GeoGebra pomo

Zvanino uputstvo 3.2

Markus Hohenwarter i Judith Hohenwarter www.geogebra.org

GeoGebra pomo 3.2

Poslednja izmena: 10. februar 2009. Autori Markus Hohenwarter, markus@geogebra.org Judith Hohenwarter, judith@geogebra.org Prevod ore Herceg i Dragoslav Herceg, herceg@im.ns.ac.yu, hercegd@im.ns.ac.yu GeoGebra Online Web sajt: http://www.geogebra.org Pretraivanje dokumentacije: http://www.geogebra.org/help/search.html

Contents
1. 1.1. TA JE GEOGEBRA? ................................................................................................................... 6 Razliitipogledinamatematikeobjekte ..........................................................................................6 1.1.1. Grafikiprikaz............................................................................................................................. 6 1.1.2. Algebarskiprikaz ......................................................................................................................... 7 1.1.3. Tabelarniprikaz.......................................................................................................................... 7 GeoGebrakaoalatzanastavuiuenjematematike..........................................................................8 1.2.1. Podeavanjekorisnikoginterfejsa............................................................................................ 8 Menjanjeosobinaobjekata..............................................................................................................9 1.3.1. Upotrebakontekstnogmenija.................................................................................................. 10 GeoGebrakaoalatzaprezentaciju.................................................................................................10 1.4.1. Upotrebatrakezakorakekonstrukcije.................................................................................... 10 1.4.2. Upotrebaopisakonstrukcije.................................................................................................... 11 1.4.3. IzmenapodeavanjaGeoGebre................................................................................................ 12 GeoGebraupripremimaterijala.....................................................................................................12 1.5.1. Mogunostizatampanje......................................................................................................... 12 1.5.2. Pravljenjeslikagrafikogprikaza.............................................................................................. 13 1.5.3. PravljenjeinteraktivnihWebstranica...................................................................................... 14 GEOMETRIJSKI UNOS ............................................................................................................... 16 Optenapomene ...........................................................................................................................16 Alatizakonstrukciju.......................................................................................................................16 2.2.1. Optialati.................................................................................................................................17 2.2.2. Taka .........................................................................................................................................18 2.2.3. Vektor.......................................................................................................................................19 2.2.4. Du............................................................................................................................................19 2.2.5. Poluprava..................................................................................................................................20 2.2.6. Mnogougao.............................................................................................................................. 20 2.2.7. Prava.........................................................................................................................................20 2.2.8. Konusnipresek......................................................................................................................... 21 2.2.9. Lukiiseak................................................................................................................................22 2.2.10. Brojiugao .................................................................................................................................23 2.2.11. Logikavrednost....................................................................................................................... 25 2.2.12. Lokus.........................................................................................................................................25 2.2.13. Geometrijskapreslikavanja...................................................................................................... 25 2.2.14. Tekst.........................................................................................................................................26 2.2.15. Slike..........................................................................................................................................27 ALGEBARSKI UNOS ................................................................................................................... 30 Optenapomene ...........................................................................................................................30 Direktanunos................................................................................................................................31 3.2.1. Brojeviiuglovi.......................................................................................................................... 32 3.2.2. Takeivektori ........................................................................................................................... 32 3.2.3. Praveikoordinatneose............................................................................................................ 33

1.2.

1.3.

1.4.

1.5.

2. 2.1. 2.2.

3. 3.1. 3.2.

3.2.4. 3.2.5. 3.2.6. 3.2.7. 3.2.8. 3.2.9. 3.2.10. 3.3.

Konusnipresek......................................................................................................................... 33 Funkcijapox............................................................................................................................. 34 Ugraenefunkcijeiaritmetikeoperacije............................................................................... 34 Logikepromenljiveioperacije................................................................................................ 35 Listeobjekataioperacijenadlistama...................................................................................... 36 Matriniobjektiimatrineoperacije....................................................................................... 37 Kompleksnibrojeviioperacije................................................................................................. 38

Naredbe.........................................................................................................................................38 3.3.1. Optenaredbe.......................................................................................................................... 39 3.3.2. Logikenaredbe....................................................................................................................... 39 3.3.3. Broj...........................................................................................................................................40 3.3.4. Ugao.........................................................................................................................................43 3.3.5. Taka .........................................................................................................................................44 3.3.6. Vektor.......................................................................................................................................46 3.3.7. Du............................................................................................................................................46 3.3.8. Poluprava..................................................................................................................................47 3.3.9. Mnogougao.............................................................................................................................. 47 3.3.10. Prava.........................................................................................................................................47 3.3.11. Konusnipresek......................................................................................................................... 48 3.3.12. Funkcija .....................................................................................................................................49 3.3.13. Parametarskekrive................................................................................................................... 51 3.3.14. Lukiiseak................................................................................................................................51 3.3.15. Tekst.........................................................................................................................................52 3.3.16. Lokus.........................................................................................................................................55 3.3.17. Listeinizovi.............................................................................................................................. 55 3.3.18. Geometrijskapreslikavanja...................................................................................................... 58 3.3.19. Statistikenaredbe................................................................................................................... 60 3.3.20. Naredbezatabelu.................................................................................................................... 64 3.3.21. Matrinenaredbe..................................................................................................................... 64 STAVKE MENIJA ......................................................................................................................... 65 MeniDatoteka...............................................................................................................................65 MeniUreivanje............................................................................................................................67 MeniPrikaz....................................................................................................................................68 MeniOpcije...................................................................................................................................70 MeniAlati......................................................................................................................................72 MeniProzor...................................................................................................................................72 MeniPomo ...................................................................................................................................73 POSEBNE MOGUNOSTI GEOGEBRE..................................................................................... 73 Animacija.......................................................................................................................................74 Uslovnavidljivost...........................................................................................................................75 Korisnikialati ...............................................................................................................................75 Dinamikeboje..............................................................................................................................77 JavaScriptinterfejs.........................................................................................................................77

4. 4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 5. 5.1. 5.2. 5.3. 5.4. 5.5.

5.6. 5.7. 5.8. 5.9. 5.10.

Preicenatastaturi........................................................................................................................77 Oznakeinaslovi.............................................................................................................................80 Slojevi............................................................................................................................................81 Redefinisanje.................................................................................................................................81 Tragilokus ....................................................................................................................................82

Indeks.........................................................................................................................................................84

1. ta je GeoGebra?
GeoGebra je program za dinamiku matematiku koji povezuje geometriju, algebru i analizu. Razvili su ga Markus Hohenwarter i meunarodni tim programera, za nastavu i uenje matematike u kolama.

1.1.

Razliiti pogledi na matematike objekte

GeoGebra ima tri razliita prikaza matematikih objekata: grafiki prikaz, algebarski (brojani) prikaz i tabelarni prikaz. Pomou njih moete da prikaete matematike objekte u tri razliita oblika: grafiki (na primer, take, grafici funkcija), algebarski (na primer, koordinate taaka, jednaine) i u elijama tabele. Pri tome su svi naini prikaza istog objekta dinamiki povezani i automatski se prilagoavaju svakoj promeni koja se izvri u bilo kojem prikazu, nezavisno od naina na koji su objekti nastali.

Traka sa alatima Algebarski prikaz Grafiki prikaz Tabelarni prikaz

Linija za unos

1.1.1.

Grafiki prikaz

Geometrijske konstrukcije se prave u grafikom prikazu, pomou mia i alata za konstrukcije koji se nalaze na traci sa alatima. Izaberite bilo koji alat za konstrukcije sa trake sa alatima i proitajte pomo za alat (desno od trake sa alatima) da biste saznali kako se koristi odabrani alat. Svi objekti koje napravite u grafikom prikazu imaju i algebarsku reprezentaciju u algebarskom prikazu. Napomena: moete da pomerate objekte u Grafikom prikazu tako to ete ih prevlaiti pomou mia. U isto vreme, njihova algebarska reprezentacija u algebarskom prikazu se dinamiki aurira.

Svaka ikona u traci sa alatima predstavlja jednu kutiju sa alatima koja sadri sline alate za konstrukciju. Kutiju sa alatima otvarate klikom na malu strelicu u donjem desnom uglu njene ikone. Savet: Alati za konstrukciju su organizovani po vrsti objekata koje proizvode. Alate koji kreiraju razne vrste taaka ete pronai u kutiji sa alatima za take (podrazumevana ikona ), a alate kojima izvodite geometrijske transformacije u kutiji sa alatima za transformacije (podrazumevana ikona ).

1.1.2.

Algebarski prikaz

Polje za unos slui za direktan unos algebarskih izraza u GeoGebru. Kada pritisnete tipku Enter, algebarski unos e se pojaviti u algebarskom prikazu, a njegova grafika reprezentacija e automatski biti prikazana u grafikom prikazu. Na primer, unos f(x) = x^2 daje funkciju f u algebarskom prikazu, dok se u grafikom prikazu pojavljuje njen grafik. U algebarskom prikazu su matematiki objekti organizovani kao nezavisni i zavisni objekti. Ako napravite novi objekat bez korienja bilo kojeg drugog postojeeg objekta, on se tada svrstava u nezavisne objekte. Ako je novi objekat napravljen korienjem postojeih objekata, onda e on biti zavistan objekat. Savet: Ako elite da sakrijete algebarsku reprezentaciju objekta u Algebarskom prikazu, moete da oznaite objekat kao Pomoni objekat: desnim klikom mia (MacOS: Ctrl-klik) na objekat otvorite kontekstni meni i odaberite stavku 'Pomoni objekat'. Pomoni objekti se standardno ne prikazuju u Algebarskom prikazu, ali to moete da izmenite odabirom stavke 'Pomoni objekti' u meniju Prikaz. Zapamtite da objekte moete da menjate i u algebarskom prikazu: Prvo aktivirajte alat za Pomeranje, a zatim izvedite dvostruki klik na nezavisni objekat u algebarskom prikazu. Pojavie se polje za unos u kojem moete direktno da menjate algebarsku reprezentaciju objekta. Kada pritisnete tipku Enter, grafika reprezentacija objekta e se automatski prilagoditi izmenama koje ste napravili. Dvostrukim klikom na zavisni objekat u algebarskom prikazu ete otvoriti prozor za dijalog u kojem moete da redefiniete taj objekat. GeoGebra nudi irok spektar naredbi koje se mogu uneti u polje za unos. Listu naredbi moete otvoriti klikom na dugme 'Naredba' u desnom uglu polja za unos. Nakon odabira naredbe iz te liste (ili unoenja njenog imena direktno u polje za unos) moete da pritisnete tipku F1 da biste dobili informacije o njenoj sintaksi i argumentima koje ta naredba zahteva.

1.1.3.

Tabelarni prikaz

U GeoGebrinom tabelarnom prikazu svaka elija ima jedinstveno ime pomou kojeg moete direktno da je adresirate. Na primer, elija u koloni A i vrsti 1 se zove A1. Napomena: Ova imena elija mogu da se koriste u izrazima i naredbama za adresiranje sadraja odgovarajuih elija.

U tabelu se, pored brojeva, mogu unositi svi tipovi matematikih objekata koje GeoGebra poznaje (na primer, koordinate taaka, funkcije, naredbe). Ako je to mogue, GeoGebra istovremeno u grafikom prikazu prikazuje grafiku reprezentaciju objekta koji je unet u eliju tabele. Pri tome naziv objekta odgovara imenu elije u tabeli u kojoj je objekat prvobitno napravljen (na primer, A5, C1). Napomena: Objekti napravljeni u tabeli se podrazumevano svrstavaju u pomone objekte u algebarskom prikazu. Moete da prikaete ili sakrijete te pomone objekte odabirom stavke 'Pomoni objekti' u meniju Prikaz.

1.2.
1.2.1.

GeoGebra kao alat za nastavu i uenje matematike

Podeavanje korisnikog interfejsa

Korisniki interfejs GeoGebre se moe prilagoditi pomou menija Prikaz. Na primer, odreeni delovi korisnikog interfejsa se mogu sakriti (na primer, algebarski prikaz, tabelarni prikaz, ili polje za unos) iskljuivanjem oznake ispred odgovarajue stavke menija Prikaz. Prikazivanje i sakrivanje objekata Objekte u grafikom prikazu moete da prikaete ili sakrijete na razne naine. Upotrebite alat Prikai / sakrij objekat ili kontekstni meni da biste prikazali ili sakrili objekte. Prikai objekat promenite vidljivost Otvorite kontekstni meni i stavkom odabranog objekta. U algebarskom prikazu, ikona sa leve strane svakog objekta oznaava da li je vidljiv ili ne ( vidljiv or sakriven). Moete da kliknete direktno na krui da biste promenili vidljivost objekata. Pomou alata Polje za potvrdu za prikazivanje i skrivanje objekata takoe moete da kontroliete vidljivost jednog ili vie objekata. Podeavanje grafikog prikaza Vidljivi deo grafikog prikaza moete da podesite pomeranjem pozadine grafikog Pomeranje povrine za crtanje i pomou poveavanja i prikaza pomou alata smanjivanja prikaza na sledee naine: Pomou alata Poveanje i Smanjenje poveavate i smanjujete prikaz u grafikom prikazu. Napomena: Mesto na koje ste kliknuli je centar uveavanja / smanjivanja. Pomou tokia na miu takoe moete da poveavate i smanjujete prikaz u grafikom prikazu. Na tastaturi moete da koristite preice sa tastature za poveanje (Ctrl +) i smanjenje (Ctrl -). Desnim klikom (MacOS: Ctrl - klik) na prazno mesto na povrini za crtanje otvoriete kontekstni meni u kojem se nalazi naredba za poveanje / smanjenje prikaza. 8

 Moete da zadate Pravougaonik za poveanje desnim klikom (MacOS: Ctrl klik) na prazno mesto na povrini za crtanje i povlaenjem mia do suprotnog temena eljenog pravougaonika za poveanje. Kada pustite dugme mia, prikaz e se promeniti tako da odabrani pravougaonik popuni ceo prostor u grafikom prikazu. Poreg toga, moete da prikaete ili sakrijete koordinatne ose i koordinatnu mreu u grafikom prikazu pomou menija Prikaz. Napomena: Drugi nain za prikazivanje ili sakrivanje koordinatnih osa i mree je desnim klikom (MacOS: Ctrl - klik) na pozadinu grafikog prikaza i izborom odgovarajuih stavki Koordinatne ose ili Koordinatna mrea iz kontekstnog menija. Podeavanje koordinatnih osa i mree Koordinatne ose i mrea se mogu podeavati u prozoru za osobine grafikog prikaza. Ovaj prozor moete da otvorite desnim klikom (MacOS: Ctrl - klik) na pozadinu grafikog prikaza i izborom stavke 'Osobine' iz kontekstnog menija grafikog prikaza. Na kartici 'Koordinatne ose', na primer, moete da promenite vrstu linije, jedinice za prikaz koordinatnih osa i da promenite razdaljinu oznaka na osama. Primetite da se svaka osa moe zasebno podeavati, klikom na kartice 'xOsa' i 'yOsa'. Pored toga, moete da izmenite odnos izmeu osa i da ih pojedinano prikaete ili sakrijete. Na kartici 'Koordinatna mrea' moete, na primer, da promenite boju i vrstu linije koordinatne mree i da podesite rastojanje linija mree. Pored toga, moete da postavite 'izometrijsku' mreu. Napomena: Razmera koordinatnih osa se moe menjati povlaenjem osa uz pritisnut taster Shift, nezavisno od trenutno odabranog alata. Napomena: Prozor za osobine grafikog prikaza je drugaiji od Prozora za osobine za objekte. Podeavanje trake sa alatima Traka sa alatima se podeava naredbom 'Podesi traku sa alatima...' iz menija Alati. U prozoru za podeavanje trake sa alatima, iz liste na levoj strani, odaberite alat ili kutiju sa alatima koje elite da uklonite i kliknite na dugme 'Ukloni' da biste ih uklonili sa trake sa alatima. Napomena: Moete da vratite standardni izgled trake sa alatima klikom na dugme 'Vrati podrazumevanu traku sa alatima' u donjem levom uglu prozora.

1.2.2.

Menjanje osobina objekata

Prozor za osobine vam omoguava da menjate osobine objekata (na primer, boju, vrstu linije, vidljivost). Prozor za osobine moete da otvorite na vie naina: Desnim klikom (MacOS: Ctrl - klik) na objekat i izborom stavke iz kontekstnog menija. 'Osobine...' 9

 Izborom stavke 'Osobine...' iz menija Ureivanje. Odabirom alata za pomeranje i dvostrukim klikom na objekat u grafikom prikazu. Pojavie se prozor Redefinisanje u kojem treba kliknuti na dugme 'Osobine...'. Objekti u prozoru za osobine su organizovani po vrsti (na primer, take, prave, krunice) u listi sa leve strane, ime se olakava upravljanje velikim brojem objekata. Odaberite jedan ili vie objekata iz liste da biste menjali njegove/njihove osobine. Napomena: Klikom na naslov grupe u listi objekata (na primer, 'taka'), moete da odaberete sve objekte tog tipa i da im na taj nain brzo svima odjednom promenite osobine. Osobine objekata su grupisane pomou kartica na desnoj strani (na primer, 'Osnovno', 'Boja', 'Stil', 'Napredno'). Napomena: U zavisnosti od izabranog objekta iz liste, skup kartica moe biti drugaiji. Zatvorite prozor za osobine kada zavrite sa podeavanjem osobina objekata.

1.2.3.

Upotreba kontekstnog menija

Kontekstni meni omoguava brzo podeavanje ponaanja ili naprednih osobina objekata. Desnim klikom (MacOS: Ctrl - klik) na objekat otvarate njegov kontekstni meni. Na primer, pomou njega moete izmeniti algebarski zapis objekta (na primer, polarne ili Dekartove koordinate, implicitnu ili eksplicitnu jednainu), direktno pristupiti Brisanje, Ukljui trag, Animiraj, ili mogunostima kao to su Preimenovanje, Kopiraj u polje za unos. Napomena: Ako otvorite kontekstni meni za taku u grafikom prikazu, dobiete opciju 'Zapis u tabelu' (samo ako je tabelarni prikaz aktivan). Kada se ova opcija ukljui, koordinate take e biti zapisivane u tabelarni prikaz ako se ona bude pomerala. Odabirom Osobine... u kontekstnom meniju otvoriete prozor za osobine u kojem moete da menjate osobine svih korienih objekata (na primer, boju, veliinu, debljinu i vrstu linije, popunu).

1.3.
1.3.1.

GeoGebra kao alat za prezentaciju

Upotreba trake za korake konstrukcije

GeoGebra ima traku za korake konstrukcije koja vam omoguava da se kreete kroz korake konstrukcije u gotovoj datoteci sa crteom u GeoGebri. Odaberite stavku 'Traka za korake konstrukcije' u meniju Prikaz da biste prikazali traku za korake konstrukcije na dnu grafikog prikaza. Traka za korake konstrukcije sadri skup dugmia za kretanje i prikazuje broj koraka konstrukcije (na primer, 2 / 7 znai da se trenutno prikazuje drugi korak od ukupno 7): 10

dugme: vrati se na prvi korak dugme: idi nazad korak po korak dugme: idi napred korak po korak dugme: idi na poslednji korak Kreni: automatski izvedi konstrukciju korak po korak Napomena: Brzina automatskog prolaska kroz korake konstrukcije se moe promeniti u tekstualnom polju desno od dugmeta Kreni. Pauza: zaustavi automatsko prikazivanje konstrukcije Napomena: Ovo dugme se pojavljuje tek kada se klikne na dugme Kreni. dugme: Ovo dugme otvara opis konstrukcije.

1.3.2.

Upotreba opisa konstrukcije

Interaktivni opis konstrukcije prikazujete stavkom 'Opis konstrukcije' iz menija Prikaz. To je tabela koja sadri sve korake konstrukcije. Opis konstrukcije vam omoguava da ponovo izvedete pripremljenu konstrukciju korak po korak, koristei traku za korake konstrukcije na dnu grafikog prikaza. Kretanje kroz i izmena opisa konstrukcije Moete da koristite tastaturu za kretanje kroz opis konstrukcije: Pritisnite strelicu gore na tastaturi da odete na prethodni korak konstrukcije. Pritisnite strelicu dole na tastaturi da odete na sledei korak konstrukcije. Pritisnite tipku Home da odete na poetak opisa konstrukcije. Pritisnite tipku End da odete na kraj opisa konstrukcije. Pritisnite tipku Delete da obriete odabrani korak konstrukcije. Napomena: Ovo moe da utie na ostale objekte na crteu koji zavise od odabranog objekta/koraka konstrukcije. I miem moete da se kreete kroz opis konstrukcije: Dvostrukim klikom na vrstu se odabira korak konstrukcije. Dvostrukim klikom na naslov bilo koje kolone se ide na poetak opisa konstrukcije. Prevlaenjem se moe izmeniti redosled koraka konstrukcije u opisu konstrukcije. Napomena: Ovo nije uvek mogue zbog zavisnosti izmeu objekata. Desnim klikom na vrstu otvara se kontekstni meni za objekte iz odabranog koraka konstrukcije. Napomena: Moete da ubacite novi korak konstrukcije na bilo koju poziciju: Odaberite korak konstrukcije iznad kojeg elite da ubacite novi korak konstrukcije. Ostavite prozor sa opisom konstrukcije otvoren i napravite novi objekat. Novi korak konstrukcije e odmah biti ubaen na odabrano mesto u opisu konstrukcije. Pomou kolone Kontrolna taka iz menija Prikaz u prozoru za opis konstrukcije moete da obeleite odreene korake kao 'kontrolne take'. Ovo vam omoguava da grupiete nekoliko objekata u celinu. Prilikom prolaska kroz korake konstrukcije pomou trake za korake konstrukcije, grupe objekata se prikazuju istovremeno.

11

Napomena: U meniju Prikaz prozora za opis konstrukcije moete da ukljuite / iskljuite pojedine kolone za prikaz opisa konstrukcije. Izvoz konstrukcije kao Web stranice GeoGebra omoguava da se opis konstrukcije izveze kao Web stranica. Prvo treba da otvorite opis konstrukcije iz menija Prikaz. U prozoru za opis konstrukcije zatim treba da iz menija Datoteka odaberete stavku 'Izvoz kao Web stranica'. U prozoru za izvoz opisa konstrukcije moete da unesete 'Naslov', 'Autora' i 'Datum' konstrukcije i da odaberete da li elite da ukljuite slike grafikog prikaza i algebarskog prikaza. Pored toga, moete da odaberete izvoz 'Opisa konstrukcije u boji', to znai da e boje objekata u opisu konstrukcije odgovarati njihovim bojama na crteu. Napomena: Izvezena HTML datoteka se moe pogledati u bilo kojem Internet pretraivau (na primer, Firefox, Internet Explorer) i obraivati u mnogim programima za obradu teksta (na primer, OpenOffice Writer).

1.3.3.

