You are on page 1of 363

UDC 903.1/;4 "6373" (497-15-[262.

3-11) 1

YU ISBN. 86-7123..023-6 BOSNE 1 HERCEGOVINE

DJELA
KNJIGA LXVII
CENTAR ZA ISPITIVANJA

Knjiga 7

BLAGOJE GOVEDARICA
v

HANO BHONZANO DOBA NA PODHUCJU ISTOCNOG JADHANA
v

Urednik Alojz Benac, redovni Clan Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine

Sarajevo 1989.

YU ISBN 86-7123-023-6 UDC 903.1/.'4 "6373" (497-15-[262.3-11) ACADEMIE DES SCIENCES DES ARTS DE BOSNIE-HERZEGOVINE

MONOGRAPHIES
LXVII
CENTRE D'ETUDES BALKANIQUES

Livre 7

BLAGOJE GOVEDARICA

t' AGf DU BRONZf ANCifN DANS tA RfGION Df t' ADRIATIQUf Df t'fSJ
Redacteur Alojz Benac, membre de l'Academie des sciences et des arts de Bosnie-Herzegovine

Sarajevo 1989

SADRZAJ UVODNI DIO Uvod Metodoloski pristup KULTUR:NE REGIJE, KULTURNE CJELINE 1 OTVORENI PROBLEMI
7 13

1. Podrucje sjevernog Jadrana Geografski okviri i istorijat istrazivanja . tip kulture . Dalj1i razvoj ranog bronzanog doba na krasu - tip Ciclami-Mitreo Problem ranog bronzanog doba lstarskog poluostrva datacije arhaicnog horizonta kastelijera
11. Podrucje srednjeg Jadrana

21 25 64 71 81 87 94 109 113 129 145 173 178 189 189 191

Geografske karakteristike i istorijat istrazivanja Srednjojadranski tip kulture cetinske kulture Protocetinski facijes Cetinska kultura Dinarska kultura

111. Podrucje juznog Jadrana Geografske karakteristike i istorijat istrazivanja . i protocetinski nala:zi na Jadranu Dalji razvoj kulture ranog bronzanog doba na juznom Jadranu Nalazi cetinskog tipa . Nalazi dinarskog tipa .

1. Uvod Geneza i njihovi medusobni odnosi Prva faza ra:nog bronzanog doba (potfaze Br. la, Br. kompleks Protocetinsbl facijes i pojave tumula na Jadranu Druga faza ranog bronzanog doba 11) Cetinska ku1tura . Treca faza ranog bronza:nog doba (Br. III) Dinarska

199 199

203 203
211 218 218 225 225

111.

skog

ekonomske osnove i socijalnih odnosa

okvirima

231
241 251 253

ZAVRsNA RAZMATRANJA Mjesto i jadranskog

kruga

sirim evropskim okvirima

Popis nalazista na kartama Skracenice Registar Registar cjelina

271

273 277 301 305

UVODNI DIO

UVOD

Krasko podrucje obale i njenog zaleda, kao dio jad:ranskog basena i najsjeverniji Sredozemnog predstav1ja jednu i · specificnu na siri prostor zapadnog Balkana1• Tako Citavog slicna se dobrim dijelom zadrzala sve do nasih . d ana. gra:nica ovog podrucja jasno f.iksirruna obalom !i jadranskim ostrvima. prema predstavlja Soca, odakle po6inje predio sasvi1 m karakteristika. Linija koju orz;nacava tok ove uglavnom predsiavlja i razmede, mada disNJUkcija u ovom nikada nije bila :naglasena tako jasno kao sto to : i zrazeno IU pri:rodne sreodnosno granicu ovoga predstavlja dine. doblna MaN. U razdvajanje ·t oliko potencir(IJI1o koliko Kako cemo u kasnijem izvidjeti, svi arheoJoski pokazatelj1 i svjedoce da barem predilirskim najveCi dio sjeverne ristocnojadranskog dok uglavnom tisana ka Egeji (sl. 1). Prema tome, moze se reCi da grani1 ce ovog podrucja na sjevei relativno stabilne 1i jasne veCini praveliki predstavlja granica prema odnosno geografsko i podrucja od zapadnog Balkana i prostora. da odnosi na reJaoij.i raz1iCitim promjenama koje se metodima veoma tesko preci:oi:rati, to se i ova pokazuje veoma kompleksnom. tom prodosta rijeOi u ovdje cemo samo naglasiti da na ovoj relacij.i naJveCim dijelom zavisilo od i nacina stanovnistva. Pri tom do posebnog izrazaja dosao sastav i ,sklop ovog dijela Balkana. Naime, rijetka podrucja kojima izra:leno takvo jed.i nstvo p11irodnih kao sto ovdje slucaj. Blago, alri ,i mediuzeg veoma dobro svjezina pojasa S·kem s: t o posebno pogo1 u arheoloskoj, i terminologiji jugoslovenska jadranska obala uglavnom se uzima kao istocna, za razliku od italijanske obale koja se kao zapadna. Ni jedan od ovih termina ne odgovara stvarnoj geografskoj situaciji, jer se Jadransko· more p ruza pravcem sjeverozapad-jugoistok. Medutim, mi smo se iz prakticnih razloga u ovom radu sluzili terminologijom, koju svakako treba · shva!titi uslovno.

7

duje stocarskoj privredi sezonskog tJipa, koja dominantna naro6:i:to u ranijim postneolitskim Tokom tJih u ovaj bez sumnje, u1azio jedan mnogo siri predio u zaledu to slucaj u neolitskom periodu i uopste u uslovima gdje nego sto preov'laduje zemljoradnja ili, pak, privreda koja orijentisa:na na more.

1----2-

Sl. 1 - Podrucje i!stoenog Jadrana i jadranskog (1 - granica isto6nojadranskog k:ruga, 2 - granica prodora medi:teranske vegetacije) Fig. 1 - Redion de l'Adriatique onimtale et du cercle culturele adocatique (1 - f>rontiere du cercle ou11Jurel de C'Adriatique, 2 - ]rontiere de de la vegefation mooiJterraneeune)

Potrebno odmah naglaJsilti da uski obalni pojas tokom veCine perioda u mjeri naseljen, vee primarni prostor u ovom smislu predstavlja jadransko zalede, cija s•ikako smo prethodno promjenama u periodima. Dovoljno samo .da se kartiraju arheoloski lokaLitet1i sa
8

ovog podrucja, cemo vidjeti da samoj obali tokom Oitavog razod paleoHta sve do prvog pr. n. gotovo potpuno naselja i vrste ·n,e da. more nije bilo kao Jedan od a1I cmJenica da su lokaoije ili v'i5e uvucene u i orijentiprema kopnu. Podaoi raspolazemo pokazuju da tokom neolita na ovom podrucju bbla zastupljena mjesovita prirvreda, u kojoj su u polov , i nibolov, posebno sakupljanje razvoja ovog perioda sve v.i se do izrazaja dolazi domestifikaoija flore <i faune, odnosno zemljoradnja i urzgoj stoke S. t vi 1980, 73-95). Za razliku od toga, ·U bronzanodopskim nala7!istima potpreovladuju ostaci pripitomljen;ih jednim .d ijelom su i cerealije, dok su nalazi morske faune sasvim rijetki. jasan znak da u tim periodima more nije priinteresa vec su prije svega, kopnu. Prva naselja na obali i prekomorski poduhvati u vecoj mjeri se javljaju tek u vrijeme .t alasokratije na Jadranu, dok do preokreta u ovom dolazi u vrijeme helenizma i Dimske okupaaije. U vezi sa tJim ne smije se 1 i,s pustiti iz vida da taj preotkret nije kao posljedica razvoja, vec u punoj mjeri faktorima. Sve to ukazuje da u prethodnim more sluz·i1o kao resurs i i to u: g lavnom za saobracaj, za sto ovaj dio razudenosti ti dobroj zastJicenostJi obale, narooito komunikaoija koja relat1iv'no rano jeste pravac srednji Jadran - Monte Gargano. Ovaj prekomorski put se koristi vec od neolita, njegova upotreba i u ranom dobu. Prirodne pruzaju povoljne ne samo za primorski saobracaj vec su veze duz najveceg dijela listocnojadranskog prostora ostvarlj; ive li brojnim komun:ikacijama koje se krecu sa morskom obalom. obalne i priobalnajkracu egejskog i sireg mediteranskog podrucja sa Alpima i Evropom. uslovljeno dinarskog plamnskog s,i stema, koji prohodan smjeru istok-zapad, sjeverozapad-jugaistok, dok su iz ri.stih razsa sirim baLkanskim zaledem ri. Panonijom. Pri1oga rodne ovoj relaoijli su uglavnom doline rlijeka i koji sijeku ovo podrucje pravcem ovo su samo prirodnri. preduslov:i, iskoriscenost i od ovih komumkacijskdh pravaca bili su u znatmjeri od .r az,v oja u odredenom ovom ·i sirem evropskom i mediiteranskom prostoru. Ovih nekoliko ops.1Jih iz·n ijeli smo u oilju potpunijeg pod,r ucja kao < g eografskog kul·t uroloskog pojma, u prostora na kome i razvijao se kompleks bronzanog doba, koji glav9

na tema nase rasprave. S tim u vezi treba odmah reCi da rano bronzano doba spada u red slabije obradenih 1 i poznatlih kulturno.;istorijskog ·r azvoja ovoga podrucja. Razlo:zJi ovakvom su visestruki, na ovom mjestu navescemo koja nasem misljenju, najvaznija. U prvom redu to veoma slaba i !i.strazenost ranijih postneolitskih perioda, odnosno eneo.bl.ta, ranog i srednjeg bronzanog doba, i to posebno na prostoru :istocnog Jadrana, ali i na preosta1om dijelu zapadnog Balkana, kao i na alrpsikom podrucju i u sjevernoj Italiji, koj1 i se takode nalaze u susjedstV1U ovoga podrucja. Brugi razlog lezi u nedovoljnoj tipoloskoj i atraktivnosti raspolozivog materijala, koji sve 'donedaV1llo nije pruzao dovoljno mogucnosti za cjelovito d. si,s tematsko proucavanje ovog razdoblja. tom moramo imati u vidu da ovo doba predstavlja p:ocetnu jednog novog perioda i da prirodi popriMe kompleksnih ku1turnih perturbacija i tako da za sagledavanje citavog tog procesa neophodna veoma i raznovrsna dokumentaci,j a. TreCi uzrok slijedi .kao ·d irektna 1 i logicna posljedka prethodna dva, te zbog slabe istrarenosti i atipicnosti raspolozive grade potreban interes strucnjaka za sintetsku obradu ove iako evidentan znacaj tog perioda za tadasnji i kasniji razvoj ovog dijela Evrope. U cjelini gledajuci, do sada se ovim bavio veoma mali broj autora, i to uglavnom pojedinacno i parcijalno. Uzmemo li obzir ove objektivne okolnosti, blce nam potpuno razumljiva da rano doba na prostoru Jadrana sve donedavno jedrna od velikih nasoj i arheoloskoj nauci, te da su se prve cjelovitije sintetske obra. de ove grade pojavile tek krajem prethodne decenije. Naime, tek su novija 1istraZiiV'anja na ovom i na okolnom prostoi1u omogucila izdvajanje odredenih kulturnih cjeHna i jedan pristup ovoj matici, tako da ovo razdoblje sve manje predstavlja u evropskoj i balkanskoj praistoriji. Prekretnicu u ovom smislu predstavlja si> n tetska obrada materijala cetinske kulture, koju objavio I. Marovic, Covica La 1976. godine, kao i kratka ali vrlo jezgrovita studija prima media eta del bronzo sulle coste orientali dell'Adriatico sul vi 1980, 5-18), u kojoj prvi put na suo retroterra moderan i metodoloski dobro zasnovan naci!n predstavljena veOina nih iz okvira ove Dalji znacajan korak ka potpunijem ·r azmatranju i sagledavanju kulturnog razvoja na ovoj relaciji usko vezan za rad na ediciji Praistorija jugoslavenskih zemalja. Proranog doba jadranskog pod·r ucja obuhvacena uglavnom u IV [ manji!m dije1om u III tomu. J?ijeloyi ove edicije koji su posveceni iz ovog domena su kao zultat rada eminentnih jugoslovenskih autora v 1983, 103-170; I. MarovicCovic, 1983, 191-231; S. Gabrovec, 1983, 21-38; S. Dimitrijevic, 1979, 317-329), sizahvacene posebno se 1 i·s tice ·d oprinos Covica. Takode potrebno istaCi udio I. Marov.ica, koji se uz CoviCa najvise bavio ovom kako .u ovoj ediciji tako i u cjelokupnom radu.
10

Uz brojne veoma znacajne ri !indikativne kojima tokom kasnijeg izlaganja dosta rijeci, skrecemo i na dva bitna nedostatka, koji se narooito na ranog bronzanog doba kojoj orvdje rijec. Naime, ovom djelu obraden prostor koji granicama danasnje J·ugoslavrije i, mada se tom okviru nalazi najveCi dio istocnojadranskog prostora, dosljednim pridriavanjem orve koncepcije rispustena Trscanskog krasa i sjeverne koja kao granicne veoma na kulturnog razvoja jadranske regije. Posebno znaeajan Trscanskri kras, na kome obavljena obimna ristrazivanja · i otkrivena brojna stratiHkovana nalazista. Pokazalo se da bez cjelovitog poznavanja i prezentacije te g• r ade ne mozemo pravilno niti obraditi rano bronzano doba Ctitavog sjevernog dijela istocnojadranskog Slicna situacija i sa sjevernom Istina, ovaj prostor mrnogo istrazen odnosu na Trscanski kras i ostale dijelove istocnojadranske regije, ali treba a·s taoi da taj najjuzniji dio ovog kulturnog kruga ujedno i najpodesrnjli za veze sa sirom srednjeg i istocnog Baikana, kao ri za kontakte sa egejskim podrucjem. Sva novija istrazivanja da ranom upravo ovo podrucje predstavljalo vrlo istocnog Jadrana s.a ovim oblastima. Uz neke ·d ruge momente koje mozemo smatrati posljedioom aktue1nog stanja istratenost.i Oini se da i izostavljanje granicnih oblasti, jedan od razloga sto su u Praistoriji jugoslavenskih zemalja i sjevei1lli Jadran slabije obradeni u odnosu na sredis.nj1 i prostor ove regije. nedostatak kao posljedica razlicitih pogleda na pra!istonij·s kog ku1turno·istorijskog · r azvoja, sto dosta razumljirvo publikacijama koje su djelo veceg broja autoposebno kad su pitanjru tako osjetljiva koja oznacavaju prelaz u novi period. U ovom se pokazala posebno tako da ostao dosta pocetni hori• z ont ovog razdoblja. naroCito izrazeno u odnosu na koju pojed·i ni autorri smatraju eneoHtskom pojavom, dok se nekima tu .radi najranijoj bronzanodopskoj Tako ova dosta sumarno obradena u III tomu ove publikacije, tj. u knjizi koja se odnosi na eneolitski period, ; i ako autor S. Dimitrijev:iC na tom iznosi izrioito stanoviste da kultura riz vremena ranog zanog doba (S. D i itri v ti 1979, 328). I u IV tomu izostala detaljnija obrada te kulture, S. se svom prikazu bronzanog doba istocnoalpske reg.i je uglavnom na kulture razrvijeranog doba, mada i njegovom miSljenJu kultura barem jednim svojim dijelom pripada ovom periodu (S. G br v 1983, 24 i d.). Sa druge strane, u ,i stom Covic i I. Marovic varijantu ove koja se ja:vlja na srednjem Jadranu ukljucuju u okvire cetinske ku1ture kao od komponenata njene prve faze, ostajuCi pri tom cvrs·t o na da se ·i u hronolosi u kulturnom smislu radi enoolitskoj pojavi (I. r v v i 1983, 196-197). Sve ove nedosljednosti su posljedica istrazenosti ove mada su jednim dijelom proistekle i [ ,z
11

same koncepcije ove publikacije. Na ovom mjestu dh navodimo ne s da se umanji vrijednost priloga iz Praistorije, vec da bismo neke od koji su prisutni u nasoj ·i evropskoj arheoloskoj i s smo se susretali tokom nastajanja ovog djela. P11i tome nam grada i stavovi iznesenli u ovoj cdiciji u velikoj mjeri i oslonac. Primjer ljubljanske kul.ture posluzio samo kao ilustraoija koji raju u vezi sa vremenslcim i opredjeljenjem kraja eneolita ri pocetka ranog bronza:nog doba ne samo na ovom vec i u mnogo okvi:rima. pocetka ranog doba, kao i sama bez sumnje mnogo paznju, te cemo ovim pitanjima u kasnijem tekstu posvetiti dosta prostora. kratkom djela sintetskog karaktera kojima manje ili v:ise cjelovito obradena problematika ranog bronzanog doba, podrucja, valjalo dodati i stU'diju Z. BrU'siCa Eneolit i rano broncano doba sjeverozapadnom Balkanu. U dijelu dije koji se odnosi na primorsko podrucje izneseno dosta zanimljizakljucaka i sak.upljen ve1ik:i broj podataka, koj'i su nam od velike koristi ovom radu. Na zalost, ovo djelo jos objavljeno, te ostalo nepristupacno siroj javnosti2 • Na kraju, potrebno se ukratko osv,rnu1Ji i na djelo N. Das adriatische in Vor- und Friihbronzezeit, koje objavljeno jos 1939. godine. U ovoj studiji veoma siroko geografsko podrucje koje ukljucuje citav jadranski basen, ali ;i Jonskog mora, d'io i istocnu Sicilije. Mectutim, u tom okvi'1.-u problema:tika ranog bronzanog ,d oba ,i stocnog Jadrana najslab:ije zastupljena i obradena i,z prostog razloga sto autor nije imao nikakve podatke k:ultur.i ranog bron:zanog doba ovog dijela Jadrana, izuzev nekih odranije poznatih nalazista iz Istre i Trscanskog krasa. Sa danasnjeg se re6i da koncepcija ove d,i je i .izneseni podaci ne znacajniji dopr.inos pvoa cavanju ove problematike, jer okv,i re jadranskog kulturnog kruga sas\< l i m razlicit'i:h kompleksa. U tom poglodu • neprihvatlj·iv stav autora kome bi u jadranski krug ukljuC!iti zapaclni Balkan., i ·t o vec od neolitskog doba. No, mora se konstatovati da ovo djelo bez obzira na sve stavlja pokusaj sintetske obrade ranog doba jadranskog podrucja, rezaltati su u potpanosti adekvatni gradi i ove

2

Radi se

magistarskoj radnji Z. 1972. godine.

odbranjenoj na Filozofskom faovog djcla nalazi se Filo-

zofskog

12

PRISTUP

Prije nego predemo na ra:zmatranje same ranog . doba istocnojadranskog neophodno iznijeti nepreze:ntacije grade, naro6ito u pogledu stupa metodoloskim li budu6i da u najveooj mjeri odredilo pravac i bltno na koncepciju ovoga djel.a. svim na koje nruilazi1i tokom ove materije, jedan od svakako onaj koji se odnosi na odredenje karaktera doba k.Jruo izdvojenog u razvoja istocnojadranskog podStoga vec ovom neSto vise reci toj i nasem u ·tom tim prije s1o ta pitanja naCin rijesena ne samo na istoCnom vec i 6itavom zapadnom i na mnogo sirem NaroCito ostali razgranicenja d. ranog bronzanog i eneolitskog perioda, koji nepoTako se kao jedno od namece i pitanje procesa transformacije eneolitske bronzanog doba. U vezi sa tim neophodno bi bilo razluCiti da 1i period koji »rano bronzano ·d oba« treba da predstavlja prelaznu kojoj jos uvijek eneolitski kulturni sadrzaji, u kojoj istovremeno dolazi do nastanka elemenata koji u vode u novo sko ra21doblje ili pak, to pocetak doba te rijeci, kome vise nema tragova prethodnog perioda, vec i tipoloskom i sirem istorijskom smislru potpuno domininovi Veoma vazno pitanje da kultu11e ranog bronzanog doba da ove ili samo od njih i kome od ovih trebalo dati prednost. U se sve ove mogucnosti, ali vezi sa njihovim ne postoji neki metodoloski zasnovan i stav, vec opredjeljenje u velikoj mjezavisno od stanovista razlioi,tih arheoloskih tradicija, skola i autorriteta. Tako se jednom dosta ve1ikom dijelu Srednje Zapadne Evrope ne vodi .mnogo racuna tim vec gla;vnu odredniou u ovom predstavlja pojava proizvoda od bronze, odnosno uklapanje u hronoloski sistem Reineckea. na per.i odizacija veooj Hi manjoj mjeri bazirana na stima lokalnog razvoja i gdje aspekti smo prethodno govorili
13

dolazc v1se do izrazaja. Tako mozemo reCi da metodolosko odredenje koje prihvaceno u Madarskoj, podrazumijeva obuhvatanje prethodno navedene komponente, s tim sto se daje prvom kriterijumu. koje su na ovom opredijeljene prvu i druranog doba (Mak6, Nyrseg, her-Csepel i Nagyrev), u n:ajvecoj mjeri 1 i maju pre1azni karatkter, dok bi tek u trecoj fazi ovoga perioda preovladiivali elementi dopskog karaktera Nagyrev, i druge: up. N. 1i z, 117-146; G. n d i, 1982, 165-180). Sasvim suprotam sta!V u cehoslovackoj literaturi. autorima, pocetak bronzanog doba na tom vese za klasi6nu koja svim svojim t·ikama predstavlja h v 1d k, 1982, 225-227). da ni jedno od ovih dijametni ni u hrono1oskom poodrednicama sistema Reineckea, vec madarrano doba najveCim dijelom prethodi faZJi Br. dok pocetak doba cehos1ovackoj periodizaciji odgovarao etapi Br. zavrsnoj fazi ovog perioda, prema Reigim i i ranog doba na egzistirra i .relativno dugotrajna prelazna faza kojoj Cernavoda III i Cotofeni. Rano bronzano doba otpoCinje sa grupom G1i:na III - Schneckenberg, koja takode mjeri ima prelazni karakter. etapama ovog perioda tipicne bronzanodopske grupe, kao sto PeriTei i dr. (S. in R n, 1968, 45-128; R n, 1975, 145-158; 1981, 157-170). U i primaran znacaj u ovom pogledu dat vezama sa egejsko-anadolskim Tako se rano bronzano doba Ezero) poklapa sa 11 Anado1iji (G. G r g i v et 1979, 487-514), do.k bi prva faza ovog perioda (Maliq IIIa) ug1avnom bila para1e1na sa III Grckoj (F. r n d i, 1982, 204-209; G r as i 11, 1983, 724-726). Na Balkana ovo odredenje se u najvecoj mjeri izvodi na si·s tema Reineckea. Ist1na, novije ima i nekih zasnovanih drugacijim k11iterijumima, ali kako smo vidjeli na jos nema jasnijeg opredjeLl

Nesto drugacija

situacija

istocnojad• r anski prostor, treba naglasi:ti razrjesenja zavrsetka eneolita i pocetka ranog bro:nzanog doba na poodnosno na baZJi hronoloskih i paralela sa podi si,s,tem. Reineckea, nije dao odgovarezultate. se da se ono ne ni rijesiti na tim osnovama. Kako poz: n ato, Reineckeov sistem oformljen ovog vijeka, i to prvenstveno za juzne Njemacke W. r r ti g g da

Kad

vnJeme izneseno dosta rezervi aplikacije ovog sistema kao osnove za periodizarazvoja samo na sirem vec i na samom ma(W. 1978, 14, 21-23; h v 1 d k, 1982, tlicnom 226)3. Narooito kritikovane determinante pocetka bronzanog doba. C:ini se da W. sasvim ru pravu kada kaze da pojava bronze jeste vaz.na odrednica pocetka novog perioda, a1i 's vakako moze jedina, niti glavna determi.nanta ovom (W. 1978, 22). U svakom nije svejedno da lii pojava bronze na odredenom podpracena i sirim preobrazajima libl ne, sto re6i da se ne moze imati isti odnos prema rane produkcije bronze i prema gdje se ovi produkti kao iz prve, i:bl trece ruke. U Hniji, moze se postapitanje da li bronze uopste neophodan za u poddefinisanje kraja eneolita i pocetka bronzanog doba, rucjima koja prirodnih resursa koja udaljena od velikih centara rane b·ronze. U Madarskoj, Bugarskoj, ni na egejskom • t aj nije od znacaja4 • Takode neophodno da li nedostatak ili njena krajnje pojava, samo dostatna odrednka i znak da odredeno podrucje jos uvijek u eneoliot!ili se tom moLra voditi i nekim drugim Sva ova pitanja mjeri se odnose na nastanka i razvoja ranog bronzanog doba istocnog jadranskog podrucja, na od njih lizucavanja dala zadovoljavajuce sve se vi·s e da u ovom smlislu neophododgovore. U no mnogo vise paznje posvetiti aspektima i uops·t e specificnostima razvojnih tendenoija odredenog podrucja nego opste periodne i hronoloske sisteme. S obzirom na osoben geografski polozaj iiStocnog Jadrana - na Mediterana i srednje Evrope - , te na izlozenost ovog prostora uticajima iz ova kruga, u raz;matranjnna smo da u najvecoj razmotrimo veze i odnose sa objema Sasvim razumljivo da smo se pri tome morali oslanjati na Reineckeov i na egejsko-anado1slci sistem. Medutim, pokazalo se da jedna od speci.f.iooosti ovoga podrucja i tome sto se na ne potpunosti prirmijeniti ni jedan od ovlih baznih hrornoloskih sistema, pogotov.u ne kao osnovna period:izacijska odrednica. Iz tog razloga, njihov znacaj, kao · .Uostalom i u hronoloskih sdstema Madarskoj, i Rumuniji, na koje smo se takode morali oslanjati, sveli · smo na razmatranja paralela, vidu da hronoloska cilsto'V'remenost ne mora sama sebi znaCiti i U stvari, prak1959, 5-14). vezi sa
nekim hronoloskim i terminoloskim vezanim za pocetak bronzanog doba vidi vi 9-13. 4 Na ovim prostorima prvim fazama ranog bronzanog doba metalni pro· izvodi se jos od bakra, Egeji bronza se znacajnijoj mjeri tek od perioda. Up. N. l i z, 1968; h n i k, 1985; r n i g n, 1974.

15

sa pokazala da hronoloski sistemi nisu nista drugo do odredeni neophodni modeli cija validnost srazmjerna veliCini teritorije na kojoj se Iz toga da • s e u pogledu periodizacije u puno:m oblmu racuna·t: i samo na kompleks odlika lokalnog razvoja i na uze si• steme koji su na toj bazi izvedeni. Razumljivo, objektivnost svega toga u najvecoj mjeri uslovljena istrazenosti datog podrucja. Na sadasnjem stupnju poznavanja ove jos uvijek smo daleko od razrjesenja navedenih pitanja i od izirade jednog cjelovitog sisterna koji u punoj odgovarao slici kulturnog razvoja o,rog dijela Jadrana, ali smo da istrazivanja trebalo mnogo vise u tom pravcu. Samo se na taj naei<n moze odgovarajuca realna osnova za jedno svestrano kompleksa razvoja na tom i preci• zi,r anje hronoloskih, i svih dragih odnosa sa drugim i U cilju jedne ske baze za ovakav pristup nastoja1i da u okviru ranog bronzanog doba istocnog jadranskog podrucja obuhvatimo sve elemente ove problematike, pocev od nagovjestaja novog perioda, koji su jos uvijek dijelom u eneolitskom kulturnom miljeu, sve do potpunog prerastanja kulturu punog, od:nosno sred:njeg doba. tom smo pokusali da sam proces prerastanja eneolitske kulture doba sagledamo u kontekstu drinamicnih odnosa i problmanja koja su zahvatila ovaj d• i o EVirope, imajuCi uvijek u vidu odraza tih istocnog U vezi sa koncepcijom ovog rada, vec smo naglasili cje1ine podrucja istocnog Jadrana, bez obzira na danasnje granice i nenivo ovog prostora. znaCi da ovdje deno Citavo podrucje od rijeke Soce do rijeke Mati, sto u vazdusnoj li.niji iznosi oko 650 km duzine5 • Normalno, u tom okviru • i zalede, koje, iako dosta zadire u izvan uzeg jadranskog podrucja geo.g rafskom predstavlja prostor od nog za ovog kulturnog Naime, situaoija u ovom dijelu Balkana jasno pokazuj e da se kulturni .r azvoj ovoj relaciji ne poklapa sa prii kHmatskim geografske • r egije. S obzirom na tema11iku kojom se bavimo, razumljivo da smo u ovom prednost morali dati aspektima, oni nesumnjivo potvrduju da gotovo c.i tav srednji pojas dinarskog planinskog si1 stema tokom cjelokupranog doba gravitira jadranskom Prema arheoloskoj gradi, linija razgranicenja jadranskog podrucja sa onj,ma isla bi od Cividale Ital:ij·i, preko iznad nove i Postojne, odakle se suzava prema da na tom isla hrbatom ove planine. Dalje se jadranski opet i polje, koljeno sa nalazistem u Varvari i, bluCi Konjica,
s Poredenja navescemo da ukupna duZ:1na jugoslovenske jadranske obale iznosi 6115,9 km. Od toga 2 092,4 km otpada na obalu kopna, 4 023,5 obala ostrva (Veliki geografski atlas Jugoslavije, 182, Zagreb 1987) . 16

gore i Durmitora, do visova Komova, zatim vrhova Prokletija i planina sjeverne i2:lazi na do1inu rijeke Mati (v. sl. 1)6 • Ovdje treba skrenuti na odstupanje koje r S'ffiO ucini.bl. u s a naseljima lg i Parte. nalazista su smjest ena na vezi r barju, dakle izvan okvira, ipak smo ukljuciH u ovaj rad. Pri tom smo rimali u v·idu da se tu .radi najznacajnij1i'ffi centrima ljubljanske te da blsmo njihovia:n izostavljanjem izgublli kompleksa, koji inace u potpunosti orijentisan na jadransko podrucje. Osr i m toga, i samo barje u ovom veoma povezano sa i Trscanskim krasom i bez u znacajnoj doprirnijelo razovog dijela Jadrana, te se ne moze iskljuciti ni da i to podrucje, barem vrijeme ricrlter g ralni dio jadranskog kruga. Na citavom istoonog Jadrana do sada konstatovano preko stotinu nalazista u kojima iunedu ostalog, i materanog bronzanog doba7 • Vec cjelokupne te grade predstavljalo problem za sebe. No, posto osnO'VIIli cbl.j ovog rada sin1etska obrada navedene problematike, smo se oprecbljelili za sistematizaciju i nalaza cjelina svim g·d je to bilo pri tom su mjeri apostrofirana i kartirana sva naLazista. detaljan opis i svih tih nalazista smatraLi smo balastom na ovom jer ona manje ili vise poznata iz postojece literature. Ni r i znosenje novog materijala nije nam ovdje bio shodni cilj, mada toga tamo gdje to potrebno i dio ovog rada ima cetiri osnovna odjela. U koji slijedi nakon ovoga poglavlja, .i znesene su osnovkarakteristike razvoja glavne jadranske : regije: sjeverni, i Jadran. su uk1jueene geografske od!Jike podrucja, istorijat nalazista, te prezentaoija njihove grade, kao 1 i otvorenih vezaza nedovoljno istrazene aspekte iz ovog domena. Prezentaoiodnosno kompleksa, njihovih varijanti i grupa, obuhvaceni i hronoloskri okviri, a1i bez sireg zalazenja njihove geneze i nastanka. pitanja cjelovito obradena trecem dijelu rada, nakon iznosenja grade. Olaksavajuca okolnost ove materije bila u tome se rasprostiranja veCine cjelina, odredenih cjelina, poklapa sa ovim geog,rafski:m re6 Prema etnografskim podacima stocarskim komunikacijama u ovom dijelu Balkana, jadranski kulturni krug se poklapa sa stocarskim kretanjima mes ,t im s.to ova ob.uhvataju nesto .sire .p odrucje. ovome vise rijeai obrade asrpekata kuHura ranog bronzanog doba sa ovoga 7 U ovog ·r ada kartirana 122 lokali'teta sa materijalom ranog bronzanog doba. Prema nasoj ev:idenciji to i ukupan broj nalazista ovog peri· oda koji su do sada otkriveni na podrucju istocnog Jadrana. U vezi sa metodoloskim princip±ma definisanja odredenih kulturnih cjelina vidi L. 1 i n, 1982.

17

gijama, narocHo u pogledu ZahvaljujuCi tome, u izlaganju smo mogli dosta konsekventno da se prblrzavamo ovoga kulturno-geografskog redoslijeda. Osnovni cilj ovog d<ijela rada da se sistematski prezentira postojeCi materijal i, u okviru raspolopruzi jedan kontinuirani pregled :kulturnog razvoja 'hivih od pocetka do kraja ranog bronzam.og doba u svakoj od regija ponaosob. U trecem odjelu, koji nosi naslov »Kulturno-istorijski aspekti«, smo nesto nacin izlaganja. S da ovaj dio rada u najvecoj mjeri ima sintetski karakter, u njemu su obradene op,'ite karakteristike razvojnih faza ovog perioda, ali ne vise u okviru poregija vec na Citavom jadranskom podrucju kao siroj cjelini. Tu su posebno obradeni problemi vezani za nastanak kulturnih cjelikoje saCinjavaju jadrarnski kulturni krug, njihovi medusobni odnosi, te socio-ekonomski i drugi aspekti 'k ulturnog razvoja. u cetvrtom, zavrsnom dijelu obuhvacena su pitanja vezana za mjesto i znacaj istocnojadranskog kruga u kontekstu kulturnog razvoja na balkanskom, mediteranskom i evropskom podrucju, kao i opsta zakljucna razmatran.ia.

18

KULTURNE REGIJE, KULTURNE CJELINE 1 OTVORENI PROBLEMI

1. PODRUCJE SJEVERNOG JADRANA
GEOGRAFSKI OKVIRI 1 ISTORIJAT ISTRAZIVANJA .

Ovo podrucje obuhva:ta najveCi 1 d io Slovenackog krasa, Trscanski i Goricki i k ras, te Istru, Kvarner i primorje, kao i ostrva sjevernog Jadrana. Granica prema sjeverozapadu jasno ·d efinisana pocinje Furlans'ka nizija, tj . prostor koji ima rijelkom Socom, dr·ugaCije geog.rafske Najisturenija taoka ovog dijela jadranskog primorja rprema unutrasnjosti 1 su vrata, preko kojih direktna veza sa barjem. Od Postojne se ovaj prostor ·d olinom Pivlke, preko Ilirske do Rijeke, da na vecem • d ijelu Kvarnera i u Veleblta obuhvatao samo oba1ni pojas sa os1Jrvima. same obale, ovo tlo veCinom niski kras 200 ·d o 400 m, rjede i do 500 nadmorske s tim da se ta visina postepeno povecava narocito granicnim Alpama, Gorskom i na podrucJu Veleblta, prema Lici dri 1957, 9). U sredisnjem dijelu ovog podrucja isticu se jedino Ucke i Cicarije, koji sa visinom i do 1400 cine mocnu na iz i Slovenackog krasa na Istarsko Geoloski :sastav omedenog prostora dijeiom kredni i vapnenac i dolomit, sredisnjem podrucju Istre, u Soce i olko Postojne, zastupljena podloga koja obrazovana u i kao movski talog dri 1957, 9-13). Na terenima viaga tla veca, vegetacija buJnija, sto daje zelenu boju pokrajine, za ra:zliku od okolnog kraskog podrucja, koje zbog rastresite i podloge ogoljeno kome su izrazene sve odlike ovog geoloskog ti1 pa - skrape, vrtace, i doline, kao i neoblcno veliiki broj peCina i jama vi i 1922, 40-41; Herak, 1957, 11-13). Na ostrvima, na samoj obali i u dolinama rijeka Soce, Vipave, i Rase klima submediteranska. Niski ikras Rizave, Dragonje, predstavlja sa torplim zimama i ljetima. Klimatski rezim i na periferiji takode pod snaznim Mediterana, ali na veeim visinama vec dosta izrazene odlike srednjoevropsko-alpsike klime Wr r, 1957, 15-19).

U cjelini gledajuCi, ovaj mali smjesten na vrhu najsjevernijeg zaliva mora (Caput Ad·r iae), predstavlja u evropskim razmjerama veoma vaznu i dodira nekoliko velikih se mjeri razliciti i elementi i Evrope, karpatskog basena i sireg prostora Istocne Evrope. Na ovom mjestu se i vrlo cija koje tokom praistorijskog naroeito pocetnim fazama doba, Na prvom mjestu navescemo koja ovom dijelu ide uz i preko Kvarnera, da zatim, napustivsi produzila dolinom Reke podno Cicarije i zalede Trsta, time primorja i egejskog sa sjevrnom Italijom i srednjom Evropom. Druga vafua vodi iz sjeverne Italije, preko Trscanskog i Slovenackog krasa, ikroz i Notranj sku ·d o barja i ·dalje, uz • ka i • karpatskom Od skog barja, preko celjske odvaja se pravac ka Alpa {F. Bajzelj, 1957, 217; S. Gabrovec, 1983, tom smislu prolazniou predstavlja i Soce. Zanimljivo da Istra ostaje strani i svih ovih kao rezervat, zatvoren Uckom i Cicarijom kako cemo vidjeti, talkva tokom ranog doba imala dosta uticaja razvoj ovog · Pocetak koja od za • kojom se ov·d.ie bavimo r p ada u osmu XIX vijeka i za R . F. engleskog ambasadora U djelu Notes of tl1e Castellieri or prehistoric ruins of the Istriim peninsula (R. F. rt 1874, 385-388) dao prvi pregled praistorijskih sa Trscanskog krasa, Istre i ostrva. Mada Burtonov pristup ovoj nije njegov rada na ovakvih · javnosti praistorijske u peik• r asa u z, 1877). Medutim, za dalji razvoj ovom tlu veoma 1883. kada i Marchesetti postao Muzeja Trstu (Museo Civico di Od tada, gotovo Citavih 40 · godina proteze se njegova i sistematska istrazivacka arheoloskom planu. najvise posvetio grade i sistematskom iz cega djelo 1 Castellieri preistorici di Trieste della regione Giulia r h es t t i, 1903)' koje i p redstavlja za i zeljeznog doba sjevernog Nekako isto vrijeme {1885. g.) svoju istrazivacku otpoceo i njema6ke u Trstu. Za razliku od Marchesettia, se vise u peCinama i od n ekih 20 obavio ' 'eHkog peCinskih naselja. Izmedu ostalog,

Moser izveo i prva istrazivanja Grotta Cotariova, Grotta Caterina, Grotta ·dei Ciclami, G·rotta del Pettirosso i Grotta koje cesto spomanjane nasem svojih istrazivanja mirao Der Karst und seine Hohlen s r, 1899). Materijal sa njegovih iskopavanja zalost, najveCim dijelom ljen. Jedan manji dio od toga i samo iz Grotta del Pettirosso. Veoma znacajna, mada ne i tako istrazivanja od 1909. • d o 1923. godine na ostrvima i Ist·ri. Za posebno vrijedni podaci dkolini kao i Javor}lke-Gromace Brionima G n i r s, 1925, 11-27, 40-43). Nakon prvog svjetskog rata intenzitet arheoloskog istrazivanja na ovom dosta Iz tog perioda vrijedni spomena radovi R. Battaglie, koji obavio znacajnih istrazivanja peCinama, gradinama i na Citavom sjevernog Jadrana (R. BattagliaCossiancich, 1915, 19-39; R. Bataglia, 1920, 1926, 1959). Od pedesetih ovoga vijeka • n astaje zamah istrazivackog rada novonastalim geopolitickim uslovima. Dok istrazivanja gotovo zavisna od aktivnosti iz Trsta i svjetskog rata najveCi dio podrucja sjevernog Jadrana pripao te se a!ktivnost mjeri istrazivaCi iz i Zagreba. Na Slovenackog krasa intenzivna istrazivanja pes ada publiikovano veoma malo iz Cinskih naselja. No, do • zanog doba Korosec, 1956, 3-64; F. Leben, 1959, 231-249). Posebno :koja obavio F. Leben, ali ona najveCim dijelom • da raspolozivi podaci krajnje fragmentarni . Dosta brojna istrazivanja na Istre obavio BaciC. Posebno znacajna iskopavanja pecinama Cingarela, Srbani i Trog• r loj peC'ini, na gradina, ·kao sto Limska Makadanj, Vrcin i dr., Javorike-Gromace, te Zamnjak. tim, sva ova iskopavanja, onih Trogrloj 1 do • s ada obradena niti objavljena i 1956, 323-328; 1960, 197-210; 1978, 161-168). Ovdje treba navesti i i:straZivanja koja obavili Malez i V. Mirosavljevic pecinama Istre, Kvarnera i Mada interes ovih prvenstveno na starije periode, i nesto materijala iz ranog bronzanog .d oba, •narocito Vlaskoj peCi na i Jami na Sredi na 1 z, 1955, 283-289; 1956, 316-324; V. i r s v1 vi 1960, 204-218; N. t ri 1979, Tav. 24). Na TrscanSikog krasa poslijeratnom izveden niz revizionih isrkopavanja peCinskim i gradinskim naseljima, takode obavljena istrazivanja •na nekim novim kao sto Grotta degli Zingari (G. r z 1 i n i, 1972, 57-103), Grotta della
23

(D. CannarellaRe ,divo, 1983, 47-70) i Grotta clel'Ansa (G. 1979, 19-46), sto posebno znacajno, veCina tih novih istrazivanja vecoj ili manjoj mjeri tome, prvi smo da raspolazemo nijim i stratigrafski dobro fiiksiranim materijalom, sto i sintetski prikaz nekih cjelina kojima cemo govoriti narednom

24

KLASICNI TIP

KULTURE

tip definisan tek nedavno kao nesto modifiikovana i prosirena varijanta Dimitrijevicevog a1pSikog tfacijesa (S. D i m i t i v i 1967, 8-19; G v ed ri 1989). istrazivanje ovog tipa, kao i ljubljanske cjelini, ima predistoriju, za otkrice i bogatih sojenicarsikih naselja s podrucja barja. Izuzetno znacajni, brojni i raznovrsni sa iskopavanja na lokalitetu Studenec-lg (1875-1877), svaka:ko u red onih arheoloskih koja znacajnoj mjeri dala pecat evropslke praistorij sJke ovih nalaza bavio se velrki broj vodecih praistoricara iz prve polovine ovog vije:ka, izmedu ostaHh i Hoernes, Reinharth, Mengin, W'ilvonseder, kao i G. tog materijala Hoernes jos krajem proMog vijeka r n s, 1898, 173). i hronoloske paralele nalazima iz Ljubljanskog ·o n trazio na veoma sirokom prostoru, od trakaste keramike do egejskog basena. Nesto kasnije, noHoernes u vim nalazima na alpskom i panonskom ·d a blize precizira te nalaze iz Ljubljanskog krug istocnoaJpskih sojenica, cije okvire i slavonsko-sremski Mondsee,. Altersee; r n s, 1915, 337-346). Ovaj kao i jos neka srodna nalazista Hoernesov stav ostao dugo vremena aktuelan i imao dosta caja kasnija ove U ovom veoma indikativna razmatranja Mengina, nalazima iz barja izdvaja koji veze za i 'koja odgovarala vrpcaste 'keramilke n g i n, 1925, 763). Medutim, ovo, sustini ispravno zapazanje nije naislo na siri prijem u krugovima zainteresovanih specijalista onoga vremena. G. 1 pripada za postojanja uskih veza barja sa slavonskom Pri tom on, kao i prethodno Hoernes, nastanka citavog ovog kompleksa traZio na egejskom (G. h i 1 d 1929, 213, 219). Dalji kora:k izraza nalaza iz Barja Mengin svom radu iz 1931. godine. On tada prvi put naziv istovremeno

25

za krug slavonskih nalazista avodi termin >>vucedolska kaltara«, naglasavajuCi time potreba razdvajanja ove dvije kulturne tvorevine n g i n, 1931, 54). Za razlika od prethodno navedenog stava Mengina, ovaj njegov zakljacak imao mnogo sretniju termin >>ljubljanska kao oznaka za cjeldkupni fandas nalaza iz Ljabljanskog barja, siro'ko prihvacen narednom periodu. Svakako vrijedno paznje misljenje Wilvonsedera izneseno 1940. kojim se kaltura kara!kterise kao varijanta vucedolske W i l f n s ·d r, 1940, 11). stanoviste podvrgao kritici R. Lozar, takode jedan od zaslaznih istraZivaca kalLjubljanskog barja. njemu kaltura morala imati primaran znacaj nastanka vucedolskog kalturnog kompleksa (R. L z r, 1941, 16). Medatim, kasnija istrazivanja sa opovrgla ova kritiku i potvrdila lacirdnost Wilvonsederovog misljenja, koje to treba naglasiti, izneseno vrijeme 'kada slavonski materijal mnogo poznat od ljubljanskog. Prema R. Lozaru, najznacajnije komponente okvira ske sa kalture kaglastih zatim vrpcaste keramike, te badenske kaltare i kaltare pehara. On takode govori odnosima Ljubljanskog barja sa sirim prostorom, ne iskljacuje ni veza sa jadranskim podrucjem, mada sa ovog tipa na to vrijeme sasvim (R. L o"z r, 1941, 20-34). U svom kasnijem rada Lozar pokasao da nala:za iz barja, i to pretrpostavke (R. L z 1942, 85---'-94). On razlikuje tri faze naselja na siroj lokaciji koje su, njegovom bile klimatskim promjenama. Ne moze se ·d a ova razmatranja mjeri zasnovana na materijalnim ·ddkazima i metodoloski prihvatljiva, ali veoma indikativan Lozarov zakljacak prema kome od svih naselja Igu druga kolonija, kojoj banal<>.zi i kerami'ka ukrasena >>VI1pcastim« Kako cemo kasnije vidjeti, veCina elemenata upravo za nas, tip Veoma moglo se reci i rpreloman momenat iz barja sistematska iskopavatel-naselja koja obavio R. R. 1938. (R. R. S m i d t, 1945). grada iz ovog dala .ie podataka relevantnih, ostalog, i za cjelovitije kompleksa i barja. Stratigrafija Vucedola takode dijelom starije i mlade faze nalazistu Studenec-Ig, sto od kljucnih 'komponeu narednom istrazivanja ove sasvim pristup ovom pitanju oznacen radovima U svojoj studiji iz 1956. ona prvi pat ukazala na srodnost materijala iz Iga, koji tada smatrala nalazistem iz okvira vucedolske, sia-

26

vonske i do tada poznatih nalaza sa jadranskog Grotta del Pettirosso, Jami na Sredi, Grapceva spilja, Rubez r s 1956, 369-378). Nesto kasnije ona materijal iz naselja podijelila faze r s 1959, 105). Stariju (grUipa lg 1) povezala 's a badenskom dok mlada faza lg 11) odgovarala kasnoj zvonastih pehara i jos nekim srodnim Korosec dalje naglasava da lg 11 predstavlja koja se jasno od prethodnog etnoJkulturnog horizonta. Svoja razmatranja vezi sa definisanjem Ig Korosec ukljuCivanjem njene okvire citavog niza nalazista sa srednjojadranskog podrucja (Gradina Sveti Spas, Biskupija, cetinski Tradanj, gradina Vrpoljac r s 1962, 213-238). U misli, koja dovela do definicije naseg klasicnog tipa ne smije prilog F. Lebena iz 1967. godine, u kome prezentiran sav do tada poznati materijal iz pecina Trscanskog 'krasa (F. Leben, 1967, 43-83), kao ni katalog nalaza iz Iga, koji su priredili i Korosec r os 1969). Mada teoretskom ne donose nista posebno novo, ta dva djela znacajnoj mjeri rdoprinijela cjelovitom nalaza kojima na ovom rijeci. SljedeCi bltan korak studiranju ove ucinio S. DimitrijeviC, se prije svega na rezultate istrazivanja Korosec, kao i na neke nove nalaze '(S. DimitrijeviC, 1967, 8-19). On detaljno Korosec samostalnosti grupe lg 11, pojos vise cjelovitost. Nalaze starije grupe lg 1, Dimitrijevic opredijelio o'kvire kompleksa. to izveo zakljucak prema kome se termin ska moze odnositi samo na nalaze tipa lg 11, jer oni daju jedne definisane i samosvojne cjeline, za od prethodnih horizonata barja, koji su dijelovi i nekih jos starijih koniipleksa. Ovako Dimitrijevic rpodijelio na dva regiorialna tirpa: alpski i jadranski. Alpskom pripisao nalaze iz lga 11, jedan grob iz Linz·Schar1inza, nekoliko karakteristicnih nalaza iz naselja Vinomer, kao i jedan keramicki iz pe6ne U okvire jadranskog tipa u'kljucena ista nalazista koja ovom navodi i Korosec. S. Dimitrijevic se jednom od svojih rposljednjih radova ponovno na obrazlazuCi i !kulture (S. D i m i t r i vi 1979, 317-328). U njegovi stavovi ovom pogledu ostali isti, s tim sto novoj studiji facijes potkrijepljen jos nekim, otkrivenim . i objavljenim nalazima (Danceva peCina, Mala Pazhok). Ovakva definicija kulture i svodenje starog Menginovog termina na nalaze tipa lg 11 arheoloskoj i svi novi nalazi govore tome rprilog. jzneseno dosta zamjerki u pogledu Dimitcijevicevog hronoloskog opredjeljenja cemu vise rijeCi blti kasnijem
27

kao i u pogledu opravdanosti regionalne podjele ove na koji predlozio ovaj i koji dokumentovan pojedinaenim, mahom dosta nalazima G v d ri 1984, 95-98; 1989). U ovom dosta relevantnih podata!ka istrazivanja koja obavljena nekoliko na jadranskom znacajna i indikativna reviziona iskopavanja peCinama na Trscanskom 'krasu, otkrice Vaganaoke peCine Vele!bltu, naselja vrtaci Otisic-Vlake, Ravlica peCine, kao i jos nekih nalazis't a u Dalmaciji i Hercegovini, cemu detaljno govoriti u kasnijem tekstu. Ovoga puta otk·r iveni stratiHkovani nalazi, sto da1o dosta za komplek!snije sagledavanje podrucja rasprostiranja i tendencija cjelini, posebno njenih, sada vec bez dileme reci, jadranskih nalazi• s ta. Pokazalo se ·da nalazi ovog tipa s podrucja sjevernog Jadrana predstavjedinstvenu cjelinu sa Dimitrijevieevim aJpskim .facijesom, CineCi integralni dio podrucja. Citav taj prostor povezan zajednickim razvojem vec od vremena kulture Ig I, ljubljanska koja hronoloski neposredno slijedi taj horizont, razvijala se na tom istom prostoru u svojoj najcistijoj, Za ra2Jli!ku od toga, tipa iz oblasrednJeg 1 Jadrana pCikazUJe lokalnog karaktera, sto blti prikazano prili'kom obrade razvoja ovih regija.
PODRUCJE 1 VA:ZNIJA NALAZisTA

tip ljublja:nske na barja, mladen horizontu naselja Ig i naselju Parte (karta 1:1, 2; Korosec, 1969; Z. Harej, 1978, 75-94; 1982, 31-100). 'koncentracija nalazista s;;. materijalom ovog facijesa konstatovana na T·rscansikom krasu (karta 1:3-17). Na ovom sloievi i nalazi su peCina, jednom i ll gradini. u susjednom, Slovenackom koji slabije istrazen od prethodnog, ljubijanski nalazi se, prema raspolozivoj pojedinaono {Tominceva jama, Roska spilja) i Postojnskoj predjami 1:18-19; r s 1956, VIII:2, IX:1; F. Leben, 1959, 231-149; 1975)'. U Istri ova zastupljena samo sa jednim keramickim fragmentom peCinama Cingarela, Srbani, kao i (karta 8, 9, 17)2 • Slicna u kvarnerskom gdje su do sada dbavljeni samo nalazi ovog tipa iz pecine Jami na
1 Ovdje ·iZIUIZimamo nalaze dz koje Korosec p rip isala kulturi ro s 1956, 369, V: 1), jer se pokazalo da pripadaju · Retz-Gajary (S. D ·i m i t r i vi 1979, 346-350). z N. .t r i 1979, 228-229. Keramitki fragment tipa iz Nezwkc1urna nedav.no grobova iz zeljeznog doba i ,t o na .nivou zdravice izvan konteksta nekropole. P·r erna doblveJj·UJbai2:Ilo56u Mihovd•lic, radi se kupi visokoj ljevka-stoj nozi sa ukrasima.

28

Sredi sa ostrva Cresa i iz Vlaske peCi kod Senja r s 1956, 4:3; N. tri 1979, 237, XXV:1, 4). 375, klasicnog tipa kulture otVeoma znacajno nalaziste 1 kriveno nedavno Vaganackoj pecini, istocnom rubu planine 1:22; S. Fo 1 r enbaherVranjican, 1985, 1-21). Na ovom lokalitetu materijal relativno dobro i stratigrafski te taj na6n ·d osta , jasno odredeno geografsko i ku'ltumo razgranicenje ove i srednjojad- ' ranske varijante Time iscrpljen repertoar nalazista klasicne ljubljans1 ke kulture na podrucju gdje se ona javlja 1 kao jedna koliko-toliko organska i povezana cjelina. Medutim, keramicki oblici u kojima su sadrzane odredene tipoloske kara:kteristike ovog facijesa susrecu se pojedinacno i na nekim dosta udaljenim podrucjima - u gornjoj Austriji na lokalitetu Linz-Scharlinz {R. Pittioni, 1954,241, 167: nt n ri r 54), u nala·z istima Castel1o di Gesso (G. s hi S 1 1982, 107, Fig. 32), Sa:nt'Ilario i u sjevernoj u Vinomeru kod Metlike (R. L z r, 126132), kao i u peCini Hrustovaci, u sjeverozapadnoj Bosni n 1962, 153, 32:4). Kako vec u uvodnom dijelu navedeno, neke od ovih nalaza S. Dimitrijevic pripisao svom a1pskom tipu ljubljanske kulture, pojedini autori skloni da u ovaj kulturni krug ukljuce i navedene nalaze iz sjeverne Italije4 • Postoji vise momenata koji idu u prilog ovakvom opredjeljenju. Tome se, prije svega, protive rezultati svih novijih istrazivanja, koji pokazuju da su intencije • r asprostiranja ovog facijesa, kao i kulture u cjelini, od podnozja jugoisto6nih Alpa, odnosno od Ljubljanskog barja 1 ka i jugoistoku, ·duz jadranske obale. Nalazi ovog ti!pa izvan tih dkvira su ikraj'nje spora:dicni i redovno ·d rugaCijem kulturnom Kon!kretno, u slucaju Linz-Scha:rlinza radi se grob,nom nalazu i kakav se uopste ne susrece na prostoru g·dje kultura sigurno potvrdena5. Pripisivanje toga groba ·l jubljanskoj :kulturi nametalo i uvodenje jednog, u ovim okvirima nepoznatog elementa ·d uhovne kulture, sto, s obzirom na dosta nejasnu situaciju u pogledu naCina sahra:njivanja na klasicnom ljubljanskom podrucju, moze ·d ovesti do prejudiciranih, mobla i ·do pogresnih zakljuca:ka u vezi sa ovim kulturnim aspektima. Jos manje oprav·d ano i prihvatljivo ovdje Uikljucivati podrucje :sjeverozapadne Bosne, i to na osnovu jednog keramiokog fragmenta, koji se • sa moze dovesti u vezu samo preko opstih ik arakteristika na:Cina ukrasavanja, radenog maniru kulture zvonastih pehara, ·koji se susrece veoma sirokom evropskom prostoru. Slicna situacija i sa drugim prethodno naveden:im nalazima. U nekim od ovih slucajeva vjerovatno se radi tragovima odredeObjavijeno katalogu Preistoria Protostoria nel Reggiano, Reg• gio ne1' 1975, F1ig. 45, F1ig. 58: 9. 4 N. Pet . r ic, 1979, 228., nalaze doz Sant'Ila:rio pripisuje Ijubljanstk:oj kuHuri. U vez;i • s a ovim vidjeti k11itiCki osv• r.t R d m i 11 i, 1983, 79-87. s U pi,t anju jedan grob iz okvtira »Einzelgrabkultur«. Up. i t t i n i, 1954,

29

,. pe6ine ll[radine
8
'V

palafit1 abri

,.,,.
"'18

Karta 1 - NalaziSta klasicnog tipa ljubljanske kulture Carte 1 - Stat.ions du type classique de la culture de

30

nih kontakata koje su nosioci klasicnog tipa ljubljanske kulture ostvarili sa drugim kulturnim cjelinama na jednom sirem i, u etno-kulturnom pogledu, raznorodnom podrucju. Drugo pitanje karaktera tih veza, cemu cemo kasnije vise govoriti. Prema tome, podrucje klasicne ljubljanske 'kulture ne se moglo prosiriti izvan okvira omedenih sjevernom jadranskom obalom ri ni .na tom prostoru ova kultura nije svada podjednako zastupljena, vec se izdvajaju dvije zone koncentracije barje i Trscanski kras; podrucja rjede zastUJpljenosti, kao sto su Slovenacki kras i te Notran}ske, Istre i Kvarnera, gdje kultura konstatovana sasvim sporadicno. Ovakva situacija bez sumnje, dobrim dijelom posljedica stanja istrazenosti, te s na opsti trend sirenja 1 kulture duz jadranske obale, njene 'dalje potvvde treba ocekivati, prije svega, na podrucju SlovenaC>kog krasa, Kvarnera i Medutim, sire prisustvo ove kulture na podrucju Istre veoma vec spomenute geografske izolovanosti ovoga po1uostrva. Prema dokumentaciji kojom sada raspolazemo, Istra najvjerovatnije ostala sfere sirenja ljubljanske kulture.
NAciN STANOVANJA

Sva do sada poznata nalazista koja se sa sigurnoscu mogu pripisati klasicnom tipu kulture, predstavljaju objekte. ZahvaljujuCi tome u smo da damo cjelovit pregled ti<pova stanista, mada treba reCi da njihov nije ni sirok niti raznovrstan. NajveCi bro.i naselja smjesten u peCinama koje su skoncentrisane kraskom podrucju sjevernog Jadrana. U jednom s1ucaju radi se pod stijenom (abri, riparo), nalazi ljubljanskog tipa konstatovani su i u jednom gradinskom naselju sa ovoga podrucja. Naselja u Ljubljanskom su sojenicarskog tipa (up. kartu 1). Prema tome, nosioci klasi6nog tipa 1 kulture u izboru mjesta stanovanja uglavnom ·s u se zadovoljavali mogucnostima koje pruzala priroda, dok su kompleksni gradevinski poduhvati ni samo u izuzetnim slucajevima, prije svega na barju, odnosno na prostoru gde kulturni razvoj ovog facijesa u svakom pogledu dostigao najvise domete. Ovaj iskonski princip prilagodavanja prirodi, svojstven najstarijim ljudskim zajednicama, veoma dugo se odrzao sirem mediteranskom prostoru, i u kraskom pojasu jadranSikog primorja, gdje se peCinska stanista u velikom broju koriste tokom Citavog dugo trajanje ove 'k onzervativne tradicije ne mora i znak zaostalosti u kulturnom razvoju, vec taj u najve6oj mjeri uslovljen geografskim i klimatskim pogodnostima ovoga kraja. NajveCi broj istrazenih pecin:skih naselja iz okvira ove kulture poznat na podrucju Trscanskog krasa, te se na ovom primjeru najbolje mogu sagledati sve relevantne karakteristike ovih naselja.
1

31

Pe6inska naselja, ili bolje reCi stanista, sa ovog tla se sastoje od jedne prostorije sa sirokim koji rava dotok ikoliCine spoljne svjet1osti i tap1ote. pe6ne i pogodna za stanovanje, njena velicina se

Sl. 2 Fig. 2 -

Ulaz peCinu Cl"otta deg1i Zingari Entree .d ans la degli Zingari

krece od onih malih dimenzija - Sm 7m, kakva Grotta del Pettine di ·d o prostora srednje veliCine - 20m kao sto Grotta Caterina. Sasvim rijetko zaposijedane peCine veli'kih dimenzija Grotta jer se zivot odvijao prednjem (sl. 2-4). U koji vatrista, ali tragova ni'kakve cvrsce tekture. 'u redenja i vezi sa organizacionom ovih naselja, veoma jos jedan na ·k oji istrazivanjima nije obracena potrebna paznja. se veoma pogodnom nekih od pe6nskih naselja sa ovog Grotta Cotariova, Grotta dei Ciclami i Grotta de1 Pettirosso na stjenovitog kras1kih vrtaca i pred njihovim ulazima otvara sc ravni, stijenama vrtace, cije 'd imenzije do 1000 i vise {s1. 3). Zaravnjeno dno vrtace dkolni prostor duboko do lSm, te zaod vjetnova i sklonjeno nepozeljnih posjetilaca. Sasvim logicno pretpostaviti da ovaj prostor imao 'pecinske Mozda drzana stoka, nije da i taj dio naseljen, vrtaca na sredGroHa ·dim enz.ije 300 m kraskih pecina na 120 m od naj-

32

njeg Ja:drana i1 s vi G v e 1d r i 1986, 51-71). U prilog tome govore i probna iskopavanja koja obavljena ,na plavrtace ispred Grotta del gdje konstatovan sloj, istina, iz nesto mladeg perioda7 •

Sl.

-

Filg.

T1ocrt i presjek pecine Gru•ta Ootariova 1 nalazi ispred nje Cannrelbl) - Plan et section ·d e la Cotaniova ·et 't rouvant devant elle (selon CannareHa)

'

koja se vallee se

Ova pretpostavka se punoj mjeri moze odnositi i na Riparo di Percedol, koji takode smjesten na prostrane vrtace, s obzirom na zastitu pruzala natklonjena stijena, vrlo vjerovatno da naselje nije ograni,c eno samo uski prostor stjenovitog zatklona, vec obuhvatalo i odredeni dio platoa vrtace. Prema tome, u cjelovitijeg razmatranja i sadrzaja ovih naselja, neophodno obav;iti istrazivanja i na vrtaca koje se nalaze ispred pecine s Trscanskog krasa i sireg klasicne ljanske posebnih karakteristika izvan elemenata za ovaj tip stanis·t a. Trebalo mozda jos istaci samo strategijski z,nacaj Vaganacke peCine, ikoja se nalazi na istoenom podrucja ovog facijesa, smjestena na planinskom odakle se dobro jadranska Podvelebltkao i prolaz ikoji vodi od morske obale ka ove planine. Jedino ·do sada gradinsko naselje na iklasicne Castellazzo di Doberdo. Ova gradina smjestena na prostranom blizini :rijeke Soce, odnosno na gra7 Ova J!Sikopavanja obavio G. Stacul 1972 godine, Up. D. Cannarella, 1979, 74.

jos niSiu ob1av1jena.

33

nici Krasa i (karta 1:3). Mada kulturni sloj dosta poremecen i spran, moze se reci da nalazi pripadaju najstarijem horizontu naseljavanja gradine8 • naselja Ig i Parte u barju svemu predstavljaju izuzetnu pojavu ne samo u okviru ovog facijesa vec i u ljubljanskoj kulturi uapste. Prema raspolozivim u Citavom ovom krugu jedino ova dva naselja, posebno ono u Igu, imaju ik ompleksne i trajne aglomeracije sa elementima organizo-

"l
Sonda

L

:Sl. 4 - Plan peCine Grotta Caterina Cannarelli i Pittiu) Fig. 4 - Plan de la Grortta (selon Cannarella et Pitti)

vanog druStvenog zivota, kao sto su zanatstvo, trgovina i sl. Cinjenica da su ovi, za sada ljub1 kulture, izrasli u sasvim razliCitom od koji se, u odnosu cjelokupnu teritoriju ove kulture, nalazi krajnjoj sjeverozapadnoj 'p eriferiji. Prosperitet ·barja i razvoj upravo u ovom bez sumnje posljedica pogodnog geografskog polozaja ove regije, kao i okolnosti da su se bas na ovom prostoru u to doba preplitali veo111a kulturn.i tokovi. je· ·da ni prije
s Nalazi · Smjesteni su ras.polazemo poticu sa povrsine i do . per BAAAS Trst:u. nisu objavljeni.

34

ni kasnije nije dostiglo tako visok nivo razvoja kao u vrijeme ove ikulture (up. S. G r v 1983, 30). Dezmanova dokumentacija ne sadrzi dovoljno elemenata . relevantnih za sag1edavanje arhitekture i naCina organizacije sojenicarskih nase1ja sa ovog podrucja. Ali, na osnovu rezu1tata nekih novih istrazivanja na kao i prema ana1ogijama sa ovakvim nase1jima s podrucja i sjeveme Italije, moze se reci da Ig i Parte posjeduju sve kara:kteristike savremenih sojenicarskih ag1omeracija podignutih na mocvamom t1u R g t h, 1974, 83-88). Nase1je ogradeno ko1jem u t1o, sto predstav1ja specifican oblik fortifikacije, moZda i zastitu od pop1ava. Osnove kuca su ·d obro izo1ovane i odignute od t1a vertika1nim iko1jem. Na podu su ognjista sa podlogom od g1ine i kamena. Oblici kuca nisu one su cetverougaone, sa zidovima od p1etera 1jenog blatom i krovovima prekrivenim s1amom (up. S. G r v 1983, 30-31). U cjelini g1edajuci, naCin stanovanja 'n osilaca ove lk u1ture umnogome identican onome iz prethodnih perioda. Jedina novina ovom smis1u zaposijedanje gradinskog po1ozaja u te se moze zak1juCiti da ovom pog1edu k1asi6ni tip 1jubljanske 'ku1ture nastav1ja neo-eneolits'k u
POGREBNI

Prema dosadasnjim istrazivanjima na podrucju k1asi6ne 1janske ku1ture, ne moze se govoriti nekim jasno pogrebnim obicajima, jer nam nije poznata nekropo1a, niti grob koji se sa sigumoscu mogao pripisati ovoj ku1turi. Ova konstatacija se ne odnosi samo na ovo vrijeme i na ovu ;ku1turu, vec se moze reci da su podaci naCinu sahranjivanja fragmentami i prethodnim periodima, kao i u dobrom dije1u kasnijeg razvoja na citavom ovom prostoru. Medutim, to ne zna:Ci da su nam nepoznati kaikvi antropo1oski ostaci ·koj:i predstavljati ku1ta mrtvih ikod nosi1aca k1a:si6ne 1jubljanske ik u1ture. Naprotiv, samo na podrucju Trscanskog krasa poznato preko dvadeset na1azista sa osteo1oskim na1azima koji se od eneo1ita do ze1jeznog doba. No, · tu se radi isk1jucivo 'pe6nama i dubokim jamama u kojima su 1judske kosti najcesce na1azene u po1ozaju i u krajnje nejasnom hronoloskom i ku1turnom kontekstu. U ovom pog1edu najvise paznje na1azi iz peCine Ablsso Giovanni Cesco, koja, stvari, predstav1ja jamu 143 (D. r i n i, 1975, 48 -49). Na od 14 jednom hodniku nadena velrka 'ko1iCina 1judskih kostiju. U ma1oj prostoriji, odvojenoj jednom kamenom pregradom, ot1kriveno oko 200 kostiju koje pripadaju 5-6 odras1ih i jednom ado1escentu. Uz njih su nadene i keramicke posude medu kojima se, prema navodu D. Oannarelle, istice jedna vaza sa tipicnom za 1jubljansku Ova jama na1azi se u blizini Grotta de1 Orso n n r 11 1979, 108). U vezu sa ljubljanskom ku1turom takode se dovode S'ke1eti ·dvije individue :i uz njih nadeni prilozi iz nasipa u Grotta (S. ndr 1 t t i - F. S t r d i, 1964, 87-94). Moguce da ovom ku135

turnom horizontu odgovara i grob iz jedne u Ripparo Zaccaria, koji nema priloga, inace dkvirno datiran u eneolits'ko (V.Calza- D. 1974, 93). Ostali antropolosk:i nalazi iz pe6na s podrucja Trscanslkog krasa, kao npr., grob iz Grotta del Pettine di Gabrovizza (G. r z 1i n i, odrediti, te bi mogli 1983, 36-38), i dr., ne mogu se hronoloski pripadati kako ovom ta:ko i •nekoin nesto ranijem ili, pa:k, nesto kasnijem Na preostalom podrucju iklasicne ljubljanske antropoJoski ostaci iz ovog poznati su u mnogo manjoj ali se, s obzirom na istrazenost Slovenackog krasa, i vei ov·d je oce!kivati situacija slicna onoj na Trscanskom Ovdje izdvojiti podata!k koji navodi Leben, kome su u jami rov) nadena tri ljuds'ka skeleta sa 1keramickim prilozima ukrasenim u 'k ulture {F. L n, 1975, 151). Skeleti iz Predjame u Postoj'ni tnije pr.iJpadaju nesto kasnijem r s 1956, 15), pojedinacnim antropoloskim nalazima iz Iga ne nikakve podatke, te za ·s ada na ne mozcm:J racunatl S. G r v 1983, 31) . Kako vec pocetku navedeno, ipOdaci kllltu u okviljubljanske su jos uvijek :malobrojni, i oni kojima ra:spolazemo nisu u mjeri dokumentovani niti 'd a se osnovu njih mogli izvlaciti cjeloviti zakljucci u vezi sa ov.im veoma vaznim ·duhovne 'k ulture. Medutim, ·c injenica da otkrivena nijedna nekropola grob u klasicnom smislu te rijeci, daje mogu6nost za pretpostavku da su nosioci u okviru u znatnoj mjeri odstupali od normi koje se smatraju za postneolitska Izmedu ostalog, izgleda da su upraznjavali i jedan ·dosta sahranjivanja mrtvih u naseljima i peCinama, u!kljucujuCi tu i u i Takva situacija upucuje autohtoni sU'pstrat i na ritualne koji su na ovom u mnogo vremenu, mozda vec u koji prethode eneolitu i neolitu.
MATERIJALNA KULTURA

U dosadasnjim istrazivanjima ove svi aspekti razmatrani su u na materijal iz barja, odnosno na osnoYu iz Iga i, vrijeme, iz nalazista u Partama. zbog nedostatka stratigrafskih pdkazatelja 'n ije moguce ·determinisati jedan cjelovitiji repertoar vec se sa vise simoglo samo na :krug izrazitih, uglavnom keramickih i cija se samosvojnost tako reci sama tala. Kad su u manje tipicni produlkti, kriterijumi za njihovo izdvajanje i sve korrsckvence koje iz toga p roizilaze, ostali su manje i .iasni. u cvrscih nerijet'ko se primaran znacaj prictavao koji 36

ali se pokazalo da svim karalkteristikama izlaze iz sfere tipicne produkcije Ti nedostaci su, ·b ez jedan od giavnih uzroka brojnim u vezi sa nastanka, ·geneze, hrono1oskog polozaja i drugim nim aspektima ove U dosadasnja iskustva pokazala ·d a se determrnacija kara'k teristicnih proizvoda • koji bi predstavljati pribazu za proucavanje ove ne moze na naCin obaviti samo nalaza iz < b arja, bez obzira na brojnost i raznovrsnost na tom izrazena. U tom neophodni zatvoreni nalazi, jednoslojna viseslojna nalazista sa izdiferenciranim slojevima, toga ni Partama. U ova nalazista radi se visefaznim nase1jima bez vertikalrne .stratigrafije (up. R. Lo z r, 1942, 85-94; Z. r 1978, 75-94; 1982, 31-100), te za interpreostaje samo tipoloska analiza nalaza, Ciji dometi, ka<ko dobro poznato, dosta ograniceni i nesigurni, Iz tih razloga preciznije ·d etinicije materijalne i ostalih nih aspekata ovog facijesa, neophodno vise paznje posvetit'i i reistrazivanja u peCinama Trscans<kog tk rasa, g·d je tipicni u jednom ·dosta jasnom stratigrafskom konP·ri tom potrebno nagla:siti da • d osadasnja iskorpavanja peCinama sa ovog podrucja bila prava steta sto podaci jednom veoma vaznih istrazivackih posamo preliminarno objavljeni. prije svega, na istrazivanja u Grotta dei Ciclami (F ..,L g n i, F. S t r • d i, 1963, 31-38), Grotta del Pettine di Gabrovizza (G. r z 1 i n i, 1979, 35-42) i jos Ciji materijal krajnje rpostojece nalaze uvjerili smo ·s e da sadrze • b rojne i za izuzetno podatJke. Neki od ovi'h nalaza kolega iz Trsta, prvi objavljeni dkviru ovog rada10; Prema tome, treba ocekivati da nova i istrazivanja u peCinama sjevernojadranskog krasa dati jos dosta jasnih stratigrafskih cje1ina za ove problemati,ke. No, tesko da se i nes·t o izmijeniti sustine odnosa Ljubljans'kog barja, kao izrazitog sredista, i Krasa, kao periferije ove Cinjenica ·d a nalazi ovog tipa kraskim pecinama mnogo siromasniji i manje na Ig i Parte, ali to, s obzirom na karakter peCins'k ih stanista i • d osadasnjih istrazivanja, ne da Za kojom se ovdje
9 Radi se keramici »Li:tzen« - tri!pa i jo s elementima, cemu vise r1ijeci p:riilikom obrade hronoloskih ove 10 Radi se nalazima iz Riparo di Percedol i GroHa dei Ciclami IV: 4, 7; V: 2; 1, 2; 1, 5) , koji s.u smjesteni Sopnintendenza per BAAAS koleginicama F. . .Scotti li Montagnari na ·dozvo1i za i objavljivanje ovih nalaza. Uz to treba naglasiti ·d a iz Grotta dei .(F. F. 1963, F.ig. 1-4; F. 1967, 4-7; <F. 1968, V: 1-7, 12, • 16-26; Vl: 1, 13-15, itd.) krajnje tako da crtefi uopste ne odgovaraju originalima.

37

bavimo mnogo podatak da nalazi na Krasu predstavljaju dominantan izraz kulture slojeva ,kojima pripadaju, te tako cine znacajnu stratigrafsku dopunu materijalu iz Bar:ja, stvarajuCi time osnovu za jedno 1 kvalitativno novo i cjelovitije razmatranje kompleksa vezanih za ovu kulturu.


'
1

•6 .< :.i:-. ;:

. 1:.,' ,. :/.
1

,. · . .
..
, 1

. . '!.' /,
# • •••••

.

:
.! •

.',/.'. '.'

h.'--· ·..,....,.

Q-

< .;./· .
.
....

Q.,

·.·:·.:.<; .·.< . ·/ .;, .:' / .· / . · '.

/ 1 11$\

····'· .........

'f( -l..'· '

I..V

.

,,

··-

,. -.

.. ".

•-r'?·•· ·• • ···: · ••· • •1 (i ' ., • · '

Sl. 5 - Stratigrafija pecine Grotta del Mitreo Staculu) Fig. 5 - Stratigraphie de la Grotta del Mitreo (selon Stacul)

Od znacaja nalaza kulture i onih tipa Ig I, koju omogucavaju slojevi peCina k·rasa. Odnos ovih kultura najjasniji u Grotta Cotariova, gdje ljubljanskoj kulturi rpripadaju slojevi i ,d ok materijal tipa Ig I zastupljen u sloju (up. L nz 1974, 53-61). U prilog vremenskoj distinkciji pojave i raznorodnosti ovih dviju kultura govori i situacija u Grotta del Petine ,di Gabrovizza, gdje nema nalaza, materijal t1pa Ig I zastupljen u sloju (G. r z 1 i n i, 1981, 40) . Sa druge u Grotta del Mitreo nije zastupljena kultura Ig I, vec relativno bogatim slojevima prethod• i neolitski horizont, koji od ovih sedimenata odvojen sterilnom na:slagom (s1. 5; up. G. S t u l, 1972, 39-48). Na taj nacin prvi put stratigrafski potvrdena diferencijacija ka:snovucedolske 'kulture tipa Ig I i ljubljans• k e kulture, odnosno grupe Ig koju su na osnovu tipoloske analize nalaza iz barja, izveli Korosec i S. Dimitrijevic.

38

U okviru materijalne dominira keramicko posude. Dosta cesto su na1azene i raznovrsne utilitarne a1atke od kosti, kamena i kremena r s pass.), dok meta1no oruzje i orude, < k ao i nakit, spada medu veoma rijetke i izuzetne na1aze. Prema stratigrafsko.i u kra§kim pecinama i tipo1oskim na1aza sa Citavog k1asicne u ovog facijesa razHkuju se dvije sukcesivne faze razvoja. za takvu internu periodizaciju razvoja ove da1a de1 gdje se jasno dva ska Naime, s1oj ove peCine is!k1juCivo tipicnom 1jubljanskom 'd dk su sloju 5 uz ove elemente u znacajnoj mjeri i neki oblici (s1. 5; U!p. G. S t u 1, 1972, 44-45). Sli6na i u mima i 2 degli (G. z 1 i n i, 1972, i u sloja Grotta Tartaruga, gdje se jasno izdvajaju dva nivoa (nivo 4 i 5) sa materija1om (up. D. nn 11 R 'd i v 1981, 50). U Caterina i u Vaganackoj peCini zastup1jeni samo na1azi odgovaraju s tarij.im skim prethodnih peCina (sl. up. D. n n r 11 Pitti, 1981, 11-22; S. Vranjican, 1985,

1 i voo ' ·.) 11

i

Sl. 6 -

Stratigrafija sonde u Grotta Caterina i Pittiu) Fig. 6 - Stratigraphie de la la Grotta Caterina (selon Cannarella et Pitti)

39

10-11), sto vec sa:mo rpo ukazuje na razlicit intenzitet zivota kao na jednu od kojima se razlikuju dvije razvojne faze ove kulture. ZahvaljujuCi jasnim odnosima slojeva u tim nalazistima moglo se izvrsiti preciznije opredjeljenje horizonata sa ljubljanskim materijalom u Grotta dei Ciclami, u kojoj su nalazi ovoga tipa relativno brojni i raznovrsn:i, ali i tako stratigrafski (up. F. L gn i - F. S t r d i, 1963, 31 -38). Time takode omogucena jasnija definicija i nekih drugih peCinskih s Trsanskog krasa, gdje pokretni arheoloski materijal u cjelini dosta siromasan i poremecen. ovi pokazatelji su blli znacajan putokaz za odgovarajucu periodizaciju nalaza iz lga 11 i Parta, kako cemo nesto kasnije vidjeti, opravdanost takve podjele potvrduju brojne analogije iz okvira srednj-ojadransikog ljubfacijesa, kao i iz drugih savremenih 1 kultura u i daljem susjedstvu.
STARIJA FAZA

P·rvoj, starijoj, faZii pripadaju sljede6i slojeVIi i - najveCi dio nalaza iz Iga 1111 ; - dio nalaza iz Parte12 ; - sloj 6 u Grotta del Mitreo (G. 1972,44, Fig. 12:6-8); - prelaz ,i z 5. u 4. sloj u Grotta dei Ciclami (F. L g n i - F. S t r a ·d i, 1963, 37-38); - sloj 3 u Grotta degli Zingani (G. Marzolini, 1972,74-78, Fig. 10:1-6); - sloj 3, nivo 10 i sloj 4 u sondi u Grotta Caterina (D. nn r 11 i t t i, 1981, 20-22, Fig. 5:3-5, 9); - sloj nivo 5 u Grotta Tartaruga (D. n r ll R d iv 1981, 50, Fig. 2:5); - slojevi i u sondi 1 i pojedinacni nalaZJi 1 iz sonde 3 u Grotta Cotariova L nz 1974, 57-58, Fig. 2:3, 4, 15, 19); - osnova tzv. sloja doba u del Pettirosso r s 369-371); - najstariji sloja 6 u (S. F r nbaherVranjican, 1985, 10-11, 3:11, 5:1-5). tipoloskim karakteristikama, ovoj fazi odgovaraju i pojedinaeni · nalazi iz Riparo di Perc"edol, Grotta Visogliano br. 1. i br. 2, Grotta delle Gallerie, gradine Castellazzo di Doberdo i peCine J.ami na Sredi 13 •
r s 1969, 33-36; 54-57 i pass. Z. r 1978, 61-75; 1982, 31-100. Nalacz iz kiJparo di Percedol prvi put se u ovom radu 111 : 3). Za up. G. Marzol • i ni, 1969, 83-97, Fig. Sl. 10 na str. 95; Gr. delle Gallerie: F. Leben, 1%7, 1:16; Jami na Sredi: Korosec, 1956, 375, IV: 1-3; dok materijal iz gradine Doberdo, koji. se nalazi u Soprinper BAAAS u jos nije objavljen.
11 12 13

40

Keramicki
Keramicka produkcija starije faze ove kulture relativno bogata i lzrada posuda dosta kvalitetna, mada nedostaje fina i polirana keramika. zastupljeno posude dobrog i srednjeg kvaJiteta izrade, pos, u de <="d slabo pecene !i zemlje rjede su u U ovom okviru razlikuju se sljede6i karakterist!ionli oblici: Posude sa 1optastim tijelom i malim, ljeV\kasto izvijenim, vratom spadaju u red najtipicnijih i najbolje zastupljenih keramickih formi. Prelaz iz tijela u vrat ja:sno profilisan, dno moze neizd1ferencirano, odnosno ravno ili omfa:los. Najcesce su to amfore na cijem dijelu su dvije male horizontalno busene supkutane U manjoj mjeri su zastupljene varijante sa sirokim traksatim drskama koje ispod oboda i se gornjem dijelu trbuha. Nisu rijetki ni primjerci bez drski. Ovaj tip posude u lgu i u Partama najcesce bogato ukrasen, dok su na kraskom sjevernog Jadrana nesto brojniji primjerci bez ornamentike, sa veCim supkutanim ili trakastim drskama. kvalitetu izrade ove amfore pripadaju boljoj vrsti keramike (sl. 7:2, 5, 9; 1:1; 11:5; 111:2-5, IV: 4, 7, 8; V: 2-9, 11; Vl: 4-7). slican prethodnom predstavljaju pos,u de sa loptastim tijelom i relativno kratkim, cilindrionim vratom. Najcesce se javljaju sa supkutanim drskama, zastupljeni su i primjerci bez drski. Dno rjede neizdiferencirano. Ovaj na klasicnom ljubljanskom mnogo rjedi od prethodno navedenog tipa kvalitetu izrade pripada dobroj keramici, ima i grubo radenih, narocito Krasu (sl. 7:1; 1:4; 11:1; IV:l; Vl:10). VrceV!i sa loptastim tijelom !i blago i:zJdvojenim, ljevkasto izvijenim vratom, sa jednom tra:kastom koja pocinje od oboda. Spadaju 'l l rjede oblike, uglavnom se javljaju sa ornamentisanim primjercima 111:1). - d) Jednu deformisanu varijantu posuda tipa predstavljaju sa vrecastim tijelom, izvijenim vratom i naspramno postavljenim supkutanim Ovakve posude, rpravilu, nisu ukrasavane, dno najcesce omfalos tipa. Pripadaju grubljoj keramici i zastupljene su samo u lgu 11:6). Konicne zdjele sa ili za:debljanim i unutra ukosenim obodom spadaju medu izrazite ove faze ik lasicne ljubljanske kulture. Zavisno od naCina dna, razlikuju se tri osnovne varijante: - el) zdjele sa ravnim dnom, veoma su brojne na citavom ovo:m podrucju (sl. 7:7; IV:2, 9); zdjele sa neizdi, f erenciranim, dnom takode dobro zastupljene (sl. 7:10; kupe na visokoj ljevkastoj nozi, dosta su brojne na Ljubljanskom barju (sl. 7:12; 6) , dok na sjevernom Jadpoznat samo jedan nalaz iz Nezakciuma u lstri;
41

Sve ove varijante konicnih zdjela cesto su ukrasavane, naroCito kvalitetnije radeni primjerci koji se i najcesce susrecu. - f) Kuglaste posude v·rata, sa malim otvorom, najcesce bez drski ili sa malim rozastim ·d rskama. Dno zaobljeno iil omfalos. lzraduju se i u kvalitetnijoj i keramickoj vrsti, u slucaja cesto su ornamentisane. Ove posude dosta su dobro zastupljene na Citavom prostoru klasicne kulture 11:3, 4). duboke zdjele sa ostrim prelazom izmedu ko- g) nusa. Najcesce su bez drski, ponekad su na lagano izvijenom vratu postavljene · t rakaste ili supkutane drs·ke. Kvabltetno su radene i zastupljene (sl. 7:6; 1:3; 11:2). - h) Konicne zdjele sa ostro prelomljenim i uvucenim obodom spadaju u rjede, ali veoma karakteristicne Cesto su ornamentisane sa spoljne strane i na gornjoj povrsini oboda (sl. 7:4; 1:5). kvalitetnije radenoj keramici. - i) Plitke Cinije sa dnom i niskim, vertikalnim zidovima su od rijetkih grubih i masivnih formi koje na osnovu postojece moguce identifikovati. Cesto su dosta dobro su na Citavom ovom podrucju (sl. 7:11; 11:7, V:10). Medu oblicima posebno se istice jedna zdjela zvonastog oblika iz Iga 1:6), kao i jajastog tijela sa masivnom i ostro izvijenim kratkim vratom iz sloja u VI: 1).
Ornametika kvalitetne keramike

U kvabl·t etnije radene keramike llaJCesce se primjenjuje tehnika otiskivanja niti, ot•isci ·t ockica, zi,g osanje i ubadanje, mnogo rjede urezivanje i sasvim Rijedak slucaj mjene samo jedne tehnike, vec se one mahom kombinuju: otiskivanje niti, ili tockica, sa zigosanjem i ubadanjem, urezivanje sluzi kao pojedinih ornamentalnih frizova, ili Citavih kompozioija. Polozaj ornamentike podlijeze strogoj pravilnosti, sto jedan od kulturnog kompleksa, ali djeHmicno uslovljeno ·i posuda koje se ukrasavaju. Na amforama i drugim loptastim ornamenti se javljaju na tu, gornjoj trbuha i na drskama. Povrsina oboda se rjede ukrasava, donji dio trbuha i dno ovakvih posuda nisu ornamentisani. Na konicnim zdjelama motiva nesto Jednostavne zdjele sa ili ravnim dnom najcesce su ukrasene na obodu i na dijelu spoljne koja se neposredno nadovezuje na rub posude IV:2, 9). Na kupama na visokoj noZ!i ukraseni svi dijelovJ recipijenta, izuzev unutJ"asnjosti noge IV:6). Pri unutrasnje povrsine ovih kupa cesto zastupljena krastasta dioba prostora, sto potsjeca na neke prethodne Zvonasti pehar iz lga takode istupa iz okv·i ra, na njemu ukrasena citava spoljna povrsina, od oboda do dna 1:6).
14 Ovakva dioba prostora s-usrece 'Se u vucedolskoj i njoj srodnim kulturama, up. S. Dimitrijevi c, 1979,

42

Repertoar ukrasnih motJiva nije previse sirok niti raznovrstan, ali su ornamentalne kompozicije veoma i : i mpresivne. Najcesce se radi sirim ili visestrukih, g·u sto poredanih ni·z ova otisnute niti, koje su prosarane l.ili uskim, negativnim cikcak·trakama ubodima 1 : 1,3-5, 111 : 1-5). lsto tako, omiljeni su frizovi t!Zih ili sirih cikcak-traka, izvedeni na naoin sHcan prethodnim 111: 1). Osim ovog fr:iznog rasporeda motiva, zastupljena i zonalna ornamentike, u kom slucaju ukraseni razudeniji, sa vise praznih povrsina. Nerijetko se i zonalnog ukrasavanja i horizon. talnih frizova 111 : 3-5). Cest motiv su jednosrtruk!i i1i vi.s estruki rnzov-i viseCih trouglova koji su '<izvedeni tehnikom otisaka ni,t i i1i tockica i .r asporedeni tako da se razli<Citi efekti poZJi:tivnih .i negativnih ukrasa 1 : 1,3, 111: IV: 4,5). Vise6i trouglovi se samostalno javljaju na obodu ri ispod ruba konicnih zdjela IV: 3,9), dok su ostalim slucajevima najcesce dio razliCitih zonalnih i kompooicija. Jedan od manje omiljenih motiva su samostalne, uske trake izvedene zigosanjem, otiskivanjem ni:t i ili tockica, sasvim izuzetno i urezivanjem 1 : 6, IV: 3,6, V: 11). Takode, sasvim sporadicno javljaju se i ukrasi, i to na srednjeg kva1iteta izrade V: 1,5 Vl : 10). Ornamenti su cesto ispunjeni sto u komsa razudenim kompozicijama ·d aje izuzetno impresivan efekat Oipkaste povrsine.
Ukrasavanje grube keramike

Kako se moglo V'idjeti :iz prikaza repertoara keramickog posuda, veCina u okv: i ru starije faze klasicnog tJipa kulture izraduje se i u kvalitetnijim i u grubljim verzijama, sasvim grubo li masivno posude samo sporadicno konstatovano. razlike nisu toal: i nji: h ova ·d iferencijacija u ovom smislu H 1 ko primjetne u jasno potencirana kvalitetom izrade, dimenzijama i naroCito naCinom ukrasavanja. Posude se u manje ukrasavaju, i to mahom plasticni:m ornamentima, odnosno tehnikama koje se uops:te ne primjenjuju u okviru kvalitetne keramitke. Omiljene su plasticne trake bez dodatn:ih ukrasa, ili sa nizov.i ma utisnuca izvedenih prstom pak, nekim Ovakve trake cesto su postarvljene sa spoljne strane oboda posude, cime se posrtize efekat prstenasto sto jedna od izrazitih ove ku1ture Vl: 1; up. r s 1969, 62-64, 66). Plasticne se nalaze na prelazu iz vrata u trbuh mnogo rjede su ovakve trake vertikalno postavljene. Nizovi otisaka prsta, mogu i samostalni kao i visestruki nizovi ili neuredno nabacana 11 : 4). U okviru grube od navedenog sistema ukrasavanja odstupilo se samo u slucaju jedne taone iz Grotta Caterina V : 10) koja ornamentisana tehnikom i motivima za posude finije izrade.
43

Sl. 7 Fig. 7 -

starije f·a ze k1as, i 6ne kulture de la phase plus ancienne de la culture de classique

44

Orude i oruzje
Za razliku od posuda, koje u znacajnoj mje11i zastupljeno na Citavom klasicne kul:ture, te svo}im tipoloskim karakteristikama i polozajem daje relativno mogucnosti za proucarvanje ove kulture, orude i oruzje nadeno u mnogo manjoj i to su mahom manje tipicne i hronoloski slaosjetljrive forme. Najcesce se tu radi jednostavnim i predmetima koji veoma dugo traju, te ih nije moguce preciznije dete!rminisati. Tako, kamene sjekire sa perforacijom, koje traju od gotovo do kraja bronzanog doba, mo:lemo smatrati oblikom koji pripada i i mladoj fazi ovog kulturnog facijesa. Slicna situacija i sa od jelenskog roga, kostanim silima ri iglama za sivenje, koji su moraH u svakodnevnoj tokom ove faze. lsti slucaj sa kremenim strelicama trougaonog [ Hstastog oblika sa trnom za usadivanje Xl: 7-9), koje su nalazene u slojevima faza u pe6inama, koje su narocito u naselju lg. Prvoj i:azi se sa sigurnosti mo:le p11ipisati kostano silo sa drskom iz lga 1 : 2). Ne nikakve konkretne podatke metalnom o,r udu i oruzju na mada nekim izgleda da ih i tamo (up. D. n n r 11 1979, 62), te se u ovom pogledu za sada samo na nalaze iz lga i na njihove tipo1oske kaU ovom su tipa bakarnih Prvom tipu pripadaju bodezi Hstastog oblika sa uskim, dutrnom r s 1969, 105 : 6, 10). Drugi tip su bodezi sa jasno iz.d iferenciranom ostrioom, dugim trnom ii sa istaknutim rebrom duz osl!rice (sl. 7: 8; Vl : 2,3). Trecem tipu sa ostricom i uskim Ciji izvi.ieni u krilaca - »Randleisten« (sl. 7 : 3; Vl: 4). Listasti bodezi svim svojim karakte11is1:!ikama pripadaju vrekoje prethodi te bez sumnje, lg Bodezi dru, g og i treceg tipa Hpo1oski su mladi od prette se toj osnovi mogu pripisati Kako pokazuju relativno analogije sa sireg podrucja kojima cemo kasnije govoriti, takvi bodezi fazi ove koja se hronoloski i stratigrafski nadovezuje na lg 1.

