Sie sind auf Seite 1von 15

23

GOSPODAR MUVA
Vilijem Golding
Preveo
Nenad Dropuli
43
Ocu i majci
Naslov originala
William Golding
Tui Lovu ov 1ui Fiiis
Copyright William Golding, 1934
Translation Copyright 2007 za srpsko izdanje, LAGUNA
67
SADRAJ
um koljke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Vatra na planini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Kolibe na obali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Iarana lica i duga kosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Zver iz vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Zver s neba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Senke i visoka stabla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Dar za tamu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Pogled na jednu smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
koljka i staklo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Zamak na steni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Zov lovaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
89
PRVO POGLAVLJE
um koljke
Svetlokosi deak siao je poslednjih nekoliko koraka niz stenu
i oprezno krenuo prema laguni. Iako je skinuo kolski demper
i vukao ga za sobom, siva koulja lepila mu se za telo, a mokra
kosa po elu. Dugaki oiljak koji je parao dunglu isijavao
je vrelinu svuda oko njega. Deak se s mukom pentrao preko
puzavica i oborenih stabala kada je jedna ptica, utvara crvenog
i utog, prhnula uvis s vetijim krikom; za njenim krikom, kao
odjek, usledio je jo jedan.
Hej!, ulo se, Saekaj malo.
bunje se na ivici rane prodrma i silne kine kapi padoe
po tlu.
Saekaj malo, rekao je glas. Zakaio sam se.
Svetlokosi deak stade i cimnu dokolenice uvis automatskim
pokretom od kog je dungla za trenutak izgledala kao Presto-
niki okruzi.
Glas ponovo progovori.
Ne mogu da mrdnem od ovih puzavica.
Vlasnik glasa izaao je unatrake iz bunja; granice su mu
grebale masnu vetrovku. Goli prevoji kolena bili su mu punaki,
izbodeni i izgrebani trnjem. Sagnuo se, paljivo povadio trnje
i okrenuo se. Bio je nii od svetlokosog, i vrlo debeo. Krenuo
je napred, pazei gde stupa, a onda podigao pogled iza debelih
naoara.
Gde je ovek s megafonom:
Viii,im Goiuiu 10 Gospodar muva 11
Svetlokosi odmahnu glavom.
Ovo je ostrvo. Makar mislim da je ostrvo. Ono tamo je
sprud. Moda ovde i nema odraslih.
Debeli deko kao da se prenerazio.
Imali smo pilota, ali on nije bio s putnicima, bio je napred
u kabini.
Svetlokosi je mirio u sprud.
Ostali deaci, nastavi debeli. Neki su se sigurno izvukli.
Sigurno jesu, je l da:
Svetlokosi poe ka vodi to je nehajnije mogao. Trudio se
da se dri oputeno i ne preterano zainteresovano, ali debeli
pohita za njim.
Zar nema nijednog odraslog:
Mislim da nema.
Svetlokosi je ovo rekao ozbiljno, ali oduevljenje zbog ostva-
rene elje ipak ga je savladalo. Nasred oiljka nainio je stoj na
glavi i iroko se nacerio naglavce okrenutom debelom deaku.
Nema odraslih!
Debeli malo razmisli.
Onaj pilot.
Svetlokosi se spusti na stopala i sede na zemlju koja se
puila.
Mora da je odleteo kad nas je izbacio. Ne moe ovde da sleti.
Avion s tokovima ovde ne moe da sleti.
Bili smo napadnuti!
Vratie se on.
Debeli odmahnu glavom.
Dok smo padali pogledao sam kroz prozor. Video sam drugi
deo aviona. Iz njega je izbijala vatra.
Pogledao je levo i desno du oiljka.
A ovo je nainila putnika kabina.
Svetlokosi isprui ruku i dotaknu iskrzani kraj debla. Za tre-
nutak je izgledao zainteresovano.
ta je bilo s kabinom:, upita. Gde je sada:
Oluja ju je odvukla na puinu. To je bilo manje opasno od
ovih stabala to su popadala. U njoj su sigurno jo neki deaci.
Oklevao je trenutak-dva, pa ponovo progovorio.
Kako se zove:
Ralf.
Debeli je ekao da takoe bude upitan za ime, ali ponuda
za upoznavanje nije usledila; svetlokosi deak po imenu Ralf
neodreeno se osmehnuo, ustao i ponovo poao prema laguni.
Debeli se uporno vukao za njim.
Mislim da nas ima jo razbacanih naokolo. Nisi video niko-
ga, je l:
Ralf zatrese glavom i prui korak. Onda se saplete preko
grane i pade uz tresak.
Debeli mu prie, teko diui.
Tetka mi je rekla da ne trim, objasnio je, zbog to imam
astmu.
Asmaru:
Tako je. Ne mogu da udahnem. Samo sam ja u naoj koli
imao astmu, s mrvom ponosa ree debeli. A naoari nosim
od tree godine.
Skinuo je naoari i pruio ih Ralfu, trepui i osmehujui
se, a onda ih obrisao o prljavu vetrovku. Izraz bola i unutranje
usredsreenosti izobliio mu je blede crte lica. Razmazao je znoj
po obrazima i brzo namestio naoari na nos.
To voe.
Pogledao je oko oiljka.
To voe, ree. Mislim da...
Stavio je naoari, odgegao se i unuo u isprepleteno zelenilo.
Dolazim za minut...
Ralf se oprezno raspetljao i iskrao izmeu grana. Trenutak
kasnije ostavio je za sobom stenjanje debelog deaka i hitao ka
paravanu koji ga je jo delio od lagune. Popeo se preko obore-
nog debla i obreo se izvan dungle.
