UVOD U OPTU LINGVISTIKU 2 Retorika i stilistika Retorika je antika disciplina koja podrazumeva uenje o govornitvu.

5 koraka do uspenog retorikog sastava: 1.Inventio- skupljanje materijala 2.Dispositio-strukturiranje,organizovanje materijala 3.Elocutio- odabiranje stilam u skladu s temom, prilikom... 4.Memoria- uenje napamet nekih delova besede 5.Actio- dranje govora, izgovor, nain dranja govora Trivium retorika, gramatika i logika. Retorika u postrenesansnom periodu: dva osnovna besednika postupka: 1.stil (elocution) 2.nain dranja govora(actio) Stil je izbor skupa jezikih obeleja izmedju svih mogudnosti jednog jezika. Knjievna stilistika prouava stilska obeleja epoha, anrova, pisaca, knjievnih dela, Lingvistika stilistika prouava stilska obeleja svih vrsta govornih i pisanih tekstova. Fonostilistika prouava estetske i ekspresivne vrednosti zvuka u jeziku. Stilostatistika kvantifikuje stilske obrasced i utvrdjuje autentinost dokumenata, autorstva Hapax legomena rei koje se javljaju samo jednom u nekom tekstu, delima nekog autora(pletisanka). Leksikologija Kolokacije su ustaljene sintagme(poreski obveznici). One postaju kliei preestom upotrebom ili srastanjem njihovih elemenata(kardinalna greka, radni narod, mali ekran). Frazeologizmi su ustaljene fraze i izrazi. Leksikografija se bavi izradom renika, a leksikologija se bavi prouavanjem istorije i savremenog stanja vokabulara nekog jezika. Onomastika se bavi prouavanjem imena(toponimi, antroponimi, hiponimi, oronimi,) Kolokvijalizmi su rei i izrazi karakteristini za neformalni govorni jezik(banka- novac, crnjak-crno vino, straan-odlian). Jeziki purizam je jeziko istunstvo; neprihvatanje uticaja stranih jezika na sopstveni jezik(okolotrbuni pantalonodra-kai). Terminologija se bavi strunim nazivima. Renik moe biti: 1) po broju jezika jednojezini, dvojezini, viejezini; 2) po nameni kolski, priruni, akademijski; 3) po vremenskoj projekciji etimoloko, istorijski i savremeni; 4) po obuhvatu opti i specijalizovani; 5) po sloju jezika koji zahvataju ortografski, gramatiki, frazeoloki, Tezauri su renici gde je gradja rasporedjena prema pojmovima na osnovu neke klasifikacije date oblasti. Frekvencijski renici su oni koji se bave uestalodu pojedinih jedinica u tekstovima, a obratni renici su oni gde su odrednice ispisane od poslednjeg slova ka prvom. Leksikon je reniki sredjen popis objanjenih pojmova neke strune ili ivotne oblasti. Rei se dele 1) po prostiranju na lokalizme, dijalektizme, regionalizme,..; 2) po starini na arhaizme i neologizme; 3) po upotrebi na opte i posene; 4) po poreklu na domade i strane. Turcizmi baksuz, belaj, sokak, konak, komija, boja, farba, jastuk, jorgan, duvan, djon, ederGrcizmi djak, temelj, hiljada Hungarizmi soba, varo, cipele, nunda, lopov, hajduk, table, teret, lopta, kocka rotilj, paso Romanizmi pijaca, palata, soliter, nivo, arm, ru, picerija. Germanizmi krompir, ve, tof, mantil, unka, farbati Rusizmi sputnik, kadrovak, uravnilovka, perestrojka, pojasniti Leksikologija u irem smislu (frazeologija, terminologija, etimologija, onomastika, tvorba rei,

