NEVINOST ZNANJE I RADOZNALOST je nestala mojadetia radoznalost?

Gde

osHo
Leo commerce Beograd,2012

Naziv originala: INNOCENCE, I'N{O\7LEDGE, AND \TONDER - OSHO Naziv knjige: NEVINOST, ZNANJE I RADOZNAIOST_ OSHO Copyright @ 201 1 by Osho International Foundation, Switzerland Copyright @ 2012 za Srbiju Leo commerce,Beograd www.osho.com. OSHO je registrovanizaititni znak Osho medunarodneorganizacije, odgovorekoje je i predstavlja Materijal koriSien u ovoj knjizi preuzetje iz rzliditih predavania u knjige, a pretodna su u potpunosti predavanja Sva Oshova na pitanja publike. Osho davao Audio-zapisei kompletnu arhivu telstova moiete dostupna su i u originalnom audio-zapisu. naii u onlain Osho biblioteci na adresiwww.osho.com. Urednik: Periiii Sladana Prevod: Ivana Cvetkovii Lektura i korektura: Bosiljka Delii Prelom i korice: Pintor Project Zrizdava{a: Nenad i SladanaPeriSii Izdavrt: ID ko commerce,Beograd Plasmm: ID Leo commerce,Beograd Mihajla Bandura 36 oll I 37 5-2625: 01r | 375-2626; 0r1 I 375-2627; 063| 5r7 -874 E-mail: nesaperisicEgmail.com infogleo.rs www.leo.rs St"mpa' Neografia - Badki Petrovac Tirai:1000 -2 ISBN 978-86-7950,159

OSHO je registrovanizaititni znak Osho International Foundadon, www.osho.com

Sadriaj
Predgovor I Radoznale odi 2 Srcai umovi 3 Znaile nije isto 3to i spoznaja 4 Odgovori su opasni 5 Starenaviketelko umiru 6 Kao dete O autoru Osho medunarodnicentarza meditaciiu ViSeinformacija

7 T7 40 69

93 115 r4l r65 r67 169

Predgovor

dozvolitemi da objasnimkoliko vrstabudalapostoji' Presvega, sopsffenognezna' Prvi tip su oni koji ne znalui nisu svesni nja - obidnebudde. Drugoj vrsti pripadajuoni koji ne znaiu,ali misle daznajukompleksnebudale,udenebudale. budale. tip dineoni koji zn$u da ne znaju- blagoslovene Tiredi Svi seradaiu kao obidnebudale- u pravom smislu znatenia soPreti glupak. Svakodete je obidna budala.Dete nije svesno mogudnostisaznania' swenog neznanja. JoSnije postalosvesno parabolao Adamu i Evi. Bog im je O tome govori hriSdanska Pretog nesreinogslurekao:,,Nemojtejesti sadrveta saznania." Adam i Eva bili su obidne crja, kada su jeli sa drveta saznar4a', zadovoljni budale.Ni5ta nisu znali.Naravno,bili su neverovatno ako iivite u neznanju'Nezadovoljjer je telko biti nezadovoljan swo mora da se veiba; mora da se postigneiza nezadovoljswo je potreban rawoj. Ne moiete sworiti pakaobez znanja- kako moZetesworiti pakao bez znanja? Adam i Eva bili su kao deca.Svakiput kad serodi dete, rodi detiri godine.SvaseAdam. Adam iivi nekoliko godina- najviSe kim danom taj broj sesmanjuje.Ziui u raiu ier re znakako da

I RADOZNALOST ZNANJE NEVTNOST,

swori tugu. Veruje Zivotu, uiiva u sitnicama kao 5to rade kamidci na plazi ili Skoljke. Sakuplja ih kao da je nalao blago. Obidni kamendi6i blistaju kao Kohinor. Sve ga oduievljava - kapi rose na jutarnjem suncu, zvezdanonebo, mesec,cve6e,leptiri, sve. Zatim, malo-pomalo, udi: leptir je samo leptir, cvet je samo wet. Nema tu mnogo nauke. Pamti imena: ovo je ruLa, ono ie bela rada, ovo je lala, a ono lotos. Malo-pomalo, imena postaju prepreke.Sto vi5e udi, sveje dalje od suitine Livota.PostajeStreber. Zivi glavom, a ne celim biiem. Upravo to znati pad. Jeo je sa drveta saznanja. Svako dete mora da jede sa drveta saznania.Svako dete je toliko jednostavno da, vremenom, mora postati kompleksno to je sastavnideo odrastanja.Svako dete prelazi put od obidne budale do kompleksne budale. Razlikujemo nekoliko stupnjeva komplelanih budala - neki ostanu na nivou srednje 5kole, neki se zadrLena nivou diplomaca, neki postanu postdiplomci ili doktori nauka. Sve su to stupnjevi razvoja kompleksnih budala. Svako dete mora da okusi spoznaju jer je iskuie nie znania preveliko. Sve5to je nepoznato moZe biti opasno. Mora da sazna jer te znanjem moii da se izbori s tim. Kako iemo se izboriti bez znanja?Svako dete predodredeno je da naudi. Prva vrsta budale, neizbeLno, mora da postane druga vrsta budale. Druga vrsta budale moLe,ali i ne mora, evoluirati u tre6i tip budale. Tireditip budale razvija se samo kad drugi tip postane preoptereien znanjem - kad ima previ3e znanla, kad se sav prewori u glavu, kad izgubi svu oseiajnost, svest, sav Zivot. eovek postaje teorija, natpis, dogma, a u njegovom umu kovitlaju se redi.Jednog dana, ako seta osobaosvesti,shvatada mora odbaciti Thda postaje tre6i tip budale - blagoslosve 5to je dotad saznala. vena budala. Doiivljava drugo detinjswo. Ponovo postaje dete. Setite se Isusovih redi: ,,...akose ne povratite i ne budete kao dieca, ne6eteuii u carswo nebesko."l Ne zaboravite,kaie ,,kao I (Prim. prev.) Matej18:3.

Predgouor

deca", a ne ,,deca".Red ,,kao" veoma jevtLna' Oznatavaone koji su poput dece, ali nisu vi6e deca. Deca su sveci, ali samo zato $to joI nisu osetila iskulenje. Njihova svetostveoma je jednostavna; ne vredi mnogo jer je nisu sami zaradili, nisu se borili za niu, nikad ih ni3ta niie stavilo na muke iskuienja. Iskulenja dolaze pre ili kasnije. Pojavi6e se hiljadu i jedno iskuienje i odvu6i ie dete u raznim smerovima. Ne kaZem da dete ne treba treba da pode za iskulenjima - ako sebude opiralo, ako bude spredavaloili ogranidavalo sebe, zauvek ie ostati prvi tip budale. Ne6e uii u Isusovo carstvo, neie okusiti Muhamedov Neznanje je samo vrsta podskivaila, a rq, ne. Ostaie neznalica.. ne oslobadanje od tereta. Prvo mora da dostigne odredeni stupanj znanja,prvo mora da zgreli jer tek posle toga moZe da okusi spoznaju,da odbije poslulnost Bogu i da krene u divljinu sveta, doiivi sopsweni ego samo da bi jednoga dana mogao da ga se odrekne. Nede sesvi odreii ega.Svadeca predu s Prvog stupnja ludosti na drugi, a samo blagosloveni dostignu treii stupanj - zato se i nrziv aju blagoslovenim budalama. Blagoslovenabudala dostigla je najvi5i nivo spoznaje ier zna da je znanje j alovo, znanjej e prepreka za spoznaiu. Blagoslovene budale odridu se znania i dostiiu spoznaju. Jednostavno im se prodistepogledi. U njihovim odima nema teorija i pomisli. Njihovi umovi nisu umovi, vei dista inteligencija. Mozgovi im nisu zalrdeni dubretom. Mozgovi im nisu zakrdeni pozajmljenim znanjem. Jednostavno su svesni. Oni su plamen svesti. Tertulijan je podelio znarye na dve kategorije: znanie nezna' lica - takvo znanje ima drugi tip budala. Udenjak zna, ali ipak nema spoznaju jer nije saznaoPutem sopswenog iskuswa. Slu5ao je, zapamtio: udenjak je samo papagai, u najboljem sludaju radunar. Tertuliian kaie da ova vrsta znania nije pravo znanie, ve( neznanje upakovano tako daizgledakao znanie, preruieno neznanje.lJ swari, to je pad, pad niLe od dedje nevinosti. To je iskvarenost. Iskvareno stanje uma. Lukavost, pamet' iskvarenost.

10

I RADOZNALOST ZNANJE NEVINOST,

Druga vrsta znanja, prema Tertulijanovim redima, naziva se neznanie". Postiie se kad osoba odbaci sva znanja i po,,svesno gleda pravo u su5tinu Livota, bez predrasuda; kad sagledaswarrarealnoliu u svom ra nost, bez ikakvog predznanja' kad sesuodi s realnoiiu skoSnomsjaju. eovek samo pogleda realnost ikaLe:,,Ne znam' O tom detetu govorio je Isus - nije to Pravo dete, ve6 dovek koji podseia na dete.

su budale ier te nasleditiblagodati ,,Blagoslovene

iivota." Prvi tip budale automatski ptelazi u drugi tip' ali drugi tip ne postaje uvek treii. Skok sa drugog na tre6i stupanj mora biti svestandin odluke - sanfas.Odludite da imate dovoljno znaniai poZelite da opet budete poZelite da ponovo postanete neznaJica, kao dete, da se ponovo rodite. Ja sam babica. Pomoii 6u vam da postanete budale. Zapamtite: ako ne dosegnetetreii stupanj, protra6ili ste Zivot.

Adam ie odbio da poslulaBoga.SvakiAdam mora da odbije poslulnost.Izgubioje milost. SvakiAdam mora da padne.Jeoje SvakiAdammora da stekneznanie- to je plod sadrvetaspoznaje.
prirodan proces. Palo mi je na pamet stotine parabola, ali niledna niie tako dobra kao ova o Adamovom padu. To je najpregnantnija prida wih vremena. Neprekidno se vraiam mnogim njenim znadenjima zahvaljujud kojima svaki put otkrivam neki novi smisao' Kad seAdam preworio u Hrista, postao je treii tip budale budala. Sve 5to je Adam uradio, Hrist je poni5tio. blagoslovena Sveje vratio na podetno stanje- u doba nevinosti. Rabini, religiozni ljudi, sveltenici hrama uJerusalimu, bili su

Morali su da Isusa. budale.Nisu mogli da podnesu samoudene )amo pr$uswu. Samo nJegovom pr$uswu. ubiju jer im je bilo neprijatno u nJegovom ga ubiju
njegovo postojanje predstavljaloje vrhunac mira, ljubavi, saose-

i;aniaisvetlosd. Sveudenebudaleodmah su shvatileda sesvrha njihovog postojanjadovodi u pitanje. Ako taj dovekpoZivi, svi ie uvideti njihovu glupost.Morali su da ga sereie da bi ponovo
postali najobrazovaniji u svojoj zqednici.

Predgouor

1l

Neki drugi udeni ljudi ubili su Udeni ludi ubili su Sokrata. Mansura.I(ad god sepojavi neko ko pripadaffeiem tipu, nastaje se ujedine- posaoim je ugroZen. problem u wetu. Svi udenjaci DuboOvaj dovekwrdidaje njihovocelokupnoznaniekojeltarija. s tim. Nikakvo dobro imznanje ko u svojimsrcimai samiseslaZu Isti su kakvi su oduvek ni blagoslov. nije donelo ni prosvedjenje, Duboko nisudoZivelipreobraiai' bili znanjeim nije dotaklosrca, Hoie da uni5te svesni su toga;zatoimje jo5 nelagodnije. u srcima, nevineljude jer su u poredenjus njima oni saminiko i ni5ta.Bez u hramu.eim seIsuspojavio,pokazao Isusa bili suvisokisveltenici im je da su ni5tarije.Uz Isusasu oseialiprisuswoBoga,a pored i Pompe. slave bilo je beznadajno,li3eno Boganjihovo prisuswo se na skok od drugog do treieg tipa. Samo hrabri odvaLe Religijaje samo zahrabre, u stvari,za Ogroman je to prelazak. neustra5ive. Nije za kukavice. Anegdota... i do' i'naieuienog kapljice, ljubiteljadobre starijeg ioueha, Jednog predsud. uitljiuog izuedu
,,OptuZeni ste za pijanstvo i uzemiravanje javnog reda i mira", prdsnuo je sudija. ,,Sta imate dakaLete u sopstvenu odbranu?" ,,eovekova nedovednostprema doveku upropastila je stotine ihi\ade", poteo je optui,eni suoj uisohoparnigouor. ,,Nisam tako nizak kao Po, tako bezodan kao Bajron, tako nezahvalan kao Kits, tako neumeren kao Berns, takva kukavica kao Tenison, tako vulgaran kao Sekspir,pa..." ,,Dostal.",prekine ga sudija. ,,Devedesetdana priwora i, pozornide, zabeleLiteova imena, pa pohapsite i njih. Sveje to isti olol!"

Sudijapripadaprvom tipu budala,a optuieni drugom. Veiina ljudi dine upravoova dva tipa. Theii tip, poput Isusai Bude, veomaje redak.

NEVINOST,ZNANJE I MDOZNALOST

od rediBuda.Kad se Indijskaredzabudaluje ,,budu"'Potide

Buda odrekao kraljevswa i oti3ao sa svojim sledbenicima, mnogi su govorili: ,,Nemoj biti budu, nemoj biti budala. Nemoj da idel za ovim dovekom!" Liudi su nazivali njegove udenike ,,budu". On je budala, budu, jer se odrekao kraljevswa' Ko bi se' normalan, odrekao kraljevswa? Ljudi Lude za kraljevswom, a on ga se odrekao - sigurno je budala. Theii tip veoma je redak. Ipak, moZesesresti.Ako ste dovoljno radoznali, skodiiete. Budale koje ubrajamo u drugi tip nisu toliko odvaine. Oni skupljaju mrvice znaniaovde i onde. Nemaju toliko hrabrosti, pa moraju da pozaimliuiu znarye.Jevtinije je tako. Mogu da kupe i na veliko. Ako zaista hoiete da se sretnete sa swarnoliu, put je strm' Tiaii potpuno Zrtvovanje. Drugi tip budala usuduje se da krodi samo do odredene granice. Ako moie jevtino da se ogrebe o neko znanje - u redu, ako ne - odustaje. Budite hrabri. Ako niste zaista hrabri, nikad nedetepostati treii tip - blagoslovenabudala. Niko ne ostajeceo Zivot na nivou prvog stupnja' To stanjeje samo teoretsko. Svako mora da ga preraste,viSeili manje, tazllka' je samo u kvantitetu, ali ne i u kvalitetu. Veiinu moiemo svrstati u drugu kategoriju. Ako ste i sami u drugoj grupi, ako ste deo inteligencije,zapamtite: Nikad nije kasno zautenle' Imate dovoljno znania, sad treba da se udite spoznaji. Znanie magli um kao

- spoznaia . Znanje nije spoznaja pralina koja padana ogledalo

je potpuno drugadija,sa drugadijim ukusom. Ima ukus udenja. Obiasniiu vam razliku. Znarye podrazumevasakupljanjepodataka, iskustava, kategorizacija i pam6enje. Udenje znadi da ne sakupljate ni5ta - samo gledate ono 5to vam se odvija pred odise zawanteier ma. Udenje je oworenost uma. Sto viSeznate,viSe ne moiete da prenebregnete svoje znanie - uvek vam se ispredi na putu. Ako me sada slulate, a pripadate grupi udenih ljudi, ne6ete me slulati oworeno, jednostavno. Ne slulate me. Dok procenjujete,osuduiete- nema dijaloga, govorim, vi razmiSljate,

Predgouor

r3

vei samo debate. Izgledate mirno, ali uoplte niste smireni, zna' nje vam se kovitla u glavi. UniStava sve moje teti, izvtte ih. Ono 5to vama dopire do mozga nema vezes mojim swarnim redima. Do vas dopire samo ono ito je proilo kroz filter znarya. Um koji je spreman da udi paLliivo slu5a,bez ikakvih primesa iz proilosti, oworen je i predstavlja ogledalo koje odraiava sve, Saznanjeie vam 5ta god to bilo. Ako podnete da udite, sazna(ete. pomoii da shvatite da niSta ne znate. Osoba koja spozna swarnost, postaje svesnasopswenog neznania - zna da ni5ta ne zna. Neznanje je samo promena' mutacija, revolucija. Slobodno preskodite sa drugog stupnja na treii i postanite blagoslovenabudala. Blagosiljam blagoslovenebudale.

ZNANfE NEVINOST, IRADOZNALOST

odi Radoznale
je izuor lepote,radoje izuor mudrosti, radoznalost Rad.oznalost znalostje izuor potrage,praue potrage. Radoznalostuas uodi u iiuotnih tajni. auanturuspoznaje

Gdeje nestala moja deiia radoznalost? De3ava se gotovo svima. Sto ve6im znaniem raspolaZete,sve ste manje radoznali. Roditelji, ikole, fakulteti, druiwo..' Svi vas teraiu da stidete znarye. Sav njihov trud odnosi se na ulivanje znania. Unutra5nji prostor toliko vam se puni znanjem da viSe nema mestaza radoznalost. Dedie odi su radoznale. Deca se odulevljavaju svim i svadim' Sitnice ih iznenaduiu. PrSteod radosti jer im ie Livot neprekidni niz otkriia. Vremenom postajete udeni - druiwo vam namede takve zahteve. Znanje je potrebno, moZe se upotrebiti na mnogo nadina' Radoznalost je opasna. Radoznali ljudi obidno postaju filozofi, pesnici, mistici, l.ludi beskorisni drulwu. Dru5wo traii ma5ine, veStemaiine - daje vam sve viSeznanja, puni vas znanjem, prewara vas u robota. Sto viSe znate' sYevam )e teLe da saduvate radoznalost - kako moZete da se zadudite nedemu kad vei sve znate? je lilie zeleno.Vas to ne zanima. Znate da Dete se pita zaSto je zeleno zbog hlorofila, iako ne znate ba5 mnogo toga. Kad bi vas neko pitao za5tohlorofil boji li56eu zeleno, morali biste da ramenima. Samo ste malo pomerili pitanje. Sto viSeznaslegnete

18

I RADOZNALOST ZNANJE NEVINOST,

te, manje se pitate. Kad radoznalostu vama umre, nestajei religija jer se religija sastoji od strahopoltovanja i divljenja. Znarye demistifikuje iivot, a religya postoji samo kad ie i'ivor misterija' Dakle, moraiete da naudite kako da opet budete radoznali. Pravo obrazovanje neie vam ubiti radoznalost. Dobiiete iedno, ali ne na u5trb drugog. Biiete obrazovani, ali i radoznali' Sazna6eteda niSta ne moie ubiti radoznalost. (J swari, 5to viSe znate,vala radoznalost biie sve iada'

Dete ne moie da postavljapitania o hlorofilu dok ne sazna

da hlorofil postoji. Ako ste stekli pravo obrazovanje,moZete se pitati ta to liSiu daje zelenu boju, iako znateza hlorofl. Poslednjereti Alberta Ajnitajna: ,,Celog Livotamislio sam da iu otkriti tajne univerzuma.Desilo se upravo suprotno. Sto t"- dublje proudavao iivot, svesam se viSepitao kako i za5to. lJmirem, a joi uvek sam radoznao, joi uvek se dudim i pitam." Retki su ovakvi ljudi - geniji. Geniji ne dozvoljavaju druSwu da ih svedu na robote - to je moja definiclja geniia. Svako se rada kao genije, ali ve6ina ubrzo podinje da pravi kompromise. eim podnu da prave kompromise, gube talenat, ubijaju inteligenciju. Prodaju dulu za trice i kudine, za neke besmislice, su5tinski posmatrano. MoZda bi i mogli da upotrebe te swardice na ovom svetu, ali kad dode smrt, niSta od toga neie odneti u grob. Ako umirete kao Albert Ajnltajn - radoznali, s moliwom u srcu, s poezijom na usnama - Liveli ste punim Zivotom i odlazite kao duhovnik. Albert Ainitain ima viSeduha od pape i svih budistidkih sveltenika zaiedno - daleko viSe!Pre nego 5to je umro, neko ga je pitao: ,,Kad biste se ponovo matematidar i frzitar?"

li biste opet postaliveliki

bih vodoinstalapostao ,,Nikad!Kad bih dobio drugu 5ansu, ter, a ne frzitar.Voleo bih da imam obidaniivot, da budem neu Zivotu.Ne Zelimda me prepoznaju. poznatdabih lak3euZivao

Radnznaleoii

19

Slava,prestii,, ixrazivanja - niSta od toga ne bi mi se ispredilo na putu i mogao bih da se dublje sjedinim sa Zivotom"' KaZete mi da ste izgubili svoju dedju radoznalost i pitate me za5to. Verovatno zato 5to ste stekli dosta znanja. cirhusbiumetnikulaoje u kancelarijuloucana Jedanambiciozan talenteu potrazi za angaZmanom' ,,Staznal da radi5?", Pitaoie agent. Bez reii, iouehje ralirio ruhe,poleteo,izaiao brozprzzzr, naprauio nekolikokrugouau uazduhui uratioseu kancehriju. Sleteo je taino tamo odakle ie i poleteo ispredradnogstoh' je agent.,,D^He, imitirai pticu' Joi nelto?" ,,lJ redu", rekao Upravo to se delava obrazovanim ljudima - niSta ih vi5e ne moLe zriuditi. eak i kad bi im se Bog ukazao, rekli bi: ,,lJ redu, ti si Bog. Pa Sta?!" Ztboravite sve Sto ste naudili. je izuzetnu ponudu od MahsiDoldum, dobio Pozorilniproducent, jednogglumca. ,,Hoiu da vam ponudim neito 3to nikad niko nije uradio Samo na sceni.Ceo London 6e seuzburkati zbog te predstave' treba da uplatite desethiljada funti na radun moje suprugei ja predpublikom." 6u seubiti na sceni, je razmiiliaooponudL producent Potpunobezizrainjno, da radi5za bis?" A 3ta6e5 ,,Hm, zanimliivo. Neki su toliko zaokupljeni ovozemaljskim da ne mogu da razmi5liaiu ni o demu drugom. Producent pita: ,,A 5ta ie5 da radl! zabis?" Brinu samo za ovozemaljsko - kako i 5ta mogu da iskoriste- vile ih ni5ta ne moie prodrmati, niti osvestiti.Hodaiu kao mesedari.Grm ruie cvera,oni ne vide; slepi su. Ptice cvrku6u u zoru, oni ne duju; gluvi su. Postalisu neosetljivi. Postali su to-

20

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

liko umrwljeni da ih niita ne moie naterati da zaple5u,zapevaju, niSta im ne moie olakdati korak. Glavni krivac zato je - znanje. U nekom drugom svetu, punom razumevanja, imali biste znanje, ali bi vas naudili kako da saduvatesvoju radoznalost. Ne bi ubili poezqu u vama, ne bi je zgnjetili teretom znanja. Na pravom univerzitetu, polovina predmeta odnosila bi se na utilitaristidke nauke, a druga polovina bila bi posveiena poezqi, muzici, slikanju, plesu, meditaciji, moliwi ili, jednostavno, relaksaciji pod nekom krolnjom, uZivanju u tiSini kad ne moramo niStada radimo. Polovina predmeta bila bi posveienaonome 5to radimo iz distog zadovoljswa. Tek tada ljudska biia bila bi celovita. Do sada smo imali dve vrste ljudi: jedni su posvedeni ovozemaljskom * utilitaristidkom, a drugi su monasi - potpuno liieni svega ovozemaljskog. Obe vrste su nepotpune. I jednima i drugima neStonedostaje.Monahu nedostajulepote ovog sveta- lepote odnosa sa ljudima. Monah je siromaian, duhovno siromalan jer mu nedostajeZivotnog iskuswa koje obogaiuje Zivot: ljubav, prijateljswo, mri,nja, ljutnja, saoseianjei sve ostalo 5to pleni du5u. Monah je samo prazno crnilo, kao komad crnog platna, niko nilta nije naslikao na njemu - duhovno je siromalan. Video sam mnogo svetacai, mogu vam reii, pravaje retkost sresti svecakoji je dostigao punoiu Livota. Svetacje tako monoton, tako dosadan; ceo Zivot mu je dosadan. Kako moZe da Livi tako dosadnim Zivotom? MoZe, zato 5to su mu sva dula otupela, pa dak i inteligencija. SvetacviIe i ne ose6a da mu je dosadno. Znate li da se nijedna Livotinja, osim doveka, ne dosaduje? Bizon se ne dosaduje. Magarac se ne dosaduje. Nisu dovoljno inteligentni da bi se dosadivali. Samo se dovek dosaduje, samo se doveksmeje.Dosada i smeh su lice i nalidje istog novdi6a.A ti vali monasi, ti takozvani religiozni ljudi, niti se dosaduju, niti se smeju! Srozali su se na nivo bufala i magarca. euo sam za jednogfilozofakoji je hodao ulicama zagledanu nebo, zvezde, mesec,sunce,oblake i ptice u letu. Naravno, mnogo puta bi naleteo na nekoga ili bi se sapleoo ne5to.IGd god bi
www.leo.rs

Radoznaleoii

2l

se sudario s nekim, rekao bi: ,,Gospodine,jeste li vi magarac?" Po5toje bio cenjeni filozof, niko mu to ne bi uzimao za zlo. Niko se ne bi uvredio. Jednog dana je naleteo na magarca. Taman se spremao da kad je odjednom poizgovori:,,Gospodine,jesteli vi magarac?", gledaoispred sebe,nasmejaose i rekao: ,,Gospodine,vi ste to 5to ste. St" bih jo5 mogao da vam kaiem?" Ljudi izoplteni od sveta,preworili su se u bizone ili magarce i pali su ispod nivoa ljudske svesti. Zato im nikad ne moie biti dosadno. Izgubili su ono 5to ih je dinilo ludskim biiem, vratili su se korak nazad.Naravno, /ivot iivotinje manje je stresan: nema nerviranja, nema ljutnje. Oko njih 6ete osetiti neki oreol spokoja - ali, spokoj bez inteligencije ne znadi ni5ta. Kad se spokoj udruZi s inteligencijom, rada se buda. Kad neko doiivi spokoj bez inteligenclje, znati da se vratio medu bizone. Monasi su primer za to. Povukli su se iz svetai potpuno posvetili iivot moliwi, meditaciji, moliwi, meditaciji - potpuno sami. To nije, i ne moie biti, pravi Zivot. Milioni ljudi Zive drugadijim nadinom Livota - stidu, imaju sve ve6e i veie svote na radunima u bankama, ali ne znalt da se igraju. eak i kad podnu da se igraju, shvataju tu igru ozbiljno. Igra se prewara u posao. Ne mogu samo da igraju karte - moraju da ulaZu novac. Tadaigrapostaje ozbi\na- podinje da lidi na posao. Ne5to mora da visi o koncu - tek tada ljudi mogu da igraju. Vidite igradekoji su mrwi ozbiljni tokom igre, kao da je u pitanju Zivot ili smrt. Izgleda da nikome nije do igre. Svet je pun ovozemalskih aktivnosti. eovek je izgubio meditaciju, razigranost,radoznalost,dudenje, oseianja, potrebu da gleda u zvezde,miri5e cveie, svira gitaru ili da pevuliizzadovoljswa. Thkvi ljudi su veoma siromaini. Hoiu da sworim novu vrstu ljudi koji neie biti siromalni ni u jednom smislu te redi, koji ie uLivati u blagodetima ovog sveta, koji ie biti zaista bogati - uLiva& u bogatswu odnosa s ljudima,

22

NEVINOST, ZNANJE I MDOZNATOST

u svim Zivotnim izazovima, ali koji ie modi da uZivaju i u ti3ini, u stanju razigranostiduha, u meditaciji. To je moja predstava o sanjasinu: treba da bude u svetu, ali ne i deo sveta. fleba da Livi u svetu, ali da ga nadvisi, a ne da beii iz sveta. Pravilan sistem obrazovanjasworio bi sanjasineSirom sverasanjasineu mom smislu te redi - sworio bi svete!ude. Pedeset posto vremena bilo bi posveieno svetu, a pedesetonostranom. Oba dela bila bi uskladena, proiimali bi ledan drugog. Tek tada moiete red da ste zaisraudeni, bez straha da (ete izgubiti dedju radoznalost. Tek tada moZete imati znanje, ali iete i dalje posravljati pitanja. Staje neainost?Staje lepota? Nevinost podrazumeva da Zivite u trenurku, bez proSlosii, bez zaHjutaka, da Zivite u stanju neznanja. Sve dok se vale postojanje odvija u zadivljujuioj tiSini, bez ijednog tereta prollosti, u miru koji ni5ta ne sluti, uLivatete u lepoti. Kad god osetite lepotu - u zracima sunca koje se rada,u zvezdama, u weiu, na licu doveka ili Zene- kad god osetite lepotu, zastanitei posmatrajte.Svaki put iere od{xiri da ste se prepustili trenutku bez mozgarya, udinili ste neito o demu niste prethodno razmislili, neito potpuno sponrano. Odarao vas je trenutak. Obuzeo vasje tako naglo da ste zaboravili na prollost. Kad zaboravite na proilost, auromatski zaboravljate i na buduinost jer su prollost i buduinost lice i nalidje istog novdiia - niti su odvojeni, niti se mogu odvojiti. Bacite novdi6 - nekad ispadne pismo, a nekad glava, ali, u svakom sludaju, druga strana je tu iako je mi ne vidimo. Pro5losti buduinost su lice i nalidje istog novdiia. Novdii je um. Kad zaboravite novdii, nalazite se u stanju nevinosti. Ne znate ko ste, ne znate niSta; znaryene postoji. Vi postojite, a susret vaieg maju5nog biia sa beskrajnim Zivorom, spajanjei proLimarye - to je lepota.

Radoznaleoti

23

Nevinost predstavlja vrata kroz koja ulazite u lepotu. Sto je dublja vaia nevinost, to je lepii va5 doLivljaj. Sto vi5e znate, Livot vam se dini sve ruinijim snagu iz znanja. eim neito saznate,uniStavate poezlju. Sama pomisao da ste neStosaznali swara prepreku izmedu vas i predmeta valeg saznania. Svevam je iskrivljeno. Ne slulate uiima, ve6 mozgom. Prevodite. Ne vidite odima. Interpretirate. Ne oseiate srcem, samo mislite da ose6ate. Gubi se svakamoguinost da neposrednodoZivite Zivot. Raspadatese. To je prvobitni greh. O tome je red u biblijskoj pridi o Adaproterani su iz mu i Evi. eim ru pojeli plod sa drveta saznar4a, raja-uswari, nije ih niko proterao,'nije im Bog naredio da odu, sami su shvatili. Shvatili su da viSe nisu nevini, shvatili su da su se odvojili od Zivota, shvatili su 5ta je ego... Znanjeje podiglo ogromnu prepreku, gvozdenuprepreku. Pitate me: ,,Staje nevinost?" Ispovraiajte znanjet Morate povratiti plod sa drveta sazn nja. To je sultina meditacije. Povratite svoj sistem - to je otrov, bez znanja, Zivite sa znailem da niSta ne zn^te. KaLite: ,,Ne znam!" Ziuitr- u stanju neznania i saznaiete 5ta ie lepota. Sokrat je znao 5ta je lepota jer je Ziveo u stanju neznania. dist otrov! Ziuit Postoji znanje koje ne znai neznanje koje zna. Postanite neznalica poput Sokrata i u vaIe bi6e useli6ese jedan potpuno novi kvalitet. Ponovo 6ete postati dete. Rodiiete se ponovo. Odi 6e vam sijati radoznaloliu, sve ie vas duditi i zanimati. Ptica u letu probudiie odulevljenje u vama. Radost zbogtoga 3to ste videli pticu u letu - kao da ste i sami poleteli na njenim krilima. Kap rosekoja sklizne sa lotosovog cveta,jutarnji zracikoji oslikavaju dugu u kapi rose - tako velidanswen trenutak koji ie vas preplaKap rosekoja pada sa lotosovog cveta utapa se viti ose6anjima... u beskrajno jezero- kao da se vi utapate u boZanswo. jer Livite na osnovu zaHjutaka, crpite

24

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

U trenucima nevinosti nestajegranica izmedu posmatradai predmeta posmatranja. ViSe niste odvojeni od prizora i zvukova. Sad me paLliivoprarite: u ovom rrenurku, moZetefunkcionisati na dva nadina. Jedan podrazumeva znanje: moZete gundati u sebi, osudivati moje redi, procenjivati, neprekidno vagati da li sam u pravu ili ne, da li se ono 5to govorim uklapa u vaie teorije, da li je logidno ili nelogidno, naudno ili nenaudno, u sldadu sa hri5ianswom ili hinduizmom, moZeteli bez toga ili ne, moiete li da svarite moje udenje ili ne, u umu vam Lamofisto glasova,paralelno sa mnom, vodite unutrainji dijalog. Ako slulate na ovaj nadin, sluiate iz velike daljine - teiko iu uspeti da doprem do vas. Tiudim se, ali ne uspevam. Bulcvalno ste na nekoj drugoj planeti: niste ni ovde, ni sada. MoZda ste budista, musliman. hri5ianin, komunista, ali niste ovde i sada.Izmedu vas i mene je Biblija, Kuran ili Gita. PruZam ruku da bih premostio tu barijeru, ali izmedu nas je ditava kolona sveitenika. Thko vas znanie zagluiuje, zaslepljuje,otupljuje vam oseianja. Postoji joi jedan nadin da sluiate moje redi: kao obidan slu5alac, bez ikakvoginterpretiranja.Bezikakvihprepreka.U miru kontaktiramo, susre6emo se i sjedinjujemo.Vi ne tumadite moje reti, ne pitate se da li sam u pravu ili ne. Ni5ta nije pravilno i ni$ta nije pogreino. U trenutku nevinosti dovek se ne bavi procenama. Nemate sa dime da poredite, nema kriterijuma, nema prethodnog znanja, nema trdanja pred rudu, nema predrasuda. Jednostavnoslulate kao da ste u blizini potoka koji Zubori, kao da neko svira flautu ili gitaru u 5umi. Samo sluiate. Osoba koja je doila da kritikuje neie sluiati. Oni koji su dojli samo da bi slu5ali, mo6i & da uLivaju u trenutku, moii 6e da osluSnumuziku. St" rra- treba da biste razumeli muziku? Nema tu 5ta da se razme.Moiete je okusiti, moiete je popiti i, zajedno s njom, neka ose6anja,moLetese opiti muzikom, ali ne moZete je razumeti. 5t" tr'rima da se razume? Tu je kritidar. Nije tu da bi okusio, nije tu da bi se napio do$ao je da razume. Ne slu5a muziku; pun je matematike. Ne-

Radaznale oii

prekidno razmiSlja, kritikuje. Nije nevin - previSezna i upravo zato promaii ie mu sva lepota. MoZda ie i doii do nekih glupih zakljudaka, ali propustiie trenutak. A trenutak je trenutan! Kad biste mogli da sasluiate,samo da sasluiate;kad biste mogli da pogledate,samo da pogledate ... U trenu biste shvatili 5taje nevinost. Nisam ovde da bih vam objalniavao5taje nevinost, ovde sam da bih vam dao da okusite nevinost. Uzmite Solju daja. Svaki dasnudim vas dajem. Otpijte malo, osetite toplotu trenutka, muziku, tiSinu i ljubav koja vas obuzima. Dozvolite da vas potpuno obuzme. Na trenutak se oslobodite svog uma koji kritikuje, posmatra, veruje, ne veruje... Oworite se na trenutak i spoznaiete nevinost. Tada iete spoznati i lepotu. Lepota je iskuswo koje ose6atekad ste u stanju nevinosti, lepota je cvet nevinosti. Isus kaZe:,,Neiete uii u carswo nebesko ako niste kao deca." eestogouorite o ljubaui. Kaho supoaezani strahopoitoaanje, deija neainosti ljubau? Radoznalost i strahopoitovanje veliki su duhovni darovi. Radoznalost podrazumeva da funkcioniSete sa stanoviSta neznanja. Udena osoba nikad se ni5ta ne pita jer misli da sveve( zna. Zna

Britaniku; sveglupe odgovore, moZdazna i ditavuEncihlopediju

on misli da su sva pitaryave6 odgonetnuta. Kad je pitanje takvo da jednostavno nema odgovora, jer se ne moZe odgovoriti na tako neito - ne danas, nego nikada - ne samo da se ne zna, vei se ne moie ni znati - kad dotaknete ono 5to se ne moZe saznati. oseti6ete kao da vam divljenje. Biiete u stanju strahopoJtovanja srce stane na trenutak, kao da vam zastanedah. eini rram se da je u tom deliiu sekunde sve stalo. Ceo svet je stao: vreme je stalo, pamet je stala, ego je stao. Na trenutak ste ponovo dete, divite se leptirima, cve6u, drve6u, kamendiiima,

NEVINOST,ZNANJE I RADOZNALOST

Skoljkama.Vi ste dete. Ponovo. Kad osetitebeskrajnu lepotu Zivota, kad osetite strahopoltovanje prema iivotu - shvatite da vas je preplavio Livot- moZete da igrate, slavite taj trenutak, moiete da viknete: ,,r{ha!" Ne znate 5ta drugo dakazete' Sve5to ste hteli reii stalo je u jedan uzvidnik. Obrazovani ljudi iive sa upitnikom, a osobekoje gajestrahopoltovanje prema iivotu, Zive sa uzvidnikom' Sveje tako duboko da sene moZeobuhvatiti saznanjima;nemoguie je znati bilo 5ta. Kad to iskusite, osetite strahovit priliv energije,preskoditeogroman jaz od mozga do srca, od znania do oseianja. Kad nema nikakve moguinosti da se neito sazna,energijase vi5e ne kreie u tom smeru. Kad shvatite da je znanie nedostiZno, kad shvatite da ie misteriia zauvek ostati misterija, usmeravate energiju na nelto drugo, u ovom sludaju - na srce.Zato kaLem da je ljubav uvezisa radoznaloiiu i strahopoltovanjem,tvezi da detinjom nevinoliu. Ako niste opsednuti saznanjem,bi6e vam se ispuni ljubavlju. Udeni !udi nisu ispunjeni ljubavlju. Ljudi koji misle glavom nisu ispunjeni ljubavlju. e* i ako vole, oni samo misle davole. Njima i ljubav dolazi iz glave' Na putu kroz glavu, ljubav gubi svu svoju lepotu, postajerui,na-. Liudi koji misle glavom radunaju, njihov domen je aritmetika. Ljubav je skok u oPasnostiZivota bez ikakvog proraduna. Glava kaie: ,,Razmislipre nego 5to skodi5", a srce kaZe:,,Skodi pre nego ito razmisli5".Glava i srcesu suprotnosti' Udeni ljudi svemanje i manje vole. Mogu da pridaju o ljubavi, mogu da napi5u doktorsku tezu o ljubavi, ali ne znaiu ni5ta o ljubavi. Nisu je iskusili! Za nilhje ljubav samo predmet izuiava' nja, ali ne i ljubavnlYeza. destopridate o radoznalostii ljubavi", kaiete. ,,Previ5e ,,Da, uvek vezujem ove dve teme jer su one lice i nalidje istog novdi6a. Mora6ete da se naudite radoznalosd ier vas je drulwo vei uvuklo u sopsweni obrazovni sistem. Skola, fakultet - druSwo ie sworilo moine mehanizme da bi vas obrazovalo.Sto viie

oli Rad.oznale

27

u sebe,imate manje prostora za slobodan protok znanjasabijete ljuenergije. lJ vama je previle cigala,previSekamenja na putu da bavi i na celom svetu nema te institucije koja 6e vam pomoii se ispunite ljubavlju i da je gqite. Voleo bih da pokrenem takvu vrstu fakulteta' Naravno' vlada ga ne6e priznati, kao ni ostali fakulteti' Njihovo nepriznavanje da er,t^pr^uo,biti istinska podastjer time svima daju do znania je u pitanju neStosasvim drugadije, mesto gde se ljudi ne pune znanj em, vei lj ubavlj u. Ljudski rod vekovima Zivi sa znan)em,ataj Livotbio je prilidno i }kole ruLan.D. H. Lorens je predloiio da se zawore svi fakulteti veoma nau periodu od sto godina. Smatrao ie da ie dovedanswo H' Lorens predovati ako se to desi. Potpuno se slaiem s njim' D' na i fridrih Nide su divne osobe. Na nesre6u,obojica su rodeni Zapadu,pa nisu znalizaLao Cea,ettang Cea, Budu' Bodidarmu' 5to su poznavali samo Rinzaja, B"5", K"bita ili Mira. Pruva'ieSteta vredao ih je jevrejski i hri5danski levrelsku i hri5iansku tradiciju. pogled naLivot. Smatrali su ih povrinim' _ Fridrih Nide se potpisivao: ,,Antihrist Fridrih Nide... Nije zaistabio protiv Hrista; jednom je rekao da je prvi i poslednji Hrihri5danin rasPet- bio je to Isus Hrist, prvi i poslednji' U odbili stovo ime danas postoje mnoge laLi, a onog dana kad su odste Hrista i Jevreji su postali lai. Kako mozete da iivite kad je bacili svoj najviSi izraz? Ono 5to je Mojsiie zapot'eo' dostiglo Isusa' svoj vrhunac sa Isusom, ali Jevreji su odbili da poveruju u tog Tog dana su odbacili sopsweni Procvat' sopsweni miris' Od dana, Jevreji ne Zive kako bi trebalo' Isusovi sledbenici sworili su neito Potpuno suProtno Isusoi vim propovedima. Ako se vrati, smudiie mu se Vatikan i papa li ie Isus sve5to se odigrava ,,u ime Boga"' Neko me je pitao da raponovo doii jer je obeiao. ,,Ako sevrad, ne6etemorati da ga zapnete.sam ie se ubiti! Kad vidi hri5iane, poLelele da se ubije. Mislim da ne6ehteti da dode. Jednom je bilo dovoljno. Dvaput je ve6 previ5e."

NEVINOST,ZNANJE I MDOZNALOST

Zapad uoplte nije razumeo Nidea i D. H. Lorensa.DoduSe, s razlogom. Bili su bespomoini. tpkali su u mraku. Zaprro, tumarali su u pravom smeru; da su bili na Istoku, postali bi bude. Imali su sjajne potencijale, sjajne poglede. U mnogim tadkama slaZemse s niima. D. H. Lorens bio je vatreni protivnik takozvanog obrazovanja. Nije to obrazovanje, ve6 zatupljivanje. Pravo obrazovanje mora se zasnivati na ljubavi, a ne na znaryu. Pravo obrazovanie ne moZe se upotrebiti u ovozemaljske svrhe, ne sme se kupovati na pijaci. Ne kaZem da vam neie dati znanje, ali pravo obrazovanle 6e vam, pre svega,oworiti srce za ljubav. Tada (evam biti dato sve znanje koje vam treba, ali biie sporedno. Nikad ne(e nadlatati snagu ljubavi u vama, znanje neie postati vaznije od ljubavi. Kad god se javi neki sukob izmedu ljubavi i znanja, obrazovanje ie vam pomoii da stanete na stranu ljubavi. Ohrabriie vas. Daie vam snagu za nove poduhvate. Daie vam prostor za Livot, srdanost da prihvatite sve rizike i neizvesnosti. Pomoii ie vam da se Zrwujete zbog ljubavi, ako treba. Stavideljubav na prvo mesto - ne samo ispred znanja, vei i ispred i.ivota, jer bez ljubavi Zivot nema smisla. Ljubav bez Livota i dalje ima znataj. Ako telo umre, energija ljubavi ne nestaje. Produiava se do vednosti. Liubav nije odredenavremenom. Da bi vam srcebilo ispunjeno ljubavlju, ne reba da seneprekidno rukovodite proradunima. Da biste mogli da volite, treba da zadrLite svoju detinju radoznalo$. Zato uvek govorim da je deija radoznalost usko povezanas energijom koju nazivamo ljubavlju. LJ swari, to su samo razlititi nazivi za jednu pojavu. Staje misticizam? Misticizam predstavlja iskuswo da Livot nije logika, vei poezlja; i,ivot nije silogizam, vei pesma. Misticizam je objava da se Zivot jednoswano ne moZe spoznati, sultina Livota uvek osta.ie skrivena.