Izmena podeavanja GeoGebre

GeoGebra omoguava da izmenite i sauvate svoja podeavanja pomou menija Opcije. Na primer, moete da promenite jedinice za uglove iz 'stepena' u 'radijane', ili da izmenite 'Oblik take', veliinu 'Polja za potvrdu' i 'Stil pravog ugla'. Pored toga, moete da izmenite nain prikazivanja koordinata ('Koordinate') na ekranu i koji se objekti oznaavaju ('Oznaavanje'). Pogledajte deo o Meniju za opcije za vie informacija. Moete da snimite svoja podeavanja pomou stavke 'Snimi podeavanje' iz menija Opcije. Nakon toga, GeoGebra e zapamtiti izmenjena podeavanja i koristie ih u svakom novom crteu koji napravite. Napomena: Moete da vratite poetno (podrazumevano) podeavanje pomou stavke 'Vrati podrazumevano podeavanje' iz menija Opcije. Napomena: Ako koristite GeoGebru kao alat za prezentaciju, moda ete eleti da poveate veliinu slova (meni Opcije) tako da vaa publika moe lake da proita tekst i oznake objekata.

1.4.
1.4.1.

GeoGebra u pripremi materijala

Mogunosti za tampanje

tampanje grafikog prikaza GeoGebra omoguava tampanje grafikog prikaza vaih konstrukcija. Odgovarajua stavka 'Pregled pre tampanja' se nalazi u meniju Datoteka. U prozoru Pregled pre tampanja moete da zadate 'Naslov', 'Autora' i 'Datum' za konstrukciju. Pored toga, moete da odredite 'Razmeru u cm' i orijentaciju papira (pejza ili portret) za tampanje. 12

Napomena: Ako izmenite tekst ili izgled pre tampanja, potrebno je da pritisnete tipku Enter da bi se prikaz osveio. tampanje opisa konstrukcije Ako elite da odtampate Opis konstrukcije, prvo treba da otvorite prozor za opis konstrukcije iz menija Prikaz. Zatim iz menija Datoteka tog prozora treba da odaberete stavku Pregled pre tampanja. Opet moete da uneste 'Naslov', 'Autora' i 'Datum' ili da promenite razmeru i orijentaciju papira pre tampanja opisa konstrukcije. Napomena: Pomou menija Prikaz iz prozora za opis konstrukcije moete da ukljuite ili iskljuite kolone 'Ime', 'Definicija', 'Naredba', 'Algebra' i 'Kontrolna taka'.

1.4.2.

Pravljenje slika grafikog prikaza

Snimanje grafikog prikaza kao slike Grafiki prikaz konstrukcije se moe snimiti kao slika na vaem raunaru. Napomena: Ceo grafiki prikaz se snima kao slika. Ako vaa konstrukcija ne zauzima celu povrinu za crtanje, moda ete eleti da... ...pomou alata Pomeranje povrine za crtanje, Poveanje, Smanjenje postavite konstrukciju u gornji levi ugao grafikog prikaza. Nakon toga, moete da smanjite veliinu prozora GeoGebre pomeranjem jedne od njegovih ivica pomou mia. ...upotrebite pravougaonik za odabir da biste odredili koji deo grafikog prikaza treba da se izveze i snimi kao slika. Moete da definiete take pod nazivom Export_1 i Export_2, koje e odrediti dijagonalno suprotna temena pravougaonika za izvoz. Napomena: Take Export1 and Export2 moraju da se nalaze u vidljivom delu grafikog prikaza. U meniju Datoteka odaberite stavku 'Izvoz' a zatim 'Povrina za crtanje kao slika'. Pojavie se prozor u kojem moete da odaberete 'Format', 'Razmeru u cm' i 'Rezoluciju u dpi' slike koja e biti snimljena. Napomena: Prava veliina izvezene slike e se pojaviti na dnu prozora za izvoz, iznad dugmia, izraena u centimetrima i pikselima. Vie informacija o razliitim formatima datoteka za slike moete pronai u delu Izvoz grafikog prikaza kao slike. Kopiranje grafikog prikaza u bafer Postoji vie naina za kopiranje grafikog prikaza u bafer (Clipboard) vaeg raunara: Moete da odaberete stavku Povrina za crtanje u bafer iz menija Ureivanje. U meniju Datoteka odaberite stavku 'Izvoz' a zatim Povrina za crtanje u bafer. 13

 U prozoru 'Izvoz: Povrina za crtanje' (meni Datoteka Izvoz Povrina za crtanje kao slika (png, eps)...) moete da kliknete na dugme 'Bafer'. Ova mogunost kopira sliku grafikog prikaza sa ekrana u sistemski bafer u PNG formatu (vidi PNG format). Ta slika se zatim moe ubaciti (Paste) u druge dokumente (na primer, u program za obradu teksta). Napomena: Da biste izvezli svoju konstrukciju u odreenoj razmeri (u cm), koristite stavku Povrina za crtanje kao slika iz menija Datoteka, Izvoz (vidi Grafiki prikaz kao slika).

1.4.3.

Pravljenje interaktivnih Web stranica

GeoGebra omoguava pravljenje interaktivnih Web stranica, takozvanih dinamikih crtea, od datoteka u GeoGebri. U meniju Datoteka izaberite stavku 'Izvoz', a zatim 'Dinamiki crte kao web stranica (html)'. Time ete otvoriti prozor za izvoz dinamikih crtea: U vrhu prozora za izvoz moete da unesete 'Naslov', 'Autora' i 'Datum' za svoj dinamiki crte. Kartica 'Opte' omoguava da se iznad i ispod dinamikog crtea (na primer, opis konstrukcije i neke zadatke). Takoe moete da odredite da li e konstrukcija biti direktno ugraena u Web stranicu ili e se otvarati klikom na dugme. Kartica 'Napredno' omoguava izmenu funkcionalnosti dinamikog crtea (na primer, da li se prikazuje ikona za vraanje konstrukcije na poetak i da li se dvostrukim klikom crte otvara u zasebnom prozoru GeoGebre), kao i izmenu korisnikog interfejsa prikazanog u interaktivnom apletu (na primer, da li se prikazuje traka sa alatima i izmenu visine i irine). Napomena: Ako je aplet preveliki da bi ceo stao na raunarski ekran standardne rezolucije (1024 x 768), preporuuje se da ga smanjite pre nego to izvezete dinamiki crte. Napomena: Prilikom snimanja dinamikog crtea bie napravljeno nekoliko datoteka: html datoteka (na primer, krug.html) ova datoteka sadri Web stranicu GGB datoteka (na primer, krug.ggb) ova datoteka sadri konstrukciju u GeoGebri geogebra.jar (nekoliko datotteka) ove datoteke sadre GeoGebru i ine stranicu interaktivnom Sve ove datoteke (na primer, krug.html, krug.ggb i geogebra.jar datoteke) moraju da budu u istom folderu (direktorijumu) da bi dinamika konstrukcija mogla da radi. Izvezena HTML datoteka (na primer, krug.html) moe da se prikae u bilo kojem Internet pretraivau (na primer, Mozilla, Internet Explorer, Safari). Da bi dinamika konstrukcija radila, Java mora da bude instalirana na raunaru. Javu moete besplatno da nabavite na http://www.java.com. Ako elite da koristite dinamiki crte na raunarskoj mrei svoje kole, zamolite svog administratora mree da instalira Javu na raunare.

14

Napomena: Dinamiki crte se moe ureivati u mnogim programima za obradu teksta (na primer, FrontPage, OpenOffice Writer) otvaranjem izvezene HTML datoteke.

15

2. Geometrijski unos
2.1. Opte napomene

Grafiki prikaz prikazuje matematike objekte u grafikoj reprezentaciji (na primer, take, vektore, dui, mnogouglove, grafike funkcija, krive, prave, konusne preseke). Uvek kada miem preemo preko nekog objekta pojavljuje se njegov opis, a objekat se istakne. Napomena: Geometrijski prozor nazivamo i Povrina za crtanje. Postoji nekoliko alata i naina koji odreuju kako GeoGebra reaguje na akcije mia u grafikom prikazu (vidi: Alati za konstrukciju). Na primer, klik miem na povrinu za Nova taka), presek objekata (vidi crtanje moe da napravi novu taku (vidi alat alat Presek dva objekta), ili krunicu (vidi alate Krunica).

2.2.

Alati za konstrukciju

Ovde opisani alati ili naini rada se aktiviraju klikom na dugmad sa trake sa alatima. Kliknite na malu strelicu u donjem desnom uglu ikone da biste pristupili meniju ('Kutiji sa alatima') sa drugim slinim alatima. Napomena: Sa svim konstrukcijskim alatima moete lako da napravite nove take klikom na prazan prostor povrine za crtanje. Oznaavanje objekata Pod pojmom 'oznaavanje objekta' (izbor objekta) podrazumevamo klik miem na Pomeranje. objekat kada je izabran alat Ako elite da oznaite vie objekata odjednom, moete da napravite Pravougaonik za izbor: Aktivirajte alat Pomeranje i kliknite na poziciju prvog temena eljenog pravougaonika za izbor. Drite pritisnuto levo dugme mia i pomerite pokaziva na poziciju dijagonalno suprotnog temena eljenog pravougaonika za izbor. Kada pustite dugme mia, svi objekti unutar pravougaonika za izbor e biti oznaeni. Napomena: Vie objekata istovremeno moete da oznaite i ako kliknete na sve njih istovremeno drei taster Ctrl. Brzo preimenovanje objekata Da biste preimenovali odabrani ili novonapravljeni objekat, jednostavno ponite da kucate i pojavie se prozor Preimenovanje za taj objekat. Tada upiite ime novog objekta i kliknite na dugme 'OK'.

16

2.2.1.

Opti alati

Prenos izgleda Ovim alatom moete da prenesete osobine jednog objekta (npr. boju, veliinu, izgled linije) na vie drugih objekata. Prvo odaberite objekat ije osobine elite da prenesete. Nakon toga kliknite na sve druge objekte kojima elite da prenesete njegove osobine.

Brisanje objekta Kliknite na objekat koji elite da obriete. Napomena: Ako sluajno obriete pogrean objekat, moete da ga vratite dugmetom Poniti operaciju.

Pomeranje Ovim alatom se slobodni objekti pomeraju povlaenjem mia. Ako oznaite objekat klikom na njega alatom Pomeranje, moete da... ...obriete objekat tasterom Del ...pomerate objekat pomou tastera sa strelicama (vidi: Animacija) Napomena: Alat Pomeranje se moe brzo aktivirati tasterom Esc. Ako drimo pritisnut taster Ctrl, moemo da odaberemo vie objekata zajedno, klikom mia na svaki od njih. Drugi nain za oznaavanje vie objekata je da, dok drimo levi taster mia, oznaimo pravougaoni deo crtea (pravougaonik za izbor) unutar koga e svi objekti biti odabrani. Svi oznaeni objekti se tada mogu istovremeno pomerati miem.

Pomeranje povrine za crtanje Pomeranjem grafikog prikaza pomou mia menja se vidljivi deo povrine za crtanje. Napomena: Povrinu za crtanje moete da pomerate miem ako istovremeno pritisnete tipku Shift (MS Windows: takoe i tipku Ctrl), nezavisno od toga koji alat je aktivan. Ovim alatom moete da menjate razmere koordinatnih osa ako ih prevlaite miem. Napomena: Menjanje razmere osa je mogue i sa svim drugim alatima ako pritisnete tipku Shift (MS Windows: takoe i tipku Ctrl) dok miem povlaite ose.

Zapii u tabelu Ovim alatom moete da pomerate objekat, dok se niz njegovih vrednosti istovremeno zapisuje u tabelarni prikaz. Ovaj alat radi sa brojevima, takama i vektorima.

17

Napomena: GeoGebra koristi prve dve prazne kolone tabelarnog prikaza za zapisivanje vrednosti odabranih objekata.

Odnos izmeu objekata Oznaite dva objekta i dobiete informaciju o njihovom odnosu u novom prozoru (takoe vidi naredbu Odnos).

Rotacija oko take Prvo odaberite taku koja e biti centar rotacije. Nakon toga moete da rotirate nezavisne objekte oko te take povlaei ih miem.

Prikai / sakrij oznaku Klikom na objekat se njegova oznaka prikazuje ili sakriva.

Prikai / sakrij objekat Kliknite na objekat da biste ga sakrili ili ponovo prikazali. Napomena: Svi objekti koji treba da se sakriju su istaknuti. Sve promene vidljivosti e biti primenjene im izaberete neki drugi alat sa trake sa alatima.

Poveanje Klikom na proizvoljno mesto na povrini za crtanje prikaz se poveava (videti i Podeavanje grafikog prikaza)

Smanjenje Klikom na proizvoljno mesto na povrini za crtanje prikaz se smanjuje (videti i Podeavanje grafikog prikaza)

2.2.2.

Taka

Presek dva objekta Presene take dva objekta mogu se dobiti na dva naina: Oznaavanjem oba objekta: tada e se napraviti sve presene take ta dva objekta (ako je to mogue). Klikom na jedan presek dva objekta: tada e se napraviti samo jedna odabrana presena taka. Napomena: Za dui, poluprave i lukove se moe odrediti da li elimo da dozvolimo presek u produetku na kartici 'Osnovno' prozora za Osobine. Tako se omoguava 18

prikazivanje presenih taaka koje lee na produecima objekata. Na primer, produetak dui ili poluprave je prava.

Sredite ili centar Moete da kliknete na dve take ili na du da biste dobili sredite dui. Klikom na konusni presek dobijate njegov centar.

Nova taka Nova taka se pravi klikom na povrinu za crtanje. Napomena: Koordinate take se zadaju prilikom otputanja tastera mia. Klikom na du, pravu, poligon, konusni presek, funkciju ili krivu kreiramo taku na tom objektu (vidi takoe naredbu Taka). Napomena: Klikom na presek dva objekta dobijamo tu presenu taku (vidi takoe naredbu Presek).

2.2.3.

Vektor

Vektor odreen dvema takama Odabirom poetne i krajnje take dobija se vektor.

Vektor iz take Odabirom take A i vektora v dobija se taka B = A + v kao i vektor ija je poetna taka A, a krajnja B.

2.2.4.

Du

Du izmeu dve take Odabirom dve take, A i B, dobija se du AB. U algebarskom prikazu se prikazuje duina te dui.

Du zadate duine iz take Kliknite na taku A, koja e biti poetna taku dui. Pojavie se prozor u koji unosite eljenu duinu dui, a. Napomena: Ovaj alat krera du duine a, ija se krajnja taka B moe rotirati oko poetne take A pomou alata Pomeranje.

19

2.2.5.

Poluprava

Poluprava kroz dve take Odabirom dve take, A i B, dobija se poluprava sa poetnom takom A, kroz taku B. U algebarskom prikazu e se pojaviti jednaina odgovarajue prave.

2.2.6.

Mnogougao

Mnogougao Odaberite redom najmanje tri take koje e biti temena mnogougla. Zatim kliknite ponovo na prvu taku da biste zatvorili mnogougao. U algebarskom prikazu e se pojaviti povrina dobijenog mnogougla.

Pravilan mnogougao Oznaite dve take A i B i unesite broj temena, n, u polje za unos. Pojavie se pravilan mnogougao sa n temena (ukljuujui i take A i B).

2.2.7.

Prava

Simetrala ugla Simetrale uglova se mogu dobiti na dva naina: Odabirom tri take, A, B, C dobija se simetrala ugla odreenog njima. Pri tome je B teme ugla. Odabirom dve prave dobijaju se obe simetrale uglova koje one odreuju. Napomena: Vektori pravca svih simetrala ugla imaju duinu 1.

Fitovana prava Napravite fitovanu pravu za skup taana na sledee naine: Napravite Pravougaonik za odabir koji sadri sve take. Odaberite listu taaka da biste dobili fitovanu pravu koja im odgovara.

Prava kroz dve take Odabirom taaka A i B dobija se prava odreena njima. Ova prava ima vektor pravca (B - A).

20

Paralela Odabirom prave g i take A dobija se prava paralelna sa g kroz taku A. Nova prava ima isti pravac kao i prava g.

Simetrala dui Odabirom dui s ili taaka A i B dobija se simetrala dui. Napomena: Pravac simetrale odgovara vektoru normale na du s ili AB. (vidi takoe naredbu NormalniVektor).

Normala Odabirom prave g i take A dobija se normala na pravu g kroz taku A. Napomena: Pravac nove prave odgovara vektoru normale prave g (vidi takoe naredbu NormalniVektor).

Polara ili konjugovani poluprenik Ovaj alat daje polaru ili konjugovani poluprenik konusnog preseka. Moete da... ...odaberete jednu taku i konusni presek da biste napravili polaru. ...odaberete pravu ili vektor i konusni presek da biste dobili konjugovanu pravu koja sadri konjugovani prenik prave, odnosno vektora.

Tangente Tangente konusnog preseka se mogu dobiti na dva naina: Odabirom take A i konusnog preseka c se dobijaju sve tangente konusnog preseka c kroz taku A. Odabirom prave g i konusnog preseka c se dobijaju sve tangente konusnog preseka c, koje su paralelne sa g. Odabirom take A i neke funkcije f dobija se tangenta na f u taki x = x(A). Napomena: x(A) predstavlja x koordinatu take A. Ako taka A lei na grafiku funkcije, tangenta prolazi kroz taku A.

2.2.8.

Konusni presek

Krunica odreena centrom i poluprenikom Odaberite centar krunice M i pojavie se prozor u koji treba da unesete njen poluprenik.

21

Krunica odreena centrom i jednom takom Odabirom take M i take P dobija se krunica sa centrom u M, kojoj pripada taka P. Napomena: Ova krunica ima poluprenik jednak duini dui MP.

Krunica kroz tri take Krunica kroz tri take se dobija odabirom tri take A, B, i C. Napomena: Ako su te tri take kolinearne, krunica se degenerie u pravu.

estar Idaberute du ili dve take da biste zadali prenik. Zatim kliknite na taku koja treba da bude centar nove krunice.

Konusni presek kroz 5 taaka Odabirom pet taaka se dobija konusni presek, koji prolazi kroz njih. Napomena: Ako su etiri od tih pet taaka kolinearne, konusni presek nije definisan.

Elipsa Odaberite dve ie elipse. Zatim zadajte treu taku koja lei na elipsi.

Hiperbola Odaberite dve ie hiperbole. Zatim zadajte treu taku koja lei na hiperboli.

Parabola Zadajte taku i direktrisu parabole.

2.2.9.

Luk i iseak

Napomena: Algebarska vrednost je njegova duina, a vrednost iseka je njegova povrina.

22

Kruni luk odreen centrom i dvema takama Prvo odaberite centar M krunog luka. Zatim odaberite poetnu taku A i taku B, koja odreuje duinu luka. Napomena: Taka A uvek lei na krunom luku, ali taka B ne mora da lei na njemu.

Iseak kruga odreen centrom i dvema takama Prvo odaberite centar M iseka kruga. Zatim odaberite poetnu taku A i taku B, koja odreuje duinu luka krunog iseka. Napomena: Taka A uvek lei na krunom luku, ali taka B ne mora da lei na njemu.

Luk odreen trima takama Odabirom tri take dobija se kruni luk odreen njima. Pri tome, taka A je poetna taka luka, taka B lei na luku, a taka C je kranja taka luka.

Iseak kruga odreen trima takama Odabirom tri take dobija se iseak kruga kroz te tri take. Pri tome, taka A je poetna taka luka iseka kruga, taka B lei na luku, a taka C je kranja taka luka iseka kruga.

Polukrunica Odabirom taaka A i B dobija se polukrunica iji je prenik du AB.

2.2.10. Broj i ugao

Ugao Ovaj alat pravi ugao odreen trima takama, gde je teme ugla druga odabrana taka ugao odreen dvema duima ugao odreen dvema pravama ugao odreen sa dva vektora sve unutranje uglove mnogougla Napomena: Uglovi se prave u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu. Prema tome, redosled odabiranja objekata utie na rezultat alata za ugao. Ako elite da ograniite ugao na interval od 0 do 180, iskljuite opciju 'Dozvoli ispupen ugao' na kartici 'Osnovno' prozora za Osobine. 23

Ugao zadate veliine Kada oznaite dve take, A i B, pojavie se prozor u koji treba da unesete veliinu ugla. Kao rezultat dobijaju se taka C i ugao , pri emu je ugao ABC.

Povrina Ovaj alat prikazuje povrinu mnogougla, kruga ili elipse kao dinamiki tekst u geometrijskom prikazu.

Rastojanje ili duina Ovaj alat daje rastojanje izmeu dve take, dve prave ili take i prave kao dinamiki tekst u geometrijskom prikazu. Takoe, on moe da da duinu dui i obim kruga ili mnogougla.

Kliza Napomena: Kliza u GeoGebri je grafika reprezentacija nezavisnog broja ili ugla. Kliza se lako pravi od postojeeg nezavisnog broja ili ugla, prikazivanjem tog objekta (vidi Kontekstni meni; vidi alat Prikai / sakrij objekat). Kliknite na prazno mesto na povrini za crtanje da biste napravili kliza za broj ili ugao. Pojavie se prozor u kojem moete da zadate 'Ime', 'Interval' [min, max] i 'Korak' broja ili ugla, kao i orijentaciju i 'irinu' klizaa (u pikselima). Poloaj klizaa u grafikom prikazu moe da bude apsolutni (to znai da se kliza ne pomera kada se grafiki prikaz poveava ili smanjuje, ve uvek ostaje vidljiv u njemu) ili relativan u odnosu na koordinatni sistem (vidi prozor za Osobine odgovarajueg broja ili ugla). Poloaj klizaa moe biti apsolutan na ekranu ili relativan u odnosu na koordinatni sistem (vidi: Osobine odgovarajueg broja ili ugla). Napomena: U kartici Kliza moete da otkucate simbol za stepene ili broj pi u poljima za interval i korak pomou sledeih preica na tastaturi: Alt-O (MacOS: Ctrl-O) za simbol za stepene Alt-P (MacOS: Ctrl-P) za broj pi

Nagib Ovaj alat prikazuje nagib prave kao dinamiki tekst u geometrijskom prikazu.

24

2.2.11. Logika vrednost

Polje za potvrdu za prikazivanje i skrivanje objekata Klikom na povrinu za crtanje se dobija polje za potvrdu (vidi Logike promenljive) koja kontrolie prikazivanje i skrivanje jednog ili vie objekata. Nakon toga se pojavljuje prozor za izbor objekata na koje polje za potvrdu utie. Napomena: Te objekte moete da oznaite u spisku u prozoru za izbor, ili da ih odaberete miem u bilo kojem prikazu.

2.2.12. Lokus
Lokus Oznaite taku B (zavisnu od druge take, A) iji lokus treba da se nacrta. Zatim kliknite na taku A da biste napravili lokus take B. Napomena: Taka A mora da lei na nekom objektu (npr. pravoj, dui, krunici). Primer: Unesite f(x) = x^2 2 x 1 u polje za unos. Postavite novu taku A na x osu (vidi alat Nova taka; vidi naredbu Taka). Unesite taku B = (x(A), f(x(A))) koja zavisi od take A. Odaberite alat Lokus i zatim kliknite redom na taku B i na taku A. Pomerajte taku A du x ose i videete kako se taka B pomera po lokusu.

2.2.13. Geometrijska preslikavanja

Sledea geometrijska preslikavanja se odnose na take, prave, konusne preseke, mnogouglove i slike.