Viii,im Goiuiu 12 Gospodar muva 13
Obala je bila posuta palmama. Stajale su, naginjale se, koso
stremile svetlosti, a njihove zelene perjanice lebdele su na tri-
desetak metara visine. Tlo pod njima bila je obala obrasla gru-
bom travom, posvuda iskidana palim stablima, istakana trulim
kokosovim orasima i mladicama palmi. Iza svega ovoga pruala
se tama praume i otvoreni prostor brazde. Ralf je zastao, oslo-
njen jednom rukom na sivo stablo, i zakiljio u treperavu vodu.
Ispred njega, na kilometar-dva, bela pena gurala se uz koral-
ni sprud, a iza spruda je otvoreno more bilo tamnoplavo. Iza
nepravilnog koralnog luka, laguna je bila mirna kao planinsko
jezero plava u svim nijansama, prigueno zelena i purpurna.
Plaa izmeu terase s palmama i vode bila je uski luk, naizgled
neprekidan, jer su se, levo od Ralfa, palme, plaa i voda pro-
tezali do u nedogled, a tu je bila, gotovo vidljiva, sveprisutna
vruina.
Skoio je s terase. Gusti pesak prekri mu crne cipele, pogodi
ga vruina. Odjednom svestan teine odee, ustro je zbacio
cipele i u dva pokreta zgulio arape s elastinim podvezicama.
Onda je skoio natrag na terasu, skinuo koulju; stajao je tako
meu kokosovim orasima slinim lobanjama, a senke palmi i
ume klizile su mu preko koe. Otkopao je zmijoliku kopu
kaia, svukao pantalone i gaice i ostao nag da gleda u zasle-
pljujuu obalu i vodu.
Imao je dvanaest i neto vie godina; bio je dovoljno veliki
da izgubi naglaeni detinji stomai, ali ne toliko odrastao da
zbog puberteta postane nezgrapan. Sada se videlo da bi mogao
biti bokser, bar kad je re o irini i snazi ramena, ali oi i usta
bili su mu blagi, ozbiljni. Lako je potapao stablo i, primoran
najzad da poveruje u stvarnost ostrva, ponovo se oduevljeno
nasmejao i propeo na ake. Veto je spustio noge, kleknuo i
bacio sebi pune ake peska na grudi. Onda je seo i sjajnim,
uzbuenim oima pogledao vodu.
Ralfe...
Debeli se spustio preko uzviice i paljivo seo na ivicu.
Izvini to me nije bilo. To voe...
Obrisao je naoari i namestio ih na prasti nos. Okvir mu
je u koren nosa urezao duboko, ruiasto slovo V. Pogledao je
ocenjivaki Ralfovo zlaano telo, a zatim svoju odeu. Spustio je
ruku na kraj patent zatvaraa koji mu se pruao preko grudi.
Moja tetka...
Onda je odluno povukao zatvara i skinuo vetrovku preko
glave.
Tako!
Ralf ga iskosa pogleda i ne ree nita.
Mislim da bi trebalo da saznamo sva njihova imena, ree
debeli deak, i da napravimo spisak. Mislim da treba da sazo-
vemo sastanak.
Ralf nije shvatio mig, pa je debeli morao da nastavi.
Ba me briga kako me zovu, ree u poverenju, samo da me
ne zovu kako su me zvali u koli.
Ralf se blago zainteresovao.
Kako su te zvali:
Debeli se osvrnu preko ramena, a onda se nagnu ka Ralfu.
Zvali su me Svinje.
Ralf vrisnu od smeha i skoi na noge.
Svinje! Svinje!
Ralfe molim te!
Svinje sa strepnjom pljesnu rukama.
Rekao sam da ne elim...
Svinje! Svinje!
Ralf je odskakutao kroz vreli vazduh plae, a onda se vratio
kao lovaki avion unazad zabaenih krila, i izreetao Svinje.
Tataratataaa!
Bacio se u pesak podno Svinjetovih nogu i ostao tamo da
lei smejui se.
Svinje!
Svinje se s oklevanjem osmehnu, zadovoljan preko volje
zbog makar malo prihvatanja.
Viii,im Goiuiu 14 Gospodar muva 13
Samo da ne kae ostalima...
Ralf se kikotao u pesku. Izraz usredsreenosti i bola vratio
se Svinjetu na lice.
Samo trenutak.
Pohitao je natrag u umu. Ralf ustade i lako potra nadesno.
Ovde je plau naglo prekidao etvrtasti motiv okoline; veli-
ka platforma od ruiastog granita svojeglavo je trala usred
ume, terase, peska i lagune, i stvarala dok visok jedan metar.
Prekrivao ju je tanak sloj zemlje i upave trave, a mlade palme
pravile su joj senku. Zemlje nije bilo dovoljno da palme izrastu,
pa su, kad dosegnu est-sedam metara, klonule i suile se, stva-
rajui izukrtanu aru debala, vrlo zgodnu za sedenje. Palme
koje su jo stajale tvorile su zeleni svod odozdo iaran drhtavom
mreom odblesaka iz lagune. Ralf se popeo na platformu, uoio
senku i sveinu, zamurio na jedno oko i video da su senke
po njegovom telu zaista zelene. Oprezno je priao ivici blioj
moru i pogledao odozgo u vodu. Bila je providna do samog
dna i sjajna od bujne tropske trave i korala. Glasom dubokim
od uzbuenja, Ralf samom sebi ree:
Auuuuu!
Iza platforme bilo je jo arolija. Neko boje delo tajfun,
moda, ili oluja koja je propratila i Ralfov dolazak sabilo je
pesak u lagunu, pa je na plai nastao dugaak dubok bazen s
visokom ivicom od ruiastog granita na daljem kraju. Ralfa je
ranije ve obmanula lana dubina bazena na plai, pa je ovom
priao spreman da se razoara. Ali ovo ostrvo nije lagalo, i neve-
rovatni bazen, koji je oigledno samo more napadalo tokom
plime, na jednom je kraju bio toliko dubok da je bio tamnoze-
len. Ralf paljivo ispita sve, a onda skoi. Voda je bila toplija od
njegove krvi, kao da pliva u velikoj kadi.