Radoznaleoti

29

Nauka deli egzistencijuna dve kategorije: poznato i nepoznato. Poznato je nekad bilo nepoznato. Nepoznato je nepoznato danas,sutra ili prekosutra, nepoznato ie postati poznato' Nauka veruje da 6e, pre ili kasnije, dovek uspeti da shvati sve i da ie vremenom postojati samo jedna kategorija - poznato' Nepoznato se smanjuje i postajePoznato. Misticizam podrazumeva postojanje tri kategotTie: poznato, nepoznatoi ono 5to sene moZespoznati- nije bilo spoznatoi nikad neie biti. ono sto se ne moze spoznati predstavlia sri. svega. MoZe se doZiveti, ali ne i objasniti. Ne moZese svestina nivo znanja.iako srce peva, iako pleiete, iako Zivite preplavljeni energijom onoga 5to se ne moie spoznati, nedetemo6i da spoznate tu energiju. Pomalo podsedana reku koja se uliva u more. Mislite li da reka zna za more? Reka se prewara u more, ali ne zna za more' Kako moie te znatiza nelto sadime ste sesjedin ili>.Znanie podraObjekat mora zumevapodelu; znanjeje, u osnovi, Sizofrenidno. biti odvojen od subjekta; udena osoba mora da zadrLi distancu od predmet a izutavarya. Ako distanca nesrane, znanje neie biti mogu6e. U misticizm:uuaLiteli se sjedinjuje sa onim zaiimtraga,liu' bavnik se stapa sa voljenim biiem, kap se raswara u okeanu i postajeokean. Nema znanja.U takvom spoju znanje nestaje'U tom jedinswu postoji samo iskuswo, a iskuswo ne dolazi spolja, veiiznrtra. Zapravo, viSeje red o doZivljaju nego o iskuswu' Red ,,misticiz m" potide od grdke reti mysterion ito znati ,,tainaceremonija". Ljudi koji su dotakli ono 5to se ne moZe saznati okupljaju se da podele doLivliaie. Deljenje nije verbalno, ne moZe ni biti verbalno. U pitanju je deljenje biia, jedni drugima daruju sopswena biia. Pleiu zqedno, pevaju zqedno' gledaju jedni drugima u odi ili, jednostavno,sedezaiednou tiSini' To su radili s Budom, KriSnom, sa Isusom, samo na razlidite nadine' PoStovaociKriSne plesali su s njim. Bio je to mysterion, talna niStavam ne6ebiti ceremonija.Ako gledatespolja }ta se deSava,

30

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

jasno. Ne6eteznati Ita to oni dele izmedu sebeako ne zaigrates njima. Ako im se ne pridruLite, ne moiete znati 5ta dele jer je to nevidljivo. Nije u pitanju ni3ta opipljivo, ne moZe da ide iz ruke u ruku. Nikad neiete videti tako neito. To je ne5to 5to se preliva iz jednogbiia u drugo, prisuswo uditelja medu udenicima. Thjne ceremonije u Indiji nazivaju se ras. U F3i5ninom predanju oduvek su ih nazivali ras. Rasje ples i razmena energije s uditeljem. Samo energija koja tede moZe da se razmenjuje. Ne moZete razmenjivati stajaiu energiju. Bazen se ne uliva nigde. Samo se reka uliva. Susretje mogui samo zahvdjuju6i kretanju. Isto se deiava i s Budom, ali njegov ples je nevidljiv. Buda je sedeobez redi. Njegovi udenici sedelisu bez reti - nazivali su - biti sa istinom. Buda je doZiveoprosvetljenje; taj susretsatsang nosi svetlost u sebi. Ostali, koji jo5 nisu doiiveli prosvetljenje, dije sve6ese jo5 nisu upalile, sede u njegovoj blizini ose6aju6i duboku lubav i zahvalnost. PribliZavaju mu se u tiiini. Malo-pomalo, prostor medu njima nestajei plamen se prenosi sa uditelja na udenike. Udenik je spremanda primi plamen. Udenik je prijemdivost, materica, Zenskastrana. Ovo je, takode, mysterion - taina ceremonija. Isto se delavalo iZaratustri, Lao Ceu i Isusu, svakome na svoj nadin. Deiava se i ovde. Dok vam se obra6am. vi ste samo radoznali ljudi koji su doSlida duju 5tasede5ava, moje redi saslu5a6ete i proma6i 6evam pravo blago. Redi su samo za one koji ne umeju da slulaju tiiinu. Oni koji su se zbliZili sa mnom, oni koji su postali sanjasini, sluiaju redi, ali ih ne seciraju,ne analiziraju, ne raspravljajuse sa mnom. Sluiaju ih kao muziku, moje redi su za njih kao vetar koji fijude kroz borove grane, kao kapi ki5e koje dobuju o krov, kao huk morskih talasa.Dok um sluia muziku, srca apsorbuju biie, prisuswo. To je mysterion,tajna ceremonija. Zako je ,,tajna"?Nije tajna zato 5to se krijemo u peiini. Tajna je zato 5to se moie dogoditi samo ako ste povezanidubokom ljubavlju sa svojim uditeljem. Ostali mogu da prisuswuju, ali za

oii Radoznale

31

njih 6e ceremonija ostati nevidliiva; zato se zove tajna' Kad Buda mogu da sedi okruien udenicima, ne krije se u planinama svi tiSini. dodu i da ga vide, ali vide6esamo nekoliko tela koja sedeu demu Neie videti prenos svedosd,ne6evideti niSta od onoga o piSeu spisima. Isti je sludaj i ovde. Svakodnevno dolaze posmatradi' Vide misle kako sedite sa mnom i slusateme, pleSeteili meditirate i Proveli da su sve saznali. odlaze i govore o tome 5ta su videli. jednostavno su ovde dan ili dva i vei su ,'strudnjaci"' Glupi su' laZni' redeno.Ne znaju ni5ta o misticizmu' Svi izveStajisu im morali Moraju biti laZni. Da biste znali sta se ovde zaistadeSava, biste da udeswujeteu tome, morali biste da se utopite u dubopuki ku harmoniju sa mnom i ovim prostorom' Ne moZetebiti ne posmatrad,ne moiete samo gledad sa strane' Ovakve pojave mogu se sagledatispolja: one su tajna' (e Morate da se oslobodite. Morate da rizikujete. Tek tada ose6aj vas, neki ukus na vrhu jezika, neki doi'ivljal u srcu' neki dota6i i useliti vam se u Zivot. To je pravo znaienie reti "taina ceremoniia". Svako moZe da gleda, ali samo oni koji udeswuju mogu da vide. od redi myeinStoznadi "drLattiezlk Samared nnysterionpodde neito za zttbima". Misticizam podrazumeva da ste ne5to videli' naiSli oserili, ali ne moZet. io d" izrazite. Misticizam znati da ste da na istinu od koje ste zanemeli'Thko je ogromna i nedokudiva Zato se redima ne moie iztaziti. eak ni red ,,Bog" nije dovoljna' je Buda odustao od redi ,,Bog"' Ni red ,,du5a"nije dovoljna' Zato To su samo redi' swarnost ie Buda odustao dak i od redi ,,du5a"' ie neStomnogo jaie. li Razmislite o svojoj svakodnevici.Kad neStoizgovorite, da videli ste ta red tadno odraiava ono sto ste hteli da prenesete? znade iepo drvo i kaZetenekome: ,,Video sam divno drvo'" Sta boje te redi ..divno drvo"? U tim redima ne vidi se nijansa zelene pod tog drveta, oblik, kao ni koren koji se krije negde duboko se zemljom. Redi ne sadrZeopis treperavih sundevih zraka koji

32

I RADOZNALOST ZNANJE NEVINOST,

probijaju kroz li5ie, velidanswenih cvetova, niti mirisa vlazne zemlje,cvrkuta ptica koje segnezdevisoko u kroinji. Kakvu poruku prenosite redima: ,,Video sam divno drvo"? Nikakvu. Redi nemaju koren, nemaju krila, nemaju nijanse zlatne,crvenkaste, ni zelene. Redi su bezbojne. Reii su siroma5ne.,,Drvo?" Drvo je samo simbol, ali ima znatenjejer svi znamo 5ta je drveie, pa kad neko kaZe: ,,Video sam divno drvo", imate blagu predstavu o tome. Kad je red o Bogu, o tom pojmu nema ni blage predstave. Osim ako niste videli Boga, naravno. Kad pomenem Boga, vi dujete tu red, ali ne dujete njeno znaterye. U vaiem srcu nema odgovora. Kad kaiem da je prelepa ruLa, vi imate neku sliku. Ako zaLmurite i podnete da meditirate o reti ,,ruLa", videiete kako se u vama owara ruZin pupoljak jer ste vei nekad videli taj cvet. Ako ste veoma senzitivni, motda iete osetiti i miris ruZe ili kapi jutarnje rose na njenim laticama. MoZda ie vam se probuditi neka seianja, moida ie oLiveti neke uspomenejer ste vedvideli ruZu. Sta je sa osobom koja nikad nije videla ruZu?Pomen te redi neie pobuditi nikakve asocijacije,nikakva oseianja, nikakve slike. Slulaju redi, ali ih ne tuju. Za njih ta ret.iebez ikakvog znaienja. Isti je sludaj sa redima Bog, molitua, zaltualnost,itd. Ne moLe' te ih razumeti jer ih nikad niste doy'iveli. Oni koju su ih doZiveli, ostali su bez redi. Nisu zanemeli, ali sad pridaju o metodama, o nadinima. Ne govore o istini. KaZu vam kako da je dosegnete,kako da izbegnete rupe i stranputice. ,,Ovo je put, idite u tom smeru", kaiu. Daju vam mape i ukaiu vam na znake koje 6ete usput videti kako biste se uverili da ste na pravom putu - to je najviie Sto mogu. Kad je red o istini, o Bogu - ne mogu da kaiu ni red. Divno je to znadenje. Myein znati ,drLati jezik za ztbima". Od redi myein potide ret mysterion,a od reti mysterion Potite ret ,,misticizam". Misticizam je dula religije.

Radoznaleoii

33

Zato insistiram da se ostavite uma koji razmiilja t prozi, oLi' vite deo uma koji razmi5ljau poeziji. Ostavite se proudavanjasilogizama, neka vam pesma postane nadin Zivota. Vodite se intuicijom umesto intelektom, rukovodite se srcem umesto glavom jer je srce bliZe misterijama. Glava je protivnik misterija. Glava sestalno trudi da demistifikuje misterije. Gde god se nauka razvila, religija je nestala. Kad um navikne da sve posmatra s naudne tadke glediSta,religija jednostavno odumire. Cvet religije vi5e ne cveta. lJ tlu udenjadkoguma naJazi se neki otrov koji spredavada se seme religije razvije - ubija ga. Koji je to otrov? Nauka veruje u demistifikaciju iivota. Religija kai-e dasetajne Livottnikada ne mogu otkriti. Sto viSe rmvmete, svevam je tajansweniji. MoZda 6e se nauka i religija spojiti jer su i veliki naudnici osetili misteriju Livota. Na primer, Edington, Ajnltajn i mnogi drugi, od<rili su da ih dublje razumevanje Zivota sve vile zbunjuje - 5to viSe znajt, javlja se sve veda potreba za saznaniem' Sve5to znqt im izgleda nedovoljno i povr5no. AjnStajn je umro gotovo kao mistik. Nestalo je onog samopouzda$a koie ga ie nekad nagonilo da wrdi: ,Jednoga dana saznaiemo sve." Umro je u meditativnom stanju. umro je kao pesnik, a ne kao naudnik. Edington je napisao:,,Prvosmo mislili da je misao samo nusproizvod, epifenomen materije, njena senka. Materija je supstanca;svestje samo senka,neopipljiva." ,,Bio sam potpuno ubeden u to", wrdi Edington nelto kasnije. ,,Bilo je takvo vreme." Tokom ffi veka, nauka je formirala klimu na.Zapadu. Edington je odrastao u takvoj klimi, ali je na samom kraju Zivota izjavio:,,Svesepromenilo. Sto t"m vi5e istraZivao,jasnije sam uvidao da se svet ne sastojisamo od materije, vei od misli - Livot je svemanje materija, a svevi$e svest." Dobre vesti: nauka je dolla do velikih otkriia. To otkriie proistide iz nemoguinosti nauke da objasni Zivot. Ne vidim da takozvani religiozni ljudi dolaze do istog otlffiia.Taljigaju se daleko iza. Pritaju iste, stare, glupe fraze. Joi su

34

NEVINOST,ZNANJE I RADOZNALOST

opsednuti Vedama, Kuranom i Biblijom. Ne kaZemda su Vede, savrleno su tadni - ali u njiKuran ili Biblija pogrelni - 5tavi5e, ma je sve opisano na stari, primitivan nadin. Ne mogu da se porede sa modernom naukom. Potrebni su nam savremeni mistici velidine Alberta Ajnitajna, Edingtona ili Planka. Trudim se da sworim savremene mistike, a ne samo naudnike koji 6e, kao papagaii, verglati o UpaniSadamai Vedama. Ne6e mo6i. Potrebni su nam savremeni mistici: ljudi koji govore poput Isusa, u svoje ime. Potrebni su nam hrabri mistici koji su doiiveli Boga, ne z to 5to spisi kaLu da Bog postoji , ve( zato ito su spoznali Boga, ne udeni ili obrazovani, vei mudri ljudi. Dole obrazovni sistem! Obrazovanje je za mediokritete; obrazovanje ne moie da premosti iaz izmedu moderne nauke i misticizma. Potrebne su nam bude, a ne ljudi koji znaju poneito o Budi. Potrebni su narn uditelji meditacije, ljudi puni ljubavi i iskuswa. Doilo je vreme da sesruii granicaizmedu religije i nauke, do5lo je vreme da seizmelaju i proZmu. Bi6e to jedan od naivaLni' - dan ujedinjenja i slavljajer od tog dana jih dana za dovedanswo nestaie Sizofrenija,nesta6epodvojenost ljudi. Neie nam biti potrebna oba pojma, religija i nauka - jedan 6e biti dovoljan za sYe. Koristi6e naudne metode za spoljne veltine i religijske za unutraSnje.,,Misticizam" je divna red, moie se upotrebljavati da oznati jednu nauku ili jednu religiju, kako vam drago. ,,Misticizam" je veoma lepo ime. Nauka ie istraZivatitajne spoljnog, a religija tajne unutrainjeg sveta- biie to dva krila misticizma' Misticizam moLe da odreduje obe pojave. Misticizam moZe da predstavljasintezu nauke i religije. Kad podne taj processinteze,desiie se niz drugih, sPontano izazvanlh sinteza, kao landana reakcija. Na primer, ako se nauka i religija sretnu u misticizmu, mogu sesrestiIstok i Zapad, mogu se sresti dovek i Lena, poezlja i proza,logika i ljubav, malo-pomalo, sloj po sloj, sve ie se stapati i proZimati. Kad se to desi, imademo savrlenijeg, celovitijeg i uravnoteienijeg doveka.

Rndoznaleoii

35

Koje je, po Vaiern milljmju,

najaefe iudo d;iaota?

Najneverovatnije je to 5to niko nije iznenaden. Ljudi :uzimaju Livotzdravo za gotovo. Sveje misterija, sveje neverovatno! Pravo fe dudo Ito se seme prewara u drvo, 5to se sunce rada svakog jutra, pravo je dudo 5to ptice pevaju!eudo! Svakogtrenutka, svakoga dana sre6ete sesa dudima, pa ipak niste nimalo iznenadeni. je To mi nqvete dudo Zivota * 5to ljudi uzimaju Livot zdravo za gotovo. Samo deca ne uzimaju Livotzdravo za gotoyo. Zato deca imaju lepotu, gracioznost,nevinost. Radoznali su za sve, svemu se dive. Sakupljanjekamendi6aili Skoljki na plali... Posmatrajte decu, pogledajte sa koliko radosti trde, sakoliko ljubavi skupljaju kamendiie, kao da skupljaju dijamante. Zagledajte im se u odi dok beru cve6eili jure leptire. Celo njihovo bi6e, svakaielija njihovog tela proZetaje misterijom. Zbogtoga vredi Ziveti! Osoba koja izgubi sposobnostda se divi i dudi, postaje mrw".. eim umre vaia sposobnostda seoduievl javate,umirete i vi. eim izgubite radoznalosti divljenje, postajeteimpotentni. Ako ste se rodili sa darom za smeh i sa sveI6u da je ceo svet lud, imate ono za 5ta vredi Liveti, i ne samo Liveti, vei igrati i slaviti. je ispredhaueza prui put je posetiocirhus.Stao sa Nebi stari seljab je predstaua kamilama iskolaienihotiju i otuorenihasta.Cirhuska uei potela, ljudi su zauzeli suojamesta,ali on senije oduajaood hamila. Palljiuo je proutauaosuahidetalj na ouomstuzrenju pokopita, otegnutu luzatuorenihoiiju: hriue noge,razduojena gornju usnu, grbena ledima... Posle petnaestak minuta, seljah seohrenuo sgadenjem:,,Davola! Ovakva Livotinjane postoji!" Ljudi vi5evole da poridu nego da pokaZuiznenadenje.,,Ovakva Zivotinja ne postoji!" Tako se dovek oseia bolje, inade bi se uznemirio.

35

NEVINOST,ZNANJE I RADOZNALOST

euo s"m pridu o nekom duvenom generalu koga su poslali uPariz. Jednog jutra je poveo svog malog sina u Setnjupo vrtu. Veoma se obradovao kad je video koliko se njegov sindi6 oduSevioNapoleonovom statuom - odmah se uspentraona konja i viknuo: ,,Tata, hoie5 li me svakogjutra dovoditi ovde da gledam Napoleona?" General se radovao jer je sin pokazao interesovanje za velikog voskovodu. ,,To je dobar znak! Pre ili kasnije i on ie postati veliki general!",mislio je otac. Sestmesecikasnije, premesdli su ga u neki drugi grad i poslednji put je poveo sina u vrt da se pozdravi sa statuom. Tog jutra, dedakje i5aosa tatom sav uplakan. ,,Oduvek sam hteo neStoda te pitam, ali bio sam toliko zadivlien velikim Napoleonom da sam, jednostavno, zaboravio na svoje pitanje. Sad bih voleo da mi odgovoriS,polto nam je ovo poslednji dan. Ko sedi na jadnom Napoleonu?" Ako se osvrnete oko sebe,svuda 6ete naiii na ogromna iznenadenja. i najboljegodineprzuel je sa lenom iije Wt je preiaoPedesetu kritihouanjega je izludiuah. Iako mu je zdraulie uei neprehidno je. Otilaoje u dneunu od'lutio na i.uicibankrota, naruleno, a Posao hrauatu za lusteri reiioda okontasue.U tom trenutku, sobu, uezao l;enaje uila u sobu. njegoua je u ioku. ,,Toti je najbolja kravata!" ,,Dione!", urisnula muje Jedanmladitje otiiao naplaninu da seodmori.Nedostajala pa je odlutio da joj napiiepismo. Polto nije imao papir, deuojha, je u obliirlu prodaunicuu bojoj radi mlada, suratio ni houerte, ueoma zgodnadeuojka. li papir i koverte?" ,,Imate se.,,Imali smo do pre nekoliko sekundi,ali ,,Pa",ndsmejnh sadvi5ene." Samo pogledajtemalo oko sebe!

Radoznaleoti

37

Konaino sesreo Vojnikje, nakon duegodine, otpuiten iz uoiske. sa suojomienom u hotelu u Njujorhu. Tbkito su ugasili suetla' je zalupaona uratima buku u hodniku.Neho zatuli.su nezpisiuu i pouikao:,,Owaraj!" i, sauzadihan, rekdo: Prestrauljeniuojnikje shotiosa hreueta ,,Toje sigurnowoj mui!" je nehajnooduratila: ,,Ne lupaj, on je Njegouaizabranica negdeu Evropi, hiljadu kilometaraodavdel" eovek samo ffeba da izoltri pogled i na svakom koraku zateci & ga neko iznenadenje. hpa, ali nije hula da nosinaBila je izuzetnokrathouidai ueoma Nije imala ni soiiua... Cim seuratik mesecu. otarena medenom njena majhaje pozuala ofialmologa:,,Morate mesec*, sa medenog moju 6erku",molila odmahpregledati ie.,,Hitno!" je ju je lekar.,,Samo uuerauao za paniktt", raz\oga ,,Nemate kratkovida,to je sve!" ponluila je uiasnuto njena majka' ,,Za!to se ,To j. sve?|", a s nekim drugim mu3karcem, onda vratila samedenogmeseca ne saonim zakogaseudala!" Jedino 5to iznenadujeu ovim pridamaje dinjenicadavi, uopite, ne izgledate iznenadeni. Thko vam Zivot postaje dosadan i tuian. Vratite svoju sposobnost koju ste imali kao dete. Progledajte oiima nevinosti. Dionisije to stanje naziva agnosija, stanje neznanja, a UpaniSade ga nazivaju djana iIi samadi. Nije to nezna' nje. Znanje i neznanje pripadaju istim dimenziiama. Neznanje podrazumeva manju kolidinu znanja, znanje podrazumeva manju kolidinu neznanja, razlikaje samo u stupnjevima. Agnosija, samadi, nije neznarye - agnosija je izvan dimenzija znania i neznanja.To je stanje distog divljenja. Kad se ispunite divljenjem, shvatiteda je Zivot ispunjen boZanskim.

38

NEVINOST.ZNANIE I RADOZNALOST

Irna li razlihe i.zmeduredi ,,naditi" i ,,tragati"? Razlika je ogromna. Ako traLite neito, znati da' vei imate predstavu o tome 5ta traZite. Dodete i kaZete:,,TraLim Diona." Znati,imate ideju .TrrLiteDiona. Unapred znate3tatraiite. Ako traLite Boga, nikad Ga neiete nati jer bi to znadilo da ve6 imate neko predznanjeo tome Staje Bog. Ideja je vezanazahriSiansku, jevrejsku, hindu ili muslimansku predstavu o Bogu. VaIa ideja treba da bude samo va5a.Nikad ne treba da bude iznad vas. U najboljem sludaju,to je samo verovanje zakoie su vaspripremali pre nego 5to ste podeli da traZite. nikad je neie nadi jer su joj odi ve6 Osobakoia traZi zamagllene.Ved ima neki koncept u glavi. Ako ste do5li da od mene traZite ne5to, zntti dave(.imate predstavu o tome 5ta trtLite - promaliiete sultinu. Sta god da kaiem, vi iete razumeti na svoj nadin. Nisu to moje redi, ve6 vala interpretacija. MoZda 6ete se i sloiiti sa mnom, ali, u swari, ne slaiete se sa onim 5to sam rekao, ve6 sa onim 5to ste vi razumeli. Promakla varn je suitina. ,,Ovaj dovek je u pravu",l<aLeteto samo zato 5to se poklapa s vaiim idejama. VaSaideja je dobra, zato su dobre i redi tog doveka. Ili, se jer semoje redi ne poklapaju s vaiom idejom. U oba ne slaZete sludaja,ideja vam je na prvom mestu. Promadi ie vam suitina. Osobi koja.uaLi nelto odredeno sultina 6e uvek promaii. Tlaganje je bistrina. Tragate oworenih odiju, oworenog uma, oworenog srca.Ne traiite niSta odredeno, jednostavno ste spremni i prijemdivi z novaiskuswa. Sta god da se desi, biiete budni, spremni, puni razumevanja.Nemate spreman zakljudak. Za$juiak ie tek doii - videdete ga sopswenim odima. Kad tragate, ne znate 5ta iete pronadi. Zahiutakje ne5to 5to ie tek do6i, iako joi ne znate }ta je. Kad traZite, traLite odredeni zakludak i tumadite sve na sopsweni nadin u skladu sa idejama koje ste vei unapred zacrtlli. Sino6 sam proditao dobar vic:

oii Rad.oznale

39

je titalo knjigu o liuotinjshom suetu'Naiuiie suga pri' Nebo dete je protitalo tekst,upitaloie nxdmu: Polto uubleslikelauoua' ,,Mama,kako lavovivode ljubav?" jer su svi tatini ,,Neznam,sine.Ne znammnogo o lavovima rotarijanci." prijatelji Ako trazite nesto, ave6 ste smislili kako bi to trebalo daizgleSlulate da, imate lolu predstavu. Ne sluiate ono 5to vam kaZem' u tom samo ono 5to ho6ete da dujete' Um igra glavnu ulogu um PouaLenju. Um je aktivan dok traZite' Kad se prePusdte' raspolostaje pasivan. Dok lutate ttagaiu(i, um je tih, oworen' nikakvu iiv, samo posmatra i ne pokulava da utisne u swarnost predstavu. taganje je golo. MoZete sti6i do istine samo ako ste potpuno - ako ste goli. Ako ste se re5ili odeie, filozofije, teologije' religije - saznateteistinu' Samo ,e odrekli svega5to vam je nametnuto osobakoja nema znaniemoZe da dosegnespoznaju'

a &

>rcaI umovr
F

Kad oi;iuite dete u sebi i osetite njegouu igru, uhus liaota ie uam sepromeniti. Dafe uam smisaoza humor, dale uam ghsan smeh i uniitile sua ne?ztrebna mozganja. Vama ie zauladati srce.

Zaito dozaoljauam da pitanja prerasta u problam aho oseiam da znatn odgouore? Ne postoje odgovori, postoji samo odgovor. A taj odgovor ne potide od uma; ne moZe ni da dode iz uma. Um je vi5estrukost. Um nudi mnoge odgovore, ali niledan pravi. Odgovor je stanje neuma. Ne moie se iskazati redima. Moiete spoznati ne5to, ali ne moZeteto iskazatiredima. Poznato je samo najdubljim delovima valeg bi6a. Jednostavno, to je svetlost koja vam obasjava unutra5njost. Nije to odgovor ni na jedno odredeno pitanje. To je kraj postavljanja svih pitanja. Oslobada vas pitanja i uvodi u stanje bez ikakvih nedoumica... To je odgovor. Bez tog odgovora nema nidega. MoZda oseiate da znate odgovore, ali pitanja 6e i dalje iskakati, i dalje ie vas muditi. Pitanja 6e se pojavljivati jer koren jo5 nije iseden.Nica6e novo li5ie i nove grane. Koren sesede tako 5to presedete svevezesaumom. Kad postanete toliko oprezni, toliko paLljivi da posmatrate um odvojeno od sopswenogbiia, kad prestanete da seidentifikujete saumom, kad posmatrate sve sa visine dok vam um drema u mradnim dubinama, kad stojite na osundanim vrhovima, samo gledate, ne

www.leo.rs

Srcai urnoui

41

razmi5ljate,ne poistoveiujete se ni s kim - ni sa greinikom, ni sa svecem,ni sa ovim, ni sa onim - sva pitanja nestaju. Um se - disanje, ropi. Isparava.Ostalo je samo biie - dista egzistencija otkucaji srca,prisutnost ovde i sada,bez prollosti, bez buduinosti, bez sadalnjosti. Dok ne dosegneteto stanje, mnogo puta imaiete utisak da znate odgovore, ali odgovori ie samo sworiti nova pitanja. Svaki odgovor pokrenu6e novi lanac pitanja. Moiete da 6itate, proudavate, razmi$ljate, ali zaplitadetese svevi5e u mreiu uma, kao pile u kudine! Oslobodite se uma! Ja vam ne nudim odgovore, samo pokudavam da ukaZem na odgovor. Ne moZete koristiti tu red u mnoZini jer odgovor je samo jedan. Odgovor je stanje unutrainje tiSine, mira, bez ikakvih misli. Buda ga nazivasamasati,puno6a uma. Onima koji su budni, paLljivi, oworenog uma, istina dolazi sama Po sebi. Ne morate nikuda da idete, samadolazi. Ne treba ni dauaLite' ni da tragate jer ne znate ni 5ta traZite ni gde. Sve 5to radite u neznanju, doneie jo5 neznanja.Sta god da radite u neznanju, odveSde vasna stranputicu. Kako moZetenaii jasnoiu iz konfuzije?Biiete svevi5e i vi5e konfuzni u pouazi za jasno6om. Biti tih znadi imati odgovor. Biti tih znadi biti bez pitania. '. Koren je odsedeni ne pojavljuju se novi izdanci. Kad kaZete:,,Imam utisak daznam sveodgovore", to je samo iluzija. Um je veoma veit u swaranju novih iluzrla. Um je varljiv. MoLe zavarati i vale znanie. MoZe vas prevariti u svemu. MoZe vam dati laZnu predstavu o tome da ste vei doZiveli prosvetljenje, da ste vei postali Buda. euvajte se- jedini neprijatelj vam je um - nema drugih neprijatelja. Stari spisi govoreo umu. Imaju posebno imeza um - nazivaju ga davolom. Davo nije neko spolja; davo je um koji vas iskuiava, vara, obmanjuje, swara nove i nove iluzije. euvajte seuma! Ne nalazite odgovore Dok god ste na oprezu, pitanja iSdezavaju. vei, jednostavno, pitanja prestaju da postoje. Ponoviiu: Buda ne zna odgovore. Nije saznaoodgovore na sva pitanja, naprotiv!

42

I RADOZNALOST ZNANJE NEVINOST,

Jednostavno,nema viSepitanja. BaI zato 5to nema vi5e pitanja, celo njegovo biie preworilo se u odgovor. Thj trenutak moLeda se oswari. Upravo zato i rtdim sveovo. Nisam ovde da bih vam dao nove podatke, moZete ih na6i bilo gde. Hiljade i hiljade univerziteta,bezbroi biblioteka. Podatke moZete dobiti bilo gde. MoZete se obrazovati bilo gde. Tludim se da zaboravite sve 5to ste do sada udili i da ponovo Postanete nevini da biste podeli daLivite sa stanovi5ta neznar4a.Tludim se da iz vas izbacim sve odgovore da biste se ponaiali spontano' a ne na osnovu obrazacaiz prollosti i zakljudaka koje ste vei doneli. Ne treba da se rukovodite nikakvim spremnim Sablonimau bilo kom segmentu Livota. Thebada budete kao dete u kome se odraLavaswarnost. Kad ste tihi, kad u vama ne Zamori znanie, percepcija vam je dista- bez praSinena ogledalu - u vama se ogleda realnost.Od togodrazamoZe da proistekne samo vrlina. Odable potiie suelina? Niodakle. Oduvek je bila tu. Egzistenciiaje sveiina jer je uvek ovde i sada.Nije ukopana u proSlosti.Ne skuplja praiinu iz proSlosti.Nikad ne stari. Vreme ne utide na egzistenciju.Vreme ne postoji za egzistenciju, postoji samo za um. (Jm je izmislio vreme. lJ swari, ,,vreme" i ,,um" su slidni. Zaustavite um i vreme 6e stati. Neko je pitao Isusa:,,Sta6e biti najkarakteristidnijeza nebesko carstvo?" ,,Tamo nedepostojati vreme", odgovorio je Isus. Sasvim neodekivani odgovor: ,,Tamo neie postojati vreme." Najkarakteristidnija osobina nebeskog carstva je da tamo neie postojati vreme. Ako nema uma, kako moie postojati vreme? Vreme se ne sastoji, kako mnogi misle, od pro5losti, sadaSnjosti i bududnosti. Vreme se sastoji samo iz dva dela: proilosti i buduinosti. Sadainiost niie deo vremena; sada5njost ie izvan

Srcai umoui

43

vremena. Sadalnjost je uvek sveZa.Sadalnjost je deo vednosti. Sadalnjostje prodor vednostiu sanjaladkisvetvremena,zrak svedosti u mraku uma. Uvek odigledno, ne moZe ni da bude sveZa. Prollost nije sveZa, zemlju, u zakopano ie prljava, smrdljiva smrdi na smrt, na nelto Prollost je groblje. Budu6nost je samo predna tradiciiu, na leSeve. r.idanje mrtve proilosti. Kako iz mrwe proilosti moZe da proistekne iiva buduinost? Mrwo moZe da swori samo mrwo. Sta ie ta r.a^{a buduinost? Modifikovana pro3lost, tu i tamo malo prepravljena, malo udobnija, poboljlana verzija prollosti, ali ista ta proSlost. Buduinost je samo pukai:eliada seta prollost ponovi na bolji nadin, naravno. Zato nibuduinost nije sveia. Sadainjost je sveia. Pitate me: ,,Odakle potide sveiina?" Sveiina ne odlazi i dolazi. Uvek je ovde i sada. Budite ovde i sada i osetiiete da ste, odjednom, sveZi,okupani u vednosti, Nazovite to Bogom, boZjim istuiirani nekom bezvremeno56u. carswom, nirvanom, kako god ho6ete. Svi ti nazivi odnose se na nesto neizrecivo.Svete redi pokulavaju daizraze ne5to Sto se ne moLe izraziti. Samo zanemarite um. Pod tim podrazumevam da fteba zanemariti pro5losti buduinost i Sirom oworiti oti za sadalnji trenutak. Ceo raj owara se pred vama. Obuzima vas. Ptice pevaju. Cvrkut im je sveZ.Ne ponavljaju starepesme. Ne znaju ni5ta o prollosti i ne pevaju za budu6nost. Ne veLbaiu za sutra. Drveie je sveie. Sveje sveZe osim doveka. pitajte: ,,OdaklepoNe pitajte me: ,,Odaklepotide sveZina?", tide udmalost, mrwilo, ustajalost, truleZ?" Mrwilo dolazii odlazi. Sveiina je uvek tu. SveZinaje u prirodi egzistencije. SveZinaje boZjeprisuswo. s vednoSiu,da iskoMeditacija je samo nadin da se poveZete radite izvan vremena, izvan rodenja i smrti, da odete izvan svih granica, da utonete u nezamislivo. Nije to daleko, naprotiv' ne moie biti bliZe.Ne bi bilo tadno ni kad bih rekao da vam ie blizu; je vala duia. zapravo,u vama je, u samim vaiim biiima. SveZina

44

ZNANJE I RADOZNALOST NEVINOST,

Um vam je dosadan,strahovito dosadan.Izadite iz sopswenog uma makar nekoliko minuta dnevno, oslobodite se uma, skinite um sa sebedok ne ostanetepotpuno nagi. Tada iete shvatiti da se ono 5to ste toliko traiili, zapravo,svevreme krilo u vama - sveiina. Odakle dolazi? Iz najdublje srZi biia zapravone dolazi. Otkridete da je oduvek bila tu. Oduvek je bila tu kao podzemna voda, skrivena ispod mnogih slojevaseianja, snova,Zelja. Oslobodi se ielja Buda kale: ,,Oslobodi seielja i spozna6e5." i uii 6ei u carstvo koje je izvan rodenja i smrti, zakoradiiel u prostor bez granica. Zaito dovek prvo ne zaviri u sopsrvenobi6e koje mu je toliko blizu? Spreman je da ide na Mesec, daizutavazvezde i krene na dalek put, ali ne i da pogleda u sebe. Zaito? Mora da ima neki dobar razlogzato.Dabiste ulli u sebe,morate izgubiti sebe.eovek se plaii da izgubi sebe.Hoie da ostaneto 5to jeste; dvrsto se drLi toga.Neie da izgubi sopsweni identitet. Iako je taj identitet jadan i lizan - bolje iita negoniita. Thkva nam je logika. Ne znam ko smo i zato se drZimo tela, uma, bilo dega 5to nam nametnu - katolicizma, komunizma, hinduizma, islama. Pripadnost nedemu, makar i nametnutom, daje namlaLan oseiaj sigurnosti da znamo ko smo. ,,Jasam komunista", ta redenicase utiskuje u svesto sebi. ,Ja sam katolik." ,Ja sam Indijac." ,Ja sam Nemac." Sve te i njima slidne redenicepostaju sve 5to znamo o sebi samima. Niste vi ni komunista, ni katolik, ni Indijac, ni Nemac. Ne moZete ograniditi svestna tako skudeneetikete. Svestje beskrajna i ne moZe se izraziti redima. Siroka je kao nebo. Ali, vi se pla5ite da udete u taj beskraj. Beskraj izgleda kao praznina, kao niltavilo. Svako se grdevito drZi svog bednog i nepotpunog identiteta. Zato se i plaiite da pogledateu sebe. Buda kaZe:,,Spoznajsamog sebe." Sokrat kaie: ,,Spoznajsamog sebe." Svi kaiu: ,,Spoznajsamog sebe." Svi koji su se probudili, imaju samo jednu poruku: ,,Spoznajsamog sebe." Mi sluiamo, ali ne duiemo. Kreiemo se starim, utabanim stazama.

Srcai umoai

45

Zir.imo svoje bedne Zivote. Jedini ruzlog $to niSta ne preduzirnarno je na5 ego. Ako zavirite u sebe,mora6ete da platite cenu. Cena je ego. Moraiete da izgubite sopsweni ego' na ulici' Brekona Suinije sreo .Kuda ie5?" je Brehon' ,,Idemu Konemaru", odgouorio ,,MisliI,idei u Konemaruako Bog da?" ,,Ne,idem u Konemarui ako da i ako ne da'" u labu' Moraoje je pretuzren enja,Brehon bogohuf Zbogouog uratenje a neholihodana u bari. Kadje odslulio suoie, daprouede pruobitni oblih. U pouratku,Suinigaie opetupitao: suoj ,,Kudasadidei?" ,,ldemu Konemaru." ,,Misli},idel u Konemaruako Bog da?" u Konemaruili opet u baru!" Brekon.,,Idem ,,Net",uihne eovek ne moZe da ostavi ego. Bolje biti Zabanego ostaviti egol eovek je spremanda bude bilo 5ta.Pretvorili smo seu stene. Samo izgledamo kao da smo i.ivi - devedeset devet procenata naieg bi6a je mrwo. Dodu5e, di5emo, jedemo, razmnoLavamo se,ali nismo i-ivi.Daste Zivi, ne biste pitali: ,,Odakledolazi sveiina?,,Znalibiste. Ne biste morali ni da pitate. Ose6ali biste kako svakogtrenutka navire u vama. ne Eto, tako se ja oseiam. Tako se svebude ose6aju'SveZina je dolni niotkuda. Sve vreme je u vama. Nikad nije ista. Sveia kao kap rose obasjanajutarnjim zracima sunca. Neizreciva je njena lepota i nemerljivo njeno blazenswo.Ali, niStanije besplatno. Mora6eteda seodreknereega,moraiete da seodreknetepredstave o sebi. Prvo, ta predstavao sebi je, ionako, lai" Zaptavo, ne odridete se nidega, osim ideje, neke nedokazane ideie. Poito ste je ponovili toliko puta, poverovaliste u nju' Hipnotisala vasje' Ego je samo jedna duboka hipnoza. Meditacija ie procesbuderya izhipnoze. Proceskoji vas vra(a u stanje nevinosti u kome ste bili pre hipnotisanja.

NE\'INOST, ZNANJE I RADOZNALOST

Zato Isus ponavlja da nedeuii u nebeskocarsrvoonaj ko nije poput deteta. Sta je time mislio? Hteo je dakai,e da treba da se vratite u podetno stanje,da se probudite iz hipnoze. Dru$wo hipnoti5e sve svoje pripadnike. Druiwo podiva na temeljima hipnoze. Hindu je hipnotisan na odredeni nadin jer su mu rekli da je Vede napisaoBog i da su samoVede istinit e, za razliku od Biblije i Kurana. Ako to vekovima ponavljate, svedublje se ukorenjuje u dlanove zajednice i vremenom postaje deo vas. Nastavljate da ponavljate, kao pokvarena ploda. Delate iskljudivo kao ,,glassvog gospodara",nisre vi5e ljudsko biie. Do sada, dru5wa su oduzimala lludima humanost. JoS nismo uspeli da izgradimo pravu civilizaciju. Bavili smo se svim primitivnim merodama kontrolisanja ljudi - ruZnim, nasilnim, nehumanim, sva druitva su ih koristila. Nema ni jednog jedinog izuzetka. Iznenadujuie je kako neki uspevaju da pobegnu iz tog zatodeniSwakoje name6edrulwo - kako je Gautama Sidarta pobegaoi postao Buda, kako je Isus pobegaoodJevreja i postao Hrist, kako je sveri Franja... Najdudniji su ljudi koji imaju toliko inteligencije da se odupru hipnozi druitva, drLave, crkve... Tiudim se da vas probudim izhipnoze. Sva drulwa biie protiv mene. euvajte se toga. Opasno je biti sa mnom! Sve vlade biie protiv vas * morare ro znari i prihvatiti. Prihvatite to kao dinjenicu. Sto dublje radim savama... A ovo je tek poietak posla. Pripremam pistu za poletenje. Kad dehipnoza podne da daje rezultate medu hiljadama ljudi, sva drulwa, sve vlade, sve drZave, sve crkve, svi 6e biti protiv mene i mojih ljudi - jer to nikad niko nije radio. Ovo je najve(a pobuna svih vremena! Prava revolucija. Ako proZivite tu revoluciju, zna(ete odakle potide sveZina. Potide iz najdubljeg jezgravaiih biia. Bog nije izvan; Bog je u samom centru va5egbiia, u iezgru. SveZinadolazi odatle, Zivot dolazi odatle, !ubav dolaziodatle, blaienswo dolaziodatle. I, jto je veoma vatno - poezija i muzika dolazeodatle. Kad ples dolazi odatle, ima potpuno drugadiji kvalitet - boianski.

Srcai umoui

+/

Zaltoje ioueh postao hornpliboaan i izgubio aeru uiednostaanost? je Jednostavnost ne predstavlja izazov za e1o; komplikovano '.zazov, nemogu6e je jos veii izazov. Ako hodete da znate koliki -''amje ego, samo zapazitekolike izazoveprihvatate. Ego se meri je smrt ne privladi ego.Jednostavnost .:.mbicijom.Jednostavnost za ego. eovek bira sloZenostdak i tamo gde nema potrebe za komplikovanjem i svesamo zato dabi hranio ego.zato dovek beznadeL:ro komplikuje sve vi5e i vise. Hoie da ima svevedu politidku re- svuda' iigijsku ili materijalnu mo6, hode da prednjadi u drulwu Cela psihologija zasnivase na iatan)u ega.Te budale, psiholozi, naglalavajuda dovek mora imati jak ego. Obrazovni sistem osmiSlienie tako da vam probudi ambicije sistemom nagtadai kazni i da vasusmeri. Od samogpodetkaroditelji ulaZuprevelike nade u vas.Misle da im se rodio Alelaandar Veliki, ili da njihova kier nije niko drugi, ve6 sama Kleopatrina reinkarnacija' Rodirelji vas od malih nogu uveravaju da ste niko i ni5ta ako se ne Obidnog dovekasmatraju budalom. dokaZete. Svedo sadadrulwo nije Zeleloda swori obidne ljude. Obidan iovek ne moie biti cili ier se svi radamo kao obidni lludi. Svako dete ie jednostavno,svakoserada kao tabula rasa.Zatim roditelji podnu da zapisuju na detetu Ita treba da postane. Nastavnici, profesori - sami ponavljaju da treba da postaneteneko i nelto inade6eteprotraiiti iivot. Upravo je suprotno. Vi ste bi6e. Ne treba da postaneteni5ta drugo.To jt suitina iednostavnosti- uskladiti se sa sopswenim biiem. Ne treba da krenete na put da biste postali neko i ne5to.Taj put nema kraja' Nikad ne6eteosetiti da je valem putovanju doiao kraj' Nikad nedetepomisliti: ,,Ovde se zavrlava moj put. Dostigao sam vrh koji sam ieleo." Niko nije uspeo u tome' u celoj istoriji iovedanswa iz prostog razloga 5to se svi vrte ukrug. Neko je uvek ispred vas.

48

NEVTNOST, ZNAN]E r RADOZNALOST

MoZete postati predsednik Amerike, ali pred Muhamedom Alijem oseiaiete se inferiorno. Nemate tu Zivotinjsku snagu. Muhamed Ali moie da nokautira Ronalda Regana. Moiete da brojite dokle god hoiete *jedan, dva, tri - Reganneie ustati da llzyrati udarac. Jednostavno leLi i deka da duie broi deset da bi ustaoi otiSaou bolnicu. MoZete postari premijer, ali u poredenju sa Albertom Ajnitajnom, vi ste pigmej - ne premijer vlade, vei pigmej. Zivot imaviSe dimenzija. Nemoguie je da dosegnete svedimenzije i da budete najbolji u svemu. Potpuno je nemoguie. Zivot ne funkcioniSe tako. Ego je bolest. Stedeniinteresi hoie da se razbolite. Nije im cilj da budete celoviti i zdravijer vaie zdrav\e i celovitost predstavlja opasnost za stedeneinterese. Zato niko ne Leli da bude jednostavan,niko ne Zeli da bude niko. Ceo moj pristup ima za cilj da vas pomiri sa samim sobom, da prihvatite sopswenabiia. Prewaranjeje bolest, bivanje je zdravlje.Joi niste okusili 5ta znadi biti jednostavan, celovit, zdrav, blai-en. Dru3wo vam nije dozvolilo da uLivate u tom trenutku. Yi znate samo jedan put: put ega. Rekii su vam da se preworite u Isusa Hrista. U nekim drulwima nametnuti cilj svim dlanovima zajedniceje da postanu bogovi. Kakav lud svet! Morate da iskodite iz tog sistemaprogramiranja. Ako hoiete da uZivate,da se opustite, da osetite mk i lepotu Livota, isfolirani ego moraie da se povude. Niita vam vi5e ne6u uzeti. Ho6u samo da vam oduzmem ego - ionako je ego samo vaia izmiSljotina. Nije swarnosr. U swari, ne uzimam vam ni5ta.A dajem vam vaia biia. Naravno, ne rreba ja da vam dam: vi ih vei imate! Samo treba neko da vas prodrma i probudi i da pogledatebeskrajnulepotu nevinosti. U tom trenutku, dostiii 6ete stupanj deteta. NiSta ne stavljatena kocku. tenutno jurite senkekoje nikad neiete moii da uhvatite. Zaboravili sre sva blaga koja su doila na svet s vama. Smrt ie vas dokrajditi pre nego 5to zadovoljite

Srcai umoui

49

.qo. Zirrot je suviJekratak da bismo ga protraiili u tako glupim igricamakao 5to je ego. Samo treba razumeti. Ne morate da dubite na glavi u poloiai'r_zajogu. Ne morate da uvr6ete udove godinama vei'bapci iogu. Ne morate da postite mesecima da biste se prodistili. U swari, sve su to nadini da se nahrani ego. eovek koji moZe da dubi na glavi dvanaestsati, postavlia rekord. UniStava sopstvenu inteligenciju jer ie mu se tokom dvanaestsati krv slivati u glavu iz celog rcla. Zboggravitacije, mozak ie mu biti preplavljen krviiu. U toj poplavi, milioni siiuinih neravabiie uniSteno. Zato nijedan jogi nikad niSta nije doprineo svetu. Uvek su bili paraziti, a ludi su bili toliko glupi da ih nagraduju i poltuju - samo zato 5to dube na glavama!Idioti! Da je Bog hteo da ljudi hodaju na glavi, mislite li da bi im dao noge?!JoJna samom pocetku rekao bi Adamu i Evi: ,,LJstanitena glavu!" Bila bi to daleko bolja strategija- da su stajali na glavi, ne bi mogli da dohvate druo saznanja ili druo ueinogliuota. Zato imate noge... Nauka je dokazalada Zivotinje ne swaraju inteligenciju. Imaiu mozak - neke, dak, i veii mozak od ljudskog. Delfin ima ve6i mozak od vas, a mozak slona je gotoYo iste velidine kao fudski. Zairo, onda, slonovi nisu inteligentni kao ljudi? Razlogje jednostavan- slon ne hoda na dve noge. Ponekad,u cirkusu, moZeda se osloni prednjim nogama na neki oslonac.Ne6e mu to pomoii. Odigledno je da ne moZeda hoda na dve noge ceo Zivot. Bilo bi to mudenje za i1ega. Ova pojava je vrlo jednostavna:da je naie telo horizontalno - kao kod Zivotinja - gravitacija bi podjednako uticala na sve delove tela. eovek hoda na dve noge. To je sasvim neobidno. Najveii preokret koji se odigrao u evoluciji. Dok stojite na dve noge, srce mora da pumPa krv u smeru suprotnom gravitaciji da bi krv stigla do mozga. Ako mozak ne dobije krv u roku od pet minuta, dovekumire. Mogu vas reanimirati jer je telo sasvim zdravo,ali mozak je umro. Bili biste samo biljka.