Nakit
dijelovi i drugi oblici nakita su najslablje ti, i tom malom broju nalaza veCinom tesko obavHi kakvo preciznije opredjeljenje. tipi:can nalaz koji svojim tipoloskim pripada ovoj fazi kostana aplikaoija za pojas iz lga, na kojoj se isticu ukrasne perforacije Xl: 1). RazliCiti privjesci i drugi ukrasi od zivotinjsMh zuba Vl: 8,9), pripadati i ovoj i narednoj etapi razvoja klasicne kulture.
JS U vezi sa lga vidi S.

i 1979,315.

opredjeljenjem listastih bodeia liz

45

MLADA FAZA

navedeno, za tipa time ,i za izdvajanje nJe-';le mlade faze, cini stratigrafska diferencijacija nalaza ovog Npa pecrnama s Trscanskog krasa. Uz to ti st• ratigrafski pokazatelji mjeri potvrdeni t ipoloskim nalaza. U od posebnog znacaja novi kojim se mladi horizonti tim nalazisHma, koji taove odnosno Ig i Parte. Ovoj fazi sljedeCi slojevi i na1azi: sloj 5 Grotta del Mitreo (G. S t l, 1972, 44, Fig. 5 : 1,2; 12 : 1-5; stariji horizont s1oja 4 Grotta dei Ciclami (F. L g n n i - F. Stradi, 1963, 38); - sloj 2 Grotta degli Zingari (G. r z 1 i n i, 1972, 74-78); - sloj nivo 4 Grotta (D. n n r 11 R div 1981 , 50, Fig. 1 : 9,11; 2 : 1-3); - sloj i Grotta Cotariova L nz 1974, 62-64, Fig. 3 : 1,12; : - rpojedinacni nalazi iz Grotta del'Ansa (G. r z 1 i n i, 1979, Fig. 12 : 1,2); - pojedinacni nalazi iz Grotta Gigante (S. n dr 1 tti F. S t r d i, 87-90; 1972, 109-115); - pojedinacni nalazi iz praistorijskog sloja Postojnskoj predjami r s : IX : 1); - dio nalaza iz Parte (Z. 1978; 1982, pass.); ""'--- manji broj na1aza iz Iga r s 1969, pass.).
1

Kako

vec

Keramicki
Za od keramicke starije faze, koja okarakj ednim jasno i homogenim stilom, te relativno veHkim bogatstvom formi i ttkrasa, primarno obiljezje loncarstva mlade razvojne etape ove jeste heterogenost stilskih elemenata, kao i starih i ornamentike. Uz tipicne oblike koji naslijedeni iz prethodnog sada se odredeni novi tipovi stranog i porijekla, koji i tipicnog stilskog izraza kalture. Na prvom navescemo keramicke oblike 'koji tipicni za prethodno se i ovoj fazi. koni6ne zdjele sa ravnim Hi obodom : 5 - tipovi « i iz prethodne faze) i loptaste posude sa ljevkastim ili sa ravnim vratom : 3,6; : 3-7). Ovi se na citavom klasicne Najkarakteristicnija nova ·f orma vrcevi sa visokim cilindrCinim vratom. Obod ili, sto cesce, izvijen.
46

Prelaz iz vrata takode jasno profilisan. Drska trakasta, pocinje ispod oboda i zavrsava se na gornjem ha. VeCinom bez ornamenata, se na citavom naroCito peCinama Trscanskog krasa {sl. 8 : 1; VIII : 1,8; IX : 2). U ovom izdvaja se varijanta sa ostro izvijenim obodom, koja zastupljena samo na {sl. 8 : 2,9; VIII : 2,9; : 1,2). vrcevi sa izvijenim kratkim vratom i jednom trakastom drskom .k oja malo prelazi abod. moze ravno ili omfalos. Najcesce Partama i kraskim peCinama {s:I. 8 : 4; IX : 1; : dO'k u nesto rjedi, tamo i jedini ukraseni .p rimjerci (sl. 8 : 7; VII : 1,2). se kvalitetnijoj i keramici. - d) Konicne zdjele sa ravnim i1i prosirenim obodom, na kome ·d vije naspramne, rozaste ili jezicarste drske, sa perforaoijama za provlacenje Mahom bez dobro Parta:ma i nesto na (sl. 8 : 3,5; : 4,7, VIII : 5). Male, poluloptaste zdjele sa astro izvijenim obodom takode veoma karakteristicna forma ik oja samo slojevima peCina na Krasa (sl. 8 : 8; 4,5). Posebne keramike na raspoloziJVe dokumentacije nismo mogli identifikovati. U vezi sa ovim izgleda da se vecina prethodno tipova keramickog izvodi i u bolje radenim li varijantama.
Nacin ukrasavanja

naslijedeno iz prethodne faze, kao i na nekim su istovetne tehnike i motivi kojima takvo starijoj etapi ove VII: 2-6, VIII: 3,4,6). osnovnim karakteristi.kama tog manira ornamentike vec dovoljno rijeoi u tekstu, te nema potrebe da sve to ovdje ponavljamo. posebna karakteristika ove faze tom istice se jedino naglasena · Na oblicima koji se prvi na ovom sada ornamentika dosta rijetka 1i U cjelin:i urezani kao sto cikcak-traka ispod oboda .i metopna kompozicija na gornjem vrca iz Iga VII : 1), zatim zlijebljene linije ispod oboda zdjela !i koje samo na Krasu VIII: 2; 1, 2, 4, 5). U jednom 'k onstatovani ho11izontalni i rrizo\ni 1inija VIII : 6).

Na koje oblicima,

47

·. ) L]
...,_·
;",:·
/ "f

;

9

Sl. 8 Fig. 8 - Tableau

tabela mlade faze ,k lasi6ne kulture de la phase plus recente de la culture de classique

48

Orude i oruzje
vec konstatovano prilikom izlaganja prve farze kulture, nalazi tipi1cnog oruzja i oruda u ovom okV 'iru su veoma rijetki. Ista jos u vecoj mjeri, odnos.i se i na mlade razvoja ove Osim jednostarvnih kamenih sjekira, kostanih alatki i strel.ica, koje se susrecu u slojevima i ove i prethodne faze XI: 7-9), orvom mladem mogu se pripisati jedino sila sa zadebljanjem (sl. 8: 6; XI: 2-6). Kako

Nakit
Na podruCju sjevelt'nojadra:nskog krasa nisu konsr t atovani nakakvi nakita, ne samo iz okvira ove faze, vec u s1ojevima kulture u cjelini. Nesto bolja sit·u acija u ovom pogledu na Ljubljanskom barju. Relativ,no brojni kostani zaponci iz Iga tipoloskim i analoglijama sa sireg podrucja, pripadaju drugoj fazi razvoja klasicne ljubljanske kulture XI : 10).
KULTURNI 1 OKVIRI

• i hronoloskog polozaja klasicnog tipa u dosadasnjoj arheoloskoj razmatrana uglavnom u okviru Dimitrijevicervog alpskog tipa, odnosno u sklopu grupe Ig sa sjevernojadranskog prostora pri tom pridavano malo ili :nimalo znacaja. Misljenja ov.im pi,tanjima, kao 'i drugim aspektima ove znatnoj mjeri su divergentna i, mada stav da se ovdje radi njegova egzistencija se traZ!i u jednom dosta vremenskom intervalu, koji se, prema hronologiji, proteze od kasnog eneolrita do kraja 1·anog doba. Uz to tistaCi da nikakvih pokusaja interne ·i ako se ovoj pripisuje pr1sustvo elemenata po11ir j ekla i hronoloskog po1ozaja, te se moze smatrati da podjela na dViije razvojne etape, koJu smo iznijeli materijalne kulture, poduhvat u ovom smislu. No, prije nego predemo na detaljnije ;i hronoloskog mjesta ovih etapa, potrebno nesto vi,s e reCi stavovima. Oni, bez na odredene protiiVrjecnosti i nedostatke, Ci<ne laznu polaznu bazu u razmatranjima ovih problema. Korosec, kojoj svakako pripada veoma istaknuto istrazivacima u radovima iznije" la m isljenje se ova grupa cjelini smjesta u rano doba, prema Reineckeovoj hronologiji ro s 1959, 99-105). Takav izveden na paralela sa mladom fazom kulture zvonastih pehara u i sjever.noj Italij1·, te sa grupama Ragelsdorf-Oggau-Loretto, starijom unjeti6kom kulturom, kao i na osnovu elemenata tipa Litzen i Kr isapostarg, koji su u nasciju Ig i koji, takode ljubljanskoj
49

Z. Vinski isto tako dosta znacaJa uticajima kulture zvonastih pehara s istocnih Alpa, narocito u pogledu porijekla metalne industrije iz Iga (Z. V . i n s k i, 1961, 7-8). U kasnijoj kat.alosko.i obradi nalaza iz Iga i Korosec su se opredijelili za nesto drugablju vremensku determinaciju ove r s 1969, 22-23). Ovoga nalazi tipa Ig vise se sa i Remedello krugom, te se analogno tome li datacija ove pomjera u vrijeme koje u cjeliini prethodi fazi Reinec.ke Br. Zanimljivo da se pri tome i dalje insistira srodnostima sa kao i Litzen Kisapostag, koje glavni oslonac za datac:iju ovog materijala. Veze sa Remedello ovom uglavnom na slicnostima kremenoj r s 1969, 23). Medutim, tog tipa se na v·r lo velikoj teritoriji i u dosta sirokom hronoloskom R. 1 t t i n i, 1954, 227-274, passim; R. r i n i, 1972, Fig. 1 : 145-148; h n i k, 1978, IV, te su takve analogije vrlo i U vezi sa tim treba reCi da Remedello istrazivanjima sve 111anje potvrda, neki dovode pitanje i g l i n i - L. F s n i, 1982, 348-350). Povezivanje ske sa ovim svakom se veoma pi'oSa strane, nalaza tipa koje prethodi Br. hronologiji, pokazalo se jer se radi jednoj alpskoj varijanti unjeticke koja starija od ove Reineckeove faze ndr k, 1967, 389-446). za ovako tipa Litzen i Kisapostag ostali nejasni i do sada nepotvrdeni. nedosljednost interpretacija, o·donekle korigovala svoje stavove, se za s odnosno grupe Ig kasni eneolit i pocetak ranog doba hronologiji. Glavni za ove i u dobu sada Litzen keramika, koja prema ovom Korosec odgovara fazi Reinecke Br. r s 1975, 191). U znatnoj mjeri drugacije od prethodnih misljenje S. Dimitrijevica. ovdje se radi heterogenoj kulturi (Mischkulkoja nastala u kontinentalnoj Sloveniji vucedolskoj osnovi, snazno ucesce »Glockenbecher« elemenata, koji su ovdje prispjeli iz Srednje Evrope, povlaceCi za sobom i neke starije te (kulture vrpcaste keramike i kuglastih amfora). objas·njena koegzistencija ornamentike zvonastih pehara i sa loptastim tijelom. Udio komponente, vise se ogleda u konienih zdjela, kao i talnim kompozicijama. Prema ovom u cjeHni pripadala periodizaciji Reineckea, jer se ovdje radi jednom »povratnom« i relativno kasnom kulture zvonastih pehara s Ceske i Slovacke. Dimitrijevic da· lje .naglasava da nije neophodno u ove okvire ukljuCivati koja nastala pod uticajem
50

u kom slucaju morala i nesto kasnija od ove ku1ture 16 • U najkra6m crtama, osnova D:imitrijeviCevog stava da kultara jedna posteneolitska pojava, eneolitska retardacija u vrijeme punog ranog b·r onzanog doba (S. D i itri vi 1967, 8-19; 1979, 317-329). Neke nove poglede u vezi sa ovim pitanjima prilikom kompleksne obrade materijala iz barja rz i n g r, 1984, 13-63). Nalaze tipa Ig 11 on opredijelio u VI fazu kulture barja. U Citavom ovom okviru Parz'>i: n ger uvazava jedino samosvojnost grupe lg 11, potvrdujuCi .H me koju su inaugurisali Korosec i S. Dimitrijevic. Najvise znacaja pogledu kulturnog i hronoloskog opredjeljenja ove grnpe on pridaje paralelama s :i podunavskog podrucja i vezama sa grupama protunjetice, Kosihy-Caka, Na:gyrev, Nitra, Hatvan, Vinkovci i dr. Na toga se u cjelim.i datira u etapu ranog doba, odnosno u vrijeme Rei.necke Br. U vezi sa ovim potrebno naglasiti ·da Parzinger u potpunosti ostaje na pozicijama sistema koj·i se primjenjuje na podrucju Njemacke, zapostavlj.ajuCi pri tom druge periodci:zacije, koj'ima se kulture Kosihy-Caka i dat:iraju u starije i c1rugih grupa koje navodi otpocinje u koje prethodi Reineckeovoj fazi Br. Takve datacije dobro i u arheoloskoj literaturi najvecim dijelom te se u ovim relacijama njih svakako mora Medutim, veoma i takode paznje gei·ovo zapazanje u vezi sa polozajem Litzen Naimc, smatra da se ovog tipa moraju odvojeno posmatrati, Cimc podupire koju sa izvjesnom dozom iznio i S. Dimitrijevic. Imajuci u vi1 du ne samo Litzen-keramiku iz Iga i Barja vec i nalaze ovog t:ipa sa sireg tc u novije vrijeme opstc ove keramike u Br. Parzinger clolazi do zakljucka .da se Litzen mora izdvoj:i,t·i iz okvira ljubljanske kulture. U tom smislu on predlaze :izdvajanje jedne mlade farze koju kao lg odnosno barje VII r z i ng r, 1984, 45). ove osim navedenih, bavlli su se i jos neki autori, kao F. Leben, Bregant, Z. Harej, te istrazivaCi pe6na krasa G. Stacul, F. Legnani, D. Cannarella, te S. FoVranjican i N. Petric. Medutim, predmet njihovog interesa su parcijalni aspekti ove kulture, vezani za iz tog okvira, u svojim se
16 Slicno misljenje vezi sa na·sr t ankom Majnaric..Pandzic. N. Majnaric-Pan.dzic, 1976, Detaijn:ije vezi sa nastan•ka, razvoja mike vidi Vinski1983, 484--491.

ti N.

dataoije Litzen-kera-

51

oslanjaju na prethodno iznesene stavove18 • Iz tih razloga moze se reCi da misljenja koja smo prethodno iz:nijeli u punoj mjeri ilustruju dosadasnja razmatranja kulturnog i hronoloskog polozaja nalaza !iz okvira k1asicne kulture i evoluciju istrazivanja ove Iz svega iznesenog p:roizilazi da se u ovom smislu najviSe znacaja pridaje sljedecim komponentama: veze sa kompleksom kulture zvonastih pehara s alpskog podrucja, sjeverne Italije i iz Srednje Evrope; veze sa protounjetickim krugom i njemu srodnim grupama (Oggau-Loretto, Nitra i dr.); elementi kultura Kosihy-Caka, Litzen, Polada, Kisa:postag i Hatvan. Analogije iz okvira komponente su te cemo prvom mjestu Naime, sve okolnosti da se takvih 1 karakteristika ne mogu pripisivati kulturi. Ta:kvo moze se potvrditi odblkama, niti relacija:ma, u prilog tome ble zastupobli'ka ovog tipa u ku1ture. Litzen-keramika i elementi ti!pa koji su sa njom povezani, veoma rijetka ovom okviru, ni u stratigra:fski potvrdena istovremena pojava ovakvih elemenata i tipicnog materijala. Pojedinacni Litzen-keramike zassu u Igu, ka:o i u Vagana:ckoj peCini, dok ih podrucju Krasa uopste nema. Ti nalazi u Vaganackoj peCini pripadaju mladim VI sloja .i jasno 'SU izdvojeni od materijala, koji se u pocetnom ovoga stratuma (S. F r n aher-P. Vranjican, 1985, 10-11,T.S: 6).Takavpolozajupotpunosti odgovara pojavi ovakve kera:mike drugim podrucjima i njenoj dataciji u Br. fazu, te ne nalazimo nikakvog opravdanja za njenu raniju dataciju Barju, u smislu opredjeljenja Korosec. U tom pogledu Cini se mnogo razloznije smjestanje Litzen-keramike u ianskog baria, kako pred.iednu zasebnu, najmladu ,fa:z:u kulture laze Parzinger. Pretpostavka uticaju kulture nastanak ovog t]pa keramike veoma privlacna 19 , ali se takode tesko odrzati zbog relativr n o velike vremenske distance koja d·i jeli ove dvije pojave. Slicna situacija sa nalazima tipa Ha:tvan koje navodi Parzinger r z i n g r, 1984, 43, 6 :20). Tu se, u stvari, ra:di jednoj varijanti unjetiokog tipa rkoji pripada vremenru Br. u ovom okIS F. L n, 1975, 149-151; 1979, 34-35; ·r g t, 1975, 7-114. rezultatima istrazivanja sjevernojadranskog kra:sa vec bllo dosta govora, oYdje t·r eba izdvojiti Z. Hareja, ·.koji prihvata tipoiosku materijala grupe Tg 1 i Ig 11, ali, nasuprot sv.im os,talim smatra da njima nema .r azlike (Z. ,r 1978, 75-94; 1982, 1936, 114-119). Ovakav stav .nije :nri.iblm potvraen na Barju, kako smo pokazali, srtrana krasu tig,rafija pec i,nskil1 nascl diferencijacii:Ju :i na sa:sv1m suprotne zakljuCke. 19 str. 50, 51 i nap. 16, 17 ovom rpoglavlju.

52

viru se javlja sasvim sporadicno, i to samo u Igu20 • Ovi, kao i prethodni elementi, mogu govoriti u prilog r d uzem trajanju naselja Igu, ali u jednoj kasnijoj fazi, koja nema nista zaje'dnickog sa kulturom. Sa druge strane, su odrzive i paralele sa ,kulturom Kosihytom Caka, na cemu takode insistira Parzinger. Na:lazi koji se navode dovoljnoj mjeri karalkteristicni da mogli ment za ovakve tvrdnje (up. r z i n g r, 1984, 43--44, 7: 14, 15), osim toga, sasvim ja:sno utvrdeno da kultura Kosihy-Caka pripada kasnovucedolskom kompleksu i grupe Ig I, te sumnje, starija od ljubljanske kultu·re V 1 d r, 1966, 245-336; S. D i itrijevic, 1979, 311-312; N. Kalicz, 1984, 93-108). Ana1ogijama sa na:Sli potvrde u postojecem materijalu. Kostane alatke_ i drugi iz Iga ik oje i Korosec dovode u vezu sa ovom pripadaju i duformama, r k oje, uz to, nemaju mnogo zajednickog sa oblicima tipa (up. 1969, 22-23). Neki autori ·klasiCnu ljubljansku kulturu dovode sa :k ulturom Polada. Mediutim, sve Cinjenice pokazuju da keramicka i na produkcija Polada tipa ni tipoloski, ni hronoloski :ne odgovara ljanskoj kulturi, vec u cjelini mlada od nje. Prema pojedinim metalnim nalazima, kojima cemo nesto viSe govoriti, izvjesni dodiri na ovoj relaciji moguci su samo u momentu zavrsetka ljubljanske i nastanka Polada kulture, u jednom kratkom ral'Jdoblju koje u Br. Reineckeu. Prema tome, otpadaju svi elementi koji sa sigurnoscu pripadaju bronzanom hronologiji, i argumenti nalagali datiranje kulture u okvire Reineckeove faze Br. Uikazali smo, takode, i na neodrzivost povezivanja ove kulture sa grupama Kosihy-Ca!ka i Remede1lo, te ta:ko otpada i jedne previse rane datacije u smislu poveziva:nja sa vucedolskim i drugim njemu savremenim kompleksima. Preostaju komponente i odnosno kultura zvanastih pei protounjeticki krug, kome pripa:da veCina grupa navedenih u okviru komponente sa kojima tipa ljubljanske kulture zaista pokazuju dosta kompleksi koje smo ovdje predstavili kao komponente i u stvari su :d va sukcesivna i genetski povezana horizonta, od kojih prvi determinise nasu stariju fazu, drugi mladu fazu klasicne kulture. Kultura zvonastih pehara prostire se veoma sirokom toru od sjeverozapadne Afritk e, gotovo do mora, tajuci Citavu jugozapadnu, zapadnu, 'lcao i veci dio Sred:nje Evr<ope, odnosno Spaniju, Portugaliju, Francusku, Holandiju, ostrva, Irsku, alpsko podrucje, najveci dio Italije, 'dobar dio Njemacke, Slovacku, juznu Po1jsku i dio srednje Panonije. Iako njen razvoj rpada jednom relativno 'k rat'kom vremenu ·s prelaza iz eneolita bronzano
20 i Korosec su ove Korosec, 1969, 29:5.

opredijelili

okvire grupe Ig I; up.

53

doba, ova svirn svojirn karakteristikarna, bez rpredstavlja od najizrazajnijih i najekspanzivnijih tvorevina praistoriJske evropske civilizacije. Veze klasicnog facijesa sa ovorn evidentne i jasno vidljive tehnici ukrasavanja 'kao i ve6ni rnotiva i kornpozicija, i ove takode pripada zvonastih pehara. koje ne spori nijedan najvise karaktera odnosa ovirn kultura:rna predstavlja ra:zlilka odnosno Cinjenica da se tipicni zvonasti pehari sasvirn sporadicno. Osirn toga, ovorn predstavlja i slabo pogrebnih na klasicnorn poznato da daleko najveCi broj nalaza zvonastih pehara potice iz grobova. No, treba reci da preciznije razrnatranje odnosa na ovoj relaciji dijelorn otezano i nejasnocarna vezanirn za zvonastih pehara, narocito njenog nasta:nka, hronoloskog polozaja i interne per,i odizacije. Tek novija istraziva:nja nesto vise jasnoce vezi sa veorna :pitanjirna. Mada su mnogi iz tog okvira jos ·otvoreni (W. 1978, 97-206), se veCina slaze da se razvoj zvonastih pehara odvijao tri osnovne faze, od sve podjedna! koj rnjeri niti i potpunosti na citavorn prostiranja ove Za se ovdje bavirno od prirnarnog podrucje koje vecoj ili rnanjoj rnjer,i sa klasicnirn ljubljanskirn to sjeverna Italija, a1pski prostor, Srednja Evropa i Ra:di la:kseg sagledavanja odnosa ovoj relaciji, karakteristike razvoja ove kulture tirn Starija faza, ili stil, predstavlja klasicnu zvonastih rpehara. zvonastih pehara i izvedenirn otiskivanjern narnotane niti ili tockiCa na .citavoj spoljnoj povrsini U rnetalnoj karakteristicna pojava bodeza sa sirokirn i relativno kratkirn trnorn, na cijoj ostrici naJcesce forrnirano rebro. tzv. daggers«, odnosno bodezi tipa »1« klasifikaciji i Matouseka n - V. t s k, 1978, 66). Ovakvi bodezi dosta brojni Srednjoj Evropi, naroCito C:eskoj i Moravskoj V. t s k, 1978, 73), takode znacajnoj rnjeri Za:padnoj i Jugozapadnoj Poznati prirnjerci ovog tipa ostrvirna s 1984, Fig. 2: 10, 14)), donje Rajne N. LantingVa 'n Waals, 1976, 33, r n l et al., 1979, Fig. 1 : 1,2) i na Fig. 25), (R. 1977, Fig. 74, 101). Uz to se i bodezi sa jezicastorn drskorn.
21 Per.iodizacija kompleksa tekstu blti prezentirana, zasnovana ine, 1967, 113-119; 1976, 366-367; 1984, 108-410.

zvonastih pehara, koja na stavov.ima sljedecih Bill, 1976, 89-91;

narednom G 1 a-

54

rpo Kuni i Matouseku, koj.i za:stup1jen i na sjevernopontskom prostoru, u kulturi, u Ukrajini, na Kavkazu, jugoistocnoj i na podrucju istocnog Mediterana un - V. t u s ek, 1978, 66-67, 73) 22 • razvoj ove faze u ve1ikoj mjeri podudaran na Citavom podrucju ovog Na prethodno omedenom ova faza dobro izrazena Rajne i 11, 1976, 85-90; 1984, 159-174), u Ces'koj Neustupny, 1984, 107-120), te u juznoj i Francuskoj 1967, 113-119; 1984, 177; Bi11, 333-350). Druga faza taikode zastup1jena na najvecem ovog podrucja. Sti1ski i vremenski dosta jedinstvena, mada obi1jezena promjenama u odnosu na prethodnu etapu. Njene osnovne su smanjenje ucesca tipicnih zvonastih formi i prisustvo drugih obHka rposuda, kao sto su 1optaste amfore, ovoidni lonci, konicne zdje1e nogama, te vrcevi sa jednom trakastom drskom . .ie u odnosu na prethodni period. Osim k1asicnih 1kompozicija, pojav1juju se cikcak-tra:ke izvedene negaorganizacija motiva, u cjelini vise se ornamentise dio posude. U ovoj ytapi se jav1jaju kostani 1ucni ukrasi, i tipicni oblici nakita. Kara:< k teristican i da1ji razvoj Tako se, osim pretnavedenih bodeza tipa »l<< i »Il<<, koji su prisutni i ovoj fazi, pojavljuju nove forme, kao sto su kratki trougaoni bodezi sa dugackim uskim - tip »III<<, r p o Kuni i te ma1i bodezi sa kratkim - tip »IV<<, Kuni i Matouseku n V. t s k, 1978, 66-68, 73). Radi se O'd bakra, tri bo,deza tipa »III« nadena u Bilany (Ces,ka), Ledce i Smo1in (Moravska), koji su izradeni od bronze, te to najstariji bronzani predmeti na podrucju Srednje Evrope u n - V. t u s k, 1979, 81). ovoj fazi pripadati i jos neki bakarni nalazi, prije svega pojedini na!kita koji pri·p ada materijalnoj komplcksa, a:li, za razliku od ·b odeza, postojeca do'kumentacija ovom mnogo manje pouzdana. Ova faza se cesto kao prelazna, njen nastanak velikoj mjeri uslov1jen uticajima kasne keramike iz Srednje i Istocne Evrope, kao i 1 kontaktima sa vucedolskim ikompleksom23. Elementi ku1tura veoma < p repoznat1jivi naroCito u pojedinim novim formama i ornamentici. Iz tih razloga se mog1o pretpostaviti izvoriste impu1sa koji doveli do dezintegracije stila<<' odnosno r k1asicne kulture zvonastih pehara, koja svojoj izvornoj formi prisutna samo etapi Srednje Evrope, oda<k1e se
22 Na aitiranom mjestu ovi autori izvor Siroke di.fuz1je ovo,g a tipa cnog Mediterana. 23 odnosima kulture zvonastilh i kasnog eneolita centralnoj Evropi 167-177.

iznose porije.klo i t:rebalo trabl·t i u:pravo na podrucju [stopehara sa lokalnim ku1turama sred·njeg v.i di l s v - S t ik v 1976,

55

taj novi »mijesani« stil sirio dalje ka zapadnom :i jugozapadnom dijelu kontinenta. Na sirem srednjoevropskom prostoru u ovom vremenu otpocinje i formiranje regionalnih grupa ·kulture zvonastih pehara, kao sto Glockenbecher-Csepel grupa u (R. S h r i r 1 i z, 1984, 183-216). Treca, kasna faza predstav1ja period pune regionalizacije ku1ture zvonastih pehara, u kome do1azi do 2Jnacajnije po1arizacije razvoja, tako da se u prethodno naznacenom okviru jasno. izdvajaju dvije cjeline u kojima su izrazene razliCite razvojne tendencije. Jedno podrucje Siednje Evrope, drugo prostor Zapadnih Alpa, te istocne i juzne Fl-ancuske. U Srednjoj ova faza se jasno izdvaja u odnosu na prethodni razvoj, potpunim nestankom zvonastih formi i Hpi6ne >>Glockenbecher« ornamentike. Karakteristiena raznolikost keramickih formi, medu kojima nisu rijetki i potpuno novi U metalurs'koj od prisutni su samo bodezi tipa »IV«, kao novi tip jav1jaju se minijaturni bakarni bodezi koji nemaju trna vec se drska pricvrsCiva1a sa dvije do cetiri nitne. Takvi bodezi su se vjerovatno razvili kao jedna degenerisana varijanta bodeza tipa »lV«. Jeda:n od su i sila sa rombltnim to su prisutni ukrasi, »Armschutzplatte« i tzv. »Begleit« (W. r r ii g g 1960, 15-17, 4; S hu r t, 1974, 17, I: 16). Na tom prostoru ova faza, u stvari, oznacava potpunu ku1ture zvonastih pehara, do punog izrazaja do1azi sa svojim (R. i t t i n i, 1954, 260-267) i Straublng un d t , 1958, I) i Nitra Schubert, 1974, 15-18; 1984, 299-306), koje se na ovim etapi u MadarS!koj odgovara mlada faza G1ockenbecher-Csepe1 grupe, ali ovdje genetska veza sa buduCi da u tom okviru vec e1ementi Nagyrev komp1eksa (R. Schreiber-Kalicz, 1984, 142-147). Sasvim drugaciji ovo vrijeme odvija se u jugoistocnoj Francaskoj i u zapadnoj Svajcarskoj G tl i 1 in 1984, 178; i 11, m, 1976, 261-270). Na tom 1976, 85-89; 1984, 163-166; Ch. S t r podracja izrazene promjene kao u Srednjoj Evrapi, vec oblici, i ; da1je 11 punoj mjeri tako da gotovo razlike •keramickoj ove i faze. tome, p rodtrkcija ovog se podudara sa periodom Sred.Evropi, vec gotovo fazi kai ko u tako i u metalurskoj Prema bodezi zapadnoevropskog tipa, tipa »I«, i Matouseka, u mjeri ·su prisutni u tre6oj fa:zi ku1ture zvonastih pehara odnosno u pirinejskoj G u i1 in 1967, 115). Medutim, taj fakat ne mora znaclti da u pitanju hronolos kih sistema su ovdje u vec to prije posljedica objekt'ivnih ·kulturno-istorijskih okolnosti zahvaljujuCi kojima taj dio zahvacen promjenama kojima
1

56

iz1ozen srednjoevropski prostor. Iz tih razloga sasvim 1jivo neometano trajanje starih tokova razvoja i vrijeme trece faze, odnosno daba pirinejske grupe. Prema tome, nastanak i razvoj kruga koji karakteristican za zvonastih pehara Srednjoj Evropi i koji oznacava kraj ove tom odgovara treeoj fazi Francuskoj, ali mnogo vise hrono1oskom nego Sa tipo1oskog stanovista, i sirem period •koji se kao treca faza zvonastih pehara Srednjoj Evropi vise i ne pripada ovom pravom te rijeci, vec oznarcava razdoblje egzistencije genetski moze vezana za ovaj komp1eks, ali osnovi predstav1ja jedan novi kvalitet i pomak ka brozanog Za o·d toga, na jednom dosta siro• kom od i dalje zivi k1asicna »G1oc'kenbecher« njena egzistencija se na tom prostoru bez produ:Zava sve do pocetlka faze Reinecke Br. Ova eneo1itska tradicija na tom velikoj mjeri i tokom Citavog Br. perioda, te to s pravom obiljezava kao horizont G i1 in 1967, 116-117; 1984, 178). U citavom ovom okviru najmanje jasan razvoj zvonastih pehara na sjeverne Italije (Uip. g ih i - L. r f i 1·d , 1974, 73-77). Budticj da F s n i, 1982, 343-354; L. se to podrucje na Srednje Evrope i te da vjerovatno iz1ozeno uticajima iz Qlba ova kruga, na ovom mora1a bit.i veoma komp1eksna, naro;Cito vrijeme trece faze zvonastih pehara. Razmatranje ove lematike otezano i slabom istrazenos6u, te tek novije vrijeme prvi s'istematizacije grade sa ovog periodizaciji Vigliardi, i na tom se mogu izdvojiti tri razvojne faze ove V i g 1 i r d i, 1980, 270-274).
1

Prva faza pripada kas.nom sadrzi k1asicne zvonaste oblike i na Lombardije na1azistima Santa Cristina, Ca'di Marco, Rocc:o1o Brescian'i i Legna:nello. faza odgovara1a fina1nom i ranog bronzanog Razvija se na na kome narednom nastati Polada. Kara:kteri'sticna nalazista Monte Covolo, Sant'Ilario, i Fonti.no, te materijal t.ipa na Sardinij;i. Treca faza pripada ranom odnosno Polada. U se na1azista Rocca di Rivo1i, Montesei di Serso, Asciano, Panigale i Tanaccia di Brissighella. U sa zvona:stih pehara Srednje i Jugozapadne Evrope, prva fa:za iz okvira 'periodizacije Vigliardi odgovara1a internacionalnom faza paralelna sa drugom i tre57

etapom kuiture zvonastih pehara Srednjoj Evropi i juznoj Francuskoj, s tim sto nije moguce obaviti precizniju diferencijaciju u ovom okviru. Tu spadaju jos i na1azi iz Castello ·di Gesso, i kao i Ca'di Marco, gdje nadena i jedna posuda ·p rotounjetickog tipa (up. G. 11 i n i, 1898, XI : 10), te ovo na1aziste mora1o prirpadati samom kraju ku1ture zvonastih pehara, ne njenom pocetnom horizontu, ka,ko to Treca faza pocetnim horizontom mog1a zahvatiti vrijeme zavrsetka te kraja pirineJske i G1ockenbecher-Csepel grupe, dok najveCim dijelom izlazi1a iz ovih okvira i pripada1a vremenu k1asicne Po1ada ku1ture, odnosno me« horizontu. Da se sa krugom 'kasne kulture zvonastih pehara mogli dovesti tl vezu od najranijih na1aza Polada tipa, pokazuje situacija 'd i i Lago di gdje ovakvi odgovaraju samom kraju prot,o unjetickog horizonta ili su, pak, neposredni produkt tradicije tog tipa (up. R. r i n i, 1972, 19, Fig. 3; 10: 140-,148; R g t h, 1975, 21). Ako se sada vratimo pitanju k1asicne ljubljanske ku1ture faza poi ovog :ku1turnog komp1eksa, vidjecemo da starija kazuje najvise slicnosti sa na1azima druge etape ku1ture zvonastih pehara u Srednjoj Evropi, < k ao i sa koji karakterisu drugu i trecu fazu ove na prostoru zapadno od Alpa. slicnosti se u najvecoj mjeri odnose na tipicnu ornament'i'ku, 1koja sadrzi gotovo sve karakteristike ovog horizonta »Glockenbecher« kompleksa. U Citavom tom okviru takode 'Se susrecu dosta bliske analogije dubokim zdjelama I : 3; : 2) i • kupama na nozi IV:6; up. Guilaine, 1967, 117, Pl. 27, 37:2; 1974, Pl. 11). u ovom krugu na1aze se i brojne analogije zvonastoj posudi iz Iga I : 6; up. Gu i1 i n 1967, 32 : 1 itd.). Posebno treba nag1asiti slicnosti starije faze sa materija1om prve etape Glockenbecher-Csepel grupe u Madarskoj. Tu mislimo na veCinu vodecih na ·konicne zdjele, zdje1e sa uvucenim obodom I: 5; IV: 2, 3, 5, 9) i na njihovu (up. R. 1 i z- S h r i r, 1976, 8 : 1; 9: 3, 4). U tom okviru su konstatovane i najblize analogije ukrasima drske sila od kosti iz Iga 1 : 2; up. R. Schreiber-Kalicz, 1984,141, XL:24). Bakarni bodezi iz Iga VI: 2-4) veoma su znacaJni, kako ll pog1edu hronoloske pozicije ove etape klasicne ku1ture ta!ko i u smis1u jasnijeg geografskog opredjeljenja »Glockenbecher« uticaja koji su ovdje prisutni. Naime, nema nrka!kve sumnje da bodezi iz Iga rpripadaju tipovima iz okvira metalurske ku1ture zvonastih pehara. Tu 6njenicu vec konstatovao R. Lozar (R. takvo i mis1jenje Z. Vinskog (Z. V i n s k i , L z r, 1943, 66-71), 1961, 7-8). Bodezi sa sredisnjim rebrom VI: 2, u osnovi odgotipu »west-european dagger« , tipu »I« iz okvira klasifikacije Kune i Matouseka. Analogije ovom na1azu susrecu se na citavom podrucju kulture zvonastih pehara od ostrva (up. s 1984, 38-40, Fig. 2: 10, 14) do poluostrva (R. r r i s s n, 1977, Fig. 74, 101). Dosta nasim primjercima su i bodezi ovog tipa iz Fontbou'fse, Bounias i jos nekih
58

u Francuskoj {up. r n 1 et al., 1979, 37, Fig. 1 : 1, 2) ali, u cjelini gledajuCi, paralele susrecu se u o'kviru »Glockenbecher« 'kulture s podrucja Srednje Evrope (up. un F. Matouse'k, 1978,67, Obr. 1:1-3, 56). imaju nesto ostrije naglaseno rebro, cemu spadaju u razvijenije forme ovog tipa, slicno nalazu iz Predmosti (up. u n - F. at u s k, 1978, Obr. 1 : 1), te prije odgovarati mladim primjercima koji su u ·drugoj fazi nego iz pocetnog stadijuma ove kulture. Bodez sa sjeCivom i trnom sa krilima VI: 4) ne uklapa se Kune i Matouseka, jer njihovog i >>IV« ·t ipa. Naime, veliCina i ob'l'.i'k odgodok krilca i zatupast oblik ravne ostrice karakteristicni za »IV« tip (up. - F. t u s k, 1978, Obr. 1: 8-9, 11, 22). Prema velicini i proporcijama, primjera'k iz Iga vise na stariji tip koji zastupljen prvoj i drugoj fazi »Glockenbecher« Odlike mladeg tipa, koje su sadriane u primjerku iz Iga, iskljucuju mogucnost pripadnosti ·p rv·oj ·fazi, te u ovom slucaju dolaz·i u obzir samo druga etapa ove kulture, sto bi u potpunosti odgovaral'o dataciji prethodnog bodeza »west-european« tipa. S obzirom na dosta pou:z!danu klasifikaciju i hronolosko opredjeljenje bodeza iz okvira srednjoevropske kulture pehara, te relativno br'o jne analogije pomocu ·kojih smo datirali iz Iga, to smatramo vrlo znacaj,n im indikatorom u smislu preciznijeg odredenja ostalih nalaza koji karakterisu stariju etapu ljubljanske kulture. ImajuCi u vidu i tipoloske ·karakteristi<ke keramic'ke moze se sa dosta sigurnosti reCi da ova faza istovremena sa drugom etapom kulture zvonastih pehara. Pri tom svi relevantni elementi na veze sa srednjoevropskim i sa prvom fazom Gloc'kenbecher-Csepel grupe Madarskoj. Medutim, ove moze se potpunosti iskljaciti ni odredena veza sa Ti konta!kti mora1i iCi preko ·kako smo pokazali, tom barem za sada nika'kve tom U svakom Evrope, sa kojim preko Alpa i U'koHko sa Evropom, to su najvjerovatnije bili takode faze, i vrijeme grupe, koja sa i sa mladom jos U etapa :klasi,c ne i polozaja zvopehara i ·d ruge s evropskog veoma su amfore iz Dubnialka iz okvira Ove amfore tipoloskom starijoj rona pocetak kompleksa dr e :k, 1967, 430, Obr. 5: 2). Posto ovim kompleksom okara'kcitava treca, 'kasna ·f aza zvonastih pehara u Srednjoj Evro>pi, iz t'Oga jasno proizilazi da etapa prethodi ·d ok mlada paralelna sa njim.
59

Ka:ko vec navedeno, u tom zavrsnom periodu kultura zvonastih pehara nije jedinstvena na citavom podrucju. Dok su u Srednjoj Evropi i u lstocnim Alpama u punoj mjeri izrazeni novi impulsi protounjetickog tipa, u Zapadnim Alpama i u Francuskoj, razvoj se najveCim dijelom na:stavlja na starim osnovama. Klasicno 1jubljansko rpodrucje u tom pog1edu ostaje nekako na puta; prisustvo kera:mickih oblika i ornamentiike pokazuje da se u odredenoj mjeri nastav1jaju razvojne tendencije, novih e1emenata istovremeno upucuje na snazne kulturne Vreev.i sa cilindri• c nim vratom i }optastim VIII : 1) jedna su od vodecih formi protounjeticke .ku1ture i njenih sjevernoalpskih varijanti i rani (R. i t t i n i, 1954, 260-273, passim; u n d t, 1958, 1: 2, 4, 6, 12). U ove okvire, spa:daju i tog tipa iz Sl:blkoviceva u S1ovac·koj V 1 ·d r, 1976, 220, 2 : 1). U vezi sa ovim da se vrcevi sa cilindricnim vratom, onih iz Parte VIII : 8; IX: 1-2), susrecu i okvim1ade faze Glina kao i u njenom Jigod.in tipu (up. n i1 k, 1985, 49, 2: 4, 10, 15; 4: 2). Medutim, tesko pretpostaviti da medu ovim na1azima ima veza, vec to prije pos1jedica pojave elemenata na istocne Panonije i Karpata. Da protounjeticki prisutni i na tom pojedini na1azi iz okvira Glockenbecher-Csepel R. 1 i z- S h r i r, 1976, 15 : 16: 1; 19: 20/ 1). Konicne zdje1e sa drs1ka:ma i zaravnjenom ta'kode su tipicne ovom i najbrojnije analogije nalazima iz Parte i Grotta degli Zingari VII : 4, 7; VIII : 5) se prethodno navedenoj grupi i najran'ijim iz (up. R. i t t i n i, 1954, 191 : 1, 192: 67; n d t, 1958, 1: 5, 7). Prethodna dva predstav1jaju vodece mladoj fazi klasicne ku1ture, tzv. pratece u ku1turi pehara keravrsta ·doziv1java najsnazniji razvoj trecoj f::tzi ove njeno prisustvo u protounjetickoj predstavlja jedan od se ta (up. n dr k, 1967, 444--446). vrcevi iz lga VII : 1) i i gotovo odgovaraju iz Opatovice Rajhradu (up. ndr k, 1967, 411, sl. 19: 1). Bakarna sila sa poput onih iz Iga Xl: 2-6), takode su produkt ·kasne .ku1ture zvonastih (R. L oi. r, 1943, 65-66). Nalazi tog tipa cesti podrucju Slovacke, ovdje cemo navesti iz nalazista Tvrdosevice, sno iz starije faze grupe Nitra S h Ll t, 1974, 12, 17, 1 : 16). ovog tipa zastupljeni i fazi Glockengrupe R. 1 i z-S h i 1976, 208,

60

18 : 235), kao i 'l l najranijim iz (up. u d t, 1958, 1 : 11) . Ti nalazi su izradeni od bakra i datirani u razdoblju koje neposredno prethadi fazi Reinecke uz njih se susrece i dosta keramioki:h oblika koji odgovaraju mladim formama. Si'la slicnog oblika korrstatovana ·su i u sjevernoj Italiji - u pocetnim rkulture Polarda, narocito u Montesei di Serso i Lago di Ledro (R. r i n .i, 1972, Fig. 10 : 140143; R g t h, 1975, 21 : 13-16), zatim u juznoj Francuskoj Gu i1 in 1972, 60-62, Fig. 14: 1-10, 12). Ovi primjerci su izradeni od bronze i svakako od prethodno navedenih, datiraju se u vrijeme nastan'ka faze Reinecke odnosno u doba poeetka »Epicampaniforme« sila od najvjerovatnije u usrkoj vezi sa metalurskom produkcijom trece faze kulture zvonastih pehara i na ovom prostoru predstavljaju 'llastavalk te tradicije. U vezi sa zaikljuccima potrebno napomenuti da su rombakarna sila zastupljena i na jednom sirem . slicna situacija i sa bodezima iz okvira starije 1 faze kulture. Tako se nalazi ovog tipa susrecu u naseljima Ezero i Sv. KirHovo, u jugoistocnoj Bugarskoj (up. G. 1. G r• g i v et al., 1979, Obr. 107 : ·d, 109: ·d, z,; V. i 'l i 1949, 22 : 13, 14), zatim u okviru kulture jamnih i N. h r n i 'k h, 1980, Fig. 4: 5, 7-18; 5: 1-3, 12, 13; 8: 6-12), kao 'i · dalje na istoku, sve do zapadnog lrana (G. 1. Georgiev et al., 1979, 182), Datkle, radi se 'k oji se susrecu na veoma sirdkim prostranstvima, te na ovom mjestu ne mozemo zalaziti u sira razmatranja primarnog porijekla ovih oruda i pitanja prio:r;iteta zapadne, odnosno istocne grupe nalaza. No, navedenih bodeza u · dkviru prve id faze kulture zvonastih pehara, kao i veoma siroka zastupljenosti sila sa u dkviru protounjetickog kruga i u njemu srodnim 1kulturama s podrucja Srednje .i Ju·g ozapadne Evrope, siguran da su ovakvi siroko odomaceni na tom prostoru. S obzirom na sve ostale u kulturi, Cini se da oprav·dano nalaze iz lga smatrati ·d irelktnom posljedicom uticaja iz tog kruga, analogije iz Ezera i drugi primjerci ovih nalaza s prostora Istoene Evrope, u slucaju imali hronolosku ·kao' vremenski paralelan fenomen, do'k za neke cvrsce veze na ovoj relaciji, za sada, pouzdanih pokazatelja. Kostane kopce za pojas u obli'ku trna iz lga Xl : 1, 10) nemaju analogija u ·s usjedstvu. slicne ljubljanskim susrecemo tek u dkviru kulture • S trzyzov u Poljskoj i u nalazistu Brapripada mladoj fazi kulture GHna 111-Schneschov-Schneckenberg, ckenberg (up. h n i k, 1977, XV : 13; 1985, sl. 5: 30). vrijeme 1 koje odgovara mladoj fazi. S1icna situacija sa ·kostanom za pojas iz lga. Takve aplikacije se pojedinacno susrecu u razlicitim dijelovima Evrope. mogili N. aDva primjerka ovog oblika nadena su u d r 1 i k v, 1976, 51 : 16, 17). pojasna obloga ovog t.i pa zastupljena u nalazistu Vasterbjers na i u Haj.dmooru u Schleswig-Holsteinu. ta su iz okvira kul61

ture »Schnur« keramike (up. s 1 r, 1969, 270, 6: 25-26). Prirnjerci iz Bilanova pripadaju pocetku bronzanog doba, i to jednoj dosta arhaicnoj fazi u kojoj snazno prisutna tradicija kulture kuglastih amfora. Manja a<plikacija iz Bilanova gotovo u potpunosti odgovara onoj iz Iga, te se cini njeno smjestanje u okvire starije faze t k lasicne kulture. Posude sa ostro izvijenim vratom tipa kao na 1, 2, 4, 5 ne nalaze se nigdje izvan sireg podrucja • kulture, kako kasnije vidjeti, ovakve forrne su na srednjojadranskom prostoru. Zanimljivo da takvih nalaza u barju, te to jedan od elemenata koji ukazuje da veze Barja i sjeprostora u ovom nisu tako intenzivne kao sto to slucaj u prethodnom periodu. U cjelini gledajuCi, razvoj mlade faze kulture na njenom podrucju u najvecoj prodororn elemenata protounjetickog tipa s prostora Istocnih Alpa, kao i prisustvom oblika ikoji se vezu za srednj• o jadransko podrucje. svoj pr'ilici, u vrijeme treee faze kulture zvonastih pehara, na prostoru donje Austrije, Slovacke i Moravske, dolazi do formiranja jednog novog kulturnog zarista, odakle ekspanzija u vise pravaca, narocito prema jugozapadu, oznacavajuCi zavrsetak 1 kompleksa kulture zvonastih pehara na tom prostoru. Ovaj .u znacajnoj rnjeri zahvatio i ,klasicno ali ne u rolikom da u potpunosti anulirao elernente starog razvoja, kao sto to slucaj u Bai1i u Istocnim Alpama. lsti su snaznog uticaja na ku1turni razvoj podrucja srednjeg Jadrana, u znacajnoj su doprinijeli i formiranju kulture Polada, koje uslijedi1o pri kraju ovog Odredenu ulogu u tim preobrazajima morala imati i mlada faza klasicne kulture, barem ·kao posrednik u prenosenju ovih elemenata ka sjevernoj Italiji i duz istocne obale. ImajuCi u vidu raspolozive moze se reCi da egzistencija klasicne pada u vrijeme koje u potpunosti prethodi razdoblju Reinecke Br. odnosno periodu ranog doba, konvencionalnoj, ljans!ka faza odgovara horizontu, 1 vremenu druge faze kulture zvonastih s kojom pokazuje i najvise Druga faza klasicne kulodgovarala horizontu ·kulturnom smislu ona predstavlja jednu izmedu srednjoevropskog kruga i zapadnoevropske kult• u re zvonastih pehara, i to njene kasne trece faze. Ovo razdoblje se u arheoloskoj literaturi razlicito tklasicnoj periodizaciji, ik oja se uglavnom oslanja na sistem Reineckea, to period zavrsnog, odnosno f.inalnog eneolita. Medutim, ovom vremenu egzistiraju pojedine kulturne cjeline koje veCina autora smatra Takve su, na primjer, grupe H!opiceGlina -Vesele, Somogyvar-Vinkovci, i Bilanovo. Osim toga, u ovo doba, najmanju ruku sa mladom fazom, jos neke kulture koje

62

vodece vrijeme · f aze Br. prije svega, (kao pocetni horizont i njoj srodna grupa -Loretto, Nitra, vjerovatno i Polada. Prema to vrijeme etape ranog nog d'Oba Rumunije, odnosno doba mlade faze Glina i Jigodin grupe, sto odgovara podjeli ovom Machnik i koji ·d ovodi sa grupom R m n, 1981, 163-164, 2; h n i k, 1985, 49). madars'koi hronologiji, to vrijeme faze ranog bronzanog doba. Tako N. Kalicz smatra da vremenski paralelna sa ovom fazom bronzanog doba Madarske. nasih israzivanja potpunosti takve s tim sto se pO'ka;zalo da na ovoj relaciji jos preciznije opredjeljenje: starija faza odgovara prvoj etapi Glockenbecher-Csepel grupe (faza Br. ddk m1ada faza pripadala vremenu Br. Madarskoj, odn'o sno mladoj Glookenbecher-Csepel kojoj k.ao i na uglavnom tipicni elementi zvonastih pehara N. l i z, 1982, 142 -146).

63

DALJI RAZVOJ RANOG BRONZANOG DOBA NA

-

Ovdje rijeci elementima razvoja na sjevernog Jadrana koji usiijecHo neposredno nakon odnoono koji odgovara fazi Br. etape Br. Reineckeu. Istra i ovom predstavlja za sebe, posebno obradena. te Mada gotovo svim peCinskim stanistlirma sa ovog tla postoje slojev·i i nalazi koji da Zivot njima traje i tokom tog perioda, do sada nije cjelovitijih razmatranja niti pokusaja obrade ove Pojedi• n aonim aspektima iz ovog ok· vira vise se bav>iJ.i ita>lijanski u vezi sa determinacijom nalaza s Trscanskog i F· u rlanskog krasa (R. r n i, 1983, 66; r t t i, 1983, 69-70), ka i Korosec i F. Leben na Slovenackog s 1956, 3-54; F. L n, 1975, 145-155). tom se ostalo na kraj:nje ocjenama tipicnih nalaza, izvjesne naznake veza ovog sa Polada i trajanja zivota u 'i u vrijeme horizonta kastelijera, odnosno razdoblju koje italijanski autori karakteriSu kao bronzano doba R d i 11 i, 1983, 79-87) . U moze se reCi da u kome, nakon relativno jasne u v>mjeme krasko svoj tolikoj mje:rJ ·d a izdvoj:i>ti tipicne forme :i oblike koji bi razvoj ranog doba od kraja do kastelijera. Detaljna analiza postojeceg materijala, posebno novih istrazivaa1ja na sirem podrucj.u sjevernog oi barja, samo djelimicno potvrduje ovakve konstatacije. Naime, stoji cinjenica da ovom dolazi do daljeg opadanja razvoja, sto stvari, nastavak dezintegracije koji otpoceo drugoj {:azi 1 i koji u ovom dosao do izrazaja. Takva ne karakterise samo .r azvoj na vec i na citavom koji prethodno klasicna ljubljanska i s.ire. barje sigurno vec bilo znaeaj sredista, d.zgleda da pri nije doslo fo:rnekog novog snamog centra koji nosHac daljeg osobenog razvoja na ovom prostoru. Prema tome, ne moze se vise govoriti zajednickom i daljim na relaoiji
64

"'

Karta 2 tipa 2 - Stations du

Ciclami-Mitreo

65

barje -=- sjeverni Jadran. Pocetak podvajan}a ova dva podruc]a paCfa · vec u mladoj etapi .r azvoj u ovom vremenu odvija se odvojeno, uz smanjenje intenziteta zivota u ova podrucja. ne moze se potvrditi konstatacija potpunom netipicnih nalaza koji mogli pruziti kakve informacije u razvojem Krasa u ovom vremenu. vezi sa Kako cemo vidjeti, ovdje se susrecu neke dosta karakteristicne keramicke forme, koje su zastupljene u veCini peCinskih naselja toga geografski i kulturno relativno izdvojenog podrucja. No, otezavajuca okolnost ovom smislu tome sto su ovdje mahom u pitanju povrsinski horizonti koji su dosta poremeceni naknadrrim intervencijama ili, pak, neki izdiferencirani slojevi, te se od svih nalaza u ve6i[1i moze racunati samo tipicne hronoloski osjetljive oblike. Vodeca nalazista ovog kulturnog facijesa Grotta dei Ciclami, Grotta del i Grotta Relativnim i raznovrsnoscu t'i picnih nalaza poseb.no se isticu ·d ei Ciclami i del Mitreo, te smo ta dva nalazista kao eponimne 1okali-tete za etapu razvoja sjevernojadranskog Krasa. Medutim, najjasnija stratigrafska situacija konstatovana Tartaruga. U sloju ove peCine nivoi 2 i koji su okarakterisani materijalom ovog tipa, direktno preslojavaju mladu fazu, koja 4. U drugim i ona na lozive moze se obaviti precizna i sasvim jasna stratigrafska kulturnih horizonata ovog facijesa i odnos prema starijim i mladim stratumima. No, prethodno iznesena situacija u Grotta Tartaruga, kao i tipoloske odlike mater<ijala ipak daju konkretniju osnovu, prije svega za stratigrafskog odnosa sa zatim r i za utvrdivanje i kulokvira ovoga facijesa. IznoseCi sve ove podatke, ne smijemo ispustiti iiz v,i,d a fakat da siromastvo nalaza ipak jedna od karakteristika ovoga lja, sto mnogo vise naglaseno na prethodno razdoblje. Vec jedno povrsno poredenje sa kulturom i cinjenica da su ova horizonta zastupljena istim nalazistima, dovoljno za konstataciju da takvoj nije stanje istrazenosti, vec su to najveCim dijelom morale objekti,v ne i istorijske okolnosti, koje sa dovele do znacajnog pada i osiromasenja No, bez obzira koji cemo od ovih faktora smatrari cinjenica da dokamentacija zaista ne daje mogucnosti za jedno cjelovito i S'in. t etsko razmatranje kalturnog razvoja ovoga razdoblja, kako to moguce sa prethodnom kulturom, ili sa savremenim kulturama sa srednjojadranskog podrucja, kojima kasnije Iz tih razloga, u razmatranju ove proza sada cemo se na pokusaje identifikacije nekih zajednickih odlika .razvoju, kao ri na razmatranje kontakata prastanovnika ovog tla sa drugim koji su tokom Br. Al-A2, Reineckeu. istrazivanja na i na susjednim podrucjima pokazati da li situacija koju cemo ov-

66

dje prezenuirati stvarno odraz objektivnih samo posljedica nedovoljnog poznavanja elemenata relevantnih z:a , r azmatranje ove Na osnovu kriterijuma koje smo prethodno i:z nijeli, ovom tipu se pripisati slojevi i horizonti dz sljedecih nalazista (v. kartu 2): - stariji segmenui sloja 4 u Grotta del MiJtreo (G. S t u 1, 1972, Fig. 6:6, 8, 10); - sloj 2 i u Grotta (D. n n r ll R div 1981, 49, Fig. 1:2, 4-7); - mladi horizont sloja 4 u Grotta dei Ciclami (F. L g n n i - F. S t r d i, Fig. - najstariji sloja 2 i horizonti 7-9 sloja III u sondi Grotta Caterina (D. n n r 11 i t t i, 1981, Fig. 4:5, 5:1, 2); pojedini nalazi :iz s1oja u Grotta Azzurra (F. L n, 1967, 60-61, 13-15; 16:4); - pojedini nalazi iz Grotta Gigante (S. n dr l t t i - F. S t r d i, 1972, 109-115, 6-8; Fot. 2); - pojedinacni nalazi iz Vlaske peCi (N. tri 1979, 4); nalazi iz mladeg horizonta sloja u Vaganackoj pecini (S. Forenbaher Vranjican, 1985,
MATERIJALNA KULTURA

Materijalna tipa Ciclami-Mitreo u najvecoJ okarakterisana keramickim posudem. Drugi uipovi nalaza, kao sto su oruzje i nakit, otkriveni su u mnogo manjoj mjeri i pripadaju atipi6nim i neosjetljiv: i m formama svakodnev:ne upotrebe. U ovom smislu i:stice se jedino bronzano si1o sa kostanom drskom iz sloja 4 Grotta dei Cklami XIII:2). Karakteristicno da se u keramicke produkcije ovog tipa uopste ne javlja kvalitetno radeno, odnosno fino posude, vec se radi keramici srednjeg kvaLiteta, iz,uzev tipova »g«, koj'i pripadaj.u keramickoj Medutim, u ovom okviru razlikuje se relati: v no veliki broj oblika, koje navodimo sljedeCim redoslijedom: vrcevi sa trbuhom, ci1indr;icnim vratom : i ostrlje izvijenim obodom. Karakteristicna jedna masivna trakasta drska koja poCinje ispod oboda, zavrsava se na gornjem dije1u Dno ravno XII:2); posude sa velikim loptastim trbuhom, sirokim vratom i izvijenim obodom. Dno ravno, drske nisu kcnstatovane Xlll:4); duboke, cilindricne ili ljev,kasto profilisane zdjele sa sirokim ravnim dnom XIII: 1);
67

- d) amfore sa trbuhom i ostrim prelazom u ljevkasto profilisani vrat. Dvije trakaste drske poCinju sa oboda i zavrsavaju iznad prelaza u donji konus. Dno ravno XIII:5); vrcevi slicni prethodnim amforama, ali sa jednom drskom - f) posude sa loptastim ostrim prelazom u cilindricni vrat, sa jasno izdvojenim obodom. Karakteristicna su jedna, ili dvije trakaste drske tipa, pocinju sa oboda, zavrsavaju na gornjem dijelu trbuha. Dno ravno XII:1, 5); - g) od grublje identifikovani su lonci sa jezicastim drskama loptastog ili jajastog tijela, sa ravnim dnom XII:4; Ukrasavanje posuda n!ije cesto u okviru keramicke produkcije tipa Ciclami-Mitreo. Posebno zanimljivo da se vrlo rJjetko bolje radena Izuzetak ovom smislu posude tipa >>f«, koje cesto blnijama na vratu, gornjem dijelu trbuha i na drskama XII:1, 5). Ponekad i pocetak izvijenog oboda XII:1). Ovakve se javljaju na prelazu iz trbuha v·r at ili na trbuhu kod posuda tipa »d« i XIII:5, 6). Grubo se plasticnim odnosno koji u ranom dobu na veoma prostoru. su najcesce nizovi prstom ispod oboda, na drskama i na plasticnim trakama. Ono sto posebno karakteristicno tipa jeste jedno vece koje se redovno javlja na sredi.ni jezicastih drski XII:4 ;
KULTURNI 1 OKVIRI

Keramicki inventar tipa Ciclami-Mitreo u ti<poloskom i skom dosta heterogen i upucuje na veze ovog podrucja sa razlicitim cjeHnama sa jednog dosta velikog prostora. Mena cemo izdvojiti tipa koji velikoj mjeri na forme iz faze kia· sicne Posuda ovog tipa li.z Grotta Cater.ina XII:2) gotovo u odgovara prethodnim Jedino nesto drska, kao i stratigrafski polozaj ovog nalaza, govore da se ovdje jednoj evoluiranijoj formi i kasnijem SHcne tipoloske i ovog tipa iz Vlaske PeCi N. tri 1979, 4). Za razliku od prethodnih, tipa »f« i bez elemenat na ovom brojno zastupljene, a)i veoma i XII: 1, 5). i ove posude gotovo potpunost:i keramici cetinske koju poznajemo kao vode·
68

Br. na podrucJu srednjeg Jadrana24 • Nije iskljuceno da se ovdje radi i direktnom sa cetiifiskog podrucja, narocito fragmenta drske sa XII:5, dok posuda sa XII:1 vec mogla predstavljati lokalnri proi1 z vod izraden u ceti.nske · Oblici tipa »d« i koje u nesto veeem broju Oitavom ovom prostoru, imaju najbolje analogije u okvi1ru grupe Wieselburg na sjevero]stocnih Ova forma spada medu vodece toj grupi (up. R. i t t i ni, 1954, 204:4; 216:6; 218:1; 219:2, 6, 10, 12; 220:4; 221). Tom pripadati i nalaz iz Lago Lucone Haliji (R. r 1971, 1:2), sa kojim najvise slicnosti i1 z Vaganacke peC:ine XII:3) . Vrijeme nastanka R. Pittioni faz.u Reinecke Br. s tim da ona traje tokom citavog lranog bronzanog doba, (R. i t t i n i, 1954, 308). sva nova iistraZivanja da ·s e ovdje radi kulturnoj grupi koja dosta · klasionoj te se njeno · datiranje svodi uglavriom na mladu etapu faze Br. S hu r t, 1974, 36-42). • 'U ni-voa 2 i 3 sloja u Grotta naden: i 1onci sa jezicastim drskama utisnucem prsta u XII:4; XIII:3). Ovakvi oblici spadaju u i manje tip.iCne forme keramicke tipa ali · se cesto susrecu na kastelijerima sa sireg prostora sjevernog Jadrana. Njihova pojava u ovom relativno kontekstu, zajedno sa nalazima tipa dobar pokazatelj polozaja tih oblika u ovom i sirem ljevkaste i zdjele (tip XIII:1) dosta ceste okviru Polada, gdje se u razdoblje Br. (R. Peroni, 1971, Fig. 18:13-20; R. Perini, 1972, Fig. 8:109, 110; F.ig. 9: 136; R g t h, 1975, 33, 34 id.), no treba reCi da su takvi zastupljeni i alpskom u prethodno {R. i t t i n i, 1954, 321, 225). Bronzano silo sa drskom od kosti iz GrotJta ·d ei Ciclarmi XIII :2) ima dobre analogije na jugozapadne Slovacke, u okVJiru banovo tipa. Schubert ovakve nalaze na tom opredlije1io pocetak njegove trece faze ranog bronzanog doba, sto odgovaralo iz potfaze Br. u Reineckeovoj hronologiji S h r t, 1974, 21, 6:7). Jedno silo ovog ti>pa nadeno u mladim grobovima iz i opredijeljeno koja pripada fazi (up. u n d t, 1958, 12). Dakle, tip sadrzi sljedece komponente: lokalna tradicija mlade faze klasione elementi cetilnske sa sireg al:pskog i medu kojima - d) elementi Polada.
24

Up. 1. r vi ovom radu.

-

vi

1983, 191-231, kao i

cetinskoj

69

U hronoloskom smislu, dvije komponente uglavnom odgovaraju razdoblju Reinecke Br. Al, dok nala2'i tipa pripadali mladem razdoblju, od·n osno faz:i Br. Elemente kulture Polada ne mozemo datirati u ovom okviru, jer se radi oblicima koji su karakteristicni za potfaze etape Br. odnosno za citavo rano b> r onzano doba klasicnoj, juznonjemackoj hronologiji. Nehomogenost kulturnog ma:terija:la, slaba stratigrafska izdiferenoiranost slojeva i cinjenica da se u okviru relativno malog broja nalaza susrecu elementi sa razlicitih i cesto medusobno dosta udaljenih podrucja, daje izvjesne kulturno-istorijskom teru ciju smo kulturu obiljeZiH kao tip Na:ime, sve indicije ukazuju da se ovdje ne radi nekoj integ.r alnoj k> u lturnoj cjeHn±, nego grupaciji stanica koje nisu slruzile za duze stanovanje, vec samo za povremeni boravak manjih ljudskih zajednica. Najvjerovatnije se radi sezonskim boravcima stocara. Pri tom se Cini da kulturni identitet ovog facijesa nastao kao posljedica uticaja raznih grupa ljudi sa alpskog podrucja, iz sjeverne Italrije i sa srednjeg Jadrana, koji su ovuda prolazili, da im pri tome nije bilo u cilJu duze zadrzavanje na ovoj teritoriji, vec ostvarenje medusobnih kontakata. Pogodan geografski polozaj i komunikacijski znacaj ovog podrucja imao u tome veoma ulogu.

70.

PROBLEM RANOG BRONZANOG DOBA ISTARSKOG POLUOSTRVA

fako su arheoloska podrucju Istre, kao i u drugirn sjevernog otpocela vec u drugoj proslog vijekaJ t#tj ra·d uglavnorn istrazivackirn zahvatirna, te do sada veoma rnalo relevantnih podataka kulovoga tokom praistorijskog doba. U red najspada i period se ov·dje bavirno. da i ti dijelorn ostali nepoznat·i naucnoj javnosti rnjeri nasih i mo· gucnosti sagledavanja ove Iz tih razloga do sada nije argurnenata za 'nastanka i razvoja ranog doba Istre, tek u novije vrijerne ucinjeni odredeni napori u srnislu pokusaja sistematizacije postojece grade i cjelovitije nekih aspekata razvoja iz ovog okv:ra. Prvi u ovorn smislu ucinio N. Petri·c 1979. g. u svojoj Introduzione alla preistoria dell'Istria 25 • rnisljenju, prelaz iz rano doba podrucju Istre obiljezen kulture, dok rano ,doba, koje tokorn perioda Reinecke Br. predstavljeno jednorn specificnorn 6ije osnovno obiljezje keramika ,sa rnetlicastim Prva pojava kerarnike sa ukrasirna pada vec neolitsko doba, prerna PetriCu, takvi oblici svoj puni procvat dozivljavaju upravo tlu Istre, i to tokorn ranog bronzanog doba (N. t r i 1979, 224). Ove tvrdnje Petric podupire stratigrafskirn polozajern rnetlicaste kerarnikc Srbani i Cingarela, gdje kako on tvrdi, zajedno sa kulture, kao i situacijorn u naselju Javorikc - Grornace gdje su u sloju sa ovakvorn nadena dva mala trougaona bodeza od Ovaj autor dalje navodi da rnetlicasta u Istri veorna dobro zastupljena tokorn faze doba Reineckeovoj kako u peCinskirn tako i u gradinskirn naseljima, s obzirom na nalaza ovog tirpa na Brionima (Javovike-Gromace), za ovu manifestaciju predlaze naziv »brionska (N. tri 1979, 233-236). Covic u cetvrtom tomu Praistorije jugoslavenskih zemalja dao dosta analizu nalaza, koji njegovom misljenju
25 Postoji i srpskohrvatska verzija ove ali smo se izdanjem

(N.

tri

1978, 441-464), koje pot·

71

karakterisu pocetak bronzanog doba na tlu Istre v 'i 1983, 114-132). On prihvata Petricev zakljucak, kome metlicasta keramika izraz kulture pocetne etape ovog perioda, ali pri tom njenu egzistenciju ogranicava samo u okvire faze Reineckeu. razprema Covicu, oznacavalo prvu fazu ranog bronzanog doba Istre (Istra I). U taj okvir ulaze sljedeca nalazista: mladi horizont naselja Javorike-Gromace, sloj »h« (2,002,40 m) u Trogrloj srednji s1oj (1,90- 2,75 m) u peCini Srbani, dio nalaza iz pe6ine Cingarela (poremeceni sloj do 0,40 m vjerovatno i tumuli Marin dol i kod Pule.

Druga faza- Istra odgovara Reinecke Br. A2/Bl i donosi krupne promjene u kulturnom razvoju ovoga podrucja. Nju obiljezava pocetak masovnog naseljavanja gradina, keramika kastelijerskog tipa i ucvrsCivanje tumula kao osnovnog tipa spomenika u okviru sahranjivanja. osnovu za izdvajanje ove faze Covic navodi materijal iz sljedecih nalazista: gradine Vrcin, Mordele, Magornjak i Bonkastel; sloj od 0,90 do 1,80 m u Trogrloj peCini, te tumule Zamnjak ·i Maklavun.

prethodno navedena autora u svojim najvise se oslanjaju na peCina Srbani. Ci:ngarela i Trogrle peCine, kao i na otvorenom, Javori·ke - Gromaee, te na nalaze iz gradina sa ovog podrucja. treba naglasiti da raspoloziva doiz ovog okvira dosta manjkava, se radi probi Od svih ovih nalazista objavljeni su nalazi iz peCine i peCine Cingarela, dok preostala jos uvijek nepristupacna siroj naucnoj javnosti, smjestena u muzeju u Puli i jednim dijelom u Muzeju brionskog otocja na kao i u Museo Civico di Stoed Arte u Ovdje izuzimamo nalaze iz koje navodi Covic i koji su u manjoj ili vecoj mjeri objavljeni, cemu nesto kasnije vise rijeci. Medu racunajuCi i ona objavljena i neobjavljena, samo u pecini konstatovan relativno jasan slijed slojeva. ov.dje se radi dosta peCini koja nije narocito pogodna za duzi boravak, istra:Zivanja su u cjelini rezultirala ma1obrojnim i netipicnim (up. i 1978, 163-168). Ulaz u peCinu vertikalan, zatim se pod uglom od 45°, te ne obezbjeduje odgovarajuCi kontakt sa spoljnom sredinom, sto inace neophodan preduslov za sva peCinska naselja na jadranskom podrucju. Da ova peCina vrlo rijetko posjecivana svjedoCi i neznatna koli6ina nalaza, narocito u nizim od 1,40 to najveCi dio sloja koji se kao prezentant ranog bronzanog doba Istre. Od ove sve do dna peCine u okviru istrazenog prostora veli6ine 3,5 1,55 m nadeno samo 87 fragmenata. edini nalaz koji se sa vise moze pripisati ranom posada sa ljevkastim vratom i cetiri drske XIV:6) nadena na 0,90-1,20 m

72

i 1978, 166). posude sa statovan na jeva i »h« 26 •

pripadati i trbuha tipa ·kao na XV:6, koji kon1,80-2,00 u gotovo steril:noj sloznaoiti da pe6ina upravo u rijetko posjeCivana. Inace, Bacic da su donji u najvise keramike, u i pogledu odredljl_vi, on u smislu sklon opredjeljenju u kasnog neolita i 1978, 168). Istrazi·va.rnja u Srbani obavljena su od ulaza, uz rub dna peCine27 • Na tom ,dijelu otvoren 1 koji i.de od do z:i,da peCine i ima duzinu 3-4 Dostignuta du4,35 ali nije o11kriveno i dno kulturnog sloja. Stratigrafija u ovom ro'Vu dosta nejasna. Sa vise moglo se racunati sredisnji prostor rova, dok su s1ojeVIi u uz stjenovite zidove peCine nisu priovi u sloju, te nije obavljeno preciznije odvajanje Tako se koljenaste drske sa ploCicom javljaju ri u povrsin.sloju, i 1,90-2,10 Metlicasta zastupljena u od povrsine do dna dostignute dublne. Fragkeramike XIV:4) naden otprilike u sredini sloja, na dublni od 2,15-2,40 sto nije najnizi s1oja sa kako to naveo N. PetriC i Cime podupire rsvoje hroopredjeljenje metli6aste (up. N. tri 1978, 453). Covic prvoj fazri ranog bronzanog doba Istre pripisao sloj od 2,75 do 1,90 to su sedimenti u se zajedno susrecu pojedinacni nalazi kulture, koja, njegovom misljenju, horizontom dopire do pocetka faze Reinecke Br. i koljenaste drske sa koje veCina autora datira u srednje bronzano doba, i Covicu takvi ne bi stariji od faze Br. od pocetka njegove druge etape ranog bronzanog doba Istre Covic, 1983, 112-126). Nalazi iz peCine Cingarela koje Covic opredijelio u prvu fazu ranog bronzanog doba Istre (Istra 1), kako vec navedeno, poticu iz poremecenog sloja Covic, 1983, 117; Bacic, 1956, 323). Medu brojnim istarskim nije poznata nijedna u kojoj jasan slijed kulturnih slojeva. moze se reCi da •kerarnioka ni u slucaju nije otkrivena na prostoru Na toj povrsini redovno se susrecu nalazi tzv. "·kulture rkastelijera«, dok se nalazi nizim padinama ·brda ispod gradina VrCin, Vrcevan, Markadanj, _Pra26 Prema analogijama s prostora srednjoj.adranskog zaleda, ·takvi ukxasni clementi se mogu datirati u mlade faze Br. (up. vi 1965, Govedarica, 1982,123,T.II:S). 27 Svi podaci koii se ovom navode vezi sa neobjavljenim istrazivanjima na Istre, autora koja se nalazi Arheoloskom Istre i brionskog otocja na Brionima, djelimicno od saopstenja kolega BaciCa, Mihovilic, - Matijasic i \'itasoviCa, na im i · ovom prilikom srdacno za-

mogao

73

disel, Limska gradina i dr. Najcesce tom i neolitska rotba, i to iz svih faza neolita, pocev od najstarije Ne moze se tvrditi da i metlicasta keramika pripada najstarijim neolitskim horizontima, ali sve okolnosti da ona odgovara jednom koje prethodi bronzanom i kome naseljavane nize padine brda. U svakom ne postoje nikakvi dokazi hronolos'kim i kontf1ktima tih naselja sa gradlnskim te dovodenje metlicaste keramike sa gradinskim naseljima i sve konsekvence iz toga proizilaze, krajnje Podaci koje vezi sa stratigrafskim i hronoloskim polozajem metHcaste keramike Javorike - Gromace na Brionima, takode veoma Na nam stoji samo izvjestaj Gnirsa i nalazi koji materijala koje on na tom obavio pocetkom ovog vijeka i koji s obzirom na istrazivanja, krajnje Prema tome, nijedno od nalazista koje prethodni navo·de i koje poznajemo na Istre, ne dovoljno arza opredjeljenje metlicaste keramike Br. Reinena insistira N. PetriC, ·odnosno vrijeme ·koje, prema odgovara prvoj etapi ranog bronzanog doba Istre (faza Br. Tome prHog jos manje govori na sirem Jadrana. Ka'ko smo vidjeli, nalazistima Trscanskog krasa metlicasta keramika se samo iznimno javlja slojevima mladim horizontima uopste nije Pitanjima kao i i polozaja metlicaste !keramike posljednje intenzivnije se bavio Ceccanti n t i, 1981, 17-30). Prema njegovim ovakva keramika citavoj sjevernoj Italiji. Znacajna koncentracija nalaza ovog tipa se Emiliji i Cito sjeverozapadnoj Toskani i Liguriji. Izvan Italije ovakvi nalazi dosta kasnog i ranog kompleksa, odnosno ranom Madarske, posebno grupama Mak6, Nyirseg i Hatvan. Cecanti dalje iznosi da se ova keramiika Toskani i Emiliji javlja jednom dosta eneolita, kao prateca lokalnih facijesa koji se na tradicijama Lagozza, zastupljena i starije faze zvonastih pehara. oblicima i izvodenja metlicasta ·keramika sa ovog najvise slicnosti sa primjercima iz. okvira Mako. Prema toj nema nikakvih indicija egzistenciji ovakve keramike vrijeme faze Reinecke Br. na Italije, takav hronoloski polozaj cjelini i nalazi s krasa. U Cotariova keramika se zajedno sa materijalom tipa Ig I, koji pripada komple(S. Dimitrijevic, 1979, 304-317). Slicna Grotzs Rezultati revizionih iskopavanja koje na ovom lokalitetu obavio Bacic nisu objavljeni, dokumentacija i istrazeni materijal koji smjesteni brionskog otocja na Brionima ostali nam nedostupni.

74

ta Azzura, Riparo Zaccaria i u veCini drugih peCina sa ovog podrucja (up. D. Cannare11a- G. Cremonesi, 1967, 294; V. Ca1za - D. n n r 11 - S. F 1 g 1976, 1), dok na1azi iz Grotta de1 Mitreo odgovarali jednom jos ranijem mozda i neolitu (G. S t u 1, 1972, 45). Sve to upucuje da ni ovakvi na1azi skom ne mladi od horizonta lg 1. ..-. Ovakva datacija najvjerova1:nije odgovarala i pogledu egzistencije metlicaste keramike na Istre. Iako stanje istrazenosti ne ·daje sire mogucnosti za katkve egzaktne situacija na svim okolnim na takvo hronolosko opredjeljenje barem kad vrijeme masovne pojave 'keramike sa takvim nacinom Pri tom se, s obzirom na specifican polozaj i izolovanost istarskog mora ostaviti otvorenom i mogucnost izvjesne retardacije i trajanja ovakve keramike pocetnom etape Br. ali vezi sa tim treba sacekati objavljivanje rezultata revizionih istrazivanja Javorike - Gromace, kao i nova iskopavanja drugim 1okalitetima, koja mozda podatke ovom No, ni tom ovakva keramika se ne mogla kao baza za definisanje cjeline, brionske koju na ovim osnovama da izdvoji N. Petric. Ovdje se radi gruboj i pratecoj keramickoj koja ni kom ne moze nosilac stila, niti glavni prezentant razvoja. Iz svega sto vezi sa ovom izneseno u prettekstu, da raspoloziva krajnje fragi Ll svakom nedovoljna za kakve cjelovite i egzaktne ll vezi sa razvojem kulture doba Istre. Prema tome, tesko se mogla prihvatiti opredjeljenja koja su ovom N. Petric i Covic. Izdvajanja kulcjelina i etapa koje ovi predlazu nema odgovaokviru postojece narocito pogledu starijih faza doba, te nam, sadasnjem nivou poznavanja ove kakvo konkretnije opredjeljenje tom smislu izgleda u najmanju preuranjeno. razvoj na tlu Istre vrijeme odnosno u periodu koji PetriCu odgovarao prelazu iz eneolita u doba, za sada gotovo potpunosti nepoznat. Na osnovu i krajnje fragmentarnih nalaza ovog tipa u peCinama Cingarela i Nezakciumu30 , ne moze se u ovom smislu nista 'konkretnije reCi, ako se uzme obzir i nejasan kontekst u kome su nadeni. U vezi sa tom sporadicnom pojavom keramike tipa Cini nam se najprihvatljivije objasnjenje da se radi importu sa prostora klasicne
29 na citavom sjevernog mo da slicnosti sa metlicastom keramikom s navodi N. Petric (N. tri 1979, 234-235), od 30

smatraPanonije, koje

Fig. 6).

Nalaze iz Danceve koje ovom obzir, jer dovoljnoj mjeri karakteristicni

N. Petric, nismo N. t ri 1979,

75

U narednom razdoblju, koje odgovaralo fazi Reinecke Br. odnosno Covicevoj etapi Istra 1, situacija nije nista P01kazali smo da se sa brionskom ikulturom, u smislu ·definicije N. Petrica, ne moze racunati, na ovom tlu nisu zastupljeni ni nalazi tipa Ciclami-Mitreo, koji kara:kterisu razvoj tokom ovog na preostalom dijelu sjevernojadrans:kog podrucja. Kako cemo vidjeti, ni pojava tumula u ovom vremenu talkode nije sa sigurnoscu potvrdena, te ovom periodu za sada mozemo pripisati samo spomenute bodeze iz Javorike- Gromace XV: 2, 3), uz napomenu da kulturni kontekst u kome su nadeni ·dosta nejasan i nesiguran. Ovi bodezi imaju najblize analogije na podrucju sjeverne Italije. Posebno su im slicna ·dva bodeza iz palafita Cisano r - L. F s n i, 1980, Fig. 37: 2, 4). Radi se istog i pribliznih zija kao i primjerci iz juzne Istre, sa dvije perforacije. Bodezi ovog tipa ne pripadaju najranijim trougaonim :primjercima od bronze !k:oji SU kratki, 'Sa sirokom bazom i imaju direktne prethodnike U 1ba:karnim bodezima iz okvira trece faze zvonastih pehara, vec predstavljaju nesto vitkije i ·koji su halebarde. Dakle, ne samom pocetku faze Reineoke vec se egzistencija ogranicava na nesto kasnije ali jos uvijek u Olkviru ·te faze. Nesto vise podata:ka posjedujemo u vezi sa razvojem u vrijeme etape Reinedke Br. U ovom smislu posebno zanimljiv iz Zamnja:ka 'kod Rovinja (sl. 9). Radi se humci sastavljenoj od kamenja sacuvane visine 2 m i precnilka 13 m. Prema podacima Bacica i 1960, 197-200), ovaj tumul formiran u kruzne platforme sa podzidom na ivicama. U sredisnjem dijelu te se grob sacinjen od vertikalno postavljenih kamenih ploca, od kojih su poduzne duge ·oko manje, bocne ploce su uvucene unutra. Na, taj nacin zatvoren unutrasnji prostor groba u oblrku romba dimenzija 1m 0,70m, ·koji sa poduzne strane ima spoljne ispuste. Dno groba prekriveno sljunkom donesenim sa morske obale, 'koja udaljena nekoliko kilometara, pokrov cinila masivna ploca dimenzija 1,65m 0,95m. u su konstatovani veoma fragmentovani ostaci pokojnika koji su, s obzirom na ·dimenzije morali blti u polozaju. BaCic pretpostavlja da su ove sahrane obavljene sU:kcesivno, te da se ov·dje radi grobnici i 1960, 199). Osim u nadena i jedna ogrlica od spiralnih bronzanih kari6ca sa dvije jantarske perle XIV: 2). Medutim, taj nalaz ne mozemo smatrati grdbnim prilogom u smislu, jer se, bez sumnje, radi dijelu licne opreme jednog od pokojn1ka. pican prilog u ovom slucaju izvan to posuda sa cetiri drske XIV: 2), koja polozena uz ploce juznog ispusta. Takvi su veoma rijetki na sjevernojadranskom podrucju, te ·se kao analOgije s ovoga tla mogu navesti samo pojedinacni primjerci, 1kao sto nalaz iz Trogrle peCine XIV: 6) i neke slicne forme iz kojima ·kasnije vise rijeCi. Takav tip posuda kara'kteristican na podrucju Podunavlja, naroCito u okviru moriske varijante kasne Nagyrev kulture, koja se datira u zadnju fazu
76

ranog bronzanog doba rc i 1960, 199; vi 1983, 131 -132; Giri 1984, 33-51, V: 1-4, 6). Prema tome, ova posuda najbolji oslonac za dataciju tumula iz Zamnja:ka, zajedno sa prethodno navedenim srodnim nalazima, predstavlja prvu sigurniju potvrdu prisustva elemenata tipa na ovom podrucju.

otkr1veni dio kamenog poda

Sl. 9 - Tlocrt tumula Zamnjaku BaCieu) Fig. 9 - Plan du tumulus :Zamnjak (selon Bacic)

Br. pripadati slucajno nadeni bodez iz Pirana, koji, kao i onaj iz Garice na XIV: 5; XV: 1), vjerovatno potice iz Z. Vinski na neparan broj za'kovica i na bodeza iz Garice, sto su, njegovom odli!ke bodeza italskog tipa. se na Uenzea, isti smatra da prinajbliZi ronskom (Z. V i n s k i, 1961, mjeraik iz Pirana 14). Daleko veCi problem predstavlja hronoloska iz okoline (Monte Bomblsta i Marin rdol). Radi se ma sa cista-grobovima 1kojima bili zgrceni pokojnici. svim elementima sahranjivanja, oni sa srednjojadranskog podrucja, gdje ta'kvi grobni spomenici veoma brojni gotovo citavom ranom i kasnije. Nozevi iz ovih XV: 4, 5) ta:kode ·dosta tipoloskih srodnosti sa nalazom ovog tipa iz Bitelica (1. r vi vi 1983, 206 -207). najvise analogija tim na jos juznijem i na egejskom gdje se oni jednom veoma sirokom vremenskom Najranija pojava noKoumasi, i to u zeva ovog tipa konstatovana

77

No, na nisu poznati stariji od 1 najcesce se susrecu citavog perioda r 1g n, 1974, 27, 125, 13 : 636). Nalaz iz akropolja Malthi u Meseniji opredije1jen u pocetne faze perioda (N. V 1 i n, 1938, 367-368). Slicno i noz iz nase1ja Eutresis G 1d n, 1931, 105, Pl. VI : 2), dok noz iz groba 25 u Sesklou (G. h i 1 d 1950, 70, Fig. 36; V. iopredije1jen u 1 i 1957, 77). Za razliku od toga, nalazi iz datirani su u srednji i kasni period (N. G. L. n d, 1967, 83; 1974, Cuki 142). Najsjeverniji nalazi ovog tipa poznati su u Velikoj kod Nisa, ali njihova datacija nije u potpunosti nikakve sumnje da se ovdje radi orudu porijekla koje se postupno od juga ka sjeveru. Na to ukazuje i pojave u na iz okoline Pu1e najvise sliicnosti imaju sa nozevima iz s1oja Ma1iq Illc i iz 1 i sa podrucja Ma,ti, sto jasan znak da su ovi egejski uticaji sjeverni Jadran stigl,i preko (up. r k u t i, 1970, : 4,7). Posto se radi re1ativno velikoj prostornoj di,stanci, va1ja1o i ovdje racunati na izvjesnog zakasnjenja, te se na1azi iz Istre ne bi datirati u prije samog kraja ranog Pri bi iz Monte s obzirom da tiponesto razvijeniji, moZda mogao ici i u pocetak srednjeg bronzanog doba32 • U s1ucaju, sve oko1nosti jasno pokazuju da nikakvih koji upuCivali na potrebu datacije tumu1a iz okoline Pule u Br. Reineckeu, te otpada mogucnost koju u ovom iznio Covic vi 1983, 120). Iz svega sto smo iznijeH u tekstu i sto ce dokumentovati raspolozivim materija1om, proizilazi da podrucje Istre tokom veceg dijela bronzanog doba dosta koji nije rezu1tirao odredenih 1oka1nih niti vec se uglavpredstav1ja kao krajnja periferija i margina kulturnih ovoga perioda. U tom pogledu Istra pokazuje velike slicnosti sa susjednim tipom U trenutku nezahvalno iznositi egzaktniji sud tom fenomenu, vjerovatno prukoji u ziti jos dosta zasada napoznatih ovom smis1u. No, neka bude dozvo1jeno iznosenje jedne pretpostavke u vezi sa sadasnjoj situaciji, na stagnaciju istarske ku1ture u vrijeme ranog doba mogla su s1jedeca dva faktora: - prvi usko lokalnog karaktera i odnosi se na geografsku izolovanost i ovoga poluostrva;
D. G r s n i n, 1954, 58, XXXVII : 4,6; 21, Fig. 4, iznosi misljenje ovaj nalaz ne bi mogao biti mladi od penioda. Medutim, G r s n i n, 1958, 71, 11 : 1, ovaj noz u okvire grupe Paracin, sto, bez sumnje, zalazi u l.H Osim navedenog nalaza iz Bitelica, noz slican ovome otkriven u I abrija Crvena stijena. tim nalazima vice rijeci prilikom obrade podrucja srednjeg i juznog

18

drugi vezan za sire podrucj.e [ postepeno Opadanje znacaja alpskog prostora, koje sve vi,se dolazi do izrazaja tokom razvoja ovog perioda. Naime, nema nikakve sumnje da kulturni razvoj ne samo u Istri vec i na Citavom podrucju sjevernog Jadrana u velikoj zaV'isnosii od alpskog podrucja i od koji su s1:!izali iz tog pravca. svemu sudeCi, u periodu kulture g1avni .sve manje upuceni tokovi kulturnog razvoja u ovom dijelu na ovaj prostor, sto imalo posljedice razvoj citavog sjevernojadranskog basena. Do izvjesnog inten21iviranja zivota na podrucju Istre dolazi u vrijeme masovnog naseljavanja gradina. No, ova tema od sireg znacaja njome se Istra u punoj mjeri ukljucuje u nu zavrsne faze ranog bronzanog .doba Citavog sjevernojadranskog prostora, te biti cje1ovito obradena u narednom tekstu.

-

79

.., peCine

gradine.
8

tumuli

v abri
01

C)naselja ostala

tipa

Karta 3 Carte 3 -

Nalazista ranog bronzanog doba Istre i pocetnog kastelijera Stations de l'age du bronze ancien en Istrie et de l'horizon des castelliers

80

PROBLEM DATACIJE ARHAICNOG HORIZONTA KASTELIJERA

Pitanje pocetka naseljavanja gradina, Hi ka:stelijera, kako se ova praistorijska utvrdenja na podrucju najcesce nazivaju, predstavlja jedan od kljucnih u periodu prelaza iz ranog u srednje bronzano doba na kulturni razvoj ovog horizonta slabo kako strat,igrafski tako i te su nasa znanja u fragS1abo poznavanje odgovarajuce grade uzrok koje su izrazene u vezi sa 'i ovog horizonta, treba reCi da su slicna ilazenja prisutna i u pog1edu kulturnog razvoja u egzistencije nase1ja ovog tipa. Na ne zalaziti u sira problerazvoja gradinskih nase1ja tlu, jer nas to odvelo daleko izvan okvira se ov,dje i koja se dotice faze perioda kastelijera. No, pnije nego predemo na :si're hronoloskog 1i ku1turnog opredje1jenja tog horizonta, neophodno nag1asiti da su grad,ine na podrucju, kao i na i sirem prostoru, nantan tip naselja veceg dije1a bronzanog i ze1jeznog doba. Na tu Cinjenicu ukazao vec i Marchesetti, to da1o osnova da na1aze iz ovog okvira izdvoje kao poseb,nu ku1turnu cjelinu, koja nazvana »ku1tura kastebljera« R d i 11 i, 1972, 7-15; 1974, 483-488). ova kultura egzistira na podrucju Fur1anije (FriuHa), Venecije Du1ije (Venezia Giu1ia) i u razdoblju od ku1ture do okupacije ovih Dijeli se na dvije osnovne faze, od kojih prva odgovara1a druga dobu R d i 11 i, 1974, 483-485) 33 • Mada znatan broj pristalica, naroaito autorima r d r 11 i, 1983, 87-90), ovo opredjeljenje dosta osporavano, jedan broj autora ga u potpunosti odbacuje (N. tri 1978, 452-454; vi 1983, 116). U smislu posebno se ist:ice kriticki pvikaz »ku1ture kastelijera«, koji nedavno iznio N. Petric i u ukazano brojne nedostatke i propuste, kao
33 Ovakva definicija razvoja li ,doba na prostoru 1sjeverrrog Jadrana odgovara dete:rminaoiji tzv. ",gradinske za zapadnog BaLkana svojevremeno izveo Korosec istraZii vanj1ma r s 1946, 7 1950, 244 td; vi 1965, 30-32). UkljuCivanje Dalmacije ove okvire potpurro bez sto se vidjeti obrade srednjeg ad-rana.
1

81

i

neodrzivost kojom se postojanje ove (N. tri 565-566). U pokazalo se da na sadasnjem poznavanja ove iz citavog okvira kastelijera« sa vise jedino na vec fakat da su gradine dominantan tip ovim Svaki daljeg na toj osnovi, i definicija, ciji glavni nosilac Radmill>i, neminovno vodio ka jednostranom i razmatranju razvoja koji se na ovom odvijao tokom dugog razdoblja egz:i:stencije kastelijera. Imajuci to u vi,d.u, smatramo da u ovom modonosenje cjelorvitijih zakljucaka u smislu obiljezavanja ovog razdoblja vezi sa tim pitanjima te nam se cini objektivnijim jedan relativno termin - »period kasteHjedan s ciljem da se i:;:jera« - koji prejudiciranog (G. S t u l, 1983, 56; Moretti, 1983, 75-80; Karo,uskova-Soper, 1983, 1-6 i passim.). termin cemo i mi razmatranju ove prou koji nas ovdje to arhaiOni horizont perioda kastelijera. Mada kako smo vec istakli, arheoloska dokumentacija u ovom pogledu veoma fragmentarna, dobrim ·dijelom prihvaCe:no misljenje pocetni horizont kastelijera vremenu srednjeg doba. Nosioci ovog opredjeljenja su italijanski autori, koji se u dosadasnjem radu najvise i bavili orvom R d m i lli, 1974, 483-488; R. r 1983, 66; r .d ll i, 1983, 92, L nz 1977, 25-89; 1981, 87-92). prezentirane 'ideje jedne srpecificne kulturne cjeline vezanovom tipu naselja, odnos:no u gradinama, bez sumnje ne za dosta doprinijelo ovakvom »frontalnom« podvajanju kultura iz okvira ranog brozanog doba i kastelijera«. zaostreno novije vrijeme liznosenjem nekih indicija koje potrebu ranijeg horizonta kastelijera. Postojanje zajednickih slojevima peCinskih naselja i gradinama, vec samo na korelacije i potrebu hronoloskih i odnosa medu ov.im raznorodnim Kako smo vidjeli istarskih gradina, postoje misljenja prema kojima masovno nje ovih otpocelo tokom ranog .doba, cak i jednom dosta ranom >koji fazi Br. Reineckeu, cemu insistira N. Petric. U prethodnom u dovoljnoj mjeri na neodrzi\IOSt Petriceve hronologije. datacija rprve etape perioda kastelijera Br. koJu rpredlozio CoviC vi 1983, 122-127), jednu na ovom Prema ho11izont koji pocetak masovnog naseljavanja grad·Ln.a Istri, okarakteri,san. sljedecim kim kon.:icn.e zdjele sa rprosirenim :i ka llkosen.im obodima vi 1983, 126, XIV:
82

duboke amfore sa kratk1m ljevkastim vratom ii trakast!i.m !ili kao na XIV: 6; posude sa maHm tra.ikastim odnosno drskama, koje mogu b>iti slijepe ili ekst·remno razvucene XVI: 5); vrciOi sa jednom iili dvije koljenaste ko1e po- d) cinju ispod oboda ili sa oboda, malo ga prelazeci XVI: 1); trakaste drske koje se suzavajru prema vrhu i prelaze obod XVI: 2); - f) prvi primjerci drski sa ovalnom ti.Li trougaonom ploeicom, kao i najraniji primjerci bradav.icastih 'ispupcenja okruzenih kanelurama Covic, 1983, 126; XIV: 6,7); - g) veliki zemljani vi 1983, 127, sl. 10: 8); - h) grubo posude, kao sto :fu jajasti d lonci sa mablm dugmetastim sa potkovicastim drskama ukrasenim utisnuCima prstom i rjede »barbotin« ornamentima vi 1983, 126-127). Na prvom mjestu isticemo zdjele sa koso obodima . (tip koje su konstatovane u gradilni Ovakw oblici su ru cjeHn:i, narocito nacinu formiranja oboda, dosta arhaicne forme, koje svoje imaju u keramickoj prodrukcijd ku1ture. U ovom naselju susrecu se i trbusasH lonci sa maHm dugmetastim ispupXV: 6), koji se, kako smo vlidjeH na primjerku iz Trogrle pec.ine, dat.iraju u Br. Osim toga, na potrebu dosta rane datacije vremena osnirvanja ovog naselja upueuju i arhaicne minijaturne sjekire od kamena vi 1983, 125, Sl. 10: 4). Sve su to nalazi koji se ne SU'srecu na g·radinama sa ovog podrucja i ukazuju da naselje u Vrcinu spada u red rijetkih gradina, poput Castellazzo di cije osn:ivanje prethodi horizontu kastelijera. Ni Covi'c ne iskljucuje mogu6nost jedne dosta rane datacije pocetka naseljavanja u Vrcinu, mobla vec u vrijeme odgovara fazi vi 1983, 118). Medutim, dok postojeca Reinecke Br. mentacija pokazuje da ·kastelijer u egzistira samo u naselje u Vrcinu traje kroz mnogo duZi period, i u doba arhai,cnog horizonta kastelijera. Ve6na drugih koje <smo prethodno naveli susrece se u kastelijerima i peeinama sa Trscanskog krasa, kao .i na sirem prostoru sjevernog Jadrana. da ovo podrueje sada obuhvaceno zajednickim razvojem, sto nije slucaj ni niti u vrijeme tipa Ciclami.-Mitreo, da ne govorimo Istri, Ciji razvoj sv:e .do ovog svemu sude6i, imao specificne, usko lokalne odlike. Posude tipa su ·U peaini i 1978, 5), na gradlini Mordele L nz 1977, 111: 1) i u grad!ini Nji1vice t t i, 1978, Fiig. 2: 1). Dosta slicnosti sa ovim recipijentima, naroeito u gornjeg dijela, pokazruje nalaz iz tumula u Zamnjaku, koji datiran u Br. XIV: 1). SHcna situacija sa posudama tipa koje su nadene na gradini Mordele v 1983, 126) d u Castelliere degli Elleri L nz 1981, 21 kod koj1ih su takode karakteri,stiene drske 83

Nalazi ovo'g tipa iz gradina Njivice .i El1eri opredijeljeni su u srednje doba, i to na osnovu dosta analogija, treba da se kod ovih gradina, kao i u slucaju analogija koje se u navode, radi naseljima sa poremecenom jom i (up. sl. 10). U stvari, od svih navedemh oblika, samo posuda iz Trogrle pe6ine nadena u sigurnijem stratigrafskom kontekstu- na 0,90-1,20 m, odnosno u gornjem dijelu sloja koji Corvic pripisao drugoj fazi ranog doba Istre. No, vec smo napomenuli da se ovdje rctdi dosta nom i atipicnom peCinskom naselju, te nam ni ova podatctk ne moze od sire koristi. .