leksikografija). Lekseme(rei kao jedinice renika) su apstraktne jedinice, rei su konretne realizacije leksemi u tekstu, a alolekse su varijante lekseme( leksiko-gramatiki: padei; leksiko-semantiki). Leksikon je skup jezikih jedinica jednog jezika. Leksike jedinice mogu biti jedlolane, dvolane i viedlane(frazeologizmi, ustaljene fraze, terminoloke sintgagme). Leksikografska definicija: opisna, sinonimska, ostenzivna, definicija po negaciji. Komponentna analiza predstavlja ralanjivanje znaenja na znaenjske komponente ena(+ljudsko. muko). Polisemija je vieznanost. Ona se ostvaruje metaforom, metonimijom i sinegdohom. Paradigmatski leksiki odnosi su: 1) sadrinski: sinonimija, antonimija, hiponimija 2) formalin: rimotvornost, tautofonija(neprestano ponavljanje istog zvuka), tautotonija 3) formalno-sadrinski: homonimija, paronimija(slino zvuanje, izgovor ili pisanje, ali razliito znaenje) Kolokacije su ustaljene sintagme (voziti bicikl, piti kafu,). Tri tipa podele rei: morfoloka, funkcionalna i semantika: autosemantine i sinsemantine rei. Korpusna lingvistika Primarna svrha korpusne lingvistike je opisivanje sadraja i odnosa unutar autentinog jezika, i izuavanje diskursa kao medijatora znanja i drutvenih normi. Korpusni pristup posmatra zakonitosti u jeziku kao uslovljene fundamentalnompraktinom upotrebomu drutvenoj interakciji zajedno sa relevantnim kognitivnim i pragmatikim implikacijama. Korpusna lingvistika je nastala 90-ih godina 20. veka. Kodiranje - Postupak dodavanja dodatnih lingvistikih informacija u tekstove unutar korpusa; etiketirani/neetiketirani korpusi. Etiketiranje je komplikovani proces dodavanja dodatnih informacija u korpus. Informacije se mogu ticati obeleavanja rei po gramatikoj kategoriji, rodu, broju, morfolokim i fonolokim karakteristikama, itd. Parsiranje je postupak odvajanja reeninih delova i opisivanje odnosa izmeu njih. Parsiranjem se odreuje sintaksika struktura reenice i retki su korpusi koji poseduju ovakav napredni nivo kodiranja Korpus je kolekcija jezikih podataka zabeleenih potvrda u vezi sa upotrebom nekih rei, reenica, konstrukcija Elektronski korpus je kolekcija mainski itljivih tekstova. Konkordanseri su program za pretragu korpusa. Raunarski korpus - kodirani i standardizovan, optimizovani za pretragu i analizu i nalaze se pothranjeni u raunarskim bazama. Obino se sastoje od vie miliona rei iz razliitih jezikih i drutvenih izvora i idealno obuhvataju sve mogude pojave jednog jezika ,,uhvadene u vremenu i pretoene u elektronski tekstualni oblik. Monitoring korpusi - korpusi koji odravaju svoju reprezentativnost stalnim dodavanjem novih delova jezika i stalnimproirivanjemvarijeteta u njima. Kvalitativna dimenzija istraivanja odnosi se na istraivanje jezikih pojava kao odreenih tipova, predstavnika svoje jezike grupe (npr. istraivanje imenica, ili odreenih morfolokih nastavaka, kao predstavnika jedne klase) dok se kvantitativna analiza odnosi na frekventnost pojedinanih jezikih jedinica, odnosno tokena. Zipfov zakon: izuzetno frekventnih rei ima veoma malo, dok retkih rei ima mnogo Konkordanca = format u kom se najede prezentuju automatski pronaeni primeri upotrebe date rei u kontekstu Preskriptivizam je shvatanje da je jedan jeziki varijetet po sebi vredniji od drugih te se stoga treba