50

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

Mozak je veoma delikatna naprava- sastojise od finog sistema nerava i lelijakoje funkcioni5u kao Zivi kompjuter - sakuplja razne podatke i skladiSti ih. Krv nikad ne navire u mozak kao struja. Do mozga dolazi tadno onoliko krvi koliko mu je potrebno da preLivi. Jogiji nikad ni5ta nisu sworili, nikad niStanisu doprineli svetu. Kako je vad asketizam udinio ovaj svet boljim? Sta su uradili ti va5i, takozvani, sveci, osim 5to su sisali krv kao paraziti?A vi ih oboZavate.Zaito ih oboiavate? Samo zato ito vi ne moiete da dubite na glavi dvanaestsati. Pokuiajte - neiete uspeti ni dvanaest minuta. u swari, kad prvi put pokuSare, verovatno iete pasti. I tako mnogo puta. Moida iete i rebro slomiti. Jogi radi ne5to 5to ie vama yeoma te5ko. eovek stoji potpuno go u snegu na Himalajima. Ljudi prelazepo hiljadu kilometara samo da bi mu dotakli stopala.Samo stoji i smrzavase dok ne umre. Sta je on doprineo svetu?Niko nikad nije dotakao stopalaAlberta Ajn5tajna, Bertranda Rasela, Martina Hajdegeraili Ludviga Vitgenitajna - ljudi diji doprinos nauci ne moZe da se poredi ni sa dijim drugim. Oni su proiirili granice znanja gotovo do beskonadnosti.Ali, to se ne vidi golim okom. Bertrand Rasel i Vajthed napisali su kry'igu ,,Principia Mathematica". Bilo im je potrebno sto Sezdeset i pet strana da bi dokazali da je dva plus dva jednako detiri. Koga je briga za tals,u knjigu? Sto Sezdeset i pet srranada bismo na kraju saznalida je dva plus dva jednako detiri. Niko ne dita tako neito. Obi5ao sam mnoge univerziteteu Indiji - prerpostavljamda je Indija zemlja sa najveiim brojem univerziteta na sveru; ima ih oko stotinu - obitno sam odlazio u biblioteku da potraZim ,,Principia Mathematica" i proverim da li ju je neko proditao. Ne - stranicesu joI bile slepljene.Pitao sam bibliotekare: ,,Da li je iko uzimao ovu knjigu?" ,,Nikad je niko ne traLi. Povremeno neko dode, prelista nekoliko stranicai ode." A ta knjiga je jedan od najveiih doprinosa

Srcai umoui

5l

-ovedanswu. Bertrand Rasel i Vajthed uspeli su da na osnovu rratematike postave temelje za svedruge nauke. moie lako da vas zainteresuje.'. Neko vozi bicikl dvaSvaSta desetdetiri satai stotine ljudi dodu da ga gledaju.Neie stati ni da iede, jeiie na biciklu. Uspeo je da kontroli5e beliku. Verovatno niie niSta pio dvadesetdetiri sata pre nego 5to je seo na bicikl' Zainteresovao vas je. Radi nelto zaista neuobidajeno. Oseia se u deprera5de siajno. Ego mu je sveve6i i veii. Dvadesetdetiri dasa Sto viSesati uspe da'izdtLi, privuii 6eviSeljurrdesetosam dasova. di. Ljudi su mediokriteti, a njihovi heroji su jo5 veii mediokriteti. Jednostavnost nikoga ne6e privuii. U swari, ako postanete iednostavnipoput deteta,mnogi 6e seokrenuti od vasi re6i: ',On ie samo dete." MoZda ie, dak, postati neprijateljski raspoloZeni prema vama jer 6e vala nevinost postavljati pitania na koja oni ne znaju da odgovore.Nema odgovora na ta pitanja. VaIa nevinost probudile ndoznalost koja ie odseii korene svih njihovih verovanja. Kad sam bio mali, otac me ie vodio sa sobom na predavanja o religiji, politici, obrazovanju. Uvek me je terao da mu obe6am da neiu postavliad pitanja i dovoditi ga u nepriliku' Uvek sam mu obeiavao, ali nikad nisam ispunio obeianje. Radio sam Jta sam hteo. Kad bismo doili ku6i, rekao bi mi: ,,Ti nisi dovek od redi." ,Jesam", odgovaraobih. ,$li, hteo sam da idem. Hteo sam da vidim duhovnika, hteo sam da vidim zna li neito ili ne. Da nisam obeiao, ne bi me poveo.Tvoja greika je 3to si mi izmamio obeianje. Naterao si me da laLemt Nakon ovoga, nikad viSe nemoj traZiti da ti obeiam tako neito. Zaito ho6e5da napraviSroba od mene?Thebada me pustiSda budem slobodan'" Svi odrasli su me se plalili - a )a sam bio samo dete. Najcenjeniji dovek u gradu bio je doktor. Smatrali su ga veoma religioznim udenjakom. Gotovo svakog dana sam ga poseiivao. Kad god bi video da mu se pribliZavam, prebledeobi jer nije mogao da mi odgovori ni na jedno pitanje koje bih mu postavio'

52

NEVINOSI ZNAN]E I MDOZNALOST

Jednom sam stavio Gitu ispred njega i rekao: ,,Stavi ruku na Gitu i reci mi da li si video Boga." Bilo je to previSeza njega. Da nije bilo Gite, moLda bi i slagao, ali ako stavite ruku na Gitu i slaiete, kupili ste kartu za pakao. ,Jesi li ti neki magistrat ili 5ta?",pitao me je. ,Je li moja kuia sudnica?Neiu da stavim ruku na Gitu." ,,LJredu", odgovorio sam. ,,Znati, sve 5to kaieS, bi&lat." Stalno mi je odgovarao ovim redima: ,,Sadekajmalo. Premlad si. Kad malo porasteS,shvatiie5 sve probleme. Tienutno ne moied da ih razume5." Porastao sam. Svake godine sam dolazio u svoj grad sa fakulteta. Pre nego 5to bih otiSao kuii, svradao sam da obidem doktora. Kucnuo bih mu na vrata i viknuo: je jo$ jedna godina, a pitanje je i dalje tu." ,,Pro5la odgovarao bi lekar. ,,ZLr ne moie5 da sadekaS?", ,,Samomi reci datum. Koliko dugo treba da dekam?" Kad sam postao predavad na fakultetu,vratao sam se u svoj gradzavreme praznika. Doktorova kuia je izmedu stanice i moje ku6e. Uvek bih zastaopred njegovim vratima, pokucao i rekao: ,,Sadsam postao profesor frIozofije na fakultetu. Sta je sa va3om izjavom? Koliko dugo treba da dekam?" Jednog dana, dok sam bio u kuii svojih roditelja, neko je dolao da obavestimog oca: ,,Doktor umire!" Bili su veoma dobri prijatelji. Odmah sam skodio. Ta poruka nije bila za tebel", rekao mi je otac. ,,Kuda 6e5? ,,Ne brini, samo se ti polako spremi. Idem zato 5to moram ne5to da ga pitam pre nego 3to umre." Stajaosam ispred njega sa Gitom u ruci. ,,Sadasam odrastao, viSeme ne moied lagati. Poloii ruku na Gitu i nemoj me slagati u samrtnom dasu jer ie5 otiii pravo u pakao." ,,Zar ne moied da mi oprostis?",pitao je.

Srcai umoui

53

,Lagao si me skoro dvadeset godina. Zar ie bilo potrebe za 'Ne znam'. Sve ovo bi se ti.rn: Mogao si jednostavno da kaZe5: odavno zavrlilo. Ne morai ti sve da zna5,ali si se pretvarao. Hteo si da te svi priznaju za mtdtaca. Nisi varao samo mene, vei svaistinu Tek sada,na samrtnom odru, priznajeS koga ko bi ti do5ao. 'Ne znam."' i liazeS: Do tog dasa,moj otac je ved stigao, zaiedno sa drugim ljudima koji su govorili: ,,Ovo ne valja. eovek umire, a d mu sudil!" ,".{ko umre, a da ne uradi ono Sto sam mu rekao, ja iu biti kirv zanjegov odlazak u pakao!JoI uvek mogu da ga spasem"' U trenutku smrti dovek vi5e ne moLe da udovoljava svom egu.To je 5to je. PoloZio ie ruku na Gitu i izgovorio: ,,Zao mije. Oprosti mi. Reci drugima, neka mi i oni oproste' \e znam ni5ta. Samo sam koristio ljude tako 5to sam se prewarao da znam, a da oni ne znaiu." To je strateg1a ega. Ego iznalazi veoma prefinjene nadine' Ego se plaii jednostavnosti i nevinosti. Zato svako druiwo hoie da uni5ti jednostavnost i nevinost. Lako je vratiti sekuii jer nikada niste ni oti5li, zaprro. Napustili ste je samo u ma5ti. LJ swari, ne moZeteoti6i nigde izvan sopswenogbi6a. Svepostaje lai', fantazija. Bi6e je istina. Istinu moZetespoznad samo kad prihvatite sopsweno neznanje' Moram vas podsetiti na poslednje Sokratove redi. ,,Kad sam bio mlad, mislio sam da znam sve. Pravio sam se vazanjer sam mogao da raspravljam bolje od svih. Kad sam malo shvatio sam da ima jo5 mnogo 5ta 5to ne znam. Samo sam sazreo) se hvalio. Poito drugi nisu mogli da me pobede argumentima' mislio sam da znm ier su moji argumenti bili dvrlii. Kako je vreme prolazilo, malo-pomalo, shvatio sam da ni3ta ne znam' Neka ovo budu moje poslednjeredi: Ja ne znam."' Sokrat je ponovo postao dete, ali je rizikovao svu mudrost, fi.lozofiju, ogromnu inteligenciju, argumente, sav ffud da argu-

54

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

mentima pobije protivnikove redi. Postaoje najpametniji dovek u Grdkoj. Bio je neverovarnohrabar kad je izjavio:,,Ne znam ni5ra." Niko ni3ta ne zna. Zivot je tajna; ne moie se odgonetnuti. BaI zato 5to je tajna, owara se samo pred detinjim srcem. Ne otlriva se znanju 1'er znanje je agresija. Owara se pred radoznalo5iu jer radoznalost je raspoloZiva i dostupna, a ne nasilna. Samo oworite vrata i dekajte. Istina ie doii. Ne moiete je naterati da ude. Doii ie kad budete spremni da joj poLelite dobrodollicu. Istina se ne moie osvojiti. Morate biti prijemdivi za istinu da bi ona osvojila vas.Zato je jednostavnostnajvaZnijaosobina svake religije. Hoiu da postanetejednostavni, nevini, hoiu oa zaboravite sve 5to znatei da dekate. Isus je rekao: ,,...traLitei naii iete..."2 Ja kaiem: ,,Nikad nemojte traLitit" TraLenje je meianje, zabadanje nosa u tajne Zivota.TraLenje nije nimalo graciozno.Naprotiv, ruZno je. Ja kaZem:,,Cekajtei naii iete." Isus kaZe:,,...kucajtei owori6e vam se."3 eekajte. Vrata se uvek owaraju strpljivima, onima koji mogu iekati do vednosti,koji neie provaliti. e* 1. i kucanje na neiija vrata upad. Isus kaZe:,,TraLitei daie vam se." JavamkaLem: ,,TraLite i zaboravite na to zauvek." eim ste zatraLili, uniStili ste svaku moguinost da to i dobijete. Nemojte uaLiti. Nemojte da se preworite u pitanje. Ponoviiu: ,,Nemojte da sepreworite u pitanje!" Iznenadiiete se kad shvatite da ste vi jedini odgovor. Da ste se preworili u pitanje, upali biste u zamku izkoje nema povratka. Izgubili biste se u ispitivanju - 5to vi5e pitate, sve viSe biste se udaljavali od odgovora. Vi ste odgovor! 2 3 Lukal1:9. (Prim. prev.) (Prim. Luka11:9. prev.)

odvam senamede Kad stejednostavnii nevini, jednostavno - on je u samom va^{em bi6u. Ela\-or
Modete li narn refi nelto o misteriji zaanoj ,,dena"?

To ie fedno od najstarijih pitanja. Zrn tuoduvek zbunjivale nauikarce, a pravi krivci za to nisu ni Lene,ni mulkarci' Kad se '.xzme u obzir suitina problema, u pitaniu je vedita dilema srce ,.1mozak. Mozak ne moZe da shvati taine srca. Mozak je racionalan, iogidan, matematidki nastrojen, naudno orijentisan. Srce ne zna aiita o logici, ni5ta o rtzumu. Srcefunkcioni5e na osnovu PotPu:ro drugadijih principa. Nadin funkcionisanja srca u glavi stvara pojam misterije. Jesteli ikad duli daLena pita: ,,fJ demu je tajna muikaraca?"One, jednostavno, znaiu. To je veoma poProblem se iavlia kod logidkog razmiSljanja. ,,-rinapojava. Dobro dode kad je red o predmetima ili swarima. Savrleno se sluZi njima jer swari nemaju unutra5njost, nemaju unutralnie bi6e, nemaiu iivot. Naudnik je savrleno u pravu u .'ezi s objektima, ali kad podne da razmi5lja o subjektivnosti' o unutra5njosti,potpuno se zbuni jer razum ne funkcioniSena toj ravni. bez ijednog silogizSrce zna bez ikakvog procesa saznavania, ma,bezikakvih argumenata. Kako znate daie rtLa lepa?Je li to racionalan zakljudak?Ako ukluditetazum, neiete mo6i da dokaiete da je ruLalepaier r^zrmne moZe da dokudi fenomen lepote' Kad kaZeteda ie rrfia lepa, ta wrdnja dolazi iz stca' Kad kaiete da.vasodusevljavazvezdano nebo, taiziava nije potekla iz ra rma. Ako vas neko natera da dokaiete tu wrdnju, biiete na gubitku. Shvati6eteda mozak, jednostavno, ne moZe da pojmi kako srce funkcioniSe. Srce nema tih problema. Srceje duboko u vama, a mozak je povrian. NiZi stupanj nzvoia ne moie da raztme vi5i. ViSi stupanj odlidno razume niZi. Nema potrebe za mozgtniem' Srce je

56

NE\1NOSI ZNANJE I RADOZNALOST

dublje od mozga i na viSemstupnju. Zena moLeda bude pesnik, ali ne i matematidar. Matematika je samo igra uma. Poezija je potpuno drugadija. Sad sam se setio Ajnitajnove Zene.Bila je pesnikinja, a on, verovatno, najveii nauinik svih vremena. Prirodno, gospoda Ajnitajn LeIeIaje da uputi muZa u svoju poeziju. AjnStajn se svim silama trudio da izbegneto, ali, konadno,jedne noii punog meseca,ona nije odolela iskulenju. Napisala je divnu pesmu o punom mesecui izrecitovalaje. Ajnltajn ju je posmatrao skamenjenod iznenadenja,gotovo u Soku. Nije mogla da protumadi njegov izraz lica. ,,Zalto me ovako dudno gleda? U najgorem sludaju mogao bi da kaZe da mu se ne dopada, a on me gleda kao da sam poludela!" Kad je zavr(ila recitovanje, upitala je muLa:,,Sta misli5? " ,,Nikad ne bih ni pomislio da si toliko luda. KaZei da je Mesecdivan, da te podseia na voljeno bi6e. Kakva glupost! Mesecje preveliki, ne moZe da zameni doveka. Nije dak ni lep. Sasvim je obidan, kao iZemlla, dak i prostiji jer nema zelenila,vode, drveia, samo ogoljeno tle. A svetlostkoju Mesec emituje uopire nije njegova. Sundevi zraci padalu na Mesec i reflektuju se: Mesec ne svetli. Uvek sam mislio da si obrazovana.ali ti ne znai ni osnovne pojmove iz frzlket" Sad je bio red na Ajnltajnovu Zenu da ga pogleda kao da je pao s marsa.Vekovima su ljudi pisali pesme o Mesecu - njegovoj lepoti, ogromnom magnetnom polju, hladnoj svetlosd. Mesec privladi srce, a nedavno su dokazali da ima hipnotidka svojswa. Veiina Ijud| zapravo - svi osim Mohovire, doZiveli su prosvetljenje u vreme punog meseca. Mohovira je jedini izuzetak doZiveoje prosvetljenjeu noii bez mesedine.Gautama Buda je roden u noii punog meseca, doZiveoprosvetljenjeu noii punog mesecai umro u no6i punog meseca. Buda je savrlen primer hipnotidke moii meseca. einjenica je da mnogi polude u to vreme ili izvrie samoubiswo. Pun mesec nekako utide na liudski um. Zapravo, mesec ne utide samo na ljude, vei i na okeane. Fizitai

Srcai umoui

57

ili matematidarine bi mogli da razumeju tu pojavu' AjnStajnova iena nikad viSe nije ni pomenula poeziit svom muZu' Iako je pisalapesme, nije ih objavljivala. Pri prvom recitovanju postalo o poeztli izmedu nje i ie odigledno da nema nikakvog razgovora" Af nltajna. Nije to bio nikakav izuzetak. Nijedan muZ i i'enane mogu razumeti jedno drugo' Nerazumevanjeje sasvimprirodno. eo.rek kaie jedno, iena shvati nelto sasvim drugo. eovek ne moie da poveruje kako je doila do tog zakljudka, a njoj se tai zaldptaksam nametnuo' St" god Zenada kaZe,dovek je ne6e razumeti. Psiholozi su parove nazvalibliskim neprijateljima' I jesu, jer niko ne razume onog drugog. Razlog je mnogo dublji' Ne zato ' ito su mulkarac i Lena,ve( zata ito su mozak i srce Naglaiavam da ie piranie od samog podetka pogreSno postavljeno.Nije to misterija Lene,vet misterija srca koju mozak ne moZe da razotlcrtle.Srce nema problem da razvme mozak; mozak ie na niZem razvojnom stupnju' Kad mulkarci kaZu da im Zene nisu jasne, one samo odgovore: ,,Pogledajove idiote!" iene? Jedna drugu Jesteli ikad duli daLenekaLu dane razumeju savr5enorazumeju. Nema tu nikakve misterije' Bilo bi bolje kad bismo razumeli i drugu dimenziju' Ztboravite mulkarce i zene, pomislite na mozak i srce. Imaju li i3ta Razumeju li se?Nikad se nisam sreo saAjnstajnom, zajednidko? ali bih voleo da ga pitam kako zna da je z$ubljen u svoju Zenu. Kakva frzika,matemadka, kakva nauka sekrije izazaliubljivanja? verovarno nikad niie razmiSljao o rome. Ljubav dolazi iz srca, a ne iz mozg". e"k i najvedi naudnik ponekad se prepusti i spremanje da se preda' srcu. Jedanvelidansweni zalazaksunca Zaboravlla da je naudnik, a nije mu dozvoljeno da se prepuita svojoj zenskoj srrani. Ipak je on muSki mozak. Zamislite samo, naudnici se zaljubljuju, a da i ne pomisle 5taje ljubav. Pravamisteriia.VaSesopswenosrce za-vasjemisterija' Mislim da je Mohovira u podetku branio i'enama da produ inicijacriu za sanjasine.Istoje sa svim drugim religijama'

58

NEVINOST ZNAN]E I MDOZNALOST

Sve religije su smatrale da je i.ena na drugom mesru. Osnovni uzrok toga, po mom mi5ljenju, predstavljadinjenica da su sve te takozvane religije orijentisane ka mozgu.... previ5e mozganja. Njihov Bog nije ljubav, ve( ideja. Hipoteza. Stvorili su sistem - racionalan, logiian, bez mana. Tadnije redeno: njihovi mozgovi stvorili su sisrem. Nisu ni3ta orkrili. Nisu reiili tapu Livota. ZaSto se sve te religije toliko pla5eiena? Izmedu ostalog, zaro Sto su svi zadetnicireligija bili muikarci, a njihove teologije potituiz mozga. Kad bi dozvolili Lenamada podu s njihovim sledbenicima, samo bi sworili nepotrebne probleme jer Lenegovore drugadijim jezikom. MuSkarci i Lene dolaze sa drugih sverova. U najboljem sludaju,mogu da podnesujedni druge. Nema moguinosti da se zapodne razuman razgo-vor. Svaki razgovor izmedu muZa i Zeneneumitno zavrlava svadom jer, sa tadke glediita muikarca, iena podne da se pona5aneracionalno.Bacapredmete, ru2brya... On ro ne moie da shvati - kakav je to argument? Zena odliino zna da je taj argument presudan - i u pravu je! eovek, jednostavno, mora da se sloii: ,,1.J pravu si, samo nemoj viSeniSta da razbija5l" U svakoj svadi Zenapobeduje iako ne zna ni5ta o argumentima. Kad je primio prvu ienu medu sanjasine,Gautama Buda je rekao: ,,Trebaloje da moja religija traje pet hiljada godina, a sad 6e trajati samo petsro!" Nije joj bai priredio toplu dobrodoilicu. Na pitanje zalro je to rekao, odgovorio je: ,,Nemoguie je izmeiati muSkarce i Lene, a da ne dode do sukoba. Ova religija ie uniStiti samu sebe.Raspai6ese iznutra. Da je ostalasamo u krugu mulkaraca, potrajala bi bar pet hilyada godina jer muikarci razumeju jedni druge." Obratite pai,nju na ove redi. Ja sam prvi muikarac koji ne pravi razliku izmedu muikaraca i Lena.Da sam imao prilike oa odgovorim Gautama Budi, rekao bih:

Srcai umoui

59

,,Da su u tvojoj religiji samo muSkarci,uaiala bi jedva petsto :odina. Sad, kad su tu i muikarci i i'ene,uqace vedno!" Kad se mozak i srcespoje, postajeteceloviti, kompletni' Srce posebandeo, mozak je posebandeo, ali zaiedno" ' Ako dode " jo zajednice,snagese udvostrudavaju.Kako da ujedinimo srce i nozak? To pitanje je vi5edimenzionalno' To je izmedu muikarca iLene.Izmedu srcai mozga' Izmedu iZapada. ^stoka Kipling, napiJedan od najboljih engleskih pisaca,Radjard ;ao je redenicukoja ga je proslavilaviSeod svih njegovih knjiga' -lstok je Istok. ZapadieZapad. Nikad se neie sresti."Niko nije 'umnjao u to. Kipling je bio pisac kraljice Britanije. Nikako sene slaiem saovom wrdnjom. Gde god da ste, lako :ete uoditi da se Istok i Zapadsre6u. Bombai je zapadno od Kaliiute, a Kalkuta ie zapadnood Tokija. Gde god da se nalazite, ne rroiete reii ni da ste na istoku, ni da ste nazapadu' To su relarivne kategorije, a ne geografskipojmovi. Na svakom mestu' u wakom doveku, u svakom drvetu, u svakoj ptidici sre6u se Istok t Zapad. Radjard Kipling je pridao gluposti! Iako je ta redenica puna besmislica,ipak ima neku poentu. A poenta ie ta daie Za' pad mozak, a Istok srce.Kako bi se, uoplte, mogli sresti?Kako da se izmedu mozga i srca rodi ljubav, a ne mti'nia? Ti poimovi su potpuno suprotstavljeni. Sreduse u meditaciii jer su, tokom meditacije, i mozak i srce Ako imate dve prazni.Mozak je oslobodenmisli, a srceose6anja' praznine, ne moZeteih dtLati na distanci, jer nema nidega5to bi ih razdvajd'o.Dve nule postaju jedna nula... Dva niStavila ne mogu postojati odvojena jedno od drugog. Moraju se sjediniti jer medu njima nema nidega,pa ni ograde. Iako je skoro ceo Zivot proveo u Indiji, Kipling nlie (uo za meditaciju. U meditaciji se stapajumozak i srce.U meditaciji se spajajumuikarac i tena. U Indiji imamo jednu drevnu statuu - jedno od najleplih umetnidkih dela - statuu Ardanarisvara. Statua predstavlja swo-

50

NEVINOSI ZNANJE I RADOZNALOST

renje koje je pola dovek, a pola iena. To j. kip Sive, hinduistidkog boZanswadija jedna polovina tela je y'enska, a druga muika. Sve do vremena Karla Gustava Jungasmarralo se da je to mitsko bi6e samo merafora, plod poezije - ali, nije tako. Zahvall$ud Karlu Gustavu Jungu svet je shvatio da ova starua ne predstavlja samo metaforu, vei swarnosr. Svaki dovek predstavlja meiavinu muikarca i Zenejer se rada od oca i od majke. Svako dete nosi poneito od oca i poneito od majke, bez obzirana to da li je dedak ili devojdica. Jedina nzlika je u tome 5to dedak nosi malo vi5e od oca, na primer pedeset jedan posto oca i detrdesetdever posto majke, a devojdica pedesetjedan posto majke i detrdesetdevet posto oca. Razlika je vrlo mala. Zato nauka moZe da promeni nekome pol - drugi pol je prisutan u svima nama, samo ffeba promeniti procentualni odnos hormona. Ono 3to je bilo zastupljeno u demdeset devet posto, ffeba da postane zastupljeno u pedesetjednom procenru, a ono Stoje bilo zastupljenou pedeset jednom procentu, smanjiie se na detrdesetdever procenata... Tako se muikarac pretvara u Lent, aLenau muikarca. eak se ni vi ne slaZetes tim u potpunosti. Sukob izmedu mozga i srca, izmedu mulkarca i i,ene, nikad ne prestaje.T4 rukob moZe se prevaziii samo kad mozakpresrane da razmiilja, a srce prestane da oseia i prewore se u velike praznine. U toj praznini 6e se sresti i razumeti jedno drugo. Za mene Lena nye nikakava misterija. Svaita sam video i mislim da ne postoji iovek koji je upoznao toliko i,enai mulkaraca kao ja. Ni muikarci ni Zenemi ne predstavljajutajne jer su moje srce i mozak uskladeni, stopili su se u jedno sworivii novu perspektivu koja mi je promenila pogled na sver. Ako zaistahoiete da razumeteLene, moraiete razumeti kako vam se mozak topi i pretadeu srce.To ie vam pomoii da shvatite i mulkarce i Lene.I ne samo to, pomoii ie vam da odgonetnete tajne iivota.
www.leo.rs

Srcai umoui

61

Neka stidljiua druojha je trebalo da se uda, pa je otiila jednoj ueoma iskusnoj drugarici da seposauetuie s niom. ,,Doris, moida ie ti ovo zvutati glupo, ali, jednostavno, moram nelto da te pitam." ,,Nema problema", odgouoriDoris. ,,Samo pitaj"' ,,Da li je u redu da razgovarams muiem dokvodimo ljubav?" ,,Pa", zumuchiuala je Doris, ,,moram priznati da to nikad nisam radila, ali pretpostavljam da nema nideg lo5eg u tome' svedok imai domet."

Misterija postoji, ali ne odnosi se iskljudivo na Lene'Zivotie iednavelika misteriia. Th divna ki5a... Dobovanje kiSnih kapi" ' Sum kroinie. Zar ne mislite da ie sveto jedna velika misterija? Mnogo godina radio sam kao profesor' Stanicaje bila negde visoko u brdima, ablizunje jedan potpuno usamljen senik' Miljama unaokolo nije bilo nikoga. eakl. i distadstaniceuvedeodlazio kuii da prespava.Kad god bih imao vremena, odlazio bih u raj senik da malo posedim. Narodito kad bi padala kiSa, kao sad' Bio sam potpuno sam u krugu od nekoliko kilometara' Samo pesma kiSnih kapi i ples drve6a. Nikad ne mogu da zaboravim (u te divne trenutke. Kad god pada kiSa, setim se toga' Zatvek nositi te utiske sa sobom. Ako malo bolje pogledate, videdete da je svaki cvet misterija' Od degase swaraju sve te divne boje? Svakaduga je misterija, svaki trenutak Zivota ie misterija. Biti negde, baI tu, a ne negde drugde, nije li i to misterija? Kad vam sepogled razbistri, kad vam seusklade srcei mozak, shvatite da je svemisterija. Ipak, ne Lelite dademistifikujete iivot - bio bi to zlodin - ve6 da gapozdravite dobrodo3licom. Pozelite da se divite iivotu takav kakav jeste. Seciranje, demistifikovanje je nasilje nad Zivotom. Meditativni dovek iednostavno uLivau cveiu, pticama, drveiu, ki5i, suncu) mesecu,ljudima. Dobro je 5to smo uiulkani u misteriiu celine. Zivotbibio strahovito dosadankad ne bi bilo tajni.

62

NEVINOSI ZNANJE I RADOZNALOST

Nauka se svim silama trudi da demistifikuje iivot. Poezija i umetnost prepu$tajuse uZivanju u Zivotu i doiekuju ga s osmehom. Mistik, religiozan dovek,iivi misteriju - ne spolja kao pesnik, vei iznutra. Mistik se preworio u misteriju. Ima jedna divna prida. Naialost, ne moZe biti istinita. Voleo bih da je istinita. Na Istoku je bilo mnogo poznatih ljubavnika - Hir i Ranja, Siri i Farhad, ali napoznatiji par su Lajla i Majnu. Niko od njih nije mogao da se sastanesa svojim voljenim i da iivi s njim. Sreia njihova - voleli su se ditavogLivota. Majnu je bio siromaian. Lajla je bila veoma bogata, a njeni roditelji nisu hteli da jedinicu kier udaju za nekog prosjaka.Da bi je spredili da se vida s njim, preselili su se u drugi grad. Imali su ku6e po celoj zemlji i vodili su veoma unosan posao. Kad je Lajla odlazlla, Majnu je stajao izvan grada, sakriven u kro5nji drveta, samo da bi video svoju voljenu poslednji put. Jahalaje kamilu u karavanu. Gledao ju je toliko dugo dok sasvim nije nestalaiz vidokruga. U pustinji se svevidi kao na dlanu. Konadno, nestalaje negde na horizontu, ali on je nastavio da gleda. Ovde prida prerasta u mit, ali veoma znatajan. Nikad nije napustio svoju osmatradnicu.Verovao ie u liubav i nadao se da 6e se Lajla vratiti istim putem. Nije bilo drugog puta koji bi vodio iz grada. Posledvanaestgodina, Lajla sevratila. Otac joj je umro. Napokon je bila slobodna. Nije se udala ni zakoga. Oduvek j, govorila da ie se udati samo zaMajnua. ,,Ako je tako, nikad se neiei udati", rekao ie nien otac. Lajla sevratila tek posle odevesmrti. Dvanaestgodina veoma je dug period. Svevreme, Majnu je stajaopored drveta. Drvo se razlistalo,Majnu nije ni jeo, ni pio, je s drvetom. Postaoje deo drveta... malo-pomalo, srastao Lqla je doila u grad i podela da se raspituj e zaMajnua. Ljudi su ioi rekli: ,,TuLnaje to prida. Oti5ao je da se pozdravi s tobom, ali se nikad nije vratio. Ponekad, u gluvoj tiiini no6i, razleLese neki

Srcai umoui

63

'Laila' pro5lo je previSevremena' rreperavi glas koji te doziva: Kad ie5 mi sevratiti?' Ljudi su podeli dazazitu od tog drveta jer su mislili da je ukleto ili da su ga zaposeliduhovi. Niko mu se nije pribliZavao." Laila ie otiSlado drveta. euh je glas,dula je radosnu dobro,Joilicu, ali nije videla gde se Majnu kriie. Zalla je u krolnju' Jedvaje prepoznalaobrise svog dragog koji je srastaosa drvetom. Prida niie istinita... AIi, mistik postaje deo misterije Livota' To je pravo ruzumevaile. Misterija ostaje misterija, ali ako se i sami preworite u misteriju, shvatiiete. To je jedini nadin da se neito razume. Sva druga znania pozajmljenasu od drugih.

priia hoju padnemi napametjedna lepa nd urerne, S uremena godina. :am iuo pre nekoliko je mkdli koji je poiao u suetu ponazi za istiprite oue Junak pokuiaja,poshli suga da nade ttom,ali nakonneholikoneuspelih krauai poieoda liui s njima naplanije uzeonekoliko Pruo hraue. doh nije zapatiostadood hiljadu grla. Godine ni i nije seuratiosue jedna suprolazilesuednkiednogdana ioueknije tuo kako mu se krauaobratih: ,,Imanashiljadu!" Vratio sekuti sa stadom,a liudl su gajedua razlikouali od ii'
'Ima nas ovu pridu: ,,Osho,voleli bismo da nam opet ispridaS hiliadul Mi smo hiljada!' zako mi ove redi uvek nateraju suze radosnicena odi?!" Ovo je jedna od najstarijih prida o srcu, o svetu iza redi o spoznaji, a ne o znaniu, o nevinosti bi6a kola predstavlja unutra5n)aYrata ka boZanskom. Prida sadrZisveosnovneelementemeditativnosti. Ima nekoliko dimenzija, mnogo znateniai nije dudo 5to vam tera suze na odi. Suzepokazuju da vam je dotakla srce, sustinu biia, da ste je okusili, iako ne znate njeno znatenie. Osetili vaSeg uottnJe.

64

NEVTNOST, ZNANJE r MDOZNALOST

ste njenu lepotu, njenu slavu,njenu dubinu iako vam je telko da sebi objasnite3ta ste to nalli u njoj. Otkrili ste svet magije, misterije i duda.Voleo bih da vam ispridam celu pritu. Tieba da je dujete bar hiladu puta jer iete svaki put otkriti neki nov miris, neku novu slast, ne5to uzvi5eno, otkriiete da vam se otvaraju neka nova vrata, videiete neke nove zvezdei neko novo nebo iza zvezda. Iza neba je joi jedno nebo... Dvadeset godina iiveo sam u DZabalpuru. Diabalpur je antidko ime velikog mistika i proroka iz UpaniSada, Satjakamdiabala. Ovo je prida o njemu. Satjakam je bio veoma radoznalo dete. Nije verovao ni u 5ta, osim u sopsweno iskuswo. Kad je imao dvanaest godina, rekao je majci: ,,Kucnuo je das.Princ je oti5ao u Sumu da sepridruii porodici proroka. Ima isto godina koliko i ja. Hoiu i jadaodem. Ho6u da vidim 5taje Zivot." ,,Te5koje to, sine moj, ali znam da si rodeni tragad. Plalila sam seda iei mitraLitida te odvedem uditelju. Ja sam siromalna, ali to nije najve6ezlo. Kad sam bila mlada, sluZila sam u mnogim kuiama - bila sam siromalna, ali veoma lepa. Ne znam ko ti je otac. Ako te poialjem uditelju, on 6e te pitati ko ti je otac i, plalim se, da bi te mogao odbiti. NiSta te ne ko5ta da pokuia5. Idi i reci im istinu, onako kako sam ti upravo ispridala. Mnogi muikarci sluZili su se mojim telom jer nisam imala novca. Samo reci da ne znal ko ti je otac.KaLi uditelju da se zovei Satjakam i da ti semajka zoveDLabala. Mogli bi da te zovu SatjakamdZabal. LJostalom,zatraLenjeistine nije ni bitno ko ti je otac." Satjakam je oti5ao mudracu koji Zivi u 5umi, a prvo pitanje koje mu je uditelj upurio bilo je: Ko ti je otac?" ,,Kako se zoveS? je Dedak ponovio majdine redi. Mnogi udenici bili su prisutni dok je Satjakampridao - prindevi i sinovi bogataia. Svi su se nasmejali, ali uditelj je odgovorio:

Srcai umoui

65

,,Primiiu te. Nije vaLnoko ti je otac. VaZno je da si ti poseb,en,iskren, neustraliv, sposoban da izreknel istinu kakva god da ie. Maika ti je dala prikladno ime - Satjakam." To znati: onq &iajedina i'elpie istina. ,,Majka ti je veoma lepa Lena i zvaiemo te Satjakamdzabal' Poito samo bramani mogu postati udenici, proglaiavam te bramanom - samo braman ima hrabrosti da kaie istinu po svaku cenu." Bili su to divni dani. Stari uditelj zvao se Udalak. Satjakam je postao njegov omiljeni udenik. ZasluLio je to svojom nevino$6u I cistotom. Udalak je imao svojih mana. Iako je bio veoma obrazovan, ;rije doZiveoprosvetljenje.Naudio je Satjakamasvemu 5to je pisalo u svetim spisima, preneo mu je sve 5to ie znao, ali nije ga rnogao zavairatikao sve ostale. Satjakam niie izraLavao nikakve sumnje, ali je njegovanevinost terala uditelja da se ispovedi. 5to sam ti ikad rekao potide iz svetih spisa.Nije to moje ,,Sve znanje. Nisam ga iskusio. Nisam ga proZiveo. Predlaiem ti da odei dublie u 5umu. Znam dovekakoji je postao oteloworenje Idi k njemu." isrine, ljubavi, saosedanja. Udalak je duo za tog doveka, ali ga nije poznavao.Udalak je bio daleko slavniji od njega. Satjakam je oti5ao tom doveku koji ga je naudio Vedama i najsvetijim knjigama koje postoje. Posle nekoliko godina rekao mu je: vi3e5ta da udi5.MoZeSda sevrati5 kuii." ,,Sadznal sve.Nema.5 Pri povratku, Satjakam je svratio da obide Udalaka. ei- g" ie video l<roz prozor kako se pribliZava Poznatom stazicom ka kuii, doZiveo je 5ok. Satjakam je izgubio onaj nevini izrazi zamenio ga je ponos - prirodno, znao ie sve 5to dovek moLe znati. Samaideja o tome bila je hrana za ego.USaoje i dodirnuo Udalakova stopala. ,,Ne dodirui mi stopala! Hoiu daznam gde ti je nestala nevinost?Izgleda da sam te poslaopogre5nomdoveku!" Satjakam je odgovorio: ,,Pogreinom doveku?!Naudio me je sYemu5to treba da se zna."

66

NEVINOST ZNANJE I RADOZNALOST

,,Prenego 5to mi dotaknel stopala,hteo bih da te pitam jesi li i5ta od toga doiiveo ili zna5samo podatke?Jesili osetio preobraLaj?MoLei li reii da je to 3to imai woje znanje?" ,,Ne mogu to da kaZem.Sve5to znam napisanoje u spisima. NiSta nisam osetio." ,"Ako je tako, idi kod drugog uditelja, zakogasam saznaodok nisi bio tu. Ne vrataj se dok ne iskusi5sve!Vratio si se siromainiji nego 5to si bio kad si otiiao! Izgubio si neSto5to ima neprocenjivu vrednost, a ono 5to nazival znanjem samo je pozqmljeno, samo pokriva woje potpuno neznanje, ne dini te znalcem. Idi ovom doveku i reci mu da ne tragal zapodacima o istini, o Bogu, o ljubavi. Reci mu da hoiei da spoznai istinu, Boga, ljubav. Reci mu: 'Ako moZei da odrZi5 obeianje, posvetiiu ti svoje vreme, u protivnom na6i iu drugog uditelja!"' Satjakamje oti$ao uditelju, koji je sedeopod drvetom okruZen nekolicinom udenika, i preneo mu te redi. Poito ga je saslu3ao,odgovorio je: ,,Moguie je, ali traZi5 neito veoma komplikovano. Pogledaj koliko udenika imam ovde. Svi uai,e znanje. Hoie da znaju vi5e o nedemu. Ako kaZei da te ne zanimqu informacije, vei si spreman da uradiSbilo 5ta, woja posveienostistini je potpuna, naii iu poseban natinza tebe." ,,Spreman sam da irwujem Livot, ali ne vraiam se dok ne spoznam istinu. Ne mogu da se vratim ni svom prethodnom uditelju, ni majci koja mi je dala ime Satjakam.Moj prvi uditelj me je prihvatio iako nije znao da li sam braman ili ne, samo na osnovu moje ljubavi prema istini. Reci mi 5ta reba da uradim." ,,Povediove krave duboko u 5umu. Idi 5to dalje moiei i nemoj dolaziti u dodir ni s iednim liudskim bi6em. Tieba da zaboravi$ jezik, reii. Zivi sl<ravama, brini seo kravama, sviraj frulu, igraj, ali zaboraviredi. Kad budei imao hiljadu grla u krdu, vrati se." Ostali udenici nisu mogli da veruju sopswenim udima - bilo je tu svegapetnaest, dvadesetkrava. Koliko vremena ie mu trebad dok ne bude imao hiliadu krava?

Srcai umoui

57

Satjakam je poveo krave, otiSaou duboku 3umu, tamo gde :"ma nikakvog kontakta s lludima. Prvih nekoliko dana bilo su mu bile jedino :ru je veoma te5ko, ali malo-pomalo... trGave :ruitvo, a one su prilidno tiha druZina. Svirao je frulu, plesao idrn po Sumi i odmarao u hladu drve6a. Vei je nekoliko godina brojao krave. Vemenom je digao :rke od toga jer je shvatio da nikad neie sakupiti hiljadu grla' iraviSe, zaboravioje i da broji, zaboravljao ie ieztk- Redi su nesta.:. Nije umeo da broji. Ova prida je zadw\$uca... Krave su se zabrinule ier su htele da se vrate kuii. Bilo ih je ',ei hiliadu, a ovq dovek ie zaboravio da broji! Konadno, krave ;u odludile: ,,Moramo da progovorimo, inade ova Suma 6e nam postati grobnica!" Jednog dana, jednas krava mu je priSlai rekla: Satjakame,sadanas ima hiljadu. Vreme je da pode,,Slu5ai, mo kuii." ,,Mnogo vam hvala. Da mi niste rekle... eak sam zaboravio na dom i povratak. Svaki trenutak bio je tako divan da sam zaboravio na sveostalo... toliko blagoslova.Cveie pada umesto ki5e. Svesam zaboravio. Nisam znao ni ko sam, ni zaito sam dolao ovde. Sveje podinjalo i zavriavaloseovde. Bilo mi je dovoljno da seodmaram pod drvetom, sviram frulu i posmatram svete divne krave oko sebe.Ako ba5insistirate,vratidemo se." Udenici velikog uditelja videli su Satjakama kako se vrada sa krdom od hiliadu krava. Odmah su javili uditelju' ,,Nismo verovali da ie se vratiti. Izbrojali smo ima tadno hiljadu krava. Evo ga, dolazl!" Kad je priSao,samo je stajaonemo' okruZen kravama. Uditeljje rekao: ,,Niste dobro izbroiali. Ovde je hiljadu i jedna krava. Zaboravili ste da ubrojite i Satjakama. On je skliznuo sa ovog sveta, ulao je u nevinost, u ti5inu, u tajnu. Ne govori ni5ta. Stoji tamo kao i svekrave!"