Homotetija sa centrom i koeficijentom Oznaite objekat na koji se primenjuje homotetija. Zatim izaberite taku koja e biti centar homotetije. Pojavie se prozor u kojem se zadaje koeficijent homotetije.

Osna simetrija Odaberite objekat ija se simetrina slika trai. Zatim kliknite na pravu koja e biti osa simetrije.

Centralna simetrija Odaberite objekat ija se simetrina slika trai. Zatim kliknite na taku, koja e biti centar simetrije.

25

Inverzija u odnosu na krunicu Ovaj alat omoguava inverziju take u odnosu na krunicu. Odaberite taku koju elite da invertujete. Zatim odaberite krunicu.

Rotacija oko take za ugao Odaberite objekat koji se rotira. Zatim izaberite taku koja e biti centar rotacije. Pojavie se prozor u kojem moete da unesete veliinu ugla rotacije.

Translacija za vektor Oznaite objekat koji se pomera. Zatim izaberite vektor, za koji e objekat biti transliran.

2.2.14. Tekst
Tekst Ovim alatom se na povrinu za crtanje postavljaju statiki i dinamiki tekstovi ili LaTeX formule. Prvo treba da zadate lokaciju teksta na jedan od naina: Klikom na povrinu za crtanje se postavlja novi tekst na toj lokaciji. Klikom na taku se postavlja novi tekst koji je vezan za nju. Nakon toga se pojavljuje prozor u koji se unosi tekst. Napomena: Poziciju teksta moete da zadate kao apsolutnu na ekranu ili relativnu u odnosu na koordinatni sistem na kartici 'Osnovno' u prozoru za Osobine. Statiki tekst ne zavisi od matematikih objekata i na njega obino ne utiu izmene u konstrukciji. Dinamiki tekst sadri vrednosti objekata koje se automatski menjaju istovremeno sa promenom tih objekata. Meoviti tekst je kombinacija statikog i dinamikog teksta. Da biste napravili dinamiki tekst, moete prvo da unesete statiki deo teksta preko tastature (na primer, Taka A =). Zatim kliknite na objekat iju vrednost elite da prikaete u tekstu. Napomena: GeoGebra automatski dodaje sintaksu ("Taka A = " + A ) potrebnu za generisanje dinamikog teksta: navodnike oko statikog dela teksta i znake plus (+) koji spajaju razliite delove teksta. Unos Opis Ovo je statiki Statiki tekst tekst A Dinamiki tekst (ako taka A postoji) 26

"Taka A = " + A "a = " + a + "cm"

Meoviti tekst iz dva dela, koji koristi vrednost take A Meoviti tekst iz tri dela koji koristi vrednost broja a

Napomena: Ako objekat sa imenom xx ve postoji, a vi pokuate da kreirate statiki tekst koristei njegovo ime, treba da upiete i navodnike "xx". U suprotnom e GeoGebra automatski napraviti dinamiki tekst koji e prikazati vrednost objekta xx umesto njegovog imena. Meutim, ako tekst ne odgovara nijednom imenu objekta, onda moete da ga upiete bez navodnika. Napomena: Statiki delovi u meovitom tekstu moraju biti navedeni unutar navodnika. Razliiti delovi teksta (na primer, statiki i dinamiki delovi) moraju biti spojeni znakom plus (+). LaTeX formule U GeoGebri se mogu pisati i formule. Da biste to uradili, ukljuite opciju 'LaTeX formula' u prozoru alata Tekst i unesite tekst u LaTeX sintaksi. Napomena: Iz padajueg menija moete da odaberete naredbe za najee koriene simbole. Nakon toga treba da upiete imena objekata na odgovarajua mesta u formuli (obino unutar vitiastih zagrada { }, vidi tabelu ispod). Neke vane LaTeX naredbe su prikazane u sledeoj tabeli. Za vie informacija pogledajte dokumentaciju za LaTeX. LaTeX unos a \cdot b \frac{a}{b} \sqrt{x} \sqrt[n]{x} \vec{v} \overline{AB} x^{2} a_{1} \sin\alpha + \cos\beta \int_{a}^{b} x dx \sum_{i=1}^{n} i^2 Rezultat a b a b x x r v AB x2 a1 sin + cos
n

xdx i
a
n i =1

2.2.15. Slike
Ubacivanje slike Ovim alatom se u grafiki prikaz ubacuju slike. 27

Prvo zadajte lokaciju slike na jedan od sledea dva naina: Klikom na povrinu za crtanje se postavlja donji levi ugao slike. Klikom na taku se ta taka odreuje kao donji levi ugao slike. Nakon toga se pojavljuje prozor za otvaranje datoteke, u kojem se bira slika koja se ubacuje. Napomena: Kada je alat Ubacivanje slike aktivan, moete da ubacite sliku iz bafera vaeg raunara direktno u grafiki prikaz, koristei preicu Alt-klik. Osobine slika Pozicija Pozicija slike se moe da bude apsolutna na ekranu ili relativna u odnosu na koordinatni sistem. Ovo se odreuje na kartici 'Osnovno' prozora za Osobine slike. U osobinama slike se mogu zadati do tri oka (temena) slike. Time se slike mogu veoma fleksibilno poveavati, smanjivati, okretati, pa ak i deformisati. 1. oak (odreuje poziciju donjeg levog ugla slike) 2. oak (odreuje poziciju donjeg desnog ugla slike) Napomena: Ovaj oak se moe postaviti samo nakon prvog oka. On odreuje irinu slike. 4. oak (pozicija gornjeg levog ugla slike) Napomena: Ovaj oak se moe postaviti samo nakon prvog oka. On odreuje visinu slike. Napomena: Vidi takoe naredbu oak Primer: Napraviemo tri take, A, B, i C, da bismo isprobali uticaj okova na sliku. Postavite taku A kao prvi, a taku B kao drugi oak slike. Pomeranjem taaka A i B alatom Pomeranje se vrlo lako uoava njihov uticaj. Postavite taku A kao prvi, a taku C kao etvrti oak i posmatrajte kako njihovo pomeranje sada utie na sliku. Naposletku, postavite sva tri oka i posmatrajte kako njihovim pomeranjem moete da iskrivite sliku. Primer: Ve ste videli kako se moe podeavati pozicija i veliina slike. Ako elite da veete sliku za taku A i da joj postavite irinu na 3 i visinu na 4 jedinice, treba da uradite sledee: Postavite oak 1 na A Postavite oak 2 na A + (3, 0) Postavite oak 4 na A + (0, 4) Napomena: Ako sada pomerate taku A u alatom Pomeranje, slika zadrava zadatu veliinu. Pozadinska slika Slika se moe postaviti kao 'pozadinska slika' na kartici 'Osnovno' prozora za Osobine za sliku. Tada e se ona pojaviti iza koordinatnih osa i vie se ne moe odabrati pomou mia. 28

Napomena: Ako elite ponovo da odaberete pozadinsku sliku, odaberite prozor za 'Osobine...' iz menija Ureivanje. Osobine naredbom Providnost Slika moe da bude providna, kako bi se kroz nju videli objekti ili ose koji lee ispod nje. Providnost se podeava osobinom 'Popuna', sa vrednostima iz intervala od 0% do 100% na kartici 'Stil' prozora za Osobine za sliku.

29

3. Algebarski unos
3.1. Opte napomene

Algebarska reprezentacija matematikih objekata (na primer, vrednosti, koordinata, jednaina) se prikazuje u Algebarskom prikazu. Objekti se mogu kreirati i menjati korienjem polja za unos u dnu prozora GeoGebre (vidi Direktan unos i Naredbe). Napomena: Uvek pritisnite tipku Enter nakon unoenja definicije objekta u polje za unos. Napomena: Pritisak na tipku Enter prebacuje fokus izmeu polja za unos i grafikog prikaza. To vam omoguava da ponete unos izraza i naredbi u polje za unos, a da ne morate prethodno da kliknete miem na njega. Imenovanje objekata Napomena: Ako objektu runo ne dodelite ime, GeoGebra dodeljue imena novim objektima po abecednom redu. Objektu moete da dodelite konkretno ime kada ga kreirate pomou polja za unos: Take: U GeoGebri se imena taaka uvek piu velikim slovima. Jednostavno upiite ime (na primer, A, P) i znak jednakosti ispred koordinata. Primeri: C = (2, 4), P = (1; 180), Complex = 2 + i Vektori: Da bi se razlikovali od taaka, imena vektora u GeoGebri moraju da se piu malim slovima. Opet, upiite ime (na primer, v, u) i znak jednakosti ispred koordinata vektora. Primeri: v = (1, 3), u = (3; 90), complex = 1 2i Prave, krunice i konusni preseci: Ovi objekti se imenuju upisivanjem imena i dvotake ispred svojih jednaina. Primeri: g: y = x + 3, c: (x-1)^2 + (y 2)^2 = 4, hyp: x^2 y^2 = 2 Funkcije: Funkcije moete da imenujete upisivanjem, na primer, f(x) = ili g(x) = ispred formule funkcije. Primeri: h(x) = 2 x + 4, q (x) = x^2, trig(x) = sin(x) Napomena: Ako runo ne zadate imena novim objektima, GeoGebra e im automatski dodeliti imena, abecednim redom. Napomena: U imenima objekata moete da napravite indekse pomou podvuene crte. Na primer, A1 se unosi kao A_1 a SAB se unosi kao s_{AB}. Izmena vrednosti Postoje dva naina za izmenu vrednosti nezavisnog objekta: Unos nove preko stare vrednosti objeka tako to se u polju za unos unese ime objekta i nova vrednost (vidi Direktan unos).

30

 Izmena algebarske reprezentacije: aktivirajte alat Pomeranje i dvostrukim klikom na objekat algebarskom prikazu otvorite polje za unos u kojem moete da izmenite njegovu vrednost. Pritisnite tipku Enter da potvrdite unos. Napomena: Vrednosti nezavisnih objekata se mogu direktno menjati, meutim, na vrednosti zavisnih objekata se utie samo izmenom njihovih 'roditeljskih' objekata ili redefinisanjem zavisnih objekata. Prikaz istorije polja za unos Kada postavite kurzor u polje za unos moete pomou tipki sa strelicama gore i dole' da se kreete kroz prethodne unose, jedan po jedan. Napomena: Kliknite na mali upitnik za polje za unos. levo od polja za unos da biste prikazali pomo

Ubacivanje imena, vrednosti ili definicije objekta u polje za unos Ubacivanje imena objekta: Aktivirajte alat Pomeranje i odaberite objekat ije ime elite da upiete u polje za unos. Zatim pritisnite tipku F5 na tastaturi. Napomena: Ime objekta e biti dopisano na izraz koji se ranije nalazio u polju za unos, pre pritiska na tipku F5. Ubacivanje vrednosti objekta: Postoje dva naina za ubacivanje vrednosti objekta (na primer, (1,3), 3x 5y = 12) u polju za unos. Kopiraj u Desnim klikom (MacOS: Ctrl - klik) na objekat i izborom stavke polje za unos iz kontekstnog menija. Aktivirajte alat Pomeranje i odaberite objekat iju vrednost elite da upiete u polje za unos. Zatim pritisnite tipku F4 na tastaturi. Napomena: Vrednost objekta e biti dopisana na izraz koji se ranije nalazio u polju za unos, pre pritiska na tipku F4. Ubacivanje definicije objekta: Postoje dva naina za ubacivanje definicije objekta (na primer, A = (4, 2), c = Krunica[A, B]) u polje za unos: Kliknite na objekat drei tipku Alt Aktivirajte alat Pomeranje i odaberite objekat iju definiciju elite da ubacite u polje za unos. Zatim pritisnite tipku F3 na tastaturi. Napomena: Definicija objekta e biti dopisana na izraz koji se ranije nalazio u polju za unos, pre pritiska na tipku F3.

3.2.

Direktan unos

GeoGebra radi sa brojevima, uglovima, takama, vektorima, duima, pravama, konusnim presecima, funkcijama i parametarskim krivama. Ovi objekti se unose u polje za unos pomou svojih koordinata ili jednaina i pritiskom na tipku Enter.

31

3.2.1.
Brojevi

Brojevi i uglovi

Brojeve moete da uneste u polju za unos. Ako unesete samo broj (na primer, 3), GeoGebra e mu dodeliti malo slovo kao ime. Ako elite da broju dodelite neko posebno ime, moete da upiete to ime praeno znakom jednakosti i zatim broj (na primer, napravite decimalni broj r unosom r = 5.32). Napomena: Brojevi u Geogebri se zadaju sa takom . kao decimalnim separatorom. Konstanta i Ojlerova konstanta e se mogu koristiti u izrazima i raunanju tako to se odaberu u padajuoj listi pored polja za unos ili pomou preica sa tastature. Napomena: Ako promenljiva 'e' nije upotrebljena kao ime nekog objekta, GeoGebra e je prepoznati kao Ojlerovu konstantu ukoliko je upotrebite u novom izrazu Uglovi Uglovi se zadaju u stepenima () ili radijanima (rad). Konstanta je korisna za vrednosti u radijanima, a moe se uneti i kao pi. Napomena: Simbol za stepene i simbol za broj pi se mogu uneti pomou sledeih preica na tastaturi: Alt-O (MacOS: Ctrl-O) za simbol za stepene Alt-P (MacOS: Ctrl-P) za simbol za broj Primer: Ugao se moe zadati u stepenima ( = 60) ili u radijanima ( = pi/3). Napomena: GeoGebra interno uvek rauna u radijanima. Simbol je samo oznaka za konstantu /180 koja konvertuje stepene u radijane. Primer: Ako je a = 30 broj, tada = a konvertuje broj a u ugao = 30, bez promene njegove vrednosti. Ako unesete b = / , time se ugao konvertuje u broj b = 30, ne menjajui svoju vrednost. Klizai i tipke sa strelicama Nezavisni brojevi i uglovi mogu da se prikau kao klizai u geometrijskom prikazu (vidi alat Kliza). Tipkama sa strelicama se brojevi i uglovi menjaju i u algebarskom prikazu (vidi Runa animacija). Ogranienje vrednosti na interval Nezavisni brojevi i uglovi mogu da se ogranie na interval [min, max] na kartici 'Kliza' prozora za Osobine (vidi alat Kliza). Napomena: Za sve zavisne uglove se moe zadati da li moe da postane ispupen ili ne na kartici 'Osnovno' prozora za Osobine.

3.2.2.

Take i vektori

Take i vektori se zadaju u Dekartovim ili polarnim koordinatama (vidi Brojevi i uglovi). 32

Napomena: Velika slova oznaavaju take, a mala slova vektore. Primeri: Unesite taku P ili vektor v u Dekartovim koordinatama kao P = (1, 0) ili v = (0, 5). Za polarne koordinate, unesite P = (1; 0) ili v = (5; 90). Napomena: Dve koordinate se razdvajaju znakom taka-zarez. Ako ne upiete znak za stepene, GeoGebra e tretirati ugao kao da je zadat u radijanima.

3.2.3. Prave

Prave i koordinatne ose

Prave se predstavljaju pomou jednaina po x i y ili u parametarskom obliku. U oba sluaja se u jednainama prave mogu upotrebiti prethodno definisane vrednosti (npr. brojevi, take, vektori). Napomena: Ime prave se moe zadati na poetku unosa, praeno dvotakom. Primeri: Unesite g : 3x + 4y = 2 da dobijete pravu g kao linearnu jednainu. Definiite parametar t (t = 3), a zatim zadajte pravu g u parametarskom obliku kao g: X = (-5, 5) + t (4, -3). Prvo definiite parametre m = 2 i b = -1. Tada moete da unesete jednainu g: y = m*x + b da dobijete pravu g kao linearnu funkciju. Koordinatne ose Dve koordinatne ose se mogu koristiti u naredbama preko imena xOsa i yOsa. Primer: Naredba Normala[A, xOsa] konstruie pravu normalnu na x osu kroz taku A.

3.2.4.

Konusni presek

Konusni preseci se zadaju kvadratnom jednainom po x i y. Pri tome se mogu upotrebiti ranije definisane promenljive (npr. brojevi, take, vektori). Napomena: Konusnom preseku se dodeljuje ime tako to se unese na poetku, praeno dvotakom. Primeri: Elipsa el: Hiperbola hip: Parabola par: Krunica k1: Krunica k2:

el: 9 x^2 + 16 y^2 = 144 hip: 9 x^2 16 y^2 = 144 par: y^2 = 4 x k1: x^2 + y^2 = 25 k2: (x 5)^2 + (y + 2)^2 = 25

Napomena: Ako definiete dva parametra a = 4 i b = 3, moete da zadate elipsu kao el: b^2 x^2 + a^2 y^2 = a^2 b^2. 33

3.2.5.

Funkcija po x

Prilikom definisanja funkcija moete da koristite ve definisane promenljive (npr. brojeve, take, vektore) i druge funkcije. Primeri: Funkcija f: f(x) = 3 x^3 x^2 Funkcija g: g(x) = tan(f(x)) Funkcija bez imena sin(3 x) + tan(x) Sve ugraene funkcije (na primer, sin, cos, tan) su opisane u delu Ugraene funkcije i aritmetike operacije. U GeoGebri takoe postoje naredbe, na primer, za Integral i Izvod funkcije. Napomena: Izvod ranije definisane funkcije f(x) se moe dobiti i naredbama f(x) ili f(x). Primer: Prvo definiite funkciju f kao f(x) = 3 x^3 x^2. Tada moete da unesete g(x) = cos(f(x + 2)) da biste dobili funkciju g. Pored toga, funkcije se mogu translirati za vektor (vidi naredbu Translacija) a nezavisne funkcije se mogu pomerati miem pomou alata Pomeranje. Funkcija zadata na intervalu Naredbom Funkcija se zadaje funkcija na intervalu [a, b].

3.2.6.

Ugraene funkcije i aritmetike operacije

Pri unosu brojeva, koordinata taaka ili jednaina (vidi Direktan unos) moete da koristite sledee ugraene funkcije i operacije: Operacija sabiranje oduzimanje mnoenje skalarni proizvod deljenje stepenovanje faktorijel gama funkcija zagrade x koordinata y koordinata apsolutna vrednost signum kvadratni koren kubni koren sluajan broj izmeu 0 i 1 eksponencijalna funkcija logaritam (prirodni, baza e) Unos + * ili razmak * ili razmak / ^ ili 2 ! gamma( ) ( ) x( ) y( ) abs( ) sgn( ) sqrt( ) cbrt( ) random( ) exp( ) ili x ln( ) ili log( ) 34

Operacija logaritam sa bazom 2 logaritam sa bazom 10 kosinus sinus tangens arkus kosinus arkus sinus arkus tangens kosinus hiperbolini sinus hiperbolini tangens hiperbolini arkus kosinus hiperbolini arkus sinus hiperbolini arkus tangens hiperbolini najvei ceo broj manji od najmanji ceo broj vei od zaokruivanje

Unos ld( ) lg( ) cos( ) sin( ) tan( ) acos( ) asin( ) atan( ) cosh( ) sinh( ) tanh( ) acosh( ) asinh( ) atanh( ) floor( ) ceil( ) round( )

Primeri: U GeoGebri moete da izvodite izraunavanja i sa takama i vektoria: Sredite dve take A i B, taka M, moe se zadati u polju za unos kao M = (A + B) / 2. Duina vektora v moe se izraunati pomou l = sqrt(v * v).

3.2.7.

Logike promenljive i operacije

Logike vrednosti true and false (tano i netano) se mogu koristiti u GeoGebri. Na primer, samo unesite a = true ili b = false u polje za unos i pritisnite tipku Enter. Polje za potvrdu i tipke sa strelicama Nezavisne logike promenljive se mogu prikazati u grafikom prikazu u obliku polja za potvrdu (vidi alat Polje za potvrdu za prikazivanje i skrivanje objekata). Vrednosti logikih promenljivih u algebarskom prikazu mogu da se menjaju i pomou tipki sa strelicama (vidi Runu animaciju). Napomena: Logike promenljive mogu da se koriste kao brojevi (sa vrednostima 0 ili 1). Tako moete da koristite polja za potvrdu kao dinamiku brzinu animiranog klizaa, to omoguava pokretanje i zaustavljanje animacije. U ovom sluaju se dugme za animaciju prikazuje u grafikom prikazu samo ukoliko postoji animirani kliza sa statikom (tj. nedinamikom) brzinom. Logike operacije GeoGebra poznaje sledee logike operacije, koje moete da koristite tako to ete ih izabrati iz liste desno od polja za unos ili unosom sa tastature: 35

Operacija jednako nejednako manje vee manje ili jednako vee ili jednako i ili ne paralelno normalno ili == ili != < > ili <= ili >= ili !

Primer a b ili a == b a b ili a != b a a a a < > b b b ili a <= b b ili a >= b

Tipovi brojevi, take, prave, konusni preseci a, b brojevi, take, prave, konusni preseci a, b brojevi a, b brojevi a, b brojevi a, b brojevi a, b logike vrednosti a, b logike vrednosti a, b logike vrednosti a prave a, b prave a, b

a b a b a ili !a a b a b

3.2.8.

Liste objekata i operacije nad listama

Liste objekata (npr. taaka, dui, krunica) se zadaju pomou vitiastih zagrada. Primeri: L = {A, B, C} daje listu koja sadri tri ranije definisane take A, B i C. L = {(0, 0), (1, 1), (2, 2)} kreira listu koja se sastoji od bezimenih taaka, kao i same te take. Napomena: Podrazumevano je da se elementi liste ne prikazuju u grafikom prikazu. Poreenje listi objekata Moete da poredite dve liste objekata: list1 == list2: Proverava da li su dve liste jednake i vraa true ili false kao rezultat. list1 != list2: Proverava da li su dve liste razliite i vraa true ili false kao rezultat. Primena operacija i funkcija na liste Napomena: Prilikom primene operacija i ugraenih funkcija na liste, uvek se kao rezultat dobija nova lista. Primeri sabiranja i oduzimanja: Lista1 + Lista2: Sabira odgovarajue elemente iz dve liste. Napomena: Dve liste moraju biti iste duine. Lista + Broj: Dodaje broj svakom elementu liste. Lista1 Lista2: Oduzima elemente druge liste od odgovarajuih elemenata prve liste. Napomena: Dve liste moraju biti iste duine. Lista Broj: Oduzima broj od svakog elementa liste. 36

Primeri mnoenja i deljenja: Lista1 * Lista2: Mnoi odgovarajue elemente iz dve liste. Napomena: Dve liste moraju biti iste duine. Napomena: Ako su dve liste kompatibilne matrice, primenjuje se matrino mnoenje. Lista * Broj: Mnoi svaki element liste brojem. Lista1 / Lista2: Deli elemente prve liste odgovarajuim elementima druge liste. Napomena: Dve liste moraju biti iste duine. Lista / Broj: Deli svaki element liste brojem. Broj / Lista: Deli broj svakim elementom liste. Ostali primeri: Lista^2: Kvadrira sve elemente liste. sin(Lista): Primenjuje funkciju sinus na svaki element liste.

3.2.9.

Matrini objekti i matrine operacije

GeoGebra podrava i matrice, koje se prikazuju kao liste listi koje sadre vrste matrice. Primer: U GeoGebri, {{1, 2, 3}, {4, 5, 6}, {7, 8, 9}} predstavlja matricu .