nametnuti itavoj jezikoj zajednici. Taj varijetet je obino verzija standardizovanog pisanog jezika. Sociolingvistika Jezika zajednica je grupa govornika koji koristi jezik, ali koji ne moraju pripadati istoj naciji ili iveti u istoj dravi. Viejezinost(multilingvizam) se ogleda na dravnom i pojedinanom planu. Na pojedinanom imamo bilingvale govornike koji podjednako dobro govore dva jezika. Diglosija je funkcionalni raspec specijalizovanje jezika(ili oblika istog jezika) po funkcijama unutar iste zajednice. Jezike razlike se prevazilaze uenjem jezika i prevodjenjem, a lani prijatelji su parovi rei istog oblika iz razliitih jezika koji apsolutno nemaju isto znaenje. Koine je zajedniki naziv za svaki nedijalekatski govorni tip koji preuzima najee funkciju knjievnog jezika. Lingua franca su prvi kontaktni jezici(rezultat meanja jezika genetski i teritorijalno ne bliskih, nastali iz trgovakih razloga, ogranienog su trajanja). Pidini su kontaktni jezici ogranienog trajanja. Kreol je pidin koji je nekome postao maternji jezik. Paretimologija je naziv za narodnu etimologiju(karijes kvarijes, sirena svirena, lojalno masno, dubiozno duboko). Zaetnik socijalne dijalektologije je Vilijam Labov. Ova disciplina se bavi ispitivanjem jezika u drutvenoj sredini. Varijable strkturalne jedinice sa najmanje dve mogudnosti realizacije (upotreba jedne od njih zavisi od: etniciteta, obrazovanja, pola, uzrasta, konverzacionog stila... Tipologija jezika Postoji oko 6000 jezika. Taan broj je teko utvrditi jer jer nema optteprihvadenih i jedinstvenih kriterijuma. Obino se navode: uzajamna razumljivost, kolektivno osedanje jezike zajednice, postojanje standardnih varijeteta,... Poznati mrtvi jezici su manski, dalmatski i kornvolski. Poneki jezik koji izumre moe zadrati neke naune, verske ili kulturne funkcije(starogrki, latinski). Takodje, mrtvi jezik moe i da vaskrsne(hebrejski, donekle i kotski, velki i irski). Raspodela jezika po kontinentima: 1) Afrika 1400 2) Azija 1400 3) Severna i Juna Amerika - 700 4) Evropa 70 jezika(1,5%) 5) Srednji istok 70 jezika 6) Pacifik 1200 jezika (ostrvo Nova Gvineja 7 mil. Stanovnika i 820 jezika) Jezici sa najvie govornika: 1) kineski, 2) hindi/urdu, 3) engleski 4) panski, 5) bengalski, 6) portugalski, 7)ruski, 8)arapski, 9) japanski, 10) francuski, 11) nemaki. Tipovi klasifikacije jezika: 1) genetska(geneoloka) zasnovana je na vremenu i zajednikom poreklu (jezike porodice) 2) tipoloka zasnovana je na slinostima i razlikama u jezikoj strukturi (jeziki tipovi) 3) arealna zasnovana na prostoru i kontaktnoj srodnosti (jeziki savezi) 4) funkcionalna zasnovana na drutvenim ulogama i ulogama u komunikaciji (jeziki varijeteti) fon legel (19.vek) -tipologija u domenu morfologije, prema nainu obrazovanja rei: Korenski (izolativni, analitiki) tip: rei su nepromenljive, nema nastavaka, gramatiki odnosi se izraavaju redom rei kineski, vijetnamski, samoanski. Aglutinativni tip: gramatike kategorije izraavaju se nastavcima dodatim osnovi rei prostim