68

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

izadiizkrda. Sad moral da sevratiSsvom srarom ,,Satjakame, uditelju. On te deka.I majka te, sigurno, deka." Kad se vratio Udalaku, svom prvom uditelju... Prethodni put uditelj mu nije dozvolio da mu dodirne stopalajer je izgubio nevinost,viSenije bio braman, pao je, postaoje samo obrazovani papagaj.eim g" je Udalak spazio, potrdao jekazadnjim vratima jer sada je trebalo da dotakne noge svog nekadadnjeg udenika. Uditelj je imao samo obrazovanje, ali Satjakam je doZiveo prosvetljenje. Pobegaojeizku&. ,,Ne mogu da se suodim s njim. Stidim se sebe.Reci mu", objalnjavao je svojoj Leni, ,da je Udalak umro i da ide majci. Reci mu da sam umro seiajuii se njega." Ova dva doveka sazdana su od razliditih materiiala. Satjakam se vratio kuii. Majka mu je ostarila, ali svakoga dana gaje dekala, dekala i dekala. ,,Sine moj, dokazaosi da istina uvek pobeduje. Dokazao si da se bramani ne radaju, vei moraju da dostignu taj kvalitet. Svi se radaiu iednaki. eovek mora da se dokaie tako Sto 6e se civiIizovati, prodistiti, kristalisati, usmeriti i prosvetliti da bi postao braman. Ako se rodi5 u porodici bramana, ne znati da si i sam braman." Ako meditirate o ovoj pridi, vide6ete:Suitina meditacije je da utonete u ti5inu u kojoj vasneie ometati misli, u kojoj se redi neie isprediti izmedu vas i swarnosti. Kad padne zavesa od redi, osta;'ete sami. Ta samoia, distota,vedro nebo vaieg biia - sveto predstavlja meditaciju. A meditacij a je zlatni Hjut za sve tajne iivota.

nijeisto5toi sPoznaia Znanje

Nemojte mlsllti da razumete. Ne razumete' Vaie znanje ie samo ignorisanje istine. Okanite se toga - ne molete zaborauiti staro znanje taho ito tete akumulirati' nouo. Neznanje se moie zttauiti samoaho zaborauitesuelto ste uet akumulirali. Znanje ie prepreka spoznaji. Kad zaborauite znanje, s?oznaiete.

Da li su saereii' laine? Istina je tako duboko iskuswo da se ne moie opisati redima' Nisu sitniledna red ne moie obuhvatiti tako Sirok pojam' Redi ce. Upotrebna vrednost im je mala, imaju mnogo mana' Istina nema mane. Istina podrazumevasaviivot. Kad nestanete u svom celovitom biiu, svesni ste toga' Nije to. Ili, da budemo precizno re(i da ste svesni,bolje re6i, osedate joi precizniji, postajeteto. Kad Postanetecelina, ne moZete to daizrazite.Istina se mora reii ier ima sultinske kvalitete koji se moraju objaviti. Redi su hipotetidke - treba ih koristiti, ali im ne ffeba verovati. Tieba da ih koristimo kao rrenutni oslonac. Sve redi su lazi, u najboljem sludajupribliini odrazi.Mesecje na nebu, ali njegov odraz napovrlini jezeranije isti kao mesec. Lice u ogledalu nije stvarno vale; samo je iluzija' U ogledalu nema nidega' Deca vole da se gledaju u ogledalu. Kad dete prvi put vidi odraz,pomisli da neko drugi sedi ispred i1ega. Pokulava da dotakne to dete. Ako vei ne moZe, a svakako da ne moZe, pokulava da vidi 5ta se nalazi iza ogledala.MoZda se tamo krije neko dete.

70

NE\1NOSI ZNANJE r MDOZNALOST

Isto je i sa ljudima koji veruju u redi. Na neki nadin, ogledato je korisno. Kad kaZemda je odrazlai., nemislim da je beskoristan. Ako razumete5tahoiu da kaiem: odraz govori o istini, a ne isrinu, samo pokazuje. Prst koji pokazuje mesecnije mesec,ali je veoma koristan: moLe dapokazemesec.Ako postaneteopsednuti prstom, to je vai problem, prst nije l<riv za to. Ako zaboraviretaj prst - a morate ga zaboraviti ako hoiete da vidite mesec- posluZioje svrsi. eak vam il;lz moLepomoii da doprete do istine, inate bude ne bi nikad progovorile ni red. Da nije tako, redi se ne bi ni koristile. Biblija, Kuran, Gita, Damapada ne bi ni postojali. Kad je Buda doiiveo prosvetljenje, sedam dana nije progovorio ni red. Samo je razmiSljao. ,,Ima li smisla govoriti ljudima ono 5to se redima ne moZe iskazati? eat i kad izgovorite te redi, postoji velika moguinost da vas ljudi neie razumeti kako treba. Stavi5e,ako neko razume te redi, znati da i sam moZe prona6i istinu." Legenda kaie da su bogovi siSli na Zemlju, dodirnuli mu stopalai zamolili ga da progovori. Devedesetdevet posto ljudi uoplte me neie ra,,Zbog dega? jedan zumeti. Onaj procenat & moLda i shvatiti, ali oni koji budu razumeli redi, moii 6e i sami da pronadu istinu dak i da im ni5ta nisam ni rekao. Zbogtega, onda, da govorim?" Bogovi su se zbunili. Logika je bila neporeciva,ali neStoje, ipak, nedostajalo. LJ stara vremena bude su govorile. Sastali su se da smisle Stada odgovore Budi. Sreiom, smislili su neStojer bismo, u suprotnom, propustili sveone divne Budine poruke. ,,u pravu si, veiina nikad neie razumeti. Veoma mali broj razume(e dak i ako ne kaiel niita. Zar ne moies da shvati5 oa postoji i nekolicina na granici izmedu ove dve grupe? Ako progovori5, woje redi predstavljaie im izazov, inspiraciju. Ako ne progovoriS,bi6e izgubljeni. Pridaj zbog onih koji bi bez wojih reii i zalwali i kojima ie ono ito kaZe5 biti kao svetlost na puru." U pravu ste, sve redi su lat jer se iskuswo ne moie pretoditi u redi. Kako ljubav pretoditi u redi? Ljubav i nije tako retko isku-

Znanje nije isto ito i sPoznaia

71

;r'o. Kako pretoditi lepotu u redi? Da li je ikad ijedan pesnik u tome? Samo budale veruju da je to moguie' Sto je ve6i -rspeo sopswenu nemoi. Da li je ijedan slikar tesnik, jasnije sagledava :kad uspeo da naslika lepotu koju je doziveo? Nijedan veliki sli.iar nikad nije zadovoljan. Celog i'ivotaprati ga duboko nezado','oljswo,kao senka. Progoni ga. On pukulava' opet i oPet' Sav njegov Livor je neuspeh, tragedija. Nama se njegove slike dine uspelnim jer ne znamo 5taje lepota, ali on zna'da nije uspeo' Da re sjajneslike nikad nisu naslikane,ne bismo bili svesnimnogih pojava. Neko je rekao da ne biste videli lepotu zalaskasunca kad ne biste imali velike slikare da to prikazu. Ne biste videli lepotu ru2inog pupoljka. Ne biste videli lepotu ptice u letu. SadamoZete da ih uodite jer su vasveliki slikari vekovima pripremali na to sto zasltLujevabu paZnju. Pitajte velike slikare 5ta oni misle o tome. Pitajte Van Goga, Tagoru, Boseai svi 6e vam re6i da nisu uspeli' Videli su neito sasvim drugo od onoga 5to su uspeli da prikaZu' Bilo je puno Zivota, pulsiralo je, a slika je mrwa - samo platno i e zalazaksuncana platno? Bilo bi to neito boja. Kako da preneset statidno, a zalazak, pravi zalazak,predstavlja trenutak promene, dinamiku, pokret. Slika je samo uramljeni predmet', a zalazak suncanema ram. Kako biste mogli da ispevatepesmu o ljubavi? Nemoguie je' Nijedna red nije dovoljna za to. Pwo, dim pokuiate da izrazite procenata togaie vei izgubljeno' ono 5to ste doZiveli, devedeset Kad neko drugi to duje, deset procenataje ve( izopadeno'Ako ijedan procenat dopre do osobekoja vas sluia, to je viSenego 5to moZete uaLiti. Kad vam prenesem ne5to, unapred znam koliko ie toga"izgubljeno. Kad vam pogledam u odi, vidim da ie i ono 5to ste razumeli iskrivljeno u valem umu. lJm se neprekidno mudi da propusti samo ono 5to njemu odgovara.Pravi se da ne duje ono ito seprotivi njegovim principima. Malo toga uop5teduje, a ono 5to duje predstavljasamo odraz sopswenepro5losti.

72

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST je bio zabrinat zbog rezubataRoriahouog Terapeut jednog testa pacijenta koji je suabumrfu od mastila?zueziuao s nekomsehsualnomaktiunoiia. Va5eg testatokom vikenda. ,,Hteobih da proudimrezultate Voleo bih da ponovo dodeteu ponedeljak",rehao je pacijentu. pravim iurku. Mogu li dapozaj,,Ok, doktore. Sutrauvede mim ovevaie selsi slidice?"

Veruje u ono 5to vidi, ali on ne vidi objektivno stanje, vei sopstvenuprojekciju. Moidaje duo ono 5to niko nije rekao, ali niko ga ne moie ubediti u to da je pogrelno duo. Um neprekidno boji svaki trenutak. je otilla u prodaunicuda kupiflm. Kadje izaik, bilaje Leonora besna hao ris i uriitala je: i sreditog idiota, Rodni!" ,,Udi u prodavnicu $tasedesilo?" ,,Zaito,draga, sammu da hoiu film, a on me je pitao koliki mi je ,,Rekla aparat!" eitate izmedu redova, dujete ono 5to niko nije rekao. Vidite neito 5to ne postoji nigde drugde, osim u va3ojma5ti. Redi sesve vi5e udaljavaju od istine. Redi laiu. Laiu u smislu da ne mogu preneti sultinu. Suitina umire tokom prenosa. Jedan pesnik je otiSaona plaLu rano ujutro. Svitanje je bilo divno, talasi su plesali pod prvim sundevim zracima, hladan pesak, slan vazduh... Osetio je Livot u sebi, osetio je neizrecivu radost i poZeleoje da podeli oseianja sa svojom devojkom koja jeleLalau bolnici. Doneo je jednu lepu kutiju. Oworio je kutiju da uhvati sundevezrake i vetar. Zatim je zawofio kutiju i odneo je u bolnicu. Bio je veoma sreian: ,,Doneo sam ri poklon. Nikad nisi videla neito toliko lepo zoru, talase,svei. vazduh, oitrinu!"

Znanje nije isto ito i sPoznaja

73

Oworio je kutiju, a unutra nije bilo nidega - ni sunca, ni '.'etra, ni sveZine. Ne moZeteuhvatiti lepotu. Ne moiete pretoditi lepotu, istinu, ljubav u red. Redi su veoma siromaine. Ni5ta im ne fali u spoljnom svetu, ali u unutrainjem svetu sveie izuzetno' Ako ste dovoljno oprezni, moiete ih uspesnokoristiti. Da,lai'i mogu Pornoii da se dode do istine. pouorkuispred suadbenu je posmatrao ueliianstuenu Jedanmarinac hatedrale u Parizu. ,,Ko seinni?", upitaoie iednogFrancuzahojije saiao u blizini. je neznanac. odgouorio ,Je ne saispas"4, Nekoliko minuta kasniie,marinacje ulao u katedralui' uideo kouieg. kahoiznose je upitao. ,,Ko je umro?", opet ,Je ne sais Pas." ,,BlagiBoie, bai je kratko krajalo!" mora shvatiti njihovo znaRedi se moraju razumeti. Slubalac ienje. Ne treba da tumadite umom. Tlebalo bi da drZite um Po strani. Sto uspelnije budete drZali um po strani, ve(aieverovatnoia da ie vam redi dobro posluZiti. U suprotnom, izgubi6etese u iumi redi. Moiete li nam reii neito o sarnospoznaii'? Veomasarn zainteresoaan za isnai;iaanie te tetne. jevrlo kontradiktorna red.Kad zaistadode do Samospoznaja toga, nestajetei vi i znanje.Ako je lidnost prisutna, nema spoznaie. Ako ima znanja, nema spoznaje. Moramo prvo da raSdistimo pojmove. Prvo: da bi dovek doiiveo samospoznaju,mora da se odrekne sebe.Morate zaboraviti ego. Morate biti u stanju bez ikakvog ega.
4 Franc.: Ne znam. (Prim. prev.)

74

NEVINOSI ZNANJE I RADOZNALOST Drugo: Morate zaboraviti sve5to ste ikad naudili. Svaznanja-

Ako sve vreme mislite da neSto znatq prethodno znarye ie vas omesti. Zivot se otkriva samo onima koji nidemu ne teZe, niSta neLele- dan ni da spoznajuBoga.Thjne seotkrivaju samo onima koji jednostavno dekaju, koji nemaju nikakve zahteve. eekaju oworenih odiju, oworenog srca,ne traie ni3ta. Svi zahtevi su, u osnovi, orijentisani prema egu. Zaito Leliteda znate). Zato ito znatf1e daje moi. Pokuiajte da to shvatite. Znanje je moi. Sto vi5e znate,postajetemoiniji. Ego Zeli da ima Ito viie znanja. Ako znate dosta o prirodi, postajete nadmoini u odnosu na prirodu. Ako znate o ljudima, postajete nadmoini u odnosu na ljude. Ako znate o umu, postajete nadmoini nad sopswenim umom. Ako znate o Bogu, postajetenadmoini nad Bogom. Potraga za znanjem je, u stvari, potraga za mo(i. Kako da postanetenadmoini nad swarnoS6u? Sama ideja je smelna. Dozvolite da swarnost ima moi nad vama... Opustite se.Dozvolite swarnosti da vas poseduje,bolje nego da vi pokuiavate da posedujete nju. Da biste osedli samospoznaju,morate da zaboravitei sebei svoju potraguzaznanjem. Tek tada se deiava samospoznaja!Tek tada. U celoj istoriji ljudske svesri,ljudi su pokulali da probude samospoznaju na tri naiina. Prvo su pokuiali realisti. Realisti poridu svoje ja. KaZu da ono ne postoji unutar ljudi, da nema subjekta,ve6 samo objekta, swari, materije, spoljnog sveta. Na taj nadin izbegavaju da podu na unutradnje putovanje. Unutrainje putovanje veoma je opasno. Moraiete sve da izgubite! Sve ito znate o sebi, korene koji vas vezuju - sve! Realista ne moZe toliko da rizikuje. Realista nalazi objalnjenja. ,,Duia ne postoji. Nema unutralnjeg biia. Postoji samo ono 5to se vidi u spoljnom svetu." Interesuju ga objektivne dinjenice. Zaborav\a subjektivnost i posveiuje se objektivnosti. To je nauka radila tokom perioda od tri veka. JoI jedan nadin da se pobegne od sebe.

Znanie nije isto ito i sPoznaia

75

Drugi nadin je nadin idealista koji wrde da objektivno ne rcstoji - sveje maja, obmana, iluziia. Nema nidega spolja, samo Hworite odi i zavirite u sopswenu unutra.{njost. Samo dovek koji zna predstavljaistinu, a objekat ielai'. Kod realistaje suprotno - objekat je istina, a znalaclaZ' Uvidate li koliko su ove wrdnje 'nesmislene? Kako moie da postoji posmatradako nema objekta, :li kako moZe postojati objekat kad nema ko da ga vidi? se idealistai realistabiraju po jednu polovinu realnosti.Pla5e ,Jrugepolovine. Realistase boji da zaroni dublje jer to znadi da :reba da ude u prazninu, u unutra5nju prazninu. Da upadne u gde ie beskrajnurupu, u ambis. '. u nepredvidivo. Niko ne znapasti ili, bolje redeno,da li ie uoplte pasti. Realista se plali onoga koii zna, pa zato poride njegovo postojanje.Plaii se i zato kaLeda ne5to ne postoji. Idealistase plaii predmeta, svih ovozemaljskih radosti, magije sveta.Plasi se da bi se mogao izgubiti u Leliama i strastima. Plaii se da bi ga mogli je privuii novac, prestiZ,moi. Toliko se plaii, da ndiie kaZe:,,Sve samo san. Spoljalnji svet ne postoji. Pravi svetje unutra'" I realista i idealista znqu, po jednu polovinu istine' Ne zaboravite: znati jednu polovinu istine mnogo je gore nego znati samoLaL.Onaj ko gre5i u potpunosti' bat ie celovit' Ima jedna divna osobina potPune lai'i - ne moZe vas dugo zavaravati' Toliko je odigledna, da ce ie dak i glupak, pre ili kasnije, otkriti' Poluistinaje, medutim, vrlo opasna- dak se i inteligentan dovek Iako zagubi u poluistini. Imamo i tredi nadin: nadin mistika. Mistik prihvata oba prethodna nadina, ali ih, istovremeno)i negira.To je moj nadin' Mistik prihvata oba i kaZe: ,,U jednoj ravni, postoie i znalac i predmet, subjekat i objekat, unutralnjost i spolja5njost.U drugoj ravni, nestaju i dovek i predmet i ostajenelto sasvimtreie"' Mistik ima pristup celini. Voleo bih da razumete mistikov nadin rada 5to je podrobnije moguie. Do odredenog nivoa, i realistai idealistaimaju pravo. Dok sanjate,san je istinit isto koliko i osoba koja sanja. Kad se probudite, sna vile nema' Nema

76

NEVTNOSI ZNANIEr MDOZNAIOST

ni sanjara- sve je nestalo. Sada ste budni. Postojite na nekom drugom nivou svesti. Svetje istina, egoje isrina kad je tovek neuk, nesvesran, uspavan. Kad seprobudi, kad postane buda, nestanesvet, a sa svetom i ego. Kad nestanu svet i ego, ne znadi da nam ne ostaje nilta oni su se sjedinili. Sad imate samo;'edno,umesto dva. Predmet i posmatradpostali su jedno. Kad kaiemo ,,samospoznaja", mislimo na to jedinswo. Mada, to nije prava red. lJ swari, nema prave redi. Nijedna red ne moie biti dovoljno dobra zatakav doLivljaj koji pobeduje dualnost. eovek obidno pokulava da pobedi dihotomiju na dva nadina. Jedan od nadina je da ogranidi sopswenainteresovanjana objekte, na sveSto se tide spoljalnjosti, na sver oko sebe.Da pobegne od samospoznale.Ljudi koji beZeod samospozna,leobitno se smatraju introvertnim, nedrulwenim, abnormalnim, dak i perverznim. Njihovo gledi5te naziva se intelektualnom masturbacijom. Nazivaju ih jedadima lotosa, pesnicima,misticima koji su malo skrenuli. Za{to su neki zaokupljeni naudnim istraZivanjima? Da li ih stvarno toliko zanima neki naudni projekar ili jednostavno izbegavrju da zarone malo dublje u sebe?Yeca je verovatno6a da izbegavaju samospoznaju. Albert AjnStajn pred smrt je izlavio da ne bi izabrao poziv naudnika kad bi imao priliku da se ponovo rodi. Zaito? Bio je veoma osetljiv i neverovarno inteligentan, dovekkoji je lako mogao da postanebuda. Imao je sve moguinosti i propustio je priliku - svu svoju inteligenciju stavio je u sluZbu materijalnog. Previ5esu ga interesovale zvezde, vreme, prostor itd. Potpuno je zaboraviona sebe.Toliko se posvetio reiavanju problema spoljnog svetada je smetnuo s uma ko je i ita je. Nije posvetio sebi dovoljno vremena. Jedan od druiwenih lidera Indije, doktor Ram Manohar Lohija otilao je da poseti AjnStajna.Pridaomi je da ga je dekaoSest sati.Ajndtajn je sam odredio vreme posere.Dok je Lohija sedeou gostinjskoj sobi, Ajn$tajnovaLena je dolarilas vremena na vreme i dosipalamu daj.

Znanje nije isto lto i sPoznaja

77

,,Izvinite, ali moi muZ se kuPa." ,,Koliko dugo ie se kupati?", upitao je gost' razmi5lja o ,,To niko ne zna. Kad sedne u kadu, podne da velikim problemima. Potpuno zaboravigde je' Ne smemo da ga ometamo jer bi mogao da propusti neki voz misli' Ako ga prekinemo, mogli bismo da nanesemoveliki gubitak dovedanswu." ,,Pa5ta radi u kadi?!" Dr Lohija se zainteresovao. od sapunice' ,,Molim vas, ne pitajte me to. Igra se balonima Potpuno se koncenrriSesamo uz balondi6e.Sve sto je ikad smislio, smislioje u kadi." Verovarno ste ve6 duli da ie ve(inavelikih naudnika odsutna Nisu to puke glasine- ima istine u tome' Izduhom i rasejana. gubili su vezu sa soPswenimbi6em. Kaiu da je Imanuel Kant jedne noii do5aoku6i i pokucao na je sopswenavrata. Po5to ga nije prepoznala u mraku, sluZavka viknula s prozora: ,,Gospodarnije kod ku6e' Oti5ao je u Setnju"' je ,,u redu, do6i iu malo kasnije", odgovorio Kant' Setnje,odjednom je shvatio: I oti5ao je. Nakon jednodasovne sam gospodar!" ,,Staprida ta sluZavka?!Ja Ako se previSekoncentrilete na spoljni svet, sva vaSasvest usmeriie seka spoljainjosti. Izgubiiete vezu sa sopswenomunutrainjoiiu. Naredne noii, Imanuel Kant se vratio kuii. Koristio je Stap zahodanje. UIao je u sobu i zaboravio 5ta je Sta' Spustio je Stap na krevet i ostao da stoji u hodniku. Negde u gluvo doba no6i' shvatio je da ne5to nije kako treba. eovek postanetoliko opsednut objekIma takvih sludajeva. tivnim da izgubi vezu sa samim sobom. Padne u senku. Filozofi iive u takvoj senci. eim postanereopsednuti objektivnim, opsednevas i metodologija nauke - pomislite da je to jedini naAko nesto ne podleze tom metodu, din da se dode do saznanja. znati dase ne moie saznati, a ako se ne moie saznati znati da i ne postoji. Zato naudnici govore da Bog ne postoji' Problem

78

NEVTNOST, ZNANJE r RADOZNAIOST

je u njihovoj metodologiji, a ne u Bogu. Njihova metodologija prilagodena je objektivnoj metodologiji, a spoznaja Boga je subjektivna. Sve metode su smislili samo da bi vas odvojili od sopswenih biia. Bog nije odvojen od vas: Bog je va5eunutrainje bi6e.Bog je tu. Ljubav se ne moie dokazati naudnim metodama, ali to ne znati da ljubav ne postoji. Za dokazivanje ljubavi, potrebna je drugadija metodologija, drugadiji pristup, drugaiija vizija, drugadijeglediSte. Naudnik izbegavada seuhvati u ko5tac sa samim sobom tako Stose bavi problemima spoljnog rv.ta. Sto sevi5ebavi predmetima, sve se vi5e udaljava od sebe. Tleii nadin da se prevazide odnos subjekta i objekta predstavlja nadin mistika. Prvi nadin je nadin naudnika: postoji samo objektivno. Drugi nadin je nadin idealista:postoji iskljudivo ono 5to je subjektivno. Pogrelno je zawarati odi pred spoljnim svetom i govoriti da je sve iluzlja. I realista i idealista greie. Theii nadin je nadin mistika. Mistik je most izmedu realistei idealiste. On premoS(avate razlike. Ne poride objektivnosr, ali ni subyektivnost - prihvata i jedno i drugo. Spajaih. To znati duvena izreka iz UpaniSada,tat tuarnAsi - ,,to je woje suitaswo".To j. premo$iavanje.Kad se swori taj most, dolazi do samospoznqe.Nestajesopsrvenobi6e, ali nestajei objektivno znanje - samo ostaje spoznaja. Bistrina, distota... Sve je kristalno jasno. Nema osobe kojoj je jasno, nema ni predmeta koji je objalnlen - sveje jasno. Samo jasno6ai jasnoia koiu budisti nazivaju zemljom lotosa. Sveje jasno i mirisno, divno i blagodatno. Divota owara svoja vrata. Znanjeje suva i mrwa dinjenica - a ne sodno iskuswo. Iskuswo nije znanje, vei spoznaja. Zato Kri5namurti uvek koristi red ,,iskusiti", a ne ,,iskuswo". u pravu je. Prewara imenice u glagole. Kaie ,,iskusiti", umesto ,,iskustvo". Ne zaboravite da uvek pretvarare imenice u glagole i bidete bliZe realnosti. Nemojte reii ,,znanje", recite ,,znati". Nemojte re(i ,,Livot", recite ,,iiveti". Ne-

Znanje nije isto ito i spoznaja

79

mojte reii ,,ljubav", recite ,,voleti". Nemojte reii ,,smrt", recite ,,umreti". Ako shvatite da je sav Zivot glagol, a ne imenica, uvek 6e vas pratiti ta senkaspoznaje. Nema unutrainjeg i spoljalnjeg. Veliki jevrejski mistik i filozof, Martin Buber, kai,e da je moliwa doi,ivljaj svogaja i ti, dilalog. U podetku moliwa jeste dijalog, ali na kraju vile nije. Moliwa je dijalog za podetnike. Za one koji su vei stigli na cilj, moliwa predstavlja jedinstvo - nema ,,ja", nema ,,ti". Dijalog ne moie opstati jer u moliwi nema komunikacije. U moliwi je samo jedinswo. Spajanje. Jednosuinost. Samospoznajaje najvaLnija. Ni5ta nije vri,nije od samospoznaje. Nikad nemojte smetnuti s uma dve velike zamke: poricanje subjektivnosti i prewaranje u realistu i poricanje realnosti i prewaranje u idealistu. Nemojte upasti ni u jednu od ovih zamki. Hodajte tadno izmedu njih. Iznenadiiete sekad shvatiteda je subjektivnost nestala zajedno sa znanjem. Kad nestane znanja, nastajespoznaja.Pojavljuje se jaka svedostkoja ne menja samo vas, vei sav vad svet. Kaiu da je Buda rekao: ,,Kad sam doZiveo prosvetljenje, video sam da je Livot osvetljen tom svetloSiu.Istina. Ja sam svedok. De5avase ba5 to. Kad doiivite prosvetlienie, sav Zivot vam se ispuni svetloiiu. eak i tama postaje osvetljena, dak i smrt postaje novi nadin Livota." Za rneneEtoznaja znaii znanje. Spoznaja postaje znanje, ito znaii da to znanje mode da seprirueni. Molim vas, objasnite to. Spoznajauvek postaje znanje,ali morate biti na oprezu. Ne smete dozvoliti da se to desi. To je jedan od najistantanijih zadataka poverenih tragadu. Spoznaja se uvek prewara u znanje jer istog trenutka kad ste ne5to saznali, va5 um to akumulira kao znanje, kao iskuswo.

80

NEVINOST,ZNANJE I RADOZNALOST

Spoznajaje proces, a znanje zaklludak. Kad spoznajaumre, pretvara se u znanje. Ako nastavite da gomilate znanje, processpoznaje biie vam sve komplikovaniji - jer kolidina znanja ometa spoznaju. Svuda nosite znanje sa sobom. Uiena osoba je gotovo zatrpanasopstvenim znanjemizakoga se krije. Gubi svu jasnoiu, gubi svoje glediSte.Svet je negde tamo daleko, a svese posmatrakroz prizmuznanja. Razmi5ljau okvirima onoga 5to zna, znanje boji sve njegove misli - viSe nema nikakvu mogu6nost da doZivi spoznaju. Zapamtite: znanje se ne sakuplja samo iz drevnih spisa,vei i iz sopsfvenogiskuswa. Na primer, volite neku Zenu. Nikad rani)e niste poznavali nijednu ienu, niti ste ikoga voleli. Prvi pur ste sezaljubili. Nevini ste. JoI ne znate 5ta je ljubav. Oworenog sre uma. Nemate nikakvo predznanje o ljubavi. Spontani ste. Kreiete se ka nepoznatom. Sveje to tajna za vas. Ljubav vam owara vrata nepoznatih hramova, peva pesme nepoznate vaSim u5ima, uvladi vam se u srce,tera vas da igrate u nepoznarom ritmu. Ne znate ni5ta. Nemate nikakvo znanje da biste mogli proceniti ljubav. Ne moZete dakaLeteje li dobra ili lola. U ekstazi ste! Neizrecivi doZivljaj vas je obuzeo!Ziuit u rrenucima blagoslova! Malo-pomalo, shvatate 5ta znadi ljubav. Sad znate 5ta znadi lubav, 5ta znadi Zena, sad znate geografiju i topografiju ljubavi. Stekli ste znanje. Zaljubili sre se u drugu Zenu. Ipak, ovaj doi,ivljaj se potpuno razllkuje od prethodnog. Dosadan je. Sve se ponavlja. Ponovo gledate isti film. Ponovo ditate istu knjigu. Tir i tamo se pone5to razlikuje,ali suitina je ista. St" rt. propustili? Gde je ona tajanswenosr prvog doLivllaja? Zairo ne drhtite pred nepoznatim? Sad imate znarye.Thko lepo iskusffo, kao 5to je ljubau preworilo se u puko ponavljanje. Spoznajauvek postaje znar4e,pa morare biti na oprezu sve vreme. Osetite spoznaju, ali dim ona prerasteu znanle, zaboravite je. Prefarbajte znanje. Nikad ga nemojte nositi sa sobom. Nijedna tena nlje ista kao prethodna. Pwa Lenavam je bila sav
www.leo.rs

Znanje nije istolto i sPoznaja

81

svet.vasa nova izabranicaje neki drugi sYet.Neie biti isto, ali ako budete posmatrali l<roz znanie- tzgleda& kao da je isto' Zab o ravite znanie. Ponovo po stanite nevini' Ponovo zakotaiite u nepoznato -jer nema dve iste osobe' Svakoje jedinstven i neponovljiv. Nikad nije bilo takve osobe,niti 6e ikad biti. Podnite da udite od samog podetka i zatudilete se svemu' Upravo ste naudili kludnu lekciju: ne dozvolite znaniu da se ugnezdi u vama. pre ili kasnije,prewara seu znanje' Cim seto Svakaspoznaja, desi, zaboravitesve'To ie kao praSinana ogledalu' Svakogdana Pralina seskuplja i na ogledaluvaieg uma' morate da je obriSete. ogledalo uma disti se meditacijom. Redovno distite um i ne6ete morati da seditei meditirate. zelpamrire daznanjene treba skupljati. Tleba da ostanetekao i divljenja' Svaki ioSak je pun tajni dete- puni strahopoStovanja i ne znate 5ta vas deka. Ne moZete znad unapred' To je Zivot' Odarani, trdite levo-desno,na svestrane' Tako sre6no' li nekad posmatrali dete kako trdi po plaZi? Jeste Jesteli nekad posmatrali euforidno, skuplja Skoljkei kamendide. dete kako trdi po baSti dok pokuSava da uhvati leptira? vi ne biste tako potrdali ni da vas Bog dekatamo.v biste iSli kao gosbiste seu skladu podin. Ne biste jurcali, ne biste divllali, ponaSali s bontonom. Ip"k ste Vi odrastaodovek' Niste Vi dete' Isus kaZeda 6e u carswo nebeskou6i samo oni koji su poput dece.Samo oni koji su i dalje radoznali, koji mogu da osetedivizgubili lienje - najveiu blagodat Zivota.Ako izgubite taj ose6aj, biste iivot. Ziut st , ali ne iivite . Znanie tbiia ndoznalost i divljenje. doba je upravo znaJedan od najvedih problema modernog je znanjem' Zato nestaje nje. Um danainjeg dovekapreoptere6en i vera.vera moie da opstanesamo ako dovekoseia strahopoStovanje i ako su mu odi ispunjenedudenjem i divljenjem' Odi koje ne znaju radoznalo Lure da sve vide. Nevine odi. Nevina srca. Ostanite uvek puni duha, kao dete.

82

NEVINOST, ZNANJEI MDOZNALOST

Nauka se rada iz sumnje. Religija se rada iz radoznalosti. Izmedu nauke i religije stoji filozofija. Joi nije odludila kojoj strani ie se prikloniti, nalazi se tadno u sredini, visi izmedu sumnje i divljenja. Filozof ponekad sumnja, a ponekad se divi. Ako previ5e sumnja, malo-pomalo, postaie naudnik. Ako se previ5edudi, postaie vernik. Zato filozofrja nestaje sa lica zemlje. Devedeset devet procenata filozofa postali su naudnici. Od onog jednog procenta, ima nekoliko umova koji su postali religiozni - Buber, KriSnamurti, Suzuki. Svesu to veliki umovi koji proZimaju. Filozofija gubi tlo pod nogama. Ako postaneteprevi5e skeptidni, postaiete naudnik. Ako postanetepreviSedetinjasti, postaiete kao dete. Nauka se hrani sumnjom, a religija strahopoitovanjem. Ako Zelite da postanete religiozni, probudite u sebi oseiaj Sta god divljenja. Neka vam odi budu pune strahopo5tovanja. da otkrijete, iznenadite se. Sve je tako neverovatno lepo da je gotovo nemogu6e Liveti be'z pesme, bez plesa, bez ekstaze. Ne smete gledati 5ta se de5avaoko vas. Zivot je dudo, svaki udah i izdah je dudo!Verniku ne treba ni5ta vile. Ispunite se divljenjem i moliwa ie se sama javiti. eim vidite Livot, javile se moliwa u vama. Reii iete: ,,Sveto!Sveto! Sveto!" Sve je tako divno i sveto! Neko je postavio veoma umesno pitanje: ,,Za mene spoznaja znati znanje. Spoznaja postaje znaile, $to znadi da to znanje moZe da se primeni." Ovo su tri koraka. Prvo je spoznaja;zatim spoznaja umire, prewara se u znanje, aznanje nestaje i postaje praksa ili karakter. Karakteran dovek je potpuno mrtav jer poku5ava da se rukovodi znanjem. Nije spontan. Neprekidno razmt{lja, odmerava, manipuli5e, tera sebeda ide u ovom ili onom smeru sputavajuii sebe.Nije sposobanda odgovori spontano. Ako stanete ispred njega i zagrlite ga i on & zagrlitivas, ali samo zato 5to je to naudio na osnovu prethodnih iskustava. Karakteran dovek je predvidiv. Samo maiina moi.ebiti predvidiva. Svesnaosobaje nepredvidiva. Nijedan astrolog ne moZe predvideti buduinost svesne

Znanje nije isto ito i sPoznaja

83

:sobe. Svesnaosoba Zivi trenutak po trenutak, pun je divljeria, Njegovi odgovori zavise od trenutka do trenutka' Nema znanje, ne nosi svoj karakter sa sobom. Svaki trenutak je nov i f,onovo roden. Dakle, to su tri koraka: spoznajaumire i prewara se u znanje' znanjeumire i prewara se u karakter. Cuvajte se ovoga! Cuvajte se!Ne dozvolite da vaia spoznaiapadnei prewori se u znanje' Ne dozvolite znanju da vas kontroliSe i da vam kroji karakter. Karakterje oklop. U oklopu ste zarobljeni, ne moZetebiti spontani. \/e6 ste u grobu. Karakter je vai sanduk. euvajte spoznaju, ali nemojte joj dozvoliti da se Prewori u znanje.eim podne da se preobraLavauznanje,napustite je' Bacite je iz ruku, zaboraviteje. Krenite dalje. Idite kao dete. Teiko je, znam. Lak5ereii nego udiniti. To je jedini nadin da dostignete :atitanand, istinu, svest,blagoslov. Teiko je. eovek mora da plati veliku cenu ni5ta boZansko niie jevtino. Cena je vaSebiie. Tek kad pladte punu cenu, kad vibe nista nemare i kad vam niSta ne bude nedostajalo,kad ste se potpuno predali, dostiii 6ete boZanswo' Doii 6e vam kad izg"fir. sebe,kad postanetenula. Svevreme tutiiza iolka' eim ispraznitesopsffeno bi6e, potrdaie ka vama i ispuni6evas' Ne dozvolite spoznaji da se prewori u znanje i karakter' Ako uspete u tome, u vama 6e nastati jedan potpuno novi karakter kakav jo5 niste videli nigde na svetu. Bi6e to disciplina koia dolaziiznajdubljeg jezgravasegbiia. Nikad ne6etesiliti sami sebe, vei 6ete slubiiete spontani. Ne6ete se pokoravati zapovestima, Satisvoj unutarnji glas.Bog je vai spontani, organski rast' Zar nisu saeti sPhi uelihaporuof u potrazi za istinorn? Ne, jer to znanjenije va5e.Pozajmljenoje. Moiete li da pozajmiteistinu? Istina se ne moie preneri. Niko vam ne moze dati istinu. eak ni uditelj koji Zivi s vama ne moie vam dati istinu. MoZeteuditi, ali ro sene moze nauditi. Statek reii za mrwe spise,

84

ZNANJE I MDOZNALOST NEVINOST,

bez obzira na to koliko su sveti?Sigurno potidu od nekog izvora. od nekog uditelja, od nekoga ko je doZiveo prosvetljenje, ko je bio na samom izvoru - ali, to su samo redi. Samo redi o istini, informacije o istini. Jedno je Liveti s Kri$nom, a nelto sasvim drugo ditati Gitu. Jedno je biti s Muhamedom, iiveti u harmoniji i sjediniti se s njegovim biiem, dozvoliti mu da prodre u vaSesrce, a neStosasvim drugo, veoma daleko od toga je ditanje Kurana. To je samo odjek u planinama.To nije istina, vei bledi odraz, sjaj mesedine na povr5ini jezera.Ako skodite u jezero, to ne znadi da iete oti6i na Mesec, u swari, ako skodite u jezerc i odraz ie nestati. Spisi samo odraZavajudaleke istine. Vede postoje bar pet hiljada godina. Znati, odraiavaju nelto ito je staro najmanje pet hiljada godina. Za to vreme, mnogo se pra5ine nakupilo na ogledalu - raznlh interpretacija, komentara - na to mislim kad kaiem praiina. Ne moiete sa sigurno5iu znati 5ta Vede kaiu, znate ih samo preko hiljada komenatora i tumada. Zid komentara je toliko debeo da ga ne moZete tek tako odbaciti. Znate samo ponelto o istini i to zahvaljujuii ljudima koji je nisu ni doiiveli. Znanje sluLi za druge svrhe. Znanje o spoljnom svetu moZe se preneti jer vi svete predmete vidite, taj svet je objektivan. Nauka je znanje. Sama red ,,nauka" znati znanje. Vera nije znanje. Vera je iskusfvo, iz prostog razloga5to se odnosi na unutra^5njost, na vaSesubjektivno ja kome samo vi imate pristup. I niko vi5e. eak ni voljenu osobu ne moiete pozyati u svoje unutraSnje biie. Tir ste porpuno sami. Tir stanuje istina. Zntnje 6evas obmanjivati, obeiava(evam pamienje, ukralavaie seianja,ali ne i vaie biie. Biie je neito sasvimdrugo. Znanle srvara prepreke. eovek mora da zaboravi sve 5to je naudio da bi dosegaosvoje unutrainje bi6e. Mora biti nevin. Zen mqstori kaZu: ,,Neznaile je najbolji prqate\." Znarye vas udaljava. Pitate me. ,,Zar nye znanje iz svetih spisa korisno u traganju za istinom?" Ne. Ako akumulirate znanle, poverovaiete u go-

Znanje nije isto ito i spoznaja

85

rove zakljudke. Unapred iete zakljuditi 5ta je istina iako je niste ie postati najve& prepreke. Istina zahteva doZiveli, a ti zalrJrjutci da joj se pride bez ikakvih maski, u distoti, u nevinosti, sa osedaIstini morate priii goli. Kao njem divljenja i strahopoStovanja. dete. Ne smete biti zatrpani sme6em koje nazivate znanjem, ne smetebiti puni citata izYeda, Biblije, Kurana. Morate biti tihi. Bez ijedne misli. Bez ijednog zakljudka. Bez ikakvog predznanja o istini. Ako joj pridete na ovaj nadin, istina 6e vam se sama otkriti. Ovde i sada.I uzviknuiete: ,,A, to je ta istina!" Obuzeie vasvelika radost. Istina se nikad nije odvojila od vas. Istina je u valem najdubljem jezgru. Ne treba da udite istinu od drugih. eemu sluie uditelji? Uditelji vam pomaZu da se oslobodite znanja i da podete putem ka sopswenoj sultini. Znanje je kao kroz koju neprekidno gledate. Sve 6ete videti mutno ako zavesa gledate kroz nju. Znanje je mrwo. Svestje mrwa. Spoznajaje mrwa. Gledanje je mrwo, ali ne i znanie' Kako moiete spoznati neito Zivo uz pomo6 neZivog? nebog je uiao u autobus gdeie bila uelihagulua. Posle Neki ioueh uhua' je suoje oko,bacio ga uuisi ponouo stahleno izuadio uremenA, je izuadiooko,bacio ga i uhuatio. opet minuta kasnije, tio. Deset pored njegazapanjenoupita: hojaje sedela Gospoda ,,St"to radite,dovede?" da vidim ima li napredmalo vi5emesta!" ,,PokuIavam Eto, to je znanje- stakleno oko. Ne moZetevideti pomodu znanja. Ostavite sve 5to ste do sada udili, sve zakljudke, bez obzira na to da li ste hinduista, hriSianin, musliman, dain ili Jevrejin. Zaboravite sve ito su vam nametnuli. Svako dete ie otrovano znanjem. Tlovali su ga roditelji, drulwo, drLava,crkva. Svakom detetu oduzeli su nevinost i neznanje.Malo-pomalo, svako dete postaje toliko optereieno znailemda gubi Zivotnu radost, ekstazu, postajesamo deo gomile.