Vise oslonaca ovom mada se radi indirektnim pokazateljima, pruza nam stratigrafija gradine Slivia. Ova gradina spada u red rijetkih naselja ovog tipa sa sacuvanom stratigrafijom u kome zivot trajao dosta dugo (G. S t u 1, 145-162). Najraniji horizont gradine Slivia, prema datumima, pripada pocevku XV v. pr. sto sasvim sigurno odgovaralo srednjem bronzanom dobu. Cinjenica da u ovoj gradini nisu nadeni oblici tipa upucuje da oni prethode ovom razdoblju. Ako se uzmu u obzir tipo1oske sa iz Zamnjaka, kao i drske koje su reminiscencija na cetinske oblike iz vremena Br. Al i iz okvira tipa Ciclami-Mitreo, se sa dosta sigurnosti pretpostaviti da i ovi oblici pripadaju jednoj kasnijoj fazi ranog zanog doba. Time blla potvrdena Coviceva datacija, ali samo djelimicno, jer svim pokazateljima, ovi nalazi pripadaju kraju faze Reinecke ne Citavom tom kako navodi ovaj autor. Medutim, ovakva d ataoija ne se mogla odnositi na preostale koje Covic pr,ipisuje tom horizontu i smo ovdje kao tirpove »d«-»g«. Posude sa koljenastim drskama sa prosirenjem na
84

gornjem bradavicasta kanelurama, trakaste drske koje se ka te zemljani tronosci, veoma brojni najmladim slojevima peCina i gradinama sa orvog Pojedini od ovi h kao sto sa kanelurama, dardni repertoar srednjeg brornzanog doba na sirem podrucju R. D r h s l r- i z i 1983, XXXVII : 6), za datana ovom posebno vazna Oinjenica da se u gradini Slivia, Ciji nastanak ne moze prethoditi srednjem bronzanom dobu. Prema italijanskoj hronologiji, ovakvi oblici tipicni tek u mladoj fazi srednjeg i pocetku kasnog bronzamog doba r d r I 1 i, 1983, 87-97). , .Ne .ulazili u pitanje opravdanosti ovako niske datacije kojom se trajanje ovih oblika i na posljednje faze bronzanog doba. Ono sto za nas jeste pitanje opredjeljenja njiihove prve pojave, kako vidjeli, sve okolnosti da to moglo prije pocetka bronzanog doba. U hronoloskog polozaja grube keramike, smo naveli tipa »h<<, na danasnjem poznavanja ove matitke ne se donositi konkretniji zakljucci. U koji mogli egzistirati i ranom i srednjem bronzanom vec kao i »barbotin« ukrasi, koji, prema ·dosadasnjim saznanjima, ne mogli prelaziti srednje bronzano doba. No, ovim nismo iscrpili sve ·forme koje se pocetnom kastelijera, koje se mogle rdatirati rano brozano doba. Ovom najvjerovatnije pripadati nalazi iz sloja (sloj 4) Castelliere San kao i istog tipa iz najmladeg horizonta sloja 4 Grotta del Mitreo. Mada i ovi horizonti italijanskoj literaturi orpredijeljeni srednje bronzano ima dosta indicija ikoje na njihove ranije datacije. prije svega, mislimo 4 sloj Ponte San koji dosta arhaicno, naroCito kremena i jez,icaste drske sa sredini, koje kako smo vidjeli, stratigrafski i hronoloski dobro fitksirane okviru tipa Ciclami-Mitreo XII : 4; XIII : 3). Materijal istih karakteristika dosta brojan i Castelliere degli Elleri, te se i tom tipploski mogao iz·dvojiti jedan rani horizont koji vremenski cetvrtom Ponte San i sedimentima rpeCinskih naselja. Osim prethodno navedenih tipa zastupljeni recipijenti sa loptastim i vratom, onih iz sloja 4 Grotta del Mitreo predstavljenih na XIII : 4, zatim trbusi sa ma, koji se datiraju vrijeme faze Br. te vrcevi sa rozastim drskama L nz 1981, 4: 312, 13; 15: 1-7, 10, 11). bronzanom prethodi i sloj Riparo Zaccaria, koji takode sadrzi slicne prethodnim XVI : 3), kao i neke forme koje se pripisati kasnom Polada XVI: 6). Svakako, jedan od najznacajnijih nalaza koji govore prilog starijoj dataciji arhaiernog horizonta perioda kastelijera, jeste
1

85

bodez iz Kortinskog kastelijera34 • Ovaj bodez svim tipo1os'kim karak· teristika:ma odgovara posljednjoj fazi ranog bronzanog doba, tj. m1adoj etapi razdoblja Reinec'ke Br. XVI: 4). Naime, ovaj period datirani bodezi veoma iz Donje Doline i Svete Jane (Z. Vinski, 1961, 16). Nasa a:na1iza pokaza1a da se poceta:k masovnog nase1javanja kaste1ijera ne moze opredijeliti period koji se uoblcajenoj periodizaciji smatra srednjim bronzanim ,dobom, niti ,distancirati od nase1ja m1adim horizontima sa ovog podrucja. U ovom va1ja i sa nesto ranijim raz· odnosno sa fazom Br. ali, svoj prilici, ne i s pocerkom te etape, kaiko to smatra CoviC, vec sa vremenom koje blize njenom Na sadasnjem istrazenosti ove problematike, mozemo izdvojiti na1aze iz sest gradina, dvije peCine i iz jednog abrija, koji mogli prethoditi srednjem bronzanom i . pripadati najranijem perioda kastelijera. Radi se s1jedeCim na1azistima (v. 3): s1oj 4 Castelliere Ponte San (R. G r d 1 - G. St 1, 1978, 65-81); - jedna ranija faza naselja gradini VrCin r sk v S r, 1983, XXXI-XXXII; v i 1983, 125-126); - bodez iz Kortins'kog kastelijera35 ; - najraniji na1azi iz gradina Morde1e S n 1966, 317, V: 20-22), Elleri L nz 1981, 4: 13; 21 : i Njivice r t t'i, 1978, 10-26); - najm1adi horizont s1oja 4 u Grotta de1 Mitreo (G. S t u 1, 1972, 44, Fig. 7); s1oj na od 0,90 do 1,20 m u Trogr1oj peCini i 1978, 163-168; vi 1983, 117); s1oj iz di Zaccaria {V. 1 z ,et all., 1974, 88-90, Fig. 3: 2, 4). Na kraju ponovno podvuCi cinjenicu da se u isrtom dobu jos uvijek koriste i stara pectnska nase1ja, za sud tome sta uvodenje gradina, kao veoma u naCinu stanovanja, znaci u odnosu na ku}turu ranog doba ovoga podrucja, potrebno sacekati rezu1tate narednih istra:Zivanja koja neophodno izvesti na gradinama i u peCinama sa ovog t1a. -

34 Bodez otkriven u kulturnom sloj.u ove gradine, koja se u bliZJini Kopra. Na zalost, keramicki naden zajedno sa istrazivanja koja obavio V. 1973. g., sasvim atipican, te 'Se ne mofe nista rooi okolnostima ovog nalaza. Bodez smj,esten u Muzej.u u Kopru. Kolegama V. Sribar.u i Zupanciou zahvaljujem na i na doovoli za obradu i objavlji,vanje ovog Neobjavljeno, vddi nap. br. 34.

86

11. PODRUCJE SREDNJEG JADRANA
GEOGRAFSKE 1 ISTORIJAT ISTRA:liVANJA

. Srednjojadransko podrucje obuhvata prostrani priobalni pojas od odnosno od Nina i Zrmanje na do Bokokotorsikog zaliva na i ostrva, kao i jedan dosta siroki pojas U tom 'dkviru nalazi se sjevema Dalmacija sa povrsi i Kninskim vratima 'kao tackorri ika zatim srednja Dalmacija s;;t Bosnom i zapadnom Hercegovinom, te Dalmacija sa istocnom Hercegovinom1. . U ovom jadranskog sve formacije dinarskog krasa, pocev od krsa sa skrapama, vrtacama i pecinama (holdkarst), do zelenog krasa, 'kome tlo nesto manje golo i (merokarst). U se nelkoliko kara'kteristicnih cjeHna. Najravniji dio sjevema Dalmacija sa niskim ogoljenim krasom do 300 m visine (Ravni kotari, Sikradinska i Kistanjska povrs, Promina). Slicne ima i predio mina donjoj Hercegovini Stoca i s tim sto povrsi ovom pojasa formirane prostranije i polja (Popovo •polje). dolina rijeka Krke, Neretve•i Treblsnjice, ove Povrsi i jedina podrucja gdje vegetacija prodrla nes·to dalje od pojasa. Na ostalim dijelovima prodor sredozemnih visoki planinski masivi, tkao sto Mosor i Biokovo, koji se kao mocna brana mora i 1kopna. Niske povrsi i sastavljene od mladih sedimentnih stijena koje nabrane tokom neogena i djejstvom spoljasnj.ih sila preobracene izrazilte povrsi. Usljed izdiza:nja tla, koje poeelo krajem pliocena, rdospjele na pri tom su rasclanjene plitkim dolinama i .vrtacama. u tom imali voden'i tokovi koji su djelovali struklinija dinarskog pravca. Pri tom se na povrsima odrzali humovi, koji postedeni od erozije, ddk isusene i pretvorene polja, sto naroCito izrazeno hercegovackim Na isti nacin nastale nesto
t Prema geografskoj podjeli, sjeverna Dalmacija zaurzima priobalm prostor [zmedu rijeka Zrmanje i srednja DalmaciJa se proteze od do Neretve, juzna Dalmacija od Neretve do Boikokotwskog zaJ.i:va.

87

last u istocnoj Hercegovini (podrucje Bilece i Plane), s sto su rudinske povrsi izdignute i dosezu do 700 visine, Povrsi sjeverne kao i i Rudine pripadaju dijelu dinarskog krasa, ali zbog razliCite visine Rudina u znatnoj mjeri su drugaCije od prve dvije Tako se u i izuzetno spusta ispod nule i zahvaljujuCi one se odlikuju preko ljeta ovdje uspijevaju kulture. Rudine cesce negativne vrijednosti, te su okara:kterisane i Meduu pogledu prirodnih uslova i pogodnosti za zivot, vise se isticu razlike udolina i povrsi. Bilo da se ra:di krasu, Huili dna vecih vrtaca, uvala i polja uvijek su pod i te su pogodna za i oko njih dana:s postoje veca ili stalna naselja. Nasuprot 'krecnjacke povrsi, i grebeni su dosta ogoljeni i Ll slucaju prekriveni i koji su preko ljeta suvi i sveli ozelene jedino u Na danas stalnih naselja, vec se posjecuju sezonski radi kosenja trave i ispase. Pojas 'koji se nastavlja na povrsi i planine, kao i na hercegovacke su Bila i Bila predstavljaju i visoke uvale, ponekad i citave (Dinara, Sator) ikojih su velika kraska polja. Na prelazu iz polja u Bila su povrsi izbrazdane Prosjecna Bila iznosi 1500 o'ko 900 (Duvanjsko polje), s sto se ta visina iduCi ka moru postepeno (Livanjs'ko polje - 700 Sinjsko polje 300 Posto su visa od Povrsi i i od Rudina, Polja u veCini nize i vecu padavina. Flora na okaraikterisana dok na cetinari. Zbog periodicnih poplava nizi dijelovi polja se ne obraduju, vec sluze .za ispasu, se prakti:kuje u uz rubove, gdje su stacionirana i stalna naselja. Pristranci Polja su pod i u pod s na izrazenu visinu i vegetaciju, Bila nisu stalno naseljena, vec sluze za kosidbu i sezonsku ispasu stoke. Ove su sastavljene od i eocenskih krecnjaka, za na:stanak su 'podjednako vazna i ra:sjedi. Pri su rasjedi dinarskog pravca posluzili kao predispozicija za stvaranje prostranih udolina iz kojih su nastala polja. Na hercegovacke i Rudine nadovezuje se Visokih povrsi i Brda. su najvisi dijelovi dinarskog krasa, prelkriveni i (zeleni kras, ili Povrsi dosezu visinu od 1500 Brda 1koja se iz njih izdizu su prave planine visoke i do 2500 dinarski kras ujedno najvise prodire u unutrasnjost zapadnog Balkana i one sigurno cjelini ne pripadaju Cinjenica da planinski vrhovi ovog pojasa predstavljaju geografsku du podrucja jadranske i panons'ke gravitaoije, ukazuje da i u Citav njihov juzni dio (Prenj, Lelija, Maglic,

88

Zelengora, Lebrsnik) okvire jadranskog Za ova>kima i jos nekih pokazatelja, naroCito ljene tradic'ije stocarskih kretanja, kasnije biti vise rijeCi. U cjelini od Povrsi i tlo se postepeno dize, na ove formacije se Rudine, Bila i Polja i krajnjem Visoke povrsi i Brda. razli'ke dovele do velikih prirodnih i geografskih raznolikosti ovom olkTako i Povrsi, kao i Citav obalni pojas, pod snaznim mediteranske •klime. Bila i Polja jos pod istim rezimom, ali sa mnogo nizim dok klima visokim povrsima i ima planinski, odnosno alpski karakter. upravo te razlike raznovrsne veze ovim kako prirodnom, tako i Tako zbog razliika toploti i pritiska, s visokih planina snazna prema donoseCi vedro vrijeme i snizenje i obratno, jesen i proljece vlazni vjetrovi s prema ·donoseCi otopljenje i padavina. Zbog stepenastog terena jadranske ta ista voda se rijekama i podzemnim tokovima opet vraca more. Sa aspekta ove veze se tradiciji najvise odrazavaju stalnim stocarskim kretanjima i razmjenama dobara ikoje to srednjojadranskog uglavnom dinarskog planinskog sistema, koji brojne pravcem Paralelno sa ovima se i glavna istocnojadranska morska koja ovom vodi Peljesac i srednjojadranskih ostrva kanala i Kvarnera. Transverzalne veze toliko prirodnim okolnostima, tako da se kontakti mogli ostvariti dolinama rijeka ili, pak, preko pojedinih pogodnih brdskih prevoja i prolaza. Na isti naCin predisponirani kontakti sa sirom se ,posebno istice transverzala koja ide dolinama Neretve i Bosne, CineCi ovog ·dijela Jadrana sa Panonijom. Takode, veoma i Kninska vrata, odakle preko Batosnice i Une krece ka Bosni, sa jedne strane, istovremeno kontrola velikog dijela sjeverne i srednje Dalmaoije, sa strane. Jedina transjadranska za znamo ranom bronzanom i starijim periodima, polazila upravo sa ovoga i isla preko Hvara, i Lastova Koliko nam poznato, prvi spomen pra:istorijskih nalazista sa ovog datira vrijeme prve polovine XVII vijeka i odnosi se na grobne koje V. Prodic svojoj hronici ostrva Braca, da se njima sahranjivali Grci (v. S. t vi 1963, 37-380). Od tada trebalo da protekne gotovo Citav vijek da se
z Sire odlikama srednjojadranskog krasa vidi: v i •i _1922! _48-56; Milojevic, 1953, 41-44; Roglic, 1953, 45-58; VuJovilc, 1953, 36-39.

z.

89

shvatilo da praistorijskih ci\'i1izacija. se vi·di iz prepiske 1717. godine vodili Salecic, 1kanonik Korculi i Karamanic-Matijasev-ic, viski opat. Naime, Salecic obavjestava viskog opata otkrio neke na ovaj odgovara da se narodi koji ovdje zivjeli prije Grka i (S. L i 1886, 17-19). P.ocetaik iskopavanja praisto11iJskih nalazista vezan takode za podrucje Dalmacije i ·datira vrijeme XIX vijeka. to 1 amaterski kojima nam nije ostalo gotovo nimalo podataka (v. S. t vi 1963, 42-43). lsto se odnosi na izvjesta:je istrazivanjima •koja krajem tog obavili pojedini poznati evropski kao, npr., lmotskog, koje izveo Szombaty (v. 1. 1i 1892, 10, 21). Prve znacajnije podatke koje posjedujemo odnose se na peCinu Tradanj. F. Scarpa pocev od 1888. godine, u navrata prekopao veCi dio ove peCine do od 3 m. Prema dostupnim tokom tih radova dosta materijala, medu kojim i keramika iz ranog bronzanog ·doba, i to mahom na •samoj povrsini i prvom sloju, do 0,30 Prema Scarpinom opisu, slojevi do od 2 (F. S r 1888, 13; 1890, 180). lsti autor i prve opseznije podarke istrazivanjima Grapcevoj spilj.i (F. S r 1888, 149). Veoma znacajne podatke i fortifikacije, kao i povrsinskim nalazima iz praistorijskih gradina s podrucja Duvanjskog polja i sa sireg prostora Hercegovine, ostavio nam W. Radimsky u od 1890. ·do 1895. godine3• Godine 1899. V. CurCic abavio prva istrazivanja na gradini Varvara. Tom .ie iskopana rela·tivno velika povrsina. Medutim, ni tada, kao ni na:knadnim istraZivanjima koja isti obavio 1912. godine, istrazeni svi sedimenti naselja, vec otkriven samo sloj 1kasnog bronzanog doba (V. Curcic, 1900, 99-118). Jedino su jedna kamena sjekira i jedan tipicni kremeai siljak ukazivali da tu moralo i starijih stratuma, sto djelimicno potvrdeno kasni.i·im revizionim iSkopavanjima vi 1978, Godine 1904. Colnago izveo manja probna na gradini u Medvidi kod Benkovca, odakle potice ·dos·ta nalaza iz vremena od eneolita •do rimskog {v. S. t v i 1983, lz perioda prije prvog svjetskog rata potice i jedan broj nih nalaza, medu kojima posebno treba istaCi bronzane bodeze iz Gnoj1909, 5, XVIII: 4) i iz Topolja kod nice kod Mostara (V. Knina (S. to v i 1972, 29, Sl. 8), kao i ·dvije bronzane sjekire iz istog nalazis·ta (1. r vi 1953, 128, IV : 5, istrazivanja u periodu dva rata obavljena Grapcevoj spilji, gdje su radovi otpoceti vec krajem proslog vijeka. G. Novak na ovom lokalitetu otpoceo iskopavanja jos 1912.
1

1894,

W. R d i m s k 1890, 1-4; · 1891, 13, 18-35, 161-162, 175-180, 188-189; id.; 1895, 219-231.

90

godine, ali se i rada posebno godine 1936, 1937, i 1939 (G. N v k, 1955, 17-25). Uz to istaCi radove W. na sjeverne Dalmacije. Godine 1928. on obavio istraiivanje kod Kistanja, posebno paznje vrijedna njegova istrazivanja gradina i iz gradine Sveti Spas koje objavio 1932. godine (W. t ·t 1 r, 1932, 354-364; 128, 32). Takode od veHkog znacaja, naroCito za dalja ovom podaci gradinama s polja koje sistematskim Mandic ndi 1935, 7-12). lz ovog datira i otkriCe pecine kod Naime, 1925. godine prilikom dna ove peCine za vode, nadena velika kolicina ikeramike. Stratigrafski :podaci tim nalazima prema tipolos'koj analizi obavio Z. Brusic; najstarija faza zivota peCini pada vrijeme ranog bronzanog doba (Z. r s i 1972, '13). Ovdje sva!kako treba navesti i nalaz zlatnog naki.ta koji otkriven 1939. godine - Privlaci, 1koji, kako cemo vidjeti, pripada pocetnim ·fazama ranog bronzanog doba Z. V i n s k i, 1959, 209-213). U svjetskog rata, godine 1942, R.admilli otpoceo istrazivanja spilje Raca na koje nastavio G. Novak 1953. godine. U ovoj peCini otkriveni nalazi koji od neoHta do rimskog doba. Sloj nije ·do kraja dokopan, podaci stratigrafiji (v. S. t vi 1983, 277). praistorijska istrazivanja, kako tako i ispitanih nalaziSta, na ovom obavljena od drugog svjetskog rata do danas. Za ranog bronzanog doba od posebnog interesa radovi koje navesti hronoloskim redom: - Zavrsna istrazivanja Grapcevoj koja obavljena od 1947. do 1952. godine (G. N v k, 1955, 59). - lskopavanja kod Knina, gdje 1951. godine prilikom istrazivanja srednjovjekovne nekropole otkriveni ostaci naselja j_z ranog ddba (1. ·r v i 1952, 85-89; Z. r si 1972, 52-53). - lstrazivanje na Cetinske krajine, koja obavio 1. Marovic od 1953. ·do 1968. godine, kao i iskopavanje pojedinacnih na Cetini i Hvara, koja isti obavio novije <doba (1. r vi 1963, 5-81; 1976, 55-73; 1980, 9-23; 1984, 29-52; 1985, 5-35). Zelene peCine, koje Benac obavio 1955. godine. U otkriven koji odgovara ranog <bronzanog 'doba n 1957, 82-83, 11). - Sonda:Zna islkopavanja peCini Skarin Samograd kod Drnisa, koja obavio 1. Marovic 1958. godine i .ciji samo preliminarno (1. r vi vi 1983, 202-214; Z. ru91

si 1972, 53-66). U njoj su, ostalog, otkriveni snazni slojevi sa nalazima iz ranog bronzanog doba. - Reviziona iskopavanja na gradini Varvara godine 1960. i 1963, .koja obavio D. Basler, i 1967. i 1978. godine, koja izveo Covic. Ovim istrazivanjima otkriveni su stariji sedimenti naselja i utvrden kontinuitet zivota od eneolita 'kraja bronzanog doba vi 1978, 6-52). - Istrazivanja u peCini Gudnji na Peljescu, koja izvela S. Petrak od 1963. do 1968. Rezultati ovih istrazivanja do sada nisu cjelini objavljeni (v. N. t r i 1976, 305; S. D i m i t r i vi 1979, 368). Uvidom u materijal koji smjesten u Gradskom muzeju u Dubuvjerili smo se da u ovom peCinskom stanistu postoje i slojevi ranog bronzanog doba. - Jugoslovensko-americka istrazivanja u okviru istrazivackog projekta »Treblsnjica«, koja obavljena u oko1ini Bilece i 1967. i 1968. godine. Tom prilikom otkriveno nekoliko sa iz ranog bronzanog doba. Rezultati su parcijalno objavljeni vi 1980, 35-38; 1982, 7-25). - Sonda:lno istrazivanje u peCini Skarina Draga 'kod koje obavljeno 1970. godine. U toj pecini otkriveno dosta nalaza iz pocetnih faza doba (Z. r u ·s i 1972, 76-77). viseslojnog naselja Cair 'kod Stoca u vremenu od 1973. do 1975, u 'kome otkriveno bogato naselje ranog bronzanog doba (V. Atanackovic-Salcic, 1976, 83-90). - Probna istrazivanja na gradinama u poljima jugozapadne Bosne, koja su izveli Benac i Govedarica od 1973. do 1979. godine. Naselja ranog bronzanog ·doba o1!krivena su u Velikom na PriG v evali, u Malom gradcu u Vucipolju i u gradini na d ri 1982, 115-128, 161-162). - Sistematsko sa'kupljanje grade u okolini Posusja, koje vremenu od 1953. do 1976. obavio Orec. Na tom podrucju Orec izmedu ostalog, otkrio veCi gradina i tumula s poeetka bronzanog doba r 1978, 181-251). - Sondazna iskopavanja gradinskih naselja Necajno i SoviCi u zapadnoj Hercegovini, koja obavio Covic 1975-1979. godine. Radi se jednoslojnim naseljrima koja odgovaraju mladim fazama ranog i pocetku srednjeg bronzanog doba. Rezultati ovih istrazivanja rprelimisu objavljeni vi 1980, 12-13; 1983, 138-154). - Sondaina i sistematska :iskopavanja u Ravlica rpeCini, koja obavio Marijanovic vremenu od 1977. 'do 1980. godine ari n vi 1981, Ranom bronzanom dobu rpripadaju slojevi III i IV. - Istrazivanje Milosevica i Govedarica u OtisicVlake kod Sinja, koje obavljeno 1985. godine. odgovara pocetnoj fazi ranog bronzanog doba i1 s vi Govedarica, 1986, 51-70). Osim ovih istrazivanja koja su vec zavrsena ili su objavljivanjem u odredenoj mjeri postala pristupacna za obradu na ovom mjestu,
1

92

trebno da izvodenje nekoliko veoma znacajnih istrazivackih sa cijim smo samo informativno upoznati, 'koja bez me dopunitli. poznavanje kojoj ov.dje rijec. Radi se iskopavanjima Veloj spilji na koja vodi Ceeu>k, istra.Zivanj.ima i peCina okolini Stoca i Capljine, kojima rukovode MarijanoviC i Z. gradinskih naselja Sinjskoj krajini, koje Mflosevic, G. Protic i Govena Hercegovine, koje vodi darica, te Z. Zeravica. Na spomenuti veliiki broj pojedinacnih i cajnih nalaza koji ovom prije svega, mislimo na one koji se ovom spominjati, to povrsinski keramicki nalazi iz Badnja i iz gradina Guvnine i glavica kod Stoca, te iz naselja na otvorenom Grckom kod nalazi !iz Danila, iz Prapatnice i iz Sinja i ·dr.

93

LJUBLJANSKE KULTURE

Definicija srednjojadranskog tipa ljubljanske kulture prvi put se predlaze na ovom mjestu, te se istorijatu istrazivanja ovako postavljenog nema sta posebno reCi. Cjelokupna problematika prisus,tva kulture podrucju Jadrana u dosadasistrazivanjima razmatrana uglavnom uopsteno ili kao marginalna tema prilikom proucavanja drugih kulturnih cjelina i sirih problema (up. r s 1962, 213-238; vi 1980, 5-6; 1984, 111-112). Tako danas ne raspolazemo nijednom sintetskom studijom koja posvecena ovim izuzev radova S. koji Cine prve i do sa:da jedine pokusaje sistematizacije nalaza ovoga tipa i koji ka:ko vec naglaseno, rezultirali determinacijom u jadra:nskog facijesa (S. D i m i t r i vi 1967, 8-19; 1979, 321-329). Moglo se reCi da ovakvo opredjeljenje prihvaceno ocl strane veCine autora, ali samo nacelno i bez ulazenja detaljnije razmatranje problema iz ovog okvira. Naime, iako sve donedavno fond nalaza ovog tipa podrucju srednjeg veoma mali, njihove jasne tipolos'ke upuCivale su na sa 'klasicnom te odredeno elemenata ovom 'llije u jednom dovodeno u pitanje. Medutim, veoma narocito krajnje nejasan stratigrafski polozaj nalaza, uslovili su mnoge sumnje u pogledu toga prisustva. U nije moguce jasno da li se ovdje radi cjelovitoj kulturi ili, pak, samo pojedinim elementima u jednom lokalnom kulturnom kontekstu 'koji mogli kovani uticajem, importom i drugim sekundarnim faktorima G ov d ri 1985, 95-98). Dimitrijevicevo se u vrijeme sve vise osporava, neki nalaze ovog tipa u cjelini ukljucuju u druge kulturne okvire (1. Marovic, 1976, 55-71; 1. MarovicCovic, 1983, 196). U tom kontekstu dovedena u pitanje regionalna pripadnost kulture sa ovog podrucja, 'kao i podjela predlozio S. Dimitrijevic. Na neodrzivost ova:kve podjele u pogledu sjevernog Jadrana vec smo ukazali obrade iklasicne kulture, relativno intenzivnim istrazivanjima koja su posljednje vrijeme obav1jena tlu srednjeg danas smo mogucnosti da mnogo svestranije i cjelovitije razmotrimo ovu probte da predlozimo izdvajanje jedriog specificnog facijesa koji kara:kterisao razvoj na ovom
94

Kvalitativno nov pristup ovoj problematici ornogucen prije svega, istrazivanjima u Ravlica pe6ni i u vrtaCi Otisic-Vlake (up. ri n vi 1981, 1-54; i1 s v i G v 'd r i 1986, 51-70). OtkriCe relativno kulturnih slojeva sa materijalom tipa u tim nalazistima, rpokazalo da se ovdje ne radi kratkotrajnom rprisustvu pojedinacnih i elemenata, vec se u ovom smislu mora racunati sa jednom definisanom kulturnom cjelinom koja duze egzistirala i ostvarila odredeni stepen ikulturnog razvoja. Osim toga, ovoga puta otkriveno dovoljno karakteristicnog materijala koji prvi put omogucuje razmatranje materijalne produkcije ljubljanske kulture sa ovog podrucja i njenu argumentovanu konfrontaciju sa nalazima iz okvira klasicne ljubljanske Na ovim osnovama moguce stratigrafski i tipoloski dokumentovati ·dvije sukcesivne etarpe razvoja ove 1kulture, te u tom pogledu podrucje srednjeg Jadrana pokazuje slijed razvoja koji u osnovi ·odgovara onome na klasicnom ljubljanskom prostoru. Ka:ko cemo vidjeti, starija faza i ovdje homogenim kulturnim ma i klasicnim uz odredene lokalne specificnosti koje orpravdavaju izdvajanje posebne srednjojadranske varijante ove kulture. U etapi dolaze do izrazaja novi, raznorodni kulturni irnpulsi koji, kao i podrucju, nagovjestavaju zavrsetak razvoja i nestanak te kulture. Medutim, dok teritoriji klas!icne kulture nakon faze nastaje dalje stagnacije kulturnog razvoja, na prostoru srednjeg Ja:drana situacija obrnuta. Sa otpoCinje kulturni uspon i jedan novi i kompleksniji razvoj, 'koji do punog izrazaja doCi u narednom narocito u okviru cetinske kulture. Kulturni horizont koji na srednjem Jadranu odgovara m:ladoj fazi donosi niz inovacija, od su neke strane ljubljanskoj kulturi, istovremeno su od veliikog znacaja za naredni razvoj na ovom podrucju, narocito u pogledu nastan'ka vec srpomenute cetinske kulture. lz razloga ovaj horizont kao ·protocetinski facijes i obraden 1kao posebna jedinica u okviru razmatranja prdblematike cetinske kulture. Prema tome, termin »srednjojadranski tip ljubljanske kulture« i svi podaci kojima rijeci na ovom odnose se samo na materijal koji odgovara starijoj, tipicnoj skoj fazi.
NALAZisTA I PODRUcJE

Nalazista srednjojadranskog tirpa ljubljanslke kulture susrecu se na prostoru centralne i juzne Dalmacije, ukljucujuCi tu i zalede, odnosno Dalmatis'ku zagoru, te za;padnu i Hercegovinu. Tom krugu pripadaju i ostrva srednjeg adrana, medutim ona su u cjelini vrlo slabo istrazena, ta:ko da u ovom smislu za sada mozerno racunati na Hvar i Korculu. Najisturenija nalazista prema za;padu 1ocirana su oko rijeke Krke, te se izmedu ovog facijesa i prvog nalazista klasicne kulture prostire relativno veliko podrucje sjeverne Da:lmacije, na kome za sada ne rpoznajemo nalaze iz ovog okvira. Prema istoku, granica prostiranja ovog tipa kulture jos manje jasna.
95

Nalazista iz ovog <kruga susrecu se u okolini Stoca, Peljescu i na sirem podrucju istocne Hercegovine, te sasvim sigurno da se rijeka Neretva u ovom smislu ne moze uzeti kao faktor limitacije, jer ona u svom clonjem toku i ne predstavlja ni'kakvu znacajniju prirodnu prepreku. U tom pogledu uzimamo podrucje istocne Hercegovine kao oblast ka jugu gdje se nalazista ovog tipa javljaju u nesto vecem broju, prirodnu i kulturnu granicu prema juznom Jadranu u ovom slucaju su predstavljali kanjon ce i zapadni Bokokotorskog zaliva. Na ovom prostoru danas poznato 18 nalazista u kojima manjoj ili vecoj mjeri nalazi ove varijante (v. 4). Ovdje se, kao i na 'klasicnom radi iskljucivo lokalitetima. Od toga osam pecins'kih stanista, cetiri gradinska cetiri vrtaci, je-dan abri, kao i tipa. U ovaj okvir spadaju slojevi i iz sljedecih lokaliteta: - veliki dio iz sloja IIIa Ravlica XVIII : 6; XIX : 6, 9; : 4; XXI : 2, 9); iz sloja III i IV Grapceve spilje XVIII : 1; XIX : 8; : 1; XXII : 2) 4 ; iz sloja I iz ri v i 1978, 177-179, I : 1; 1982, 217-225); iz kod XXII : 1; N. t r i 1981, 1-8, 2 : 1-2); iz tzv. sloja (N. t r ic, 1976, 305); iz Hateljske i iz i glavica XXII : 7) 6 ; - Vela spilja - naselje u vrtaci Otisic-Vlake XVII : 1-8 i d. do passim.); nalazi u vrtaCi XIX: 10); - povrsinski vrtacama iz i iz vrtace MihoViilovica ograda kod Klrsa 8;
4 Stratigrafija ovoj pecini 1izvedena prema CD 6,7, se ovi slojevi n:alaze na 1,22-1,69 m. Ispod ove sterilni sloj koji dijeli neolitske i postneolitske horizonte, G. N v k 1955, 31-32. 5 Radi se povrsinskom kome se materijal tttrnog sadrzaja hronoloskog polozaja, n 1957, 82-83, Nalazi tipa najveCim dijelom objav1jeni, smjesteni Zemaljskom Sarajevu. 6 r 1i n vi 1982, 217-225. Materijal iz Hateljske peCine i gradine ni}e objavljen, nalazi se Zemalj<skom 7 Neobdavljeno. Istrazivanja kojima rukovodi jos 8 iskopavanj.a praistorijskih na Bisko donjem CeHne (1986) rekognosciranjem pos,tojanje grupe vrtaca na cijoj povrsini konstatovallli nalazi koji srednjojadranskom ljubljanske kulture. Isto tako, na visoravni pored Klisa, vrtaCi Mihovilovica og-

96

.,.,
+'

..

., ..
'".

"' ." .., ." " " .s .. v "" " ." " "' "' .., & > " " "
>()

" " " >

'()

,Q

Q

Karta 4 srednjojadranskog tipa d.w1ture Carte 4 ---' Stations du type de l'Admatique centrale ·de la culture de
/''

97

gradina Sveti Spas (W. t.t t t 1 r, 1932, 32/1 : 1-19); pojedinacni nalazi iz peCine najmladi nalazi iz sloja gradine u Varvari 10 ; pojedinacni nalazi sa lokaliteta Slime r 1978, 194 -195). Najvise podataka i najbogatije nalaze dalo naselje u vrtaci Otisic-Vla:ke, 'koje predstavlja jednoslojno nalaziste sa materijalom iskljucivo ovog tipa; zatim viseslojno naselje u Ravlica peCini, gdje ovi nalazi stratig11af·ski fiksirani u odnrosu na starije i mlade horiz.onte. Neka 'dosta vazna i bogata nalazista u kojima materljal ovog facijesa relativno dobro zasturpljen, kao sto npr., peCina i g.radina Sveti Spas, samo su 'sumarno objavljena, te smo i pored ostvarenog u postojeCi ma:terijal, mogucnosti da se koristimo samo fragmentarnim i podacima. Na nalazistima, kao sto Vela spilja na Korculi, Hateljs!ka peCina i gradina Guvnine kod Stoca, istrazivanja jos te iz razloga na ovom mjestu nece sire razmatrana. NAciN STANOVANJA

U izboru i naCina stanovanja nosilaca srednjojadranskog tipa najvise izrazena stara mediteranska tradicija zaposijedanja pecina, odnosno lokacija koje vec sv·ojim pogodnostima sve za duzi boravak uslovima primitivne egzistencije. Istovet,ni i u okviru klasicne ljubljans'ke u tipa Ciclami-Mitreo, vidjecemo da takav i !kod vecine .kultura ranog bronzanog doba s jadranskog podrucja. · Gradine 'SU i .ovdje sporadicno u mada Sll nesto cesce nego klasicnoj osobenost ovog facijesa formiranje naselja na otvorenom, nezasticenom prostoru. Narocito karakteristicno stanovanje vrtacarria, i to u onima koje sasvim povezane ni sa gradinama, niti sa peCinama, vec samostalna i na poseba:n naCin na:selja. Za razliku od ·klasicnog podrucja, na ovom prostoru nisu poznata sojenica:rska naselja, se ni ta:kva mogucnost ne u potpunosti iskljuciti. Naime, velikom sojenicarskom koje otkriveno na lokaciji na Cetiili u Sinjskom polju, konstatovani Sll 'boga:ti s1ojevi iz zeljeznog i 'kasnog doba, ali treba reci u ovom jos istrazeni svi kulturni sedimenti11. Inace, primjer Dugisa na podrucju srednjeg Jadrana,
rada, 1988. godine otkriven marterijal 1tipa, kao i ,tragovi gradevine u suhooidu. Podaoi ovim istra.Zi.vanjima jos nis·u objavljeni, su zahvaljujuci predusretljivos,ti kolega Milose'Vica i G. Protica. Up. z. 1972, 73-76; Covic, 1983, XV:9. Up. Covic, 1978, 1: 5; 5, 6; IV; V: 1, 4, 5; VII; VIII: 1, 7, 9; IX : 2; XIV: 7. . 11 Istraiiyanja na ovom Marovic 1956 gqdine, ali rezultati jos nisu objavljeni. $. ·t v i. 1983, 278. 98

jer ovakva naselja strana mladeg bronzan:og doba i kasnijim periodima na ovom te ne osnove pomisao da ga osnovali nosioci na svoje velike centre No, za ove primamljive pretpostavke treba sacekati nastavak i&kopavanja, sto na ovom loneminovno treba1o Kako vec naznaceno, ovom se prema dosadasnjim saznanjima pripisati slojevi i nalazi iz 8 peCinskih nase'lja. Redovno vi·sesloj,na stanista cija egzistencija mahom otpoci·nje neolits!kom materijal pripada gornjim i fazama zivota u tim pecin:ama, ali to nikako zanemarljivi sedimenti vec cesto ·dosta snaini ,slojevi, kao u RavHca peCini, Gudnji, Vel'oj spilji Mardjanovic, 1981, 36---41; N. t r ic, 1976, 305) 12 •

5

10

20,..

---N

------

granice kulturnog sloja

Sl. 11 - Tloort R.avHca peCine sa dstraienom Fig. 11 - Plan de la 'Ravlica pe&na avec 'la surface recherchee (selon

Pdlozaj peCine :kojoj se namjeravalo zivjeti izarbran pomno i znalaC'ki, sto postojanje svih rkoji neophodni za boravak. primjer za to mi'krolokacija Ravlica pecine pri visoke i litice, iznad izvora Tihaljine i na koje 'dobar pregled i brz kon1

12 Kako vec navedeno, .istraZivanj·a Veloj Sipiljli te nisu Prema informaciji Coouka, peCini .doslta snliZan i akarakterisan i Kolegi Coouku zahvaljujem na ov.im podacima.

SIU

sloj

IU

u ovoj

99

takt sa pitomom dolinom te Istina, pcCina za stanovanje moze se samo i iskustvu nosilaca ove evidentno da oni u ovom pogledu najcesce slijede iskustva generacija i samo zaposjedaju davno oclalokacije. Naseljavane peCine su uglavnom srednjih Najmanja Zelena peCina, cije su 25 50m, Ravlica sa otvora 38m i dubinom od 95m. Medutim, climenzije peCine nisu ovom od znacaja, se zivot odvijao na uz ulaz, odnosno ll koji ima direktan kontakt sa spoljnom akolinom (sl. 11). Od arhite'ktonskih ostataka konstatovana samo sta. nalazima iz Ravlica peCine, nad vatristima su bile kcije od kolja, koje sluZile za vjesanje posuda u kojima se kuvalo Marijanovic, 1981, 11). Iste konstrukcije zastupljene i na sirem ove te tom mo:Zda lezi objasnjenje postojanja velikog sa ma. Takve drske mogle samo za kojom posuda nosena i, ovakvim vjesana. U ovom do sada nije sa postojanje naselja u to cesto na takvu ima peCina ali, podacima, u njoj nije zastupljen ovaj horizont 13 • No, su odgovarale stanonosilaca ove ali ovdje u pitanju ja naselja, najvise podatatka daje nalaziste Otisic-Vlake. Na se1a Otisic se sa do i do Od toga 12 na uzoj lokaciji Vlake i Ll svima su ostaci. koja do sada obavljena samo na ovakvom nalazistu, pokazala su da se ovdje koja iskljuCivo (sl. 12). Istog su i nalazi iz Relativno snakulturni sloj vrtace i brojni nalazi u upucuju i borava:k ovom mjestu. Usljed nije sa kuca i drugih objekata, ali mozemo da ovdje postojala (up. i1 s vi G v d i 1986, 56-59, sl. 4, 5). Male ove i lokaciji Otisic-Vla'ke, pokazuju da u mogla zivjeti samo ljudska zajednica, jedna se ovdje izdvou koje su zajedno le jedno Naselja ovog tipa i ovakve nisu poznata
Prema uvidu postojeCi materijal i na osnovu do sada obja'Vljenih podataka ovom nalazistu, ovdje iz okvira samo sloj sa nalazima koji odgovaraju vremenu mlade faze klasicne kulture. Na ovom prostoru to :ie hor,izont protocetinskog faoijesa, kome cemo kasnije govoriti. ·

100

izvan okvira srednjojadranskog tipa prema nalazima iz vrta,ca i primjer Otisica na ovom nije

/).

(fi} •
(21
D

81

1

4

5m

Sl. 12 - Hoevt vrtaee Otisic-Vla:ke Milosevi6u i Govedarioi) Fig. 12 - Plan de la vallee Otisic-VIake {selon Milo5ev·ic et Govedarica)

karaJkteru gra:dinskih naselja ovog facijesa veoma ma1o relevantnih podataka. U gradinama i Sveti Spas ljanski pocetnim fazama naseljavanja. Ti horiwnti veli:koj mjeri poremeceni kasnijom gradnjom, ·te veoma tesko sta odredenije reci organizaciji tih naselja. Slicna i sa naseljem na otvorenom koje konstatovano na Slime r 1978, 194-195). Ov-dje nalazi otkriveni na povrsini, doblvanja •konkretnijih cija potrebno izvrsiti odredena detaljnija istraiivanja na ovoj zanimljivoj lokaciji.
101

POGREBNI

sahranjivanja i elementima pogrebnog rituala nosilaca ovog facijesa nemamo nikakvih podataka. Cinjcnica da do sada nije otikriven nijedan trag ovog ritusa koji se mogao smjestiti u ove okvire, te to onemogucava kakve egzaktnije za:kljucke vezi sa tim No, moze se reCi da ovaj fa:kat cije Ll nesto konkretnijem vec konstatovali pogrebnim obicajima na klasickao i u opstim odlikama nacina vanja u ova facijesa. Sve to islo u prilog lokalfaktora, barem kao odnosno komponente ljubljanskom kompleksu. Naravno, ovo su samo manje-vise indircktni i uopsteni indrk.atori, Ciji pravi se moze sagledati tek sa svim osta1im sto prilikom procesa i citavog skog kompleksa.
MATERIJAI,NA KULTURA

produkcije tipa 'preovladuju keramicke posude. vrste laza su veoma rijetke, to su uglavnom i kostane alatke koje veceg hronoloskog i Jedini kameni privjesak i sjekira iz naselja Otisic-Vlake XIX: 3, 4), te strelica koja predstavlja nalaz iz vrtace XIX : 1). Prema tome, i za proucavanje ovog facijesa predstavljaju i ornamentika, koje sljedeCim redom: Najcesca i forma sa tijelom, ili konveksno i kratkim cilindricnim koji se zavrsava ovalno Na gornjem dijelu su dvije postavljene supkutane drske, koje mada ima i kalno izrade ovi spadaju bolju u n.ajvecem ornamentisani, dobro su zastupljeni Citavom ovom (sl. 13: 1; XVII: 1-6, 8; XXI: 4). Posude sa loptastim tijelom i ili ostrije naznacenim prelazima u ljev!kasto vrat. Drske i dna rrisu sa konstatovani, s obzirom slicnost sa tipom, nije iskljuceno da im horizontalne supkutane drske i ravna ili koveksna dna. Cesto ukrasavane i u kvalitetniju keramicku robu. Zastupljenost relativno dobra (sl. 13 : 5; XVIII: 1-4; XXI: 2; XXII: 1, 2, 5). Konicne zdjele sa zaravnjenim i prema nim obodom. se ·dvije osnovne cl) Zdjele sa naznacenim ravnim, ili konveksnim dnom, sa drskama koje pocinju gornjem di102

U

d)

-

-

f)

-

g) h)

jelu i zavrsavaju na obodu. Drske takode mogu biti tunelaste i sasvim rijetJko trakaste. Poznati su takode primjerci bez Ova varijanta 'koni·cnih z;djela izraduje se i u lkvalitetnijoj i u keramici. Bolje radeni primjerci su cesce ornamentisani, u cjelini ovakvi su dobro zastupljeni na citavom rpodrucju (sl. 13: 4, 7; XIX: 6; XXI: 5, 7-9; XXII : 4). Kupe na visokoj ljevkastoj nozi spadaju u red broj,nije zasturpljenih obli.Jka. Radene su kvalitetno i veoma cesto ukrasene. NipotVrrdeni primjerci sa drska:ma (s·l. 13 : 10; XIX 2, 7, 8, 9). Loptaste posude bez vrata sa malim jednostavnim ili rprstenasto otvorima. Nisu nam poznati primjerci sa drskama, veoma neoblcan iz Ravlica pe6ne, kod koga na trbuhu postavljen kljunasti otvor za izlivanje sadrzine. Ovaj oblik se izraduje i u i u grubljoj keramici, rijetko ukrasen. Naj·brojnije zastupljen u Otisicu-VIake i u Ravblca XVIII: 5-8). peCini (sl. 13: 8; Bikonicne zdjele sa ostrim prelazom izmedu konusa i ·drski, rjede sa trakalagano izvijenim vratom. Naj-cesce su stim drskama, sasvim rijetko sa vertikalnim drskama pri (up. S. D i i t r i vi 1979, JfLI: 5). Kvalitetno radene, ali su dosta rijetko ukrasene XXI: 6). U na rprethodno navedene oblike, ovakve posude mnospecificnu posuda ovog tipa go rjede na:lazene. predstavlja bogato rprimjerak sa ostro rprelomljenim i unutra povucenim obodom (sl. 13: 2; XXI: 1). Plitke cinije (tepsije) sa masivnim dnom i vertikalnim, niskim zidom (sl. 13: 9; XVIII: 9). keramick'Oj i za sada po:zJnate samo malom primjeras podrucja Cetinske krajine. Medu pojedinaonim posebno se istice jedan keramicki predmet, slican >>l})intaderi«, iz gradine Da:kulina glavica 'kod Stoca XXII: 7). da ovom okviru konstatovani veliki keraZa:nimljivo mioki lonci ziodova, vec gruba keramrka izra:Zena u kvalitetu izrade, ne i dimenzijama. U ovom smis1u mogu se izdvojiti pojedinacni fragmenti ukraseni i plasticnim trakama XXII: 6, 8).

Ukrasavanje keramike
Ukrasavanje keramike okviru srednjojadranskog tirpa ljubljanske kulture veoma bogato i karakteristicno, te, kao i na klasiooom ove kulture, predstavlja jednu od odlika materijalne prodU:kcije. Od tehnika u ukrasavanje toclci:cem ili utiskivanjem ni1Ji, i zigosanje. Rjede se primjenjuju »barbotino« ornamenti i ,drugi plasticni ukrasi. Ove tehnike se vrlo cesto i to urezivanje sa zlijebljenjem, zi,gosa103

Sl. 13 - T1poloska tabela srednjojadranskog tipa ljubljanske kulture Fig. 13 ·t ypologique du • type central adria<tique de la ou1ture de Ljubljana

104

njem i sa otisnutom niti, zatim zigosanje sa otisnutom niti, te otiskivanje niti sa zlijebljenjem. Jedino se u vecoj mjeri javlja samostalno. se ornamentise gornji dio posude, izuzev kupa na nozi, gdje se ukrasava Citava povrsina recipijenta. Medu motivima rkarakteristicni su ili vise pravi1nih, mrezastih ili cikcak-ureza, oiviceni horizontalnim prugama na ramenu posude, sa nizovima vertikalnih linija na Takva ornamentika se susrece na ramenu posuda tipa XVII : 8), dok vrat ovih posuda najcesce ukrasen snopom vertikalnih .Zlijebljenih linija XVII : 2, 3). Ta.kode veoma brojni siroki >frizovi, sastavljeni od visestrukih nizova niti ili tookica na vrai gornjem dijelu posuda tipa XVIII: 1-4). Ponekad su ovi ornamenti izvedeni i tehnici XXII : 1, 2, 5). Na nekim oblicima su raznovrsne jednostrukih visestrukih traka izvedenih urezivanjem i zigosanjem, tako da Cine raznovrsne efekte negativnih i pozitivnih ornamenata. Posebno bogat repertoar ukrasnih motiva i kompozicija na objema varijantama konicnih zdjela. Na obodu najcesce .niz visecih trouglova koji formiraju u:kras crkcak-trake, ili cikcaik.,snopovi koji obratan efekat, sve to pone!kad bordirano poprecno srafiranim trakama XIX: 1, 2, 3, 7; XXI: 7-9). U okviru ornamentalnih na zdjele no su dominantni viseCi u sa sirokim frizom sto poredanih ili sa cikcak-traikama 2-4, 7). Omiljen motiv takode i nizovi horizonta1nih traka sa XIX : 2, 8). se ristice ornamentika jedne zdjele koja u cjelini izvedena tehnikom XVII : 7). Visoka stopa ikonicne najcesce ukrasena metopnim motivima ili vertikalnim nizovima tra:ka XIX: 2, 7, 8). U kupa na nozi se isti motivi krsta:sto rasporedeni XIX: 7, 8). Medu rplasticnim u!krasima prstenasta na obodima, kao i plasticne trake na 'kojima cesti nizovi izvedenih nekim instrumentom XVIII : 5, XXI : 3, 5; XXII : Slicna javljaju se i samostalno na obodima i na drska:ma XVIII : 8; : 5). U prstenasto na naglaseno dubokom rkoja ide ispod njega XXI : 5). Takode rije1Jki »'barbotino« zastupljeni na donjem dijelu pojedinih posuda XXII : 8).
OKVIRI

Znatne koliCine zajednickih kera:mickih i ornamentike poovaj facijes sa klasicnom sto opravdava njegovo opredjeljenje u sire okv,ire ove ta Cinjenica neima i vrijednost. Keramicke forme, kao sto loptaste posude sa ljevkastim vratom i njihova ornamentika (tip sl. 13: 5; XVIII: 1-4), konicne zdjele i kupe na viso:koj Il()zi {tip i sl. 13 : 3, 4, 7, 10; XVII : 7; XIX: 2, 1-7 i d.), prstenasto obodi XVIII: 5, XXI: 3), gotovo
105

su identicni vo•deCim keramickim starije faze klasicne ljubljanske kulture. Tu ta'kode spadaju i kuglaste posude bez vrata (tip »d«, sl. 13: 8; XVIII: 5, 7, 8), su dosta brojne i zastu· pljene u ova podrucja. Odredene razlike u oblioima, kvalitetu izrade i veooj ili manjoj zastupljenosti motiva, kao npr., kod konicnih zdjela (tip ·su ovog facijesa raznovrsninego 1na klasicnom je, bolje radene i bogatije skom podrucju, nisu u ovom pogledu od primarne vaznosti. U slucaja radi se tipiCnim oblicima i te ove razlike ne mogu imati hronoloskog znacaja. Medutim, ove i druge lokalne karakterisHke kojima nesto •kasnije vise rijeci, veoma su znacajne u smislu sagledavanja karaktera odnosa medu ovim facijesima i udjela ·odredene loka1ne tradicije u njihovom oblikovanju i razvoju. pitanja punoj mjeri zalaze u domen kompleksne nastanka i geneze 1kulturnog kompleksa u cjelini i pojedinih njegovih varijanti, sto detaljno razmotreno u trecem dijelu ovoga rada, nakon prezentacije ljubljanskih nalaza s prostora juznog Jadrana, odnosno nakon zaO'kruzenja cjeline i drugih kultura sa jadrans•kog podrucja. Istovremeni razvoj srednjojadranskog facijesa i sta:rije faze klasicne u najvecoj mjeri nalazi iz naselja Otisic-Vlake. Na tom nalazistu zastupljena samo starija ljubljanska roba, nema nijednog na1aza koji upucivao na trajanje ovih oblika u smis.lu razvoja mlade etape na klasienom prostoru, sto na ovom podrucju odgovaralo horizontu (up. i1 s vi G v ·d r i 1986, 51-71). Istog karaktera najveci dio ljubljanskih nalaza iz sloja Illa u Ravlica peCini, mada se tu pojavljuju i pojedinacni elementi protoce1'1nskog tipa, sto ukazuje na mogucnost nesto duzeg trajanja ovog naselja na Otisic-Vlake r i a·n v i 1981, 36-40, 52-54). Prema dostupnim podacima, moze se reCi da srednjojadranski tip ljubljans'ke 'ku1ture u svom cistom zastupljen i na srednjojadranskim ostrvima, kao i u peCini Gudnja, na Peljescu. Nalazi iz Gudnje su posebno znacajni, jer se tu radi nesto oeuvanom sloju koji neposredno slijedi horizont ·kanelovane keramike, odnosno nakovansike kulture. Prema N. t r i u, sloj u ovoj pecini predstavlja kasni eneolit i ·prelaz rano bronzano ·doba (N. etri 1976, 305). Ako se pokaze tacnom tvrdnja S. Dimitrijevtica da u peCini Gudnji postoje dva jasno izdiferencirana horizonta sa marterijalom ikulture, onda ova peCina jos jednu, u slucaju veoma stratigrafsku potvrdu nasoj periodizaciji ovog ljubljanskog facijesa14 •
14 Ovakav zaklj·ucak u vezi sa ·S•tratigra:fskim polozajem nalaza u Gudnji iznio S. D i m i •t r i vi u tomu Praistorije jugoslavenskih zemalja, 1979, na str. 368. Moramo reCi .da •uvlidom u iz ove peeine Il!i!smo mogli potvrditi tu veoma rkon:stataciju. Medutim, konacan sud ovom pitanj.u moci se donijeti tek nakon detaljne obrade i nja svih nalaza ,iz ove peCine, te i ova mogucnost za sada mora ostati otvorena.

106

Srednjojadranskom tipolos•ki potpunosti nalazi iz Grapceve spilje na Hvaru XVIII: 1; XIX: 8; 1; XXII: 2), ali njihova stratigrafska mnogo manje jasna, te ovom samo sire opredjeljenje. Naime, Grapcevoj spilji ovakvi iznad log sterilnog sloja« koji, kako navodi G. Nova!k, predstavlja neolita i mladih horizonata ove pecine (G. N v k, 1955, 31-32). da neolitskog sloja i horizonta koji pripada postoji vremenski sto moglo i jedino logicno objasnjenje stratigrafske ovoj peCini. Jos kompleksniji po1ozaja ljubljanskih nalaza Badanj, Zelenoj, ViHnoj i Mociljskoj pecini, gradini Sveti Spas, kao i jos lokalitetima iz ovog dkvira. U svim ovim o1!kriveni poremecenim ili povrslinskim slojevima, tipolosiki nalazima iz naselja Otisic-Vlake, odnosno starije faze klasicne ljubljanske Forme koje speC'ificne lokalne produkte ovog facijesa, kao posude tipa odnosno amfore sa cilindricnim vratom i mrezastim ornamentima, verti'kalne drske i ornamentika XVII : 1-8; XXI : 9), za sada najbolje poznate nalazistima centralne Dalmacije i njenog zaleda. U posebno .zanimlj1iv nalaza iz s1oja Varvara zastupljene posude tipa sa mrezastom i zlijebljenom ornamentikom, zatim prstenasti obodi, kupe na nozi, konicne zdjele sa prosirenim obodima, tt" jedna a:mfora sa vi 1978, 16 -27, I : 5; : 5, 6; III : 5, 6; IV; V : 4, 5; VII; VIII : 6, 7 itd.). Svi ti .ablioi dobre analogije Otisic-Vla!ke, Ravlica peCini IIIa, kao ·i na drugim nalazistima ovog ono sto ovom •narocito lkarakteristicno i sto predstavljati izrazirtu jeste potpuni nedostata:k klasicne mentilke. tome se Varvara izdvaja i na nalazista ovog facijesa, sto se moZda moze objasniti rpo1ozajem tog naselja na krajnjoj periferiji ovog i snaznom dicijom. U svakom ovdje se radii znacajnom centru kcije i sirenja robe karaktera. polozaj ovih Lokalnih, srednjojadranskih elemenata, jasno definisan Ravlica peCine i vrtace Otisic-Vlake. Kako smo Vlidjeli, sloj naselja Otisic-Vla:ke u odgovara starijoj fazi U pecini iskljucivo IIIa, te time cirtav ovaj kontekst jasno odijeljen od prethodnih i kasnijih horizonata. Potrebno da se ove forme, kao i elemen1Ji njojadranskog tipa ljubljanske susrecu i narednom protoali jednom novom Medutim, ni tada ne prelaze vrijeme fa:ze Reinecke Br. Ovdje treba istaCi veoma kompleksno pitanje hronoloskog opredjeljenja ovih oblika Nalazi ovog tipa se u ovoga naselja ikontekst·u sa lisicic'ke tradicije, .robom badens·kog i Na:kovana tipa, te sa kasnog Covli.c ovaj s1oj u cjelini datirao finalni eneoHt, od1

107

nosno koje neposredno prethodi fazi Reinecke Br. ne insistirajuci pri tom na sagledavanju odnosa medu ovim i hronoloski divergentnim komponentama t vi 1978, 45-54). S obzirom na prethodno ·iznesenu situaciju, smatramo da ovi nalazi mogu p11ipadati samo zavrsnom horizontu ovog sloja, odnosno razdoblju koje neposredno slijedi kasnoj kulturi. Karakteristike keramickih oblika upucuju na opredjeljenje tog horizonta u okvire sred•njojadranskog tipa kulture, odnosno u vrijeme koje odgovara egzistenciji naselja Ot!isic-Vlake. Mogucnost produzenog trajanja ovog sloja ·do pocetka faze Br, Reinec'keovoj hronologij1i, na insistira Covic, za sada se ne moze potvrditi buduci da tu protocetinski elementi, koji na ovom prostoru horizont ko.Jii neposredno prethodi toj fazi. Svi prethodno izneseni elementi pokazuju da se moze racunati na veli:ki stepen i istovremenu eg21istenciju srednjoja:dransikog facijesa i sta:rije ·faze klasicne kulturre. Time definisane i sire relacije ovog facijesa u okviru druge faze kulture zvonastih pehara Srednje Evrope, odnosno najranije postvucedolsko Ova:kva dataoija se unekoliko razlikuje od opredjeljenja autora koji su se bavili ovom tikom. Tu prvenstveno mislimo na dataciju Dimitrijevicevog tipa <kultUJre u vrijeme 1koje prema uobicajenoj periodizaciji odgovara zavrsnom eneolitskom horizontu i vremenu neposredno prije faze Reinecke Br. koje u novije vrijeme siroko zastupljeCovic, 1983, 112; Marij anovic, 1981, 52-54; to.no v i - 1. r vi 1983, 196-197) 15 • Podjelom ove varijante u ·dvije •razvojne faze, pokazalo se da u tom okviru egzistira jedna samostalna starija etapa koja okarakterisana iskljuCivo kla:sicnom <robom i koja se mora hronoloski i kulturno distancirati od mladeg horizonta, gdje se uz ove elemente javljaju i 'broj.ni novi sadrzaji. apredjeljenje 'i datacija zastupaju prethodno navedeni autori, u stva11i se odnosi na mladi horizont, 'koji smo mi terminom facijes«. Nasa sta11ija etapa, koja predstavlja tip ku1ture, pojavljuje se kao jedan novi i u ovom kontekstu do sada nepoznati kulturni ho•rietapa odgovara starijoj faZJi klasicne kulture i vre1 menskom izmedu kraja kasnog vucedolskog kompleiksa, odnosno zavrsetka tiJpa kao sto su lg 1, Mak6-Kosihy-Caka, sa jedne strane, i pocetka protocetinskog horiz:anta, sa druge
1

1s Hronolo8ko opredjeljenje jadranStkog tipa kulture vrijeme Br. koje !Zastupao S. Dimitrijevic (S. D i m i t r li vi 1979, 319, 328) nismo ovdje ob!Zir buduCi da rezuJ.tati svih nov·ijili istraZivanja ne idu u prilog ova;ko kasnoj dataciji.

108

KULTURE

Do otkrica prvih na1aza tipa dos1o vec davne 1888. godine u pecini Tradanj 'kod (F. S rp 1888, 13; 1890, 180-181). za1Jim nekoHko kerambl)kih posuda ovog tipa nadeno na sasvim drugom podrucju, u tumulima (F. F i 1 1894, 723-724, s1. 5-7; 736, s1. 28, 29) i u gradini Kotorac kod Sarajeva16. Do po1ovine ovog vijeka ruslijedilo jos nekoLiko nalaza s podrucja Dalmacije - u tumu1u iz Ervenika (W. u t t 1 r, 1932, 359, s1. u (1. r vi 1952, 85-89), te u Markovoj sprilji G. N v k, 1959, Xl: 1; XVII: 4; 1968, XXIII: 4). Medurtim, pojedinacni na1azi, razasuti na jednom re1a1Jivno sirdkom sve su to prostoru i najcesce u stratigrafski nejasnom kontekstu, te su bez obzira na izrazite stilske npr., pehara iz Kotorca, 1dugo vremena ostali ku1tu:mo i hrono1oski nedeterminisani. Tek su sisrtematska istrazivanja tumu1a oko ·izvora rijeke Cetine, koja obavio 1. Marovic u vremenu od 1953. do 1968. godine, da1a dovo1jno podata:ka, Cime skrenuta paZnja 'naucne javnosti na mogucnost sigurnijeg opredje1jenja ISvih ovih na1aza i na njihovu pripadnost jednoj specificnoj, do ta·da nepoznatoj ku1turi. Nakon objave prvih rezu1tata istraZivanja na podrucju (1. r vi 1963, 5-80) nastana:k ove kulture, njen razvoj i hroauno1osko odredenje, postali su predmet proucavanja veHkog tora. lznesena su brojna i cesto vr1o divergen1Jna mis1jenja, i pored nesumnjivih dostignuca, mnoga pitanja iz ovog jos uvijek su otvorena, te za ovu i danas vlada interes. Prvi ika i opredje1jenju ove cjeline ucinio Benac. Bazirajuci se na i osoblna1aza iz Kotorca i sa rizvora on zak1jucio da se ovdje radi izrazito karakteristienoj tvorevini koja nasta1a na ali se njena egzistencija pok1apa sa Reinecke Br. odnosno sa koje konvenciona1noj period!izacijli odgovara dobu. Benac da1je pred1aZe »Kotorac - Cetilna« kao najprik1adniji naziv za ovu ku1turnu grupu, nag1asavajuci podjedrnaki zrnacaj juzi podrucja u nastanku i razvoju n 1963, 25 i d.).
1

16 Nalaze s Kotorca iskopao V. Ska·rlic 1912. g., njihovo prvo objavljivanje UJslijedilo 1940. g. Korosec, 1940, 77, fig. 1. itd.).

109

Manje odreden stav ovom iznio Covic u svojoj Od Butmira do Tom Covic najvise paznje posvetio stilskim keramicke proizvodnje iz ovog okvira. U tom okarakterisao kao ranog bronzanog doba Balkana«, ostavljaotvorenim pitanja i i opredjeljenja ove pojave vi 1976, 91-95). Nesto od bllo misljenje I. koje ovaj iznio na iz domena ove problematike (I. vi 1976, 67-71). Marovic oznaCio kao i srednjeg bronzanog doba Dalmacije, koncentraciju nalaza Cetine, da se ova na obiljezi terminom >>cetinska Vazno napomeda okvire ove ubraja i posude ali se oprcdjeljenja najvise oslanja na tipoloske pojedinih metalniJ1 nalaza iz sa ovog S. Dimit11ijevic sa njegovim tipom Dosljedno tome on ove pojave smjesta faze Reineake odnosno vrijeme ranog bronzanog doba periodizaciji, s tim sto su prostor sireg zaleda, dok su ovi njegovom oblast blizu obali (S. D i i t ij vi 1979, 368). Sasvim prcthodnim misljenje S. Batovica. ovaj prihvata i teritorija1no opredjeljenje ove ali pri tome on O'vdje prije svega vidi lasinj1ske te na toga izvodi da cet'inska starijeg eneolita Dalmacije (S. t v 'i 1975, 108). Cinjenica da Batovic svojim razmatranj,.ima uopste ne u metalne nalaze koji bili glavni oslonac hronoloskom ove Ka!ko se moze vidjeti, navedeni stavovi cesto razliCiti, bitnim elementima i S'to najveCim dijelom posljedica labilnosti i rastegljivosti ra:spolozivih polazisrnih arNo, treba naglasiti da to i sasvim objektivan stanja istrazenosti ove koje Citav od pocetaka razmatranja ove sve do vremena. Svi prethodni stavovi zasnovani na studiranalaza iz koje ovom posebno tesko loski i dok bltni izvor macija - materijal iz naselja - postao u mjeri tek posljednje vri_ieme. Novija istrazivanja na ovom i na potvrdila stanovista I. Marovica mationog ove
11 Kako cemo iz ikasnijeg izlaganja vidjetJi, u okviru sahranj,ivanja nosi!laca cetinske sirem te rijeci, prilo11i uglavnom ostavljeni u vec nas,ipu sto umnogome otezava njihovu determinaoiju.

110

te njegov termin »cetinska od strane veCine arutora. Takode, konkretniji podaci vezi sa ove i njenim hrono1osk!im polozajem, s<to prethodnom bllo U ovom posebno ra<zrjesenje odnosa i cetinske S tim vezi indrikativno misljenje Covica, kaji da se nece moCi odrzati teze kojima i cetinska dvije pa:ralelne i istovremene pojave, jer prethod<i fazi Prema izvjestan zam 1samo zavrsne faze i etape cetinske vi 1983, 111-112). Ova:kav stav osnovi potvrden i nasim sto jednim dije1om prethodno i hranoloskim apredjeljenjem srednjojadranskog tipa hronoloska i ceuinske I. Marovic i CoviC Praistorije jugoslavenskih zemalja. Tom prvi znacajnlijoj mjeri abavljena anaLiza svih aspekata ove i nalaze iz grobova i 1z naselja (I. v <i vi 1983, 191-231). Posto se ovom radi ujedno i najcjelovi!tij•im !koja osnovno polaziste i razmatra:njima ove da se na ovom nesto detaljnije osvrnemo na bltne postavke navedene Prema I. i ra:zvoj cetinske odvijao se sljedece tri fa:ze: - P.rva faza na}veCim dijelom odgovarala koje se prema hronologij1 doi pripisuje kasnom i pocetak etape Br. Reineckea. Ova pocetna etapa cetinske elementima jadranskog kasnog eneolita, se istice keramika sa karakteristicnom ornamentikom ljubljanske Uz to se i cetinski oblici, ali bez ukrasa, misljenju ovih vec se i prvi primjerci bogatije ukrasenog cecvjetnu razvoja svi oblici i koji Hrono1oski ona odgovarala najvecem ·dijelu faze Br. i jednom faze Br. sto da gotovo citavo rano bronzano doba hronologiji. Uz tipicne cetinske elemente ovdje se i prvi primjerci oblika stranih avoj kao sto su posa sjekirastim drskama i gruba keramika otiscima prsta, koja postati mnogo narednom - Treca faza pripada Br. odnosno vremenu i odgovara ranog bronzanog doba. nalaza koji fazu znatno manji u na prethodni stupanj, primjerci tipicne cetinske kerasasvim rijetki.
111

-

faza predstavlja u kojoj su

. a:q.aliza cjelokupnog materijala sa ovog kao i do sada nepozna:tih ana:Lognih nalaza sa jednog veoma sirokog prostora, .pokazala da se navedena periodizacija uglavnom moze p11ihvatiti, ali sa:mo kada su u pitanju prve qvije faze. Medutim, za jzdvajanJe trece faze cetinske kulture nismo nasli odgovarajuce potvrde u postojecoj dokumentaciji. Vec su i autori ove periodlizacije naznaCili da u toj posljednjoj etapi dolazi do znacajnih promjena .u materijalnoj produkciji cetinske kulture. Nasa 2Jivanja su, pa:k, pokazala da obim i znacaj promjena nastaju pocetkom ove rfaze tako velriki da oznacava cjelovitu ku1turnu smjen.u, odnosno zavrseta:k cetinske ku1ture. U svari, u tom raZJdoblju nrustaje jedma 'Sasvim nova cjelina koja rslijedi ce1iinsku kara:kteriS.uCi posljednju etapu ranog i starije srednjeg bronzanog doba ovog tpodrucja. Iz tih razloga nasoj obradi cetinske obuhvacene samo prve dvije faze iz o'kvilra pe1 riodizaoije I. Marovica i Covica, karaJk!teristrkama razvoja u vremenu njrihove trece faze, koja, prema rezultatima nasih istrazivanja, odgovara jednoj novoj kultumoj cjelini, cemo govoriti pi1ilikom obra:de te 1kulture. · · U vezi sa izlaganjem potrebna jos jedna naHorizont koj'i prethodno rnavedenoj periodizaciji odgovara prvoj faz,i cetitnske kulture rdefinisa1i smo kao protocetinski fadijes, -kako.je to vec obra:de srednjojadranskog tipa lj:u!blja:nske 'kulrture. smo htjelri rda disovog od kla:sicne, odnosno razvijene cetrinske kulture, ikoja kwra:kterise rdrugu Marovicev:u i Covicevu fazu. Marda protocetinsk:Ji faoijes, bez sumnJe, usk!o povezan sa cetinskom kul,turoin, narocito u rpogledu njenog rna:stanka, ovdje su evidentne i ileke druge komponente, posebno izrazena organska veza sa _ prethodnom, ljubljansikom ku1turom. Osim toga, ovom dol;;t2Ji do inovacija na planu rduhovllle kulture, sto od velikog znacaja ne za ku1turu vec i. za sirri razvoj tura bronzanog doba oitavog ovog podrucja. Sve su to elemenrti koji ukazuju na spec;ifican polozaj i zna:caj ovog horizonta. Sa druge · i 'svi drugi elementi koji rkarakterisu razvijenu ce1Ji!nsku zastupljeni su uglavnom u .koje su prethodni autori oznacili drugu fazu, te se cetiJnska kultura u pravom smislu 'te rijeOi moZ!e razma:trati samo u okviru tog perioda. Imajuoi sve to u vidu, smat:rali smo ispravnim da se ove dvije faze razdvoje i razmatraju. Tako u narednom problematika cetinsrke ku1ture analizirana u okv:iru dvije izdvojene od kojih se prva odnosi rna protocetinsiki facijes, druga na !kultturu u klasicnom smislu.

11:2

FACIJES NALAZisTA I

Najveca koncentracija nalazista 'i naj,bojniji nalazi protocetintipa 1ronstatovani na srednje Da}macije 'i u njenom neposrednom Do sada vecoj i1i manjoj mjeri nalazi iz dva naselja i iz humki, ove oikvire spadati i gradinsko utvrdenje Oiji nalaZ!i .do sada publikovani. Radri se sljedecim nalazistima 5): - sloj od 2,70 m do 2,00 m peoini s.karin Samograd; - pojedtinaOni nalazi iz s1oja Illa Ravlica peCini; nalazi iz Grabovici na - grob iz Blato na Cetini; i 5 riz tumu1a 1, grobovi 1-4 iz 4 i - grobo'VIi tbr. nalazi iz tumula 8 .k:od Metikovica; - grobovi iz br. 19 i u &udinama, grobovi iz 2 SpareVIinama, te grob .iz Sus.tine gomile Bajagicu, sve na izvoru Cetine; kod Sinja. - nalazi iz gradrine Okmuglo Pet nalazis,ta sa mate:nijalom ovog tipa otkriveno sjevernoj Dalmacij1i (peCine Tradanj, i S'karina Draga, tumul iz Nina Privlake, faza sahranjtivanja 2, i 8 Vrsima Nina), tri konstatovana Hercegovini (groboVIi ii iz 1 i br. 1 iz 2 Orahu kod Bilece, 1 i 1 na - Przine kod Gaaka) 18 , te cjelini poznajemo sedamnaest lokaliteta facijesa. Od rtoga sest naselja i jedanaest grobnih nalaz•ista. Prema tome, do sada poznartoj grobni nalaii, posebno da se radi sa cista grobov,ima, se sada prv;i na ovom U 18 i najmanje grobova.
1

NAciN STANOVANJA

Kako vec ranije naglaseno, red manje poznatih tnalazis>ta raspola:Zemo 'samo sa odredenim, dosta
18 I:straZivanje u okiviru rada na

ldkaliteti facijesa. U tom podaoima koji se

u okolini Gacka obavio Z. 2: r v i 1986. godline Praistorijski tumuli podrucju Hercegovine. su jos u toku, te nisu objavljeni. Kolegi :l:eravici zahvaljuje na ov·im podacima.

113

" " ... " " " "" • •
'()

.s

v
1
1

1

11

Karta 5 - Nalazisra protocetinskog facijesa Carte 5 - Sta·tions du faoies ,de Protooetina

il4

odnose na pet aglomeraoija, od cega oetir,i peoinska .i jedno gradinsko naselje. na:se1jima posebno ono ru Skarinom ·kako bogatstvu nalaza i protocetinsikog sloja tako i opstim osobinama same peCinske lokacije19 • Ova pe6ina ·smjestena ·na dna vrtace ciji preenik oko 40 m. Iznad uskog (eiko 6 m siri<ne) se stjenoviti :z!1d vrtace, koji ovom dosta visok i strm. Za od ulaza, trasnjost peCine prilicno i nj-ene dimen:zJije 48 25 UkUJpna s1oja 7 Poeetak pada u vr1ijeme ranog neolita, protocetins kri s1oj izmedu 2,70 ri 2,00 m. nam nikakvi armtektons'ki niti drugi tragovi organiizaoije protocetin:skog naselja. Medutim, ova pe6ina se posebno istice svojom mikroloikacijom na vise podsj.eca na sjevernojadrannego na prethodni No, ni vrsena nika:kva istJrazivanja na vrtace, te se rne moze reci tog u protocetinskog naselja 14). naselju Tradanj veoma malo podataJka. Ulaz avu peCinu nalaZJi se na padilni :i!sr1Joimenog brda, koje se izdize u 'kanjonu •donjeg tdka rijeke l<!rke. Njena unutrars1

-8
Sl. 14 pocine Skanin Sarm.ograd Fig. 14 - Plan de la .grotte Skarin Samograd (selon Bru>sic)

S'iea

(Z.

19

Podaci

r

si

rnaselju skarinom 1972, 53-54).

preuzeti i.z ·

Z. Bru-

115

njost dosta prostrana, kulturni sloj koji ovdje konstatovan, istrazen do dublne 3 m. Protocetinski nalazi u poremecenom povrsinskom sloju, uglavnom do 0,30 m (:Z. rusi 1972, 66-67). Ravlica pe6ina, kojoj bilo vise rijeCi prilikom obra,de prethodnog, srednjojadranskog tipa kulture, dala zanemarljiv protocetinskog tipa Mar>ijanovic, 1981, XXVII : 3, 4, 7), isVi slucaj i sa peCinom Skarina Draga (Z. r usi 1972, 76), tako da ova nalaZJista nisu predstavljala neke vaznije stanice nosilaca ovog facijesa. Nesto vise uopstenih podataka organizacij'i protocetinskih naselja pruza gradina Okruglo u Radesicu kod Sinja. Sondazna istra:l!ivanja koja su nedavno obavljena na ovom lokalitetu, pokaz>uju da ovdje jednoslojno fortiblcirano naselje, bez i1ntervencija, te se sav otkriveni keramicki materijal kao i sistem fortifikaoije, mogu sa sigurnoscu opredijeliti ove okvire. U pitanju relativno prostrana aglomeracija utvrdena jednostavnim kamenim bedemlima polukruznog oblika. Medutim, tragovi stambenih zgrada drugih unutrasnjeg uredenja naselja nisu ni ovdje konstatovani 20 •
POGREBNI OBicAJI

Svi raspolozivi podaci pogrebnim nosilaca protocetinskog faoijesa su za sahranjivanje u tumu1ima. Iako se od relativno velikog broja od o'ko 150 tumula koji su na srednjojadranskom podrucju do sada istrazeni, ovom horizontu mogu pripisati nalazi iz samo 18 ovakvih grobnih spomenika21 , njihove jasno izrazene kara.kteristike daju dosta mogucnosti za sagledavanje osnovn>ih elemena1:a ovih veoma vaznih aspekata duhovne kulture. Radi se iskljucivo skeletnom sahranjivanju. Grobovi su najcesce polagani u pojedinacno razmjestenim tumulima, u slucajeva konstatovane su i grupe od dva tri tumula (Ograde kod Metkovica, Orah kod Bilece i Rudine na >izvoru Cetine). '1e6nom se u tumulu nalazi samo jedan grob iz okvira ovog facijesa, odnosno iz perioda primarnog sahra:nj,ivanja. Medutim, slucajeva da se jednoj humki polaze i vise grobova, kao tumulima 1 i 4 iz Ograda, gdje su konstatovana dva, odnosno cetiri groba, u tumulu 1 iz Oraha koj<i dva groba ili humki br. 19 iz Rudina i onoj iz Grabovice, gdje postoje >indicije da facijesu pr]padaju tri, odnosno cetiri groba. su ujedno i sve primarne sahrane u ovim humkama.
20 Sondaina istraiivanja na gra:dini obavljena 1985 g., u okviru rada na »Istrazivanje gracHnskih naselja na podrucju Sinjske krajine«, kojim G v d ri i i1 s vi Materijal jos nije objavljen. 21 Ov;dje smo ob,zir samo objavljene nalaze, medutim, time nije iscrpljen broj poznatih sa nalazima protocetinskog tipa. Uv,idom nematenijal koji deponovan Arheoloskom muzeju Splitu, utvrdili smo da ovakve nalaze sadrze ,i tumuli sa >sljedecih Rudine 43, 85, Lukovaca 70, Oitluk-Gomile vise lada 1 i 2, Ogradice 1. U od tih bilo visekratne sahrane, kao, npr., Ogradice 1 2. i c!Itluk-Gomile vise Lada

116

Bilo da se radi jednom ili v1se grobova, oni redovno locirani centralnom na prvobitnoj povrsini tla ili najnizim partijama nasipa. Grobovi u ciste, odnosno malih kamenih sastavljenih od pet ploca (Steinkistengrab). Od toga su cetiri postavljene vertikalno, pravougaon'i ili trapezoidni prostor prosjecne velioine 1,10 0,60 m, peta ploca polozena na njih i crni pokrov groba (sl. 15). Nema podataka posebnoj grobne osnove, vec pokojnici najvjerovatnije polagani na zateceno prirodno tlo i1i u okviru nasipa. u ova:ko grobnim skrinjama polagani pokojnici u zgrcenom polozaju, na desnom ili lijevom boka. U grobu nema nikakvih tragova paljenja. Nakon zatvaranja groba i u toku nasipanja obavljane sa jos neke ritualne radnje okvira kojih razbijane keramicke Tragovi tih obreda se najcesce sasreca u groba, to su i jedini nalazi koji kaltarno i hronolosko grobova, jer az same pokojnike ostavljani prilozi22 • Za nasipanje koristen materijal zavisnosti od m.i!kroldkacije tumula. Posto su hamke najcesce podizane brdima i dragim uzdignatim polozaj ima, kamenje koga u ovom kraskom podrucju ima iz Grabovice jedan od jetkih koji SLl podignati 'Ll polja. Na:sut zemljom i ka:menjem, sto takode odgovara sastavu okolnog terena. Osim ovih osnovnih elemenata pogrebnog ri:taala, koji zajednicki sahra:nama iz okvira facijesa, gra:ditelji ovih sa nekim obavljali jos specijalne ritualne koje prethodile pocetku podizanja i sahranjivanja tome svjedoce ostaci vatrista u humus 1 iz Oraha, kao i fragmenti na Citavom prostoru Ovaj i inace mnogo Citava oivicena jednim u sredisnjem nad vatriStem, izgradena jedna kruzna platforma precnika 8,5 i 0,50 m. Ova konstrukcija od kamenih ploca Ciji su formirani pravilnog podzida. Grobovi i postavljeni na povrs,ini platforme (sl. 15, 16). Na su i grobovi iz Grabovice, s tim Sto se ovom mi izgradenoj od zemlje i kamena. Postojanje ovakvih vec smo konstatovali u ,iz Zamnja:ka u Istri, vidjecemo da su zastu:pljeni i u Medutim, u tim slucajevima radi se materijala i nesto kasnijoj fazi bronzanog doba, te ove specificnosti, bez sumnje, nasljedstvo iz vremena horizonta.
1 1

Ni u jednom od do sada otkrivenih grobova ovog faoijesa nisu sa sigrobrn prilozi. Podatak pJ1ilozima iz groba Blato na Cetini (I. Marovic, 1980, 9-10) nesiguran jer se radi i Izuzetak u ovom grob iz - Pvivlaci, jer nadeni nakit najvjerovatnije dio opreme pokojnika, ali ise nejasnih okolnosti ni ova pretpostavka ne moze potpotvrditi.
22

11 7

U centralnom 1 iz Ograda otkriveni ostaci vatrista, koje onog iz prvobitni U ova slillcaja vjerova:tno se radi tragovima osvjecenja i oCiscenja prostora

1

2m

)

,/\-v";

..

.• "-......... .:;

Sl. 15 1 u Orahu Covicu) Fig. 15 - Plan du tumulus 1 Orah (selon covic)

ritus nosilaca protocetinskog facijesa sahranjivanje jednog pOikojnika okviru groba. Samo tl grobu br. iz 1 o1Jkrivene dvije lobanje, odnosno tragovi sahrane jednom
118

stojanjru parcijalnog sahranjivanja tesko bilo sta odredenije reei, s obz<irom na 1os:u antropoloskih Naknadno istom grobu konstatovano samo u rijetkim slucajevima, i tada su u veoma veHke distance, te se primarne i 'dovo-

Sl. 16 - Pogled na tumul 1 u Orahu Fig. 16 - Vue Ie tumulus 1 Orah

diti vezu. Dobar primjer u ovom smi!slu tumul iz gdje su svi primarni reutilizirani. Medutim, tom obavljena dog,r adnja konstrukcije da se novi mogli u ispruzenom stavu. Nema 1 nikakve sumnje da taj ritus nema zajedniakog 'Sa obredom sahranjivanja protocetinskog facijesa, niti njemu rku1tura, vec pripada nekom mnogo ka:snijem {up. I. r ovi 1980, 11 i d.). vremenu, mozda i srednjem
1

MATER:IJAI.;NA KULTURA

Osnov:ni fundus nalaza protocetinskog facijesa, kao i u veCini kultura, predstav}ja posude. Uz to vrlo rijetko nalazeno oruzje i orude od 'k amena ili 'te :nakit od kamena i z'l ata.
23 U ovom smislu ne mogu . blJti I. Marovica i Covica postojanju parcijalne u nek1m od grobova njihove prve i druge faze cetinske {I. MarovicCovic, 1983, 204), jer se ovdje prije raditi slaboj i propadanju skeleta. Kako poznato, ,kamena kons:trukcija 'i nije predstavljala znacajniju prepreku faktorima, 'te u njima proces i propadanja blo veoma <izra.Zen.

119

Keramicki Repe,rtoar keramickog ovog facijesa znacajnoj mjeri okarakterisa:n formi koje nasbljedene iz okvira prethodnog tipa ljubljanske ali pri tome u cjelini novi koji tipicni za ovo i ovaj turni horizorrt. u navescemo sav lkarakteristicni kematerijal 'koji · na raspolozive izdvojiti. vrcevi sa tijelom i cilindricnim, visokim vratom, te ostro izvijenim obodom koji od vrata cesto odvojen linijom. Karakteristicna jedna traikasta ili drska tripa. Dno no ili omfialos (sl. 17 : 14-15; XXIV : 1, mali zvonast·i vrcevi sa ili ravnim dnom, sa jednom trakastom i1i drskom XXIV : 8, XXV : 7). ovim oblicima se jedan ukraseni vrc naden na 2,00 m (sl. 17 : 11; XXIII : 2); . zdjele sa prosirenim i zaravnjenim bez .drski iH sa drskama (sl. 17 : 1, 13; 1; XXVI: 6, 7); d) razliCitog oblika, sa prstenasto nim obodima (sl. 17 : 9; XXIV : 4; XXV : amfore sa cilindrionim vratom, loptastim i supku:tanim drskama (sl. 17 : 8; XXIV : 7); . - f) sa loptastim tijelom i ili ljevkasto izvijenim vratom (sl. 17 : 7; XXIII : 3-5; XXIV : 2; XXV : 2, 3, 5, 6; XXVI : 12, 13); - ·g) lonci jajastog sa jezicastim drskama xxv: 1); - h) specificnim istice se jedna plocica sa drskom slicna pintaderi, iz Skarinog Samograda XXV : 4). Ukrasavanje posuda
Kako tako se i maniru vanja protocetinskog facijesa jasno dva razlicHa st'ila. ukrasi na posudama ·tipa »f«, koji i formi i ornamentici po1Jpunosti ljubljanskoj odnosno njenom srednjojadranskom XXIII : 4, 5; XXIV : 3-7, XXV: 4-7; XXVI: 6, 7, 12, 13; up. XVII-XXII). KarGI!kteda. ovim oblicima cesce nego neornamentisani primjerci. Jedino se konicnim zdjelama pojedinacni kao npr., zdjela iz Skarinog Samograda, Ciji ornamentalni motivi horizonta i vec nastanak klasicnog cetinskog nacina koji do izrazaja doCi narednom XXIII : 1).
120

Ostale 1keramicke tilpicnom protocetinslkom stilu ukrasavanja, koji veoma siromasnom ornamentikom, izvodenom dubokog ureziva:nja, odnosno i sasvim sporadircno tehnikom zigosanja. Na:jces.Qi ukras okviru ovog strila horizontalna urezana linija na prelazu vrata .i oboda vrceva 't'irpa i ispod oboda konienih ZJdjela i jos nekih XXIV: 2, 8; XXIII: 1-3). Taikode su bradavi,ca:sta ispupeenja koja se ponelkad na:surprot drske na vrcevima XXIV: 8; XXV: 7). Nesto o:rm:a:mentrka zastupljena jedino na vec spomenutom iz Skarinog Sa:mogra:da. Tu se radi dosta nemamo i grubo izvedenim urezanim Hnijama, koje teku6e '.rombove. SpolJne ovih rombova na nekim mjestirma rprate nizovi uboda. Drska ukrasena sa dva para vertikalnih linija, na niz plitkih koji miraju XXIII : 2 elementima, ovi ukrraJSi odgovaraju motivima sa prethodno navedene zdjele iz . naselja XXIII : 1). Karakteristicno da su suda nadena na dubini 2,00 odnosno na zavrse1Jro sloja Slkiarinog Samograda, 1te svemu nagovjestavaju prelaz ka cetinskoj turi i klasicnoj produkoiji. . Ovom hmizont'U pripa:dati i gruba keramicka roba sa pla:sticnim i .razliCitim iz odgovarajucih s}ojeva ·naselja i tumula sa ovog XXIV: 2, 4).

U okviru nalaza su veoma rijetke. vec a:la:tke, kao s·to su jednostaVIIle kamene sjekire XXVI: 4), 1kostane motike, sila i slicni obHoi, koji se ni rpo cemu ne od nih nalaza ovog t,irpa u drugim savremenim ,.iJli, starijim i kulturama24• Medutim, posebnu pa:Znju rSJkurp nalaza od zlata iz Nina-Privlake, slucajno o1Jkriven 1939. godine. Nesigurne okolnosti nala:zJa ucinHe su da ovo znacajno otkrice bude zapostavljeno, prema onom sto u arheoloskioj li!tera:turi izneseno, jos uvijek prisurtne nedO'Umice vezi ·sa tirpom nalazista iz koga ovi predmeti poticu, k.ao i sa njihovim hrono}oskim i vrednovanjem25. U pirtanju su sljedeca 33 predmeta:

Ostali nalazi facijesa

-

ogrHca od dvadeset punolivenih bllkonicnih perli razlioite veli6ne. D'llzina najmanje perle 1,9 cm, najvece XXVI : 1); 2,2 cm (sl. 17 : 4;

24 Svi nalazi ovog tipa poticu iz protocetinskog sloja peeine Skarin Samograd. materdjal uglavnom nije objavljen, .smje5ten u Arheolo8kom muzeju u Sp1i11u. 25 zlatnih na1aza iz - P,rivlake do sada detaljnije razmatrao ,sam.o Z. te smo se i mi obrade ovog materijala u najveeoj mjeri oslanjali na rezultate njegovih {up. Z. V i n s k i, 1959, 209-213).