Svinje se ponovo pojavio; seo je na kamenitu ivicu i sa zavi-
u posmatrao Ralfovo zeleno-belo telo.
Ne ume dobro da pliva.
Svinje!
Svinje je skinuo cipele i arape, paljivo ih spustio na ivicu,
i isprobao vodu nonim palcem.
Topla je!
ta si oekivao:
Nisam nita oekivao. Moja tetka...
Nek se nosi ta tvoja tetka!
Ralf zaroni i zapliva kroz vodu otvorenih oiju; peskovita
ivica bazena drhturila je poput breuljka. Okrenuo se, drei nos
prstima, a zlatna svetlost plesala mu je i skakutala tik iznad lica.
Svinje je, s odlunim izrazom, poeo da skida gaice. Uskoro je
bio nag, debeo i bled. Na prstima je siao niz peskovitu stranu
bazena i seo u vodu do vrata, ponosno se osmehujui Ralfu.
Nee da pliva:
Svinje zatrese glavom.
Ne umem. Nisu mi dali. Astma...
Nek se nosi ta tvoja asmara!
Svinje je ovo podneo s nekakvim krotkim strpljenjem.
Ni ti ne pliva dobro.
Ralf dovesla do kosine, zagnjuri usta i izbaci mlaz vode uvis.
Zatim podie bradu i ree:
Nauio sam da plivam kad sam imao pet godina. Tata me
je nauio. On je kapetan korvete u ratnoj mornarici. Kad dobije
odsustvo, doi e da nas spase. ta je tvoj otac:
Svinje naglo porumene.
Moj tata je umro, ree brzo, a mama mi je...
Skinuo je naoari i uzaludno potraio neto da ih obrie.
iveo sam s tetkom. Ona dri radnju s bombonama. Koliko
sam samo slatkia dobijao! Koliko god sam hteo. Kad e nas
tvoj tata spasti:
im bude mogao.
Svinje ustade, potpuno mokar; stajao je onako nag i brisao
naoari arapom. Jedini zvuk koji je do njih dopirao kroz jutar-
nju vrelinu bio je dugaki kripavi urlik udara talasa o sprud.
Kako e znati da smo ovde:
Viii,im Goiuiu 16 Gospodar muva 17
Ralf se zanjiha u vodi. Pospanost se pripijala uz njega poput
klizavih odraza to se rvu s bleskom lagune.
Kako e znati da smo ovde:
Tako lepo, pomisli Ralf, tako lepo, tako lepo. Urlici sa spruda
postali su vrlo daleki.
Rei e mu na aerodromu.
Svinje zatrese glavom, stavi svoje sjajne naoari i pogleda
Ralfa odozgo.
Nee. Zar nisi uo ta je pilot rekao: Za atomsku bombu:
Tamo su svi mrtvi.
Ralf ustade iz vode, prie Svinjetu i razmisli o ovom neo-
binom problemu.
Svinje nije odustajao.
Ovo je ostrvo, je l da:
Popeo sam se na stenu, ree Ralf polako, i mislim da jeste
ostrvo.
Svi su mrtvi, ree Svinje, a ovo je ostrvo. Niko ne zna da
smo ovde. Tvoj tata ne zna, niko ne zna...
Usne su mu drhtale, a naoari se zamaglile.
Ostaemo ovde dok ne pomremo.
S tim reima vruina kao da se pojaala i postala pretei
teret, a laguna ih je napala blistavim arenilom.
Daj mi odeu, promrmlja Ralf. Tamo je.
Pretrao je preko peska, izloen razjarenom suncu, preao
platformu i naao svoju razbacanu odeu. Onda se popeo na
ivicu platforme i seo u zelenu senku zgodnog stabla. Svinje se
izvukao uvis, nosei veinu odee ispod mike. Onda je paljivo
seo na oboreno stablo blizu malog rta koji je zadirao u lagunu,
a zamreni odrazi zaigrali su po njemu.
Najzad je progovorio.
Treba da naemo ostale. Treba neto da uinimo.
Ralf nita ne ree. Ovo je koralno ostrvo. Zatien od sunca,
ne sluajui Svinjetove zloslutne rei, prijatno je sanjario.
Svinje nije odustajao.
Koliko nas ima ovde:
Ralf mu prie i stade ispred njega.
Ne znam.
Laki povetarac mestimino se unjao po glatkoj povrini
vode ispod vrele izmaglice. Kad stigne do platforme, palmovo
lie je aputalo, pa su take mutnog sunevog svetla klizile po
telima deaka ili letele poput svetlih krilatih stvorenja u senci.
Svinje pogleda Ralfa. Sve senke na Ralfovom licu leale su
naglavce zeleno odozgo, belo odozdo, od lagune. Preko kose
mu se vukla mrlja svetlosti.
Moramo neto da uinimo.
Ralf pogleda kroz njega. Najzad je zamiljeno mesto, koje do
tada nije sasvim shvatio, uskoilo u stvarni ivot. Ralfove usne
razvukoe se u oduevljeni osmeh, a Svinje se, prihvatajui
osmeh kao znak priznanja, nasmejao od zadovoljstva.
Ako je ovo zaista ostrvo...
ta je ono:
Ralf je, sada bez osmeha, pokazivao u lagunu. Usred paprati
sline morske trave lealo je neto svetlo.
Kamen.
Nije. koljka.
Odjednom Svinje zapenui od oduevljenja.
Jes! To je koljka. Video sam jednu takvu. Na neijem zidu.
Zvao ju je morski rog. Kad dune u nju, njegova mama doe.
Mnogo je vredna...
Pored Ralfovog lakta mladica palme naginjala se nad lagunu.
Zaista, teinom je ve vukla busen iz posne zemlje i uskoro e
pasti. Ralf iupa mladicu i stade njome da ara u vodi, terajui
sjajne ribice na sve strane. Svinje se opasno nagnu.
