Dobrica osi - Koreni Koreni su drugi roman Dobrice osia. Objavljen je 1954. godine.

Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici koju obrauje i po umetnikoj metodologiji kojom je graen. Tematski slojevi romana celovito predstavljaju srpsko selo u njegovom sporom preobraenju tokom 19. veka. U mnotvu motiva i tema posebno se istiu sledee: tradicionalno slobodarstvo srpskog seljatva, izraeno u otvorenoj borbi protiv domae despotije i apsolutizma; odravanje kultova srpske nacionalne mitologije konstituisane jo u davna vremena; problem preranog gaenja porodinog stabla; patrijarhalna despotija kako kult; evropeizacija srpskog intelektualca; raslojavanje srpskog sela; materinski nagon; psihologija suvinog oveka; problem identifikacije linosti; itd. Devetnaesti vek u ivotu kneevine srbije omeen je na poetku ustanikom osvetom pobunjenika nad Osmanlijama, a na kraju tiranijom sopstvene dravne vlasti nad nezadovoljnim narodom. osi je pokazao kako svaka generacija , gradei sopstveni ivot, plaa velike dugove onome to nasleuje od predaka. U romanu Koreni prikazane su tri generacije srpskog drutva: jednu ine Karaorevi ustanici koji se kao ljudi ostvaruju u borbi protiv turaka i stvaranju sopstvenih poseda. Druga generacija se socijalno raslojava i u tom se raslojavanju istiu bogati pojedinci sa jedne, i njihove sluge sa druge strane. Treu generaciju ime oni koji nastoje da na kraju 19. veka, pokrenu srpsko drutvo iz mrtvila i apatije kao posledice obespravljenosti i depresije. Prvu generaciju predstavljaju Luka Doljak, njegova supruga Kata, njen prvi mu Vasilije, roditelji neobinog starca Nikole i roditelji Steve aenovia. U drugoj generaciji istiu se Aim Kati, Steva aenovi, profesor Andra i starac Nikola. Predstavnici tree generacije su Aimovi sinovi Vukain i ore, oreva supruga Simka i njihov sluga Tola Dai. Da bi umetniki realizovao ovako sloenu drutvenu, socijalnu, etiku i psiholoku problematiku, osi je zamislio desetak ljudskih karaktera koji u celini oslikavaju srpsko drutvo 19. veka. Novina Korena je, pre svega, u postupku i stilu. To je poetski psiholoki roman, umnogostruene subjektivne perspektive, u kojem se dramatini sudari meu linostima osvetljavajui iz vie uglova, sa stanovita svih aktera radnje. Fabula je smetena u kraj devetnaestog veka u jedno srpsko selo i prati ivote Aima Katia, jednog od radikalskih voa tog vremena, i njegovih sinova Vukaina i ora. Vukain je bio na kolovanju nekoliko godina u Francukoj i poetkom romana se vraa kui kod oca i brata mu ora da bi im saoptio da se eni erkom liberala Toia, Aimovog politikog neprijatelja. Aim ga se odrie i preti da e ga izbrisati iz testamenta. Istovremeno, ore i njegova supruga Smiljka imaju probleme, jer ni posle 15 godina braka nemaju dece. ore se sve ee napija i u jednom od tih pijanstava izbacuje Smiljku iz kue. Aim je oajan zbog svae sa sinom miljenikom Vukainom, i to od besa, to od oaja reava da pozove seljake iz svoga sela Prerova na bunu. Pijani vojnici uspevaju da bez velike muke ugue bunu, ubivi pritom petoricu seljaka. Istovremeno, Smiljki na um pada spasonosna ideja: da zatrudni sa jednim od orevih sluga. Ubrzo posle toga saznajemo da je Smiljka trudna, a ore joj doputa da se vrati kui, iako su i on i Aim puni sumnji oko toga ko je otac deteta. Smiljka raa sina i beba dobija ime Adam. Kako Adam raste, sve je vii i vii, a sve manje lii na oca ora koji je izrazito nizak. Kada je Adamu bilo 5 godina, majka mu Smiljka se razboljeva i umire, a on jedva preivljava. Ovaj dogaaj konano navodi Aima i ora da Adama prihvate kao svog. Pitanja 1. Tragika porodice i tragika naroda 2. Aim Kati kao seljacki voa 3. ore i Vukain - nasljednici ili izdajnici

