."
Ma amcu postoji pribor, ako ga pelikani nisu i (dueli."
Jo je tamo."
Pa neka ti je srean put", ree Fredi.
1 Ivala. Dede daj mi jo jednu."
ega?
Viskija."
Mislio sam da pije bakardi."
Piu viski ako mi bude hladno na putu."
Putovae s ovim povetarcem u krmu celim p t i l r n i " , dodade Fredi. Voleo bih noas da plovim."
Stvarno e biti lepa no. Daj jo jednu."
Ba u tom trenutku uoe visoki turista i nje-Ijftvii ena.
Pa to je ovek iz mojih snova", ree ona i spu-*ll se na stolicu pored Harija.
On baci jedan pogled na nju, pa ustade.
Vratiu se, Fredi", ree. Idem do amca za uluuj da drutvo eli da lovi ribu."
Nemojte ii", ree ena. Molim vas nemoj-i. ii."
Smeni ste", ree joj Hari i izae.
Riard Gordon iao je ulicom uputivi se veli-luij kui Bredlijevih, u kojoj su ovi provodili zimu. Nadao se da
e gospaa Bredli biti sama. Bie. Go-Bjioda Bredli pravila je zbirku pisaca, ba kao i njihovih knjiga, ali Riard
Gordon to jo nije znao. Njegova ena vraala se za to vreme kui koraajui preko plae. Ona nije srela Dona Mak
Uolsija. Moda e ovaj jo navratiti do nje.
143

18.

Albert
se
nalazio
na
brodu
i
benzin
je
bio
uto
varen.
<
Upaliu motore da vidim kako rade ona dva cilindra", ree Hari. Jesi li ukrcao stvari?"
Da."
Pripremi nekoliko mamaca."
Treba li ti veliki mamac?"
Razume se. Za tarpone."
Albert je stajao na krmi i pripremao mamce, dok je Hari za upravljaem zagrevao motore, kad zau
zvuk slian praskanju motora. Pogleda niz vilicu i vide kako se jedan ovek pojavi iz banke. Drao je
puku u rukama i trao. Tada ga nestade. Onda jo dva oveka izaoe nosei kone torbe sa pukama u
rukama i odjurie u istom pravcu. Hari pogleda u Alberta koji je bio zabavljen oko mamaca. etvrti
ovek, neka ljudina, pojavi se sada na vratima banke drei mainku ispred sebe, a kad se povukao sa
ulaza, banina sirena poe dugo da zavija, i Hari vide grli puke kako odskae i u tak-tak-tak-tak, tih,
mukao zvuk kroz pisak sirene. ovek se okrete i potra, zaustavljajui se da bi jo jednom ispalio u
pravcu ulaza, i kada se Albert die
144

na krmi uzvikujui: Gospode, pljakaju banku. IIliste, ta da radimo?" Hari u kako neki taksi Ulti/.l
iz pobone ulice i velikom brzinom zavija pri'ina doku.
Po/adi su sedela tri Kubanca, dok je etvrti ctlcn kraj ofera.
,,(idc je amac?" zaurla jedan od njih na pan',ki Uli.

,,l!,vo ga, budalo", ree drugi.

To nije taj amac."
To je taj kapetan."
I lajde, pouri za ime boga."
Izlazi", viknu Kubanac oferu. Ruke u vis."
Dok je ofer stajao pored kola, on mu zavue no* u pojas, povue prema sebi i presee ga, tako
dti pniilalone sklizmie skoro do kolena. Zatim mu 111 sviie do dole. Ne mrdaj", ree mu. Dva
Kuban-c .1 sa lorbama bacie svoj teret u udubljenje ispred Li I ii ne i svi se strmoglavie na brod.
Kreemo odmah", ree jedan. Ljudina sa milili kom prisloni puku Hariju u lea.
Krei, kapetane", ree mu. Polazimo." Polako", ree Hari. ,,I skloni to." Odbi", ree ljudina.
Tebi govorim", obraali u* l se Albertu.
ekaj malo", odvrati Albert. Ovo su razboj-iin i koji su opljakali banku."
K i upni Kubanac obrte se zajedno s pukom i upi 11 je na Alberta. Hej, ne pucaj! Ne pucaj!
izu-f,ii Albert. Ne pucaj!"
Pucanj je bio tako blizu da meci zagueno od-jeknue kao tri pljeska. Albert se sroza razrogaeII) Hincst Hemingvej, III

145
nih oiju, razjapljenih usta. Izgledalo je kao da jo hoe da kae: Ne pucaj!"
Nije ti potreban pomonik", ree veliki Ku-banac. Ti, jednoruka mrcino." A tada panski: Secite
konopce tim ribarskim noem." Pa engleski: Hajde. Polazi."
Onda panski: Prisloni mu puku na lea!" pa engleski: Hajde. Polazi. Razmrskau ti glavu."
Kreemo", ree Hari.
Jedan od Kubanaca, koji je liio na Indijanca, upravi pitolj sa strane gde je Hariju nedostajala ruka.
Grli je skoro dodirivao patrljak.
Kad je okrenuo amac, obrui upravlja jednom rukom, Hari baci pogled unazad da bi pazio na
prolaz pored ipova, i tada vide Alberta koji je kleao na krmi u lokvi krvi s glavom iskrivljenom ustranu.
Na doku je stajao taksi i debeli ofer u gaama, s pantalonama na zemlji oko nogu, s rukama iznad glave,

razjapljenih usta kao to su bila i Albertova. Jo uvek se niko nije pojavljivao na ulici.
ipovi doka promakoe dok se amac izvlaio iz luke i sad su se nalazili u kanalu pored keja sa
svetionikom.
Hajde. Pouri", ree veliki Kubanac. ,,I daj brzinu."
Skloni tu puku", odvrati Hari. Mogao bih, razmiljao je, da nasuem amac na Krofiki sprud, ali
bi me, kao to su jedan i jedan dva, ovaj Kubanac ucmekao.
Teraj bre", govorio je veliki Kubanac. A tada na panskom: Leite svi. Drite kapetana na nianu."
I sam lee na zadnji deo broda odgurnuvi Alberta u udubljenje pred kabinom. Ostala trojica le146
ftliln sli u iidubljenju pred kabinom. Hari je sedeo fa krmiloin. Gledao je ispred sebe vozei amac ka I/IM/.U i/,
kanala, proao pored ulaza u podmorniku hy.u s;i o/nakama za jahte i zelenim signalom, obi-ni nu ilo, zatim
proao pored tvrave i pored crve-< s v e l i l j k e a onda se osvrte. Veliki Kubanac je 1 HI Izvadio zelenu kutiju sa
municijom i nizao je
...........u.
il-.c.
Puka
je
leala
pored
njega
i
on
je
metke
''-.........e gledajui u njih, niui ih automatski, poI i uperena unatrag preko krme. I ostali su gle-li n.i/.a, sem onog koji je pazio na Harija. Ovaj, l.ui od dvojice koji
su liili na Indijance, pito-l|. NI nm dade znak da gleda ispred sebe. Nijedan 1 i IKI se do tog asa nije uputio za
njima. Motori su > i t ' i i o i n c r n o brektali i amac je odmicao sa osekom, i Hila/.ei pored bove primeti kako se ova
veoma u nl.i prema puini, dok je voda pravila vrtloge oko
i i........i- tlua.

l'osloje dva brza amca koja bi mogla da nas

iliviile,
mislio
je
Hari.
Onaj
Rejov
prenosi
potu
iz
.".i'
ikiimba.
Gde
li
je
samo
drugi?
Video
sam
ga,
i
i.'dlavao
se
dalje,
pre
nekoliko
dana
na
opravci
i "I l'.dvarda Tejlora. To je onaj koji sam mislio da
Kupi Slalkoreivi. Ima ih jo dva, doseti se on i drt. Jedan je Ministarstvo za puteve uputilo da dluln/i osi iva.
Drugi lei u Garnizonskoj luci. Koliko smo sada udaljeni? On se osvrte prema mestu ^ili je daleko pozadi ostala
tvrava: stara zgrada jtiilU od crvenih opeka poela je da se pomalja iz-tiiul brodogradilita mornarice, dok se uto
zdanje linlolu islicalo na kratkom obrisu grada na vidiku. Tvittva ih je zaklanjala i svetionik je trcao iznad kiie
koje su se nizale prema velikom zimskom ho147

telu. Bar etiri milje, raunao je on. Evo ih dolaze, pomisli. Dva bela ribarska amca zaobila su zatitni
zad i uputila se prema njima. Jedva ako su u stanju da prelaze deset vorova, pomisli. Jadno je to.
Kubanci su brbljali na panskom.
Kojom brzinom plovimo, kapetane?" upita ljudina okreui se njemu.
Oko dvanaest", odvrati Hari.
Koliko mogu da razviju oni?"
Do deset."
Sad su svi gledali amce, ak i onaj koji je trebalo da dri Harija na nianu. Ali ta da uinim, mislio
je. Za sada ne mogu jo nita.
Dve bele laice nisu se poveavale
Pogledaj tamo, Roberto", ree onaj koji je bio ljubazan.
Kuda?"
Gledaj!"
Daleko pozadi da se jedva moglo vide ti prsnu malo vode u vis.
Pucaju na nas", ree onaj utivi. To je ba glupo."
Za ime boga", ree glavati. ,,S tri milje."
etiri", mislio je Hari. Pune etiri."
Hari je mogao da vidi mehurie vode kako se rasprskavaju na mirnoj povrini, ali nije uo pucnje.

Ba su bedni ovi Konci", pomisli. ,,I jo gore. Smeni su."

Koja vlast ovde raspolae amcem, kapetane?" upita glavati odvraajui pogled od krme.
Obalska straa."
148
Koliko prelazi?"
,,l)o dvanaest."
,,( Mula smo na konju."
I l.ui ne odgovori.
Zar nismo?"
I Lui opet ne odgovori. On je vodio amac tako itn nm IV.ano ostrvo, koje je postepeno raslo, bu-lo Malno
sleva, dok su sitni sprudovi ostajali zde-diiti. Za deset minuta proi e pored grebena.
Sta ti je? Zar ne ume da govori?"
ftla si me ono pitao?"
Postoji li neto to jo moe da nas stigne?"
Avion Obalske strae", odgovori Hari.
Pivsekli smo telefonsku liniju pre nego to muci doli u grad", izbaci onaj ljubazni.
Nisle presekli radio, zar ne?" upita Hari.
Misli li da avion moe da doe?"
Postoji opasnost sve do mraka", ree Hari.
A ta je tvoje miljenje, kapetane?" upita Ro-IM-TIO, onaj glavonja.
I lati ne odgovori.
('ovori, ta misli?"
Zato si pustio da ovo pseto ubije moga poni... nika?" obrati se Hari onom prijatnom, koji je "i i stajao pored
njega i posmatrao busolu.
Umukni", dreknu Roberto. Ubiu i tebe."
Koliko ste para digli?" upita Hari ljubaznog.
Ne znamo. Nismo jo brojali. U svakom slutnju nisu nae."
Vei njem da nisu." Proao je pored svetionika, I im uze piavac dva: dvadeset pet, to je redovni put (>!
Havanu.
149

Hou da kaem da ne radimo za sebe, ve za revolucionarnu organizaciju."

I iz tog razloga ste ubili mog pomonika?"
Meni je vrlo ao", ree mladi. Ne mogu ti dovoljno rei kako mi je to teko."
,,I ne pokuavaj", ree Hari.
Vidi", ree mladi, govorei spokojno, taj Roberto je rav ovek. On je dobar revolucionar, ali
gadan ovek. Toliko je ubijao za vreme Maada da mu se to omililo. Za njega je zabavno da ubija. On
ubija za dobru stvar, naravno, za najbolju stvar." On se osvrte na Roberta koji je sada sedeo u stolici za
ribarenje na krmi, s mainkom preko kolena, posmatrajui bele lae koje su se, kako Hari primeti, sve vie
smanjivale.
ta ima za pie?" viknu Roberto sa krme.
Nita", odsee Hari.
Onda pijem svoje", ree Roberto. Jedan od dvojice Kubanaca leao je na seditu nainjenom iznad
rezervoara za benzin. inilo se da ve ima morsku bolest. I drugome je izgleda bilo zlo, ali je jo sedeo.
Osvrui se, Hari spazi sivo obojeni brodi koji isplovi iz tvrave i pridrui se belim amcima.
Eno broda Obalske strae", pomisli on. ,,I taj nije nikakav."
Mislite li da e se hidroplan pojaviti?" upita ljubazni mladi.
Za pola sata bie mrak", ree Hari. On sede za upravlja. ta smerate? Da me ubijete?"

Ja to ne elim", ree mladi. Mrzim ubija-nje.

150
5ta to tamo radi?" upita Roberto koji je sadi drao bocu sa viskijem. Pravi prijateljstvo sa kapelanom? ta
bi hteo? Da jede za kapetanskim Molom?"
Uzmi krmu!" ree Hari mladiu. Vidi li pra-i< '' Dva: dvadeset pet." On ustade sa stolice i "puii se zadnjem
delu amca.
Daj mi da popijem malo", ree Robertu. Eno u IM ;i Obalske strae, ali nas on ne moe uhvatiti."
Mio se odrekao srdbe, mrnje i svakog dosto-i ni-.iva kao raskoi, i poeo je da kuje planove.
..Naravno", ree Roberto. Ne moe da nas u-li ih Pogledaj one bebe to povraaju. ta veli? u.. .', Ja pije?
Ima li jo neku poslednju elju, ! i|" lane?"
..Ti si aljivdija", ree Hari. I povue dobar
' Mll|.lj.

..lake malo!" bunio se Roberto. To je sve i" imam."

Imam ja jo", ree mu Hari. Prevario sam
,,Nc egai se sa mnom", ree Roberto nepow lljivo.

,,A zato bih to inio?"

,,la si poneo?"
Hakardi."
Idi donesi."
,,Polako", ree Hari. to si tako prgav?"
On zakorai preko Albertovog tela kad se vra-i'mi. Kad je stigao do upravljaa, pogleda kompas. Mladi je
skrenuo za oko dvadeset i pet stepeni i Itjl na kompasu je podrhtavala. Nije mornar, po151

misli Hari. To mi daje vie vremena. Dosta je pogledati vodenu brazdu.

Brazda je tekla u dve krivudave, penuave linije u pravcu gde je iza krme tamnela svetlost, suavala
se i zgunjavala. Laice se skoro nisu videle. Na mestu gde je stajala radio-antena mogao je jedva da
nazre jednu mrlju. Motori su ravno-merno brektali. Hari zavue ruku dole i dohvati bocu bakardija. Pa
ode s njome na krmu. Tamo povue gutljaj i prui je Robertu. Stojei baci pogled dole na Alberta i smui
mu se. Bedni, gladni ne-srenik, pomisli.
ta je? Tera ti jezu u kosti?" upita glavati Kubanac.
Kako bi bilo da ga bacimo u vodu?" ree Hari. Nema smisla da ga nosimo."
U redu", ree Roberto. Ta ti je pametna."
Uzmi ga ispod mike", ree Hari. Ja u za noge." Roberto spusti mainku na krmu i saginjui se
podie telo na ramena.
Zna, najtea stvar na svetu to je mrtav o-vek", ree on. Jesi li ikad dizao mrtvace, kapeta-ne?
Ne", odgovori Hari. Da li si ikad dizao debelu mrtvu enu?"
Roberto podie le na krmu. Ti si tvrd ovek", ree on. ta veli da povuemo po jednu?"
Napred", ree Hari.
Sluaj, ao mi je to sam ga ubio", ree Roberto. Kada budem tebe ubio, bie mi jo zalije."
Prestani tako da govori", odvrati Hari. Zato mora tako da govori?"
Hajde", ree Roberto. Da ga bacimo."

152

Hole su se naginjali i putali telo da sklizne preko kime, Flari nogom gurnu mainku preko ivice. Uni i I jesnu u
vodu u isto vreme kad i Albertovo (>!'. ali dok se Albert, pre no to potonu okrete hi puta u penuavom belom viru
iza propelera, i u, ka ode pravo u dubinu.
Tako je bolje, zar ne?" ree Roberto. Sad je vr u redu." A tada kad primeti da nema puke: ,(iile je? ta si s njom
uradio?" ,,S im?"
,,S pukom!" pree on na panski u uzbuenju. Cime?" Ti zna." Nisam je video."
Gurnuo si je s krme. Ubiu te, sad odi " IH a u.
Me uzrujavaj se", ree Hari. Zato bi me kog rlavola ubio?"
Daj mi puku", viknu Roberto na panskom j f i l n o m od bolesnih Kubanaca. Daj brzo puku."
Mari je stajao i nikad se nije oseao viim, ni-knd irim, dok mu je znoj curio ispod pazuha i sli-vno se ispod
bedra.
Suvie ubija", u on bolesnog Kubanca kako roe na panskom. Ubio si pomonika. Sad hoe

Ia ubije kapetana. Ko e nas prevesti?"

Ostavi ga na miru", dodade drugi. Ubij ga kad preemo."
Gurnuo mi je mainku u more", ree Roberto. Uzeli smo pare. ta e ti sada mainka. Ima

li koliko hoe na Kubi."

Kaem vam, pogreiemo ako ga ne ubijemo ntla. Kaem vam. Dajte mi puku."
153

Umukni. Napio si se. Kad god se napije, eli nekoga da ubije."

More, popij neto", ree Hari gledajui preko sive nadole Golfske struje tamo gde je okruglo cr veno sunce ba dotaklo vodu. Pogledaj ono mesto. Dok tamo stignemo, voda e postati svetlozelena."
Grom i pakao", ree glavati Kubanac. Misli da ti je uspelo."
Kupicu ti drugu puku", ree Hari. One na Kubi kotaju samo etrdeset pet dolara. Ne uzrujavaj se.
Sad je sve u redu. Avion Obalske strae nee vie doi."
Hou da te ubijem", ree Roberto gledajui ga. Uinio si to namerno. Zato si me naterao da diem
le."
Nee me ubiti", ree Hari. Ko e vas prevesti?"
Trebalo bi da te sada ubijem."
Ne uzbuuj se", ree Hari. Idem da pogledam motore."
Otvori kapak, sie dole, podie poklopce na motorskim kuitima, opipa motore i dodirnu kundak
mainke. Jo ne, pomisli. Ne, bolje jo ne. Gospode, dobro je ispalo. Albertu je i tako svejedno, poto je
mrtav. Nee njegova stara morati da troi za sahranu. Ali, ona glavata dukela. Onaj glavati zlikovac.
Gospode, voleo bih da ga sad ucmekam. Ali je bolje da ekam.
Zatim se ispravi, uspuza se gore i spusti poklopac.
Kako si?" ree Robertu. Spusti ruku na debelo Kubanevo rame. Glavati Kubanac ga pogleda i ne
ree ni reci.
154
Vidi li da je voda pozelenela?" upita Hari.
Neka te avo nosi", ree Roberto. Bio je pi-|rtn, ali nepoverljiv i, kao ivotinja, po mirisu je mu da neto nije u
redu.
,,Pusti me malo da upravljam", ree Hari mla-.liiHi /.a krmom. Kako se zove?"
Moe me zvati Emilio", ree mladi.
S i di dole i tamo e nai neto da pojede", i-'tV Hari. Imam i govedine. Skuvaj kafu ako ho-i 11,4.
Ne pije mi se."
Skuvau je ja docnije", ree Hari. Sede za u-p i u v l j a i osvetli busolu. Vodio je brod bez tekoa i "i
svellosti koja ih je pratila, posmatrajui kako iin pada na vodu. Nije palio pozicione svetiljke.