NE\'INOSI ZNANJE I RADOZNALOST

Zadovollni ste ako uspete da preoblikujete dete - nazivate to verskim obrazovanjem. Radujete se ito je dete primljeno kao dlan verske zajednice u kojoj su i njegovi roditelji. U swari, samo ste uni5tili njegove kapacitete da samo spozna istinu. UniStili ste mu originalnost. Uni5tili ste mu dragocenunevinost. Zaworili ste mu vrata i prozore. Sad Zivi u nekoj kapsuli. Ziveie u unutralnjoj tami, okruZen svim mogu6im glupim teorijama, sistemom razmi3ljanja, filozofijama, ideologijama. Izgubiie se u dZungli redi i neie se tek tako izbaviti iz nje. eak i ako naide na nekog dobrog uditelja, budu, bi6e mu potrebne godine da se odisti jer se udenje uvladi pod koZu, u krv, u kosti, u kidmenu moidinu. eini rr"m se da idete protiv sebe, protiv svoje domovine, protiv sopswene tradicije, protiv vere ako idete protiv znanja. eini vam se da ste izdajnik. lJ swari, drulwo )e izdal,ovas, zagadilo vam je duiu. Do sada je svako drulwo uspeino uniitavalo svoje dlanove. Zato je tako teiko naii pravog budu, telko je izbeii zamke koje vam druiwo postavlja jo5 od malih nogu. Dete nije ni svesno toga. Lako je uticati na dete i zagaditi ga. To se delava i u hramovima, u crkvama, u Skolama, na fakultetima. Svi oni sluZe prollosti, a ne bududnosti. Njihov zadatakje da prodlost udine vednom. Mrwu proilost. Moj zadatak je suprotan. Nisam ovde da bih produZavao Livot prollosti. Protivim se svakom znanju. Svim srcem se zalaLem za utenje, ali udenje podrazumeva otvorenost, udenje podrazumeva raspoloZivost. Udenje podrazumeva nesebidan pristup swarnosti. Udenje znati: ,,Ne znam, ali sam spreman da nautim!" Znaile znati: ,Ja ve(. znam." Znanje je nqveta prevara koju drulwo swara u ljudskom umu. Ja sluZim buduinosti, a ne prodlosti. Prollost viSe ne postoji, ali budu6nost ie se pojaviti svakog dasa.Hoiu da postanete nevini, disti, hoiu da znate, ali ne da budete optereieni znanjem, budni, na oprezu, svesni, a ne da trdite pred rudu sa zakliudcima.

ito i spoznaja Znanje nije i.sto

87

Prena najnoaijoj teoriji asnofizibe, suahi atom od boga sesastoii tjudsho telo ili bilo boja materija na Zerulii, prolazi hosmiibi brag bretanja najrnanje daa puta. Ipah, ta iinienica mi uopite Kao nauini.b, irnarn li fleporuaie da seosefaruhao deo bosmosa. ibahue ianse dn ibad oseti'rnrnisteriju liaota? Nauka otkriva tajne Livota, dakle, nemoguie je da kroz nauku osetiteijednu tajnu Zivota.Sam naudni metod iestoko seprotivi tome. To vam je kao da slep dovek pokuiava da gleda ulima ili da gluv tovek pokulava da duje odima. Sam metod predstavlja prepreku. Nauka ima odredenu metodologiju kojom je ogranidena. Metodologija sputavanauku i svodi je na dinjenice.Ako ste toliko rigorozni u pogledu dinjenica,ne moZetese ose6atitajansweno. Ako ste omedeni dinjenicama,misterija isparavaier zahteva neopipljivost, nesto nedefinisano,neodredeno.Nauka ie egzaktna, za razllku od misterije. Misterija je egzistencijalna. einjenica je samo delii egzistencije.Nauka proudava delove, jer je lakle sagledatideo nego celinu. Delovi su manji, lakle ih je analizirati, ne mogu vas preplaviti, moiete ih driati u ruci, secirati, meriti, etiketirati, vrednovati kvalitet, kvantitet, mogu6nosti, ali u samom tom Procesuubija se misterija. Ako hoiete da iskusite neito misteriozno, treba da prodete kroz druga vrrta, iz neke potpuno drugadije dimenzije. Dimenzija uma je dimenzija nauke, a dimenzija meditacij e je dimenzrla tudesnog, misterioznog. Meditacija dini da sve bude neodredeno.Meditacija vas polako uvodi u slobodu gde se spajaju subjekat i objekat, predmet posmatranja i posmatrad. U nauci to nije moguie. Posmatrad mora da bude posmatrat, a predmet posmatranja mora da se proudava bez ikakve subjektivnosti. Nijednog trenutka ne smete zaboraviti sebe, ne smete dozvoliti sebi da se zainteresuiete za predmet, da vas obuzme radoznalost,strast ili ljubav Prema

88

ZNANJE I MDOZNALOST NEVINOST,

onome 5to proudavate. Morate da se drZite po strani, morate biti hladni, potpuno ravnodulni. Ravnoduinost ubija misteriju. Izmedu svetameditacije i uma, nalazi se jedan most - srce. Srce je tadno izmedu uma i meditacije. Pesnik Livi u zemlji sumraka: jedan deo pesnika moZe biti naudnik, a drugi deo moze biti mistik. Pesnik je rastrzan jer Livi u dvema suprotstavljenim dimenzijama. Pesnicidestopolude, izvrSesamoubiswo, ili, uop5te, vaie za luckaste ljude, pomalo onostrane. Ne5to u vezi s njima dini se pomalo ludo jer se nigde nisu skrasili. Ne iive ni u svetu dinjenica, ni u svetu misterija; pesnici su u limbu. Penik ponekad ima i nelto misteriozno u sebi, doduie, veoma retko. Taj oseiaj dolazi i odlazi. Mistik Zivi u misterioznom, a pesnik samo uskodi, s vremena na vreme, kao da se raduje 5to prkosi gravitaciji. Taj skok traje nekoliko sekundi ili minuta, pa se opet, povuden silom teZe,vraia u prvobitan poloLaj. Poezijaje kao skakutanje. S vremena na vreme nadete se na nebu, na trenutak vam se dini da imate krila, ali samo na trenujer se neprekidno survavasa svojih vrhova. tak... Pesnik odajava Ima samo nekoliko blesaka... Najveii pesnici uspeli su da ugrabe samo nekoliko trenutaka u onostranom. Mistik, za razliku od pesnika, Zivi u svetu misterija. Pristup mistika je potpuno iracionalan sa tadke gledilta nauke. Nije ni u srcu, ni u umu, ve6 u onostranom. Shvatio je i jedno i drugo. Ako zaita ielite da doZivite misteriozno, moraiete da oworite nova vrata u sopswenom bi6u. Ne kaZem da prestaneteda se bavite naukom. samo kaZem da nauka treba da vam bude sporedna aktivnost. Dok ste u laboratoriji, budite naudnik, ali kad izadeteiz laboratorye, zaboravitesve$to je u vezi s naukom. Poslulajte cvrkut ptica - ali ne kao naudnik! Ako ruiu posmatrate kao naudnik, potpuno ie se razlikovati od ruie posmatrane na drugi nadin. Ruia koju posmatra naudnik nije ista ruZa koju posmatra pesnik. DoLiv\aj ne zavisi od predmeta, vei od osobe i od kvaliteta doi,ivljaja. Dok posmatra ruZu, naudnik razmillja o bojama,

Znanje nije isto ito i sPoznaja

89

remiji, fizici, atomima, elektronima, neutronima i o demu sve ne - o svemu, osim o lepoti. Lepota nije u okviru interesovanja naudnika,a upravo je lepota su5tinaruie. Za pesnrkai slikara ruia predstavlja sasvim drugadiji doZiv.iai. Ruia je oteloworenje nepoznatog, misterioznog, iracionalnog, misterije iivota. Raste iz zemlie, ali nije deo zemlje' Ima neito mnogo vi5e od toga u sebi. PredstavljaneSto boZansko, unosi neito nebeskou ovozemaljskiZivot. RuZaje ne$to mnogo viSeod sastavljenih delova. Za nautnike' ruLaie samo sklop nekih deli6a,ali pesnik u njoj vidi mnogo viSeod toga. eim podnete da secirateruiu, sva njena lepota nestaje'RuZa ie bila samo prilika da selepota spusti naZemliu, da side s neba, da se nelto istandanoi neuhvatljivo ptikaze na nedemu opipljivom. Pesnikto oseia. Dakle, u pitanju su oseianja,a ne misao' Kad izadete iz laboratoriie, zabotaviteatome, kosmos, pogledajte svet drugadijim odima - odima deteta,pesnika,ljubavnika' Kad pogledateienu, nikad nemojte misliti o njoj kao o biolo5kom biiu, inade ie vam promadi su5tina. Zena nryebiologija, dalekoje vi5e od bilo dega5to se moZeodrediti jednom naukom' Kad poljubite Zenu, nemojte razmiSljatio hemijskim supstancama koje se prenosesa usra na usra ier (evam se zgaditi. Neiete osetiri nikakvu poeziju i pita6etese o demu su pisali toliki pesnici. Poliubac ie samo razmenabakterija i klica, miliona klica to je opasno!Moie biti pitanje Livotai smrti - duvajtese poljupca! Kad vodite l;ubav sa ienom, nemojte razmi5ljati o hormonislidne gluposti jer ie vam ljubavni din biti samo ma, izbegavajte mehanidka radrya.Biiete tu, ali neiete biti prisutni. Bi6etesamo posmatrad,ali ne i udesnik. Taina pesnika uPravo je u tome 5to udestvuje u svakom trenutku. Dok posmatrate cvet, postanite cvet, pleiite oko cveta, otpevajte mu pesmicu. Povetaracie pnlatan i svei, sunce sija, a cvet blista u svoi svojoj lepoti, povija se pod vetrom, peva pesmu, peva: ,y{Ieluja!" Pridruiite mu se! Zaboravite ravnodulnost, objektivnost. zaboravite naudni pristup. zaboravite sve stavove

90

NEVTNOST, ZNANJE r MDOZNALOST

koje vam nameie nauka. Udeswujte celim bi6em u svemu 5to radite. Istopite se.Osetite neuhvatljivosti lepotu trenutka. Dozvolite cvetu da vam se obrati. Neka cvet ude u vale biie i proime vas. Pozovite cvet u svoje srce,kao dragog gosta.Thda iete osetiti ukus tajanstvenog. To je prvi korak ka misterioznom. NajvaZnije je da udestvujete na trenutak, tada 6ete dobiti kljud i spoznaiete tajnu. Udeswujte u svemu 5to radite. Ako Setate, nemojte Setatimehanidki" ako posmatrate, nemojte samo posmatrati - postanite ono 5to posmatrate.Ako plelete, nemojte plesatimehanidki, tehnika nije vai,na. Moida ie vam tehnika biti savriena. ali neiete osetiti nikakvo ui,ivanje.Oslobodite seple5u6i,preworite se u ples, zaboravite na plesada. Kad osetite da ste se sjedinili sa svim fazama i.ivota, kad we oko vas deli to divno iskuswo nestajanjasvogja, niStavila,kad postoji samo cvet, ali ne i vi, kad ima duge, ali ne i vas, kad se oblaci kovitlaju nebom, a vi ste se stopili s prirodom, kad je u vaiem biiu gluva tiSina,kad u vama nema nikoga, osim mira, devidanske tiSine koju ne remete ni misli, ni logika, ni oseianje - znate da ste u trenutku meditacije. Um je izalao. Kad um izade, misterija ude. Misterija i um ne mogu da postoje jedno pored drugog. Iskljuduju sejer su im takve prirode. Kao svetlosti tama. Ne moZete imati i jedno i drugo. Ako hoiete tamu, morate iskljuditi svetlo. Ako hoiete svedost.morate ubiti mrak. MoZete imati samo jedno jer odsuswo svetlosd predstavljatamu, a odsuswo tame, prisuswo svetlosti. Svetlost i tama su kao prisuswo i odsuswo. Ne moZeteistovremenobiti i prisutni i odsutni. Um je prisuswo netajanstvenog,logidnog, a mediacija je prisuswo misterioznog, dudesnog. Izadite iz uma. Neka vam umetnost, poezija, slikarswo, ples postanu vaLnqi - to ie vas pribliZiti meditaciji. Konadno, zaronite!Ako ste vei okusili ne5to od poezge,odvaZitese i zaronite. Po mom mi5ljenju, religija sesastojiiz tri sloja:prvi sloj predstavlja nauka. Kao 5to se telo sastoji od materije i atoma, tako se

Znanje nije isto ito i sPoznaja

91

ja ::ligija sastojiod nauke, bar njen periferni deo' Nisam protiv satnoperifer- naukaje neophodna- ali ipak predstavlia -.auke :i deo, najpovrlniji, prvi koncentridni krug oko centra' Zatim jolazi drugi krug, neStodublji od nauke, a to je umetnost' estetri :ika. Sad ie red na treii krug - meditaciju. Ako ste u5li u ova .oncentridna kruga, polako, ali sigurno, zakoraiilete i u dewrti' eewrti krug na istoku se naziva tirija' Nisam mu dao nikas"o posebnoime, jednostavnoneka bude dewrti krug' O tome krug sene moie ni$ta re6i - zatomu nisam ni dao ime. eeWrti ie izvan dometa misterije. Meditacija ie vasuvesti u misteriju, ali Niko costoji neStodalje i od toga - ne5to ito se ne moLe izraziti. neki nis." rr. moi,e davamkaLe o tome, niti ie ikad mo6i. Ipak, su ga doZiveli. Tek kad budete na vrhuncu doLivliala, u ekstazi' zna(ete ita le to. Pitate me: od koga se ,,Premanainovijoj teoriji astrofizike,svaki atom kosastojiludsko telo ili bilo koja materija na zemlii, prolazi mi smidki krug kretanja najmanje dva puta' Ipak, ta dinjenica uoplte ne pomaZeda se oseiam kao deo kosmosa' Kao naudnik' da ikad osetim misteriju Zivota?" imam li ikakve Sanse Da li ie vaLnokoliko puta atom prolazikroz kosmos' dvaput' triput i kako vam ta dinjenica moze pomodi da se osetite delom Moie proii i hiljadu puta - nije vaZno! kosmosa? Kaiete: kao deo ,,Ta dinienica mi uopite ne pomaZe da se oseiam kosmosa." Niiedna dinjenica ne moZevam pomo6i' Mora6eteda proputujete kroz neku drugu, Potpuno nepoznatu dimenziju' mi Pitanje: Postavljate da ikad osetim misteriju ,,Kao naudnik, imam li ikakve Sanse iivota?" Neiu da vam dajem Ne. kao naudnik nemate nikakve Sanse' ne lainu nadu. Kao naudnik nikad ne6ete otkriti tajnu' ali to

NEVINOSI ZNANJE I MDOZNALOST

znati da se morare odreii nauke. Nauka treba da vam predstavlja samo jedan deo Zivota. Zalto da sav Zivor ogranidite na naukui Zaito poistovetiti sebes naukom? Dobro je koristiti se blagodetima analitidkog uma. Svetuje potrebna tehnologija, svetuj. potrebna nauka - ona moZe doneti neizmerna dobra dovedanstvu, ali to je, vei, drugo pitanje. Ne smete misliti da vam je nauka sav iivot, inade iete iiveti na tremu predivne palare misleii da nema ni5ta dalje od toga. Ponekad ie vam biti hladno, ponekad vruie, a desto ie vam kila padati na glavu - ip"k je to trem. Palata je tu, mogli biste da udete unutra, samo kad biste znali. Nisam protiv trema, imajte to u vidu, ne kaZemvam da ga sru5ite.Tiem je potreban, ali trem je samo trem. Prodite kroz rrem, pred vama je velelepnapalatazaito ne biste istraZili svedubine sopsrvenog bida? Istraiite poezyu, istraZitemuziku, istraiite ples, istraZitemeditaciju i na kraiu nestaniteu dervrtom.

K
6

su oPasni Odgovori
da uamje iasno'Kahortzume' manjeshuatate StobotjerAzumete, Stoui'ie proporcionalan' znanjesepoulaii- taj odnosje uanjeraste, to manje znanja. Naiuila taiha znanja predstaulja razumeudnja, i tistotupoput deije' neuinost pnt?unl neznanie,

TbhsamoTtoieo da trai:im staarnost' Da li biste tnogli' da mi objasni.tepoirnoae istina, Bog, duhounost, ih{eni'ca? se' Ako ste tek podeli svoju duhovnu potragu' molim vas' vratite Nemojte i6i daljel Nemojte rizikovati da postaneteekspert zadts' hovnu potragu jer su ekspertigubitnici! Nemojte postati udeniji' ali por,"rri,. nevini! zaboravitesve 5to znate.ostanite radoznali, ,r.rnojt. radoznalost pretakati u pitanja jer pkania' pre ili kasnije, donose znanie. Znanieje falsifikat' Od radoznalosti imate dva puta: jedan put je postavljanje je pitanja (laini put) koji vas vodi do gomilanja znania' a drugi dudu uiivanje. IJLivaye u dudu, u dudu Livota, u dudu sunca' u sundevih zraka koje zlatornkupaju kroSnje. Dozivite dudo. Nemojte stavljati upitnik. Neka bude onako kako jeste' Ako ho6eteda doZivite prosvetljenje,ostanite neznalica!Budite nevini kao dete ako hoiete da se sjedinite s egzistencijom i swarnoSiu. Ostanite radoznali ako hoiete da vam se otkriju Ljudi tajne. Misterije se nikad ne owaraju onima koji zapitkuiu' koji koji uai,e odgovore pre ili kasnije zavr5eu biblioteci. Ljudi traZe odgovore Pre ili kasnije zavrie sa svetim spisima u rikama jer su sveti spisi prepuni odgovora'

94

NEVINOST,ZNANJE I RADOZNALOST

Odgovori su opasni jer ubijaju ose6aj divljenja. Opasni su jer vas uljuljkuju u oseiaj da znate iako nemate pojma. Daju vam laZanutisak da ste dobili odgovore koje ste traLili. ,,Znamita pile u Bibliji, znam StapiSe u Kuranu, znam 5ta pi5e u Giti. Stigao sam na cilj." Postaiete papagaj, ponavljaiete tude redi, ali niita neiete znati. Thko se ne moZe saznari- znanje nije put koji meba da predeteda biste znali. Koji je to put? eudo. Neka vam srce zaigra od duda: neka vam srce kuca u ritmu duda, udahnite i izdahnite dudo. Zaito da triite za odgovorima? Zar ne moZete dozvoliti misteriji da bude misterija? Znam da ste u velikom iskuienju da je otkrijete, da je svedetena nivo saznanja.Zalto vam to ne da mira? Zato ito hoiete kontrolu, a kontrolu ima onaj ko ima znanje. Misterija ie kontrolisati vas, znanje ie kontrolu dati vama. Misterija ie vas posednuti. Ne moZete zaposestimisteriju jer je beskrajna,a vaSeruke su tako male. Beskrajnaje. Toliko je beskonadnada ne moZeteosvojiti vi nju, vei samo ona vas,a roga se i pladite.MoZete posedovatiznanjejer je tako malo i beznadajno; znarye moZete kontrolisati. U osnovi iskudenjauma da svako dudo sroza, svaku misteriju otkrije, na svako pitanje odgovori leZi dovekov strah. Svi se mi plaiimo velidine Livota, nepojmljive egzistencije. Svi smo upla5eni. Zbog straha srvaramo male oklop e od znanja. da bismo se zaititili. Samo kukavice umanjuju ogroman kapacitet duda postavljanjem pitanja. Hrabre, srdaneosobe se ne meiaju. Umesto da se zapliiu u pitanjima, uskadu u misteriju. LJmesto da preuzmu kontrolu, dozvoljavaju da misterij a zavladanj ima. Ne moZe se proceniti radost koju oseiate kad vas misterija obuzme. Ne moiete ni da zamislite5taje to, nikad niste ni sanjali o tome. Kad vas zaposedne misterija, to je potpuno isto kao da vasje zaposeoBog. KaLete da ste tek podetnik... Sreini ste jer sre na podetku. Mnogi su posrali eksperti i moraie da se vrate ku6i, a to je dug

su oPasni Odgouori

95

: mukotrpan put. Sakupili su toliko zntnia da je veoma teLak udatak otarasiti se svegatoga. Ako ste podetnik, budite sredni' \iste oti5li predaleko,na podetku ste' Vratite se' Nema potrebe da definiSemoove divne redi jer one ne predda sravljaju samo redi. Ttai-ite mi da definiiem istinu' Znateli' ii je iko ikad definisao istinu? Moie li se istina, uopite' definiiste redi Sta je definicija?Definicija je tautologija slaZete sari? drugadijim redosledom. 5t" ,u, u swati' sve te vaSedefinicije? Sinonimi. Pogledajte svevaie definicije i otkri6ete da su sve puko parase nazirlnje. Kako se bilo 5ta moZe definisati parafrazom?eak u i ono sto nazivatedefiniciiom mora definisati. Definicije su, swari, tautologije ili su, jednostavno,glupe' Na primer, pitajte udeneljude 5ta iezaryih um i re6i 6evam: .,Nije materija." Onda ih pitajte: ,,Staje materija?" "Nije um"' ne odgovoriie. Kakva je to definicija?Nijedan od ovih pojmova moie se definisati. NiSta vi niste definisali, samo ste prebacili vrui krompir iziedne u drugu ruku' MoZete zavaratisamo budale. Istina znadi celina. Kako mozete definisati celinu samo redju? Definicija podrazumevada neIstina je beskrajna,neogranidena. 5to mora da se ogranidi i locira redima: ,,To jt to'" Nema nadina istina jer se ne moze povudi linija oko istine. Istina da se d"efinise je beskrajna,vedna,nema podetakni kraj' je Ljudi koji su poku3ali da definiSu istinu kazu: ,,Istina istije na." Njihova definicija je tautologija' Pitanje ostaje' misterija i dalie nere5ena. ,,Istina je istina" 5ta ste time postigli? Kako je ste pojasnili taj pojam? MoZete re(i da.jeistina istina, ili da Bog, ali sve su to Stura imena, etikete za neStosto se' u osnovi' ne moZe definisati. Istina se ne mol,e definisati, ali moze se doiiveti. Ipak, iskuswo nije definicija. Definicija je proizvod uma, a doLivlia:jnastaje putem iskuswa.Ako vas neko pita Staje ples, $tabiste mu odgovorili? Znatekakav ie oseiai zato ito plelete'

96

NEVINOST,ZNANJE I RADOZNAIOST

Bog je najvi5i oblik plesa. Da biste doZiveli Boga, moradete da naudite ekstatidanples. Bog je ples u kome plesadnestaje. Tek tada vas obuzima do|:iv\aj i tada znate.To znanje nije znanje, to znanjeje mudrost. Istina sene moZe definisati. Lao Ce kdze daistina postaje neistina ako seomedi definicijom. Lao Ce i,iveo jeveoma dugo, prema legendi proveo je osamdesetdve godine u majdinoj utrobl Kad se rodio, ve6 je imao osamdesetdve godine. Ako je poZiveo joi osamdeset dve godine, sigurno jeLiveo veoma dugo. Nikad nije napisaonijednu red. Svi udenici su ga neprekidno molili: ,,Napi3i neito. Svakim danom svesi stariji i jednog dana moraiel da napustii svoje telo. Bar napi5i testament!" Lao Ce bi se samo nasmejao i niSta im ne bi odgovarao, kao da ih nije ni duo. Posle nekog vremena, dostigao je duboku starost i podeo da se sprema na put do Himalaja. Rekao je udenicima: ,,Idem na Himalaje i nikad se vi5e neiu vratiti. Ceo Zivot sam lutao i mislim da su Himalaji najbolje mesto na kome treba da dodekam smrt. Imao sam divan Livot. DoLiveo sam najveiu ekstazu koja se moZe doZiveti. Voleo bih da umrem isto tako ekstatidno kao jto sam i Liveo.Voleo bih da umrem u ti5ini Himalaja, na rim divnim planinama." Kad je doiao do granice Kine, granidar mu je rekao: ,,Ne6u te pustiti da izadei iz zernlje ako neito ne napiIe5." Sigurno je to bio neki veoma lukav granidar. Ovom granidaru svet duguje jednu od najboljih kryig" ikad napisanlh - Tho Te Ching. Nijedna kry'ig" ne moZe se porediti s orrom. Poito nije bilo nadina da izbegne tu duinost, a on je Leleoda 5to pre ode na Himalaje jer mu se smft bllLllavelikom brzinom, La Ce je seo u kolibu granidara i, za nekoliko dana, napisao knjigu Tho Te Ching. Prva redenicaglasi: ,,Tao se ne moie iskazati. Kad se izgovori ta red, tao prestajeda bude tao."

su oPasni Odgouori

97

je da nema potrebe Jasnovam je 5ta je time mislio. Rekao iitati dalje ako ste vei proditali prvu redenicu.,,Istinase ne moZe iskazati. Kad se izgovori ra red, istina prestajeda bude istina" to mot'e re(i o istini? ie njegova objava. Knjiga je zavrlena. St" tt MoZete iiveti istinu, mozere iskusiti istinu. Moiete ziveti, moiete iskusiti, ali ne mozete definisati. Ako trazite definicije, idite na fakultet. Profesori filozofrie da6e vam definicije istine i to Nijedna svaki svoju. eu6ete milion definicija i sve su pogreSne' definicija ne moie biti istinita. St" ,., uoplte, moLe teti o istini kad se ni najmanja Zivotna iskuswa ne mogu definisati? Sta je ljubav? Kakav je ukus Seiera na jeziku? Kako redima opisati doLiv\ai? Kakva je lepota lotosovog cveta? Edvard Mur' Jedan od najve6ih filozofa na5egdoba,DLotdi' napisaoje knjigu ,,PrincipiaEthica" u kojoj pokuiava da definiSe je dobro. Prvo pitanje koje se nameie u svetu etike glasi: ,'Sta dobro?" Na dvestaili dvestapedesetstrana,dovekse mudi na sve moguie nadinei ne uspevada defini5edobro iako je bio jedan od najpametnijih ljudi svojezemlje. umoran, iscrpen, poraLen,na kraju knjige kai'e da se dobro ne moie definisati. Ne moze se definisati isto kao sto se ne moie definisati Zuta boja. Ako vas neko pita sta je Zuto, kako 6ete mu objasniti? Ako neko vidi cvet nevena i upita vas 5ta je Zuto, kako je iete mu obiasniti? Sta moiete da kaLete o Lutoi boit? Zuto iuto, dobro je dobro, lepo je lepo. Sve su to tautologije' Njima ne definiSeteni5ta, samo ponavljate redi' Sta je istina?Ne moie se definisati' Ne udim vas filozofiji, samo delim s vama svoju istinu' Nemojte traLitidefinicije. Ako ste dovoljno hrabri, udahnite duboeak i ko i zaronite u doiivilal. Uskodite u meditaciju i sazna6ete. 5taje istina' ne6etemo6i da definiSete kad saznate, Pitate met ,,St" je Bog?" Drugo ime zaistinu - ime od milo5te. osoba koja meditira je celinu nazvala,,isrina". ,Bog" je naziviz miloste, naziv koji je

98

NEVTNOST, ZNANIE r RADOZNALOST

dao ljubavnik. Odnosi se na isrinu, na celinu. Oba pojma imenuju istu pojavu, ali ljubavnik ne moie svog voljenog da nazove nekim apstraktnim imenom. ,,Istina" zvudi apstraktno - ne moLetezagrliti isrinu, zar ne?Ne moiete poljubiti istinu. Ne moZete joj reci: ,,Zdravo." Ne moZete je uhvatiti za ruku. ,,Isrina" zvud bezlidno. Thj termin smislio je neko ko ne Leli da unese ni$ta lidno u taj odnos. ,Bog" je naziv koji se dajeiz ljubavi, smislio ga je neko ko je u ljubavnoj vezi saZivotom. Ljubavnik hoie da se obrati nekome u drugom licu, ljubavnik hode dapozdravi svogvoljenog, ljubavnik hoie zajednicu, dijalog. Celina je ista, ali osoba koja voli Zeli da uneseneito lidno u taj odnos. Istina postajeBog. Pitate rner ,,Staje duhovnost?" Duhovnost je veza sa Bogom ili istinom. Zapamtite, veza, e ne dogma, crkva, propis. Direktna yeza sa Zivotom predstavlja duhovnost. Uskladenost sa celinom, harmonija, Livotna radost - to je duhovnost. Nema nikakve veze s odlaskom u crhru, nid sa recitovanjem stihova iz Bibliie, Kurana ili Gite. Nema nikakve veze ni s jednim ritualom oboLavanja, ima veze sa oseiajem jedinswa - jedinswa sa svakim drvetom, sa zvezdama,sa rekama, jedinswa sa svim 5to postoji. U pitanju je jedinswo sa izrazom Boga u svim moguiim dimenzijama, dijalog sa celinom. Moiete osetiti duhovnost samo ako ste ludo zaljubljeni. Duhovnost ne potide iz mozga. Duhovnost je dijalog srca sa srcem i, u svom najuzvi5enijemcilju, biia s biiem. Konadno, vaSe dewrto pitanje: ,,Staje dinjenica?" je einjenica istina koju ste spoznali nesvesnimdelom svog bi6a, istina videna odima slepca,zaworenih odiju, bez ikakvog razmiiljanja. Tek tada istina postaje dinjenica. Na primer, sretnere budu. Ako ga pogledate nesvesno,videiete samo dinjenicu, istorijsku dinjenicu. Roden je odredenog dana i umreie odredenog dana. Buda je samo telo koje gledate odima, odredenaosoba,lidnost. Istorija moZe zabeleiiti ponelto o njemu, vi ga moiete fotografisati.

Odgouorisu opasni

99

Ako pogledatesvesno,koncentrisano,pod jarkim svedom nestajedinjenica,ostajesamo istina. Buda prestajeda bude neko ko je roden odredenogdana; postajeneko ko senikad nije rodio Buda i nikad ne6eumreti. Buda nije telo. Telo je samo boraviSte. nije biie ogranideno bilo dime. Buda oznadavacelinu. Buda je zrak vednosti, poklon onostranog. Nestaje dinjenica, pojavljuje seistina. Istorija ne moZe zabeleLitiistinu. Istorija se sastoji od dinjenica. U Indiji imamo dva nzlitita sistema.Jedan sistem nazivamo istorijom; istorija beleZidinjenice, a drugi sistem nazivamo ,,purana", tj. mitologija; mitologija beleZi istine. O Budi, Mohoviri i KriSni nismo pisali istorije. Bilo bi to kao da bacamo u mulj liudske svestineito divno. O ovim ljudima nismo pisali istorije, nego mitove. Sta je mit? Mit je parabola. Parabolakoja samo pokazuje mesec,ali ne kaZeniSta o njemu - prst uprt u mesec, pokazivat, strela koja ne govori ni5ta. Idite u hram daina monaha i preneruzi(ete se. Nai6i iete na dvadesetdetiri statue prosvedjenih uditelja, dvadeset tetii tirtankara. Najtudnije je to 3to svi izgledaju gotovo identidno. Kako je to moguie? Vremenski raspon njihovih Livotaje najmanje hiljadu godina - kako dvadeset detiri duhovna uditelja mogu da izgledrju skoro isto? Nije to istorija. Te statue ne odraLavajuprave lidnosti, nikako. Nisu verne predst"rre.Sta su, onda?Te statue prikazuju neito 5to dolazi iznutra - meditativnost, mir, ne5to 5to dolni iz bi(a. Ove dvadesetdetiri statue su samo vidljivi pikazi nevidljivog. Ako ih budete posmatrali u ti5ini, iznenadiiete se. Pokrenuie neke doZivl jaje uvama. Kip j. oblik objektivne umetnosti, slaZe se sa oblikom vaieg unutra5njeg bi6a. PoloZaj statue slaZese s valim poloiajem. Ako sedite u istom poloi,aju- uspravne kidme, poluoworenih odiju, pogleda uprtog u vrh nosa, izgledatekao statua isklesana od mermera - bela, spolja i iznutra. Tek taoa iete shvatiti da ne stojite ispred obidnih statua,vei ispred velikih simbola. To je mitologija.

1oo

NEVINOST,ZNANJE I RADOZNALOST

Mitologija treba da bude poetidna jer samo poezryamoie dati blesaknepoznatog. Kaiu da je drveie listalo iako mu nije bilo vreme kad bi Bude prolazio pored njega. To je poezrla,dista poezqa.Nije se to zaista delavalo. Ali, te redi ukazuju na neito - nema drugog nadina da se to opi5e. U kontaktu s Budom, dak je i drveie listalo van sezone - 5ta tek reii zaljude? Kaiu da je Muhameda pratio jedan mali beli oblak kad god bi i5ao kroz pustinju da bi mu napravio hlad, kao suncobranTo je poezlja, a ne istorijska dinjenica. Zivot Stiti ljude kao 5to je Muhamed na sve moguie nadine. Zivot Stiti onoga ko mu se u potpunosti predao. Kako bi Zivot mogao da zanemari onoga ko mu je poverio sopsweni opstanak? Zato je sworena ova metafora o oblaku kao suncobranu. Isus je umro na krstu i posle tri dana je vaskrsao.To je poezija, a ne istorija. Ovo nije dinjenica, vei istina. Ovom istinom redeno je da svako ko umre zaBogazasluLuie vedni Zivot. Oni koji su spremni da Zrwuju ovozemaljska tela dobiie boianska tela. ViSe nisu deo zemlje; postaju deo neba. Nestaju u vremenu da bi Ziveli u vednosti. Sve religije trudile su se da dokaZu te poetske istine kao dinjenice. Time su samo dokazali da su budale. Nisu to dinjenice, ve6 simbolidke istine. SveSto vidite oko sebe,predstavlja dinjenice. Vidite dwo, zrleno drvo puno sokova i cvetova* to je dinjenica. Ako meditirate i jednog dana vam se, odjednom, odi owore za stvarnosti vidite da drvo viSenije drvo - zelenaboja je zeleno boZanswo, a sokovi nisu tednosti, ve6 nelto duhovno, ako tog dana vidite biie drveta, boga drveta, to drvo postaie za yas oteloworenje boZanswaThda iete znati davidite istinu. Istina se mora gledati meditativnim odima. Ako nemate meditativne oti, za.vas su sve samo mrwe dinjenice, potpuno nepG. yezane,sludajne,besmislene,zbrkane, haotidne. Ako vidite istinu, shvatiiete da je sve uredeno, harmonidno, povezano, znatajno.
www.leo.rs

su opasni Odgouori

10i

Ne zaboravite da ie znaienie senka istine. Beznataian ie Livot onih koii Zive u svetu dinjenica' Izgteda.da urn zapadniaha saepohuiaaa da wed'e na poznato' a na nE oznato, bez obzira da urn istoinjaha suepohu{aaa da saed'e na to d.ali.je rei o neiemu konbretnom ili ne. Moi;emo li pornoii jedni drugima? Ziuot t, moZe podeliti u tri kategorije:poznato, nepoznato i ono 5to se ne moZe saznuti.Ono 5to je danas poznarto,nekad je bilo nepoznato; ono 5to je danas nepoznato, sutra moie Postati poznato. Samo je pitanje vremena. Nauka, 5to znadi Zapad, pfiznqe samo dve kategorije poznato i nepoznato. Posledicatoga je uverenje Zapada da ie, pre ili kasnije,sveposrari poznaro.To je jedno od osnovnih polazista moderne nauke. Svakog dana otkrivamo sve viSe; nepoznato se smanjuje, a poznato se 5iri. Prirodno je 5to neki misle da 6e, u buduinosti, do6i vreme kad iemo znati sve.Ako ie to istina, biie to smrr za dovedanswo. Ako se sve sazna' ne6e viSe biti avantura. Ako se sve sazna,neie vise biti izazova.Zivot & biti isprazan. Ako se sve objasni, neie ostati vile nista tajansrveno.Ako izgubite duda, izgubidete neSto veoma vredno. Sve dok je neito nepoznato' neod<riveno, to vas izaziva da napredujete, da doseZetenove visine, nove vrhove svesti' Ako zaista dode dan kad 6e sve da bude poznato, svedeno na jednostavneformule, neie vi5e biti romanse, poeziie,lepote,neie vi$e biti radosti. Ne6e viSebiti nidega5to vredi. Sre6om, Zapad greSi' Podela na poznato i nepoznato nije kompletna. Istok priznaje tri kategorije - poznato, nepoznato i ono sto se ne moze saznari.slaze se sazapadom da ie nepoznato postati poznato, ali ono $to se ne moze saznati uvek ie ostati nepromenjeno.Uvek 6e ostati neka misterija uvezi sa ljudskom svediu.Uvek ie ostati veo misteriie oko ljubavi, prijateljswa, me-

r02

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

ditacije, svesti. MoZda iemo saznati sve 5to je objektivno, ali subjektivnost, jezgro ljudske svesti,zauvek ie ostati misterija. Istok neprekidno dokazujesvetu da ne treba poricati postojanjeonoga 5to se ne moie saznati jer bi tako nestala sva slast Livota. Ljudska bi6a bi se preworila u robote. Uni5tili biste ljude. Sveli biste ih na maiine. Prvi put u istoriji moderna nauka izrazilaje da se slaZe s Istokom. Danai ryi fizital.i svesevi5e dude onome na 5ta nailaze prilikom proudavanjaelektrona, neurrona, protona. eini seda predmet proudavanjapostaje sve misteriozniji. Do sada su smatrali da nepoznato sa novim od<riiima postaje pozna;to,ali sada vi5e ne dele to milljenje. Sada kazu da polako zalazeu neito o demu nikad nisu razmi5liali- u ono 5to se ne moZe saznati. ViSe nije toliko telko spojiti Istok iZapad, Vei se zbllLavalu. Samo istodni uditelji treba da shvate najnovija naudna istraZivanja, a naudniciZapadatreba da shvatedubine meditacije.Nije to tako teiko. Malo-pomalo, do6i ie do neusiljenog spajanja.Sinteza (e se roditi iz iskuswa, prirodnim purem, sasvimspontano. Obrazovan sam kao ludi na Zapadu. Bio sam profesor filozofrjei logike. Podudavaosam zapadnu filozofiju i logiku: od Sokrata, Platona i Aristotela do Bertranda Raselai Zan Pol Sartra. U privatnom Zivotu bavio sam semeditacijomzalaze(i svedublje i dublje u sopsweno bi6e. Otkrio sam cenrar ciklona. Sad jasno vidim da je doilo vreme da se Istok i Zapad pribliZe jer su stigli do iste tadke- do onoga 5to se ne moie saznati. Ono 5to se ne moZe saznati moZe da se zove istina, niruAna, oslobodenje. Sve su to redi sa razliditim znaienjima. Ponovo sam se setio poslednjih AjnStajnovih redi: ,,Kad bih dobio drugu 3ansu,postao bih vodoinsralarer, a ne frzi(ar." Nj.govi prijatelji su se veoma iznenadili - dovek takvog kalibra da bude vodoinstalater? Zalto? Ajn5tajn je umro, pa ne moZeda im objasni, ali ja tu im odgovoriti. IstraZioje spoljni svet,objektivni svet koliko i svaki dovek u istoriji. Otkrio je tajne aromske energije. Ali, sam je sebi ostao nepoznanica.Zna toliko dinjenica o

Odgouorisu opasni

103

materiji, ali nilta o sopstvenoj svesti. Zato i Leli da radi neki jednostavan posao, kao 5to je posao vodoinstalatera, koji ne zahteva veliki intelektualni napor, da bi mogao svesvoje snageda posveti istraZivanj u unutralnj osti. U mojoj viz$i, u buduinosti neie biti religija, samo nauke. Nauka ie imati dva krila, poput ptice: jedno krilo za objektivno istraZivanje materije, o spoljnom svetu, a drugo za istraLivarye subjektivnog sveta, dubina sopsffenog biia. Nauka 6e imati dva lica, bai kao i novdii. Nema potrebe ni za jednom religijom - hinduizmom, islamom, hriS6answom,budizmom, dainizmom, judaizmom. Nauka je dovoljna. MoZe da zadovolji obe potrebe. Jedna strana nauke bi& za istraiivanje unutralnjosti, a druga strana zaistra' Livanje spoljainjosti. Biie to tadka susreta Istoka iZapada. Sto pre, to bolje. eudno je to ito saa otbri1a dolnze iznenad'a, objainienia se pojaaljuju teh basnije. Na predaaanju naulnib prao predstaulja saojeothriie, hoje nije njegoao,prateno teorijom hojuie smislio teh je laL basnije - znaii, sue Imam jabu potrebu da sae aramirn jer sarn se dugo obrazoaao da bih postao nauinik. Ipah, iudo se nihad ne ruoie objasniti. Desilo se - babaa dohaz je joi poneban? Kaho da dozuolirno sebi da sewe uile i. ai.ie diuhno neiernu i da saearetne bud'eruou ludu? Istina je da svanaudnadostignuia naudnicima padaju na pamet iznenada. Naudnici ne dolaze do otkri6a ffudom, ve6 naprotiv, u vreme kad se ne trude da nelto otkriju - kad dozvoljavaju Zivotu da im otkrije svoje tajne. Nije to niSta novo. Istok zna za to vei pet hiljada godina. Lao Ce je imenovao tu pojavu: ,,Tlud bez truda, aktivnost bez aktivnosti." Pokulavao je da objasni da ljudi ne dolazedo saznanja zahvaljujuti svom trudu, iako se trude; otuda veliki nesporazum. Objasni6u vam na jednom primeru.

rc4

I RADOZNALOST ZNANJE NEVINOST

Tokom Sestgodina, Gautama Buda neprekidno je radio sve Stoje bilo potrebno da bi doZiveoprosvedjenje.Njegovapoulga bila je iskrena... Ziueo je s mnogim uditeljima, s obidnim ljudima - neiskrenim tragadima, tragatima koji su tragali za istinom s pola srca glumeii iskrenost. Pred Budom nisu mogli da se prewaraju. Uditelji su mu priznavali: ,,Oprosti mi, ti si tako iskren uagai'. 'Ne traZi5istinu svim srcem', ali Drugima uvek mogu da kaZem: ti si toliko iskren u svojoj pouazi da mi jednostavno dokazujei kako ne znam 5ta znadi prosvetljenje - nisam prosvetljen. Mogo da se prewaram pred drugima, oni nikad ni5ta ne rade punim srcem. Uvek im mogu prigovoriti da ni5ta ne postiiu jer nisu iskreni tragadi, a moja prosvedjenost se ne dovodi u pitanje, ali s tobom je to nemogu6e. Neljudski je lagati tebe. Idi nekom drugom uditelju." Obi5ao je sve poznate uditelje, ali svi su mu rekli isto. Poslednji uditelj obratio mu se redima: ,,Dovoljno si radio. Udinio si sve 5to dovek moZe. Ne moZe se udiniti ni5ta vi5e od toga. Sad se samo povuci u 5umu. Odrekao si se sveta, sad se odrekni duhovnog napora. Zaboravi na prosvetljenje. Znam da moZe5- ako moZei da zaboravi5 svoje kraljevswo, moZeSda zaboravi5i prosvetljenje.Samo se opusti negde duboko u 5umi." Otiiao je u 5umu. Prve no6i se odmarao na obali reke, pored Buda je doZiveoprosvetbodi drveta. Bila je noi punog meseca. je doilo samo od sebe. ljenje. Nije radio niita. Prosvetljenje Nemojte misliti da moZete da uhvatite voz z tu 5umu. Nemojte misliti da iete doZiveti prosvetljenje ako legnete ispod bodi-drveta na obali reke u noii punog meseca.Uzalud iete dekati prosvetljenje.Ni5ta se neie desiti. Sestgodina nadludskih Budinih napora nisu dovele do prosvetljenja, ali su mu obezbedile tako duboku relaksaciju da je upravo ta relaksacija omoguiila prosvetljenje. Do prosvetljenja se ne stiZetrudom. Tludom postiZeterelaksaciju.Toliko ste se trudili da, iednostavno,morate odustati. Ne

su opasni Odgouori

105

moiete odustati ako niste radili ni5ta. Ima jedan problem u budizmu. Neke sekte smatraju da je Buda doiiveo prosvetljenje ba5 zahvaljuju(i tom ogromnom Sestogodi5njemtrudu. Sest godina truda je prollo i nastupilo je prosvetljenje.Obidnom doveku to izgleda savr5eno logidno. Samo se jedna ikola - zen - izdvaja svoj.imudenjem. Zen ftirclji kai,u daprosvetlj enj e nij e dollo kao rezultatviSegodiSnjegtruda, vei relaksaciiakoia utire put nepoznatom, onome 3to se ne moZe saznati. Prosvetljenje nije rezultat napora, iako bez tog SestogodiSnjeg truda ne bi ni bilo prosvedjenja. Morate shvatiti koliko je osetIiiva ova tema. Tokom celog dana naporno radite, a no6u dvrsto spavate. Carevi ne mogu da spavaju.Ova wrdnja uopStenije logidna jer se vladari po ceo dan odmaraju. Thebalo bi da no6u spavaju kao odmaranje. Logidno je da oni klade, polto po ceo dan vei-ba1u koji po ceo dan veZbajuodmaranje, nodu uspevqu da se odmore bolje od vas koji po ditav dan veZbatenaPoran rad. Vi ne veibate za relaksaciju, ve6 upravo suprotno. Sre6om, iivot nije logidan, inade bi onaj ko naporno radi tokom dana, radio i no6u. Celog Livota ne bi imao ni trenutka odmora jer bi bio spremanza sveveie i vedenapore. Dobro je 5to iivot ima dijalektiku, dinamiku' Danju ste naporno radili - zaslutlli ste da se odmorite. Potreban vam je odmor. Priroda je saoseiajna. Car danju odmara, no6u mu nije potreban san. Prirodu nije briga da li je on prosjak ili car. Dijalektika Livora nas udi da prosvetljenje ne6e doZiveti oni koji sevi5e trude. Jednog dana 6e diii ruke od svegai u tom trenutku opultanja, neito ie im se desiti - dim prestaneteda radite, postajeteoworeni za neito novo. Isti je sludaj i sa naudnim istraZivanjima - isti zakon. Neki naudnik godinama radi na odredenom projektu. Jednog dana shvati da je uradio sve 5to je mogao da smisli i napulta celu zamisao. Odjednom, owaraju mu se vrata i ono 5to je pokulavao da uradi svim silama, deiava se samo od sebe,bez ikakvog truda.

106

I RADOZNALOST ZNANJE NEVINOST,

lJ swari, za to postoje veoma dobri razlozi: Dokle god se trudite, napeti ste. Dokle god ste napeti, um vam je sti5njen' Toliko ste ambiciozni, nestrpljivi, Zeljni rezultata da ste gotovo haotidni. Da biste bilo 5ta spoznali,bez obzirana to da li je u prtanju nesto naudno ili religiozno, poffebna vam je tiSina, mirna svest,bez ikakvih Zelja,pomisli ili dela. Svevreme dok ste trazili i trudili se, u vama je izraslo neko seme.U trenutku opultanja, semepodinje da klija... Isto se desilo u sludaju madam Kiri. Njen primer ie, moi'da, najduveniji. Marija Kiri je prvaLena dobitnica Nobelove nagrade. Thi godine je radila na re5avanjujednog matematidkog zadatka. Probala je iz svakog mogudeg ugla da pride problemu, ali niSta nije urodilo plodom. einilo se da je zadataknere5iv. Jedne noii je radila do dva sata posle pono6i. Pomislila je: ,,Protra6ila sam tri godine. Mogla sam da otkrijem nelto drugo' Ovaj idiotski problem je wrdoglav - ba} kao i ja. Vreme je da se predam." Zaworilaje svesku,oti5la na spavanje,a ujutro... Bila je samau sobi zakljudanojiznutra. eak i da nisu bila zakljudana,niko drugi ne bi mogao da reii taj problem. Ako gospodaKiri nije mogla da ga reSi za tri godine, kako bi neko drugi uspeo preko noii? Na OtiSla je do stola, prona5lapardepapira na koricama sveske. papiru je bilo napisanorelenje. Nije mogla da veruje. Mut joi nije bio kod kuie. Oti5ao je saprijateljima zavikend. Nijedna sluiavka nije mogla da re5i zadatak. Stavi3e, soba je i dalje bila zakljutana iznutra. Pogledala je malo paLljiviie - bio je to njen rukopis. Malo-pomalo, setila se da je sanjala kako reiava raj zadatak. MoZda - da ga ujutro ne bi zaboravila' je ustalau snu i napisalaredenje Isto se delavalo gotovo svim velikim naudnicima. U pravu ste - naudnik nema pravo da kaZe: ,,Ovo otkriie je moje!" Na neki nadin, otlffi6e ne pripada njemu, Livot ga ie odredio da bude prenosnik. lJ swari, Livot nije izabrao nikog drugog. Izabran je zato 5to je radio toliko vredno da moZe da se

Odgoaorisu oPasni

107

opusti i odmori - da se potpuno relaksira' U potpunoi relaksacr1i,Livot orvara svoje tajne. Ako to shvatite, vide6ete da nauka je i religija imaju i dodirnih tadaka- na primer ova osobina im zajednidka. MoZda su im predmeti interesovanianzlititi- nauka je okrenuta ka spoljasnjosti, a religija ka unutraSnjosti, ali sva otlffida (bilo naudna ili verska) odigravaju seu stanju potpune relaksacije uma. Redeno jezikom mistika, otkrida se delavaju u stanju odsuswa uma - kad je um potpuno opulten, kad viSe niSta ne radi' prozor se owara. Um je prepreka. Kad se um skloni, opazite ono 5to ranije niste videli iako vam ie bilo pred nosom. odi su vam bile pomuiene mislima. Niste ni mogli da vidite... Pitate kako neko moie daLivi u onome Ito se ne moZe spoznati' eim pitate ,,kako", znati dt razmiSljate o tehnici, a svaka tehnika je trud - i to ialov.Izaberite bilo koju tehniku i radite predano, svim srcem sve dok ne dodete do tadke zasi6enjakad' jednostavno, morate prestati. Sultina je upravo u tome da presranete... Imate sto dvanaestmetoda meditacije na raspolaganju. Ipak, ni meditacija nije cilj. Cilj nam je ono 5to se delava kad isprobate svih sro dvanaest metoda. Potpuno se iscrpite od pokuSaja.Dali ste sve od sebei uvideli da nemate vi5e ni snage, ni volje. Prestaneteda se trudite i zaboravite sve tehnike' Kad dostignete taj stePennevinosti, desiie se dudo' Vi ste deo tog duda. Uvek ste i bili. Ono 5to se ne moZe saznati nijeodvojeno od vas- ro vam je otkucaj srca. Otkucaitva5egsrca sinhronizovani su sa otkucajima srca celog univerzuma. Dozvolite mi da vas jos jednom podsetim: Prvo morate uraditi sve 5to je u vaSojmo6i - nemojte razmi5ljati o tome da 6ete, pre ili kasnije, ionako diii ruke od svega,Pa nema potrebe ni da se toliko trudite. Ne, ne. Morate biti ludadki zaokupljeni svojim poslom, kao da 6e vam sam napor pomoii da se pribliZite istini. i da ne moLete viSeJednog dana, kad osetite da ste iscrpljeni odmorite se.