4. Simka - ena i majka 5. Roenje Adama - novi poetak ili kraj Odgovori 1. Koreni su ogledalo sa dva lica; u jednom se oslikava Srbija 20. veka izjedena unutranjim previranjima, neslogom naroda i pohlepom politiara. Drugo lice ogledala zadire u psihologiju jedne porodice kojoj uprkos materijalnom bogatstvu i prestiu prijeti raspad i gaenje loze. 2. Aim Kati, seljaki sin, gazda, domain i radikalski prvak istie se u jednom planu kao voa naroda, domiljat i sposoban, sa jasnim politikim ciljevima izgraeni na tradiciji i jako tradicionalnom osjeaju. S druge strane, on je skrhan saznanjem da nemoe da se uhvati u kotac sa problemima koje donosi novo vreme ali i sa porodinim problemima, te preivljava niz poraza koje to jo vie oslabljuju. 3. ore i Vukain su dva lika koje vee zajedniko porjeklo ali ih mnogo vie razdvaja. Vukain predstavlja izdanak novog bremena novog doba i misli. Francuski ak se vraa u Srbiju koja jo nije uspjela da se oslobodi turskog jarma i naslea koja posre pod te retom neprosveenosti i siromatva. On stremi ka evropskom duhu ali se istovremeno budi Vukain zadojen tradicionalnim i seljakim, to dovodi do unutranje borbe, muenja i preispitivanja. ore je svojim poslovnim uspjesima, trgovinom i bogatstvom osigur ao mjesto u drutvu, ali ono je poput njegovog poloaja u porodici na klimavim nogama, jer on nije u mogunosti da ispuni osnovni zadatak - da obezbjedi sebi potomka i nastavi lozu Katia. Pritisnut sa jedne strane oevom naklonou prema Vukainu a s drug e sopstvenim nedostatcima, to ga jos vie uniava u sopstvenim oima, iako je monik i gazda u oima drugih. I Vukain i ore su izdanci Aima Katia ali ne udovoljavaju negovim zeljama: prvi se priklanja oevim politikim protivnicima a drugi je igosan jalovou. 4. Simka je lik okarakterisan ljepotom, snagom i zdravljem to jo vie istie orevu jalovost. Ona je u potpunosti svjesna svog porjekla i svog poloaja u kui Katia u koju je ula iz siromane nadniarske porodice. Iako je to protiv njeno j prirodi ona se predaje Toli Daiu da bi ouvala sebe i porodicu. 5. Roenje Adama ponitava sve to je bilo prije trulo i loe u porodici - Simka se oslobaa mora i nesanica, Aim mu posveuje ostatak ivota a ore dobija toliko eljenog nasljednika. Adam je simbol prelaska iz starog vremena u novo, i to se tie porodice i Srbije s poetka 20. vijeka. Kuda nas vode nai koreni - Svaki ovjek ima porjeklo koje na neki nain odreuje njegovu sudbinu ili bar dobar dio nje. Kod nas na Balkanu ta uloga porjekla je istaknuta kao nigdje drugdje u svijetu . Kakvo ti je prezime, odakle dolazi, ko su ti bili djedovi esto moe da bude vanije od onoga ta si ti ustvari. ovjek bez korjena je - nula bez prolosti i budunosti. Neminovno se, dakle, postavlja pitanje kakvi su to nai toliko vani korjeni koji nas kao aveti iz prolosti progone na naem putu budunosti. Ono to se moe rei da su ti korjeni generacijama iznicali iz krvavog tla. Stalni ratovi, bune i ustanci, tlaenja od strane turskih osvajaa kroz istoriju odnosila su nae (srpske) najbolje glave i najhrabrije due. Kada sumiramo Srpskog naroda mi moemo samo zbunjeni da stanemo i upitamo se: kuda dalje? emu nas ui naa istorija i ta zahtjeva od nas? da li je to nemilosrdna osveta zbog ogromne nepravde i zla koje su vjekovima okomljavale na nae pretke? Trebamo skupiti horde ubica i krvoloka i zbrisati sa lica zemlje sve nae neprijatelje ili da i dalje budemo mirne ovce koje ekaju klanje.