Bie divna no za prelaz, mislio je, divna no. i u u neslane poslednji odblesak sunca, moram skrenuli brod na
istok. Ako to ne uinim, sagledaemo i jedan sat odsjaj svetlosti iz Havane. Za dva sata i a k a k o . im ugleda taj
odsjaj moe onoj dukeli i i'.li na pamet da me ubije. Srea je to sam se
*
l ob od i o one puke. Neba mi, to je bila srea. Pi-i 11 II se ta je Mari spremila za veeru. Uveren sam
*
i.i je strano zabrinuta. Uveren sam da je toliko
i l i r i i i u t a da ne moe da jede. Koliko li su novca uvi lupei digli. udno da ga nisu brojali. Ba je to paklen
nain da se skuplja novac za revoluciju. Ku-bniiei su proklet narod.
Opak je to momak, taj Roberto. Smaknuu ga lim ,is. Ubiu ga, pa bilo ta bilo. To nee dodue punioci onom
nesreniku Albertu. Nije mi bilo lako (IH c,a onako bacim u vodu. Ne znam kako mi je tu palo na pamet.
155

Zapalio je cigaretu i puio u mraku.

Izvodim dobro stvar, pomisli. Bolje nego to sam ouvao. Mladi je zgodan. Voleo bih da mogu da
pridobijem onu dvojicu. Dobro bi bilo kad bih mogao nekako da ih veem. Moram se snai kako najbolje
znam. Ako ranije budem mogao da ih sku-vam, tim bolje. Ukoliko bude sve ilo glatko, utoliko bolje.
Hoe li jedan sendvi?" upita mladi.
Hvala", odgovori Hari. Jesi li dao jedan tvom ortaku?"
On pije. Njemu se ne jede", odvrati mladi.
A ostali?"
Muka im je", ree mladi.
Divna no za prelaz", ree Hari. Primetio je da mladi ne obraa panju na busolu, pa je putao da
brod skrene prema istoku.
Uivao bih u njoj", ree mladi. Samo da se nije desilo ono s tvojim pomonikom."
Bio je dobriina", ree Hari. Je li povreen neko u banci?"
Advokat. Kako mu ono bese ime, Simons?"
Ubijen?"
Mislim."
A, tako, pomisli Hari. Gospodin Slatkoreivi. emu se do vraga nadao? Kako je mogao misliti da e
se izvui ? Tako to biva kad se ovek pravi pre-vejan. To se deava kad je ovek suvie prepreden.
Gospodin Slatkoreivi. Zbogom, gospodine Slatkoreivi.
Kako se desilo da su ga ubili?"
Nije teko zamisliti", odvrati mladi. Sasvim drukije nego tvoj pomaga. Krivo mi je za njega.
156
Znnte, Roberto nije eleo da uini zlo. To je revoltu ija uinila od njega."
Verujem da nije rav", ree Hari i pomisli, I 11 ii j samo ta govorim. Proklet da sam, u stanju ..UH svata
da reknem. Ali moram pokuati da sklopnu prijateljstvo sa ovim deakom. U sluaju da ...
,,Kakvu to revoluciju diete?" upita.
,.Mi smo jedina prava revolucionarna stranka", u Ivi-a l i mladi. elimo da se oslobodimo svih sta-illi
politiara, amerikog imperijalizma koji nas gu-61, vojne tiranije. elimo da ponemo ispoetka i piu/.imo svakom
oveku mogunost da ivi. elimo i IH uinimo kraj ropstvu guajirosa, seljaka, znate, I ra/delimo velike plantae
eerne trske narodu kup ili obrauje. Ali mi nismo komunisti."
llari die oi sa busole i pogleda ga.
Kako vam ide?" upita.
Sad ba skupljamo novac za borbu", odgovori mladi. Da bismo to postigli sluimo se sredstvima l,o|a
docnije neemo upotrebljavati. Isto tako uzima ino ljude koje docnije neemo primati. Ali cilj opravdava sredstvo. U
Rusiji su bili prinueni da i ine isto. Staljin je godinama pre revolucije bio neka vista razbojnika."
On je leviar, pomisli Hari. To je ono, on je li-viar.
Smatram da imate dobar program", ree on. Ako ste resili da pomognete radnom oveku. Neka-dii, kad smo
u Ki Uestu imali fabrike cigara, uestvovao sam mnogo puta u trajkovima. Rado bih u i n i o sve to mogu da sam

znao kakva ste vi dru-/ina.

157

Mnogi bi nam pomogli", ree mladi. Ali u fazi u kojoj se danas pokret nalazi, ne smemo da
verujemo ljudima. Vrlo mi je ao to moramo kroz to proi. Ja mrzim teror. Isto tako odvratan mi je nain
na koji skupljamo potreban novac. Ali izbora nema. Ti ne zna kakvo je strano stanje na Kubi."
Verujem da je uasno", ree Hari.
Ne moe zamisliti koliko je ravo. Na Kubi vlada zloinaka tiranija pod ijom se vlasti nalazi i
najmanji zaselak u zemlji. Tri oveka ne smeju se sastati na ulici. Kuba nema neprijatelja izvan zem lje i
nije joj potrebna vojska, a ona danas ima dvadeset pet hiljada pod orujem, a ta vojska, poev od kaplara
pa navie, sisa krv narodu. Svaki vojnik, pa ak i najamnik, hoe da se obogati. Imamo jo re zervnu
vojsku koja se sastoji od varalica, razmet-ljivaca i dostavljaa svake vrste kao u staro doba Maada, a oni
kupe sve ono to ostane iza vojske. Moramo se osloboditi vojske pre no to ma ta otponemo. Nekad je
vladala batina. Danas vladaju puke, pitolji, mainke i bajoneti."
Gadna stvar", ree Hari, krmanei i putajui brod da sve vie skree na istok.
Nema pojma koliko je gadno", odvrati mladi. Volim svoju nesrenu otadbinu i uinio bih sve,
sve da je oslobodimo tiranije koja danas vlada. Radim ono to mi je mrsko. Ali bih radio i stvari koje su
mi jo hiljadu puta mrskije."
Treba neto da popijem, mislio je Hari. ta me se kog avola tie ta njegova revolucija. Piam ja na
njegovu revoluciju. Da bi pomogao radnom ove-ku, on pljaka banku i ubija onoga koji s njim radi, a
zatim ubija kukavnog Alberta koji nikome zla
158
ni|i- uinio. Ubija jednog radnog oveka. To mu nije palo na pamet. oveka sa porodicom. Kubom vladaju Kubanci.
Oni se uzajamno lau i varaju. Prodaju Ji'daii drugoga. Imaju ono to zasluuju. Neka ih flnvo nosi s tim njihovim
revolucijama. Sve to ja hou i<> je da zaradim za ivot moje porodice, i to ml ni- daju. A on mi tu pria o njegovoj
revoluciji. Ni-k' ide s njom bestraga.
Mora da je nepodnoljivo", ree on mladiu, l ' r i r i toak za trenutak, hoe? Hteo bih neto da r< ipi ji'in."
,,1'a naravno", ree mladi. Kako da upravljani:'"
,,Dva: dvadeset pet", odvrati Hari.
Bilo je mrano i ovde, daleko na puini, Golfska .si ruja bila je nadola. On proe pored bolesnih Kubanaca
koji su leali na svojim seditima i ode im krmu gde je Roberto sedeo u ribarskoj stolici. Urod je brzo sekao vodu u
pomrini. Roberto je Ispruio noge na drugu stolicu koja je bila okrenuta n j c i n u .
Daj da povuem", zaiska mu Hari.
Idi do avola", odvrati mu glavati prepliui. ,, I'<> '\c moje pie."
,,Dobro", ree Hari i uputi se prema pramcu da i I/I ne drugu bocu. Dole u mraku, drei bocu ispod p a h l j k a
desne ruke, izvadi zapua, koji je Fredi bio i/vukao i ponovo stavio, pa nategnu.
Sad ili nikad, ree u sebi. Ne vredi dalje okle-vnM. Mladi je kazao ta je imao. Glavata dukela |e p i j a n a .
Ostala dvojica imaju morsku bolest. Neka bude sada.
159

On nategnu jo jednom i oseti kako ga ispunjava toplota i kako ga die, ali je oseaj praznine i zime u
stomaku ostao i dalje. Dua mu je bila sle-ena.
Hoe li gutljaj?" upita mladia za kormilom.
Ne, hvala", odvrati mladi. Ja ne pijem." Ha-ri je mogao videti kako se osmehuje u svetlosti busole. Ba je lepo izgledao taj mladi. Prijatan mu je bio i govor.
Ja u uzeti jedan", ree on. Proguta povei gutljaj, ali nije uspeo da suzbije onu neprijatnu jezu koja
se od stomaka irila i pekla grudi. Spusti bocu na pod udubljenja ispred kabine.
Dri isti pravac", ree mladiu. Idem da pogledam motore."

Otvori kapak motorske komore i sie. Zatim ga privrsti pomou dugake kuke koja se zakainjala
za jednu rupu u podu. Nae se nad motore, opipa jednom rukom hladnjak i cilindre, a zatim je stavi na
motorska kuita. Onda zavrnu poklopce. Dosta sa oklevanjem, ree sam sebi... Gde ti je sad hrabrost.
ini mi se tu u podgrlcu.
Proturi glavu kroz otvor i pogleda. Mogao je skoro dodirnuti oba sedita iznad benzinskih rezervoara
na kojima su leali bolesni Kubanci. Mladi je sedeo okrenut leima prema njemu, na visokoj stolici i
jasno se ocrtavao u svetlosti busole. Okreui se mogao je videti Roberta, izvaljenog na zadnjem delu
broda, ija se prilika isticala prema tamnoj vodi.
Dvadeset i jedan metak u areru, mislio je, ine najvie etiri rafala po pet metaka. Moram biti
160
vrlo vest. Dobro. Napred. Dosta s otezanjem, kukavico! Gospode, ta bih dao da imam jo jednu
ruku. Ali ta vredi kad je nemam. On podie levu ruku, ol kaci kai, obuhvati akom tit oko okidaa,
otko-i"i palcem osigura i izvue puku. unuvi u udub-I j e n j u pored motora naniani paljivo u
potiljak mladia ija se glava ocrtavala na svetlosti busole.
Puka sevnu u mraku, a meci zabubnjae po oivorenom poklopcu i motorima. Jo pre nego to se
telo mladia stropotalo sa stolice, on se ve bio okrenuo i pucao je pravo u onog na levom leitu,
drei puku, koja se trzala i sukljala plamen, skoro prislonjenu na oveka, tako blizu da se mogao
ose-lili miris nagorelog kaputa; tada brzo skrenu da bi sruio metke na drugo leite u trenutku kad se
<*ovek na njemu podizao i maio za pitolj. On se spusti jo nie i pogleda prema krmi. Glavati je
bio ustao sa stolice. Mogao je videti obrise obeju stoli-i -a. Iza njega mladi je leao nepomino. to se
nje-ra lie nije bilo nikakve sumnje. Na jednom leitu < ovek se bio srozao. Na drugom, kako je
krajikom <>ka mogao opaziti, ovek je leei potrbuke upola visio preko ivice broda.
Hari je pokuao da pronae glavatog u mraku. Brod se vrteo u krugu i u udubljenju pred
kabinom posla neto vidnije. On zadra dah i pogleda. To mora da je on, tamo gde je neto mranije
u uglu palube. On se zagleda i vide da se senka mie. Bio je on.
ovek je puzio prema njemu. Ne, ve prema o-veku koji je visio upola izvan palube. eleo je
da se doepa njegove puke. uei, Hari je posmatrao kako se kree dok nije bio sasvim siguran.
Tada
II Erncst Hemingvej, III

161
opali na njega. Pucanj mu osvetli ruke i kolena, i kad plamen ieze i klokotanje prestade, on u ka ko se
telo stropota.
Huljo jedna", ree Hari. Glavata zloinaka dukelo."
Hladnoe je bilo nestalo iz njegova srca i sad je ponovo nosio u sebi ono staro, lako i prijatno
oseanje. Klee i zavue ruku ispod etvrtastog, drvetom optoenog rezervoara za benzin da bi no vim
arerom ponovo napunio puku. Kad dohvati arer, ruka mu je bila mokra od benzina.
Pogodio sam rezervoar, pomisli u sebi. Moram ugasiti motore. Ne znam gde se zatvara rezervoar.
On gurnu zatvara, izbaci prazan arer, strpa novi i uspuza se na palubu. U trenutku kada se ispravio
drei puku u levoj ruci i obazreo unaokolo pre nego to je zatvorio kapak kukom ispod desnog pazuha,
Kubanac koji je leao na levom leitu i bio pogoen sa tri metka u levo rame, od kojih su se dva zarila u
rezervoar za benzin, uspravio se, paljivo nanianio i opalio mu u trbuh.
Hari sede zavaljujui se unazad. Oseao se kao da ga je neko mlatnuo tojagom u trbuh. Leima je bio
naslonjen na gvozdenu okruglu nogu ribarske stolice i dok je Kubanac ponovo na njega pucao i razneo
sedite iznad njegove glave, on se sae, dohvati mainku, paljivo je podie, drei je ispruenu pomou
kuke sakate ruke i srui polovinu novog arera u oveka koji je sedeo naginjui se na-pred i mirno gaao
sa svoga sedita. ovek se na-mah srui na sedite, a Hari je pipao okolo po podu udubljenja dok nije
naao glavatog koji je leao potrbuke; on kukom sakate ruke poduhvati i obrte

162
n i' rovu glavu, zatim nasloni na nju cev puke i !>" VIH ' C za obara. Usled toga to je puka dodirivaI i ; I;ivu, pucnjava odjeknu kao da je neko motkom
II
iii
10
po
bundevi.
Hari
spusti
puku
i
lee
po.u.ui ce na dno udubljenja ispred kabine.
,,.la sam obina hulja", ree on sa usnama uz m i t i ) patos. Ja sam jedna mrtva hulja sada. Moram iln zaustavim
motore, inae emo svi izgoreti, pomi-I uli. Imam jo malo izgleda. Imao sam donekle sre-\ ic. Blagi boe. Za dlaku
da uspe. Samo da se to i*i je- desilo. Prokletstvo. Prokleta neka je ta kubanska dukela. Ko bi pomislio da ga nisam
ubio?
On se podie na ruke i kolena i putajui jednu siranu kapka motorne komore da padne, otpuza n . i p i e d
preko nje do stolice kod upravljaa. S muli om se pridie, iznenaen to moe da se kree Inko dobro, a tada
oseajui se odjednom malaksao i slab u tom poloaju, nae se napred, i dok mu se pnl i 'lj ak sakate ruke
naslanjao na busolu, okrete "ha prekidaa. Motori stadoe i on je mogao uti Liko voda udara o bokove lae.
Nikakvog drugog vuka nije bilo. Brod se sjuri u udubljenje talasa Koje je severni vetar podizao i poe da se
ljulja.
Drao
se
grevito
krmila,
a
tada
se
spusti
na
lolicu
za
upravljaem
poleui
preko
stola
sa
kariiina.
Oseao
je
kako
ga
naputa
snaga,
dok
mu
se
iH-prestano
pomalo
gadilo.
Otkopa
koulju
jedinom
IM
Lom
i
dlanom
dodirnu
rupu
od
metka,
a
zatim
i
>i
<(!<.:
preko
nje
prstima.
Vrlo
je
malo
krvarilo.
Sve
i'
unutra,
pomisli.
Bolje
je
da
legnem
da
se,
ako
.....'/.<, smiri.
Mesec je bio izaao i sad je mogao lepo videti udubljenje pred kabinom.
163

Gadna guva, pomisli, odvratno gadna guva.

Bolje da legnem dok nisam pao, pomisli i spusti se lagano na pod udubljen ja pred kabinom.
Leao je postrance i tada, dok se brod ljuljao, meseina ga obasja i on je sasvim jasno mogao sa gledati sve to se desilo u udubljenju pred kabinom.
Udubljenje je bilo pretrpano. Da, tano tako, bilo je pretrpano. Tada pomisli, pitam se ta e sad ona.
Pitam se ta e uiniti Mari? Moda e joj isplatiti nagradu. Neka je proklet taj Kubanac. Mislim da e se
ona nekako ispetljati. Mislim da je sve to bila budalatina. Mislim da sam precenio svoju snagu. Nije
trebalo ni da pokuavam. Vodio sam stvar dobro do kraja. Niko nee znati kako se odi gralo. eleo bih da
mogu neto da uinim za Mari. Toliko je novaca na brodu. ak i ne znam koliko. Svakome bi taj novac
dobrodoao. Pitam se hoe li ga Obalska straa zdipiti. Jedan deo sigurno. Mislim. Voleo bih da mogu
staru da obavestim o tome ta se desilo. Ba se pitam ta li e ona uraditi? Ne znam. Mislim da je trebalo
da se prihvatim posla u nekoj benzinskoj stanici ili negde slino. Trebalo je da dignem ruke od brodarenja.
Nema vie potene zarade od brodarenja. Samo kad se kuja ne bi ljuljala. Kad bi prestala da se klati.
Oseam kako se sve u meni ljulja zajedno sa brodom. Ja. Gospodin Slatkoreivi i Albert. Svi koji su imali
posla s njim. I ove dukele takoe. Mora da je neki bak-suz posao. Prokleti baksuz posao. Mislim da ono
to ovek kao to sam ja treba da radi, jeste benzinska stanica. Do avola nisam ja vie za benzinsku stanicu. Mari e morati da se lati neeg. Ona je suvie stara da peca mukarce. eleo bih da se ova kuka
164
ne ljulja. Morau da biidem miran. Da se nikako ne uzrujavam, kako god znam. Kau, ako ovek ne pije
voe i lei mirno. Kau, naroito ako ne pije vode.
I'ogleda na ono to je meseina osvetljavala u lulnhl jenju.
Neu bar imati da perem amac, pomisli. Ne u/buuj se. To je ono to se moram potruditi. Budi ml i';
u i kako god zna. Ne uzrujavati se. Ima tra-fuk imde. Ako leim mirno i ne pijem vode.
I ,eao je na leima i pokuao da die ravnomer-iii>. Laa se ljuljala u Golfskoj struji koja je nado-

ln/1la, a Hari Morgan je leao na leima u udubljen ju pred kabinom. U poetku je pokuao da se pomou
svoje zdrave ruke odupre ljuljanju. A onda je leao mirno i pomirio se

165
19.
Idueg jutra u Ki Uestu, Riard Gordon vraao se kui, poto je svratio u Fredijevu krmu da bi se
raspitao o pohari banke. Na svom biciklu proao je pored neke glomazne, krupne, plavokose ene, ija je
plavo obojena kosa virila ispod mukog filcanog eira, koja je urno prelazila put, oiju crvenih od plaa.
Gle, kakva grdna krava, pomisli on. 0 emu li jedna ovakva ena misli? Kako li se ponaa u krevetu? ta
li njen mu osea prema njoj otkada je postala ovolika? S kim li se on lola u ovoj varoi. Zar ne izgleda
kao da je uplaena? Kao neka oklopnja-a. Strana.
Bio je na domaku kue. Ostavi bicikl na tremu ispred kue i ue u hodnik zatvarajui ulazna vrata
koja su mravi izbuili.
ta si saznao, Dik?" doviknu mu ena iz kuhinje.
Ne mogu da razgovaram", odgovori joj on. Moram da radim. Sve sam ve smislio."
Sjajno", dobaci ona. Ostavljam te."
On sede za veliki sto u sobi s lica. Pisao je roman o trajku u fabrici tekstila. Za dananju glavu
nameravao je da iskoristi debelu enu s oima cr166
Venlm od plaa, koju je video malopre kad se vra-dflO. Njen mu, kad bi nou dolazio kui, mrzeo je ItO
je tako ogrubela i oteala; njena obojena kosa mu je bila odvratna, njena ogromna prsa, njeno ne-shvatanje
njegovog posla u ulozi organizatora. eleu je da je uporedi sa malom mladom Jevrejkom, vrstih grudi i
debelih usana, koja je to vee govorila na zboru. Dobro zamiljeno. Bilo je, moglo je Inko biti, strano, a
bilo je istinito. Sagledao je u |rdnom magnovenju ceo unutranji ivot ene te vrste.
U poetku njenu ravnodunost prema milovan j i m a mua. Njenu elju za decom i sigurnou. Neluvslvovanje u onom to je bilo ivotni cilj njenog iim/.a. Njen alosni napor i pretvaranje da je seksualni
akt privlai, iako joj je stvarno postao odvra-i.in. Bie to odlina glava.
ena koju je sreo bila je Mari, ena Hari Mor-i'.ma, koja se vraala iz erif ove kancelarije.

