Metodoloka uputstva za izvoenje nastave Radni dokument

Pedagogija - "teorija vaspitanja" Didaktika - "teorija obrazovanja", grana pedagogije koja prouava opte zakonitosti nastave i uenja, ali i drugih oblika uenja i obrazovanja van nastave.

Metodika - "primenjena didaktika" o primena didaktikih naela, zakonitosti, metoda,... u pojedinom nastavnom predmetu ili podruju o praktina disciplina o u prvom planu ima konkretan nastavni sadraj iz konkretnog nastavnog predmeta koji studenti trebaju usvojiti kao znanje ili vetinu o metode, oblici i nastavna sredstva specifini za pojedine nastavne predmete => metodike pojedinih nastavnih predmeta, pa i celina unutar predmeta o metodike se izvode iz meuodnosa vie nauka: psihologije (student sa svojim karakteristikama) matine nauke (nastavni sadraji) pedagogije (kako se studentu prenose nastavni sadraji) sociologija, etika, logika, ... Slinost didaktike i metodike: bave se nastavom, sadrajem obrazovanja, strukturom nastavnog procesa, nastavnim metodama, organizacijom nastave... Razlike: didaktika kao "opta metodika".

1. Pojam obrazovanja
1.1. Obrazovanje
Obrazovanje kao jedna od osnovnih pedagokih kategorija obuhvata znanje i sposobnosti

Obrazovanje

Znanje

Sposobnosti

injenice

Generalizacija

Senzorne

Praktine

Izraajne

Intelektualne

1.2. Znanje
o sistem injenica i generalizacija o objektivnoj stvarnosti koje je ovek usvojio i trajno zadrao u svojoj svesti o sticanje znanja - materijalna strana obrazovanja

1.3. Sposobnost
o kvalitet linosti koja je tako formirana da uspeno obavlja neku delatnost (rad, aktivnost, funkciju) o senzorne (perceptivne), praktine (manuelne), sposobnosti izraavanja, intelektualne (mentalne) sposobnosti o razvijanje sposobnosti - funkcionalna strana obrazovanja

2. Obrazovanje i nastava
2.1. Faktori nastave
nastavnik, student, nastavni sadraji - didaktiki trougao

trougao je proiren dodavanjem nastavne tehnike - didaktiki etvorougao:

danas najire zastupljen Pratt-ov opti model poduavanja:

Prattov model poducavanja

2.2. Zadaci nastave

Materijalni zadatak nastave - sticanje znanja o "upoznati, pokazati, ukazati, uoiti, razumeti, shvatiti, poduiti, nauiti..." o Funkcionalni zadatak nastave - razvoj sposobnosti o "razviti, osposobiti, usavriti, jaati, formirati, uvebavati, izgraivati..." o Vaspitni zadatak nastave - usvajanje vaspitnih vrednosti

2.3. Vrste nastave u koli

o redovna nastava - izvodi se po propisanom programu rada za pojedinu godinu isto za sve studente o dopunska nastava - za slabije studente kojima treba naknadna dopunska pomo nastavnika o produna nastava - kao dopunska na kraju kolske godine o dodatna nastava - za napredne studente radi proirivanja i produbljivanja sadraja o izborna nastava studenti biraju predmete koji se ocenjuju kao i redovni predmeti

2.4. Ostale vrste nastave

o teajevi (seminari) - za vreme redovnog kolovanja ili posle redovnog kolovanja o e-obrazovanje (e-learning): uenje na daljinu, on-line uenje

2.5. Oblici rada u nastavi

o Frontalna nastava o Grupna nastava o Individualni oblik nastave

2.5.1.
o o o o

Frontalna nastava

nastavnik vodi nastavni proces brzo prenoenje velikog broja obavetenja student u ulozi sluaoca i primaoca obavetenja nedostaci: izbor gradiva prema proseku razreda, jednaka brzina uenja i usvajanja gradiva za sve studente, ukalupljivanje nastave od planiranja do vrednovanja

2.5.2.

Grupna nastava

o nastava se odvija u vie grupa tako da studenti unutar grupe ue samostalno, pod vostvom nastavnika o uloga nastavnika posredna (izbor sadraja, priprema, pomaganje, vrednovanje) o studenti se grupiu u grupe jednakog ili nejednakog sastava o uvod: priprema, grupisanje, podela zadataka o glavni deo: samostalni rad u grupama o zavrni deo: zajednika rasprava

2.5.3.