Strast, unutranje previranje, duevni lomovi, bezizlaznost i oaj, a sa druge strane pogreno kanalisana ljubav, koja spaja greno i moralno zalutale, sline a toliko razliite osobe, glavni su motivi "Korena" - prikaza svovremenog stradanja i porodine tragedije. im je prvi uzdah prostrujao njegovim pluima, im je prvi pla, tek roenog Aima Katia, prelomio tiinu prerovske noi, postalo je oigledno da e ovaj ovek proiveti sve, samo ne jedan obian ivot. Veito svestan da ne pripada tu, da je izdvojen, on kree u svoju borbu, krvniki grabei svaku ivotnu priliku. Provodi mladost kao polupismeni seljak, kuburei sa svim problemima koji su muili njegove sugraane, reen da svojim sinovima obezbedi bolju budunost. vee anse za uspeh. Nad njim se konstantno nadvija senka Vasilija. On te tekobe ne moe da se oslobodi do kraja ivotai ne uspeva da pobegne od kompleksa koji samostalno stvara. Upravo zbog toga, svi budui dogaaji u porodici Kati bivaju, moglo bi se rei i ukleti, jer Aim, kao da baca nevidljivu koprenu nesree i prokletstva, naravn o nesvesno. Meutim, njegov ivotni san se stravinom brzinom rui Vukainovom izdajom, ali i zbog oreve neplodnosti. Aim postaje izgubljen ovek, ovek koji, na prvi pogled, ne pronalazi drugi motiv za ivot. Svi njegovi pokuaji da stvori istinske ko rene na tom tlu bivaju destruktivni, a sam Aim moralno otuen. Spoljanji uticaji deluiju na njegovu psihu; on dozivljava emotivni slom, skroz se ograuje od ostalih lanova. Upravo zato, porodina drama postaje uzrok stradanja pojedinca, u ovom sluaju Aima Katia. Njegovi principi su jai od ljubavi. Prkos je stavljen na prvo mesto, karakter i odstupanje od moralnih naela ne ustupaju tron emocijama. Tragika i jeste u tome. Ovde je to poistoveeno sa biblijskim grehom, iako je Aim nevernik koji bei o d religije ali istovremeno i pronalazi spas u njoj. Moral je zamisao. Vie je greha uinjeno zbog spreavanaja greha nego zbog njega samog. Ipak, najveu boljku Aimu zadaje nemogunost imanja naslednika. Od te zamisli ne moe da pobegne, ona ga konstantno proganja, obuzima mu razum. On u nasledniku vidi svoje spasenje i beg od prolosti, dokaz da postoji. eli svoju krv koja e potei zemljom, eli da sa samopouzdanjem pogleda u oi sve one koji su ga kriom nazivali "sin Luke Doljaka". Zato u Adamu vidi pretnju, zavretak sebe, jer on ne proizilazi iz njegovog mesa. Stradanje doivljava i na politikom planu, biva izdat i od samog lidera stranke. Shavata da mu vie nita i nije preostalo. Svestan je da gubi poreverenje, da je izgubljen, emotivno iscrpljen iako nikad nije javno pokazivao oseanja, ve se zatvarao pred svakom naznakom emocije. Ne pokuava da spase sebe, kao ni ostale lanove porodice, ali on to ini, jer misli da tako treba i da e, ako postupi drugaije, izdati sve ono to je gradio celog veka. Aim je jedna izuzetno komplikovana linost, koja se ne moe perom iskazati. Sva njegova unutranja trvenja proistiu iz velikog straha. Upravo zato i nismo u stanju da shvatimo svu njegovu rtvu. Lina tragedija Aima Katia - Svi smo mi nosioci razliitih drama, svaki ovek je rtva unutranjih bura i lomova. Veiti smo borci sa svetom, sa samim sobom, svojim oseanjima, naelima i moranjima. Stalno smo primorani da biramo izmeu oseanja i straha da budemo slabi i stavljeni u rascep izmeu principa i sigurnosti u svoju, moda nepostojeu snagu. Mislim da je Aim upravo taj stalni borac i rtva svojih principa, jer je birao sebe, a ne sina, birao je mo i snagu a ne ljubav. Njegov odnos prema sinovima i krajnji ishod tih situacija su odlije njegove drame. Nije ih cenio kao individue, hteo je da im nametne line stavove, bio je neka vrsta tiranina. Naiao je na otpor i ostao slomljen od najbliih. Voleo je ih je na jedan sebian nain, dok su bili dobri za njega. Kako sam Vukain kae, tretirao ih je kao vaarske konje i voleo samo dok su bili najbri u selu. Nesumnjivo da ih je on voleo, ali ipak na pogrean nain ljubavi. To za mnoge i nije prava ljubav, ve sebiluk, izraeni kompleks vladara i stav da je jedino njegov put pravi i da taj put moraju slediti i njegovi sinovi. Svi koreni njegove drame lee u oseaju nepripadnosti porodici Kati. Sebe je smatroa uljezom, oseao je veito niim i bezvrednijim i to eli da nadoknadi kroz vrline sinova. Hteo je da se hvali njima, da mu slue za ponos. Tu je i strah za odranje loze Katia. On eli da