nalepljivanjem, tako da svaki ima svoj zasebni identitet i funkciju turkijski, ugro-finski jezici, japanski, svahili. Flektivni (sintetiki, fuzioni) tip: gramatiki odnosi izraavaju se promenom unutranje strukture rei, nastavci istovremeno imaju po nekoliko gramatikih znaenja srpski, latinski, grki, arapski. Inkorporativni (polisintetiki) tip: rei su esto vrlo duge i komplikovane, predstavljaju meavinu flektivnih i aglutinativnih obeleja eskimski, aboridinski jezici. Balkanski jeziki savez srpski, rumunski, bugarski, grki. Albanski, hrvatski, makedosnki. Postpozitivni lan je lan koji stoji iza imenice is a njom se spaja, konkretizuje znaenje imenica; potie iz rumunskog jezika, ima ga i u makedonskom. Imamo i zamenu infinitiva prezentom. Jeziki varijetet oblik jezika odreen teritorijalno, socijalno ili funkcionalno Jezike univerzalije su osobine koje su zajednike svim jezicima. Postoje: 1) Nerestriktivne: svi jezici pripadaju odreenom gramatikom tipu prema odreenom parametru. Drugi tipovi nepotvreni, ali mogudi. Svi jezici imaju oralne vokale. 2) Restriktivne(implikativne): ako x onda y. Ako jezik ima imenicu ispred demonstrative, onda ima imenicu ispred relativne klauze. Ako jezik ima nastavak za jedninu, onda ima i nastavak za mnoinu. Tetrakorika tabela prikazivanje dva parametra u dve dimenzije Jezike porodice Grupa genetski slinih jezika naziva se jezikom porodicom, a njihov zajedniki predak prajezikom ili protojezikom. Jezike porodice se grupiu u vede celine file (rodove) i makrofile. Izolat jezik za koji nije utvrena srodnost sa bilo kojim drugim jezikom(baskijski, etrurski, japanski, korejski, sumerski). Indoevropska porodica je najveda jezika porodica 150 jezika s oko 3 milijarde govornika Tri jez. izolata: baskijski (Evropa), buruaski, nahalski. Grupe: 1) germanski (vedski, holandski, nemaki, engleski, danski, jidi, normanski, afrikans) 2) romanski/italski ( francuski, italijanski, panski, portugalski, rumunski) 3) keltski ( irski, kotski, gelski, velki) 4) helenski ( grki) 5) jermenski 6) albanski 7) balto-slovenski ( pruski, litvanski, estonski) slovenski: a) zapadni (eki, slovaki, poljski) b) juni (srpski, hrvatski, slovenaki, makedonski, bugarski) c) istoni ( ruski, beloruski, ukrajinski) indoiranski ( sanskrit, hindi, urdu, persijski, bengalski) 9) indijski Uralska porodica, uralsko-jukagirska porodica: ugrofinska i samojedska grana. 20 jezika s oko 20 mil. govornika: finski, estonski, maarski; saami. Kavkaska porodica - 38 jezika, oko 5 mil. govornika: gruzijski, erkeski, ubih (80 konsonanata), avarski, eenski... Kartvelijanski jezici (?) moda posebna porodica, povezana s indoev. por.): gruzijski. Paleosibirska porodica je najmanja jezika porodica: 5 jezika (etiri grupe jezika?), 23000 govornika: ukotski, (jukagirski?), izolati: ket, giljak (altajska?)... Altajska porodica Govore se od Balk.pol.do sevist. Azije; srodstvo s Uralskom por.?250 mil. gov; 60 jezika, tri grane: turkijska(turski 45, tatarski 5.5, uzbeki 12, kazaki 7), mongolska(mongolski 4), tunguska(evenki/tunguski, mandurski 200 god. lingua franca) Korejski (>50)? Japanski (125)? Ainu?