Individualni oblik nastave

o uenik radi sam na posebnom zadatku ili na delu zadatka koji ini celinu sa radovima drugih uenika o obrazovna vrednost ove nastave vea od frontalne, ali se gubi na vremenu o upotreba raunara za individualne oblike rada

3. Sadraj obrazovanja
o propisuje se nastavnim planom i programom Nastavni plan je kolski dokument u kom se u obliku tabele propisuju: o vaspitno-obrazovna podruja, odnosno predmeti o redosled uenja podruja ili predmeta po godinama i semestrima o nedeljni broj asova za pojedino podruje, odnosno nastavni predmet

3.1. Nastavni program

o kolski dokument kojim se propisuje opseg, dubina i redosled nastavnih sadraja o konkretizacija nastavnog plana Nazivi pojedinih delova nastavnog programa o predmetno podruje - npr. Internet o nastavna celina - npr. Izrada veb strana o nastavna tema - npr. Liste

o nastavna jedinica - sadraj koji se prelazi za 1 nastavni as ili blok-as

3.2. Okvirni nastavni plan i program

Utvruje se: o svrha vaspitanja i obrazovanja za odreeni stepen i vrstu obrazovanja, o nastavni plan s spiskom obaveznih i izbornih nastavnih predmeta i sa oznakom nedeljnog broja nastavnih asova za svaki nastavni predmet, o raspoloivi nedeljni fond nastavnih asova za neobavezne predmete o doputeno nedeljno optereenje studenta o kratki opis (smernice) sadraja obrazovanja za svaki obavezni nastavni predmet o kadrovski i materijalno-tehniki uslovi potrebni za ostvarenje nastavnog plana i programa o uslovi upisa studenta o nain ocenjivanja za svaki nastavni predmet

3.3. Plan i program izvoenja nastave

o kolski dokument koji se izrauje u odreenoj koli o konkretizuje elemente okvirnog plana i programa

3.4. Operativni nastavni program

o izrauje ga predmetni nastavnik prilikom pripreme za nastavu za odreenu kolsku godinu o polazei od svojih iskustava, poznavanja studenta, dogovora s nastavnicima srodnih nastavnih predmeta,... planira raspored nastavnih celina, tema i jedinica te dinamiku njihove realizacije tokom kolske godine

4. Nastavna sredstva i pomagala

4.1. Nastavna sredstva
vizuelna, auditivna i audio-vizuelna (crtei, slike, fotografije, dijagrami, grafikoni, tablice, dijapozitivi, modeli, makete, aparati, instrumenti, globusi, kasete, ploe, CD, filmovi, TV emisije, CD-ROM-ovi...), tekstualna (udbenici, prirunici, lanci, renici, enciklopedije,...)

4.2. Nastavna pomagala

orua za rad (geometrijski pribor, ploe, dijaprojektor, magnetofon, radio, TV, raunar...)

4.3. Nastavna tehnologija

tehnika s ugraenim sadrajem obrazovanja i specifinom didaktikom funkcijom poduavanja i uenja (npr. raunar opremljen programskim sistemom za uenje)

4.4. Nastavna sredstva i pomagala u nastavi multimedije i televizije

o po jedno radno mesto s raunarom za svakog studenta (obino nekoliko studenta radi zajedno)

o o o o o o

raunar sa projektorom (za nastavnika) raunari umreeni u lokalnu mreu povezanu na Internet licencirani programi instalirani na raunarima u uionici klasina tabla i grafoskop nametaj paziti na ergonomiju raspored klupa s raunarima takav da studenti mogu nesmetano pratiti izlaganje

Primer moguceg rasporeda kompjutera u prostoru za predavanja

5. Nastavni metodi
o naini rada u nastavi o svaka metoda ima dvostrano znaenje, tj. odnosi se na nain rada nastavnika i studenta

5.1. Metoda demonstracije

o pokazivanje u nastavi svega onoga to je mogue perceptivno doiveti o statini predmeti (slike, modeli, shemetski crtei), dinamike prirodne pojave (izvorna stvarnost, eksperimenti), aktivnosti (npr. nastavnik pokazuje kako napisati program u Pascalu)

5.2. Metoda praktinih radova

o izvoenje praktinog rada, npr. na raunaru

5.3. Metoda crtanja i ilustrativnih radova

o pojedini delovi nastavnih sadraja izraavaju se crteom o primer: crtanje blok dijagrama, crtanje storyboarda, crtanje u nekom od grafikih programa na raunaru