oni nastave da ive u jo veoj snazi i sveini potomaka, pa zato i oru bira Simku, olienje plodnosti i lepote. Ali, tu ga oekuje krah, slom kroz poraz svog sina da se ostvari kao otac i podari potomke Katiima, i time obezbedi sigurnost porodici. Ipak, kad dobije unuka, iako u dubini due zna da on nije Kati, vraa mu se, uzda se u njega, hvatajui se za slamku spasa kao davljenik jer ni on nije Kati, ba kao ni Adam. Njegova surovost ogleda se i kroz mlaeg sina Vukaina, jer eli da mu nametne politike stavove i profesiju, ali i tu doivljava neuspeh. Nije oekivao da e se Vukain razvijati i da e izgraditi isopstveni put kroz ivot. Iako Aimova velika slabost, mlai sin, nije uspeo da pokoleba surove principe svoga oca koji ga dozivotno odbacuje od sebe, glas pogrenih naela ivota, prenebregivo je glas srca i Aim e veno patiti. On odbacuje i svoje unuke, Vukainovu decu, jer ne osea nikakvu bliskost sa njima, ne osea u njima ljubav prema zemlji, ukorenjenost u porodici Kati. Oni su mu daleki, pa bira Adama, iako on po krvi nije njegov. Tu je i neizbeni odnos sa Prerovcima. Aim eli da im nametne svoju volju, ali i ostaje uz njih kad biva zarobljen. Prisutna je njegova elja za politikom dominacijom koju eli da ostvari po svaku cenu, pa ak i gazei preko leeva. Da li je Aim Kati zaista toliko surov kao to govore njegovi postupci i da li je tiranin prema porodici i drugim lljudima, ili je samo rtva svojim naela? Mislim da je njegovo srce ostalo puno ljubavi koju nije znao da pokae, ljubavi koje se plai i za koju je mislio da ne moe da pruzi sigurnost. ________________ Koreni se moda mogu definisati kao jedna varijanta porodinog, kolektivnog romana, pa dakle i socijalnog, i ne manje seoskog i takoe psiholokog, politikog, delimino i egzistencijalnog. osi je u Korenima i istoriar jedne porodice kao jezgra oko kojeg se okree svet i koja je i sama svoj mali svet, saimajui u sebi duh vremena i drutva. Porodica je u tom romanu centar organizma u kome, pomou retrospektivnih osvetljavanja socijalnih, ekonomskih i geneaolokih elemenata saznajemo ta ga je uslovilo i stvorilo. Ona i pored svoje prividne nekompaktnosti ima obeleje grupe: porodica e ostati jaka samo ako se line elje podrede njenim optim interesima i njenoj ekonomskoj i politikoj osnovi. To su socijalne i socioloke determinante romana. U Korenima nalazimo naturalistiku i socioloku shemu podravanu iznutra verbalnom energijom, vatrom rei, gorivom pomou kojeg se ono odrava i lebdi nad svojim sopstvenim ponorom. Socioloka shema u Korenima ocrtava se sa tolikom preciznou i evidentnou da ju je nemogue ne primetiti: otac - Aim Kati - despot i gospodar porodice; stariji sin ore onaj koji radi i stie, uveava bogatstvo, ali ne uspeva da stekne naklonost oca, ni ljubav i porod ene; mlai sin Vukain oev ljubimac, ali otpadnik: odlazi u grad, koluje se u inostranstvu, izneverava oca i nade koje je ovaj polagao u njega i oeve politike ideale; i Simka, oreva ena, matica porodice, ovaploenje ulnosti, ali ne i ljubavi. U romanu Koreni nema ljubavi, jer to delo ne izlazi iz istorije i biloko - socijalnih uslovnosti koje njime vladaju, ne doputajui nikakav intimniji ton i zvuk: tako ni Simka nije ljubav, ona je orue, ona je sredstvo, ona je - po sociolokoj shemi - samo nunost koja treba da obezbedi porod; i sluga Tola Dai - naposletku, koji svoje gazde i mrzi i voli, i niti mrzi niti voli, jedan iz legije bogatih sirotan, veselih, zlehudih nesrekovia koji podnose svoju sudbinu i o kojima je naa klasina realistika knjievnost svojevremeno govorila sa gotovo istim sentimentom. S druge strane gledamo, pisac u Korenima kao da odustaje od tzv. slikanja karaktera (iako niko ne porie da je Aim karakter, izrazita figura u romanu, autentina poetska kreacija, kao to i u orevom defektu i muenju, u njegovim patnjama i samorazdiranjima postoji kob i sudbinska obeleenost), jer ti njegovi karakteri, bilo da fasciniraju ili ne, slue piscu uglavnom zato da se uputi u sutinskije slojeve ljudske prirode, u ljudsko kao totalitet, da bi globalno, ali ne i manje intenzivno, dao dramu i znaenje ljudske pustolovine koja se zove ivot, egzistencija, da bi iz nje izvukao bedu i uas postojanja (neizve snost i netrpeljivost,