Pazi! Razbie je...
Zavei!
Ralf je govorio odsutno. koljka je bila zanimljiva, lepa i vre-
dna igraka, ali ive utvare iz njegovih sanjarenja jo su stajale
izmeu njega i Svinjeta, koji je sada postao nebitan. Mladica
Viii,im Goiuiu 18 Gospodar muva 19
palme, savijena, gurnu koljku preko morske trave. Ralf je upo-
trebio jednu ruku kao oslonac, a drugom je pritiskao dok se
koljka nije podigla, mokra, da je Svinje uhvati.
Sada, kada koljka vie nije bila neto to se gleda, ali ne dira,
i Ralf se uzbudio. Svinje je blebetao:
... rog; vrlo je skupa. Kladim se da bi morao da plati funte i
funte kad bi hteo da je kupi stajala mu je na zadnjem baten-
skom zidu, a moja tetka...
Ralf uze koljku od Svinjeta i malo vode proli mu se niz
ruku. koljka je bila tamnoukasta, ponegde poprskana rui-
astim. Izmeu vrha, izlizanog u mali otvor, i ruiastih usana,
prualo se etrdeset pet centimetara koljke, lako uvijene i pre-
krivene nim reljefom. Ralf istrese pesak iz dubine koljke.
...mukala kao krava, ree Svinje. Imao je i neko belo ka-
menje, i kavez sa zelenim papagajem. Nije duvao u belo kame-
nje, naravno, i rekao mi je...
Svinje zastade da udahne i pomilova blistavu stvar u Ralfo-
vim rukama.
Ralfe!
Ralf podie pogled.
Moemo ovim da dozovemo ostale. Da sazovemo sastanak.
Doi e kad nas uju...
Radosno se osmehnuo Ralfu.
To si i hteo, je l da: Zato si izvadio rog iz vode:
Ralf skloni svetlu kosu s ela.
Kako je tvoj drug duvao u koljku:
Nekako je pljuckao, ree Svinje. Meni tetka nije dala da
duvam zbog astme. Rekao je da duva odavde, odozdo. Svinje
poloi ruku na svoj istureni stomak. Ti probaj, Ralfe. Dozovi
ostale.
Ralf sumnjiavo podie uski kraj koljke na usne i dunu. uo
se vazduh kako mu izlazi iz usta, ali nita vie. Ralf obrisa slanu
vodu s usana i pokua ponovo, ali koljka ostade nema.
On je nekako pljuckao.
Ralf napui usne i naglo dunu; iz koljke se razlee zvuk
putanja vetra. Ovo je obojici bilo toliko smeno da je Ralf ne-
koliko minuta tako duvao u koljku, izmeu navala smeha.
On je duvao odozdo.
Ralf je shvatio postupak i dunuo u koljku iz dijafragme.
Odmah se oglasila. Dubok, otar ton razlegao se ispod palmi,
preplavio zapetljanu umu i odbio se od ruiastog granita pla-
nine. Jata ptica prhnula su s vrhova drvea, a u bunju neto
zaskia i pobee.
Ralf spusti koljku s usana.
ovee!
Njegov uobiajeni glas zvuao je poput apata posle otre
note koljke. Podigao je koljku na usne, duboko udahnuo i po-
novo dunuo. Ton je ponovo zagrmeo, a zatim se, na njegov jai
pritisak, povisio za oktavu i postao prodorniji nego proli put.
Svinje je neto vikao, zadovoljnog lica, blistavih naoara. Ptice
su kriale, male ivotinje su trkarale. Ralfa izdade dah; nota
pade za oktavu i postade duboki mrmor, utanje vazduha.
koljka je bila nema, sjajna kljova; Ralfovo lice potamnelo
je od zadihanosti, a vazduh nad ostrvom ispunili su agor ptica
i odjeci.
Kladim se da se uje na kilometar!
Ralf je doao do daha i izveo niz kratkih otrih tonova.
Svinje uzviknu. Eno jednog!
Meu palmama se pojavilo dete, stotinak metara nie na
plai. Bio je to deak od moda est godina, vrst i svetlokos,
iscepane odee, lica umrljanog lepljivim zgnjeenim voem.
Pantalone su mu bile sputene iz oiglednih razloga, i navukao
ih je samo dopola. Skoio je s terase s palmama na pesak, i pan-
talone su mu spale do glenjeva; iskoraio je iz njih i potrao
ka platformi. Svinje mu je pomogao da se popne. U meuvre-
menu, Ralf je nastavio da duva sve dok glasovi nisu zagrajali iz
ume. Deki unu ispred Ralfa i vedro pogleda uvis. Ohrabrilo
Viii,im Goiuiu 20 Gospodar muva 21
ga je deavanje koje ima svrhu, pa mu je lice postalo zadovoljno;
gurnuo je u usta ruiasti palac, jedini ist prst.
Svinje se nagnu ka njemu.
Kako se zove:
Doni.
Svinje promrmlja deakovo ime za sebe, a onda ga doviknu
Ralfu, koga to nije zanimalo jer je i dalje duvao. Lice mu je
potamnelo od divljeg zadovoljstva to stvara ovaj zapanjujui
zvuk, a od lupanja srca zategnuta koulja mu je podrhtavala.
Graja iz ume se pribliavala.