Matrine Operacije Primeri sabiranja i oduzimanja: Matrica + Matrica: Sabira odgovarajue elemente dve kompatibilne matrice. Matrica Matrica: Oduzima odgovarajue elemente dve kompatibilne matrice. Primeri mnoenja: Matrica * Broj: Mnoi sve elemente matrice datim brojem. Matrica * Matrica: Mnoi matrice i kao rezultat daje matricu. Napomena: Vrste prve matrice i kolone druge matrice moraju imati isti broj elemenata. Primer: {{1, 2}, {3, 4}, {5, 6}} * {{1, 2, 3}, {4, 5, 6}} daje rezultujuu matricu {{9, 12, 15}, {19, 26, 33}, {29, 40, 51}}. 2x2 Matrica * Taka (ili Vektor): Mnoi matricu datom takom/vektorom i daje taku kao rezultat. Primer: {{1, 2}, {3, 4}} * (3, 4) daje taku A = (11, 25). 3x3 Matrica * Taka (ili Vektor): Mnoi matricu datom takom/vektorom i daje taku kao rezultat. Primer: {{1, 2, 3}, {4, 5, 6}, {0, 0, 1}} * (1, 2) daje taku A = (8, 20). Napomena: Ovo je specijalan sluaj afine transformacije u kojoj se koriste homogene koordinate: (x, y, 1) za taku i (x, y, 0) za vektor. Stoga je ovaj 37

primer ekvivalentan sa: {{1, 2, 3}, {4, 5, 6}, {0, 0, 1}} * {1, 2, 1}. Ostali primeri: (vidi Matrine naredbe): Determinanta[Matrica]: Izraunava determinantu date matrice. Invertuj[Matrica]: Izraunava inverznu matricu date matrice. Transponuj[Matrica]: Transponuje datu matricu.

3.2.10. Kompleksni brojevi i operacije

GeoGebra ne podrava kompleksne brojeve direktno, ali se take mogu koristiti za simuliranje operacija nad kompleksnim brojevima. Primer: Ako u polju za unos upiete kompleksan broj 3 + 4i, dobiete taku (3, 4) u grafikom prikazu. Koordinate te take e u algebarskom prikazu biti prikazane kao 3 + 4i. Napomena: Bilo koja taka i vektor se u algebarskom prikazu mogu predstaviti kao kompleksan broj: otvorite Prozor za osobine i iz spiska formata koordinata na kartici 'Algebra' izaberite 'Kompleksan broj'. Ako je promenljiva i nedefinisana, ona se tumai kao ureeni par i = (0, 1) odnosno kao kompleksan broj 0 + 1i. To takoe znai da se promenljiva i moe koristiti za unos kompleksnih brojeva u polju za unos (na primer, q = 3 + 4i). Primeri sabiranja i oduzimanja: (2 + 1i) + (1 2i) daje kompleksan broj 3 1i. (2 + 1i) + (1 2i) daje kompleksan broj 1 3i. Primeri mnoenja i deljenja: (2 + 1i) * (1 2i) daje kompleksan broj 4 3i. (2 + 1i) / (1 2i) daje kompleksan broj 0 + 1i. Napomena: Uobiajeno mnoenje (2, 1)*(1, -2) daje skalarni proizvod dve take. Ostali primeri: GeoGebra prepoznaje i izraze u kojima istovremeno uestvuju realni i kompleksni brojevi. 3 + (4 + 5i) daje kompleksan broj 7 + 5i. 3 - (4 + 5i) daje kompleksan broj -1 - 5i. 3 / (0 + 1i) daje kompleksan broj 0 -3i. 3 * (1 + 2i) daje kompleksan broj 3 -6i.

3.3.

Naredbe

Naredbama se kreiraju novi objekti i menjaju postojei.

38

Napomena: Rezultat komande se imenuje tako to se unese ime iza kojeg sledi =. U sledeem primeru je nova taka nazvana S. Primer: Da bismo dobili presenu taku pravih g i h uneemo naredbu S = Presek[g, h] (vidi naredbu Presek). Napomena: U imenima objekata mogu da se koriste indeksi: A1 ili SAB se unosi kao A_1 ili s_{AB}. Automatsko zavravanje naredbi Kada unosite naredbu u polje za unos GeoGebre, program pokuava da automatski dopie njen unos. To znai da nakon unosa prva dva slova naredbe u polje za unos, GeoGebra prikazuje prvu naredbu, sa abecedno sortirane liste naredbi, koja poinje tim slovima. Ako elite da prihvatite taj predlog i da postavite kurzor izmeu zagrada, pritisnite tipku Enter. Ako predloena naredba nije ona koju elite da unesete, samo nastavite da kucate. GeoGebra e prilagoditi svoje predloge spram slova koja vi unesete.

3.3.1.

Opte naredbe

KorakKonstrukcije KorakKonstrukcije[]: vraa tekui korak Opisa konstrukcije kao broj KorakKonstrukcije[objekat]: vraa korak Opisa konstrukcije za zadati objekat kao broj Izbrii Izbrii[objekat]: brie objekat i sve objekte koji zavise od njega.

Odnos Odnos[objekat a, objekat b]: prikazuje prozor sa informacijama o odnosu objekata a i b. Napomena: Ovom naredbom ispitujemo da li su dva objekta jednaka, da li taka lei na pravoj ili konusnom preseku, ili kakav je presek prave i konusnog preseka (seica, tangenta, prava bez zajednikih taaka, ...).

3.3.2.
If

Logike naredbe

If[uslov, a]: daje kopiju objekta a ako uslov ima vrednost true, a nedefinisani objekat ako uslov ima vrednost false. If[uslov, a, b]: daje kopiju objekta a if uslov ima vrednost true, a kopiju objekta b ako uslov ima vrednost false.

39

Definisan Definisan[objekat]: Vraa true ili false zavisno od toga da li je objekat definisan ili ne. JeCeoBroj JeCeoBroj[broj]: Vraa true ili false zavisno od toga da li je broj ceo ili ne.

3.3.3.

Broj

Koeficijent afinosti KoeficijentAfinosti[taka A, taka B, taka C]: Vraa koeficijent afinosti tri kolinearne take A, B, i C, gde je C = A + * AB Povrina Povrina[taka A, taka B, taka C, ...]: Povrina mnogougla definisanog datim takama A, B, i C Povrina[konusni presek c]: Povrina konusnog preseka c (krunice ili elipse) Napomena: Za raunanje povrine izmeu grafika dve funkcije, treba da upotrebite naredbu Integral. KorakNaXOsi KorakNaXOsi[]: Vraa aktuelni korak za x osu KorakNaYOsi[]: Vraa aktuelni korak za y osu Napomena: Zajedno sa naredbama oak i Niz, naredbe KorakNaOsi omoguavaju da prilagodite ose kako elite (pogledajte deo Podeavanje koordinatnih osa i mree). BinomniKoeficijent BinomniKoeficijent[broj n, broj r]: Izraunava binomni koeficijent n nad r Obim Obim[mnogougao]: Vraa obim mnogougla Napomena: Ovo ima smisla samo za krunicu ili elipsu. ObimKrive ObimKrive[konusni presek]: Vraa obim konusnog preseka Napomena: Ova naredba ima smisla samo za krunice i elipse

40

Dvorazmera Dvorazmera[taka A, taka B, taka C, taka D]: Dvorazmera etiri kolinearne take A, B, C, i D, gde je = KoeficijentAfinosti[B, C, D] / KoeficijentAfinosti[A, C, D] Krivina Krivina[taka, funkcija]: Izraunava krivinu funkcije u datoj taki Krivina [taka, kriva]: Izraunava krivinu krive u datoj taki Rastojanje Rastojanje[taka A, taka B]: Rastojanje taaka A i B Rastojanje[taka, prava]: Najkrae rastojanje take od prave Rastojanje[prava g, prava h]: Najkrae rastojanje pravih g i h. Napomena: Prave koje se seku imaju rastojanje 0. Ova funkcija je oigledno zanimljiva samo za paralelne prave. NZD NZD[broj a, broj b]: Rauna najvei zajednii delilac brojeva a i b NZD[lista brojeva]: Rauna najvei zajedniki delilac liste brojeva Celobrojno deljenje Div[broj a, broj b]: Celobrojni kolinik pri deljenju broja a brojem b. Integral Integral[funkcija, broj a, broj b]: Odreeni integral funkcije na intervalu [a, b]. Napomena: Ova naredba takoe iscrtava povrinu izmeu grafika funkcije i x ose. Integral[funkcija f, funkcija g, broj a, broj b]: Odreeni integral funkcije f(x) - g(x) na intervalu [a, b]. Napomena: Ova naredba takoe iscrtava povrinu izmeu grafika funkcija f i g. Napomena: Vidi Neodreeni integral Iteracija Iteracija[funkcija, broj x0, broj n]: Primenjuje funkciju n puta na poetnu vrednost x0. Primer: Nakon definisanja f(x) = x^2 naredba Iteracija[f, 3, 2] daje rezultat (32)2 = 81 NZS NZS[broj a, broj b]: Rauna najmanji zajedniki sadralac brojeva a i b NZS[lsta brojeva]: Rauna najmanji zajedniki sadralac brojeva iz liste 41

Duina Duina[vektor]: Daje duinu vektora Duina[taka A]: Duina vektora poloaja take A Duina[funkcija, broj x1, broj x2]: duina grafika funkcije u intervalu [x1, x2] Duina[funkcija, taka A, taka B]: duina grafika funkcije f izmeu taaka A i B. Napomena: Ako date take ne lee na grafiku funkcije, koriste se njihove x koordinate za odreivanje intervala. Duina[kriva, broj t1, broj t2]: duina krive za vrednost parametra izmeu brojeva t1 i t2 Duina[kriva c, taka A, taka B]: duina krive c izmeu taaka A i B koje lee na njoj Duina[lista L]: Daje duinu liste L, odnosno broj elemenata liste. Ekscentricitet Ekscentricitet[konusni presek]: Rauna ekscentricitet konusnog preseka Napomena: Ekscentricitet je rastojanje izmeu centra konusnog preseka i njegove ie, ili jedne od njegove dve ie. DonjaSuma DonjaSuma[funkcija, broj a, broj b, broj n]: Rauna donju sumu date funkcije na intervalu [a, b] sa n pravougaonika. Napomena: Ova komanda takoe iscrtava pravougaonike za donju sumu. Minimum i maksimum Min[broj a, broj b]: Daje manji od brojeva a i b Max[broj a, broj b]: Daje vei od brojeva a i b Ostatak deljenja Mod[broj a, broj b]: Daje ostatak deljenja broja a brojem b. Parametar Parametar[parabola]: Vraa parametar parabole, to je rastojanje izmeu direktrise i ie Poluprenik Poluprenik[krunica]: Vraa poluprenik krunice Naredbe za sluajne brojeve SluajanBrojIzmeu[Min ceo broj, Max ceo broj]: Generie sluajan broj izmeu min i max (ukljuujui i njih)

42

BinomnaSluajnaVarijabla[broj pokuaja n, verovatnoa p]: Generie sluajan broj sa binomnom raspodelom sa n pokuaja i verovatnoom p NormalnaSluajnaVarijabla[sredina, standardna devijacija]: Generie sluajan broj sa normalnom raspodelom sa zadatom sredinom i standardnom devijacijom PoasonovaSluajnaVarijabla[sredina]: Generie sluajan broj sa Poasonovom raspodelom sa zadatom sredinom DuinaGlavnePoluose DuinaGlavnePoluose[konusni presek]: Daje duinu glavne poluose konusnog preseka DuinaSporednePoluose DuinaSporednePoluose[konusni presek]: Rauna duinu sporedne poluose konusnog preseka Nagib Nagib[prava]: Rauna nagib date prave Napomena: Ova naredba takoe crta trougao koji prikazuje nagib prave, a ija se veliina moe menjati na kartici 'Stil' prozora za Osobine. TrapeznaSuma TrapeznaSuma[funkcija, broj a, broj b, broj n trapeza]: Rauna trapeznu sumu funkcije na intervalu [a, b] pomou n trapeza. Napomena: Ova naredba takoe iscrtava trapeze za trapeznu sumu. GornjaSuma GornjaSuma[funkcija, broj a, broj b, broj n]: Rauna gornju sumu funkcije na intervalu [a, b] sa n pravougaonika. Napomena: Ova komanda takoe iscrtava pravougaonike za gornju sumu.

3.3.4.
Ugao

Ugao

Ugao[vektor v1, vektor v2]: Vraa ugao izmeu vektora v1 i v2 (izmeu 0 i 360) Ugao[prava g, prava h]: Vraa ugao izmeu vektora pravca pravih g i h (izmeu 0 i 360) Ugao[taka A, taka B, taka C]: Vraa ugao zahvaen duima BA i BC (izmeu 0 i 360). Taka B je teme. 43

Ugao[taka A, taka B, ugao ]: Vraa ugao veliine nacrtan iz take A kroz teme B. Napomena: Kreira se i taka Rotacija[A, , B]. Ugao[konusni presek]: Vraa ugao koji glavna osa konusnog preseka zaklapa sa x osom (vidi naredbu Ose) Ugao[vektor]: Vraa ugao izmeu x ose i datog vektora Ugao[taka]: Vraa ugao izmeu x ose i vektora poloaja date take Ugao[broj]: Pretvara stepene u radijane (rezultat izmeu 0 i 2pi) Ugao[mnogougao]: Kreira sve unutranje uglove mnogougla sa orijentacijom u pozitivnom matematikom smeru (to jest, suprotno od kretanja kazaljke na satu). Napomena: Ako je poligon napravljen u smeru suprotnom od kazaljke na satu, dobijaju se unutranji uglovi. Ako je poligon napravljen u smeru kazaljke na satu, dobijaju se spoljanji uglovi.

3.3.5.
Centar

Taka

Centar[konusni presek]: Vraa centar konusnog preseka Napomena: Ova naredba ima smisla samo za krunice, elipse i hiperbole. Teite Teite[mnogougao]: Vraa teite mnogougla oak oak[broj oka n]: Kreira taku na oku grafikog prikaza (n = 1, 2, 3, 4) koja nije vidljiva na ekranu oak[slika, broj oka n]: Kreira taku na oku slike (n = 1, 2, 3, 4) oak[tekst, broj oka n]: Kreira taku na oku teksta (n = 1, 2, 3, 4) Napomena: Numeracija okova ide u smeru suprotnom od kazaljke na satu i poinje sa donjim levim okom. Ekstremum Ekstremum[polinom]: Vraa sve lokalne ekstremume polinoma kao take na grafiku funkcije. ia ia[konusni presek]: Vraa (sve) ie konusnog preseka PrevojnaTaka PrevojnaTaka[polinom]: Vraa sve prevojne take polinoma kao take na grafiku funkcije

44

Presek Presek[prava g, prava h]: Vraa presenu taku pravih g i h Presek[prava, konusni presek]: Vraa sve presene take prave i konusnog preseka (najvie dve) Presek[prava, konusni presek, broj n]: Vraa n-tu presenu taku prave i konusnog preseka Presek[konusni presek c1, konusni presek c2]: Vraa sve presene take konusnih preseka c1 i c2 (najvie etiri) Presek[konusni presek c1, konusni presek c2, broj n]: Vraa n-tu presenu taku konusnih preseka c1 i c2 Presek[polinom f1, polinom f2]: Vraa sve presene take polinoma f1 i f2 Presek[polinom f1, polinom f2, broj n]: Vraa n-tu presenu taku polinoma f1 i f2 Presek[polinom, prava]: Vraa sve presene take polinoma i prave Presek[polinom, prava, broj n]: Vraa n-tu presenu taku polinoma i prave Presek[funkcija f, funkcija g, taka A]: Rauna presenu taku funkcija f i g sa poetnom takom A, koristei Njutnov postupak Presek[funkcija, prava, taka A]: Rauna presenu taku funkcije i prave sa poetnom takom A, koristei Njutnov postupak Napomena: Vidi takoe alat Sredite Sredite[taka A, taka B]: Vraa sredite taaka A i B Sredite[du]: Vraa sredite dui Taka Taka[prava]: Vraa taku na pravoj Taka[konusni presek]: Vraa taku na konusnom preseku Taka[funkcija]: Vraa taku na funkciji Taka[mnogougao]: Vraa taku na mnogouglu Taka[vektor]: Vraa taku na vektoru Taka[taka, vector]: Kreira novu taku sabiranjem vektora i date take NulaFunkcije NulaFunkcije[polinom]: Vraa sve nule polinoma kao take na grafiku funkcije NulaFunkcije[funkcija, broj a]: Vraa jednu nulu funkcije koristei a kao poetnu vrednost za Njutnov postupak NulaFunkcije[funkcija, broj a, broj b]: Vraa jednu nulu funkcije na intervalu [a, b] (regula falsi) Teme Teme[konusni presek]: Vraa (sva) temena konusnog preseka Presek dva objekta

45

3.3.6.

Vektor

Vektor krivine VektorKrivine[taka, funkcija]: Vraa vektor krivine funkcije u datoj taki VektorKrivine[taka, kriva]: Vraa vektor krivine krive u datoj taki Pravac Pravac[prava]: Vraa vektor pravca prave Napomena: Prava ax + by = c ima vektor pravca (b, - a). NormalniVektor NormalniVektor[prava]: Vraa normalni vektor prave. Napomena: Prava ax + by = c ima normalni vektor (a, b). NormalniVektor[vektor v]: Vraa normalni vektor datog vektora. Napomena: Vektor (a, b) ima normalni vektor (- b, a). JedininiNormalniVektor JedininiNormalniVektor[prava]: Vraa normalni vektor duine 1, date prave JedininiNormalniVektor[vektor]: Vraa normalni vektor duine 1, datog vektora JedininiVektor JedininiVektor[prava]: Daje vektor pravca date prave, duine 1 JedininiVektor[vektor v]: Daje vektor duine 1, istog pravca i orijentacije kao dati vektor Vektor Vektor[taka A, taka B]: Kreira vektor od take A do take B Vektor[taka]: Vraa vektor poloaja date take

3.3.7.
Du

Du

Du[taka A, taka B]: Kreira du izmeu taaka A i B Du[taka A, broj a]: Krera du duine a sa poetnom takom A. Napomena: Pri tome se kreira i krajnja taka dui.

46

3.3.8.

Poluprava

Poluprava Poluprava[taka A, taka B]: Kreira polupravu (zrak) sa poetnom takom A kroz taku B Poluprava[taka A, vektor v]: Kreira polupravu (zrak) sa poetnom takom A i pravcem v

3.3.9.

Mnogougao

Mnogougao Mnogougao[taka A, taka B, taka C,...]: Vraa mnogougao sa datim temenima A, B, C, Mnogougao[taka A, taka B, broj n]: Kreira pravilan mnogougao sa n temena (ukljuujui take A i B)

3.3.10. Prava
SimetralaUgla SimetralaUgla[taka A, taka B, taka C]: Vraa simetralu ugla zadatog takama A, B, i C. Napomena: Taka B je teme ugla. SimetralaUgla[prava g, prava h]: Vraa obe simetrale ugla pravih g i h. Asimptota Asimptota[hiperbola]: Daje obe asimptote hiperbole Ose Ose[konusni presek]: Vraa glavnu i sporednu osa konusnog preseka Prenik Prenik[prava g, konusni presek c]: Vraa prenik konusnog preseka c konjugovan sa g Prenik[vector v, konusni presek c]: Vraa prenik konusnog preseka c konjugovan sa v Direktrisa Direktrisa[parabola p]: Daje direktrisu parabole p Prava Prava[taka A, taka B]: Kreira pravu kroz take A i B Prava[taka, prava]: Kreira pravu kroz datu taku paralelna sa datom pravom 47

Prava[taka, vektor v]: Kreira pravu kroz datu taku sa pravcem v Normala Normala[taka, prava]: Keira pravu kroz datu taku normalna na datu pravu Normala[taka, vektor]: Kreira pravu kroz datu taku normalnu na dati vektor SimetralaDui SimetralaDui[taka A, taka B]: Daje simetralu dui AB SimetralaDui[du]: Daje simetralu dui Polara Polara[taka, konusni presek]: Kreira polaru date take u odnosu na konusni presek GlavnaOsa GlavnaOsa[konusni presek]: Vraa glavnu osu konusnog preseka SporednaOsa SporednaOsa[konusni presek]: Daje sporednu osa konusnog preseka Tangenta Tangenta[taka, konusni presek]: Kreira (sve) tangente konusnog preseka kroz datu taku Tangenta[prava, konusni presek]: Kreira (sve) tangente konusnog preseka paralelne sa datom pravom Tangenta[broj a, funkcija]: Kreira tangentu na funkciju u taki x = a Tangenta[taka A, funkcija]: Kreira tangentu na funkciju u taki x = x(A) Napomena: x(A) je x koordinata take A Tangenta[taka, kriva]: Kreira tangentu na krivu u datih taki

3.3.11. Konusni presek

Krunica Krunica[taka M, broj r]: Daje krunicu sa centrom M i poluprenikom r Krunica[taka M, du]: Daje krunicu sa centrom M i poluprenikom ija duina je jednaka duini date dui Krunica[taka M, taka A]: Daje krunicu sa centrom M kroz taku A Krunica[taka A, taka B, taka C]: Daje krunicu kroz date take A, B i C KonusniPresek KonusniPresek[taka A, taka B, taka C, taka D, taka E]: Vraa konusni presek kroz pet datih taaka A, B, C, D, i E. 48

Napomena: Ako su etiri od pet taaka kolinearne, konusni presek nije definisan. Elipsa Elipsa[taka F, taka G, broj a]: Kreira elipsu sa iama F i G i glavnom osom duine a. Napomena: Mora da vai uslov: 2a > Rastojanje[F, G] Elipsa[taka F, taka G, du]: Kreira elipsu sa iama F i G i glavnom osom ija duina je jednaka duini date dui. Elipsa[taka A, taka B, taka C]: Kreira elipsu sa iama A i B, koja prolazi kroz taku C Hiperbola Hiperbola[taka F, taka G, broj a]: Kreira hiperbolu sa iama F i G i glavnom osom duine a. Napomena: Mora da vai uslov: 0 < 2a < Rastojanje[F, G] Hiperbola[taka F, taka G, du]: Kreira hiperbolu sa iama F i G i glavnom osom ija duina je jednaka duini date dui Hiperbola[taka A, taka B, taka C]: Kreira hiperbolu sa iama A i B, koja prolazi kroz taku C OskulatornaKrunica OskulatornaKrunica[taka, funkcija]: Daje iskulatornu krunicu funkcije u datoj taki OskulatornaKrunica[taka, kriva]: Daje oskulatornu krunicu krive u datoj taki Parabola Parabola[taka F, prava g]: Vraa parabolu sa iom F i direktrisom g

3.3.12. Funkcija
Uslovna funkcija Moete da koristite logiku funkciju If (vidi naredbu If) da biste napravili uslovnu funkciju. Napomena: Izvodi and integrali takvih funkcija mogu da se koriste i presecaju kao i normalne funkcije. Primer: f(x) = If[x < 3, sin(x), x^2] daje funkciju koja se svodi na sin(x) za x < 3 i x2 za x 3. Izvod Izvod[funkcija]: Vraa izvod funkcije Izvod[funkcija, broj n]: Vraa n-ti izvod funkcije 49