mrnja, bogaenje i prevara, nasilje, ubistvo) i najzad nitavilo, smrt i pomor kojima se Koreni zavravaju. Ali porodica ostaje. Gotovo svi konflikti u romanu dati su u odnosu prema porodici kao celini. Kad goropadni, robustni Aim Kati, radikal, demagog, opozicionar, kae kako je, kad je trebalo, skresao kralju u oi sve to je hteo i to mu se nije svialo, on istie svoju politiku doslednost i svoj politiki ugled koji mu je potreban ne manje i zato da istakne ugled svoje porodice. Kad se odrie sina koji je, enidbom, preao u suparniki politiki tabor, on, strasni, nepomirljivi i nepodmitljivi politiar, ne moe ipak da ga preboli, jer ne moe da preboli rasturanje porodice. Kad je celog ivota kivan na starijeg sina ora, o n je ponajvie kivan zato jer ovaj ne odgovara njegovom modelu i tipu borca i branitelja porodinog imena i interesa. Pisac ipak porodicu ne fetiizuje, niti je protkiva sentimentalnom patrijarhalnom ornamentikom. On samo poetski verodostojno evocira jednu istorijsku istinu i istorijsku neminovnost kao fundamentalnu, sutinsku strast za opstajanjem i trajanjem, munu i gorku, esto poniavajuu, ali vitalnu, upornu i neunitivu. Koreni su simbol i formula jednog sveta uspostavljenog na vetrometini istorije, simbol i formula nagona za postojanjem, tenja da se dokui i sazna ta sadanjost duguje prolosti. To istorijsko vreme u Korenima saima i predaje budunosti jedna porodica: koncepcija ovog istorijsko - porodinog romana kao anra izdvaja se, donekle, iz sheme slinih dela utoliko to njegov junak nije samo jedna linost, pojedinac, niti nekoliko generacija, ve jedna porodica iju prolost roman retrospektivno evocira i iji potomci, kasnije, u romanu Deobe, dopiru do nae ne tako mnogo odmakle sadanjosti. Ono u emu se Koreni zadravaju u sferi knjievne konvencije jeste tradicionalni sukob oca i sina (Aima Katia i Vukaina) i sinovo izdvajanje od matinog, porodinog i seoskog jezgra. To nije samo kontrast otac - sin, ve sukob i kontrast generacija, ivotnih shvatanja i ambijenta (grad selo). Ali ako je time ve morala da bude zadovoljena jedna knjievna konvencija, onda je bar i sociografska komponenta romana istinitija i kompletnija. Time ujedno pozadina dela, ili fundiranost romana Koreni pokazuje dvostruko efektivan pokret: u socijalnom aspektu, kao slika drutva, roman sadri, iako donekle shematizirane, autentine elemente i znaenja; u subjektivnom aspektu, roman takoe otkriva autora koji se menja, razvija i preobraava, koji postaje drukiji i kao umetnik sazreva. U dramskoj kompoziciji i strukturi Korena uvod i zavretak, prolog i epilog, romana koji ine monolog letopisca Nikole i njegov solilokvijum imaju posebnu funkciju u delu. Najpre je to specifino dramska funkcija - da informie, da najavi ili nagovesti ono to e se deavati i one koji e u tome sudelovati, da govorim o sebi - kako to ini Nikola - povea napetost i interesovanje za one koje on na poetku samo ovla pominje; to je u prologu; a u epilogu kao u klasinom tipu romana - dobijamo "odjavu" komentar i zakljuak ipak to u Korenima kraj ne znai poinak, definitivno smirenje nego i jedno novo, iako moda samo uslovno i simbolino, otvaranje prema beskraju i neizvesnosti ivota. Najmarkantniji lik je Aim Kati, radikalski prvak, nadaleko uveni politiar i seoski gazda. On je, pored ostalog, posluio piscu da se dotakne teme o velikoj snazi kolektivne uobrazilje, koja ini sutinu nacionalne mitologije. "Linost Aima Katia izrasla je kao gromada u Srbiji, jake su radikalne ile u njoj koje joj daju osobenu gospodarsku ud. Aim Kati nagonski eli potomstvo koje e biti dolino njegovoj muevnoj naravi i krvi... vornovat je u svome prkosu i sili koja je nabubrela od osvojene zemlje... na