Sada su se na plai opaali znaci ivota. Kilometri plae, drh-
tavi pod izmaglicom od vruine, skrivali su mnotvo prilika;
deaci su ili ka platformi preko vrelog, tupog peska. Tri mala
deaka, ne starija od Donija, pojavila su se naizgled iz neposre-
dne blizine, iz ume gde su se gostili voem. Jedan tamni deak,
ne stariji od Svinjeta, razdvojio je bun, popeo se na platformu
i veselo se osmehnuo svima. Stizalo ih je sve vie. Sledei primer
malenog Donija, sedali su na oborene palme i ekali. Ralf je
i dalje duvao u kratkim, prodornim talasima. Svinje je iao
izmeu deaka, pitao ih za imena i mrtio se da ih upamti. Deca
su ga jednostavno sluala, kao to su sluala odrasle s megafoni-
ma. Neki deaci bili su nagi i nosili su odeu u rukama; drugi su
bili polunagi, ili manje-vie obueni u kolske uniforme sive,
plave, svetlosmee, sa sakoima ili demperima. Bilo je znaaka,
ak i natpisa, i raznobojnih pruga na arapama i puloverima.
Glave su im se zbijale u zelenoj senci iznad oborenih deba-
la, glave smee, plave, crne, kestenjaste, mijesive, glave koje
mrmljaju i apuu, glave prepune oiju to su posmatrale Ralfa
i zakljuivale. Neto je uinjeno.
Deca koja su stizala plaom, pojedinano ili u parovima, po-
stajala su vidljiva kad preu liniju izmeu izmaglice od vruine
i blieg pojasa peska. Pogled je prvo privlaio crn obris, nalik
na imia zaigranog na pesku, a tek onda se opaalo telo iznad
njega. imii su bili senke, uspravno sunce stiskalo ih je u mrlju
izmeu uurbanih stopala. Dok je jo duvao, Ralf je opazio
poslednja dva tela koja su, iznad treperavih crnih mrlja, stigla
do platforme. Dva deaka, glava poput metka i kose boje lana,
bacila su se na tlo i legla ispred Ralfa, cerei se i dahui kao
psi. Bili su blizanci; oi su ostajale zapanjene i pune neverice
ispred dva jednaka primerka. Disali su istovremeno, smeili se
istovremeno, bili su zdepasti i ivahni. Izvili su mokre usne na
Ralfa, jer se inilo da nemaju dovoljno koe, pa su im proli
bili nejasni, a usta otvorena. Svinje je nadneo nad njih svoje
svetlucave naoari; ulo se kako izmeu tonova koljke ponavlja
njihova imena.
Sem, Erik. Sem, Erik.
Onda se zbunio; blizanci su odmahnuli glavama i pokazali
jedan drugog, a svi su se nasmejali.
Najzad je Ralf prestao da duva; sedeo je mirno, sa koljkom
u jednoj ruci, glave oslonjene na kolena. Odjek je zamirao, a s
njim i smeh; nastala je tiina.
Neto se vuklo u dijamantskom blesku plae. Ralf je to prvi
opazio; gledao je dok usredsreenost njegovog pogleda nije pri-
vukla sve oi na tu stranu. Onda je stvorenje stupilo iz drhtave
izmaglice na jasni pesak, pa su videli da ono tamno nije senka,
nego uglavnom odea. Stvorenje je zapravo bilo grupa deaka;
stupali su manje-vie ukorak u dve uporedne kolone, a bili su
obueni u krajnje neobinu odeu. Kratke pantalone, koulje i
razne druge delove odee nosili su uglavnom u rukama, ali svaki
je na glavi imao crnu kapu sa srebrnom znakom. Tela su im, od
grla do stopala, skrivali crni ogrtai s velikim srebrnim krstom
na levoj strani grudi i okovratnicima ukraenim naborima. Od
tropske vruine, sletanja, traganja za hranom i ovog napornog
mara preko usijanog peska lica su im bila boje svee opra-
nih ljiva. Njihov predvodnik bio je istovetno odeven, ali mu je
znaka na kapi bila zlatna. Kad je povorka bila na deset metara
od platforme, uzviknuo je komandu i deaci su stali, zadihani,
znojavi, njiui se na estokoj svetlosti. Deak-predvodnik poe
Viii,im Goiuiu 22 Gospodar muva 23
napred, skoi na platformu u vihoru plata, i zagleda se u za
njega potpunu tamu.
Gde je ovek s trubom:
Ralf oseti njegovu zaslepljenost suncem, pa mu odgovori.
Nema oveka s trubom. Tu sam samo ja.
Deak prie i zakilji u Ralfa. Ono to je video svetlokosi
deak sa koljkom u krilu kao da ga nije zadovoljilo. Naglo se
okrenuo, a ogrta je zaleprao oko njega.
Znai, nema broda:
Ispod lepravog ogrtaa bio je visok, vitak i koat; kosa pod
crnom kapom mu se crvenela. Lice mu je bilo grudvasto i pega-
vo; runo, ali ne i lakomisleno. S tog lica zurila su u svet dva
plava oka, sada puna nemonog besa, a gnev ih je preplavljivao,
ili se spremao da ih preplavi.
ovek nije ovde:
Ralf mu odgovori u lea.
Nije. Imamo sastanak. Doite i vi.
Stroga linija deaka u platovima poe da se kida. Visoki
deak viknu na njih:
Hor! Mirno!
Umorno pokoran, hor se zbio u vrstu; stajali su i njihali se
na suncu. Ipak, neki su se mlako pobunili.
Ali, Meridju. Molim te, Meridju, zar ne moemo...
Onda jedan deak pade licem u pesak i vrsta se prekide.
Podigli su ga na platformu i ostavili ga da lei. Meridju je, uko-
enog pogleda, uspeo da se izvue iz nevolje.
U redu onda. Sedite. Ostavite ga na miru.
Ali, Meridju.
Stalno pada u nesvest, ree Meridju. Onesvestio se u Gibu,
i u Adisu, a na jutarnjoj je pao preko horovoe.
Ovo poslednje izazvalo je kikot u horu; deaci su uali poput
crnih ptica na izukrtanim deblima i sa zanimanjem posmatrali
Ralfa. Svinje ih nije pitao za imena. Uplaili su ga uniformisana
nadmo i nehajno zapovedniki Meridjuov glas. Povukao se uz
Ralfa, s druge strane, iz stao da brie naoari.