167
20.

Motorni amac Fredija Volesa Kraljica Konca", dug oko deset metara, bio je premazan masnom
belom bojom; prednja paluba bila je obojena bojom koju zovu dreee zelenom, a i unutranjost
udubljenja ispred kabine bila je isto tako dreee zelena. Krov kabine bio je iste boje. Njegovo ime i
polazna luka, Ki Uest, Florida, bili su ispisani crnim slovima na krmi. Nije imao ni unova ni jarbola.
Imao je staklene vetrobrane, od kojih je jedan, onaj ispred upravljaa, bio razbijen. Svee obojeni drveni
pod palube bio je na vie mesta izbuen. Komadii odvaljenog drveta mogli su se videti na obe strane
korita broda, otprilike na jednu stopu ispod ivice i neto ispred sredita udubljenja pred kabinom. Ovako
iscepkanog drveta bilo je jo i gotovo uz samu vodu, na desnoj strani brodskog korita preko-puta motke
kojom se na krmi podupire perde. Iz jedne od ovih rupa, koja se nalazila nie, curilo je neto crno
ostavljajui dug trag po tek obojenom koritu.
amac je plovio noen strujom, bokom okrenut blagom severnom vetru, oko deset milja izvan redovnog pravca na sever broda-cisterne, i onako sve,
168
1>r<> i zelen, veselo se odbijao od tamno plave boje vode Golfske struje. Od sunca poutela morska travu
plovila je u vodi uz sam brod i lagano prolazila poii- d njega, odlazei prema severu i istoku, dok bi vri.u
povremeno skretao pravac amca i nosio ga l;ilno dalje ka struji. Na brodu nije bilo nikakvog K i i : < k a
ivota iako se videlo telo jednog oveka, prilino naduveno, presavijeno preko ivice broda, koje je* k'/.alo
na klupi iznad desnog rezervoara za ben-r.ln, dok je sa drugog sedita, du leve ivice palube, di'iigi ovek
izgledao kao da se nagao da zamoei ruku u more. Njegova glava i ruke leali su na suncu, H na onom
mestu gde su mu prsti skoro dodirivali vodu, okupio se roj sitnih ribica, dugih oko pet mintimetara,
duguljastih, kao pozlaenih, sa bledo- rvcnim prugama, koje su napustile morsku travu J sklonile se u
senku koju je u vodi pravilo dno ranica, i svaki put kad bi neto palo u more, ove l i l i i c e bi juriale, vukle
i kidale dok ga ne bi ne-Malo. Dve sive ribe, duge oko pola metra, plivale su neprestano oko broda u
njegovoj senci, otvarajui i /.aLvarajui svoja razjapljena usta na vrhu pljos-nalc glave, ali kao da njima
nije bilo stalo do zalogaja koji su povremeno padali i od kojih se sitna riba hranila, pa se deavalo i da
budu s druge stranu broda kad bi takav zalogaj pao. One su ve davno bile raznele lepljivu, zgruanu masu
koja je ulila u vodu iz najniih rupa izbuenih mecima, dok su je grabile izvijajui svoje gadne glave sa
sisalj-kiuua na vrhu, i svoja duguljasta, obla i uska tela Mu tankim repovima. Nije im se sad naputalo meuto gde su se tako dobro i neoekivano nahranile.
169
U udubljenju pred kabinom nalazila su se jo tri eoveka. Jedan, mrtav, leao je na leima gde je pao
ispod stolice za upravljaem. Drugi, isto tako mrtav, leao je zgrbljen uz oluk pored levog podu piraa na
krmi. Trei, jo iv, ali odavno ve u bunilu, leao je postrance s glavom naslonjenom na ruku.
Dno palube bilo je puno benzina i kad bi se amac nakrenuo ulo se kako zapljuskuje zidove. ovek, Hari Morgan, mislio je da taj zvuk dolazi iz njegovog sopstvenog trbuha i sad mu se inilo da mu je
trbuh veliki kao jezero i da voda zapljuskuje obe obale odjednom. To je bilo stoga to je leao na leima
skupljenih kolena i zabaene glave. Voda u jezeru, koje je bilo njegov trbuh, bila je vrlo hladna, toliko
hladna da kad je u nju zakoraio, sav se ukoio i sad mu je bilo strano hladno i sve je imalo ukus benzina,
kao da je usnama vukao kroz crevo da bi ispraznio rezervoar. Znao je da nema rezervoara, iako je oseao
dodir hladnog gumenog creva koje kao da mu je bilo u ustima i koje se veliko, hladno i teko vilo kroz
njega. Kad god bi udahnuo vazduh crevo se sklupavalo hladnije i vre u dnu trbuha i on ga je oseao
kao neku veliku zmiju koja gmie u njemu, dok je voda u jezeru i dalje zapljuskivala. To ga je plailo, ali
mada je bilo u njemu, inilo mu se vrlo daleko, a ono to ga je muilo u tom trenutku bila je hladnoa.
Hladnoa ga je bila potpuno osvojila, bolna hladnoa koja nije htela da utrne, i on je mirno le ao i
podnosio je. Jedno vreme mislio je da bi ga, kada bi uspeo da pokrije sebe samim sobom, to za-grejalo
kao kakav pokriva, i za trenutak uinilo

170
mu se da je to uinio i da mu je toplije. Ali toplota |e u stvari dolazila otud to je podigao kolena, a
ukoliko je iezavala znao je da ovek ne moe sebe (1A pokrije samim sobom i nije mu ostalo nita druH<> do da se pomiri sa hladnoom. Leao je, trudei se iz sve snage da ne umre i kad je ve bio pre
lao
da
misli.
Bio
je
sada
u
senci
dok
je
brod
plo
vio noen strujom i stalno je bivalo sve hladnije.
Struja je nosila lau od deset sati uvee pro
l<i|';
dana,
a
sad
je
ve
bilo
kasno
popodne.
Niega
nije
bilo
na
vidiku
ele
Golfske
struje,
sem
morske
iiiive,
nekoliko
crvenih,
nabubrelih,
opnastih
kloluika
vodene
trube
koji
su
bezbrino
leprali
na
po
vi
Sini
vode
i
dalekog
dima
jednog
natovarenog
bro'lii-cisterne, koji je iz Tampika plovio na sever.

171
21.
Pa ta", ree Riard Gordon svojoj eni.
Ima ru na koulji", odvrati ona. I iza uva."
A ta je ovo?"
Sta je ta?"
ta znai ovo leanje na divanu sa onim pijanim krmeljivcem?"
Nismo leali."
Nego ta ste?"
Sedeli smo na divanu."
U mraku."
Gde si ti bio?"
Kod Bredlijevih."
Da", ree ona. Znam. Ne pribliuj mi se. Bazdi na tu enu."
Na ta ti bazdi?"
Ni na ta. Ja sam sedela i razgovarala s jednim prijateljem."
Jesi li ga poljubila?"
Nisam."

A on tebe?"
Jeste i bilo mi je prijatno."
Kuko."
Ako me tako bude nazivao, ostaviu te."
172
Kuko."
Dobro", ree ona. Sve je svreno. Da nisi bio toliko uobraen i da ja nisam bila toliko popustljivu
prema tebi, uvideo bi ve davno da je sve svr-Aeuo."
Kuko."
Ne", ree ona. Nisam ja kuka. Trudila sam c da budem dobra ena, ali ti si sebian i uobra-fcrii
kao neki seoski petao, koji stalno kukurie: (ileclaj, ta sam uradio. Gle kako sam te usreio." Tii sad
okolo i kakoi. E pa eto, nisi me usreio, i nila sam te. Dosta je bilo kokodakanja."
I ne treba da kokodae. Nikad nisi stvorila nit a zbog ega bi imala da kokodae."
ijom grekom? Zar ja nisam elela decu? Ali mi sebi to zadovoljstvo nikad nismo mogli da
pruimo. Mogli smo ii u Antib da se kupamo i u Svajcarsku da se smucamo. Mogli smo doi ovamo u Ki
Uest. Zgadio si mi se. Omrzla sam te. Ova Bre-illijeva ena danas je poslednja kap."
Ostavi je, molim te, na miru."
Dolazi kui sa tragovima rua na sve strane. Zar se nisi mogao bar oprati? Ima ga ak i na elu."
Ljubila si se s tim pijanim valjivcem."
Nisam. Ali da sam znala ta ti radi, ljubila bih se."
Zato si dopustila da te poljubi?"
Bila sam besna na tebe. ekali smo te i ekali I ekali. Nikad nisi sa mnom. Odlazi toj eni i ostaJc s njom satima. Don me je dopratio kui."
,,Oh, Don, tako, je li?"
Da, Don. DON. Don."
173
A kako mu je prezime? Tomas?"
Preziva se Mak Uolsi."
Zato ne govori slovo po slovo?"
Ne umem", odgovori ona i zasmeja se. Ali to je bilo poslednji put to se smejala. Ne misli da je sve
u redu zato to se smejem", ree ona sa suzama u oima, dok su joj usne podrhtavale. Nije u redu. Ovo
nije samo obina svaa. Sve je svreno. Ja te ne mrzim. Nisam ozlojeena. Prosto si mi se zgadio. Sasvim
si mi se zgadio i neu te vie."
Dobro", ree on.
Ne. Nije dobro. Sve je svreno. Zar ne shva-ta?"
ini mi se da shvatam."
Neka ti se ne ini."
,.Ne ponaaj se kao da si na pozornici, Elin."
Tako, sad sam na pozornici, je li? E pa nisam. Neu te vie."
Ne, to nije istina."
Na tvom mestu ne bih to ponovila."
ta namerava da radi?"
Jo ne znam. Moda u se udati za Dona Mak Uolsija."
Nee."
Ako elim, hou."
On se tobom nee oeniti."
,,0h, hoe. Pitao me je danas posle podne hou li da se udam za njega."
Riard Gordon je utao. Mesto srca oseao je prazninu i sve to bi rekao ili uo inilo mu se nejasno.
Pitao te je ta?" ponovi dok mu je roeni glas dopirao odnekud izdaleka.

174
Hou li da se udam za njega?"
Zato?"
Jer me voli. Jer eli da ivim s njim. On zarauje dovoljno da bi me mogao izdravati."
Ti si udata za mene."
U stvari nisam. Ne u crkvi. Nisi hteo da se vona sa mnom u crkvi, i to je slomilo mojoj maj-i I srce, ti to
dobro zna. Bila sam toliko zaljubljena la sam bila gotova da slomim svaije srce zbog tebe. Gospode, ala sam bila
luda. I svoje roeno srce MUTI slomila. Slomljeno je i mrtvo. Sve ono u ta Mini verovala i do ega mi je bilo stalo,
ostavila sam nuli tebe, jer si bio tako divan i toliko si me voleo da je jedino ljubav bila vana. Ljubav je bila naj-vra
stvar na svetu, zar ne? Samo smo mi znali ta je ljubav, niko drugi i nikad. Ti si bio genije, a ja ivoj ivot. -Bila sam
tvoj drug i tvoj crni cveti. Ludorije. Ljubav je samo jedna prljava la vie. Lju-i'.iv, lo su pilule da se izvuem, jer si
se ti bojao IH-IH-. Ljubav, to je kinin i opet kinin dok od njega ni- <>;duvim. Ljubav, to su oni odvratni pobaaji na
K'>|(- si me gonio. Ljubav, to je moja isprevrtana i i i i u b a . To su irigatori i zagluujui tuevi. Znam j;i .ve o
ljubavi. Ljubav se uvek zavrava iza vrata Kupatila. Mirie na lizol. Do avola sa ljubavlju. I 1111 >av, to je kad me
usrei, pa onda zaspi otvorenih usta, dok ja leim budna ele noi bojei se da .' molim bogu, jer znam da na to
nemam vie pra-v.i ljubav, to su one gadne male majstorije koji-iii.i si me nauio i koje si verovatno pokupio iz ne-I
> knjige. U redu. Dosta mi je tebe i dosta mi je l i u k i v i . Tvoje balave ljubavi. Ti, pie."
Ti, mala droljo."
175

Ostavi se gadnih reci. Ja znam kako bi tebe trebalo nazvati."

Dobro."
Ne, nije dobro. Sve je naopako i opet naopako. Da si bar veliki pisac, moda bih podnela i sve
ostalo. Ali videla sam te ve ogorenog, zavidljivog, kako se povija prema vetru, laska ljudima u lice, a
ogovara ih iza lea. Toliko sam te upoznala da si mi se smuio. I najzad ta odvratna bogata drolja,
Bredlijeva ena, danas. Oh, sita sam svega. Pokuala sam da se staram o tebi, da te zabavljam, da se bri nem o tebi, da ti kuvam, da utim kad eli i da budem vesela kad eli, da ti dam prilike za tvoja mala
uivanja i da se pravim da me ona usreavaju, da podnosim tvoj bes i ljubomoru i sitniarstvo, ali sad je
sve svreno."
Pa eli da pone ispoetka s jednim pijanim profesorom?"
On je ovek. On je ljubazan i milosrdan i s njim se dobro oseam. Mi smo slinog porekla i
gledamo na stvari drukije od tebe. On lii na mog pokojnog oca."
On je pijanica."
On pije. Ali to je inio i moj otac. Moj otac je nosio vunene arape i uvee bi itao novine dr ei
noge u arapama na drugoj stolici. Kad smo bolovali od difterije on nas je negovao. Bio je ka-zandija,
ruke su mu bile vornovate od rada i vo-leo je da se tue kad se napije, a bio je u stanju da se bije i kad je
bio trezan. Iao je na misu, jer je to moja mati elela i postio je za Uskrs radi nje i radi Gospoda boga, ali
uglavnom radi nje, i bio
176
je dobar suprug, i ako je ikada iao drugoj eni, onu lo nije znala."
Kladio bih se da je iao mnogima."
Moda i jeste, ali ako je i tako, on se ispove-dao sveteniku, a ne njoj, a ako je to inio, bilo je IH zato to
nije mogao drukije, i on se posle kajao. On to nije inio iz radoznalosti ili petlovske sujete ili da bi se pravio
vaan pred svojom enom. Ako je varao, to je bilo stoga to je majka bila negde ii.i 1 tovanju s nama, a on
izlazio s mladiima i pio. T<> je bio ovek."
teta to nisi pisac pa da pie o njemu."
,,Ja bih bila bolji pisac od tebe. A Don Mak Uolsi je dobar ovek. To je ono to ti nisi. Niti moe" biti.
Bez obzira na tvoja politika i verska iilu-denja."
Ja nemam vere."

Nemara je ni ja. Ali nekada sam ja imala i i macu je ponovo. A ti nee biti tu da mi je oduz-ine. Kao to
si mi oduzeo sve drugo."
Ne?"
Ne. Moe da spava s bogatim enama kao "lo je Helen Bredli. Kako si joj se svideo? Da li je
Mi ni ra l a da si divan?"
Gledajui njeno tuno, Ijutito lice, lepo i ako je plakala, nabubrelih usana kao krunice cveta po-i.li kie, s
crnom kovrdavom kosom rasutom oko lii.i, Riard Gordon prestade da se svaa i ree najzad:
I ti me, znai, vie ne voli?"
Mrzim ak i tu re."
,,U redu", odvrati on i grubo je i iznenada lupi po licu.
i ' Iti'jie.st Hemingvei, III

177

Ona se zaplaka, sada od stvarnog bola, ne vie od besa, sputajui glavu na sto.
Nisi morao to da ini", ree ona.
O da, morao sam i te kako", ree on. Ti zna mnogo, ali ne zna koliko mi je bilo potrebno da to
uinim."
To poslepodne nije ga videla kad su se vrata otvorila. Nije videla nita od bele tavanice s izva-janim
kupidonima, golubima i drugim ukrasima koje je svetlost kroz otvorena vrata odjednom poplavila.
Riard Gordon je okrenuo glavu i spazio ga kako stoji glomazan i bradat na pragu.
Ne prekidaj", rekla je Helen. Molim te ne prekidaj." Njena svetla kosa bila je rasuta na jastuku.
Ali Riard Gordon je bio prestao i jo uvek je okrenute glave buljio.
Ne obziri se na njega. Ne obziri se ni na ta. Zar ne shvata da sada ne sme prestati?" rekla je ena
oajno nestrpljiva.
Bradati ovek je tiho zatvorio vrata. Osmehi-vao se.
,,U emu je stvar, dragi?" zapitala je Helen Bredli u mraku koji je ponovo nastao.
Moram da idem."
Zar ne uvia da ne moe ii?"
Taj ovek ..."
To je samo Tomi", rekla je Helen. ,,On sve to zna. Ne obziri se na njega. Hodi, dragi. Molim te,
hodi."
Ne mogu."
178
Mora', rekla je Helen. Oseao je kako se trese dok joj je glava na njegovom ramenu drhtala. Iloc blagi, zar
nita ne zna? Zar nema nikakvih nlizira prema eni?"
Moram da idem", rekao je Riard Gordon. < Hrlio je u mraku kad ga je zviznula tako da su ti u i pred oima
iskoili svetlaci. Zatim je doao lni|",i amar. Ovog puta preko usta.
Dakle, takav si ti ovek", rekla mu je ona. ..Mislila sam da si ovek od reda. Odlazi."
To se dogodilo tog popodneva. Tako se zavrilo lud Brcdlijevih.
Sada je njegova ena sedela glave sputene na i iike koje su poivale na stolu i nijedno od njih mje govorilo.
Riard Gordon je mogao uti kucanje Miilu i oseao se strano prazan u toj tiini. Posle nekoliko trenutaka njegova
ena ree ne gledajui |jii: Zao mi je to se to desilo. Ali ti uvia, zar ne, tlu je izmeu nas sve svreno?"
Da, ako je sve onako kako si rekla."
Nije uvek bilo tako, ali je ve odavno tako."
Zao mi je to sam te udario."
Nije to nita. To nema veze. To je bio jedan m i r i l i da mi kae zbogom."
Nemoj."
Morau da se iselim", ree ona vrlo umorno. M i s l i m da u morati da uzmem veliki kufer."

To moe i sutra ujutro", odgovori on. Sve moe sutra ujutro."

Vie volim sada, Dik, bie mi lake. Ali tako MUHI umorna. To me je uasno umorilo, zabolela me glava."
179

Uini kako ti je po volji."

,,Oh, boe", ree ona. Volela bih da se sve to nije desilo. Ali desilo se. Pokuau da ti sve uredim.
Bie ti potreban neko da se o tebi stara. Da sve to nisam rekla ili da me nisi udario, moda smo jo mogli
da popravimo stvar."
Ne, bilo je jo pre toga sve gotovo."
ao mi te je, Bik."
Nemoj me aliti jer u te inae opet lupiti."
ini mi se da bih se bolje oseala kad bi me lupio.", ree ona. Ba te alim. alim te." ;
Bestraga ti glava."
ao mi je to sam kazala da ne vredi u krevetu. Ja se u to ne razumem. Verujem da si sjajan."
Ti ba nisi bogznata", ree joj on.
Ona se ponovo zaplaka.
To je gore od amara", ree.
Dobro, a ta si ti meni rekla?"
Ne znam. Ne seam se. Bila sam toliko besna. Tako si me uvredio."
Pa lepo, sad je sve svreno. Ne budi jetka."
,,0h, ja ne elim da je svreno. Ali jeste i tu se vie nita ne moe."
Imae tvog pijanduru profesora."
uti", molila je ona. Zar ne moemo prosto da zautimo i ne vraamo se vie na to?"
Da."
Hoe li?"
Da."
Ja u spavati ovde dole."
Ne. Idi gore u krevet. Mora. Ja izlazim za trenutak."
Oh, nemoj ii."
180
Moram", ree on.
Zbogom", ree mu ona i on vide njeno lice I'"je je uvek toliko voleo, koje ni suze nisu mogle ti,i
imgrde, njenu kovrdavu crnu kosu, njene male t ' v i s t e grudi ispod majice naslonjene na ivicu stola, ilnk
ostali deo njenog tela koji je toliko voleo i kome je verovao da se dopao, to oigledno nije bio nlneaj, nije
video, jer se nalazio pod stolom. Dok je i/l,i/,io ona ga je gledala preko stola, brade poduprle rukama, i
plakala je.