5.4. Metoda pisanja i pismenih radova

o nastavnik pie po tabli, grafofolijama, izrauje veb strane, izrauje pisane pripreme za nastavu

o student prepisuje, vodi beleke s predavanja, izrauje samostalne radove (reava zadatke, izrauje seminare, veb strane)

5.5. Metoda itanja i rada na tekstu

rad s udbenikom i ostalim tampanim materijalom, rad s digitalnim udbenicima i ostalim tekstualnim sadrajima na raunarima

5.6. Metoda razgovora

o dijalog izmeu nastavnika i studenta i izmeu studenata o pitanja i odgovori

5.7. Metoda usmenog izlaganja

o uenici i nastavnici verbalno izlau neke delove nastavnog sadraja o pripovedanje, opisivanje, obrazloenje, objanjenje, rasuivanje

5.8. Podela metoda

o Usmene metode Metoda usmenog izlaganja Metoda razgovora o Dokumentacijske metode o Demonstracijske metode o Laboratorijske metode o Operacijske metode

5.9. Metode u nastavi multimedije i digitalne televizije

5.9.1. Metoda usmenog izlaganja

o nastavnik izlae, student slua o celokupni as informatike ne sme se svesti samo na ovu metodu

5.9.2.

Metoda razgovora

o zajedniki rad nastavnika i studenta koji se odvija u obliku pitanja i odgovora o potiu se misaone aktivnosti studenta i zahteva se njihova potpuna panja o za multimediju karakteristian brz razvoj saznanja, pa esto moe doi do sluajeva da student postavlja pitanja na koja nastavnik ne zna odgovor

5.9.3.

Metoda demonstracije

o temelji se na pokazivanju i posmatranju o u nastavi multimedije primerena kod obrade gotovih informatikih proizvoda o pokazuje se na primeru uz pomo projektora prikljuenog na raunar

5.9.4.

Metoda samostalnih vebi

o student samostalno izvodi postavljeni zadatak, npr. na raunaru o student sam u slobodno vreme ostvaruje neki rad (seminar) koji nastavnik pregleda te ga usmjerava u daljnjem radu

o visok kvalitet radova o velik trud nastavnika esto se radi o sadrajima koji su iri nego nastavno gradivo

5.9.5.

Metoda rada s tekstom

o samostalan rad studenta s literaturom o u multimediji su materijali esto prevodi svetskih izdanja (engleskih) ili tekst na stranom jeziku Izbor nastavnih metoda je u kompetenciji nastavnika nastavnog predmeta. Izbor se vri zavisno od potreba i zahteva studenta, sadrajnih specifinosti, nastavnih tema, sa didaktikom osnovom, nivoom formiranja studenta i dr. Metode i tehnike rada sa studentima treba kombinovati, kako bi bile to raznovrsnije, u smislu pospeivanja dinamike asa, razbijanja monotonije i motivisanja studenta. Metode i tehnike nastave su toliko raznolike, koliko i metode i tehnike uenja. Nastavnik moe primeniti tehnike i razliite kombinovane nastavne metode radi postizanja to boljih rezultata u procesu nastave. Imajui u vidu cilj za to kvalitetnijom nastavom sugeriu se neke tehnike i metode: o izlaganje i pojanjenje; o usmeno izraavanje; o pismeno izraavanje; o uenje kroz reavanje problema; o diskusija (debata); o rad u grupama; o predstavljanje i interpretacija; o tehnike kritikog miljenja; o idejna inspirativnost (brainstorming); o samostalno istraivanje. Za odreene teme koje karakterie dovoljan broj informacija moe se primeniti i interaktivna nastava kombinovana sa praktinim aktivnostima. Za odreene nastavne teme moe se uspeno izvoditi nastava u prirodi, razliite studijske ekskurzije, posete raznim organizacijama i dr. U svim sluajevima primene naznaenih nastavnih metoda i tehnika, potrebno je koristiti odgovarajua didaktika nastavna sredstva i pomagala, bez kojih se ne mogu postii oekivani rezultati.