Meridju se okrenu Ralfu.
Nema odraslih:
Nema.
Meridju sede na stablo i pogleda po krugu.
Znai, moraemo sami da se brinemo za sebe.
Siguran pored Ralfa, Svinje bojaljivo progovori.
Zato je Ralf sazvao sastanak. Da odluimo ta emo. uli
smo imena. Ovo je Doni. Ova dvojica oni su blizanci zovu
se Sem i Erik. Koji je Erik...: Ti si: Ne, ti si Sem...
Ja sam Sem...
A ja sam Erik.
Bolje da svi kaemo imena, ree Ralf. Ja se zovem Ralf.
Znamo veinu imena, ree Svinje. Sad smo ih uli.
Deja imena, ree Meridju. Zato ja moram da budem
Dek: Ja sam Meridju.
Ralf se hitro okrenu ka njemu. Ovo je bio glas nekoga ko
zna ta hoe.
Zatim, nastavi Svinje, onaj deak zaboravio sam...
Previe pria, ree Dek Meridju. Zavei, Debeljko.
Zaori se smeh.
Nije on Debeljko, povika Ralf. Pravo ime mu je Svinje!
Svinje!
Svinje!
A, Svinje!
Razlegla se oluja smeha, ak su se i oni najmanji pridruili.
Deaci su za trenutak postali zatvoreni krug drugarstva, osta-
vivi Svinjeta iskljuenog; lice mu je postalo vrlo ruiasto,
pognuo je glavu i ponovo obrisao naoari.
Najzad je smeh utihnuo i nastavilo se izgovaranje imena. Tu
je bio Moris, drugi po veliini u horu posle Deka, ali pleat i s
veitim osmehom. Bio je tu i vitki povueni deak kog niko nije
poznavao; drao se povueno, iznutra napet od tajanstvenosti.
Viii,im Goiuiu 24 Gospodar muva 23
Promrmljao je da se zove Roder i ponovo zautao. Bil, Robert,
Harold, Henri. Onesveeni deak iz hora sad je sedeo naslonjen
na stablo palme; bledo se osmehnuo Ralfu i rekao da se zove
Sajmon.
Dek progovori.
Treba da odluimo kako da se spasemo.
Nastade amor. Jedan od manjih deaka, Henri, ree kako
eli da ide kui.
Zavei, ree Ralf odsutno. Podigao je koljku. ini mi se
da nam treba voa da o svemu odluuje.
Voa! Voa!
Ja treba da budem voa, ree Dek s jednostavnom nad-
menou, zato to sam kaptolski horista i voa hora. Mogu da
otpevam cis.
Ponovo mrmor.
Dakle, ree Dek, ja...
Zastao je. Tamni deak, Roder, najzad se promekoljio i
progovorio.
Hajde da glasamo.
Tako je!
Da izglasamo vou!
Da glasamo...
Igra glasanja delovala je privlano gotovo koliko i koljka.
Dek zausti da se pobuni, ali galama se od opte elje za izbori-
ma pretvorila u jednoglasni izbor Ralfa za vou. Niko od deaka
nije imao dobar razlog za ovo; ono malo pokazane inteligencije
pripadalo je Svinjetu, a Dek je bio prirodni predvodnik. Ali
Ralf se, onako spokojno sedei, nekako izdvajao; bio je razvijen i
privlaan, a ono najnejasnije, mada i najmonije, bila je koljka.
To to je duvao u nju, to ih je sedei saekao na platformi s tom
krhkom stvari oslonjenom na kolena, inilo ga je posebnim.
Ovaj sa koljkom!
Ralf! Ralf!
Neka voa bude onaj s trubom.
Ralf podie ruku za tiinu.
U redu. Ko eli da Dek bude voa:
Deaci iz hora, turobno posluni, podigoe ruke.
Ko eli mene:
Sve ostale ruke osim Svinjetove u trenu poletee uvis. Onda
i on, preko volje, die ruku uvis.
Ralf prebroja.
Onda sam ja voa.
Krug deaka zapljeska. ak i horisti su tapali, a pege na
Dekovom licu nestale su pod crvenilom smrtnog ponienja.
Krenuo je da ustane, predomislio se i seo dok je sve oko njega
odzvanjalo. Ralf ga pogleda, eljan da mu neto ponudi.
Hor je tvoj, naravno.
Mogu da budu vojska...
Ili lovci...
Mogu da budu...
Crvenilo se povue iz Dekovog lica. Ralf ponovo rukom
zatrai tiinu.
Dek je voa hora. Hor moe da bude ta eli da budete:
Lovci.
Dek i Ralf se jedan drugom nasmeie sa stidljivim dopa-
danjem. Ostali zaagorie.
Dek ustade. U redu. Horisti, skinite toge.
Kao da su puteni s asa, deaci iz hora ustadoe, zaavrljae
i pobacae crne platove na travu. Dek poloi svoj ogrta na
deblo pored Ralfa. Sive kratke pantalone su mu se lepile. Ralf ih
pogleda s divljenjem, a Dek opazi njegov pogled i objasni.
Pokuao sam da preem preko brda i vidim ima li negde
vode. Ali tvoja koljka nas je dozvala.
Ralf se osmehnu i podie koljku da zatrai tiinu.
Sluajte me svi. Moram da razmislim. Ne mogu tek tako
da odluim ta da radimo. Ako ovo nije ostrvo, moda emo
odmah biti spaseni. Moramo, znai, da utvrdimo je li ovo ostr-
vo. Neka svi ostanu ovde i ekaju. Ne idite nikuda. Trojica nas
Viii,im Goiuiu 26 Gospodar muva 27
ako nas krene vie zbuniemo se i pogubiemo jedan drugog
trojica nas e krenuti u izvianje. Idem ja, ide Dek i, i...