181
22.

Nije uzeo bicikl, ve se spustio peke ulicom. Mesec je bio visoko, a drvee izgledalo tamno na
meseini; proao je pored drvenih kua sa malim dvoritem, kroz ije je zatvorene prozore prodirala
svetlost; nepoploanim drvoredom izmeu dva reda kua; naselja u kome su iveli Konci; gde je sve bilo
kruto, duboko povueno u sebe, vrlina, oskudica, uzdrano gunanje i nezadovoljstvo, nedovoljna ishrana,
predrasude, potenje, meavina rada i ute-ha koju prua rakija; pored kubanskih koliba, os-vetljenih sa
otvorenim vratima, koliba romantinih samo po imenu; iine Crvene kue"; crkve od ve-taekog
kamena, iji su se iljati tornjevi ocrtavali kao runi trouglovi na meseini; manastira na irokom postolju,
sa crnim kubetom, koje je izgledalo lepo na meseini; benzinske stanice i jako osvetlje-nog bifea, pored
praznog zemljita gde je nekad postojalo malo golfsko igralite; proao je kroz jar ko osvetijenu glavnu
ulicu sa tri apoteke, tri radnje sa muzikim instrumentima, pet jevrejskih duana, sa tri bilijarske sale, dve
berbernice, pet pivnica, tri poslastiarnice, pet restorana za sirotinju i jednim za imuan svet, dve
prodavnice novina i asopisa,
182
tVtiri drugorazredne krme (od kojih je jedna ima-In mehaniku muziku), jednim fotografskim ate ljeom, jednom
zgradom sa kancelarijama, u kojoj ti i na gornjim spratovima ordinirala etiri zubna tehniara, robnom kuom Sve
po deset", hotelom na nj'Ju sa taksi stanicom prekoputa; pa se uputio I/.;i hotela, preko ka ulici koja je vodila u onaj
deo grada gde je iveo olo, prema velikoj neobojenoj drvenoj kui, na ijem su svetiljkama osvetljenom ula/.u
stajale devojke, dok se iznutra uo mehaniki k l a v i r, a ispred nje, na ulici, sedeo jedan mornar; a Uula se vratio,
proao pored zadnje strane sudske /|'i;ule nainjene od opeka, sa osvetljenim satom koji je u tom trenutku pokazivao
deset i trideset, pored belo okreene tamnike zgrade koja se svet-lela na meseini, do zasvoenog ulaza u
Rascvetani joij'ovan", ispred koga je drvored bio pun automobila.
Rascvetani jorgovan" je bio blistavo osvetljen I pun sveta i kad Riard Gordon ue, vide da je kockarnica
prepuna. Toak se okretao i kuglica je zvonko odjekivala udarajui o metalne pregrade u e'nsi, zatim bi toak
usporio, kuglica se munjevito vrlela, a onda poskakivala uz zveket, dok se ne bi m i r i l a , i tada se ulo samo
obrtanje toka i zveckanje eiona. U baru, sopstvenik koji je sluio sa dva k e l n e i a , doviknu mu: Dobro vee,
gos'n Gordone. fttn za vas?"
,,Nc znam", ree Riard Gordon.
Ne izgledate dobr~>. ta je s vama? Ne oseate uc kako treba?"

Ne."
183

Napraviu vam neto odlino. To e vas povratiti. Jeste li ikada probali panski apsint, ojen?"
Ne", ree Gordon.
im ga popijete, osetiete se dobro. Poeleete da se bijete sa celim svetom", ree sopstvenik bara.
Napravi gos'n Gordonu jedan ,ojen special' ".
Stojei kraj bara Riard Gordon iskapi tri ae ovog pia, ali se nije oseao bolje; mutno sladunjavo,
hladno pie sa ukusom na slatki koren, nije mu nita pomoglo.
Dajte mi neto drugo", ree on kelneru.
ta to znai? Ne dopada vam se ojen special?" upita sopstvenik. Nije vam dobro?"
Nije."
Morate da pazite ta pijete posle njega."
Dajte mi jedan ist viski."
Viski mu opali jezik i nepca, ali mu ne promeni misli i odjednom, gledajui se u ogledalu iza bara,
on shvati da mu sad nikakvo pie nee pomoi. to je bilo u njemu, bilo je i ostae i dalje i ako se opije
do besvesti, a kada se otrezni, ono e opet biti tu.
Neki visok, vrlo tanak mladi sa retkom plavom bradom od dva dana, koji je stajao pored njega,

obrati mu se: Vi ste Riard Gordon, zar ne?"

Da."
Ja sam Herbert Spelman. ini mi se da smo se pre izvesnog vremena upoznali u jednom dru tvu u
Bruklinu."
To je mogue", odvrati Riard Gordon. Zato da ne?"
184
Vrlo mi se dopada vaa poslednja knjiga", produi Spelman. Sve vae knjige mi se dopadaju."
To mi je milo", ree Riard Gordon. Hoete II nelo da pijete?"
,,l)a pijemo zajedno", odvrati Spelman. Jeste li probali ovaj ojen?"
Nimalo mi ne prija."
Kako to?"
Ravo sam raspoloen."
Zato ne pokuate jo jedanput?"
Ne. Piu viski."
Znate, za mene ovaj susret mnogo znai", ree Spelman. Ne verujem da me se seate iz onog iliutva."
Ne. Ali to je verovatno bilo zgodno drutvo. <"'ovek se obino ne sea zgodnog drutva, zar ne?"
1/gleda da je tako", odgovori Spelman. Bilo |r to kod Margarete Van Brant. Seate li se sada?"
pitao je oekujui.
Pokuavam da se setim.'
.Ta sam onaj koji je digao kuu na glavu", do-diidc Spelman.
Zbilja?" ree Gordon.
Da", odgovori Spelman blaeno. To sam bio |n. To je bila najlepa zabava na kojoj sam ikada lilo."
A ta sad radite?" upita Gordon.
Nita naroito", odgovori Spelman. vrljam malo. Sada plandujem. Piete li neku novu knjigu?"
Da. Skoro je polovina gotova." t
Silna stvar", ree Spelman. 0 emu je?" \ 0 trajku u
fabrici tekstila."
Izvanredno", ree Spelman. Znate, ja sam veliki ljubitelj svega to se odnosi na drutvene sukobe."
ta?"
Volim te stvari", nastavi Spelman. To me zanima vie nego sve drugo. Vi ste nesumnjivo najbolji
iz ele te gomile pisaca. Sluajte, jeste li u knjigu stavili neku lepu Jevrejku agitatorku?"
Zato?" upita Riard Gordon podozrivo.
To je uloga za Silviju Sidni. Ja sam zaljubljen u nju. Hoete li da vidite njenu sliku?"
Video sam je", odgovori Riard Gordon.
Hajde da pijemo", ree Spelman ozaren. Pomislite, da vas ba ovde sretnem. Znate, ja sam o-vek
koji ima sree. Odista, imam sree."
Zato?" upita Riard Gordon.
Ja sam lud", odvrati Spelman. Hej, to je divno. To je ba kao kad je ovek zaljubljen, samo to na
kraju uvek izie na videlo."
Riard Gordon se malo izmae.
Ne plaite se", ree Spelman. Velim vam, to je jedini nain da ovek u ovakvom vremenu bude
srean. ta se mene tie ta postiu avioni daglas"? To nema veze sa mnom. Ja prosto uzmem neku od
vaih knjiga, ili neto popijem, ili pogledam Silvi-jinu sliku i srean sam. Ja sam kao ptica. Bolje nego
ptica. Ja sam ..." Izgledalo je kao da se koleba i trai re, a zatim urno produi. Ja sam divna mala
roda", izbaci brzo i pocrvene. Zatim se ukoeno zagleda u Riarda Gordona, dok su mu se usne micale,
kad se jedan krupan plavi mladi izdvoji iz grupe koja je stajala malo nie pored bara i pri-avi stavi mu
ruku na rame.

186
Hajde, Herolde", ree mu on. Bolje da idemo kui."
Spelman pogleda oajno u Riarda Gordona. On se podsmeva rodi", ree. On se udaljio od ro-<lr.
Od rode koja leti u krugovima..."
Hajde, Herolde", ponovi krupni mladi.
Spelman prui ruku Riardu Gordonu. Ne lju-liic se", ree on. Vi ste dobar pisac. Produite samo
tako. Seajte se da sam ja uvek srean. Ne dopustile im da vas zbune. Videemo se uskoro."
Krupni mladi stavi ruku na njegovo rame, pa '.< njih dvojica progurae kroz gomilu prema vralima. Spelman se obrte i namignu Riardu Gordonu.
Zgodan prikan", ree vlasnik bara. Lupnu se po ;davi. Vrlo obrazovan. Mnogo ita, mislim. Voli
<la razbija ae. Ne misli ravo. Plaa sve to razbije."
Dolazi li esto ovamo?"
Uvee. ta ono ree za sebe? Da je labud?"
Roda."
Prole noi je bio konj. Krilati. Slian belom Konju sa oznake na flaama, samo sa parom krila. Vala
ba zgodan prikan. Pun para. udne stvari mu padaju na pamet. Porodica ga sada dri ovde s nje govim
uvarom. Priao mi je, gospodine Gordone, da mu se vae knjige dopadaju. ta pijete? Na moj i a tin."
Viski", ree Riard Gordon. Vide erifa koji c uputio prema njemu. erif je bio neobino visok,
prilino bled i vrlo srdaan ovek. Riard Gordon ji' lo popodne bio s njime kod Bredlijevih i razgovarali
su o pohari u banci.
187
ujte", ree mu erif, ako nemate nita pametnije, poite docnije sa mnom. Obalska straa
remorkira amac Hari Morgana. Brod-cisterna ga je primetio kod Metakjumba. Sve su ih pohvatali."
Gospode boe", uzviknu Riard Gordon. Jesu li ih sve pohvatali?"
Svi su mrtvi, sem jednog oveka, kako glasi izvetaj."
Zna li se ko je taj?"
Ne, ne kau. Bog sveti zna ta se odigralo."
Jesu li pronali novac?"
Niko ne zna. Mora biti na brodu, poto nisu s njime dospeli do Kube."
Kada e stii?"
,,0h, tek za dva tri sata."
Kuda e odvui brod?"
U Mornarsko brodogradilite, mislim. Gde obino lei ukotvljen amac Obalske strae."
Gde u vas nai da me povedete?"
Svratiu ovamo po vas."
Ovde ili dole kod Fredija. Neu moi dugo ov-de da izdrim."
Dosta je buno dole kod Fredija, noas. Puno je bivih ratnika sa ostrva. Oni uvek prave rusvaj."
Idem dole da pogledam", ree Riard Gordon. Neto sam mrzovoljan."
Dobro, ali se uvajte guve", ree erif. Ja u vas kroz nekoliko sati potraiti tamo. Hoete li da
vas povezem?"
Hvala."
Oni se probie kroz gomilu i Riard Gordon sede u kola kraj erifa.
188
^
Sta mislite da se desilo na Morganovom ami'U?" upita on.
Bog zna", odgovori erif. Prilino jeziva itvar."

Zar nisu dobili nikakva druga obavetenja?" Nita", ree erif. Gledajte ovo, molim vas." Nalazili su se
prekoputa jarko osvetijenih otvorenih vrata Fredijeve krme, koja je bila dupke pu-in. Ljudi u radnikim
odelima, neki gologlavi, neki lii kaketima ili u vojnikim ajkaama i lemovi-iii.i od kartona, stajali
su u trostrukim redovima oko anka, dok je automatski gramofon sa zvunikom svirao Ostrvo Kapri".
Dok su zaustavljali ko-l.i, neki ovek izlete kroz otvorena vrata, a drugi i i l n i a h skoi na njega.
Obojica padoe i poee da i- kotrljaju po ploniku. ovek koji je bio odozgo, iVpavi obema rukama za
kosu onoga dole, lupao
.... je glavom o beton, to je odvratno odjekivalo,
Niko iz krme nije na njih obraao panju.
erif izie iz kola i zgrabi za ramena onog
oilo/.gO.

Prestani", ree. ,,I dii se."

ovek se ispravi i pogleda erifa. Bogamu, zar ni.- moe da gleda svoja posla?"
Onaj drugi, krvave kose, dok mu je krv kapala 1/ jednog uva i curila niz pegavo lice, obrecnu se na
.erifa.
Ostavi mog drugara na miru", ree promuklo. ,,f>la se mea? Misli da ne mogu da izdrim?"
Moe da izdri, Do", ree ovek koji ga je lupao po glavi. Sluaj", obrte se erifu, daj mi
lodan dolar?"
Ne dam", ree erif.
189.
Onda bestraga ti glava". Zatim se okrete Ri-ardu Gordonu.
,,A ti, drue?"
Platiu ti jedno pie", ree Gordon.
Hajde", ree vojnik i uhvati Gordona pod-ruku.
Navratiu kasnije", ree erif.
Dobro. ekau vas."
Kad su se uvukli u krajiak krme, riokosi, pegavi ovek sa okrvavljenim uvom i licem, epa
Gordona za ruku.
Dobri moj drue", ree mu.
Sasvim mu je dobro", vojnik dodade. Moe on da podnese."
Mogu da podnesem, uje?" dobaci onaj s okrvavljenim licem. Time ih ja sve tuem."
Ali ne ume da raspali", ree neko. Prestanite da se gurate."
Pustite nas da uemo", ree onaj okrvavljeni. Pustite unutra mene i mog drugara." On proapu ta
Riardu Gordonu u uvo: Ja ne moram da udaram. U stanju sam da podnesem, razume?"
Sluaj", govorio je drugi vojnik kad su najzad dospeli do anka ispolivanog pivom. Trebalo je da si
ga video u podne kod komesara logora broj pet. Oborio sam ga i udarao flaom po glavi. Kao da udaram u
dobo. Kladio bih se da sam ga tresnuo bar pedeset puta."
Vie", upade onaj okrvavljena lica.
Nije to nita za njega."
Mogu da podnesem", ree drugi. aputao je Riardu Gordonu u uvo: To je tajna."
190
Riard Gordon prui preko ramena dva od tri piva koja je trbuati crnac kelner u beloj kecelji natoio
i gurnuo pred njega.
,,U emu je tajna?" upita on.
,,.la znam", odgovori okrvavljeni. Moja tajna."
On ima tajnu", ree onaj drugi. Ne lae."
Hoe da je uje?" zapita okrvavljeni Gordo-iin na uvo.
Gordon klimnu glavom.

Ne boli me."
Drugi potvrdi. Reci mu ono najgore."
Riokosi skoro nasloni svoje raskrvavljene us-iii' na Gordonovo uvo.
Katkad mi to prija", ree on. Kako ti to iz-j-li-da?"
Pokraj lakta Gordonova stajao je visok, mrav ovek s oiljkom koji mu se sputao od ugla oka
preko brade. On pogleda nanie riokosog i isceri
KC.

Upoeetku je to bila majstorija", ree. ,,A tada |r postalo zadovoljstvo. Ako mi se neto gadi, onda hi
to ti, rii."
Tebi se lako gadi", ree prvi vojnik. U kojoj >i jedinici sluio?"
ta te se tie, pijana budalo", ree visoki o- vi'k.
Hoe da pije?" zapita Riard Gordon dugonju.
Hvala", odvrati ovaj. Ve pijem."
Nemoj nas da zaboravi", ree jedan od dvojice koji su uli s Gordonom.
Jo tri piva", porui Riard Gordon, a crnac ili natoi i gurnu. Nije bilo ni toliko mesta da digne
191
ruku i doda ae a Gordon je stajao stisnut uz dugajliju.
Vi ste s neke lae?" upita ga dugaki.
Ne, stanujem ovde. A ti si sa ostrva?"
Doli smo noas s ostrva Tortuge", odgovori visoki ovek. Prireujemo im takav pakao da ne
mogu da nas dre ovde."
On je crven", ree prvi vojnik.
Da ima mozga, i ti bi bio", odvrati mu visoki. Poslali su nas jednu gomilu ovamo da bi nas se
oslobodili, ali smo mi napravili suvie uda." On se isceri na Riarda Gordona.
s
Zalepi jednu tom tipu", viknu neko i Riard Gordon ugleda kako jedna pesnica pogodi neije lice koje
je stajalo sasvim blizu njega. oveka koga su mlatnuli odvukoe dvojica dalje od anka. Na istini jedan
od njih zviznu ga ponovo snano posred lica, dok ga je drugi udarao po telu. On se srui na beton i pokri
glavu rukama, a jedan od dvojice udari ga nogom u zadnjicu. Za sve to vreme ovek nije pustio ni glasa.
Tada ga uspravie na noge i gurnue uza zid.
Da nauimo pameti ovu hulju", ree jedan, i kad se pobledeli ovek naslonio na zid, onaj drugi se
namesti, neto malo podvijenih kolena, a tada se naglo obrte i pesnicom desne ruke, kojom zamah-nu
odozdo, skoro od betonskog poda, pogodi bledog oveka sa strane u vilicu. Ovaj pade niice na kolena, a
tada se skotrlja, s glavom u barici krvi. Oba oveka ga tu ostavie i vratie se anku.
Mladiu, ume da bijes", ree prvi.
Ta dukela dolazi u grad, stavlja elu platu na knjiicu, a onda se muva ovde i pije na tu raun",
192
i HSe drugi. To je ve drugi put to ga uim pameti."
Ovog puta si ga nauio."
Kad sam ga tresnuo, kao da sam udario u vre-i'u ljunka", ree drugi ozareno.
Covek je leao pored zida i niko na njega nije obraao panju.
uj, da si se na mene tako sruio, ne bih ni iupnuo", ree rii vojnik.
Kuuj, mrcino", ree ubojica. Uhvatila te stani vrenga."
Ne, nije."
Smuili ste mi se vi hvalisavci", ree ubojica. Zalo bih lomio ruke o tebe?"
To bi ti se i desilo, polomio bi ruke", ree riu kosi. Sluaj, drue", obrati se Riardu Gordonu:
Kako bi bilo da porui jo po jednu?"
Zar to nisu divni mladii", ree dugonja. Rat je sila koja preiava i oplemenjuje. Samo je pit a n j e da li su ljudi, kao to smo mi ovde, podesni za vojnike ili su nas razne slube napravile vojni cima."

Ne znam", odvrati Riard Gordon.

Mogao bih se opkladiti da ni tri oveka u ovoj sobi nisu regrutovana", re visoki ovek. To su
iza li rani. Pravi krem" drutva." Vojnici sa kojima jr Vclington odneo pobedu kod Vaterloa.
Gospodin H'iver nas je oterao sa ostrva Antikosti, dok nas je gospodin Ruzvelt prebacio ovamo da bi
nas skinuo H vrata. Upravljali su logorom tako da izazovu bolest ine, ali nesreni beskunici nee da
umru. Nekolicinu od nas poslali su na ostrvo Tortugu, ali tamo je sad zdravo. Sem toga, nismo hteli
tamo da osta11 P.rnest Hemingvej, III

193
nemo. I stoga su nas vratili. ta e sad initi? Moraju nas se osloboditi. Vi to shvatate, zar ne?"
Zato?"
Jer smo mi oajnici", odvrati ovaj. Ljudi koji nemaju ta da izgube. Sasvim otupeli. Gori smo od
gomile sa kojom je nekada Spartakus imao da rauna. Badava je ma ta pokuavati sa nama, jer smo
toliko mlaeni da nam je jedina uteha pijanenje i jedini ponos to smo u stanju da dobro loemo. Ali svi
nismo takvi. Ima meu nama i onih koji e odgovoriti na udarce."
Ima li mnogo komunista u logoru?"
Svega oko etrdeset", odgovori visoki. Meu dve hiljade. Da bi ovek bio komunista, potrebno je
odricanje i poslunost. Pijanica ne moe biti komunista."
Ne sluaj ga", ree riokosi vojnik. On je le-viarska hulja."
Sluaj", ree drugi vojnik koji je pio pivo sa Riardom Gordonom, da ti priam kako je to u
mornarici. Pusti me da ja tebi ispriam, leviarski gade."
Ne sluajte ga", ree rii. Kad flota uplovi u Njujork i mornari se iskrcaju uvee, na obalu dolaze
ma tori bradati tipovi kojima se moete pomokriti u bradu za jedan dolar. Kako vam se to crni?
Platiu ti pie", ree visoki. ,,A ti to brii iz glave. Ne volim to da ujem."
Nita ja ne briem", ree onaj rii. ta je to s tobom, drue?"
Je li istina to s tim bradama?" Riard Gordon zapita. Pomalo mu se gadilo.
194
Tako mi boga i moje matere", riokosi odgo-\ -i i ,,Neba mi, nije to nita."
(.ore kod anka jedan vojnik prepirao se sa l i. . li jem oko plaanja.
Toliko si popio", govorio je Fredi.
Riard Gordon je posmatrao vojnikovo lice. I lio je sasvim pijan, zakrvavljenih oiju i traio
krlVj',11.