121

2

'- -r . -..:
}
;

<
""

'
Sl. 17 F.ig. 17 tabela facijesa t:ypologique ,d u faoies de Protocetina

122

dva punolivena konicna sa u obliku slova »V«. Precnik 1,1 veeeg (sl. 17 : 2; XXVI : 2, 2,00 devet plocica od iskucanog valovitog od kojih su sepravougaonog oblika (tip kao na XXVI : 8-10), dvije su sa ta&.ica uz rub (sl. 17 : 5; XXVI : 11). Tri plooice pri dvije perforacije. Du.Zina ovih plocica od 5 do 10 - d) dvije nar1U!kvke od is1 kucam.e zice, pravougaonog presjeka XXVI : 5). Ovaj 1s1kup karak!teristikama predstavlja zenski nakit. Na ·to sasvim jasno upu6uje ogr1ica od 2'1latnih perli. seeaste plocice su, svoj prilici, dio pektora:la, ostale plocice su predstavljale vjerovatno na pojasu iil na dijelu odjece. No, nije isikljueeno da su ploCice pravougaonog narocito one sa kako to pretpostaV1lja Z. Vinski (Z. V i s rk i, 1959, 209-213). P·rema ovdje se •radi nalazu koji potice iz jednog groba u tumu1u. kasnije su ovi podaci ·doveden!i u pitanje, te Citav nalaz okarakterisan kao zlatna ostava. Osnovni razlog za odustajanje od opredjeljenja inforkojoj na podrucju 1ne •postoje te hi ovaj na:laz ne pot·icati iz jednog takrvog konteksta26. No, ·terena Z. Brusic na navedenoj lotkaciji konstatovao vise jedna od njih dosta osteeena, te upravo iz te porticat!i. ovaj jedinstveni na1az27 • · Mada porijekLo ovih nala:za vjerovatno nilkada nece b.:i!ti sa sigurnoscu utVJrdeno, mi se opredijelili za za za'kljuca'k da se ovdje radi Na opravda:nost ovaikvog opredjeljenja upucuje vise relevantnih .. Po:'ije svega, to i•s·kaz ,kJoji v1dio i prvi skrenuo pamju na njih, to su terenski podaci Z. Brnsica, taj iskaz potvrduju, i, na k!raj•u, •to karakter na1aza, upucuje da u pitam.ju komplet na'kita koji pripadao jednoj zenstkoj i v}erovatno p11ilozen sahrane uz pdkojnika. Analogije sa s•keg podrucja, kojima tkasnije blti vise pokazuju da ovaj i kul·turno odgovara facijesu.
KULTURNI 1 HRONOL08KI OKVIRI

-

Prisustvo keramickih jadranski ·tip ljublj.arnske kulture, facijesa ·sa

i

ili

tJipicnih za srednjoja:san znaJk protosu loptaste sa dilindridrskama i nj.ihova karatkteri-

Z1

Z.

Z. V n s kJ, 1959, 209-213 i tamo navedenu Iiteraturu. r usi 1972, 89 :i nap. 244, kao ·i usmena istog autora.
123

sticna ornamentika, kao i konicne zdjele i posude sa prs1enasto zaobodima XXIII : 4; XXIV : 3-5; XXV : 4-6; XXVI : 7, 12, 13). VeCina tih elemenata dovodi ovaj horizont u vezu i sa sirim pros1'orom komplek!sa. u ovom konteks1'u su veoma brojno izrazeni keramick!i koji ovaj facijes povezuju sa mladom fazom ku11'ure na njenom Ti elementi su posebno znacajni jer pruzaju dosta mogucnosti za preciznije kulturno i hronolosko opredjeljenje protocetinskog horizonta, prije svega u odnosu na srednjojadranski tip, kao i na sire okvire ovoR; kulturnog kompleksa. U ovom smis1u kativni su vrcevi sa loptastim tijelom i cilindricnim koji prisutni u facijesu XXIV : 1), kako smo vec naznacili, takve posude su jedan od obl:i!ka u mladoj fazi klasicne Narocito su brojni u Partama i Grotta dei Ciclami (up. VIII : 1, 8; IX: 1, 2; 3). Takvi u osnovi tzv. »Begleit« keramici.. cije primarno porijeklo u okviru zvonastih pehara na podrucju zastJupljenost u njenoj kasnoj fazi, odnosno u protounjeti6kom kompleksu i a1pskim varijantama Oggau-Loreto i rani Posrednik u prenosenjru tih uticaja do bez sumnje klasicne ili, nosioci fazc ove Nes,to drugaCija situacija sa istog oblrka, sa ostro izvi'jenim obodom oivicenim Hnijom XXIV: 2, 8; XXV : 3). U tipoloskom smislu ti jednu speolficnu »Begleit«, odnosno protounjeti6kog tipa. Vrcevi i zdjele sa ovakvim ukrasima zastupljeni su u slojevima mlade faze klasicne kulture, i to samo na prostoru Jadrana u Grotta dei Ciclami, del VIII : 9; : 1, 2, 4, 5), ali nalazi poticu iz okvira. Jasan stratigrafiski i kontekst ovih nalaza sjevernom Jadranu oslonac za protofac1ijesa. Meduti!m, Cinjenica da su ovakvi brojn'iji i u cjelini bolje radeni na prostoru srednjeg Jadrana, upucuje da nastanak i razvoj ove varijante vrceva protounjetickog tipa treba traziti upravo u okviru protocetins:kog facijesa, odakle su se rili na dio klas icnog podrucja. Posude zvonastog oblika kakve susre6emo u na Cetini, Grabovici i u Samogradu XXIII:2; XIV:9; XXV:7), vec svojom osnovnom formom upucuju na kulturu zvonastih pehara, kako to napominje i I. Marovic. Medutim, ovaj autor te pripisao cetinskoj kult.uri, ih u vrijeme faze Reinecke Br. (I. r ovi 1980, 9. i d.). Nismo uspjeli naCi direktne analogije posudama ovih treba reei da i ova forma dosta podsjeca na »Begleit« keramiku kasne kulture zvonastih pehara. NajviSe srodnosti sa ovim oblicima pokazuju pojedini nalazi iz sloja 5 Grotta Mitreo kao i iz okvira tipa Oggau-Loretto (up. R. i t t i 'n i, 1954, 185:5, 190:2). podaci idu u prilog nesto ranijoj dataciji, dok u kulturnom
1

28 ovome detaljnrije vidi u poglavlju klasicnog tipa kuHure, str. 60.

kulturnim i hronoloskim okvirima

124

na Sve to da se ovdje ra·d,i iz okvira facrijesa, ne iz klasicne cetinske kako to iznos:i 1. Marovic. Pojedine forme i rukrasi dz keramickog protocetinskog facijesa dosta dobre analogije i na jednom 1sasvim okviru mlade faze Gl:ina 111 - Schneckenberg. Radi se vrcevima sa cilindricnim vratom i jednom trakastom drskom, zatim posudama sa prstenasto obodima, te peharima sa ljevkastim vratom i trakastim. drskama i jos ,sHcnim oblicima koji ·taeikastim ubodima i linijama, maniru veoma s1icnom protocetinskom (up. Machnik, 1985, 32, 2:10, 15, 16, 19; 3:14, 21). Vrcevi ovog tipa znacajnijoj prikulturi Glina 111 - Schneckenberg, njlihova poja:va ovom vjerovatno se moze pripi,sati iz protounjet1ckog kruga, te se samo os,novu toga ne moglo govoriti vezama sa jadranskim Ovo tim prije sto ti oblici Sedmogradu tipicnom Glina 111 MedUJtim, preostali navedeni i njihova ornamentika mnogo vise osnove za kontakata i na ovoj relacij:i. S obzirom na slabo poznavanje razvoja u o;vom na sirem zapadnog Balkana, sadasnjem ne mogli objasn1ti nacin ostvarenja tih veza, ali na svakako treba U ovom mozda va:lniji hrono1oski sinhronizam na ovaj nacin uspostavljen, koji vremenfaoijesa :i njegovu :istovremenost sa mladom fazom klasicne Naime, prilikom razmatranja hronoloskih okvira klasicne ljubljanske konstatovali smo neke elemente ·koji zajednicki mladoj fazi ove i Gblna 111 Oinjenica da ta:kve srodnosti postoje 1i na relaciji protocetinski faoijes 111 - Schneckenberg dobra potvrda vremenske egzistencije ovih horizonata. Posebno zanimljiva sa nalazima iz Nina-Privlake. Z. i ovom navodi odredene sa pehara, takode na analogije :i sa drugih podrucja, naroei<to sa egejskog i s'ireg istoenomediteranskog prostora (Z. V i n s k i, 1959, 209-213). Sa danasnjeg stanoVJista ove problematike, moze se re6i da mnostvo razloga na prima:t ove druge komponente. Naime, ogrlica od zla:tnih perbl.' veoma blisrodnost sa zlatnom ogrlicom ovog tipa iz »kraljevske« grobne kamere R 26 sa zapadnoj Grckoj (up. W. D r f 1 d, 1927, 217-223, Beil. 61ai1). Tome treba dodati zlatne perle iz os,tave Troja llg, koje 1naveo :i Z. Vinski (Z. Vinsk,i, 1959, 211), kao i perle istog oblika od zla:tnog Hma iz ostave Poliohni, te druge brojne analogije ovim perlama iz ranog i srednjeg bronzanog doba Egeje, na koje Parovic-Pesikan r vi s 'i k n, Parovic-Pesikan da ana1985, 20 1i nap. 5). Na istom logije ·trakama od zla:tnog lima i iz Nina-Privlake postoje
29

Up. poglavlje »Podrucje s<jevernog Jadrana«, s:1Jr. 60.

125

u

iz Molhosa i Platanosa na koji pripadaju II-III. sve to u vidu, da se racunati na veze facijesa sa koje svoj prilici, izvoriste tog tipa nakita. . No, vratimo se opet »R<< iz nekropole Steno na ll okviru postoje i sire analogije protocetinskog facijesa, se da te paralele pruzaju dobre osnove za ciznije hronolosko opredjeljenje veza na ovoj Na to vec R 26, koji datiran u III (N. G. L. m n d, 1974, 129-142). U closta su brojni i cista-grobovi u su na naCin identican ritualu protocetinslcog tipa. toga, svi tuiz ove od ploca, one iz 1 u Orahu. Na kraju, da i pojcllini iz nekropolc Steno dosta slicsa (up. W. D r f 1 d, 1927, 10-15). NavodcCi sve ove mozcmo sc oteti utisku da u puno ovagdje dva toliku kolisrodnih kao to slucaj sa i Leukada. srodovog u kakva sa 33 >>R« u nismo svc analogijc koje roCito u doba III perioda. U jos navesti da sa cista i u (N. 1939, 161, Fig. 22:1, 2), na Peloponczu 1 n, 1976, 73-79), grobovi ovog tipa poznati su i u Siriji i u Anadoliji D u s, 1977, 37-47; 1. s d 1979, 57; G ov d i 1987, 67-69). U kontckstu takode, paznju jos neke pojave lcoje ove i udaljenije podrucja. Radi se nalazima iz i iz naselja Borg sa Malte. U ovoj zastupljeno posude koje i oblii ukrasnih motiva koje pokazuje dosta slicnosti sa su zdjele sa zvonasto koje mogle dosta analogije iz i Blata na Cetini (up. 1934, XXII:10). Uz to su u prisutni oblici i tipa (Ibld., XXI, 13, 18; XXIV:3). U slucaju posebno su zanimljivi brojni nalazi posuda sa rusticn,im iz en znatan znacajn'i'h sa i posuda sc i ovdje na (up. u r 1923, IX:5, 6, 7, 10, 18, 19). U en veHki broj objekata, sto uz navedene jasan znak ovoga naselja koje III periodu. D. Evansa,
126

sredno pretho,di en Nadur D. v n s, 1953, 44) i•to se Cini prida toj nekropoli dosta rizrazene i odHke kulhvatlj:ivim, s pehara. Prema tome, protocetinski facijes mogli sinhronizovati sa naseljem Borg en dok Tarxien nekropola vremenski odgovarala U tom trebalo pomisljati na moizvjesnih elemenata zvonastih pehara i iz ovog pravca, preko Italije i Jadranskog mora. Da ova pretpostavka nije bez ikakve osnove, vidjecemo obrade nalaza skog tipa s Jadrana, ima nekih elemenata koji na veze sa i centralnt>g Mediterana. Pri veoma morale imati obalne narocito, priobalne morske da one najsire za ostvarenje kontak.ata na ovim relacijama. U vezi sa ovim razmatranj<ima jos da protocetitnskog ·i Bo:r:g en tipa konstatovani okolini S.irakuze na i to te u nekropo1ama Matrensa. Plemmirio, Cozzo i Thapsos. Brea te nalaze sasv.im :ispravno povezao sa malteski!m ali taj on smjesta vrijeme koje odgovara LH perioda Grckoj (up. L. r 1960, 134; 1962, 47-48, 68, XVI:1, 2, 4-6). No, takv.o llronolosko opredjeljenje tesko p.rihvatljivo se obzir i ist.razivanja koja jasno ukazuju na b.rojne srodnosti Tarxiena i Borg Nadura sa 111 perioda na grckom kopnu30 • U okvira protocetinskog facijesa, smatramo da sada5njem momentu bilo donositi konkretnije tipoloskih konkordansi keramickog materijala iz srednjojadranrske sa ovim relativno ljenim Medutim, neophodno :imati u da postoji znatan broj elemenata, jer to na mogucnost nastanka nekih vodeCih protocetinskih formi. pri:je svega, mislimo na drske i jednostaJVne urezane ukrase, koji su jedbrojni na Malti i srednjem rtako da se ne moze isrkljuCiti njihovo zajednicko porijeklo u jednoj od Pojava takvih elemenata na Siciliji od poserbnog znaeaja i, mada ovdje mnogo u odnosu na Malt1.1 li Jadran, geografsrki polozaj sicinalazi,sta da ona mogla predstavljati na navedenoj relaciji. sumirali sve iznesene podatke veAko zane za i okvire protocetinskog facijesa, bllo istaci sljedece ,facijes predstavlja jedan horizont koji oznacava vaznu kulturno-i·storijskom podrucja. U to vrijeme na ovom i na sirem jadranskom dolazi do znaeajnog, mada i potpunog, raskida sa tradicijom, nastaje niz no<Vih koji osnovi ·nose bronzanog doba.
30

Ko,umou<seli,s, 1980, 170--171 i tamo navedenu literaturu.

127

- Kulfurni i hronoloski polozaj ovog facijesa jasno fiksiran osnovu paralela sa protounjet>ickim krugom, mladom fazom klasicne kulture, te sa kulturom Glina III razdoblje koje prema srednjoevropskoj periodizaciji neposredno prethodi fazi Reinecke Br. Al. Veze sa egejskim i ovog sa periodom 111. Sasvim jasno da facijes ne traje tokom Citavog tog ali se na nalaza iz ovog okvira taj odnos moze preciznije takvim mogucnostima vise cemo govoriti nakon upocet1nske kulture i nalaza tipa ljanske koji takode pokazuju znacajne srodnosti sa egejskim i nesto vise indicija u ovom smislu.

128

KULTURA
NALAZisTA I PODRUcJE

Nalazi cetinskog tipa brojno na citavom srednjeg Jadrana, od Zadra ,(Nin), do Trebinja i Bilece (Ljeskova glavica, Orah, Samobor). Karakteristicno da se nalazrsta sa ov.im materijalom uglavnom jadranskog zaleda, dok na samoj obabl veoma rijetka, na svjevernoj periferiji ovog pro· stora, poljima Bosne i gornjem Neretve, uopstc ih nema31 • Isto tako ove kulture na srednjojadra:nskim ostrvima, jer za sada poZinati sa:mo nalazi ovog tirpa Markovoj spilji na (G. Novak, 1959, XI:1; XVII: 4; 1968, XXIII:4). NajveCi broj nalazista ove na Cetinske rorajine, gdje istrazivanjima I. Marovica konstatovana do sada najveca koncentracija iz ovog okvira. tako reCi svakodnevno se nova na1aziSta sa materijalom cetinskog tipa na sirem srednje Dalma6je i njenom neposrednom odnosno i isto6noj Hercegovini, te se Citavo ovo moglo primarnim prostorom ove ture, kome se ona javlja kao integralna cjelina. Pri tom mozda trebalo posebno izdvojiti prostor centralne Dalmacije kao maticno jezgro razvoja ove jer tu i najveca koncentracija protocetinskih nalaza. Sa Citavog ovog prostora manjoj ili ve6oj mjeri objavljeni nalazi sa 24 lokaHteta sa materijalom cetinske Od toga osam naselja, i to sest je·dna gradina i jedno naselje na otvore· nom, sesnaest lokaliteti sa gro bnim koj•i prema raspolozivim podacima sadrze 34 sa grobovima. Bogatstvom nalaza posebno se s podrucja Cetinske krajine, kao i peCinska naselja Skari'n Samograd i Ra,vlka peCina. Medl)tim, time nije iscrpljen broj do sada cetinskih nalaza. Iz tih razloga cemo narednom naves1Ji sva nalazista sa odnosno primarnog cetrinskog mada ne1

31 Ovdje uzeii ob!lk jedan fragment posude rtlpa ·kojl. naaen VuCitpolje na Duvanjs.kom polj.u, se •tu, be!l SJUmnje, radi sasvim sporad·icnom i margina1nom nala!lu (up. G v d ri 1982, 161,

v: 11).

129

materijal iz ri koristen (v. 6) 32 • Sjeverna Dalmacija:

razloga ovdje nece biti

siroj

2 i 4 2, 3, i 8 Dio kom

kod Vrsima kod

iz GrcS. t v i 1985, 297-298); Mala glavica, Podvrsje (S. t v i - S. k 1986, 38-41; 1988, 26-27); iz Dubravi kod (Z. s i 1972, 73, nalazi iz peCine Tradanj kod Skradina (Z. s i 1972, 68, XLV:l); kod (W. t t 1 r, 1932, 359, S1. 3).

-

Dalmacija i zapadna Hercegovina: Sloj 2,00- 1,10 m pecini Skarin Samograd kod Drnisa (Z. r si 55-56, XXI:2, 3; I. vi vi 1983, 196-198, XXIX:2-9, 12); Pojedinacni nalazi iz kod Knina (I. r vi 1952, 85-89); s podrucja Cetinske krajine 26, 27, 48, 49, 52, 85 Rudinama; 3, 4, vise lada; 3, 5 iznad Ogradica; 1, 3, 5, 8 68-69 13 i 14 (Mila:seva gomila) Sparevinama; 92, 93, 94 na Preocanskoj Kosi) 35 ; Rotna gomila kod (I. r vi 1984, 36); u Prapatnici kod Splita; Pojedinacni nalazi iz Markove spilje na (G. N v k, 1959, XI:1; XVII:4; 1968, XXIII:4);

32 Dokumentacija iz Skarinog Samograda samo manjim dijelom objavljena {I. Maroviccovic, 202, 209-214; Z. Brusic, 1972, 53-66), ni mate,rijal 1z jednog ne malog broja ,tumula s podrucja Cetinske krajine takode jos nije prezentilran. Kompletan pregled ovog materija1a obavili smo u depou Arheo1oskog muzeja u Splitu. Uz to treba navesti i neka nedavno istrazena naselja ,sa na1azima ovog tipa u oko1ini Stoca, gdje su istraiivanja u cemu posjedujemo samo dnd'ormativne podatke. toku, Na ovoj 1okaciji konstatovano postojanje nekropo1e koja sadrbl oko 136 tumula i obuhvata od 2 klm2 • Godine 1982. istrazeno 7 tumula, od kojih veCina vec oSteeena. Konstatovano sukcesivno sahranjivanje od ranog bronzanog doba do rimskog perioda. Materija1 sa ovih iskopavanja nalazi se u A:rheoloskom muzeju u Zadru :i jos nije objav1jen. Iznesene podatke saznali smo od Dr S. t vi kome najsrdacnije zahval}ujem na predusret1jivosti. 34 Up. s. t vi 1973, 30 i tekst protocetinskom facijesu na str. 113 . . 1 sa ov •v • • . , atel1l'Ja na1az1sta u • l" . Jav1" Jen. U I . r v1 1963, 5-80; 1976, 55-73; 1984, 27-64; I. r vi vi 1983, 191-216.

130

...,
h

..., " .., > " ...,
1)

.

d'

'" 3

....
+'

" " .... " .,., .s .... " " " " " '" " "' " "' " .. "' •
<1
."

+'

Q

Karta 6 - Nalazista kulture Cwrte 6 - Stations de la oulture de Cetina

131

-

Sloj u Ravlica peCini kod Gruda 40-41, XXXVIII- XXXIX); Nalazi iz gradine Krstina kod Posusja (up. 203-204, XIV:S-15).

ri r

n

vi 1978,

Juzna Dalmacija i i'stocna Hercegovina: Nalaz;i iz pe6ine G,udnja36 ; Tumul 1 i horizont sahranjivanja u 11 Ljeskova glavica) · polju Covic, 1980, 36; 1. MarovicCovic, 1983, 213, 7); 4 iz Oraha kod Bilece vi 1982, 18, sl. 22). Usim ovog primarnog nalaz;i cetinskog tipa se manjoj iH vecoj mjeri i na jednom mnogo sirem prostoru, i to cesto kao cjeJ.ine konteksta. Prethodno smo vec naveli nalaze tipa na Trscanskog krasa iz okvira t'ipa Giclarni -Mitroo dei Cicla:mi, XII:1, 5), kao i one iz gradine Kotorac kod Sarajeva i iz glasinackih cetinskog tipa takode Boki Kotorskoj (peCina Vranjaj), niji Stoj i Skrelj kod Skadra) 37 , i u »Tomba grotticella« br. i 8 iz Laterze u Italiji (F. i n fi r 1967, 32, Fig. 32; 1971, 212, Fig. 16:3). Ovdje treba ukaza:ti i na nalaze iz tumula iz Anista zapadnoj koje neki takode pripisuju cetinskoj turi vi 1970, III), kao i na jeda:n ne bas broj s Peloponeza, koji zna:tne srodnosti sa materijalom cetlinskog tipa. Radi se nalazima iz sloja IV naselja Lerni R u t t er, 1982, 464-469, Fig. 1:12, 13; 2:24-26; Pl. 98:12, 13; 99:14, 15, 24, 25) i onima iz apsidalnih koje mjestu kasnijeg panhelenskog svetilista u Olimpiji (up. F. g 1911, 165-185; W. D r f 1 d, 1935, 81-84) 38 • W Prisustvo cetinskog materijala na jasan znak intenzivnih veza sa drugim, cesto dosta udaljenim sto na ekspa:nzivnost i vitalnost ove U nekim od nalazista, kao sto Grotta dei Ciclami, najvjerovatnije se pojedinacnom s maticnog cetinskog prostora. Medutim, nalaza iz Kotorca, glasinackih tumula i Anista, s jedne strane, te Stoja, Skrelja, Oli!mpije i Lerne, sa druge strane, svoj pnilici se ne radi usamljenim nalazima, vec se tu naziru jasni pravci komunikacija koje na postojanje cvrsce veze na ovim relacijama. Slicno se pretpostaviti i za cetinske nalaze Apuliiji (Laterza), gdje do izrazaja morala doCi transjadranska kOiffiunikacija koja voCetinski materijal, kao ni drogi nalazi iz Gudnje, nije objarvljen. Istrazivanja ,u peeini Vranjaj obavio D. SreJovic 1981-1983. godine; rezultati jos nisu objavljend. Iskopovanja ,tumula Skadra obaviLi su Koka i Jubani 1983. godine. tim nalazima jos rijeci pnilikom obrade ranog bronzanog 'doba na ju:lnog Jadrana. 38 izgradnje novog ,u vremenu od 1959. do 1964. godine, nadeno jos nekolilko keramiakih fragmenata cetinskog tipa koji najvjerovatnije takode najranijem naselju na ovom polozaju m z 1i s, 1980, 125-278).
38

132

di ocl srednje Dalmacije na Monte Gargano i dalje u juznu Italiju. U ovom pogledu ne mogu se isk1juciti ni odredeni siri i neki drugi znacajniji kontakti koji su mogli bltno utircati na razvoj cetinske ali i na lokalni razvoj u tim podrucjrima.
NACIN STANOVANJA

Nacin stanovanja jeda:n od poznatih elemenata u cetinskc kulture. U ovom domenu za sada raspolazemo samo uopstenim podacima koji se odnose na nekoliko peCinskih naselja, jedno naselje otvorenog tipa, te na jedno gradinsko utvrdenje. No, vec na osnovu toga se moze reCi da lokacije i tipoVIi sta:nista kulture najvecoj mjeri odgovaraju starijoj tradici<ji srednjeg Jadrana i sireg podrucja. Karakteristicno da su sva peCinska naselja iz ovog okvira, ona prema raspoloziv:im podacima cine pnimarni blnski tip u cetinskoj vec i naseljena. Od svih poznatih peCinskih naselja materija:l ove znacajnijem samo Skarinom gdje cesloj 0,90 m i Ravlica peCini, gdje ovoj pripada Citav IIIb. Slicna se moze pretpostaviti i u Gudnje 39, te ova tri nalazista predstavlja1Ji najvaznija do sada poznata naselja cetinske opstim tih peCina vec dosta rijec.i u ranijem tekstu, ovdje napomenuti da Ll slojevima koji pripadaju cetinskoj od arhitektonskih objekata konstatovana samo jednostavna ognjista bez posebne konstrukciie Marijanovic, 1981, 11; I. Marovic-B. Covic, 1983, 202). U preostalim peCinama cetinski nalazi se susrecu sporadicno, te svoj priblci one nisu ni blle mjesta duzeg boravka nosilaca ove kuliure. Utvrdenje na polozaju jed•ino gra:dinsko naselje iz okv"ira cetinske kulture. U pitanju relativno mali objekat ovalnog oblika, na vrlo i strategijski vaznom mjestu. Fortifiizvedena od kamena u tehnici suhozida. Kulturni Gloj potpuno spran, tako da se usitnjeni fragmenti keramike nalaze samo plitkom i u procjepima izmedu s·tijena Or 1978, 203-205). Najmanje su nam poznata naselja na otvorenom, nezasticenom prostoru kojima pripada ono na lokaciji Vreline-Cicline Bujaduse u Islamu Grokom. U ovom pogledu raspolazemo samo krajnje podacima koji se oooose na povrsinske nalaze sa ovog lokaliteta (S. t v i 1985, 297-298). Medutim, vec i njihova lokacija na ravnom, niCim prostorn, daje dovoljno indioija postojanju i ove naselja u cetinskoj kulturi.
POGREBNI

NaCin i drugi aspekti pogrebnog nosilaca ceiinske kulture imaju mnogo zajednickih elemena:ta sa skim facijesom, sto predstavlja jednu od najznacajrrrijih spona koje
. 39 Prema N. Petriou, u Gudnji sloj cetinske kulture koji preslojava ljubljaiJ'ski stratum (N. t r ri 1976, 304, 307).

133

povezuju ova dva kulturna horizonta. Naime, sahranj;ivanje pokojnika se iskljucivo u tumulima istog sasta;va, veLiCine i nacina gradU ovom smi·s lu posebno zanim1jiv nje, kao sto su mul iz nalazista Velike gomile u Citluku, koji kru.Znu ka,menu platformu, istovetnu onoj iz rane protocetinske humke (sl. 18). Kako smo v·e c napomenuli, sahranj< i vanja u tumuiJ.ima sa koji u protoceti.Jnskom facijesu, postao dominantan u domenu funerarnog ritusa tokom 6itavog ovog podrucja, te sasv;im sto su ovakvi grobni spomenici potpunosti prihvaceni i u cetinskoj kulturi, budu6i da ona neovaj facijes , te da i u drugim kulturnim aspektima pokazuje veliki stepen srodnos1Ji sa njim. sv;im karakteris1Ji.kama ovih bilo dosta rijeoi prilikom obrade protocetinskog facijesa, te nema potrebe da te podatke ponovo Stoga cemo na ovom mjestu vise posvetiti elementJima koj.i predstavljaju specificnosti nacina sahranjivanja u domenu ceti:nske kulture.

Sl. 18 - Pogled na ·tumul u Git!Juk;u Fig. 18 - Vue SiUf le tumuLus

Ovdje prije svega navodimo elemenat kome se cetinska kultura najvise izdvaja, kako u na prethodne, tako i prema kasnijim horizontima kulture bronzanog doba, to spalj;ivanje pokojnika. Naime, pored inhumacije u cista-grobovima u ovoj kulturi se prakt·ikuje i Raspol<>Zivi podaci pokazuju da ovaj ritus dosta rasprostranjen u cetmskoj kultu11i, sto s obzirom da takav nacin sahranjivanja potpuno stran i na ovom i na sirem jadranskom podrucju.
134

spaljenika osnovnoj nimaod sa oista-grobovima, ostaci pokojnika polagani tl Takvii SlmjeMeni na povrtla ili nasipa, centralnom Spaljeni grobovi ne sadrze posebne priloge, cesto se nalaze ostaci keramickih sto na koji pnimjenj.ivan i kod Ll ovom i protocet-inskom da se tipa nalaze samo sa spaljenicima, te time postaje jasnija kadionica, koje oCigledno imale radnji vezanih za Na prostoru gornjeg i srednjeg toka Cetine, to podrucje na kome cetinska za sada iistratena, utvrditi odnos i incineracije. Naime, se tri vrste nekropola. Ci<ne kojima samo skeletni, (Ve1ike gomile Preocani, Bitelic). Drugoj vrsti sa grobovima spaljenika vaca, Gomile vise Lada nekgdje ova Odnos 1inhumiranih i spaljenih grobova 11:4 korist inhumiranilh (I. r vi v i 1983, 205). i odnos ovim dijametralno razliCitim okviru cetinske Jo sc ne Lt ovom Osim specificnog biri,tualnog sahranjivanja, koje ovim i sirim svojstveno samo cetinskoj ceno izvjesno zaceta!k pola, i na ve6i intenzitet naseljavanja odnosu na prethodni, protoceti'nski facijes.
KULTURA

sa

U cetinske dominira keramlicko posude. Uz to se susre6u oruzje, orude i naki't od metala, kosti i kamena. Keramicki obHci i nji'hova ornamentika su i osnovni element'i kojlima se prepoznaje ove kulture i cime se ona <izdvaja i od ostalih cjelina ovoga i sireg podrucja. Osnovna karakteris<tlika ovog potpuni nestana!k i ve6ne tog t']pa, kao i dalji tipicnih ;posuda, koje odnosu na svoje prethodnike prave bardkne forme.

Keramicki
Na prvom mjestu navod!imo male vrceve sa ci:Jindricnim vraizvijenim i zaobljenim trbuhom, koji u oblicima ovog tipa iz okvira facijesa, s razHkom sto su 'sada drska redovno tipa i nemaju »omfalos« vec ravno dno XXVII:4). Ovaj tip pos:ude ne spada red naj<brojnijih keramickih formi, ali veoma jer u tipoloskom predstavlja od spona na 'relaciji protocetinski facijes - cetinska
135

slicni prethodnim, ali sa trbuhom i izrazitim ostrim profilacijama spadaju medu najcesce ceVinskog posuda. Trakasta drska, klasicnog tipa, pocinje ispod linije koja razdvaja obod i zavrsava na posade (sl. 19: 5; XXVII : 2; XXVIII : 2). Ovaj prredstavlja vec potpuno razvijenu vrceva tipa i njihovih Dalji razvo}ni oblik u tipoloskom smislu, sto ne mora imati i hrono1osku vrijednost, predstavljaju pehari tipa »Kotorac<< (s1. 19: 1; XXVII: 1, 5; XXVIII: 1; XXIX: 4). posude su izrazita karakteristika cetinske kulture. U osnovi su sHcne prethodnim vrcevima, ali se pri tom izdvaja jedan vazan detalj - visoka ljevkasta ili cilind,ricna noga. Zarnimljivo da se noga zavrsava na ist1i naCin kao i vrat posude, odnosrno i njen kraj izvijen i jasno izdvojen. Posude ovog najcesce se nalaze u tumulima sa spaljenim pokojnicima, ponekad na imaju visestruke trougaone perforacije, sto ukazuje da su primjerci imali specificnu sahranj,ivanja, odnosno da su neka kadionice XXVII: 5). d) Veoma i ne su ,konicne zdjele sa i zaravnjenim koje se susreca i u prethodnom periodu, ali se ovdje radi nesto primjercima, ukrasenim tipicnom maniru XXVIII: 7, 8; XXIX: XXXI: 5, 7). Amfore sa trbuhom, dnom i ljev:kasto izvijenim obodom predstavljaju najvjerovatnije iz kruga. Medutim, razvijene drske i tipicna ornamentika nesumnjiv su znak pripadnosti cetinskoj ku1turi (sl. 19: 9; XXIX: 1). f) T'ipicna cetin:ska kojoj ne poznajemo prethodnike u ranijim kulturama srednjojadranskog podrucja su duboke zdjele kosih zidova, sa ma:sivnim dnom i ka unutrasnjosti izlom1jenim obodom (sl. 19: 7, 11; 4). g) Dosta i ne tako brojan su duboke zdjele cetvrta:stog sa ravnim dnom i ostro izvijenim obodom h) pojavu predstavljaju pojedinacni primjerci posudica sa malim roptastim trbuhom i visok,im cilindrionim ili ljevkasto profilisanim vra:tom XXXI : 2). Nalaze se u tumuHma, s obzirom na veoma nepraktican oblik, njihova fankcija

Veoina prethodno navedenih keramick<ih formi za:stupljena i naseljima i nekropolama cet1nske kulture. Istina, za sada su niji nala:zi iz ali to se sa:svim sigurno pripisa:ti stanju istrazenosti, odnosno poznava:nju naselja u odnosu na grobna nalazis'ta. Jedina razlika koju na ovoj relaciji mozemo konsta136

u grube keramike. Masivni lonci i slicni su na1azeni u naselj ima, gdje predstavljaju keramicku robu, sto se i moglo ocek!ivati s da se tu radli grubom, »upotrebnom«, odnosno >rkucnom« posudu Ovakvi su u tumulima rijetko zastupljeni, i tada samo kao urne u sa spaljenim pokojnicima.
1

tovati

Ornamentika
Nac'in posuda pored karakteristicnog oblika, izra:zita odHka ma:terijalne produkcije cetinske kulture. Pri tom su svi elementi tog specificnog stiia izrazeni na radenoj 1keramici, dok gvubo posude ukrasava:no na nacin koji u vecini savremenih Uglavnom su to plastione trake razliCitog polozaja, bez dodatnih ukrasa, ili sa nizovima utlisnuca izvedenih prstom XXXI : 1). Ukrasi na finoj keramici izvodeni su tehnilkom dubo<kog nja, udubljivanjem i zigosanjem, uz upotrebu inlkrustaoije u ove tehnike. jednim dijelom za:stupljeno kao samosta'lna ukrasna tehnlka, dok se zigosa:nje javlja u zajednici sa prethodnom tehnikom i to u u kojoj mali ili duboiki tackasVi popunjavaju motive omedene udublinijama lili, pa:k, prate urezane .kompozicije XXVII: 1, 2, XXVIII : 1, 7 itd.). tehnika zigosanje se javlja na povrsini oboda konicnih vrlo rijetko i kod oblika posuda XXVIII: 7; 4). U pogled1u polozaja ukrasnih motiva naroCito su karark!teristicni tipa »Kotorac«, kod kojih redovno ornament:isana citava spoljna povrsina, i stopu, talko da se jasno tri glavne zone Vlrat Sa obodom i drskom, trbuh i noga XXVII: 5; XXVIII: 1; XXIX: 4). IUkrasi cetvrtast,im zdjelama takode se sve do dna : dok su ko,d os'tarlih keramickih obliika pravrlu samo gornji dijeloVli: rame i gornji dio tvbuha, vra<t, drslka i obod. mo<tiva udubljivanjem sa:stoji se od snopova kosih Hnija u crkcaik-fovmi i1i u slova »V«, cemu najcesce ne tece »in oontinuo«, vec su preloma razdvojene XXVII : 4, 5; : 4; XXXI : Zatim, tu su moHvi polumeandra kao ornament i1i dio sire koja meandrasto zaokorijen drske XXIX: 1; : 4). ili dvostroke linije prate XXVIII: 2; XXXI: 9; XXXIX : 1). NeS<to rjedi, abl veoma ,tipican motiv horizontalnih sa u cijoj jedan kruziC XXXI : 7). Takode rijedark, veoma ukras koj'i se javlja samosta1no posuda ra:ziiCitog saciga visestruki paralelni urezi koji farmiraju motiv nog grckom slovu lambda XXVIII: 5, 6; XXXI: 6). U zigosanja i najcesCi snopovi kosih traka ili U s}ova »V« ciji Se prelom ponekad zavrsava rombovima. i rombovi su ,ispunjeni trouglastim, rjede
1

137

i kvadraticnim zigovima XXVII: 2; XXVIII: 1; XXIX: 4). Takode karakteristicni motivi zigosanjem iz,dvojene girlande tackastim XXVII: 1), te veliki viseCi trouglovi kombinaciji sa trakama XXVIII: 7). Na obodima najcesce sitni zigovi koji plasticnu cikcak druge ukrruse XXVIII:7; XXIX: 4; XXXI: 7). Sasvim rijetko javljaju se i mrezasti urezi Time uglavnom iscrpljen ukrasavanja posuda u okviru cetinske kul,ture. S ovim u vezi jos nrupomenuti u odnosu na poznati broj nalaza procenat ukirasenog cla vcoma veblki. U stvari, medu kvaHtetnije radenim posudama v11lo su rijetiki na kojima ornamenta, znatan b·roj veoma efeiktno i bogato rukrasen. Cetinski st'il ukrasavanja ov·dje jos jednim uopstenim zapazanjem. A'ko pokusaH da .rasClanimo koja zastupljena na finom posudu ove kulture i da pojedi,nacno razmatramo elementrurne sadrzaje, to rezuLtiralo konstatacijom da se ov.dje radi nekom slozenom ni!ti bogatom kako u ornamentalnih tehnika tako i u odnosu na raznolikost i motiva. taj relativno skromni i sa ta:kvom i i savrsenom sa posuda t:la cjelini dje1uje veoma efelktno, izrazavajuCi time ncst cetins'ke kulture, ne poznajemo u iz tog n1 ovom, niti na mnogo sirem podrucju.

Ostali nalazi
Osim 'keramickog posuda u okviru karakteristi6ni sljedeci nalazi: maH kuHiUre posebno

-

-

bodez od sa ctri zakovice, naden u tuna lokalitetu Gomile vise Lada u (Sl. 19: XXVIII: t·rougaoni sa punoljevenom nom tumulu iz Prapatnice kod Splita. Sjeblvo ravno dvosjeklo, sa povezano sa sedam niti (sl. 19: 2); bodez 1iz 2 ru Dvosjeikla ostrica izduzenog trouglastog spojena ,sa drskom s cetiri ni!tne. ostrice naglaseno rebro, dva nesto su uz ivice sjeciva. Saouvan donji drske, dok sredina nestala zbog trosnosti materijala XXIX: 2); od lkamena iz u Lada: XXVIII : 4), iz tumula 8 u kod XXXI: 8) i iz oko1ine Sinja 5,

138

Sl. 19 tabela cetinske kuloture Fig. 19 - Tableau typologique ·de Ia cu1ture de Cetina

139

KULTURNI I

OKVIRI

od najzanimljivijih zatvorenih cjelina koja nasem i osnovno polaziste i hronoloskih okvira cetinske predstavlja skup na'laza iz mula u Gomile vise Lada iz U tom okviru posebno karakteristicni sljedeCi nalazi: loptasta amfora sa drskama i vratom tipa kao na XVII: 1, pehari tipa »Kotorac« XXVII: 1, 5), kamena XXVIII: 4), fragment jedne posude sa ukrasom u slova lambda XXVIII: i mali bodez od bronze sa tri za:kovice XXVIII nalaza iz ovog tumrula visestruko vrijedan i znacajan. Prije svega, to do sada zajed·nioke pojave loptas·tih amfora koje tipican elemenat srednjojadranske !i protocetinskog facijesa s jedne strane, i klasicnih cetinskih oblika kakvi svi preosta:li prethodno navedeni nalazi, s druge. Uz to treba reCi da sahranjivanje ovom obavljeno spaljivanja, sto 1ka:ko smo vec raillije naglasili, tipicna karakteristika cetinske Ne manje znacajna i pojava bronzanog bodeza ovom konjer on spada :red rijetkih cetinskih nalaza koji imaju i dobro f1k!sirane analogije. Time neophodni za preciznu dataciju Citavog ovog sto inace nije cest kad u pitanju nalazi iz cetinskog okvira. Naime, moze se reCi da ovim povrden prelaz iz protocetinskog facijesa u na sto inace sve tipoloske kara!kteristike materijala, takode omogucena i hronoloska ovih srodnih cjelina. Medu ovim nalazima posebno se izdvaja bronzani bodez. Osim sto pocetka cetinske ku1ture, ukazuje i sire relacije ikoje od znacaja za formiranje klasiCne fizionomije ove ku1ture, te cemo se naj;prije sire poza:baviti tim nalazom. Mali gaoni bodezi sire zastupljeni jadranskom moze se reci 'da se ova!kv'i oblici 'sasvim rijetko i sirem balkanskom Bodezi iz naselja Javorike-Gromace svojim dimenred formi sa osnovom, te zija:ma ne ih u ovom ne mozemo svrstati primarne ana1ogije. analogiju iz kako geografskom tako i tipoloskom predstavlja bodez iz Be1oti6u. Ovaj bodez opredijeljen Belotic-Bela CJ.ikva i datiran vrijeme Reinecke Br. G r s n i n, 713). dimenzijama odgovara starijim, malim bodezima. Medutim, nalaz iz Citlu:ka poto naglaseno sredisnje •rebro, sto osoblna nesto oblika ovog tipa. Na Balkana poznat samo jos jedan nalaz ovog tipa, i to iz akropolja datiran u kasni III period (N. V 1m i n, 1938, Pl. 8). NekoHko bodeza ovog tipa nadeno na Panonije. Karakteristican nalaz iz nekropole Pitvaros (I. n 1965, i posebno onaj iz Mokrina, koji pokazuje dosta s1icnosti sa bodezom iz ova primjerka kasnom
140

Nagyrev 'komrpleiksu, grupama Pitvaros i Moris, prema periodizaciji Nagyrev 'k<ulture R. ta'kode se mogu u razdoblje koje nije ka:snije od faze Reinecke Br. (R. Schrei,ber-Kalicz, 1984, 161-164). Sljedeca koncent,racija nalaza ovog tipa susrece se na sirem alpskom podrucju, u Austriji i sjevernoj Italiji. U tom su nalazi iz Oggau (R. i t ,t i n i, 1941, VI: 2; VII:2), (G. Kaiser, 1962, 17), Lippert, 1964, IX: 5), Lago Lucone (G. Borghesani- F. Gaggia, 1980, Fig. 4) i Lago Ledro R g t h, 1975, XXVI: 5). Na ovu g1rurpu se mali trougaoni bodezi iz Slova:cke, narocito primjerci iz Kosuty, Matuskovo i Bajc-Ragona V 1 d r, 1974, 52, 66). Svi ovi bodezi izradeni su od i tipoloski se nadovezuju na minija:turne bakarne bodeze koji se jav,ljaju upravo na ovom podrucju u okviru kasne, odnosno trece faze »Glockenbecher« kulture i u pocetnoj etapi grupe Nitra. Bakarne iz W. Torbrtigge opredijelio u razdoblje koje neposredno prethodi fazi Reineoke Sto na podrucju Bavarske predstavljalo zavrSl)IU fazu eneolita (W. r r ti g g 1959, 15). etapa g1rupe Nitra poznaje samo proizvode od bakra V 1 d r, 1974, te i ona odgovarala istom na sto ukazao Schubert S hu r t, 1975, 12). Prema 'tome, jednostavni bodezi sa sirokom zaobljenom bazom, ravnim sjecivom i sa dvije do tri ka\kvi su nalazi iz C:it1uka, Malthi i ve6ina bodeza iz navedenih na:laz,iS<ta s alpskog i srednjoevropskog prostora, predstavljaju direktne ke 1proiz,voda ovog tipa, te sasvim odgovaraju samom pocetJku fa:ze Reinecke Br. Time smo dosta precizan datum koji oznacava kraj protocetinskog faoijesa i poceta!k klasicne cetinske ku1t,ure. U 'smislu navedene analogije dovode cetinsku kulturu ru vezu sa sirim alpskim prostorom, zapadnom Panon:ijom i G:rCkom. ZanimlJivo da i preostali priJozi iz tumula u Oitluku, kao <i drugi sa sireg cetinskog podrucja, u najvecoj mjeri na istovetne relacije. Bodez iz Prapatnice 2), uz prethodno navedeni primjerak iz C:itluka, predstavlja jedini na'laz ovog se sa v'ise sigurnosti moze ceNnskoj Z. Vinski ovaj bodez sasv[m ispravno pripisao Uenzeovom italskom tipu, dozvoljavajuci pri tom prisustvo izvjesnih elemenata Rhone Analogije iz i Cetonae u punoj mjeri ovakav zakljucak (Z. V i n s k i, 1961, 14). U korist dominacije elemenata mozemo navesti i bodeze iz ostave Ripatransone (AscoH Piceno), koji drske i osnovnoj formi sjeciva takode odgovaraju nalazu iz Prapatnice (up. Du it,rescu, Fig. 9, 11; Uenze, Memnogo teze od odredenja tipoloske pripadnosti, Nme i vjerovatnog porijekla ovog bodeza, jeste njegovo hronolosko opredjeljenje. I. Marovic li C:oviC su 'se u ovom smblu, kao i kod vecine drugih bodeza koje pripisuju cetinskoj kulturi, opredijelili za jednu dosta uopS<ternu dataoij1u u vrijeme prelaza iz faze Br. u (I. ar vi v 1i 206). Medutim, neki pokazatelji upucuju
141

na nesto ·drugacije ovog nalaza. U tom smislu posebno indika:tivno preciznije h'l:'onolos1ko opredjeljenje navedenih analog·ija s Ascoli Piceno, koje u novije vrljeme iznio R. Peroni. Ovaj autor na:kon ·detalj•ne analize kultura ranog b·ronzanog doba Apeninskog pol,uostrva dosao do zakljuoka da .su naiazi iz Ripatransone istovremeni sa fazom Polada koja cjelini pripada etapi Br. (R. r n i, 1971, srto nesto ranije datacije i nasega bodeza. Uz ·to treba reCi da se nalaz iz Prapa•tnice tipoloski dosta razllilwje od osta:lih bodeza ko}i se prirpisuju cetinskoj kulturi. obliku •drSike, narocito dimenzijama i formi sjeciva, ova:j primjera:k djeluje a:rha:i6nije od te i to islo u prilog za hronolosiko ovog nalaza ne na sam kraj, vec u nesto okvire faze Br. lz grupe bodeza koje su 1. Marovic i Covic cetinskoj kultmi, u ovaj akvir se sa vise sigurnosti moze ukljuciti jedino primjerak iz tumula 2 u Obrovcu, Z·iva:lji XXIX: 2). U tom smis1u presudan naoin formiranja ·drske i njenog zavrsnog dijela, u cemu ima dos·ta slicnosti sa bodezom iz Prapa:tnice. Pri tom i:zJduzenije i razvijenije sjecivo bodeza iz Obrovca upucuje na nesto mladi harizont, odnosno na zavrsetak cet<i,ns1ke kulture i kraj faze Reinecke Preostali bodeZ!i iz 01kol1ine Sinja koje u ovom kontekstu navode 1. Marovic i Covic (1. r vi vi 206, XXXIII : 1-6, 8; XXXIV : 1), nasem misljen}u, ni tipolos'ki, ni noloski ne mogu pripa·dati cetinskoj, vec na:rednoj dinarskoj kulturi, te detaljno obradeni u materijala te Predmeti od kamena, koji 1se najcesce oznacavaju kao »pseudo(1. r vi 1976, 66), koji su u ovom s1ucaju najvjerovatnije kao privjesci, ta!kode ·imaju dobre paralele na :Apeninskom poluostrvu, u okviru »epicampamiforme« horizonta, odndsno u pocetnim fazama kuHure Polada (up. A·spes- L. Fasan'i, 1976, Aibb. No, •treba ukazati na dosta analogije nalazima iz okoline Sinja 5, 6), koje postoje i ku:lt.ura Nitra Vla·dar, 1976,222, 4:7, 8) i u kasnoj fazi Nagyrev (R. 1984, Ll: 4). U keramiake proizvodnje cetinske posebno su indikaHvne sa nalazima u Grckoj. Kaiko se iz ranijeg izlaganja moglo vidjeti, veze na ovoj uspostavljene su vec u vrijeme protocetinskog facijesa. Podsjeticemo ·da nosioci ovog facijesa bili u konta:ktima sa sirim i sa obalom zapadne Grcke, da pri tom nisu zalazili u grcko kopno. Medutim, materija!l pokazuje da su tendencije cetinske ikul,ture u tom pogledu blle nesto lz·gleda da u ovom dabu ni1su vi•se izrazene komunikacije sa sirokim prostorom, ali se zato u znatnoj mjeri veze sa srednjom narocito sa sjevernim Peloponezom. Tako se roba srodna cetinskoj javlja u naselju Pelikata s dij elu os•trva Leukada W. ·U r t 1 25, Fig. 19), »Kotorac« ·tipa imaju dosta brojne paralele u naselju Lerna IV. znacajno ·da u toj etapi naselja u Lemi, kao i u prethodno navedenoj Pe1ikati, na ovakvim i slicnim
142

u znatnoj mjeri zastupljene ·trake popunjene irli tacrkastim ubodima, koje, kako z:namo, predstav1jaju jednu od osnovnih odlika cetinske ornamentike. Veoma indikativna Cinjenica da su slicne ornamenta1ne kompozicije dos·ta brojno zastup1jene u nase1ju Ognina, na i'stocnoj obali Sicilije (up. L. r 1966, XXXVIII: 1, 4, 5-11; XXXIX: 1-8; XL: 1, 5-8; XLI: 1-4, 8-15), u kome vec konstatovali i na:1aze protocetins'kog tipa. Mada s1JratigraEske i hrono1oske re1acije ovog nau potpunosti jasne, ovrdje da na1a:zi iz se1ja horizonta koji kao najvise upuouju na pe1oponesku i cetinsku robu, kako naCinu izvodenja ukrasa ta:ko i drsiki i forma:ma recipijenata. Iz tih razioga smatramo da se mora oz:bllj·no ra:cunati na odnose tog sa ovim podrucjima, u svakom s1ucajo vise nego na veze 1sa Tarxien horizontom na Malti, na cemu i':nsistiraju pojedini autori (up. L. r 1966, 57-64). Treba reCi da ornamentika ovog tipa pr·isutna i u Ezero u jugoistocnoj Bugarsikoj, ali u iz tog nema trougaonih uboda niti oblika koji odgovarali cetinskim peharima (up. G. G r g i v et 1979, passim.), rte se na eventua1ne veze i konta:kte nosilaca cetinske sa dosta prostorom za sada ne ra:cunati. Medutim, ka:da su u pita:nju podrucja Pe1oponeza i juzne mogu se navesti jos koje za:jedno sa vec navedenim ana1ogijama upuouju na postojanje sirih kontakata na ovoj re1aciji. Prije svega, postojanje cetinske u (Laterza) jasan znak da su iLi veze Sicilije i sireg prostora juzne Italije sa srednjim Jadranom u ovom vremenu sasvim moguce. Sa druge strane, za razmat·ranje kontakata sa Peloponezom posebno su z:nacajni na1azi iz apsida1nih kuca u Olimpiji. Posude koje tom na1azistu jos ovog vijeka otk11io W. Dorpfe1d znacajne slicnosti sa cetinslkom kako opstoj formli i u ornamentalnim motiv,ima. Podudarnosti sa posebno su izrazene u tije1a, vrata i oboda, te u ornamentaillnim motivima i kao sto su vrisestruke urezane 1inije tackastim te iz:dvojeni meandra:sti ukrasi i motivi u obliiku >>Osmice« (F. Weege, 1911, V; W. Dorpfel·d, Beil. 25; 22: 1-5, 7, 8). Takode, veoma slicne cetinskim su zdje1e su vene ka:snijih zastitnih iskopavanja na ovom 1okalitetu u m u z J.i s, 1980, Fig. 9, 10). Osim toga, ovog tipa konstatovana u nase1jima W. 1 g n, 1921, 13-14, Fig. 17; Rutter, 1982,470, 41, 42), Ziguries W. 1928, 124, Fig. 116) i Asea 1974, Fig. Svi ti nalazi su u III period, u o'kviru 89 : najpreciznije su determinisani oni iz Olimpije - u kasni period u m'u z 1 i s, 1980, 164) i iz gdje se ovakva keramika sU:srece tokom Citavog ovog razdoblja, s tim sto se pehari na nozi prvi put javljaju u rpodfazi IV 2, da u punoj mjeri zastup1jeni u jeme Lerna IV odgovara kasnoj etapi III perioda R u t t e'r, 1982,
143

U ovom kontekstu posebno istaci izdvojenog i »lambda« motive koji su u cetinskim tumulima, u Olimpiji i i koji u osnovi plasticnim »moustache« 11-111 (up. t z u w i t, 1979, 12: 15; zastupljeni su u pocetnoj fazi kasnog kompleksa, Ciji takode imaju dosta sa nalazima iz Olimpije, kao i neke slicnosti sa cetinskim (up. R. S h i 1 i t z, 1984, XLVII: 1-7) .. nam se da jednu stanicu u ovim stavljaJu i nalazi iz tumula A!niste u zapadnoj (up. vi 1970, 111), koji imaju dosta sa cetinskom ali i sa materijalom iz nalazista sa podrucja Pe1oponeza. lsti slucaj i sa koji se javljaju u okviru grupe Bubanj-Hum 111 (up. G r s n i n, XCIX: 7, 8), kao i sa ukrasima keramici grupe Somogyvar-Vinkovci (up. G r s n i n, 1983, Sl. 4; S. D i m i t r i v i 1966, 15 Prema stratigrafiji Lerne, »trakasti« ukrasi, »lambda« motivi i drugi ornamenti ovog tipa na tom podrucju su prisutni vec u ·ranom 111 periodu (Lerna IV 1), sto najraniji datum u citavom ovome krugu. Posto cetinski nalazi i iz drugih nalazista i kulturnih cjelina ne mogli stariji od faze Lerna IV 2, najvjerovatnije ni od etape Lerna IV to izilazi da su Peloponez i srednja Grcka mogli polazna tacka u sirenju ovih elemenata ka jadranskom i juznoitalskom podrucju. Tome u prilog govori i Cinjenica da se tumuli sa spaljenim pokojnicima u srednjoj i zapadnoj Grckoj javljaju takode veoma rano, na Jadranu ritus spaljivanja novina koju uvodi cetinska kultura. Vjerovatno su odatle ovi impulsi polazili i u smjeru zapadne Pomoravlja i Panonije, mada su u ovom slucaju moguCi i neki drugi pravoi, moZda jednim dijelom i iz samih cetinskih okvira. Pitanja primarnog porijekla svih ovih elemenata predstavljaju za sebe i tome cemo raspraviti prilikom obrade geneze kulture. Na ovom mjestu konstatovati postojanje tipoloskih korelacija na 'navedenim relacijama. Ako se tome doda i sahranjivanje koje u manjoj vecoj mjeri zastupljeno u vecini ovih cjelina (cetinska kultura, Nagyrev kompleks, i srednja Grcka, Belotic-Bela Crkva, Aniste), onda veze na ovim relacijama jos ve6u 'teblnu i znacaj. Time smo kulturne i hrono1oske paralele cetinskoj kulturi na jednom dosta sirokom prostoru juzne i srednje vremenski horizont kome pripadaju sljedece kulture: Polada kulture mladeg Nagyrev najmlade 111 perioda u Grckoj (Lerna IV te razvijene faze grupa Somogyvar-Vinkovci, Belotic-Bela Crkva i Bubanj-Hum 111. juznonjemackoj hronologiji, to odgovaralo fazi Reinecke Br.

144

KULTURA

DjeHmiono istovremeno sa cetinskom kulturom, veCim dljelom kasnije od nje, na prostoru srednjojadranskog zaleda dolazi do nastanka i razvoja jedne nove kulturne grupe koja karakterise posljednju f'azu ranog 'i starije srednjeg bronzanog doba ovoga podrucja. U ranijim istrazivanjima nalazista ove grupe ra:zJmatrana su uglavnom pojedinacno ili u kontekstu jednog uopstenog pojma kulture ranog bronzanog zapadnog sto sve donedavno bio i jektivan odraz stanja istrazenosti tog perioda u ovom dijelu Balkana. Medutim, istrazivanja koja su na ovom prostoru obavljena u posljednjih desetak godina, dala su veliki broj relevantnih podataka, koji sasvim jasno da podrucje imalo drugaCiji razvoj od ostalih dijelova zapadnog Balkana, sve se vise potvrduje i Cinjenica da ovom tlu, odranije pozna1!ih, ljrubljanske i cetinske egzistira jos jedna veoma znacaj,na kullturna cjelina, koju ovdje defiinisati kao dinarsku kulturu. Pokazalo se da na identifikacije jedne posebne turne u podrucja srednjeg cjena ovom tlu, osnov.no polaziste ovom smislu predstavljaju noviji radovl Covica, Oreca i Govedarice. Potrebu ovakve kulturne cjeline nagovijestio vec Covic priHkom obrade u Varvari, konstatacijom da tokom ranog doba dolazi do kul1!urnog zblizavanja ovog .naselja i nalazista sa srednjojadranskog tako da podrucje rijeke Ra:me postaje jedna od tacaka jadranskog kulturnog kruga ov i 1978, 57). U vezi sa opredjeljenjem materijala iz sloja IV Ravlica peCine, koji kako cemo Vlidjeti, izrazi1!i predstavnik dinarske Marijanovic istakao da ti nalazi pripadaju doj fazi ranog bronzanog doba srednjojadranskog podrucja, ciji sadrzaj, barem na prostoru zapadne Hercegovine, gotovo u potpunasti ri n vi 1981, 54). Govoreci naselj'i!ma ranog bronzanog doba jugozapadne Bosne, naglasio da se ova .naselja u potpunosti uklapaju u istocnojadranski kulcije se manifestacije najjasnije oCituju na podrucju tralne i njenog zale<}ja G v d ri 1982, 163). z,nacajne podatke ovog tipa sakupio i Orec iz praistorijskih naselja i u okolini Posusja r 1978, 181-291). No, u cjelini gledaju6i, .najveCii doprinos ove pro145

dala su istrazivan.ia Covica. U jednom od svojih vijih priloga, 1.1 cetvrtog toma Praistorije jugoslavenskih zemalja, Covic identifikovao elemenata koji Iia najvecem primarnog odnosno u sjeverDalmaciji i i istocnoj Hercegovini. On naglasava veliki srodnosti na citavom ovom ali u vise znacaja pridaje sadrzajima. Na taj naCin CoviC ostao dosljedan identifikacije na geografskih cjelina, u toj kaciji pri obradi perioda ranog doba Citavom jadranskom Naime, cetinsku CoviC da se na osnovu postojece jos uvijek moze govoriti sirim zajednicama na ovom tlu, te ovakav toj njegovom moguc v 'i 1983, 99-190). Kako se moze vidjeti iz cjelokupne grade ovdje iznosimo, takvo prihvatljivo samo u pogledu pojedinih faza ranog na nekim dijelovima istocnojadranskog sto i sasvim s obzirom na neujednacenost ove J"elativno prostrane UvazavajuCi 1.1 potpunos,ti potrebu dokumentarnog pristupa, koji neophodan narociio pri pokusaju definicije nove cjeline, smatramo da dosadasnja istrazivanja matekulture jedne velike nalazista s podrucja srednjeg Jadi to u koja da se ona produkti i predstavnici jedinstvene kulturne cjeline. Tu mislimo kako na srodnost pokretnih arheoloskih nalaza tako i na uniformnost .u stanovanja 'i Osim novija .u Varvari, Ravlica peCini i jos nekim nalazistima, pruzila stratigrafske podatke koji prvi jasnije razmatranje odnosa ove gn1pe sa cetinskom kulturom. u znatnoj mjeri otklonjena od prepreka cjelovitijem nog razvoja ovog u tok.u pocetnih faza bronzanog doba. Danas znatan broj nalazista koj;ima su zastupljeni slojevi i nalazi ove grupe. Njtihova najveca koncentracija konstatovana oko planine Dinare, prema dosadasnjim istrazivanjima, protezu se i na dosta sirokom podrucju koje se poklapa sa juzdijelom srednjeg dinarskog pojasa. Iz tih razloga predlazemo termin »dinarska kultUJra« kao najprikladniji naziv za gruTime htjeli da naglasimo i siri regionalni karakter, jer, kako cemo vidjeti, ima 'tndioija da se ona siri i dalje na jug, odnosno do zavrsetka dinarskog planinskog sistema. Znacajan, mada ne i presudan momenat razlozima su nas naveli na ovakvo terminolosko opredjeljenje slicna determinaoija apeninske Italiji. Ovo iim prije sto se egzistencija i razvojne tendencije ove u znatnoj sa dinarskom kulturom (up. F. D 1 i n 1976, 268-278) 40 •
40 Prema usmenoj informaciji koju smo ·tokom pisanja ovoga rada dobili od kolege covica i on u posljednje vrijeme dosao do zakljucka da na navedenom prostoru egzisHra jedna posebna kulturna cjelina, koju ovaj autor

146

PODRUcJE

Kako u uvodnom dijelu naglaseno, dinarska kul•tura se prostire jednom relativno velikom podrucju koje prakticno obuhvata citavu srednjojadransku oblast. Tu spada sjeverna, srednja i juina sa sirim zaledem, odnosno kraskii:m polj,ima jugoilapadne Bosne, te zapadnom i istocnom Hercegovinom. U ove okvire ukljucena su i ostrva Hvar, Brac i Korcula. Nalazista ove kulture susrecu se i na prostoru juznog Jadrana, ali u pojedinacnim nalazistima i u jednom manje jasnom kontekstu, te ih na sadasnjem stepenu istrazenosti ne mozemo sa prikljuCi.ti ovoj cjelini. Stoga ti nalazi posebno obradeni u okviru kulture ranog doba juznojadranskog podr_ucja. Za sada jU.Znu g.ranku prJmarnog podrueja dinarske kulture predstavlja prostor istocne Heroegovine i juzne Dalmacije, odnosno predio oko Bilece, Trelblnja i Dubrovnika. Prema sjevernom nalazista sa materijalom ovog •tipa, kao :i u ske i cetinske ku1ture, dopiru ·do podrucja Zadra, odnosno do Veleblta (Islam Grcki). Prema podac:ima kojima sada raspo1azemo, naji·sturenija podrucja u unutrasnjosti zapadnog Balkana su Livanjsko i Duvanjsko polje sa nalazistima Privala, VuCipolje i Strainica, kao i gornji tok Neretve, odnosno izvor Rame rsa naseljem u Varvari (v. kartu 7). Najveca nalaza i nalaz•ista u prethodno ogranicenom okviru konstatovana na srednje Dalmacije :i zapadne Hercegovine, odnosno u oblasti oentralnog dinarskog masiva. Na torn prostoru se u najvecoj rnjeri pratiti proces nastanka dinarske kulture i njen razvoj tokom Ci.tavog razdoblja njene egzistencije, te ga iz tih razloga uslovno oblljezavamo kao maticno podrucje ove kulture. Ovaj zakljucak iznosimo sa izvjesnom rrezervom, jer to podrucje ujedno i istrazeno, •te nije i·skljuceno da naredna istraZivanja u drugim dijelovima dinarske terirtonije pruziti ri nesto sliku u ovom pogledu. Do sad Sll poznata 33 nalazista gdje zastupljen materijal koji se sa sigurrnoscu moze pripisati Od toga 23 pripada naseljima, dok se u 10 s1ucajeva radi nalazima iz tumula, odnosno objektima iz domena sahranjivanja (v. kartu 7). i najbolje isrtra:leni su naseoblnski 1okaliteti ..Medu njima 12 peCi:nskih stanista, od cega su u 10 .nalazista obavljena iskopavanja, kod dvije peCine radri se slucajnim (Moeiljska i Vilina Pec.ina). istra:livanja, te kolicinom i raznovrsnoseu nalaza, posebno se isticu Ravlica peei<na, Skar.in Samograd, Gudnja i Vranjaj. Na zalost, do sada u zadovoljavajucoj mjeri samo dokumentacija iz Ravlica peCine Marijanovic, 1981, 1-97) i manjim dijelom nalazi riz Skall"rinog Samog·rada (I. r ovi vi 1983, 202, 215-219; Z. r u si 1972, 53-66), dok
def1nise kao »posusku u ·Vezi sa \tim Co\'iC pr.iprema koja objavljena u jednom od narednih brojeva Glasnika Zema1jskog muzeja za sada ne detaljn:ijim opdao1ma kJuHurnoj fizionomiji te cjeline, u ovom ne mozemo opravdanosti ri takve ·definJ.cije. .tome se moze raspravljat'i tek nakon objavljivanja navedene Covica.

147

;:

"
i'
§

"'

'"

·1.'

v
148

,,r;.-:-

•"'

Karta 7 - Na:lazista dinarske kulture Carte 7 - Stations de Ia culture de Dinara
....,

se veoma va.Zni i znacajni podaci iz ostaHh peCinskih ,stanista jos uvijek ne na na:Cin iskoristiti41 • slojevi i nalazi dinarske ,do sada potvrdeni na 8 gradinskih naselja (v. 7). Medutim, sa:svim da time broj aglomeracija koje ovoj nije ni iscrpljen. Na gradina, kao sto Kijevo ti Tijarlca krajini, Privija, Donji Konjevac, u zapadnoj Hercegovini, Straznica Dttvanjskom polju, te mnogim gim sa Citavog prostora konstatovani povrsinski na:lazi ovog tipa, no mi ih ovdje, iz raz1oga, necemo sirre razmatrati'L. Najvise podataka su istrazJivanja gradinama Varvara, Privala, Sovi6i i Necajno, te nam iz ovih naselja, navedena peCinska osnovni oslonac pri oprematerijala iz :istrazenih lokaHteta i svih aspekata materijalne cjelini. Prema dosadasnjitm izgleda da slojevi i u pe6nskim i gradinskim naseljima okolini Stoca :i Capljine, te treba oeekivati da dalji rad na tom ostalog, nasa saznanja i ovoj Grobni nalazi dokumentovani, jer najcesce tumuli kojima sah,ranjivanje obavljano viSe navrata, pocev od vremena protocetinskog facijesa. U ovom treba posebno izdvoji,ti :iz Vinjana, 1 Obrovcima-Zivalji i Ivankovaca gdje grobovi i nalazi jasno f,iksirani, drugim uglavnom se radi iz nasipa koji moguce samo t1ipoloski Od znacaja i nekoliko s podrucja Dalmacije i zapadne Hercegovine, za koje ne postoje podaci nalazista, cesto se ne zna ni blize mjes,to nalaza. Posto uglavnom i nakit, najvjerovatnije se i ovdje radi pokojnika, odnosno nalazima koji iz davno
NA(;IN STANOVANJA

Jedna od tipicnih karakterist,ika sta:novanje gradinama. Ma:da se na objavljenih podataka ovoj moze sa pripisati samo osa:m gradinskih naselja, veoma indikativna Cinjenica da skoro svima od njih zivot mjeri traje
U vezi sa i:s,trablrvanji:ma u pe6ni Gudnja v:kbl s:tr. 106 ovoga rada. Nalazd iz gradina s podrucja Sinjske krajine nisu objavljeni, smjciteni su u Arheo1oskom muzeju u Splitu i Muzeju Cetinske krajine u Sinju. U vezu sa nalazima iz zapadne Hercegovine li Duvanjskog polja y,]dj r 1978, 204, 214-215, 220-221 i G v ,d r i 1982, 161-162. 43 IR.adi se Hateljtskoj peCini, pecrni Megara, rte gradinama Guvnine i Dakuli:na glavka, kojiima istrafivanja izvode Marijanovic i Z. Kujundzic. 44 Tumul Ivankovaca nalazli se na putu iZJmedu Danila Bitnja i Kraljice kod Raskopan 1981. godine izgradnje Iokalnog puta . .N<t mjestu su uragovi jednog centralnog groba, taJko da sjek1re ii dez od bronze koje su pri ±skopu naSii raooici i bltli vise rijeci, svoj prilici iz ttog groba. se prvi put objavljuju na mjestu, ,te kolegi Z. Brusicu zahvaljujem na rustupljenim :podaoima i dozvobl za njihovo objavljivanje.
41 42

149

tokom Citavog perioda egzistencije ove Osim toga, mnostvo povrnalaza ukazuje da ovom kulturnom treba prikljuciti jos najmanje desetak gradina, govorilo da se pocetak masovnog naseljavanja polozaja moze vezati upravo za ovu kulturu i za naCin zivota nosilaca. Tome prilog ide i cinjenica da, osim naselja nisu zastupljena ni u cetinskoj, niti ranijim kulturama sa ovog

.-;,;__::-___,

Fig. 20 -

Sl. 20 - Plan Ve1ikog Gradca na P.rivali Govedarici) Plan de la gradina Veliki Gradac sur Privala (selon Govedarica)

Vaznost prethodne konstatacije posebno naglasavamo, jer ona, nasem misljenju, na jedan od momenata razvoju doba ovoga podrucja. Naime, dok se sa koji najvecoj mjeri karakteristika naCina sahranjivanja tokom ovog perioda, veze za protocetinski facijes, masovno naseljavanje grad1ina koje otpocinje sa dinarskom oznacava koja jedna od osnovnih odrednica nacina zivota praistorijskih zajednica na ovom sve do vremena rimske okupacije. Gradinska naselja redovno smjestena na i prirodno zasticenim mjestima, da se radi kraskih polja (Pri150

vala), dolinama rijeka (Varvara), ili izdvojenim brdrima (Necajno, SoviCi, Uz to ovi polozaji dodatno fortifikoradenim u tehnici suhoz:ida, te oformljen dobro zasticeni prostor za stanovanje. Za:nimljivo da vec ovim pocetnim fazama naseljavanja gradina razvijei fortifikacije, izgradene na naCin koji veoma ·terena. U SoviCi i Privala radi se kod kojih su jasno izdiferencirani centralni plato (akropolj) i forti.fikovano podgrade (sl. 20; r 1978, sl. 21). Nesto jednostavniji sistem fortifikaoije za,stupljen i Varvari (sl. 21; v i 1978, 6).

Sl. 21 - Plan ,gradine Necajno Oreeu) Fig. 21 - Plan 'de la ·gradina Necajno (se1an Oree)

U Necajna i SoviCa radi se jednoslojnim naseljima, te sasvim da i Citava fortifikacija pripada dinarskoj dok kod viseslojnih naselja, kakva su ona u Privali i Varva:ri (sl. 22), postoji mogucnost naknadne dogradnje, nije iskljuceno da i Citavo kasnijeg datuma. naselja i stambenih objekata jos nemamo nikakvih sigu.rnijih podataka. bez radene od nekog trosnog organskog materijala ciji ostaci do nasih dana. gradevine od oblijep151

ljenog Ka:ko pokazuju sva ,dosadasnja istraZ:ivanja, najveca koncentracija nalaza u pojasu uz bedem utvrdenja, sto bi znaCilo da su i objekti smjes,teni u dijelovima gradine. ovakva situacija u nekim moze i posljedica erozije i spiranja sa dijelova gradinskog platoa, ona svoj prilici predstavlja pravi od:raz unutrasnjeg uredenja naselja ove kulture. Smjestanjem kuca u uz fortiblkaciju obezbjeduje se iskobedema, kao jednog od zidova kuce, i dodatna zastita od atmosferilija, dok centralni dio platoa istovremeno ostaje kao slobodan prostorr za smjestaj stoke i za poslove od zajednickog interesa.

Sl. 22 - Stratigrafija Varvara covicu) Fig. 22 - Stratigraphie de la gradina Varvara (selon Covic)

gradina, nosrioci drinarske kulture su boravibl i u peCinama. tome svjedoce nalazi iz Ravlica peCine, Skarinog Samograda i drugih nalazista ovog tipa koja smo navebl u dijelu. da su sve te peCine naseljene 1i u prethodnim razdobljima, njihovim osnovnim odlikama vec bblo dosta rijeCi u ranijem tekstu. Zaposijedanjem ovih prirodnih sklonista dinarska kultura se prikljucuje mediteranskom krugu, ujedno i kraj ove stare tradicije. BuduCi da se u ovom slucaju radi povrsinskim slojevima, koji su osteceni raznim naknadnim intervencija:ma, tesko sta odredenije · reci stambenom karakteru dinarskih horizonata. U naj-

152

vecem broju peCina mogu se razlucliti ni osnovni aspekti ovog pitanja, odnosno da li se radi duzem boravku ili samo zadrzavanju nosilaca kulture. Medutim, najvjerovatnije da ni ovdje, kao pogledu elemenata kulture praistorijskih civiblzacija, nece va:l:iti jedan generalnri zakljucak, vec treba racunati sa ove mogucnosti, sto zavisno od niza okolnosti, koje na raspolozive dokumentacije u ne mozemo sagledati. SudeCi_ snaznim slojevima i relativno nalazima u RavHca i SkaSamogradu, izgleda da su nosioci dinarske kulture duze boravili u tim peCinama. vrstu naselja predstavljaju aglomeracije otvorenog tipa. su lokacijama PejiCa tocine, Slime i kuca u Gradou kod Posusja, u zapadnoj Hercegovini r 1978, 188-189, 193-195), kao i Ciciline u Islamu Grckom u sjevernoj Dalmaciji (S. at vi 1985, 297-298). Kako smo vec vidjeli, takva naselja dokumentovana su na ovom podrucju vec u pocetnim fazama ranog brornzanog doba, okviru dinarske zastupljena su u nesto vecem Medutim, sva ova nalazista poznata su samo na osnovu podataka sakupljenih terena, nijedno nije u pot.rebnoj mjeri deno, niti objavljeno. Iz tih razloga ne moze se nista odredenije reCi organizaciji, i drugim svojstvima ovakvih ,naselja. Ipak, veoma i sama konstatacija da egzistkaju u svim fazama ranog bronzanog doba srednjojadranskog podrucja, te u buduCim ovakvim lokalitetima trebalo posvetiti mnogo vise paznje. U ovom okviru posebno se izdvaja naselje Cair kod Stoca. Ova aglomeracija ima utvrdenje poput gradrne, ali smjes·tena u dolini neposredno uz rijeku Bregavu (V. t n k v i -S 1 i 1976, 86-87).
POGREBNI OBICAJI

na

U nacinu sahranjivanja dinarska kultura se u potpunosti oslanja srednjojadranskog prostora. ·i u cjelini odgovaraju onima iz cetinske kulture; isti tip ·groba, prilozi u grobu se 1ta!kode sasv•im izuzetno susrecu. Jedina razlika u odnosu na cetinsku kulturu nedostatak spaljenih pokojnika, odnosno iskljuCivo :pralktikovanje tjelesnog sahranjivanja u cista-grobov•ima. tome su kulture blizi izvornoj protocetinskoj tradioiji, nego neposredno prerthodnoj cetinskoj kulturi. Jedan od koji ovu povezuju sa autohrtonom tradicijom, svakako i sekundarna Uipotreba odnosno smjestanje ·i sahranjivanje u ranije iz•gradenim humkama. Takva situacija konstatovana u tumulu 2 iz Oraha kod Bilece, u kome su dva groba. Cinjenica da samim grobovima nema n!ikaJkvih priloga otezava preciziranje njihovog medusobnog odnosa. No, keramicki materijal sa sireg prostora tumula sadrzi jasne protocetinske i dinarske karakteristike, te jedan od OV1ih grobova, bez sumnje, priipada priprotocetinskoj fazi sahranjivanja, dok drugi vjerovatno pripadao kulturi. Posebno zanimljiv jedan grupni nalaz di-

153

narske keramike koji smjeSten oko 5 m od centra tumula, (0,30 m od povrsine). Ra:di se fragment•ima od 5 do posuda, koji svoj pvHici predstavljaju tragove ·dace ili nekog sHcnog ritaala ov i 1982, 10-13). Primjeri sekandarne tumala od strane nosilaca dinarske kalture konstatovani sa i podrucju Ceti•nske krajine. Mada se na osnova grade ova situacija ne moze jasno sagledati, avidom postojeCi materijal Arheoloskom mazeja Splitu utvrdili smo postojanje dinarsk!ih nalaza u nekim i cetinskim hamkama45 • Ipak, najveci broj do sada pozmatih tumala sa dinarskim grobovima su oni koji se cjelini moga pripisati ovoj Ovakvi tamuli sa konstatova:ni u zapadnoj Hercegovini Gradac kod Posusja, Dolac kod Gru;da), srednjoj Dalmaciji 1 u Zivaljima, Rarina Gomila u Ved11inama, 1i 10 Citluku, 88 Preocanima, Bogomolje na Hvaru)4 6 i u Dalmaciji (Rupe kod Skradina, Ivankovaca, Delalije).
MATERIJALNA I PERIODIZACIJA

Detaljna analiza nalaza 1i odnosa pokazuje da se ra:zvoj dinarske kulture odvija u dvije suk!cesivne faze, koje se mogu tipoloski i stratigrafski ja:sno fiksirati. Osnovu za takvu diferencijaciju predstavlja stratigrafija gra:dine u gdje dinarskoj kulturi padaju slojevi i (v. sl. 22), zatim Ravlica peCina, u kojoj materijal faze jasno fiksira:n u ·sloju IV, kao i na:lazi iz sloja i gra:dini Privala. Na istu situaoiju upu6uju i do sada poznati podaci stratigrafiji Skarinog Samogra:da. u slucaju prethodnih kultura, i ovdje medu nalazima preovladuju osta:ci keramickog posuda, s tim sto sada kvalitet izrade znatno losiji. se posebno odnosi koje u vrlo siromasno. Sa druge strane, veCi broj nalaza.
PRVA FAZA

Ovoj fazi iz sljedecih sedimenata: - sloj 4 u Ravlica - sloj od 1,10 m do 0,60 m Skarinom stariji horizont slo.ia najveCi dio iz gra:dine Necajno; sta11iji horizont sloja stariji naselja SoviCi; u Ivankovaca; i sahrana u 1 rovca, Zivalji; Delalije, Vedrine, kod i dr.
Racti se 1 riz Ogradica i 19 U ovaj okvtr i jos neobjavljeni 55 Rudinama-Okru:glo.
45 46

1 iz Ob-

20 i 27

Radinama, kao

i

154

Keramicki
keramiokim se sljedeci Mali pehari sa jednom ili dvije trakaste drske. Tijelo ili ostro sa la:ganim slabo naglaseni v.rat, koji se zavrsava ravnim ili malo izvijenim obodom. Dno ravno ili, rijetkim sluca:jev•ima, zaobljeno. Drske sa i1i neposredno ispod njega, zavrsana najsirem tijela posude. Na vJ:"hu drske vrlo cesto su izv·edeni sjekirasti, jezicasti i1i rozasti produzeci (·sl. 23: 1-3, 7, 8; XXXII: 1-7; XXXII: 1-8; XXXVII: 1, 5). Ovakvi su zastupljeni na dinarske kulture i predstavljaju •naj;tipicnij.u formu prve faze ove kulture. Dosta sru zdjele prosirenim i zaravnjenim ka unutrasnjosti obodom. Dno ravno. Ove zdjele umnogome podsjecaju na odgova.rajuce certinske i ku}ture, s tim sto su ovi primjerci veoma siromasno ukraseni XXXII: 8). Poluloptaste zdjele sa nesto obodom i ravnim dnom. Na n}ima su ceste potkovieas,te ·drske ili vertika1na rebra 23 : 9; XXXVII : 8). d) Bikonicne zdjele »S« prof!i.la sa malim, ravnim ili prstenasto :dnom (sl. 23: 4). Posude sa loptastim tijelom, oilindricnim vratom i malo izvijenim obodom •su relativno 'Slabo zasrtupljene XXXII:9), taj oblik s obzirom da dosta podsjeca na keramicku kulture. f) Plitke hemisfericne posudice - kasike sa malom tra:kastom drskom koja pocinje sa oboda ili malo prelazi obod XXXVII: 9). g) Posu.de sa ljevka:sto izvijenim vratom i ja:sno na:l!nacenim prelazom u 1tijelo. Dno neiz.diferencirano. Karakteristicne dvije trakaste drske koje dosta podsjecaju na one tipa XXXIV: h) Posude sa izvijenim vra:tom i cetiri trakaste drske. konicno, zavrsava se ravnim •i relativno uskim dnom XXXIV : 4). i) Grubo posude veCih ili manjih dimenzija spada medu najcesce nala:Zene, mada ne i najtipicnije keramicke sto i razumljivo s na veliku upotrebnu vrijednost i nizak stepen tipoloske osjetljivosti ovakvih ,formi. Najcesce su to lonci debelih zidova jajaste forme sa izvijenim obodom ili jednostavnog koni6nog Drske su mahom jezicaste i1i potkovicaste, rjede se susrecu masivne trakaste, koljenaste i horizontalne drske (sl. 23 : 10; XXXIII : 6).

-

-

-

-

155

Ukrasavanje posuda
i u ma·njoj mjeri na bolje radenom posudu, moze se reCi da orna-

Ako se izuzmu plasticni ukrasi koji su zastupljeni na

mentisanje keramike u okviru starije faze kulture nije tako ·cesto, niti raznovrsno. Naime, kvalitetno posude mnogo cesce neukraseno nego ukraseno, te se i u ovom smislu dinarska kultura bitno razlikuje od prethodnih sa ovog podrucja i Ornamentalni rmotivi nisu raznovrsni, mada u upotrebi relativno veliki broj razlicitih ornamentalnih tehnika. Osim ukrasa, zastupljeno urezivanje, ubadanje, odnosno zigosanje, zatim otisci namotane niti (Wickelschnur) te ukJrasi »Li tzen« - tipa, tj. otitraka. Ceste su i ubadanja, dok sci se ostale tehnike javljaju uglavnom samosta1no. Redovno se ukrasava gornji dio posude, narocito vrat i obod. Dr&ke su rjede ornamentisane, izuzev plasticnih produzeta:ka, koji osim ukrasne imaju i odredenu prakticnu funkciju. NajcesCi i najrasprostranjeniji motiv su uske urezane trake sa popreenim zarezima (ljestvicasti ukrasi) ili, rjede, sa nizom uboda umjesto zareza (sl. 23:4, 8, 9; XXXII:2, 4, 9; XXXIII:4; XXXVII:7, 8). Ovi motivi mogu izvedeni u vertika1nim i cikcak·kompozicijama. Manje su u srafi,rani trouglovi izvedeni urezivanjem Hi visestruki cikcak-urezi koji u negativu formiraju motiv V!lse6ih trouglova XXXVII:8; XXXII:9). Dosta rijetki, ali veoma zanimljivi su nizovi kruznih Hi ovalnih uboda koji su poredani u dvostrukim ili visestrukim nizovima, te u horizontalno ili vertikalno formiranim grupama uboda XXXII:3, 5, 7). Pojedinacno se susrecu i nizovi ovalnih koji su izvedeni preko urezane linije, tako da formiraju tzv. motiv »muzickih nota« ukrasi su, u stvari, jedna degenerisana motiva koji su u u vrijeme kulture. Motivi izvedeni u tehnioi >>Wickelschnura« i »Li'tzen«-ukrasi spadaju u rjede zastupljenu ornamentiku. Javljaju se u horizontalnih i vertikalnih nizova ili traka, ramenu, vratu drskama XXXIII:3; XXXIV:7, 8). »Litzen«-ukrasi su ponekad izvedeni u valovitih XXXV:4), sasvim rijetko su u komblnaciji sa Z;igosanim kruziCima XXXIII:8). Za ove vezana upotreba inkrustacije. Inace, tehnika oti-skivanja tekstilnih traka strana u dinarskoj kulturi, treba reci da se ne javlja na tripicnim »Litzen«-oblicima, vec na jednostavnim manjim loncima fakture. Kako vec naglaseno, g.rubo posude ukrasavano gotovo iskljucivo plasticnim Brojne su jednostruke ili visestruke plasticne trake ispod oboda, na vratu i na trbuhu posuda, naroeito su karakteristicni nizovi uti,snuca izvedenih prstom na obodima, na plasticnim trakama, te na potkovicastim. i horizontalnim drskama XXXIII:6; Covic, 1983; XVI:l; XXI:6; Govedarica, 1982, III:l-3, 5, 6). Ova ukrasna tehnika koristi se i u okviru kvalitetnije keramike, ali u vrlo ogranicenom i izboru motiva. su to bradavicasta ispupcenja izvedena na ramenu i trbuhu
1

l56

''

Fig. 23 -

Sl. 23 faze kulture typologique de la phase p1us ancienne de la culture de

157

ili korijene trakastih drski XXVII:l; Govedarica, 1982; 1:5; IV:1, 2), te vertikalna plasticna rebra koja poainju od oboda XXXVII:8; Govedarica, 1982, II:9, 11, 12; III:4). Sasvim rijetko se javljaju dugmetasta ispupcenja na najsirem blkonicnih G v d ri 1982, II:5).

Oruzje i orude
Cl

Medu najcesce nalaze ovog tipa spadaju kameni zrvnjevi i sat]rakojima se mljelo Zito. Takode su dosta kostana Sila, glineni prsljenci za vretena, i pi:rami·da1ni utezi od pecene zemlje. su cajene torme koje se susrecu u naseljima, kako dinarskim, tako i koja pripadaju starijim i mladim kulturama. Ovim, rei hronoloski neosjetlj.ivim formama, pr1padaju i pojeHnacni na1azi kcremenih strelica i jednostavnih sjekira. Mnogo metalni bodezi i sjekire koje se, kako vec napomenuli, nalaze jednom relatrvno velikom broju. Medu razlikuje se nekoliko tipova: Bodez tiz Zivalja ima jako izduzenog trougaonog sredini tako da deltoidan presjek. Punolivena drska spojena sa sa pet nitni, zavrsava se kruznom p1oCicom u Cijoj davicasto ispupcenje. Ostrica i drska su urezanim linijama XXXIV:l). Kod bodeza jz Vinjana samo jako izduzena dvosjekla ostrica, koja se zavrsava siljkom. Na zaobljenom d>ijelu nalazi se pet mas'ivni'h pricvrscena Ostrica sredini i ima deltoidan presjek. Ukrasena urezanim i taokastim (sl. 23:5; XXXVI:l). Istom pripada i bodez iz Bajagica, koji manjih dimenzija XXXVI:2). Grupu bodeza · sa zdepastim i bazi dosta sii zaravnjenim sjeCivom, predstavljaju iz Obrovca, Jukica gomile i Bitelica XXXVI:4, 5; XXXVII:2). d) Zasebnom tipu takode elegantne ostrice bodeza iz Ivankovace i iz Gljeva. Primjerak iz Ivankovace se posebno istice naglasenim sredisnjim .rebrom, dok ostrica iz Gljeva stanjena sa odnosno predjelu sjeciva XXXV:2;

-

Izdvaja se takode vise tipova Sjekire iz i tipu sa .dugim cjekoji se zavrsava rozastim produzetkom va:stim prednjoj strani Vitko i tijelo se zav.rsava relaHvno sjeCivom. Primjerak iz Citluka odlikuju rebrasto uzdignuti rubovi tijela
158

-

-

-

Sjekire iz Topolja i Ivankovace imaju kratki cjevasti usadnik i riz·duzeno tijelo, koje se zavrsava sirokom ostricom (sl. 23:6; XXXV:S; XXXVII:4). Bruga sjekira iz Ivankovace pnipada jednom i veoma tipu. Ova sjekira izlivena zajedno sa vitkim i dugackim drzalom presjeka. dio sjekire takode kruznog presjeka i savijen pod OS trim na drzalo, dok duzi dio dio se prema ostrici stanjuje i prosiruje XXXV:1). d) Sjekira iz tumula VI u Ljubomiru pripada t'ipu >>Randleistenbeil«; blvena, sa neznatno ojacanim XXXIV:9).
1

Nakit
Nakit u ovoi fazi dinarske kulture dosta slabo zastupljen. U ovom smislu isVice se jedna ukrasna igla unjeti6kog tipa (Osenkopfnadel), koja slucajno nadena u Posvranju kod Imotskog Ovom krugu takode se moze p11ipisati kameni privjesak u obliku »Arrnschutzplatte« iz tumula 1 u - Zivalji, te nekoliko prstenastih kariCica od dvostruko savijene bronzane zice poput one iz tumula VI u Ljubomiru
DRUGA FAZA

cih lokaliteta:
-

Drugoj fazi di:narske kulture pri:padaju slojevi

nalazi 1z sljede-

mladi horizont Varvare i Varvara mladi horizont Privale i Privala najveCi dio nalaza iz gradine SoviCi; mladi horizont naselja iz gradine Necajno; pojedinacni na1azi iz Skari:nog Samo,grada iz tumula 5 u Gorici; grob iz tumula 10 Oitluku; pojedinacni nalazi iz tumula 2 Orahu (up. vi 1980, sl. 15); veCi broj nalaza (bodeZ!i iz Gnojnice i Topolja, sjekire iz okoline Sinja i Ljubuskog itd.).

Keramicki
U fazi dinarske kulture dobnim dijelom su u stariji iz prethodne etape ove kulture, a1i te osnovne forme sada dobivaju i neke znacajne nove kara1kteristike. Uz to se pojavljuju i pojedini novi oblici, sto znak novog razvojnog stupnja. U cjelini kako u kvalitetu izrade tako i u formama i nacinu
159

Isticu 'Se sljedeCi oblici: Pehari sa jednom dvije trakaste drske koje sa ili, rjede, ostro sa ravnim dnom. Ove posude u velikoj mjeri odgovaraju peharima iz prethodne ,faze, razlika u ornamentisanja, i u obliku i polozaju drske. Posebno su karakteristicni masivni ili produzeci koji dosta obod Csl. 24: 8, 9; XXXVIII: 2; XL: 4; Ma1li vrcevi oblilka slicnog prethodnim rpeharima sa jednom koljenastom ili trakastom drskom sa sjekirastim ili slicmasivnim produzecima (sl. 24: 4; XL: 7). pehari sa vratom i jednom traka:stom drskom koja nadvisuje Dno Ove posude su cesto ukrasene kanelurama (sl. 24: 2; XLI: 1, 2, 4, 5). profila sa koljenas,tim d) Bikonicne posude drskama na nenaglasenom ramencu. Gornja povrsi>na drski p1ocasto prosirena sa dugmetastim, rozastim, jezicast,im zavrsetkom (s1. 24: 7, 11 XXXIX :1, XL: 6), sto, uz masivne sjekiraste produzetke posuda t'ipa predstavlja jednu od tipoloskih karakteristika keramicke produkcije u ovoj dinarske ku1ture. Konicne solje sa jednom koljenastom drskom koja se plocasto proSiruje na obodu XXXVIII: 1; XXXIX: 4) ili, pak, sa koso polozenim p1ocastim produzetkom u znatnoj mjeri nadvisuje obod XXXVIII: 4). f) solje sa ljevkasto i jednom trakastom drskom koja XL : 1). g) sa ravnim obodom na kome su dva do cetiri trougaona ili rozasta zadebljanja. se ponekad produzavaju u vertikalno rebro (sl. 24 : l1) Plitke - Cinije sa prosirenim i malo obodom na kome su (sl. 24 : 12). i) Plitke, poluloptaste posudice - kasike, sa drskom koja rozasto nadvisuje obod XL : 2, 4). Gruba keramika uglavnom istih oblika kao i u prethodnoj fazi (sl. 24 : 6). su lonci sa vratom i sa dvije trakaste ili drske. Posebno lonac ovog iz tumula 5 u Gorici, koji ima cetiri drske, od kojih su dv,ije horizontalne i dv,ije ljenaste (up. vi 141, sl. 1).
1

-

-

-

-

Ukrasavanje

Ornamentika posuda ove faze u odnosu na prethodno ra:z,doblje u redukovana i svodi se gotovo u plasticne ukrase. Tehnika otiskivanja niti i ti »Litzen« - tirpa, koji su bili u eta:pi dinarske
160

tkl {
\

:,i

"

.··.
.
. .
__
__

.. _ : · ·-··
.
,;·

·

8 .' .