Pogledao je u krug uzbuenih lica. Imao je obilje deaka za
izbor.
I Sajmon.
Deaci oko Sajmona se zakikotae, a on ustade, lako se sme-
jui. Sada kad je bledilo od nesvestice prolo, videlo se da je
mrav, ivahan deak, a gledao je ispod slapa ravne otre crne
kose.
Klimnuo je glavom Ralfu.
Idem.
I ja...
Dek izvadi iza lea povelik no i zabode ga u stablo. agor
se podie i utihnu.
Svinje se promekolji.
Idem i ja.
Ralf se okrenu ka njemu.
Ti nisi za ovakav zadatak.
Ipak...
Ne elimo te, ree Dek hladno. Trojica je dovoljno.
Svinjetove naoari blesnue.
Bio sam s njim kad je naao koljku. Bio sam s njim pre
svih vas.
Dek i ostali ga nisu sluali. Masa poe da se rastura. Ralf,
Dek i Sajmon skoie s platforme i krenue po pesku pored
bazena. Svinje se teturao za njima.
Ako Sajmon bude iao u sredini, ree Ralf, moi emo da
razgovaramo preko njegove glave.
Tri deaka su ila ukorak. To je znailo da Sajmon malo-
-malo mora da ubrza kako ne bi zaostao. Posle nekoliko koraka
Ralf zastade i okrenu se Svinjetu.
Sluaj.
Dek i Sajmon su se pretvarali da nita ne primeuju. Ili
su dalje.
Ne moe s nama.
Svinjetu se naoari ponovo zamaglie ovog puta od po-
nienja.
Rekao si im. A zamolio sam te.
Lice mu se zacrvenelo, usne su mu drhtale.
Rekao sam ti da ne elim...
O emu pria, ovee:
Da me zovu Svinje. Rekao sam ti da ne marim, sve dok
me ne zovu Svinje, i rekao sam ti da im ne kae, a ti si odmah
izbrbljao...
Obavi ih tiina. Ralf je gledao Svinjeta s vie razumevanja,
i opazio je da je debeli deak povreen i slomljen. Ralf se dvo-
umio izmeu izvinjenja i nove uvrede.
Bolje Svinje nego Debeljko, ree najzad, otvoreno kao
pravi voa. U svakom sluaju, ao mi je ako ti je teko. Sada se
vrati, Svinje, i popamti imena. To je tvoj posao. Zdravo.
Okrenuo se i potrao za onom dvojicom. Svinje je nepo-
mino stajao, a rumenilo besa polako mu se povlailo iz obraza.
Vratio se na platformu.
Tri deaka su otro koraala po pesku. Bila je oseka, i uz
obalu se pojavila travom obrasla traka, tvrda skoro kao put.
itav prizor, i njih same, prelio je nekakav sjaj; oseali su ga i
radovao ih je. Okretali su se jedan drugom, uzbueno se smejali,
priali uglas ne sluajui. Vazuh je blistao. Ralf, suoen sa za-
datkom da sve ovo prevede u objanjenje, napravi stoj na glavi i
pade. Kad su se ismejali, Sajmon ga stidljivo pomilova po miici,
pa su ponovo prsnuli u smeh.
Hajdemo, ree Dek najzad, mi smo istraivai.
Otii emo do kraja ostrva, ree Ralf, i pogledaemo ta
ima iza ugla.
Ako je ovo ostrvo...
Popodne se bliilo kraju, i podrhtavanje vazduha se smiri-
valo. Nali su kraj ostrva, vrlo jasan, nepromenjen nikakvom
arolijom van oblika ili smisla. Videli su guvu uobiajenih
Viii,im Goiuiu 28 Gospodar muva 29
etvrtastih oblika, a jedan veliki blok trao je u lagunu. Tu su
se gnezdile morske ptice.
Kao preliv, ree Ralf, na ruiastoj torti.
Ne moemo da pogledamo iza ugla, ree Dek, jer ugla i
nema. Samo blaga krivina a, vidite, stenje je strmije...
Ralf zakloni oi rukom i pree pogledom po iskrzanoj liniji
stena prema planini. Ovaj deo obale bio je blii planini od svih
koje su dotad videli.
Pokuaemo da se popnemo na planinu odavde, ree. Mi-
slim da je to najlaki put. Ima manje onog iblja iz dungle, a
vie ruiastog kamena. Hajdemo.
Tri deaka krenue da se pentraju. Neka nepoznata sila izuvr-
tala je i razbacala ove kocke, pa su leale neuredno, esto nasla-
gane manje na vee. Najei oblik bila je ruiasta iljasta stena
ispod jednog nakrivljenog bloka, pa jo jednog pa jo jednog,
sve dok ruiasto ne postane hrpa uravnoteenog kamenja to
tri kroz udesno izuvijani splet umskih puzavica. Tamo gde
su se ruiaste stene dizale iz zemlje esto je bila i uska staza
koja vodi uvis. Mogli su paljivo da idu po tim puteljcima dubo-
ko u svetu zelenila, licem okrenuti kamenu.
Otkud ove staze ovde:
Dek zastade i obrisa znoj s lica. Ralf stade pored njega, bez
daha.
Ljudi:
Dek odmahnu glavom.
ivotinje.
Ralf zakilji u tamu ispod drvea. uma je jedva vidljivo
podrhtavala.
Hajdemo.
Tekou nije predstavljao strmi uspon oko stena, nego povre-
meno propadanje kroz bunje da bi se stiglo do sledee staze.
Korenje i grane puzavica bile su ovde toliko isprepletene da su
deaci morali paljivo da se provlae izmeu njih, kao savitljive
igle. Jedini vodi, osim smeeg tla i povremenog bleska svetlo-
sti kroz lie, bio im je nagib: je li ova rupa, ovako prekrivena
konopcima puzavica, via od one.
Nekako su napredovali.