svome velikom posedu on je odmetnik. Ima u njemu elementarnog prkosa i inata, muevne snage, starinskog vremena... Lii na dud koji prkosi vremenu, koreni su mu kvrgavi i ilavi." On nosi u sebi neto od mentaliteta srpskih ustanika, pa se na momente izjednauje sa tipovima junaka iz narodne poezije. Nacionalni ponos u njegovom oseanju narodnog dostojanstva izraava se pre svega u veri da je njegov narod, sa svojim etnikim osobenostima, izuzetan. Skoro tragian u svojoj nacionalnoj iskljuivosti, on alje Vukaina u Pariz, uveren da e tako od njega stvoriti kolovanog narodnog tribuna koji e prihvatiti i boriti se za ideje radikalskog pokreta, ali u gunju i opancima, sa osobinama hajdukog

harambae. I kad iz Pariza bude stigla Vukainova fotografija koja ga predstavlja kao evropiziranog mladog intelektualca, Kati e iskreno, skoro oajniki, kao da narie za mrtvim sinom, kriknuti: "Evropa mi upropasti sina." Aimova linost se formirala na epskim tradicijama, u kojima se svakim stihom, sa ponosom isticala nacionalna istota kao vid duhovne nadmoi nad osmanlijama. On se formirao prema jednom mitskom modelu, prvenstveno modelu hajdukog harambae, kakav je bio prvi mu njegove majke, Karaorev etovoa Vaslije, koji intenzivno ivi u porodinim legendama. Sa takvim karakteristikama, borac po krvi i temperamentu, Aim Kati je morao postati i borac protiv domae despotije i pustahiluka, iako je u svojoj porodici patrijarhalni despot. Kao zagovornik kultova nacionalne mitologije, on e uzaludno pokuavati da te vrednosti razvije u Vukainu. Blizak Aimu je i Nikola, jedan od najzagonetnijih likova osievih Korena, neka vrsta mitskog podzemlja Srbije. "Ima u njemu neega drevnog, mitskog, arhainog, utljiv je i opasan, ovaj starac lii na sveca, govori kao prorok, a deluje kao zli volebnik i kao sentimentalni hajduk u isti mah." Uesnik u retkim ratovima protiv Turaka, on je uesnik i u estim bunama protiv domae despotije. Nikola jeste tip oveka hajdukog mentaliteta. Ali itavo Nikolino bie ispunjeno je tragikom ivota u ropstvu pod Turcima. Njemu su u mutnom seanju ostale pojedinosti oeve smrti, koga su Turci, posle pada prvog srpskog ustanka, nabili na kolac a seljacima zabranili da ga skinu i sahrane, pa je Nikolina mati morala da sedi kraj mrtvog mua da ga ne bi psi unakazili. Na tim doivljajima line i kolektivne nesree formiran je Nikolin mentalitet. U njegovoj svesti esto se roje vrlo zagonetne slike, nastale svakako na osnovi narodnih legendi o stradanjima i borbama u toku robovanja pod Turcima. osi je Nikol u, oveka bez prezimena, bez mesta roenja, bez mesta i datuma smrti, neukorenjujui ga nikako i nigde, podigao do simbola i pokazao da ovek ovog tipa predstavlja dotrajavanje jedne mitske vrednosti. Vukain, ore, Tola, Simka i Aimov sluga Mijat pripadaju onom kolenu koje se formiralo u 19. veku, ali e svi, sem Simke, dosta duboko zakoraiti i u 20. vek. Vukain je zamiljen kao tip novog, graanskog intelektualca, koji pokuava da raskine sa patrijarhalnom arhainom sveu i Srbiju okrene Evropi. Istina, Vukain je u mladosti mislio oevim mislima i iveo u njegovim idejama, ali je njegovo odmetanje od oeve radikalije bilo nunost. Ali osi je svestan da se linost ije se formiranje zaelo, i dobrim delom ostvarilo u jednoj patrijarhalnoj etnikoj i etikoj sredini, sa arhainim moralom i arhainim nainom ivota, ne moe tako lako da izmeni obrazovanjem. Zato e Vukain dugo biti raspet, kao na krstu, izmeu svojih novih uverenja i arhainih naslaga u sebi. Kad je poao iz Beograda u oevo Prerovo, vrsto ubeen da e raskinuti sa ocem, on je svakog trenutka hvatao sebe u mrei koju ispreda tradicija. Stojei u svojoj sobi, u oevoj kui, oseajui miris suvog livadskog cvea u veniima na zidovima, on "odjednom sav opijen neim to se ne odreuje u svesti, neim to je van nje, izgubljen i rasut u trajanju duem od pamenja, dugo ostade tako." ore, drugi sin Vukaina Katia, je izvanredan posednik, u njemu je nagon za posednitvom i smisao za sticanje bogastva razvijen do vrhunca, postaje nek a vrsta umetnosti. S te strane ore imponuje i snagom volje, i