Ti si gadan laov", ree Frediju. Osamdeset i pet centi", ree mu Fredi. Pazi ovo", ree crvenokosi
vojnik. Fredi isprui ruke po anku. Posmatrao je vojni k; l.
Ti si gadan laov", ponovi vojnik i zgrabi jednu pivsku au, gotov da gaa. Kako je stee, Fredljeva desna ruka opisa polukrug iznad anka i jednini velikim slanikom, pokrivenim salvetom, tresnu
vojnika posred glave.
Zar nije bilo dobro?" ree riokosi vojnik. ,.1'a krasno."
Samo da si video kako ih mlati onim prebijeni ni bilijarskim tapom", odgovori drugi.
Dva vojnika koja su stajala pored onog mesta pile je pogoeni slanikom pao, pogledae besno FreiHj.i. Kako bi bilo da ga propustimo kroz ake?"
Ne uzrujavajte se", ree im Fredi. Ovo je stalni muterija. Hej, Volese", doviknu. Gurni ovog IM
ino kraj zida."
Zar nije bez greke?" upita rii vojnik Riarda (Joiclona. Divota."
Neki glomazni mlad ovek izvue onog pogoenoj j slanikom iz gomile i postavi ga na noge, dok ga
195
je ovaj gledao mutnim pogledom. Idi, malo proe-taj", ree mu. ,,I nadii se sveeg vazduha."

Preko puta njih ovek koga su izmlatili sedeo je uza zid, drei glavu u rukama. Glomazni mladi mu
prie.
Proetaj se i ti", ree mu. Ovde e ponovo upasti u neku guvu."
Slomljena mi je vilica", ree premlaeni promuklo. Krv mu je tekla iz usta i niz bradu.
Imao si sree to si ostao iv posle onog stranog udarca", ree mu zdepasti mladi. Bei sada."
Vilica mi je slomljena", odgovori ovaj tupo. Slomili su mi vilicu."
Bolje da ide", nastavi mladi. Ovde e opet upasti u guvu."
On pomoe oveku sa slomljenom vilicom da ustane i ovaj posrui izae na ulicu.
Viao sam ih ve, slavnih noi, i po desetak kako lee uza zid", ree riokosi. Jednog jutra vi deo
sam onog velikog crnca tamo kako kofom skuplja krv. Zar te nisam video kako kupi kofom?" upita on
kelnera crnca.
Da, gospodine", ree kelner. esto. Da, gospodine. Ali me nikad niste videli da nekoga tuem."
Zar nisam kazao", ree riokosi vojnik. Kofom."
Izgleda da e ovo biti uspela no", ree drugi vojnik. ta ti veli, drue?" upita Riarda Gordona.
Hoemo li jo po jednu?"
Riard Gordon je oseao kako i sam postaje pijan. Njegovo lice, koje se videlo u ogledalu iza anka,
poinjalo je da mu izgleda tue.
196
Kako se zove?" upita on visokog komunistu.
,])/.eks", odgovori visoki Nelson Deks."
(ide si bio pre nego to si ovamo doao?"
,,()h, svuda", odgovori eovek. U Meksiku, na Kulu, u Junoj Americi, svuda.
Zavidim ti", ree Riard Gordon.
Zato mi zavidi? Zato i ti neto ne radi?"
Napisao sam tri knjige", odgovori Riard Gor- l>>ii. Sada piem jednu* o Gastoniji."
U redu", ree visoki. To je sjajno. Kako ono i'-iV da se zove?"
Riard Gordon."
O", ote se visokom.
Sta ti znai to 0"?"
Nita", odvrati visoki ovek.
Da li si ih itao?" zapita Riard Gordon.
Da.

.lesu li ti se dopale?"
Ne", odgovori dugajlija.
Zato?"
Ne elim da kaem."
Reci samo."
Mislim da su to govna", odgovori visoki i okre-i.- se.
ini mi se da je ovo moja no", ree Riard .< rdon. Moja velika no. ta si rekao da e da pi-i'
;'" upita rieg vojnika. Imam jo dva dolara."
Pivo", odgovori crvenokosi. Sluaj, ti si moj ilnipar. Mislim da su tvoje knjige sjajne. Neka ide i"
'.Iraga ta leviarska hulja."
Ima li neku knjigu kod sebe?" upita ga drugi V M | i i i k . Drue, voleo bih da proitam jednu. Jesi
li kudgod pisao za Zapadne prie" ili Ratne aso197
ve"? Mogao bih da itam te Ratne asove" svakog dana."
Ko je ta dugaka ptica?" zapita Riard Gor-don.
Rekao sam ti malo pre da je leviarska hulja", ree drugi vojnik. Logor ih je prepun. Mi bismo ih

izbacili, ali veini tipova u logoru to ne pada na pamet."

ta im ne pada na pamet?" upita rii.
Nita im ne pada na pamet", odgovori drugi.
Vidi li me?" upita crvenokosi.
Da", odgovori Riard Gordon.
Da li bi ikad pogodio da imam najslau enicu na svetu?"
Zato ne?"
,,E pa imam je", ree riokosi. I ta mala je luda za mnom. Prava robinja. Daj mi jo jednu solju
kafe", kaem joj ja. Odmah, Pop", kae ona. I daje mi. I sve drugo isto tako. Ne moe bez mene. Moja
ud je za nju zakon."
Samo gde je?" zapita drugi vojnik.
To je ono", ree crvenokosi. To je ono, drue. Gde je ona?"
On ne zna gde je ona", ree drugi vojnik.
Da je samo to", ree crvenokosi. Ne znam ni gde sam je video poslednji put."
On ak ne zna ni u kojoj zemlji ona ivi."
Ali sluaj, prikane", ree riokosi. Ma gde da je, ta devojica je verna."
To je sveta istina", ree drugi vojnik.
Mogu se opkladiti u glavu na to."
198
Ponekad", ree crvenokosi, mislim da je ona moda Dinder Roders i da je otila na film."
Zato ne?" upita drugi.
p
,,A drugi put vidim prosto kako me strpljivo e
ka kod kue."
uva domae ognjite", ree drugi.
Tako je", ree rii. To je najbolja enica na vrlu."
uj", ree onaj drugi. Moja ostarela majka je i .(< (ako vrlo dobra."
Tano."
Ona je mrtva", ree drugi vojnik. Da ne govo
Imo o njoj."
.Tei li ti, drue, oenjen?" zapita crvenokosi l'it'arda Gordona.
Naravno", odgovori ovaj. Dole, kraj anka, iza '"liri oveka, mogao je videti crveno lice, plave oi i
prpcljavo plave, pivom umazane brkove profesora Mak Uolsija. Profesor Mak Uolsi gledao je pravo is-pird sebe i
dok ga je Riard Gordon posmatrao, on

.prazni
svoju
au
piva
i
podigavi
donju
usnu,
obrisa
pcnu
sa
brkova.
Riard
Gordon
primeti
kak<?
-.u nm oi svetloplave.
Dok ga je posmatrao, Riard Gordon je osetio <l i nm je u grudima teko. Prvi put je saznao kako tn osea
ovek gledajui mukarca zbog koga ga fena naputa.
Sla ti je, drue?" zapita crvenokosi vojnik.
Nita."
'
Ti se ne osea dobro. Rekao bih da se osea avo."
Ne", ree Riard Gordon.
,, I/.gleda kao da si ugledao avet."
199

Vidi onog tipa s brkovima?" upita Riard Gordon.

Onog?"
Da."

ta je s njime?" upita drugi vojnik.

Nita", odgovori Riard Gordon. Bestraga mu glava. Nita."
Je 1' ti on smeta? Moemo ga propustiti kroz ake. Nas trojica emo skoiti na njega, a ti ga moe
izmesiti."
Ne", ree Riard Gordon. Ne bi niem posluilo."
Uhvatiemo ga kad izae", ree riokosi vojnik. Ne dopada mi se njegov izgled. Ta hulja mi lii na
propalicu."
Mrzim ga", ree Riard Gordon. Upropastio mi je ivot."
Imae posla s nama", ree drugi vojnik. uti pacov. Sluaj, Rii, idi uzmi nekoliko boca. Prebiemo ga namrtvo. Sluaj, drue, kad je to uinio? Hoemo li jo po jednu?"
Imamo jo dolar i sedamdeset centi", ree Riard Gordon.
Moda je bolje da poruimo pivo u flaama", predloi riokosi. Oseam kako mi glava pliva."
Ne", odvrati onaj drugi. Ovo pivo je sasvim dobro za tebe. To je toeno pivo. Ostani pri tom pivu.
Hajde da izlemamo onog tipa, pa da se vratimo i popijemo jo po jedno."
Ne. Ostavite ga na miru."
Ne, drue. Neemo. Rekao si da ti je taj pacov upropastio enu."
ivot, ne enu."
200
Isuse! Izvini. ao mi je, drue."
Proneverio je novac i upropastio banku", ree dnij'i vojnik. Kladim se da je raspisana potera za
njim. Video sam, bogami, njegovu sliku danas na I ...Sli."
ta si traio na poti?" upita ga onaj drugi pou/rivo.

Zar ne mogu da dobijem pismo?" ta e ti pisma u logoru?" Misli li da sam iao u

tedionicu?" ta si radio na poti?" Samo sam navratio."
Evo ti", ree mu drugar i baci se na njega ko-lil.o je to bilo mogue u gomili.
Evo opet ona dva dobra druga", ree neko. liok su se ova dvojica gruvajui pesnicama, tukla Kolu li
ma i sudarala, izgurae ih napolje.
Pustite ih neka se tuku na ulici", ree mladi i rok i li ramena. Ovi mangupi tuku se po tri etiri
pula na no."
,,To su dve budale", dodade neki drugi vojnik. Rii je nekad znao da se tue, ali je dobio vrengu."
Obojica je imaju."
Rii je dobio borei se s jednim tipom u rin-yu", ree neki zdepasti kratki vojnik. Taj tip je Imao
vrengu koja mu je bila zahvatila ramena i ledu. Kadgod bi se uhvatili u kotac trljao je svoje i ni ne o nos

rioga ili preko njegovih usta."

,,0h, kojeta. Zato bi trpao tamo svoje lice?"
Tako je rii drao glavu kad bi se uhvatio tikotac. Sputenu, evo ovako. A ovaj tip ga je upravo
erupao."
201
A, kojeta. Ta pria je prava burgija. Niko se jo nije u tui zarazio vrengom."
Tako ti misli. uj, Rii je bio ist kao dete. Znam ga. Sluio je u mojoj jedinici. I bio je dobar mali
borac. Mislim, ba dobar. I oenjen jednom zgodnom devojkom. Ba zgodnom. A taj Beni Samp-son ga je
zarazio, u to sam siguran kao u samog sebe."
Onda sedi", ree drugi vojnik. ,,A kako se Puci zarazaio?"
Dobio je u angaju."
,,A gde si ti dobio?"
Ja je nemam."
Gde je Sads dobio?"
Od jedne devojke u Brestu, vraajui se kui."
Vi propalice uvek o tome priate. Vrenga. Pa ta mari ako je ovek i ima?"
Za nas ba nita", ree jedan vojnik. Imao--nemao, isto ti se hvata."
Puci je sreniji. On ne zna gde je."
ta je to vrenga?" upita profesor Mak Uolsi oveka do sebe za ankom. ovek mu ree.
Pitam se iz ega je nastala ta re", ree profesor Mak Uolsi.
Ne znam", odgovori ovek. Oduvek sam uo da se to naziva vrengom, jo otkad sam se prvi put
javio u vojsku. Neki to zovu tako, a neki drukije, ali obino vrenga."
Voleo bih da znam", ree profesor Mak Uolsi. Veina tih izraza su stare narodske reci."
Zato to zovu vrengom?" upita vojnik do Mak Uolsija drugog vojnika.
202
Ne znam."
Izgleda da niko nije znao, ali su svi uivali u Mlinoslcri ozbiljne filoloke rasprave.
Riard Gordon nalazio se sada uz samog pro-11 ina Mak Uolsija. Kad su se Rii i Puci potukli, "iI'.iniuli su
ga tamo, a on se nije opirao.
Hej, zdravo", ree mu profesor Mak Uolsi. ,,e-liii- li neto da popijete?"
,,S vama ne", odvrati Riard Gordon.
Zaista neobian prizor", ree profesor Mak Uolsi. Sjajni su. Ja uvek dolazim ovamo nou."
Jeste li ikad doiveli neku nezgodu?"
Nisam. A i zato bih?"
Tue u pijanstvu."
To mi se ne deava."
Neki moji prijatelji hteli su malopre da vas i/i n late."
Da?"
,,?.ao mi je to ih nisam pustio."
Ne venijem da bi to mnogo pomoglo", ree i ' M i f c s o r Mak Uolsi na svoj udan nain. Ako vam mtiam,
mogu otii."
,,Ne", ree Riard Gordon. ini mi se da ba volim to sam pored vas."
Da?" ree ponovo profesor Mak Uolsi.
Jeste li se ikad enili?" upita Riard Gordon.
Da."
Pa ta se desilo?"
ena mi je umrla za vreme epidemije panske groznice hiljadu devet sto osamnaeste."

Zato sad hoete ponovo da se enite?"

Mislim da bih se sad bolje snaao. Mislim da I iih sud bio moda bolji mu."

203
I tako ste pronali ba moju enu."
Da", odgovori profesor Mak Uolsi.
Neka te avo nosi", ree Riard Gordon i udari ga posred lica.
Neko ga zgrabi za ruku. On se iupa, ali ga drugi neko zvisnu iza uva. Video je i dalje profesora Mak
Uolsija ispred sebe, jo uvek kod anka, crvena lica, oiju koje su mirkale. Pruio je ruku da dohvati
drugu au umesto one koju je Gordon prosuo, i Riard Gordon zamahnu da ga ponovo udari. U tom
trenutku neto se rasprte iza njegova uva, sevnu mu pred oima, sve se okrete pa nestade.
Naao se na pragu Fredijeve krme. U glavi mu je bualo, a dupke puna soba jo uvek se ljuljala i
pomalo okretala. Bilo mu je muka. Video je kako ga rulja posmatra. Pleati mladi stajao je pored njega.
Sluajte", govorio je on. Nemojte zapode-vati kavgu ovde. Dosta je tue sa ovim pijandu-rama."
Ko me je udario?" zapita Riard Gordon.
Ja sam vas udario", ree pleati mladi.
Ovaj prijatelj je naa redovna muterija. Smirite se. I ne tucite se ovde."
Stojei nesigurno na nogama, Riard Gordon vide kako se profesor Mak Uolsi izdvoji iz gomile kraj
anka i uputi prema njemu. Zao mi je", ree mu. Nisam eleo da vas udarim. Ne zameram vam to ste
ljuti na mene."
Bestraga ti glava", ree Riard Gordon i zalete se na njega. To je bilo poslednje ega se seao, jer se
pleati mladi pokrenu, spusti malo ramena i ponovo ga tresnu pesnicom tako da se ovog puta srui na
beton niice. Pleati mladi se tada okrete
204
i ' i . . l i - ' , o r u Mak Uolsiju. Sve je u redu, doktore", !.- <>n usluno. Nee vam vie dosaivati. Koji 11 iii

avo?"

Moram ga odvesti kui", ree profesor Mak Uol.i. Hoe li se povratiti?"

Naravno."
,,1'omozite mi da ga ubacim u taksi", ree pro-I.-.oi- Mak Uolsi. Oni zajedniki iznesoe Riarda
<
."i
dona
i
uz
pomo
ofera
smestie
ga
u
staromod
ni laki.
Jeste li sigurni da e se povratiti?" upita pro-l< (i- Mak Uolsi.
Samo ga povucite za ui kad budete hteli da se povrati. I malo ga poprskajte vodom. Pazite da ne lorne opet
da se tue kad doe sebi. Nemojte dop u s t i l i doktore, da vas se doepa."
Neu", ree profesor Mak Uolsi.
(ilava Riarda Gordona leala je nekako udno ' u v a l j e n a na zadnjem seditu kola i dok je disao "no se teak,
kripav zvuk. Profesor Mak Uolsi mu poilinctnu ruku ispod glave i drao je tako da ne lupa o sedite.
Kuda da vozim?" upita ofer taksija.
Kroz ceo grad, pa napolje", odvrati profesor Miik Uolsi. Pored parka, pa ulicom od mesta gde 10 prodaju
skue."
To je Kameni put", ree ofer.
Da", ree profesor Mak Uolsi.
Kad su naili na prvu duvaninicu gore u uli- I, profesor Mak Uolsi ree oferu da stane. Hteo je 'Irt kupi
cigarete. On spusti paljivo glavu Riarda
<
iorclona
na
sedite
i
ue
u
duvaninicu.
Kad
izae
i prie ponovo taksiju, Riard Gordon je bio otiao.
205

Kud je otiao?" zapita ofera.

Eno ga tamo na ulici", odgovori ofer.

Stignimo ga."
Kad ga je taksi stigao, profesor Mak Uolsi izae iz kola i prie Riardu Gordonu koji se teturao
plonikom.
Hodite, Gordone", ree mu on. Idemo kui."
Riard Gordon ga pogleda.
Mi?" ree klatei se.
elim da vas odvezem kui ovim taksijem."
Odvezi se u pakao."
Molim vas, hodite", ree profesor Mak Uolsi. elim da stignete kui itavi."
Gde vam je vaa banda?" upita Riard Gordon.
Koja banda?"
Banda koja me je izmlatila."
To je bio ovek koji odrava tamo red. Nisam znao da e vas udariti."
Laete", ree Riard Gordon. On se ustremi na oveka sa crvenim licem koji je stajao pred njim, ali
ga promai. Skliznu na kolena i onda se lagano podie. Kolena su mu se odrala o plonik, ali on to nije
osetio.
Hodi da se bijemo", ree promuklo.
Ne bijem se", odgovori profesor Mak Uolsi. Ako sednete u taksi ostaviu vas."
Idi bestraga", ree Riard Gordon i ponovo poe niz ulicu.
Pustite ga neka ide", ree ofer. Sad mu je ve sasvim dobro."
Mislite li da e mu biti dobro?"
206
Sveca mu njegovog", odvrati ofer. Sad mu baS nita ne fali."
Brinem za njega", ree profesor Mak Uolsi.
Ne moete ga naterati da ue u kola, sem da gn opet maznete", ree ofer. Pustite ga neka ide. Jo li
to va brat?"
,,U izvesnom smislu", odgovori profesor Mak Uolsi.
Posmatrao je Riarda Gordona kako posre niz ulic u dok ga. nije izgubio iz vida u senci velikog drviva ije su se grane sputale do zemlje i urastale ii lio kao korenje. Ono to je mislio dok ga je posinalrao nije bilo prijatno. To je smrtni greh, veliki i smrtni greh i strana svirepost, pa neka bi religija
mogla dopustiti krajnji ishod, ja sam sebi ne mogu oprostiti. S druge strane, hirurg ne srne odustati od
operacije iz straha da ne povredi bolesnika. Ali za-Uo se ovakve operacije u ivotu izvode bez narkolinog sredstva? Da sam bolji ovek, pustio bih ga <ln ine pretue. Bilo bi mu lake. Jadna budala. Jadni
beskunik. Trebalo bi da ostanem s njim, ali -nam da on to ne bi mogao podneti. Stidim se i ga-ilini sebe i
odvratno mi je ono to sam uinio. Mo-.'.c se jo svriti i naopako. Ali o tome ne smem mi- lili. Vratiu
se narkotiku koji sam upotrebljavao eilamnaest godina i koji mi nee vie dugo trebati. Mada je
verovatno to sada porok za koji samo tra-> i 111 izvinjenje. To je bar porok za koji sam stvoren. Ali bih
eleo da mogu da pomognem tom nesreni-KII kome nanosim nepravdu.
Vozi natrag u Fredijevu krmu", ree on.