'. '•\.'. . -·
.
12

. ..

; :

..

'__.

Fig. 24 -

Sl. 24 -

Tlipoloska m1ade faze dinarsrke kulture 'tyrpologique de la 'Phase recente de Ia aultu-re de Dinara

161

sada Jedino se sasvim i to samo pojedini, degenerisani i nemarno izvedeni motiyi {sl.24 ; 8). Na gruboj keramici nema tako znacajnih promjena, vec se priiz odranije poznatog repertoara: plasticne trake i prstom (sl. 24 : sada se vecoj mjeri javlja posebnih U:krasa (v. vi 1978, 1; XXXIX :.2, Medu ornamentima izvedenim na kvalitetnom tkaraikteristicna trougaona i rozasta ispu:pcenja U nesto manjoj mjeri su vertikalna rebra i bra:davica:sta ispupcenja, kao i dugmetasti ukrasi (sl. 24: 4, 11, 12; XXXVIII: XXXIX: 1, 5; posebno izrazen jedan novi man'ir ukrasavanja kvaXL : 7). litetnog to pojava kanelura. Ti ukrasi zastupljeni na gornjem dijelu trbuha, i drskama, i to kao nizovi ili kosih kanelrura (sl. 24: 2; XLI : 1, 2, 4, 5). U pojedinim radi rse razudenim kompozicijama, poput onih koje susrecemo u razvijenog bronzanog doba na panonskom podrucju XLI : 2).

Ostali nalazi
Od ostalih nalaza koji ka:ra!kteristioni za ovu dinarske navesti bodeze iz Gnojnice kod Mostara XXXVIII : i Topolja kod Knina (sl. 24: 5; XXXIX: 2), kao i bronzane sjekire sa krilcima - >>Randleistenbeil« koje vise primjeraka XLI: up. I. r vi 1981, sl. 12; vi sl. 2). U ove okvire spada i krivi bronzani noz iz XXXIX :
KULTURNI I OKVIRI

Ka:ko smo vec dinarska se o!kvirrno moze datirati posljednju· ranog i etapu srednjeg bronzanog doba Reineckeovoj, odnosno hrono1ogiji. jasno se tiJpoloSiki, stratigrarski i hroDvije razvojne faze ove nolosk,i ·te starija pripadati ranom bronzanom (faza Reinecke Br. dok mlada sasvim Citavo razBr. vidjecemo da nije isk}ju:ceno ni njeno trajanje.
PRVA FAZA

U smislu preciznijeg ku:lturnog i hronoloskog opredjeljenja starije faze dinars'ke na prvom sagledati njen odnos sa cetinskom U vezi sa ovim do nije sirih razmatranja, osim sto I. MaroviC i Covic jedan broj tipionih nala:za iz ovog otkvira pripisali trecoj i dijelu faze cetinske Pri tome se ovi najvise na strati'graf47

Vridti prethodmo poglavlje,

cetinske kuHure, str. 142.

162

u peCini Skarin Samograd, na ovakvih nalaza u istim u kojima zastupljena i cetinska kultura, te na neke cetinske nalaze u pojedinim gradinama sa ovog podrucja (1. r ovicCovic, 1983,198, 200). razlozima zbog kojih se ovakvo opredje}jenje ne moze prihvatiti vec rijeci prilikom obrade kulture, u vezi sa meda ovim kulturama bltni sljedeCi momenti: materijalna produkcija dinarske i cetinsike kulture u tolikoj se mjeri sti:lski i tipoloski razli:kuju da na ovoj relaciji gotovo da ne rpostoji ni najosnovniji minimum zajednickih elemenata 'koji neophodan za njihovo povezivanje u jedinstvenu cjelinu. Sa tog stanovis,ta ovdje se sasvim sigurno radi raznorodnim kulturnim grupacijama. - Tipioni dinarski nalazi nisu u zatvorenim sa oblicima cetinske zatvorenim cjelinama mogli smatrati zajednicku ovih raznorodnih elemena,ta u jednom ili, barem, u istom u sahranjivanje obavljeno u jednom maha i bez naknadnih intervencija. Kad su u pitanju takav kontekst odgovarao jasno izdiferenciranom i sloju. - U okviru nekropola takav slucaj do sada nigdje nije konstatovan. Zajednioko prisustvo ovih elemenata dokazano samo u nasipima sa visefaznim sahranjivanjem. Medutim, to u ovom caju ne moze dokaz istovremene egzistencije, su isti tamuli kontinuirano u pocev od protocetinskog facijesa do kraja dinarske kulture, rijetke jos kasnije sahrane u humkama i grobovima izgradenim pocevkom ranog bronzanog doba. edan od ekstremnih primjera u ovom smislu su keramicki nalazi iz 10 u Citluku XLI : 1), koji pripadaju srednjem bronzanom dobu i mladoj etapi dinarske kulture, te se ni kom osnovu ne mogu dovoditi u vezu sa cetinslkim turnim krugom. - Na situaciju u Samograda ne moze se u punoj mjeri racunati, jer ovaj materijal nije cjelovito objavljen, niti analiziran. Na osnovu uvida postojeca dokumentaciju i prema podacima koji su arheolosikoj Hteraturi 'do sada izneseni, mozemo reCi da sloju od 1,10 m do 0,60 m, to horizont koji 1. Marovic i CoviC prirpisuju III fazi cetinske kulture, preovladuje roba dinarskog tipa. Tipicni nalazi su sasvim rijetki i najvjerovatnije sediment'ima ovoga sloja. - Mnogo pouzdaniji u ovom pogledu su rezultati istr-azivanja u Ravlica peCini, gdje IV sloj sa dinarskom kulturom jasno odvojen od sloja u kome zastUJpljeni tipicni cetinski nalazi r ij n vi 1981, 54). Stratigrafija ove peCine za sada, bez sumnje, najsigurniji pokazatelj odnosa medu ovim kulturnim cjelina- U slojevima gradinskih naselja kulture keramilka cetinskog tipa u SoviCima i u Vucipolju, i to samo sporadicno (up. vi 1980, V: G v d ri 1982, 161, V: 11). Na svim ostalim gradinama iz ovog akvira, njihov
163

nije mali, nema nikakvih tragova zajednicke egzistencije, niti kakvih na ovoj 'relaoiji. Takva ·situacija nalaze ·da se pojedinacni cetinski nalazi u prethodno navedenim gradinama mogu razmatrati jeditno kao tragovi kratkotrajnog boravlka ceti·nske kulture na tim mjestima prije dinarskih naselja ili kao rezultat odredenih dodira u horizontu dinarske kulture, odnosno u vrijeme koje odgovara zavrsetku Prema tome, cjelokupna raspoloziva dokumentacija ne ide u prilog opredjeljenju koje zastupaju I. Marovic i Covic, vec upucuje na jasnu kulturnu i hronolos1ku diferencijaciju cetinske i dina·rske kulture. Time se iskljucuje i mogu6nost egzistencije III faze cetinske kulture u onom kako su to predloilli navedeni autori. Odredeni kontakti na ovoj relaciji moguci su samo u doba zavrsetka cetinske kulture, na kraju njene druge faze, definiciji Marovica i Covica, to i vrijeme pocet!ka dinarske kulture. Sve indicije u'kazuju da se smjena na ovoj relaciji morala odigrati u jednom relativno krat!kom razJdoblj·u, koje odgovara prelazu iz etape Br. Al u Br. hronologi•ji. Na odredenu tilpolosku vezu dinarske i cetinske 'ku1ture upucuju o11namenti izvedeni kom zigosanja, kruzni ub·odi XXXII: 2-7, XXXIII: 2), koji su vrlo cesti u cetinskoj ikulturi. Medutim, motivi su vee sasvim .drugaciji od cetinskih i u potpunosti odgovaraju nacinu ukrasavanja. Da su ovakvi U:krasi prisutni tokom citave prve faze dinarske kulture jasno pokazuje ornamenHka bodeza iz Vinjana XXXVI : 1), koji sv,im relevantnim tipoloskim odl!ikama pripada kraju etatpe Br. da neki arhaicni iz prve fa:ze dinarske kulture vise upucuju na starije uzorke tipa nego na cetinsku kulturu, koja prethodila. Tu na loptaste posude sa vratom iz Varvare : 9), na motive »muzickih nota« iz Necajna i Privale XXXII: 6), kao i na ljestvicaste ,k,oji su voema brojni u ovoj kulturi XXXII : 9; : 4, XXXVII: 8). Tom ikrugu prilpadati i zdjele sa prosirenim obodima XXXII: 8), koje ta:kode vise odgovaraJu ljubljanskoj tradiciji nego primjercima ovog tipa iz okvira cetinske ku'lture. Moze li to zna:citi ·da u ovom postoji i jedan stariji horizont koji prethodi dinarskoj kulturi, odnosno njenoj prvoj fazi u smislu nase definicije?! - P·rema raspolozivim stratigrafskim podacima tako nesto ne se moglo potvrditi. Naime, situacija u Varvari i u Ravlica peCin'i IV, jasno govori ·da veCina ovih elemenata hro.. noloski fiksirana okvire .fa:z:e Br. ·te tipolosku vezu sa skom kulturom u ovom slucaju .dosta tesko objasniti. No, pitan'je ovih relacija cemo za sada ostaviti strani, da blsmo ih detaljnije razpriliikom abrade nastan,ka dinarske kult.ure. i cetinske kulture i smjestanjem staDiferencijacijom rije dinarske faze u okvire Br. namece se potreba prei'spitivanja hronoloskog vrednovanja nastanka drski sa sjekirastim zecima, koje su jedna od najprepoznatljivij'ih ;karakteristika u keramickom materijalu ove kulture. Pitanje prve pojave ovih na srednjojadranskom prostoru nije na zadovoljavajuCi naein razrijeseno, te
164

se taj problem danas kao jedan od najkriticnijih niomenata i hronoloskom Naime, u arheoloskoj se pocetak oblika na jadranskom smjesta u vrijeme koje odgovara fazi Br. vi 1978, 57; rG v d r i 1982, 112-128). Osnovna i jedina potpora ovakviJm datacijama 'SU pojedinafui nalazi OVOg tipa koji konstatovani na periferiji ovog podrucja, u Varvara (Uip. vi 1978, 57, XVIII : 5; : 16). ako se obzk i danas poznate i stratigrafs:ke cjeline, kao sto na prim:jer, Ravlica peCina, . gdje se ti elementi ne javljaju prije mlade faze ranog bronzanog doba, nosno prije etape Br. (up. Marijanovic, 1981, 54), onda se prethodno datiranje, reeeno, mora dovesti U prilog potrebi kasnijeg datiranja pojave sjelkirarsti>h drski govori i njiPod koji takode u hovo prisusrtvo lje Br. (up. vi 1983, 172-173). Drske ovog tipa (»anse ard ascia«) dokumentovane na Apeninskom i u jugoistocnoj Francuskoj. Njihova masovna pojava veze se za protoapeninsku (»Protoapenninico Cija dataoija nije ali se najcesce smjesta u period koji odgovara mladoj fazi ranog bronzanog do'ba hronologiji, odnosno etapi Br. Medutim, sasvim da OVe drske rSV'Oj procvat doZivljavaju U srednjem bronzanom dobu, odnosno u ku1turi i u njoj facijesima u juznoj Francuskoj 49 • Ovu mozemo sa punom sigurnoscu, jer izvedena na osnovu koji su dobro friksirani na· lazima 1z okvira kulturnog (up. F. D 1 i n 1976, 269-278). . U ovom smirslu posebno indikativan tirpoloski razvoj »ansa ad ascia« s podrucja Sa11dinije i sjeverne Italije, koji uspostavio Ceccanti. njegovom misljenju, ovaj tip drske nastao evolucijom »ansa gomito« tipa Campaniforme-Prebunanaro, u tom okviru on razlikuje sljedece tri faZJe razvoja n t i, 1980, 337, Fig. 1, 2): Prvoj fazi (tip 1) odgovaraju drske koljenastog »gomito« koje zastupljene na Sardiniji, kao i u nalazistima kulture Polada i na sirem prostoru sjeverne Italije. Do rformiranja »ascia« (tip 2) dolazi u narednoj fazi razvoja. Ceccantiu, to vrijeme razvijene kulrture Polada, odnosno zavrsetka ranog i prelaza u srednje bronzano doba. TreCi tip sjekiraste drs1ke (tip »canonico«) sa velikim, do· vec pripada srednjem dobu.

-

268-278

vezi sa datacijom ku1ture vidi F. D 1 i n 1976, tamo navedenu 49 Gru:pe i »1anguedocien« i dr.; ·Uip. r n 1u .d i rr ·t, 1956, 241-280, F1rg. 2, 4, 5 i!d.; Atlas prehistorique du midi Mediterraneen, Feuille de Tou1on, 8, Flig. 1978; Feu>ille de Dralguignan, 62, Firg. 22, 6; F. D 1 in 1976, Fig. 8 : 13, Fig. 95, 8.
48

165

Ta:kva sjekirastih drski saglasna sa prethodno iznesenim datacijama F. DeLpino i italijanskih te se na taj naCin ovaj tip drske predstavlja kao tipican razvoja zapadnomediteranskog kruga. Dinarski primjerc'i najvise Ceccantievom i to ne sardinskoj, vec sjevernoita1ijanskoj varijanti koja se susrece nalazistima Palidoro, Scoglietto i dr. n t i, 1980, Fig. 2 : 2, u Citavom ovom smatramo da se pojava i razvoj ovakvih oblika na srednjojadranskom podsa 'dosta osnove mogla dovesti sa s podracja ltalije, i to okviru jednog razdoblja koje nije starije od vremena faze Br. se hronoloska pozicija sjekirastih drski Varvara i njihove nesto ranije samostalne pojave na sjevernoj periferiji ovoga ,dovodi pitanje. No, vezi sa ovim treba jos naglasiti da malobrojnost ovakvih oblika Varvari da oni sire odomaceni vrijeme faze Br. te moguce da tog perioda. U tom ova pojava ne bi sa prethodno iznesenom datacijom i analogijama sa sireg podrucja. Pojedinacni nalazi »pseudobrassarda« iz okvira re najbolje analogije takode na sjeverne Italije, i to kasnoj Polada (up. s s - L. F s n i, 1976, : 18-20). Tokom prve faze dinarske prvi se elementi koji na podracja sa sirim balkanskim zaledem i prostorom Panonije. U ovom smisla posebno indikativne posude sa ravnim dnom," kratkim vratom i sa cetiri trakaste drske, koje konstatovane Rupe kod Skradina i Delalije kod S'ibenika XXXIV: 4; up. i l s evi 1984, sl. Z. G n 1976, XVII - XIX). Posude tog tipa veoma brojne kompleksa Nagyrev Njihova prva pojava pada ovoga kompleksa, zastupljene i tokom kasne i mlade nagyrevske etape. periodizaciji R. - Kalicz, ova dva mlada horizonta fazi ranog bronzanog doba Madarske R. S h r i r l i z, 1984, 147167, XLIII : 12, 13, 15 rd.), sto se moze sinhronizovati sa etapom Br. i Reineckeove hronologije. analogije nalazimo s podrucja dinarske nekropoli Mokrin, gdje ovaj tip traje dosta (up. Gir i 1971, XXVI: 2; XXVII: 2; XXXV XXXVII: 2; XLIII: 1). U ovom takode treba navesti i analogne nalaze iz okvira Hatvan, gdje se ovi tiNagyrev elementom (up. N. 1 i z, 1968, LXXII : 5). Podsjecamo i na ranije predstavljene nalaze iz Zamnjaka i Trogrle peCine Istri XIV: 1), koji takode okarakterisani kao import iz mlade Nagyrev i datirani Br. Uvoz s Panonije svakako predstavljati i bronzane sjekire sa cjevastim otvorom za drzalo, onih ,jz Vedrina i XXXVI : Jedine bliske analogije sjekirama ovog tipa poznate

166

ostavi Koros, koja datirana ranog bronzanog doba Madarske, sto odgovaralo fazi Br. hronologiji 50 • U okvira razvoja treba traz'iti i porijeklo drski sa rozast·im Nalazi ovog tipa analogije starijoj fazi vatinske kalture, koja datirana razdoblje Br. G r s n i n, 1983, 508), sto odgorvaralo prve etape dinarske Cinjenica da takve drske konstatovrune i vi 1983, XXIII:4, 6) nra pravac kojim ovi elementi prispjeli na dinarske kulture. Nesto priroda problema »Litzen« ornamentike i izvedenih tehnici »Wicke1schnara«. U »Litzen« nije sporno odredenje niti porijeklo, vec mehanizam prispijeca na ovo tlo. Mada ovdje zastupljemi tipicna vec samo tog tipa, i taj podatak dovoljan da se ovaj manir dovede u sa maticnom »Litzen<< keramike, odnosno sa istocnoalpskim i zapadnopanonskim gdje se ovakvi datina sam kraj ranog bronzanog doba V i n s k i- G s i n i, 1983, 484-491; r z i n g r, 1984, 45). Na isto i nalazi ovoga tipa iz Razvlica peCine IV n vi 1981, 42, 54, sl. 3), Poda Sovica vi 1983, 152, 158, 181), Zivalja (1. r vi vi 1983, 214) i lokaliteta kojima se ·taj tip te nema nikakv.ih razloga kojti nametal:i dataciju ovih u >>Litzen<< na ovom uglavnom se objasnjava ptodorima iz pravca sjevera vi 1983, 181), no treba da ovi elementi do sada nisu konstatovani u od srednje Bosne do zapadne Panonije, pojedinacni nalazi ovog tipa s podrucja sjevernog Jadrana (Vaganacka S. F r n h 1985, 10, 5:6) ukazuju i na neke mogu6nosti Ll rjesavanja ovog Ukrasi iz tehnike »Wiokelschnara<<, odnosno ti, dosta su sporadic111i u dinarskoj kulturi, javljaju se uglavnom na njenoj sjevernoj periferiJi. U nesto mjeri samo dok se ostalim susrecu pojedinacno. Sa strane, takv1i ornamenti dosta cesti podrucju srednje Bosne, te njihovo prisustvo u dinarskoj najvjerovatnije posljedica aticaja sa tog podrucja. Stratigrafska pozicija ove ornament·ike Varvari, kao i u Poda i Alihodzama, na vrijeme Br. (up. vi 1983, XXV1:4, 8, 9), sto u potpunosti odgovara vremenu egzistencije ove faze dinarske kulture. Nalazi metalnog oruzja i naJkita u di:narskoj kulturi mnogo su ces6i nego u prethodnim fazama ranog bronzanog doba ovoga
50 I. r vi vi 1983, 209, u navode per.iodiMozso1ics koja se arheologa pokazac1ju zala suvise R. S h r i rli z i autofaza IIIb ranog bronzanog d01ba Madarske ne bi od etape Br. Reineckeu {R. S h r i rli z, 1985, 164), sto pak, prev.isoko. Analogije sa da se III etapa ranog bronzanog doba Madarske sinhronizovati sa Br.

167

ne trebalo da iznenaduje, jer se procvat metalurSke produkcije koji nastaje u fazi Br. ru srednjoj Evropi i na sirem prost:oru, morao odraziti i na cescu pojavu bronzanih priloga u dinarske ku1ture. jos uvijek nije jasno da li su tu u pitanju lokalu ovom momentu vazni proizvodi ili uvezeni predmeti. No, za nas nija Cinjenica da ti nalazi upuooju na 1iste hronoloske okv.i\re, u si.rem smislu i na iste kulturne relaaije kao i keramicki materijal kome prethodno rijeOi. Najbrojniju kategoriju u ovom okviru bodeZi. Pr.imjerak iz Obrovca - ZJivalja XXXIV:1) u osnovi se veze za unjeti.cki tip sa punokovanom drskom. Najblifu paralelu predstavljaju bodez iz Perjena u koj1i Uenze swstava u mlade obliike ovog tipa U n z 1938, 36, 41, 51:125), sto bi zna6blo da pripadaju kraju faze Bodez iz Vinjana XXXVI:l) nacinu ukrasava:nja mogao Br. i nesto ranijem a1i duZii·na ostrice, koja upucuje na kraj ranog bronzanog doba, u slucaju odrednica. Kako smo vec v:rdjeLi, na 1sto ukazuju i sjekire iz Vedrina i Citluka. Igla sa usicom iz Postranja XXXVII:3), kao i vecina ostalih metalnci.h nalaza dinarske predstavlja grobni prilog iz nekog razrusenog tumula. Ona u osnovi pripada unjetickom tipu igala sa omcastom glavom se susreee na velikom prostoru od srednje Evrope, preko Alpa, do sjeverne Itaillije. Nas primjerak odgovara zapadnoj grupi nalaza ovog tipa, najslicnija igla iz groba 42 nekropole Barmaz u Svajca:rskoj, koja i:rna istovetan i ukras (up. R. S u t r, 1950, 45-47, Fli:g. 35). Dosta zajednickog sa ov:ima sadrzi i nalaz iz Lago di Ledro R g t h, 1975, 19:7, 1). Br. Ji to kraj.u tog ra2'JdobIgle ovog tipa se datiraju u lja R g t h, 1975, 102-103). Prstenaste kariC:ice od dvostruko savijene b.ronzane zice su takode veoma cest nakit u periodu Br. i to na jednom veoma sirokom prostoru (v. S hu r t, 1973, 24--32). Ovdje cemo navesti samo paralele iz glasinackih tumula n vi 1956, 26, III:4, 5; vi 1983, 188, XXVII:3, 4). l·stom vrementt pripadaju bodezi s podrucja Sinjske kraji:ne i t1z sjeverne Dalmacije, koje smo okarakterisabl kao tlipove i >}d« XXXIV:6; XXXV:2; XXXVI:4--6; XXXVII:2), te smo ih iz razloga pr1pisali dinarskoj, ne kulturi, kako su to cin.ili I. Marovic i Covic (I. Marov·iccovic, 1983, 206). Sjekira t1ipa »Randle>istenbeil« iz Ljubomira ima neznatno ojacane rubove, bez sumnje, pripadatil starijim pr.imjercima ovoga tipa, periodu ranog bronzanog doba (up. v .i 1983, 166). Medutim, opredjeljenje u ovom slucaju nije moguce, nije iskljuceno da ova sjekira zalaZJi i u fazu Reinecke Br. smo se opredijelili za nesto kasnij•u dataciju iimajuCi u vidu sveukupnu si!tuaciju sa metalnim nalazima na ovom podrucju i na njihovu relat:ivnu brojnost u kultur1i, te ostaje moguenost i nesto ranije pojave ovakvih sjekira, u okviru cetinske kulture. Za razliku od toga, sjek1re iz Ivankovace i Topolja XXXV:5; XXXVII:4), bez sumnje, pripadaju razvijenijim formama, koje odgovaraju mladoj fazi ra168

nog bronzanog doba juznonjemackoj (up. r ovic-Pesikan, 1985,21). Sva•kako, jedan od metalnih nalaza sjekira sa punoblvenom drskom iz tumula Ivankovaca XXXV:1). Mada nismo uspjeli da nademo odgovarajuce analogije ovom obliku, ostali predmeti iz tumula jasno pokazuju da citav ovaj nalaz pripada Br. odnosno starijoj fazi dinarske
DRUGA FAZA

Pocetak druge faze dinarske kulture obiljezen nizom movacija, narocito u tehnici ukrasavanja keramiokih posuda. Istice se pojava kanelura, mas:ivnih trougaonih i rozastih •ispupoenja i uopste potpuna prevlast plasticnih ukrasa, sto jedna od tipicnih karakteristika kulture srednjeg bronzanog doba. Prema i'ome, sa ovom fazom izlazrimo iz uzih okvira problema:tike kojom se ovdje bav1mo, ali se nadamo da detaljnije razmatra:nje ove etape kulturnog razvoja na podrucju dinarske kulture doprinijeti boljem ·sagledavanju procesa zavrsetka ranog doba, slto barem kada u piltanju jadranski prodo sada bilo prilicno nejasno. Naime, sve se vise pokazuje da neke ikerami.cke forme koje na sirem prostoru karakterisu srednje bronzano doba, ovdje nedovoljno dokumentovano opredijeljene u rano bronzano 'doba, <Cime na neki naCin doslo do vjestacke 'koncentracije velikog razl'icitih keramickih t:iJpova i u ovom periodu, dok istovremeno stvoren utisa:k »kulturnog vakuuma« u ra2!doblju koje mu slijedi. Kako cemo vidjeti, tipoloske karakteristike nalaza i neki, za sada jos pokazatelji, idu u prilog prethodno iznesenom tumacenju, vec upucuju na zakljucak da kulturni razvoj koji otpoceo u prvoj fazi 'dinarske kulture u mjeri traje barem tokom starije etape srednjeg doba (faza Br. Reineokeu). Pojavu lk:anelovanih ukrasa i koljenastih drski sa plocicom obiljciili smo kao prelomni rnomenat u razvoju dinarske kulture, koji oznacava i pocetak njene mlade faze. Pri tom smo imali u vidu Cinjenicu 'da su ti elementi prisutni na sirokom podrucju i u ku'lturnih lkoje su sasvim sigurno fiksirane u dkvire 'srednjeg doba. Kanelovanje zastupljeno u klasi6noj fazi vatinske kulture, u okviru kulture grobnih hurnki i u nekim facijesima srednjeg bronzanog doba na ba}kanskom podrucju, kao sto su za:pa:dnosnpska varijanta vatinske kulture, grupa Belegris, u srednjem do:bu Like itd. Takav na:Cin ukrasavanja u ovim grupama datira se u okvire raz,doblja Br. Reineckeovoj hronologiji G r s n i n, 1973, 334-335). U d'inarskoj kulturi keramika najcesoe se susrece na njenoj sjevernoj periferiji, u Varvari i u Privali dok su na podrurcju moru ·do sada nadeni samo pojedina:cni i tirpoloski razvijeniji primjerci. Nema nikakve sumnje da pojava ovih elemenata u 'direktnoj vezi sa razvojem u unutrasnjosti i na prostoru Panonije, pogotovu sto se oni u veHkom susrecu u naseljima Bosne, u Podu Alihodzama (up. v i 1983, XXII: 1-4).
169

Sve prethodno Cinjenice imao u v1du CoviC likom obrade nalaza iz Varvare, medutim on se zalaze za raniju dataciju pojave ova:kvog naCina ukrasavanja na ovom podrucju. Prema Covicu, osnovna rprepreka ovih elemenata sa srednjeg bronzanog doba l1 tome sto se l1 tim na koje su vec porprimi1e tilpicne dok nalazi iz Varvare i nalazista 1koja smo mi opredijeli1i okvire dinarske kulture, mnogo arhaicnije. lz toga slijedi zakljucak primjerci iz ovog okvira vjerovatno oblicima koji ti>poloski formama vatinske i navedenih koje zbog slabe istrazenosti citavog ovog za sada poznajemo vi 1978, 59). ovom naCinu ukrasavanja Covic nalazi Somogyvar-Vinkovci, Szava, gdje su konstatovani primjerci kanelovane keramrke koji, rpo njegovom misljenju, pokazuju znacajne slicnosti sa nalazima ovog tipa iz Poda vi 1983, 181). Adekvatno tome, pojava kanelura Alihodzama, Podu, Varvari Privali i u drugim nalazistima s podlll1cja zaleda, ne se mogla vezati za srednjeg doba, vec pada u vrijeme faze Reinecke Br. Medutim, pri ovim ne smijemo sljedece Cinjenice: - Nalaze iz Szavc 1. Ecsedy u njegov i postvucedolski period, sto odgovara ranoj fazi kulture, odnosno vremenu koje madarskoj hronologiji sasvim fazi Reinecke Br. Al (1. s d 1979, 102-111). Dovodenje iz Varvare i drugih nalazista s podrucja kulture i Coviceve prelazne zone u vezu sa tim horizontom, nosilo bi Citav niz nepremostivih hronoloskih sa Cime 'se slaze i Covic vi 1983, 181). veze nalaza iz Szave i onih sa naseg rpodrucja svode se samo na slicnosti U Szavi se rudimeni kratJkim (up. 1. s 1979, dok su kod nasih nerijetko u pitanju razvijeni u'krasi ovog tipa 'koji mnogo vise odgovaraju doba. - Arhai>onost u i sa ovog podrucja odnosi se samo na dio materijala nog kanelurama. Neki primjerci iz ne se mogli tako okarakterisati, svojim u znacajnoj podsjecaju na vatiriske kulture (up. XLI : 2). Isti slucaj sa nalazima iz AHhodza odnosno s podrucja koje Covic kao rprelaznu zonu vi 1983, XXII: 1-4). Posuda iz tumula 10 u Citluku XLI : 1), bcz sumnje, prrpacla veoma ka:snim koji odgovaraju horizontu fazi Reineckeu. Prema tome, arhaizam oblika u ovom slucaju imati i vec vise odraz slabog intenziteta uticaja s podrucja vat1nske kulture i lokalne konzervativnosti, sto jedna od produkcije
1

170

Vec smo da veCina iz prve faze osnovi egzistira i ovom da to ta!ko jasno stratigrafija ,naselja u Varvari i odnos oblika njenim fazama i U vezi sa ovim nije znacaja da Varvara susrecemo kanearhaicnijeg obli!ka od one iz starije faze (up. v i 1978, XXXVIII: 2; XXIV: 4; XXV: 4). Iz svega iznesenog proizilazi da se ne moze odrzati previsoka datacija pojave kanelura na keramickim dinarske kako to predlaze Covic, vec se ovi elementi razmatrati srednjeg bronzanog doba, i to najvjerovatnije kao posljedica s podrucja vatinske Ovo tim prije sto odredeni kontakti na ovoj relaciji evidentirani vec pretho,dnom perioodnosa prve faze dinarske i starije vatinske ture (faza Pancevo-Omoljica), te pojava kanelura logicna posljedica nastavka ovih veza tokom srednjeg bronzanog doba. U tom kontreba razmatrati i elemente plasticne dekoracije koji fazi dinarske masivna i rozasta ispupcenja, i sl. Ti elementi dolaze ,do nog izrazaja upravo klasicnoj fazi vatinske i srodnim turama panonskog i srednjobalkanskog (up. G r s n i n, 1983, LXXII: 4; LXXVIII: 7; 2, Sli6na i sa drskama sa koje se ovoj fazi XXXIX : 1). tip drske takode zastupljen zapadnog i centralnog Balkana tokom srednjeg bronzanog doba, i kasnijem kao, npr., trecoj fazi glasinacke istocnoj Bosni (up. vi 1965, XXI: 11, 12), grupi ParaCin te Donja Brnjica - Gornja Strazava (up. G r s n i n, 4, 5; CIV: 7; CVII: 6). Sve to na odredene uplive sa sjevernog prostora, ali, cjelini ne se moglo reCi da veze dinarske sa ovim po·drucjima tolikog intenziteta da na identitet ove Evidentno da ovom mani odredeni elementi, dok samo kopirani. svoj prilici, ove novine materijalnoj produkciji dinarske samo blijedi odraz razvoja s Panonije i sjevernijih dijelova Balkana. U tom posebno izrazene sa ra:zvojem Coviceve zone, odnosno sa nalazistima Pod Alihodze i Debelo brdo, koji bez vaZ>ni posrednici sa sjevera. Ti elementi su veoma znacajni kao reperi i pokazatelji pripadnosti jednom novom ne nikakve promjene slici ovoga koja ostaje osnovi ista kao i Na to razvoj veCine obEka koji nastali pocetnoj etapi ove kao sto pehari i vrcevi sa sjekirastim drskama, koje sada nesto i masivnije te nastavak starih sahranjivanja i drugim aspektima Sasvim drugaCiji pojave koljenastih drski sa ploCicom ovoj fazi dinarske Drs<ke ovog tipa konstatovane
171

u unutrasnjosti Balkana, niti dalje na sjeveru, vec se mogu smatrati tipicnim produktom jadranskog prostora. polozaju ovakvih drski bilo dovoljno rijeci obrade pocetnog horizonta kastelijera s po,drucja sjevernog Jadrana51 • tip 'drske najbolje na krasu i u Istri, g'dje njihova masovna pojava pada u pocetka srednjeg bronzanog doba, te se prisustvo takvih elemenata u okviru druge faze dinarske kulture moglo objasniti jedino kao rezultat veza i uticaja sa toga podrucja. Proizvodi od metala u ovom su, raspolozivim podacima, rjedi nego u prvoj fazi, kako tipova tako i broju nalaza. Sjeikire sa naglasenim krilcima XLI : opste su poznata u kulturama srednjeg bronzanog doba (up. I. r ov i 1981, 40-43). Bodezi iz Gnojnice i Topolja spadaju ranije ti!pove kulture srednjeg bronzanog 'doba i odgovaraju fazi Reinecke Br. (up. W. r r ii g g 1959, 9 : 21). Primjerci gotovo istovetrni nadeni su u Valle della u Picenumu (Uip. Dum itr s 1932, Fig. 7 : 2, Takvi bodezi su zastupljeni i mikens'koj kulturi, te su pojedini autori skloni da nalaz iz Gnojnice kao import S k tll r k i s - Z. ri 1975, 156). Poseban predstavlja hronolosko i kulturno opredjeljenje noza iz XXXIX: ovim pitanjima vec rijeCi odredenja vremena egzistenoije nozeva iz tumula Marin dol i Monte Istri. U tom kontekstu smo naglasili da ovi primjeroi mogu odgovarati samom radnog juznonjemackoj (up. poglavlje Podrucje sjevemog Jadrana, str. 77-78). I. Marovic i C:ovic su i noz iz Bitelica opredijelili u nesto raniji period, odnosno u okvire faze cetinske njihovoj (1. r vi vi 1983, razlozima zbog ovaj nalaz ne moze spadati kontekst cetinske 1kulture vec bllo dovoljno rijeC.i, ovdje potrebno da primjerak iz tipoloski mladi od istarskih i da razvijenijim tipov,ima mikenskih nozeva koji se javljaju tokom srednjeg i ,kasnog perioda. Najbolje analogije ovom obliku susrecemo u u sloju Maliq Illc i s Ma<ti (up. r k u t i, 1970, 44-52, 2, Nedostatak podataka okolnostima nalaza noza iz Bi,telica svakako otezava ova ali se prema svim tipoloskim pokazateljima cini da ovdje u pitanju vrijeme srednjeg bronzanog cloba, odnosno druge faze dinarske kulture. Na kraju, mozemo zak1juCiti ·da druga faza dinarske kulture sasvim egzrstira tokom Br. Medutim, time nije razi pitanje zavrsetka ove kulture, te taj mora i dalje ostati otvoren. SudeCi nalazima u Varvari veCina dinarskih keramickih egzistira i u vrijeme Br. perioda, te se na osnovu toga moglo pretpostaviti da razvoj ove kulture traje sve do poC.etka kasnog doba. Medutim, za ova1kvu tvrdnju nedostaju sire potvrde. Naime, Varvare nije nam poznato nijedno stranaselje koje moglo sire aspekte razvoja ovog podrucja u mladoj fazi srednjeg bronzanog doba.
s1 Vidi poglavlje

da:tacije arhaicnog

kastelijera, str. 84-85.

172

111. PODRUCJE JUZNOG JADRANA
GEOGRAFSKE 1 ISTORIJAT ISTRAZIVANJA

Podrucje Jadrana geografskom ·i sm.islru obuhvata prostor juzne i Crne Gore, kao i gotovo Citavu sjeReljef ovog podrucja razvijen, sa na:glim i cestim morfoloskim promjenama. U osnovi, to najveCim dijelom tipicna planinska dinarskog kra:sa, izuzev uske nizijske linije koja se pruza duz obale, te doHne Bojane, Skadarskog jezera i Zetsike ravnice prodire nesto unutrasnjost Crne Gore, odnosno do Niksica i ·klanca Duge. depersiona brazda jasno razdvaja povrs na zapadu od i brda na istoku. Ovom za:padnom predjelu pripadaju Banja:ni, Graon, u stvari, ima odlike hercegova6k:ih Ruhovo, Cuce i Bjelice, dina, na 'koje se direktno i nastavlja, s tim sto prosjecna visina ovdje nesto veca i i21nosi 800 m. Sa rubova ove visoravni uz·dizu se visoki planinski grebeni, kao sto su Orjen, Lovcen, Sozina i Rumija, sa strane prema moru, te Njegos i Lisac, sa suprotne strane. Ova prostrana p'ovrs veoma razorena karstnom erozijom, tako da to danas izrazito susno prepuno 1karstnih oblika, medu kojima su manja !kraslka polja (Cetinjsko, Njegusko, Dragaljsko i Grahovsko) te uvale, dolovi, vrtace, skripovi i dr. Crnogorska brda se isto tako nastavljaju na hercegovackih Visokih povrsi i Brda, s tim sto su te kra:ske cjeline najvise izrazene upravo ovom prostoru. Tako su ove povrsi brojnim dolinama kanjonskog tipa, Ciji su usjeci duboki i nekoliko stotina metara, kao, npr., kanjoni Komarnice, Pive i Cehotine. S povrsi se uz·dizu veoma visoke planine, medu kojima su Durmitor, Sinjajevina, Komovi i Vizitor, ·dok predjelu izmedu Tare i Lima teren nesto nizi. Juzni dio ove veze se za planinske masive Prokletija, od kojih se dalje nastavljaju odnosno podrucje Dukadin i Miri>dite. Citava ova oblast bogata pasnjacima i cetinarskom sto su tipicne odlike 21elenog krasa, odnosno holokarsta. ka.ko n'i na srednjem Jadranu, tako ni ·ovdje 6tav prostor Povrsi i Brda ne pripada jadranskom kulturnom krugu, vec samo njegov srednji i juzni ·dio, koju zatvaraju vrhovi Durmitora i Komova, te juzni pocev od ogranci Prokletija i •brda, za:kljucno sa dolinom rijeke Mati.
173

Kako u geografskom ta<ko i u klimatskom pogledu, u ovom dijelu jadranskog kulturnog kruga razlikuju se tri cjeline. uticaji ograniceni su samo na uzi priobalni rprostor u najvecem dijelu Crnogorskog primorja, u vecoj mjeri u unutrasnjost prodiru dolinama Zete i ka sjeverozapadu i U primorju, zahvaljujuci niskom i ravnom oba:lnom predjelu, ovi uticaji se dolinama u punoj mjeri osjecaju na jednom dosta sirokom pojasu, Drima i Mati prodiru jos u unutrasnjost prema istoku. povrsi stare Crne Gore takode izlozena ovom klimatskom rezimu, ali su ovdje nize usljed visinske razlilke. Za razliku od ovih podrucja, na prostoru Povrsi i Brda vlada tipiooa planinska klima sa svim odlikama alpskog klimatskog rezima. Glavni pravci unutrasnjih komunikacija na ovom prostoru su doline rijeka, planinski prevoji i geo-tektonske depresije. U tom smislu narocito izrazen pravac koji polazi od obale i, preko Bojane, Skadarskog jezera, dolinom Zete i <klancem Duga u istocnu Hercegovine, dijagonalno presijecaj:uci Citavo ovo podrucje pravcem U smislu veza sa sirom pogodan pravac vodi od dolinom ka Gusinju i Plavu. saobracajnica poznata jos od srednjeg vijeka kao jedna od najvaznijih na relaciji izmedu Zete i Raske. Odatle se dolina Lima, koja vodi u pravcu sjevera i sireg prostora srednjeg Balkana. Medutim, u smislu sa Moravsko-Vardarske udoline posebno pogodan zaliv, Ska·darska vrata. Na tom mjestu jadranska ·obala najvise ka istoku, odatle se dolinom Crnog Drima i pogodnim planins'kim prevojima relativno brzo moze u Me1'ohiju i dalje na istok. Jadranska poduZina komunikacija u ovom dijelu uglavnom na priobalni vodeni put, dok nema tako pogodnih kopnenih paralela; Naime, u tom smislu najvecu smetnju predstavlja crnogorska obala, koja u Citavoj polovini potrpuno stijesnjena planinskim padinama, povrsi koje se prostiru u neposrednom zaledu su i:akode veoma za saobracajl. posebno ona iz perioda ranog bronzaPraistorijs·ka nalazista, nog doba, na rovom podrucju su veoma slabo istrazena. Kulturni razvoj doba naroeito poznat na tlu u vrijeme pocetka sjeverne Prema literaturi, donedavno nije bllo dokumentovano iz okvira ·Citavog bronzanog ·doba na prostoru sjeverno od rijeke Mati (v. F. Pre<n'di, 1976, 73-79). Tek su najnovija u orkolini Skadra, Peshkopi i u kanjonu rijeke Mati dala odredene rezultate u ovom pogledu. Narocito se isticu nekropole sa tumulima u Stoju. Skrelju i gradinska naselja na skatvrdavi, Mali Kalaj i Beltoje, te pecina Nezir (up. F. r n d i, u n i, 93-96; 248-249; k 1982, 209; 1985, 241-250; Z. An •d r 1985, .passim.; 163-174, G. h 1987, 72-80). Medutim, naknadnim proucavanjem poka:zalo se da i prilikom nekih ranijih otkriven materijal iz ovog doba
Sire 92-109; Z. 174

si

1967, 3-32.

ovog podrucja vidi

vi

1922,

(up. G v d ri 1986, 73-79). U ovom smislu posebno istaci radove S. Islamija i Ceke, kojj su obavljeni 1960, godine na gradini Gajtan kod Skadra (S. I s 1 i k 1964, 97-100). Na!aZJi ranog ,doba konsta1:ovani su sloju I i ovoga naselJa u n 1, 1972, 410--432; G v d ri 1986, 76-78, I : 5-7; : 1, 2, 5). Nesto bolja situacija u Crnoj Gori. Prvi podaci tumulima i drugim .praistorijskim nalazistima s ovog podrucja izneseni su vec 1920. rekognosciranjem postojanje brojnih gradina, gromila i peCina, medu kojima ni one koje svojim povrsinskim karakteristikama odgovaraju periodu kome ovdje rijec (up. D., G r s ni 1967, 59-63 i 21). Prve nalaze sa ovog podrucja iznio Benac 1955. godine. Radi se slucajno otkrivenim prilozima iz tumula u Rubezu i KrstovaCi kod Niksica n 1955, 85-90). Od velikog znaca.ia za proucavanje praistorije ovog dijela Balkana bila su naselja u abriju Crvena stijena. Istina, ovo naselje najveCim dijelom pripada pleistocenskom dobu, ali su istrazivanjem gornjih slojeva, koje u vremenu od 1954. do 1956. godine obavio Benac, konstatovani i holocenski horizonti, u kojima izmedu ostalog, otkriven i ranog doba n 1958, 21-39, IV: 4). koja su obavljena 1956. godline u grada otkriveno nekoLiko gradina i Posebno su zanimljivi tumuli sa poloiaja Mededa glava - lokald.tet Gomile su konstatovani ci,sta-grobovi sa pokojnicima. mahom su u pitanju razrusellli i osteceni grobovi, alli, sudeci nekim nalazima i elemen1:]ma kulta sa dosta sigurnosti se moze zakljuciti da se ovdje radi vrlo ranim ovoga tipa sahranjivanja (up. S. 1 k r, 1961, 215-224). Godine 1968. objavljena !is1:razivanja tumula u okolini Skadarskog jezera, posebno na Kuai, Grude i Hoti. Iskopavanja vodlile Velimirovic-Zizic i N. Vukotic. Mada su rezultati tih istrazivanja objavljeni samo moze se konstatovati da su na ovom prostoru otkriveni tumuLi i cista-grobovi sa materijalom ra:nog istocnojadranski kulbronza:nog doba, koji se u potpunosti uklapaju turni krug. Medu do sada nalazima posebno se lis1:ice jedan bronzani iz tumula Medunu, kome kasnije vise govoriti (up. Vel:imirovic-Z.i.Zic, 1983, 582-584; 40--42). Istrazivanje tumula Mala Gruda, koje su 1970. i 1971. godine obavili Parovic-Pesikan i V. prubla brojne i veoma znacajne podatke bez kojih se danas ne moze ni proucavanje pocetne faze doba u ovom dijelu Balkana. Radi se jednom grobu ciste u kome sahranjen pokojnik zgrcenom polozaju. Uz njega su konstatovani bogati prilozi i d'rugi tragovi ritusa sahranjivanja (up. Parovic-Pes.ikan - V. 1974, 121-138). Ovdje treba dodati i istrazivanje tumula Milovica guvno, koje obavljeno 1966. godine. Autor iskopavanja sve nalaze iz ovog opredi175

tumuli

". pe6irie v abri gradine

Karta 8 - Nala::zJista ranog bronzanog doba na Carte 8 - Stations de l'age du b·ronze ancien l'Adniatique meridionale

Jadrana la region de

176

jelio u helenisticko (up. r vi si k 1979, 21-24), ali se naknadnom analrizom pokazalo da sad:rfi 1i. sahranu iz ranog doba. U od 1972. do 1974. godilne obavljena su wskopavanja pe6ine Odmut u kanjonu rijeke Pive. se da ova lokacija bila od do bronzanog doba. Za nas su p<r sebno zanimljivi slojevi i VII; u kojima su otkr1ivend nalazi skog i 1Jipa (up. r k vi 1985, 31-45). U novije vrijeme (1982. i 1983. g.) obavljena su sondaina vanja peCini Vranjaj kod Herceg-Novog (up. r k v ic, 1985, 28-29). Izmedu ostalog, otkriven nalaza cetinskog i tipa. situacija sa iz Pac-polja kod Niksica, u kome su konstatovani nalazi (v. vi 1983, 162 i nap. 13).

177

-

1

NALAZI NA JU2NOM JADRANU NALAZI LJUBLJANSKOG

Na relativno velikom prostoru ju.Znojadranske regije, koji obuhvata od rijeke Boke Kotorske do rijeke Mati, do sada pozna·to devet nalaZJista u ostalog, pnisutan i materijal koji opredijeljen ok<vire Od toga naseoblne, i to dva naselja i dViije gradine, dok preospet odnosno mjesta obavljanja Radi se sljedeCim nalaziStima (v. kartu 8): - peeilna Odmut u kanjonu Plive, nalazi diz sloja - gradina Gajt·an kod Skadra, pojedinacni iz s1oja 1; - tumul Mala Gruda u Tivatsk<om nalazi ,jz groba 1; - nalazi iz razrusenog tumula u Rubezu kod NiksiCa; - nalazi iz tumula u Pac-polju kod NiksiCa; - pojedinacni nalazi iz IV u kod - nalazi iz pecine kod Herceg-Novog; - nalazi iz sloja la na tvrdavi u Skadru; - nalazi iz sloja llla u peei-ni Nezk. Jedan broj ovih nalazista (Rubez, S. Dimitrijevic pripisao jadranskom sto kao i ostalih ja:dranskih nalaza iz ovog okvira, uglavnom prihvaceno arheoloskoj l.iteraturi. Na isti naCin su u novije vrijeme okarakterisani i jos nek:Ji nalazi ovog 1:tipa, kao, npr., iz Pac-polja vi 1983, 162 i 13) .i pojedini na:lazi iz gradine Gajtan G v d ri 1986, 76-77, 1: 5-7; up. u n i, 1972, 414,). smo vidjeli iz ranijeg izlaganja, cjelokupna raspoloZiva grada No, pokazuje da ne postoji jedan :izdv;ojeni jadranski facijes vec se u Oitavom ovom odredene lokalne vanijante, se moraju determinisati na jednoj drugacijoj osnovi. u prilom govori i materijal iz navedenih nalazista sa skog prostora. Naime, vecina ovih odredene specificnosti na srednjojadranskli. i .klasicni tip, te se sa te tacke .gledista moglo govoriti jos jednoj regionalnoj varijanti ove No, za jedno decidnije opredjeljenje u ovom osnovnu predstavlja stanje koje ne obezbjeduje uvid ·u kulturni razvoj tokom ovog peri178

oda. Mada danas raspolazemo sa vise grade nego u prethodnom istraiivackom u cjelini gledajuci, raspolozivi podaci su jos uvijek malobrojni kako ·U odnosu na obuhvaceno podrucje i u poredenju sa kolicinom na osnovu kojih su izdvojene prethodne varijante Od devet poznatih nalazista iz ovog okvira, u zadovoljavajucoj mjeri su istrazeni i objavljen:i tumubl Mala Gruda, i naselje peCini Odmut, dok veoma i relativno, na istraiivanja u gradini Gajtan samo preliminamo objavljena. 'Isti sa nalazima iz Skadarske tvrdave ri iz peaine Nezir. Kod u Rubezu se nalazi:ma i nepotpuDJim podacima, dok reistrazivanja Pac-polju i u pe6ini Vranjaj jos Iz tih raz1oga moze se re6i da raspoJozivi podaci v.ise ukana brojne koj,i predstavljaju kamen spoticanja u poglesagledavanja razvoja Citavog ikomple:ksa nego sto omogucuju cjelovito ove i izdvajanje jos jednog zasebnog facijesa u ovom ne zelimo odbaciti postojanja jedne zasebne vanijante na ovom vec naglasit,i podaljeg istrazivanja, Cime se, bez doblJe dalje i jos nije potvrde prisustva elemenata tipa na ovom Na taj naCin Citava ova problematika predstavljena u 'i u nesto Iz tih razloga smatrali smo da u ovom jedino okvirno ilzdvajanje i navodenje ovih nalaza kao posebnog u kulturnog Takav stav u saglasnosti sa osnovama naseg metodoloskog koji, kako vec istakprije svega, svestrano predstavljanje ke razvoja u svim jadranskim regijama, dok determinacija odredenih cjelina ostavljena samo za gdje to raspolozivi materijal u mjeri odnosno tamo gdje se one sagledati kao relativno organske cjeline. OCigledno da se sa takvom na za sada ne moze kako cemo vidjeti iz materijala koji iznesen u narednom prije se moglo reCi da u sadasnjim is,trazenosti svaki od ovih lokaliteta predstavlja za sebe.

Tumul Mala Gruda
Ovaj predstavlja od dvije koje se centralnom dijelu Tivatskog polja i koje se ostale spomenike ovog tipa sa sireg podrucja Tivta kako svojim polozajem tako i velikim manje o bavljena 1970. i 1971. godine, dok .ie veca ostala neistrazena. Pokazalo se ·da se ovdje radi zemljanom visine 3,50-4,00 m i oko 30 m, Cijem sredisnjem se napolozen na od 4,05 m u odnolazio jedan grob tipa ciste. Grob povrsa.nu, tako da mu dno u groba od kamenih ploca, njegove iznose 1,27 m 0,75 0,76 m (sl. 25). U naroCito dijelu iznad groba, konstatovane kamene konstrukcije sa tragovima vatre. Bez su u t1ragov,i odredenih radnji
1

179

su obavljene izvrsene sahrane li nasipanja humke. Odmah ispod sadasnje povrsine nalazio se sloj rjecnih oblutaka do 0,50 m, sto vjerovatno neka vrsta kamenog pokrova humke. U grobu jedan pokojnik u polozaj.u, uz njega otnekoliko veoma zanimljivih priloga, koji se prema mjestu nalaza mogu svrstati u ti1i grupe.

i({ --------/
gr.1

t
1 2 3 5

N

Sl. 25 Fig. 25 - Plan du

Mala Gruda Parovic-Pesikan i Gruda Cselon ParoviC-Pesikan et

U --

pojasa nalazila se jedna sjekira li bodez: srebrna, sa uskim sjeeivom koje se ka ostrici stanjuje i trouglasto siri. Sa posebnom paznjom obraden i ukrasen tulac. dio sjekire izduzenog cjevastog sa facetama na spoljnoj strani. Vrh tulca pokriven okruglim poklopcem (kapicom) od zlrutnog lima, 1koj.i ol1namentisan motivom u kruga sa ukrasenim linijama XLIII : 7). Bodez od zlata. Sacuvano samo sjeCi,vo izduzenog trouglastog sa trostruko rebrom u

180

sredini. Jezicak za pricvrscivanje drske stepenasto profilisan. Na gornjem, dijelu nalazi se jedna dok su na nizem dijelu dva para perforacija sa s•trane sredisnjeg XLIII: 8). Kod nogu su dvije keramicke posude: - I<,rcag sa jednom trakastom visokim cilindricmm tom, koji prelazi u niski ·konicni trbuh sa ravnim dnom. Ukrasen horiztontalnim uskim trakama ispod i na slabo naglasenom ramenu. Trake su popunjene naizmjenicnim uti1snutim · koj'i u pozitivu formiraJu ctkcak-pruge. U dijelu uz ·drsku .duz gotovo cijele visine suda proteze se ornamentalna sas,tavljena od dvije vertikalne trake istovetne prethodnim, imnedti njih sira traka takpde sa cikcak-prugom u ali ona ovdje ve6ih dimenzija XLII : 2). Slican motiv nalazi se i na drsci. konicna zdjela sa niskom, jasno stopom prstenastog oblika. Obod zdjele ima ·cetiri polukruzna, simetDicno postavljena izreza. i spoljna i unutrasnja strana posude. Ornamenta1na :tehnika i motivi s·u istovetni onima na krcagu, s tim sto kompoz·icija prilagodena formi recipijenta i krstasto rasporedena. detalj .koji nije zastupljen na navedenom krcagu, izdvajaju se samo jednostruki malih trouglastih zigova u okviru kompozicije u zdjele XLII : 1). pet privjesa:ka tipa »Noppenring« U predjelu 1obanje otkriveno od livenog zlata XLIII: 4,5), kao i dva amorfnog bakarnog lima. Autori istra:lJivanja pretpostavljaju da SIU zlatne blle nasivene na traku kao dio dijademe ko1a se nosila na glavi, dok namjena bakarnog lima nejasna Parovic-PeSikan - V. v ii 1974, 134). .. Uz to ·u nasipu nadeno vise fragmenata i Ti nalaZJi su u vezi sa prethodno navedenim konstrukcijama i sa obredima koji su u njima obavljeni. Keramicki fragmen·ti sa s•ireg prostora humke ug.Javnom su attpicni i neornamentisani, ma ukupnom kvalitetu -ilzrade radd se mnogo losi,jim od iz samog groba (up. Parovic-Pesikan - V. Trbuhovi 1974, IV: 16-25).

vra-

Pecina Odmut, sloj
PeCina- Odmut smjestena u planinskom masivu kanjona rijeke Pive. Njen qtvor se nalazi- na nadmorskoj visini 558 m, dosta veHki, okrenut ka jugoistoku i osruncan. Unutrasnjli prostor pecine suv, dobro zasticen od vjetrova i ima veoma dobru insolaciju. Ovaj po1ozaj ·kont·inuirano naselJen od mezolita do pocetka bronzanog Ljubljanski nalazi pr1padaju mlado1 fazi sloja Vl (faza i, prerna autoru istrazivanja, opredijeljeni su u 'fiinal·ni eneolit, odnosno u prelaz u rano bronzamo doba r k vi 1985, 45).
181

lazi: _

U okviru sa

karakteristicni su sljede6i nai tipicukrasene u ljub-

d:rskama, XLIV: 3,5); prstenasto obodi XLIII: 2); posude sa ci1indricnim vratom i loptastim XLIV: 2,4,6); posuda wk.rasenih tockicem d stilu XLIII: 3,6).

Tumul
. Sa ovog potJice fragment posude koji naden u od i BliZe okolnosti nalaza rit:dostaju jer prije obavljenog strucnog uvida vec razrusen radova. Sacuvani fragment dio plitke cinije- tanjira na cetiri noge. grafickoj rekonstrukciji, obod cetiri izreza, ,slicno zdjeli iz Male i• un:utrasnjeg dijela recipijenta u odgovora ukrasima te rojele. spoljne povrsine ove cinije dzvedena sa vise njena u cjelini jasna. Na osnovu sa:cuvanog dijela moze se reei da su u :pitanju eetiri trougaona tiva, od kojih su tri ispunjena i zigosanim trakama, dok cetvrti troogao nesto drugacije XLIV: 1).

Gradina Gajtan, nalazi iz sloja
Sloj 1 gradine Gajtan predstavlja najstariji, ujedno i najsnazhorizont ovog naselja. istraiivanja, debljina ovog stratuma doseze do 2,10 Nalazi iz ovog sloja su objavljeni dosta suu ostalog, predstavljeno i nekoliko keramickih koji obliku i nacinu ukrasavanja u veHkoj odgovaraju ljubljanskoj Radi se porrirzovdma linija, vrpsuda: sa cilindricn@ castih pruga i plasticnih traka sa izv-edenim ili nek:ini (up. u n i, 1972, 413, Fig. 2 : d, dh; G v d r i'c 1986, 76-77, 1 : 5-7). Preoiznija stratigrafska diferencijacija ovog sloja i determinacija nalaza u odnosu na starije neo-eneolitske forme, ne se obavi,ti na OSID.ovu pubHkovane dokumentacije.
lllJI

tumul IV
U usca Crnog u: Bijeli kod sela nalazi se nekropola od 9 s-u obavljena na ce,tiri humke. U konstatovano visefazno sahranjivanje, najstariji grobovi su otkriveni 11 broj 4. Ovaj tumul se i konstrukciji izdvaja od ostalih, On u dijelu jednu platformu preenika 6,40 izgradenu od i odatle se na 1 udaljenosti nalazio vijenac od sirine 3,5 m. lzvan grobova na prostoru centralne platforme nadeno nekoliko fragmenata jedne posude
182

zvonastog sa slicrum istrafivanja pretpostavlja da ova b n i, 1983, 93-98, 129).

i

pripada

XLIV : 7). 1 u-

Skadarskq tvrdava, sloj Tokom sondafnog Skadarske tvrdave, koje 1984. i 1985. godine, sloj koji odgovara dvjema fazama ranog bronzanog doba. Starija faza oblljezena kao Skadar la, mlada Skadar koja snazan sloj 2,50 m, autor opredijelio u vrijeme koje odgovara etapi Maliq llla, Gajtan 1 i Nezir llla. Pri tom da matenijal iz ovog sloja sadrzi odredene elemente Cije porijeklo treba traziti ranog bronzanog doba sa istocnojadranskog primorja i njegovog zaleda, prvenstveno ceHnskog turnog (G. h 1987, 72-76). Uvidom i iz ovog sloja doSli smo do zakljucka da u sadrzani elementi koji tj. njenoj srednjojadranskoj kao i prvoj fazi cetinske definioiji 1. Marovica i Covica, odnosno nasem protocetitnskom u podataka preciznijem polozaju nalaza ovom ne moze se sa govoriti njihovom stratigrafskom ali, s na ovog sloja, nije da ovdje prethodno naznacene faze. lz tog razloga za sada mozemo obaviti na tipoloskoj osnovi, te na i prezentiran materijal iz ovog sloja. Loptaste sa vratom i sa zigosanim i ornamentima, kao i ste posude bez vrata XLV:3, 5). Pecina Nezir, sloj PeCina Nezir se nalazi u rijeke Mati. lstraiivanjem koje obavljeno krajem sedamdesetih godina, na ovom lokalitetu ven veoma bogat sloj koji sadrzi od srednjeg neolita do srednjeg doba. U llla, koji opredijeljen poranog bronzanog doba, izmedu ostalog, zastupljeni su nalazi koji odgovaraju srednjojadranskom tipu XLV: 1, 2)2. Ostali nalazi
Kako vec ranije napomenuto, nalazi iz peCine Vranjaj i iz tumula u PaciJolju do sada objavljeni, te ih iz razumljiv'ih razloga ovdje ne mozemo sire obraditi. Prema materijal koji u peCi.ni Vranjaj otkriven 1982. i 1983. godine, kulturi mogle pripadati posude sa ciJindricnim vratom i ornamentima (i. 144, 152), fragment prstenastog oboda (i. 145) i dio loptastog trbuha sa i zigosanim (i. 176)3 •
Up. Z. n d :r 1985, 165-166, I : 13, 23. nalazi su deponovani u Zavicajnom muzeju u Herceg-Novom. Pregled ovog materijala omoguciii su mi prof. ,dr D. SrejoviC i I. Pusic, na cemu i ovom prilikom zahvalj:ujem.
2
3

183

Medutim, ovdje treba dodati jos jedan nalaz ·izlaZJi · iz okvlira juznojadranske regije, koji S. Dimi:trijeVIic i jos neki autori uklj<ucuju u okvire kulture (S. Dimitr1ijevic, 1979, 321; G v d ri 1987, 67). Radi se tumula !iz Pazhoka, koji se nalazi u dolini rijeke Devol, u juznoj U tom grobu naden jeda:n pehar sa Vlisoikim !izvijenim vratom, loptastim ravnim ·dnom i sa jednom drskom koja pocinje na obodu i zavrsava se gornjem dijelu Drska i trbuh su ukraseni vertikalnim trakama i srafiranim linijama izvedenim u tehnici lainog snura, talro da u pozi>ti'VU vertikal:nli niz rombova, odnosno duplih Na prelazu iz v:rata u trbuh nalazi se uska traka, takode ispunjena popreC!nim li:nijama u tehnici lainog XLIII:l). Jedini elemenat koji ovu posudu mogao dovesti u vezu sa ljubljanskom kult:urom jeste tehnika ukrasavanJa [ traka sa s.rafurama, koja kako smo vidjeli, dosta cest u okviru klasicnog i tipa ove kulture. Sve ostale karakteristike, pocev od posude do oblika groba i drugih kulta sahranjiva:nja, u slucaj.u odstupaju od kulturnog Najblize analogije peharu irz Pazhoka susrecu se u okviru vinkovacke kulbure (up. S. D i i t r i vi 1968, 11 :3), dok uktasni motivi najvise upucuju na tipa Jigodin iz okvira faze kulture Glina III (up. Machnik, 1985, 2:15; 4:1, 2, 10). Potrebno takode, naglasiti ·da ova posuda potice iz ukopanog u precnika 5 i 1 U grobu su tri pozdraviou, u kojnika, uz njih volujska glava. Posuda se nalazila pored volujske glave (up. S. I s 1 rirk 1964, Fig. 18:2, N. G. L. n d, 1967, 81-82). Sve su to elementi u ranog bronzanog doba sa ovog podrucja, te ovaj nalaz vise na tumule sa koj1i se vezu za stepske uticaje i koji su dosta cesti na pod.rucju donjeg Podunavlja i istocne Panonije, dok se na prostoru juzno od Save javljaju G v d ri 1987, 66-69). Nije ni Cinjenica da ovaj dosta udaljen od jadranskog kruga, te zbog svih mh specificnosti da bi se ovaj nalaz morao iskljuCiti iz okvira kulturnog kompleksa.

Tipoloska analiza
U okviru prethodno iznesenog tipoloski se razlikujrt.t cet>iri grupe nalaza: 1. Materijal iz sloja dio nalaza iz I u Gajtanu, iz sloja Ia u Skadru, iz sloja peCine Nezir, te pojedinacni nalazi iz Vranjaja. su loptaste posude sa drskai XLIV:5), kao i drugi sa Zri.,gosai 6; XLIV:2, 6). Radi se nalakoji posjeduju sve karakteristlike srednjojadranskog tipa ljubljanske kulture, te ih robom. 2. Drugu grupu predstavljaju kerami,cke posude iz Male Grude, Rubeza i XLII:1, 2; XLIV:1, 7). Ti nalazi imaju dosta .zajednickog sa ali posjeduj:u li odlike koje .su strane ovoj ku1turi. ·
184

- Pehar iz Male Grude nije tipican Direktne analogije ovoj formi nisu nam poznate, ali se moze reci da dosta slicnosti u ovom smislu pokazuj:u neki kulture Be1otic - Bela Crkva (up. G r s n i n, 1983, Sl. 33:1V/2). Ornamentika ove posude vec ima mnogo vise elemenata, mada se tu moze govoritli i odredenim odlikama, sto se naroaito odnosi na sredisnju vertikalnu traku XLII:2). - Oblik tacni sa izrezima na obodu, kakve su one iz Rubeza i Male Grude, nije poznat u kulturnom kompleksu, u tom okvi,ru nisu zastupljene ni stope u vidu ceti11i nozice. Ornamenttika ovih posuda predstavlja posebno zanimljiv skup stilova. Moze se reci da ukrasi na tacni iz Male Grude 'i na unutrasnjoj strani iz Rubeza predstavljaju jednu MotiVIi zastupljeni na spoljasnosti ove posljednje posude takode se susrecu u vucedolskom krugu, ali, isto tako, nisu strani ni u naselju Ezero (up. G. G r g i v et al., 1979, Obr. 150:v, g; 153:v, g; 158), kao ni u kulturi zvonastih pehara na podrucju Sicilije i Malte. Tu, prije svega, mislimo na mrezastu ornamenttiku, kao i na stope posude iz Rubeza (up. L. r f i l d, 1979, 316-317; urr 1934, XXI:13, 18; XXIV:3). - Slicna situacija li sa posudom iz koja svim svoj:im karakteristikama pred,stavlja jednu specifiicnu stilsku mjesavinu, u cemu se najvise isticu vucedolski [ »Glockenbecher« elementi XLIV:7). 3. Zlatni i srebreni nalaz1i iz Male Grude svakako predstavljaju pojavu u Citavom ovom okviru. Osim njJ'hove izuzetne umjetnicke vrijednost'i, siguran znak bogatstva i mo6i pokojnika kome su pripadali, ovi nalazi ukazuju na neke daleke prekomorske veze stanovnika ovog podrucja. U ovom smislu posebno indikativan zlatni bodez, na Oije porijeklo su vec argumentovano ukazali autori iistra.zivanja r v ti s i ·k n - V. r u h v i 1972, 135-136; r vi s i ka n, 1985, 20). Uz analogije iz Krita i druge paralele koje su tom prilikom potrebno navesti jos jedan 1iipo1oski veoma blizak nalaz koji tu konstataaiju u potpunosti po:tvrduje. Radi se zlatnom bodezu koji prilozen kao zavjetni da:r u Hramu obeliska u dimenzijama i sjeCiva, kao i sredisnjeg rebra, taj bodez gotovo u potpunosti nalazu iz Male Grude. svoj prilici, dosta :sllican i zavrsetak sjeoiva, medutim to se ne moze sa sigurnoscu potvrditi na iz Byblosa sacuvana i bogato ukrasena drska. Ovaj bodez datiran u pocetak srednjeg bronzanog doba 'istoenog Mediterana (up. D un n d, 1950, 696; N. i d 1 n, 1971, 35-38). Istom kulturnom krugu, bez sumnje, pripadaj.u i zlatne ka:riCice - privjesci (up. r vi s i k n, 1985, 20). Medutim, srebrna sjekira najvjerovatnije b'iti jedna luksuzna verzija bakarnih sjekira koje su proizvodene na Balkanu. obliku tulca :i sjeCiva, ovom primjerku najvise odgovara kalup iz Debelog Brda (up. vi 109, 11:1, 2), kao tipoloskii prethodnik tom mogla se na-

185

vest:i bakarna sjekira iz iz Vinkovaca i 49, sl. 231; S. D i m i t r i

kod kao i barja (D. S i m s k V. S n v, 1976, v i 1979, XLIII:S, 6) 4 •

NALAZI

Protocetinski nalazi na veoma rijetk!i. U ovom okviru za sada se navesti samo pojedini nalazi iz Milovica gumno kod Tivta, te pojedinacni nalazi iz sloja Ia Skadarskoj tvrdavi i iz sloja Illa peaine Nezir.

Tumul

Milovicu gumnu

Ova smjestena dominantnom iznad Tivatskog polja. istrazena 1966. humke i:z:nosio 18 m, saCinjena od lomljenog kamenja i krecnjaka, sa kavijencem na U okviru se jedna ovalna kamena konstrukcija dimenzija 12 9 m i visine 1,5 m. Osnova saCinjena od nabacane zemlje i njoj centra bio grob ripa ciste. U pronaden skelet zgrcenom jednom bili ostaci drugog U samom nije priloga, nekoliko keramick!ih fragmenata, groba i bilo razliiCitih nalaza, na kojih ova sahrana doba r vi sik 1979, Naknadno da zgrceni pokojnik predstavlja ovom i da samo on helenistickom dok izgradnja i prima:r:na faza vanja obavljena ertapi ranog doba. primarnoj sahrani ostaci koji grobne konstrukaije. Na ovakav .nas naveo sakao i posuda koja otkrivena 1.1 blizini groba XLV:8) i koja odgovara mlade ,faze klasicne odnosno protocetinskom Naime, ova gotovo istovetna iz protocetinskog Grabovici XXIV:9). Ritual sahranjiva:nja takode podsjeca na sahrane Grabovici, i sekundarno sahranjivanje. Iz tih razloga smatramo da se postojeca datacija centralnog groba iz Milovica mora kori,govati, te da primarna sahrana ovom predstavlja jedan od rijetkih tragova nosrilaca protocetinskog facijesa na Jadra:na.
1

4 U iznesena ideja kojoj se nalaz iz Male stavlja na pocetak razvoja jedne jedinstvene grupe ,i bronzarnih sjeki>ra s balkanskog Pesikan, 1985, 20-24). Medutim, nema nikakvih argumenata ni za ,tipolosku niti za hronolosku prednost nalaza 1z Male Grude u odnosu na primjer1ke iz Kravara ,i ka1upe iz Barja i Debelog Brda, te ova pretJpostavrka barem za sada oS'taje nepotvrdena.

186

Ostali nalazi
Protocet'inskom tipu pr1padaju posude sa cilindricnim vratom i ostro izvijenim obodom, kao i fragmenti posuda sa ukrasom slobodnih zigosanih iz sloja Ia u Skadarskoj tvrdavi XLV: 4, U sloju Illa peCine Nezir ovom pripadati posude protounjetickog tipa, poput one na XLV: 7.

*

*

*

U pogledu datacije materijala mogu se iznijeti samo okvirni elementi. Naime, ma:li nalaza, nedostatak sirih stratigrafskih pokazatelja, ne daje dovoljno mogucnosti za kompleksno poredenje sa vremenom trajanja ,Ijubljanske kulture na ostalim dijelovima jadranskog podrucja. Tako nalazi iz Odmuta, Vranjaja, Gajtana i Skadra mogli odgovarati vremenu srednjojadranskog ljubljanskog tipa, odnosno starijoj fazi klasicne ljubljanske kulture, ali nije iskljucena ni njihove nesto sire datacije i egzistencije citavim tokom trajanja ljubljanskog kompleksa. Kod nalaza iz Skadra ostaje otvorena nesto kasnije hronoloske nacije, vrijeme mlade faze klasicne ili, preciznije, okvire protocetinskog horizonta. U Illa peCine Nezir sasvim sigurno srednjojadranske i protocetinskog facijesa, tako da se moze reCi da se ovdje radi vremenu :koje hronoloski odgovara objema fazama klasicne Nalazi iz Male Rubeza i bez pripa,daju mlade faze klasicne 1jubljanske kulture. U to moga jedna, za sa:da varijanta ove U svakom ne se pripisati protocetinskom koji na ovom barem za sada, zastupljen samo sporadicno. pokazuje da se ovdje, za razliku od srednjojadranskog podrucja, moglo raditi istovremenoj egzistenciji mlade faze ljubljanske i protocetinskog facijesa. No, ako odnos ovih nalazista jos nesida se hronoloskom smislu radi istovetnom Na to sve iznesene analogije, tom naroCito indikativna sa cista-grobovima, koja konstatovana prethodnoj fazi. Posebno treba izdvojiti zlatni iz zatvorene grobne cjeline Mala Gruda. Pojava zlatnih bodeza ovog tipa na istoonom smjesta se u vrijeme prelaza iz ranog u srednje bronzano doba, sto odgovaralo kasnijim fazama 111 perioda grckom to doba moglo prethoditi egzistencije protocetinskog facijesa i mlade faze ljanske
s U sloju Ibla Nezir s:u 'i odredeni kasnobadenski elementi tipa Alihoc!Ze, s1Jo ukazuje na siri vremenski raspon ovog stratuma. U tom smislu sloj IIIa ove peCine odgovara horizontima IIIa i Ravlica peCine, u juznoj Maliq Illa. Up. Z. ndr 1985, 165-166, I: 26, 28; r'i an v i 1981, 36-40.
187

U cjelini gledajuCi, nalazi s podrucja juznog Jadrana, koji su pripisani pocetnim etapama ranog bronzanog doba predstavljaju jedan veoma kompleksan konglomerat u kome su prisutne sljedece komponente: - Elementi srednjojadranslkog ljubljanske kulture koji se najbo}je ogledaju u materijalu iz naseoblnskih nalaziSta: Odmut, Vranjaj, Gajtan i Skadar. - Elementi kasnog vucedolskog kruga koji su prisutni u ukrasima posuda iz Male grude, Rubeza i - Istocnomediteranski elementi i uticaji »Glockenbecher« kulture sa Sicilije ri Malte. se posebno isticu bodez i noppenrinzi iz Male zdjele iz Rubeza. Grude, kao i ukrasi i - Uz to su prisutni rijetki protocetinski elementi koje susrecemo u okviru sloja na Skadarskoj tvrdavi, u sloju IIIa peCine Nezir i u tumulu Milovica gumno. Tu se, bez sumnje, radi uticajima sa prostora srednjeg Jadrana, odnosno sa maticnog protocetinskog podrucja.

188

DALJI RAZVOJ KULTURE RANOG BRONZANOG DOBA NA JUZNOM JADRANU

juznojadranskog podrucja nakon koje odgovara komp1eksu i facijesu posjedujemo veoma malo podataka, u cjelini mnogo manje nego vremenu kome smo prethodno govorili. U ovom sm'islu moze se navesti nekoliko nalazista koja odgovaraju cetinskoj i Medutim, nalazi iz tog u cjelini su jos uvijek 'krajnje sporadicni na ovom prostoru i, mada to ugla:vnom rposljedica istrazenosti, za sad se, izuzev hr<moloskog i 'tipoloskog vrednovanja, 'n e moze nista cjelovi,tije reci odnosu • tih nalaza sa kla:s'icnim podrucjem ov<ih kultura.

Sl. 26 - .P ogled na nekropolu Stoj 1 kod Skadra Fig. 26- Vue sur la necrapole Stoj pres de Skadar

NALAZI

TIPA

Stoj kod Skadra Ova nekropo1a se u polju Stoj , neposredno uz sjevernu periferiju Ska·d ra (sl. 26). Sadrzi veCi broj grupa tumula, od tri do sest humki, ima i pojedinacnih tumula6 • Visina i precnik humki varu
6

·P rema saopstenju kolege Koke, proojenjuje se da na prostopolja ima ukupno oko stotinu tumula.

189

od 1 do m, odnosno od 10 ·do 30 m. Sac.injene od kamena i zemlje. U svakom od sest do sada br. 5, o1Jkriveni centralni grobovi koji pocetnoj fazi izgradnje, dok na sirem konstatovani grobovi sa nakpokojnicima7• Nalazi cetinskog tipa iz centralnih grobova 2 i U iz 2 spaljeni pokojnik, uz koga nadena tri fragmenta sa cet1nskim drskama. Centralni grob pri:pada cista-grobova 1,15 0,80 m. U njemu zgrceni na desnom sa ispod obraza. l'akode groba nadena jedna posuda sa dvije drske. sa i koje se oko posude, pod ostrim XLVI: 2). svim se za Na ovog nalazi se od ploca precnika 14-15 m.
Skrelj (Dedaj) kod Sk.adra

sjeverno od selu Dedaj, nakoja sadrzi oko 40 od kasa su srednjc velicine, ali ima i manjih kao i 25 m Godine 1979. pet 1983, jos U dva slucaja grobova tipa ciste. odgovara cetinskoj od toga samo jcdan veCi fragment tipicne cetinske posude, vjerovatno zdjele XLVI: 1) 9 • lazi se
PeCina Vranjaj

U

U peCini uz i nalazi cetinskog tipa. S obzirom da se ne mozemo reCi nalaza, niti. njihovom sa nalaze iskopane 1982. i 1983. godine, mog1o zakljuCiti da cetinski materijal nije u vecoj mjeri veni

cetinskih ostvase

7 ovill obavio Koka 1983. k 1985, 241-249). 8 U sloju kamenja ispod ovog grapa od sest fnih figurina v.iolinskog oblika, od pecene zemlje. Cetiri od predstavljaju zenske figure, peta dok sesta, S na male rovatn:ije odgovarala figurl djeteta. figurine takode pi'iprsane grobu i cetinskoj (up. k 241--249). •iskopavanjem utvrdeno da kameni nasip i navedccle figurine pr1padajru grobu, odnosno prvoj fazi sahranj,lvanja u tumulu, te se ti nalazi iskljuoiti iz okvira cetinske Rezulta:ti iskopa:vanja jos nisu . javljeni, te kolegi Koki zahvaljujem na informacijama i na dozvoli za nj,rhovo objavljivanje. 9 Up. 1984,127-129, II:9; N. 1985, Prilikom boravka Centru za arheoloska istrazivanja apnila 1988. godine, •imao sam priliku da vidim i preostali materijal iz S•krelja. Posebno 'treba is'i supljom n '.;em onrima na potaCi jcdan pchar sa dviie sudama 1:!ipa >>Kotorac«. Meduuim, sam reo1pijent »S« profilisane soljc i ni,je pm:nat podrllcju.

190

u sloju ovog naselja. Karakteristicni su sljedeCi oblici: fragment pehara tipa »Kotorac« (i. 149), dio konicne zdjele sa prosirenim obodom, malom drskom i tipicnim cetinskim ukrasima (i. 150) i fragment trbuha neke posude tijela, ukrasen linijama i nizom zigosanih trouglova (i. 156).
NALAZI

Gradina Gajtan, sloj

i

U okviru kulturnog sloja gradine Gajtan izdvojena su cetiri stratuma koji su, prema autorima istrazivanja, opredijeljeni u vrijeme prelaza iz bronzanog u zeljezno doba, do kasnorimskog (S. s1 mi k 1964, 97-103; u n i, 1972, 409). Medutim, jedna detaljna analiza dokumentacije i grade pokazala da se u slucaju prva tri stratuma uglavnom radi poremecenoj stratigrafiji i izmijesanom materijalu. Do tih poremecaja doslo usljed konfiguracije terena i erozije sedimenata i materijala iz gornjih partija gradine u nize dijelove, gdje su izvrsena istraiivanja (up. G v ed ri 1986, 74-80). Iz tih razloga nije moguce tipoloski potvrditi ovako determinisane kulturne slojeve. Prema tipoloskim od1ikama pronadenog materijala, praistorijs:ki slojevi ovog naselja, odnosno stratumi J-IIJ, odgovaraju vremenu od pocetne faze ranog bronzanog doba, hronologiji (Maliq Illa), do prelaza iz bronzanog u zeljezno doba (Maliq Dakle, radi se vremenu koje najveCim dijelom starije od datacije koju su predJ.obli S. lslami i Ceka. lspravnost ove 'korekcije potvrduju brojne analogije sa podrucja istocnog Jadrana, kao i iz juzne i Makedonije G v d ri 1986, 79). lzmijesanost materijala i 1kulturnih slojeva najvise izrazena u i 111 stratumu, Uipravo u tim horizontima susrece se najveci broj keramickih nalaza koji odgovaraju dinarskoj kulturi. U takvoj preostaje nam samo tipoloska analiza i analogije sa sireg jadranskog podrucja kao sigurni u materijala narskog tipa i u razmatranju odnosa na ovoj relaciji. U ova sloja dobro su zastupljene posude sa sjekirastim drskama, zatim tra:kaste drske sa rozastim produzecima XLVII: kao i zdjele sa prosirenim i unutra ukosenim obodima. Ta'kode su ukrasi u poprecno srafiranih traika izvedeni urezivanjem (up. u n i, 1972, Fig. 11 : g, i; 111 : 1--4, 9; G v d ri 1976, 11 : 1--4; 111 : 1-3, 5). Ovi nalazi u potpunosti odgovaraju prvoj fazi dinarske kulture. Uz to su konstatovane koljenaste i dugmetaste drske, kao i one sto visoko prelaze 'obod, zatim kasike sa drskama, koje takode prelaze o:bod, sto sve materijal koji odgovara mladoj dinarskoj fadobu {up. u n i, 1972, Fig. zi, odnosno srednjem g,; G v d ri 1986, 111 : 4, 6). 6: U ovim slojevima konstatovani su i nalazi kasnijeg datuma, kao sto su »anse blfore« koje odgovaraju kasnom bronzanom dobu, te neiki koji morali iCi u zeljezno (up. u n i, 1972,
1 1

191

V; VI: 2, VIII: 1; XI: 5-11). Pojava takvih zajedno sa dinarskom robom, bez sumnje posljedica stratigrafskih poremecaja kojima smo prethodno govorili.

Dio Mambeno g platoa gradi:ne sa (u lijevom ugLu) Fig. 27 - Partie ·du plateau de de ·la sur laquelle faH des recherches (dans le

Sl. 27 -

kome avec la gauche)

Na kraju, moze se osnovu svih relevantnih tipolos• k ih pokazatelja zakljuCiti da ovo naselje u vrijeme ranog bronzanog ·doba u potpunosti isto cnojadranskom Kako smo vidjeli, sedimenti koje 'i strazivanja ka'o stratum 1 okvirno odgovara ljubljanskom kompleksu, dok slojevi 11 i III u cjelini pripadali ·d inarskoj kulturi. Pri tom treba jos jednom nada jasne .diferenoijaoije medu ovim slojevima nema, vec se materijal dinarskih faza susrece i u jednom i u drugom 'Sloju.

Skadarska tvrdava, sloj I
Ovaj stratum s e nastav1ja na Ia i obuhvata sedimente debljine 0,40 Iako se radi daleko tanjem sloju, broj nalaza u njemu pet puta veci u Prema autoru istrazivanja, sloj Skadar odgovara iz Gajtan i Nezira Pri tom se konstatuje .d a su veze sa kulturom Maliq tom periodu svedene na ·d ok se odnosi sa istocnojadranskim podrucjem nastavljaju punoj mjeri. naglasena veza sa slojem Varvara (G. Hoxha, 1987, 76-80). U cjelini se vezama sa starijom fazom dinarske koje sc ogledaju u brojnom prisustvu pehara sa traikastim medu ·kojima su najcesce one sa sjeki192

rastim XLVIII: 5). zatim, jezi:caste i potkovicaste koniene zdjele sa :prosirenim, zaravnjenim, ili ukosenim obodima i dr. (up. G. h 1987; 11).

Gradine Mali Kalaj i Beltoje
U dkolini Skadra otkrivene jos dvije gradine sa nalazima dinarskog tipa. Radi se Beltoje i Mali Kalaj koje smjestene oko 10 km od Skadra. Sondafnim istrazivanjem postojanje naselja na gradine. Ov:i nalazi jos objavljeni, prema ostvarenom postojeci materijal i dili smo ·da gradina Mali Kalaj sadrzi nalaze 1 i dinarske faze, sto znaci da egzistira trecoj fazi ranog i tokom srednjeg bronzanog doba, dok gradini Beltoje zastupljena samo 11 faza dinarske re, odnosno period srednjeg bronzanog ddba10•

tumul U III iz u otkriveno 20 grobova, od kojih jedan nije imao nikakvih priloga. Izvan grobova 130 keramickih i metalnih fragmenata. Sahranjivanje okvirno datirano :bronzano i zeljezno doba n i, 1983, 89 -93, 99-116). nalazima izvan groba posebno se istice jedan pehar sa tra:kastom :drskom sa visokim sjekirastim produzetkom i potkovicastom drs,kom na suprotnoj strani 1). svim karakteristikama ovaj odgovara tipovima iz okvira mlade faze dinarske Pecina Nezir, sloj IIIb U ovom rpecine Nezir zastupljene rpostide sa ljanim i ravno prosirenim obodima, fragmenti vertikalnim plasticnim rebrima, kao i recipijenti sa plasticnim trakama i otiscima prsta XLVIII: 4). elementi starijoj fazi ·dinarske ovdje i razv:ijene sjekiraste drske koje morale pripadati mladoj ·dinarskoj fazi Iz tih razloga moze se reci da sloj ove peCine pokriva citavo raztrajanja dinars:ke ili, bolje reoi, jedan veCi dio tog razUz to potrelbno da ovom kao i prethodnom osim brojnlh elemenata istocnojadrans'kog tipa, i 'nalazi se dovesti sa prostorom (Maliq to ne trebalo da s da se ova peCina nala:zi na krajnjoj ju:Znoj 1periferiji istocnojadranskog kruga Z. n d r 1985, : 10-14).
10 Pregled nalaza i dokumentacije ·sa sOIJJdainih 1straiivanja na ovini gradinama omogucen zahvaljujuci ljubaznosti :kolega G. li Lahija, :k:oj,ima ovom 'Sil1daano :zJahvaljujem. 11 u n i, l. 100, OVJU posudu opredije1io u VI-V v. pr. n. za Sto ne postoje nikakve t1poloske ni:ti strat1grafs:k:e potvrde.

193

Pecina Odmut, sloj Vll
Oko velikog pepelista koje se nalazilo sredisnjem peCine otkrivena grupa fragmenata nekolikim posudama. to naden veliki broj kos.tanih alatki. nalaz okarakterisan kao sloj VII arr ko v i 1985, 43). fragmentima posebno se istice jedna zdjela vijencem kamenja, kojoj lezale tri manje solje smjes·tene jedna Zdjela pripada sirokim recipijentima, bikonicnog tijela sa ljevkasto izvijenim vratom. Ob·od i rame povezuju cetiri postavljene trakaste drske XLVII : 1). Sve tri solje su gotovo identicnog razlika samo u dimenz:ijama. Pripadaju tipu posuda sa zaobljenim tijelom i neizdiferenciranim dnom. Vrat nizak, sa izvijenim obodom XLVII: 2). .pogledu velike zdjele moze se bez dileme reCi da pripada posudama >>nagyrev« tipa, koje su brojno zastupljene u razlicitim kulturnim cjelinama na panonskom podrucju. Medutim, ovaj tip posude p11isutan i u o'kviru starije faze dinars'ke kulture (Delalije i Rupe rkod up. XXXIV: 4), kao i na sjevernojadranskom podrucju (Zamnja!k, up. XIV: 6). Pojava tih posuda na srednjem i sjevernom Jadranu okarakterisan kao posljedica uticaja sa panonskog prostora, te ista konstatacija vaziti i u ovom slucaju. S obzirom geografski polozaj peCine moguce da ona od stanica sirenja panonskog uticaja jadranskog prostora - ka dinari dalje prema skoj Sa druge strane, solje iz Odmuta imaju najbolje analogije u Dolac, up. XXXIV: Kako ma:terijalu dinarske vec prethodno konstatovano, ovri imaju svoje razvojne prethodnike u cetinskoj kulturi i protocetinskom facijesu, te se sa ·dosta s·igurnosti mogu smatrati produktom srednjojadranskog podrucja. U peCini Odmut pri:spjeli su iz okvira starije faze dinarske kulture. U prilog ovakvoj hronoloskoj i nalaza govore i prethodno navedene analogije :z;djeli »nagyrev<< tipa s podrucja istocnog Jadrana, u ovom smislu in'dikativna i a:psolutna datacija sloja VII ru Odmutu, u vrijeme 1710±80 g. pr. n.e. Markovic, 1974, 11).

Tumul

Medunu

Na lokaciji Roge i u podnozju Meduna istrazena su cetiri kamena tumula. Njihov precnik iznosio od 15,30 do 17,70 m. U svim tim humkama otkriven jedan grob tipa ciste sa po'kojnilkom inhumiranim u zgrcenom polozaju. Grobovi su bez priloga, jedino u grabu iz humke s podnozja Meduna jedan bronzani 1bodez V 1 i m i r v i - 1:. i z i 1983, 583). Radi se primjerku razvijenog bodeza tipa, koji svojim karakteristikama pripada Br. odnosno vremenu starije faze dinarske kulture. Sacuvano samo sjeCivo, koje u izduzenog trougla, dosta velikih dimenzija. Od sredine ka rubovima sjecivo se stanjuje, tako da ima deltoidan presjek. U gornjem dijelu, na spoju sa drs'kom, sjecivo
194

zavrseno i Na tom i dvije male perforacije, sto XLVII: 5).

tri za pricvrsCivanje drske

Tumul

Krstovaci

U kamenom iz Krstovace kod Niksica, koji raskopan prilikom gradevinskih radova, otkrivena dva ljudska zuba, jedan bronzani bodez i jedno bronzano koplje. Detaljnije okolnosti ovoga nalaza poznate. Za nas od posebnog znacaja bronzani bodez, bronzanom On odgovara gaonih bodeza. samo sjeCivo, 6ji rubovi dosta osteceni. U prema drsci sjeCivo se lucno zavrsava. Na stranama ovog zavrsetka nalaze se dva vjerovatno ostecene perforacije za nitne XLVII : 4). Benac analogija sa sireg podracja ovaj bodez datirao vrijeme n 1956, 88-89). Relativno male dimenzije ovog na nesto preciznijeg opredjeljenja ovom okviru, odnosno pocetark faze Br. to i vrijeme pocetka etape dinarske Na takve i minacije ovoga nalaza paralele sa maticnog cja, naroCito bodez iz okoline Sinja (up. XXXVI : 4, 5). Pojedini aatori sa skloni da i koplje iz ovog XLVIII: 2) ove hronoloske vi 1983, 166). to se ne moze nicim Najraniji vrhovi koplja sa se Njemackoj i ostava tipa Biihl-Aokenbach, koji odgovara prelazu iz bronzano doba. Nalaz iz Krstovace, sa probusenim »Forschheim«. Ovaj tip koplja dosta cest na Madarske (up. F. R i t t r s h f r, 1983, 228 -231, 13), te i primjerak iz Krstovace predstavlja import sa tog hronoloski pripadati srednjem mlade faze dinarske U tom iz Krstovace postojati i

Crvena stijena, sloj I
I stanista pod stijenom otkriveni su koji kasnom eneolita i dobu. Radi se povrsinskim sedimentima 0,40 m, koji sa svoj prilici razliCitim naknadnim intervencijama. i tako hronoloski pon nalaza Za nas posebno znacajni keramickih koji svojim fazi dinarske U pehari sa drskom koja prelazi obod, onima iz Viline PeCine (up. XL: 1), koje obod i koje nalazima iz te koljenaste sa masivnim Ovaj nalaz sa dvije Sto tipicno za Medatim, osnovna vec odgovara bronzanom doba, te se ovdje u najboljem moglo U

195

stavniku pocetnog horizonta mlade III: 1, 5, 6; IV: 4). sta, tom peri.odu pripadati i ovom sloju XLVIII: 6) 12 •

faze (up. iz Bitelica i egejskog tilpa, k.oji

1958, Bomblnadoo u

Nalazi iz pecine Vranjaj
U neobjavljenom materijalu iz pecine Vranjaj, uz prethodno navedene nalaze i tilpa, sadrzana i roba .dinarskih karakteristika. Prema uvidu u postojecu dokumentaciju (iskopavanja 1982. i 1983. godine), moze se re6i ·da dinarski materijal dosta dobro zastupljen u ovom <nalazistu, u podjednakoj susrecu se nalazi iz ·faze ove kulture. Tako u ove okvire ulaze keramicki fragmenti i. 1-10, 17, 23, 27, 34, 35, 36, 38, 146, 161, 185, 186 itd.

12 U vezi sa dataoije noieva ovog tipa uporedi poglavlja Podrucje sjevernog Ja:drana, str. 77-78 S•redm:jeg Jadrana, str. 172.