Napomena: Moe se koristiti f(x) umesto Izvod[f] i f(x) umesto Izvod[f, 2] i tako dalje. Razvoj Razvoj[Funkcija]: Razvija zapis funkcije tako to mnoi izraze u zagradama. Primer: Razvoj[(x + 3)(x - 4)] daje f(x) = x2 - x 12 Faktorizacija Faktorizacija[Polinom]: Daje faktorizaciju polinoma Primer: Faktorizacija[x^2 + x - 6] daje f(x) = (x-2)(x+3) Funkcija Funkcija[funkcija, broj a, broj b]: Daje grafik funkcije, koji odgovara datoj funkciji na intervalu [a, b] i nedefinisan je izvan [a, b]. Napomena: Ovu naredbu treba koristiti samo za ogranienje prikaza funkcije na odreeni interval. Primer: f(x) = Funkcija[x^2, -1, 1] daje grafik funkcije x2 u intervalu [-1, 1]. Ako zatim upiete g(x) = 2 f(x) dobiete funkciju g(x) = 2 x2, ali ova funkcija nee biti ograniena na interval [-1, 1]. Integral Integral[funkcija]: Daje neodreeni integral funkcije Napomena: Vidi Odreeni integral Polinom Polinom[funkcija f]: Daje razvijenu polinomna funkciju. Primer: Polinom[(x - 3)^2] daje x2 - 6x + 9 Polinom[lista n taaka]: Daje interpolacioni polinom stepena n-1 groz zadatih n taaka. Pojednostavi Pojednostavi[funkcija]: Pojednostavljuje izraze u zapisu funkcije ako je to mogue. Primeri: Pojednostavi[x + x + x] daje funkciju f(x) = 3x Pojednostavi[sin(x) / cos(x)] daje funkciju f(x) = tan(x) Pojednostavi[-2 sin(x) cos(x)] daje funkciju f(x) = sin(-2 x) TejlorovPolinom TejlorovPolinom[funkcija, broj a, broj n]: Kreira Tejlorov razvoj reda n date funkcije u okolini take x = a

50

3.3.13. Parametarske krive

Kriva Kriva[izraz e1, izraz e2, parametar t, broj a, broj b]: Daje parametarsku krivu zadatu ureenim parom x-izraz e1 i y-izraz e2 (zavisnim od parametra t) u intervalu [a, b] Primer: c = Kriva[2 cos(t), 2 sin(t), t, 0, 2 pi] Napomena: Parametarske krive se u aritmetikim izrazima mogu koristiti kao funkcije. Primer: Unos c(3) vraa taku za vrednost parametra 3 na krivoj c. Napomena: Taku moete postaviti na krivu i pomou mia alatom Nova taka ili naredbom Taka. Poto su parametri a i b dinamiki, na njihovom mestu se mogu upotrebiti promenljive kontrolisane klizaima (vidi alat Kliza). well (see tool Slider). Naredbe za parametarske krive Krivina[Taka, Kriva]: Izraunava krivinu krive u datoj taki VektorKrivine[Taka, Kriva]: Daje vektor krivine krive u datoj taki Izvod[Kriva]: Daje izvod funkcije Izvod[Kriva, Broj n]: Daje n-ti izvod parametarske krive Duina[Kriva, Broj t1, Broj t2]: Daje duinu krive za vrednost parametra izmeu t1 i t2 Duina[Kriva c, Taka A, Taka B]: Daje duinu krive c izmeu taaka A i B koje lee na krivoj OskulatornaKrunica[Taka, Kriva]: Daje oskulatornu krunicu krive u datoj taki Tangenta[Taka, Kriva]: Kreira tangentu na krivu u datoj taki

3.3.14. Luk i iseak

Napomena: Algebarska vrednost luka je njegova duina, a za iseak je to njegova povrina. Luk Luk[konusni presek, taka A, taka B]: Vraa luk konusnog preseka izmeu dve take, A i B, na konusnom preseku Napomena: Ovo vai samo za krunice i elipse. Luk[konusni presek, broj t1, broj t2]: Vraa luk konusnog preseka za vrednosti parametra izmeu t1 i t2 na konusnom preseku. Parametar ima sledei oblik: Krunica: (r cos(t), r sin(t)) gde je r poluprenik krunice Elipsa: (a cos(t), b sin(t)) gde su a i b duine glavne i sporedne ose

51

KruniLuk KruniLuk[taka M, taka A, taka B]: Kreira kruni luk sa centrom M izmeu taaka A i B. Napomena: Taka B ne mora da lei na luku. IseakKruga IseakKruga[taka M, taka A, taka B]: Kreira iseak kruga sa centrom M izmeu taaka A i B. Napomena: taka B ne mora da lei na krunici. LukKrozTake LukKrozTake[taka A, taka B, taka C]: Kreira kruni luk kroz tri take, A, B, i C IseakOpisanogKruga IseakOpisanogKruga[taka A, taka B, taka C]: Kreira iseak kruga odreen trima takama, A, B i C Iseak Iseak[konusni presek, taka A, taka B]: Iseak konusnog preseka izmeu taaka A i B na konusnom preseku Napomena: Ovo vai samo za krunice i elipse Iseak[konusni presek c, broj t1, broj t2]: Iseak konusnog za vrednosti parametra izmeu t1 i t2 na konusnom preseku c. Parametar ima sledei oblik: Krunica: (r cos(t), r sin(t)) gde je r poluprenik krunice Elipsa: (a cos(t), b sin(t)) gde su a i b duine glavne i sporedne ose Polukrunica Polukrunica[taka A, taka B]: Kreira polukrunicu nad dui AB.

3.3.15. Tekst
FormulaTekst FormulaTekst[objekat]: Vraa formulu za objekat kao LaTeX tekst Primer: Ako je a = 2 i f(x) = a x2, tada FormulaTekst[f] vraa 2 x2 (kao LaTeX text) FormulaTekst[objekat, logika vrednost]: Vraa formulu za objekat kao LaTeX tekst. Logika promenljiva odreuje da li se promenljive zamenjuju svojim vrednostima (true) ili se u tekstu prikazuju imena promenljivih (false). Primer: Ako je a = 2 i f(x) = a x2, tada FormulaTekst[f, true] vraa 2 x2 (kao LaTeX tekst) FormulaTekst[f, false] vraa a x2 (kao LaTeX tekst) 52

RazlomakTekst RazlomakTekst[broj]: Konverzuje broj u razloma, koji se prikazuje kao (LaTeX) tekstualni objekat u grafikom prikazu. Primer: Ako je a: y = 1.5 x + 2 prava, tada RazlomakTekst[Nagib[a]] daje razlomak 3/2 kao tekst. SlovoUUnicode SlovoUUnicode["slovo"]: Pretvara jedno slovo u njegov Unicode broj Napomena: Slovo mora biti zadato unutar navodnika. Primer: SlovoUUnicode["a"] vraa broj 97 Ime Ime[objekat]: Vraa ime objekta kao tekst u grafikom prikazu. Napomena: Ovu naredbu koristite u dinamikom tekstu za one objekte, kojima ete moda menjati imena. Naredba Ime je suprotna od naredbe Objekat. Objekat Objekat[ime objekta kao tekst]: Vraa objekat sa zadatim imenom koje je dato kao tekst (statiki i/ili dinamiki). Napomena: Naredba Objekat je suprotna od naredbe Ime. Primer: Ako take A1, A2, ... , A20 postoje i kliza n = 2, tada Objekat["A" + n] daje taku A2. TabelaTekst TabelaTekst[lista 1, lista 2, lista 3,...]: Kreira tekst koji sadri tabelu od objekata iz listi. Napomena: Po definiciji, svaka lista ini novu kolonu tabele. Primeri: TabelaTekst[{x^2, x^3, x^4}] kreira tabelu kao tekstualni objekat u jednom redu. Sve stavke u tabeli su levo poravnate. TabelaTekst[Niz[i^2, i, 1, 10]] kreira tabelu kao tekstualni objekat u jednom redu. Sve stavke u tabeli su levo poravnate. TabelaTekst[lista 1, lista 2, lista 3,..., "poravnanje teksta"]: Kreira tekst koji sadri tabelu od objekata iz listi. Opcioni parametar "poravnanje teksta" kontrolie orijentaciju i poravnanje teksta u tabeli. Napomena: Dozvoljene vrednosti su "vl", "vc", "vr", "v", "h", "hl", "hc", "hr". Podrazumeva se "hl". "v" = vertikalno, tj. liste su kolone "h" = horizontalno, tj. liste su vrste "l" = levo poravnato "r" = desno poravnato "c" = centrirano Primeri: TabelaTekst[{1,2,3,4},{1,4,9,16},"v"] kreira tekst sa dve kolone i etiri vrste, iji su elementi levo poravnati. TabelaTekst[{1,2,3,4},{1,4,9,16},"h"] kreira tekst sa dve vrste i 53

etiri kolone, iji su elementi levo poravnati.. TabelaTekst[{11.2,123.1,32423.9,"234.0"},"r"] kreira tekst u jednom redu iji su elementi desno poravnati. Tekst Tekst[objekat]: Vraa formulu za objekat kao tekstualni objekat. Napomena: Standardno se promenljive zamenjuju svojim vrednostima. Primer: Ako je a = 2 i c = a2, tada Tekst[c] vraa tekst "4". Tekst[objekat, logika vrednost]: Vraa formulu za objekat kao tekstualni objekat. Logika vrednost odreuje da li se promenljive zamenjuju svojim vrednostima (true) ili se njihova imena prikazuju u tekstu (false). Primer: Ako je a = 2 i c = a2, tada Tekst[c, true] vraa tekst "4". Tekst[c, false] vraa tekst "a2" Tekst[objekat, taka]: Vraa formulu za objekat kao tekstualni objekat, na lokaciji zadatoj datom takom. Primer: Tekst["zdravo", (2, 3)] iscrtava tekst na poziciji (2, 3). Tekst[objekat, taka, logika vrednost]: Vraa formulu za objekat kao tekstualni objekat na lokaciji zadatoj datom takom. Logika vrednost odreuje da li se promenljive zamenjuju svojim vrednostima (true) ili se njihova imena prikazuju u tekstu (false). TekstUUnicode TekstUUnicode["tekst"]: Pretvara tekst u listu Unicode brojeva, po jedan za svaki znak. Primeri: TekstUUnicode["Some text"] daje listu Unicode brojeva {83, 111, 109, 101, 32, 116, 101, 120, 116}. Ako je text1 "hello", tada TekstUUnicode[text1] daje listu {104, 101, 108, 108, 111}. UnicodeUSlovo UnicodeUSlovo[ceo broj]: Konvertuje ceo Unicode broj u slovo, koje se ispisuje kao tekstualni objekat u grafikom prikazu. Primer: UnicodeUTekst[97] daje tekst "a". UnicodeUTekst UnicodeUTekst[lista celih brojeva]: Konvertuje cele Unicode brojeve u tekst. Primer: UnicodeUTekst {104, 101, 108, 108, 111}] daje kao rezultat tekst "hello".

54

3.3.16. Lokus
Lokus Lokus[taka Q, taka P]: Daje lokus take Q u zavisnosti od take P. Napomena: Taka P mora da bude na nekom objektu (npr. pravoj, dui, krunici).

3.3.17. Liste i nizovi

Dodaj Dodaj[lista, objekat]: Dodaje objekat na listu Primer: Dodaj[{1, 2, 3}, (5, 5)] daje rezultat {1, 2, 3, (5, 5)} Dodaj[objekat, lista]: Dodaje objekat na poetak liste Primer: Dodaj[(5, 5), {1, 2, 3}] daje {(5, 5), 1, 2, 3} CountIf CountIf[uslov, lista]: Prebrojava elemente u listi koji zadovoljavaju uslov Primeri: CountIf[x < 3, {1, 2, 3, 4, 5}] daje broj 2 CountIf[x<3, A1:A10] gde je A1:A10 opseg elija u tabeli, prebrojava sve elije ija je vrednost manja od 3. Element Element[lista, broj n]: Daje n-ti element liste Napomena: Lista sme da sadri elemente samo jednog tipa (na primer, samo brojeve ili samo take). Prvi Prvi[lista]: Vraa prvi element liste Prvi[lista, broj elemenata n]: Vraa novu listu koja sadri prvih n elemenata liste. Ubaci Ubaci[objekat, lista, pozicija]: Ubacuje objekat u listu na datu poziciju. Primer: Ubaci[x^2, {1, 2, 3, 4, 5}, 3] smeta x2 na treu poziciju i daje rezultat {1, 2, x2, 3, 4, 5} Napomena: Ako je pozicija negativna broj, onda se ona broji od kraja liste. Primer: Ubaci[(1, 2), {1, 2, 3, 4, 5}, -1] smeta taku na kraj liste i vraa listu {1, 2, 3, 4, 5, (1, 2)} Ubaci[lista 1, lista 2, pozicija]: Ubacuje sve elemente liste1 u listu2 na zadatu poziciju. Primer: Ubaci[{11, 12}, {1, 2, 3, 4, 5}, 3] smeta elemente liste1 na treu (i sledee) poziciju(pozicije) liste2 i daje listu {1, 2, 11, 12, 3, 4, 5} 55

Napomena: Ako je pozicija negativan broj, onda se ona broji od kraja list Primer: Ubaci[{11, 12}, {1, 2, 3, 4, 5}, -2] smeta elemente liste1 na kraj liste2 pre njenog zadnjeg elementa i daje rezultat {1, 2, 3, 4, 11, 12, 5}. Presek Presek[lista 1, lista 2]: Daje novu listu koja sadri sve elemente koji su sadrani u obe liste. IteracijaLista IteracijaLista[funkcija, broj x0, broj n]: Daje listu duine n+1 iji elementi se dobijaju uzastopnom primenom funkcije na poetnu vrednost x0. Primer: Nakon definisanja funkcije f(x) = x^2 naredba L = IteracijaLista[f, 3, 2] daje za rezultat listu L = {3, 32, (32)2} = {3, 9, 27} Spoji Spoji[lista 1, lista 2, ...]: Spaja dve liste (ili vie listi) Napomena: Nova lista sadri sve elemente polaznih listi ak i ako se oni ponavljaju. Elementi nove liste zadravaju originalni redosled. Primeri: Spoji[{5, 4, 3}, {1, 2, 3}] proizvodi listu {5, 4, 3, 1, 2, 3} Spoji[lista listi]: Spaja podliste u jednu duu listu Napomena: Nova lista sadri sve elemente polaznih listi ak i ako se oni ponavljaju. Elementi nove liste zadravaju originalni redosled. Primeri: Spoji[{{1, 2}}] proizvodi listu {1, 2} Spoji[{{1, 2, 3}, {3, 4}, {8, 7}}] proizvodi listu {1, 2, 3, 3, 4, 8, 7} ZadriAko ZadriAko[uslov, lista]: Proizvodi novu listu koja sadri samo one elemente polazne liste koji zadovoljavaju uslov Primer: ZadriAko[x<3, {1, 2, 3, 4, 1, 5, 6}] vraa novu listu {1, 2, 1} Poslednji Poslednji[lista]: Returns the last element of the list. Poslednji[lista, broj elemenata n]: Vraa listu koja sadri samo poslednjih n elemenata liste Duina Duina[lista]: Daje duinu liste, odnosno broj njenih elemenata.

56

Min Min[lista]: Vraa najmanji element u listi Max Max[lista]: Vraa najvei element u listi Proizvod Proizvod[lista brojeva]: Rauna proizvod svih brojeva u listi IzbaciNedefinisane IzbaciNedefinisane[lista]: Izbacuje nedefinisane elemente iz liste. Primer: IzbaciNedefinisane[Niz[(-1)^i, i, -3, -1, 0.5]] izbacuje drugi i etvrti element, koji nemaju celobrojne eksponente, pa su stoga nedefinisani. Obrni Obrni[List]: Obre redosled elemenata liste Niz Niz[izraz, promenljiva i, broj a, broj b]: Daje listu objekata kreiranih izraunavanjem izraza za vrednosti indeksa i u intervalu od a do b. Primer: L = Niz[(2, i), i, 1, 5] daje listu taaka ije y koordinate idu od 1 do 5: L = {(2, 1), (2, 2), (2, 3), (2, 4), (2, 5)} Niz[izraz, promenljiva i, broj a, broj b, broj s]: Daje listu objekata kreiranih izraunavanjem izraza e za vrednosti indeksa i u intervalu od a do b sa korakom s. Primer: L = Niz[(2, i), i, 1, 5, 0.5] daje listu taaka ije y koordinate idu od 1 to 5 sa korakom 0.5: L = {(2, 1), (2, 1.5), (2, 2), (2, 2.5), (2, 3)} Napomena: Parametri a i b su dinamiki, pa se mogu zadati preko promenljivih koje zavise od klizaa. Sortiraj Sortiraj[lista]: Sortira listu brojeva, teksdtualnih objekata ili taaka. Napomena: Lista taaka se sortira po x koordinatama. Primeri: Sortiraj[{3, 2, 1}] daje listu {1, 2, 3}. Sortiraj[{"kruke", "jabuke", "smokve"}] daje listu u kojoj su elementi sortirani po abecedi. Sortiraj[{(3, 2), (2, 5), (4, 1)}] daje listu {(2, 5), (3, 2), (4, 1)}. Suma Suma[lista]: Rauna sumu svih elemenata liste. Napomena: Ova naredba radi sa brojevima, takama, vektorima, tekstom i 57

funkcijama. Primeri: Suma[{1, 2, 3}] daje broj a = 6. Suma[{x^2, x^3}] daje f(x)=x2 + x3. Suma[Sequence[i,i,1,100]] daje broj a = 5050. Suma[{(1, 2), (2, 3)}] daje taku A = (3, 5). Suma[{(1, 2), 3}] daje taku B = (4, 2). Suma[{"a","b","c"}] daje tekst "abc". Suma[lista, broj elemenata n]: Rauna sumu prvih n elemenata liste. Napomena: Ova naredba radi sa brojevima, takama, vektorima, tekstom i funkcijama. Primer: Suma[{1, 2, 3, 4, 5, 6}, 4] daje broj a = 10. Uzmi Uzmi[lista, poetna pozicija m, krajnja pozicija n]: Vraa listu koja sadri elemente polazne liste od pozicije m do n. Unija Unija[lista 1, lista 2]: Spaja dve liste i izbacuje viestruka ponavljanja elemenata.

3.3.18. Geometrijska preslikavanja

Homotetija Homotetija[taka A, broj, taka S]: Homotetino pomeranje take A sa centrom S i datim koeficijentom Homotetija[prava, broj, taka S]: Homotetino pomeranje prave sa centrom S i datim koeficijentom Homotetija[konusni presek, broj f, taka S]: Homotetino pomeranje konusnog preseka sa centrom S i datim koeficijentom Homotetija[mnogougao, broj, taka S]: Homotetino pomeranje mnogougla sa centrom S i datim koeficijentom. Napomena: Pri tome se prave nova temena i stranice. Homotetija[slika, broj, taka S]: Homotetino pomeranje slike sa centrom S i datim koeficijentom Napomena: Vidi takoe i alat Ogledanje Ogledanje[taka A, taka B]: Centralna simetrija take A sa centrom u B Ogledanje[prava, taka]: Centralna simetrija prave sa centrom u datoj taki Ogledanje[konusni presek, taka]: Centralna simetrija konusnog preseka sa centrom u datoj taki Ogledanje[mnogougao, taka]: Centralna simetrija mnogougla sa centrom u datoj taki. Napomena: Pri tome se prave nova temena i stranice. 58 Homotetija sa centrom i koeficijentom

Ogledanje[slika, taka]: Centralna simetrija slike sa centrom u datoj taki Ogledanje[taka, prava]: Osna simetrija take u odnosu na datu pravu Ogledanje[prava g, prava h]: Osna simetrija prave g u odnosu na pravu h Ogledanje[konusni presek, prava]: Osna simetrija konusnog preseka u odnosu na datu pravu Ogledanje[mnogougao, prava]: Osna simetrija mnogougla u odnosu na datu pravu. Napomena: Pri tome se prave nova temena i stranice. Ogledanje[slika, prava]: Osna simetrija slike u odnosu na datu pravu Ogledanje[taka, krunica]: Inverzija take u odnosu na krunicu Centralna simetrija; alat Napomena: Vidi takoe i alat Inverzija u odnosu na krunicu alat Rotacija Rotacija[taka, ugao]: Rotira taku za ugao oko koordinatnog poetka Rotacija[vektor, ugao]: Rotira vektor za ugao Rotacija[prava, ugao]: Rotira pravu za ugao oko koordinatnog poetka Rotacija[konusni presek, ugao]: Rotira konusni presek za ugao oko koordinatnog poetka Rotacija[mnogougao, ugao]: Rotira mnogougao za ugao oko koordinatnog poetka. Napomena: Pri tome se prave nova temena i stranice. Rotacija[slika, ugao]: Rotira sliku za ugao oko koordinatnog poetka Rotacija[taka A, ugao, taka B]: Rotira taku A za ugao oko take B Rotacija[prava, ugao, taka]: Rotira pravu za ugao oko take Rotacija[konusni presek, ugao, taka]: Rotira konusni presek za ugao oko take Rotacija[mnogougao, ugao, taka]: Rotira mnogougao za ugao oko take. Napomena: Pri tome se prave nova temena i stranice. Rotacija[slika, ugao, taka]: Rotira sliku za ugao oko take Napomena: Vidi takoe i alat Translacija Translacija[taka, vektor]: Pomera taku za vektor Translacija[prava, vektor]: Pomera pravu za vektor Translacija[konusni presek, vektor]: Pomera konusni presek za vektor Translacija[funkcija, vektor]: Pomera funkciju za vektor Translacija[mnogougao, vektor]: Pomera poligon za vektor. Napomena: Pri tome se prave nova temena i stranice. Translacija[slika, vektor]: Pomera sliku za vektor Translacija[vektor, taka]: Pomera poetnu taku vektora u taku Napomena: Vidi takoe i alat Translacija za vektor Rotacija oko take za ugao Osna simetrija;

59

3.3.19. Statistike naredbe

Trakasti dijagram TrakastiDijagram[poetna vrednost, krajnja vrednost, lista visina]: Kreira trakasti dijagram nad zadatim intervalom gde je broj traka odreen duinom liste, a visine traka vrednostima elemenata liste Primer: TrakastiDijagram[10, 20, {1,2,3,4,5} ] proizvodi trakasti dijagram sa pet traka zadatih visina u intervalu [10, 20]. TrakastiDijagram [poetna vrednost a, krajnja vrednost b, izraz, promenljiva k, od broja c, do broja d]: Kreira trakasti dijagram nad zadatim intervalom [a, b], koji rauna visine traka pomou izraza ija promenljiva k uzima vrednosti od broja c do broja d Example: Ako je p = 0.1, q = 0.9, i n = 10, tada TrakastiDijagram [ -0.5, n + 0.5, BinomniKoeficijent[n,k]*p^k*q^(n-k), k, 0, n ] daje trakasti dijagram u intervalu [-0.5, n+0.5]. Visine traka zavise od verovatnoa izraunatih datim izrazom. TrakastiDijagram[poetna vrednost a, krajnja vrednost b, izraz, promenljiva k, od broja c, do broja d, korak irine s]: Kreira trakasti dijagram nad zadatim intervalom [a, b], koji rauna visine traka pomou izraza ija promenljiva k uzima vrednosti od broja c do broja d sa korakom irine s TrakastiDijagram[lista neobraenih podataka, irina traka]: Kreira trakasti dijagram koristei neobraene podtke ije trake imaju datu irinu Primer: TrakastiDijagram[{1,1,1,2,2,2,2,2,3,3,3,5,5,5,5}, 1] TrakastiDijagram[lista podataka, lista frekvencija]: Kreira trakasti dijagram koristei listu podataka sa odgovarajuim frekvencijama Napomena: Lista podataka mora biti lista u kojoj se brojevi poveavaju za konstantnu veliinu. Primeri: TrakastiDijagram[{10,11,12,13,14}, {5,8,12,0,1}] TrakastiDijagram[{5, 6, 7, 8, 9}, {1, 0, 12, 43, 3}] TrakastiDijagram[{0.3, 0.4, 0.5, 0.6}, {12, 33, 13, 4}] TrakastiDijagram[lista podataka, lista frekvencija, irina traka w]: Trakasti dijagram koristei listu podataka i odgovarajue frekvencije, sa trakama irine w Napomena: Lista podataka mora biti lista u kojoj se brojevi poveavaju za konstantnu veliinu Primeri: TrakastiDijagram[{10,11,12,13,14}, {5,8,12,0,1}, 0.5] ostavlja razmake izmeu traka TrakastiDijagram [{10,11,12,13,14}, {5,8,12,0,1}, 0] proizvodi linijski dijagram Dijagram pravougaonika DijagramPravougaonika[pomeranje po y osi, skaliranje po y osi, lista neobraenih podataka]: Kreiora dijagram pravougaonika na osnovu neobraenih podataka, ija vertikalna pozicija u koordinatnom sistemu 60

je odreena promenljivom pomeranje po y osi i na iju veliinu utie faktor skaliranje po y osi Primer: DijagramPravougaonika[0, 1, {2,2,3,4,5,5,6,7,7,8,8,8,9}] DijagramPravougaonika[pomeranje po y osi, skaliranje po y osi, poetna vrednost, Q1, medijana, Q3, zavrna vrednost]: Kreira dijagram pravougaonika za date statistike podatke u intervalu [poetna vrednost, zavrna vrednost] KoeficijentKorelacije KoeficijentKorelacije[lista x koordinata, lista y koordinata]: Izraunava proizvod-moment koeficijenata korelacije koristei date x i y koordinate. KoeficijentKorelacije[lista taaka]: Izraunava proizvod-moment koeficijenata korelacije koristei koordinate datih taaka.