poslovnom vetinom i smislom za posao. Ali on je, istovremeno, zamiljen kao tip impotentnog i sterilnog mukarca, to je u romanu dublje i analitinije prikazivano. U oru je veoma jaka en ja za porodom, nagon oinstva, nagon za produenjem porodice: on u tome vidi smisao ivljenja. Strah da e ostati bez poroda raa u njegovoj svesti stravine slike pustoi na katikom posedu. Ovaj strah dobija skoro patoloke razmere i snagu, ore se opija, tue svoju enu, pa je, u asovima dubokog pijanstva, nagovara da mu rodi naslednika, makar ga zaela i sa slugom. A kad se to i desi, kad mu Simka gasle petnaest godina jalovog braka rodi sina, poinju

nova oreva stradanja zbog sumnji da li je on zaista otac tog mukog deteta, Katikog naslednika. Na kraju romana vidimo ga razjedenog i upanienog od straha da u stranom epiceminom pomoru Prerovaca ne ostane bez naslednika, ali i vetog da tue nesree iskoristi da bi uveao bogatstvo svome detetu. Simka je u mnogo emu originalan lik seljanke, i to ne samo u srpskoj knjievnosti. Po temperamentu i vatri svojih ula dosta podsea na Sofku Bore Stankovia, ali je Simka bogatija i sloenija priroda. Najmanje je slina likovima seljanki, patrijarhalnih ena koje poznajemo iz srpske seoske realistike proze. Ki seoskog nadniara, koja u strahu od siromatva, pristaje na brak sa gazdakim sinom iako je u tom braku ne oekuje lina srea, ona ve nagovetava specifinu psihologiju. Istina, ona ima i karakt eristike patrijarhalne ene iz seoske sredine: pokorna je svome muu kome nepisani patrijarhalni moral daje neogranienu vlast nad enom. Ali, oigledna je i njena mnogostruka superiornost nad orem ne samo po vitalnosti nego i po ukupnoj duhovnoj konstit uciji. osi je u opisima tunog Simkinog ivota u braku, u postelji sa orem, isticao i snagu materinskog nagona i snagu njenih ula. Ima Simka treperavih groznica u pustoj branoj postelji i strasnih sagorevanja u enji za mukom snagom. Neugasla lepota i neistroena snaga vode u zanos i enju, pa se od toga neizmerno pati u slatkim matanjima. Ali iznad svega u Simki gospodari snaga volje i razuma. Takva Simka jeste tip patrijarhalne ene, ali to je samo jedna strana njene linosti. Simka se uasnula kad joj je mati pomenula da bi sa drugim ovekom mogla da nastavi katievsku porodinu lozu. Iako je Simka uspevala da nagone svoje krvi obuzdava, ipak saznanje da se moe ponovo vratiti u nadniarsku bedu i za sobom sluati kikotanje svojih dojueranjih nadniara bilo je jae od patrijarhalnih zakona. Ali i onda kad se odluila da pogrei, vie je bila majka nego ena, vie se brinula da svome detetu potrai oca nego to je sebi traila mukarca. Tola Dai je tip poslunog seoskog sluge i nadniara. On prati gazdu pri obavljanju poslova, obrauje mu zemlju, kosi livade, ubira letinu, die mu bune, i nikad se glasno ne buni protiv takvog gazde. Ipak, njegovo mirenje sa siromatvom nije izraz njegove klonulosti pred kapitalistikim zakonima. On nije oajnik i inferiorac. On se po neemu osea superiornijim od gazde, iako to oseanje superiornosti snagu crpe iz onih naela koja mu je u svest usadila crkva. "Ni bog nije svog sina kad mu se rodio, uvio u svilu i kadifu. Rodio se u toru, kau. Da nije bilo magaraca i ovaca da ga zagreju, ako ne lau, dete bi moralo da skaplje iako je boji sin." Toli nisu nepoznati ni trenuci ispunjeni nejasnom mrnjom na gazde i monike. Gorina siromatva katkad preraste u osetniju mrnju, ali to stanje ne traje dugo i nikad se ne pretvara u jasno saznanje o socijalnoj nepravdi i loem ustrojstvu ljudskog drutva niti u svest da bi se neto moda moglo i da izmeni. Njegova intimna pobuna javi se samo onda kad ivot koji mu, inae, nikad nije naklonjen, pokae svoju jo runiju stranu. U trenutku kad mu je jedan od blizanaca umro, kraj ve ugaslog ognjita Tola vodi dijalog sa Bogom, bez trunke hrianske skruenosti pred veliinom boanstva: "A ti, Boe, tako, sve na Tolu Daia: i sirotinju i bolest. Ni ti ne sme na gazde da udari." Onda se ipak utei orevom nesreom: "Kod ora Katia nema ta da uzme. Jalov je kao crn jasen. Dukati tebi ne trebaju. Tamo kod tebe na nebesima nema duana."