196

KULTURNOISTORIJSKI ASPEKTI

1. UVOD

U prethodnom izlaganju predstavili smo osnovne odlike kulturnih cjelina, kao i neke razvoja ranog bronzanog doba, koje na istrazivanja jadranskog bilo moguce identifikovati i naznacit1i. Iz svega iznesenog proizilazi da se ovog perioda odvijao vise etapa, koje Jstog intenznacaja i polozaja na Ciziteta, niti istovetnog tavom ovom prostoru. Medutim, prije nego na odredenje etapa ovoga perioda, morali blsmo se jos jednom vratiti na neke metodoloske rijeci vec uvodnom dijelu ovoga rada i koji se odnose na kriterijume odredenja i znacenja pojma »rano radi se pHanju da li ovaj period na podrucju istocno:g Jadrana trebalo da predstavlja jednu prelaznu poeetak novog u smislu te rijeCi ili su, pak, sadrzana ova aspekta. Ukoliko se prihvatdo prvi kriterijum, onda ranom bronzanom ovog podrucja samo ,i cetinski u velikoj mjeri prelazni karakter. U kulturi ovih kompleksa jos keramika kao osnovno sredstvo stilskog i umjetnickog izrazavanja, sto tipicno svojstvo neoNacin stanovanja potpuno identican eneolit-eneolitskih u jednom vecem dijelu podrucja i pogrebni obioaji su svoj duhu stare autohtone tradicije. Sa druge ,strane, vec tokom razvoja kulture dolazJi do znacajnih novina bronzanodopskog karaktera. U duhovnoj sferi pojava tumula kao tipicnog elementa kulture bronzanog doba ovoga podrucja. nacin sahranjivanja oznacava prekid ranrije tradicije na srednjem i Jadranu vec od vremena mlade faze klasicne ljubljanske kulture, odnosno od facijesa, dok na sjevernog Ja.drana ovaj grobni spomenik blti prihvacen nesto kasnije. Tu za1:>im, 1i prva pojava predmeta od bronze u doba cetinske kulture. Istipitanju su pojedinaoni koj'i najvjerovatnije jos nisu na, loka1ni produkt, ali su jasa:n nagovjestaj 1novog kvaHteta kulturnog razkniterijumu kultura, ka:o cjelina koja u potpuvoja. ima bronzanodopski karakter, ne mogla pnipa:dati ranom vec srednjem, odnosno razvijenom bronzanom dobu. se, pak, kao primarna odrednica u ovom smislu prihvaAko tio kriterijum, onda i cetinska kultura jos uvijek pripadale eneoHtskom periodu, dok pocetak ranog bronzanog doba

199

predstavljala tek dinarska kultura, kao prva kulturna cjelina koja u velikoj mjeri raskinula sa trad!idijom. Kako se moglo vidjeti iz cjelokupne iznesene grade, mi smo se kome rano bronu ovom smislu opredijeliH zra treci zano doba trebalo cjelov!ito da obuhvati kompleksan proces prelaza !iz eneolita u novi kulturnoistorijski period, ukljucujuci tu i nastanak prvih tipicnih bronzanodopskih U prilog ovakvom opredjeljenju ide vise relevantnih momenata, u svemu tome sto se na taj obezbjeduje cjeldkupne vezane za nastanak bronzanog doba na ovom podrucju, pocev od prvih nagovjestaja novoga doba iz vremena starije etape ljubljanske kulture, ·do prrelaza u puno bronzano doba, koji dolazi sa drugom fazom dikulture. U tom smislu razlikuju se tri Of>novne etape razvoja:
Prva faza

- Br. 1 - dije1i se na dvije potfaze, Br. la i Br. - Br. la - ovu potfaz-u predstavlja starija etapa klas1iOn.e ljubljanske ku1ture, srednjojadranski tip i nalazi tipa s podrncja juznog Jadrana (Odmut Gajtan 1 i dr.). · Br. - ovoj potfazi pripadaju mlada etapa klas·icne ljubljanske kulture, facijes i mladii nalaii s ju:l.nojad:ranskog podrucja (Rubez, Mala Gruda, i dr.).
Druga faza

-

Br. 11 -

njoj

tip Ciclami-Mitreo i cetinska kultura.

Treca faza

- Br. 111 - njoj odgovara pocetni horizont kastelijera li starija etapa dinarske ku1ture. . .. Prema dokumentacij1i, zajednicke odlike na jadranskom prostoru najvecoj mjeri su u pocetnim horizontima ranog bronzanog doba, odnosno u prvoj etapi ovog perioda koja jos u znacajnoj mjeri sadrzi karakteristike eneolitske kulture. Ova konstatacija se narooito odnosi na stariju faz.u ljubljanske kulture cije su lokalne pi1is•utne gotovo na citavom 1istocnog Jadrana. wijeme ku1turnog kompleksa u u:l.em smislu. Druga, mlada faza kult-ure i njoj paralelni protocetinski facijes, vec oznacavaju raspad kompleksa i neka nova kulturna stremljenja koja zahvataju ovo podrucje, koja nose odredene inicija}ne kulture bronzanog doba. Stoga se moze reCi da prva etapa u punoj mjeri ima prelazni karakter. U narednim etapama ranog bronzanog doba dolazi do daljeg podvajanja, i ·do dijametralno raz1icitdh razvojnih tendencija, sto posebno izra:l.eno na i Jadranu. Druga etapa ovog

200

rioda na sjevernojadranskom prostoru obuhvata najveCi dio faze Reinecke Br. ,stagnacije kulturnog razvoja. Najizrazitiji predstavnik tog doba cjelina koju smo oz.nabli kao tip Oiclami-Mitreo, ona, u stvari, predstavlja jedan hibridni i siromasni, ali relativno dugotrajni kulturni horizo.nt. U trecoj, zavrsnoj etapi ra.nog bronzanog doba dolazi do izvjesnog ]ntenziviranja zivota, sto se odrazava na pocetak masov.nog naseljavanja gradina. peniod oznacen kao arhaicni horizont kasteHjera. Ova etapa obuhvata jedno dosta kratko pri zavrsetku faze Br. novi kvalitet kulturnog razvoja, koj1i karakterisati srednje doba. Za razliku od tog srednjojadransko podrucje u drugoj etapi ovoga perioda dozivljava puni procvat, sto naj,bolje ilustruje razvoj cetinske kulture, koja, bez sumnje, predstavlja najsna:lniju ti najoriginalniju tvoreV!inu kulture doba ne samo na tlu Jadrana vec i na Citavom zapadnom Ba1kanu. Takode veoma sna:lna i izrazJi,ta dinarska kultura, ,koja slijedi cetin:sku i cija starija faza traje tokom Br. perioda, te na taj naCin popunjava c1itavu trecu etapu ranog bronzanog doba. svim svojim karaktenistikama ova kultura predstavlja prvu pravu bronzanodopsku tvorevinu na ovom podrucju. U cjelini gledajuCi, jedino se u ovoj sredi,snjoj jadranskoj regiji mo:le u punoj mjeri pratiti razvoj kulture ranog bronzanog doba od vremena srednjojadranskog tipa kulture, sve do prelaza u srednje b,ro.nzano doba, odnosno do druge faze dinarske kuLture. Na podrucju ju:lnog Jadrana kulture, koja, prema sadasnjim saznanjima, obuhvata Citavu prvu etapu ranog bronzanog doba, ne moze se govoriti daljem razvoju. Medutim, Cini se da ovakva situacija vise odraz stanja istrazenosti nego objektivna projekcija kulturnoistorijskih okoLnosti tog doba. Sva nalakoja na tom podrucju poznajemo upucuju na znacajna i dosta intenzivna kulturna proz1imanja, odnosno na postojanje jednog snaZ.nog i osobenog razvoja, sto moglo imati odredenog udjela i razvoju ostalih jadranskih regija. Sa tog stanovista moze se reCi da slaba istrazenost i nedovoljno poznavanje kulturnog razvoja na ovom prostoru jedna od prepreka cjelovitijem sagledavanju nastanka i razvoja ovog perioda Citavoj istocnojadranskoj obabl i njenom zaledu. Na kra}u mozemo naglasiti da sva istrazivanja upucuju na jasno razgrani:cenje kultura jadranskog pojasa i onih u siroj unutrasnjosti zapadnog Balkana. Rasprostiranje ti: razvoj cetJi:nske kulture u cjelini zaokruzeno okvirima jadransko kompleksa. Isto va:li i za kulturu, koja svoju punu fiizionomiju tokom razvoja na ovom podrucju u periodu koji odgovara fazi Reinecke Br. Normal>no, ovim se ne dovode u pitanje i raz1i6it,i kontakti sa sirim zaledem, kao i sa podrucjima, kojli su, bez sumnje, postojaH, dajuci ponekad znacajne razvojne impulse u pravca. Ali, u pogledu primarnih stremljenja i osnovnog kulturnog izraza, na ovim relacijama nema preplitanja. i kultura, koja pokazuje najvise odstupanja u
201

ovom smislu, buduCi da su njeni najznacajniji do sada poznati izvan ovog geografskog okvira, osnovi najvise na jadransko i odgovarajuCi kulturni kompleks. Prema tome, danas se sa prava moze govor;itJi postojanju jednog istocnojadranskog kultura ranog bronzanog doba, ciji su glavni predstavnici grupe kojima do sada rijeCi. Posto smo u ranijem izlaganju nazna<Cili osnovne karakteristike, te ku1turne i hronoloske okvire tih preostaje nam da, u mogucnos,tii, pokusamo precizirati proces njihovog nasta:nka i geneze, medusobne odnose tokom pojedinih eta;pa ra;nog doba, te ekonomske i druge bitne razvojne aspekte ovog kulturnog kruga.

202

11. GENEZA KULTURA 1 NJIHOVI MEDUSOBNI ODNOSI
PRVA FAZA RANOG BRONZANOG DOBA (Potfaze: Br. la,
KULTURNI KOMPLEKS

nastanka kulturnog kompleksa slozen i potrebno odmah naglasitj da nemamo dovoljno argumenata za cjelovito sagledavanje svrih p1tanja 1i:z tog domena. Zbog toga u ova razmatranja ne mozemo ni ulaziti s ciljem da se daju nekj egzaktniji odgovorj i zakljucoj, vec smo u situacijj da pruzjmo samo odredene naznake koje upucivale na moguca rjesenja ove problematike. Osnovna prepreka u ovom pogledu jednostranost ra:spolozjve dokumentacjje slabo poznava:nje razvoja ove kulture na prostoru juznog Jadrana. Najme, nedostatak podataka ritusu sahranj,ivanja i drugim a:spektima duhovne kulture, ka:o odsustvo antropoloske grade, onemogucuju bllo kakva dokumentovana razma:tranja etnickog karaktera, odnosno ukljucenje odredenih populacionih promjena kao eventualnog faktora u nastanku kulture. Na6in stanovanja, mada nesto vise ta:kode ne predstavlja znacajniji oslonac u ovom smisiu, buduci da se u tom pogledu nijedna od regionalnih skih varijanti gotovo nimalo ne razlikuje od prethodnih, niti pak od savremenih kulturn:ih cjeHna sa ovoga sa okolnrih podrucja. situaojja sa aspektima ovog kompleksa, posjedujemo marginalne podatke. Jedino cime u zna:cajnijoj mjerj raspolazemo ;i cemu se ljubljanskj ku1turni kompleks jasno ,jz,dvaja u svom vremenu prostoru pokretni matenjjal, odnosno ostaci produkcjje nosilaca ove Istina, ova grada u relacijama predstavlja osnovnu najsiru bazu na kojoj se nerjjetko :izvlace veoma dalekoseznj zakljucci. Marterjjalna produkcjja sasvim dobra osnova za tjpolosku iden1Jifikaciju i odredene kulturne cjeline. Medutim, prjrroda takve grade nalaze da se i u odnosu na ostale aspekte ovako definisanih cje1ina mora ostatj u tipoloskim odnosno na nivou kulturne kategorjje. tome, ,i svj zakljuccj koji u vezi sa pita:njima geneze kompleksa ovdje izneseni, u punoj mjeri su vali:dni samo u kul:turoloskim relaoijama. Svako dalje i implicirranje etnickih dimenzjja, na sadasnjem stepenu poznavanja ove veoma no i mora ostati u sferi vise Hi manje prihvatljivih pretpostavki.
203

Osnovne karaiktemstike stila !i nog izraza se u keramickim oblicima i njihovoj o:mamentici. Ovdje, na izdvajamo naCin Uikrasavan.ja koji zastupljen svim regijama istoenog Jadra:na, na sjevernom i srednjojadranskom prostoru. Ono sto posebno znacajno i sto eemo uzeti kao jeda:n od vaZnijih repe.ra u nasi>m razmatranjima, jeste cida ornamentika ovog tipa nije ranijem ovoga podmcja. Naime, takav stbl ukrasavanja ne postoji ni grupi Ig 1, ni.tli slojevima koji prethode na jadranskom prostoru. Uz neke izuzetke koji ovom zanemarljivi, mozemo reCi da takva ornamentika nlije ni na Sirem prostoru zapadnog Ba1kana1• Dakle, preostaje konstatacija da taj manir ukrasavanja potpuna novina na ovaj prostor donosi ·ljubljanska kultura i koja ogranicena samo na njene si>re okvire, odnosno na kompleks te Sa druge strane, sve analogije koj1ima smo II'a:nije dovoljno jasno da pojava ovakve ornamentike direktan rez.ultat zvonastih pehara. U prilog vezama na ovoj relacijd. govori i ture, koja ta:kode tipa. Prema tome, nastooa:k ornamenti:ke i prosumnje se mora pripisa1Ji uticaj1ima zvonastih pedukcije, hara. potvrduju svi relevantni pokazatelji, kako smo prethodno v.idjeli, i misljenja veCine tom pogledru saglasna2 • SudeCi ornamentici koja ovom elemena:t, ovdje se najvjerovatnije radd. vezama sa srednjoevropskim »Glockenbechell'« kompleksom, gdje se pod vrpcaste keramike i kasnog vucedolskog kruga formkao stil kojd ka:rakteri8e drogu zvonastih pehara ovog podrucja, sa kojom pokazuje najveCi stepen srodnosti. mis1i:mo na klasicne pitanjima vezanim za mreza:stih, zlijebmahom na lJenih ii jos nekih ornamenata kojri. sredjeg Jadrana, nesto kasnije VJise rijeCi. Medutim, kada onda vezani za njihovu pojavu okvirima, kao ri. za kontakte na prethodno navedenoj relaciji, daleko kompleksniji i ji. Osnovni tome sto vodece ljubljanske forme, kao sto loptaste posude i konicne ZJdjele sa proSdrenim obodri:ma, direktne analogije ni »Glockenbecher« kompleksu, niti drugim savremenim na sa kojima se mogu neposredini il.i posredni kontakti. Za razliku od toga, neke druge, takode tipicne forme, susrecemo zvonastih pehara, ali i drugim sav.remenim ili neposredno prethodnim kul.turama, narocito iz okVlira kompleksa i keramike, tako da ponekad veoma tesko da li direktne veze sa
1 Ovdje izu!lJimamo pojedinaone ovog tipa iz Hrus.tovace i iz Vinomera, :kojima r·ijeci prili:kom prezentactje klasicnog tipa kulture. Vicbl poglavlje Podrooje sjevernog Jadrana, str. 29. z Vidi .poglav}je Pod:rncje 'sjevernog Jadrana, str. 49--63.

204

cje1ina:ma ili, pak, posredno U to uticaji »Glockenbecher« sadriano nasljede prethodnih kultura i koji, predstavlja jedan od najsnafnijih faktora i prostoru. Zdjele sa ostro uvuceni:m 1:5; XXI:l) dosta okviru zvonastih pehara, posuda sa oboda i krugu, ali u nesto ranijem periodu S. D i i t ri v ,i 1979, XXIX:2; S na ris.tovetnu i znaeajne slicnosti, cini se da pojavu ovog kompleksu p:r;ije mozemo negoli Istom treba prip•isati i kupe na visokoj nozi, kao i zdjele, jer ti oblici tipicne druge i 1trece faze zvonastih pehara u srednjoj i u jugozapadnoj Evropi. Veoma indikativno Neustupnog, koji da kupe na nozi tipu Sotin, koja Caka i odgovara zvonastih pehara N st n 1966, 86, 90). U vezi sa loptastih •i na kompleksa, indikativno sljenje pojedinih ti oblioi vode porijeklo od odakle stigli srednjoevropskog »Glockenbecher<< (R. L z r, 1941, 34; S. D i i t r i vi 1979, 326). pri treba imati da zvonastih pehara cjelini od ·kuglastih amfora, i, ukoliko odredenih dodira na ovoj relaciji, oni se mogli odigrati jedino pocetnoj etapi »Glockenbecher<< kompleksa. Posto starijoj fazi zvonastiih pehara nema 1optastih oblika, to otpada ovakvog razvoja. Lopta:ste posude se javljajru drugoj fazi ove i da pretc'k iz okvira kasne v11pcaste koja takode kuglaste Na mogucnost uputio i S. (S. D im itri vi 1979, 326-327). No, cjelini oblici samo s1icnos1Ji sa loptastim iz okv.ira »Schnur<< (up. h v 1 d k, 1986, sto nije da se nj.ihova pojava dovodila sa ovim kul.turnim U prije se moglo govoriti uticajima s srednje Volge, odnosno ,iz Bilanov.o, jer najvise ,slicnostii sa iz okvira te Ali, za povez,ivanje ova dva uda:ljena podrucja odgovaranalazi u te se ni kontakti:ma na ovoj relaciji, barem za sada, ne moze govoriti. U ovom od pomoci ni slicnosti pojasnih ranije rijeci. Naime, takvi nalazi se i i u pojedinaono, su i u te takode ne dokaz veza Prema tome, pojava i njihova starijoj ne se sa ·dovesti vezu
Urp. rpoglavlje Podrucje Jadrana, IS•tr, 61--62.

205

sa stranim uticajima, da se radi »Glockenbecher« kompleksu li.li savremenim kulturnim cjelinama sa sireg podrucja. U OIVom mozda trebalo vise painje posvetiti lokalnom razvoju i domacem supstratu. Naime, loptaste strane prethodnom ni na klasicnom rniti na ostalih varijanti ove U 1 konstatovane su, doduse, malobrojne, ali vcoma. kara:kter,isticne posude tipa amfora (up. R. L z r, 1941, 33, Sl. 2). oblici sasvim sigurno prethode kasnovucedolskom materijalu, koji, predstavlja osnovnu ·komponentu grupe Ig 1. Medutim, nemamo s1gurnih elemenata koji uka:zivali da su takve forme pre2Jivjele do vremena kulture. S obzirom na malobrojnost ovom okviru, to izgleda malo vjerovatno. . Cini se da vise indicija u ovom pogledu pruza uze jadransrko podrucje. Loptaste forme sa cilindricnim vratom prisutne su na sjevernom Jadranu, u okviru tzv. gornjojadrans'kog tipa nakovanske kulture (U!p. N. t r ic, 1979, 217, XIV). Kako pokazuje stratigrafija u Ravlica pecini, takvi se javljaju i na srednjem Jadranu vec od najranijeg eneolita i traju kontinuirano sve do ljubljanske kulture, odnosno do sloja llla (U!p. ri vi 1981, XXVIII : 9; : 2; XXXII : 2-8). U ovom smislu nije bez znacaja podatak da su. vec u i u njoj odgovaraju6em sloju Ilc Ravlica zastupljene i supkutane (U!p. N. t r ic, 1979, 219, XV: ri 11 vi 1981, XXXI: 4). Ako se tome dodaju prstenasto obodi, koji imaju slican stratigrafski i polozai na <podrucju srednjeg vi 1978, 48), u razdoblju onda lakalna, tezinu i procesa i razvoja ljanskog kompleksa. Prema izgleda da ovom ipak trebalo dati sjeverJadran i sire podrucje. Naime, govori' prilog da se loptaste sa vratom i drs'kama, sa prstenasto obodima, smatrati tradicije ovog odakle se sirili ka i zalede XLIII: 3, 6; XLIV: 2, 3, 5). prvo, ti oblici se upravo ovom osim toga, loptastim posudama iz okvira tipa kulture znacajnoj mjeri zastupljena ornamentika koja se susrece na klasicnom su motivi kosti, i linije, koji se IOkalnim ili nasljedem starije, i sire, zapadnobalkanskc trac1icije vi 1978, 51). Veoma kompleksno i pitanje porijekla konicnih zdjela sa sirenim obodom. Istina, konicne zdiele su veoma ceste i fazi kulture zvonastih pehara Srednjoj i Zapadnoj Evropi, all se sa prosirenim obodom u ·ovom sasvim iznimn:o i to Glockenbecher-Osepel R. S h r i r 1 i z, ' 1984, XXXI : 4, 5; XXXVI : 10). Ovakvi primjerci ncsto

u

206

brojniji u kulturi zvonastih pehara poluostrva r r is s n, 1977, Fig. 42: 107, 108, 113-117; Fig. 43: 127, 128, 195-198 id.). No, tesko da se kultura moze dovoditi u vezu sa ovim udaljenim podrucjem, jer ovdje, kao i u prethodno navedenom slucaju kulture Bilanovo, nedostaju odgovarajuCi nalazi u meduprostoru. Sa druge strane, konicne zdjele sa ravnim ili prosirenim obodom dosta su brojne u kasnom vucedolskom krugu, u okviru Mak6 i Hrustovaca tipa, naroCito u Ig I i r s 1969, 38 : 1; 39 : 7; 40 : 1; 45 : 1, 2, 8; 46 : 2, 10 ; 47 : 6). Stoga nam se Cini sasvim Neustupnog, kome ovakv'i ·dblici predstavljaju vucedolsku u srednjoevropskom »GlockenbechNeustupnY, 1984, 111-112, Fig. 3). U predljuber« kompleksu ljanskim horizontima jadranskog podrucja nema oblilka ovog tipa, te se prisustvo takvih formi u ovoj kulturi moglo dovesti u vezu sa lokalnim razvojem na klasi6nom ljubljanskom podrucju, odnosno moglo se smatrati vucedolskom komponentom, koja naslijedena od grupe Ig I. No, pr.i ovim razmatranjima morali povesti racuna i Cinjenici da su ovakve zdjele dosta zastupljene jos na nekim podrucjima, kao npr., u ranom dobu jugoistocne Bagarske. Narocito su u starnbenim horizontima 10-6 naselja u Ezeru (up. G. G r g i v et al., 1979, Obr. 144: 147 : 153 : v, g, 158 : 182). Posebno indikativno da su primjerci iz Ezera mahom ornamentisani mrezastim urezima, koji se, kako smo vidjeli, susrecu i u okviru ljubljanskog materijala na juznom i srednjem Jadranu XXI: 9; XLIV: 1, 7). Mrezasti ornamenti su takode zastupljeni u grupi Bubanj-Hum njihova pojava se i u tom okviru povezuje sa Ezerom G r s n i n, 14, sl. 137-139, 141-144). Medutim, ovi horizonti u Ezeru datirani su u vrijeme koje odgovara pocetku ranog doba Anadolije i jednim dijelom vremenu Troja I (G. G r g i v et al., 1979, 497-514), sto u cjelini znatno prethodi ljubljanskoj kulturi. Time se veoma komplikuju mogucnosti uspostavljanja veza na ovim relacijama. Sa druge strane, vec smo ranije naznaCili da su ovakvi ukrasi u velikoj mjeri prisutni u okviru kulture zvonastih pehara na Siciliji i na Malti, te valja imati u vidu i mo·gucnost veza sa tim podrucjima. U prilog vezama sa ,istocnim Ba1kanom moZda govorila pojava loptastih posuda bez vrata. Naime, posude ovog na sjevernom Jadranu nisu u znacajnoj mjeri zastupljene prije ljubljanske kulture, i tada se javljaju sasvim sporadicno4 • Nema ih ni u starijim eneolitskim slojevima na podrucju srednjeg Jadrana, vec se pojedinacni nalazi tog tipa, ukraseni otiscima snura, i ov·dje javljaju u jednom horizontu, koji svemu sudeCi, veoma vremenu pocetka kulture (tumul Ljeskova Glavica, Zelena PeCina, Rumin, Odmut Vlavi 35-38, sl. 1 : 1--4; 2 : 1; rk vi 1985, XXVIII: 7, 9; XXIX: 1). Takvi oblici i ornamenti dobre analogije u {Bardhoc: t i, 1982,
4

Ov·dje iz tzv.

primjerke ,iz okvira kulture (up. N. tri 1979, 231,

XXII: 4, 6).

207

: 2, 5, 6; : 2, 7, 8) 5 , Grckoj (Hagia Pevkakia - V. il i 1955, 152), Makedoniji (Dikili Tash·S f r i d s, r g i v et al., 1979, 384, 1983, 667, Fig. 66), Trakiji (Ezero - G. G istocnoj Rumuniji (Orlea - S. r in z 386, Obr. 188: R m n, 1968, 105, Sl. 45: 2) i u istocnoj Slovackoj (Barca- L. k, 1961, 68, 7) 6• Datacija ovih nalaza krece se okviru perioEzeru datirana da. Posuda ovog tipa iz petog stambenog horizonta u vrijeme Troja 1, sto odgovara (G. G rgi v et al., 1979, 498), jedan od najmladih primjeraka ovog tipa, iz Hagia Marina, opredijeljen u kasni period (V. i1 i 1955, na Jadranu neki autori 152). Pojavu snur ornamentike i ovih dovode vezu sa prodorom iz ruskih stepa vi 38; v n vi 1979, 383-384). novije vrijeme ukazano na dugotrajni samostalni razvoj vrpcaste keramike prostoru jugoistocne Evrope R m n, 1979), te sve teze opravdati stanoviste kome primjerci sa ovog podrucja rezultat uticaja iz stepske Ta:kav razvoj dogadaja bi bio neprihvatljiv u iz okvira, na kojima vise nema vrpcastih ukrasa. U pojave tih elemenata i eventualnih veza sa stepskim i istocnobalikanskim podrucjem, veliku smetnju predstavlja slabo poznavanje nalaza s juznog Jadrana, kao i sa sireg podrucja unutrasnjosti zapadnog Balkana. cjelokupna situacija na podrucju istocne Panonije, donjeg Podunavlja i istocnog Balkana, pokazuje da se izvorni stepski elementi na ovim ne nakon perioda. Pri tom se oc1.redene stepske odlike koje su narednim upu kultura ovih liva koji su U vezi sa kontaktima sa tim obla:stima mnoga pitanja za sada moraju ostati otvorena, za njihovo konkretnije razrjesavanje neophodno sacekati rezultate narednih navedenim dijelovima zapadnog Balkana, koji predstavljati konzonu ovim relacijama. Sasvim sa ornamentikom, koja znatnoj mjeri zastupljena samo !la i koja, tome, predstav1ja izrazitu odliku ove varijante. Ne poznajemo ni na jednom ·drugom podrucju ovakvu koncentraciju zlijebljenih ukrasa, te se namece zakljucak •da ovdje u pitanju lokalni U veCini slucajeva ov-om tehnikom se izv-ode .motiv-i 1koji kopiukrase »Glockenbecher« tipa, tako da se najvjerov-atnije radi
5 U arheoloSikoj literaturi naveden veCi broj nalaza ovog t1pa u Maliq, Nezir, - F. . ·r n d i, 1982, 208-209. Medutim, prema usmenom F. Prendija, ovdje u pitanju greska u prevodenju sa albanskog na njema:oki jeZJilc, jer se kod ovih nalazista ne radi keramici sa snur UJkr<J:sima, vec sa plasticnim trakama sa utisnuCima. 6 Sire vezi pitanjima vidi G v d ri 1986, 80-81 i Lamo navedenu bltera:turu. 1 1. s d 1979, 57. ovim pitanjima jos rijeoi prilikom obrade genezc protocetinskog facijesa.

208

jednom vidu grube lokalne imitacije klasicne ljubljanske ornamentike. se moze objasniti i cinjenica da ovaj manir ukrasavanja nije sire zastupljen izvan srednjojadranskog podrucja, dok se na prostoru klasicnog tipa kulture, javlja sasvim iznimno. . Tokom mlade faze ljubljanske kulture nastaju znacajne promjene u kulturnom razvoju, prvo na njenom 'klasicnom podrucju, zatim i u ostalim regijama. Istina, i dalje u odredenoj mjeri prisutan domaci supstrat, ali ti autohtoni elementi sasv·im sigurno vise ne diktiraju pravce stilskog i kulturnog razvoja, vec to sada u najvecoj mjeri cine novi elementi stranog porijekla. Na prvom mjestu to su s podrucja ·srednje Evrope i Alpa, tj. nalazi protounjetickog, odnosno Oggau-Loretto tipa, zatim i elementi Cije porijek1o treba traziti na istocnomediteranskom prostoru8 • Kad u pitanju klasicno podrucje, tokom dr.uge faze razvoja ove kulture odvijaju se dva parale1na i uzrocno povezana procesa, od kojih svaki vodi ka definitivnom raspadu ove cjeprotouline. Prvi i u cjelini najznacajniji proces iniciran njetickih elemenata. prodor, prije svega, oznacava dezintegraciju vodecih centara, kao p,osljedica toga otpocinje i proces podvajanja na relaciji Barje - sjeverni Jadran. BuduCi da sko Barje sve viSe znacaj sredista, sjevernog Jadrana u veze sa sjevernom Italijom, i to kao posrednik formi koje prepoznajemo najranijim horizontima kulture Polada. Veze sa podrucjem srednjeg Jadrana, koje egzistirale i starijoj fazi kulture, sada se ogsamo na uze jadranske relacije. U kulturne razmjene koja se ovim okvirima odigrala, od bltnog znacaja istocnojadranska obalna komunikacija. sire aspekte ·kulturnog razvoja na tom potrebno naglasiti da sa fazom otpoCinje dugotrajni proces opadanja razvoja, sto sve vise dolaziti do tokom narednih faza ranog doba. Poseban u genezi kulturnog 'k:ompleksa nalazi sa podrucja juznog Jadrana, gdje se, svemu deCi, jedan zaseban i speci!fican razvoj, se za sada ne moze dovoljnoj mjeri Tome u prilog govori sporadicna zastupljenost protocetinskog materijala i snazno formi tokom citavog trajanja ove' kulture, tll i i elemente srednjojadranske varijante, kao sta su zlijebljeni pojedini oblici. Ostaje otvoreno pitanje loka1ne vucedolske tra:dicije, jer do sada ta kultura u prethodnom tog prostora nije uopste konstatovana. Isti slucaj sa aticajima s podrucja kultura Ezero i Bubanj-Hum, kao i sa elementima koji na mediteranska kulturu zvonastih pehara. Medutim, sve. su . to elementi iz okvira razvoja materijalne dok u pogledu grobnog praviti kako u hronoloskom takO i tl
8 Ova komponenta najjasnije i vise rijeci prilikom obrade protocetinskog faoijesa.

srednjem i juznom Jadnastanka i

209

kulturnom smis1u. Naime, svi grobni nalazi iz okvira kompleksa na juznom Jadranu pripadaju vremenu mlade faze klasicne kulture, u odnosu na nacin sahranjivanja odgovaraju protocetinskom facijesu. Iz tih razloga pitanja vezana za kult sahranjivanja u ovim nalazistima cjelovito obuhvacena prili'kom obrade nastan'ka i geneze protocetinskog facijesa. Iz svega iznesenog proizilazi da na sadasnjem stupnju poznavanja ove mozemo i:tdrvo}iti sljedece elemente kao komponente koje su imale :z<nacajnu ulogu u nastanku i razvoju ljubljanskog kulturnog kompleksa: komponenta kulture zvonastih pehara, kojoj, sumnje, pripada klasicna ljubljanska ornamentika, metalno orude, te vjerovatno poj.edini keramicki kao sto su kupe na nozi, zdjele i sa uvucenim obodom; tradicija jadranskog eneolita, blji u·dio se ogleda u prstenasto obodima, kao i u loptastim posudama sa cilindricnim vratom i drskama; kasnovucedolska tradicija lg 1 tipa, od koje su najvjerovatnije konicne zdjele sa prosirenim obodima; - d) eventualni uticaji s istoenog i centralnog Balkana, kojima se mogla pripisati pojava loptastih posuda bez vrata i mrezasta ornamentika. Moguce da u ovom okviru treba traziti i porijeklo konicnih zdjela sa prosirenim obodom. U tom slucaju prethodno navedena vucedolska komponenta svedena samo na posredne elemente koji su sadrzani u okviru 'kulture zvonastih pehara; u razvoju klasicne kulture tokom njene mlade faze znacajnu ulogu su imali uticaji iz pretounjetickog 'kulturnog kruga s podrucja Alpa i iz srednje Evrope. U cjelini gledajuCi, ljubljanski kulturni kompleks predstavlja veoma slozen konglomerat u cijim su regionalnim varijantama sna.Zno izra.Zena razlicita ·prozimanja, medusdbni uticaji, prenosenje spoljnih upHva i drugi slicni procesi. Elementi »Glockenbecher« su, bez sumnje, najprije odomaceni na prostoru klasicne 1jubljanske kulture, odakle se sire ·dalje ka jugu, komunikacijom koja vodi duz jadranske obale i paralelnim poduznim putevima u njenom neposrednom zaledu. Uz tipicnu ornamentiku, kupe na nozi, zdjele i druge »Glockenbecher« odavde su na jug najvjerovatnije pristigle i zdjele sa prosirenim obodima. Iz razloga koje prethodno naveli nismo u mogucnosti da dokumentujemo mehanizam kojim su navedeni elementi prodirali ka jugu, odnosno da li se tu radi populacionim kretanjima ili drugim vrstama kontakata, te taj mora i dalje ostati otvoren. Medutim, sasvim sigurno ·da su ti elementi 1podrucju srednjeg Jadrana naisli na jednu veoma prijemcivu sredinu, koja uz to imala svoj identitet i blla u stanju da pruzi odredeni udio u krekanju jednog novog kulturnog stila i izraza, koji nazivamo kulturom, odnosno ljubljans'kim kulturnim kompleksom.
210

FACIJES I PROBLEM POJAVE TUMULA NA JADRANU

facijes faze ranog bronzanog doba na istocnojadranskom podrucju. U kulturnom, i hrono·· loskom smislu to jedna prelazna etapa :izmedu srednjojadranskog tipa i ujedno i prekretnica u razvoju ovoga podrucja, za razliku od istovremenog procesa na sjevernom Jadra:nu koji oznacava uvod u dugotrajnu stagnaciju, sa protocetinskim facijesom otpocinje kulturni uspon, koji do punog izrazaja doci klasicnom cetinskom Autohtono nasljede <iz okvtira srednjojadranskog tipa ljubljanske kulture u znatnoj mjeri prisutno u razvoju materijalne kulture protocetinskog facijesa. se jasno ogleda u produzenom trajanju pojedinih formi i ukrasa, u i daljem razvoju ukrasavanja tehnikom Ova tehnika bez sumnje, produkt •srednjojadranskog svoj najveci uspon dozivjeti kulture. Uz to su u protocetinskim okvirima jasno vidljivi i eiementi tipa koji su pristigli posredstvom sjevernojadranskog podrucja. Ovdje takode treba znacajne srodnosti sa materijalom iz Tarxien nekropole i gradine Borg en Nadur na Malti, kao i sa iz Ognina na Siciliji, koje takode mogle imati odredenog udjela fizionomije protocetinskog faoijesa. ono sto posebno kara:kteristicno za protocetinski facijes jeste jedna inovacija u domenu duho\lne kulture, sto se najjasnije ogleda u naCinu sahranj;ivanja, odnosno u pojavi sa ciU stvari, ta inova:cija od tolikog znacaja da se problemat!ika nastanka ovog faaijesa, kao i Citav dalji razvoj kulture bronzanog doba na istocnojadranskom prostoru, ne moze cjelovito razmotriti niti razumjeti, bez prethodne obrade nastanka ovih i niza ·drugih pitanja koja su s tim povezana. Da u punoj razmotrili pitanja iz ovog domena, neophodno dota:knuti li. neke kulturne aspekte iz eneolitskog doba na i na sirem evropskom prostoru, poja:vu snur keramike i grobova, koje jedan broj autora tumaci kao posljedicu znacajnijeg prodora stepske populaoije na prostor jadranskog zaleda. Na o:snovu nalaza snur kerami:ke i tumula na Jadranu. tas zakljucuje da na ovom prostoru prisutna stepska Kurgan IV tipa G i m u t s, 1973, 134). S1ican iznosi i Benac, koji smatra da prvu znacajnij:u Kurga:n naroda na Jad•ranu oznacavaju nalazi snur keramike koji se prema datumima, opredijeliti zadnju treceg mileniuma pr. n. n 1981, 23-26). D. oko 2300 pr. n. jedan veoma jak stepski prodo.r u Podunavlje i na Balkan. Jedan od glavnih pravaca tog prodora isao preko rijeka Dvine ·i Pive i na jadransku obalu (D. Srejovic, 1987,49).
211

Slicno misljenje ima N. Ha:mmond, koji na grckom kopnu dovodi u vez.u sa IV talasa preko nije i Makedonije (N. G. L. m m n ·d, 1967, 96-105; 1976, 107-113). Medutim, ovdje pot•rebno naglasiti da u nauci nema jedinstvenog stava pitanju nastanka teorija ovog sahranj,ivanja u novJje vrijeme se cesto .dovodi pitanje. NaroCito su podlozni kritici meha:nizmi i pravci pretpostavljenih stepskih prodora, nisu rijetki ni autori koji dovode i osnovni postulat ove teor.ije, odnosno mogucnost stepskog tumula ste. Tako Hausler navodi da Kurgan narod egzistira tokom III i 11 na jednom vrlo si·rokom pros.transtvu, koje zahvata istocnu i srednj.u Evropu, te da su produkt razvoja na 6itavom tom prostoru, cime se do'Vodi prednost stepske tradicije s l r, 1974, 14-30; 1976, 79-80). U ovom veoma zanimljivo i misljenje koje ,iznose engleski autori Coles i Hard,ing i koje sasvim oprecno navedenoj »stepskoj teoriji«. Ovi da se uzroci koje prais·torijske Evrope sa pojavom i veoma ·tesko traziti prilicno nepoznatim i slabo ·istrazenim azijske se na taj nabln ne moze obja:sniti pojava Bretanje, Britanije i Irske. U navedeni a111tori, nicim nije dokazana hronoloska prednost stepskih na ovog tipa Evropi, te se na osnovu raspoloZive ne moze govoriti •ni stepskom, niti zajedni6kom ovog nacina sahranjivanja l sF. r d i n g, 1979, 6-8). Sa stanovista koja nas ovdje ne mozemo zaJaziti sire razmatranje opstih vezanih za nastanak njihovo rasprostkanje na s•irokom evroazijskom kao ni pitanja prednosti stepske, srednjoevropske, ili neke tradicije ovom Cinjenica da vez!i sa Hm nema jedinstvenog stava arheoloskoj da se oni u ovom i ne na nacin rijesiti. U za nas od razvoj ovih grobnih spomenika na Evrope i istocnog Mediterana, u tom stoje jasnije, te i neki konkretniji zakljucoi. Naime, okviru sjevernog i istocnog Balkana ev•identne su odredene veze sa stepskim podrucjem, ali to stoji i Cinjeda se kompleksne promjene koje se prelazu iz eneolita bronzano doba ll oitavog balkanskog prostora ne mogu objasniti samo snaznih grupacija porijekla vec se mora i niz fa:ktora karaktera. U tom se nastanak na ne moze kao jedinstven fenomen, vec se mora rasclaniti l l najmanje clvije grupe problema, od kojih se jedna odnosi na sa jamnim grobovima i na koja sa njima vezi, sa cista-grobovima. Ja:mni grobovi zastupljeni u Ljeskova glavica kod Bii jedini do sada poznati sa ovog lece, to tipa na uzem zapadnog Balka:na. Dva najranija groba iz ovog
212

su u u dijelu Pokojnici su polozeni na leda sa U nije bilo nikakvih prbloga, abl. izmedu ovih nadeno medu su dva sa snur Autor istrazivanja sasvim .ispravno zakljucuje da cjelokupni ritual sahran}ivanja pokojnika u primarnim groboV1ima ove humke upucuje stepski kompleks Istocne Evrope. Pri u nedostatku blizih analogija ukazuje 1na grupe i na srodne grupe u i Bugarskoj vi 1980, 35-36). ,dJa najbli:ze analogije ne na i prostoru, vec na jugu- u Grokoj '(Leukada, W. Dorpfeld, 1927; 211-223), su sa ovoga tipa konstatovani i na p11ostoru danasnje grob iz tumula i u u juznoj gotovo identican grobovima iz Ljeskove glavice Gup. N. d i n k u, 1981, 243-249), istovetan polozaj skeleta konstatovan u grobnoj humke 1 u Pazhoku (S. 1 s 1 ·i k 94-96; N. G. L. n d, 1967, 79-82). sa na ledima sa iii zgrcenim na boku, poznati i tumulu Dukat kod Vlore (N. k 1975, 145), u vrijeme su otkriveni i u VI i·z Stoja kod Skadra9 • Na taj naCi:n se izdvaja »juzna<< od 5 turnula sa i ritua'lom. jera s rpodrucja tu spada Ljes'kova glavica u Hercegovini i tuiz Leukade u zapadnoj Stepsko porijeklo ovih ne se dovoditi u pitanje. mnogo teze utvrditi pravac prispjeca i pojave u ovom Balkana, razluciti da li i prisustvo stepske ili tog tipa. Prema prostoru na koje u ovom smislu predstavlja geografski zonu, ne postoji tumul sa grobovima. Iz tih razloga, barem za sada, ni'kakve potvrde jamnih grobova ili njihovih uticaja preko sadasnjoj situaciji, tacka do koje dospio rprodor steps'kih tumula nalazi se na ovom pravcu, vec na prostoru Balkana, u sjeveroistocnoj i srednjoj Bugarskoj (up. G. v 1978, 228-237; 142-143; v n v, 1974, 50-57). No, i u smjeru veoma tesko traziti porijeklo navedenoj grupi sa iz jer i u slucaju rpostoji veliki kome adekvatnih lpak na postoje odredeni elementi koji mogli da proces sire9

objavljen. 10 Ov;dje nlismo uzeli obzir radi jamnom i Up. D. S r vi 1976, 118-122.

k 1985, 242-248. · Kako 1Smo ranije naglasili, jamni grob koji se centru .tumula o1!k:r<iven naknadnim rs!kopavanjem i do sada nije iz Rogojevca kod Kragujevca, jer se g1edano pitanju horizont.

213

nja stepskih elemenata ka Balkana. U tom veoma indikativna cinjenica da veCina 1grobnih priloga na i ima lokalni karakter, do'k elementi grobnog strani. na i stepskih elemenata, koja vec na ovom Na to bez postojanje snaz·nog supstrata, kqji znatnoj mjeri ucestvovao lokalnih kao sto Ezero i cjeline kojima integ:risane strane i domace komponente. se ogleda pogrebnom koji stepskog ·karaktera, dok ma!hom Cotofeni ·tipa, dakle vec lokalnog razvoja11 • S1icna i sa odredenim materijalne kulZa nas ovom posebno bltna cinjenica da o'kviru Ezero brojno keramika, kojom mokakve nalazimo Ljeskova glavica. Kako smo prettivi i hodno naglasili, takva keramika i na jadranskog zaleda, Makedoniji i na •do'k nam sjevernom zapadnog Balkana i na rpoznati keramike ovog tipa na ovakvi oblici i motivi. Prostiranje Balkana velikoj mjeri 1se poklapa sa arealom na kome se nalazi »ju:lna« sa jamnim grobovima, te i to zivalo na istocnog Balkana kao izvoriste ovih kao jednog od vec transformisanih elemenata stepskog porijekla. Cini se da sve to znacaj Ezero, 'koja postala znacajan centar i sirenja keramike balkanskim · okvirima. od sjevera ka i njiohovom u o'kvirima lokalnih cjelina i hronoloski odnosi razlicitim cjelinama. Najraniji su priMoldaviji ·i (Glavanesti Vechi, Valea i dr.) i Gorodsk-Usatovo, odnosno Horodi:;;tea-Folte:;;ti (V. Z i r r 1960, 98-101; S. r inz R n, i rprva pojava 1968, 112-118). Priblizna ovom sjeveroistocnoj Madarskoj {Keregyhaza- I. s d 1975, 283; 1979, Banata nema rpotvrdenih starijih od 57). Na klasicne faze badenske (Aradanska Skorenovac - S. Dimitrijevic, 1979, 204; Garasanin, 1973, 230). Slicna jugozapadnoj i Bugarskoj, gdje veCina pripada i vucedolske {V. Z i r r 1960, 108110; R n, 1976, 32-33). Izdvojena grupa jamnih na i zapadnoj odgovara Vla, i Maliq Illa, odnosno eneolita na jadranskom sto predstavljalo pojavu grobo.va ovoga tirpa. Naredna istrazivanja potvrditi da li ova tusa jamnim grobovima nastala posredstvom sa srednjeg ili s podrucja istocnog Balkana. No, bez obzira da
Tumuli Moldova Veche, 1976, 32-33; N i k 1 v, 1976, 38-51. IZ Upored:it1 str. 207-208 u ovom poglavlju.
i dr. Up.

R

m

n,

214

li se radi

kracem ili, pa_k, koji za sada izgleda cini se da jednom nije direktno prispjece stepske nego samo elemenata stepskog porijekla Ciji nosioci vec balkanski karakter. Drugi kompleks predstavlja pojava sa cistagrobovima, koji tipicni za rano bronzano doba jadranskog U tom jasno se dva tipa: sa kamenom platformom na kojoj se nalaze ciste i jednostavni od kamena, rjede od zemlje, sa grobovima polozenim najcesce na prvozemlje sredisnjem Kako smo vidjeli, ovi priloge lokalnog, cetinskog i dinarskog tipa. varijante paralelno, s tim sto se sa moze reCi da se sa platformama nesto ranije od druge varijante. i sa jamnim misljenja poriove vrste jedinstvena. i »Stepske teorije« da i cista-grobovi vode porijeklo iz stepa. ne mali broj da se ovdje radi razliCitim fenomenima. I. Bone, sa ne trebalo dovoditi sa stepskim vec se njihovog nastanka traziti na Mediterana (I. on 1965, 58-61). I. Ecsedy takode naglasava da se promjene istocnom i Anadoliji ne dovesti sa stepama, smaovdje paralelan fenomen koji osnovi anadolski (I. s d 1979, 57). U novije vrijeme okvakvom se Machnik i Garasanin, koji sa cista-grobovima sa razvojem na Kavkaza, ne moda na ovaj prostor dosli iz pravca jugoistoka, preko Anadolije Machnik, 1978, 21-26; Garasanin, 1983, 717). Niz prilog porijekla cista-grobova sa jadranskog podiznio i Govedarica G v d ri 1987, 67-69). Prema tome, postoji dosta indicija koje da se pojava ovog tipa sahrane Grckoj i na sirem Evrope moze povezati sa iz i kavkaskog podrucja. tim, Cinjenica da se najraniji ovog tipa na sasvim egejskog k:ruga, odnosno Grckoj, dok ih na preostalom grckog kopna i Trakiji, koje ovom morale blti kontaktna zona, to vrijeme jos nema izvjestan oprez ovom te se barem za sada ni ova veoma primamljiva teza ne moze niti prihvatiti, ne kao rezultat direktnog prodora s Anado'lije. Ovom konstatacijom ne veze sa anadolskim 'i kavkaskim vec zelimo naglasiti da za sada nema dokaza direktnim prodorima niti neposrednim kontaktima na ovoj relaciji. Nije da nedostatak ovog. naCina saJhranjivanja na koje predstavlja kontakta ovim samo posljedica slabe istrazenosti, ali moguce da i neke objektivne okolnosti. Naime, cista-grobovi se dosta rano pojavSiriji, na Kikladima i na sirem prostoru istocnog
215

u m s, 1977, 37-47; 1. s d 1979, 57), te su na tlo zapadmogli stiCi kao vec odomaceni produkt mediteranske tradicije. Za nase razmatranje posebno su zna:cajni tumuli sa kamenom koj,i se ne susrecu ,srredisnjim 'i dijelovima jugoistocne Evrope, vec su zastupljeni iskljuCivo na juznom i jugozapadnom Balkanu. Ujedno ova varijanta predstavlja najstariju grupu humki sa cista-grobovima. Najraniji primjerci ovog tipa u Leukadi datiraju se u 11 sto odgovaralo vremenu Lerna 111, Rutteru, i fazi Troja Podzuweitu, odnosno Troji I, Treuilu13 • Sa ovog lokaliteta potice i najstariji tumul iz »ju:lne« grupe humki sa jamnim grobovima, treba reci da i on datiran u isti period. Na sjevernom podrucju konstatovani su pojedinacni i izolovani sa i to u kod Kragujevca. humke iz ove izgradenu od gHne, sto svakako :us1ovljeno karakteristikama terena i ne dovodi u pitanje jufno porijek1o ovih konstrukcija14 • Na isti zakljucak upucuju i nalazi bogatog nakita tipa Troja 11, Blegenu sto i hronoloski i kulturno odgovara iz Leukade {up. D. S r vi 1976, 126). Istina, u I iz skelet u ispruzenom polozaju bez ciste, u okvi'ru priloga nalazi se i sa primjedrobljenih sko1jki, sto ukazuje na odredenu jutnih i sjevernih to ne trebalo da na ovom geoprostoru. U hum'ki iz spaljeni pokojnik, prilozi ukazuju na nesto kasnije odnosno ,na koje neposredno prethodi grupe Belotic-Bela Crkva (D. S r vi 1976, 127-128). horizont odgovara tumulu iz Oraha i protocetinne U prilog postojanju duge i snazne istocnomediteranske tradicije ovog tipa, treba navesti i do sada za:postavljeni jer nekropole u koja egzistira tokom treceg i drugog i u su okviru u znacajnoj zastUipljeni sa slicni grobovima i iz nekrapole Steno na Leukadi (G. S t i n d r f, 1935, Blat 2). U ovom slucaju su karakteristicni nalazi iz sjevernog u su zgrceni pokojnici (nekropola »N«). Medu se isticu loptaste posude sa vratom, konicne zdjele sa urezima i trouglastim ubodima ispunjenim bakarni sa srerebrom i plocice slicne »pseudobrassardima« (G. S t ei n d r f, 1935, 41, 47, 11; 39; 70). U nije ni pretpostavka kojoj iz nekrapole Steno kopija kruznih grobova iz perioda (up. 1987, 68). ImajuCi sve to u vidu, Cini se da sa sigurnoscu prihvaI. Ecsedya, koji tipa Leukada prethodni·titi
13 N. G. L. Hammond, 1967, 96-105; 1976, 107-113; Rutter, 1982, 459; Ch. d z 1\1 w i t, 1979, Beil. 26; R. Treuil, 1983, 25-27, 54. 14 Pojedinacni primjerci zemljenih platformi susrecu se ri na jadranskom prostoru dijeJ:oVIilffia gdje kamena, kao sto humka iz Grabovice u Buskom {Up. I. MaroviC, 1980, 11 i d.).

D

216

cima tumula tirpa Verbica i Belotic-Bela Crkva (1. s d 1975, 123). se u osnovi rpotvrduju i zakljucci kojima porijeklo ovih tumula traziti na istocnog Mediterana, cemu smo prethodno govorili. U prilog ovakvoj konstata:ciji govore i najstariji tumuli sa cista"grobovima sa ja:dranskog podrucja, kao sto su Mala Gruda, Orah, Grabovica i drugi, buduCi da sadrze dosta elemenata skog i istocnomediteranskog tipa. Zanimljivo da do slicnog zakljucka u ovom rpogledu dosao i Branigan. U kontekstu razmatranja kulturnih odnosa na sirem prostoru istocnog Mediterana, ovaj autor iznio misljenje da Krit i to doba imali direktne interese za prodor na adran, kao odskocna daska za to im zapadna Grcka r n i g n, 1975, 49). U vezi sa ovim neophodno na:glasiti da ranog bronzanog doba jadrans kog koncentrisan najveCi broj do sada poznatih sa cista-'grobovima na citavom Balkanskom rpro1 mada se primarno porijeklo ovog tipa ne traziti na tom sasvim da ono postalo snazan centar razvoja i cista-grabova ovom Balkana, te odatle stizali podsticaji nastanka humki tipa Bare 11 Belotic - Bela na stepskih elemenata i porijekla na mozemo zakljuCiti da raspolozivi materijal ne daje potvrde nikakvom snaznijem stepske populacije na ovo tlo. Jedini elemenat stepskog porijekla bili sa jamnim grobovima, ali njihovi nosioci ovom Bal'kana dosljaci iz stepa vec lokalna ili, bolje reci, balkanska lacija. lsti se sa dosta vjerovatnoce moze odnositi i na kesa ukrasima iz ovog podrucja. Za od toga, sa cista-grobovima, koji dozivljavaju snazan razvoj na jadranskom izdvojiti iz ovoga kompleksa, njihovo se traziti i anadolskog
1

Ako se sada geneze facijesa, iz svega iznesenog proizilazi da ovom imale sljedece komrponente: iz okvira kasnog »Glockenbeoher« kompleksa, naiz koji na ovo stigli posredstvom mlade faze klasicne Za ove caje vezan nastanak i veCine novih koje Cine jednu od osnovnih odlika ovoga horizonta; moZda i priliv novog stanovnistva sa egejskog, odnosno zarpadnogrckog podrucja. komponenta imala pogrebnih oblcaja, odnosno pojavi sa cista-grobovirna na ovom kao i zlatnog nakita koji se prilaze njima;
217

nas1jede srednjojadranskog tipa ture i svi elementi ranijeg razvoja koji sadrzani, ovom bi dolazili tek na trece mjesto. Pri tom naglasiti da odredeno keramickih sa ornamentikom · ovog facijesa, predstavlja tipicnih eneolitskih elemenata materijalnoj ranog bronzanog jadranskog podrucja; - d) veze sa 'S podrucja Sicilije i Malte. na koje odredene i keramickog velike i meza sada ostati samo kao U veza sa ovim podrucjima moglo doCi i do nastanka pojedini:h novih keramickih oblika, se posebno drske tipa i ornamentika, koje kasnije i do perfekcije razviti cetinska lsto se odnosi i na veze sa podrucjem istocnog Balkana, odnosno sa Ezero i Glina 111. U veza i odnosa fazi ranog bronzanog doba jadranskog potrebno naglasiti sljedece momente: - Veze srednjojadranskog i se pojavi materijala egejskog porijekla i sa cista-grobovima ove regije. Pri tom prostor Jadrana morao prenosnik ovih elemenata, te se njihova pojava na srednjem ovom moze direktnim sa tog Uticaji obratnom pravou se takode ali oni, raspolozivoj gradi Milovica Skadar la), intenziteta. - U odnosima sjevernog i srednjeg Jadrana nesto U protocetinskom konstatovani snazni iz okvira mlade faze klasicne sto se ogleda ll prielemenata tipa. U obratnom vidljiv sa ostro izvijenim obodima, koji tipican jadranski Karakteristicno da klasicnoj sto znaCi da ovom taj manir sahranjivanja nije prihvacen dalje od srednjeg Jadrana.
DRUGA FAZA RANOG BRONZANOG DOBA (Br. 11)

Pitanjem nastanka cetinske bavio se veCi broj ali taj temeljitije postavljen i obraden tek najnovije jeme, i to okviru koji ovoj dali 1. Marovic i CoviC IV Praistorije jugoslavenskih zemalja (1. r vi vi 1983, 223-231). Tom prilikom iznesen iscrpan led prethodnih razmatranja iz ovog domena i obavljena analiza vecine elemenata koji ovih relevantni za ove analize najkracem se svesti na
218

konstataciju da se cetinska kultura razvija na etniCki i kulturno veoma -slozenoj osnovi, te da su u njenoj genezi ulogu imale sljedece komponente: - jadranski neo-eneolitski supstrat, ciji udio ogranicen uglavnom na populacione, odnosno faktore; - uticaji lasinjske kulture na formiranje ornamentalnog stila i mozda nekih keramickih - vucedolski uticaji, koji proizilaze iz dodira sa juznobosanskim i Hrustovaca tipom kasnog vucedolskog kompleksa; - udio s su najvjerovatnije u vezi i elementi kulture zvonastih pehara; - udio stepskih (indoevropskih) elemenata, za koje se vezuje pojava sahranjivanja u tumulima i keramike, koja takode ucestvovala u nastanku cetinske grncarije. U vezi sa ovim zakljuccima potrebno naglasiti da su cjelokupna navedena razmatranja bazirana na stanovistu kojim se pod pojmom cetinska kultura podrazumijeva siri kompleks, u cije okvire ukljucen i protocetinski facijes. Shodno toj koncepciji, veCina komponenata kojima prethodno rijeCi u stvari se odnosi na probleme vezane za nastanak protocetinskog facijesa, sto sa tog stanoi razumljivo, buduCi da ovaj definiciji I. Marovica i Covica, odgovara prvoj, pocetnoj fazi cetinske kulture. Posto se nase opredjeljenje u ovom smislu razlikuje od prethodnog utoliko sto tu fazu smatramo jednim izdvojenim i samostalnim facijesom koji stoji na prelazu izmedu srednjojadranskog tipa i cetinske kulture, svom polozaju i pripada prvoj etapi ranog bronzanog doba, to i njegovog obradena prethodnom poglavlju. Na tom mjestu smo raspravili starijeg jadranskog udjelu vucedolskih i »Glockenbecher« elemenata u kulturi i protocetinskom facijesu, pojave tumula i drugim u ovom smislu Ciniocima, te potrebe da ovdje tome ponovno sire govorimo. Ono sto ovom mjestu podvuCl i sto predstavlja od osnovnih rezultata naseg istraZivanja ovom domenu, jeste da protocetinski facijes prethodi cetinskoj kulturi, samo vremenski ili kao njena pocetna faza, vec kao jedan samostalan kulturni horizont. Pri tome se neposredni i protocetinski udio nastanku cetinske kulture uopste ne dovodi u pitanje. Medutim, u tom procesu protocetinsko predstavlja samo jednu, vrlo u kojoj su razliciti elementi lokalne t•radicije, pocev od starijeg neo-eneolitskog supstrata, do onih koji su ovo tlo prispjeli i odomacili se tokom kasnog eneolita i pocetne faze ranog doba. Prisustvo tih elemenata u cetinskoj moze rezultat dodira sa vucedolskim kompleksom, niti sa drugim ranijim 'kulturama, vec su oni u ove okvire prispjeli nakon ili kraceg razvoja na ovom i odredenih vezanih, prije svega, za razvoj i protocetinskog facijesa. Iz tih razloga sve elemente ovog tipa u smatramo nasljedem koje smo
219

zili zajednickim nazivom »protocetinska komrponenta«. Mada ta komponenta veoma znacajna, a:ko se izdvojeno posmatrala, ona jos uvijek daleko od onoga sto cini pravu fizionomiju cetinske kulture. Naime, elementi u kojima se najvise ogleda originalnost cetinske kulture, kao sto su specificna ornamentika, razudenost keramicki!h posuda i njihovi »ibarokni« oblici, blritualnog sahranjivanja i drugi sadrzaji kojima se ova kultura jasno izdvaja u svom vremenu i prostoru, najveeim dijelom predstavljaju novinu ciji se nastanak ne moze traziti ni u protocetinskom facijesu, svoj 'prilici, ni u prethodnom razvoju ovoga podrucja. Smatramo da pri sagledavanju procesa nastanka cetinske kulture u uzem klasicnom smislu, izva:n koga se misljenju ne moze ni govoriti ovoj kulturi, najvise rpaznje treba posvetiti upravo prethodno navedenim elementima. Pri tom potrebno napomenuti da su oni u dosadasnjim istrazivanjima, iz razlicitih subjektivnih ili objektivnih razloga, najveCim dijelom ostali nerazjasnjeni. Na prvom mjestu cemo izdvojiti pojave motiva konccntricnih girlandi nizom uboda, kome i u ranijim razmatra:njima dosta rijeCi, ali jos uvijek nije na zadovoljavajuci naCin rijesen. Naime, do sada nisu konstatovane odgovarajuce analogije ovakvim ornamentima u hronoloski i kulturno bliskim nalazistima ni na ovom niti na sirem podrucju. Iz tih razloga veCina autora u ovom smislu upucuje na paralele u kiringradskom horizontu lasinjske kulture sa kojim ovi cetinski ornamenti zaista imaju dosta formalnih slicnosti (up. n 1964, 140-142; S. D i m i t r i vi 1979, 377; I. r vi vi 1983, 223-224). Medutim, na p,utu konta'kata medu ovim raznorodnim kulturnim cjelinama stoje neke sa danasnjeg stanovista nepremostive prepreke. Prije svega, lasinjska kultura se prostire na podrucju koje nema nrkakvih dodirnih tacaka sa cetinskim, no ovaj momenat ne od veceg znacaja da nema velikog hronoloskog hijatusa koji dijeli ove dvije kulturne cjeline. Prilikom razmatranja hronoloskog polozaja cetinske kulture jasno smo pokazali da nema nikakvih elemenata koji govore da cetinska kultura, u smislu naseg opredjeljenja, odnosno njena druga ,faza definiciji I. Marovica i Covica, prethoditi fazi Reinecke Br. vec svi relevantni momenti likazuju da se ona u cjeHni razvija u okviru toga razdoblja. Sa druge stra:ne, razvoj lasinjske kulture zavrsava se najkasnije u vrijeme vucedolskog kompleksa (S. D i m i t r i evi 178-179). Iz toga slijedi se izmedu lasinjske i cetinske kulture proteze dosta dugi vremenski period koji popunjava vucedolski kompleks, srednjojadranski tirp 'kulture i protocetinski facijes, da rpri tom ni jedna od tih cjelina ne 1poznaje tip ornamenta kome ovdje rijec. Iz tih razloga se na danasnjem nivou ove ne moze dokumentovati niti objasniti mehanizam eventualni'h dodira medu ovim kulturama, cak ni u smislu izvjesnih idejnih podsticaja, kako to nastoje da obrazloze 1. Marovic i Covic (I. r vi vi 1984, 225-226). Osim toga, prisustvo ovakve ornamentike u kulturi Glina III - Schneckenberg, na koju smo vec ukazali i ,koja 'hronoloski mnogo bliZa cetinskom horizontu,
220

rjesenja ovog No, nedostatak nalaza tog tipa na prostoru koji dijeli ove dvije dosta cjeline. lz tih razloga da pojave ovakvih ukrasnih okviru cetinske i dalje ostati otvoren. pojave »t:rakastih« ukrasa danas nesto jasnija, te se, za od prethodne sigurno odbaciti ideje se prisustvo ovih omamenata u cetinskoj kulturi vezuje za neoLittsku zapadnog Balkana. Na neodrzivost takvih hirpoteza vee su ukaza1i Garasanin, kao i 1. Cov•ic, navodeCi pri neke mnogo blize i paralele Ga·rasanin, 1983; 722; 1. MarovicCov•ic, 1983, 230). Bugars.koj, koje Ovi autori upozoravaju na naselje znacajan centar razvoja »trakaste« ovog tipa, na 111, kao i na tumule u zapadnoj gdje su takode prisutni ovakvi ukrasi. Uz to trebalo pridodati da se ovakvi ornapojecHnacno javljaju u i kasne Nagyrev kulture (up. G r s n i n, 1983, sl. 33:1/4; R. S h r r1 i z, 1984, XLV11:1, 8). ovih pitanja svakako ostalo jednostrano ako se ne uzele u obzir odgovarajuce ana1ogije koje konsta•tovali na podrucju GrCke i Halije. Takvi ukrasni element-i potpuno su strani na italijanskom i se vezuju za Maltu ili za u6caje sa Pelorponeza (L. Br 1966, 57-64; v r, 1960, 335-344), pri svi relevantni blu prilog ovoj drugoj No, vezi sa neophodno naglasiti da se ovakva roba i u Grckoj odnosno donosi 111 perioda, kao najvjerovatnije izvoriste tog stila i navodi se jugoistocna Hugarska i naselje Ezero u z 1 i s, 1980, 169-171). Tako dobili dva puta pojave cetinskoj kulturi. Jedan kopneni ili, bolje reci, kontinentalini i kretao se iJz pravca Pomoravlja (kultura 111), preko zapadne (Razana), Glasinca (Vrtanjak, Vrlazije), Sarajeva (Kotorac) i dalje duz Neretve do jadranskog zaleda. Drugi put odnosno obal.ni, i on vodio od ·Peloponeza (Lerna IV, Olimpija), i juznog Jadrana (Stoj, Srkelj, Vranjaj) do podrucja srednjeg Jadrana. U sJJucaja kao »1Jrakaste« keramike se naselje Ezero, gdje se orvaj stbl najranije javlja •i najduze kontinuirano razvija. povezivanje cetinske kulture sa projer su orvakv:i dobro u horizontima ovoga dok ih u posljednja tri horizonta, koji su hronoloskii cetinske kulture, (up. G g i v et. al., 1979, 230-348). S na tu si•tuaprije se mogla ocekivati u ciju, pojava takvih razdoblju ili, pak u kulture, ali, kako vidjeli, to nije slucaj, bez obzira na dndicije koje na postojanje podruejima. toga, u Ezeru su zastupljene trake sa dok ti·picni cetinski trouglasti zigovi nedostaju. lsta situacija u g.rupi 111, u zapadnoj Srbl221

i na ·neke

j'i, i na kruzni G. G eorgiev et al., 1979, passim.; Garasanin, sl. 171, 172; v i 1970, III; R t t r, 1982, Pl. 99-100). Sa druge strane, trougaoni strani nesto na zapadnog i na obliznjem prostoru. Takvi se okviru vucedolske i to Vinkovcima (vucedolska faza kao i kasnom horizontu na Debelom S. D i 1i t r i vi 1979, XXXIII: 1, 8; 9). Isti manir pojedinacno okviru skog kompleksa XXII:1, 7; XXIV:2; XLII:1) .i protocetinskom (T.XXV:4). Mada se ovdje ne radi trakastim ukrasima, vec samostalno raspored:enim trouglastim Zigovima ili druge ornamentalne kompozioije, sama Cinjenica da su oni prisutni lokalnom i horizontima koji neposredno prethode cetinskoj na U razmatranja na..,tanka trakaste ornamentike cetinskog tipa taj podatak svakako nije l;·.;z znacaja i mogao predstavljat1i autohtoni udio prilikom obrasca za ove koji osnovi najvjerovatnije imali strane Iz svega proizilazi da direktne veze sa Ezero u ovom moramo odbaciti. Preosta.ie nam jedino podrucje Peloponeza kao moguca polazisna tacka u siren.iu trakaste ka srednjem Jadranu, da nalazi ie: tog okvira zaista posjeduju dosta zajednickih karakteristika sa cetinskim materijalom. U prilog tome govori da se oV:i na Peloponezu javljaju vec faZJi Lerna IV 1, odnosno 11 vrijeme III perioda R tt 1982, 473-480), sto prethodilo cetinskoj III, I i nalazima ovog tipa s Balkana i Panonije. Pri tom Ezero najvjerovatnije ostati primarno iz· trakaste ornamentike, ali iz tog naselja, barem u ovom prvenstveno ka Egejskom Kako vec prilikom cetinske i ostaH nalazi na iste relacije. mislimo bronzani bodez, u osmice i meandra, »lambda« motrive, spalj>ivanje, kao i pojedine keramicke forme. U stvari, kao i traka sa kruznim veCina tih elemenata porijeklo ima nekim centrima. Tako svoj prilici, iz alpskog i srednjoevropskog prostora, »lambda« motivima nalazimo plasticnim ovog tipa iz za nas ovdje da se svi oni jednom geografskom' · tacke Peloponez, cetinske i prostor Nagyrev odnosi ovom svakako mnogo niji i kompleksniji nego sto se to na osnovu raspolozivog moze Ipak, na danasnjem poznavanja ove mogla se izdvoiiti dva snazna centra koja blla medusobnim kontaktima i iz kojih po1Jicala veCina znacajnijih Jedno cetinska drugo naselja III perioda s Peloponeza. Prema vazeCim prednost se mogla ·dati pri tom treba voditi ci222

da se i cetinska svom i kao veoma znacajan i ekspanzivan faktor. Pri tom ne treba da spaljivanja, kao i pojava trakastih na keramickom okviru ranog bronza:nog doba na jadra:nskom Takode se sa dosta sigurnosti moze reCi .da ti pristigli kao posljedica s Peloponeza, gdje se ri. ranije evidentno ·da ova sredina relativno kratkom vrepostaje sna:Zan centar odakle se takode mog1i razlibltim pravcima siriti znacajni podsticaj1i. tome svjedoce cetinski nala:zi Italiji i na sjevernom te i na ranije dosta Nije da i na od.redeni cetinski uticaji, narocito keramickim kao sto stope koje peharu tipa »Ko·torac«, mozda i nekim elementima repertoara. Kako smo vec vidjeli, cetinskoj ili njenom prise i nalazi iz Anista, mozda istog mogli i ornamenti osmice i meandra, kao i pojava spaljivanja nalaz·istima Nagyrev Uz to treba reCi da opste karakterisNke keramickog materijala iz tih nalazista znacajnoj mjeri i na Leri No, bez obzira da li s cetinske pak, iz Grcke, radi se veoma srodnim elementima, koji, bez mediteranske balkanske ove faze ranog bronzanog doba na sirem i panonskom Poseban predstavlja odnos srednjojadranskog podrucja sa Ha1ijom. Mada za cjelovitije razmatranje tog pitanja jos ne moglo se da veze na ovoj znacajnijeg na cetinske vec se vise odrazavale na tok njenog razvoja. svoj prilici, ovdje se radi odredenim cetinskim upLivima, koji sa sigurLaterzi, okviru rane. faze protoapeninske re (Protoappenninico Ne moze se ni pretpostavka da· ljem tih elemenata, sve do SicHije, ali tu, svakako, treba imati da roba ovog tipa, barem kad u nalazi iz naselja Ognina, mogla prispjeti i sa grckog tla, na sto vec ukazali neki ri. U svakom postojanje brojnih srodnosti na relaciji srednj1 i Jadran - Peloponez Italija, da se ova barem nekim svojim ne tako beznacajnim aspektima, mora posmatrati kao jedan siri medi:teranski fenomen. Pocetak intenziviranja odnosa ovom pada vec protocentinskog facijesa, kome se, kako smo vidjeli, elementi koje na dosta sijstocnog i central.nog Mediterana. U klasicne cetinske te veze se na prethodno navedene relacije, a:li pri tom i Proucavanje nastanka cetinske i razmatranje svih relacija koje se s tim u vezi dobrim dijelom limitirano poznavanjem odnosa ove sa njenim zaledem, odnos:no sa i sjevernim dijelovima zapadnog Balkana. Pri tom predstavlja Cinjenica da taj prostor relativno slabo istra:Zen, te adekvatno nedovoljno i poznavanje raz223

voja na tom Ako se moze prema situaciji, onda se moglo :reci da odnosi na ovoj relaciji dosta intenziteovom sa v.ise moze identifikovati ta. Jedino sto se vec odav:no cetinski na gradini Kotorac 'i glasinackim Uz to treba navesti i otiscima prstiju, koja cetinsk!im naseljima XXXI:1) i neki dovode vezu sa sirenjem posljednjih migracionih talasa iz stepskih i donjeg Podunavlja ka :i Covic, 1978, 55; I. Marovic-B. Covdc, 1983, 221). Cinjenica da ovakvi oblioi dosta brojni na glasinackom podrucju, na Debelom brdu i te sasvim prihvatljiva da su oni ceti:nske okvire prispjeli sa ovih podrucja. Veze na ovoj relaciji evidentne. Medutim, uzimanje ovih elemenata za dokaz sirih kretanja veoma jer se ne radi koji mogli relevantni nosioci stilskog izraza, vec gruboj pratecoj koja to brojno zastupljena razlicitim ranog bronzanog doba na jednom veoma sirokom G v d ari 1982, 45). Na kraju, iznijecemo jos jedno zapazanje vezi sa nastankom formi cetinske kulture, posebno pehara tipa »Kotorac«. PriIikom prezentaoije keramickog materijala ove naveli smo da ovakvi pehari mogli nastati daljim i protocetinskih oblika. Medutim, ovom namece se i jedna druga moNaglaseno ostre i izlomljena profilacija pehara tipa »Kotorac« odgovarajucih analogija keramicarskoj manufakturi praistorijskih civilizacija. U stvari, moglo se reci da tako izlomljene profilacije uopste nisu ni svojstvene loncarskoj produkciji, vec se stice utisak da majstor koji ih oblikovao imao za uzor metalno, vjerozlatno ili srebreno Na zalost, ne mozemo dokumentovati adekvatnim iz ovog okvira, jer takvi. metalni ih vjerovatno pretopljeni i ni u druge svrhe. No, ovom navesti odredene anaTako se zlatni pehari sa logije sa nekih drskama u Fritzdorf Njemackoj i Takode u ovom pogledu zanimljiv srebreni pehar iz Troje koji osnovnom odgovara peharima tipa »Kotorac«, istina ne onima sa tipicnim ostrim medu vec varijanti sa go trbuhom XXVII:l i XXIX:4; up. S h i d t, 1902, 250, Br. 5861). Ako sada rezimiramo prethodno iznesenu pro· nastanka i razvoja cetinske kulture, trebalo posebno naglasiti sljedece momente: Prisustvo i protocetinskog nasljeda kome su sadrzani razliCiti i raznorodni elementi, pocev od najstarije tradicije, do onih koji su se u etno- kulturno ovog tla inkorporirali u neposredno prethodnom protocetinskom NajveCim dijelom na tim osnovama bazirana duhovna moZda i jedan manji dio cetinskog repertoara.
ts Up. S. G r 1 f f, 1975, 257 i tamo navedenu literaturu.

224

Uticaj[ sa grckog tla, odnosno sa Peloponeza, koji su doprinijebl uvodenju spaljivanja pokojni1ka i veCine motiva koji ornamentike. Odnosi sa sjeve11nojadransk:im prostorom, sa zapadnog i centralnog Balkana, kao i sa podrucjem Panolllije, u ovom se ne cjelovitije te pHanje ovih relacija u nastanka i razvoja cetinske za sada mora ostati otvoreno.
TRECA FAZA RANOG BRONZANOG DOBA (Br. 111)

Problem nastanka ,dina111ske kao sto s1u6aj i rsa drugim cjelinama samo iz okvira ranog bronzanog doba istocnog jadranskog podrucja vec 1i u praistoriji uopste, se svodi :na pitanje odnosa domaceg supstrata i stranih elemenata. Samo intenzivni dodiri, jos cesce ovi1h antipodnih cjelitna, da se radi njihovom manjem ili vecem ili, pak, prividnoj prevladi nad drugom, novim kvalitetom i v'rijednoscu nivou koji za jedne kulturnoistorijske kategorije. Pri tom da li ta sa danasnje tacke gledista napredak ili nazadak u prethodno stanje. se da pogrijesirti ako ovome dodamo jos i da cjelinu mnogo lakse identif,ikovati i vremenski fiksilrati, pogotovu ako ta sto i nego porijeklo njenih cinilaca i nada nalazi dinarskog tipa jednom relapodrocje srednjeg Jadrana i pri tom i naselja i Medutim, pitanje nastanka ove pokazalo se kao veoma kompleksan koji na sadasnjem poz.navanja bronza..J:og doba na ovom i na sirem zapadnobalkanskom dijelom sagledati, ali iu objasniti. pitanja i1z ovog domena vec smo naznacili ranijem priblkom prezentacije dinarske i posebno pr,i obradi njenih i hronoloskih okposebno specifican odnos starih i no\'ira. U tom vih elemenata, sto najjasnije izrazeno dvjema osnovnim tama ove Jedna duhovna koja prezentovana naCinom sahranjivanja, odnosno sa cista-grobovima, sto predstav1ja rnastavak protocetinske i tradioije. Dakle, radi se aspektima koji se svojstvom istocnojadranskog kruga. Druga materijalna koja, za od prethodne komponente, predstavlja na ovom U stvari, produkcija cini onaj faktor u komc se ogleda sva osobenos,t se ona izdvaja odna druge cjeline sa ovog i sa sireg Iz tirh raz225

Nema nikakve tivno kratkom razdoblju

loga smatramo da u cil}u sagledavanja nastanka i geneze ove kulture najvise patnje trebalo posvetiti upravo ovoj komponenti, odpitanjima vezanim za nastanak dinarske oruda i nakita. tom cemo posvetiti keramickom materikome se na najbolji na6n najbltnije promjene oviro relacijama. Metalni inventar ovom manje znacajan, da se .uglavnom radi opste prihvacenim tipovima i oruda proizvedenih na ovom tlu ili, jos vjerovatnije, s podrucja koje tesko sa identifikovati. U keramickoj proizvodnji ove kulture sadrzano dosta razlicitih elemenata Cije porijeklo traZiti ·na dosta sirokom ; storu, barem jednim dijelom i na gdje nastala i razv·ijala se ova Veliku ovom predstavlja slaba istraienost okolne teritorije, sire unutrasnjosti zapadnog Balkana, sa kojom dinarska kultura, svoj prilici, dosta povezana, te· se mnogi procesi, koj.i su u ovom od primarnog znacaja ne do kraja sagledati mti. se njima moze dati egzaktniji najvise se sljedeCi kompleksi pitanja: srednjojadranskog nasljeda; po1uostrvom i pitanje n}ihovog udjela poj·edinih keramickih iz ovog okvira; zapadnog - znaeaj utlicaja sa sjevera, odnosno iz Balkana, te sa panonskog, istocnoalpskog i sireg srednjoevropskog podrucja. Veze dinarske 1sa autohtonom tradicijom srednjojadranskog su veoma specifi6ne, .tom posebno zanimljiv odnos prema cetinskoj Kako vec vise puta izuzimajuci spaljivanje, nosioci dinars•ke potpunosti pogrebne nerijetko svoje pokojnike tukoji izgradeni vrijeme ove P,ri tome keramicki obi tipovi nalaza gotovo da nijednog dilici, rektnog niti prethodnika cetinske MoZda jedan od rijetkih ovom smi:slu mogli kameni odnosno »pseudobrassar·di«, koji su zastupljeni ove Medutim, ni sa tim se ne moze sa jer ovakvi nalazi cetinskom kontekstu predstavljaju import, najvjerovatnije irz okvira »epicampaniforme« knuga s podrucja sjeverne ltalije i ovoj sire odomacen!i. Osim toga, usamljeni nalaz XXXIV:S) dosta se razlikuje od ovog tipa iz okvira dinarske kulture cetinskih primjeraka, od kojih tipoloski razvijeniji i, nesumnjivo, ovom najbolje analogije susrecu mladi. S obzirom da se i Polada, to vjerovatnije da i ovdje prije pitanju sinveze sa sjevernom Italijom nego cetinsko nasljede. Jedini keramioki koji se sa vise mogao vezati posude sa dnom, izvijenim vratom za i dvije traka•ste drske, koje znatno lice na one tipa takve forme dosta dobro zastupljene na dinarskom Tako ih susreeemo u Rarinoj gomili u Vedrinama, u Sustinoj. gomili oblm odnosi sa
226

u ovom

Bajagicu, kao i u tumulu u i 1 s vi 1984, 16, Sl. 2:1, 2; nd U 1969, 112, Sl. 2). U svim s1ucajeVIima radi se neukrasenim najvise slicnosti sa njima posuda iz 8 u Bajagicu, s tom sto ova ukrasena u tipicnom cetinskom maniru (up. XXIX:1). Nalaz iz Bajagica I. Marovic opredijeblo u najraniju fazu kulture, sto odgovaralo nasem protocetinskom facijesu (I. r vi 1984, 34). Ovaj tip zaista dosta podsjeca na protocetinske forme (up. XXIII:2; XXV:7), nacin nedvosm1sleno govori da on vec spada u okvi1re klasicne cetinske Stoga nam se ru ovom s1ucaju Cini _najispravnijom datacija pocetak Br. juznonjemackoj hronologiji. Dinarski primjerci su znatno mladi, prema skupu nalaza iz Vedrina, se f.iks.i:rati na kraj faze Reinecke Br. (up. i1 s vi 1984, 17). Prema tome, izgleda da se ovdje sustini radi stare protocet·inske tradicije tokom Citavog trajanja razdobJja Nesto drugaCija situacija sa starijom tradicijom tipa. Na nju 1jestvicasti ornamenti, te pojedini keramicki oblici, kao sto su zdjele sa prosirenim obodima i loptaste sa ciblndricnim vratom. elementi egzistiraju na sjevernoj perifenlji srednjojadranskog kruga tokom perioda koji odgova:ra fazi Reineoke Br. dok u to doba nisu konstatovani dalje na odnosno na podrukoje drzala cetinska moguCi posrednik starije tradioije za sada se navesti samo nase1je Varvara Ova gradina mnogo cemu i poseban tretman u okviru razvoja kulture ranog doba srednjojadranskog podrucja. BuduCi da se nalazi na krajnjoj sjevernoj periferiji ove ona prije svega predstavlja znacajan punkt preko koga su jadranski element'i u unutrasnjost Balkana i obrnuto, sto ma.njoj ili vecoj mjeri izrazeno ne samo u ovom vec tokom Citavog perioda egzistencije gradine u Prema periodizaciji Covica, Varvara odgovara vremenu Br. dok najsta11ije naselje na ovom polozaju (Varvara u kome izmedu ostalog, prisutni elementi kultruovom razdoblju 16 • Naselje Varvara snazno povezano sa nalazistima iz srednje i juzne Bosne, svega sa Podom i Debelim brdom, preko njega su na zalede stizal:l pojedini unuelementi, kao sto gruba i njena ornamen1Jika, koja prisutna u cetinskom krugu jos vise doCi do izdinarskoj Pojavi ove keramike Covic daje veoma znacajnru ku1turnih koje su dovele do nastanka naselja Varvara OslanjajuCi se na te elemente, kao i na promjene organizaciji naselja, ovaj dolazi do zakljucka da pocetak naselja snaznim prelomom zivotu ove gradine, sto moralo bit'i izazvano doseljenjem mase novog U porijekla tog prodora Covic. na srodne
16

Vidi poglavlje

Jadrana, str. 107;

vi

1978, 45-57.

227

pojave u Podu Debelom brdu, Kotorcu, glarsinaokim gradinama, u kultJuri Bubanj-Hum 111 1i dalje na istoku, gdje trebalo ishodiste ovog prodora v i 1978, 55). Pitanje opravdanosti ove blpoteze i njene implikacije na d.inarkulturu za sada cemo ostaviti ,strani, ono sto za nas u ovom momentu' bltnije i sto bi trebalo posebno naglasi:ti jeste cinjenica da su u keramografiji Varvare zastupljene ri pojed:in.e zvonaste forme, ljestvieasti ukrasi i konicne zdjele sa bez (up. vi 1978, XVII:3, XVIII:2-4, XIX:2; jer to su elementi koji se mogu smatrati lokalnim nasljedem iz prethodnog, ljubljanskog i protocetinskog Istina, neki autori ljestvicaste i iz drugih naselja ISa ovog podrucja, dovode motive iz Varvare sa uticaj<ima iz okvira kulture Hatvan vi 1983, 181). u relat:ivno velika udaljenost kulNajveca manjkavost ovakvih blpoteza ture Hatvan, cije maticno podrucje sjeveroistoena Madarska, kao i nedostatak ovakvih nalaza u meduprostoru. Sjevemije od Varvare ljesamo neposrednom susjedstvu, odnosno u stvicasti motivi Pod srednjoj Bosni (up. o,v i 1983, XXV: 8-9 XVI:1). Medutim, nalazi iz Poda su kasniJi od Varvare i najvise odgoonima iz okvira di,narske .kulture, te se prije mogu vezati za sa toga podrucja nego za navedenu kulturu, gdje su ovi ukras'i malobrojni, u cjelokupnog manira ukra.Savanja kao strani elementi (up. N. 1 i z, 1968, 154-159,· 34-118; 191-218). Prema tome, kao najvjerovatnija moguenost razvoja ove ornamentike i uzroka njene siroke zastupljenosti .dinarskoj kult•uri, ostaje jadranski prostor i tradioija, aiji prenosnik naselje u Si:tuacija u Varvara daje nam povoda za iznosenje jedne interesantne pretpostavke, koja rukoliko se sire potvrdi, mogla znatnoj mjeri razjasnjenju nelci'h bltnih pitanja vezanih za na!Stanak di,narske krulture. Naime, moguce da su na krajnjoj periferiji srednjojadranskog podrucja egzisti!rali pojedinacni punktovi na kojima se paralelno sa cet:inskom odvrijao jedan zaseban i sperazvoj u kome se saZimajru elementi starije jadranske cifican tradicije i elementi iz unutrasnjosfi Balkana. Osim Varvare, ove okvire -najvjerovatnije spadala i polja jugozapadne Bosne, odnosno najstariji naselja na gradini Privala. Nosioci tog razvoja su bili autohtoni srednjojadranski elementi. na krajnjoj periferiji ovog zahvaceni razvojem cetinske kulture, vec svojim kruga, oni nisu tradicijru, tom kontakte razvojem nastavljaju sa stanovnistvom iz sire ovog dijela Balkana. U Br. taj razvoj usko lokalno ogranicen, do sireg povezivanja sa jadrranskim podrucjem doCi pocetkom perioda Br. odnosno u vrijeme nastanka dinarske kulture. Iznose6i ovu veoma ne smijemo izguiz vi·da Oinjenicu da sjeverna periferija srednjojadranskog podrucja slabo istrafena, te da razvoja na tom prostoru vrlo kompleksan, s obzirom da se ,radi jako osjetljivom prostoru na granici dva razli:Cita kruga. Zbog nalaza ta tika narocito izra.Zena u pei1iodu Br. odnosno vr:ijeme prije na228

stanka dinarske Iz tih razloga ne mozemo zalaziti sira I1azmatranja pitanja iz ovog domena, te i ova pretpostavka mora za sada ostati na radne hipoteze. Isti vazi za Covicevu pretpostavku elemenata na ovo podrucje u Br. Al, koju ovaj grubom keramikom sa utisnuCima om, vee bilo 11ijeci Naime, za nemamo dovoljno dokaza. stratifikovano naselje u zapadnog Balkana ru ovom signifikantno jeste Pod ono svoj pri1ici ne poci,nje prije faze Br. oV1i 1983, 173). govorilo da do pretpostavljenog iintenziviranja zivota na ovom prostoru moglo dooi ne u Br. Al, vec pocetkom faze Br. sto se poklapa sa pocetkom dinarske i njenom invazijom na ranije cetinsko podrucje, odnosno srednjojadransko zai Varvari, gdje naselje iz lede. Na isti faze mnogo snaznije i od onoga koje pripada prethodnoj fazri. Sto se Vice elemenata panonskog i istocnoa1pskog porijekla, moze se reCi da oni nisu imali znacaja nastanka dinarske kulture. Keramicki oblici tipa Nagyrev i rani jav.ljaju se pri prve faze, te mogbl uticati na formiranje ove vec samo na kasniji razvoj, i to u relativno malom Sliona i sa ukrasima »Litzen« i tipa. Posebno pitanje odnosa sa Italijom, za koje vezana pojave drski sa sjekirastim Cinjenica da se ti elementi priblizno ova ali teze da li u tome postoji odredena veza i, ako postoj,i, na koji nacin ostvarena. Gotovo sa mozemo reCi da kopneni kontakti preko sjevernog Jadrana prve faze di1narske Prema tome, jedino prekomorske komunikacije, na koje veze sa Italijom, odnosno sa mladom protoapeninske (Protoappenninico Najvjerovatnije ovom izrazen pravac srednjojadranska ostrva - Monte Gargano, 'koji kako smo vec vidje1i, koristen i cetinske No, sve to samo svjedocanstva vezama na ovoj relaoiji, dok se genetskog prioriteta jos ne donositi egzaktniji sudovi. Cini nam se da ovom sacekati da se bolje istrazi periferija i razrijesi pitanje pojave ovog keramickog na samom U mozemo da dinarska predstavlja Cija mater,ijalna znacajnoj mjeri raskisa i tradicijom, kao i sa starijim nasljedem. ovo jedina okvira ranog doba istocnojadranskog podrucja kojoj kontakti sa egejskim i alpskim prekomorske veze na jadranski basen uzem Istovremeno prvi cvrsci odnosi sa zapadnog Balkana, zatome jadranski krug bas u ovo vrijeme najsiri prostor u svom zaledu.
229

Jedini elementi koji se sa v1se sigurnosti identifikovati vezi sa ove cetinske komponente, i to kao faktora, te protocetinsko i cetinsko nasljede odnosno preuzimanje sa skeletnim kao osnovnog spomenika mrtvih. Svi ostali faktori koji su ovom smis1u relevantni, novinu se na danasnjem stupnju istrazenosti ne moze cjelovitije razmotriti. Neosporna 6injenica da ti novi elementi relativno kratkom periodu preplav1juju podrucje sredjeg Jadrana i preslojavaju ali pravac odakle dosli i njihovo prayo porijeklo za sada se ne mogu sagledat1i. Moglo se reCi da rjesenje ovog pitanja lezi detaljnijem istrazivanj:u sjeverne periferije srednjojadranskog i sire zapadnog Balkana, kao i pomnijem veza sa poluostrvom.

230

111. PROBLEM EKONOMSKE OSNOVE 1 SOCIJALNIH ODNOSA JADRANSKOG KULTURNOG KRUGA U

Privreda predstavlja osnov ekonomskog i kulturnog prosperiteta, kao i cjelokupne egzJistencije svake ljudske zajednfce, te sves,trano poznavanje naCina i kvaliteta privredivanja neophodan preduslov za pravilno i razumijevanje razvoja odredene cjeline, pocev od njenog nastanka i teritorije rasprostiranja, do najtasfera duhovne kulture. Kad su u pitanju praistorijski periodi, na cjelokupne raspolozive graznacaj tog faktora se, s aspekti nesumnjivo de, visestruko povecava. Prema tome, jedan vrlo detaljan tretman, te neophodno da se uzmu obzir zajedno sa tipolos·kim, hranoloskim i drugim klasiicnim arheoloskim pokazateljima vec pri prvim razmiSljanjima i pokusajima determinacije odredenih cjelina. Sa te tacke gledista sasvim opravdano se moze postaviti pitanje zasto ti aspekti nisu inkorporiran:i kao jedna od komponenata u okviru kultumih grupa koje smo predstavili u pocetnom ovoga rada. nesumnj·ivo veliki nedostatak cjelokupne ovdje [,znesene studije, no treba reCi da on u najvecoj mjeri uslovljen objektivnim okolnostima. Naime, u dosadasnj1im arheoloskim istrazivanjima ovoj materiji nije pridavan odgovarajuCi tako da nasa saznanja ranog bronzanog doba ·istoenojadranskog previse ogranicena i povrsna da mogla detaljno obradena i. speizdvojenih kulturnih cjelina. Adekvatno proucacificirana u vanje ovog vida aktivnosti nosilaca jedne zahtijeva prethodno mnostva razlicitih podataka, ci:ja obrada najcesce prevazilazi mogucnosti uze arheoloske metodologije, te iz tih razloga takvi podaci mahom sistematski ni sakupljani ili, pak, nisu obradeni i prezenti:rani. se moglo detaljnije govoriti ovim aspektima, prije svega Da neophodno poznavanje klimatskih prilika i cjelokupnog eko-sistema odredenom i u datom Notorna i svakom poznata C:injenica da klima jedan od osnovnih faktora formiranju flore i faune, od cijeg sadrzaja privreda praistorijskog covjeka gotovo u potpunosti zavisna17 • Abl, isto tako vrebalo da bude jasan i fakat da bez poznavanja ekoloskih prilika konk>retnom i prostoru nema ni pravog polazista u ovim razmatranjima.
17

odnosu klime, tla, vegetacije i covjeka vidi 1.

r v t, 1952, 650-672.