Kovarijansa Kovarijansa[prva lista brojeva, druga lista brojeva]: Izraunava kovarijansu koristei elemente iz obe liste Kovarijansa[lista taaka]: Izraunava kovarijansu koristei x i y koordinate taaka FitLinearni FitLinearni[lista taaka]: Izraunava regresionu liniju (pravu) za zadate take (x, y) FitLinearniX[lista taaka]: Izraunava regresionu liniju (pravu) x na y za zadate take Ostale Fit naredbe FitExp[lista taaka]: Rauna eksponencijalnu regresionu krivu FitLog[lista taaka]: Rauna logaritamsku regresionu krivu FitLogistiki[lista taaka]: Rauna regresionu krivu u obliku a/(1+b x^(-kx)). Napomena: Prva i poslednja taka bi trebalo da budu blizu krive. Lista treba da ima barem 3 elementa, a poeljno je i vie. FitPolinomni[lista taaka, stepen polinoma n]: Rauna polinomnu regresionu stepena n FitStepeni[lista taaka]: Rauna regresionu krivu u obliku a xb. Napomena: Sve koriene take moraju da budu u prvom kvadrantu koordinatnog sistema. FitSin[lista taaka]: Rauna regresionu krivu u obliku a + b sin(cx+d). Napomena: Lista treba da ima barem 6 taaka, a poeljno je i vie. Lista treba da pokrije barem dve ekstremne take. Prve dve ekstremne take ne bi trebalo da budu previe razliite od apsolutnih ekstremuma krive.

61

Histogram Histogram[lista granica klasa, lista visina]: Kreira histogram sa stupcima zadatih visina. Granice klasa odreuju irinu i poziciju svakog stupca u histogramu. Primer: Histogram[{0, 1, 2, 3, 4, 5}, {2, 6, 8, 3, 1}] kreira histogram sa 5 stubaca zadatih visina. Prvi stubac se nalazi na intervalu [0, 1], drugi je na intervalu [1, 2], i tako dalje. Histogram[lista granica klasa, lista neobraenih podataka]: Kreira histogram od neobraenih podataka. Granice klasa odreuju irinu i poziciju svakog stupca u histogramu i odreuju koliko podataka pripada svakoj klasi. Primer: Histogram[{1, 2, 3, 4},{1.0, 1.1, 1.1, 1.2, 1.7, 2.2, 2.5, 4.0}] kreira histogram sa 3 stupca, sa visinama 5 (prvi stubac), 2 (drugi stubac), i 1 (trei stubac). InverznaNormalnaRaspodela InverznaNormalnaRaspodela[sredina, standardna devijacija, verovatnoa]: Izraunava funkciju -1 (verovatnoa) * (standardna devijacija) + (sredina) gde je -1 inverzna funkcija funkcije gustine verovatnoe za N(0,1) Napomena: Vraa x koordinatu sa datom verovatnoom nalevo ispod krive normalne raspodele. Naredbe za aritmetiku sredinu AritmetikaSredina[lista brojeva]: Izraunava aritmetiku sredinu liste elemenata AritmetikaSredinaX[lista taaka]: Izraunava aritmetiku sredinu x koordinata taaka iz liste AritmetikaSredinaY[lista taaka]: Izraunava aritmetiku sredinu y koordinata taaka iz liste Medijana Medijana[lista brojeva]: Odreuje medijanu liste elemenata Modus Modus[lista brojeva]: Odreuje modus(e) liste elemenata Primeri: Modus[{1,2,3,4}] vraa praznu listu {} Modus[{1,1,1,2,3,4}] vraa listu {1} Modus[{1,1,2,2,3,3,4}] vraa listu {1, 2, 3} NormalnaRaspodela NormalnaRaspodela[sredina, standardna devjiacija, vrednost promenljive]: Izraunava funkciju ((x sredina) / standardna devijacija) gde je (x) funkcija gustine verovatnoe za N(0,1) . 62

Napomena: Vraa verovatnou za datu vrednost x koordinate (ili povrinu pod krivom normalne raspodele nalevo od date x koordinate). Quartile naredbe Q1[lista brojeva]: Izraunava the lower quartile elemenata liste Q3[lista brojeva]: Izraunava the upper quartile elemenata liste SD SD[lista brojeva]: Izraunava standardnu devijaciju za brojeve iz liste Sigma naredbe SigmaXX[lista brojeva]: Izraunava sumu kvadrata datih brojeva Primer: Da bismo dobili varijansu liste moemo da koristimo SigmaXX[lista]/Duina[lista] AritmetikaSredina[lista]^2. SigmaXX[lista taaka]: Izraunava sumu kvadrata x koordinata datih taaka SigmaXY[lista x koordinata, lista y koordinata]: Izraunava sumu proizvoda x i y koordinata SigmaXY[lista taaka]: Izraunava sumu proizvoda x i y koordinata. Primer: Moete da dobijete kovarijansu liste taaka pomou SigmaXY[lista]/Duina[lista] - AritmetikaSredinaX[lista] * AritmetikaSredinaY[lista]. SigmaYY[lista taaka]: Izraunava sumu kvadrata y koordinata datih taaka Naredbe za statistike veliine Sxx[lista brojeva]: Izraunava statistiku (x2) - (x)* (x)/n Sxx[lista taaka]: Izraunava statistiku (x2) - (x)* (x)/n koristei x koordinate datih taaka. Sxy[lista brojeva, lista brojeva]: Izraunava statistiku (xy) - (x)* (y)/n Sxy[lista taaka]: Izraunava statistiku (xy) - (x)* (y)/n. Syy[lista taaka]: Izraunava statistiku (y2) - (y)* (y)/n koristei y koordinate datih taaka. Napomena: Ove veliine su jednostavno nenormalizovane forme varijansi i kovarijansi X i Y date sa Sxx = N var(X), Syy = N var(Y), i Sxy = N cov(X,Y) Primer: Moete da izraunate koeficijent korelacije za listu taaka pomou Sxy[lista] / sqrt(Sxx[lista] Syy[lista]). Varijansa Varijansa[lista brojeva]: Izraunava varijansu elemenata iz liste

63

3.3.20. Naredbe za tabelu

Opsegelija Opsegelija[poetna elija, zavrna elija]: Kreira listu koja sadri vrednosti iz elija u ovom opsegu Primer: Opsegelija[A1, A3] daje listu {A1, A2, A3} Kolona Kolona[elija tabele]: Vraa kolonu elije kao broj (poevi od 1) Primer: Kolona[B3] daje broj a = 2 poto je kolona B druga kolona u tabeli. ImeKolone ImeKolone[elija tabele]: Vraa ime kolone elije kao tekst Primer: ImeKolone[A1] daje tekst A u grafikom prikazu. Vrsta Vrsta[elija tabele]: Vraa broj vrste elije (poevi od 1) Primer: Ako elija B3 nije prazna, tada Vrsta[B3] vraa broj a = 3.

3.3.21. Matrine naredbe

Determinanta Determinanta[matrica]: Vraa determinantu matrice Primer: Determinanta[{{1, 2}, {3, 4}}] daje broj c. Invertuj Invertuj[matrica]: Invertuje datu matricu Primer: Invertuj[{{1, 2}, {3, 4}}] daje inverznu matricu {{-2, 1}, {1.5, -0.5}}. Transponuj Transponuj[matrica]: Transponuje matricu. Primer: Transponuj[{{1, 2}, {3, 4}}] daje matricu {{1, 3}, {2, 4}}.

64

4. Stavke menija
4.1. Meni Datoteka

Novi prozor Preica na tastaturi: Ctrl-N Ova stavka otvara novi prozor GeoGebre koji koristi standardna podeavanja interfejsa GeoGebre. Napomena: Ako izmenite i zatim snimite neka od tih podeavanja, novi prozor GeoGebre e se otvoriti sa vaim izmenjenim podeavanjima. Nova Ova stavka otvara novi i prazan korisniki interfejs u istom prozoru GeoGebre. Pre otvaranja novog korisnikog interfejsa, GeoGebra e vas pitati da li elite da snimite postojeu konstrukciju. Napomena: Novi korisniki interfejs nasleuje podeavanja prethodne konstrukcije. Na primer, ako su koordinatne ose bile sakrivene pre odabira stavke 'Novi', one e i u novom korisnikom interfejsu ostati sakrivene Otvori Preica na tastaturi: Ctrl-O (MacOS: Cmd-O) Ova stavka vam omoguava da otvorite datoteku GeoGebre (nastavak .ggb) koja je snimljena na vaem raunaru. Napomena: Datoteke GeoGebre se mogu otvoriti i tako to ete ih prevui miem nad prozor GeoGebre i pustiti ih u njega. Snimi Preica na tastaturi: Ctrl-S (MacOS: Cmd-S) Ova stavka vam omoguava da snimite tekuu konstrukciju kao datoteku GeoGebre (nastavak .ggb) na svoj raunar. Napomena: Ako je datoteka ranije ve bila snimljena, ova stavka menija snima novu verziju preko stare, koristei isto ime Snimi kao Ova stavka vam omoguava da snimite tekuu konstrukciju kao datoteku GeoGebre (nastavak .ggb). GeoGebra e vas pitati za novo ime datoteke pre snimanja. Pregled pre tampanja Preica na tastaturi: Ctrl-P (MacOS: Cmd-P) 65

Ova stavka menija otvara prozor za Pregled pre tampanja za grafiki prikaz. U njemu moete da zadate 'Naslov', 'Autora', 'Datum' i 'Razmeru u cm' za odtampani crte. Napomena: Nakon to izmenite neki parametar, pritisnite tipku Enter da bi se prikaz osveio. Izvoz Dinamiki crte kao Web stranica (html)

Preica na tastaturi: Ctrl-Shift-W (MacOS: Cmd-Shift-W) Ova stavka vam omoguava da izvezete tekuu konstrukciju kao web stranicu, ime dobijate takozvani 'dinamiki crte', 'aplet', 'mathlet', ... Pogledajte deo o Pravljenju interaktivnih Web stranica za vie informacija. Izvoz Povrina za crtanje kao slika (png, eps)

Preica na tastaturi: Ctrl-Shift-P (MacOS: Cmd-Shift-P) Ova stavka vam omoguava da snimite grafiki prikaz u GeoGebri kao datoteku sa slikom na svoj raunar. U prozoru koji e se pojaviti, moete da odaberete 'Format' slike i da promenite 'Razmeru u cm' i 'Rezoluciju u dpi' za sliku. Napomena: Prilikom izvoza grafikog prikaza kao slike, moete da izaberete izmeu sledeih formata: PNG Portable Network Graphics: Ovo je rasterski grafiki format. Vea rezolucija (u dpi), znai bolji kvalitet slike (300dpi je dovoljno za uobiajene primene). PNG slikama ne treba naknadno menjati veliinu, jer se time sniava njihov kvalitet. Slike u formatu PNG su pogodne za upotrebu u web stranicama (html) i u programima za obradu teksta. Napomena: Prilikom ubacivanja PNG slike u dokument programa za obradu teksta (meni Insert, Image from file) postarajte se da veliina slike bude podeena na 100%. U suprotnom, veliina slike (u cm) e biti promenjena. EPS Encapsulated Postscript: Ovo je vektorski grafiki format. EPS slikama se veliina moe menjati bez gubitka kvaliteta. EPS slike su pogodne za upotrebu u programima za vektorsko crtanje (kao to je Corel Draw) i za pripremu teksta u profesionalnim sistemima (kao to je LaTeX). Rezolucija EPS slike je uvek 72dpi. Ova vrednost se koristi samo za izraunavanje prave veliine slike u cm i nema uticaja na kvalitet slike. Napomena: EPS format ne podrava efekat providnosti kod popunjenih mnogouglova i konusnih preseka. PDF Portable Document Format (vidi EPS format iznad) Napomena: Pri izvozu u SVG i PDF format, moete da birate da li se tekst moe naknadno ureivati ili e biti izvezen kao slika. Time se tekst uva kao tekst (tako da kasnije moete da ga menjate u, na primer, programu InkScape) ili kao Bezijeove krive (to garantuje da e tekst izgledati isto ak i ako nije instaliran odgovarajui font) SVG Scalable Vector Graphic (vidi EPS format iznad) EMF Enhanced Meta Format (vidi EPS format iznad)

66

Izvoz -

Povrina za crtanje u bafer

Preica na tastaturi: Ctrl-Shift-C (MacOS: Cmd-Shift-C) Ova stavka kopira grafiki prikaz u bafer vaeg raunara. Nakon toga se ta slika lako moe preneti (Paste) u druge dokumente (na primer, u tekst u programu za obradu teksta). Izvoz Povrina za crtanje kao PSTricks Preica na tastaturi: Ctrl-Shift-T (MacOS: Cmd-Shift-T) Ova stavka omoguava da snimite grafiki prikaz kao datoteku sa slikom u formatu PSTricks file, koji je podran u programu LaTeX. Izvoz Povrina za crtanje kao PGF/TikZ Ova stavka omoguava da snimite grafiki prikaz kao datoteku sa slikom u formatu PGF/TikZ, koji je podran u programu LaTeX. Zatvori Preica na tastaturi: Alt-F4 (MacOS: Cmd-W) Ova stavka zatvara prozor GeoGebre. Ako niste snimili svoju konstrukciju pre aktiviranja ove stavke, program e vas pitati da je sada snimite.

4.2.

Meni Ureivanje

Poniti operaciju Preica na tastaturi: Ctrl-Z (MacOS: Cmd-Z) Ova stavka omoguava da ponitite svoje akcije korak po korak. Napomena: Moete da koristite istoimeno dugme na desnoj strani trake sa alatima. Ponovi operaciju Preica na tastaturi: Ctrl-Y (MacOS: Cmd-Shift-Z) Ova stavka omoguava da ponovite svoje akcije korak po korak. Napomena: Moete da koristite istoimeno dugme na desnoj strani trake sa alatima. Povrina za crtanje u bafer Preica na tastaturi: Ctrl-Shift-C (MacOS: Cmd-Shift-C) Ova stavka kopira grafiki prikaz u bafer vaeg raunara. Nakon toga se ta slika lako moe preneti (Paste) u druge dokumente (na primer, u tekst u programu za obradu teksta).

67

Brisanje Preica na tastaturi: tipka Delete Ova stavka omoguava da obriete odabrane objekte i objekte koji zavise od njih. Napomena: Pre brisanja morate da odaberete objekte koje elite da obriete. (na primer, pomou pravougaonika za odabir). Izaberi sve Preica na tastaturi: Ctrl-A (MacOS: Cmd-A) Ova stavka omoguava da odaberete sve objekte koje vaa konstrukcija sadri. Izaberi tekui sloj Preica na tastaturi: Ctrl-L (MacOS: Cmd-L) Ova stavka omoguava da odaberete sve objekte koji su na istom sloju kao i odabrani objekat. Napomena: Pre korienja ove stavke, prvo morate da odaberete jedan objekat koji se nalazi na eljenom sloju. Izaberi potomke Preica na tastaturi: Ctrl-Shift-Q (MacOS: Cmd-Shift-Q) Ova stavka omoguava da odaberete sve objekte koji zavise od odabranog objekta. Napomena: Pre korienja ove stavke, prvo morate da odaberete 'roditeljski' objekat. Izaberi pretke Preica na tastaturi: Ctrl-Q (MacOS: Cmd -Q) Ova stavka omoguava da odaberete sve objekte koji su preci odabranog objekta, to znai sve objekte od kojih odabrani objekat zavisi. Napomena: Pre korienja ove stavke, prvo morate da odaberete zavisni objekat. Osobine Preica na tastaturi: Ctrl-E (MacOS: Cmd-E) Ova stavka otvara Prozor za osobine koji omoguava izmenu osobina svih objekata koji postoje u trenutno aktivnoj datoteci u GeoGebri.

4.3.

Meni Prikaz

Koordinatne ose Ova stavka omoguava da prikaete ili sakrijete koordinatne ose u grafikom prikazu. Napomena: Za podeavanje koordinatnih osa moete da koristite i Prozor za osobine grafikog prikaza. 68

Koordinatna mrea Ova stavka omoguava da prikaete ili sakrijete koordinatnu mreu u grafikom prikazu. Napomena: Za podeavanje koordinatne mree moete da koristite i Prozor za osobine grafikog prikaza. Algebarski prikaz Preica na tastaturi: Ctrl-Shift-A (MacOS: Cmd-Shift-A) Ova stavka omoguava da prikaete ili sakrijete algebarski prikaz. Tabelarni prikaz Preica na tastaturi: Ctrl-Shift-S (MacOS: Cmd-Shift-S) Ova stavka omoguava da prikaete ili sakrijete tabelarni prikaz. Pomoni objekti Ova stavka omoguava da prikaete ili sakrijete pomone objekte u algebarskom prikazu. Rasporedi vodoravno Ova stavka omoguava da rasporedite razliite prikaze u prozoru GeoGebre vertikalno ili horizontalno. Polje za unos Ova stavka omoguava da prikaete ili sakrijete polje za unos u dnu prozora GeoGebre. Spisak naredbi Ova stavka omoguava da prikaete ili sakrijete spisak naredbi u polju za unos na dnu prozora GeoGebre. Opis konstrukcije Ova stavka otvara Opis konstrukcije u novom prozoru. Traka za korake konstrukcije Ova stavka omoguava da prikaete ili sakrijete Traku za korake konstrukcije u dnu prozora GeoGebre. Osvei Preica na tastaturi: Ctrl-F (MacOS: Cmd-F) Ova stavka ponovo iscrtava sve prikaze na ekranu. 69

Napomena: Ovom stavkom moete da obriete sve tragove taaka ili pravih u grafikom prikazu. Ponovo izraunaj sve objekte Preica na tastaturi: F9 Ova stavka ponovo izraunava sve objekte koji postoje u trenutno otvorenoj datoteci u GeoGebri. Napomena: Ovom stavkom moete da generiete nove sluajne brojeve, ukoliko ste ih koristili u konstrukciji u GeoGebri.

4.4.

Meni Opcije

Globalne opcije se menjaju u meniju Opcije. Napomena: Za podeavanje osobina pojedinanih objekata koristite Kontekstni meni i Prozor za osobine. Vezivanje taaka za mreu Ova stavka odreuje da li je vezivanje taaka za mreu ukljueno, iskljueno ili se take vezuju za koordinatnu mreu. Napomena: Opcija Automatsko je ista kao i opcija 'Ukljueno'. Ugaona mera Ova stavka odreuje da li se uglovi prikazuju u 'stepenima' () ili 'radijanima' (rad). Napomena: Uglovi se uvek mogu uneti na oba naina (i u stepenima i u radijanima). Zaokrugljivanje Ova stavka omoguava podeavanje broja decimala ili znaajnih cifara koje se prikazuju na ekranu. Neprekidnost GeoGebra omoguava da se heuristika za neprekidnost ukljui ili iskljui u meniju Opcije. Program koristi heuristiku za odreivanje pozicije pokretnih presenih taaka blizu stare pozicije (kod preseka prave i konusnog preseka ili dva konusna preseka) i da time izbegne velike skokove presenih taaka. Napomena: Standardno je ova heuristika iskljuena. Za korisnike alate je neprekidnost takoe uvek iskljuena. Oblik take Ova stavka odreuje da li se take prikazuju kao take, kruii, ili x krstii.