Dravidska porodica - Jug indijskog potkontinenta, ri Lanka; Pakistan, Nepal, Avganist. 26 jezika, 200 mil. govornika: tamilski (74 mil.), telugu (66 mil.), kanada (40 mil.), malajalam (35 mil.)... Sino-tibetska porodica - Sinitske jezike govori vie od milijardu ljudi (Kina, Tajvan); tibetsko-burmanska porodica 300 jezika (burmanski, 25. mil.; tibetski)... Austroazijska porodica 150 jezika, 60 mil. govornika; jugoistona Azija; mon (Burma), kmerski (Kampudija), vijetnamski (50 mil.); mundari, santali (Indija); nikobarska grana... Psiholingvistika Psiholingvistika prouava odnos izmedju jezika i ljudskog uma; tj. Razumevanjem psiholokih procesa koji su ukljueni u funkcionisanje jezika. Lateralizacija u mozgu se vezuje za levu hemisferu. Povezanost reci u leksikonu moe biti: 1) po znaenju(doktor-sestra-penicilin-zubar-ambulanta-mantil) 2) po zvuanju(doktor-dobo-doci-dosta-dokolica) Razlike u usvajanju prvog i drugog jezika: Deci je maternji jezik prvi jezik koji uce; njihov jezicki razvoj odvija se paralelno sa optim kognitivnim razvojem. Kod usvajanja L2 u pitanju su osobe koje vec znaju jedan jezik i imaju potpuno razvijen kognitivni sistem. Za decu je usvajanje maternjeg jezika brz i nesvestan proces koji se odvija bez ulaganja napora; deci nije potrebna nastava, cak retko cuju i ispravke greaka. Usvajanje L2 je znatno sporiji proces u koji se mora uloiti svestan napor; ovaj proces je bri uz neku vrstu nastave nego bez nje, a ispravljanje greaka igra veoma bitnu ulogu u nastavi i usvajanju uopte Deca su u normalnim uslovima uvek uspena u usvajanju maternjeg jezika (ishod usvajanja je isti kod sve dece). U usvajanju L2 uspeh nije zagarantovan i pre je izuzetak nego pravilo; postoje ogromne razlike u ishodu usvajanja. Individualne razlike medu decom u toku usvajanja postoje, ali nisu velike. Velike individualne razlike jedna su od glavnih odlika procesa usvajanja L2. Kod dece faktori poput motivacije i stava prema jeziku ne igraju gotovo nikakvu ulogu. Motivacija i stav prema L2 bitno uticu na ishod usvajanja Etape usvajanja maternjeg jezika: 1) gukanje (oko 2. meseca) 2) brbljanje (oko 6. meseca) - reduplikovano: babababa - varirano: bigodabu 3) faza jedne rei (oko 1. rodjendana) - holofraze su prve rei sa znaenjem itave reenice 4) faza dve rei (oko 18. meseca) - kombinovanje rei; velike individualne razlike u ovoj fazi Usvajanje maternjeg jezika kod dece ne predstavlja mehaniko oponaanje govora odraslih. Motivisane greke su greke koje nastaju kada deca pokuavaju da ispravljaju nepravilnosti u gtamatikom sistemu(konjovi konji; hodem hodu; gooses geese). To je zato to deca prvo usvajaju gramatika pravila, a onda izuzetke. Istraivanja pokazuju da je kritiki period za usvajanje jezika izmedju 2. i 7. godine. Uspeno usvajanje L1 se obino zavri oko 4. godine. Deca se radjaju sa sposobnodu da usvoje bilo koji ljudski jezik, a bez uticaja spoljne sredine mehanizam za usvajanje jezika ne moe biti pokrenut. Deca vukovi su deca koja su odrasla bez ikakvog dodira sa ljudskim govorom. Najpoznatije dete vuk je devojica Dini. Psiholingvisti su relativno bezuspeno pokuali da je naue da govori. Postoje tri etape u pisanju: formulacija, egzekucija i monitoring.