108

NEVTNOST, ZNANJE I RADOZNALOST

Nikad ne znate... Dubina relaksacije zavisi od snagenapora koji ste uloiili. Ako ste uloiili sto posto truda i relaksacijaie biti stoprocentn a. Zahv aljujuii stoprocentnoj relala aciji, p rebaciiete se u dudesno, u svet onoga 5to se ne moi.e saznati.Posta6eto vai svet. Di5ete u njemu, Zivite u njemu. Taj p r elazak nazivamo kraj nj im shvatanj em - p ro svedj enj em. Kolibo sarn razurneo, bal,ete da je inteleht prepreba zA sArnospoznaja. Moliru vas, objasnite lta ste time rni-rlili. Veomasam zainteresoaan za aala predauanja - daleho od toga da ona nisu inteIehtualna. Zaprauo, ,nogu se op*ati hao intelehtualna dostignuiaStaaiie, nauinib ne m.ode da zanemari znanje nA osnoaahogaprosuduje siguran sam da sa procene naulniha objebtiane, Iruam utisab da nisam bai dobro shuatio, Nisam rekao niStaloie o inteligenciji i pameti, ali jesam o pametovanju, ato je neito sawim drugo. Kad seneko identifikuje sa sopswenim intelektom, podinje da pametuje, a kad neko gospodari svojim intelektom, znaii daje inteligentan. Svezavisi od toga da li seidentifikujete sa sopsrvenimintelektom ili sebeposmatrate odvojeno od intelekta. Ako se identifikujete, znati da ste skloni pametovanju, a ako se ne identifikujete, znati daste inteligentni. Inteligencija je vrlo vaLna, pametovanje je prepreka. Pametovanje predstavlja prepreku dak i u svetu nauke. Pametovanje, - prizemne ljude koji se u najboljem sludaju,moZe dati Strebere vrte u okviru jednog sistema razmiSljanja bez ikakvog fluida. U naudnom pristupu, inteligencija treba da se usmeri na objektivni svet; u religioznom - na subjektivni, unurrainji svet. Inteligencija je ista, samo je smer razlidit. u nauci, predmet proudavanjaje spolja, a u religiji iznurra.Inteligencija je ista. Ako podnete da pametujete, nikad neiete postati pravi naudnik. Pisaiete o istoriji nauke, ali neiete biti naudnik, istraZivad, pronalaza(..Samo 6ete skupljati podatke. Ni to nije beskoristan posao.Informacije ponekad mogu da posluie, ali u unurarnjem

su oPasni Od.gouori

109

svetu nisu ni od kakve koristi. Informacije samo smetaju' IoIe iskuswo. utidu na unutra^5nje za sa,,Koliko sam r^zumeo, kaZete da je intelekt prepreka mospoznaju." Intelekt nije ni prepreka,ni most. Intelekt je neutralan' Ako sepoistovetite sa sopswenim intelektom, postaje prepreka' a ako ga ostavitepo strani, moZe postati most' Bez meditacije ne moLete spoznati svoju iracionalnu stranu' Za natku vam je dovoljna koncentraciia, u naizahtevnijim poduhvatima, razmi5ljanje. Jedini Put do vere je meditacija' Koncentracija,nrleneophodna, nije dak ni pomo6, pre bi se motakode, ne pomaglo redi da je pozitivna prepreka.RazmiSljanje, Le, ve( predstavlja samo kompenzacTiu za odsuswo meditacije' LoSu zamenu. Meditaciia, meditaciia i samo meditacija dovodi do unutrainje revolucije. Meditacija podrazumeva napultanje uma' posmatranje uma spolja. upravo to znadi red ,,eksraza" izati. Ako izadete iz okviblagoslov,ekstazu'Oslobada se inra soPswenoguma' osetidete s umom, znati da se poistoveteligencija.Ako se poistovedujete dujetes insffumentom i ogranideniste manama tog instrumenta' Poistoveiivanjesaumom nije odlika inteligentnih ljudi. Thebada budete neogranideni- svesni. Sluiite se umom, nemojte se preworiti u um' Koristite um je kao svaku drugu malinu. Um je divna ma$ina' Ako umete da koristite, dobro ie vam posluziti. Ako ne znate da rukujete njome, podededa vas zloupotrebljava. Uvalide vas u neku nevolju' Um je slepamaSina.Um ne vidi. IJm samo reprodukuje ono 5to ste uneli u njega, kao radunar. Um prvo morate danahtanite'Za to je zaduLenovale takozvano obrazovanje samo da nahrani um. Poveiava sekolidina memoriie. Moiete da ubacujete svevise podatakau nju. vi treba da budete gospodarda biste mogli da se sluiite njome, a ne da radite kako vam um nalaie' Ne dozvolite da vas automobil vozi. zadrLite kontrolu nad vozilom. Vi odluduiete u kom smeru idete i koji vam je cilj' Vi

NE\'INOST, ZNANJE I RADOZNALOST

morate odrediti kojom brzinom (ete iii, kada da krenere, a kada da stanete.Ako izgubite kontrolu i pustite da se automobil sam kreie, osudeni ste na smrr. Ne protivim se svim informacijama. Podaci su korisni ako ih smestiteu memoriju i odatle ih izvladitepo potrebi. Opasne su kad vam se motaju po glavi iako vam nisu potrebne, kad vas teraju da radite nelto - u rom sludaju vi ste njihova Zrwa, opasne su. Ako uspete da ovladate njima, divne su, ali tu nije l<rai. Nastaunikseohrenuo Dienhinsu i postauio mupitanje: je srudio zidineJerihona?" "Ko ja, gospodinel" ,,Nisam je ouajodgouor Nastaunika nasmejao. Kasnijeje sreodirektora i preneomu: ,,Malopresampitao Dienkinsa ko je srulio zidine Jerihona i dobio samodgovorda nije on. Stavi misliteo tome? ,,Decenijamapoznajemporodicu Dienkins i ako kaie da nije on - znaii da swarno nije", odgouorio je direktor. Nastaunik seprenerazio.Zapitao seda ll je direhtor staarnr toliko glup. Pozuao je ministraprosuete i prepritao mu cel d.ogadaj: jednog sam dedaka na dasuko je sru$iozidoveJeri,,Pitao hona i dobio sam odgovorda nije on. Kad samprepridaoceo dogadajdirektoru, uzvrariomi je da vei decenijamapoznaje dedakovuporodici i da teba da mu verujem na red. Sta vi misliteo rome?" Ministar je futao nekolihonenutahai poslemalo razmilfianja pouikao: dostami je vi$eprituZbiiz vaieikole! popravite ,,Sluiajte, te zidove,a ako mejo$ neko budezvaoda se Lali,zaworituvam $kolu!" Informacije, same po sebi, nisu lo5e - morare znati ko je srudio zidine Jerihona. Ako informacije u valem mozgnpostanu toliko moine da ne moZeteda se opusrire dovoljno dak ni da se polteno nasmejere,to je znak da vam je um umoran, iscrpen.

su oPasni Od.goaori

1l I

biti inteligentni u takvom stanju?Uzalud rasipate Kako moZete energiju. . Inteligenciji je energije ^ tf^Li stalni priliv sveze Inteligencij potrebno zdrav\ei celovitost. od ostalihjer 6emo6i osoba koja meditirabi6einteligentnija nadin'Mo6i 6e' s da koristi um i na obiektivani na subjektivan podjednakomlakoiom, da se kreie unutra i spolja' Bi6e fleksiMoie davozii napred tifril". Osobakoja meditiraje gospodar' i nazad. Bilo je Prvi auto marke ,,ford" nije mogao da ide unaza.d' veomateSkovratiti se kuii. Morali biste da idete duiim putem steza nekoliko metaraprolli svoju dabisteseparkirali. e"k i "ko niste mogli da sevratite' Kasnijesu ugradili rikverc' garaLu, i u rikverc.Inadega kredete Meditacijavam omogu(ava.da,se ganemate.Vozite se okolo naokolo, ptolazitepored sopswene da separkir ateier nematerikverc' Ne moZete raLe,aline moZete koja da udete t garaLt,- moiete samoda izadeteiz nie' Osoba feksibilnija,bogatija' meditirapostaje Ne govorim da treba biti kao ljudi koji su se' u ime vere' - to je drugakrajnost.Neki ljudi su opsednuti zaworili u sebe a neki introvertnoIiu. I jedni i drugi su mrwi. ekstrovertnoS6u, Zivot pripadaprilagodljivim ljudima koji se kreiu od introversaistom lako6omkao da ulazeu kuiu tnosti do ekstrovertnosti napolje' na ili izlazeiz ku6e.Kad vam je unutra hladno, izadete rassunce;kad vam postanevruie napolju, udete unutra da se je! hladite.Jednostavno sukob\avanjesa spoljnim sveMeditacija ne podrazumeva 5to religija tom. Tako je bilo u prollosti.To je jedanod razloga nikako ne bi moglaopstati' Zivorpriptda toku' flunije opstala, seu predmet'VaIi monasi statidni,prewarate idu. Kad postanete bili su introvertni;Zmurili su predspoljnimsvetom' Na Istoku nismo mogli daruviiemo nauku iako je Istok kokolevkanauke.Matematikaje nastda u Indiji. Prvi tehnololki raci nastalisu u Kini. Zatim ie tazvoinauke odjednom prestao

112

NEVINOST,ZNANJE I MDOZNALOST

na Istoku jer su najobnzovaniji ljudi postali introvertni, izgubili su interesovanje za swaran sver, zaworili su se u sebe.Subjektivnost je samo jedna polovina potencijala. SadaZapad ide u suprornom smeru. Postaoje potpuno ekstrovertan, ne znakako da ude u sopsweno bi6e. Zapadne veruje ni da postoji unutralnjost. Zapad ne veruje da postoji duia. Veruje u ponalanje. Zapadna nauka proudava ponaianje i wrdi da unutra nema nidega - da je sve mehanika. eovek je postao robot. Ako zanemaritedu5u, dovek je robot. Smatra se da nije ni5ta vi5e od prelepe naprave koja se razvlla tokom miliona godina i prella dug put evolucije, ali ipak, samo naprava. Adolfu Hitleru nije bilo teiko da pobije toliko ljudi jer u ubijanju malina nema nideg loieg. Ne oseiate griiu savesti ako razbijete rudni sat. Bez obzirana to koliko je lep, ipak je ro samo sat. Ako hoiete da ga uniStite, niko vam ne moLe zameriti. Odluka je va5a.Niko vas neie optuZiti za ubiswo. Staljin je pobio milione ljudi bez ijedne trunke na savesrizato 3ro su marksisti govorili da duia ne postoji. eovek je samo marerija,svestje samo nusproizvod materije. To je drugi ekstrem. Na Zapadu se razvila nauka, ali je religija nestala. I na Istoku i naZapadu, dovek je ostao polovidan. Tiudim se da sworim celovitog doveka koji 6e mo6i da spoji religiju i nauku. Wliki prljaui pasje relao na mathu s maiiiima. Sateraoih je u ioiak snje. Odjednom,matha senakosneiila,uErauila sena zddnjim nogamai zalajala holihoje grlo nosi. Potpunozbunjen i uplaien,pasje poduio rE i izaiao iz stajebezglasa. Maika seokrenulamatiiima i rebla: ,,Vidite li sadakoliko znaii bilingvalnosr?" Hoiu da dovek bude bilingvalan. Tieba dapoznaje i nauku i meditaciju. Tieba da zna um, kao meditaciiu. Tleba da znz

su oPasni Odgouori

113

jezik subjektivnog jezik objektivnog sveta- nauke isto kao i - religije. Samo onaj ko moZe da premosti objektivno i subjekmoie biti celovito tivno]istok iZapad,materijalno i duhovno' se uskoro ne poljudsko biie. Svet 6eka celovitog doveka'Ako Celovit javi celovit dovek, dovedanswonede imati buduinost' sveobuhvatnu dovek moZe da se pojavi samo ako ima duboku' inteligenciju vei prottv Nisam protiv intelekta, niti protiv inteligencije' sa sopswenim umoviNemojte se poistove6ivati pametovania. brda - svedok ma. Uvek budite posmatrad koji stoji na vrhu po potrebi' ulazili uma, tela, spoljainjeg i unutrainjeg d" biste' ni sui izlazili. Morate znati da ne pripadate ni objektivnom' od ta dva' bjektivnom. Bog je i jedno i drugo, ali niledno . , a - daleKtLete:,,Veoma sam zainteresovanza vala predavanj mogu se opisati ko od toga da ona nisu intelektualna'Zapravo' kao intelektualna dostignuia"' nedemu 5to je Kad vam se obraiam, dak i ako govorim o intelektualaiznad intelektualnog, koristim nadin komunikacije Tlenutno je nai jedini ca jer me, u ,rrpro,rr*o-, ne biste razumeli' da pridam va$im nadin komunikacije preko intelekta' Mora6u logiku jezikom sve dok vi ne naudite iezik tiSine' Vi razumete - ja se sluiim logikom da bih vam pribliiio ono 5to prevazilazi da ptevtzilogiku. Koristim sve 5to znam da"bih vam pomogao dete dualnost' Nisamniintelektualac,nitiSamprotivintelektualaca'salno se moZe dopreti Zelim da vas poved'emiza logike i dalje nego ito tilini' niste ni lointelektom. To je mogu6e' Kad ste u Potpunoj gidnininelogidni,alitatiSinanemoZesedirektnoizraziti'mora je to trud jer se l" ,. pr.rr.de na va5jezik. To je moj Posao'Veliki da se ne moZe je mnogo toga gubi u prevodu' To iskuswo toliko drugog nadinada pr.riiri r, ,.1i, ali semora pretoditi jer nemam kadvam seobradam v"m objasnim. Mo6i iete da me dujetesamo (e zaista duti jer su ljudi redima. eat i tada, samo nekolicina odsutni duhom, usPavani'

114

NEVTNOSI ZNANJE r RADOZNALOST

Moram da podnem obraianje vaiim jezikom i, malo-pomalo, podeiete da udite moj jezik. Ja sam bilingvalan. Naudiiu i vas da budete bilingvalni. Imamo dva jezlka: jezik reti i jezlk ti5ine. tenutno moram da koristim jezik rcti da bih vam preveo poeziju tiSine, muziku tiiine. Kasnije, kad malo razvljete meditativnost, razumeiete poeziju tiSine, muziku tiSine tako Sto 6ete samo sedetipored mene. Neie biti potrebno da vam bilo 5ta pridam. Jedva dekam taj dan jer mi je sve teZeda govorim. eini vam se da bih mogao da pridam po ceo dan, ali meni je sve teie jer uvidam koliko mi je nemoguie da ono 5to se ne moZe saznati pretodim u redi. Svalepota se gubi u redima - pridanje mi lidi na ubijanje. Do vas dopiru samo neke redi - to zavisi iskljudivo od vas.Ako ste raspoloZivi,doprede,ako niste * neie. Slulaiete samo ono 5to ielite da sluiate i videiete samo ono 5to moZete da vidite. Doneli je odluiio da za praznib poseti Suajcarsku jer je oduueh ieleo da osuojiMaterhorn. Unajmioje uodiia i krenuona urh. Bai hadje gotouodosegao cilj, uhuatila ih je oluja. Tri sata kasnije, ubazaoim sesueti Bernard hako nosi fl.rtiu konjaka. najbolji prijatelj!",pouikao je uodit. ,,Ura!Dolazi dovekov je Doneli. ganosi!", odgouorio ,"Aha,pogledajsamokoliko pasa eujete samo ono 3to moZete,vidite samo ono za 5ta ste sposobni da vidite. Nateiemo se da bih vas doveo do tadke odakie moiete da vidite isto Sto i ja. eim obudim dovoljan broj ljudi da sworim budino polje, povu6i iu se u tiSinu. VaJ ulazak u meditaciju daje mi nadu da ie se to uskoro desiti. Uskoro iemo imati dovoljno energije.Onda iu moii da sedim s vama bez reti. Biiemo u zajedniSwubliiem nego 5to je verbalna komunikacija. Tada ie se desiti dudo. Aii, prvo moram da vas pripremim redima. To je kao zavodenje. Moram da vas zavedem da svoju patnju usmerite na neito 5to ste sasvim zaboravill

te5koumiru Starenavike
druefu,ali nemojterazmi.lljati'o niemu haoo netemuito Pogledajte curkutptica, ali bezcurkutanjau uaje oduojeno od uas.Posluiaite u suesti budite.Mah-pomalo, uidrieteblesah lem umu.Jednostduno, suombiiu, haosuelipouaaracu uhlnoj i memljiuojsobi,kao zrak u mraku aaieduie, kao dn ste suetlosti Pznoaoiuli zouiiuota.

(I poslednje arsfne ose'am aelihu nesi.gurnost.shuatio sam da mi se ne dopada ono ito ne anatn. Stalno pohuiaaarn da bontrolilerr. situaci.ju nehi.mgbphn postuqtcima. Oseiannsebao zataormi'b, a s druge stTaneprebacujem sebi da fieba Tni.haatiti iiaot onabaa hahaa jeste. Veomarni je telho da gledatn samogsebe,a to stuaraioi uedu nesigurnost. Moiete li, molim Vas,da rni halete neito aiie o totne? Pogrelno su nas udili, u suProtnom, trebalo bi da se plalimo NeSta je neizvesnost? sigurnosti, a da seradujemo neizvesnosti. je svesto tome da sutrainji dan nije samo ponavljanje izvesnost danalnjeg dana. MoZda sutra nedete ni biti Livi. Znati, svako treba da Zivi u svakom ffenutku kao da mu je poslednji. Zivot u kome ie sve izvesnobio bi veoma dosadan' Bilo bi to kao da neprekidno gledate isti film - znlte sve 5to ie se desiti' Samo jednom moiete uLivxi u filmu. Ako ste idioti, to je vei drugi problem... Neizvesnostje proizvod Livota' Ako ne razumete neizvesnost, ne razumete ni Zivot. Godi5nja doba se smenjuju, klima se men)a.,dolazijesenili prole6e... Svesemenja. Nilta ne treba uzima-

116

NEVINOST ZNANJE I MDOZNALOST

tizdravo za gotovo. To je neizvesnost.Hodete da svebude trajno, unapred uwrdeno. Jeste li se ikad pitali kako bi izgledalo da je sveonako kako vi hoiete? Svakogdana jedete istu hranu, govorite iste redi, sluiate iste pride. Nema dak ni smrti da vas oslobodi tog tragidnogLivota - Livite u kolmaru. Nesigurnost odrLava sveiinu, avanturu i predstavlja samu spoznaju da je svepodloZno promenama. e* i ako vi ne menjate okolnosti, one ie se samepromeniti. Doii ie do preobraiaja. Antidka izreka kaie: ,,Pravogdoveka zora ne zatide tamo gde je ga sumrak ostavio." Ili sumrak ga ne zatidetamo gde ga je zore ostavila. Pravi dovek je uvek u pokretu. Pravi dovek je tok, a ne ustajalabara. Udili su nas da strahujemo od neizvesnostii da sigurnost postavimo sebi za Zivotni cilj. Hoiemo da se obezbedimo u svakom pogledu - finansijskom, politidkom, verskom. Sigurnost znadi smrt. Sigurnost znati da ie sutra biti samo repriza danainjeg dana. Je li to Zivot? Ima li plesa u va5em Zivotu? Da li se kre6ete, savijate,skakuiete, da li rizikulete? Idete li opasnim stazama? Zivot vam pruLa sve, samo ako prihvatite sve Sto se deiava u ovom trenutku, a narodito opasnostiizazove. ,,U poslednjevreme oseiam veliku nesigurnost.Shvatio sam da mi se ne dopada ono 5to ne znam", kaZete.Okrenuti ste naglavce. Moraiete da promenite pololaj. Ne treba da mrzite neizvesnost, vei da je prihvatite, volite, prigrlite i uZivate u njoj. Sutralnji dan doneie nove vesti. Pla5ite se neizvesnosti,aiz tog straha proizilazi i strah od neznanja. Neznanje je najvi5i vrh svesti. Sigurno se plalite vrhova jer biste mogli da padnete odatle. ViSe volite ravan, asfaltirani put - gde nema opasnostiod pada. Milioni su odludili daLivena apsolutnom minimumu iz straha da bi mogli izgube sve. Bezbednijeje Ziveti na minimumu, u swari - najbezbednije je ne iiveti uopite. Niko nikad nije rekao da mrwe dekaneizvesnost. Groblja su najsigurnija mesta.eim se

Starenauike teiho umiru

117

dokopate groba, nema vi5e straha. Ni smrt vam ne moZe niita ne moZete umreti dvaput. Ljudi se uvek trude da swore oslonce, iako dobro znqu dt su ti osloncilatni. Vreme ne brine o valim osloncima. Ziuot, takode, ne brine o va3im osloncima. lJ swari, Ita god da radite, MoZete imati ogromnu sumu na radunu u oseiate neizvesnost. banci, ali to nije sigurnost, ved samoobmana. Kako se moZete osigurati od smrti? Kako se moZete osigurati od promenljivosti iivotnog toka? Ne moiere ga zaustaviti. Ne moZete ga sprediti. Zivotni tok je popur planinske bujice koja se survava sa vrha u podnoZje sve do okeana gde te potpuno nestati' Ideja o sigurnosti sworila je predstavu o gomilanju znania - ni5ta ne treba da ostane nepoznato jer nepoznato rada neizvesnost.Ako vam je nelto poznato, oseiatese sigurno' Neprekidno se trudite da saznatesve' Pa makar i beznadajne sitnice. Ako se nadete s nekim nepoznatim putnikom u kupeu ko je on, kuda dok putujete vozom, odmah 6ete hteti da saznate ide, kako se zove, dime se bavi, koja mu je veroispovest" ' MoZda niste ni razmilljali o tome da je u pitanju strah od nesigurnostiu odnosima s lludima. Ko zna, moLda putujete s nekim ludakom koji bi vas mogao ubiti usred no6i... Zato se lludi uvek plale nepoznadh. Osete nelagodu dak i u prisuswu ludi koli se ne uklapaju u gomilu. eim niste deo stada,postajeteautsajder,dudak. Ljudi vole da pune glavu svakakvim nepotrebnim znanjima i smeiem. Vole da budu iive enciklopedije. Nekada sam poznavao bramana u svom selu' Bio je malo iaknut. Nikad nisam upoznao nikog slidnog. Naudio je napamet ceo Oksfordski rednik engleskog jezika- bio mu je to najve6i Zivotni poduhvat. Mogli ste da oworite rednik i pitate ga bilo koju red i on bi vam rekao sva navedena znatenia'. Bio je skoro kao kompjuter. Ziuroje u zabludi daznaengleski jezik' Ne moiete nauditi engleski bubaju6i retiiz rednika' Jezikie Ziv. Potide od dijaloga, od kontakta s ljudima. Oksfordski rednik

118

NEVINOST, ZNANJE I MDOZNALOST

moie da pomogne u komunikaciji, ali nije dovoljan za poznavenje jezika. Thj dovek nije mogao da sklopi nijednu redenicu jer u redniku su navedenesamo pojedinadne reti. Znao je sve redi, ali ni5ta nije mogao da poveZeu redenicu. Isti je sludaj sa udenim lludima - plaSese neznanja, pa gomilaju sve 3to su ikad proditali samo da bi zabaiurili taj osecaj debelim slojem znanja.Ipak, ispod tog debelog pokrivada, ostaju neznalice kao i uvek. Neznanje ne treba da se krije, vei da se prewori u nevinosr. Neznanje ne treba da se prewara u znanje.Tieba da postane oseiaj tajanswenosti i divljenja prema Zivotu. Thko se oseia vernik. Obrazovani ljudi nikad nisu vernici - ne mogu ni da budu. Pristup je pogreian od samog podetka - i to ne neki delovi, ve6 u celini. Morate shvatiti da je neizvesnostpriroda iivora, ne moie se izbeii ni na koii nadin. Kad nelto ne moZereda izbegnete, nadite nadin da uLivate u tome. Ako neito ne moZete da promenite, zar je to nzlog da udarate glavom u zid? Bolje da neizvesnostpreinadite u prijatno iskuswo. lJ stvari, neizvesnosti jeste prijatno iskuswo. eovek nikad ne6e usperi da otkrije sve tajne Livota. Nikad neie dostidi sveznanje.Ze\a za sveznanjemje opasna. Ambicija da sakupite $to viSeznanja,moie vas odvesti do toga dazabonvirc najvainyu dinjenicu - preobraiaj. Informacije vam neie pomoii u tome. PreobnLajvas neie udiniti sveznalicom,vei mistikom. Svesitnice koje dine Livot - od najmanje vlati trave do najvete zvezde- sveje to misteriozno. Ni nauka ni verski spisi nemaju odgovore o Zivotu - samo hipoteze. Religije se trude da namernu svoje hipoteze o Bogu kao o worcu svera.To je zaista zaLaljenje; nema nikakve vezesapravom religioznoiiu, to je samo detinjasti napor da zabaiurite neznanje.Niko nikad nije video Boga kako stvarasvet.Niko ne bi ni mogao da prisuswuje rome, inadeto ne bi bilo swaranje sveta.Neko bi vei bio tamo. Ljudska glupost nema granica. Hri5iani veruju da je Bog stvaralac sveta... Kao da to nije dovoljno, moraiu da znaju taian

Starenauiheteihoumiru

119

datum, mesec,godinu. Izradunalisu (ne pitajte kako jer nikad da je Bog swonikomenisu objasnilimetodesvojihproraduna) rodenja. rio svertadno detiri hiljade i detiri godine pre Isusovog jer ne bi mogia prvi januar, mora daje bio ponedeljak, Naravno, godine. I'J swari, kad god da je da podneu sredini kalendarske processwaranjasveta,baI ie tad bio prvi januar' Kako zapoteo bi kalendarmogaoda postoji ako ne postoji svet? Taj proradunpokrenuoje lavinu pitanja na koja hriSianski . Staje Bog radio ditavuvednost? teolozinisu mogli da odgovore Zalto ie sworio svetbaI detiri hiljade i detiri godinepre Isusa? pitanje: U demu ie tajna?Gde je bio pre toga?I, naivaLniie bez oca Odakle dobzi Bog?Ko ga je sworio?Je li Bog sirode, i bezmajke?Ko ga je sworio?Ako je svetupotrebanswaralac, ondaje i Bogupotreban. Ova hipoteza moi.eda zadovolji samo detinjasteumove' PrtLa im lainu sigurnost.Milioni ljudi veruju u to. obilaze di'amiie,mole se Bogu koji nije niStavi5e hramove,sinagoge, od hipoteze. se nalem dobu: dostignezrelost,smeja6e Kad dovedanswo a posleim seklahipoteze, je puna idiota!Prvoswaraju ,,Istorija pa ipak joj sene njaju." Dva plus dvasu detiri- ovoje hipoteza, Napi5ite:,,Dvaplus dva su detiri." Zatim doneklanjate,zar ne? site cveie i otpevajtepesmu. Znaite samoda va5Bog nije niSta bolji od hipotezeda dva plus dva su detiri. Ni naukaniie u boljem poloiaju. Kaiu da je u odredenom periodu,pre oko detiri milijarde godina" ' Proravremenskom dun nauke laiztnje kao i proradunreligije: detiri hiljade i detiri, detiri miliona ili detiri milijarde godina. Kako su dolli do tog broja?Vrlo neobidno.Kaiu da je svet nastaoiz eksplozije'EkBogaimaju eksploziUklonili su Boga,sadumesto dega? splozije bila bila tamo.Ako je energija ju energije . To znadida je energija tamo, znati da jeiLivot bio tamo. Izgledadaje GautamaBuda mnogo logidniji, kao i Mohovisu porekli ra; niiedanod niih ne verujeu swaranje. Jednostavno

r20

ZNANJE I MDOZNALOST NEVINOST,

da je svet ikada sworen. Svet je oduvek bio tu i zauvek 6e biti, samo menja oblike postojanja. Ne moZetedoii do tadkekad svetaniie bilo i onda se,odjednom, pojavio. Nije logika, ve(, maglja. Prvo nije bilo nidega, a sledeieg trenutka, nastalo je sve. Izgleda da je Bog ulidni madionidar! Ulidni madionidar zna samo trikove. Izvlaii golubove iz praznrh Seiira - skrivene golubove. Swara iluzliu da je Seiir praz n, a u swari nije. Gautama Buda ima pravo kad kaie: ,,Samaideja o swaranju sveta je budalasta. MoZe da dovede samo do glupih odgovora i joI glupljih pitanja." Zako bi ljudi hteli da znqu tako neSto? takvih Sigurno postoji neka psihololka potreba za or.l<rivanjem misterija - neka univerzalna psihololka potreba. Th potreba je - sigurnost. Kad dujete da je Bog stvorio svet, osetiteolaklanje. eudno, meni nikad nije bilo vaLno da li je Bog stvorio svet ili nije. Koga je briga? Kakve vezeja imam sa swaranjem? Ne utide na mene ni na koji nadin. Spreman sam da prihvatim misteriju Livota. Veliki sam protivnik svih tih ljudi -bez obzira na to da li je red o teolozima ili naudnicima - koji ie va5 strah od neizvesnosti umirivati kojekakvim hipotezama. e"k ni nauka nije mogla da odoli isku3enju,da jednostavno prihvati tajnu Zivota ikaLe:,,Ne znamo." lJ swari, ceo taj naudni znanja, projekat veoma je spor, vrlo postepeno Siri se oblast naSeg a oblast onoga 5to ne znamo se smanjuje. Logidno, jednog dana u buduinosti doii 6e trenutak kad ie nam sve biti poznato moi.da. ie taj dan doii tek za milion godina. ViSe neie biti nidega 5to treba da se sazna. Ne mogu da se sloZim s ovim. Istina je da nauka pokuiava da de5ifruje sve, ali ipak ne uspeva da ih oslobodi vela misterije. Jednostavno gura misteriju u stranu. Cepate atom uskoro iete moii da podelite i seme. KaZeteda se atom sastoji od elektrona, protona i neutrona. Mislite da neSto znate?Varate se. Ne znate zalto se atom sastojiod protona, elektrona i neutrona! Misterija nije reiena. Samo su tajne jo5 neuhvatljivije.
www.leo.rs

Starenauike teiho umiru

121

eorrek koji razume iivot prihvati6e neizvesnost kao nezaobilaznu dinienicu, kao deo egzistencijei duda misterije' NiSta mi ne znamo. Imamo samo neka povrlna znanja o onome $to se neprekidno menja. Ono 5to danasizgleda stabilno, vei sutra moZe da postane neizvesno. godina nije napiJesteli primetili da u poslednjih tridesetak sano nijedno obimnije naudno delo? Samo dlanci, prikazi i kratke publikacije. Ne piSu velike k jig. zato 5to ie tema zasared pre su ,r.jo Stoseknjiga zavrli - tolika je eksplozija.Ispostavljaseda stare teoriie pogreine, pojavljuju se nove teorije' Stare hipoteze je umiru; nove se radaju poput feniksa, iz pepela starih' Svima jasno da 6e i te nove teorije pasti' savr5eno Ako pokulate da napiSetekompletnu istoriju o nekoj naudnoj delatnosti, samo 6ete izgubiti vreme' Naudnici, uglavnom' piSu po novinama i magazinima jer se njihovi dlanci ditaju u ,r",.rtrri- krugovima na univerzitetima ili konferencijama. u datom ffenutku, te teoriie vaLe,aJiniko ne zna dali &vaiiti i sutra' Ranije se smatralo da AjnStajnova teorija nikad neie biti pobijena. Pobijenaje. Ajnitajn viSenije onoliki div kao 5to je nekad tio. ttl"lo-pomalo, deo po deo, cela teorija relativiteta podvrgnuta je kritikama i pojavila su se neka bolja glediSta' tri veka iskuswo je doJedno je sigurno tokom poslednja kazalo da nijedna teorija ne predstavlja izvorno znanle' vei samo privremenu hipotezu. Neko o5troumniji, savedim koeficijentom inteligencije i boljom naudnom opremom' pre ili kasnije' opovrgnuie prethodne teorije. Teoriie earlsa Darvina vi5e nisu prihvatljive u naudnim krugovima. Ideja da dovek potide od majmuna nema viie nijednog zagovornika' Ako gledate doveka, nikakav doktz za tu teoriju neie vam biti potreban, ali ako gledate majmuna" ' MiIionima godina majmuni su majmuni, a ljudi ljudi' Ne vidimo ni ljude koji se vra(qtna razvojni stupanj majmuna' niti majmune koji silaze sa drveia, uspravljaju se na dve noge i vidu: ,,Postaosam dovek!"

122

NEVTNOST, ZNANJE I RADOZNALOST

Nijedna teorija nije powrdena. Sve se promenilo. Sve sc menja tako brzo da u buduinosti neiemo moii ni novine de ditamo. Jedan od najveiih marematidara svih vremena, Kurt Gedel, napisao je knjigu. Ceo Zivot posvetio je zadatku da napi5e sveobuhvatnu knjigu o matemarici koja neie morari da se preradujeBio je genije. Ba3 kada je stigao do zaldjudka kttjig., Bertrand Raselje ceo njegov detrdesetogodi5nji rad oborio jednim deli6em slagalicekoji je otkrio. Bertrand Raselje, takode, bio matematidar. Napisao je knjigu ,,Principia mathematica" za koju mislim da je iitaju samo ludaci kao 5to sam ja. Saznaoje za problem: britanska vlada naloLila je svim bibliotekama da naprave katalog svih izdanja i da poialju po jednu kopiju u narodnu biblioteku da bi se odredio tadan broj kryig" u celoj zemlji. Bibliotekari su napravili kataloge. Nekolicina inteligentnih bibliotekara zapitala se 5ta da radi, da li da i katalog uvrsti u spisak knjiga jer je katalog prerasraou veliku k jigr. Ako ne uvrsre katalog, protive se propisu koji kaie da se sve knjige moraju popisati, a ako ga uvrste, izgledaceveoma glupo. Bili su to bibliotekari iz nekih varoiica. Dilema ih je zbunjivala, ali mislili su: ,,Ne treba da brinemo, samo 6emo ih poslati u narodnu biblioteku." Za narodnu biblioteku ie, takode, vaLilo pravilo da treba napraviti popis svih kataloga koji se tamo nalaze i poslati vladi jednu kopiju. Iako je bibliotekar u narodnoj biblioteci bio daleko obrazovaniji od ostalih, ni sam nije znao Sta da radi: da li da u katalog uvrsti i sam katalog... Problem je naizgled dudan i smeian, ali nije smeo da se odupre naredenju da popi5e sveknjige. Obratio se Bertrandu Raselu zapomo(:,,Ti si veliki matematidar.Molim te, reli ovu zagonetku." Raselje pokuJavao da reii zadatak,ali nije uspeo. Sveje bilo pogrelno. Ako uvrstite katalog u katalog, to neie izgledati dobro. Ako ne uvrstire katalog, ostaviiete jednu kryig" nepopisanu.

Starenauiketeihoumiru

123

Setivii se Gedela, duvenog matematidara koji je detrdeset godina pisao najiscrpniju i najkompletniju knjigu o matematici, Rasel mu je poslao zadaak. Gedel je ba5 pisao poslednje poglavlje svoje knjige. U knjizi je wrdio da matematika moZe sa ,.siti uito koji zadatak. Ali, nije mogla reiiti ovaj zadatak katalogom. Bio je toliko iznenaden sto ovaj mali problem matematika ne moze da reSida niie hteo da objavi knjigu. van sebeod besa, vratio ie zadatak Raselu i napisao mu poruku: ,,Ne6u zavriiti je ktjigt i neiu je objaviti iako sam ceo Zivot protra6io da napijednostavan 5em-eemu ktjig" kad ja ne umem da relim jedan zadatak?" Nauka se trudi da sa svegaskine veo tajne' Ranije je teologija imala isti cilj. Bog je sworio svet- sadste bezbedni' Bog 6e sepobrinuti zay^s.Bog odluduje o svemu' naravno' sveu valu korist' bar tako muslimani kaZu, ,,Rahman Rahim"' Bog je saoseiajan, Bog je samilost. Nemojte brinuti ni zbog dega' Svi gresi 6e vam da biti opro5tenijer njegovaje samilostve6aod vasesposobnosti greiite. Koliko grehova moZete podiniti tokom jednog malog Livota godina? eak i ako svakogadana budete greiili, od sedamdeserak danju i noiu, bez pauzaza jelo, spavanjei tuliranje samo gresi' ne gresi i ni5ta osim greha, od kolevke do groba dak ni tada fiste mogli da zgrelite toliko da vam Bog ne bi oprostio' Bog vam prrLasigurnost, daje vam utehu samo vi verujte u Boga' Teologija pokulava da swori sigurnost, utehu, izvesnost'Ni teologija, ni filozofija, ni nauka ne mogu da otkriju tajne Zivota' Morate biti hrabri i prihvatiti neizvesnost.Ne treba samo da je prihvatite, vei i da uiivate u njoj' Thebada uZivate u tajnama Livota - drveiu, okeanima, planinama, zvezdama" ' Sve su to Od najmanjeg kamidka naplai'i do univerzuma' misterije Livota.. sve ie tako taiansweno da nikad ne6emo saznati suStinu' Neznanje je nadin Livotamistika. Neizvesnostje nadin Livota mistika. Biti sanlasinznadi biti na putu da postanetemistik'

r24

NEVTNOSI ZNANJE r RADOZNALOST

Ako promenite tadku gledi5ta - koja je potpuno pogrelna - problem ie nestati. Moii iete da plelete usred sveopite neizvesnosti, moii iete da se smejete,moii iete da volite. Neznanje je nevinost, a neizvesnostneprekidna promena panorame * vedito sveie i nove. (J Zivotu se niita ne ponavlja. Sigurno ste duli izreku: ,,Istorija se ponavlja." Istorija se ponavljala jer su je, do sada,dinili glupi ljudi. Zivot je veoma inteligentan - nikad se ne ponavlja. Nikad se ne rada drugi Isus, Mojsije, drugi Buda, e,t"ng Ce, drugi Sokrat. Jednostavno nema potrebe za ponav\anjem. Swaraladkasnagaiivota je neiscrpna. Da, istorija se ponavlja jer je dovekov iivot sveden na rutinu. Pogledajte sopsweni iivot - stalno nelto ponavljate. Malo. -pomalo, ponavljanje vam postaje najviSi domet. Gorovo ste se preworili u robota, izgubili ste svesr.Svestukljudujete samo kad se nadete u nekoj novoj situaciji. Kad ne pomaiu stari odgovori. Neizvesnost je veliki blagoslov Livota i ljubavi. U swari, wi smo mi u stanju neznar4a.MoZemo da budemo poput dece koja tr(e za leptirima, sakupljaju Skoljke i oblutke na plaLi kao dijamante. Moiemo da uiivamo u svemu. Kad sam bio dete, traZio sam od krojada da mi napravi 5to vi5e dZepovana odeii. Uvek bi se ljutio na mene: ,,Upropasti6ei mi ugled. Kad te vide, niko vi5eneie hteti da poruduje odeiu od mene. Kakva je to garderoba - detiri dZepa napred, dZepovi na rukavima, diepovi na pantalonama... Ti si lud! Izludujel me!" ,,Potrebno mi je toliko dLepovazato 5to volim reku. Skupljam kamendide sa obale i nikad nemam dovoljno dLepova." Kad god bih se vratio kuii sa dZepovima punim kamenja, moji roditelji bi seljutili na mene... da su rubini, sma,,Staie ti ovoliko kamenje?Sta zamiSlja5, ragdi, dijamanti?" ,,Ne znam, ali prelepi su. Ne mogu da spavam bez svog blaga." Neznanje je nevinost. Osnovni Zivotni pojmovi su neznanje i neizvesnost. Ako moiete da se opustire u neznanju i neizvesno-

Starenauiheteiho umiru

125

sri, vi ste mudrac, vi ste probudeni. Ako idete protiv neznania i borite seprotiv prosvetljenja'protiv mogudnosti da neizvesnosti, ikad postanete mudrac. Stare naaibe teiho umi.ru! Istina. . . z*to? ZaStonavike tesko umiru jer ste sastavljeni od mno5wa starih navika. Ako one umru, umirete i vi' Nemate nilta vi5e,nemare niStaosim starih navika. sastojite se od svojirr starih navika i starih Sablona. Vi ste samo maiina, a ne dovek - zato stare navike telko umiru.Veoma ie telko sresd pravog doveka. Buda je pravi dovek,istinski. Zarxusuaie pravi dovek- dostojan da se nazove imenom doveka.Obidni ljudi su samo naPrave' poput robota. Ziuit nesvesno,mehanidki' Imate samo starenavike-Ako ih napustite, ispariiete. Nedetena6i sebe.st" st. vi? Pogledajte se- videiete samo klupko starih navika. Nemate nista vise. suStina meditacije je u tome da u zivot unese neStoviSeod starenavike, neStospontano, nelto 5to robota prewara u svesno bi6e. Georg Gurdijev je govorio da se ne rada svaki dovek s du3om. Ta izjava naizgledzvudi neverovarno jer su nam svestenicivekovima usadivali suprotna uverenja. Prijatno je verovati da svako ima du5u. Ta pomisao je tako topla. MoZete se udobno smestiti u nju, uSuSkatii duvati duboko u sebi tu besmrtnu, vednu du5u. Gurdijev wrdi upravo suprotno - da uopite nemate dulu vei samo navike, navike i samo navike, a u sredini niStavilo, ptazni' Gospodar sejo5 nije vratio ili na. Nema nikoga. Ku6a je Przu;na. je u dubokom snu. Gurdijev je u pravu. vi ste samo potencijalno ljudsko biie. Lako je proma5iti taj potencijal. Milioni ljudi ne uspevajuda pobude svoju svest.Da biste probudili dulu u sebi, treba dobro da se pomudite. TeZakie to zadarak,kao da se penjete uzbrdo' Lako ie drLatise starih navika. Dovoljna vam je gravitaciia'

126

NEVINOST, ZNANJE r RADOZNALOST

Kao kad se spuitate nizbrdo kolima sa ugaienim motorom. Ne treba vam gas da biste iSli nizbrdo - dovoljna je gravitac1aAli, kad vozite uzbrdo, biie vam potreban gas.Tieba vam gorivo, snaga.Samo svestvam moZe dati snagu. Svestje kljud, kljud kojim palite auto i pokreiete dovod benzina u motor. Tada moi,ete da krenete uzbrdo. Stara izreka je u pravu kad kaie. ,,Srarenavike teiko umiru"... Niko ne moZe ubiti starenavike ako niie razvio svesr. Za ureme doruika ienaje rehlamaiu:,,Sonjin dedkonam dolazi na vederu. Spremiiuneiro ukusnoi obilno. Molim te, lepo seponaiaj.Nemoj jesti noZem da joj ne bi upropastio priliku zaudaju. je Wtera odliino prolla. Mul gotouonilta nije okusio plaleti se da neie upotrebiti odgouamjuiipribor Domafica je iznela hafu. Njen mul je uzeoioljicu i izrutio uruiu teinostna tdcnu.Porodica gaje uiasnutl ?zsma*ala. Nastauio je da sipa suedoh nije prEunio tdcnu. Zatim ju je prineo ustima, pogledao ohosebe i obratioim se: ,,Ako iko prozbori red,podeduda pravim mehuriie!" Zaista je te3ko.Morate neprekidno biti budni, na oprezu. Ne smete da se zaboravite. Se6anjeje najteLi zadataku Zivotu. Ne moiete se otarasiti navika ako se borite proriv njih, iako to ljudi destorade. Jednu naviku zameryujvdrugom. Zatim drugu treiom i sve tako. Ako hoiete da ostavite pulenje, podnete da Lvateteivaku. Zvakaje isto toliko glupa kao i cigareta. Menjate jednu naviku drugom, ali ostajeteista, nesvesna osoba. Ostaviti jednu naviku, a ne usvojiti drugu znadilo bi da ste se probudili i osvestili - da ne morate traLiti zamene,a to je najteLi zadatak u Zivotu. Ipak, nije nemogui. Pogledajte Budu, Hrista ili Kri5nu. Vidimo da je moguie ispuniti taj zadatakbai zato ito bude postoje. Te5ko je, ali treba prihvatiti tako veliki izazov. Ljudi koji imaju samopo5tovanjauvek prihvataju najve(e izazove.