207
23.
Kuter Obalske strae koji je vukao Kraljicu Konca" plovio je krivudavim kanalom izmeu grebena i
ostrva. Kuter se ljuljao na brzim poprenim talasima koje je laki severni vetar podizao nasuprot strujanju

plime, ali je beli brodi vukao lako i dobro.

Divno bi plovio da ne duva", ree kapetan Obalske strae. I dobro vue. Onaj Robi odlino pravi
brodove. Moe li to da razabere iz tog njegovog buncanja?"
Govori sasvim bez veze", ree njegov pomonik. Nije pri svesti."
Siguran sam da e umreti", ree kapetan. Tako pogoen u trbuh. Misli li da je on poubijao one
Kubance?"
Vrag bi ga znao. Pitao sam ga, ali nije razu-meo ta govorim."
Hoemo li opet da govorimo s njim?"
De da ga pogledamo", ree kapetan.
Ostavljajui prvog mainistu za kormilom da puta svetlosne signale niz kanal, njih dvojica se uputie iza komandne kuice u kapetansku kabinu. Hari Morgan je leao tu na leitu od gvozdenih
208
Ilpkl. Oi su mu bile zatvorene, ali ih on otvori kud ga kapetan dodirnu po irokom ramenu.
Kako se osea, Hari?" upita ga kapetan. Hari gn pogleda, ali ne ree nita.
Moemo li neto da uinimo za tebe, mladicu?" zapita ga kapetan.
Hari Morgan ga opet pogleda.
On vas ne uje", ree mu pomonik.
Hari", ree kapetan. eli li neto, mladiu?"
On pokvasi ubrus vodom iz boce, koja je visila na zidu pored leita, i ovlai njime Harijeve jako
Ispucane usne. Bile su suve i pocrnele. Gledajui u njega Hari Morgan poe da govori. Jedan ovek",
roe on.
Naravno", ree kapetan. Produi."
Jedan ovek", ree Hari Morgan, vrlo sporo. Nema izgleda ..., nije imao izgleda ..., stvarno ne i
no/e... nema izlaza..." Pa zauta. Na njegovom licu nije bilo nikakvog izraza dok je govorio.
Nastavi, Hari", ree kapetan. Reci ko je to uradio. Kako se sve to desilo, mladiu?"
Jedan ovek", pokuavao je da kae Hari gle-<l.i j u i ga sada svojim uskim oima na irokom licu
-. istaknutim jagodicama.
etiri oveka", ree kapetan pomaui mu. On mu ponovo pokvasi usne, cedei ubrus tako da ne k ol i k o kapi proe izmeu njih.
Jedan ovek", ispravi ga Hari, pa opet zauta.
Dobro. Jedan ovek", ree kapetan.
Jedan ovek", ree Hari opet veoma tiho, veoma sporo, miui svojim osuenim usnama. Kao sad
ide ... kako stvari stoje ... svejedno ta ne."
14 l'.nicst Ilemingvej, III

209

Kapetan pogleda svog pomonika i zavrte glavom.

Ko je to uinio, Hari?" upita pomonik.
Hari ga pogleda.
Ne zavaravajte se", ree on. I kapetan i pomonik nagoe se nad njega. Sad e rei. Kao kad ovek
pokuava da pree preko planinskog vrha. Na onom putu u Kubi. Na ma kom putu. Bilo gde. Ba tako.
Mislim kako stvari stoje. Kako su stvari tekle. Za kratko vreme, da naravno, u redu. Moda uz sreu.
Jedan ovek." On zastade. Kapetan opet odmahnu glavom gledajui u pomonika. Hari Morgan ga tupo
pogleda. Kapetan mu opet ovlai usne. One ostavie krvav trag na ubrusu.
Jedan ovek", ree Hari Morgan gledajui obojicu. Jedan ovek sam ne moe nita. Nijedan ovek
sam danas." On zauta. Bez obzira kako, sam jedan ovek nema ni trunke izgleda."
On zatvori oi. Trebalo mu je mnogo vremena da to izgovori i ceo ivot da to naui.
Leao je opet otvorenih oiju.
Hajdemo", ree kapetan pomoniku. Hari, jesi li siguran da ti nita ne treba?"

Hari ga pogleda, ali ne odgovori. On im je rekao, ali oni nisu umeli da uju.
Vratiemo se", ree kapetan. Bie sve dobro, mladiu."
Hari Morgan ih je gledao dok su izlazili.
Napred, u komandnoj kuici, posmatrajui kako se smrkava i kako svetlosti Sobrera poinju da se
ogledaju u moru, pomonik ree: To su trzaji njegovog mozga."
210

,,Ni-srenik", ree kapetan. ,,E pa, uskoro emo Ml<*l. Domeemo ga negde oko ponoi. Kad samo
ne 111 M 111> morali da usporavamo zbog te vue."
Misli li da e ostati iv?"
,,Nc verujem", ree kapetan. Ali nikad se ne

211
24.
Mnogo sveta stajalo je u mranoj ulici s druge strane gvozdene kapije koja je zatvarala ulaz u biv u
podmorniku bazu, sada pretvorenu u luku za jahte. Kubancu straaru nareeno je da nikoga ne puta
unutra, dok se gomila tiskala uz ogradu virei kroz gvozdene preage u tamni ograeni prostor, osvetljen
du vode svetiljkama sa jahti koje su leale usidrene uz molo. Gomila je bila tiha kao to samo zna da
bude gomila iz Ki Uesta. Ljudi sa jahti krili su sebi put do kapije i probijali se mimo straara.
Hej, ne moete proi", vikao je straar. Sto mu gromova. Mi smo sa jahte." Niko ne moe proi", drao
se straar. Nazad." Ne budi lud", ree jedan od onih sa jahte i gurnu ga ustranu da bi se probio na put

koji vodi na kej.

Iza njih je ispred kapije ostala gomila, a pored nje stajao je mali straar koji se nelagodno i nesi gurno
oseao, sa svojom kapom, dugim brcima i uzdrmanim autoritetom, i koji je alio to nema klju da zatvori
veliku kapiju, dok su oni krupnim koracima odvano krenuli napred strmim putem
212
ft 1.0 (< ispred njih pruao, a zatim proli pored gru-pp ljudi koja je ekala na molu Obalske strae. Nisu i obraali
panju na te ljude, ve su ili du keja, li" ii pored naesta gde su druge jahte leale usid-i.M,, tlo mola broj pet, sili,
njime do prelaznog ni...lica osvetljenog reflektorima i popeli se na pa-Iiilm jahte Nju Eksjuma II. U salonu su se
spustili u udobne kone stolice kraj dugakog stola na kome su bili razbacani asopisi, a zatim je jedan od nj ili
zazvonio za poslugu.
Viski i sodu", naredi on. ,,A vi, Henri?"
,,I ja", odgovori Henri Karpenter.
la je hteo onaj magarac na kapiji?"
Nije mi jasno", odgovori Henri Karpenter.
Kclner u beloj bluzi donese dve ae.
Stavi one dve ploe koje sam izvadio posle veere", ree vlasnik jahte koji se zvao Voles Don-lon.
ini mi se da sam ih sklonio, gospodine", ree I rlner.
Idi dovraga", odvrati Voles Donston. Stavi uda Bahove ploe iz onog novog albuma."
Razumem, gospodine", ree kelner. On ode do i mana u kome su stajale ploe, izvadi jedan album i .
njim prie gramofonu. Najpre pusti Bahovu , u abandu."
Jeste li danas videli Tomi Bredlija?" upita U r i n i Karpenter. Video sam ga kada se avion spu.lio."

.Ta ga ne podnosim", ree Voles. Ni njega ni onu njegovu kurvu od ene."

Meni se Helen dopada", ree Henri Karpen-Ici'. Ona ume da uiva."
213

Jeste li isprobali?"
Naravno. Divna je."
Ne mogu da je podnesem ni po koju cenu", ree Voles Donston. Zato ona, kog avola, ivi
ovde?"
Imaju divnu kuu."
Zgodna, ista, mala luka za jahte", ree Voles Donston. Je li istina da je Tomi Bredli impotentan?"
Ne verujem. To se pria o svima. On je prosto irokogrud."
irokogrud je odlian izraz. A ona je nesumnjivo iroka, ako uopte ima iroke ene."
Ona je neobino zgodna ena", ree Henri Kar-penter: Dopala bi se i vama. Velim."
Ne bi", odvrati Voles. U njoj je olieno sve to mrzim u eni, dok je Tomi Bredli pokupio sve to
mrzim u mukarcu."
Strano ste strogi noas."
Vi nikad niste strogi, jer nemate postojanosti", odgovori Voles Donston. Niste u stanju da se
odluite. Vi ak ne znate ni ta ste."
Ostavite mene", upade Henri Karpenter. On zapali cigaretu.
A zato?"
Lepo, prvi razlog bi mogao biti taj to putujem s vama na vaoj prokletoj jahti i bar polovinu
vremena inim ono to vi elite i time vas spaavam od uene sudopera i mornara i onih koji znaju ta su,
ali znaju i ta ste vi."
Ba ste divno raspoloeni", ree Voles Donston. Vi znate da ja nikada ne plaam uene."
214
Ne. Suvie ste krti za to. Umesto toga vi imali prijatelje kao to sam ja."

Nemam druge prijatelje kao to ste vi."

Ne udvarajte mi se", ree Henri. Nisam za to l'M'.polo/.en noas. Prosto nastavite da sluate Baha 1
zloupotrebljavajte svoga kelnera, prepite se i idite UH spavate."
la vam je naspelo?" zapita onaj drugi usta-i k*i. Zato ste, kog avola, tako neprijatni? Niste > i ba tako
dobar posao, znate."
/nam", ree Henri. Biu, oh, tako zlatan su-i'-i. Ali danas je rava no. Jeste li primetili kako noi razlikuju jedne
od drugih? Kad je ovek do-M i l j u o bogat, te razlike verovatno nema."
(Jovorite kao neka balavica."
I.aku no", ree Henri Karpenter. Niti sam h.ilavica, niti balavac. Idem da spavam. Sutra e sve I >i I i
bajno."
Koliko ste izgubili? Da li vas to ini tako zlov o l j n i m ? "
Izgubio sam tri stotine."
Vidite li? Rekao sam vam da je to."
Vi uvek znate, zar ne?"
Pa zar ne vidite, izgubili ste tri stotine."
Tzgubio sam vie."
Koliko vie?"
elu banku", ree Henri Karpenter. Veliku bnnku. Sad okreem mainu u kojoj se ne moe dobili cola banka.
Samo se desilo da ba noas na to m i s l i m . Obino o tome ne mislim. Idem u krevet tlu v.is vie ne bih gnjavio."
,,Ne gnjavite me. Potrudite se samo da ne budete lako grubi."
215

Grub sam i vi ste mi dosadni. Laku no. Sutra e biti sve u redu."
Vraki ste neotesani."
Uzmite ili ostavite", ree Henri. Ja sam inio i jedno i drugo celog svog ivota."
Laku no", ree Voles Donston dobroudno.
Henri Karpenter ne odgovori. Sluao je Bahovu muziku.
Nemojte ii da spavate u tom raspoloenju", ree mu Voles Donston. Zato ste tako ustri?"
Pustite to."
Zato? Viao sam vas ve ranije kad bi vas to raspoloenje prolo."
Pustite to."
Popijte neto i razvedrite se."
Ne elim da pijem i pie me ne bi razvedrilo."
Onda dobro, idite u krevet."
Hou", ree Henri Karpenter.
Tako je to bilo te noi na jahti Nju Eksjuma II, ija je posada brojala dvanaest ljudi sa kapetanom
Nils Larsonom na elu, na kojoj su plovili Voles Donston, njen sopstvenik, star trideset osam godina, sa
diplomom Harvardskog univerziteta i prihodima od fabrika svile, kompozitor, neenja, kome je bio
zabranjen boravak u Parizu, poznat od Alira do Biskre, i njegov jedini gost, Henri Kar penter, trideset est
godina star, diploma Harvardskog univerziteta, sadanji prihodi dve stotine dolara meseno od majinog
zavetanja u vidu rente, koja je nekad iznosila etiri stotine pedeset meseno, sve dok banka koja je
upravljala fondom nije zamenila jedne sigurne obveznice za druge sigurne obveznice, a zatim za druge
manje sigurne obvez216
IlUv i konano za udeo u nekoj javnoj zgradi koju I-' imala na vratu i koja nije donosila nita. Jo mno^o pre nego
to su mu prihodi bili ovako sman j e n i , o Henri Karpenteru se govorilo da bi baen i visine od pet i po hiljada stopa
bez padobrana ivi-no stigao na zemlju pravo za sto nekog bogata-i. Za svoje goenje plaao je time to je uvesel i .i va o drutvo, i ma da se tek u poslednje vreme, i lo rctko oseao i ponaao kao te noi, njegovi p r i j a t e l j i su
ve ranije zapazili da se u njemu ne-io dogaa. I da se, po onom nagonu po kome opor osea da s jednim njegovim
lanom neto nije n redu i prirodno tei da ga izbaci iz svoje sredine, tiko ve ne moe da ga uniti, nagonu koji je

svojta l wn bogataima, nije naslutilo da se u njemu neto lomi, on ne bi spao na to da mora da primi gostoprimstvo
Volesa Donstona. Ovako, Voles Don-Mon sa svojim prilino neobinim uivanjima, preds t a v l j a o je jedini izlaz
za Henrija Karpentera, i on je branio svoj poloaj bolje no to je i sam znao, inislojei da asno raskine njihov odnos;
njegovo grubo dranje koje je odatle proizlazilo, kao i ose-i M i i j c istinske nesigurnosti u pogledu ovog odnosa,
rolicali su radoznalost i mamili onog drugog, koga I'i, uzimajui u obzir godine Henri Karpentera, i.ilno povlaivanje
moglo lako zasititi. Tako je Henri Karpenter odloio svoje neizbeno samou-l'islvo za nekoliko nedelja, ako ne
meseci.
Suma novca, sa kojom, kako je on smatrao, ni-j<- vredno iveti, iznosila je stosedamdeset dolara vi-' nego
novac s kojim je ribar Albert Trejsi izdravao porodicu u trenutku svoje smrti, tri dana pre loga.
217

Na drugim jahtama, koje su leale usidrene u luci, iveo je drugi svet koji je imao svoje brige. Na
jednoj od najveih jahti, divnom crnom brodu sa tri jarbola, ezdesetogodinji berzanski posrednik za ito
leao je budan i razmiljao o izvetaju koji je primio od svoje kancelarije, o radu poreske komisije za
pregled. U ovo doba noi, on bi obino utopio svoje brige u viski i dospeo u ono stanje u kome se osea
otporan i ravnoduan prema svemu, kao i njegova sabraa s obale s kojima je po svojoj prirodi i nainu
ophoenja uistinu imao mnogo zajednikog. Ali mu je lekar zabranio alkohol me-sec dana, u stvari tri
meseca, odnosno rekli su da e ga to ubiti za godinu dana ako se ne odrekne al kohola bar za tri meseca, i
tako je resio da ga se lii za jedan mesec i sad ga je muila poseta pores-kih organa, koji su mu upali u
kancelariju pre nego to je napustio grad, i pitali ga gde e se tano nalaziti i da li ne namerava da napusti
vode Sjedinjenih Drava.
Leao je sada u svojoj piami na prostranoj postelji sa dva jastuka ispod glave, dok je kraj njega
gorela svetiljka, ali se nije mogao usredsrediti na knjigu, neki putopis sa Galapagosa. Nikad nije dovodio
ene u svoj krevet. On bi ih uzimao u njihovim kabinama, a posle toga se vraao u svoj krevet. To je bila
njegova sopstvena kabina, isto toliko nepristupana kao i njegova kancelarija. Nije nikad eleo da mu
neka ena doe u njegovu sobu. Kad bi neku poeleo, odlazio je njoj i kad bi bilo gotovo, bilo je stvarno
gotovo, i evo sad, kad je bio sasvim gotov, njegov mozak je radio isto onako jasno i hladno, kao i uvek
posle zavrenog ina. I tako je
218
h.ul Ic/.ao, bez one dobrostive oamuenosti, odriui se veslake hrabrosti kojom se uljuljkivao njegov inu i
zagrevalo njegovo srce toliko godina, i pitao se sa im vlasti raspolau, ta su nale, i ta e UiVpi kad, ta e
smatrati da je u redu, a ta da je izigravanje; nije ih se bojao, samo ih je mrzeo i mr-/co je silu koju e tako
bezobzirno upotrebiti i koja t'r njegovu sopstvenu, surovu, malu, okorelu, uporni i In-zobzirnost, jedino od trajne
vrednosti to je .irkao i to neto stvarno znai, probiti, i ako se ikad da preplaiti, smrviti.
Nije razmiljao u apstrakcijama, ve je sav bio n pogodbama, prodajama, prenosima i poklonima. Misli su mu
bile u dividendama, u balama, u hilja- l.i 11 ni buela, u opcijama, holding kompanijama, 11 uslovima i
kontrolisanim drutvima, i prelazei -.vi- lo u seanju znao je da imaju dovoljno materi-i-1 lit da mu godinama nee
dati mira. Ako ne pristanu tla se nagode, bie vrlo ravo. Nekada ne bi lupao glavu, ali je njegova borbenost sada
utala, kao .io je sav bio sustao; oseao se usamljen u sv ri i i u tome i leao je tako u ovom velikom, irokom,
starom krevetu i niti je mogao da ita, niti da zaspi.
/.ena ga je ostavila pre deset godina, posle dvadeset godina pretvaranja pred svetom, i ona mu nikad nije
nedostajala, niti je za nju ikada imao ljubavi. Zapoeo je s njenim novcem i ona mu je rodila dva muka deteta, koja
su oba, kao i njihova mali, bila budale. Lepo je postupao s njom dok nije udvostruio njen poetni kapital, a zatim je
mogao srbi da dopusti da o njoj vie ne vodi rauna. Poto je njegovo bogatstvo dostiglo tu visinu, nisu ga se