6. Nastavna naela
Osnovna pravila i zakonitosti kojima se rukovodi nastavnik u nastavnom radu da bi uspeno ostvario njegove zadatke

6.1. Naelo oiglednosti i apstraktnosti

o oiglednost osigurava usvajanje injenica, apstraktnost usvajanje generalizacija o studentima treba osigurati postupan prelaz od konkretnog ka apstraktnom

6.2. Naelo aktivnosti i razvoja

o znanje i sposobnosti stjeu se sopstvenom aktivnou, to vodi do razvoja linosti o uspeh studenta u nastavi proporcionalan je udelu aktivnosti

6.3. Naelo sistematinosti i postupnosti

o sistematinost: obraivanje nastavnih sadraja u odreenom logikom pregledu, s izdvojenim uporitima oko kojih se koncentriu ostali sadrajni elementi

o postupnost: od lakeg ka teem, od jednostavnog prema sloenom, od blieg ka nepoznatom, od konkretnog prema apstraktnom

6.4. Naelo diferencijacije i integracije

o analiza i razlanjivanje nastavnih sadraja, ali i njihovo sintetisanje i povezivanje

6.5. Naelo primerenosti napora

o nastava po sadraju i nainu rada ne bi smela biti ni preteka ni prelaka

6.6. Naelo individualizacije i socijalizacije

o potuju se individualne karakteristike studenta, to se najlake sprovodi individualnim radom studenta o razvoj interpersonalnih odnosa meu studentima u razredu

6.7. Naelo racionalizacije i ekonominosti

o postii najvei mogui student sa to manjim utrokom vremena, sredstava i snaga

6.8. Naelo istorinosti i savremenosti

o postii i postavljanje u istorijsku perspektivu i koncentraciju prema savremenim znanjima

6.9. Naela od posebnog znaaja za nastavu informatike

6.9.1. Naelo postupnosti

o gradivo se izlae postupno u jednoj godini i slojevito gledajui sve godine u preseku o u svakoj sledeoj godini se ponavlja poznato i na to dodaje novo znanje

6.9.2.

Naelo primjerenosti

o svi zadaci za programiranje moraju biti studentu iz poznatih podruja o saradnja s predavaima ostalih predmeta kako bi se zadali primereni zadaci

6.9.3.

Naelo oiglednosti

o raunarom se demonstrira ono to se predaje o sve to se moe pokazati praktino ili nacrtati ima veu vrednost od usmenog prepriavanja o uloga multimedije

6.9.4.

Naelo individualizacije

o svaki student radi samostalno i napreduje svojim tempom

7. Struktura nastavnog procesa

7.1. Pripremanje ili uvoenje studenta u nastavni rad

o treba stvoriti povoljne objektivne ili spoljanje uslove u uionici, kao i subjektivne ili unutranje uslove kod studenta o pripremaju se nastavna sredstva i pomagala, raspodeljuju se studenti ako se izvodi samostalni ili grupni rad, proverava se da li funkcioniu ureaji u uionici, o studentima se daju osnovne informacije o onome ta e se raditi, o emu e se uiti o motivisati studente i razviti aktivan odnos prema radu o sadraj i nain pripremanja zavisi od etapi koja sledi i o vremenu koje stoji na raspolaganju (obino 5-10 minuta)

7.1.1.

Sadrajna priprema studenta

o obnavljanje ranije steenih znanja o analiza iskustava studenata o odreivanje mesta nove nastavne jedinice

7.1.2.

Psiholoka priprema uenika

o postavljanje problema o definisanje zadataka rada

7.1.3.

Tehnika priprema rada

o stvaranje plana rada o izbor i pripremanje sredstava za rad

7.2. Obrada novih nastavnih sadraja

o etapa kojoj su didaktiari pridavali najvie panje o osnovni zadatak: usvajanje novog znanja o za svaku generalizaciju treba odabrati toliko injenica da svaki student moe normalno napredovati do generalizacije o znanje student se neprestano proiruje i produbljuje, pri emu treba paziti na tempo i postupnost

7.2.1.

Proces usvajanja znanja

o davanje i osmiljavanje podataka (primarni i sekundarni izvori znanja)

7.2.2.

Dimenzionisanje znanja

o ekstenzitet: broj injenica za saoptavanje (1+2+3+G1+) o intenzitet: dubina razlanjivanja sadraja (stepen analize) zavisi od stepena obrazovanja studenta i nivoa poznavanja sadraja od strane nastavnika o logika struktura znanja

7.2.3.

Gradiranje novih sadraja

o postupno proirivanje znanja, produbljivanje i stvaranje logike strukture sadraja

7.3. Vebanje
o zadatak: razvoj sposobnosti o nastavnik uenicima demonstrira radnju, analizira je, izdvaja tea mesta, uporeuje sa slinom radnjom, objanjava, o samostalno vebanje uenika

7.3.1.