Starenauiheteihoumiru

127

Niie tako telko dohvatiti mesec. Osvajanje Mont Everesta predstavlja dedju igru u poredenju sa neprekidnom budnoliu' eim osetite da u vama navire svest, spoznaiete svu ekstazu Livota, istinskog postojanja. Spozna6eteneito 5to niste mogli ni zamisliti. Toliko je bezgranidno i sveobuhvatno! Kad jednom zakoradite, osvojiie vas zauvek. Buda to naziva vetnim zakonom. Isus ga nazivacarswom nebeskim. eovek mora biti dovolino svestansebe da bi prestao da se poistoveiuje s navikama, obrascima, Sablonima koju su duboko usadeni u bi6a svakog od vas.

i deruiia da je rabina, sueitenika je ami'rao.Pozuao Jedan bogata! odru' ga obidu na sarnrtnom Kad su stigli, obratio im seretima: 'Ni5ta ne moiei ,,Gospodo, poznatavam je stara uzreka: svesa poneti sasobomu grob.' Planiramba5to - da ponesem u vasjer stevernici' Ovo su tri sobomu grob. Imam poverenja kutije u kojima se nalazinajvedideo mog bogatswa'Moja poslednjaLel)aiedasvakood vasstavipo jednu kutiju u grob kad me budu sahranjivali." Sua trojica su sesloi;ila. Staracim je dao kutije i umro' Na dan sahrane,sua trojica su dolh na groblje i ubacila suahisuoiu saltrane,otilli su u obliinii pab na piie' Prui hutiju u raha. Posle je progouorio sueitenik: ,,Prijatelji,moram nelto da vam priznam.Nisam savnovac vremesedrastidnosmanjiobroj pristaviou grob. U poslednje logacrkvi i smatraosamda bi bilo grelno savtaj novaczakopati u zemljuumestoda seuloZiu nelto dobro." Zatim je progouorioderui!: ,,Ode,dragomi je 5to si progovorio.Kao Ito zna!,ia sebriI meni se dinilo kao nem o nekolicini dobrowornih ustanova. i ludost da zakopamsavtaj novac.lJzeo sam deo zaostavdtine priloiio u dobrowornesvrhe."

r28

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST je upitao rabina, koji je sueareme Nahon duge tiiine, d.erui!

gledaokrozprozor ita misli o njihouim postupcima. ,,Moram re6i da sam veoma iznenaden,zapnvo zapar,ilen vaiim reakcijama. Po3tosam poltovao ielju dovekana umoru, ne samo da nisam ni taknuo njegov novac,ve6 sam priloiio i svoj dek." Niie vaZno da li ste rabin, ili ne - nema velike razlike - stare navike telko umiru. Ipak, mogu da umru. Morate dati sve od sebeda ih ubijete jer je njihova smrt podetakvaleg pravog iivotaNe znarn ho sarn. Oseiarn da neba da seprizemljim, Postoji li nebo rnestopogodno za uzemljenje? Dobro je 5to ne znate ko ste - jer kad biste mislili da znate, bilo bi to pogrelno. Ne moZe se odrediti dubina ljudskog biia. Nema ime, nema oblik. Sri biia ne moie se spoznati. Sokrat kaie: ,,Spoznajsamog sebe!" Nije rekao: ,,Ti znai samog sebe." Rekao je: ,,Pokudajda spoznai samog sebe i jednog dana videdei da je to nemogu6e!' Kad dodete do tadkegde nestaju svaznar4ai kad sesuoditesaporpunim neznanjem, doiiveiete najleple iskusrvo, najveiu ekstazu. Pomislite samo: ,,Kad biste mogli da spoznatesebe,bili biste ogranideni tim saznanjem.Postali biste predmer. Ne bisre bili sre6ni, vei obiini. Kad saznatesve o sebi - zavrlili ste. Sta biste onda? Bilo bi vam dosadno kad biste zavrSili svoju potragu. Vaie biie je tajanswe.to. Sto viSe saznajete,manje ,n"t.. Sto dublje zalazite,bolie uodavatebeskraj.Toliko ie duboko da se ne vidi dno. Povrlni su oni koji misle da poznaju sebe.Mudri ljudi znaju dauvek postoji nelto nepoznatoi, samim tim, veoma lepo jer je vedno Zivo. Nepoznato je uvek beskrajno.Nepoznato je vedno. Sokrat kaie: ,,Spoznajsamog sebe!"Misli: ,,Poku5ajda spoznai samog sebe." Posle Sokrata, Marko Aurelije, rimski ca\ rekao je: ,,Budi to 5to jesi!" Precizniji je od Sokrata. Nemogudeje

Starenaaike teiho umiru

129

spoznari sebe,ali mogude je biti to sto jesi. Ne morate da znate. Samo budit e. Znanie niie vaZno.Vaino je postojanje' Samo budite ro 5to jeste. Ne trudite se da otkrijete definiciju svog biia' Nemogu6e je' ziuitesvoje biie. Ako ne moiere da ga spoznate,vi ga.Livite.zar vam to nije dovoljno? Svi smo mi radoznali da otkrijemo svaku misteriju' eim zakoratite u bi6e, izgubidete tu potrebu. Sve dok ste van biia, oseiadetekako se ta neutaZivaradoznalost popunjava, barem delimidno. Nauka moLe zadovoliiti deo vaSeradoznalosti svaSta mozete saznari o materiii, ali ne sve.Ako zakoradite dublje u nauku, videdeteda ima jo5 mnogo nerelenih problema' Sto dublje silazite, sveje tanje znaile. Sveje mutnije. Edington, napisao Jedan od najvedih zapadniatl<rhnaudnika, je u autobiografiji: ,,Kad sam podeo, ceo svet izgledao mi je kao jedan mehanizam. Podeo sam da udim, istraZujem, ispitujem taj mehanizam koii mi se dinio svakim danom sve ve6im. Mislio sam da iu, pre ili kasnije, otkriti sveo tom mehanizmu"' Smatrao je da se iivot deli na dve kategorije: poznato i nepoznato. Poznato - ono 5to znamo; nePoznato ono 5to iemo saznatipre ili kasnije,samo je pitanje vremena. Na samrti, Edington ie iziavio:,,Sad mi se dini da se Zivot sastojiod tri kategorije: poznatog, nePoznatogi onoga Sto se ne moLe saznati." ono sto se ne moLe saznati... MoZemo razumeti ovo poznato i nepoznato.Samo je pitanje vremena kad ie nepoznato postati poznato ier iei ovo sto nam je sad poznato nekad Tu nastupa bilo nepoznato. Sta je sa onim 5to se ne moLe saznati? religija. Zatimje dodao: ,,ViIe mi se ne dini da je svet poput nekog mehanizma. u swari, lidi mi na neku misao. Vrlo tajanswenu"' Da je poiiveo malo duie, verovatno bi rekao da svet ne lidi na misao, ier misao ima strukturu, logiku. Svet viSelidi na pesmu' Lidi na pesmu Ptica u rano jutro - divnu pesmu od koje ne mozete nista da napravite. Divna ibeznataina. Predivna. Moze-

130

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

te da uy'ivate u njoj, ali moiete li i da od<rijere njeno znadenic Nema znaterya. Po mom miSljenju, ne moiere uZivati u beznadajnom,osirn ako niste religiozni. Za meneje Bog beznatajna lepota koja nas okruZuje, beznatajna pesma, beznaiqan Sapatvetra, beznatajna ti5ina zvezda. Strahovito lepa, alibeznatajna. Zaito kaiem da je sveto beznadajno? Zato {to se ne moZe saznati. Svevam jebeznahlno dok god vam je nepoznato. Kad spoznatene5to,tek onda mu pridajeteznatq. KaZemvam, zvezdesu tajanswene, ali u poredenju s valim biiem, zvezdesu ni5ta. Reke su tajanstvene, ali u poredenju savalim unutralnjim tokom, reke su ni5ta. Himalaji su tajansweni, ali u poredenju sa vaiim unutrainjim vrhovima ekstaze, Himalaji su ni5ta. Budite, to je bolje nego da saznqete. eini mi se da Marko Aurelije mnogo bolje razume Zivot kad kaZe:,,Budi to Sto jesi', nego Sokrat koji kaZe: ,,Spoznajsamog sebe". Iako vrlo dobro znam dane moiete biti to 5to jeste,a da pre toga niste probali da spoznatesamesebe.Pokuiajte da saznate . Nikad ne6eteuspeti da saznate,ali malo-pomalo, prestaiete da istraZujete i podedeteda iivite. Znarye je filozofija, Livot je religija. Jedan od najvedih hriSianskih teologa na5egdoba, Pol Tilid, na pitanje da li se moli, koje su mu postavili studenti kad.le bio u dubokoj starosti,odgovorio je: ,,Ne, meditiram." Ako pitate mene, reii 6u vam: ,,Jane meditiram. Ja sam ono jesam." ito Moliwa je dvojswo: vi i Bog. Ne moZetese moliti bez Boga. Potrebanvam je. Moliwa je zavisnost.Tilid je u pravu kad kaZe: sene molim." Njegov odgovor nije hriSianski,vei budistidki. ,,Ja ,Ja meditiram", kaie on. Meditacija je sloboda - sloboda od Boga, takode. eak vam ni Bog nije potreban. Ne moZerese moliti bez Boga?Kome 6ete se moliti bez Boga?Kome iete seklanjati? Prema demu 6eteup! rati odi uvis? S kim iete razgovaratl?S kim 6ete voditi dijaiog? Potrebanvam je Bog. MoZda je Bog swarno tu, a moZda i nije,

Starenauiheteiko umiru

131

ali to viSe nije vaino - ali za moliwu vam treba Bog. Moliwa je zavisnost.Bez Boga, dovek koji se moli, odmah bi prestaosa moliwom. Ako nema Boga ili ako na vestima sludajno iave daie umro od starosri,da je ubijen ili neito slidno dovek koji se do tad molio, odmah bi skodio i rekao: ,,Gotovo je! Sad vi5e nema svrhe!Kome da se molim?!" U tom smislu budizam je navi5em stupMoliwa je zavisnost. nju od hril6answa. e"k i ako Bog umre, njegova smrt neie poremetiti dovekau meditaciji. ,,IJ redu. Nije vaino da li je Bog Ziv ili mrtav. Nikad mi niie ni bio potreban. Dovoljno sam usmeren na sebe." eovek koji meditira meditira sam. Ako pitate mene: ,,Gospodine, da li meditirate?", odgovoridu vam: ,,Ne, ne meditiram' je, takode, aktivnost' Nema Ja jednostavno jesam." Meditacija drugog lica, ne vodite dilalog, ali ipak ne$to radite' Ne moiete bez nekog posla. lJmesto drugog lica, sad imate osobu koja se nedim bavi i delatnost kojom se bavi. Vi meditirate' Meditacija je aktivnost. Nelto radite. Nekad meditirate, a nekad ne meditirate. Niie u pitanju ni5ta vredno jer ponekad imate meditaciju, a ponekad nemate i to ne moie biti vaia priroda. vaSa priroda je uvek prisutna, ne zavisi od onoga sto dinite. nalve(a mediJa jednostavno bivam. To je najveia moliwa, tacija.Tako kaiu zen uditelji. Ako ih pirate 5ta rade, reii 6e vam: kad ,,Cepamo drva, nosimo vodu. Kad nam se spava' spavamo; smo gladni, jedemo." Kad kaZem da bivam, mislim upravo ovo 5to kaZu zen majstori. Nemam dak ni zavisnostod neke aktivnosti. Za moliwuje potrebno dvoje, za meditaciiu je potrebna aktivnost - za bivswovanje nije potrebno ni5ta. Kad ste u harmoniput prizemljeni. ii sa onim sto ne zahtevaniSta,znadi da ste prvi KaZete: ,,Ne znam ko sam." Nema potrebe ni da znate ko ste. Jedino 5to treba da zapamtite: ,,Nemojte biti niko drugi'" Budite to 5to jeste iako ne zn te 5ta je to. Ne morate ni da znate ko ste jer ste ve6 to 5to jeste. Nije vaino da li ste svesnitoga ili ne. Znanie ne menja ni5ta. Ni znanie ni neznanje ne mogu vam

r32

ZNANJEr MDOZNALOST NEVTNOST,

dodati, niti oduzeti ni5ta. eemu, onda?Vi bivate!Ako ruZu nazovetedrugim imenom, ostaie i dalje ruia. Nije v{zno da li znate njeno ime ili ne- ruLaje ruZa.Ruiu ba5briga kakvim je imenom nazivate.RuZajeste. U svom dnevniku, Emerson pi5e: ,,Pored mog prozora aleta ruZin grm. Ruiin grm ne razmi5lja o tome ko je. RuZe se ne porede s drugim ruLama iz proSlosti i ne razmiSljaju o buduiim ruLama.Ruie su s Bogom u ovonr trenutku. Bai danas." Vi ste s Bogom u svom biiu. U svom bi6u, vi ste Bog. Ne kaZem,,sBoNe reba Boh", nego Bog. Ovog trenutka vaie biie je boZansko. vam nikakvo znanje. Ne brinite ni o demu. Niko nikad nije saznaoko je. Jedno. stavno jeste! Svi koji kaZu da znqu, samo ponavljaju kli5ee!Sigurno su to proditali u verskim spisima.To su samo redi. MoZete rc(i: ,Ja sam Brama", ,Ja sam atma",,Ja sam najviSeja" . Svesu to kliSei.RuZni kliSei koii niStane kaLui ni5ta ne znaie. ,,Oseiam da mi je potrebno uzemljenje." Dobro je. Potrebno vam je uzemljenje, ali ono nema nikakve veze sa znaryem. Uzrmljenje je povezano s biiem. Zato sam rekao da je izreka Marka Aurelija bolja od Sokratove. ,,Zar nema nekog mesta pogodnog za uzemljerye?" Mesto je deo prostora. Vreme i mesto nisu delovi biia. Vreme i mesto nestajuu biiu. Biiete prizemljeni tek kad dodete u odredenostanje, kad ne budete mogli da kaZeteni ko ste, ni gde ste, ni kada ste. Sve je stalo. Vreme ne mrda. MoZda sat otkucava ,,dk-tak, tik-tak". Slu5ate,ali vreme se ne pomera - samo kazaljke na sanr se pomeraju, a vreme stoji. Ne5to duboko u yama je stalo. To je tadka koju nazivm bezvremenom. Nema prostora. Ne moZetereii gde ste jer mesto nije bitno. ViSe vas nema na mapi. Jednostavno,ne pripadate mapi. ViSe niste deo merljivog. Vi ste deo natdulnog. Gledate prostor, ali niste u prostoru. Gledatevreme, ali niste u vremenu. Prizemljeni ste. To ja nazivam bivswovanjem, Isus carswom nebeskim,a Buda nirvanom.

Starenaaiheteiho umiru

133

Da, treba vam uzemljenie. Bolje bi bilo rc(i da ste ve6 prizemljeni. Samo vam je potrebna jo5 svest o tome. Vei se nalazite Nema drugog nadina pou Bogu, kako bi moglo biti drugadije? stojanja.To je jedini nadin iako vi niste svesnitoga. Osvestitese. Probudite se.Ne morate da brinete o tome ko ste i 5ta ste. Samo budite svesnisebe. Ko god da ste - X, Y, Z - svesu to nePoznate dinjenice. Ko god da ste, samo se probudite i osvestite.Ne dozvolite da nepoznato i ono 5to se ne moie saznati zaspi u vama. Probudite se! Nemojte dozvoliti da vam bi6e sklizne u san. Otresite san sa sebe i videiete da ste ved uzemlieni. U swari, sve 5to vam treba vet ie tu, samo treba da se okrenete ka unutra. To je Isus mislio kad je rekao: ,,Vratite se. Carstvo nebesko vam ie nadohvat ruke!" Govorio je o valim rukama. Carswo nebesko vam je veoma blizu. Samo pruZite ruku i mo6i iete da ga dotaknete. Taj pokret rukom ianazivam sve$iu. Ziaot mi je tabo dosadao. Stn da radirn? Vei ste dovoljno uradili ako je tako! Udinili ste da vam Zivot bude dosadan- kakvo postignuie! Zivotiejedan ekstatidanples, a vi ste ga preworili u dosadu!Ved ste udinili dudo! Stajo5 ho6ete da uradite? Ne moiete uraditi nijedan poduhvat veii od ovog' Zivot i to dosadan! Sigurno imate ogromnu volju da ignoriiete Livott. Neznanje je kapacitet za ignorisanje nedega.Sigurno ignoriSeteptice, drve6e, cveie, ljude. Zivotje toliko lep, tako neizmerno divan da nikad ne biste prestali da se osmehujetekad biste ga videli onakvog kakav jeste. Kikotali biste se u sebi. Zivot niie dosadan, ali um jeste. Sami swaramo tako jake umove - kao da oko sebegradimo kineske zidove - ne dozvoljavamo da Zivot prodre u nas. Taj zid nas odvaja od Zivota. Izolujemo se,zaworimo u kapsulu i obitavamo tamo bez prozora. Po5to iivite u zaworskoj ielili, nikad ne vidate svetlost dana, ne vidite

r34

ZNANJE r RADOZNALOST NEVTNOST,

ptice u letu, ne vidite zvezdanonebo. Naravno, nije ni dudo 5to pomislite da je Livor dosadan. ZaHjutakvam je pogreian. Nalazite se na pogrelnom mestu. Ziuite u pogrelnom okruienju. Verovatno ste religiozni jer da bi vam Zivot dosadio, definitivno morate biti religiozni ili udeni. Morate znati sve o hriSianswu, judaizmu, islamu. Morate znati mnogo o Vedama,Kuranu i Bibliji. Morate biti dobro informisani. Samo ljudi koji su veoma obrazovani i dobro informisani mogu da sagrade taj zid od redi, jalovih redi, da ne bi videli svet koji ih okruiuje. Znanjeje prepreka izmedu vas i Zivota. Ostavite znarye po strani! Pogledajte praznim odima i vide(ete da jeLivor. neprekidni niziznenadenja. Ne pridam o nekom nebeskom iivotu - obidan Livot je tako neobidan! U svakodnevnim sitnicama lako moZeteuoditi boianski ffag - u dedjem kikotu, u laveZukomiijskog psa, u Sepurenjupauna. Ali, ako su vam odi pomuiene znanjem, neiete videti ni5ta od toga. Najsiromai niji je onaj dovek koji sel<rije iza zavese od znarya. Najsiromainiji su oni koji Zive samo kroz um. Najbogatiji su postigli stanje odsuswauma i sad uiivaju u tome. Nije to samo vaSeiskuswo - niste sami u svemu. lJ swari, vedina bi se sloiila s vama. Veiina koja nigde ne nalazi razlogza radost i iznenadenje. Svaki trenutak Livota je iznenadenje sam po sebi jer se ni5ta ne ponavlja. Ziuor. se neprekidno menja. Zivot je prepun obrta. Kako moZete ostati ravnodulni prema tome? Jedini nadin da budete ravnodulni je da se grdevito drZite pro5losti, se6anja, uma. Od pro5lostine vidite sadainjosti propultate trenutke koji seviSenedevratiti. Ako propustite sadainjost,Ziveietedosadnim Zivotom. Osvrnite seoko sebe.Pogledajtesve5to vas okruZuje kao kad ste bili dete. Ponovo postanite dete! Osnovni zadatak meditacije je da u vama ponovo probudi dete - da seponovo rodite i postanetenevini. Dosadno vam ie zato 5to ste se otudili od Zivota. Zaboravlli ste 5ta znati zbliLiti se sa iivotom.

Starenauike teibo umiru

135

Znarye je zid, a nevinost je most' pogledajte svet oko sebedetinjim odima. Idite na plazu i ponovo sakupljajte kamendiie. vidite kako dete sakuplja kamendi6e- kao da je naSlorudnik dijamanata' Odulevljen je sopswenim otkri6em. Pogledajte dete kako pravi peSdanizamak. Pogledajte koliko je koncentrisano i izgubljeno u prostoru i vremenu kao da nema nideg vainijeg od zamka na obali mora. Pogledajte dete kako juri leptira. Pravite kule u pesku, skupljajte Skoljke! Nemojte iiveti kao daznate. Ne znate vi ni3ta! Sve dto znate je teorija- nelto o nedemu. eim zaista spoznate neito' nesta6e taj oseiaj dosade. Spoznajaje takva avantura da u njoj nema mesta za dosadu. Naravno ako imate znanie, moZete se dosadivati, ali ako imate spoznaju, dosada prestaje' Dozvolite da vas podsetim: ovde nije red o nekom ezoteritnom, boianskom znanju - pridam o obidnom iivotu. Pogledajte oko sebeSirom oworenih odiiu i shvatidete daie Livot radostan!

U izhgu jedne radnie u centragrada istaknutje natpis:KUPUJ' hogasu sitnim slouimadoTE AMERICI{E PROIZVODE, i'spod U KINI. Pisali K)JI SU NAPMWJENI Samo pogledajte malo pai'liiviie nego obidno' Jed'anNemacizistoinogBerlinajetgTB'obauestiopolicijuo ulasnikada je upitaopotresenog papagaja'Policaiac suog nestd.nku li papagajgouori. je uplaienitouek',$Ji,izrai'avaiskljudivosvo,,Da", odurutio mi5ljenja!" ja politidka bahica,poialila sesuomledeuetogodiinia Moli, sed.amd.eset podrobnih pregledai. haru na bol u donjem delu snmaha. Posle aop i t i o dij agnozu: stoult doktor j e s laboratorii ski h t e trudni ste!" ,,Gospodo,

136

NEVINOST,ZNANJEI MDOZNALOST

,,Nemoguiel", uzuiknula je Moli. ,Ja imam sedamdesetde$est,iako joJ radi." vet godina, a moj mui osamdeset Dohtor nije odustajao, pa je Moli zgrabila telefon sa stola u ordinaciji i pozuala suogmula u hancelariju. ,,Marorijarie, napumpao si me!" ,,Izvinite, sekretarice, 5ta ste rekli, ko me traLi?", zaiula je mui,euljeu glas s druge strane Zice.

Mislirn da aretnmom postajem suegtu.plji. Sta da radim? Zar je douoljno saruo da biustaujem? Oseiarn sepoqruno beznade/no i ialosno. Dobro je 5to oseiate da vremenom postajetesve gluplji. To znadi samo jedno - nestaje znanje koje ste pozajmili. Polako zaboravljate sve 3to ste do sada udili. Zaborav\anje je prvi korak u povratku nevinosti. Ne govorite da zagluplj$ete - nemojte upotrebljavati tu rei - zvuii kao da osudujete sebe,pa ste zbog toga i Zalosni.Polako vra(ate svoju nevinost. Rastere6ujetese nepotrebnog znanja. Postajeteprirodniji - poput radoznalogdeteta.Ako to stanjenazovete glupoitu, znati da niste shvatili suStinu. Um moZe red da zaglupljujete jer mu izmide tlo. Um umire, a konstruisan je tako da se odajnidki boli za opstanak. Prvi je osudivanje neznanja koje raste korak uma u samospasavaryu u vama. Svako ko se ikad bavio meditacijom dobro je upoznat s tom dinjenicom. lJm ne Zeli da umre, teZi tome da zadrLi vlast nad vama. Otuda potide osudivanje. euvajte se toga. Dozvolite znaryu da ispari. Nemojte brinuti za znanje jer vam niSta nije pruZilo. Pozajmljeno znanje predstavljasamo teret, a ne slobodu. Pozajmljeno znanje vas sputava, umesto da vam da krila. Ne dini vas lakiim, ve(teLim. eini rr"s krutim mehanizmom koji od debelog zidaznanja ne vidi misterije Livora. eim izgubite sposobnostda vidite misterije, odumirete lagano.

Starenauiheteihoumiru

137

Zivor ieu skladu sa tajanswenim. Zivot je prepun tuda' Zije vot je spoznajastrahopoltovanjai divljenja' Udena osoba veoma siromalna, bedna, prazni_i,5to je najgore, samaje kriva za to' Misli da zna nesto o rvi-ama,a niie video nijednu ruiu u zivotu. zna sveo ljubavi iako nikad nije iskreno zavoleo sebe. Zna sve o Bogu, ^ ne zna da znati o Bogu nije isto 5to i spoznati Boga' Znati nelto o svetlosd nije isto 5to i doZiveti svetlost' slep dovek moi.eznatisve podatke o svedosti,ali i dalje ie ostajutra' Neie ti slep. Nede osetiti radost koju donosi svetlost novog videti dugine boje, are(e, ni leptire. Sve6e to ostati nepoznanice za je njega. Znasve o svetlosti, ali kakve koristi ima od toga ako slep' je Ako imate odi, bez obzirana to da li znateneStoo svetlosti to ne znateniStao svetlosti,a doiiveli ste vei neito drugo. e"k i "ko a, znanienije mudrost' Znanienije spoznaj je - to je pravaspoznaja. Znanje dolaziputem informacija, a mudrost putem iskuswa' je Nemoite se Zaliti na nevinost koja raste u vama' Nemojte glupoliu. Um se igra vama - um uvek igra prljave igre. n:a"^.wati U starim spisima, naziv zaum je davo. Nema drugog davola osim uma. Samo um moZeda vas iskulava jer um postoji svedok vi gre5ite.Kad krenetena put ka istini, moZetezanemaiti um nije vam potreban. Kad ste na Pravom putu' um vam samo oteLava'nemate nikakve koristi od njega.Jednostavno,gubi svoju moi nad vama' KaLete:,,Mislim da vremenom postajem sve gluplji"' - u Blagosloveni ste. Samo napred - slobodno zaglupljujte smislu da vam se vraia vaia nevinost' Isusa su nazivali budalom. Svetog Franju su nazivali budalom. Sveti Franja je za sebe govorio daieboi-ia luda' Zaito su ljude poput Franje i Isusa nazivali budalama? Iz prostog rtzloga sto su budale znale ne5to sto obrazovani ljudi nisu mogli znati. Budala ie nevina. Budala nije tako luckasta kao udenjak. Ponekad se budala dini mudriiom od takozvanih mudraca' u stara vremena svaki kralj je imao svoju dvorsku ludu u sudnici. zalto? zatolto se desto deSavaloda luda kaze neSto sto se mudraci ne usuduiu da izgovore. Budala je toliko nevina da

138

I RADOZNALOST NE\'INOSI ZNANJE

jednostavno ne moZe da pre6uti istinu. Thkozvani mudraci su veoma lukavi: neie reii istinu, ve( (e se dodvoravati. Iftalj je okruZen svim mogu6im prevarantima i lukavim mudracima, pa mu je bila potrebna budala koja ie reii ono 5to swarno misli. Toliko je budalast da neie brinuti o posledicamasvojih redi. Svakom kralju bila je potrebna po jedna budala. Mnogo puta budale su spasavalekraljeve. Svojim savetima koji potidu iz neznarya, desto su bili u prilici da spasu kraljevswo. Lude su govorile jasno i glasno,a mudraci sebi nisu mogli da dopuste taj luksuz jer su mutni. Osedatese beznadeZnoi tuino zato 5to va5 um osuduje nevinost i naziva je glupoiiu. Ziuimo lroz redi. Vezujemo se za redi i dozvoljavamo da nas obmanu. Zamenite red glupost nekom drugom redju i osetiiete kako se klima u varna menja. Nazovite je nevinoliu i osetite njen ukus. Osetite njen dodir. Kad pomislite na red glupost, osetite da se nalazite u tami, a kad dujete red nevinost, u vaiem srcu podinje da se otvara pupoljak. Odjednom, okruZeni ste divnim mirisom. euvajte se redi. Pazirekoje redi koristite. Predugo smo Ziveli sareiima... je sti.gao na nekiposed,ali Neki huac seizgubio u iumi. Predueie jer je phlio seda ude na bapiji stajao natpis' CUU,I,1SE OPASNIH PASA.Smrkaualo sesue uiie i louac seuplaiiodiuljih Liuotije daje boljeda ga napadnupsi negoda ga rastrgna nja. Pomislio je i,eleo zueri.Bioje premoren, samo da semalo odmori.Aho ima pasa, moida ima i ljudi, ponadaose. Waoje pomalodrhtauimborakom, ali nije imao izbora. Jed.ua daje preiao nekolikometarakadje naiiao na drugu tablu,joi uetu odprue: CUUAI SZ OPASNIH PASA.Snaino seuplalio, ali sad nije mogaonazad, moraoje da nastaui.Naiiao je na joi jednu tablu -joi ueiu odprethodne. je ugledao jednogpsiia hahostoji ispredkute. Psitje bio Tada taho mali da bi ga toueklaho mogao podiii i baciti sto metdrd.

Starenauiketeikoumiru

139

sei uhsnihpred uratimabuie' Poiauio sezbuni.o. Louac Psi?" ,,Gdesu ti veliki, oPasni jedini je mi Ovo ih. Pas." ,,Nema ,,Moie li ovaj mali pasda sprediprovalnikeda udu?" u posled,,Ne,ali tabla moie. Vi steprvi dovekkoji je uSao njih nekoliko godina.Iako nemapasa, ludi sepla5e"' Ljudi iive u svetu redi. Ako u punom pozoriStu neko povide: neie pitati ima li ,,PoLar",ljudi ie nagrnuti kaizl:rnt' Niko se vatre. Sama ret ,,poLaf' dovoljna je da pokrene maitu' Nemoite tu osobinu nazivati glupoSiu, inade 6ete Postati zrwa sopswenoguma. Bidete tuZni. VaI um ie se radovati ier ste tuZni. Ako tugujete, podeiete da sakupliate znanie koje ispada iz vas i vra(t(ete ga naztd u sebe. Ponovo iete skupljati znarye samo da se ne biste oseiali kao glupak. Nazovite to nevinoiiu. Budite veoma oprezni koje redi upotrebljavate' Redi upuiuju na asocijacije. Postale su gotovo konkretne, vi5e nisu redi' skoro da bi se moglo reii da su se oteloworile' i to me rastuZuje"' Kaiete: ,,Oseiam sebeznadeZno Beznade uvek dolazi posle velikih odekivanja direktno su proporcionalni. Ako se budete mnogo nadali bi6ete nezado' tudim se volini. Nadajte se i, pre ili kasnije, osetiiete beznad'e' da vas oslobodim nade. Ako se oslobodite nade, nikad nedete z pastiu beznade. Beznadeje nusproizvod nadanja' Nezadovoljswo je nusproizvod odekivanja, ali to je prirodno' Dolazite mi sa velikim nadama: ho6ete da doZivite prosvetljenie, ho6ete da postanetebud'a.Problemje u tome 5to vam ne mogu pomo6i da postanete kao Buda, jer ste vi vei takvi' Ne treba da se prewarate u bud.u.Prewaranjeje proces- a budaje vei u valem bi6u' Cim zaboravite na tu ideju, prepoznaiete budu u sebi' Ne pomaiem vam da postanete neko, ved da shvatite ko ste' su da bi vaspodsetile,a ne da u swari. Sveove tehnike osmiSljene bi vam pomogle da postanete ovo ili ono'

140

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

preselilau predgrade. Rehli su im da nabaue psa Jednaporodicase iuuara,pa su kupili najueieg kogasu moglida nadu.Tbhom noii, je proualnihim upaou kufu pasje spauao. Vlasnibpsa otiiaoje u odgajiuainicuu ispriiao ita mu sed.esilo. Odgajiua i je odgouorio: vam mali pasda probudi velikog!" ,,Treba To i vama treba! Buda u vama je zaspao.Treba vam samo mala pomoi-iedan mali pas- i probudiie seveliki pas! Gospoda Mule Nasrudinaiaskala je sahomiinicomosuojoj drci. ,,Da Ii woj sin teJko ustaje iz kreveta ujutro?", upitala je homiinica. ,,Ne.Jasamooworim vratai bacimmadkuna njegovlcevet." ,,Kakoga to probudi?" sapsom." ,,On spava Po slidnom principu funkcioniSe i moj posao. Bacam vam madku na krevet. Nije to neki veliki posao - dista zabava!

www.leo.rs

Kaodete
Obrati.ten'ralouile pal;nje na iiuot i iznenaditetese'Ziuot je tadokazati niita - ni janstuen, neobialnjiu - apsurdan'Ne mohete bai zato lto je smeina. dobro ni lole.Ziuot je ljubauna ueza,uesela suepainju na iiuot, naii iete l:iubau' Ako malo uile obratite tlost,snteltsuudaohouas!

pre negoho ih dru{wo Jesu li dcca zaista toliho inteligentna i unilti, bao lto ui nrdite?

Dete ie disto' Dete je suita inteligencrlajerjoi nye zagadeno' tabularasa' Ni5tajo3nije upisanou dete- Potpunoje prazno, katoDru5wo ie prvo napisatina Yamada li stepravoslavac' lik, hinduista,musliman,komunista.Dru5wo ie odmahpodeti se PlaSi da piSeGitu, Bibliju, Kuran. Druswo ne mozeda deka. ostati netaknuta,da dete ne6ePostati da ie dedjainteligencija rob bilo kakvogporetka.Da ne6edominirati, niti se potdinjaBiie i da ne6ebiti u nedijemposedu. vati. Da ne6eposedovati pobunjenik. nevinostsemora zagaditi'Krila moraju eim r. rodi, njegova da se nikad ne bi da mu se podseku,moraju mu se dati Stake noge.Ne smebiti nezavisno' na sopstvene oslanjalo od roditelja, a roditelji uLivajuu tome' IGd god Prvo zavise im pokaZuda ne mogu bez roditelja,roditelji se raduju tome' nekomeda odraste.uiivaju Imaju neki smisaoLivota.PomaZu soPswene u sopswenojkreativnosti.U stanju su da zanemare

142

NEVTNOSI ZNANJE r MDOZNALOST

probleme i sve stresove uvezi sa podizanjem dece. Sto viie dete zavisi od roditelja, to su roditelji sreiniji. Iako govore da i.ele da im deca budu nezavisna, ne i,ele to ier nezavisnoi deci nisu potrebni roditelji. Starija generacija danas se suodavas velikim problemom. Deca danainjice ne zaviseod roditelja, pa im roditelji ne mogu reii 5ta da rade, a Sta da ne rade. Ne moiete biti gospodari sopswenoj deci. Starija generacija pati zbog toga. Prvi put u istoriji, dovedanswose osedaprazno ibeznatajno jer je nestala svaka potreba za njihovim angai.ovanjem, kao i radost vaspitavan)adece. U stvari, pla5e se da bi mogli uni5titi sopswenu decu. Mudi th grii.asavesti.Ko zna - moLdato 5to oni rade nije kako treba. Roditelji guie dedju inteligenciju jer je to jedini nadin da ih odrZe u potdinjenom poloZaju - a posle roditelja i nasravnici, profesori, 5kola, fakultet... Niko ne odobrava pobunu, a inteligencijaje pobuna. Niko neie da ga decapreispituju, a inteligencija je preispitivanje. Inteligencrja je sumnja. Jednog dana 6e iz te sumnje izrasti poverenje.Do poverenjase dolazi kroz sumnju, a ne protiv sumnje. Poverenje se rada iz sumnje kao 5to se dete rada iz marerice. Pravo poverenje dolazi samo kroz sumnju, preispitivanje, istraiivanje. Lai-no poverenje, koje znamo kao vera, nastaje tako 5to ubijamo sumnju, preispitivanjei dajemo ljudima vei gotove istine. Politidari nisu zainteresovaniza detfu inteligenciju jer mogu da predvode samo glupe ljude. Samo pomislite: da li bi Desai ikad mogao da postanepremijer da ljudi u Indiji nisu bili glupi? Ljudi su toliko neinteligentni da ie prepustiti vodswo svakome ko je spreman da glumi vodu. Deca se radaju sa distom inteligencijom, a mi nismo spremni da prihvatimo. Najviie eksploatisanaklasa na sveru su deca.Viie i od Zena.PoslepobuneLenatreba da nastupi pobuna dece.Mu5karci su porobili i.ene,aZene su im se pridruZile u porobljavanju

Kao dtte

143

dece.Deca su bespomoina - po prirodi moraju da zaviseod vas. Veoma ste zli 3to koristite dedju bespomoinost. S vremena na vreme i roditelji su zli prema deci. Ne kaZem da su zli namerno ili smi3jeno, ve6 gotovo nesvesno'kao da ne znaiulta rade. Zato je svet toliko jadan. Zato je svet u haosu. Nesvesno, svaka generacija uniStava sledeiu generaciju. Ovo je Prva generacija koia pokuiava da se otrgne iz zamke. Kroji se nova istorija. Deca su veoma inteligentna. Samo posmatrajte decu, zagle' dajte im se u odi i pratite njihove reakcije. Mali Papoje uiiuao sa tatrm u zooloikomartu. Dok su gledali lica. ltacje primetio senhukoiaje prella prehodetahouog lauoue, ,,Stati je?",upitaogaje. ,,Samosam se pitao, kojim autobusomda se vratim ku6i overeietkei pojedete..." ako lav preskodi P ai,ljivo posmatrajte decu. Utitelj je rekaodeci na ndntdja suojuomiljenupriiu iz Starogzaaetd.. Jedandeiakje nacrtdoiouekahakouozi nebi stari auto. Pozaobuteni. oshudno duaputnika, oboje di susedela ,,LepcrteL.O kojoj pridi je red?" Mladi umemikseiznenadiohadje iuo to pi'tanie:,,Zar uBibliji ne pile da je Bog izveoAdama iEvu iz rala?" Nije vam potreban nikakav dokaz. Pogledajte oko sebe deca su svuda. Samo gledajt.. euo sam jo5 jednu pridu... (J nekoj drugoj lholi, decasu dobih isti zadatah - da nacrtaju omiljenupritu. Jedandeiahje nacrtdl auionsa tetiri prozora.Sa jednogje uirio Bog utnc,sAdrugogIsusHrist, sa treiegSuetiduh' je nastaunik. ,,Ko je iza njih?", upitao je detah. ,,PontijePilat!", odgouorio

144

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

Niko ne posmatra decu. U stvari, svi misle da deca pridaju gluposti. Deca ne treba da se duju, ved samo da se vide. To je stara izreka. Koga briga 5ta deca pitaju? Koga briga 3ta kaZu?Ko ih, uopite, sluia? Deiahje doiaosauzadihan huii. Ita mi se desilo! Tigar me je jurio celim putem od ,,Slu$aj {kole do ku6e!Nekako samuspeoda pobegnem!" - ne izmilljaj! A ti ,,Stoputa sam ti rekla da ne izmi5lja5 opet! Sadsi naiao tigra na ulici? Gde je taj tigar?" l<rozprozor - eno ga ramo!" ,,Pogledaj Mama je otiila doprozora i uidelanekogmalog psa. ,,Zna! ti vrlo dobro da je to pas,a ne tigar! Idi u svojusobu i pomoli seBogu da ti oprostil" Deiabje otiiaogoreu sobui uratiose poslenekoliho minutd. ,Jesili sepomolio?" 'Boie, Rekao sammu: oprostimi 5tosamod malog ,Jesam. 'u je je psamislio da tigar.'Bog mi odgovorio: reduje. Kad sam ga video prvi put i ja sammislio da je tigar!"' Deca su beskrajno inteligentna, ali vekovima su ljudi gu5ili njihov potencijal. Moramo da sworimo novi obrazovni sistem u kome se deca ne dade,koji pomaZeda im se bogom dana inteligencija saduva u prirodnom obliku. Ne treba ih puniti beskorisnim podacima. Devedesetosam posto informacija koje serviramo deci su glupe. Deca se nikad ne6eosloboditi tog terera. Bio sam i udenik i profesor na fakultetu. Mislim da je devedeset osam posto informacija kojima zatrpavamo decu jednostavnojalovo. Ne samo jalovo, vei i Stetno. Deci treba pomoii da razvyu inventivnost, a ne da ponavljaju kao papagaji- na demu je zasnovannad danaSnji obrazovni sistem.Ako dete ponavlja uspelnije od drugih - znati da je inteligentnije. lJ swari, nije to bolja inteligencija, vei bolje pam-

Kao dete

145

ienie. eest je sludajda osoba sa dobrim pamienjem nema visok koeficijent inteligencije i obrnuto. Ajnltajn nije imao dobro pamierye' Njutn, Edison i mnogi drugi naudnici nisu se mogli pohvaliti tazviienom memorijom - bili su vrlo zaboravni.Edison je jednom zaboravioi sopsweno ime. Kako biste mogli da zaboravite sopstveno ime? Ne moZete ni u snu. Ako medu tri hiliade liudi koji spavaju neko povide: svi ie nastaviti da spavaju,osim earha koji 6e skoditi ,,earlse!,., iz kreveta i reii: ,,Ostavi me na miru, pusti me da spavam' Jedva sam uspeo da zaspim od ovih dosadnih komaraca, a sad me ti budiS!" eark ie, dak i u snu' znati kako se zove' Edison ie zaboravio kako se zove. Stajao je u redu tokom Prvog svetskog rata. Kad su ga prozvali: ,,Ko je Tomas Alva Edison?",on seosvrraooko sebejer nije mogao da seseti soPstvenog imena. Neko iz maseje viknuo: ,,Ti si Tomas Alva Edison!" to ime!" ,,Sigurnosi u pravu. I meni se udinilo poznato Obrazovni sistem nam ie zasnovan na pam6enju, a ne na inteligenciji . Zatpqte doveka informacijama' Napravite malinu od njega.Univerziteti su fabrike koje od ljudi prave masine. Dvadeset pet godina Livota- gotovo jedna tre6ina pfotraiena Kasnije nam predstoji veoma ie da bi se od vas napravilemaSine. rcLakzadatak- da od vas Ponovo napravimo ljude' To je moj posao. Dolazite mi kao ma5ine,stegnuti' puni setarya,informacija , znanla,potpuno ste koncentrisani na mozak' podsnuli sresrcei sadvam je teiko da ga izvudetena povriinu.U boljem sv.etuneie biti potrebe za tim. Obrazovanje ie pomagad ljudima da razviit: inteligenciju' a ne pamdenje' Thenutno se obrazovanje svodi na ponavljanje. Kakvu god glupost da vam kaZu, vi je pohranite u glavu i onda povraiate na ispitima' Sto viSepovratite - to bolje. Dobijate viSu ocenu' Morate da ponovite baI onako kako sre duli. Nemoite niSta dodavati, niti oduzimad. Nemojte izmiSljati.Ne budite originalni' Originalnost je potcenjena,a ponavljanje seceni' Cilj ne treba da nam bude udinak, vei originalnost'

t46

NEVTNOST, ZNANJE r MDOZNALOST

jutra Dlan je zakasnionaprui tas u seoskoj ikoli.. Jednog Dioni?", upitaldje nastaunica. ,,Zaito si zakasnio, ,,Moraosamda privedembika kod krave." g. Zar nyewoj otacmogaoto da uradi?" ,,Tonije nikakavrazlo Za to vam trebabik." ,,Ne,nastavnice.
Goaorite o deijoj neainosti hao o duhoanoj potrazi. Moy'ete Ii nam

redi neito aiie o aezi neuinosti i mudrosti? Da Ii je detinja neainost i neainost Bude ista?