219
ticale njene odvratne glavobolje, njene alopojke ili njene namere. To za njega nije postojalo.
On je bio izuzetno predodreen da uspe u fi-nansijskini spekulacijama, jer je posedovao izvanrednu
seksualnu snagu koja mu je davala potrebnu sigurnost da se dobro kocka; raspolagao je zdravim razumom,

savrenim smislom za matematiku i stalnom, iako uzdranom, podozrivou; podozrivou koja je bila
isto toliko osetljiva na predstojeu opasnost koliko i neki taan barometar na atmosferski pritisak; i najzad
oseanjem vremena koje ga je sauvalo da pravi vratolomne skokove. Sve to zajedno sa nedostatkom
morala i vetinom da ljude vee za sebe, a da se pritom sam ne vee i ne po-veri njima; dok ih
istovremeno uverava kako im je srdaan i odan prijatelj, i to ne obian prijatelj, ve prijatelj koji uestvuje
toliko u njihovom uspehu da ih samim tim pretvara u sauesnike, i najzad nesposobnost da oseti grizu
savesti i saaljenje, dovelo ga je do toga da bude takav kakav je sada bio. A takav kakav je sada bio, leao
je u svilenoj, prugastoj piami koja je pokrivala njegove starake upale grudi, njegov sparuen trbuh i
njegov danas nepotreban i nesrazmerno veliki pribor kojim se nekad diio, i najzad, njegove tanke mlitave
noge; leao je na krevetu ne uspevajui da zaspi, jer je najzad osetio kajanje.
On je sebi prebacivao to je pre pet godina bio isuvie prepreden. Trebalo je tada da plati porez ne
uputajui se ni u kakve prevare, i da je to uinio danas bi sve bilo u redu. Tako je razmiljao leei, i
najzad zaspao; ali poto se kajanje jednom uvuklo u njegov mozak i poelo da ga mui, nije oseao da
220

fipava, jer je mozak produio da radi kao da je budan. I tako nee vie nikad biti mira za njega, a u
njt'liovim godinama to e mu ubrzati kraj.
Obino je govorio da se samo naivine mue 1 > i - i f <,: 11 ma i on je mogao da sprei sebe u tome
sve cI >k nije poeo da pati od nesanice. Mogao je da se uzdri sve dok ne zaspi, ali tada brige su
dolazile, i |ii>slo je bio vrlo star nije bilo teko da prodru u
i'j<T.:<-

Ne bi se muio zbog onog to je drugima uinio, niti zbog onog to im se desilo zahvaljujui njemu,
niti zbog onog kako su proli; onog koji se morao iseliti iz svojih kua pored jezera i uzeti na
.lan samce, u Ostinu, ije su tek odrasle keri morale postati pomonice zubara, ukoliko su uopte dobile
posao, onog koji je zavrio kao noni uvar i broju ezdeseti tri, tamo iza poslednjeg ugla; onog koji se
ubio u rano jutro pre doruka i koga jt* nalo jedno njegovo dete (kakva je sve to zbrka bila!); onog koji
je putovao lokalom na posao, kad posla ima, iz predgraa ikaga, nastojei da prodaje, najpre obveznice,
onda automobile, i najzad <| kue do kue razne sitnice za domainstvo (ne npimo torbare, odlazite,
vrata bi mu tresnula pred nosem), sve dok se nije, za razliku od svog oca, koji se strmoglavio s visine
etrdeset i drugog prala pri emu mu nije letelo perje kao kad
i' orao surva bacio na trei kolosek ispred voza AuroraEldin, depova punih raznih sprava za
lupanje jaja i ceenje vonih sokova koje se nisu m<>;>;le prodati. Dopustite mi, gospodo, samo da vam
I)kaem. Zakaite ga ovde, privrstite za ovo i sada padle. Ne, ne, treba mi. Ali probajte samo. Neu ga.
221
Idite. Tada je iziao na put gde su stajale drvene kue, gola dvorita i jalovo patuljasto drvee, gde niko
nita nije hteo da kupi, put koji je vodio na prugu AuroraEldin.
Neko bi skoio sa visine svoga stana ili sa prozora svoje kancelarije; drugi bi to mirno izveo u maloj
garai s upaljenim motorom, trei bi postupio po ukorenjenoj navici i posluio se revolverom kolt, smit ili
ueson, tim dobro nainjenim spravi-cama koje oslobaaju od nesanice, spaavaju od grize savesti, lece od
raka, reavaju steajeve i otvaraju izlaz iz nepodnoljivih okolnosti malim pritiskom prsta; tim divnim
amerikim orujima koja se tako lako nose, tako sigurno deluju i tako su dobro smiljena da okonaju san
Amerikanca, kad se on pretvori u moru s jednom nezgodom to ostavljaju roacima da se snau kako
znaju u toj zbrci.
Ljudi koje je on upropastio inili su sve to, ali to njega nikad nije muilo. Neko je morao da izgu bi, a
to samo slabie mui.
Ne, on ne mora da misli na njih, niti na ostalo to ide u uspeno poslovanje. Jedan dobija, drugi gubi,
a samo slabie to mui.
Dovoljno je to mora da misli o tome koliko bi bilo bolje da nije bio tako vest pre pet godina i u
jednom trenutku, u njegovim godinama, elja da promeni ono to se nije vie dalo promeniti, otvori-e

vrata brigama. Samo se slabii mue. Ali on e se spasti brige ako uzme viski sa sodom. Do avola s onim
to je doktor kazao. I tako zazvoni za jedan viski, a kelner ue sanjivo i, kad je popio, spekulant nije vie
bio slabi, sem pred smru.
222

Za to vreme na susednoj jahti, malo dalje, neka vesela, nezanimljiva i estita porodica spava. Otac
Ima istu savest i mirno spava leei na strani, sliku brze jedrilice koja izmie ispred oluje visi mu l/na
glave, svetiljka pored kreveta gori, knjiga je pala pored postelje. Majka je vrsto zaspala i sa nja svoju
batu. Njoj je pedeset, ali je jo lepa, /.(Irava, sauvana ena i privlano izgleda u snu. Ki'i sniva o svom
vereniku koji sutra stie avionom, mo kolji se u snu i smeje neemu to sanja, ne budei se, skuplja
kolena skoro do brade, sklupa-na kao maka, kovrdave plave kose i lepa glatka li-i a; onako usnula lii
na svoju majku kad je bila ilcvojka.
Oni su srena porodica i vole se meusobno. Olac je ovek pun graanskih vrlina i spreman uvek da
uini dobro; on je protiv prohibicije i nije ver-U zatucan, velikoduan je, pun saoseanja i razui i i i v a n j a i skoro nikad ne pada u jarost. Posada na jahli je dobro plaena, dobro hranjena i dobro
sini'Lena. Ona duboko ceni sopstvenika jahte, i privi 'h-na je njegovoj eni i erci. Verenik je lan univciviictskog drutva Mrtvaka glava" s lepim iz-f d r t l i m a na uspeh, koga svi vole, koji uvek misli vi
.< na druge nego na sebe i bio bi suvie dobar za vikoga, sem za divnu devojku kakva je Fransis. < >II
\c verovatno suvie dobar ak i za Fransis, ali i > r > > ( i e moda godine dok ona to shvati; a moda .
malo sree, nee nikad ni shvatiti. ovek sposoban da bude lan Mrtvake glave" retko je sposoban u
postelji, ali s tako divnom devojkom kakva jr Fransis namera vredi koliko i sam in.
223

U svakom sluaju, oni svi tvrdo spavaju; ali odakle dolazi novac koji ih sve tako usreava i koji oni
tako vesto i na lep nain troe? Novac dolazi od prodaje neeg to ceo svet kupuje, na milione boca, ija
proizvodnja staje tri centa litar, a prodaje se velika boca dolar po komadu, srednja pedeset centi, a mala
dvadeset est. Ali bolje se isplati kupiti veliku, i bilo da zaraujete deset dolara nedeljno ili ste milioner
troak je isti, a proizvod je odista dobar. Vredi onoliko koliko obeava, pa ak i vie. Zahvalni potroai iz
celog sveta neprestano javljaju da su pronali nove naine upotrebe, dok su mu stari potroai verni kao
to je verenik, Harold Tompkins, veran svome drutvu Mrtvaka glava", ili Stenli Boldvin svome
Harvardskom univerzitetu. Nema samoubistva kad se novac tako pravi i svako spava mirno na jahti
Alira III", kojom upravlja Don Dekobson, ija posada broji etrnaestoro, a ukrcani su sopstvenik i
njegova porodica.
Na molu broj etiri usidrena je jahta jedrilica 34 stope duga s dvojicom od trista dvadeset i etiri
Estonca koji plove po raznim delovima sveta, u jedrilicama od 28 do 36 stopa, aljui novinama u
Estoniju svoje dopise. Ovi lanci rado se itaju u Estoniji i donose piscima dolar do dolar i trideset centi
od stupca. Njima pripada mesto koje u amerikim novinama zauzimaju vesti o bezbolu i fudbalu, a lanci
izlaze pod naslovom Saga o naim neustraivim putnicima." Nijedna uglednija luka za jahte u junim
vodama nije potpuna ako u njoj nema bar dva preplanula Estonca, kose izble-dele od morske soli, koji
ekaju novac za svoj po-slednji lanak. Kad novac stigne, jedre oni do idu224
<Je luke i piu novu priu. Oni su vrlo sreni. Skoro hlo toliko sreni koliko i putnici sa Alzire III".
Divno je to biti neustraivi putnik.
Na Iridiji IV" spavaju profesionalni zet veli-Kili bogataa i njegova prijateljica, po imenu Doroli, ena onog odlino plaenog direktora iz Holivu-<l,i, Dona Holisa, iji mozak nastoji da nadivi
iijcj-ovu jetru, tako da e pred kraj ivota nazvati srbe komunistom da bi spasao duu, poto su mu
o s t a l i organi i suvie dotrajali da bi se mogli spasti. '/rt, kran momak, lep kao sa neke reklame, lei
lnvui na leima, dok Doroti Holis, direktorova h'i\a, koja je budna, ustaje, ogre se i izlazi na palubu,
odakle preko tamne vode u luci posmatra obrise kamenog zida u vodi. Na palubi je svee, vetar joj i

nisi kosu, koju ona zaglauje unazad s pocrnela icla, uvijajui se bolje u svoju domau haljinu, i ilok
joj se vrhovi grudi jee od zime, primeuje sve-liljke neke laice koja plovi du spoljne strane kamenog zida. Ona prati pogledom njihovo brzo i po--.lojano kretanje; na ulazu u luku na laici pale i
tTlektore iji snop svetlosti pada po vodi i zase-njuje je u svom prolazu, otkrivajui pristanite
obalske strae na kome osvetljava grupu ljudi, kola tu stoji i eka, i sjajno-crna nova bolnika kola
mrtvanice koja slue i za prenos mrtvaca pri pogrebima.
ini mi se da bi bilo bolje da uzmem luminal, misli Doroti. Moram da spavam. Siromah Edi, piian je kao klada. Sve to mnogo znai za njega i on je zlatan, ali pije toliko da odmah zaspi. Ba je
mio. Naravno, da sam se udala za njega, verujem da bi
11 iirncst Hemingvej, IH

225
otiao s nekom drugom. Pa ipak je mio. Jadno srce, tako je pijan. Nadam se da se nee oseati potiten
ujutru. Moram da siem, uredim kosu i pokuam da spavam. Liim na udo. elim da budem lepa za
njega. Mio je. Zao mi je to nisam povela sobaricu. Nisam mogla. Cak ni Beits. Kako li je nesreni Don?
O, i on mi je mio. Nadam se da mu je bolje. Njegova sirota jetra. Volela bih da sam tamo da ga negujem.
Trebalo bi da siem i odspavam malo da sutra ne liim na strailo. Edi je mio. I Don isto tako i njegova
jadna jetra. O, njegova jadna jetra. Edi je mio. Volela bih da se nije tako opio. Tako je lepo razvijen i veseo
i uopte divan. Moda se sutra nee toliko opiti.
Ona sie i uputi se u svoju kabinu, zatim seda-jui pred ogledalo stade brzo da etka kosu. Srne-ila
se svome liku u ogledalu, dok je otra etka prolazila kroz njenu divnu kosu. Edi je mio. Da, mio je.
Volela bih da se nije tako opio. Svi ljudi imaju tako neto. Uzmimo Donijevu jetru. Naravno, na to se ne
treba obazirati. Mora da zbilja strano izgleda. Zadovoljna sam to se ne moe videti. Pa ipak nita u vezi
sa ovekom nije stvarno runo. udno je da svet smatra da jeste. Mislim na jetru. Ili bubrege. Bubrezi na
aru. Koliko ovek ima bubrega? Skoro svega ima po dva, sem eluca i srca. I mozga naravno. Dosta. Sto
puta sam prela etkom. Volim da etkam kosu. To je gotovo jedina korisna stvar koju ovek ini, a koja je
zabavna. Mislim koju ovek sam sebi ini. 0, Edi je mio. Kako bi bilo da mu prosto odem? Ne, suvie je
pijan. Jadni deko. Uzeu luminal.
226
Pogleda se u ogledalo. Bila je neobino lepa, uitdtt i lanana stasa. Uzeu, mislila je. Neke pilule liUn
lako dobre kao ostale, ali ih ja jo neko vre-iiu- moram uzimati. ovek ipak mora da spava. Vo lim da
spavam. Zelela bih da samo jo jednom odspavam prirodnim zdravim snom, kakvim smo spa-di kad smo
bili deca. Mislim da to sve dolazi kad ivek odraste, uda se, raa decu, a onda odvie i'ijr i radi sve ono to
ne treba. Kad bi samo ovek
....i;ao dobro da spava, sve mu to ne bi kodilo.
"ni mnogo pia. Jadni Don i njegova jetra, i Edi. i ili je srce, u svakom sluaju. On je zgodan. Bolje I
i ti/mem luminal.
Ona se izbei na samu sebe u ogledalu.
..Bolje e biti da uzme luminal", proaputa. ii'.-nla luminal s vodom iz termosa koji je stajao iiin
vicn pored kreveta.
To utie na ivce, pomisli. Ali, moram spavati. 1*11.1111 se, kakav bi Edi bio da smo se venali? Valnu l>i me, verujem, s nekom mlaom. Mislim da nm nisu krivi to su takvi, kao to ni mi nismo. Mc*nl
je prosto potreban mukarac, i to me ini Milovoljnom, a da li e to biti isti ili neki nov mu-k n i i H - ne
znai mi nita. Sama stvar je vana, i ena !>> i i v r k voleti oveka ako joj on to prua. Istog t'uvHsa,
mislim. Ali oni nisu stvoreni za to. Oni tra-fe uvck novu enu, ili mlau, ili neku na koju ne- i t i n j i i
prava, ili neku koja lii na neku drugu. Ili tiku sic crnka, oni hoe plavuu. Ako ste plavua, oni due liiln.
A ako ste rii, onda neto drugo. Jev-i t ' l k t i , mislim. A ako su stvarno siti, onda ele Kines k i n j u ili
lezbijku, ili bog sveti zna ta. Ja ne znam. 111 se prosto zamore. Ne moete im zameriti, ako

227
su odista tako stvoreni, kao to ni ja ne mogu pomoi Donijevoj jetri ili to je toliko pio da vie nije ni za
ta. Nekad je valjao. Bio je sjajan. Da, bio je. Doista je valjao. I Edi valja. Ali je sad pijan. ini mi se da
u svriti kao kurva. Moda sam ve sada. Verovatno ena ne zna kad to postane. Samo najbolji prijatelji
e joj to rei. To nema u knjizi gospodina Uinela. To bi bio odlian naslov za njegovu novu knjigu.
valeraj! Gospoa Dona Holisa vucara se po obali. Bolje nego deca. Obinije, mislim. Ali enama zbilja
nije lako. to bolje postupate s jednim mukarcem i to mu vie pokazujete da ga volite, utoliko vas se
bre zasiti. Mislim da bi sposobni mukarci trebalo da imaju mnogo ena, ali je strano zamorno kad jedna
ena mora da izigrava mnogo ena, a tada kad se on toga zasiti, doe neka jednostavna ena i uzme vam
ga. ini mi se da mi sve na kraju postajemo kurve, ali ijom grekom? Kurve se odlino zabavljaju, ali
ena mora da je uasno glupa da bi bila zbilja dobra kurva. Kao Helen Bredli. Glupa i dobronamerna i vrlo
sebina da bi valjala. Verovatno da ja ve jesam to. Veli se da ena nikad ne zna i da uvek misli da to nije.
Mora da ipak postoje ljudi koji se ne zasite ene ili ljubavi. Mora da postoje. Ali koja ena ima takvog
oveka? Oni koje mi znamo svi su pogreno odrasli. Bolje je da o tome sada ne mislim. Ne, ne o tome. Da
se ne vraam na sve one vonje autom i igranke. Volela bih da luminal pone da deluje. Prokleti Edi! Nije
zbilja trebalo da se toliko napije. Nije pravo. Oni ne mogu promeni-ti svoju prirodu, ali to nema nikakve
veze sa opijanjem. Moda sam ja kurva, ali ako moram ovde
228

Mati svu no budna, poludeu, a ako uzmem od-vlftt* tih prokletih pilula, oseau se strano celoga tltniii
sutra, a osim toga ponekad ni to ne uspeva, H Nvnkako biu zlovoljna i razdraljiva i uasno u hc
oscati. Oh, pa neka se i oseam. To mi je mrsko, ali Sta u? ta mogu nego da produim dalje, i da Ih
uzimam, pa makar, pa makar ak i bio, oh, on 11- s t c mio, ne, nije, ja sam mila, jesi, ti si mila, ti si
divna,,o, tako si divna, da, divna, i ja nisam IilHn, ali sam, sad sam stvarno, on je mio, ne nije, Cnk nije ni
ovde, ja sam ovde, ja sam uvek tu, i Ju sam ta koja ne moe da ode, ne, nikada. Mila li. Divna si. Jesi.
Divna si, divna, divna. Oh, da, ilivna. T ti si ja. Tako je to. I tako stvar stoji. Tako Jp lo sad i sve je gotovo.
Sad je svreno. Dobro. Ne marim. I zato je to vano? Nije zlo ako se ne oseam ravo. A ja se ne oseam
ravo. Sad sam Mino sanjiva, i ako se probudim, uiniu isto to jiip nego to budem sasvim budna.
Ona tada zaspa, seajui se u poslednjem trenu I ku da se okrene na stranu da joj lice ne bi letu I (i na
jastuku. Setila se, i pored toga to je bila Kruno sanjiva, koliko je za lice ravo kad se tako iipiiva,
zagnjuren u jastuke.
Bile su jo dve jahte u luci, ali su i na njima tivl spavali, kad je laica Obalske strae dovukla ("tiniac
Fredi Volesa, Kraljicu Konca", u mranu luku i privezala ga pored svog mola.

229
25.

Hari Morgan nije bio niega svestan; s keja su spustili nosila i dok su ih dva oveka drala na palubi
sivoobojenog kutera, pod svetlou reflektora pred kapetanovom kabinom, druga dvojica su ga iznela
nesigurnim pokretima iz kabine i poloila na nosila. Bio je izgubio svest jo predvee; pod njegovim
krupnim telom duboko se ugnulo platno na nosilama kad su ih etiri oveka podigla i ponela prema keju.
Dii sada."
Dri mu noge. Ne daj da sklizne."
Dii."
Iznesoe nosila na kej.
Kako mu je, doktore?" upita erif dok su srne-tali nosila u bolnika kola.

iv je", odgovori doktor. ,To je sve to se moe rei."