231

Treba reCi da dvadesetak obavljena pojedinacna borovanja tla na Istre i donjem Neretve s oiljem da se podaci pa:leokLimatskim p11ilikama obalskog podJadrana, no, koliko nam poznato, Hh radova vrednovani arheo1oskim re1acijama. nam poznate, izg1eda da do sada ni obav1jene paleobotanickih ostataka nase1jima doba sa ov:og podrucja. Gotovo da ista i sa Zivotinjskim kostima, koje se istrazivanja redovno ali poznate samo analize materija1a ,iz nekih nalazista s podrucja Trscanskog krasa. Istina, vrijeme obav1jena detaljna obrada Zivotinjskih iz nase1ja Pod kod S h n h r1 v str 1986), ali ovo iz1azi iz u.Zih okvira kruga, te se mozemo punoj mjeri os1oniN na inace veoma i 1indikativne tih !i.stra.Zivanja. No, Sii:rih podataka sa samog jadranskog podrucja i takvi pokaza:te1ji vrlo korisni, barem kao dobra orijentaoija. Prema tome, podaci vezani za dje1atnost ranog bronzanog doba ovoga podrucja sasvim margina1ni na prostora i na arheoloske grade koja dosadasnjim istrazivanjima, te se moze reCi da prva istrazivanja u ovom treba tek da i osnovni raz1og 21bog koga se nismo da sira ekonomskih specificnosti pojedinacnih ku1turnih cje1ina iz ovog okvira, vec smo se tom od1ucili da na ovom mjestu, odnosno zavrsnom ovog rada, na znacaj pojedinih opstih aspekata iz ovog domena i na neke njihovog komparativnog Radi se pitanjima vezanim za stocarstvo. Naime, arheoloskoj mis1jenje da stocarstvo vodeca privredna grana u citavom postneo1itskom za:padnog Ba1kana. Takvi ug1avnom proizisli iz osnovnih postavki postneo1itskog razvoja ovih krajeva, novije vrijeme dobivaja i prve konkretne potvrde analiza osteo1oskog materija1a iz arheo1oskih nalazista s po(lrucja. U odnos domacih i div1jih zivotinja 98,6 prema 1,4 posto korist domacih .. S h 'll h r1 v estr 1986, 24-25), slican odnos konstatovan i Grotta dei Cic1ami (V. 1983, 187). Mada to pojedinacni pokazatelji koji se strogom jos ne kao adekvatan uzorak za Citavo ovo ·podrucje, to ipak konkretan matedokaz koji sa da se privreda stanovnistva bronzanog doba zasniva1a na stoke, su imale ovca, koza, govece i svinja. karakteristika. Prema No, da pocnemo prvo od klimato1oskoj periodizaciji, period kojim se bavimo pripada novija pa1eobotanicarska ispitivanja koja obav1jena Istri i Da1maciji da se razvoj k1ime na priobalnom jadranskom nije odvijao na isti naCin kao alpskoj Naime, bi1jni pokrivac ovog prostora ne pokanikakve promjene tokom citavog ho1ocenskog
232

Isto tako, sve do rimskog doba nema gotovo nikakvih tragova antropogene aktivnosti u ovom {up. r nd 1979, 21-40; u g, 1967, 682-689). Mada su istrazivanja ove vrste na nasem podrucju jos uvijek i nepotpuna, osnovu njih se moze pretpostaviti da situacija sa blljnim pokrovom u vrijeme ranog doba bila slicna danasnjoj, s tim sto bilo vise vegetacije u Dalmaciji i suma planinama, narocito na Velebltu i u sirem jadranskom zaledu. Takvi prirodni uslovi najvise su pogodovali stocarskoj privredi. U stvari, citav srednji i juzni pojas zapadnog Balkana pruza idealne uslove za ovaj nacin privredivanja. Raznovrsnost prirodnih formacija, ceste smjene prostranih planinskih i nizinskih pasnjaka veoma pogoduju ekstenzivnom stocarstvu, koje ostalo glavna privredna grana seoskog stanovnistva sve do nasih dana. U ovom okviru se izdvaja uze jadransko podrucje, koje u potpunosti predestinirano sezonsltim stokretanjima. Zbog klime ovaj prostor veoma pogodan za stocarske zimovnike, ali u vrelim i susnim ljetnim mjesecima nemoguce obezbljediti ihranu i vodu za ljude i stoku, te su stocari morali sezonskim pokretima i izvodenju stada u toku ljetnih mjeseci na pogodnije predjele, koji se nalaze na veCim nadmorskim visinama. U ovom smislu najpogodnija su podrucja izmedu 1200 i 1500 m. n. v. (up. N. Z d n v s k i, 1954, 133). Pri tom se mora voditi racuna Cinjenici da u uslovima nomadskog stocarstva zasnovanog na ispasi, koje bez sumnje, bllo zastupljeno u ranom bronzanom dobu, potrebno 8-10 ha pasnjaka jedinici krupne stoke n 1984, 167). Ovo jasno pokazuje da prostor za ispasu jedan od osnovnih postulata takvog naCina zivota i privredivanja, on se u dovoljnoj mjeri nije mogao obezbljediti na jadranskom podrucju, pogotovu ne preko Citave godine. Isti slucaj sa planinskom oblascu u zaledu. Prema tome, sezonske seobe u okvirima sireg jadranskog podrucja su neophodna i primarna zivotna potreba. vec jedan od elemenata koji, transponovan u ranog bronzanog doba, omogucuje preciznije teritorijalno razgranicenje jadranskog kulturnog kruga. Uostalom, i arheoloski podaci u dovoljnoj 1pokazuju da i u tom postojala jedna cvrsta unija izmedu uzeg primorskog predjela i planinskog pojasa u zaledu. U ovom smislu veoma konfrontacija arheoloske grade i podataka koji se odnose na stocarske i kretanja u novijim istorijskim Da ovakva komparacija nije bez osnove, pokazuju sljedeci momenti: - Nomadsko stocarstvo naCin privredivanja koji u najvecoj mjeri utice na formiranje cjelokupnog nacina zivota. svojoj prirodi, nomadstvo nije sklono, niti sposobno, za razvoj, jer to neminovno dovelo do razaranja ustaljenih normi. Jednom uspostavljeni oblcaj'i i komunikacije kod ovih stocara prenose se iz generacije u generaciju gotovo bez ikakvih promjena. - Sezonska kretanja stocara na zapadnom Balkanu imaju svoje ustaljene termine i pravce, koji su uspostavljeni u dubokoj proslosti, odrzali su se sve do dana, burnoj proslosti i cestim granica. 233

Danasnja gravitaciona podrucja stocarskih s ovog dijela Balkana velikoj mjeri se sa rasporedom kompleksa vrijeme doba. konstatacije, Da iz ovog domena. Prema stocara s zapadnog Balkana, srednjogorje razmeda nomadskih kretanja. Stocari s Vlasica i okoline Sarajeva orijentisani ka Panoniji. Sa svojim oni silaze na zimovanje dok ljeti borave maticnim Glasinacki stocari i oni s Drine za koriste i Kosmet (N. Z d n v s k i, 1954, 120-121; Ro g 1 i 1956, 11). odatle zona sredozemnih stocarskih kretanja18 • Trscanskog krasa i Istre orijentisano na prialpsko pobrde, dok kvarnerski stocari sa svojim stadima Gorskom i (Lika). U istocni dio Like dolaze stada s Zrmanje. Stocari iz dijela sjeverne i srednje Dalmacije (okolina Drnisa, Knina i Sinja) stada Dinare i Satora, ponekad dopiru i do planine Vitorog19 • Stocari iz donje Hercegovine, odnosno s podrucja Bekija i mina (Imotski, Mostar, Capljina, Stolac) stada planine i i do Bjelasnice i Treskavice. Stada s podrucja (Bileca) za koriste planine i Maglic. Zanimljivo da svoja stada ponekad na zimovanje na srednjojadranska ostrva Roglic, 1957, 1-11)2°. Na Citavom Crne Gore izrazena lokalna sezonska kretanja Gotovo svako selo ima svoje brdo, na svako domaCinstvo iz izrazito topliJh krajeva, kao sto okolina Titograda, i Bara, pocetkom svakog ljeta na desetodnevni do Komova (N. izrazena i sjeverZ d n v s k i, 1954, 131, 139). Lokalna kretanja noj ali stocari iz okoline Skadra i iz nizijskih podrucja rijeke Mati primorani da stada i planinska U cjelini veliki stepen poklapanja zone stocarskih kretanja sa koje prema arheoloskim podacima, jadranski ranog bronzanog doba, s tim sto kasnija stocarska kretanja i nesto siri planinski pojas jadranskom gdje do sada konstatovani nikakvi arheoloski nalazi (v. sl. 28). s obzirom na
Termin »sredozem:na kretanja« ustaljena okviru koja pod sredozemnog klimatskog rezima N. Z d v s k i, 1954, 118-119, 139). 19 »Izdi:g« poj<am koji oznacava kretanje stocar:a iz nizih podrucja, kojima ma:ticna ·sela, proces stoca:rskoj tenminologiji oblljezen pojmom Z d n v s k i, 1954, 124). zo U ova stocarska kretanja proslosti bez i Dalmacije, cije se stanovnistvo tek novije vrijeme salo na privredne djelatnosti.
18

234

boravka stocara u p1a:nini i na odgovarajucu prigodnu arhitekturu, kao i blti otkriveni tragovi boravka praistorijskih populacija u ovim predjelima. Adekvatno tome, obaviti arheolosko preciziranje razmeda jadranskog kulturnog kruga i kultura s podrucja koje gravitira sjeveru i Panoniji, te nam u ovom smislu zna:cajnu i indikativnu dopunu predstavljaju upravo etnoloski podaci stocarskim kretanjima u ovom diielu Balkana.
i • n a izrazen proces erozije i spiranja tog tla, tes'ko da

1--

2----3+----+

,· '

__ _________ '
-

Odnos ·s redozemnih kretanja i jadrarrsikog kulturnog (1 - .razmeda sredozemnih i <IJanorrskih s tocar· skiih kretanja 2 - granica jadranskog kulturnog k!Nga arheoloskim p odacima 3 - pravci -stocarskih kretanja) Fig. 28 - Rappo.rt des et Ie cercle culture1 ac!Jriatique (1 - Iigne en:tre les m editerraneennes et pannoniennes 2-du cercle c-u:lturel adr.iatique ·selon les donnees archeologiques 3 - direct-ions des nomades Sl. 28 -

lzvjestan izuzetak u tom pogledu sire zalede Velebita, odnosno podrucje Like,. na kome. su, kako vec navedeno, ljetni pasnjaci stocara sa ZrmanJe. Medutim, na tom prostoru do sada nisu 'konstatovani nikakvi tragovi kulture ranog bronzanog daba te, barem za sada, nemamo arheoloske potvrde dopiranja tradicije sezonskih stocarskih komunikacija na relaoiji sjeverna Dalmacija - Lika sve do ovog doba. No, posto se ovdje radi visoravni na kojoj su se mogli sacuvati tragovi sezonskih stocarskih stanista, cini se da sadasnje stanje uglavnom posljedica slabe istrazenosti ovoga podrucja. Iz tih razloga treba da dalja arheoloska istrazivanja ipak omoguCiti identifikaciju razvoja na prostoru Like i u vrijeme ranog bronzanog doba. Ako se mozemo pouzdati u i trajnost stocarske tradicije, treba se nadati potvrdi pripadnosti Like jadranskom krugu. Relativno siromastvo postneolitskih slojeva u peCinskim naseljima sa jadranskog podrucja takode se moze dovesti u usku sa sezonskim i transhumantnim naCinom zivota stocara. Mada nam i u ovom pogledu nedostaju cvrsti materijalni dokazi, sa obicajima recentni!h stocara daju dosta vjerodostojnosti da to u najvecem broju slucajeva posljedica boravka istorijskih nomada, i to uglavnom u zimskom Analogno potvrdenim novije doba, moze se staviti da su i u praistorijskom periodu, pored nomadenja udaljene krajeve, postojala i lokalna sezonska kretanja. Osim no navedenih primjera iz Crne i to moglo izrazeno i u srednjoj Dalmaciji, gdje su u ovom smislu pogodne planine Biokovo, Mosor, Kozjak i Kamesnica. Medutim, jasno da se takvim nisu mogli koristiti svi stocari, vec samo dio stanovnistva koji u stanju da to i ostvari. U koriscenja lokalnih ljetnih pasnjaka i pogodnostima koje su s u vezi, mogli se traziti uzroci stanovnistva i socijalne hijerarhije. Jedan od simbola vlasti i posjedovanja odredene teritorije najvjerovatnije su gradinska Naime, sve vise se da nastanak gradina nije uslovljen samo opste i povlacenja najezdom spoljnog vec Sll ta utvrdenja prvenstveno podizana Ll svrhu uspostavljanja i ocuvanja lokalne hijerarhije i sistema vlasti. ni odbrane od napada spolja nije zanemarljiva, ali ona u vecoj mjeri dolazi do izrazaja u kasnijem dobu, kada izrastaju Citavi gradinski fortifikacioni sistemi. U i ranom bronzanom dobu gradine su redovno podizane pojedinaono, na vaznim prolazima i u pogodnih pasnjaka. Moze se pretpostaviti da su posjednici takvih utvrdenja imali moCi ne samo da koriste, vec i da na odreden nacin drugima naplacuju koriscenje prolaza i pasnjaka koje su kontrolisali. Cinjenica da broj ·gradina naroCito povecan u dinarskoj odnosno u najmladoj fazi ranog bronzanog doba ovog kruga, govori u prilog daljem razvoju drustvene hi jerarhije i posjednickog sistema, sto mogla jedna od ekonomsko-politickih osobenosti nosilaca ove kulture.

236

Na treba naglasiti i da stoearski tip privrede svojoj prirodi nije vec na dobara, naroeito zanatske i poljoprivredne proizvodnje. Potrebe stocara ranog bronzanog doba odnosile se, prije svega, na zanatske proizvode: Ioncarstvo, nakit i sl. Medutim, za sada ne mozemo reCi u kojoj mjeri su te •potrebe zadovoljavane trgovinom, odnosno dobara, koliko u svemu tome ucestvovala domaca proizvodnja. Sa vise mozemo pretpostaviti jedino da unutrasnja specijalizacija u okviru kultura ranog ·doba jadranskog podrucja nije mogla dostiCi nivo koji ispunjavao sve zahtjeve ove vrste. Tu, ·Prije svega, mislimo na metalurske proizvode, koji su, svoj prilici, najveCim dijelom Nasuprot tome, keramika bez sumnje, bila lokalni produkt, ali ni tom pogledu nemamo dovoljno podataka da se moglo precizirati jesu li vec tada postojali ·loncarski centri koji su po'krivali sire regije ili se, pak, tposude manjim radionicama za potreJbe uze sredine, odnosno proizvodilo jedne naseobinske cjeline. u citavom istocnojadranskom posebno se izdvaja jedino naselje Ig koje se razvilo znacajan trgovacki, vjerovatno i zanats·ki centar okviru kulkompleksa. sojenicarsko naselje ,izgradeno jednom specifienom na kira}njoj ovog kulturnog kruga, njedopr1nijeli polozaj i govom prosperitetu najvecoj blizina komunrkacija panev:ropskog Inace tendencije sirenja i pravac kulturnog kompleksa duz Citave jadranske obale na pokretljJvost ove Imajtuci to u se pretpostaviti da nosioci ove praktikovali vidu, promjentl sredine. Drugim rijeoima, oni su sa stalnim skim na relaoiji obala-zalede, povi1emeno prave transhumantne seobe duz jadranske obale. SLicna pretpostavka mogla se odnositi i na na6in zivota ,nosilaca cetinske mada prema sadasnjem cetinskih nalazi•sta, transhumanca duz jadranske obale ovom s1ucaju nesto manje izraiena, dok su evidentni prvi prodori balkanskog zaleda. Za od ove ·dvije kulturne cjeline, dinarska sa mnostvom na obali i predstavlja i zau zaledu, · jednicu sa vec ustaljenom teritorijom i stalnim sezonskim cijama, te cvrsto i normama. Svi podaci koje smo ovdje ja:sno govore znaca:ju nomskih aspekata proucavanju nastanka i ,razvoja jadranskog kruga kultUII'a bonzanog doba. Na zalost, raStpoloziiva grada nije nam mogucnos1:i da se detaljnije pozabavimo ovim kontekstu uZih kulturnih cjeltina iz okvira ovoga kroga, izuzimajuoi prov·is·e rijeCi, morali smo ostati ugla:vnom domenu ove Iz razloga veHki dio iznesenih ·stavova jos uVIijek nije odgovarajucoj mjeri potkrijepljen materijalnim dokumentima, te ostaje na pretpostavki i hipoteza koje tek treba provjeritti, prije svega, istraiivanjima kojima smo' pret'hodno govorili. se doblla i Siira baza za sag.ledavanje []tiza drugih takode veoma
237

nata, kao sto su socijalna organizacija, duhovna kultura, umjetnost i sl., cemu su nasa znanja krajnje fragmentarna. ri pogrebni caji, koji su jedan od rijetkih vidova zivota kome smo u stanju nesto vise re6i, ne mogu se u potpunosti ni,ti objasniti prethodnog razjasnjenja naCina zivota i nospomenuti rsamo mjesta da se silaca. Dovoljno ilustrovala cvrsta uzajamna i uzrocna povezanost ekJOnomskih, sooijalnih i duhovnih aspekata u okviru jedne ku1turne cjeline. Naime, kad se govori sahranjrivanju u bronzanom dobu, se smatra da su nekropole morale u blizini naselja, za se inerciji podrazumijeva ,da su sjedjelaokog tipa. Medutim, ako se pokaze tacnom pretpostavka razvoju od jedne crelativno labilne i pokretne privrede ka polunomadskoj privredi zasnovanoj na ustaljenim sezonskim kretanjicrna na defi:nisanom podrucju, kakva najvjerovatnije zastupljena u dinarskoj kulturi, onda i prethodno navedeni stav u znatnoj mjeni morao biti relaviviziran. Sve to neminovno otvorHo Citav kompleks p1tanja vezanih za odrediSta i organizaciju sahranjivanja, kao i za niz drugih momenata iz oblasti kulta, re1igije i cjelokupnog Zivota.

238

ZAVRSNA RAZMATRANJA

MJESTO 1 ULOGA ISTOCNOJADRANSKOG KULTURNOG KRUGA U SIRIM EVROPSKIM OKVIRIMA

Istocnojadra:nsko podrucje kao rub sredozemnog mora oduvijek otvoreno i kulturnim stremljenjima iz tog okvira, da se rad,j jmpulsima iz zapadnomedj·teranskog kruga, kojj su stjzabl preko po1uostrva tra:nsjakomunikaojjama, i1i pak podu.Znjm prjobalnjm i obalnim putevjma s podrucja Grcke, Eg:eje sjreg jstocnog Buducj ujedno i organskj djo preda1pskog prostora !i zapadnog Balkana, odnosno njihova juzna periferija, takode u:puceno na kontakte sa sirjm zaledem, njega i sa unutrasnjoscu srednje i Evrope. Tim prirodlllim fak!torima u velikoj mjeri uslovljen razvoj ovog podrucja u svim U stvari, ovo podrucje se u pravom smis1u te rijeCi nalazi na prelazu izmedu dva veblka svijeta - meditera:nskog i kontinentalnoevropskog istov;remeno interesna sfera i jednog 'i drugog, te kao i sve granicne podlozno stalnjm i velikim oscilacijama razvoja. Iz tih razloga ovo tlo bjlo, svoj priblci nije nj moglo izvoriste primarnih podsticaja koji jmali dalekosezniji kulturno-istorijski znacaj, vec su takvj impulsi redovno stizali sa strane, ug}avnom i1z prethodno navedenih >>svjetova«. Lokalni faktor se prj tome kao vi,se manje a:ktivan receptor, sto opet zavrisilo od niza drustvenih istorijskih Posljedjce djelovanja ·svih tih objektivnih faktora najbolje se mogu sumirati u Cilnjenici da ovo podrucje nikad njje uspjelo da ostvari visoke domete u duzem periodu, kao sto to blo slucaj sa Egejom pak, jednu stabilnost razvoja koja odlikuje Srednju Za razHku od tih podrucja, ovdje su stalno prisutne oscblacije u razvoju, nerijetko se vrhunski i veoma niskj kulturni dometi. Kulturni, razvoj tokom ranog u potpunosti se uklapa U OVll opstu shemu, S tim sto, U odnosu na cjelinu kulturnoistorijskog razvoja ovoga kraja, taj peniod predstavlja jedno od prosperitetnijih K·ulturne tvorev:ine ostvarene u to vrijeme su dosta snazne i origina1ne, ponekad i ekspa:nzivne u tolikoj mjeri da su uticale i na razvoj drugih podrucja. Ne moze se re6i da ranog bronzanog doba vrhunskj domet ravan onome na ovom tlu ostvaren u srednjem i kasnom neoLitu ili u vrijeme ljburnske talasokratije na Jadranu, ali su 'svim svojim karakteri<stikama mnogo blize takvim nego ku1turama eneolita i sred241

njeg 1 b ronzanog doba, koji, prema cjelokupnim dosadasnjim saznanjima, predstavljaju periode stagnacije i za,uzimaju jedam. od nizih stupnjeva na skali kulturnih dosHgnuca ovog prostora. U sagledavanju mjesta i uloge istocnog jadranskog podrucja u kontek·stu savremenog razvoja na si1rem i med:iteranskom prostoru, veblku smetnju slabo poznavanje kulture ranog bronzam.og 1doba u unutrasnjosti zapa·dnog Balkana. U ·stvari, ako izusnafne veze ·sjevernog Jadrana sa Slovenijom, pdnosno podrucjem koje su vafan faktor u nastanku kultumog kompleksa moze se zakljuciti da su f)dnosi jadranskog ku1tumog kruga sa neposrednim kontinentalnim za\edem ·u sustini dosta siromasni. Ili bdlje reei da to, prema raspo1ozivom materijalu, tako izgleda. Kako smo vec vidjeLi, odnosi na re--" predalpsko podrucje 1tokom druge i treee etape laciji sjevemi ranog bronzanog ·doba rilffiaju sasvim marginalni karakter, kad su u pitanju zapadnobalka:nski okviri, jedini jaCi kontakm ko}i se u sadasnjem momentu mogu dokumentovatri odnose se na za'Vrsnu etapu ranog bronzanog doba srednjeg Jadrana, odnosno na vrijeme dinarske kulture. i u tom slucaju sa sigurnoscu se moze racunati samo na veze sa nalazistima iz neposrednog sjevernog susjedstva, Podom i AlihodZama dok na sirem podrucju situacija sasvim nejasna, buduci da ne poznajemo nijedno jasno fiksirano stratificirano nalaziste na prostoru od srednje Bosne do Posavine. Isti zakljucak se odnosi i na glasinacko podrucje, na kome jos uvijek nemamo ko:rikretniji uvid podaci iz tumula ne ,govore u prilog znacajniu nalaze iz naselja, Ovakva situacija umno·joj srodnosti dinarske kulture sa ovom gome otezava sagledavanje mehanizma veza dinarske ·kulture sa kulturama s podrucja Panonije, koje su, prema materijalu, evidentne, takode dovodi u pitanje eventualnih prodora novog stanovnistva s prostora srednjeg Balkana, na cemu insistiraju pojedini autori. Jos manje su jasni odnosi na ovoj relaciji tokom prve etape ranog bronzanog doba srednjeg Jadrana, u ljubljanskog kulturnog kompleksa i protocetinskog facijesa. U ovom smislu poseban propredstavlja pitanje odnosa sa kasnovucedolskom kulturom juinobosanskog, odnosno tipa Debelo Stratigrafska situacija u Varvari Al ne pru.Za dovoljno jasnih indicija hronoloskom polozaju nalaza tog tipa i njihovom odnosu sa ljubljanskilffi materijalom, u tom pogledu jos manje se mozemo osloniti na samo brdo, u kome stratigrafija potpuno poremecena. se hronoloski 1polozaj ovih nalaza izvodio samo na osnovu datacije sireg •kasnovucedolskog kruga i prema paralelama sa Vucedolom tipom Hrustovaca, Igom 1 i hokoj>i nam stoje na raspolaganju kao jeri:rontom dine sigurnije f.iksirane i u ovom smislu pogodne cjeline, onda i jutip, bez sumnje, prethodio kompleksu. Time iskljucena i mogucnost neposrednih dodira na ovoj relaciji. unutrasnjosti zapadnog ne poMedutim, cinjenica da u znajemo nikakav integra1ni kulturni horizont koji popunJavao vremens'ki interval izmedu Vucedola i faze Br. upucuje na mogucnost izvjesne retardacije Juznobosanskog tipa kulture i na
242

njegovo trajanje barem u vrijeme koje odgovara prvoj etapi bronzanog doba podrucja. Na to upucuje i izrazeno loptastih keramickih u Debelom brd,u, poznato da takvi oblici nisu zastupljeni u drugim varijantama kasnog vucedolskog kruga niti u klasicnoj vucedolskoj kulturi. Sa druge strane, ti obHci su dominantni u kompleksu, sto govori U 'prilog istovremenosti OVi'h kulturnih kao i na sirenja uticaja u ovom dkviru. Medutim, pri ovim razmatranjima ne smije se zapostaviti Cinjenica da su loptaste forme na jadranskom prostoru odomacene vec od ranog eneolita, sto znaCi da njihova pojava na Debelom brdu i kao uticaj sa tog podrucja mogla prethoditi kulturi. U prilog postojanja istovremenosti u razvoju ovoj . relaciji mozda govorili kalupi za izradu bodeza i sjekira iz Debelog brda, s tim da ovi 1prvi imaju dosta bliske analogije ne na srednjem Jadranu vec u okviru starije faze klasicne kulture {up. VI : 2, dok drugi mogli predstavljati prethodnike sjekirama tipa Mala Gruda (up. XLIII:7; 11: 1-3; 111; S. Dimitrijevic, 1983, XLIII: 7, 8). da se ovdje radi nedovoljno dokumentovanim No, ocigledno i krajnje nejasnim relacijama, te na sadasnjem stepenu poznavanja ove nezahvalno izvoditi kakve egzaktnije zakljucke u tom smislu. Jedino se sa viSe moze reci da loptaste forme nisu produkt vucedolske kulture, te njihovo prisustvo u okviru tipa Debelo brdo najvjerovatnije posljedica jadranskih uticaja. Pri tom se pretpostavka izvjesnoj retardaciji juznobosanskog tipa u odnosu na druge facijese kasnovucedolskog kompleksa i udjelu komponente u svemu tome, ne moze u po1Jpunosti ni niti odbaciti, ali svakako treba ,imati u vidu. U vrijeme druge etape bronzanog doba na ovoj relaciji evidentni su sarno cetinski elementi na podrucju Sarajeva i na cu, dok sire veze i kontakte u momentu mozemo ·dok,umentovati. U ovom slucaju se najvjerovatnije radi tranzitnoj komunikaciji, kojom cetinska kultura dolinom Neretve i preko navedenih podrucja ostvarila vezu sa zapadnom Srbljom. Uz to treba posebno naglasiti da ova kultura u osnovi odgovara fazi naselja u Varvari, ali samo u hronoloskom smislu, dok na toj relaciji nema nikakvih kulturnih kontakata. U gledajuCi, pitanje odnosa jadranskog kulturnog kruga sa unutrasnjoscu zapadnog Balkana ne moze se na osnovu postojece dokumentacije na zadovoljavajuci nacin razmotriti, vec u smislli potpunijeg sagledavanja ovih relacija treba sace'kati istrazivanja i njihove rezultate, prije svega u ovog . dijela Balkana, kao i na juinojadranskom prostoru. Medutim, i na osnovu dosadasnjih saznahja moguce iznijeti neke pretpostavke i konstatacije koje mogle trajniju vrijednost. U najkracem, one se mogu sumirati na sljedeCi naCin: Jadransko podrucje jedina na citavom zapadnom Balkanu na kome se moze pratiti razvoj kulranog bronzanog doba, od njenih pocetaka do

243

samog kraja, i transformacije u kulturu srednjeg bronzanog doba. U tom smislu posebno se istice srednjojadranska regija, gdje ovaj najpotpunije izrazen. U genezi i razvoju prve i druge etape ranog bronzanog doba jadranskog podrucja nisu impulsi i podsticaji cije se moglo traziti u ovog dijela Balkana. Kako se Cini, to podrucje tranzitna zona u vrijeme Na tom prostoru su vidljivi cetinski i u doba moguCi su odredeni uplivi sa Jadrana u pravcu unutrasnjosti. Odredeni cvrsCi kontakti sa sirim zaledem evidentni su u vrijeme kulture, odnosno u fazi bronzanog U tom periodu postoje obostrani uticaji medu dinarskim i srednjobosanskim nalaz:istima, a:li nemamo elemenata koji slicnim relacijama na sirem zapadnobalkanskom podrucju. S na postojanje veze dinarske kulture sa kulturama iz panonskog to zapadni Balkan najvjerovatnije i u ovom zona. Medutim, pravoi tih komunikacija se za sada veCinom ne mogu sa sigurnoscu identifikovati. Kako smo vec na pocetku konstatovali, inicijalni podsticaji u kulturnom jadranskog podrucja uvijek su dolazili iz drugih podrucja, iz udaljenih centara kontinentalnoevropskog i mediteranskog svijeta. Tako i nastanku ranog bronzanog doba. Neposreuno zalede, pogotovu zapadnog Balkana, najvjerovatnije nije imalo nikakvu znacajniju ulogu u ovom procesu, te i to podrucje svoj prilici takode zona izmedu nekoliko velikih kulturnih kompleksa. U sirim evropskim okvirima ovo vrijeme oznacava niz dubokih i korjenitih promjena. Na rusevinama starog eneolitskog svijeta ra se jedan broj snaznih kulturnih koja su veoma za dalji kulturni razvoj u i u vecem dijelu juzne Evrope. prije svega, zavrsna faza vucedolskog kompleksa, sa kojom povezan nastanak kulture pehara, koja oznacava zavrsetak eneolitskog perioda na jednom velikom prostoru ovog dijela Evrope. Dobrim dijelom na tim osnovama se razvija protounjeticka kultura u Moravskoj, grupa Oggau-Loretto u istocnim Alpama, te Htopice-Vesele u Maloj Poljskoj, kao i Glockenbecher-Csepel grupa podrucju Budimpeste. istovremeno sa ovim procesom odvija se i nastanak Nagyrev kulture i grupe Somogyvar - Vinkovci u Panoniji, dok pocetak razvoja grupe Glina 111- Schneckenberg u Rumuniji padao u nesto ran.ije vrijeme. Sve ove cjeline jos u znacajnoj mjeri sadrze eneolitske elemente, ali su s pravom pripisane ranom lbronzanom dobu, u smislu jedne rane faze koja prelaz u novo kulturnoistorijsko pri kraju te faze otpoCinje i razvoj kulture Polada u sjevernoj Italiji. Na podrucjima koja gravitiraju egejsko-anadolskom krugu takode su evidentne znacajne promjene u kulturnom razvoju. U to vrije-

244

me otpoci·nje zavrsna faza velikog naselja u Ezeru, na grckom kopnu 1stovremeno dolazi do formiranja kulture III perioda (Lerna IV-1). U Maloj Aziji to doba odgovara kasnoj Troji Ild1, u istom otpocinje rano bronzano doba ju.Zne kultura Maliq Illa. U prvoj etapi ranog bronzanog doba istocnojadranskog podrucja, narocito u njenoj pocetnoj •fazi, koja se odnosi na kulturni ·kompleks, prevagu su imali impulsi iz kontinentalne Evrope ili, kretnije receno, elementi iz okvira druge faze kulture zvonastih pehara s podrucja srednje Evrope i iz sireg Alpskog prostora. Primarni receptor novih kulturnih sadrzaja Ljubljansko barje i sjeverni Jadran, odakle su se sirili dalje istocne jadranske obale. Ovi elementi u punoj mjeri prodiru sve do Jadrana, te se tu, ·bez sumnje, radi veoma snaznim impulsima. Sa te tacke gledista opravdano pomis'ljati i na priliv mase stanovnistva, mada kako smo vec ranije ko.nstatovali, za takvu pretpostavku nemamo potrebnih nih dokaza. No, bez obzira na eventualni dolazak nove populacije, autohtona komponenta ostaje primarna odnosno populaciona ossamo prihvatila nove impulnova koja nije bila toliko pasivna da svojim ucescem u vi·dljivoj mjeri doprinijela originalnosti se, vec cemu se ona izdvaja v nove kulture i stvaranju njene fizionomije, odnosu na izvornu »Glockenbecher« kulturu i druge savremene kultur ne cjeline. DomaCi udio dosao do izrazaja u formiranju i ra:zvoju lokalnih varijanti ovog kulturnog ·kompleksa. . Osim veza sa kulturom zvonastih pehara sa navedenih podrucja, nisu evidentni cvrsci kontakti sa kulturama na sirem prostoru. U ovom smislu mogu se pretpostaviti odredeni dodiri sa starijom grupom, odnosno sa pocetnom fazom Nagyrev kompleksa, takode i sa sjevernom Italijom, gdje su konstatovani pojedini nalazi ljubljanskog tipa, ali u jednom dosta nejasnom kontekstu. Na osnovu rformalnih slicnosti kultura se moze dovesti u vezu sa kulturom Bilanovo, trecom fazom kulture zvonastih pehara u juznoj Francuskoj, kao i sa istoimenom kulturom na Pirinejskom poluostrvu. Medutim, tesko prihvatiti da se ovdje radi nekim neposred:ilim kontaktima, vec tu, svoj prilici, u pitanju paralelan i nezavisan razvoj elemenata istog ili slicnog porijekla koji su se naSli u razlicitim lokalnim okvirima. Prema tome, navedene formalne slicnosti imale vise hronolosku kulturnu vrijednost. Mlada faza pocetne etape ranog bronzanog doba jadranskog podrucja ima dva osnovna oblljezja. Jedno rusenje kulturnog kompleksa koji u najvecoj mjeri jos uvijek imao eneolitski karakter, drugo protocetinskog facijesa u kome jednim dijelom sadrzano nasljede tog kompleksa, ali osnova njegove kulturne fizionomije vec okarakterisana tipicnim ·bronzanodobskim elementima. Time se teziste kulturnog razvoja pomjera sa klasicnog ljubljanskog podrucja na srednjri Jadran, koji ovu vodecu ulogu zasigurno sve ·do kraja ranog bronzanog doba, vjerovatno i u narednom periodu. U ovom procesu vidnu ulogu su imali uticaji koji pristito
1 Ch. d z u w i •t u, 1979, 106, Beil. 26. bila faza Troja IVc.

Blegenovoj

245

N

SR EDNJA EYRDPA

1 AL 1

PANDH I JA

ZA

JADRANSKD

G

SR .

N

RUMUNIJA

Schneck. · e nbc rJ.:'
1

;:

1

:
f ,
1

la: kl as ifni
tjublj.
1

1

:

111
N

-:-tiP ___ ---11

1

1 1

1 1
1
Vt)

m
n

...
.Sl. 29 Hg. 29 tabela synchronique

zu iz dva suprotna pravca. Jedni vode iz srednje Evrope, odnosno iz protounjetickog kruga, preko alpskog i sjevernojadranskog prostora, drugi su u osnovi mediteranskog porijekla i na ovo podrucje pristizu preko zapadne Grcke, i juznog Jadrana. Posebno znacajne su inovacije u sferi duhovne kulture, sto se ogleda u uvodenju sahranjivanja u tumulima sa cista-grobovima, sto svakako treba dovesti u vezu sa uticajima iz zapadne Grcke i sireg istocnomeditera:nskog prostora. U odnosu na siri kontekst kulturnog razvoja srednje i ju,zne Evrope, prva etapa ranog bronzanog doba na prostoru istocnog adrana mogla se vremenski, u veCini slucajeva i kulturno sinhronizovati sa sljedeCim kompleksima (up. sl. 29): - finalni eneolit konvencionalnoj srednjoevropskoj hronologijP (kulture: zvonastih pehara i protounjeticka, Oggau-Loretto, Nitra 1, Pirinejska grupa, faza 1 kulture Polada); faza i ranog 'bronzanog doba Madarske (kulture: rana Nagyrev, Nyirseg, Glockenbecher-Csepel, Somogyvar - Vinkovci faza ranog bronzanog doba Rumunije (Glina - Schneckerrberg Jigodin); period u egejskom krugu (Lerna IV 1-2, Ezero - stambeni horizonti Troja najveCi dio Maliq llla). Kontakti sa mediteranskim, odnosno egejskim svijetom trajace u punoj mjeri sve do zavrsetka cetinske kulture, koja glavni predstavnik druge faze ranog bronzanog doba ovog podrucja3 • U to vrijeme evidentne su veze, mozda i obostrani uticaji na relaciji srednji adran - zapadna G.rcka. Tu, prije svega, mislimo na srodnosN sa materijalnom kulturom Lerne IV i rane Olimpije, kao i na slicne u kultu mrtvih. Uz to su vidljivi odredeni kontakti sa mladom fazom Nagyrev kulture i sa pojedinim nalazistima sa srednjeg Balkana. Elementi ovog ti:pa su strani u zapadnoj i u Panoniji, te su, sumnje, rezultat uticaja sa juga, iz Grcke ili sa podrucja. Mogucnost cetinskih uticaja u ovom slucaju sasvim evidentna, u tom smislu komunikacija koja vodi preko Glasinca svakako morala doCi do izrazaja. Odnosi cetinske kulture sa sirim podrucjem srednjeg Balkana dosta su nejasni, buduCi da vodece grupe sa ovog prostora, Bubanj-Hum 111 i BelotiC·Bela Crkva, jos nisu cjelovito objavljene niti razjasnjene. U materijalnoj kulturi grupe Bubanj-Hum 111 jasno su izrazene slicnosti sa Armenohori, sto siguran znak da ona otpocinje vec u vrijeme 111 perioda (up. G r s n i n, 1983, 719,
2 periodizaciji !koja zas.tupljena u 8rednjoj Njemackoj, to vr;ijeme finalnog neolita. koji smo na podrucju Jadrana, za sada ne pruza ,dovo1jno elemena:ta za _relacija, te svi zakl}ucci ov,dje donosimo u veZJi sa razvo)a etape ranog doba uglavnom proizilaze iz konteksta cetinske kuLture.

247

725, sl. 33 : skog facijesa.

III), mozda vec u

fazama tog kompleksa i

koje

sa cetinskom kojima daju mogucnost za nesto u ovom Nasa ovom da Bubanj-Hum III ime, i u kasnog III III-c), sto odgovaralo fazi Reinecke Za da1ju ove nemamo nikakvih do'kaza, izuzev bodeza egejskog tipa iz Velike Humske Cuke, koji odgovara vremenu I, odnosno fazi Br. Reineckeu. Medutim, u nedostatku sirih podataka okolnostima ovoga nalaza, ne mozemo donositi nikakav konkretniji sud pripadnosti BuIII, jer se ovdje moglo egejskom u jednom drugaCijem Takav slucaj sa ovakvim nalazima na sa jadranskim krugom u'kazuju na isti loski polozaj i u slucaju BelotiC-Bela novi sa zapadne sve vise davno postavku ove grupe kompleksu Somogyvar-Vinkovci (up. n 1965, 44-61), te mozda u tom I. U svakom slucaju, odredeni kao sto su posude sa malim otvorom bez vrata i konicne zdjele tipa (up. G s n i n, 1983, XCIX: 1, 10), uka:zuju na vrijeme faze doba na sto fazi Vinkovci Sa druge tumula sa spaljenim i pokojnicima, kao i mali trougaoni bodez iz BelotiCa, dovode ovu u vezu sa cetinskom kulturom i pokazuje da ona sasvim do perioda, odnosno do zavrsetka faze Br. Al Reineckeu. vrijeme faze Vinkovci sa kojom cetinska takode ima izvjesnih slicnosti (up. G s n i n, 1983, sl. 33 : I/4). U pogledu odnosa cetinske sa za sada ostati otvorena pitanja veza sa juznom Italijom i sa sjevernim Jadranom, gdje su konstatovani samo pojedinacni nalazi cetinskog tipa. Posebno zanimljivo utvrditi zna:caj skih komunikacija u ovom vremenu. GledajuCi u cjelini, druga faza doba ovog podrucja, odnosno njen glavni cetinska moze se sinhronizovati sa sljedeCim kompleksima: - bronzano doba IIIa u mlada Hatva:n, Otomany); - bronzano doba u Rumuniji Monteoru, oara); »Epicampaniforme« horizont u jugoistocnoj i sjevernoj Italiji grupa languedocien, Pola:da u juznoj Itablji; - starija etapa ranog bronzanog doba (Reinecke Al) juznonjema6koj, odnosno srednjoev,ropskoj hronologiij rana unjeticka, Nitra Unterwolbling I, Mierzanovice, Varvara
248

III-3 period u Grckoj (Lorena IVc, rana Olimpija, Ezero - stambeni horizont 1, Troja kraj faze Mablq IIIa). Treca faza bronzanog doba istocnojadranskog podrucja svakako najbolje prezentovana starijom etapom dinarske kulture. Njeno osnovno gotovo potpuni raskid sa eneolitskom tradicijom, kao i prestanak veza sa sirim podrucjem Mediterana. Pri tom ostaje otvoreno pitanje veza sa Italijom, odnosno sa kulturom Polada kao i sa protoapeninskom grupom. Istovremeno su izrazene relativno cvrste veze sa neposrednim sjevernim susjedstvom, tj. sa srednjobosanskim nalazistima Podom i Alihodzama Takode su evidentni odredeni kontakti sa 'kasnom Nagyrev kulturom, naroCito sa moriskom varijantom, kao i sa starijom fazom vatinske kulture. Dinars'ka kultura svim svojim karakteristikama predstavlja prvu pravu tvorevinu na ovom podrucju. U odnosu na prethodni ra:zvoj, nju karakterisu znacajne transformacije u materijalnoj kulturi, u na:cinu stanovanja, svoj prilici i znatne promjene u domenu drustvene ogranizacije. Na sjevernom ovaj proces e>tpoCinje u nesto kasnijem vremenu. Tokom veceg dijela ovog egzistira kultura tipa Cikoja akarakterisana dosta siromasnim razvojem. Tek u doba zavrsetka prve faze dinarske kulture dolazi ·do znacajnih promjena i na ovom prostoru, sto vezano za pocetak masovnog naseljavanja gradina, odnosno za arhaicni horizont kastelijera. U odnosu na i dalje susjedstvo, treca, zavrsna etapa ranog bronzanog doba istoenojadranskog podrucja, koju u najpotpunijem smislu prezentuje starija fa:za dinars'ke kulture, ima sljedece paralele: - zavrsetak ranog bronzanog daba (faza i prelaz srednje bronzano doba u Madarskoj (kulture: kasna Nagyrev, kasni Hatvan, kasna Ottomany, Toszeg, Tokod, Vatya, Moris, Kisapostag, Ftizesa:bony); - rano bronzano doba 111 u Rumuniji (kulture: Wietenberg, Periam); Tei, Br. kon- mlada faza ranog bronzanog daba Evropu (kulture: klasicna vencionalnoj hronologiji za Kostany, Leita, Mier- AHhodze itd); zanowice, Strzyzov, Rani Vatin, Pod I period u Grckoj (Troja IV, Lerna Va, Maliq ,u i I:talij1i; Pitanje apsolutne hronologije i egzaktnijeg vremenskog vrednovanja egzistencije kultura ranog bronzanog doba na tlu istocnog Jadrana, predstavlja poseban kojim se nismo detaljnije bavili. Naime, s tim u vezi nismo u dovoljnoj mjeri raspolagali potrebnim relevantnim podacima. Na ovom podrucju ne postoji nijedan datum koji fiksiran pomocu metode hronologije, koja u tom pogledu pruza najpouzdanije podatke. Jedini egzaktniji podaci koje posjedujemo odnose se na datume sloja VII u pecini Odmut (1710 ±50 i sloja V u Grotta del Mitreo {1770±50 Radi se
4

-

Markovic, 1974, 11; G. Stacul, 1983, 56.

249

nekalibriran<im d.atumima k:oji d.aJu isto vrijeme, ali se ti prvom s'lucaju odnose na trecu fazu ranog 'bronzanog doba, dok u drugom slocaju u pitanju faza ovoga perioda. Prema tome, ova dva podatka, koja poticu iz medusobno dosta udaljenih nalazista, v·ise zbunjuju nego sto pruzaju mogucnost za preciznije opredjeljenje u ovom smis1u. Iz tirh razloga preostaju nam samo konvencionalni podaci i analogije sa drugim podrucjima kao jedine moguce odrednice u ovom pogledu. Okvirno uzevsi, rano bronzano doba na rprostoru istocnog Jadrana prema niskoj, klasicnoj hronologiji, egzistiralo u rasponu od XX-XIX do kraja XVI vijeka n. dok hronologiji to razdoblje odgovaralo vremenu od 2200/2100 do 1800/ 1700 g. pr. n.

5

Up.

datume naselja Ezero, G. Georgiev et al., 1979. 515.

250

ZAKLJUCAK se ranog na istocnog adrana, potpunosti smo svjesni sirine i kompleksnosti zadate tematike. Takode nam jasno da ovim radom nece, razrijeseni svi iz ovog domena. Za ta'ko nesto nemamo ni sadasnjem istrazenosti ovoga podrucja, smatramo da se to naporima jednog ne moze do kraja ni izvesti, na ktivne i domete. Pri svih ovdje iznesenih podataka prvenstveno imati da ovaj rad predstavlja jedan od prvih sintetske obrade ove materije, sto nam jednog specificnog cjelokUJpnoj ovoj Sa jedne strane, taj fakat siroke za istrazivanje raznim domenima, pocev od postavljanja identifikovanja odredenih cjelina, njihovog vrednovanja, do cjedefinicije razvoja. Sa druge strane, cavanje sa jednom tako otvorenom i nerasciscenom samo nosi niz opasnosti koje prate svaki pionirski poduhvat. Osnovno polaziste nasim razmatranjima na i sagledavanje cjelokUJpnog procesa i razvoja ranog na ovom tlu, te na srednje odnosno ili razvijenog, zanog Pri tom smo prvenstveno nastojali da sto vecoj mjeri karakter'istike domaceg surpstrata i da kroz lokalnih razvojnih tendencija sagledavamo odnose sa i daljim jedstvom. Smatrali smo to neophodnim za razumijevanje cjelokupnog procesa razvoja ranog na ovom podte smo takav pretpostavili u sire periodizacije i hronoloske sisteme. Sasvim da smo i tim aspektima vodili ali ne kao primarnim periodizacijskim vec prvenstveno kao relativno-hronoloskim odrednicama. Nasa konstatacija da u ovom veliki znacaj imao specifi.can geografski polozaj ovoga tla i njegova povezanost sa alpskim pod11ucjem i srednjom Evropom, kao i otvorenost ka mediteranskom naglasili vaznost odnosa sa rnediteranskim podrucjem i veze koje smo na ovoj relaciji identifikovali. Postojanje snaznih veza tim relacijama sasvim razumljivo, ali u dosadasnjim istrazivanjima to nije u dovoljnoj mjeri apost;rofirano. 251

Jedna znacaJna dimenzija ove ostala u velikoj mjeri nerasvijetljena, to odnos jadranskog podrucja sa unutrasnjoscu zapadnog Balkana. Medutim, to uslovljeno niskim stepenom istrazenosti tog prostora. aspekti kultura jadranskog takode su mogli samo sagledani. Ipak, vec na sadasnjem nivou tih aspekata mogli smo zakljuciLi da ekstenzivno, odnosno polunomadsko stocarstvo vid privredivau ovom okviru. od pogotovu ako se uzmu u obzir i koja su u najvecoj mjeri uslovljavala zivota. Na kraju, sve sto ovdje cjelinc i njihove tipoloske karakteristike, kao i njihov relativno-hronoloski polozaj i razvoj u akviru tri faze, koje u dobu ovoga podrucja identifikovali, te neka otvorena pitanja koja su u ovom radu takode - trebalo da posluze kao za dalje proucavanje ove Ukoliko time budu pospijesena dalja te ako se njima barem potvrde ovdje smatracemo da cilj ovog rada postignut.

252

L'AGE iDU BRONZE ANCIEN DANS LA REGION DE L'ADRIATIQUE DE L'EST

Resume
Dans cette mongraphie sont .etudies d'une maniere synthetique les proconcernant la formation et le developpement des cultures de l'age du bronze ancien dans la region de de l'est. Au sens on embrasse le territoire de la cote adriatique du triestain jusqu'a la riviere Mati, avec l'arriere-pays karsHque. Tout materiel es.t presente dans les cha· pitres suivants: culturelles, unites oulturelles et ouve11tis, asrpeots ou1ture1s-historiques, conclusions.

Introduction
Dans i[])troduction on fa:it avant tout la delimitation de la adriatique orienta:le par rappo11t la •region p1us vaste des Ba1kans occidentaux et on presente les caracteristiques fondamentales g6o-morphologiques de terrain. Ainsi la ligne de de ceute region vers la stuation geog·rap· hique et les materiaux est partie de Cividale en Italie, par Ia region montagneuse au-dessus ·des villes Nova Gorica et d'ou cette region devient plus euroite la monta:gne pour que dans partie de ligne de elle la crete de ·ta montagne. Plus loin, le cercle oulturel adriatJique s'elargit .de nouveau vers la monta:gne sant les plaines de Livno et de Duvno, la branche de la 11iviere Neretva avec le .gisement et, par Konjic et les montagnes Zelengom et Durmitor jusqu'aux Komovi et ensuite au-dessous des sommets de Prokletije et des montagnes de du nord, elle sort dans la va1lee de la riVIiere Mati (v. :fiig. 1). On cons1tate j.UJSqu'a present dans cette region 117 gisements dans lesquel's, les autres est le materiel appartenant l'age du bronze anoien. Apres avoir presente ces donnees generales, en but de mieux connaitre la region adriatique orientale comme un phenomene geographique et l'auteur presente l'histoilre du de ces problemes dans la tu'l"e archeologique. En substance, il s'est montre qu'a cause ·de nombreux ments objec>tifis, lesquels le plus essentiel est le niveau tJres bas d'etat des l'age du bronze ancien sur tC'l"ritoire jusqu'a ces derniers temps ete l'une des grandes inconnues dans la science archeologique. Ainsi, il n'y jusqu'a present aucune etude consac'l"ee pleinement ces et parmi les rares ouvrages dans lesquels etudiees en detail. les questions de domaine on cite surtout »La rprehistoke des pays yougoslaves«. 11 s'agit des reSIUltats des effectuees par les speciali>stes: Covic, I. Marovic, S. Dimitrijewc et S. Batov>ic, presentes .dJans les tomes et IV de cette gll"ande edition qui une base pour le travail au futu'l" sur ces prob>Iemes. Un chapitre partioulier dans l'introduction est consacre l'acces methodologique dans l'etude de ces On indique nombreux probiemes inexpliq!Ues de domaine, avant tout la question du caractere fondamen:tal de l'age du bronze ·anoien comme une epoque separee et specifique dans le

253

clu developpement culturel-historique sur sol de l'Adriatique ainsi que les manques dans le contexte de l'app1ication .des systemes de periodisation existants ,dans cadre. L'auteur souligne la de l'etude de ces et les valeurs des specificites du developpement local. Une teHe attitude en plus grande mesure la direction des et eble influence la conception complete de cette but de creer une base plus large un tel acces aux recherches il est evidente la pretention d'embrasser dans le cadre ,d'etude de l'age du bronze ancien de la region adriatiq.ue orientale tous les de ces par les mentions les plus de la cul1:ure de l'epoque nouvelle etant encore toujours par une bonne partie au milieu culturel eneolithique, jusqu'a sa trans· la culture de l'age du bronze moyen. 11 est surtout accentue l'essa;i de considerer le process·us ,de de la culture eneoliten une nouvelle de l'age du le des rappurts ethno•oulturels et de penetrations ayant embrasse cette partie de l'Europe, ayant en vue les particularites de ces evenements la meme de l'Adriatique orientale.

Regions culturelles, unites culturelles et prohlemes ouverts
Dalt]s la 'deuxieme de cette etude presente les du developpement dans le cadre 'de •trois tiques pnincipales: Adria:tique du et On les geogvaphiques de cette region, l'histoire des des stations plus importantes et la presentation des oulturelles, ainsi que des problemes ouverts cevtains aspects pas etudies ,domaine. La presentation des unites c'est-a-dire des complexes culturels, de leurs variantes et des groupes culturels independants embrasse les cadres et chronologiques, mais sans une pltts dans les de leur genese et de leur formation. Ces questions sont etudiees en details dans la partie de cette e'tude, apres la presentation materiel complet. Le but de etu,de est la presentation systematique ex:istant et, dans le cadre des ,demontrer un aper<;u continue sur le developpement du debut jusqu'a la de l'age du dans de ces regions

1 R

gi

n d

l'A d r i

ti qu

du n

rd

Cette region embrasse la plus partie du karst le triestain et de Gorica et aussi l'Istrie, le Quarnero et le littoral le long de ainsi que Ies de l'AdriaNque du Le debut des recherches archeologiques etant pour les problemes peut ctre sitrue dans la huitieme XIXeme siecle (R. F. 1974, 385-388; Kunz, 1877; Moser, 1899; Marschesetti, 1903; Gnirs, 1925). Mais, le vrai du travail sur les recherches des de siecle, surtout dans le Karst triestain (G. Marzolini, 1972, 57-103; 1979, 19-46; D. Cannarella Redivo, 1983, 47-70), et un moins dans le et en Istrie Korosec, 1956, 3-64; F. Leben, 1959, 231-249; Bacic, 1956, 323-328; 1960, 197-210; 1978, 161-168). Grace cela, nous .sommes Ia premiere fois dans la situation de disposer du plus nombreux et stratifriquement fixe, qui permLs ,de faire une analyse plus complete et un synthetique de certaines unites culturelles dont on parle dans le texte suivant.

Le

classlique 'de

culture de Ljubljana

Le type classique de la culture de ete defini il pas longtemps comme une modi,fiee et du faoies alpin de jevic de de Tout d'aJbord, on presente d'opinion scienti!fique jusqu'a la ,definition de cette variante de Hoernes, 1898, 173; 1915, 337-346; Mengin, 1931, 54; Wilfonseder, 1940, 11; R. Lozar, 1941, 16, 20-34; 1942, 85-94; Korosec, 1956, 369-378; 1959, 94-105; 1962, 213-238; S. Dimitrijev1c, 1967, 8-19; 1979, 317-328; 1989). et ensuite oonstate que la region de l'Adniatique du et de barje est le terrain sur lequel type de apparait une unite

254

organique. est tres blen documente l'horizon recent de eagglomeration Ig et dans l'agglomeration srur barje (Carte 1:1,2), ainsi que dans nomibreux gisements sur ·de Tries·te (Carte 1:1-17). Les de type 'sont deoouvertes sur le Karst Quarnero et Veleblt (Carte 1:18-21), tandis qu'elles sont sporadiques en lstrie. Toutes les decouvertes jusqru'a present du type classique de la cultrure de representent les objects d'agglomerations, parmi lesquels le plus grand nombre font les agglomerations dans Ies grottes (Hg. 2-6). Dans les oas il s'agi:t sous la roche (abri, riparo), d'une agglomeration du type de gradina ou des du type lacustre. t.:e dertype est la de barje. 11 est caracteri:stique que les grottes parfcis des vallees aussi etre hab:Ltees (Gr. Cota'l:'iova: fig. 3, Gr. dei Gr. del Pettirosso). · Ayam:t en vue qu'on connalt ou aucune tombe isolee etre cette culture, peut pas parler des coutumes funeraires dans Giovani Cesco, D. 1975, 48-49; Gr. Gigante, S. F. Stradi, 1964, 87-94; Predjama F. 1975, 151) peut supposer que les de cette culture enterre leurs defunts dans les aget dans les grdttes, inclu un rituel assez rustique du jet de defunt les ab}mes et les fosses La culture materielle du type classique de la culture de ainsi que dans les autres du domaine de l'age du bronze de la region adriatique est par les poteries en ceramique. decouvert les outils os, les bronze et autres produits de mais pas Pour definir prOOi:sement les objets cette culture il est tres important etudier leur stratigraphique les grottes sur le Kars\t de Trieste. Sur la base de ces fait pour la premiere fois une de cette culture par rapport aux trouvailles du type lg 1, ainsi que la deux phases de Les les plus importantes de la premiere phase lg 11 Korosec, 1969, 54-57, 33-36; et pass.), Parte (Z. Harej, 1978, 61..,....75; 1982, 31-100), la couche 6 dans la Grotta del (G. Stacul, 1972, 44, Fig. la de la couche 5 4 dans la Grotta dei Ciclami (F. Leglmni - F. Stradi, 1963, 37-38); la couche 3, le 10 et la couche 4 la h>nde de la Grotta (D. 1981, 20-22, Fig. 5f}--5,9); la couche le 5 la Grotta Tartaruga (D. Cannarella Redivo, 1981, 50, Fig. 2:5); les couches et dans Ia 1 et les trouvailles iscilees de Ia 3 dans la Grotta Cotariova Lonza, 1974, 57-58, Fig. 2:3,4,15,19) et aussi le plus de la couche 6 dans la Vaganacka (S. Vranjican, 1985, 10-11, 3:11, 5:1-5). Les formes ceramiques de la phase plus ancienne sont: vases carrene ovale, col cylindrique, et evase (Filg. 7:,1; 11:5; IV:4, 7, 8; V:2-9, 11; Vl:4-7), vases carene ovale, col anses {Hg. 7:1; 1:4; 11:1; IV:1; Vl:lO), · jarres une anse rubanee, ovale et col legerement marque 111:1), · d) vases calotte, col evase et 11:6), . ·vases coniques plat (Fig. 7:7; JV:2, 9), fond pas differentie (Hg. 7:10; 'IV:3) et les coupes pied haut cyli:ndnique (Fig. 7:.12; 6). f) vases spheriques sans col 11:3, 4), g) (F.i:g. 7:6; 1:3; 11:2), h) bo11d rentrant i(Filg. 7:4; 1:5), i) a:ssiettes pla:tes (Fig. 7:J,l; 11:7; V:10), ecuelles forme de cloche I:6). Le decor est fait par du fil ou par le rouet, par la technique de par les piqilres, par et les ol1Ilements plastiques 1;,1,3 -6; 111:1-5; IV:2, 4, 6, 9, etc.).
255

Parmi d'autres trouvalles se un en os avec la poignee finement ornee 1:2), les poignards en cuivre avec l'epine l'emmanchement de la cognee lFig. 7:3, 4; VI:2-4), et aussi application pour la ceinture XI:1). Les stations importantes de la phase sont les horizons 5 dans la GroMa del Mitreo (G. Sta:cul, 1972, 44; Fig. 5:1, 2; 12:1-5), l'horizon plus ;lncien de la: couche 4 dans la Grotta dei Ciclami (F. Legnani - F. Stradi, 1963, 38); la couche niveau 4 dans la Grotta (D. Cannarella ·Reclivo, 1981, 50; Fig. 1:9; 2:1-3); et les et dans la sonde de la Grot!:a Lonza, 1974, 62-64; Fig. 4:1, 12; 6:6). COtariova Les nouvelles formes ceramiques les plus caracteristiques sont lcs pichets col et cylindrique et anse {Fig. 8:2, 9; VIII:2, 9; 1, 2). Le bord est parfois aigument ouvert (Fig. 8:2, 9; VIII:2, 9; 2). On peut ranger aussi les pirchets a:nse ctepassant le (Fig. 8:4, 7; VII:1, 2; ecuelles coniques bord avec les anses affectant parfois la for· me de (Fig. 8:3, 5; VII:4, 7; VIII:5), ainsi que les petites ecuelles demisbord aigument (Fig. 8:8; 5). Les sur ces objets .sont assez et pauvres. Ici les incises et Avec ces formes on les etant leur forme et la herites de la phase precedente. sont le plus les vases bord plat evase VII:5) et les vases spheriques col evase ou VII:3, 6; VIII:3-7). Parmi les autres trouvailles il faut les avec partie 6paisse et rhomboYdale (Fig. 8:6; XI:2-6) et les omements sur les os XI:10). aux cadres et culturels on que de la classique de peut e·tre situee l'epoque tement la periode de Reinecke Br. c'est-a-dire la periode de l'age bronze la allemande La phase de la culture de le plus ancien de de posterieur, c'est-a-dire de la deuxieme de la de centrale, avec laquelle elle prouve bcaucoup de La phase ·de la de classique rait du complexe et au culelle represente le cercle et la de l'Europe occidentale, vrai dire sa troisieme phase

os

marquee la litterature archeologique. classique, general sur le systeme de serait la periode de l'eneolithique Mais, temps-la la d'auteurs tient de sont par les groupes Hlopice Vesele, Nagyrev Glina III et Bilanovo. de cela, cette parallblement avec la phase de encore quelques les dans la Br. C'est, la proet les Oggau-Loretto, Nitra et aussi Polada.

Ccttc la

est

Le type
La formation et le developpement du type sont lies la zone du karst de l'Adriatique nord l'epoque directement apres l'existence de la de dans la periode qui correspond la pl1ase Br. Al et une partie de l'etape Br. selon Reineoke. L'analyse du materiel existant et des resultats effectues par les recentes sur la plus vaste de nord et de barje avait dans cette eu lieu la developpement oulturel dans la region de l'Adriatique du nord. En fait, c'est la su,ite du de desintegration ayant commence dans la deuxieme phase de la de na et etant manifeste cette .la. la de cette situation. ete Ia J5ormation d'un hybri,de et etant tivement que nous avons nomme Ciclami-Mitreo.

256

Les suivants gisements sont tres importants (v. carte 2): segments plus anciens de la couche 4 dans la Grotta del Mitreo (G. Stacul, 1972, Fig. 6:6, 8, 10); la couche niveau 2 dt 3 dans la Grotta Tartaruga (D. Cannarella Redivo, 1981, 49, Fig. 1:2, 4-7); l'horizon recent de la couche 4 dans la Grotta dei Ciclami (F. Legnani - F. Stradi, 1963, 38, Fig. l'horizon le plus ancien de la couche 2 et les horizons 7-9 de la couche III dans la sonde de la Grotta Caterina (D. Cannarella Pitti, 1981, Fig. 4:5; 5:1, 2); et aussi les trouvailles provenant de l'horizon recent de la couche 6 Vaganacka peCina (S. ForenbaherVranjican, 1985, 3:10). La production materielle du type Ciclami-Mitreo est c.aracteristique par les vases ceramiques. Les autres types de trouvailles, comme par outils, armes et ne sont pas tellement nombreux et ils appartiennent en generai aux formes atypiques e,t pour l'emploi quotidien. Dans sens se distingue un en bronze, poignee en os, decouvert dans la couche 4 de la Grotta dei Ciclami XIII:2). Les suivantes formes ceramiques sont tres caracteristiques: pichet carene spherique, col cylindrique, bord ouvert et avec une anse massive et en ruban XII:2), vases carene spherique, col large et cylindrique et bord legerement ouvert XIII:4), ecuelles profondes et cylindriques, fond plat et large XIII:1), d) amphores carene byconique, avec le passage aigu vers le col profilc, avec deux anses longues et en ruban XIII:5), pichets aux amphores precedentes, mais avec une anse f) recipients carene spherique, avec le passage aigu vers le col cylindrique, bord clairement distingue. qui est carasteristique c'est une ou deux en du type XII:1,5), g) parmi les objets en grossiere on identifie les anses en de langue, col spherique ou ovale, fond plat XII:4; des recipierats n'est pas On trouve parfois les incisions XII:1,5), les incisions profondes XII:1,5; XIII:5,6), ainsi que les sur le bord et sur les anses XII:4; Au sens culturel le type contient plusieurs differentes. Tout d'abord on trouve une tradition locale de la phase recente classique de la culture de etant caracteristique par les recipients du type ensuite les elements de la culture de Cet1na de centrale (type »f«). Les du type »d<< et »f« d'une certaine presence du groupe Wiede la region des Alpes du nord-est et les ecuelles du type des rapports avec la culture Polada. Au sens chronologique les deux correspondent la periode Reinecke Br. Al, tandis que les trouvailles du type appantiendraient l'epoque plus recente, c'est-a-dire la phase Br. On n'y peut pas dater plus les de la culture Polada, parce qu'il s'agit des qui sont caracteristiques pour les deux souphases de l'etape Br. c'est-a-dire pour l'age du bronze ancien plet, selon la chronologie classique du culturel, mauvaise differentiation stratigraphique des couches culturelles et le fait qu'on trouve dans le cadre d'un restreint des trouvailles les elements 'des regions differentes et parfois rtres eloignees les unes des autJres, ,donne indices ;sur le caractere que ,de l'epoque la culture nous avons oomme le type treo. il s'est montre qu'il n'y s'agit pas d'une unite culturel integrale, un groupe de stations ne servant pas pour le plus duran1t, pour le sejour des plus petites. s'agit prodes stations saisonnieres des pasteurs. que l'identite culturelle de facies ete creee comme consequence de l'influence de differents groupes provenant de la region alpine, de l'Italie du nord et de l'Adriatique central et passant par ces n'ayant pas pour de plus longuesur territoire, ayant pour but les contacts plus proches. La position geographique et de cette region ont eu dans toute cette situation le tres important.

257

Probleme de l'age du bronze ancien de la Peninsule de
vue que les fouilles archeologiques sur le territoire de l'Istrie, que les autres de l'Adriatique du des la deuxieme moitie du siecle passe, travail est caracterise par les petits travaux des recherches, ramasse jusqu'a jours tres de relevantes le developpement aulturel de cette au cours de l'age du Sur la base de de tous les · (Javorike-Gromace, grottes Trogrla, gradiModele, et Bonkastel et autres, I!Jumulus dol, BomZamnjak et rtrouvailles sporadiques- Carte XIV-XV) et les essais faits Iusqu'a presootrde .recherches de probleme (N. 1979, 233236; covic, 1983, 114--132) il s'est montre que la de l'Istrie au cours partie de l'age du bronze ete marquee par le culturel assez pauvre qui resulte par la de locaux par cer· mais cette appara}t comme la peripherie extreme et rla des culturels dans cette Dans .sens l'Istrie beaucoup au type de Ciclami-Mitreo. il pas correcte juger d'une maniere plus exacte parce que les recherches futures plus d'elepour qui t\tre relevants Mais, la actuelle, peut surtout deux facteurs comme cause de de la culture d'Istrie l'age du bronze L'un d'eux est du caractere local et il se rapporte geographique et la made cette et l'autre est lie la plus vaste et la graduelle de l'importance de la de plus plus expressive au cours du de cette periode. il doute que le culturel pas Istrie, mais aussi dans toute la de l'Admiatique du ete de de la reet des de cette juger la periode apres la culture de les du culturel cette partie de l'Europe ete diriges vers cet espace, qui eu les pour le de tout le adriatique du La vie plus la de l'Istrie s'est deroulee au temps de masiSe des ag.glomenations du type ·de gradina. Mais, ltheme importance plus lar.ge et l'Isme entre la tique complexe de phase du Bronze ancien de rtoute la adriatique ·du et est etudie dans 1.tn· ohapi!tre particulier.

Probleme rde datation ·de l'horizon archaique rdes castel1ioos
La du debut de masse des castelliers est caracteristique par nombreux desacco11ds sUI1tout ayant rappo11t la culturelle et de cet et il faut dire que les le du culturel les etapes de des de type. Ayant vue ces desaccords et commauvais etat des recherches, ne peut pas pour s'approcher etude de ces materiaux, mais du rester, c'est le cas avec l'Istrie, au des glioupe d'auteur diS>tingue ,dam;s cad'fe une unite oulrturelle particuliere, »la des castelliers«, dans la de Friulia, de Giulia et de Dalmatie l'epoque le Bronze et romaine de ces territoires. Elle est partagee deux phases la premiere l'age du et la deuxieme l'age du Radmilli, 1972, 7-15; 1974, 483-488; Cardarelli, 1983, 87-90). Mais, un d'auteurs refuse la legitimite de d'une culture1le sur cettJe base (N. lPetri.c, 565-566). Par rapport au.theme de cette pas pu etudie plus les le decomplete des du ·type de · sur sol, et, qui est pour tres c'est le fait qu'il existe les que le debut de masse des peut etre situe les pha· ses du Bronze ancien (N. Petric, 1978, 452-454; covic, 1983, 116). Notre analyse complete que le debut de masse des castelliers peut pas etre completement situe dans la periode selon l::t

258

periodisation de l'age du bronze moyen, ni distaricie des agglomerations situees dans les horizons posterieurs des grottes dans cette region. Dans sens il f,aut compter avec une epoque anterieure, avec la phase Br. mais non plus avec le debut de cette etape, selon l'opinion de Covic, mais avec le temps plus proche sa fin. Selon l'etat actuel des recllerches de ces nous pouvons distinguer les trouvailles provenant de .six gradinas, de deux grottes et d'un abri, qui pourraieht preceder l'age du moyen et appartenir l'llorizon le plus ancien de la periode des castelliers. s'agit dse stations suivantes XVI); couclle 4 Pon•te San Quirino (R. Gerdol - G. Stacul, 1978, 65-81); une phase plus ancienne de l'agglomeration sur la gradina VrCin Karouskova - Soper, Pl. XXXIXXXII; Covic, 125-126); un poignard provenant du castellier de Cortina XVI:4), les les rplus anciennes des gradinas Modele Sonje, 1966, V:20-22), Elleri Lonza, 1981, 4:13; et Njivice Moretti, 1978, 10-26); l'llorizon le plus recent de la couclle 4 dans la Grotta del Mitreo (G. Stacul, 1972, 44, Fig. 7); la couche situee la profondeur de 0,90 jusqu'au 1,20 m dans la grotte Trogrla BaCic, 1978, Covic, 117); la couche de Riparo di Zaccaria (V. Calza et autres, 1974, 88-90, Fig.

11 La region de l'Adriatique centrale
Cette region embrasse le terrain cotier de de Nin et riviere Zrmanja au nord-ouest, jusqu'aux Bouches de Kotor au sud-est, inclu les iles et aussd une zone assez dans l'arriere-rpays. La concernant les trouvailles dans cette region peut etre datee dans la du XVII!Jme siecle (v. s. Batovic, S. 1886, 17-19) et le dehut des recherches date de la fin du siecle passe (1. Buliic, 1892, 21; F. Scarpa, 1888, 149). J.usqu'a la moitie de notre siecle, les recherclles plus importantes ont ete effectuees par V. CurCic, (1900, 99-118), W. Buttler 128) et G. Novak. Pourtant, les recherches les plus importantes concernant la prehistoire et l'age du bronze ancien, ont ete eftectuees apres la Deuxieme guerre mondiale et elles sont liees aux activites de. G. Novak (1955), 1. Marovic 5-81), Benac (1957, Covic (1978, 6-51) et encore nombreux autres specialistes de la Croatie et la Bosnie et Herzegovine.

Le ty:pe adria:tique oentral de la culture de
La definition du type adriatique central de la culture de est proposee pour la premiere fois et selon la nomination elle represente une variante de sur le terrain de l'Adriatique central, en Dalmatie et meridionale, la region nommee Dalmatinska Zagora et aussi en Herzegovine occidentale et orientale. Dans cette region il est aujour,d'hui 18 gisernents lesquels p1us au les trouvailles appartenant cette de la culture de (v. carte 4). s'agiJt, ainsi que la classique de Ljubljana, exclusivernent des localites coloniales. Les trouvailles les plus proviennent de l'horizon llla ·de pe6ina : 6; XIX: 6, 9; 4; XXI : 2, 9), de Hateljska pecina et des Guvnine et Djakulina glavica XXII: 7), ensuite de Vela spilja sur de Korcula et de situee la vallee Otlisic-Vlake XVII: 1-8 et plus jusqu'au XXII L'ancienne de la prise des grottes et des localites lloilnant la pour un sejour plus durant dans les conditions de l'existence est le plus dans le choix des formes et de la d'habitation des representants du type adriatique central de la culture de Ljubljana. Le usage existe dans le cadre de la culture de classique, dans le cadre du type Ciclami-Mitreo et nous trouvons la situation dans la plupart d'autres cultures de l'age du bronze ancien dans la region adriatique. Les gradinas sont aussi dans sporadique, quoiqu'elles soient un plus frequentes que dans la culture classique de et la par:ticularite de facies est la des sur le terrain ouvert et n'etant pas protege. qui est surtout caracteristique c'est dans la pas surement liee ni avec les gradinas ni avec les grottes, mais qui

259

representent les agglomerations independantes et d'une maniere particuliere (carte 5; fig. 10, 11). Nous n'avons aucunes concernant la maniere et d'autres elements sepulcral des representants de tacies de Les suivantes formes ceramiques sont caracteristiques: . . Recipients carene spherique, plat et convexe et le col court ct cylindrique, avec deux anses subcutannees (fig. 13: 1; 1-6, 8; XXI: 4). spherique et le pa:ssage doux vers le col evase. On n'a pas constate les anses et les fonds (fig. 13: 5; 1-4; XXI: 2; XXII: 1, 2, 5). Ecuelles coniques bord plat et evase, fond plat et convexe (fig. 13: 3, 4, 7; XIX: 6; XXI: 3, 5, 7-9; 4) ou pied haut et 13 : 10; XIX: 2, 7, 8, 9). d) Recipients spheriques sans col avec les ouvertures simples ou (fig. 13 : 8; 5-8). EcueHes profondes et blconiques avec le passage entre le conus et le col legerement evase (fig. 13 : 2; XXI : 1, 6). f) Les ecuelles plates fond plat et et carene verticale et basse (fig. 13 : 9; XVIII : 9). g) Parmi les formes se objet ceramique, la »pintadera<< de la gradina Djakulina glavica pres de Stolac XXII: 7). la du type mediterraneen central de la cultuLes ornements re de ne sont pas tres riches et caracteristiques. Au fond, cette maniere d'ornementatJion correspond celle provenant de la region classique de cette avec la l'incision et les sont representes dans la grande mesure X\'11-XXII pass.). les demontrent peut compter avec un grand degre de parente et l'existence synchrone dtl facies de de et de la phase plus ancienne de la de De cette maniere seront definies les relations larges de facies dans le cadre de la deuxieme phase de la culture des vases campaniformes de l'Europe cen.. trale, vra1i dire au cours de l'epoque la ancienne de post-Vucedol.

Facies de Protocetina
L'horizon que nous avons marque par le terme »facies de aans les effectuees jusqu'a present, ete differemment traite et determine. Les gisements, selon l'opinion de S. Dimitrijevic, ont appartenus au type adriatique de la culture de qui existe au cours de la phase Reinecke Br. parallelement ·<tvec la CrtlHure de 1979, 368). Au contraire, l'epoque recente cet horizon est dans les cadres de la culture de Cetina, mais comme sa phase la plus ancienne qui precede l'etape Br. c'est-a-dire l'age du bronze ancien au sens plus etroit (1. Marovic 1983, 196-197). 11 est certain cet contient aussi les formes de et certains elements initiaux de la culture de Cetina et qu'il embrasse certaines innovations essent'ielles surtout sur le plan de la culture spirituelle. Pour ces ra.isOIIls, nous sroyons que ·le facies de Protocetina represente un horizon independant qui signifie un tournant essentiel du developpement culturel-histonique de la region centrale de l'Adriatique et il est isole comme unite part et etudie comme tel dans cette La plus grande concentration des looalites et les trouvailles lcs plus uses du type de ont ete constatees dans la region de Dalmatie centrale et dans son arriere-pays immediat. Jusqu'a present sont plus moins les provenant de deux agglomerations de grottes et de .Jouze tumulus, et peut ranger aussi une agglomeration fortifiee dont les ne sont pas encore En tout, nous connaissons aujourd'hui q·uinze localirte's appantenant au facies ,de Pa:rmi ces localites, six sont agglomerations et neuf tumulus (ca11te 5). Par son se distinguent

260

l'horizon 2,70-2,00 m dans la grotte Skarin Samograd et les trouvailles du tumulus Grabovica Busko J..es dans le facies de Protocetina. Dans cadre nous avons les donnees assez pauvres se rapportant au cinq agglomerations, lesquelles quatre sont dans les groutes et l'une est du type de gradina. J..es donnees la manio::re sont beaucoup plus completes. s'agit des tumulus avec les ,tombes-ci:ste pierres dans lesquelles sont inhumes regulierement les squelettiques. est surtout caracteristique que ty;pe ,de tumulus dans la region de l'Adriatique central apparait pour la premiere fois da11s facics et il sera dans l'emploi tres large du developpement posterieur. Les suivantes formes ceramiques sont caracteristiques: Pichets arrondie et cylindrique, col relativement haut, bord evase et anse rudimentaire (fig. 17: 14-15; XXIV: 1, 6). Petits pichets en forme de fo11d arrondi plat, anse rubanee ou (fig. 17: 11; XXIV: 7; XXV: 7; XXIII: 2). bord elargi ou plat, sa11S a11ses Oll anses subcuta11nees (fig. 17: 1, 13; 1; XXVI: 6, 7). d) Vases ·de dififerentes formes, boud evase et en forme de 17: 9; XXIV: 4; XXV: 3). col care11e ovale et anses (flg. 17: 8; XXIV: 3, 5). ,f) carene et col plat ou evase (f,ig. 17: 7; XXIII: 3-5; XXIV: 2; XXV: 2, 3, 5, 6; XXVI: 12, 13). g) Marmites grossier. et ovales anses affectant la forme de la11gue

xxv:

et 011 une petite plaque ro11de anse la pintadera, decouverte Samograd XXV: 4). Ainsi parmi les 011 disti11gue stvles differents dans la des vases facies de Les sur les vases type »f«, correspo11dent entierement par forme et par leurs orneme11tS la culture de c'est-a-dire type ce11tral XXIII: 4, 5; XXIV: 3-5; XXV: 4-7; XXVI: 6, 7, 12, 13; v. Pour les autres formes le style de Protoceti11a est caracteristique et typique, ayant les orneme11ts tres et faits par la de profonde incision, c'est-a-dire de et par la de XXIV : 2, 6; XXIII :. 1-3). Parmi les autres est so11t les en or .tumulus Ni11-Privlaka (peules boutons coniques avec la perforation en forme du »V«, en d'or, bracelets en fil; XXVI : 1-3, 5, 8-13). La posrition faoies de Protocetina est fixee la base des paralleles avec le cercle protougnetique, avec la phase recente de la culture de classique et avec la Glina enberg l'epoque precedent immediatement la Reinecke Br. selo11 la periodisatio11 usitee europeen11e moyenne. Les rapports avec Ie cercle egeen et mcditerraneen »R«, Borg en Nadur Malta et autres) insynchronisation de cette epoque avec la periode III. est fai t clair que iJe facies de ne dure pas au de la per1ode entiere III, mais 011 ne peut pas determiner precisement rapport la base des dans domai11e. Nous allo11s parler ces apres avoir connu le materiel de la de Cetina et Ies trouvailles type adriatique meridional de la de L}ubljana, demontra:nt aussi certaines avec la egeenne et un plus d'indices dans sens.

1). 11) Parmi les formes

.

261

La oul ture de
La culture de Cetina qu'on traite ici au sens classique (la deuxieme phase cette culture, selon la definition de 1. Maroviccovic, 197-198) represente l'une des formations la plus importante et la plus originaire dans le developpement de l'age :du bronze, pa:s seulement dans ·la reg1on adriatique mais aussi sur tout le territoire des Ba}kans occidentaux. ' Les trouvailles de type sont nombreuses sur toute la region de l'Adriatique cenrtral, de Zadar (Nin) jusqu'au Toob:]nje glavica, Orah). Les provenant de 24 localites avec le materiel appartenant la culture de Cetina sont deja plus au moins publiees de toute cette region. Parmi ces localites huit sont agglomerations, six dans les grottes, l'une est du type de gra· dina et l'une se trouve sur un terrain ouvert, seize sont localites avec tumulus contenant en tout tumulus avec les tombes appartenant la culture de Cetina. es tumulus de la region de Cetinska krajina se distinguent surtout par la rich· esse des trouvailles, ainsi que les agglomerations dans les grottes Skarin Samograd et Ra:vlica pe6na (Carte 6). La ma:niere est l':un des elements le moins connu da:ns le c.1dre de la ctilture de Cetina. Dans domaine nous avons pour l'instant seule· les donnees generales, se rapportant aux quelques agglomerations dans les grottes, une agglomeration du type ouvert et une agglomeration fortifiee. La cOUJtume d'enterrer les :dans Ies tumu1us arvec les cljjstes, au facies de Protocetina, est continuee a:ussi dans la culture de Cetina, mais maintenant des tombes squelettiques on trouve aussi les tombes incine· La production ceramique est tres riche et heterogene: Pichets col cylindrique, bord evase et carene arrondie XXVII: representent la forme plus developpee parmi les formes de type appartenant la oulture de Pichets aux mais carene anses et profilations a1gues 19 : 5; 2; 2). Gobelets du type »Kotorac<< 19: 1, 2, 4; XXVII: 1, 5; XXVIII: 1;
4)

d) Ecuelles coniques bord evase et plat XXVIII: 7, 8; XXIX: ;..:xxi: 5, 7). Amphores carene ovale, fond arrondi, bord evase et anses (fig. 19 : 9; XXIX: 1). f) Ecuelles profondes aux mures fond massif et elargi vers l'intel1ie.ur par le :bord casse 19 : 7; : 4). g) Ecuelles profondes en forme carre, fond plat et bord aigument evase 19 : 10; h) Petits vases petite carene spherique et col haut et ou col evase XXXI : 2). Les ornements sur la ceramique sont faits par la technique d'incis:ion profonde, c'est-a-dire d'enfoncement et de avec l'emploi d'incrustation chez les deux techniques, L'enfoncement ete pratiquee comme une teohnique in:dependaiiJJte, ta:nd]s que le apparait regulierement concurremment avec la technique precedente et dans la dans laquelle les petits triangles ou les petits coups pointilles remplissent les motifs bornes par les lignes enfoncees ou ils accompagnent differentes compositions incisees XXVII: 1, 2, XXVIII: 1, 7 et suiv.). Comme la technique independante, le appara}t seulement sur la surface superieure du contour des ecuelles coniques et tres rarement sur les autres formes des reci· pients XXVIII: 7; 4). Parmi les autres t11ouvailles on iPeut oiter comme caracteri:s,ti:ques des poignards en bronze a:vec la poignee fondue ou appliquee :(fig. 19: 6; XXIX: 2; 2) et ies en pierre : 4; : 5, 6; XXXI : 8). sens culturel et chronologique la culture de Cetina possede nombreuses paralleles su-r une region assez vaste de l'Europe meridionale et centrale.

262

serait l'horizon temporaire auquel appartiennent les cultures suivantes : Polada Ies cultures du complexe recent de Nagyrev, l'epoque la plus recente de la periode III en Grece (Lerna IV 3), et enfin les phases developpees des groupes Samogyvar-Vinkovci, Belotiic-Bela Crkva et Bubanj-Hum III. Selon la chronologie allemande mer:idionale cela oorrespondera:1t la phase Reinecke Br

La cultrure de
Partiellement en meme temps avec la oulture ·de et par plus g1·ande plus tard d'elle, un nouveau groupe culturel ete forme et s'est developpe dans la de l'arriere-{Jays central et groupe caracterise la derniere phase de l'age du bronze ancien et l'epoque plus ancienne du bronze moyen dans cette region. Ayant en vue la concentration des localites de cette culture autour de la montagne Dinara et en general toute la region de Dinara, nous avons determine cette unite comme »la oulture ,de Dina:ra«. Comme nous verrons plus tard, on rencontre les trouvailles de type aussi sur les terrains de 'sur oes localites isolees •et da:ns un contexte moins clair, ainsi que nous ne pouvons pas les avec certitude cette unite culturelle au degre actuel des recherches. la de l'Adriatique centrale, qui est sans doute le foyer central de cette culture, on decouvert jusqu'a present 33 localites avec le materiel type de Dinara. De nombre 23 appartiennent aux agglomerations, tandis dix cas il s'agit des trouvailles decouvertes dans les tumulus, est-a-dire il s'agit des constructions du domaine de culte (v. carte 8). L'une des caracteristiques typiques de la culture de Dinara est 5ur les gradinas. La coutume d'inhumation dans les tumulus avec les tombes-kystes, etant dans la plus grande mesure une de d'inhumation au de cette periode, est bl.ee au faoies de et la en masse des gradtinas qui avec la culture de Dinara, marque la deuxieme nouveaute essentielle qui sera l'une des determinations principales de la mode de vie des communautes prehistoriques dans cette region meme jusqu'au temps de l'occupation romaine. Les representants de la culture de Dinara ont pas seulement sur les gradinas, mais aussi les grottes et ,dans les du ty;pe (Carte 7). Par la maniere d'inhumation, la culture de est basee completement sur la tradition anterieure de la region de l'A:driatique Une seule difference essentielle par. rapport la culture de Cetina est la manque des defunts incineres, c'est-a-dire la pratique d'enterrement exclusivement physique dans les tombes-cistes. Pa:r la les representants ·de la oulture de Dmara sont plu:s proches la tradition de Protocetina authentique qu'a la culture de Cetina precedente immediatemment. Une analyse detaillee des objets et des rapports stratigraphiques demontre que le de cette culture s'est deroule deux phases successives qu'on peut clairement fixer du point de vue de typologie et de stratigraphie. la premiere phase les objets des sediments la couche 4 Ravlica peaina; la couche du 1,10 m au 0,60 m skarin Samograd; l'horizon plus ancien de la couche Varvara le plus grand nombre de trouvailles provenant de la gradina Necajno; l'horizon plus ancien de la couche Privala l'horizon plus ancien de l'agglomeration SoviCi; la tombe centrale dans le t<1mulus Vinjani; la tombe centrale dans le tumulus Ivankovaca; l'enterrement p1imaire et secondaire dans la tombe l du tumulus Obrovac, .Zivalji; les tumulus Djelalije, Rupe pres de Skradin et· autres. Dans le cadre de la ceramique de la premiere phase on distingue les formes suivantes: Peti,ts gobelets une ou deux anses (fig. 23: 1-3, 7, 8; XXXII : 1-7; XXXIII : 1-8; XXXVII : 1, 5). Ecuelles coniques bord evase et plat, vers l'interieur. 8). Ecuelles semi-spheri,ques bord un peu et fond plat (fig. 23: 9;

8).

263

d) Ecuelles du »S« profile te petit plat ou profble annul<.tire (fig. 23 : 4). Vases carene spherique, col et bor.d un peu evase XXXII: 9). rf) Petits recipients - cuillerc, Gvec une petite anse rubanee, commen9ant sur le bord ou depas,sant legerement le bor,d XXXVII: 9). g) Vases ool evase, avec le passage exprime la carene et avec les .rubanees XXXIV: 3). h) Vases col evase et avec quatre anses tubanees XXXIV: 4). legerement evase ou i) Pots avec les murs epais en forme ovale, en forme et conique, en general avec les en de langue ou de ler chevat (fig. 23 : 10; XXXIII : 6). iParmi les ornements on peut citer les plastiques - rangees des empreintes faites pwr le sur les sur les bandes plastiques etc. et les en de langue sur les anses, que les reHefs »Huckel«. On rencontre aussi les autres techniques: incis,ions, p:qures, ensuite empreintes du (WiokelschlliUr) et ,du type »Htzen«, c'es·t-a-dire les •des bandes 'de textile. On trouve les et de piqures, tandis que les techniques "''i)]JaJraissent le plus souvent independamment pass.). Parmi autres trouvailles on citer comme caractevistiques les poignards et les haches de differents types XXXIV : 1, 6; XXXV : 1-3, 5; XXXVI: 1-6; XXXVII: 2, 4), les ai•guill_;; decoratives XXXVIl : 3) et les pendentifis en pierre en forme ·de XXXIV: 5). la pha!se de de appartiennent les couches et les les •localites recent de et Varvara recent de Pnivala et le plus grand nombre de de la SoviGi; horizon recent de l'agglomeration de gradina Necaj.no; trouvailles sporadiques de Skarin Samograd XL: 3); tombe ·du tumu1us 5 .tombe dru tumulus 10 diques du tumulus 2 Orah (v. Covic, 1980, fig. 15); le nombre plus conside trouvailles sporadiques (poignards provenant de Gnojnice et Topolje, haches des enwrons de Sinj et etc.). La culture materielle est marquee l'existence continue de la de fiormes ceramiques de la phase precedente, mais on remarq.uer qu'ebles sont plus grossieres et aussi on remarque nombreuses dans la technique d'ornement. On decouvre l'apparition des cannelures, des triangulaires et en general la predominance des ornements plas,tiques XXXVIIIXLI : pass.). 11 est caracteristique aussi ·des et des du type [mycenien 24 : 5; : 3; XXIX : 2, 6). Tous les elements culturels et temoignent que phase de la ouHure de Oinara indique la 'derniere etape de l'age du bronze dans la reg}on de l'Adri,a:tique central ·et qu'elle ex;iste au cours de la periode Hr. selon Reinecke, que la ·deuxieme phase ·de cette certainement pendant periode Br. Mais, on n'a pas la question de la .fin de oette oulture, et doit rester ouverct. Sur la base des trouvailles provenant de Varvara on peut ,dke que plupart des formes ceramiq:ues de culture de Dinara existe aussi au cours de la periode Br. ainsi q.u'on supposer que le developpement de cette culture s'est deroule debut de l'age du bronze recent. Mais nous n'avons pas des confirmation:s pour une telle consta:tion. Nous ne connaissons, exceptant Varvara aucune a:gglomeration stratifiee qui documenter les as:pects plus larges du developpement de cette region dans la phaJse de l'age du b·ronze moyen.

111. L r gi n d 1 dri tiqu ridi n 1 La region de l'Adriatique au sens geographique et embrasse la region ·du Montenegro meridiona1 et central et du nord presque entiere. Les stations prehis·toriques, celles de periode de l'age
264

du bronze ancien cette region sont tres peu recherchees. Les recherches contemporaines ont ·donne certains ·dans sens (v. Benac, 1958, 21-39; Parovic-Pesikan, 1979, 21-24; Markovic, 1985, F. Prendi, 1982, 209; Jubani, 93-96; 248-249; Koka, 1985, 241-250; Z. Andrea 1985, passim; G. Hoxha, 1987, 72-80). s'est montre que les du type de la oulture de ·de Cetina et de Dinara sont representees dans le cadre de l'age :du rbronze anaien dans ·region, mais l'etat des recherches actuel ne donne pas assez ·de de les etudier et d'etudier les ·rapports ·de materiel avec la region autochtone des oultures mentionnees. Pour ces ra1sons, nous pensons qu'il est moment, une drst1nction et une analyse de ces comme un ouvert et partioulier dans le oontex;te ·du developpement de l'age du bronze ancien dans la region :de l'AdliiatJique Oliiental (v. Carte 8). Le materiel du type de Ljubljana est represente dans les stations suivantes: grotte Odmut dans la gorge de la Piva, couche 2, 6; XLIV : 2-6); 'gra:dina Gajtan pres de Scodra, couche 1 1986, I : 5-7); tumrnus Mala Gruda 'dans Ia plaine de tombe 1 XLII : 1-2; XLIII : 4, 5, 7, 8); tumulus :R!u'bez pres de Niksic XLIV : 1); sporadiques :de tumulus IV de XLIV:7), trouvailles de la grotte Vranja:j pres de Herceg"Novi (non publie) ; trouvailles de l'horizon la sur la Scodra XLV : 5); trouvailles de la couche IIIa da:ns la de Nezir XLV : 1, 2). Les appartenant au ty;pe de Protocetina dans la region ,de meridional :sont tres rares. Dans cadre on peut citer pour l'instant seulement les rtrouvailles isolees du tumulus MHoviCa gumno pre'S de Tivat et les trouvailles isolees de l'horizon la srur la forteresse de Scodra et de l'hor;izon IIIa de la grotte ,de Nezir XLV : 4, 6, 7, 9). du ty;pe de Cetina sont representees dans les 2 Les et 6 la necropole Stoj et dans la necropole skrelj pres de Scodra XLV : 1, 2) et aussi Le materiel appartenant au type de Dina:ra est connu dans les couches et III de Ia gr.adina : dans de la forteresse de Scodra : 1, 2, 4, 5; : 1, 3-6); dans les gradinas Mali Kalaj et Beltoje pres de Scodra; dans le tumu1us 111 de la necropole dans, la couche :de la grotte de Nezir; dans l'horizon VII de la Odmut; dans le tumulus Medun pres de T,itograd; dans le tumulus Krstovaca pres de Niksic; dans la couche 1 de l'abrie Cr.vena Stijena pres de Petrov:i6i et la grotte Vranjaj publie).

Les aspects culturels- historiques
Dans cette rales des phases cadre des lwge sens on partie :de Ia les genede deve1oppement de l'age ,du ancien, et pas dans le separees, mais ,dans toute Ia region adriatique comme etant ici def:inie comme le cercle culturel Dans trois etapes principales de developpement:

La premiere phase - Br. I - est separee en 'deux souphases, Br. la et Br. lb. - Br. Ia - cette souphase represente Ie complexe oulturel de constitue par I'etape plus ancienne de la culture de Ie type adriatique central de la cu1ture ,de :Ljubljana et les trouvailles plus anciennes type de de region adriatique meridionale Ga}tan I et autres). cette souphase appartiennent l'etape recente de la culture de Lj:ubljana, facies de et les provenant de ta region adri:atique meridionale (Rubez, Mala Gruda, Mi1oviCa guvno et autres).