Detinja nevinost i nevinost mudraca veoma su slidne. AIi, ipak nisu iste. Mnogi mistici navode dedju mudrost kao primer ba5zbog te slidnosti.Ne znate5tasedelava u dubini biia mudraca. Potrebni su vam primeri nedegaito vam je poznato.Imajte na umu da ovi primeri ne opisuju 5ta se tadno deiava tokom spoznaje,ali mogu vam pomo6i da zamislite taj proces. Dete je nevino, ali njegova nevinost blila je neznanju nego mudrosti. Dedja nevinost je prirodna. Nevinost i neznanjeu detetu su veoma bliski. Dedja nevinost je u senci neznanja. Mudrac je, takode, nevin, ali njegova nevinost je potpuno jer drugadija.Mudradeva nevinost je potpuno dista, nezagadena nije udruZenasa neznanjem. Mudradeva nevinost prewara se u mudrost. Dete ne zna)a mudrac zna. Iako je nevinost ista, udruZena je sa drugadijim kvalitetima. Detinja nevinost udruiena je sa neznanj.* - dakle, nema vrednost. Mudrac poseduje istu nevinost, ali i znanje - dakle, mudradevanevinost ima ogromnu vrednost. Mudrost je procvetala. Dete ne zna, ali nije ni svesnosvog neznanja. Mudrac, takode, ne zna, ali svestanje svog neznarya.Razlika je ogromna. Dete nije svesno da ne zna, pa mora da akumulira znanje. Thkode, dete Zeli da ima znanjakao i svi ostali - 5to pre. Mudrac je svestan svog neznanja, ali ne teii znan'1u.Znanje je nestalo zajedno sa neznanjem kod mudraca. Kad se razbolite, treba vam lek. eim ozdravite,prestaneteda uzimate terapiju.

Kao dete

147

Znanje jelekza neznanle.Kad nemate neznanje, 5ta ie vam lek? Bacite lekove! Mudar dovek nije isto 5to i obrazovan. Njegova mudrost ima potpuno drugadiji kvalitet. On vidi. Mudar dovekje posmatrad' Nije informisan, nego transformisan. Dostigao je visok stepen svesd odakle moZe da vidi daleko. P. D. Uspenski koristi isti primer kao i njegov uditelj Gurdijev. Sedite pod drvetom. Vidite put koji vodi u dva smera i u nekoj tadki u daljini gubi vam se iz vidokruga. Ne vidite dalje od te tadke. Neko sedi na drvetu. Njegov pogled je znatno Siri od vaseg.videde nekoliko kilometara viSe od vas u oba smera. Videie kodije na putu mnogo ranije nego vi. Ono 5to je za njega sadalnjost, zayasje budu6nost jer vi to joI ne vidite' Doii 6e vreme kad 6ete i vi videti, ali io5 nije doSaotaj trenutak. Thda ie buduinost postati vala sadaSnjost. Doii ie das kad ie kodija prodi i Ponovo nestati iz valeg vidokruga. Posta6eproilost. za toveka koji sedi na drvetu, kodija postaneprodlostjer ima Siri ie i dalje biti sadalnjosti kad za.v2is vidokrug od vas. Njemu je kodija bila sadalnjost i kad je vama predstavljala samo tadku u buduinosti. Bila vam je sadaSnjost, irto k"o i niemu, ali kad vama Postaneprollost - njemu ie i dalje Gleda saviSetadke nego vi. biti sada5njost. Mudar dovek je nevin, ali na daleko vilem nivou' Njegova nevinost nije posledicazrelosd, nego ogromnog iskustva' Dete nema nikakvog iskuswa. Mudrac je prolao sito i reieto. Ponovo je postao dete, ali njegovo drugo detinjswo je toliko &rsto utemeljeno'da mu ga niko ne moZe oduzeti. Detinja nevinost je divna, ali ne zaboravite:ne smete se tu zaustaviti.To je tek podetak. Divno je posedovatidetinju nevinost, ali ta nevinost je jos uvek daleko od prave nevinosti koju rada zrelost. popeonaiarbol za zustauui uikao koliko ga grlo nosi' PoPadi se jaunog reda i mira' licajci su ga uhapsili i priueli zbog ometania Kasnijesugaposlali napsihiiatrijshi pregled'

148

ZNANJE I RADOZNALOST NEVINOST, svojeponaianja?" , upitaogaje doktor. ,,Kakoobjalnjavate ,,Kad ne bih, s vremenana vreme, uradio neito ludo, pot-

je Padi. puno bih skrenuo!",odgouorio Nevin dovek rekao je nelto neverovatno mudro. ,,Kad ne bih, s vremena na vreme, uradio nelto ludo, potpuno bih skrenuo!" Dobro je poznata dinjenica da Lenes vremena na vreme polude. Ako ne mogu da smisledrugi izgovor, uvek mogu da sepozovu na mesedniciklus. Sta god da urade u tom periodu - prihvatljivo je. Ne moZete osuditi njihovu ludost: imaju racionalno objalnjenje. eak i ako nemaju mesedniciklus, imaju pravo da polude s vremeod mogudnosti da polude. Samo mu5na na vreme. To ih spasava karci lude jer nemaju taj ventil. Mulkarci potiskuju. Umesto da popuste ponekad, oni polude potpuno. Pogledajtemalo statistiku dulevnih bolnica - tamo ima detiri puta vi5emulkaracanego Lena. Nije to mala razlika. eetiri puta vile mu5karaca nego Zena. Kako iene uspevaju da izbegnu to ludilo? Zene destopolude pomalo. Danas malo ludila, sutra malo ludila i tako saduvajuzdrav razrtm. Rasporedi ludilo na pravilne vremenske razmake i spasi rmum. Nema potrebe da ide u ludnicu. Od malih nogu dedacise ude da saduvajuprisebnost: ,,Nemoj da sepona3ai kao iena!" BaSzbog ove glupe grdnje detiri puta vi5e mulkaraca je u ludnicama. Mulkarcima ne dozvoljavajuda pladu. Ako neko umre, morate seponaiati kao mulkarac, ane da pladete ,,kao Lena". Bai zbog toga je u ludnicama detiri puta vi5e mulkaracanego inna, Jasnosam svima stavio do znanja da ujutro treba praktikovati dinamidku meditaciju koja vam omogudavada svakogdana ispoljite pomalo ludosti da biste ostatak dana bili razumni. Dovoljno je za dvadesetdetiri sata.Zatim dolazi novo jutro i vi opet pomalo poludite. Niko od mojih ljudi nikad ne6ezavrliti u ludnici. Due ostarele krauestojena liuadi i duaiu traukehadjednapogleda ispredsebe i kale:,,Vidi, evo nekog razrokogbika. Bolje da se ili 6enasobepromaiiti." razdvojimo

Kao dete

149

FrancuZene razliiito reagujudoh lh muheuiljube u hreuetu. skiniehalu:,,O-la-la, Pjer,woji poljupci su o-la-Ia."Engleskinje haiu: ,,ZnaI, dast,Vinstone, svaka tasd"Jeurejke haia: ,,Svaka mislim da trebaokrediti plafon!" Ovo je lud svet. Od dedje nevinosti ra&aju se dva puta - ili iete zavrSiti u velikoj ludnici koju nazivaju ovim sverom ili iete postati veliki mudrac. Morate zapamtiti razliku izmedu ovih krajnosti. Put koji vodi u ludnicu je zal<rten.Mnogi koradaju tim putem. Budite sigurni da je pogrelan put onim kojim ide gomila. Obidan um kaie: ,,Ovo je pravi put jer mnogi idu tuda. Kako bi mogao biti pogreian?" AIi, ia vam kaZem: Nadite put kojim niko ne ide. To vam je jedina Sansa da steknete mudrost. VaI prvi samostalan korak ka samospoznaji. Kukavice idu putem kojim idu svi ostali. Nikad nisam duo da je ijedna kukavica doiivela prosvetljenje. Kukavice mogu da postanu hriSianske ovce, ali ne i lavovi. A ja hoiu da moji ljudi budu lavovi. Izaberite put koji vodi u samoiu. Izaberite netradiocionalan, neprihvaien put. Izaberite revolucionaran put. Svaki korak tim putem iztizava revolt prema proSlosti i ustajalosti. Te ukorenjene tradicije izluduju ovaj svet. Na ovom putu prestajeteda budete hriSianin. Ne moiete biti hri56anin,jer su hriS6anideo gomile. ViSe niste ni hunduista, jer su i hinduisti samo gomila, a vi ste pojedinac. Samo pojedinci doiiveli su prosvetlienje, nikad gomila. Samo ljudi koji imaju petlju da budu sami mogu da zaustavekretanje uma i smire se u svojoj unutrainjoj nevinosti. Sto dublje upoznajetesebe,to je distiji izvor nevinosti na koji nailazite. Kad dodete do samog srediStasopstvenog bi6a, dosegnuiete sredi5te univerzuma. Tir cveta mudrost. Pretvarate se u mudraca. DoZivljavate uskrsnuie' ponovno rodenje. Umirete za svet, a radate se upravo onakvi kakvog vas je Zivot Leleo' Zivot vam pruLasve 5to ste oduvek traiili i priieljkivali.

150

I RADOZNALOST ZNANJE NEVTNOST,

Thkozvani ludi svet 6e vam samo obeiavati dobro, ali vam nikad neie isporuditi. Ljudi umiru polto su ceo Zivot proveli u i5dekivanju i odajanju. Ako ho6ete da Zivite i umrete u ekstazi" moraiete daizaberete put usamljenika. To je i put meditacije jer je apsolutnasamoia uvek unutraSnia. Napolju iete srestigomilu ljudi - kojim god putem da krenete. MoZda vam se udini da ste izabrali neki put gde nije tako gust saobrataj, ali ne moZete znati unapred. Onda varn se na putu nade neka manja ili veia gomila - katolici ili pripadnici bilo koje druge grupe. Ima samo jedan put koji vodi ka unutra. Tu neiete sresti nikoga osim mira i tiSine.Tu 6ete sresti sami sebe,a posle nekog vremena, ni vi viSeneiete biti tamo. Samodapostajetako gusta i debelada nestaje od ,,ja", jer "j" ,,ja" znati odvajanje.A vi ste celina. Sjedinili ste se sa Zivotom. Ne treba vam znanje. Zna(ete da je sve divno u svojoj nevinosti, sve je istina. VaIa spoznaja ne(e biti pozajmljena ni iz iednog spisa.Biie istinski va5a.Na $oj 6e biti va5potpis. To je, definitivno, najveii blagoslovu Zivotu - imati sopsweno iskuswo koje ne predstavlja nidiju kopiju. Samo originalni, novi i iskonski doi:iv\aji dolaze iz dubine vaiih biia i pruLrjuvam ispunjenje, zadovoljswo i duboko razumevanjewih tajni Livota. Dobro je da podneteod nevinosti, ali ne zaboraviteda postoje dve vrste nevinosti: neyinost deteta i nevinost mudraca. Mudrac, takode, postaje dete, ali na viSem nivou. Razlika je ogromna. Ipak, postoji i slidnost. Neka tanka nit koja vodi od srca mudraca do srca deteta. Dete ne tazume mudraca, ali mudrac razume dete. Dete se nalazi u podnoZju planine, a mudrac na osundanim sneinim vrhovima. Onaj ko senalazi na niZem nivou ne moZe razumeti onoga ko se nalazi na viJem. Ako se i5ta u va5emiivotu moie porediti sa tim osundanim vrhom, to je detinjswo. Pokulajte da ga ponovo otkrijete. Nemojte ga zatpav^ti znanjem i potiskivati. Sklonite znanja i otkrijte nevinost. Iznesiteje na svetlostdana. Kad odbacite znanje,

Kao dete

151

znanle' Imenica' odbaci6ete i um jer um je samo drugi naziv za neku oblast gde Isto kao i red ,,vrt". Pod vrtom podrazumevamo ali mi imamo ima drve6a, trave' cve(a. Svaki vrt se razlikuje' samo jednu retza sve te vrtove' Cesto Mnogo puta smo pogreiili upotrebljavajuii imenice' Dru5wo ne pomislimo da su te imenice pojave, a u stvari' nisu' Hri56answo' postoji. Religija ne postoji, samo glumi da postoji' sve su to varke' Postoji isl;, t.rdir"-, iudaizam- ne postoje' samo ono 3to je individualno. sakuUm ne postoii. Um je samo imenicaza oznadavanje ste udili i kad sve pljenog znarya.Malo-pomalo' izbacujte to 3to nede biti ni odirtlte, ne6etenai6i ni na kakav um tamo dole' dak nevini' okrekontejnera gde je to znanje stajalo' Budite iskreno ne moZe sponuti prema sebi. Znaite da ie Livot tajna koja se neprekidno znati, okrui,eni smo tajnama i to je divno ier ie Livot uzbudenje, ekstaza. svoga Nikad se nedete umoriti od otkrivanja novih dubina iivotu jer ste bi6a. sto dublie zalazite,sve se vi5e bliZite samom ima koren u na samom dnu poezani sa egzistencijom' Ako drvo zemlji, znati dacrpi vodu iz okeana' se kad Ako dopremo do sopswenog centra"' Iznenadiiete Zivotu iako budete saznali da na5 centar ima korene u samom ili ie su oni nevidljivi. NaIa svestje kao vazduh' Ne vidite ie' kad nije ose6atena mnogo nadina. Kad je dista, osedatesveZinu' - topla je. Vri od,t li^,ljutnje, pohlepe, ciljeva' Kad zaboravite prediv,rr. 2.t1., stremljenja i ciljeve, oseti6etekako vas obuzima na sveiina. Najve6i Sto ,. viSepribliZavate sebi, to ste bliZi univerzumu' bez ijednog pitrenutak u iivotu je prihvatanje misterije Livota pun taini' tanja. Shvatili ste da je Zivot pun tajni i da & ostati se pomirili sa Nema potrebe ni za kakvim znerniem'Znati da ste nevinoS6u' tajanswenoS6uuniverzuma kao i sa sopswenom - drugo To i. drugo rodenje. U Indiji to stanje nazivamo d'U rodenie. Drugo rodenje je cilj naie potrage'

152

NEVINOST ZNANJE I RADOZNALOST

Evojoi jednepridekoja & vam pomoii da produbiteti5inu. je bio ueiiti optimista. Herman Stagod da ma sedesi,rehao bi
s4m0: ,,Moglo je biti i gore." Jednog dana senjegou komiija Amos uratil buti i zatehao suoju ienu u kreuetu sa nepoznatim muikarcem. Ubio ih je oboje i hasnije su ga ahapsili. Dok su sui ostali prEriiauali bacio: ,,Moglo je biti i gore." ,,Kako je moglo biti gore?", dreknuoje ljutiti sused. ,,Dvoje ljudi je mrwo, a na5 dragi Amos 6e ostati u zaworv do kraja Livota." ,,Pa... Da je Amos stigao ranije, u detvrtak popodne, ja bih bio mrtav." Da li ioaeb ihad shuati zaito se ne{to odigralo na jedan, a ne na nebi drugi nalin? tragediju, Herman je samo do-

N..Thj trenutak senikad ne javlja. Taj trenutak ne moZedoii jer znanje je nedostiZno. Zivot je tajna- Sto viSe znate,sve je tajansweniji. Ne moiete svestiZivor na formulu, niti na teoriju. Ne moZetesvestiZivot na doktrinu. Sto dublje proZimate, sve vam je manje jasno. Neznanje je, u srvari, blagoslov,jer u neznanju umire ego. Javlja se divljenje i velika radost! Oh! Znanje je ubica uLivanja. Udeni ljudi ne umeju da uLivalu, niti da se raduju - uvek su ozbiljni. Okovani su, spurani, srcaim ne igraju od radosti. Samo im mozak raste kao da je zahva&n nekim rakom. Telo se gubi, udovi postaju zal<rLljali,ali glava i dalje raste. Ostaje samo glava koja je preteika za rclo. Kad nestane znanje, sjediniiete sesaZivotom i egzistencijom. Dozvolite da vas podsetim: znanje vas odvaja od egzistencije. Osoba kojazna ne mole da spozna samu sebe. Zbogte odvoje-

Kao dete

153

nosd od iivota neprekidno rastu nelagoda, netvoza' napetost da se oseia se nedostataknedega.Samo osoba koja ne zna moie sjedini sa Zivotom. Neznanje sp^ia, znanie razdvap' U stanju neznat4astaPatese sa drveiem, zvezdamai planivi, a gde podinju oni' Ne znate nama. Ne znate gde se zavrdavate ni5ta. Postali ste opet dete koje skuplja Skoljke na obali' Opet radodete koje bere cve6ena livadi. Opet dete dije odi sijaju od ste znalosti. Ose6ate5ta je Zivot - fle znate' ali oseiate' Zavoleli je briga to 3to ne poznapte. Zalitblliste se na prvi pogled' Koga zaznanie? Pitate me: na jedan' a ne ,,Da li dovek ikad shvati zalto se nelto odigralo na neki drugi nadin?" je Ne. Sve ie onako kako jeste' Nema drugog nadina' Ovo se opet prePustili iedini nadin. Ne bitno dak ni zalto, ier biste kaznanju. Nema ni uzroka. Nema razlogazaStoje iivot takav bi kav ieste. Potpuno je budalast, nema nijednog razloga zalto i Lene sve bilo ovakvo kakvo ieste - drveie, zvezde' muikarci - zalto? Nema razlogazallubw' Nema razlogaza svest' Pitanja Sto ste zaito i hako polako cure iz vas. vise vam niie ni bitno. ti5i, 5to ste smireniii, u vama se javlja sve manje pitanja' Jednog dana jednostavno shvatite da ste prestali da tragate za uzrocima' posledicama i odgovorima. Samo ste zaigrali' Nema odgovora' Svi dosada3nji odgovori bili su laZ' ljubav? zaircvas muzika veseli?ZaStovas svaki zalto ose(ate wet koji vidite tera da ga pomiri5etez' Zai;.o vas noiu privladi ZaSto osetite radosr svaki put kad vidite dete kako se mesedina? smeje?Za{to postoji sreia? Zalto postoji radost?ZaSto postoji raiivot? eemu sve?Nema niiednog razloga'Ako i nadete neki zlog, opet iete sevratiti na pitanje zaltol Ako kaiete da je Bog sworio svet, radaju se nova pitanja' Zaito je sworio svet?Th wrdnja ne relava ni5ta' samo pomera granice pitanjamalo dalje. Zalto ie Bog sworio svet?

r54

NEVTNOSI ZNANJE r RADOZNALOST

Jednom sam ditao neku teolo3ku knjigu u kojoj se postavlja pitanje: ,,Staje Bog radio pre nego 5to je sworio svet?" Sigurno je postojao mnogo pre nego 5to je sworio svet. Sta je radio za to vreme?HriSiani veruju da je sworio sverpre samo nekoliko hiljada godina - detiri hiljade i detiri godine pre Isusovogrodenja. Sta je Bog radio pre toga?Sigurno se dosadivao.MoZda je poludeo ili se ubio? Sta je radio? Moida je samo spavaoi sanjao?Sta je radio od tada?Gde je nestaokad je sworio svet?Sta ie raditi kad unilti ovaj svet?Opet ie se dosadivati. Sigurno je veoma usamljen. Sve su to nepotrebna pitanja koja izviru iz jednog odgovora... Oseiali ste se nesigurno, pa sre krivicu za swaranje svera prebacili na Boga. Hteli ste utehu, sigurnost - ni5ta nije sludajno, tu je Bog otac koji brine o svemu. Niste sami. Neko vas duva. Sadste dobili odgovor na jedno pitanje, ali pojavilo sejo5 hiljadu i jedno ,,za$to".Zaito je sworio svet?Da li mu je bio potreban? I ako jeste - zalto? Da li je Bog siromalan?Ako mu je sver bio potreban, znati daje bio siromaian - znati da Bog nije savrlen dim mu ne$to nedostaje. Da li je bio pohlepan? Zai;:o?I zaito bai ovaj svet sa tolikim tajnama, bolestima, patnjom i smriu? Zaito ovaj svet?Ako ga je Bog sworio, mogao je to i malo bolje! Izgleda da nije bai neki genijalni swaralac. Neki iouek otiiaoje jednom iuuenombrojaiu i nai,io da mu salije odelou najhraiem mogufemroku,jer seu?rauos?remalda odena put ohosueta. Sest nedelja- neiu moii rani,,Bi6emi potrebno najmarye je, imam previ$eposla.Osim toga,ja sam perfekcionista. Kad uzmemnelto da radim, ho6u da to bude savr5eno. Mora6eteda sadekate Sest nedelja.Nikako ne mogu ranije." nedelja?! Zar ste zaboravilida je Bog sworio svetza ,,Sest Jestdana?", je klijent. p rotestouao ,,Naravnoda nisam, ali pogledajteovaj svet.Tako to izgleda kad ho6ete da uraditene$tozaSest dana.Sto iebrzo,to ie i kuso!"

Kao dete

155

Z*to je Bog sworio ovaj jadni i bedni svet?ZaIto je sworio ovaj pakao? eini se da nije bai neki velt swaralac,vei cirkuzant. Na ovom svetu ima hiliadu mana. NiSta ne reSavate time 5to iete odgovoriti na pitanje ,,zaito". Buda kaZeda niko nije sworio svet. Buda je u pravu. Kai,e da je svet oduvek bio ovde i da ie zauvek biti - bez ijednog razloga ili uzroka. Teiko je racionalnom umu da pojmi tako neito jer mi stalno traLimo neke uzroke. eim saznamo neki uzrok, osetimo olaklanje. Um se hvata za razloge.Oseiamo se dobro kad neito znamo. Sta mi to, u swari, znamo? Sva ta silna teologijakojase vekovima razvijalanije nam pruiila nijedan odgovor. Celokupna filozofrla,starapet hiljada godina pokazala se potpuno jalovom. Hteo bih da vam objasnim da u iivotu nikad ne dolazi spoznaja zalto se ne5to odigralo na jedan odredeni, a ne na neki drugi nadin. Sto dublje zalazireu bi6e, svamanje pitanja sejavlja. Jednog dana nestaie sva pitanja. Ne kaZem da 6ete dobiti odgovore, nego da 6e pitanja nestati. eovek ie doiiveti prosvedjenjei neie viSe uaLiti odgovore. U stanju prosvedjenja vladaie potpuna ti5ina i divno neznanie. Neznanje je prosvetljenje. Buda nije znao ni5ta. Do5ao je samo do stupnja kad mu pitanja vi5e nisu bilavaLna. ViSe mu nijedno pitanje ne burgija po glavi. Buka je utihnula. Ostao je sam u ti5ini. ViSe niStane zna. Ne wrdi da zna ovo ili ono.To je ono 5to Buda naziva nirvanom - stanje u kome ni5ta ne znaili u kome zna salno niStavilo. Stanje potpunog neznanja nazivase samadi. Moien li mi objasniti razlihu izrneda neainosti i gluposti? Nevinost je cvet vale svesti. eak ni dete nije nevino - dete jednostavno ne zna. Ne zna i nije svesno sopswenog neznarya. Dete ie, najverovatnije, zaglupeti jer drulwu su potrebni glupi ljudi, religiji su potrebni glupi ljudi, politidarima su potrebni

156

NEVTNOSI ZNANJE r MDOZNALOST

glupi ljudi. Svi zamaskirani interesi teLe tome da zaglupljuju mase.Glupost je sawiena prilika za eksploatisanje. Retki su oni koji se pobune proriv religije, politike, dru5wenog poretka u pokuSajudaizraze svoju individualnost. Retki su oni koji radije biraju znarye nego neznarye, jer je neznanje prirodno. Ako teZite znanju, odvajate se od sopswene prirode. Osoba koja se buni protiv ovih zamaskiranih interesa i usput otkrije da ni5ta ne zna, zna samo jedno - da je nevina. Kad je kineski car Vu pitao Bodidarmu: ,,Ko si ti?", dobio je odgovor: ,,Ne znam." Nije to bilo neznanje. Bodidarma je jednostavno dosegaonevinost. Sokratoveposlednje redi bile su: ,,Znam da niita ne znam." Glupost je uobidajena pojava. Pojavljuje se u svim velidinama i oblicima: hri5ianska, hinduistidka, budistidka glupost. JoI jedna dinjenica o gluposti - nikad nije usmerenaka unutrainjosti. Vidi samo spoljainjost. Na primer, hinduista vidi da Isus nije doZiveo prosvetljenje, hriSdani ne veruju da je IGiSna doiiveo preobraLq. Imao je $esnaesr hiljada Zena,svakuje oteo od muZa i dece- je li to savrienareinkarnacijanekog boga?HriSianima je telko da u trGi5ni vide boiju reinkarnaciju. Naterao jefujuna da ode u rat protiv sopswenevolje. U tom ratu Indija je zauvekuniStena. Taj ratje slomio kidmu Indiji. Od tada Indija nikad vi5e nije mogla da se uspravi. je raspoloZiva Postala za svevrste napada.Kri5na jel<riv za to. Hri5iani veruju da treba voleti svog neprijatelja, dak i suseda... Uvek sam sepitao zalto Isus nije rekao: ,,Volite svojeiene i je muZeve."Neprijatelj je daleko - lako je voleti neprijarelja.TeLe voleti suseda,a gotovo nemoguie voleti svoje supruZnike. eini se da je Hristovo udenjeo miru, a Kri5nino o ratu. Hriiiani ne mogu da prihvate Kri3nu. Jasno vide koliko su Indijci glupi 5to veruju u I(ri5nu. Hri5iani ne prihvataju dak ni Gautama Budu, samo zaro 5ro nikad nije ledio ljude, nikad nije vraiao vid slepima, nikad nikoga nije oiiveo. Kakav je to spasilac? Nikad nikome nije sluiio, a je religija. prema hriSianskom poimanju, sluZenje

Kao dete

157

Samo pogledajtes druge strane.Ako pitate budistu: ,,Mislite ne umiru samo ie se nasmejati.,,Spasioci li da je Isus spasilac?", na krstu. Isus nije mogao da spasisebe,on je licemer,lagaoje da moLe daspasi dovedanswo!"Hinduisti, daini i budisti veruju da na Lrstu umiru samo ljudi koji su zasluZili najveiu kaznu zbog nedela u prethodnim Zivotima, najverovatnije ubiswa. Daini k{zu da se trnje sklanjalo s puta kad je Mohovira hodao, jer je bio toliko dobar u prethodnom iivotu da nije zasluLioni da ga trn ubode. Hindusi kaLu da se otrov prewarao u nektar, jer je u proilom Zivotu bio toliko dobar da orov nije hteo da ga otruje' Najvedi simbol hri5ianswa - krst - budistima znati samo da je neko gre5iou prethodnim Zivotima. Zato misle da Isus nije bio spasilac,nego lai. Glupost ima jednu veliku manu: moZe da sagledadruge, ali ne i sebe.Hri5iani ne vide ni5ta lo5eu Isusu Hristu, hinduista ne vidi niita lo$ekod KriSne, budista ne vidi Budine mane. Kad je red o njihovoj religiji, tu prestajeinteligencija, momentalno Postaju retardirrni.Y|atqu se unazad.To j. jedna od karakteristika

glupihljudi.
Glupaci mogu steii veliko obrazovanje. Mogu da postanu pape, ajatolasi, veliki rabini, popovi, puni su znania, ali to znanje nije njihovo. Sve je pozajmlieno. Prazni su. Prikrivaju prazninu pozajmljenim znanjem. Inteligencija im se vremenom nije izo5trila, ved je postala pretrpana informacijama. Kompjuter nema inteligenciju, ali ima memoriju. Moiete ga pretrpati informacijama. Glupi ljudi mogu postati veliki udenjaci, ali oni su samo maline. Imaju veliku memoriju, a malo iskuswo. Iskuswom dokazuju da su glupi. Ispridaiu vam dva primera: Jedan od najve6ih matematidara, grdki naudnik koji je otkrio princip proseka, odveo je porodicu naizletjednog nedeljnog jutra. je da predu neku redicu . Zen^je rekla: ,,Podignidecu Thebalo - ti ponesi dvoje, ja (u dvoje."

1'B

NEVINOST, ZNANIE I RADOZNALOST

,,eekaj, polto sam matematidar, i to ne bilo kakav, daj prvo da izratunam prosednuteZinu dece i prosednudubinu vode." Naravno, voda je negdebila vrlo plitka, a negdeduboka. Starija decabila su vi5a, a mlada niia. Ali prosek. .. Izratrnao je da prosednadubina reke nije dovoljna da bi se mogli udaviti u njoj. Zena je insistirala: ,,Ba5me briga za tu woju matematiku, vidim samo da su deca u opasnosti." 'Ne plaii se, kreni za mnom", uveravaoju je muZ. Deca su podela da se dave jer prosek ne postoji u pravom iivotu. Prosek je samo zamisao. ,,Deca se dave!", povikala je Lena. Znate li 5ta je on uradio? (Jmesto da trdi da spasi decu, pojurio je na obalu da izradunagde je pogreiio. ,,Sigurno sam neSto pogredno izradunao! Njihova prosedna visina veta je od dubine reke." To je dista glupost. Iako je veliki matematidar, kad je red o obidnom Zivotu, potpuno je retardiran. Drugi primer je Karl Marks. Bio je jedan od najboljih ekonomista na svetu. Polovina svetaje prihvatila njegoveideje. Komunizam, njegova ekonomska teorija, prerastao je u filozofiju. Marks je bio straswenipu5ad,palio je cigaretejednu za drugom. Jedandan je otkrio neke jeftinije cigaretei kupio je koliko god je mogao da donesekuii. Kad ga je Lenavidela, povikala je: ,,Sta6e ti tolike cigarete?Zar ti doktor nije rekao da prestanei da puiiS? Zar ti prijatelji ne govore da ostaviScigarete?" S velikim osmehom, Marks je odgovorio: ,,Ne shvataS. Na5ao sam nadin dazaradim novac tako Sto iu puditi jeftinije cigarete. Stalno se ZaliSda nema5 dovoljno novca. Sadaiu samo da sedim i da puiim, a pare ie se same Stedeti. Za svaku jeftinu cigaretu koju popuSim umesto skupe, imam znatajnu uStedu! Sad 6e5 imati novca koliko god ieli5!" Zena i dalje nije mogla da shvati kako ie ultedeti ako samo sedi i puii. Bila je to ekonomska teorija, ali nema nikakve veze sa swarnoiiu. Morala je da pozove Marksovog najboljeg prijate-

Kao dtte

159

je! Sedi u svojoj sobi i puli da bi !a Fridriha Engelsa:,,Poludeo uitedeo!" Engelsim je doiao u posetu i pitao. ,,O demu se radi?" Mojai'ena ,,Tebi mogu da objasnim, ti si inteligentan dovek' ne moie da shvati principe ekonomije. Dosad sam pu5io skupe cigarere.Sad sam prelao na jeftinije. Svakom populenom cigaretom Stedim novac. Prirodna posledica:sto vi5epusim, viSe5tedim." eista glupost. MoZda je bio veliki ekonomista, ali to je samo memorisanje podataka, samo udenost. Glupost moie ste6i velika znanja.Ne znadi da je glupost nestala,samoje prekrivena znan^'1em' Nevinost nema znania' Nevinost samo znadi da je ne5to jasno, bez ikakvog pozajmljeno gznania. Nevinost je ogledalo koje refektuie svesto mu senade na putu. Nevinost je prMna svedok nelto ne stane ispred nje. Nevinost je veliko postignu6e' Samo nekolicina uspelaje da poslanenevina. KaLt dadovek postaje ,,kao dete" kad dostigne nevinost' Ipak nije dete. Postoji odredena slidnost. Dete ne zna', nema nikakvo - uskoro ie sakupiti znaniejer ne zeli znanje.Dete je tabula rAsA da ostane neznalica. Nevin dovek je, takode, tabula rasa, ali nikad vise ne6e teiiti tome da akumulira znanie.vei mu ie bilo previSeteSkoda zaboje ravi ono 5to je udio. Bilo mu je naporno da se otarasisvegasto skupljao godinama. Dete se gubi u svetu znanja. Sokrat ili Bodidarma ne mogu da se pokvare novim znanjima. Proili su kroz sve mradne faze i tide - oni ne preziveli. Sad su u stanju distetiSine. Sto se znarya. znaju niSta. Sokrat je odlidno prrkazao razliku tako 5to je upotrebio red Govorio je: ,,Postoji neznaniekoje zna i znanje koje ,,sedanje". ne zna." Na prvi pogled, ova redenica se dini kontradiktornom' ali Sokrat govori o nevinosti kad pomine,,znanie koje ne zna i neznanjekoie zna". Nevinost ne polaZe prava na znarye' Nevinost je oworena' dostupna, spremna da spontano odgovori izazovimt, odraLava

160

NEVTNOSI ZNANJE r RADOZNATOST

pojave kao ogledalo. Nevinost je slobodna i individualna. Nevinost se sjedinjuje sa cveiem, planinama, oblacima. Toliko je nevina da se moie stopiti i sa Zivotom. Znanjeje prepreka. S vremena na vreme poseiivao bi me veoma uvaZeni gost Mahatma Bagvandin. Bio je jedini dovek pored Gandija koji je dobio naziv,,Mahatma", 5to znadi velika du5a, svetac. Kad god bi bio kod mene, ujutro bismo iSli u Setnju. Bio je veoma obra- znao je naziv svakog cveta, kako se upotrebljava, protiv zol.:z;n kojih bolesti se koristi, itd. Stalno bi pridao. Jednom sam morao da mu kaiem: ,,Molim te, u6uti! Doiao sam da ulivam u cveiu. Ne Zelim da znam niSta o njemu. Ne zanimaju me ladnski nazivi.Tvoje znanje te spredava da vidi5 ruZu. Tvoje znanjeje prepreka. Sve 3to znai ispredilo se izmedu tebe i ruie - latinski nazivi, upotreba u ledenju i sve 5to zna5 o tom cvetu. RuZaje, za.tebe, izgubljena. Ako hodei da ides sa mnom, moraies da iuti5. Misli o demu god hoiei - to je rvoja swar, di ne Zelim da mi govori5 imena svakog lista, biljdice i cvera na koji naidemo. UniStava^{ mi jutro! Ho6u da gledam ovaj divni izlazaksunca, ples cveia i da uiivam u sveZini povetarca. Neiu da se optereiujem wojim znanjem. Lepota je za mene dovoljan doLivljaj." Nekoliko minuta uspeo bi da iuti - ne moZete kompjuteru redi da drLi jezik za zubima. Posle nekog vremena, opet bi se zaboravio. eim vidi neiro novo, uzviknuo bi: ,,Pogledajovu biljku! Odlidna je zalpde koji pate od migrena!" ,,Od tebe imam migrene! Daj mi nekoliko listova te biljke! Od tebe me boli glava. Svako jutro idem u Setnju, a glava me boli samo kad si d tu. Zar ne moie5 da uZivadu lepoti jutra koje se rada, u sveZini novog dana?Zar morai sve da kvariS svojim znaniem?" Poslednji put kad sam ga video, bio je na samrti. Pitao sam ga' ,,St" je s wojim znanjem? Zar ne zna5 sve biljke koje lede sve boljke? Zadto brinel zbog alopatije?Alopatija ne pomaZe."
www.leo.rs

Kao dzte

161

Neprekidno je kalljao, preworio se u kost i koZu. ,,St" r. desilo s wojim znanjem?Propustio si ceo Zivot. Nikad nisi swarno Liveo. Znanje ti je postalo teret. Sad umireS, aznarye ti ne moZe pomoii. Da si Ziveo punim pluiima, moZda bi woj doi:iv\rj Livorapromenio i tvoj doZivljaj smrti." Onima koji nisu ni Ziveli, smrt izgleda kao kraj. Onima koji su uZivali u Zivotu smrt predstavlja novi podetak. Napultaju staru kudu. Owara im se novi oblik. Novi svet. To zavisi samo od vaieg odnosa prema Zivotu - jeste li iiveli ili ne. Video sam mu suze u odima. ,,Verovatno si u pravu. Nikad nisam Ziveo. Samo sam skupljao znanie. Nimalo mi nije pomooaze'Sadaje kasno." glo. Ceo Zivot bio mi je pustinjabez ryedne Za, meneje co glupost. Svi su mislili da je veliki mudrac, ali z meneje ovaj dovek idiot. Na kraju mi je suzama dokazao da sam bio u pravu. Nevinost se razvija sa svei6u. Kad postanete svesniji i oprezniji,bacate nepotreban teret. Jesteli se ikad zapitali koliko nepotrebnog tereta nosite sa sobom svakoga dana? Svestan dovek bacajedan po jedan deo prtljaga sve dok se ne otarasi svegada bi mogao iiveti slobodno, disto, nevino. Nevin dovek je mudar. Uden dovek je glup. Sve vaSeSkole i univerziteti prave samo glupake. Hoiu da obriSemwe 5to vam ie obrazovni sistem usadio u glave. Hoiu da vas resetuiem.Nemam novi program kojim bih zamenio stari. Jednostavno, ho6u da Livitebez ikakvog programa. To je nevinost sa wojom bezgranidnom inteligencijom' Nwinost je tako divna i pronicljiva da joj nikakvo znanienije potrebno. Za rneneje aaie utenje noaina. Aho sam aas dobro razurneo, ui nrdite da je znanje iz bnjiga beshorisnoi sterilno, saedenonapubo pamdenje podanha. I{abaa je razliha izmedu spoznaie stelene isbusnom i znanja steienog i.ntelehtom?Zaito, onda' obiauliuiete hnji.ge?

162

NEVTNOSI ZNANIEr RADOZNALOST

Govorim da bih vas zaveo u ti5ini. Koristim redi da bih vas privoleo da zavolite nemi Zivot. Kryig. su tu da bi vaspovele u onostrano. Nemojte se driati kryig" po svaku cenu. (J najboljem sludaju, kryig. su mostovi. Ako sagraditekuiu na mosru, vi ste budala. Predite most. Tienutno, ne ra-zumete tiSinu. Razumetesamo redi. Moraiu da koristim redi da bih vam preneo poruku tiSine. MoZda 6ete jednog dana duti tiSinu izmedu redova, ako dovoljno dugo vremena provedete sa mnom. Thda ne6e biti potrebe zaknjigama. MoZete ih spaliti zapdno sa Vedama, Biblijom i svim osralim spisima.Moje knjige, takode, treba da se spale. Svemorate ostaviti iza sebe,ali trenutno niste spremni. Kad budete spremni, neie vam biti potrebne nikakve kryig.. Ktlig. se ne objavljujuza one koji razumeju,vetzaone koji bi hteli da razumeju. Iako joi ne shvataju, bar imaju Zelju. Moramo im pomo6i. Ako hoiu da vam pomognem, moram da vam se pribliiim * a knjige su jedini nadin. Pre nego 5to vas povedem tamo gde sam ja, moram da dodem tu gde sre vi. Kryig. vam nisu neophodne. Napisane su zbog vas. Moiete da ih preskodite, zaobidete - divno. Niste mogli da ih zaobidete, inade ne biste ni bili ovde. Tir ste i slulate me. Joi se nadate da neito moZeteposti6i sluianjem. Nadam se da 6ete se toliko izveLbati da iete jednog dana sluiati ti3inu. Niko niSta ne postiie zahvilj,tju(i knjigama, ali one vam mogu pomoii na putu ka onostranom. U svim spisimagovori se o istim temama. U UpaniSadama pi5e: Nayamatmaprauachanenlabhyo,lto zna(i da dala ouo ne mole dostiii sluianjeru, inteligencijom ili ditanjem. Na drugom mestu u UpaniSadamakaLe:,,Gde je cilj? Cilj je - gde? Pogledajte iza reti, pa iete saznati." Thdka odakle redi ne mogu da prodru dalje predstavllavrata. Biblija i Kuran postoje da bi vam pomogli u prevazibLenju te tadke. Ako ih nosite u glavi - to je gest diste gluposti; niste ni

Kao dete

163

zavirlli u njih. Da jeste,znali bisteda u njima piSe:,,Nemojtese drLatiza rcti, teorije, misli, filozofije.Sveje to glupost!" Uiivajte u njima, ali Moje kry'igesu tu da bisteih prevaziSli. nemojteih sleposluSati. seza onostrano! Spremite

O autoru
Oshovo udenje prkosi kategorizaciji i pokriva sveteme, od individualne potrageza smislom do goruiih dru$wenih i politidkih Osho nije pisao pitanja sa kojima sesavremenodruSwo suodava. svoje knjige. One predstavljaju transkripciju audio i video snimaka improvizovanih predavanja koja je drLao pred publikom Sirom sveta tokom perioda od trideset pet godina. Londonski Sandej tajrns okarakterisaoga je kao jednog od ,,1000 swaralaca 20. veka", a ameridki pisac Tom Robins je za njega rekao da je ,,najopasnijidovek od vremena IsusaHrista". Osho je rekao da svojim radom pomaie u swaranju uslova za, radanje nove vrste doveka. eesto je ovakvog doveka nazivaLo Zorba-Buda. - zato 5to je sposoban da ti,iva i u ovozemaljskim zadovoljswima kao GrkZorba i u tihom spokojswu kao Gautama Buda. Nit koja proLimasve aspekte Oshovih predavanja i meditacija jeste vizijakoja spaja vanvremensku mudrost Istoka i najveii potencijal zapadnenauke i tehnologije. Osho je poznat po svom revolucionarnom doprinosu nauci o unutralnjoj transformaciji,l<roz pristup meditaciji koji je u saglasnosti sa brzim tempom savremenog Livota. Njegove jedinswene ,,Osho aktivne meditacije" osmiSljenesu tako da oslobadaju od stresaakumuliranog u telu i umu, da bi ti3ina i opultanje oslobodeni od wih misli mogli da postanu deo svakodnevnog Livota.

ni centar narod Osho medu za meditaciju

Osho medunarodni centar za meditaciju ie mesto gde ljudi mogu da iskuse nov nadin Livl)enja koji podrazumeva usredsredenost,opultanje i zabavu.Centar se nalazi na oko 150 km jugoistodno od Mumbaija u Puni, u Indili, i nudi razlitite pto. grame hiladama ljudi koji tu dolaze svake godine iz vi5e od sto zemalla Sirom sveta. Puna je prvobitno bila mesto gde su se maharadi,e i boga' ti britanski kolonisti povladili tokom leta, a danas je napredan moderni grad, u kome se nalaze brojni univerziteti i industrije visoke tehnologije. Centar za meditaciiu se prostire na preko detrdeset jutara zemlje u predgradu Koregaon park. Kampus u okviru Centra moie da primi ogranidenbroj gostiju, ali u okolini ima dosta hotela i privatnih apartmana koji se mogu iznqmiti na period od nekoliko dana do nekoliko meseci. Svi programi Centra su bazirani na Oshovoj viziji kvalitativno drugadijegdovekakoji je sposobanda bude kreativni udesnik u svakodnevnom Zivotu, ali i da se opusti u ti5ini i da meditira' Ve6ina programa se odvija u modernim, klimatizovanim objektima i ukljuduju razne pojedinadne aktivnosti, kurseve i radionice koji pokrivaju sve od kreativne umetnosti do holistidkog zdravstvenog ledenja, lidne transformacije i terapije, ezoterye, zen-pristupa sportu i rekreaciji, tazgovora o yezamai znatalnim

168

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

iivotnim prelazima za muSkarcei Zene.Pojedinadne aktivnosti i grupne radionice se odvijaju tokom cele godine, kao i svakodnevno rasporedene meditacije. Oworeni kafei i resrorani u okviru Centra nude i indilska i veliki izbor internacionalnih jela, napravljenih od organskogpovria koje se uzgajana farmi zajednice. Kampus ima svoje zalihe diste,filtrirane vode. Zavi(e informacija o savetimaza putovanja, rasporedukurseva i rezervaciji pansionaposetite: wwwosho.com/resort

Vi5einformacija
Za vile informacija posetite www.osho.com, sveobuhvatni sajt na nekoliko jezika, koji obuhvata onlajn turu po Centru za meditaciju i kalendar ponudenih kurseva, katalog kryig" i kaseta, listu Osho informativnih centara Sirom sveta, kao i izbor iz Oshovih predavanja. Ili kontaktirajte sa Centrom na imejl: com. oshointernationalposhointernational.

Plasman
Knjiiara "Riznicaknj iga" Subotiievabr.l lok. 2 023I 5t2-812, 063| 5r7 -87 4 Ztenjanin Knjiiara "fuznica knjiga br. 1" 'Iiini centarbb, kod restorana "Nacionalnakuia" 031| 846-296, 063| 517-874 7)xibor Knjiiara fuznica knjiga br.3 TC Bagljai BulevarVeljkaMahoviia bb 06315r7-874 Zrenjanin KnjiZara"fuznica knjiga br. 4" U holu Doma sindikata Detanska 14, lokal br. 30 011| 3235-221, 063| 5 17-87 4 Beograd Knjiiara "Riznica knjiga br. 5" Tig srpskihdobrovoljaca19 0230| 29-917, 063I 517-874 Kikinda Knjiiara "Riznica knjiga br. 6" Gimnazijska17 023/510-783

06315r7-874
Zrenjrnin

I u svim bolje snabdevenimknjiZarama Va5 Leo commerce info@leo.rs www.leo.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodnabiblioteka Srbije,Beograd 29-l O$o

oso, 1931-1990
Nevinost, znanjei radoznalost: gde je nestalamoja dedi.fa radoznalost? / Osho; [prevodIvana Cvetkovii]. - Beograd: Leo commerce,2012 - 166 str. ;23 cm. - (#Biblioteka#Budenje) (Neografia- BadkiPetrovac). Prevoddela:Innocence,Knowledgeand \(onder. - TiraZ 1 000. -2 rsBN 978-86-7950-159 COBISS.SR-ID18887 3484

ZDMVHIOTNN{IhOT

s$Ho

i ,llill|lfilXll[iltll|

ISBN 9 ? A - 4 6 - ? 1 5 0 - 1 5 1- e