,,Jeziki najkompetentnije ivotinje : papagaji, druge ptice, delfini, majmuni ( impanze), pele Neurolingvistika Neurolingvistika se bavi proucavanje strukture i funkcije mozga u vezi sa koricenjem jezika, njegovim usvajanjem i poremedajima. Leva hemisfera formulie i interpretira znacenje reci i recenica, a desna hemisfera interpretira emocionalnu konotaciju iskazanog. Osobe koje imaju povredu na desnoj hemisferi ne razumeju npr. metaforicne iskaze, a ironiju shvataju bukvalno. Vernikeova zona - uloga u razumevanju govora i fonolokim aspektima jezika. Brokina zona - Uloga u stvaranju motornog programa govorne produkcije i sintaksikim aspektima jezika. Brokina afazija - motorna, ekspresivna afazija - razumevanje iskazanog je dobro, ali jezicka produkcija je otecena; koriste samo punoznacne reci (telegrafski stil govora), gramaticke reci izostavljaju ili pogreno upotrebljavaju agramatizam. Vernikeova afazija - senzorna, receptivna afazija - razumevanje izgovorenog ili napisanog je narueno; govor je fluentan, ali ne mnogo smislen; koriste mnogo izmiljenih reci, gramaticke nastavke upotrebljavaju uglavnom pravilno, prozodija je nenaruena. Jo neki poremedaji: Anomija - oteeno pamcenje imena stvari Agrafija - oteano pisanje Aleksija - oteano citanje Disprozodija - gubitak sposobnosti za proizvodjenje govora normalne intonacije Disritmija - gubitak sposobnosti za odravanje normalnog ritma u govoru AILA Internacionalno drutvo za primenjenu lingvistiku osnovano 1964. na naunom skupu u Nansiju (Francuska). Primenjena lingvistika: opta orijentacija u lingvistici, tj. usmerenost jezike nauke prema reavanju mnogobrojnih i raznovrsnih problema u vezi sa usvajanjem i upotrebom jezika u drutvu(Ranko Bugarski). Drutvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije osnovano 1973. kole i pravci u lingvistici Tri faze u razvoju lingvistike: pre, XIX vek pozitivizam, XX vek strukturalizam. Karakteristike jezikih ispitivanja do XIX veka : fragmentarnost interesovanja i zapaanja, povezanost jezickih ispitivanja sa religijom i filozofijom, prakticni, neteorijski pristup jeziku, racionalizam, tradicionalizam. Pravci i predstavnici: 1) Anticka Grcka: analogisti i anomalisti. Aristotel kao utemeljivac tradicionalnegramatike vrste reci. Alksandrijska kola gramatika grckog (Dionizije Tracanin) 2) Indijska gramaticka kola - Gramatika sanskrita (Panini) 3) Srednji vek - razrada gramatike latinskog, skolasticki duh gramatickih opisa; jezicke studije kod Arabljana i Jevreja: Al Kitab (Sibavajhi iz Basre) 4) Novi vek - prvi opisi neevropskih jezika, uvidanje veze izmedu evropskih jezika i sanskrita (V. Dons) XIX vek: Odustajanje od logicke strukture i uocavanje specificne strukture jezika; istoricizam, komparativni pristup, akumulacija lingvistickih podataka iz celog sveta; psihologizam, bioloki naturalizam; naucna rigoroznost. Pravci i predstavnici: 1)Komparatisti: Franc Bop, Rasmus Kristijan Rask, Jakob Grim

2)Etimolog: August Fridrih Pot 3)Naturalisti: August lajher, Johanes mit, Maks Miler 4)Jezicki relativizam: Vilhelm fon Humbolt 5) Povezivanje psihologije i jezika: Hejman tanthal, Vilhelm Vunt 6) Naucna rigoroznost i metodologija: mladogramaticari August Leskin, Karl Brugman, Herman Paul XX vek: sistematizacija, generalizacija, apstrahovanje; SISTEM! strukturalizam; razdvajanje sinhronije i dijahronije; razvoj lingvistickih disciplina; teorijski pristup. Pravci i predstavnici: 1) Teorija znaka i sistema: enevska kola - Ferdinand de Sosir, arl Baji, Alber See 2) Fonologija: praka kola Nikolaj Trubeckoj, Roman Jakobson 3) Dvostruka artikulacija i funkcije Anri Martine 4) Sintaksa: Oto Jespersen, L. Tenijer, Noam Comski