Buncao je ili bio bez svesti od samog asa kada smo ga nali", ree kapetanov pomonik koji je
upravljao kuterom Obalske strae. Bio je to kratak, zdepast ovek, s naoarima koje su se presijavale pod
reflektorom. Bio je neobrijan. Leevi onih vaih Kubanaca nalaze se pozadi u amcu.
230
O i v i l i smo sve kako je bilo. Nita nismo dirali. Sin 11<> smo spustili onu dvojicu koja su mogla pasti u more.
Sve je kako je i bilo. Novac i oruje. Sve."
,,Hajde", ree erif. Moete,li da osvetlite zadnji dro amca?"
Narediu da upale jedan reflektor na doku", in'c nadzornik doka. On ode po reflektor i gajtan.
Hajdemo", produi erif, i oni se popee na Ki nm s runim lampama. Hteo bih da mi poka- h-ic kako ste ih
tamo nali. Gde je novac?"
,,U onim dvema vreama."
,,Koliko ga ima?"
,,Nc znam. Otvorio sam jednu, video da je no-vne i zatvorio je. Nisam hteo da ga diram."
To je u redu", ree erif. Sasvim u redu."
Sve je tano kako je i bilo, sem to smo ona dv;i mrtvaca skinuli s rezervoara za benzin u udubljen je ispred
kabine da se ne bi skotrljali u more, I odiieli onog ljudinu Harija u moju kabinu. Mi ni io sam da e izdahnuti pre
nego to ga unesemo. S a s v i m je propao."
Nije nikako dolazio svesti?"
Najpre je buncao", ree kapetan. Ali se nije m . . ) l < ) razumeti ta kae. Govorio je mnogo, ali <- liez
smisla. Tada je izgubio svest. Evo kako smo Hi nali. Ba kako je bilo, samo to onaj koji lii im i rnca lei sada
tamo gde je Hari leao. On se 11 I i 10 na klupi iznad desnog rezervoara i visio umi obradom broda, dok je onaj
drugi, mrke koe, pm.-il njega bio na drugoj klupi, s leve strane, sa-vl [ 11 potrbuke. Pazite. Ne palite ibice. Brod
je pun prosutog benzina."
Treba da postoji jo jedan le", ree erif.
231

To je sve to smo nali. Novac je u onoj vrei. Oruje je tano tamo gde je i bilo."
Bie najbolje da pozovemo nekog iz banke da prisustvuje otvaranju novca", ree erif.
U redu", odgovori kapetan. To ste se dobro setili."
Moemo preneti vreu u moju kancelariju i zapeatiti je."
Pametno."
Pod svetlou reflektora zelena i bela boja broda svee su se presijavale. To je dolazilo otuda to je na
palubi i krovu kuice bilo rose. Kroz belu boju pukotine su izgledale skoranje. Iza krme voda je pod
osvetljenjem bila jasno zelena i ribice su se skupljale oko ipova.
U udubljenju ispred kabine podbula lica mrtvaca sijala su se na svetlosti, a na mestima gde se krv
sasuila, bila su mrka i kao lakovana. Oko mrtvaca u udubljenju leale su prazne aure kalibra 45, dok se
mainka nalazila na krmi gde ju je Hari spustio. Dve kone torbe, u kojima su Kubanci do-neli novac na
brod, stajale su naslonjene na jedan rezervoar za benzin.
Pomislio sam da bi moda trebalo da prenesem novac kod sebe dok smo ih remorkirali", do-dade
kapetan. A tada sam se predomislio i resio da ga ostavim kako sam ga i naao sve dok bude vedro."
Dobro je to ste ga ostavili", odvrati erif. ta se desilo s onim ribarom, Albertom Trejsijem?"
Ne znam. Sve je ba kako je i bilo, sem to smo spustili onu dvojicu", ree kapetan. Svi su skroz
izreetani, izuzev onog to lei na leima
232

Ispod upravljaa. On je pogoen tano u potiljak. Metak je izaao kroz elo. Moete sami videti ta |0
napravio."
To je onaj to je liio na deka", ree erif.
Sad ne lii ni na ta", ree kapetan.

Ona ljudeskara je ovek s automatskom pukom koji je ubio advokata Roberta Simonsa", izjavi
erif. ta mislite da se desilo? Kako su se, na avola, svi poubijali?"
,,Mora da su se potukli", ree kapetan. Verov. i i n o su se posvaali oko podele novca."
Pokriemo ih do ujutru", kaza erif. Poneu i*
\ i rcc

A tada, dok su stajali u udubljenju ispred kabine, dojuri jedna ena preko keja, proe pored I.uicia
Obalske strae, dok je iza nje ila gomila, 'ina je bila mrava, sredovena i gologlava, kosa lij je visila
raupana preko vrata, iako je na kra-h ' v h n a bila jo upletena. Kad ugleda leeve na bro-<ln, poe da
vriti. Stajala je na keju vritei zaba- ne glave, dok su je dve ene drale za ruke. Gomi-l.i koja joj se
bila sasvim pribliila i opkolila je, i r,kala se pokuavajui da vidi amac.
Neka ih avo nosi", ree erif. Ko je otvorio
i i p i j u ? Dajte neto da pokrijem tela: ebad, arivc, bilo ta, pa emo ovu gomilu ukloniti odavde."
ena prestade da vriti i pogleda u amac, a i ula opet zabaci glavu i zavrita.
,,(ide su ga stavili?" upita jedna od onih ena puiccl nje.
,,Gde su stavili Alberta?"
ena koja je vritala zauta i poe ponovo da gli-da u brod.
233

Nema ga tu", ree ona. Hej, vi, Rodere Don-sone", doviknu ona erifu. Gde je Albert? Gde je
Albert?"
Nije na brodu, gospoo Trejsi", odgovori erif.
ena opet zabaci glavu i stade da zavija; ile na mravom vratu bile su joj nabrekle, krila je ruke,
razbaruene kose.
Zadnji redovi gomile gurali su se i probijali laktovima da bi dospeli na ivicu doka.
Napred. Pustite da i drugi vide."
Sad e ih pokriti."
I na panskom: Pustite me da proem. Pustite me da vidim. Hay cuatro muertos. Todos son muertos. Pustite da vidim."
ena je sad vritala: Alberte! Alberte! Gospode boe, gde je Albert?"
U zadnjim redovima gomile dva mlada Kubanca, koja tek to su stigla i nisu se mogla progurati kroz
svetinu, odstupie za nekoliko koraka; pa se zatrae i zajedniki navalie. Prvi red se zanese i razbi, a
gospoa Trejsi i njene dve pratilice, usred jednog vriska, poletee glavaki napred borei se oajniki da
uspostave ravnoteu, i dok su se pratilice grevito uhvatile za neto, gospoa Trejsi se, ne prestajui da
vriti, stropota u zelenu vodu, a glas joj se izgubi u pljesku i klokotanju.
Dvojica iz Obalske strae skoie odmah u bistru zelenu vodu gde se gospoa Trejsi koprcala
osvetljena reflektorom. erif se nae preko krme i prui joj akiju i tako je najzad, zahvaljujui lju dima iz
Obalske strae koji su je dizali, i erifu koji ju je vukao za ruke, podigoe na zadnji deo
234
amca. Niko iz gomile nije se pokrenuo da joj pomogne i dok je stajala onako mokra na krmi, doba-11
ona besan pogled svetini, die obe pesnice i viknu uketavo: Dukele! Drolje!" A tada gledajui
m i n i r a zacvile: Alberte! Gde je Albert?"
Nema ga na brodu, gospoo Trejsi", ree e-iil pruajui joj jedno ebe da se zavije u njega. ,.
I'okuaj te da se smirite, gospoo Trejsi. Da bude-li- hrabri.".
Moji zubi", ree gospoa Trejsi traginim glasom. Izgubila sam svoju vilicu."
Tzvadiemo je ujutru", ree kapetan kutera oluilske strae. Sigurno emo je izvaditi."
Ljudi iz Obalske strae bili su se popeli na I rinu i s njih je kapala voda. Sluaj, hajdemo", tre
jedan. Meni je hladno."

Je li vam dobro, gospoo Trejsi?" upita erif umotavajui je u ebe.

Dobro?" ree gospoa Trejsi. Dobro?" Tada poe da kri ruke, zabaci glavu i strano zaktika. Hol
gospoe Trejsi bio je toliki da ga nije mogla i'odneti.
Gomila je u tiini sluala puna potovanja. < iospoa Trejsi je proizvela ba onaj zvuni utisak l-oji se
traio uz prizor to su ga pruali mrtvi razbojnici koje su erif i jedan od njegovih ljudi ba pokrivali
ebadima Obalske strae, sputajui tako slor na najvei prizor koji je grad video jo odon- i:i kad je
Ajlino bio linovan, pre toliko godina, ' i glavnom drumu, a zatim obeen o banderu gde i ! visio na
oigled svih onih koji su kolima doia- 11 i da ga vide.
235
Gomila je bila razoarana kad su leevi bili pokriveni, ali samo su ih oni iz celog grada videli. Videli
su kad je gospoa Trejsi pala u vodu i kad su, jo pre nego to su izili na kej, Hari Morgana odneli na
nosilima u Pomorsku bolnicu. Stoga, kad erif naredi da napuste luku za jahte, gomila se rasturi posluna i
zadovoljna. Znala je koliko je bila povlaena.
Za to vreme u Pomorskoj bolnici ena Hari Morgana, Mari, i njihove tri keri sedele su na klu pi u
ekaonici. Sve tri devojice plakale su, dok je Mari grizla maramicu. Ona jo od podne nije mogla da
plae.
Tata je ranjen u trbuh", ree jedna devojica drugoj.
Strano", odvrati ova.
Budite mirne", ree starija sestra. Molim se Bogu za njega. Ne uznemiravajte me."
Mari nije govorila nita, sedela je mirno i grizla maramicu i donju usnu.
Posle nekoliko trenutaka doktor izae. Ona ga pogleda, a on odmahnu glavom.
Mogu li da uem?" upita ga.
Jo ne", odgovori on. Ona mu prie. Je li umro?" zapita.
Naalost, gospoo Morgan."
Mogu li da uem da ga vidim?"
Jo ne. U operacionoj je sali."
Oh, Isuse", zajea Mari. Isuse. Odveu decu kui. A tada u se vratiti."
Grlo je odjednom poelo da je gui, nije vie mogla da guta.
236
Hodite, deco", ree ona. Devojice pooe za njom napolje i uoe u kola, a ona sede na ofer-ko
mesto i upali motor.
Kako je tata?"
utite", odgovori Mari. utite."
Ali..."
uti, Honi", ree joj Mari. uti i moli se bocu za njega." Devojice poee opet da plau.
Umuknite", ree Mari. Ne plaite tako. Rekla sam vam, molite se bogu."
Hoemo", ree jedna devojica. Ja ne pre-.lajem da se molim jo otkad smo dole u bolnicu."
Kad kola zavise na izlizani beli tucanik Kamenog puta, farovi osvetlie nekog oveka koji je nesigurno koraao pred njima.
Neka sirota pijanica", pomisli Mari. Neki ubogi pijani zlosrenik."
Prestigoe oveka ije je lice bilo okrvavljeno i koji produi nesigurno u mraku, poto svetlosti kola
prooe dalje. Bio je to Riard Gordon koji st' vraao kui.
Mari zaustavi pred kuom.
..Leite odmah da spavate, deco", ree im ona. Pravo u krevet."
Ali ta e biti s tatom?" pitala je jedna.
Ne govori mi, molim te", ree Mari. Ako Hri-,sla boga zna, uti."
Ona okrete kola i krenu ponovo u bolnicu.

Kad je stigla do bolnice, Mari Morgan ustra l>r/.o uz ulazne stepenice. Doktor je presrete u tremu
ba kad je izlazio. Bio je umoran i polazio je k ui.
Umro je, gospoo Morgan", ree joj on.
237
Mrtav je?"
Umro je na stolu."
Mogu li da ga vidim?"
Da", odgovori doktor. Umro je vrlo mirno, gospoo Morgan. Nije se muio."
,,Oh, prokletstvo", ree Mari. Suze poee da joj teku niz obraze. ,,0h", ree. ,,Oh, oh, on."
Doktor joj stavi ruku na rame.
Ne dirajte me", ree mu Mari. Hou da ga vidim."
Hodite", odvrati doktor. On poe s njom hodnikom i uvede je u belu sobu gde je Hari Morgan leao
na stolu s tokiima; njegovo krupno telo bilo je pokriveno aravom. Svetlost je bila bljeta va i nije bilo
senki. Mari je stajala na pragu, zase-njena svetlou.
Nije se nimalo muio, gospoo Morgan", ponovi doktor. inilo se da ga Mari ne uje.
Oh, Gospode", cvilela je ona i ponovo poe da plae. Pogledajte to avolje lice."

238
26.
Ne znam, mislila je Mari Morgan sedei za stolom u trpezariji. Mogu da izdrim jedan dan, ili jednu
no, a moda e docnije biti drukije. Te prokle le noi. Da mi je stalo bar do dece, bilo bi dru-l'.o. Ali
meni do njih nije stalo. Pa ipak moram ne-lo za njih uiniti. Moram se latiti neeg. Moda eovek ispliva i
kad je mrtav unutra. ini mi se da ini je svejedno. Ali moram se prihvatiti neeg. Danas je nedelja dana.
Bojim se, ako namerno mislim u.i njega, neu moi da se setim kako je izgledao. Tako je bilo kad sam se
onako strano uplaila to ni-.am mogla da se setim njegovog lica. Moram po-eeii neto da radim, bez
obzira na to kako se ose-eam. Da je ostavio neto novaca ili da su isplatili nagradu, bilo bi bolje, ali ja se
ne bih bolje osea-la. Prvo to moram da uinim, to je da prodam kuu. Dukele koje su ga ubile.
Smrdljive dukele. To je jedino oseanje to je ostalo u meni. Mrnja i praznina. Prazna sam kao neka
prazna kua. Moram, dakle, poeti neto. Trebalo je da odem na pralnju. Ali nisam mogla. Ipak moram da
se latim neeg. Zar se niko ne vraa kad jednom umre?
239
On, kakav je samo bio, okretan i jak i hitar kao neka rasna ivotinja. Uivala sam da ga posma-tram
kad se kree. Bila sam srena sve vreme to ga imam. Njemu je srea okrenula lea najpre na Kubi. Pa je
onda ilo sve gore i gore, dok ga Ku-banac najzad nije ubio.

Kubanci su prokletstvo za Konce, Kubanci su prokletstvo za svakog. Kod njih ima i suvie crnaca.
Seam se onog puta kad me je odveo u Havanu, tada je odlino zaraivao, pa smo etali po parku, a jedan
crnac mi neto dobacio. Hari ga je odalamio, digao sa zemlje njegov slanini eir, zavitlao ga skoro do
idueg ugla, pa ga neki taksi pregazio. Toliko sam se smejala da me je zaboleo trbuh.
Onda sam prvi put obojila kosu, ba tada u onom salonu za ulepavanje na Pradu. elo posle podne
su radili na njoj, a bila je po prirodi tako tamna da nisu hteli da je farbaju, i ja sam se plai la da u
izgledati strano, ali sam navaljivala da mi naprave to svetliju, i majstor je neprestano prelazio svojim
narandastim tapiem s vatom, koju je umakao u solju s onom tenou, koja se puila kao da se
isparavala, i pravio razdeljke jednim krajem tapia i eljem prelazio preko njih i putao da se sui, a ja
sam sedela uplaena u sebi zbog onog to sam uinila, ali sve to bih kazala bilo je: gledajte da bude jo
malo svetlija.
Najzad on ree: svetlije ne bih smeo, gospoo, onda mi opra kosu i napravi vodenu, a ja se nisam
usuivala ni da pogledam, iz straha da ne izgledam kao udo; on je eljao s razdeljkom sa strane, visoko
iznad uiju i sitnim vrstim kovrdama pozadi, i dok je bila mokra, nisam mogla znati kako
240
ja lupalo, samo sam videla da je sve drukije i da 1/glrilum nekako neobino sama sebi. On mi tada
hlnvi mreu na mokru glavu i posadi me ispod apa-uUu /.a suenje, a ja sam za sve vreme strahovala,
luni sam najzad bila suva, skide mi mreu, izvadi ukosnice i raelja me, a kosa mi je bila kao zlato.
Kad sam izala iz radnje i pogledala se u ogle-iliilu, sijala je divno na suncu i bila tako meka i
s vil e na kad bih je se dotakla da nisam mogla ve-ii iva l i da sam to ja; guila sam se od uzbuenja.
Sila sam niz Prado do kafane gde me je Hari ."rkao: bila sam veoma uzbuena i udno se ose-<
tilii, kao da u se onesvestiti, a on, kad me ugleda, uslade i nije mogao skinuti oka s mene, a glas mu
K zvuao promuklo i neobino kad je rekao: ,,Go-poe, kako si lepa!"
A ja rekoh: Dopadam ti se plava?"
,,Nc govorimo o tome", odvrati on. Hajdemo ii Imlel."
A ja rekoh: ,,U redu. Hajdemo." Bilo mi je dva-<l(cl i est godina.
Takav je on uvek bio prema meni i takva sam |n uvek bila prema njemu. Govorio je da nikad
nije imao nita slino meni, a ja sam znala da nema o-vi ka slinog njemu. Znam to, avaj, dobro, a
on je mula mrtav.
Sad se moram neeg latiti. Znam da moram. Ali kad ste imali takvog oveka i kad vam ga je u'ki ngavi Kubanac ubio, niste u stanju da se odmah neeg prihvatite, jer je sve u vama mrtvo. Ne
nam ta da radim. To nije kao kad je putovao. ' 'nda se uvek vraao, ali sada imam da produim i IM
kraja ivota. I sad sam debela i runa i stara,
I*. I.t ne.I Dciningvej, III

241
a njega nema da mi kae da nisam. ini mi se da u za to morati da pogodim nekog oveka, a onda ga
neu eleti. Tako mu to ide. Tako to, vala ide.
Bio mi je avolski dobar i pouzdan, i uvek je nekako dolazio do novca, a ja nikad nisam morala da se
brinem o novcu, ve samo o njemu, a sad je sve svreno.
Ne znam kako je onome koga ubiju. Bilo bi mi svejedno da su mene ubili. Hari je na kraju bio
iscrpen, doktor kae. Nije se probudio. Zadovoljna sam to je lako umro, jer bogzna koliko se muio u
onom amcu. Pitam se da li je mislio na mene i o emu je mislio. Verujem da u takvim trenu cima ovek
ne misli ni na koga. Verujem da je moralo strano boleti. Ali na kraju bio je samo sasvim iscrpen. Volela
bih doboga da sam ja mrtva. Ne vredi eleti. Nita ne pomae eleti.
Nisam mogla da odem na pogreb. Ali svet to ne razume. On ne zna kako se ovek osea. Jer dobri
ljudi su retki. Prosto ih nema. Niko ne zna kako se oseate, jer ne znaju kako je sve to bilo. Ja znam.
Znam isuvie dobro. Ako budem ivela jo dvadeset godina, ta u da radim? Niko mi to ne moe rei, i
nita mi drugo ne ostaje nego da primim svaki dan onakav kakav je i da se odmah prihvatim nekog posla.
To moram da uinim. Ali, blagi Boe, volela bih da znam ta u da radim nou.

A kako ovek da provodi noi ako ne moe da spava? Mislim da to postaje jasno kad postane jasno
ta znai izgubiti mua. Verujem da je to sasvim jasno. Mislim da najzad oveku postaje sve jasno u tom
prokletom ivotu. Mislim zbilja da mu postaje jasno. Mislim da je meni ve jasno. Prosto
242
t i n i i r neto u vama i sve je lako. Postajete mrtvi kao io je veina sveta mrtva skoro sve vreme. Milim da
lako treba da bude. Mislim da je to ono to oveku desi. E pa eto, dobro sam poela. Dobro (iii poela
ako je to ono to je potrebno. Mislim i \ Je to to. Mislim da na to izlazi. Dobro. Onda i ni dobro poela.
Izmakla sam dobro ispred svih. Napolju je vladalo divno, svee, suptropsko .-unsko vreme; palmine
grane lelujale su se pod I-1 Mi 11 .scvernim vetrom. Nekoliko zimskih gostiju i 11 ilo je na biciklima
pored kue. Smejali su se. if velikom dvoritu u kui prekoputa dreao i | >.ii ni.
Kroz prozor se moglo videti more koje je u -11 uskom osvetljenju izgledalo nemilosrdno, isto i i'l.ivo.
Jedna velika bela jahta ulazila je u pristanite, i sedam milja daleko na puini mogao se videti l'i.id
cisterna, kako se sitan i otrih obrisa ocrtava i. ' plavom moru, i kako se plovei na zapad, pro tu siruje,
dri grebena da bi zatedeo u gorivu.
Kraj
ODABRANA DELA
ERNESTA HEMINGVEJA
IVI
VIII izdanje
IMATI I NEMATI
Glavni urednik Raa Popov
Oprema Ivan Boldiiar
Tehniki urednik Mirjana Jovanovi
Korektor Duanka Vidakovi
IRO Matice srpske Novi Sad
Tira 15.000 primeraka
tampa: RO tamparija Budunost"
Novi Sad, Sumadijska 12
1985.