70

Polje za potvrdu Ova stavka omoguava izbor veliine polja za potvrdu izmeu 'obine' i 'velike'. Napomena: Ako koristite GeoGebru za prezentaciju ili radite sa interaktivnom tablom, 'velika' polja za potvrdu mogu da vam olakaju rad. Stil pravog ugla Odreuje da li se pravi uglovi oznaavaju pravougaonikom , takom , ili kao i svi ostali uglovi iskljueno'. Koordinate Ova stavka odreuje da li se koordinate taaka prikazuju kao A = (x, y) ili A(x | y). Oznaavanje Moete da odredite da li se oznake novih objekata prikazuju ili ne. Moete da izaverete izmeu podeavanja 'Za sve nove objekte', 'Nema za nove objekte', 'Samo za nove take' ili 'Automatsko'. Napomena: Podeavanje 'Automatsko' prikazuje oznae novih objekata ako je algebarski prikaz vidljiv. Veliina slova Ova stavka odreuje veliinu slova za oznake i tekst u tamparskim takama (points, pt). Napomena: Ako koristite GeoGebru za prezentaciju, poveanje veliine slova e olakati publici da ita tekst, oznake i algebarski unos. Jezik GeoGebra je viejezina i omoguava izmenu trenutno aktivnog jezika. To utie na sve to se unosi, ukljuujui imena naredbi, kao i na sve ispise. Napomena: Bez obzira na odabrani jezik, ikona globusa e vas odvesti nazad na meni za izbor jezika. Svi nazivi jezika se uvek ispisuju na engleskom. Grafiki prikaz Ova stavka otvara prozor u kojem se podeavaju osobine grafikog prikaza (na primer, koordinatna mrea i ose, boja pozadine). Napomena: Ovaj prozor se moe otvoriti i desnim klikom (MacOS: Ctrl - klik) na pozadinu grafikog prikaza. Snimi podeavanje GeoGebra pamti vaa odabrana podeavanja (na primer, podeavanje u meniju Opcije, tekua podeavanja trake sa alatima i podeavanja grafikog prikaza) ako odaberete Snimi podeavanje u meniju Opcije. Vrati podrazumevano podeavanje Ovom stavkom moete da vratite podrazumevano podeavanje GeoGebre. 71

4.5.

Meni Alati

Napravi novi alat Na osnovu postojee konstrukcije, u GeoGebri moete da napravite svoje alate. Prvo pripremite konstrukciju za svoj alat, a zatim odaberite Napravi novi alat u meniju Alati. U prozoru koji e se pojaviti moete da odredite izlazne i ulazne objekte za svoj alat i da odaberete imena za ikonu na traci sa alatima i za naredbu. Napomena: Va alat se moe koristiti i pomou mia i kao naredba u polju za unos. Svi alati se automatski snimaju u 'GGB' datoteci sa vaom konstrukcijom. Upravljanje alatima Pomou prozora Upravljanje alatima (meni Alati) moete da obriete alati ili da izmenite njegovo ime i ikonu. Takoe moete da snimite odabrane alate u datoteku sa GeoGebra alatima (GGT). Ova datoteka se kasnije moe upotrebiti (meni Datoteka, Otvori) da biste uitali alate u drugu konstrukciju. Napomena: Otvaranjem GGT datoteke vaa trenutna konstrukcija se ne menja, ali otvaranjem GGB datoteke, ona e biti promenjena. Podesi traku sa alatima Moete da promenite alate u traci sa alatima pomou stavke Podesi traku sa alatima u meniju Alati. Ovo je posebno korisno za Dinamike crtee kada elite da ograniite dostupnost alata na traci sa alatima. Napomena: Tekue podeavanje trake sa alatima se snima zajedno sa vaom konstrukcijom u GGB datoteci.

4.6.

Meni Prozor

Novi prozor Preica na tastaturi: Ctrl-N (MacOS: Cmd-N) Ova stavka menija otvara novi prozor GeoGebre koji koristi standardno podeavanje interfejsa GeoGebre. Napomena: Ako izmenite i snimite neka od tih podeavanja, novi prozor GeoGebre e biti otvoren sa tako izmenjenim podeavanjima. Spisak otvorenih prozora GeoGebre Ako je otvoreno vie od jednog prozora GeoGebre, ova stavka vam omoguava da ih prikaete na ekranu. Napomena: Ova mogunost je korisna kada koristite GeoGebru za prezentaciju, ako istovremeno imate vie otvorenih datoteka GeoGebre, jer omoguava brzo prebacivanje izmeu njih.

72

4.7.

Meni Pomo

Pomo Ova stavka prikazuje html verziju uputstva za GeoGebru. U zavisnosti od naina na koji ste instalirali GeoGebru na svoj raunar, moe se desiti da vam za ovu mogunost treba pristup Internetu: Ako ste preuzeli i instalirali GeoGebru pomou datoteke za instalaciju sa web stranice, ne treba vam pristup Internetu za prikazivanje uputstva. Html verzija uputstva za GeoGebru je snimljena na va raunar prilikom instalacije GeoGebre. Ako ste instalirali GeoGebru koristei GeoGebraWebstart, tada vam je za korienje uputstva potreban pristup Internetu. Ukoliko nemate pristup Internetu, dobiete poruku o greki. Napomena: Html verzija uputstva za GeoGebru je dostupna na Internetu na adresi http://www.geogebra.org/help. www.geogebra.org Ako imate pristup Internetu, ova stavka menija otvara web stranicu GeoGebre u podrazumevanom web itau (http://www.geogebra.org). GeoGebra Forum Ako imate pristup Internetu, ova stavka menija otvara GeoGebra online User Forum (korisniki forum) u podrazumevanom web itau (http://www.geogebra.org/forum). Napomena: U korisnikom forumu moete da postavljate pitanja u vezi sa GeoGebrom, kao i da odgovarate na njih. GeogebraWiki Ako imate pristup Internetu, ova stavka menija otvara GeoGebraWiki web stranicu u podrazumevanom web itau (http://www.geogebra.org/wiki). Napomena: GeoGebra Wiki je biblioteka besplatnih nastavnih materijala koje su kreirali korisnici GeoGebre irom sveta. O programu / Licenca Ova stavka otvara prozor koji prikazuje informacije o licenci za GeoGebru i navodi ljude koji podravaju GeoGebru svojim doprinosom na mnogo razliitih naina (na primer, programiranjem ili prevoenjem).

5. Posebne mogunosti GeoGebre

73

5.1.
5.1.1.

Animacija
Automatska animacija

GeoGebra omoguava animiranje jednog ili vie brojeva i/ili uglova istovremeno. Ako elite da animirate broj ili ugao u GeoGebri, treba da pozovete njegov Kontekstni meni desnim klikom i da u njemu odaberete 'Animiraj'. Da biste zaustavili animaciju, u istom kontekstnom meniju iskljuite opciju 'Animiraj'. Napomena: Kada animirate broj ili ugao, u donjem levom uglu grafikog prikaza e se pojaviti dugme za animaciju koje omoguava da zaustavite ili nastavite animaciju. U Prozoru za osobine na kartici 'Kliza' moete da promenite ponaanje animacije: Takoe moete da menjate i 'Brzinu' animacije. Napomena: Brzina 1 znai da animaciji treba oko 10 sekundi da proe kroz ceo interval klizaa. Pored toga, moete da promenite i nain ponavljanja animacije: <=> Oscilujue: Animacija se menja izmeu 'Rastueg' i 'Opadajueg'. => Rastue: Vrednost klizaa se stalno poveava. Kada dostigne maksimalnu vrednost, ponovo poinje da se poveava od minimalne vrednosti. <= Opadajue: Vrednost klizaa se stalno smanjuje. Kada dostigne minimalnu vrednost, ponovo poinje da se smanjuje od maksimalne vrednosti. Napomena: GeoGebra je potpuno funkcionalna i dok je animacija u toku. To vam omoguava da menjate svoju konstrukciju i dok se animacija izvodi.

5.1.2.

Runa animacija

Ako elite runo da menjate broj ili ugao, prvo odaberite alat Pomeranje. Zatim kliknite na broj ili ugao i na tastaturi pritisnite tipke + i ili tipke sa strelicama. Ako drite pritisnutu tipku, dobiete runu animaciju. Primer: Ako koordinate take zavise od broja k kao kod P = (2 k, k), taka e se pomerati du prave linije dok se k menja. Napomena: Veliina koraka za pomeranje se moe podesiti na kartici 'Kliza' Prozora za osobine ovog objekta. Preica na tastaturi: Shift + strelice daje korak od 0.1 jedinice Ctrl + strelice daje korak od 10 jedinica Alt + strelice daje korak od 100 jedinica Napomena: Taka na pravoj se takoe moe pomerati pomou tipki + i . 74

5.2.

Uslovna vidljivost

Pored toga to se objekti mogu prikazati ili sakrijete objekte, mogue je podesiti da njihova vidljivost zavisi od odreenog uslova. Na primer, moete podesiti objekat tako da se on pojavi na ekranu ukoliko se ukljui polje za potvrdu ili se kliza podesi na neku odreenu vrednost. Uslovno prikazivanje ili sakrivanje postojeih objekata Pomou alata Polje za potvrdu za prikazivanje i skrivanje objekata moete da kontroliete vidljivost jednog ili vie postojeih objekata na ekranu. Drugi nain je da napravite Logiku promenljivu (na primer, b = true) u polju za unos i da je Prikai / sakrij prikaete kao polje za potvrdu u grafikom prikazu pomou alata objekat ili pomou Kontekstnog menija. Da biste mogli da primenite tu logiku promenljivu kao uslov za vidljivost odreenih objekata, treba da sledite korake navedene u nastavku. Promena vidljivosti novih objekata U Prozoru za osobine, moete da zadate uslov za vidljivost objekta na kartici 'Napredno'. Napomena: Moete da odaberete logike operatore (na primer, , , , ||) iz padajueg menija da biste pomou njih napravili uslovne iskaze. Primeri: Ako je a kliza, tada uslovni iskaz a < 2 znai da se odgovarajui objekat prikazuje u grafikom prikazu samo ako je vrednost klizaa manja od 2. Ako je b Logika promenljiva, moete da koristite b kao uslovni iskaz. Pripadajui objekat se prikazuje kad god je vrednost promenljive b true, a sakriva se kada je njena vrednost false. Ako su g i h dve prave i elite da prikaete tekst kad god su te dve prave paralelne, moete da upotrebite g || h kao uslovni iskaz za prikazivanje teksta.

5.3.

Korisniki alati

GeoGebra dozvoljava da kreirate sopstvene alate zasnovane na postojeim konstrukcijama. Kada se naprave, vai alati mogu da se koriste pomou mia i kao naredbe u polju za unos. Svi alati se automatski snimaju u datoteku zajedno sa konstrukcijom. Pravljenje korisnikog alata Prvo napravite konstrukciju koju elite da dobijete kasnije, primenom svog alata. U meniju Alati odaberite Napravi novi alat da biste otvorili prozor za dijalog. U njemu treba da popunite tri kartice, 'Izlazni objekti', 'Ulazni objekti' i 'Ime i ikona', kako biste kreirali svoj alat. Primer: 75

Napravite alat za kvadrat koji proizvodi kvadrat kad god se klikne na dve postojee take ili na dva prazna mesta u grafikom prikazu. Napravite kvadrat poevi sa dve take, A i B. Napravite ostala temena i spojite ih alatom Mnogougao da biste dobili kvadrat poly1. Izaberite Napravi novi alat iz menija Alati. Izaberite karticu Izlazni objekti: Kliknite na kvadrat ili ga odaberite iz padajueg menija. Odaberite i stranice kvadrata kao izlazne objekte. Izaberite karticu Ulazni objekti: GeoGebra automatski odabira ulazne objekte umesto vas (ovde: take A i B). Moete da promenite spisak odabranih ulaznih objekata pomou padajueg menija ili klikom mia na njih u konstrukciji. Zadajte Naziv alata i Naziv naredbe za va novi alat. Napomena: Alat sa zadatim imenom e se pojaviti u traci sa alatima, a naziv naredbe se moe koristiti u polju za unos. Pored toga, moete da upiete tekst koji e sluiti kao pomo za alat. Moete da izaberete i sliku koja e predstavljati alat na traci sa alatima. GeoGebra e automatski promeniti veliinu slike tako da stane u dugme na traci sa alatima. Snimanje korisnikog alata Korisniki alati mogu sa se snime u datoteku da bi se kasnije mogli koristiti u drugim konstrukcijama u GeoGebri. U meniju Alalti odaberite 'Upravljanje alatima'. Zatim odaberite korisniki alat koji elite da snimite. Kliknite na dugme 'Snimi kao...' da biste snimili korisnii alat na svoj raunar. Napomena: Korisniki alati se snimaju kao datoteke sa nastavkom '.ggt da bi se razlikovali od obinih datoteka sa konstrukcijama u GeoGebri (.ggb). Pristup napravljenom alatu Ako otvorite novi interfejs GeoGebre pomou naredbe 'Nova' iz menija Datoteka, nakon to ste kreirali korisniki alat, taj alat e i dalje biti prisutan na traci sa alatima. Meutim, ako otvorite novi prozor GeoGebre (stavka Novi prozor iz menija Datotema), ili pokrenete GeoGebru neki drugi dan, vai korisniki alati se nee vie nalaziti na traci sa alatima. Postoje razliiti naini da se jednom napravljeni alati ponovo prikau na traci sa alatima u GeoGebri: Nakon to ste napravili novi korisniki alat, moete da snimite podeavanje stavkom Snimi podeavanje iz menija Opcije. Od tog trenutka, va alat e uvek biti prisutan na traci sa alatima. Napomena: Korisniki alat moete da uklonite sa trake sa alatima pomou stavke Podesi traku sa alatima iz menija Alati. Tada odaberite svoj alat iz liste alata na levoj strani prozora za dijalog i kliknite na dugme 'Ukloni >'. Nemojte zaboraviti da snimite podeavanje nakon uklanjanja alata. Nakon snimanja korisnikog alata na svoj raunar (kao .ggt datoteke), moete da ga uvezete u novi prozor GeoGebre u bilo kojem trenutku. Samo odaberite stavku Otvori iz menija Datoteka i otvorite datoteku koja sadri va korisniki alat. Napomena: Otvaranje datoteke sa GeoGebrinim alatom u GeoGebri ne utie trenutno aktuelnu konstrukciju. Time se alat samo dodaje traci sa alatima.

76

5.4.

Dinamike boje

Boje objekata u GeoGebri mogu da se podese na kartici 'Boja' u prozoru za osobine. Pored toga, moete da podesite objekat tako da se njegova boja menja dinamiki: Otvorite Prozor za osobine za objekat iju boju elite da menjate dinamiki i prikaite karticu 'Napredno'. Tamo se nalazi odeljak pod imenom 'Dinamike boje', koji sadri tekstualna polja za 'Crvenu', 'Zelenu' i 'Plavu' komponentu boje. Napomena: U svako od ovih tekstualnih polja moete da unesete funkciju sa opsegom [0, 1]. Primer: Napravite tri klizaa a, b, i c sa intervalom od 0 do 1. Napravite mnogougao iju boju ete kontrolisati pomou navedenih klizaa. Otvorite Prozor za osobine za mnogougao poly1 i unesite imena klizaa u tekstualna polja za komponente boje. Zatvorite prozor za osobine i menjajte vrednosti klizaa da biste videli kako svaka komponenta boje utie na boju mnogougla. Napomena: Klizai se mogu i animirati sa razliitim brzinama, da bi se boja mnogougla menjala automatski.

5.5.

JavaScript interfejs

Napomena: JavaScript interfejs u GeoGebri moe biti zanimljiv korisnicima koji imaju iskustva u radu sa HTML-om. GeoGebra apleti imaju JavaScript interfejs koji moe da proiri i pobolja njihovu interaktivnost. Na primer, moete da napravite dugme koje e na sluajan nain rasporeivati elemente dinamike konstrukcije. Pogledajte dokument GeoGebra Applets and JavaScript (http://www.geogebra.org u meniju Help) za primere i informacije o korienju JavaScript-a u GeoGebra apletima.

5.6.

Preice na tastaturi
[obina] Ctrl (MacOS: Cmd) Izaberi sve Kopiraj (samo u tabeli) Prozor za osobine Osvei prikaz Ctrl-Shift (MacOS: CmdShift) Prikai / sakrij algebarski prikaz Izvezi 'grafiki prikaz' u bafer delta Euler fi gama Alt (MacOS: Ctrl) alfa beta

Tipka A B C D E F G

77

Tipka H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 + = < , (zarez) > . (taka) * F1 F2 F3 F4 F9

[obina]

Ctrl (MacOS: Cmd)

Ctrl-Shift (MacOS: CmdShift)

Alt (MacOS: Ctrl)

Odaberi tekui sloj Novi prozor Otvori Pregled pre tampanja Izaberi potomke Snimi Izvezi 'grafiki prikaz' kao sliku (png, eps) Izaberi pretke Prikai / sakrij tabelarni prikaz Izvezi kao PSTricks

lambda mi simbol za stepen pi

sigma teta

Nalepi (spreadsheet) Zatvori (samo MacOS) Ponovi operaciju Poniti operaciju Izvezi Dinamiki crte kao Web stranicu (html)

Eksponent 0 Eksponent 1 Eksponent 2 Eksponent 3 Eksponent 4 Eksponent 5 Eksponent 6 Eksponent 7 Eksponent 8 Eksponent 9 minus-ili-plus plus-ili-minus razliito-od manje-ili-jednako manje-ili-jednako vee-ili-jednako vee-ili-jednako

Smanji izabrani broj / ugao Poveaj izabrani broj / ugao Poveaj izabrani broj / ugao

Smanjenje Poveanje Poveanje

Pomo Poni ureivanje odabranog objekta (Algebra View) Fokus na polje za unos Osvei sluajne brojeve

78

Tipka

[obina] Prebaci fokus izmeu grafikog prikaza i polja za unos Klik: Otvori kontekstni meni (nad objektom)

Ctrl (MacOS: Cmd)

Ctrl-Shift (MacOS: CmdShift)

Alt (MacOS: Ctrl)

Enter Levi klik

Desni klik (MacOS: Ctrl-click) u grafikom prikazu

Prozor za osobine grafikog prikaza (nad pozadinom) Klik i prevlaenje: Brzo prevlaenje (nad objektom) Pravougaonik za poveanje (nad pozadinom)

Toki mia Delete Bacspace

Poveanje / smanjenje Brisanje trenutno odabranog objekta Brisanje trenutno odabranog objekta Poveaj izabrani broj / ugao Pomeri odabranu taku gore

Povanje / smanjenje (Aplet)

Strelica gore

Prethodni unos u istoriji polja za unos Prethodna stavka u opisu konstrukcije Poveaj izabrani broj / ugao

x10 poveanje brzine

x0.1 smanjenje brzije (samo Shift)

x100 poveanje brzine

Strelica desno

Pomeri odabranu taku desno Prethodna stavka u opisu konstrukcije

x10 poveanje brzine

x0.1 smanjenje brzije (samo Shift)

x100 poveanje brzine

79

Tipka

[obina] Smanji izabrani broj / ugao

Ctrl (MacOS: Cmd)

Ctrl-Shift (MacOS: CmdShift)

Alt (MacOS: Ctrl)

Strelica desno

Pomeri odabranu taku levo Sledea stavka u opisu konstrukcije Smanji izabrani broj / ugao Pomeri odabranu taku dole

x10 poveanje brzine

x0.1 smanjenje brzije (samo Shift)

x100 poveanje brzine

Strelica dole

Sledei unos u istoriji polja za unos Sledea stavka u opisu konstrukcije Prva stavka u opisu konstrukcije Poslednja stavka u opisu konstrukcije

x10 poveanje brzine

x0.1 smanjenje brzije (samo Shift)

x100 poveanje brzine

Home/PgUp End/PgDn

Ostale naredbe na tastaturi: Alt-Shift (MacOS: Ctrl-Shift): Velika grka slova Tabela: Ctrl-Alt-C kopira vrednoti (a ne formule) Napomena: Simbol za stepene (Alt-O, MacOS: Ctrl-O) i simbol (Alt-P, MacOS: Ctrl-P) mogu da se koriste u prozoru za podeavanje klizaa kod zadavanja intervala (min, max) i koraka.

5.7.

Oznake i natpisi

Prikai / sakrij oznake Oznake u grafikom prikazu mogu da se prikau ili sakriju na nekoliko naina: Odaberite alat Prikai / sakrij oznaku i kliknite na objekat iju oznaku elite da prikaete ili sakrijete. Prikai oznaku'. Otvorite Kontekstni meni za eljeni objekat i izaberite Otvorite Prozor za osobine za eljeni objekat i ukljuite ili iskljuite polje 'Prikai oznaku' na kartici 'Osnovno'. Ime i vrednost U GeoGebri svaki objekat ima jedinstveno ime koje se moe koristiti kao oznaka objekta u grafikom prikazu. Pored toga, objekat se moe oznaiti i svojom 80

vrednou ili i imenom i vrednou. Nain prikazivanja oznake se moe promeniti u prozoru za osobine na kartici 'Osnovno' izborom odgovarajue opcije Ime, Vrednost, ili Ime i vrednost' iz padajueg menija desno od polja 'Prikai oznaku'. Napomena: Vrednost take su njene koordinate, dok je vrednost funkcije njena jednaina. Natpis Ponekad je potrebno da vie objekata ima isto ime, na primer, da bi se etiri stranice kvadrata oznaile sa 'a'. U tom sluaju, GeoGebra ima mogunost da se objektima dodeli poseban natpis, pored tri mogunosti za nazive navedena iznad. Ovaj natpis se moe postaviti na kartici Osnovno' prozora za osobine unoenjem eljenog teksta u polje 'Natpis'. Nakon toga se opcija 'Natpis' moe izabrati iz padajueg menija desno od polja 'Prikai oznaku'.

5.8.

Slojevi

Slojevi u GeoGebri slue tome da se odredi koji objekat se odabira ili pomera kada korisnik klikne na vie objekata. Standardno se svi objekti crtaju na sloju 0, koji je u sutini 'pozadina' grafikog prikaza. Postoji ukupno 10 slojeva (numerisanih od 0 do 9), a slojevi sa veim brojem se crtaju iznad slojeva sa manjim brojem. Na kartici Napredno' prozora za osobine moete da promenite kojem sloju pripada odreeni objekat (postoje slojevi od 0 do 9). Kada promenite sloj za barem jedan objekat (na primer, sloj 3), svi novi objekti se iscrtavaju na postojeem sloju sa najviim brojem. Napomena: Nakon to odaberete bilo koji objekat, moete lako da odaberete sve ostale objekte na istom sloju stavkom Izaberi tekui sloj' (preica na tastaturi: Ctrl-L) iz menija Ureivanje. Ova stavka menija je dostupna samo ako svi prethodno izabrani objekti lee u istom sloju. Druge primene slojeva: Za izvoz u SVG, objekti su grupisani po slojevima. Slojevi se mogu kontrolisati pomou JavaScript interfejsa za GeoGebra aplete.

5.9.

Redefinisanje

Redefinisanje objekata je veoma moan alat za izmenu konstrukcije. Obratite panju da se time moe izmeniti i redosled koraka u opisu konstrukcije. Objekat u GeoGebri se moe redefinisati na nekoliko naina: Odaberite alat Pomeranje i dvostrukim klikom na bilo koji objekat u algebarskom prikazu poinjete redefinisanje.