Predradnje za vebanje ili instruktaa

o nastavnik demonstrira radnju, pa i vie puta (analiziranje, opisivanje, uporeivanje, sinteza i pojanjenje)

7.3.2.

Proces vebanja

o studenti samostalno vebaju poetno vebanje student prvi put samostalno pristupa izvoenju radnje osnovno ili temeljno vebanje sticanje vetine kroz kontinuirano ponavljanje zavrno ili dopunsko vebanje primena steene vetine, automatizovanje, navika korektivno vebanje za studente s pogreno razvijenom vetinom

7.4. Ponavljanje
o u okviru jednog nastavnog asa ili kao samostalni as o fragmentarno (pri obradi novih sadraja), tematsko (nakon obrade teme), kompleksno (na poetku i kraju kolske godine) o s obzirom na kvalitet: reproduktivno i produktivno ponavljanje

7.4.1.

Reproduktivno ponavljanje

o prepriavanje sadraja iz nekog izvora bez ikakvih promena (formalno, mehaniko, pasivno)

7.4.2.

Produktivno ponavljanje

o ponavljanje sadraja uz primenu misaonih aktivnosti o uporeivanje, analogije, sistematiziranje, reavanje, hipoteze

7.5. Proveravanje i ocenjivanje

o utvruje se u kojoj meri su ostvareni zadaci nastave o samoproveravanje i samoocenivanje nastavnika, samoproveravanje i samoocenivanje uenika, studentsko proveravanje nastavnika, nastavnikovo proveravanje studenta

7.5.1. 7.5.2.

Samoocenjivanje Nastavnikovo proveravanje i ocenjivanje postignua studenta

o utvrivanje ostvarivanja zadatka nastave o proveravanje je zavrni korak rada o usmeno, pismeno i praktino proveravanje

7.6. Organizacija nastave multimedije i digitalne televizije

o postupak kojim se razliiti elementi povezuju u celinu radi postizanja eljenog cilja kvalitetnog nastavnog asa o as je metodiki odreen svojim etapama: uvod, srednji deo i zakljuak o etape se razlikuju zavisno o tipu asa: as obrade nove nastavne jedinice as ponavljanja i vebanja as provere i ocenjivanja o as moe biti i kombinovani, npr. obrada novog nastavnog gradiva uz vebanje

7.6.1.

as obrade nove nastavne jedinice

o uvod vaan jer u njemu studenta upoznajemo sa stvarnim problemom cilj je to vie konkretizovati gradivo student treba da uvidi vezu gradiva s drugim predmetima ili ivotnim situacijama o centralni deo izlae se tema zavisno o temi, izlaganje povezano uz rad na raunaru nastavnik pie primer, studenta isprobavaju na svom raunaru celokupan tok izvoenja radnji nastavnik ispisuje na tablu ili na foliju o zavrni deo ponavljanje i zakljuivanje studenta uz pomo nastavnika

7.6.2.

as ponavljanja i vebanja

o izuzetno bitan u multimediji jer omoguava samostalan rad studenta o uvod: definie se to se ponavlja/veba i navode zadaci koje studenta samostalno reavaju u sredinjem delu o broj studenta u grupi zavisi od broju raunara u uionici (najbolje samostalno ili u paru) o uspean rad studenta moe se vrednovati o u zavrnom delu najbolje radove studenti obrazlau ostalim

7.6.3.

as provere i ocenjivanja

o as provere moe biti pismena provera (npr. za programiranje) praktina provera na raunarima (poznavanje rada gotove aplikacije) usmena provera (razgovor, objanjenje pojedinih rutina, algoritama ili funkcija)

o pri zakljuivanju ocene iz multimedije najvei uticaj ima uspeh iz praktine i kreativne izvedbe (60%), zatim terorijska znanja i stavovi (po 20%)

8. Priprema nastavnika
o na osnovu operativnog plana nastavnik zna koje e teme, kojim redom i koliko asova obraivati tokom kolske godine o pripremanje nastavnika za obradu nastavnih tema i jedinica izvodi se kontinuirano od poetka do zavretka kolske godine, pre same obrade s uenicima o nastavnik treba poznavati sadraje nastavnog predmeta kojeg izvodi i pratiti promene i dostignua u struci o pomagala za pripremu: struna literatura (knjige, prirunici, asopisi, katalozi,...), radne mape, belenice, pisana priprema za as

8.1. Pisana priprema za as

o 2 oblika: opirniji za ogledna predavanja i polaganje ispita iz metodike, te saeti oblik za potrebe izvoenje nastave elementi pripreme