Okovan u ovaj splet uadi, moda u najteem trenutku, Ralf
se sjajnih oiju okrenuo ostalima.
ovee.
udesno.
Neverovatno.
Uzrok njihovog zadovoljstva nije se video. Sva trojica su bili
iscrpljeni, prljavi i omamljeni od vruine. Ralf se gadno izgre-
bao. Puzavice su bile debele kao njihove butine, i mogli su da
prolaze samo kroz tunele koje su tvorile. Ralf viknu za probu,
pa su svi oslunuli prigueni odjek.
Ovo je pravo istraivanje, ree Dek. Kladim se da niko
pre nas nije bio ovde.
Trebalo bi da nacrtamo mapu, ree Ralf, ali nemamo
papira.
Moemo da je ugrebemo u koru drveta, ree Sajmon, i da
utrljamo neto crno u nju.
Ponovo su se nemo zgledali sjajnim oima u polutami.
udesno.
Neverovatno.
Nije bilo mesta za stoj na glavi. Ovog puta Ralf je izrazio snagu
svojih oseanja pretvarajui se da obara Sajmona na zemlju;
uskoro su napravili veselu ivahnu hrpu tela u polumraku.
Kad su se raspetljali, Ralf je progovorio prvi.
Moramo dalje.
Ruiasti granit sledee stene bio je malo udaljen od puza-
vica i drvea, pa su mogli da potre uza stazu. Ona ih je pak
dovela do ree ume, pa su mestimino videli otvoreno more. S
istinom je dolo i sunce; osuilo im je odeu natopljenu znojem
u tamnoj, vlanoj vruini. Nazad e do vrha moi da se pentraju
preko ruiastog kamena, nije vie bilo propadanja kroz mrak.
Odabrali su da krenu kroz useke i preko hrpa otrog kamenja.
Viii,im Goiuiu 30 Gospodar muva 31
Gledajte! Gledajte!
Visoko iznad ovog kraja ostrva razbijenog stenja uzdizale su
se uvis poput dimnjaka. Jedna stena, na koju se Dek naslonio,
pomerila se uz kripu kad su je gurnuli.
Hajdemo...
Ali ne: Hajdemo na vrh. Napad na vrh mora da saeka dok
deaci ne prihvate izazov. Kamen je bio velik poput manjeg
automobila.
Ljuljaj!
Napred-nazad, uhvati ritam.
Ljuljaj!
Poveaj zamah, poveaj, poveaj, uspravi se i guraj preko te
najdalje take ravnotee poveaj poveaj...
Ljuljaj!
Veliki kamen se zanjihao, uspeo se na prste, odluio da se
ne vrati, krenuo kroz vazduh, pao, tresnuo, prevrnuo se, skoio
brujei kroz vazduh i rascepio veliku rupu u nadstrenici ume.
Prhnue ptice i odjeci, podie se bela i ruiasta praina, uma
se malo podalje stresla dok je besno udovite jurilo kroz nju;
a onda se ostrvo umirilo.
ovee!
Kao bomba!
Ludilo!
itavih pet minuta nisu mogli da se otrgnu od ove pobede.
Ali najzad su krenuli.
Posle ovoga, put do vrha bio je lak. Negde pred ciljem, Ralf
zastade.
Au!
Bili su na ivici okruglog ili poluokruglog useka na boku pla-
nine. Rub je bio obrastao plavim cveem, nekom planinskom
biljkom; cvetovi su visili preko ivice i tedro se rasipali po krovu
od umskog lia. Bezbrojni leptiri su uzletali, leprali i sletali.
Iza udoline se video etvrtasti vrh planine, i uskoro su se
nali na njemu.
Ve su pretpostavili da su na ostrvu; dok su se pentrali iz-
meu ruiastih gromada, s morem na jednoj i kristalno istim
visinskim vazduhom na drugoj strani, nekako su nagonski znali
da se more prua svuda okolo. Ali inilo im se prikladnije da
konani zakljuak odloe dok ne dosegnu vrh i ne vide zaob-
ljeni horizont vode.
Ralf se okrenu ostaloj dvojici.
Ovo pripada nama.
Ostrvo je bilo otprilike oblika amca, pogrbljeno na ovom kraju,
a iza deaka naglo se sputalo ka obali. Sa svake strane kamen,
otre stene, vrhovi stabala i strma nizbrdica; malo napred, po du-
ini amca, blai pad obrastao drveem, s mrljama ruiastog, a
onda ravna dungla, gusto zelenilo s ruiastim repom. Tamo gde
je ostrvo uranjalo u vodu videlo se jo jedno: velika stena, gotovo
odvojena od ostrva, stajala je poput tvrave, gledala u njih preko
zelenila s vrha jednog smelog ruiastog grudobrana.
Deaci su dobro razgledali sve ovo, a onda su pogledali u
more. Stajali su visoko, a popodne je ve bilo poodmaklo; vidik
im nije kvarilo podrhtavanje vrelog vazduha.
To je sprud. Koralni sprud. Video sam ih na slikama.
Sprud se nije pruao samo s jedne strane ostrva; trao je oko
kilometar i po u more, uporedo s onim to su ve zvali svojom
plaom. Koral je bio utisnut u more kao da je neki div hteo da
linijom krede izjedna ponovi oblik ostrva, ali se umorio pre
kraja. Unutra se poput pauna arenela voda, stene i trava virili su
kao u akvarijumu; spolja se prostiralo tamno plavetnilo mora.
Trajala je oseka, pa se pena povlaila od spruda, a deacima se
za trenutak uinilo da su na amcu koji polako plovi unazad.
Dek pokaza nanie.
Tamo smo sleteli.
Iza padina i stena dobro se videla rasekotina meu drveem;
oko nje je lealo oboreno drvee, a izmeu nje i mora je celom
duinom stajao samo uski red palmi. Tu je nad lagunom trala
platforma, a oko nje su se kretale bubama sline prilike.