81

o Za nezavisne objekte se pojavljuje polje za izmenu, u kojem se algebarska reprezentacija objekta moe direktno izmeniti. Pritisnite tipku Enter da biste sauvali izmene. o Za zavisne objekte se pojavljuje prozor redefinisanje u kojem se objekat redefinie. Odaberite alat Pomeranje i dvostrukim klikom na bilo koji objekat u grafikom prikazu otvarate prozor za redefinisanje u kojem se objekat redefinie. Izmenite objekat unoenjem njegovog imena i nove definicije u polje za unos. Otvorite prozor za osobine i izmenite definiciju objekta na kartici 'Osnovno'. Napomena: Fiksni objekti se ne mogu redefinisati. Ako elite da redefiniete fiksni objekat, morate prvo da ga oslobodite pomou prozora za osobine. Primeri: Da postavite nezavisnu taku A na postojeu pravu h, treba da otvorite prozor za redefinisanje za taku A i da upiete Taka[h] u tekstualno polje, a zatim da kliknete na OK. Ako elite da skinete taku sa prave tako da ona ponovo bude slobodna, ponovo je redefiniite tako to ete joj dodeliti neke nezavisne koordinate poput (1, 2). Drugi primer je konverzija prave kroz dve take A i B u du. Izaberite redefinisanje i unesite Du[A, B] u polje za unos u prozoru koji e se pojaviti. Ovo se moe izvesti i u suprotnom smeru.

5.10. Trag i lokus

Objekti mogu da ostave trag u grafikom prikazu kada se pomeraju. U kontekstnom meniju odaberite Ukljui trag. Tada izmenite konstrukciju tako da objekat iji ste trag ukljuili promeni poloaj i ostavi trag. Napomena: Trag se iskljuuje iskljuivanjem opcije Ukljui trag u kontekstnom meniju. Stavka Osvei u meniju Prikaz brie sve tragove. GeoGebra moe automatski da napravi lokus take, pomou alata Lokus miem, ili unoenjem naredbe Lokus u polje za unos. Napomena: Taka iji lokus elite da napravite mora da zavisi od pomeranja druge take, koja je postavljena na drugi objekat (na primer, pravu, du ili krunicu). Primer: Napravite du izmeu taaka A = (-1, -1) i B = (1, -1). Postavite taku C na du, tako da se moe pomerati samo po dui a. Napravite taku P koja zavisi od take C (na primer, P = (x(C), x(C)^2)). Upotrebite alat ili naredbu Lokus kako biste napravili lokus take P u zavisnosti od C: o Alat Lokus: Kliknite prvo na taku P a zatim na taku C. o Naredba Lokus: Unesite Lokus[P, C] u polje za unos i pritisnite tipku Enter. Napomena: Lokus napravljen u ovom primeru je grafik parabole na intervalu [-1, 1]. 82

83

Indeks
A
Alati za konstrukciju Alati, Korisniki Alati, Meni Alati, Opti alati Alati, Upravljanje Algebarski prikaz Algebarski prikaz, Meni Animacija Animacija, Automatska Animacija, Brzina Animacija, Oscilujua Animacija, Ponavljajua Animacija, Zaustavi Animatcija, Runa Animiraj Apsolutna vrednost AritmetikaSredina, Naredba AritmetikaSredinaX, Naredba AritmetikaSredinaY, Naredba Aritmetike operacije Asimptota, Naredba 15 70, 73 70 16 70 7 67 72 72 72 72 72 72 72 10 32 60 60 60 32 45

D
Datoteka, Meni Decimalna mesta, Opcije Decimalna taka Decimalni separator Definicija, Objekat Definisan, Naredba Dekartove koordinate Deljenje Determinanta, Naredba DijagramPravougaonika, Naredba Dinamika stranica, Izvoz Dinamike boje Dinamiki crte, izvoz, Meni Dinamiki tekst Direktan unos Direktrisa, Naredba Div, naredba Dodaj, Naredba DonjaSuma, Naredba Du Du izmeu dve take, Alat Du zadate duine iz take, Alat Du, Naredba Dui, Naredbe Duina liste, Naredba Duina, Naredba DuinaGlavneOse, Naredba DuinaSporedneOse, Naredba Dvorazmera, Naredba 63 68 29 29 29 38 30 32 62 58 14 75 64 25 29 45 39 52 40 18 18 18 44 44 54 40 39 41 39

B
BinominiKoeficijent, Naredba BinomnaSluajnaVarijabla, Naredba Boja Boja, Osobine Boje, Dinamike Brisanje Brisanje objekta, Alat Brisanje, Meni broj Broj Broj, Ogranienje vrednosti Brojevi, Naredbe 38 41 10 9 75 10 16 66 29 22 30 38

E
Ekscentricitet, Naredba Eksponencijalna funkcija Ekstremum, Naredba Element, Naredba Elipsa, Alat Elipsa, Naredba 40 32 42 53 21 47

C
elija, Ime Celobrojno deljenje, naredba Centar, Naredba Centralna simetrija, Alat oak, Naredba CountIf, Naredba 7 39 42 24 42 53

F
Faktorijel Faktorizacija, Naredba Fit naredbe FitLinearni, Naredba Fitovana prava, Alat Format, Prenos izgleda, Alat 32 48 59 59 19 16

84

Formula funkcija naredba Funkcija Funkcija zadata na intervalu Funkcija, eksponencijalna Funkcija, Ime Funkcija, Naredba Funkcije, Naredbe Funkcije, Ugraene

26 47 31 32 32 28 48 47 32

G
Gama funkcija 32 Geometrijska preslikavanja 24, 56 Glavna osa, Naredba 45 GornjaSuma, Naredba 41 Grafiki prikaz 6, 15 Grafiki prikaz u bafer, Izvoz 13 Grafiki prikaz, Izvoz 13 Grafiki prikaz, Opcije 69 Grafiki prikaz, Povrina za crtanje 15 Grafiki prikaz, tampanje 12

H
Hiperbola, Alat 21 Hiperbola, Naredba 47 Histogram, Naredba 59 Homotetija sa centrom i koeficijentom, Alat 24 Homotetija, Naredba 56

I
if naredba If, Naredba Ime elije Ime, Funkcija Ime, Konusni presek Ime, Naredba Ime, Objekat Ime, Prava Ime, Taka Ime, Vektor ImeKolone, Naredba Indeks integral, Naredba Integral, Naredba integral, Neodreeni Integral, Odreeni Interaktivna stranica, Izvoz Interaktivna Web stranica, Izvoz Intersect Two Objects, Tool Invertuj, Naredba 47 37, 47 7 28 28 51 28 28, 31 28, 30 28, 30 62 28, 37 39 48 48 39 14 14 17 62

Inverzija take u odnosu na krunicu, Alat 25 InverznaNormalnaRaspodela, Naredba 60 Iseak 21 Iseak kruga odreen centrom i dvema takama, Alat 22 Iseak kruga odreen trima takama, Alat 22 Iseak, Naredba 50 IseakKruga, Naredba 49 IseakOpisanogKruga, Naredba 50 Iseci, Naredbe 49 Ispupen ugao 30 Istorija polja za unos 29 Iteracija, naredba 39 IteracijaLista, Naredba 53 Izaberi potomke, Meni 66 Izaberi pretke, Meni 66 Izaberi sve, Meni 66 Izaberi tekui sloj, Meni 66 IzbaciNedefinisane, Naredba 54 Izbrii, Naredba 37 Izgled, Prenos 16 Izmena podeavanja 12 Izvod krive, Naredba 49 Izvod, Naredba 47 Izvoz dinamikog crtea kao Web stranice, Meni 64 Izvoz dinamikog crtea, Meni 64 Izvoz grafikog prikaza 13 Izvoz povrine za crtanje kao PGF/TikZ, Meni 65 Izvoz povrine za crtanje kao PSTricks, Meni 65 Izvoz povrine za crtanje kao slike, Meni 64 Izvoz povrine za crtanje u bafer, Meni 65 Izvoz slike, Meni 64 Izvoz, Dinamika stranica 14 Izvoz, Grafiki prikaz u bafer 13 Izvoz, Interaktivna stranica 14 Izvoz, Interaktivna Web stranica 14 Izvoz, Meni 64 Izvoz, Opis konstrukcije kao Web stranica 12 Izvoz, pravougaonik 13

J
JavaScript JeCeoBroj, Naredba JedininiNormalniVektor, Naredba JedininiVektor, Naredba Jezik, Opcije 75 38 44 44 69

85

K
Kliza 30 Kliza, Alat 23 Koeficijent afinosti, Naredba 38 KoeficijentKorelacije, Naredba 59 Kolona, Naredba 61 Kompleksni brojevi 36 Konstanta, Ojlerova 29 Konstanta, Pi 29 Konstrukcija 11 Konstrukcija, Izvoz 12 Konstrukcija, Traka za korake konstrukcije 10 Kontekstni meni 10 Kontrolna taka 11 Konusni preseci, Naredbe 46 Konusni presek 20, 31 Konusni presek kroz 5 taaka, Alat 21 Konusni presek, Ime 28 KonusniPresek, Naredba 46 koordinate x koordinata 32 y koordinata 32 Koordinate 30 Koordinate, Dekartove 30 Koordinate, Opcije 69 Koordinate, Polarne 30 Koordinatna mrea, Meni 67 Koordinatna mrea, Podeavanje 9 Koordinatna mrea, Prikai / sakrij 9 Koordinatna osa 31 Koordinatne ose, Meni 66 Koordinatne ose, Podeavanje 9 Koordinatne ose, Prikai / sakrij 9 Kopiraj u polje za unos 10 KorakKonstrukcije, Naredba 37 KorakNaOsi, Naredba 38 Korisniki alati 70, 73 Kosinus 32 Kovarijansa, Naredba 59 Kriva, Naredba 49 Krivina, Naredba 39 Kruni luk odreen centrom i dvema takama, Alat 22 Krunica kroz tri take, Alat 21 Krunica odreena centrom i jednom takom, Alat 21 Krunica odreena centrom i poluprenikom, Alat 20 Krunica, Naredba 46 KruniLuk, Naredba 49 Kubni koren 32 Kvadratni koren 32

L
LaTeX formula 26 LaTeX, Naredba 50 Linija, Debljina 10 Linija, Vrsta linije 10 Lista naredbi 7 Liste 34 Liste, Naredbe 52 Liste, Operacije 34 Liste, Poreenje 34 Liste, Primena aritmetikih operacija 34 Liste, Primena funkcija 34 Logaritam 32 Logika vrednost 24 Logike operacije 33 Logike promenljive 33 Logike promenljive, Prikazivanje 33 Logike, Naredbe 37 Lokus 24, 80 Lokus, Alat 24 Lokus, Naredba 52 Lokusi, Naredbe 52 Luk 21 Luk odreen trima takama, Alat 22 Luk, Naredba 49 LukKrozTake, Naredba 50 Lukovi, Naredbe 49

M
Maksimum liste, Naredba Maksimum, Naredba Matrica, Naredbe Matrice Matrice, Primena aritmetikih operacija Matrine operacije Medijana, Naredba Meni, Stavke Minimum liste, Naredba Minimum, Naredba Mnogougao Mnogougao, Alat Mnogougao, Naredba Mnogougao, pravilan, Alat Mnogouglovi, Naredbe Mnoenje Mod, Naredba Modus, Naredba Mrea, Meni Mrea, Podeavanje Mrea, Prikai / sakrij 54 40 62 35 35 35 60 63 54 40 19 19 45 19 45 32 40 60 67 9 9

N
Nagib, Alat Nagib, Naredba 23 41

86

Najmanje celo 33 Najmanji zajedniki sadralac 40 Najvee celo 33 Najvei zajedniki delilac, Naredba 39 Napravi novi alat, Opcije 70 Naredbe 36 Naredbe, Automatsko zavravanje 37 Naredbe, Pomo 7 Natpis, Oznaka 79 Natpisi 78 Neprekidnost, Opcije 68 Nezavisni objekat 7 Niz, Naredba 55 Nizovi, 52 Normala, Alat 20 Normala, Naredba 46 NormalnaRaspodela, Naredba 60 NormalnaSluajnaVarijabla, Naredba 41 NormalniVektor, Naredba 44 Nova taka, Alat 18 Nova, Meni 63 Novi prozor, Meni 63, 70 NulaFunkcije, Naredba 43 NZD, Naredba 39 NZS, Naredba 40

O
Obim krive, Naredba Obim, Naredba Objekat, Definicija Objekat, Ime Objekat, Naredba Objekat, Vrednost Objekti, Izmena Oblik take, Opcije Obrii trag Obrni, Naredba Odnos, Alat Odnos, Naredba Oduzimanje Ogledanje, Naredba Ogranienje funkcije na interval Ogranienje vrednosti broja Ogranienje vrednosti ugla Ojlerova konstanta Opcije, Decimalna mesta Opcije, Grafiki prikaz Opcije, Jezik Opcije, Koordinate Opcije, Meni Opcije, Napravi novi alat Opcije, Neprekidnost Opcije, Oblik take Opcije, Oznaavanje Opcije, Podesi traku sa alatima 38 38 29 28 51 29 28 68 68 55 17 37 32 56 32 30 30 29 68 69 69 69 68 70 68 68 69 70

Opcije, Polje za potvrdu 69 Opcije, Snimi podeavanje 69 Opcije, Stil pravog ugla 69 Opcije, Ugaona mera 68 Opcije, Upravljanje alatima 70 Opcije, Veliina slova 69 Opcije, Vezivanje taaka za mreu 68 Opcije, Vrati podrazumevano podeavanje 69 Opcije, Zaokrugljivanje 68 Opcije, Znaajne cifre 68 Operacije nad listama 34 Operacije sa kompleksnim brojevima 36 Opis konstrukcije 11 Opis konstrukcije kao Web stranica, Izvoz 12 Opis konstrukcije, Izvoz 12 Opis konstrukcije, Kolone 11, 13 Opis konstrukcije, Kontrolna taka 11 Opis konstrukcije, Meni 67 Opis konstrukcije, Promena redosleda koraka 11 Opis konstrukcije, tampanje 13 Opis konstrukcije, Ubacivanje novog koraka 11 Opsegelija, Naredba 61 Opte naredbe 37 Opti alati, Alati 16 Osa, Koordinatna 31 Ose, Meni 66 Ose, Naredba 45 Ose, Podeavanje 9 Ose, Prikai / sakrij 9 Ose, x osa i y osa 31 OskulatornaKrunica, Naredba 47 Osna simetrija, Alat 24 Osobine 9 Osobine grafikog prikaza 9 Osobine, Meni 66 Ostatak deljenja, Naredba 40 Osvei, Meni 67 Otvori, Meni 63 Oznaavanje, Opcije 69 Oznaka, Natpis 79 Oznake 78 Oznake, Ime i vrednost 78 Oznake, Prikai / sakrij 78

P
Parabola, Alat Parabola, Naredba Paralela, Alat Parametar, Naredba Parametarske krive, Naredbe Pi, Konstanta 21 47 20 40 49 29

87

PoasonovaSluajnaVarijabla, Naredba 41 Podeavanje grafikog prikaza 8 Podeavanje korisnikog interfejsa 8 Podeavanje trake sa alatima 9 Podeavanje, izmena 12 Podeavanje, Snimi 12 Podeavanje, Vrati podrazumevano 12 Podesi traku sa alatima, Opcije 70 Pojednostavi, Naredba 48 Pojednostavi, Polinom 48 Polara ili konjugovani poluprenik, Alat 20 Polara, Naredba 46 Polarne koordinate 30 Poligon, Uglovi 42 Polinom, Naredba 48 Polje za potvrdu za prikazivanje i skrivanje objekata 24 Polje za potvrdu, Opcije 69 Polje za unos 29 Polje za unos, Meni 67 Polje za unos, Pomo 7 Polje za unos, Prikaz unosa 29 Polukrunica, Alat 22 Polukrunica, Naredba 50 Poluprava 19 Poluprava kroz dve take, Alat 19 Poluprava, Naredba 45 Poluprave, Naredbe 45 Poluprenik, Naredba 40 Pomeranje 56 Pomeranje grafikog prikaza, Alat 16 Pomeranje, Alat 16 Pomeranje, Runa animacija 72 Pomo, Meni 71 Pomo, Polje za unos 7 Pomo, Sintaksa naredbe 7 Pomo, Traka sa alatima 6 Pomoni objekat 7, 8 Pomoni objekti, Meni 67 Poniti operaciju, Meni 65 Ponovi operaciju, Meni 65 Ponovo izraunaj sve objekte, Meni 68 Popuna 10 Poslednji, Naredba 54 Poveanje, Alat 17 Poveavanje i smanjivanje 8 Poveavanje i smanjivanje, Pravougaonik 8 Povrina izmeu dve funkcije 39 Povrina za crtanje 15 Povrina za crtanje u bafer, Meni 65 Povrina, Alat 23 Povrina, Naredba 38 Povrina, Odreeni integral 38 Povrina, Odreeni integral 39 Povrina, Odreeni integral 39

Pozadinska slika Prava Prava kroz dve take, Alat Prava, Ime Prava, Naredba Pravac, Naredba Prave, Naredbe Pravilan mnogougao, Alat pravougaonik za izbor Pravougaonik za izbor Pravougaonik za izvoz Prebrojavanje, Naredba Preice na tastaturi Prenik, Naredba Pregled pre tampanja, Meni Preimenovanje Preimenovanje, Brzo Prenos izgleda, Alat Presek dva objekta, Alat Presek, Naredba Preslikavanja Prevojna taka, Naredba Prikaz, Meni Prikai / sakrij objekat, Alat Prikai / sakrij oznaku, Alat Proizvod, Naredba Promenljive, Logike Providnost, Slika Prozor za osobine Prozor za osobine, Meni Prozor, Meni Prvi, Naredba

27 19, 31 19 28, 31 46 44 45 19 16 15 13 53 75 45 63 10 15 16 17 43, 53 24, 56 42 66 17 17 54 33 27 9 66 70 53

Q
Q1, Command Q3, Command Quartile commands, Command 60 60 60

R
Radijani u stepene, Konverzija Rasporedi vodoravno, Meni Rastojanje, Naredba Rastoranje ili duina, Alat RazlomakTekst, Naredba Razvoj, Naredba Razvoj, Polinom Redefinisanje Redefinisanje fiksnog objekta Rotacija oko take za ugao, Alat Rotacija oko take, Alat Rotacija, Naredba 30 67 39 23 50 48 48 79 80 25 17 57

S
Sabiranje 32

88

SD, Naredba estar, Alat Sigma naredbe Sigma XY, Naredba SigmaXX, Naredba SigmaYY, Naredba Signum Simbol pi Simbol za stepene Simetrala dui, Alat Simetrala ugla, Alat SimetralaDui, Naredba SimetralaUgla, Naredba Sintaksa naredbe, Pomo Sinus Skalarni proizvod Slika Slika, oak Slika, Osobine Slika, Pozadinska Slika, Pozicija Slika, Providnost Slika, Ubacivanje Slika, Zadavanje okova Slojevi SlovoUUnicode, Naredba Sluajan broj Sluajan broj, Naredba SluajanBrojIzmeu, Naredba Sluajni brojevi, Novi Smanjenje, Alat Snimi kao, Meni Snimi podeavanje Snimi podeavanje, Opcije Snimi, Meni Sortiraj, Naredba Spisak naredbi, Meni Spoji, Naredba SporednaOsa, Naredba Sredite ili centar, Alat Sredite, Naredba tampanje tampanje grafikog prikaza tampanje opisa konstrukcije Standardna devijacija, Naredba Statistike veliine, Naredba Statistika, Naredbe Stepeni u radijane, Konverzija Stepenovanje Stil pravog ugla, Opcije Strelice, Animacija Suma, Naredba

60 21 61 61 61 61 32 23 23 20 19 46 45 7 32 32 26 42 27 27 27 27 26 27 79 50 32 41 41 68 17 63 12 69 63 55 67 54 46 18 43 12 12 13 60 61 57 30 32 69 72 55

T
Tabela, Naredbe 61

Tabelarni prikaz 7 Tabelarni prikaz, Meni 67 TabelaTekst, Naredba 51 Taka 17, 30 Taka, Ime 28, 30 Taka, Naredba 43 Take, Naredbe 42 Tangens 32 Tangenta, Alat 20 Tangenta, Naredba 46 Tastatura, Preice 75 TejlorovPolinom, Naredba 48 Tekst 25 Tekst, Alat 25 Tekst, Dinamiki 25 Tekst, Naredba 51 Tekstovi, Naredbe 50 TekstUUnicode, Naredba 52 Teme, Naredba 43 Teite, Naredba 42 Tipke sa streicama 30 Tipke sa strelicama, Animacija 72 Trag 80 Trag, Brisanje 68 Traka sa alatima, Podeavanje 9, 70 Traka sa alatima, pomo 6 Traka sa alatima, vrati podrazumevanu 9 Traka za korake konstrukcije 10, 11 Traka za korake konstrukcije, Meni 67 TrakastiDijagram, Naredba 57 Translacija za vektor, Alat 25 Translacija, Naredba 57 Transponuj, Naredba 62 TrapeznaSuma, Naredba 41 trigonometrijska funkcija arkus kosinus 32 Trigonometrijska funkcija 32 Trigonometrijska funkcija Sinus hiperbolini 33 Trigonometrijska funkcija, Arkus kosinus hiperbolini 33 Trigonometrijska funkcija, Arkus sinus 32 Trigonometrijska funkcija, Arkus sinus hiperbolini 33 Trigonometrijska funkcija, Arkus tangens 32 Trigonometrijska funkcija, Arkus tangens hiperbolini 33 Trigonometrijska funkcija, kosinus 32 Trigonometrijska funkcija, Kosinus hiperbolini 32 Trigonometrijska funkcija, sinus 32 Trigonometrijska funkcija, Tangens 32 Trigonometrijska funkcija, Tangens hiperbolini 33

89

U
Ubaci, Naredba Ubacivanje slika, Alat Ubacivanje teksta ugao Ugao Ugao zadate veliine, Alat Ugao, Alat Ugao, Ispupen Ugao, Naredba Ugao, Ogranienje vrednosti Ugaona mera, Opcije Uglovi, Naredbe Uglovi, Poligon Ugraene funkcije Ukljui trag UnicodeUSlovo, Naredba UnicodeUTekst, Naredba Unija, Naredba Upravljanje alatima, Opcije Upravljanje, Alati Ureivanje, Meni Uslovna funkcija, Naredba Uslovna vidljivost Uzmi, Naredba 53 26 25 30 22 23 22 30 41 30 68 41 42 32 10 52 52 56 70 70 65 47 73 55

Veliina 10 Veliina slova, Opcije 69 Veliina slova, Poveavanje 12 Vezivanje taaka za mreu, Opcije 68 Vidljivost, Osobine 9 Vidljivost, Uslovna 73 Vrati podrazumevano podeavanje 12 Vrati podrazumevano podeavanje, Opcije 69 Vrati podrazumevanu traku sa alatima 9 Vrednost, Objekat 29 vrednosti izmena 28 Vrednosti, Izmena 28 Vrsta linije, Osobine 9 Vrsta, Naredba 62

X
x koordinata 32

Y
y koordinata y osa 32 31

Z
ZadriAko, Naredba Zagrade Zaokrugljivanje, Opcije Zaorkuivanje Zapii u tabelu, Alat Zatvori, Meni Zaustavi animaciju Zavisni objekat ia, Naredba Znaajne cifre, Opcije 54 32 68 33 16 65 72 7 42 68

V
Varijansa, Naredba 61 Vektor 18, 30 Vektor iz take, Alat 18 Vektor odreen dvema takama, Alat 18 Vektor, Ime 28, 30 Vektor, Naredba 44 Vektori, Naredbe 44 VektorKrivine, Naredba 44

90