Moderno u osievim "Korenima" U romanu Daleko je sunce kao i u romanu Koreni osi odmah, neposredno, upoznaje itaoca sa svojim linostima. Prvi utisak koji se u tom upoznavanju dobija ne menja se mnogo ni kad se itanje knjige zavri: kad se prvi utisak proverava. Kad kaemo da se ne menja mnogo, hoemo da kaemo da se taj utisak u osnovi uopte ne menja nego se moda samo dopunjuje i proiruje. Ovo dolazi, ini se, otuda to su linosti u prva dva osieva romana od samog poetka ve formirane: jo dok ih predstavlja itaocu, pisac o njima kae gotovo sve. Na primer, opis fizikog izgleda i kratki dijalozi u mnogome otkrivaju, ve na prvim stranicama romana Daleko je sunce, glavne junake: politikog komesara Pavla i komandanta odreda Uu. Isti je sluaj i u romanu Koreni: kad se zavre uvodne rei starca Nikole, rei prologa i rei proroka, italac je ukljuen u situaciju iji su nosioci dve linosti od kojih je jedna centralna: ore Kati, bogati trgovac, i Tola Dai, njegov nadniar. Jeste li primetili? Ovim dvema linostima pisac je odmah odredio njihovu ulogu, i to drutvenu ulogu: trgovac i nadniar, gospodar i sluga, onaj od koga se zavisi i onaj koji zavisi. Ove uloge ine jasnim njihov meusobni odnos i njihov pritajeni sukob; ali to nije sve. Uz pomo unutranjeg monologa ora Katia pisac daje odmah, gotovo celu njegovu linost. Saznaje se, iz tog monologa, mnogo: poloaj ora Katia u drutvu; njegov nain ivota; njegov odnos prema ocu i njegov odnos prema eni; njegov strah i njegova nemo; uzroci toga straha i uzroci te nemoi. ore Kati, koji veinu dana provodi po drumovima i veinu noi u mehanama: odlazei u trgovinu i vraajui se iz trgovine; koji je nesrean to je nemoan ljubavnik i koji je oajan to ne moe da bude otac; koji je nezadovoljan i svojim bogatstvom, i svojim poloajem, i svojim ivotom, - tu je, sav, pred itaocem. Uznemiren, neodluan, osoran. Kad je scena izmeu ora Katia i Tole Daia zavrena, kad smo, gotovo u magnovenju, ali nedvosmisleno, i videli i shvatili ora Katia, tek onda susreemo novu linost: Simku, orevu enu. Ovo je naroit i nameran postupak pisca: moe se rei da on svoje junake uvodi u roman postepeno, jedan za drugim, kao da ih izvodi na pozornicu. Novoj linosti posveena je nova scena. Posle ora, dolazi Simka. Nalazimo je u kratkom razgovoru sa slugom; zatim sledi njen monolog a onda sukob sa muem. To je dovoljno da se Simka upozna: ona je lepa ena, ali nije i srena ena. Gospodarica u bogatoj kui, ona je sluga svojih ukuana; prezrena to, bez svoje krivice, nije majka. ore i Simka su dve od etiri glavne linosti u romanu; ostaje da upoznamo, znai, jo dve. Evo ih: Aim Kati, glava porodice, ugledan politiki ovek, radikal iz prve generacije radikala: svoju ulogu patrijarhalnog domaina i oca on u potpunosti podreuje svojoj ulozi politiara. Njegov mlai sin Vukain, oev ljubimac i oeva nada, docnije oevo razoaranje; mladi gospodin kolovan u inostranstvu, koji se vraa u svoj dom da bi prekinuo sve veze i sa ocem i sa porodicom i sa poreklom. Pisac nam je, tako, predstavio sve svoje glavne junake; i vie od toga: on ih je na izvestan nain i odredio. Poto je to uinio, sve ih je okupio: na porodinoj sveanosti u slavu Badnje veeri, na sveanosti koja nije ni porodina ni sveana, sukob izmeu njih, sukob koji se oekivao, izbija: drama poinje. I dogaaji poinju. Rekli smo da je pisac jo u samom poetku odredio svoje linosti. Na koji je nain on to postigao? Obeleja koja Dobrica osi daje svojim junacima u Korenima (ali i u romanu Daleko je sunce, pa ak, u izvesnoj meri, i u Deobama) dvojaka su: socioloka i psiholoka. Ono to osi odmah saoptava to su, kao to smo maloas primetili, podaci o drutvenim ulogama njegovih linosti. Ove uloge imaju neposredno ali i posredno dejstvo; uloga u drutvu odreuje ulogu u porodici; obe uloge odreuju opet, svaka za sebe, i svaka na svoj nain, intimnu psiholoku linost junaka. Intimna psiholoka linost uslovljava, dalje, razvijanje drutvene uloge. Da nije vie od svega politiar, Aim Kati bi pre svega bio otac. Ovako, njegova politika naela su od presudnog znaaja ak i u njegovom odnosu prema voljenom sinu. Meutim, ako politiar svesno podreuje u sebi oca, otac je taj koji se

nesvesno buni u politiaru. Pobunu u Prerovu ne vodi uvreeni politiar, kako izgleda, nego uvreeni otac, kako ne izgleda. Pobunom u Prerovu Aim Kati dokazuje svoje pravo i svoju pravdu politikim protivnicima, no dokazuje i svome sinu, koga voli, ali koga se odrekao, i dokazuje sebi, da je bio pravedan i da je bio u pravu. Kada bismo bili uvereni da je to od neke vanosti i kada bismo pokuali da ocenimo koje vrste obeleja: da li socijalna ili psiholoka imaju vei znaaj za opti utisak o osievim linostima, verovatno je da bismo pretrpeli neuspeh. Polazei, u koncepciji svoga romana, od jedne dosta uproene i dosta uoptene socioloke sheme, osi je i svojim linostima namenio dosta uproena i dosta uoptena socioloka obeleja. Sa takvom prvobitnom koncepcijom pisac manjih sposobnosti nego to su osieve ostvario bi linosti koje ne bi mogle da budu psiholoki uverljive. Dobrica osi je, meutim, uspeo da socioloke karakteristike svojih linosti uini psiholoki uverljivim; tako je romanopisac prevaziao u sebi istoriara i sociologa. ________________________________