La deuX'ieme phase - Br. cette phase appartient le type de Cetina.

et la culture 265

La troisieme phase - Br. III cette phase i'horizon des cas,teHiel1s, plus ancienne ,la oulture et les trouvailles de type provenant de la a,driatique meni,diona1e. On etudie surtout 1es concemant l'ori1gine des unites culturelles formant le cerole culturel mediterraneen et mutuels, tandils que les aspects economiques n'ont pu qu'a etre sommairement designes avec l'accent l'importance de l'elevage saisonnier, vrai dire transhumant dans les phases du developpement de l'age bronze ancien. Selon vaste analyse de les donnees relev,antes, dans le contexte de formation compiexe de Ljubljana, importance ont les elements iSUiVants: la oomposante de la culture campaniforme laquelle appartknt sans doute l'ornementation classique de les outHs en metal et probabcertaines rformes tel1es que coupes pied, ecuel1es et ecueHes bord rentrant; la tradition de l'eneolithique dont la consiste dans les formes des vases bords engraisses et annulaire et aussi des vases spheriques cylindrique et la tradition de Vucedol recent du type Ig I de laquelle on herite pro· les ecuelles coniques bord evase. d) Les influences eventuelles provenant des Balkans orientaux et centraux auxquelles on pourrait l'apparition des vases spheriques sans col et les ornements reticulaires. est qu'il faut chercher dans cadre l'origine des coniques bord evase. Dans cas, la composante de Vucedol, meni.ionnee plus serait reduite aux elements indirects etant incorpore dans les cadres de la des vases campaniformes. Dans le processus de formation de la genese des cultures appartenant la phase le le important ont eu les composantes suivantes: Les influences du domaine de complexe recent »Glockenbecher« et surdu cercle culturel etant arrivees dans la region de la de d'ou elles se sont elargies le long de la cote ces on lier l'origine et le developpement de la de formes faisant des principales cle cet horizon et l'affluence de la population venant Lie la region egeenne, c'est-a-dire occidentale. Cette composante eu le clecisif dans la formation des funeraires c'est-a-dire dans l'apparition des avec les tombes-aistes dans la region de ,l'Adriatique central et mer1icli1onal. L'heritage autochtone du domaine du complexe de et les elemcnts du developpement etant incorpores, dans sens poLtrraient etre mis Ia troisieme place. es1t necessaire accentuer que certaine presence des formes avec les omements du type de dans le cadrc de cet horizon, represente la demiere apparition des elements eneolithiques typiques dans la materielle de l'age bronze ancien de la region adriad) Les rapports eventuels avec les de la region de la Sicile et de ia Maltc indiquent certaines dans la maniere d'orner et la formation des reoilpients cerarniques 'du facies de Protocetina, cause de la grande distance et de la manque des dans la region transitoire, doivent rester l'instant comme peu Dans le contexte des rapports avec ces regions on du former certaines formes et on accentuer les anses du type et les orneincises, etant plus tard pris et developpe la perfection par la de Cetina. La meme chose se rapporte rapports eventuels avec la region des Balkans c'est-a-dire avec la Ezero et Glina III. Dans le cadre de la phase de l'age bronze ancien on mis l'accent pardu probleme de de la culture de Cetina. s'est montree la

266

La presence de l'heritage de la cu1ture de et ,de, compovtant differents elements, par tradit.]on la plus ancienne, jusqu'aux ceux qui sont dans l'etre sur sol au cours de precedent de La cuiture sptntuelle es•t basee par la plus grande partie sur ces fonds, ensuite les formes et peut etre une partie plus petite du repertoire des ornements de Les influences venant du sol grec, c'est-a-dire du Peloponnese, ayant conl'usage d'incineration des defunts et d'emploie de la plupart des decoratifs, faisant le repertoire typique des ornements de la culture de Les rapports avec la reg;ion adriatique du avec des Balkans occidentaux et centraux, et aussi avec la region pannonienne ne peuvent pas moment etre etudies en ai.nsi que •la question de l'impo:rtanoe de ces relations dans le contexte de la genese et du developpement de la culture de Cetina doit rester pour l'instant ouverte. Par rapport au precessus de formation de la culture de Dinara on soulig· la de la composante de Cetina, comme le facteur et aussi de l'heritage 'de Protocet!ina et de Cetina dans la oulture spirituelle, -dire la prise des tumulus avec les tombes-kysta squelettiques comme un monument principal dans le culte des morts. Tous les autres facteurs, etant relevants dans sens, representent une nouveaute n'etant pas etre etudies en details au degre actuel des recherches. set le fait que oes nouveaux elements innondent la de dans une courte peliiode et la culture de Cetina, mais on ne peut pas pour l'instant penetrer le fond du de la direction de leur et de leur origine On pourrait dire que la solution de probleme se trouve dans les recherches plus detaillees de la peripherie du nord de la region adriatique centrale et de l'interieur plus vaste des Balkans occidentaux, et aussi dans les recherches des rapports avec la peninsule Apennine.

Conclusions
Dans cette parti.e conclusive de la on presente une vue ge· nerale de la place et du role du cerole culturel aduiatique dans le cadre du developpement de l'age du bronze ancien sur la region plus vaste balkanique et euro· peenne. Dans contexte on souligne avant tout une grande importance de la position geographique de sol et ses rapports avec la region alpine et avec l'Europe centrale, ainsi que son caractere communicatif vers le mohde mediterraneen. L'histoire entiere de cette region demontre que les impulsions intiales dans le developpement culturel venaient des autres regions, c'est-a-dire des centres plus elognes du monde continental europeen et mediterraneen. La meme si· tuation ete au cours du developpement de l'age du bronze ancien. Selon la situation actuelle, la region adriatique est la seule region dans les Balkans occidentaux entiers sur laquelle on peut suivre en continuite le developpement de la culture de cette periode, depuis ses debuts jusqu'a la fin meme et la :transformation en culture de l'age du bronze moyen. Dans sens on peut surtout la region adriatique centrale, dans laquelle processus est tres Dans la genese et le developpement de la premiere et la deuxieme etape de l'age du bronze ancien de la region adriatique on n'a documente aucunes impulsions essentielles et incitations dont l'origine on pourrait chercher l'interieur de oette des Balkans. Comme cette ete ·une rone trans.irtoire l'epoque de la culture de Cerina Sur territoire les influences de la culture de Cetina, et aussi .dans le complexe culturel de Ljubljana influences 'sont venant de 1'1\dria:tiqrue ver·s l'interJeur. Certa:Jns contacts plus solides avec l'arriere-pays plus large sont evidents au temps de la culture de Dinara, c'est-a-dire dans la phase finale de l'age du bronze ancien de la region adriatique. Dans cette periode existent les influences reciproques parmi les stations de la culture de Dinara et celle de la Bosnie centrale, mais nous n'avons pas qui parleront des relations semblables dans la region plus large des Balkans occidentaux. Par rapport l'existence des rapports entre la culture de Dinara et les cultures de la region pannonienne, la region des Balkans occidentaux ete la zone de transition. Mais, les directions ces communications ne peuvent pas pour l'instant etre identifiees.

267

Dans la prem1ere etape de l'age du ancien de la et surtout dans sa phase initiale se rapportant au complexe dtles impulsions venant de continentale ont eu la superio.rite. ou pour dire plus concretement les elements du domaine <de la phase de la culture des vases companiformes de la region de l'Europe centrale et de la region des Alpes plus vaste. Le primaire de conete la region de barje et nord d'ou ils se sont elargis plus loin le long de la de l'est. Ces elements penetrent en plain l'Adriatique meri,dional, et il s'agit sans doute des impulsions tres fortes. De point de vue il est penser l'arrivee nouvelle pas assez de materielles une telle Mais, sans egard l'arrivee la reste la base primaire, et de pas tellement passive pour accepter les mais elle par sa participation l de la et la de sa physionomie, par ga elle se la originaire et aux unites La autochtone ete surtout exprimes la foret le developpement des variantes locales de complexe culturel. Exceptant rapports avec la des vases des regions ne sont pas evidents les contacts plus solides avec les cultures sur le sens on peut avec le groupe plus c'est-a-ciire avec la phase du complexe Nagyrev, et avec l'Italie du nord ou constate certaines du type de mais dans contexte assez imprecis. la base des la de etre en avec la culture Bilanovo, phase de la des vases meridionale, et avec la oulture meme nom la penin'sule Pyreneenne. Mais, est difficile le fait qu'il s'agit de certains contacts directs, mais apperence il s'agit des rapports directs pas de l'etape de U\ge la deux tndications d'eux represante la destruction du complexe de ayant grande mesure toujours le caractere et l'autre est du facies de Protocetina, renfe11mant une partie l'herHage de complexe, mais la base de sa culturelle est deja par les elements de De cette maniere, du se deplace ,de la classique de I'Adriatique central, qui cle jusqu'a la fin de l'[,ge du et proaussi dans la periode qui suit. Dans processus le importan1 les influences de deux directior:.s Les de l'Europe c'est-a-dire du cercle travers le territoire alvin et nord, et les autres sont fond de l'origine mediterraet arrivent cette region par la Grece occidentale, et l'Adriatique Les surtout tres importantes sont celles la sphere de la materielle, qui est dans la coutume ment dans les avec les tombes-oistes, faut avec les influences de la Grece et du territoire vaste mediterraneen oriental, mais pas avec les migrations de la steppique (v. Govedarica, 1987). Les contacts avec le vrai dire egeen, va durer en plaine mesure jusqu'a la de la de Cetina, etant le principal de la deux;ieme phase de l'age du de cette region. temps-Ja sont evidents les rapports et lcs reciproques sur la relation entre l'Adriatique et la Grece occidentale. pense avan:t ,tout parentes ex;Istantes la culture IV et Olympia ainsi qu'aux coutumes le culte des morts. contacts sont avec la phase de la culture Nagyrev et avec certaines stations les centraux. Les de type ne sont pas occidentale et en et ils sans doute lt:> La phase

268

esultat de l'influence venant du sud, c'est-a-dire de la Grece ou de la adria1Jique. La d'existence des influences de la culture de Cetina dans cas est tout fait evidente, et la communication menant par Glasinac d1.1 etre surement exprimee. la difference de cela, les rapports de la culture de Ct..lina avec le territoire plus vaste des Balkans centraux sont assez indistincts, ayant en vue que les groupes primordiaux de Bubanj-Hum III et Belotic-Bela Crkva, ne sont pas encore edites ni expliques. En qui concerne les contacts de la culture de Cetina avec la region avoisinante il faut laisser pour l'instant ouvertes les questions des rapports avec l'Italie meridionale et avec l'Adriatique du nord, ou on constate seuleles trouvailles sporadiques du type de Cetina. serait surtout tres inte-essant constater des communications transadriatique temps-Ia. La IIJeme phase de l'age du bronze ancien de la adriatique est sur le mieux par l'etape plus ancielllle de la culture de Uinara. Les fait Ia rupture detinitive avec Ia arinsi que Ia des rapports avec le territoire plus elargi de la a>L question des rapports avec l'Italie reste ouverte, c'est-a-dire avec Ia ·ouLture Polada /ila hpase et aussi avec le groupe En meme temps sont tres exprimes les rapports relativement forts avec Ie centrale voisinage immediat au nord, c'est-a-dire avec Ies stations en Pod et Alihodze Certains contacts sont aussi evidents avec la culture recente Nagyrev, surtout avec la variante de Moris, et avec Ie phase plus ancienne de la culture de Vatin. Dans la region de l'Adriatique du nord processus commence dans la periode un peu plus tardive. Au cours de Ia plus grande partie de cette epoque existe la culture du type Ciclami-Mitreo, caracterisee par Ie developpement assez pauvre. Deja au temps de la fin de premiere phase de la culture de Dinara ont Iieu les changements importants dans cette region aussi, qui est en rapport ,avec le 'de Ia colonisation en masse des gradinas, pour mieux dire l'horizon des castelliers. Les rapports relatifs dans ces cadres sont presentes sur le chronologique (fiJg. 29). Nous ,ne sommes pas nous occl.liPeS plus en details de la de chronologie absolue de la valeure temporaire plus exacte de l'existence .des de l'age du bronze ancien sur le sol de l',Adr,iatique oriental. Nous n'avons pas disrpose en plaine mesure ,des relevantes et necessarres, parce que dans cette region existent seulement deux dates (gr. del Mitreo. Odmut) dont n'est pas C'est pour cette raison que nous l'instant des donnees conventionnelles et des avec les autres regions, comme un seul determinatif dans sens. Si l'on prend general, on peut constater que l'age du Ia region de I'Adriatique oriental existe, 'selon la 'basse chronologie class:ique, dans l'intervale du 1sieo1e XX-XIX jusqu'a la bln du XVI siecle avant n.ere, que selon la chronologie cette periode corresponderait au temps entre 220012100 et 1800/1700 avant n.ere.

269

POPIS NALAZISTA NA KARTAMA
Karta 1 ti!p lwl1Jure 1. Ig, 2. ,par.te, Doberdo (Doberdob), 4. Grotta del Mitreo jama), 5.Grotta Fablola, 6. Grotta del Petiroso (Vlaska jama), 7. Grotta del 'Ansa, 8. Grotta Caterina, 9. Grotta del Pettine, 10. Ablsso Giovand Cesco, 11. Grotta Tartar·uga, 12. Grotta Gigante, 13. Grotta degli Zingari. (Ciganska jama), 14. Grotta (Cotarjov'a 15. Grotta dei {Orehova 16 .. Rirparo di Percedol, 17. Grotta delle Galerie, 18. jama, 19. Postojina, 20. Jami na Sredi, 21. VaganaOka pe6ina. Karta 2 1. Grotta del (Mirtrejeva jama), 2. Grotta .Azzura, Grotta Tartaruga, 4. Gigante, 5. Grotta (Cotarjova 6. Grotta Ciclami (O["ehova 7. Vla§ka 8. Vaganaoka pe6ina. Kata - Rano bronzano doba Istre i pocetni kastelijera 1. Poilll:e S. Qu:irino, 2. Grotta del Mitreo (MJtrejeva jama), (Njivice), 4. Rorparo Zaccania, 5. Elleri, 6. Kortina, 7. Pti.ran, 8. Cingarela (Grotta Zingarella), 9. Srbani, 10. Mordele (Mordelle), 11. Trogla ;peeina, 12. Zam111jaik, 13. Vrbln (Mont'Oraino), 14. Javorilke-Gromace, 15. Monte 16. Marin dol (Monte Valmarin), 17. Nezakcijum, 18. Garica. Karta 4 tip 1. 2. Sveti Spas, OtiSiic-Vla:ke, 4. Marijanusa, 5. 6. 7. Grarpceva spilja, 8. Veliika spilja, 9. 10. Ravli6a pe6ina, 11. Varvara, 12. Zelooa peeina, 13. Guvnine, 14. Badanj, 15. Hateljrska pe6na, 16. Da!kuliillla glavica, 17. Gudnja, 18. Vilina pe6ina. Karta 5 - Protocetinski focijes 1. Nin, 2. Vrsli, T,raidanj, 4. 8kanina 5. 6. Skarin Samograd, 7. Rudine, 8. Sparev.ine, 9. Bajagic, 10. Okruglo, 11. Grabovdca, 12. Blato na Cetini, 13. Ravlica rpe6ina, 14. Ograde, 15. Orah, 16. Pciine, Samobor. Karta 6 - Cetinska kultura 1. Nin, 2. Vreline-Oicline bujaduse, 4. 5. Stublca, 6. Tradanj, 7. Ervenik, 8. Samograd, 9. 10. Citluk, 11. Rudine, 12. Lukovaea, 13. 14. •Preocani, 15. Bajagic, 16. Muc, 17. Prapatnica, 18. Markova spilja, 19. Krstina, 20. Ravlica pe6ina, 21. Ograde, 22. Gudnja, Ljeskova glavica, 24. Orah. Karta 7 - Dinarska 1. bujaduse, 2. Stankpvci, Belalije, 4. iRupe kod Skradtna, 5. 6. Ivankovaca, 7. skanin Saritograd, 8. Topolje, 9. Cirtlru.k, 10. Jukica gomila, 11. Bite1ic, 12. Bajagic, 13. Ob,rovac-Ziivalji, 14. Vedrine, 15. Privala, 16. Vua:· polje, 17. Stramica, 18. 19. Postranje, 20. Vinjani, 21. Slime, 22. Neeajno,

271

23. Sovici, 24. Pejica torine, 25. 26. Gradac Posusju, 27. Ravlica peCina, 28. Markova spilja, 29. Grapceva spilja, 30. Bogomoljc, 31. Gnojnica, 32. Guvnine, 33. Hateljska pe6ina, 34. cair, 35. Gudnja, 36. 37. Orah, 38. MoCiljska peCina.

Karta 8 - Rano bronzano doba na juznom Jadrana 1. Crvena stijena, 2. Mala Gruda, 4. Milovica Gumno, 5. Odmut, 6. Rubez, 7. Pac-polje, 8. 9. Medun, 10. Skrelj, 11. Stoj, 12. Skadar, 13. Gajtan, 14. Mali Kalaj, 15. Beltoje, 16. 17. Nezir.

272

SKRACENICE AAASH Acta Archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae, Buda:pest Acta Archaeologica Carpatica, Krakow The Annual of the British School at Athens, London American Anthropologist, Chicago Annali del Grupo Grotte della Associazzione Ottobre, Trieste Antichita'Altoadriatische, Udine Archaeologia Austriaca, Wien Archeologia Iugoslavica, Beograd Archaeologia Hungarica, Budapest Arheologija SSSR, Moskva Arheoloski radovi i rasprave, Zagreb American School of Prehistoric Research, Bulletin, Cambridge (Massachussetts) Arheoloski Vestnik, Atti dei Civici musei di Storia ed Arte di Trieste, Trieste Atti dell'VIII Convegno Archeologico Benacense, Cavriana 1980 Atti dela XXII Riunione scientifica nella Sardegna centro-settentrionale, Firenze 1980 Atti del Simposio Internazionale sulla Hne del Neolitico gli inizi dell' eta del Bronzo in Europa, Verona 1982 Atti Memorie Commissione Grotte Boegan«, Trieste Atti del Museo Civico di Storia Naturale, Trieste Atti della Societa per la preistoria protostoria della regione Friuli Venezia Giulia, Pisa

ABS Am. Anthrop. Ann. Grup. Grot. Assoc. Ott. Ant. Altoadr. Arch. Austriaca Ardh. Iugoslavica Arch. Hungarica Arh. SSSR ARR ASPR AV Atti Civ. Mus. St. Ar.

Atti VIII Conv. Arch. Ben. Atti XXII Riun. Scient. Sard. Cen. Sett. Atti Lazise-Verona Atti Mem. Comm. Gr. Boegan« Atti Mus. Civ. St. Nat. -

Atti Soc. Preist. Protost. Ven. Giul.

273

1 BRGK Bull. Dalm. Bull. Mus. Anthr. Preh. Cetinska Krajina ... Civil. Campanif. Clanci i Grada -

Bulletin de correspondence Hellenique, Paris Bullettino de Paletnologia Italiana, Roma Bericht der Romisch-Germanische Kommission, Frankfurt Bulletino di Storia Dalmata, Spalato - Split Bulletin de Musee d' Anthropologie storique de Mona:co, Monaco Cetinska Krajina od prethistorije do dolaska Turaka, Znanstveni skup Sinj 1980, Split 1984 L'age du cuivre Civilisation vases campaniformes, Paris 1984 Clanci i grada za kulturnu istoriju istocne Bosne, Tuzla Dolina rijeke Neretve od prethistorije do ranog srednjeg vijeka, Znanstveni skup Metkovic 1977, Split 1980 Glockenbecher Symposion, Oberried 1974, Bussum/Haarlem 1976 GodiSnjak Centra za balkanoloska ispitivanja, Sarajevo Glasnik Zemaljskog muzeja, Sarajevo Glasnik Muzejskog drustva za Slovenijo, Hisperia, journal of the American School of classical studies at Athens, Atina in der Karpaten-Donau-Balkan-Zone wahrend der aneolithischen Periode, lnternationales Symposium Donji Milanovac 1985, Beograd 1987 lnternationales Symposium »Die Frtih:bronzezeit im und in den Nacbbargebleten«, Budapest-Velem 1977, Budapest 1981 Jadranski Zbornik, Rijeka Pula

Dolina rijeke Neretve ... Glockenbecher Symp. Godisnjak GZMS GMS Hisperia in der Karp. - Donau-Balk. - Zone
1

-

lnt. Symp. Velem 1977. -

JZ Kulturen der Frtihbronzezeit.
274

-

Kulturen der Frtihbronzezeit des Karpatenbeckens und Nordbalkans, Beograd 1984

L'eneolith. et le de l'age bronze ... Ljetopis Mat. III
G

-

L'eneolithique et le debut de l'age bronze dans certaines regions de l' Europe, Krakow 1985 Ljetopis Akademije, Zagreb Materijali III Kongresa geografa vije, Sarajevo Materijali Kongresa Saveza arheoloskih Memoire de la Societe <;aise, Paris des kaiserlich Atina cbliologisohen Obavijesti Hrvatskog arheolos'kog Opvscvla Archaeologica, Zagreb Prahistorische Archaologie in Siidosteuropa, Berlin -Miinchen Prilozi za proucavanje istorije Sarajeva, Sarajevo Porocilo paleolita, neolita in eneolita v Sloveniji, Praistorija zemalja, Sarajevo Praehistorica, Acta Praehistorici Universitatis Carolinae Pragensis, Praha Preistoria Alpina, Trento Radovi Filozofskog Zadar Rivista di Scienze Preistoriche, Parma Slovenska Archeologia, Bratislava in Medeterranean Archeology, Vjesnik za i Split Vjesnik Atheoloskog Zagreb dalmatinfranar-

Materijali SADJ Mem. Soc. Preh. Fr. Mitt. kais. Inst. Obavijesti HAD Opvs. Arch. P.A.S. PBF Pr. Sar. Porocilo Praistorija Praehistorica Pr. Alp. RFFZ Riv. Sc. Preist. Sl. St. Med. Arch. VAHD VAMZ

arch. -

275

Ver. Landesmus. Halle VHAD VHArD Vorgesch. Forsch. WMBH

-

Veroffentlichungen des Landesmuseums fiir Vorgeschichte im Halle, Berlin Vjesnik Hrvatskog arheolos'kog drustva, Zagreb Viestnik hrvatskoga arkeologickoga druztva, Zagreb Vorgeschichtliche Forschungen, Berlin Wissensohaftlichen Mitteilungen aus Bosnien und der Herzegowina, Wien

276

BIBLIOGRAFIJA ANDREA, Z., ANDREA, Z., S., 1985 Kultura ilire tumave 1985. dhe pellgun

STRADI, F.,

STRADI, F., ARNAL, ARNAL, AU.DIBERT, ARNAL, et al.,

s;,

.1\.SPES,

fASANI, L.,

SALclc, V.,

AT,ANACI(OVIC -

kulMatit bronzit, 1985. Iliria, 2 1985, 1964 - Resti umani dell'eta del bronzo rinvenuti nel cumulo detritico della Grotta Gigante, Ati Mem. Comm. Gr. Boegan« 111, Trieste 1964. 1972 - 1 rinvenimenti preistorici nella caverna superiore della Grotta Gigante, Atti Mem. Comm. Gr. Boegan« Xl, 1971, Trieste 1972. 1954 - Les boutons perfores en V, Bull. Soc. Preh. Fr. t. Ll, n. 5-6, Le Mans 1954. 1956 - Enquete sur la repartition des vases de »La Polada« en France, Bull. Mus: Antr. Preh. Monaco 1956. 1979 - La naissance ·de la metallurgie dans le sud-est de la France, Proceedings of the Fifth Atlantic Colloquium, 1979. 1976 - Einfliisse der mitteleuropaischen Glockenbecherkultur in der Poladakultur, Glockenbecher Symp. Bussum/Haarlem 1976. 1976 - Kontinuitet praistorijskog naselja na lokalitetu Cairi Stocu, Materijali SADJ XIV, Prilep 1976. 1974 Novootkriti trakijski pogrebenija v Novozagorsko, Arheologija 1, Sofia 1974.

BAOQVA, E KNCEV,

277

BAC:Ic, BACIC, BAC:IC, BADER, N. HALIKOV, BAGOLINI, FASANI, L.,

1956 1960 1978 1976 1982 -

BAJZELJ, F., BANDI, G.,

1957 1982 -

BARFIELD, L. BARFIELD, L. BIAGI, -BORRELLO, BATOVIC, S., BATOVIC, S.,

1974 1976 1972 1975 -

BATOVIC, S., BATOVIC, S., BATOVIC, S.,

1983 1985 1986 -

s.,

Arheolosko iskopavanje spilje C!ngarele kod Momjana, JZ 1, Rijeka 1956. iz doba na Maki Zamnjaku u lstri, JZ Vl, Rijeka 1960. Trogrla peCina, JZ 1976-78, - Rijeka 1978. Pamjatniki Balanovskoi Arh. SSSR, Moskva 1976. fine del Neolitico ed il passaggio all'eta del Bronzo nel versante meridionale della regione alpina centrale, Atti Lazise - Verona, Verona 1982. Saobracaj na Slovenackom u: Krs Slovenije, Split 1957. Die terminologischen relativchronologischen der friihen und mittleren Bronzezeit in Westungarn, Atti · Lazise - Verona, Verona 1982. Vasi campaniformi della Valpadana, chronologiche rali, Pr. Alp., 10, Trento 1974. Scavi nella stazione di Monte Covolo (1972-73) Parte 1, Annali del Museo 12, Gavar·do 1975-76. prapovijesti kninskog podRFFZ 10, Zadar 1972.. Odnos jadranskog primorja prema Alpa neolii AV XXIV-1973, ljana 1975. Kasno broncano doba na istocnom Jadranskom Praistorija IV, Sarajevo 1983. Prapovijesni ostaci lslamu · Grckom, Zadarska Revija XXXIV, Zadar 1985. lstra.Zivanje grobnog humka iz canog doba u Podvrsju kod Raianjca, Obavijesti HAD, God. XVIII/3, Zagreb 1986.

278

BATOVIC, s., KUKOC, S., BATTAGLIA, R. i COSSIANCICH, BATTAGLIA, R., BATTAGLIA, R.,

1988 -

1915 1920 1926

BATTAGLIA, R., BEBBER, FASANI, L., BENAC, BENAC, BENAC, BENAC,

1959 1980 1955 1957 1958 1962

BENAC, BENAC,

1963 1964

BENAC,

1981

BENKOVSKYPIVOVAROVA, Z., BER:MONDMONTANARI et all.

1981 1982

lstrazivanje prapovijesnirh nalazista · u sjevernoj Dalmaciji {Podvrsje Ljubac), Obavijesti HAD, God. Zagreb 1988. - Su di alcuni scavi preistorici eseguiti nel territorio di Trieste nell'anno 1913, BPI XLI, Roma 1915. - La Grotta delle Gallerie in Val Rosandra, Alpi Giulie XXII, Trieste 1920. - Paleontologia paletnologia delle grotte del Carso, 1, u: L. V. Bertarelli Boegan, Duemila grotte, Milano 1926. - Preistoria del Veneto della Venezia Giulia, BPI 67-68 (Volume fuori serie), 1958-59, Roma 1959. - Katalog: La preistoria del Lago di Guarda, Verona 1980. - Nekoliko prehistorijskih nalaza sa podrucja Niksica u Crnoj Gori, GZ MS ns Sarajevo 1955. - Zelena peCina, GZMS ns Sarajevo 1957. - Crvena stijena - 1956, GZMS ns XIII, Sarajevo 1958. - Studien zur Stein- und Kupferzeit im nordwestlichen Balkan, BRGK 42, Frankfurt 1962. - Gradac Ilinjaca kod Kotorca, Pr. Sar. 1, Sarajevo 1963. - Neke karakteristicne pojave na zapadnom Balkanu pri proucavanju kulturnih i etnickih kretanja, Materijali SADJ Vl, Beograd 1964. - Some of the Western Balkans: The Beginning of lndo-Europeanization in the. Coastal Zone of Yugoslavia and The lndoEurop. St. Vol. 9, Num. 1 & 2, Washington 1981. - Zum neuesten Ferschungsstand die Litzenkeramik in bsterreich, lnt. Symp. Velem 1977, Budapest 1981. - Rublera, Preist. Alp., 18, Trento 1982.

279

BERNABO- BREA, L.,

1966

-

BESIC, Z.,

1967 1967

-

BEUG,

BIANCOFIORE, F., BIANCOFIORE, F., BILL,

1967 1971 1976

-

BILL, BILL,

1984

-

BLEGEN, BLEGEN,

W., Y.l.,

1921 1928 1981 1985

-

BODINAKU, N., BODINAKU, N.,

BONA, I.,

1965

-

neolitico insediamento maltese dell' eta del bronzo nell'isola di Ognina (Siracusa) i rapporti fra la Sicilia Malta dal XVI al XIII sec. Kokalos XVII, Palermo 1966. Geomorfolos'ki razvitak Crne Gore, u: Istorija Crne Gore I, Titograd 1967. Probleme der Vegetationsgeschichte in Stidosteuropa, Bericht der Deutschen Botanisches Gesellschaft, Bd. 80, 10, Stuttgart 1967. La nekropoli eneolitica di Laterza, Origini I, Roma 1967. Origini svilupo delle civilta preclassiche nell'Italia sud-orientale, Origini V, Roma 1971. Die Glockenbecherkultur in der Schweiz und den angrenzenden Regionen, Helvetia Archaeologica 7/197627/28, Ziirich 1976. Die Fri.ihphase der Glockenbecherkultur in Ost-Frankreich, Glockenbecher Symp., Bussum/Harrlem 1976. SiiddeutDie Glockenbecherkultur schland, der Schweiz und reich (ohne Provence), Civil. panif. Paris 1984. Korakou, Prehistoric Settlement near Corinth, Boston & Ne\v 1921. Prehistoric in Ziguries, the Valley of Cleonae, 1928. arkeologjike Iliria 2-1981, 1981. Migrimet bronzit dhe roli i tyre etnosi t ilir, Iliria, 2-1985, 1985. The Poeples of Southern in the Early Bronze Age in Regia 4-5 (1963-1964), Szekesfehervar 1965.

280

BORGHESANI, G. GAGGIA, F., BRANDE,

1980 1973 -

BRANIGAN, BRANIGAN, BREGANT, BREGANT, BRUSIC, Z.,

1974 1975 1975 1978 1972 -

BUCHVALDEK,

1982 -

BUCHVALDEK, BULIC, I., BURTON, R. F.,

1986 1892

-

1874 -

BUTTLER, W., BUTTLER, W.,

1942 -

Katalog: La preistoria del Lago di Guarda, Verona, 1980. Untersuchungen zur Postglazialen Vegetationsgeschichte in der Neretva - Niederungen, Flora 106, Gotingen 1973. Aegean Metalwork of the Early and Middle Bronze Age, Oxford 1974. The Raund Graves of Levkas Reconsidered, ABS 70, London 1975. KoliSce Maharskom Igu - raziskovanja 1973. in 1974. leta, Porocilo 4, 1975. Arhitektura kolisc barja, Materijali SADJ XIV, Beograd 1978. Eneolit i rano broncano doba na sjeverozapadnom 1972 (Magistarska radnja, neobjavljeno). der Terminologie Chronologie im Aneoli und in der Friihbronzezeit im Bohmen und Mahren, Atti Lazise - Verona, Verona 1982. Kultura se snurovou vc strednie Evrope, XII, 1986. Starinska istrazivanja Imotskoj, Bulet. Dalm. XV, Split 1892. Notes on castellieri or prehistoric ruins of Istrian paninsula, of Society, London 1874. Ausgrabung eines bei Ervenik, VAHD L, 1928-1929, Split 1932. Burgwalle in Norddalmatien, BRGK 21, Frankfurt 1932. Gli scavi nel Riparo di Zaccaria di Atti Soc. Preist. Protost. reg. Fri. - Ven. 1973-74, Pisa 1974. Il neo-eneolitico nel Carso Triestino, AV XXIV-1973, 1975.
281

CALZA, V.,CANNARELLA, D.FLEGO, S., CANNARELLA, D.,

1974

-

1975

-

CANNARELLA, D.,

1979 -

CANNARELLA, D. CREMONESI, G., CANNARELLA, D.

1967 1981

-

CANNARELLA, D.R.EDIVO, CARDARELLI,

1981 1983

-

CASE, VALIER,

1984

-

1960 -

N.,

1975

-

1980 -

1981

-

CHILDE, G., CHILDE, G., COLES, HARDING, F.,

1929

-

1950 1979 1974 -

CVIJIC,
282

1922

-

Catalogo delle cavita dei ripari di interesse paletnologico paleontologico sul Carso Triestino, Atti Soc. Preist. Protost. reg. Fri.Giul., III, 1975-77, Pisa 1979. Gli scavi nella Grotta di Samatorza nel Carso triestino, Riv. Sc. Preist. XXII, Firenze 1967. Gli scavi nella caverna Caterina sul Carso Atti preist. Prot. Reg. Fri. - Ven. Giul., IV, 1978-81, Pisa 1981. La Grotta della Tartaruga, Atti Preist. Prot. Reg. Fri. - Ven. Giul., IV, 1978-81, Pisa 1981. Castellieri nel Carso nell'Istria: Cronologia degli insediamenti fra media eta del bronzo prima eta del ferro, Kat. Adriae, Trieste 1983. The Beaker culture in and Ireland, Civil. Campanif. Paris 1984. Les cultures des iles Eoliennes et leur rapport avec le monde egeen, LXXXIV, 1960. Un tumulus Dukat, III, Tirana 1975. Evoluzione tipologica ad ascia in Sardegna, Atti XXII Riun. Sceint. Cen. - Sett., 1980. La tipologia della ceramica striature (Besenstrich) dell'I talia centro Ann. Benac., 7, Brescia 1981. The Danube in Prehistory, 1929. Dawnn of European Civilisation, 5. izdanje, London 1950. The Bronze Age in Europe, London 1979. Le neolithique de la Mem. Soc. Preh. Fr. 11, Paris 1974. Balkansko poluostrvo i juznoslovenske zemlje, Beograd 1922.

CURCIC, V., CURciC, V.,

1900 1909 -

Gradina na Rame, Prozorskog kotara, GZMS XII, Sarajevo 1900. Prahistorische Bosnien der Herzegowina in den Samdes in Wien, WMBH XI, Wien 1909, Uvod i praistorijskih gradina Bosni, GZM ns XXV, Sarajevo 1965. Ornamentisana keramika ranog bronzanog doba zapadne S:rblje i istoene Bosne, Clanci i Grada VIII, 1970. Od do Ilira, Sarajevo 1976. djelatnost grupe Bosni, Godisnjak CBI XIII/ 11, Sarajevo 1976. Velika gradina it Varvari - 1 dio (slojevi eneoHta, ranog i srednjeg bronzanog doba), GZMS ns XXXII/ 1977, Sarajevo 1978. Bronzano doba Hercegovini - stanje i istrazivanja, 4, 1978. La prima media eta del bronzo coste orientali dell' retr9terra. Godisnjak CBI XVIII/16, Sarajevo 1980. i »Litzen« keramika na Neretve, Dolina rijeke Neretve .. , Split 1980. Praistorijski sa srednjovjekovnim kod Bilece, 6, 1982. Jadransko-zapadnobalkanska regija, Praistorija IV, Bronzano doba, Sarajevo 1983. Einige zur dem Problem der der Bronzezeit Godisnjak CBI XXI/19, Sarajevo 1983. Testimonianze di nel Lazio, Firenze 1976.
283

cOVIC, COVIC,

1965 1970 -

COVIC, COVIC, COVIC,

1976 1978 -

COVIC, COVIC,

-

1980 -

C'OVIC, COVIC, COVIC, COVIC,

1982 1983 -

DELPINO,

F.,

1976 -

S.,
DIIV'IITI<.IJEVIC. S.,

1961

ncolita i zapali.noj Zagreb 1961.
---

u sjcveroOpvs. Arch. V,

1966

na Vinkovackog oli 1957. cio 1965. godinc i vi iek, Acta musei CibaI, 1966. Die der Genese nalcn Typologie, 1967. Lies regio-

S.,

1967

S.,

1979

-

S., DOUMAS, 1977

-

DORPFELD, W., DORPFELD, \N., DRECHSLERBIZIC, F.. ,

1927

-

1935
1983

-

Vucedolska kultura i vucedolski kulkompleks; kultuili dalji zivot vucedolske bastine, u: III, doba, Sarajevo 1979. Lasinjska u: III, Eneolitsko doba, Sarajcvo 1979. Early Bronze Age in the Cyclades, Stud. Med. Arch. XLYIII, 1977. Alt-Ithaca, 1927. Alt-Olyrnpia, 1935. broncano doba Lici i Bosni, u: Praistorija IV, doba, Sarajevo 1983. Die te von rischen XXVII, 1975. ven und Elemenin der ungaAAASH 3--4, Budapest

ECSEDY, I.,

1975

-

ECSEDY, I.,

-

ECSEDY, I., ECSEDY, I.,

1979

-

zur Frage der relatider Kultur und Eindringungen in Ostungarn, XV, Krakow 1975. T'he People of in Eastern Hungary, Budapest 1979. Die der kovci Kultur Szava und einige Fragen der in Si.id-

284

ECSEDY, 1.,

1981

-

pannonien, Janus Pannonius Muzeum evkonyve XXIII (1978), Pecs 1979. Angaben zur Frage der Somogyvar - Vinkovci, Kultur, lnt. Symp. Velem 1977, Budapest 1981. Vaganacka peCina, Opvsc. Arch. 10, 1985. Jugoistocnoalpska regija, u: Praistorija IV, Bronzano doba, Sarajevo 1983. Katalog metala, Narodni muzej Beograd, Praistorija 1, Beograd 1954. Quelques elements datant la civilisation de Bubanj-Hum, Al 1, Beograd 1954. Zur Kenntnis einer friiher Welle der auf dem Balkan, St. Praeh. 1-2, Sofia 1978. Crna Gora u praistorijsko doba, u: Praistorija Crne Gore 1, Titograd 1967. Neolithikum und Bronzezeit in Sel'und Makedonien, BRGK 39 1958 Frankfurt 1959. Pontski i stepski uticaji u donjem Podunavlju i na Balkanu na prelazu iz neolita u metalno doba, GZM ns XV-XVI, Sarajevo 1961. Praistorija na tlu Srblje, Beograd 1973. Panonsko-podunavska regija; Centralnobalkanska regija, u: Praistorija IV, Bronzano doba, Sarajevo 1983. Bubanj, Velika humska Cuka, Nis 1983. Pamjatniki fatjanovskoi kulturi, Arh. SSSR, V1-21, Moskva 1976. Ezero rannobronzovoto seliste, Sofia 1979. The Early Bronze Age Daggers in Great Britain, PBF Vl/2, Miinchen 1975.
285

FORENBAHER, S. VRANJICAN, GABROVEC, S., GARASANIN, D., GARASANIN, D., GARASANIN, D., GARASANIN, D., GARASANIN, GARASANIN,

1985 1983 1954 1978 1967 1959 1961 -

GARASANIN, (;ARASANIN, GARASANIN, GADZDACKAJA,
,

1973 1983 S., 1976 1979 1975 -

GEORGIEV, G. 1. et al., GERLOFF, S.,

GIMBUTAS,

<]IMBUTAS,

CilRIC:,

GNIRS, GOLDMAN, GOVEDARICA,

GO'!EDARICA, GOVEDARICA,

GOVEDARICA,

The Prehistory of Europe, Part I, Cambridge 1956. 1961 - Notes on the chronology and expansion of Pit-grave Cultula de l'age de la re, L'Europe 1961. 1963 Indo-Europeans: Am. Vol. 65, No. 4, 1963. 1965 - Bronze Age Cultures in central and eastern Europe, London, 1965. 1973 - The destruction of Aegean and East civilisation around 2300 Bronze Age tions in the London 1973. 1971 - Mokrin, nekropola doba, Dissertationes et XI, Beograd 1971. 1925 - Istria Karlsbad 1925. in Boeotia, 1931 - Excavations at 1931. stratigrafiji prais1982 naselja u jugozapadnoj CBI 18, 1982. 1983 - Die von Veliki Gradac auf Privala, AI XX-XXI, 1980-1981, Beograd 1981. 1985 -- Die des der im Adria-Gi.irtel des Balet le debut de l'age du ... Krakow 1985. i 1986 - Problem datacije kasnom eneolii starijim doba, Godisnjak CBI XXIV/22, Sarajevo 1986. Einige Fragen der· der altesten ostadriatischen der Karp. - Donau-Balk. - Zone, Beograd 1987 ..

1956

-

COVEDARICA,

1987

-

286

COVEDARICA,

1989

-

c.;UILAINE, GlHLAINE, GUILAINE,

1967 1972 1976

-

GOJLAINE,
Z.,

1984 1976 1967 1974 -

HAMMOND, N. G. L., HAMMOND, G. L.,

HAMMOND. N. G. L., N. G. L., H.\REJ, Z., HAREJ, Z.,

1976

-

1978 1982

-

HAREJ, Z., HARRISSON, R.

1986 1977

-

HAUSLER,

1969

polozaju kulture jadpodrucju, AV 39 1988, Ljub1989 (u stampi). La du vase me les Car1967. L'age du occiAriege, Paris 1972. La des vases mes le Midi de la GlocSymp., Bussum/Haarlem 1976. La des formes la Civil. Paris 1984. podrucju i okolice, Si1976. Tumulus-burial the ve circles of the ABS 62, 1967. The - Burials of Leucas the and Greece, ABS 69, 1974. Greece areas, New Jersey 1976. Tumulus-burial lems of Iliria IV, Ti1976. Kolisce v Partih pri lgu skem PoroCilo VI, 1978. Kolisce v Partih pri lgu skem barju, PoroCilo IX-X, 19811982, 1982. Kultura kolisc 1986. The Beaker Culture of Portugal, ASPR 35, Cambridge 1977. der Ver. 1969. Halle 24,

i

287

HAUSLER, HA.USLER,

1974 1975

I-I.i\USLER, HERAK, HEURTLEY, W. HOER:NES, HOERNES, HOLMBERG, HORVAT, I.,

1976 1957 1935 1898 1915 1974 1952 1982

G.,

1987 1958

HUNDT,

Die Graber der alteren kultur zwischen Ural und Dnepr, Berlin 1974. - Der Ursprung der tur<< zwischen W olga und Dnepraufgrund der und Besttatungssitten, XV, Krakow 1975. der alteren - Die kultur zwischen Dnepr und Karpaten, Berlin 1976. - Geoloska podloga u: Krs Jugoslavije, Split 1957. - Excavations in Ithaca, Part 2 and ABSA 35 (1934-35), London 1935. - Urgeschichte der bildenden Kunst in Europa von den Anfangen bis 500. v. Wien 1898. - Urgeschichte der bildenden Kunst Europa, Zweite Auflage, Wien 1915. - The Swedish Excavations at Asea Arcadia, Gotebourg 1974. - Vegetacija kao prirodni gospodarstva u Veterinaria, God. I, Br. 8-10, Sarajevo 1952. - Varreza Bard'hocit rretit Iliria 1982, 1, 1982. bronzit Iliria 1987-1, 1987. - Katalog I, Die Funde der Glockenbeoherkultur und der Materialhefte zur Bayerischen Vorgeschichte, Heft 11, Miinchen 1958. Nouvelles nie, St. donnees sur l'antiquite sur le territoire de 1, Tirana 1964.

ISLAMI, S.,t:EKA,

1964 -

JENC,

1984 -

Pasnjacko stocarstvo kao utjecajni faktor na kulturni pejzaz Geografski pregled 26-27, 19821983, Sarajevo 1984.

288

.JOVANOVIC, JUBANI, JUBANI, G.. KALICZ, N., KALICZ, N.,

1979 1972 1984 1962 -

Stepska kultura eneolitskom periodu Jugoslavije, u: Praistorija III, Sarajevo 1979. La ceramique illyrienne de la citc de Gajtan, Iliria Tirana 1972. Monumente arkeologjike Monumentet 1, 1984.

KALICZ, N., KALICZ, N., KALICZSCHREIBER, R., KALICZSCHREIBER, R., SOPER, V., KLEIN, L. S., KODRIC, -

..

Das friihbronzezeitliche von St. Polten NO, Arch. Austriaca 32, Wien 1962. 1968 - Die Friihbronzezeit in Nordost-Ungarn, Arch. Hungarlca sn XLV, Budapest 1968. 1982 - Die terminologischen und chronologisohen Probleme der Kupfer- und Bronzezeit in Ungarn, Atti Lazise Verona, Verona 1982. 1984 - Die Mak6-Kultur, u: Kulturen Friihbronzezeit ... , Beograd 1984. - Die Hatvan-Kultur, u: Kulturen der Friihbronzezeit ... , Beograd 1984. 1975 - Die Bedeutun2: von Budapest in der chronologie der mitteleuropaischen Friihbronzezeit, XV, Krakow 1975. 1976 - Die Probleme der Glockenbecherkultur in Ungarn, Glockenbecher Symp., Bussum/Haarlem 1976. 1983 - The Castellieri of Venezia Giulia, Northeastern Italy, BAR Internacional Series 192, London 1983. 1982 - Archaeological Typology, BAR Intern. Ser. 153, Cambridge 1982. 1957 - Geoloska podloga i tla slovenackog kraskog podrucja, u: Krs Slovenije, Split 1957. 1985 - Kultura tumulare Shtojit, Iliria 2, 1985, 1985. - Kultura Ilire parahistorike Shqi1985. 1970 - Rapports de civilisation illyro-egeens l'age du bronze et survivances des certaines objects de type myceenien l'age du fer, St. VII-2, Tirane 1970.

289

KOROSEC, KOROSEC, KOROSEC, KOROSEC, KOROSEC, KOROsEC, KOROSEC, KOROSEC, KOROSEC, i

1946 -

KOUMOUZELIS,

KlJNA,

KUNA, MATOUSEK, V.,

PeCina Hrustovaca, novi lokalitet Slavonske kulture, GZMS ns 1, Sarajevo 1946. predhistorijsko 1950 - Travnik i okolina doba, GZMS ns IV!V, 1949/50, Sarajevo 1951. 1956 ___: Arheoloske osta:line v Predjami, Razprave IV/1, Ljubljana 1956. 1956 -- Nekaj novih podatkov slavonskoj podrocju nase jadra'llske obale, AV Vll/4, 1956. 1959 - Kulturna opredelitev materijalne kulna koliscih pri lgu, AV IX-X/2, 1958-1959, 1959. 1962 - Neka pitanja oko eneolita Dalmacije, ARR 11, Zagreb 1962. 1975 - Eneolitik Slovenije, AV XXIV, 1973, 1975. 1969 - Najdbe s koliScarskih pri lgu na Ljubljanskom na 1969. 1980 - The early and middle helladic period in Elis, microfilms - London 1980. 1981 - Zur neolithischen und aneolithischen Kupferverarbeitung im Jugoslawiens, Godisnjak CBI XIX/ 17, Sarajevo 1981. zvonco1978 - Medena industrie vithy poharu ve sredni PraeVll, Varia 1, 1978. 1976 Culture Relations in the LoBasin, Glockenbecher Symp., Bussum/Haarlem 1976. Dosedanje arheoloske najdbe v jamah okoli Divace, Acta Carsologica 11, Ljubljana 1959. in casovna jamskih najdb na Trzaskem krasu, AV XVIII, Ljubljana 1967. Jamska arheologija maticnega Acta Carsologica Vl, Ljubljana 1974.

N. & VAN DER WAALS, LEBEN, F., LEBEN, F., LEBEN, F.,

D., 1959 1967 1974 -

290

F.,

1975 ·- Opredelitev neolitske in cneolitske

F.,

1979

-

L.EGNANI, F., LEGNANI, F. STRADI, F., JJPPERT,

1968 1963

-

1964 1977 -

U>NZA,

1981 1978

LOSERI, L. R., et al.,

LOZAR, R., I_OZ:AR, R.,
J. OZAR, R.,

1941

-

keramike iz jamskih najdisc jugovshodnega alpskega prostora, V XXIV 1973, Ljubljana 1975. Progress arrd Achievements of Thirty Years of Research into Early Prehistory in Slovenia, AV 1979. Piccola Guida della Preistoria di Trieste del territorio, Trieste 1968. Gli scavi nella Caverna dei Ciclami nel Carso triestino, Atti della VII Riunione scientifica, Firenze 1963. Das friihbronzezeitliche St. Polten, Arc1h. triaca 35, Wien 1964. Appunti sui castellieri dell'Istria della provinzia di Trieste, Trieste 1977. La ceramica del castelliere degli Elleri, Trieste 1981. I castellieri di Nivize, Monte Grisa, Ponte S. Quirino, Monografie di degli Atti dei Civici Musei di Storia ed Arte, Trieste 1972; Studije keramiki, GMS XXII, 1941 Neolitske stanovanjske na Vinomeru, GMS XXII, 1941 Stratigrafija in kronologija stavb na kolih pri Studencu, GMS XXIII, Ljubljana 1942 - XXI. Sila in bodala iz stavb na kolih na Barju, GMS XXIV, 1943

1942 1943

-

R.,

S.,

1886

-

tragovi prethistorickoga opazanja nas jos pocetkom proteklog stoljeca, VHARD VIII, Zagreb 1886. Einige Bemerkungen zur Genese der Zivilisation in Europa, XV, Krakow 1975. Friihbronzezeit Polens, Krakow 1977.
291

MACHNIK, MACHNIK,

1975

-

1977 -

1978 MACHNIK, MANDIC, MAJNARICPI\NDZIC, N., MALEZ, l'!IALEZ, MALEZ, 1985 1935 1976 1955

-

1956 1960 1903 -

MARIJANOVIC, MARIJANOVIC, !\AARIJANOVIC, MARINI, D.,

1978 1981 1982 1975

-

MARKOVIC,

1974 1985 1952 1953 -

MARKOVIC, MAROVIC, I., MAROVIC, I., MAROVIC, I.,

Praistoria ziem polskih III - Wczesna epoka brazu, Wroclav 1978. Zum uber die Sc11neckenberg-Glina III-Kultur, XXIV, Krakow 1985. Gradine, gromile i druge starine okolici Livna, GZMS XLVII, Sarajevo 1935. Die Litzenkeramik Istrazivanja 5, Novi Sad 1976. Speleoloska istrazivanja 1953. godini, Ljetopis 60, 1955. Speleoloska 1954. godini, Ljetopis 61, Zagreb 1956. Pecine Cicarije i Ucke u Pri29 - Acta Geologica 1960. I di della Venezia Atti J\.1us. Cit. St. Nat. IV, 1903 ste 1981). eneolitske 1z GZMS ns XXXII/1977, Sarajevo, 1978. Ravlica peCina GZMS 35/36, 1981. Novi eneolitski iz GZMS 37, 1982. della antiche alla di ne recenti Alpi 69/1, 1975. The and of the cave, XV, 1974. Neolit Crne 1985. Nalaz kod Knina, VAHD LIV, Split 1952. Arheoloskog VAHD LV, Split 1953. Iskopavanje kamenih gomila oko vrela rijeke g. 1953, 1954 i 1958, VAHD LXI, 1959, Split 1963.

1963

-

292

, 1.,

1976 -

MAROVIC, 1., MAROVIC, 1.,

1980 -

\ROVIC, 1., MAROVIC, ( 1., MAROVIC, 1. COVIC, MARZOLINI, G., G.,

1981

-

1984 1985 1983 1972 1979 -

MARZOLINI, G., 1 MENGIN, HOERNES, MENGIN, 0., MILOJCIC, V., MILOJCIC, V., MILOJCIC, V.,

1983 1925 1931 -

1949 1955
-

1959 -

dosadasn;ih istrazivanja kamenih gomila oko vrela rijeke Cetine god. 1953, 1954, 1958, 1966 i 1968. Materijali SADJ Xll, Zadar 1976. Prahistorijska istrazivanja okolici Narone, Dolina rijeke Neretve ... , Split 1980. Novi prilozi ranog bronzanog doba srednjoj Dalmaciji i Bosni, VAHD LXXIV, Split, 1980. broncanog doba Prilozi Dalmaciji, VAHD LXXV, Split 1981. regija prahistoriji, Cetinska Krajina ... , Split 1984. lskopavanje kamenih gomila Bogomolju na Hvaru, VAHD 78, Split 1985. Cetinska kultura, Praistorija 111, Bronzano doba, Sarajevo 1983. Gli scavi nella Grotta degll Zingari, Ott., Ann. Grup. Grot. Assoc. V, Trieste 1971-1972. 1 preistorici nella Grotta dell' Ansa di San Pelagio, Soc. Preist. Protost. Reg. Fri. - Ven. 111, 1975-77, Pisa 1979. La Grotta del Pettine di Gabrovizza, Atti Soc. Preist. Protost. reg. Fr. Ven. IV, 1978-81, Pisa 1983. Urgeschichte der bildenden in Europa, Wien 1925. Weltgeschichte der Steinzeit, Wien 1931. Chronologie der jiingeren Steinzeit Mittel- und Siidosteuropas, Berlin 1949. Frage der Schnurkeramik in Griechenland, Germania 33, Frankfurt, 1955. Chronologie der jiingeren Steinund Bronzezeit SiidostMitteleuropas, Germania 37, Heft 1/4, 66 -84, Frankfurt 1959.
293

MILOJEVIc, MILOSEVIc, MILOSEVIc, MILOSEVIC, GOVEDARICA,

Z.,

1954 1981 -

1984 · 1986 1960 1961 -

MIROSAVLJEVIc, V., MLAKAR, S.,

1983 -

MORINZ, S., ROMAN, MOSER,

1968 -

1899 -

geografskim dinarskog krsa, Mat. III KGJ, Sarajevo 1954. Arheoloski spomenici gornjeg i srednjeg toka rijeke Cetine, Zbornik Cekrajine 2, Sinj 1981. Pregled arheoloskih istrazivanja u Cetinskoj krajini, Kraji... Split 1984. Otisic, Vlake - praistorijsko nalaziste u vrtaCi 1, Godisnjak CBI XXIV/22, Sarajevo 1986. Prethistorijski objekti na otoku Cresu, Ljetopis 64, Zagreb 1960. Neka terenska ispitivanja u okolini Duklje u Crnoj Starinar Xl/ 1960, Beograd 1961. Aspetti della metalurgia dell' eta del antico medio in Frit1li, u: Kat. Adriae, Trieste 1983. Aspetti relativi all' eta del bronzo nella nostra preistoria del Caput Adriae, u: Atti Adriae, Trieste 1983. Aspekte des Allsgamgs des Aneo1itund iibergangsstufe zur Bronzezeit im Raum der Niederdonau, Dacia XII, Bukarest 1968. Der Karst t1nd seine Hohlen, Trieste 1899. Mogilnii pogrebenija ot rannobronzovata epoha pri Trnava i Kneza, Vracanski okrg. XVIII/ Sofija 1976. Prethistorijski Hvar, Zagreb 1955. Markova spilja na otokll Hvaru, novo nalaziste neolitske obojene keramrke, ARR 1, Zagreb 1959. Markova spilja na IV, ARR Vl, Zagreb 1968. Die Nitra-Kultur, u: Kulturen der Friihbronzezeit ... , Beograd 1984. The Bell ct1lture in East Central Europe, Civil. Campanif., Paris 1984.

NIKOLOV,

1976 -

NOVAK, G., NOVAK, G., NOVAK, G., NOVOTNA, NOVOTNY, NEUSTUPNY,

1955 1959 1968 1984 1984 -

294

NEUSTUPNY, NEUSTUPNY,

1966 1976 -

mladsim eneolitu v karpatske kotline, Sl. Arch. XIV-1, Bratislava 1966. Archeological Comments to the IndoEuropean Orig. Roma 1976. Moravska protouneticka kultura, Sl. Arch. XV 2, Bratislava 1967. Prapovijcsna naselja i grobne gomii Listica), GZMS lc (Posusje, ns Sarajevo 1978. Bemerkungen zur relativen Chronologie des Endeneolithikums am Beispiel Stidwestdeutschland und der Schweiz, Ti.iblnger Monographien 1978. istrazivanja u Boki Kotorskoj, Starinar XXVIII-XXIX (1977-1978), Beograd 1979. Neki aspekti sirenja egejske i grcke kulture na centralni Ba:lkan, Starinar XXXVI, Beograd 1985. Iskopavanje tumula ranog bronzanog doba u Tivatskom polju, Starinar Beograd 1974. Die Stellung der Uferansiedlungen bei Ljubljana im aneolithischen und frtihbronzezeitlichen tem der mittleren Donaulander, AV 35, Ljubljana 1984. Tholoi, tumuli et cercles funeraires, Paris 1976. ,deposito secondario n. di Montesei di Sereso, Pr. Alp. 8, Trento 1972. L'eta del bronzo nella Peninsola Italiana 1, L' antica eta del Firenze 1971. L'eta del 'bronzo, u: Preistoria del Caput Adriae, Trieste 1983. Prilozi pretpovijesti Istre, JZ 1976 -78, Pula Rijeka 1978. pretpovijesti ltalije i odnosima dviju Jadranskih obala, JZ 1976 -1978, Pula - Rijeka 1978.
295

ONDRACEK, OREC,

1967 1978 -

W.,

1982

-

PAROVIC PESIKAN, PAROVICPESIKAN, PAROVICPESIKAN, TRBUHOVIC, V., PARZINGER,

1979 1985 1974 1984

-

PELON, 0., PERONI, R., PERONI, R., PERONI, R., PETRIC, N., PETRIC, N.,

1976 1972 1971 1983 -

1978 1 -

PETRIC, N.,

1979 -

PETRIC, N., R., R., PLESOVA-

1981 1941

-

1954 1976 -

alle dell' Istria, Atti del Centro di ricerche storiche di Rovigno IX, 1978-79, Rovinj 1979. Uvod dubroYackog VAM, sv. XIV, Zagreb 1981. Beitrage zur Landschaft im NiederWien 1941. Urgeschichte der oesterreichischen Wien 1954. Die des mitteleuropaischen mittleren ji.ingeren Aneozur Glockcnbcchcr Symp., 1976. Trojanischc der bronzezeit in Anatolien, Agais Gebieten, Mainz 1979. Die Bronzczcit Beginn der Eisenzeit in S., I, 1982. Dvije prehistoricke gradine govini, GZMS 1890. Bisce polje kod Mostara, GZMS III, Sarajevo 1891. Starine Bosni, &ZMS VI, Sarajcvo 1894. GZMS SaraArhcoloskc jcvo 1895. La dei Castellieri, Antich. Udinc 1972. Altoadr. des Beginns der Fri.ihbronzezeit in XV, Krakow 1975. Cotofeni, 1976, Dcr Stand der verzierten Si.id»Die kcramik in Mittel verwandte in den angrcnzenden Gebiet« Halle (Saale) 27-31 1979 stampi).

1979 -

PRENDI, F.,

1982 -

RADIMSKY, V., RADIMSKY, VT., RADIMSKY, V., RADIMSKY, V., RADMILLI, ROMAN, ROMAN, RuMAN,

1890 1891 -

1894 1895 1972 1975 1976 1979 -

:296

ROMAN, RUTTER, RUTTKAY,

1981 1982 1975

-

RIJTTKAY,

1981

-

rumanischen Fri.ihbronzezeit, lnt. Velem 1977, Budapest 1981. Group of Distinctive rated Early Helladic III Potery from Hisperia 51, 4, Athens 1982. einige Fragen der cedol Kultur in und im V XXIV 1975. 1973, II. Beitrag zur Evforschung der Leitha-Gruppe, Int. Symp. Velem 1977, Budapest 1981.

SACHENBACHER PALAVESTRA, SAKELLARAKIS, MARIC, Z., SAUTER, R.

1986

1975 1950

SCARPA, V., SCARPA, V., SCHMIDT, SCHREIBERKAUCZ, R., SCHUBERT, SCHUBERT, SEFERIADES, SIMOSKA, D. SANEV, V.,

1888 1890 1902 1984 1974 1982 1983 1976

Tierknochenfunde aas Pod bei Bugojno, einer befestigten Siedlung der Bronze- und Eisenzeit in Zentralbosnien, Mi.inchen 1986. - Zwei Fragmente mykenischer Keramik vom Debelo brdo in Saraje-vo, Germania 53, Berlin 1975. - Collombey (Valais). Les fouilles dans la de la Barmaz, 1950., Ur-Sch\veiz XIV, 3, Basel 1950. - Predhistoricka spilja »Tradan« pokraj Zatona I dio, Ball. Dalm. XI, Spalato 1888. - Predhistoricka spilja >>Tradan<< pokraj Zatona II dio, Ball. Dalm. XIII, Spalato 1890. - Heinrich Scbliemann's Sammlung Trojanischer Alterti.imer, Berlin 1902. - Komplex der Nagyrev-Kultur, Kulturen der Fri.ihbronzezeit .. Beograd 1984. - Studien zur fri.ihen Bronzezeit an der mittleren Donau, BRGK 54, 1973, Frankfurt 1974. - Spateneolithikum and Fri.ihbronzezeit im si.iddeutschen Raum, Atti Lazise - Verona, Verona 1982. - Dikili Tash: Introduction la prehistoire de la Macedoine orientale, 107, Paris 1983. - Praistorija vo centralna Pelagonija, Bitola 1976.

-

297

SREJOVIC, D., SREJOVIC, D.,

1976 1987 -

STACUL, G., STACUL, G., STACUL, G., STEINDORF, G., STRAHM,

1972

-

1983 1935 1976

-

SONJE,

1966

-

Humke stepskih odlika na teritoriji Godisnjak CBI XIII/11, Sarajevo 1976. Die Hauptwege des Vorstosses der Steppenkulturen auf den Balkan, Int. Simp. D. Milanovac, Beograd 1987. Scavo nella Grotta del Mitreo presso San Giovanni al Timavo, Atti Civ. St. Ar. 7, Trieste 1972. Castelliere Marchesetti presso Slivia nel Carso triestino, Riv. Sc. Preist., XXVI, Parma 1972. Grotta del Mitreo, Kat. Adriae, Trieste 1983. Erster Band, 1935. Der Beitrag der Funde aus dem schweizarischen Mittelland und dem zur Chronologie der Glockenbecher, Glockenbecher Symp. 1976. Prethistorijski nalazi pos'lije drugog svjetskog rata Porestini, JZ VI/ 1963-1965, Rijeka 1966. Necropole de l'age du bronze ancien pres du village Belogradec, St. Praeh. 1-2, Sofia 1978. Les en prehistoire XIII, 2, Paris 1970. Le et le bronze ancien egeens, Paris 1983. Die Bronzezeit in Bayern, BRGK 40, 1959, 1960. Die fri.ihbronzezeitlichen ren Vorgesch. Forsch. 11, Berlin 1938. The Swedish Messenia Expedition, 1938. Das adriatische Gabiet in VorFriihbronzezeit, Lund-Leipzig 1939. Materijalna i arheoloski spomenici kao prilog sintezi okvirnog merituma kompleksa Skadarskog

TO;\ICEVA, G., TR.EINEN, F., TRELJIL, R., TORBROGGE, W., UENZE, 0.,

1978 1970 1983 -

1960 1938 -

VALMIN, N., \t",\LMIN, N.,

1938

-

1939 1983 -

ZIZIC,
298

VELIMIROVIC: L.l:ZIC:, VIGLIARDI, 1980

-

-

zera, Naucni skupovi CANU 9, Skadarsko jezero, Titograd 1983. Poignard en bronze tumulus pres de Medun, AI XX-XXI/19801981, Beograd 1983. Rapporti tra Sardegna Toscana nell' eneolitico finale-primo bronzo: La Grotta del Fontino nel Grossetano, Atti della XXII Riun. Scient. Sard. Cen. - Sett., Firenze 1980. Litzen-keramika savsko-dravskog medurjecja, u: Praistorija IV, Sarajevo 1983. prethistorijskim zlatnim nalazima u Jugoslaviji, ARR I, Zagreb 1959. oruzju ranog broncanog doba u Jugoslaviji, VAMZ 1961. Zur der Kosihy-C:aka Gruppe in der Slowakei, Sl. Arch., XIV-2, Bratislava 1966. Zur Problematik der Glockenbecherkultur im Mitteldonauraum, GlockSymp., Bussum/Haarlem 1976. Die Dolche in der Slowakei, PBF Abt. VI, Band, Mtinchen 1974. der Bedeutung Kulturimpulse in der Entwicklung der alterbronzenzeitlicher Zivilisation im der Slowakei, Atti Lazise - Verona, Verona 1982. Prodiranje morskih uticaja u unutrasnjost Jugoslavije, Mat. III KGJ, Sarajevo 1954. Einzelfunde von Olympia 1907-1909, Mitt. kais. deutsch. arch. lnst. XXXVI, Athen 1911. Funde des Kreises in Oesterreich, Serta Hoffileriana VHAD n. s. XVIII-XXI/19371940, Zagreb 1940. Klima slovenackog kraskog podrucja, Krs Slovenije, Split 1957.

VINSKIGASPARINI, VINSKI, Z., VINSKI, Z., \'LADAR, VLADAR,

1983 1959 1961 1966

-

-

1976

-

\1

Ll\DAR,

1974 1982 -

VUJEVIC,

1954

-

WEEGE, F.,

1911

-

\.VILLVONSEDER,

1949 -

WRABER,

1957

-

299

ZDANOVSKI, N.,

1954 -

ZIRRA, V.,

1960 -

Stocarska kretanja, Radovi Poljoprivredno-sumarskog fakulteta u Sarajevu, God. III, br. 4-5, Sarajevo 1954. Kul'tura pogrebenij s ohroj v zakarpatskih RNR, Materijaly i arheologii Jugozaissledovanija pada SSSR i RNR, 1960.

REGISTAR KULTURNIH CJELINA
Alpski facijes Apeninska 146, 165 Armenohori grupa 247 25, 27, 28, 29, 49

Badenska kultura 25, 26, 214 Belegis grupa 169 Belotic"Bela crkva grupa 140, 144, 185, 216, 247, 248 Bilanovo 1kultura 62, 205, 207, 245 Brivnska kuitura 71, 75, 76, 207 Bubanj.Jium 209 Bubanj-Hum grupa 27, 39, 49, 50, 51 Bubanj-Hum III gnupa 144, 221, 222, 228, 247, 248 Cetinska 'IOultura 10, 11, 68, 69, 95, 109, 110, 112, 117, 119, 125, 128, 129, 131, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139, 140, 141, 142, 144, 145, 146, 147, 153, 156, 162, 163, 164, 168, 172, 183, 189, 190, 199, 201, 211, 218, 219, 220, 221, 222, 223, 224, 225, 226, 227, 228, 229, 230, 237, 243, 244, 247, 248 Cetinski 199 ,k:Jultura 14 kultura 14, 214 caka grupa 205 Dinarska kultura 142, 145, 147, 148, 160, 161, 163, 164, 165, 166, 167, 195, 199, 200, 201, 225, 226, 227, Donja Brnjica-Gomja Strazava grupa 149, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 159, 168, 169, 170, 171, 172, 189, 191, 192, 193, 194, 228, 229, 236, 237, 238, 242, 244, 249 171

Egejski kultumi 215, 222 Einzelgra!bkultur 29 Ezero ku1tUI1a 14, 209, 214, 218, 222, 247, 249 Fiizesabony grupa 249 Glasinacka kultura 171 Glina III kultura 218 Glina kultura 14, 60, 61, 62, 63, 125, 128, 184, 220, 244, 247 Glockenbecher-Osepel grupa 14, 56, 58, 59, 60, 63, 206, 244, 245, 247

301

Glockenbecher G1ockenbecher Gradinska

57, 59, 188, 205, 245 kompleks 55, 58, 60, 62, 204, 205, 206, 207, 217 81

Hatvan kultura 14, 51, 52, 74, 166, 228, 248, 249 Hloplce Vesele kultura 62, 244, 247 Hurbanovo tip 69 lg 1 grupa 27, 28, 38, 45, 53, 108, 204, 207 Ig grupa 27, 39, 49, 50, 51 Impresso kultura 115 kr.ug 18, 192, 193, 202, 225, 241 Jadrans!ki kulturni krug 17, 18, 89, 184, 232, 234, 235, 236, 242, 243, 252 Jadransiki tip kulture 27, 94, 108, 110, 178 tip 60, 63, 184, 247 Kasnovucedoski Iwlturni komplek!s 27, 74, 107, 108, 188, 204, 207, 219, 242, 243 ikultura 49, 50, 52, 249 kulture 25, 27, 28, 29, 30, 31, 33, 35, 36, 39, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 48, 49, 52, 58, 62, 64, 69, 75, 94, 95, 98, 100, 102, 105, 106 107 108 124, 125, 128, 178, 186, 187, 199, 200, 209, 210, 217, 218, 243 , , ' Kosiihy-Caka •kultura 51, 52, 53, 108 · KoStany 249 Kotorac-Cetina 109 Kultura grohnih humkJi 169, 195 Kultura III per;ioda 221, 245, 247, 249 Kultura :istoenoalpskih sojenica 25 Kultura jamnih grobova 61 Kultura kastelijera 73, 81, 82 Kultura kataikombnih grobova 61 Kultura kuglastih amfora 26, 50, 62 Kultura ljubljanskog barja 52 Kultura snur keramike 55, 62, 204, 205 Kultura trakaste keramike 25 Kultura vrpcanste keramilke 25, 26, 50, 204, 205 Kultura pehara 26, 27, 29, 50, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 76, 108, 124, 127, 185, 204, 205, 206, 207, 209, 210, 219, 244, 245

25 Lagozza kultura 74 Languedocien 165, 248 Lasinjska ku1tura 219, 220 bl, 12, 14, 17, 25, 26, 27, 28, 29, 31, 32, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 45, 46, 49, 50, 51, 52, 53, 59, 62, 63, 64, 66, 71, 73, 74, 75, 79, 83, 94, 95, 99, 100, 106, 107, 111, 112, 120, 124, 145, 147, 155, 156, 164, 178, 183, 184, 187, 199, 200, 201, 203, 204, 205, 206, 207, 208, 209, 210, 219, 221, 243, 245 kulturni kompleks 42, 102, 106, 124, 179, 184, 185, 187, 192, 199,. 200, 203, 205, 206, 207, 208, 209, 210, 222, 237, 242, 243, 244, 245, 248
302

Maj:kops:ka kultura 55 Ma:ko krultura 14, 74, 108 Maliq IIIa grupa 14, 214, 245, 249 Maliq grupa 249 MierzanoV1ice grupa 248, 249 Mikenska 165, 172 Monteoru ,kul 248 Moris grupa 141, 249 Nagyrev kultura 14, 51, 62, 76, 141, 142, 144, 166, 170, 221, 223, 244, 247, 248, 249 Nagyrev kompleks 56 Nakovanska kultura 106, 206 Nitra grupa 51, 52, 55, 60, 63, 141, 142, 247 Nyrseg grupa 14, 74, 247 .grupa 50, 51, 52, 56, 60, 63, 124, 244, 247 248, 249 Para6in grupa 78, 171 Periam grupa 14, 249 Pirinejska grupa 56, 57, 58, 59, 247 Pitvaros grupa 141 Polada ,kJultura 52, 53, 57, 58, 61, 62, 63, 64, 69, 70, 85, 142, 144, 165, 166, 209, 226, 244, 247, 248, 249 147 Prebunannaro grupa 57, 165 Protoapenirrs'ka kultura 165, 223, 229, 249 grupa 223, 248 Protoappeninnico grupa 165, 229 Protocetinski facijes 95, 100, 106, 107, 108, 112, 114, 116, 117, 118, 119, 120, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 133, 134, 135, 140, 141, 150, 186, 187, 199, 200, 208, 209, 210, 211, 217, 219, 220, 222, 223, 227, 242, 245, 248 kultura 50, 51, 57, 59, 60, 63, 244, 247 Protounje1Jicki kompleks 53, 57, 59, 61, 62, 124, 210, 217, 247 grupa 165, 248 Ragelsdorf"Oggau-Loretto grupa 49 Remedello 50, 53 Retz-Gajary kuluura 28 Schneckenberg grupa 63 Slavonska kultura 25, 27 Somogyvar-Vinkovci kultura 62, 144, 170, 244, 247, 248 Srednjojadranski tiJp kulture 40, 94, 97, 98, 100, 102, 103, 104, 106, 107, 108, 111, 112, 115, 116, 120, 123, 140, 178, 183, 184, 187, 188, 200, 201, 206, 211, 218, 219, 220, 227 grupa 69 Strzyzov 61, 249 Tei kultura 14, 249 Teramare kultura 81

303

Tip Ciclami-Mitreo 64, 65, 67, 68, 69, 70, 76, 78, 83, 85, 98, 132, 200, 201, 247, 249 Tokod grupa 249 Toszeg grupa 249 grupa 248, 249 Unjeticka kultura 14, 69, 248, 249 Vatinska kultura 167, 169, 170, 171, 249 Vatya kultura 249 Verbl<;ioara grupa 14, 248, 249 Vinkovacka kultura 51, 221 Vucedolska kultura 26, 50, 214, 222, 242, 243 Vucedolski kulturni kompleks 26, 27, 55, 185, 205, 219, 220 kultura 49, 50, 52, 53, 69, 249 Wietenberg kultura 249

304

REGISTAR NALAZI.STA

Cesco 35 Alihodze 167, 169, 170, 171, 187, 242, 249 Altersee 25 216 Aniste 132, 144, 223 Aradanska humka 214 Asciano 57 Asea 143 Badanj 93, 96, 107 BajagiC 113, 158, 227 Bajc-Ragona 141 Barca 208 Bare 216 Bardhoc 207 Barmaz 168 Belotic 140, 248 Beltoe 174, 193 208 Bilanovo 61, 62 %, 101 Biskupija 27, 91, 109, 130 29, 58 Bitelic 77, 78, 135, 158, 162, 172, 196 Blato 91, 113, 117, 124, 126 Bogomolje 154 Bomblsta 72, 77, 78, 172, 196 Boncastel 72 Borg en Nadur 126, 127, 211 Borgo Panigale 57 Bounias 58 214 Braschov•Schneckenberg 61 Byblos 185 Ca'di Marco 57, 58 Castellazzo di Doberdo 33, 35, 40, 83 di Gesso 29, 58

305

Cetona 141 Ciciline Bujaduse 93 Cingarela 23, 28, 71, 72, 73, 75 Cisano 76 Cozzo 127 stijena 78, 175, 195 92, 153 Citluk 158, 159, 163, 166, 168, 170 130 citluk-gomile vise lada 116, 130, 135, 138, 140, 154 gomile 134, 135, 141 Danceva 27, 75 Debelo brdo 171, 185, 186, 222, 224, 227, 228, 242, 243 Dikili Tash 208 Dolac 154, 194, 227 Donja Dolina 86 Donji konjevac 149 59 98 213 glavica 93, 96, 103 Delalije 154, 166, 194 Elleri 83, 84, 85 Ervenik 91, 109, 130 78 61, 143, 185, 207, 208, 221, 222, 245 58 Fontino 57 Fritzdorf 224 Gajtan 175, 178, 179, 182, 183, 184, 187, 191, 192, 200 77 Vechi 214 Gljev 158 Gnojnica 90, 162, 172 Gorica 159, 160 Grabovica 91, 113, 116, 117, 119, 126, 186, 216, 217 Gradac kod Posusja 153, 154 Gradina u Med\\idi 90 Grapceva spilja 27, 90, 91, 96, 107 Grotta 23, 67, 75 Grotta del'Ansa 24, 46 Grotta 23, 32, 34, 39, 40, 67, 68, 124 Grotta dei Ciclami 23, 32, 37, 40, 46, 66, 67, 69, 124, 132, 232 Grotta 23, 32, 33, 38, 40, 42, 46, 74

306

Grotta delle Gallerie 40 Grotta Gigante 32, 35, 46, 67 Grotta del Mitreo 38, 39, 40, 46, 66, 67, 75, 85, 86, 124, 249 Grcta del Orso '35 Grotta del Petine di Gaihrovizza 32, 36, 37, 38 Grotta Pettirosso 23, 27, 32, 33, 40 Grotta della Tartaruga 24, 39, 40, 46, 66, 67, 69 Grotta V1sogliano (Fablolla) 40 Grotta degli Zingari 32, 39, 40, 46, 60 Grotta degli Zingari 32, 39, 40, 46, 60 Gudnja 27, 92, 96, 98, 106, 132, 133, 147, 149 Gudnja 27, 92, 96, 98, 106, 132, 133, 147, 149 Guvnine 93, 96, 98 Hagia Marina 208 Ha}dmoor 61 pecina 96, 98 Hrustovaca 27, 29, 204

Ig 17, 26, 27, 28, 34, 35, 36, 37, 40, 41, 45, 46, 47, 49, 50, 51, 52, 53, 58, 59, 60, 61, 62, 206, 237 Imenski rov 36 Ivankovaca 93, 149, 154, 158, 159, 168, 169 Grcki 147
Javo6ke-Gromace 23, 71, 72, 74, 75, 76, 140 Jami na sredi 23, 27, 28, 40 Jukica gomila 158 Kaluderica-Przine 113 174, 178, 179, 182, 184, 185, 187, 188, 193, 200 Ketegyhaza 214 Kijevo 149 Kneza 214 Korakou 143 Koros 167 Kortinski kastelijer 86 Kosuty 141 Kotorac 109, 132, 221, 223, 224, 228 Koumasa 77 Kravari 186 Krstina 132, 133 Krstovaca 175, 195 Lago di 58, 61, 141, 168 Lago Lucone 69, 141 Laterza 132, 143, 223 Ledce 55 Legnanello 57 Lerna 132, 142, 144, 216, 221, 222, 223, 245, 247, 249 Leu:kada 125, 126, 142, 213, 216

307

Limska gradina 23 Linz-Scharlinz 27, 29 Lttkovaca 116, 130, 135 Ljeskova glavica 129, 132, 207, 212, 213, 214 barje 17, 21, 22, 25, 26, 27, 29, 31, 34, 36, 39, 41, 49, 51, 62, 64, 75, 99, 186, 209, 237, 245 Ljubomir 138, 159, 168 Ljubuski- 159 Magornjak 72 Makadanj 23, 73 Maklavun 72 Mala gruda 27, 175, 178, 179, 180, 182, 184, 185, 187, 188, 200, 217 Mali gradac VuCipolje 92, 129, 147, 151, 163 Mali kalaj 174, 193 Ma1iq 78, 172, 183, 187, 192, 193, 208 Malthi 78, 126, 140, 141 Marijanusa 96, 102 Marin dol 72, 77, 172 Markova spilja 109, 129, 130 127 Matuskovo 141 Medun 175, 194 Mededa glava 175 ograda 96 Milaseva gomila 130 MiloviCa gumno 175, 186, 188, 218 Mociljska peCina 107, 147 Mokrin 140, 141, 166 Moldova Veche 214 Molhos 126 Mondsee 25 Monte Covolo 57 Montesei ;di Serso 57, 58, 61 Mordele 72, 83, 86 Necajno 92, 149, 151, 154, 159 Nezakcium 28, 41, 75 Nezir 174, 178, 179, 183, 184, 186, 187, 188, 192, 193, 208 Nin-Privla:ka 91, 113, 117, 121, 123, 125 Njivice 84, 86 Obrovac 158 Obrovac-Zivalji 138, 142, 149, 154, 159, 167, 168 Odmut 177, 178, 179, 181, 187, 188, 194, 200, 206, 207, 214, 249 Oggau 141 Ognina 127, 143, 211, 223 Ogradice 116, 154 Ograde 113, 1:16, 118 Oko1ina Sinja 93, 138, 142, 159, 195 308

113, 116 Olimpija 132, 143, 144, 221, 223, 247, 249 Opatovke 60 Orah 113, 116, 117, 118, 119, 126, 129, 132. 134, 153, 159, 216, 217 Orlea 208 Ossarn 141 Otisic-Vlake 28, 92, 95, 98, 100. 102, 103, 106, 107, 108
Pac-polje 177, 178, 179, 183 Palidoro 166 Parte 17, 28, 34, 35, 36, 37, 40, 41, 46, 47, 60, 124 Pazhok 27, 184, 213 Pejica torine 153 Pelikata 142 Perjen 168 Pevkakia 208 Piran 77 208, 213 Pitvaros 140 Platanos 126 Plemmirio 127 PblS•tvka-VuOipolje 149 Pod 165, 167, 169, 170, 171, 224, 227, 228, 229, 232, 242, 249 Podvrsje 130 Poliohni 125 Ponte San QuiPino 85, 86 Postojnska Jama 36 Postojnska Predjama 28, 46 Postranje 159, 168 Pradisel 74 Prapatnica 93, 130, 138, 141, 142 Pfedmosti 59 Preocanska kosa 130, 135 Privala 92, 147, 149, 150, 154, 159, 169, 170, 228 Privija 149 Raca spilja 91 Rarina gomila 154, 158, 166, 168, 226 Ravlica .peCina 28, 92, 95, 96, 98, 99, 100, 103, 106, 107, 113, 116, 129, 132, 133, 145, 146, 147, 152, 153, 154, 163, 164, 165, 167, 187, 206 Razana 221 Rilaton 224 141 Riparo di Percedol 33, 37, 40 Riparo Zaccaria 36, 75, 85, 86 Ripatran•sone {Ascoli Piceno) 141, 142 Rocca di Rivoli 57 Roccolo Bresciani 57 Rogojevac 213 Roska spilja 28

309

Rotna gomila 130 Rubez 27, 175, 178, 179, 182, 183, 184, 185, 187, 188, 200
57

Rudine 113, 116, 130, 154 Radine..Okrug1o 116, 154
27, 207

Rupe kod Skradina 154, 166, 194
221

Samobor 113 Santa Cristina 57 Sant'Ilario 29, 57 Scoglietto 166 Sesklo 78 Skadarska tvrdava 178, 179, 183, 184, 186, 187, 188, 192, 218 Skorenovac 214
60

Slime 98, 101, 153 S1ivia 84, 85
55

SoviCi 92, 149, 151, 159, 163, 167 Srbani 23, 28, 71, 72, 73, 75 Steno 126, 216
60, 61, 69, 141

Straznica 92, 147, 149
91, 98, 113, 130

Studenec-l,g 25, 26, 27 Suharu-Dolj 214 Sveta ana 86 Sv. 61 SveN Spas 27, 91, 98, 101, 107 Skarin Samograd 91, 100, 113, 114, 120, 121, 124, 129, 130, 133, 147, 152, 153, 154,
159, 163

Skarina ·draga 92, 113, 116 skocjanske jame 28 Skrelj 132, 174, 190, 221 Sparevine 113, 130 Stoj 132, 174, 189, 213, 221 Sustina gomila 113, 226 Tannaccia di Brissighella 57 Tarxien 126, 127, 211 Thapsos 127 Tijarica 149 jama 28 Topolje 90, 159, 162, 168, 172 Tradanj 27, 90, 109, 113, 115, 130 Trnava 214 Trogrla peCina 23, 72, 76, 83, 86, 166 Troja 125, 144, 207, 208, 216, 222, 224, 245, 247, 249

310

Tvrdosevice 60 141 Vaganaoka peeina 28, 29, 33, 39, 40, 52, 67, Valea Lupului 214 Valle della 172 Varvara 16, 90, 92, 98, 101, 107, 145, 146, 167, 169, 170, 171, 172, 192, 195, 227, Vasterbjers 61 194, 227 Vela spilja 93, 96, 98, 99 Velika gruda 179 Velika humska cuk.a 78, 248 Vilina pe6ina %, 107, 147, 195 Vinkovci• 186, 222 Vinomer 27, 29, 204 Vinjani 149, 154, 158, 168 Vlaska 23, 29, 67, 68 Vranjaj 132, 147, 177, 178, 179, 183, 184, Vrcevan 73 VrCin 23, 72, 73, 83, 86 bujaduse 130, 133, 153 Vrlazije 221 Vrpoljac 27 Vrsi 113, 130 Vrt:anjak 221 Vucedol 26 Zaton kod Nina 130 Zelena peCina 91, 96, 100, 107, 207 Ziguries 143 zamnjak 23, 72, 76, 77, 83, 84, 117, 166, 194 Zivalji 154, 158 69, 167 147, 149, 151, 152, 154, 159, 164, 165, 166, 228, 229, 242, 243

187, 188, 190, 196, 221

311

1

2

tip

(l faza) 1-6: Ig (R

1

2)

4

5

tip

kulture (I faza) - 1: Gr. Gr. CotarJova; 5: degli Zingari (R

=

2, 1 : 2)

6: Ig; 4, 7:

III

5

tip

(I faza) - 1, 2, 4: Ig; 3: Rip. di Vaganacka peCina (R = 1 : 2)

5:

IV

4

)

)
7

8

tip kulture (I faza) - 1, 2: Gr. Cotariova; 3, 5: Gr. degli Zingari; 4, 7: Gr. dei 9: Ig; 8: Gr. Tartaruga (R = 1 : 2)

v

tip kulture (l faza) - 1: Gr. delle Gallerie; 2: Gr. dei 4, 8, 10: Gr. Caterina; 5: Vaganacka peCina; 6, 9: Gr. del Mitreo; 11: Ig (R = 1 : 2)

VI

tip

kulture (I faza) - 1: Gr Cotario\'a; 2-4, 7-10: I g; 5: 1 : 2) Gr. Caterina; 6. Vaganacka pecina (R =

VII

5

6

tip

kulture faza) Zingari; 6: Gr. del

1, 2: Ig; 5, 7: Parte; 4: Gr. degli (R = 1 : 2)

VIII

2

9

tip kulture faza) - 1: Gr. dei Ciclami; 2: Gr. Caterina; 4, 6: Gr. del Mitreo; 5, 8: Parte; 7, 9: Tartaruga (R = 1 : 2)

IX

tip

kulture (II faza) -

1, 2: Parte (R

1 : 2)

2

tip

kulture faza) - 1, 2: Gr. dei Ciclami; 3: Parte; 4: Gr. del Mitreo; 5, 6: Gr. Cotariova (R = 1 : 2)

XI

5
4

2

.


'\

9

7-9) -

tip - (Faza I: 1; Faza 10: Faza I-II: 1-7, 10, 10: Ig; 8: Gr . delle Gallerie; 9: Gr. Tartaruga (R = 1 : 1)

XII

f

''

''

' ''
f

f

5

Ciclami-Mitreo ·- 1, 5: Gr. dei Ciclami; 2: Gr. Caterina; 3: Vaganacka peCina; 4: Gr. (R = 1 : 2)

XIII

2

4

6

Tip Ciclami-Mitreo -

1: Gr. Azzura; 2, 5: Gr. dei Gr. Caterina (R = 1 : 2)

3, 6: Gr. Tartaruga; 4:

XIV

Rano bronzano doba Istre - 1, 2: Trogrla peCina (R

=

3: Vrcin; 4: Srbani; 5: Garica; 6: 1 : 2)

xv

bronzano doba Istre -

1: 2, 3: VrCin (R = 1 : 2)

4, 5: Pula; 6, 7:

XVI

-(

2

)
________ /

\

\ \·
\

q'

Pocetni horizont kastelijera 4:

1: Vrcin; 2, 5: Mo rdele; kastelijer (R = 1 : 2)

6: Riparo Zaccaria;

XVII

f
4
' . ...

> ·.
'·<:

..

1

.i

Srednjojadranski tip

kulture -

1-8: OtisiC -

Vlake (R

2)

XVIII

2

1
'

'
Srednjojadranski tip Otisic -

8

'

kulture - 1: Grapceva spilja; 2, 4, 5, 7-9: Vlake; 3, 6: Ravlica peCina (R = 1 : 2)

XIX

.1

\

8

Srednjojadranski tip kulture - 1: Marijanusa; 2-5, 7: Otisic Vlake; 6, 9: Ravlica peCina; 8: Grapceva spilja (R = 1 : 2)

.· '
/

4

Srednjojadranski tip

-

kulture - 1: Grapceva spilja; 2, 3, 5, 7: OtisiC Vlake; 4: Ravlica peCina (R = 1 : 2)

XXI

-,
5
.:

6

9

Srednjojadranski tip

kulture - 1, 3-8: Otisic pecina (R = 1 : 2)

Vlake; 2, 9: Ravlica

XXII

..

Srednjojadranski tip 8: Otisic -

Vlake; 5:

kulture -

7:

1:

2: Grapceva spilja; glavica (R = 1 : 2)

XXIII

Protocetinski facijes -1, 2: skarin Samograd; 5: na (R = 1 : 2)

Grabovici; 4:

XXIV

2

,,

5

Protocetinski facijes Rudine;, 19; 2: Orah, .. 1; 4: Citluk, Gomile vise lada, 7: Rudine, 8: Grabovica (R = 1 : 2)

5, 6: Ograde, Samograd; 9:

1;

XXV

2

Protocetinski facijes - 1: Ograde, 1; 2, 3: Ograde, 8; 4-6: Skarin Samograd; 7: Tumul uBlatu na Cetini (R = 1: 2)

XXVI

.
"
<'

'
>

'!'
6

$

f."" .•
!,

...
"-..

fy_......r'

tr /
7

8
9

11

facijes - 1-3, 8-10: Nin - Privlaka; 4: Bajagic, 8; 6: Orade, 1; 7: Rudine, 53; 12-13: Spl.it - Gr,ipe (R = 1 : 2)

XXVII

1

-- -- -\

- -

- - - - - -- - - - -

-

-

- 1
/

\

/

''

'

' ''

/

\

\ \

\ 1

Cetinska kultura - 1, 5: Citluk, Gomile v1se sela lada, 3; 2: Lukovaca, 3: Rudine, 62; 4: BajagiC, Balajica gomila (R = 1 :

69;

XXVIII

2

'
' )";,;.

,

Cet:inska kultura - 1: Rudine, 19; 2: Lukovaca, 69; vise lada, 5, 7, 8: Skarin Samograd (R =

4, 6: Citluk, Gomile 1 : 2)

XXIX

1

Cetinska kultura - 1: Bajagic, 8; 2: Obrovac Zivalji, Samograd; 4: Lukovaca, 69 (R = 1: 2)

2; 3: Skarin

Cetinska kultura - 1: Citluk, Gomile iznad ogradica, Lukovaca, 69; 5, 6: Okolina Sinja (R =

3; 2: Prapatnica; 3, 4: 1 : 2)

XXXI

2

4

6
5

'
9

,

(---- -\_.-------:---

1
8

Cetinska Gomile vise ogradica,

1, 3, 6, 9: Skarin Samograd; 2: 52; 4: Citluk 3; 5, 7: Ljubomir, 11; 8: Ljubomir, 8. (R = 1 : 2)

XXXII

7
5

,7
Dinarska kultura (I faza) - 1: Preocani; 2, 4, 5, 7, 8: Necajno; 3: Ravlica peCina; 6: Privala; 9: Varvara (R = 1 : 2)

XXXIII

5

Dinarska kultura (I faza) - 1: Ravlica pe6ina; ·2: Stankovci; 3, 5: Necajno; 4, 8: Sovi6i; 6: Privala; 7: Stublca (R = 1 : 2)

.

XXXIV

....

8

Dinarska kultura (1 faza) - 1, 5-8: Zivalji, 1; 2: Neeajno 3: Vedrine, gomile; 4: Rupe kod Skradina (R = 1 : 2)

xxxv

Dinarska kultura (I faza) -

1-3, 5: Tumul lvankovaca, Dan]o; 4: Sovici
(R = 1: 2)

XXXVI

Dinarska kultura (I faza) - 1: Vinjani; 2: Bajagic; 3: Citluk, Velike gomile, 1; 4: Jukica gomila Bitelicu; 5: Bitelic, 1; 6: Gljev (R = 1 : 2)

XXXVII

.

t
. .

''

{::

{:"

Dinarska kultura (I faza) - 1: Bogomolje, Glava masiinova; 2: Bitelic, Peniica njivica; 3: Postranje; 4; Topolje; 5, 8: SoviCi); 6: 7: Necajno; 9: RavliCa pecina (R = 1 : 2)

XXXVIII

'

'

5

Dinarska kul1tura

faza) -

1; 5: Necajno; 2: Topolje;
(R

= 1: 2) .

4: Sovici; 6:

XL

5

6

' ''

Dinars<ka kultura

faza) - 1: Vilina peCina; 2, 5, 6: Privala; 3: Skarin Samograd; 4, 7: Varvara (R = 1 : 2)

XLI

4

Dinarska kultura

faza) - 1: Citluk, Gomile vise lada, 4: Privala; 6: Okolina Sinja (R = 1 : 2)

10; 2,

5: Varvara;

T.XLII

XLIII

1

Nalazi

tipa na juznom Jadranu - 1: Pazhok, Odmut: 4, 5, 7, 8: Mala Gruda (R = 1 : 2)

1, gr. 1; 2,

6:

XLIV

,,.. -----------''

--- ..............

',

1

' ',
' ' ,, '

,/

/

1
1

1

1

'\
1

,/
1

/

1

/ ,.

1

1 • • --------

1

1

1

1

'

1

'

1

----- - --- - - - - - --- -- •• 1

1 1
1

'

1

1

1

1
1
\

1

1

' '
1

1

1 1

1

\

1 1 1

1

1

1

1

/

, ,'

,","'/

1 1 1
1

_____ ......"

,/

1

-------

Nalazi

tipa na juznom Jadranu- 1: Rubez; 2-6: Odmut; 7: (R = 1 : 2)

XLV

\

\

\

,\

1 1

6

(
1 :

Nalazi Jadranu -

(l-3, 5, 7) i protocetinskog tipa (4, 6, 8) juznom 1, 2, 7: Nezir; 3-6: Skadar; 8: Milovica gumno (R = 1 : 2)

XLVI

1'----

l
f 1
f
/

)\

1 .......

1

\

"

\

\

1

1 \ 1

Nalazi cetinskog tipa na juznom Jadranu

1: skrelj; 2: Stoj (R

=

1 : 2)

XLVI1

XLVIII

2

5

Nalazi dinarskog tipa na juznom Jadranu 1: Nezir; 5. Skadar; 6: Crvena stijena (R

=

2: Krstovaca; 1 : 2)

4:

..

CIP -

Katalogizacija

pubHkaciji

AKADEMIJE NAUKA I BOSNE I HERCEGOVINE

UDC 903.1/.4 >>6373« (497-15-[262.3-11)

GOVEDARICA, BLAGOJE Rano bronzano doba na podrucju istocnog Jadrana Blagoje Govedarica. - Sarajevo: nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1989. - 311 str.: 8 ikarti; 29 sl.; 48 24 cm. - (Djela 1 Akademija nauka i umjetnosti Bosne i knj. 48; Centar za ispitivanja; knj. 7) L'age du bronze ancien dans la region de l'Adriatique de l'est: - Str. 253-269.Str. 277-300. Registar: str. 301-311.

YU ISBN 86-7123-023-6

Arheologija ture

Zapadni Ba1kan, istocni Jadran: Praistorijske kulcetinska, dinarska, rprotocetinski rfacijes, tip Ciclami-Mitreo)

Bosne i

stampana urz fi:nansijsku pomoc Samoupravne interesne zajednicu nauke

Stampa RO »DES« Sarajevo Za stampariju Graf, Fejzagic Sulejman